M UZIĈKA ENCIKLOPEDIJA
3 a-

z

Dodcttak

ZAGREB IGOSLAVENSKI

MCA\LXXVII ZAVOD

LEKSIKOGRAFSKI

DRUGO,

'i 9, ,'$■$
SVA PRAV A PRlt>RţAi<A COPYR1GHT BY

JUGOSLAVENSKI LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD, ZAGREB
TISAK I UVEZ TISKARNA MLADINSKA KNJIGA, LJUBLJANA

MUZIĈKA ENCIKLOPEDIJA

Glavni urednik

Krešimir Kovaĉević

Ĉlanovi redakcije Ivona Ajanović, Branka Antić, Dragotin Cvetko, Stana Đurić -Klajn, Marija Kuntarić, Dragoslav Ortakov, Mladen Pozajić

Sekretar Krasna Panjkota

Glavni urednik ilustracija Koraljka Kos

Urednik ilustracija Aiirjana Petriĉević

Tehniĉka lektura Biserka Rako, Mirjana Veţa

Korektura Josipa Ĉavala, Nada Karabaić, Ruţica Karavanić, Ecija Matušić, Ljerka Mlinar, Marija Radovanić, Ljerka Verić

Grafiĉko -tehniĉka redakcija Branko Regel , Branimir Sokol, Dušan Ţvab

-#*<**

SURADNICI U III SVESKU
A. Kr. AnĊelko Klobuĉar, docent Muziĉke akademije, Za greb A. Ku. Antun Kuntarić, savjetnik Zavoda za unapreĊivanje struĉnog obrazovanja SRH, Zagreb A. Ln. Aleksandar Linin, viši struĉni su radnik Instituta za folklor, Skopje A. Mvić. Ana Matović, asistent Muzikološkog instituta SANU, Beograd A. Pr. Dr Andreja Preger, prof. Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd A. Rij. Dr Andrej Rijavec, prof. Filozofskog fakulteta, Lju bljana A. To. Andr ija Tomašek, direktor Muziĉke škole »Pavao Markovac«, Zagreb A. Tri. Arsen Triva, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd A. Uo. Ana Urukalo, muziĉki urednik RTV, Zagreb A. Vi. Albe Vidaković, prof. Teološkog fakulteta, Zagreb An. Pe. Antun Petrušić, operni dirigent, Osijek B. Ać. Branka Antić, akademski muziĉar, Zagreb B. Buj. Dr Bojan Bujić, univerzitetski profesor, Reading B. D. Branko Dragutinović, dramaturg opere Narodnog po zorišta, Beograd B. Lk. Borut Loparnik, urednik RTV, Ljubljana B. Mi. Dr Bogdan Milanković, nauĉni suradnik Muzikolo škog instituta SANU, Sarajevo B. Sĉ. Branimir Sakaĉ, kompozitor, Zagreb B. Sa. Dr Boţidar Širola, muzikolog i kompozitor, Zagreb Bi. R. Biserka Rako, redaktor JLZ, Zagreb C. B. Cveto Budkoviĉ, direktor Muziĉke škole Viĉ, Ljubljana C. R. Cvjetko Rihtman, akademik, prof. Muziĉke akade mije, Sarajevo D. Co. Dr Dragotin Cvetko, akademik, prof. Filozofskog fa kulteta, Ljubljana D. Dra . Dušan Dragović, muziĉki publicist, Beograd D. Li. Dragan Lisac, muziĉki publicist, Milano D. Maĉ. Dragutin Maĉuka, kazališni publicist, Zagreb D. Ov. Dragoslav Ortakov, prof. Visoke muziĉke škole, Skopje D. Pl. Dušan Plavša, pro f. Akademije umetnosti, Novi Sad D. Pe. Danilo Pokorn, šef muzikološkog kabineta RTV, Ljubljana D. Sn. Dušan Skovran, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Di. S. Dr Dimitrije Stefanović, viši nauĉni suradnik Mu zikološk og instituta SANU, Beograd Đ. Jć. Đura Jakšić, direktor Muziĉke škole »Josip Slavenski«, Beograd E. A. S. Eva Auer Sedak, muziĉki urednik RTV, Zagreb E. Hk. Emil Hajek, prof. Muziĉke akademije, Beograd E. Zy. Dr Ernst Zavarsky, muzikolog, Bratislava F. L. Franjo Luĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb G. Jć. Dr Gavro Jakešević, profesor muzike, Dubrovnik G. Kr. Gordana Krajaĉić, prof. Muziĉke škole »Stanković«, Beograd H. Nr. Dr Henrik Neubauer, direktor poslovnice »Festival«, Ljubljana H. P. I. Ać. I. Hg. I. In. I. Kĉ. I. Su.

J J . . J . J . J J . . J . J J . J . J .

An. As. Bez. Bur. Gc. Her. Le. Mvić. P). Se. To.

e K Be. . .
K Ko. . K Ks. . L Ai. . L M. . Š. L Ša. . Vr.

L M . . Ca.
M . Hl. M . In.

M . Ĉv. M . Gĉ.

M. Kar. M . Kri. M M M M M M M M M N . . Kun. . Las. . . Pet. Maz. . Poz. . . To. Šku. . Z. D . 2. Dć.

Dr Hubert Pettan, prof. Muziĉke škole »Vatroslav Lisinski«, Zagreb Ivona Ajanović, redaktor JLZ, Zagreb Dr Ivan Henneberg, upravittflj Poslovnice za SR Hrvatsku Zavoda za zaštitu autorskih muziĉkih prava, Zagreb Dr Ivan Ivanĉan, umjetniĉki direktor folklornog an sambla »LaĊo«, Zagreb Ivan Klemenĉiĉ, šef muziĉke zbirke Narodne i univerzitetske knjiţnice, Ljubljana Dr Ivo Supiĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Josip Andrić, kompozitor i muziĉki pisac, Zagreb Josip Andreis, akademik, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Jerko Bezić, nauĉni suradnik Instituta za narodnu umjetnost, Zagreb Jovan Bandur, prof. Muziĉke akademije, Beograd Janko Grilc, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Dr Janez Hofler, docent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Janez Lovše, prof. Muziĉke škole Center, Ljubljana Jovan Milošević, prof. Muziĉke škole, Cetinje Joţa Poţgaj, prosvjetni savjetnik, Zagreb Dr Joţe Sivec, prof. Filozofskog fakulteta, Ljubljana Jelica Todorĉevska, bibliotekar biblioteke »Kliment Ohridski«, Skopje Katarina Bedina, bibliotekar muzikološkog odjela Filozofskog fakulteta, Ljubljana Dr Krešimir Kovaĉević, prof. Muziĉke akadem ije, Zagreb Dr Koraljka Kos, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lorenc Antoni, muziĉki urednik Radio -stanice, Priština Lucijan Marija Škerjanc, akademik, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Ladislav Šaban, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lav Vrbanić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Milo Cipra, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Mane Ĉuĉkov, univerzitetski profesor, Skopje Marijan Gabrijelĉiĉ, umjetniĉki voda Slovenske filharmonije, Ljubljana Miran Hasl, profesor muzike, Koper Milica Ilijin, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Monika Kartin, asistent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Miro Kriţić, muziĉki publicist, Zagreb Marija Kuntarić, redaktor JLZ, Zagreb Mirjana Lastavec, muziĉki urednik RTV, Sarajevo Mladen Mazur, muziĉki urednik RTV, Zagreb Mirjana Petriĉević, redaktor JLZ, Zagreb Mladen Pozajić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevo Mirjana Škunca, prof. Muziĉke škole, Split Dr Mihovil Tomandl, publicist, Panĉevo Milica Zajcev Darić, baletni kritiĉar, Beograd Dr Milan 2e pić, primarius, Zagreb Natko Devĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb

N. Ha. N. Hg. N. Kri. N. Mić. N. Nj. O. D. P. B. P. Me. P. Mil. P. Ši. R. R. A. R. Đ. R. Pej. Ra. Pć. S. Đ. K. S. Gi. S. Lal.

Nikola Hercigonja, prof. Fakulteta muziĉke umetao sti, Beograd Nada Herceg, nastavnik baleta, Zagreb Nada Kriţić, muziĉki publi cist, Zagreb Dr Niko S. Martinović, direktor Centralne biblioteke, Cetinje Nikša Njirić, prof. muzike, Zagreb Dr Oskar Danon, dirigent, Beograd Petar Bingulac, prof. Muziĉke akademij e, Beograd Dr Pavle Merku, zamjenik šefa slovenskog programa RAI, Trst Predrag Milošević, prof. Fakulteta muziĉke umetno sti, Beograd Pavel Šivic, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Redakcija Rafael Ajlec, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Ratko Đurović, prof. Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd Dr Roksanda Pejović, docent Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd Mr. Radmila Petrović, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Stana Durić-Klajn, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Sotir Golabovski, prof. Pedagoške akademije, Skopje Dr Stanoje Lalošević, muziĉki publicist, Sombor

S. Šp. T. Br. T. Rh. T. Si. U. M. J. V. Bon. V. Br. V. Fa. V. Man. V. Mvić. V. Ni. V. Peć. V. U. V. Ţc. V. Ţm. Va. Ba. Z. Gić. Z. Kr. Z. Kuĉ.

Slobodan Špirić, muziĉki pisac, Montreal i Tea Brunšmid, muziĉki suradnik »Zagreb-filma«, i Zagreb Truda Reich, muziĉki pedagog i pisac, Zagreb Todor Skalovski, akademik, kompozitor i dirigent Skopje Ubavka Milanković Janjić, solistica baleta, Sarajevi Vera Bonifaĉić, viši bibliotekar Nacionalne sveuĉilišni biblioteke, Zagreb Vera Bayer, redaktor JLZ, Zagreb j Vladimir Fajdetić, muzikolog, Rijeka Višnja Manasteriotti, muziĉki pedagog i pisac, Zagrel Vlado Milošević, akademik, Banja Luka Vlastimir Nikolovski, prof. Visoke muziĉke škole, i Skopje Vlastimir Periĉić, prof. Fakulteta muziĉke umetaosti Beograd Vilko Ukmar, prof. Akademije za glasbo, Ljubljani Dr Vinko Zganec, akademik, Zagreb Dr Viktor Ţmegać, prof. Filozofskog fakulteta, Zagrel Vartkes Baronijan, muziĉki urednik RTV, Beograi Zlatko Grgošević, kompozitor i muziĉki pedagog, Zagreb Dr Zmaga Kumer, nauĉni savjetnik Glasbeno -naro dopisnog instituta, Ljubljana Dr Zija Kuĉukalić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevi

KRATICE
AFMF AFMW alb. AM AML arap. ASSR b. c. ĉeš. DDT DR DTB DTO egip. engl. franc. glgrĉ. HGZ HNK hrv. IGM IMG instr. ital. izd. izv. jap. JAZU jugKMJB knj. krat. KUD lat. latv. M madţ. MF MFM MGG ml. MOJ MQ NR nem. njem. obj. OKUD Archiv fiir Musikforschung Archiv fiir Musikvvissenschaft albanski Allgemeine Musikzeitung Acta Musicologica arapski Autonomna Sovjetska Socijalistiĉka Republika basso continuo ĉeški Denkmaler deutscher Tonkunst Demokratska Republika Denkmaler der Tonkunst in Bavern Denkmaler der Tonkunst in Osterreich egipatski engleski francuski glasni (2-gl., dvoglasni) grĉki Hrvatski glazbeni zavod, Zagreb Hrvatsko narodno kazalište, Zagreb hrvatski Internationale Gesellschaft fiir Musikvvissenschaft Internationale Musikgesellschaft instrumentalni italijanski izdanje, izdao izvedeno, izveo japanski Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti jugoslavenski Kirchenmusikalisches Jahrbuch knjiga kratica Kulturno-umjetniĉko društvo latinski latvijski Die Musik madţarski Die Musikforschung Monatshefte fiir Musikgeschichte Die Musik in Geschichte und Gegenvvart mladi Muziĉka omladina Jugoslavije Musical Quarterly Narodna Republika nemaĉki njemaĉki

pe PG PJ po po pr ps

RA

red rev

RI

rk RK

RM RM

ru s.

S.

SA

SA

SA

SA SB SF

SI

SI sim

SM

SN SR

srp

SS St

St.

St

sv

ST

Sv šp tal
V.

V vo

ZF

ZF ZI

perzijski objavio, objavljeno ZNŢO Publikationen der Gesellschaft Omladinsko kulturno-umjetniĉko društvofiir Musikforschung Jahrbuch der Musikbibliothek Peters poljski posthumno preradio, preraĊeno pseudonim Rassegna musicale redigirao, redigirano revidirao, revidirano Revue Internationale de Musique rukopis Radniĉko kulturno -umjetniĉko društvo La Revue Musicale Rivista musicale italiana ruski Santo (Sveti), Santa (Sveta) sine anno Sjedinjene Ameriĉke Drţave Srpska akademija nauka (i umetnosti) Socijalistiĉka autonomna pokrajina * ? Slovenska akademija znanosti in umetnosti ; Sammelbande der Internationalen Musikgesellschaft Sovjetska Federalna Socijalistiĉka Republika S ocićte Internationale de Musique Societe Internationale de Musique Contemporaine simfonijski Schweizerische Muzikzeitung (od 1961 Schweizerische MusikzeitungundSchweizerMusikpadagogischeBlatter) Slovensko narodno gledališĉe, Ljubljana Socijalistiĉka Republika; Savezna Republika (Njemaĉka) srpski Sovjetska Socijalistiĉka Republika Saint, Sankt (Sveti) stoljeće, stariji Sainte (Sveta) Studien zur Musikwissenschaft svezak, sveti ' Sveta Cecilija španjolski talijanski vek ; Vierteljahrsschrift fiir Musikwissenschaft vokalni Zeitschrift fiir Musik Zeitschrift fiir Musikwissenschaft Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft Zbornik za narodni ţivot i obiĉaje

ILUSTRACIJE U III SVESKU

PRILOZI U BOJI

POLJSKA MUZIKA. Schola cantorum, minijatura ........................................... PORT ATIV. Detalj poliptiha L. Dobrićevića Marinova .................................... RENESANSA, Muziĉki prizor, detalj tapiserije ................................................... ROMANTIZAM. Veĉernje muziciranje ................................................................ SLOVENSKA MUZIKA. Detalj freske iz Godešiĉa ...................................... SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA. Kralj David i ţongleri, minijature . . . . SRPSKA MUZIKA. Pastir s dvojnicama, detalj freske ................................ ŠPANJOLSKA MUZIKA. Bogorodica i anĊeli sviraĉi ....................................... TALIJANSKA MUZIKA. M. da Caravaggio, Koncert ......................................

108 116 186 226 382 422 428 508 540

PRILOZI U BAKROTISKU

ORGULJE ................................. PJEVANJE ...................................... PLES ................................................ PSALTIR ........................................ REBEK ............................................ ROG ................................................ RUSKA MUZIKA ........................

8—9 64 65 144 145 264 265

SLOVENSKA MUZIKA . . 376—377 SRPSKA MUZIKA . . . . 424—425 TEORBA ......................................... 592 TRIO ............................................... 593 TROMBON .................................... 592 TRUBLJA ....................................... 656 VIOLA DA GAMBA .................... 657

CMUMUJIM luamu immm *. •

i- iltri ii'n-riiifrMifli"iiMifr**-"J1lilliBiTiiaftMMtt

ORATORIJ. Poĉeci. O. je vokalno-instrumentalno djelo većeg opsega, obiĉno za vokalne soliste, zbor i orkestar. U njemu se prikazuje odreĊena dramska radnja, ali redovito bez pomoći pozornice. Oratoriji su u poĉetku duhovni, kasnije se u sve većem broju javljaju i svjetovni. O. se pojavio u Rimu na poĉetku XVII st. Klice mu leţe u duhovnim vjeţbama svećenika Filipa Nerija koji je okupljao vjernike u prostoriji za molitvu (tj. u oratorijumu) rimskih crkava 5. Girolamo della Caritd i S. Maria in Vallicella. U jeku protureformacijskih nastojanja koja su teţila preobraţavanju, proĉišćivanju i jaĉanju vjerskih osjećaja, na tim su se vjeţbama ĉitali odlomci iz sv. Pisma, odrţavale propovijedi i pjevale jednostavne duhovne pjesme tipa laude. Sliĉne duhovne vjeţbe poĉele su se odrţavati i u drugim talijanskim gradovima pa su Nerijevi suradnici 1575 utemeljili tzv. Kongregaciju oratorija (ĉlanove su nazivali »oratoriani« ili »filippini«). U muziĉkom dijelu vjeţbi Neri je ponekad uzimao poznate svjetovne kompozicije homofonoga karaktera i podmetao im nove, duhovne tekstove (taj se postupak nazivao »travestire a scopo spirituale«). Pod vjerojatnim utjecajem nekadašnjih prikazanja (misterija) i još uvijek aktualnih pasija, zatim svjetovnih dramatskih madrigala, a na kraju i opere i njenih novih izraţajnih sredstava, prošle su laude razvojni put koji ih je vodio k dijalogiziranju i individualiziranju uloga iz teksta (u Nerijevo doba laudu i nazivaju »dijalog«)- U poĉetku su se laude pjevale na ponešto improviziran naĉin, uz sudjelovanje svih prisutnih vjernika. Postepeno poĉeli su ih školovani muziĉari umjetniĉki obraĊivati (pri tom su Neriju medu ostalima pomagali Palestrina i G. Animuccia), pa je muziĉki dio Nerijevih duhovnih vjeţbi poprimio oblik duhovnoga koncerta. Pred vjernike se putem muzike poĉela iznositi i stano vita dramska radnja, kakav dogaĊaj iz Biblije; napuštala se stro fiĉnost muziĉkog oblika, a za njom i polifoniĉka obradba koju je zamijenila monodija, omogućujući profiliranje likova u radnji. Budući da nije bilo scenske akcije, trebalo je slušateljima ispriĉati zbivanja izmeĊu nastupa pojedinih uloga. To je ĉinio poseban solist nazvan testo. Zbor je sudjelovao u nastupima puka i u odlomcima kontemplativnoga karaktera. Ovaj postepeni prijelaz od laude k oratoriju (izraz o. kao oznaka za novu vokalno-instrumentalnu vrstu udomaćio se tek sredinom XVII st.) ogleda se u 8 objavljenih zbirki lauda što su ih »oratorijanci« izdali u Rimu 1563—1600 te u djelu Teatro armonico spirituale di madrigali koje je G. F. Anerio objavio u Rimu 1619. Tu je u ulozi testa primijenjen recitativni stil u kojemu je utjecaj opere na o. sasvim oĉit, a bit će još bjelodaniji kad u o. uĊe i arija s njezinim pozi tivnim i negativnim svojstvima. Ovaj tip oratorija, koji se od zametka razvijao na narodnom, talijanskom jeziku, naziva se ora-torio
volgare.

Tzv. oratorio latino sliĉan mu je po strukturi, ali ne i po po stanku. Dok poĉetke »vulgarnog« oratorija treba traţiti izvan crkvenih obreda, latinski se o. razvio u crkvi, iz pasije i polifonih moteta s dijalogijskim odlomcima. Odavna je, naime, postojao obiĉaj da se u recitiranju pasije Kristove rijeĉi povjere drugom recitatoru, dok bi zbor izvodio rijeĉi naroda. Sav ostali dio teksta bio je prepušten glavnom recitatoru koji je donekle predstavljao samog autora pasije, tj. evanĊelistu. Tako je indivi dualizacija uloga u pasiji bila djelomiĉno provedena prije nego što je lauda u svom razvitku stigla do tog stadija. Postepeno, svakako pod utjecajem novoga monodijskog stila svjetovne muzike, uloge su se stale sve više i preciznije osamostaljivati. Pasijski elementi poĉeli su ustupati mjesto i drugim zbivanjima (povijesti o Adamu i Evi, o Lazarovu uskrsnuću, o Isusu i Samaritanki i si.). Prije nego što izloţimo razvoj oratorija u baroku i poslije njega, treba upozoriti da izraz o. ima trojako znaĉenje. On ozna ĉuje: prostoriju za molitvu, duhovne vjeţbe koje su se u toj pro storiji odrţavale i muziĉki oblik koji se iz tih vjeţbi razvio. Što se pak tiĉe navedenih razlika izmeĊu »narodnog« i »latinskog«

oratorija, njih je moguće sabrati u nekoliko ĉinjenica: narodni, vulgarni o. imao je tekst u talijanskim stihovima, nastao je izvan crkve i izvan nje se izvodio, u izboru sadrţaja je slobodniji (ĉesto je obraĊivao zgode iz ţivota svetaca), a zastupan je s mnogo većim brojem djela. Latinski je o. imao latinski tekst u prozi, iz vodio se uglavnom u crkvi (u kojoj je i nastao), ĉesto kao slobodni dio liturgije, a obraĊivao je biblijske motive. Sedamnaesto i osamnaesto stoljeće. O., jedan od najznaĉajnijih doprinosa što ih je muziĉki barok dao crkvenoj muzici, bio je u XVII st. u Italiji dvodijelan. Oratorio volgare gajio se ne samo u Rimu nego i u Bologni, Modeni i Firenci. Predstavnici su mu A. Diruta, T. Massucci, M. Marazzoli, M. Cazzati, G. B. Vitali, G. B. Bassani, F. A. Pistocchi, G. Bononcini, A. Stradella (S. Giovanni Battista), B. Pasquini, O. Pitoni, A. i F. M. Veracini, G. Legrenzi i dr. Na samom poĉetku stoljeća izvela se u Rimu 1600 Rappresentazione di Anima e di Corpo. Autor je E. dei Cavalieri. Mnogi to djelo smatraju jednim od prvih oratorija, iako je to zapravo scenska alegorija. Već u ovo stoljeće ide i reformiranje strukture »narodnog« oratorija što ga je izvršio zna meniti libretist A. Spagna. On je od 1656 do 1716 napisao 30 oratorijskih tekstova. Nasuprot drugim libretistima, koji su znatno isticali ulogu pripovjedaĉa (testo), Spagna je tu ulogu eliminirao, a uklonio je i meditativne odlomke. Pod utjecajem opere teţio je za tim da od oratorija naĉini, prema vlastitim rijeĉima, »savr šeni duhovni melodram«. I nastupi zbora sve su rjeĊi. U središtu su paţnje arija i recitativ koji u sjeni velike virtuozne arije postaje sve suhoparniji i konvencionalniji. Na podruĉju latinskog ora torija najviše je zasluţan G. Carissimi koji svoje oratorije ponekad naziva i »historia«. Ulogu testa (nazivana i historicus) on razvija vrlo paţljivo i raznovrsno, povjeravajući je ne samo solistu nego i duetu pa ĉak i zboru. Znatan je udio zbora, tretiranog preteţno homofono. U recitativnim ariosima ima snaţne dramatike. Medu uspjele Carissimijeve oratorije idu Jonas, Jephta, Judicium Salomonis. Latinske su oratorije pisali i B. Graziani, F. Foggia, E. Bernabei, L. Vittori, V. Mazzocchi, A. Scarlatti. Poslije 1670 upada latinski o. u dekadenciju. Po uzoru na 0. volgare nestaje iz njega testo, uloga zbora sve je beznaĉajnija. Svjetovni su ele menti katkad toliko naglašeni da je A. Schering za oratorije s temama iz ljubavnog ţivota biblijskih likova (Suzana, Judita, Betsabeja i dr.) stvorio naziv oratorio erotico. U XVIII st. o. na narodnom jeziku potisnuo je u Italiji sasvim u pozadinu latinski o. koji se samo ponegdje još kultivira (Rim, Venecija) i to veoma umjereno. Medu libretistima istiĉu se A. Ţeno i, napose, proslavljeni pisac opernih tekstova, daroviti P. Metastasio koji je svoje oratorijske librete nazivao »componimenti sacri« ili »azioni sacre«. I on i Ţeno uzimaju preteţno sadr ţajne teme iz Staroga zavjeta. Po strukturi o. je kroz cijelo XVIII st. i dalje dvodijelan. Uloga zbora (uz povremenu primjenu polifonije) ponegdje je nešto naglašenija, susreće se i dvostruki zbor. O. redovito zapoĉinje trodijelnom uvertirom. Teţište je na velikoj trodijelnoj da capo-ariji napuljskoga opernog tipa. Pri kraju stoljeća o. je sasvim pod utjecajem opere i njenih izraţajnih sredstava. S muziĉkoga gledišta gotovo i nema razlike meĊu njima; loše osobine opere serije, u prvom redu teţnje k vokalnoj bravuri, poprimio je i o. koji sve ĉešće postaje i trodijelan. Postepeno se oratoriji sve više izvode na pozornici (od 1786 osobito u Napulju i Rimu). U tom stoljeću pišu u Italiji oratorije mnogi operni i drugi kompozitori, tako A. Caldara, L. Leo, N. Jommelli, N. Piccinni, L. Vinci, A. Porpora, B. Galuppi, P. Anfossi, F. G. Bertoni, A. Lotti, G. Andreozzi, D. Cimarosa i dr. Postepeno prelazi o. granice Italije. U Francusku ga je prenio Carissimijev uĉenik M. A. Charpentier u ĉija djela s ovoga podruĉja idu 24 Historiae. U Njemaĉkoj i Austriji udomaćio se s ponešto neodreĊenim obrisima koji su ga pribliţavali kantati i operi. Izvodio se u XVIII st. scenski, a i u crkvi. Katoliĉki su ga krugovi prihvatili prije nego protestantski. Prednjaĉio je Beĉ

n
ORATORIJ — ORBON
u kojemu je bilo i talijanskih kompozitora ovog oblika. Jedno od demith, A. Thomas, C. Orff, J. Driessler, H. W. Henze. Znata prvih njemaĉkih znaĉajnijih djela oratorijskoga karaktera jest je u ovom stoljeću doprinos što su ga dali švicarski kompozitoi Historia der ... Auferstehung unsers Erlosers ... H. Schiitza (1623) u H. Suter, C. Beck (Der Tod zu Basel), W. Burkhard (Das Ge kojemu su individualizirane uloge komponirane u duetu umjesto sicht des Jesaja) i, osobito, F. Martin (Et in terra pax i Golgatha, solistiĉki. Prvi pravi njemaĉki o. je Schiitzova Historia der Ge- U Italiji predstavljaju suvremeni o. poslije Perosija N. Cattozzt burt Jesu Christi (1664). Ostali su predstavnici njemaĉko -austrij- G. Fino, M. E. Bossi (Canticum canticorum), L. Refice, G. I skog oratorija do kraja XVIII st. D. Buxtehude, J. J. Fux, G. K. Malipiero, A. Veretti, L. Dallapiccola, G. Petrassi i dr. U te Reutter, J. A. Hasse, L. Mozart, A. C. Adlgasser, J. Mattheson, je zemlji nakon dekadencije minulih vremena, a osobito pošto j J. S. Bach, G. F. Handel (koji je svoje oratorije pisao u Engleskoj), papa Pio X 1903 objavio Motu proprio o crkvenoj muzici, mnog G. Ph. Telemann (Der Tag des Gerichts), Ph. E. Bach, C. H. uĉinjeno da se muzici Graun, J. H. Rolle i, crkvi vrati njezina uzvi osobito, J. Haydn ĉiji šenost i ozbiljnost pa s to oratoriji Die Schopfung i Die odrazilo i na umjetni ĉkoj Jahreszeiten znaĉe vrhunce vrijednosti oratori ja. meĊu oratorijima nastalima Poneki se talijansl na njemaĉkom jeziĉnom kompozitori sluţe i druk podruĉju. U Engleskoj je o. ĉijim nazivima, više pu ta i (na narodnom jeziku) zato što svoja djel utemeljio G. F. Handel, oratorijskoga karakter sluţeći se temama iz namjenjuju izvoĊenju n Armonico SpiritusJe D l Staroga zavjeta, hebrejske pozornici (azione sacra A Y Q L A M A D R I G A L I ? povijesti i grĉke mitologije. A CINQVE,SE1, SBTTE, MADRIGALI On postiţe osobito snaţne & Ottomci. DELLA rCESINTE OPHRA. dojmove u veliĉanstvenim zbornim toĉkama (Messiah, CONCERTATI mistero). U Engleskoj si se Israel in Egy-pt) i u oratorijem bavili W Davies, Coa ii Balfo pcr 1'Organa. dramatski snaţnim F. Delius (Th Mass of Cotnpofiodai RruerenĊo solistiĉkim scenama. Uza nj, Life), G. Ban tock, G. D. CIO. FRANCESCO ANEfttO. no s mnogo manje uspjeha, Holst, R. Vaug han « O M » N O. pisali su oratorije u XVIII Williams, W. Wal ton st. u Engleskoj M. Greene, (Belshazzar's Feast) L. W. Boyce, Th. A. Arne i Eerkeley, M. Tippet (A drugi. Child of our Time) u B.ffo pcrrOrgUM. Devetnaesto i dvaFrancuskoj G. Pierne G. deseto stoljeće. U XIX Bret, A. Caplet (Mi roir de Jesus), Ch Tournemire, G. st. o. se i dalje njeguje. Muziĉari romantike Migoi G. Dandelot, C. preuzimaju ga i obogaćuju ORATORIJ. G. F. Anerio, Teatro armonico spirituale di madrigali, Rim Delvin court, H. Barraud, J izraţajnim sredstvima svoga doba. Francaix; posebno treb O. nosi tada najĉešće herojski karakter, bez obzira da li njegova istaći oratorije A. Ho sadrţajnost potjeĉe iz Biblije, legende ili povijesti. U to doba aktivni neggera Le Roi David su na podruĉju oratorija u Njemaĉkoj L. van Beethoven (Christus Jeanne d'Arc au bucher koji svakako idu u najuspjelije primjerke t am Olberge), F. Schneider (16 oratorija), L. Spohr (Der Fali vrste što ih je dalo naše stoljeće. Belgijanci S. i A. Dupuis, L. Jon Babylons), C. Loewe (Die Zersto-rung Jerusalems), F. Mendelssohn gen, A. Meulemans, J. Ryelandt, P. Gilson i L. Dubois, Slaveni J ĉiji su oratoriji Paulus i Elias uţivali neobiĉnu popularnost i B. Foerster, I. Stravinski (Oedipus Rex), B. Martinu, A. i N. Ĉe izvanNjemaĉke, R.Schumann (Paradies und Peri), F. Hiller, F. Liszt repnjin, J. Šaporin, D. Šostakoviĉ, zatim Švicarac ruskoga podr i (Legende von der heiligen Elisabeth, Christus), F. Draeseke i dr. I Ein jetla W. Vogel (Thyl Claes) i Brazilijanac H. Villa Lobos, istak deutsches Reauiem J. Brahmsa smatra se u stanovitom smislu nutiji su predstavnici oratorija našega vremena. Prilozi što si oratorijem, iako je to izrazito meditativno djelo, bez dramske ih oratoriju dali jugoslavenski kompozitori nisu brojni. Koliki radnje. U Italiji je o. na poĉetku XIX st. sasvim pod utjecajem je poznato, prve naše oratorije komponirali su Slovenci M. Omerz; opere i njenih oblika. Oratorijski libreti prihvaćaju i komiĉne scene i {Christus bajulans erucem, 1712) i J. B. Hoffer {Magdalenae con likove, a ponekad se u oratorije ubacuju operni odlomci (tzv. versio, 1715). Kasnije, 1770 pojavio se u Splitu o. La Traslazion oratorio-centone). Pod nazivom melo-dramma sacro javlja se o. i na di S. Doimo J. Bajamontija. Mnogo kasnije, u XX st., pišu svoji pozornici (takav je Mose G. Rossinija). Dekadenciji oratorija u Italiji oratorije I. Zajc (Prvi grijeh), B. Širola (Ţivot i spomen ... Ćirih pokušali su se suprotstaviti neki kompozitori, tako J. Tomadini koji i Metodija, Seljak), H. Sattner, S. Hristić (Vaskrsenje), B. Pa je oponašao stilska obiljeţja Palestrinine mu zike. Ostali su vaţniji pandopulo, M. Tome (Kriţev pot), V. Vuĉković (Herojski ora autori talijanskih oratorija u prošlom stoljeću N. Zingarelli (La torijum) i drugi. Riedificazione di Gerusalem-me), P. Raimondi (8 oratorija), M. LIT.: C. H. Bitter, Beitrage zur Geschichte des Oratoriums, Berlii Costa, G. Bottesini, L. Manci-nelli. Na prijelazu u XX st. 1872. — O. Wangemann, Geschichte des Oratoriums von den ersten Anfangej bis zur Gegenwart, Leipzig 1882. — F. M. Bbhme, Geschichte des Oratorium! najistaknutiji je autor oratorija u Italiji L. Perosi ĉija djela {La 1887. — G. Massutto, Della mušica sacra in Italia, Venezia 1887— 89. — F. X Risurrezione di Cristo, La Risurre-zione di Lazzaro, II Natale del Haberl, Beitrage zur italienischen Literatur des Oratoriums im 17. und 18 Redentore i dr.), ponešto eklektiĉna, oĉituju iskrenu jednostavnost i Jahrhundert, KMJB, 1901. — G. Pasquetli, L'Oratorio musicale in Italia, Fi 1906 (II izd. 1914). — D. Alaleona, Studi sulla storia dell'oratorio musical neposrednost. Francuski oratorij predstavljaju H. Berlioz renze Italia, Torino 1908 (II izd. 1945). — A. Schering, Geschichte des Oratorium; (L'Enfance du Christ, La Damnation de Faust), F. David, C. Leipzig 1911 (novo izd. 1966). ■— E. Wellesz, Die Opern und Oratorien in Wiei Franck (veoma uspjeli o. Beatitudes), Ch. Gounod ( von 1660 — 1708, STMW, 1919. — H. Vogl, Zur Geschichte des Oratoriums ibid., 1927. — H. Schnoor, Poglavlja o oratoriju u G. Adlerovu, Handbud Redemption), C. Saint-Saens (Le Deluge), Th. Dubois, J. Wien, der Musikgeschichte, II izd., Berlin 1930. — M. A. Zorzi, Saggio di biblio Massenet, V. d'Indv, H. Rabaud i dr. U Engleskoj su se istakli grafia sugli oratori sacri eseguiti a Venezia, Accademie e biblioteehe d'Italia W. S. Bennett, G. Macfarren, A. Sullivan, Ch. V. Stanford, H. 1930—33. —■ G. Pannain, L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Na Milano 1934. — F. Vatidli, L'Oratorio a Bologna negli ultimi decenni de P arry, A. C. Mackenzie i, osobito, E. Elgar ĉiji se o. The Dream poli, Seicento, Note d'archivio, 1938. — H. Schnoor, Oratorien und weltliche Chor of Gerontius ubraja u vrhunce evropske oratorijske muzike. werke (u Fiihrer durch den Konzertsaal H. Kretzschmara), Leipzig 1939. — Raugel, L'Oratorio, Pariš 1948. — A. Damerini, L'Oratorio musicale ne Belgijanci P. Benoit i E. Tinel, pa Slaveni A. Rubinstein, A. F. dopo Carissimi, RMI, 1953. — C. Gasbarri, L'Oratorio dei Filippin Dvorak (Sv. Ljudmila) i F. Nowowiejsky te Amerikanci L. Seicento (1552 — 1952), Roma 1957. — A. Lies, Materialen zur romischen ... Oratorien Damrosch i H. Parker, ostali su istaknutiji autori oratorija u AML, 1957. — Isti, Die Sammlung der Oratorienlibretti (1679 — 1725), ibid. 1959- — P. UlupUHHH, OpaTopHH H KaBTaTa, MocKBa 1960. — P. Damilano, L XIX st. R. Evierhart, G. FeĊer, A. Orel, J. Buţga, J. A. VCestrup, O. Rieme i G. U XX st., u razdoblju velikih revolucionarnih muziĉkih Tagliavini, Roncaglia, Oratorium, MGG, X, 1962. — L. Bianchi, Tutti gli Oratori d strujanja, kompozitori i dalje poklanjaju oratoriju mnogo paţnje. Alessandro Scarlatti, Roma 1963. — O. Mischiati, Per la storia dell'oratorio Firenze 1963. — L. Bianchi, Carissimi, Stradella, Scarlatti e l'oratorii Tada se sve bogatije razvija njegov svjetovni ogranak pa autori Bologna, ponekad putem oratorija tretiraju i aktualnu socijalno-politiĉku musicale, Roma 1966. — Isti, Tutti gli oratori di A. Stradella, Roma 1966. J. As. ORBĆN, Julian, kubanski kompozitor španjolskog podrijetls problematiku. Medu suvremenim njemaĉkim kompozitorima po (Aviles, Španjolska, 7. VIII 1925 —). Studirao na Konzervatosebno su se na ovom podruĉju istakli G. Schumann, J. Haas riju u Oviedu, a zatim djelovao u Habani, gdje je 1942 —49 bic (popularni o. Das Jahr im Lied), C. Bresgen, H. Reutter, P. Hinĉlan skupine Grupo Renovacion Musical. Od 1946 studirao jf kompoziciju kod A. Coplanda na Muziĉkom centru u Tangle woodu, SAD. God. 1960—63 bio je asistent C. Chaveza na Grad-

TEATRO

- ;.

\ /;

;\*V

«t,. %

ORBON — ORFEJ
skom konzervatoriju u Mexico Cityju, a 1964 —65 lektor na Univerzitetu u St. Louisu (Missouri).
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1945; Capricho concertante za komorni orkestar, 1943; Concierto da cdmara, 1944; suita Homenaje a la Tonadilla, 1947; Tres Versiones Sinfdnicas, 1953 (prva nagrada na I muziĉkom festi valu Latinske Amerike u Caracasu); Danzas Sinfdnicas, 1955; Concerto grosso, 1958. — KOMORNA: kvintet s klarinetom, 1944; gudaĉki kvartet, 1951; Punila za komorni ansambl, 1964. — Kompozicije za klavir (sonata, 1946). — VOKALNA: Himnus ad Galli Cantum za sopran, flautu, obou, klarinet, harfu i gudaĉki kvartet, 1956; Tres Cantigas del Rey za sopran, ĉembalo, gudaĉe i uda raljke, 1960. Zborovi: Romance de Fontefrida, 1943; Suite de Canciones de Juan del Encina con un Homenaje Final, 1947; Crucifixus, 1953. LIT.: A. Carpentier, La Mušica en Cuba, Mexico 1946. der musikalischen Formen, 1933; Kirchenmusikalische Lilurgik, 1936; Anton Bruckner. Sein Leben in Bildern, 1936; Aufsalze und Vortrdge, 1939; Ein Harmonielehrekolleg bei Anton Bruckner, 1940; Der junge Schubert, 1940; Mozarts deutscher Weg, 1941 (II izd. 1944); Mozart in Wien, 1944; Wiener Musik, 1947; Johannes Brahms, 1948; Hugo Wolf, 1948; Musikstadt Wien, 1953; Bruckner-Brevier. Briefe, Dokumente, Berichte, 1953; Mozart — Gloria mundi, 1956; J. Brahms und Julius Allgeyer. Eine Kunstlerfreundschaft in Briefen, 1964. Ćko 50 studija u kolektivnim publikacijama; ĉlanci i dr. — IZDANJA: Trienter Codices IV. Ausviahl (sa R. Fickerom), DTO, LIII, 1920; Ein VCiener Beetho-venbuch, .1921; A. Bruckner, uvertira u g-molu, 1921; J. Lanner, Ta'nze und Wal-zer, DTO, LXV, 1926; A. Bruckner, IX simfonija, nadalje Entwiirfe und Skiz-zen zur IX. Symphonie i Vier Orchesterstiicke, sve u izdanju cjelokupnih djela, 1934; W. A. Mozart, Apollo und Hyacinth, Neue Mozart-Ausgabe, 1959 i dr. — Orelu su posvećene dvije spomenice: prigodom 50 roĊendana (izd. F. Racek) 1939 i prigodom 70. godišnjice (izd. H. Federhofer), 1959.

ORCHESTRION, i. mehaniĉki instrument, kombinacija klavira i orgulja. Konstruirao ga je Th. A. Kunz 1791 u Pragu. U dotjeranoj verziji praških graditelja instrumenata I. i Th. Stilla i K. Schmida o. je imao 230 ţica i 360 svirala s više od 100 registara, 4 manuala i pedal, te ugraĊenu napravu za crescendo (jalousie), a bio je prenosiv poput portativa. Na takvu je instrumentu koncertirao Abbe Vogler. 2. Vrsta mehaniĉkih orgulja što ih je konstruirao F. Th. Kaufmann 1851 u Dresdenu. Instrument je imao snaţne jeziĉnjake koji su s pomoću razliĉnih limenih naprava mijenjali temeljnu boju tona i uspješno oponašali zvuk limenog orkestra. K. Ko. ORDINARIUM MISSAE (lat.), do Drugoga vatikanskog koncila (1962—65) naziv za pjevane dijelove mise, koji se unatoĉ razlici medu blagdanima nikada nisu mijenjali. To su: Kyrie, Gloria, Credo, Sanctus, Benedictus i Agnus Dei. Nasuprot tim tzv. nepromjenljivim dijelovima mise, promjenljivi (-> Proprium missae) su za svaki blagdan drukĉiji, u tekstovnom i u muziĉkom pogledu (Introit, Graduale, Tractus itd.). Do XI st. o. m. pjevao je kler sam ili u zajednici s prisutnim vjernicima (osobito u Galiji), pa su zato i napjevi bili jednos tavniji; kasnije ta je duţnost prešla na scholu cantorum, što je ostavilo traga i u muziĉkoj obradbi jer su napjevi prošireni i iskićeni bogatim melizmima. Prema dokumentu koncila (Constitutio de sacra liturgia, 1963) dijelovi mise više nisu strogo podijel jeni na o. m. i proprium missae, premda su u obnovljenom misnom obredu zadrţani stavci neka dašnjega ordinariuma missae.
LIT.: M. Hermesdorff, Die wichtigsten Singweisen des Ordinarium Missae, Gregoriusblatter, 1879. •— M. Sigi, Die Geschichte des Ordinar ium Missae in der deutschen Choraliiberlieferung (2 sv.), Regensburg 1911. — P. Wagner, Geschichte der Messe, I, Leizpig 1913. — Y. Delaporte, Les Chants de l'ordinaire de la messe d'apres les documents chartrains, Revue gregorienne, 1921. — A. Cabrol, The Mass, its Doctrine and Historv, 1931. — ĆT. Kroon, Ordinarium Missae, Lund 1953. A. Vi.

OREL, Dobroslav, ĉeški muzikolog (Ronov nad Doubravou, 15. XII 1870 — Prag, 18. II 1942). Najprije studirao teologiju (kompoziciju privatno kod V. Novaka), a zatim muzikologiju, na Praškom i Beĉkom univerzitetu (O. Hostinsky, G. Adler). Predavao crkvenu muziku na Praškom konzervatoriju (1916—19), ureĊivao ĉasopis Cyril, a od 1921 do 1939 predavao muzikologiju na Univerzitetu u Bratislavi. Svestran muzikolog, najznaĉajniji doprinos povijesti muzike dao je s djelima o srednjovjekovnoj himnologiji i ĉeškoj muzici XVI st.
DJELA. SPISI: Rukovet' chordlu fimske'ho, 1899; Der Mensuralkodex Specidlnik (disertacija), 1914; Kanciondl Franusuv, 1921; Poĉdtky umeleho vicehldsu v Ĉeshdh, 1922; Jan Levoslav Bella, 1924; František Liszt a Bratislava, 1925; Beeth ovenovy vztahy ke slovensku, Hudeb ni roz hled v, 1926 — 2 7; Jan Levoslav Bella, Tempo, 1933—34; Tschekosloioaken u Handbuch der Musikgeschichte G. Adlera(II izd.), 1930; Die Stilartender Mehrstimmigkeit des 15. und 16. Jahrhunderts in Bohmen, Festschrift u ĉast G. Adlera, 1930; Jana Tdborskeho proza o mistru Janu z Husince, 1932; Štefan Fajnor slovenskv sklada tel, 1935; Hudebni prvky svatovdclavske, 1937. IZDANJA: liturgijske pjesmarice Graduale paruum, 1910 i Proprium provinciae Pragensis ad Graduale Romanum, 1913 (obje sa M. Springerom); Maridnske nešpory, 1912 (sa Hejĉlom); Ĉeskf kanciondl, 1921. LIT.: C. Sychra, Dobroslav Orel, Cyril, 1942. — J. Potuĉek, Supis slovenskych hudobnoteoretickych prac, Bratislava 1955.-—J. Buţga, Dobroslav Ore!, MGG, X, 1962.

ORDRE (franc. red, niz), naziv, koji su F. Couperin i njegovi francuski suvremenici upotrebljavali za suitu. U ordreu, kao i u suiti, zadrţano je jedinstvo tonaliteta, ali za razliku od suite stavci ordrea, koji su ĉesto mnogobrojni (kod Couperina ĉak i 23), obiĉno su programskoga karaktera, te nose naslove, a veza s plesnim shemama kod njih je mnogo slabija nego u stavcima suite. OREFICE, Giacomo, talijanski kompozitor i pijanist (Vicenza, 27. VIII 1865 — Milano, 22. XII 1922). Studirao pravo; 1885 diplomirao na Konzervatoriju u Bologni kompoziciju i klavir (L. Mancinelli, A. Busi). Osnovao društvo Societa degli amici della mušica (1904), bio profesor kompozicije na Milanskom konzervatoriju (od 1909) i kritiĉar lista Secolo (od 1920). Njegova je muzika tehniĉki dotjerana. U klavirskim kompozicijama isko rišćuje impresionistiĉke, a u operama veristiĉke elemente. Istakao se kao muziĉki estetiĉar i pedagog.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu, 1911. Tri suite: Sinfonia del bosco, 1898, Anacreontiche, 1917 i Laudi francescane, 1920. — KOMORNA: klavirski trio, 1912; varijacije Riftessi ed ombre za klavirski kvintet, 1916; 2 sonate za violinu i klavir, u e-molu, 1911 i u D-duru, 1913; sonata za violinu ili violonĉelo i klavir u F -duru, 1919. — KLAVIRSKA: Crepuscoli, 1904; Quadri di Boecklin, 1905; Miraggi, 1906; Preludi del mare, 1913; preludij i fuga. — DRAMSKA. Opere: L'Oasi, 1885; Mariska, 1889; Consuelo, 1895; // Gladiatore, 1898; Chopin (prema Chopinovoj muzici), 1901; Cecilia, 1902; Mose, 1905; // Pane altrui, 1907; Radda, 1913 i Castello dei sogni (neizv.). Balet La Soubrette, 1907. — Solo-pjesme. •— SPISI: La Crisi del nazionalismo musicale, RMI, 1917; Conservatorio o universita. musicale, ibid., 1918; L. Mancinelli, 1921. — Instrumentirao Monteverdijeva Orfeja, 1909. LIT.: P. P. Hofler, Giacomo Orefice, MGG, X, 1962.

OREL, Rihard, kompozitor i melograf (Prvaĉina, Gorica, 29. XI 1881 — Gorica, 12. I 1966). Muziku uĉio na uĉiteljskoj školi u Kopru i 1914—15 u Beĉu. Djelovao kao uĉitelj u Sloven skom primorju i u Italiji, 1945—47 didaktiĉki direktor slovenskih škola u okolici Gorice. Kompozitor romantiĉnoga pravca. Crkvena je djela izgraĊivao u polifonom stilu. Bavio se i muziĉkom publi cistikom i sabiranjem narodnih napjeva na slovenskom etniĉkom podruĉju. U svojim obradbama narodnih melodija nastojao da saĉuva izvorne muziĉke karakteristike. Komponirao je za klavir, za orgulje, zborove, mise i crkvene pjesme. D. CO. ORFEJ (grĉ. 'Op9eu^), mitski grĉki pjevaĉ koji je svojim pjevanjem i sviranjem krotio divlje zvijeri te pokretao drveće i kamenje. Pjevao je uz kitaru ili liru, pa su ga smatrali utemeljiteljem kitarodije. Rastrgale su ga bahantkinje (menade), jer se protivio Dionisovim orgijama. N jegova glava s lirom, baĉena u rijeku Hebros, došla je preko mora do Lesbosa, otoka lirskoga pjesništva. Priĉa o Orfeju i njegovu putu u Podzemlje ide u red naj poznatijih i najraširenijih mitoloških opernih sadrţaja: izgubivši voljenu ţenu Euridiku, koju je ujela zmija, O. je pjevanjem sklonuo bogove da mu je vrate. Budući da nije mogao odoljeti ţelji, pa se, unatoĉ izriĉitoj zabrani okrenuo prije vremena, ostao je zauvijek bez nje. Poĉevši od prvih opernih kompozitora, J. Perija (1600), G. Caccinija (1600) i C. Monteverdija (1607), za tim su sadrţajem sve do naših dana posezali brojni muziĉari, meĊu njima i Ch. W. Gluck (1762), F. G. Bertoni (1776), L. Delibes (1878), E. Kfenek (1923), G. F. Malipiero (1925), D. Milhaud (1926) i

OREL, Alfred, austrijski muzikolog (Beĉ, 3. VII 1889 — 11. IV 1967). Završio pravo; od 1917 studirao muzikologiju (G. Adler); promovirao 1919. God. 1918 —38 proĉelnik mu ziĉke zbirke Gradske knjiţnice u Beĉu; habilitirao se 1922 te 1929—45 bio profesor Beĉkog univerziteta. U razdoblju 1940— 45 vodio Sonderreferat fiir Wiener Musikforschung grada Beĉa. Orelova bogata muzikološka ostavština posvećena je preteţno muziĉkoj prošlosti Beĉa i likovima velikih majstora koji su u njemu djelovali: W. A. Mozartu, L. v. Beethovenu, F. Schubertu i, osobito, A. Bruckneru. Sa R. Haasom ureĊivao je izdanje cjelokup nih djela A. Brucknera.
DJELA. SPISI (izbor): Unbekannte Fruhvmrke A. Bruckners, 1921; Anton Bruckner ... Das Werk, der Kiinstler, die Zeit, 1925; Wiener Musikerbriefe aus zwei Jahrhunderten, 1925; Franz Schubert, 1925; Beethoven, 1927; Das Werden ORFEJ, detalj s atiĉke vaze < - V st.

4

ORFEJ — ORFFOV INSTRUMENTARIJ
nanovo stvara praiskonsku sintezu pokreta, rijeĉi i muzik< ovdje povezuje svijest o prošlosti s današnjim stremljenjim: Melodijsko-jeziĉno nasljeĊe se u toku nastave rekreira i aktualizii novim sredstvima, mnogo puta na naĉin improvizacije (sudjelc vanje posebnog instrumentarija prilagoĊenog djeĉjim mogućne stima; primitivni oblici višeglasja). Danas se u mnogim zemljam odvija muziĉka nastava djece prema Orffovu Schulioerku.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Manna Vanna (prema h Maeterlincku); Kleines Konzert za ĉembalo i duhaĉe (prema kompozicijama 2 lutnju iz XVI st.), 1927; Tanzende Faune, 19 l4;.Ba:yernc/je Mimoza mali orkesta J 934- — Dva gudaĉka kvarteta. — DRAMSKA. Opere: Gisei, das Opfer (vlasti tekst, prema starojapanskoj drami Terakoyd), 1913; Der Mond (ein kleines Wel theater), 1939; Die Kluge (Die Geschichte von dem Kb'nig und der klugen Frau. 1943; Die Bernauerin {Ein bayrisches Stiick; vlastiti tekst), 1947; tragedij Antigonae (tekst F. Holderlin prema Sofoklu), 1949; Astutuli (Eine bayriscl Komodie; vlastiti tekst), 1953; tragedija Oedipus der Tyrann (tekst F. Hblderl: prema Sofoklu), 1959; Promete} (na grĉkom, prema Eshilu), 1968; De tempc rum fine comoedia (Spiel vom Enae der Zeiten), 1972. Balet Der Feuerfarber, 1925. Scenske kantate: Carmina Burana (Cantiones profanae), 1937; Catul Carmina (Ludi scaenici), 1943; Trionfo di Afrodite (Concerto scenico), 195 (ova tri posljednja djela sabrana pod naslovom Trionfi, trittico leatrale, 1953 Prikazanja: Comoedia de Christi Resurrectiorte (EinOsterspiel), 1956; Ludus 0 nato Infante mirificus (Ein Weihnachtsspiel), 1960. Scenska muzika: Leonce un Lena (G. Biichner), 1918; Ein Sommernachtstraum (W. Shakespeare), 1952. -VOKALNA. Kantate: Des Turmes Aufentehung (tekst F. Werfel), 1920; 3 kan tate na tekst F. Werfela, 1929 i 2 kantate na tekst B. Brechta, 1930. Als sprach Zarathustra za zbor, duhaĉe, orgulje, 2 klavira i 2 harfe; pjesme z glas i orkestar na tekst R. Dehmela. Zborovi: Catulli Carmina I (sedam zbo rova), 1930; Catulli Carmina II (tri zbora), 1931; elegijska himna Die Sdnge der Vorwelt (F. Schiller) uz instrumente, 1936; Ndnie und Dithyrambe (F Schiller) uz instrumente, 1956; Concerto di voci: Sirmio, 1930; Laudes ere aturarum, 1954 i Sunt lacrimae rerum, 1956 i dr. Kompozicije na cantus firmu za glasove ili instrumente, 1929; solo-pjesme. —■ INSTRUKTIVNA: Orff Schulmerk (sa G. Keetman i H. Bergeseom), 5 sv. od 1930 —35 (preraĊen izd., kao Musik f ur Kinder, sa G. Keet ma n, s v. I — V, 195 0 — 54 ; obj. n više jezika); nekoliko doprinosa za Jugendmusik: Klavierubungi Geigeniibun, I i II i dr. — OBRADBE. C. Monteverdi: Orpheus (L'Orfeo, Favola in Mu sica), Tanz der Sproden (Balio delle Ingrate) i Klage der Ariadne (Lament d'Arianna) — prva redakcija svih triju obradba 1925, posljednja 1940 (ove si obradbe izašle pod zajedniĉkim naslovom Lamenti, trittico leatrale, 1958); W Byrd, Entrata za orkestar u 5 grupa i orgulje, 1928 — 41. LIT.: W. Keller, Carl OrfTs Antigonae, Versuch einer Einfuhrung, Main: 1950. — W. Riezler, Neue Horizonte, Bemerkungen zu Carl OrfTs Antigonae Gestalt und Gedanke, Jahrbuch der Bayerischen Akademie der sehonen Kiin ste Miinchen 1951. — H. Rutz, Carl Orff und sein »Schuliverk«, Rhythmisch-melo disches Spiel, Vorstufe der Personlichkeitsbildung, Osterreichische Musikzeit sehrift, 1951. — IV. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fiir Kinder unc Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — A. Liess, Car Orff — Idee und Werk, Ztirich 1955. — Carl Orff — ein Bericht in Wort unc Bild, s doprinosima K. H. Ruppela, G. R. Sellnera i W. Thomasa, Mainz 195' (II izd. 1960; engl. prijevod Mainz 1960). — W. Vfagner i 117. E. Schdfer, Car Orff zum 60. Geburtstag, Bayreuther Festspiele, 1955. — W. Thomas, Wort magie und Klangmagie, Musik im Unterricht, 1955. — Isti, Erklingende Sprachi (Interpretationsversuch nach dem Schulwerk von Carl Orff), Der Deutsch -Unterricht, Stuttgart 1956. —• /. Kiekert, Die musikalisehe Form in den Werken Carl OrfTs (disertacija), Regensburg 1957. — E. Doflein, Uber Carl Orff unc seine Bernauerin, SMZ, 1958. — W. Schadezvaldt, Carl Orff-Trionfi, zur Idet des Werkes, Die Holderlinsche Antigonae des Sophokles von Carl Orff, Da: Werk Carl OrfTs und sein neues Osterspiel, Zur UraufTiihrung des Oedipu! der Tyrann nach Holderlin von Carl Orff, Hellas und Hesperien, Ziirich 1960 — E. Laaff, Carl Orff, MGG, X, 1962. — A. Liess, I »Trionfi« di Carl Orff, RAM, 1962. — Isti, Carl Orff und das Damonische, Mannheim-Viernheim, 19 65. — • H. W. Sc h mi dt, Ca rl O rff, se in Le be n u nd s e in W e rk, Ko lu 1971. B. Ać.

A. Casella (1932). Ideja o snazi muzike, povezana uz mit o Orfeju, inspirirala je umjetnike i za stvaranje drugih muziĉkih formi: F. Liszta za simfonijsku pjesmu Orpheus (1854), I. Stravinskog za balet Orpheus (1948), J. Cocteaua za film s muzikom G. Aurica (1951) i dr. Orfejeva lira zamjenjuje se u doba renesanse lirom da braccio, zatim i violinom, a kitara harfom, vihuelom, lutnjom i gitarom.
LIT.: O. Kern, Orpheus, Berlin 1920. — E. Norden, Orpheus und Eurydike, Berlin 1934. — C. Atkinson, Orpheus with His Lute, Bulletin of Hispanic Studies, 1949. — L. Cellier, Le Ro mantisme et le mythe d'Orphee, Cahiers de 1* Association internationale des etudes francaises, 1958. —H. Ch. Wolff, Orphei'S als Opernthema, M ušica, 1961. — M. Wegner, E. Winternitz i H. Chr. Wolff, Orpheus, MGG, X, 1962. K. Ko.

ORFF, Carl, njemaĉki kompozitor (Miinchen, 10. VII 1895 —). Još kao srednjoškolac objavio zbirke solo -pjesama i komponirao prvo opseţno djelo za zbor i orkestar. Završivši humanistiĉku gimnaziju, studira muziku 1913—14 na Akademie der Tonkunst u Munchenu kod A. Beer-Walbrunna i H. Zilchera;uto vrijeme na njega znatno utjeĉe Debussvjeva muzika, osobito opera Pelleas et Melisan-de. God. 1915—17 dirigent je u kazalištu Munchener Kammerspiele, a 1917—18 u Narodnom kazalištu u Mannheimu i u Dvorskom kazalištu u Darmstadtu; kao kompozitor kratko je vrijeme sljedbenik R. Strau-ssa i H. Pfitznera te marljivo prouĉava A. Schonberga. Od 1919 ţivio u Munchenu i po ĉeo se baviti C.ORFF pedagogijom. God. 1921—22 uĉenik je H. Kaminskog; intenzivno se bavi starom muzikom, osobito Monteverdijevom. U Munchenu je, zajedno sa svojom ţenom Dorotheom Giinther, 1924 osnovao školu za gimnastiku, muziku i ples (Gtinther-Schule). Iz Orffova pedagoškog rada na toj školi rodio se njegov Schulzoerk (djelo za muziĉki odgoj djece). U suradnji s graditeljem instrumenata K. Maendlerom nastali su novi idiofoni instrumenti, glavni sastavni dio orkestra udaraljki što ga je stvorio O. Taj je orkestar odigrao presudnu ulogu u njegovoj metodi muziĉkog odgoja i u njegovu stvaralaštvu. Poslije dugog traţenja vlastitog izraza, O. istupa kao definitivno izgraĊena liĉ nost 1937 izvedbom scenske kantate Carmina Burana, a zatim povlaĉi sve što je dot le bio napisao. Orffove su kompozicije, kao i njegov Schuliverk, poslije Drugoga svjetskog rata naišle na golem uspjeh po ĉitavome svijetu. God. 1950—60 vodio je O. majstorsku klasu za kompoziciju na Hochschule fiir Musik u Munchenu. Njegovi su uĉenici W. Egk i H. Sutermeister. O. je najbolji dio svog opusa posvetio kazalištu. Da bi se dokuĉila vrlo odreĊena i originalna fizionomija tog umjetnika, nije dovoljno poznavati samo njegovu muziku. Njegova prava vrijednost leţi u novom spajanju svih osnovnih scens kih elemenata: rijeĉi, pokreta (glumaĉke geste i plesa) i muzike. O., umjet nik XX st., povezuje suvremeni izraz sa starim oblicima evropskog teatra. U njegovim scenskim djelima spajaju se karakteristike starogrĉke tragedije i Terencijeve komedije, srednj ovjekovnih misterija i interludija u obliku improviziranih lakrdija, barokne opere, scenskog oratorija i Shakespeareove drame. Za Orffovu je umjetnost rijeĉ neobiĉno vaţna u svim svojim dimenzijama; on se ĉesto sluţi izvornim tekstovima iz antiĉkih i sredn jovjekovnih jezika: starogrĉkim iz doba Sapfe i Euripida (Trionfo di Afrodite), klasiĉnim latinskim (Catulli Carmina), srednjovjekovnim latinskim, starofrancuskim i srednjovisokonjemaĉkim iz va gantske poezije (Carmina Burana), dok svoje vlastite tekstove piše na bavarskom narjeĉju. Sadrţaje svojih djela O. najĉešće uzima iz antike, bliske njegovoj humanistiĉkoj kulturi (Antigonae; Oedipus) i iz svijeta narodne priĉe i balade, s kojim ga povezuje bavarski zaviĉaj (Der Mond; Die Bernauerin). Orffova estetika dijametralno je opreĉna principima kasnoromantiĉke lirske scene: umjesto psihološke drame, ĉiji je glavni protagonist bujan i sli kovit simfonijski orkestar, njegov je teatar statiĉke, epske prirode. Muzika ne slika, nego elementarno, lapidarno, magiĉki sudjeluje uz rijeĉ i pokret. Ritam je najsnaţniji pokretaĉ Orffove muzike. Velik broj udaraljki nosioci su nezamjenjivo orffovskih ritmiĉkih napetosti. O. ĉesto oţivljuje rane oblike muziciranja kao što su ostinato, recitacija, psalmodiranje, melizmi orijentalnog karaktera, organum, fauxbourdon. S Orffovom umjetniĉkom produkcijom bitno je povezan i njegov Schulzoerk. Na isti naĉin kao u scenskom opusu, O. i ovdje

ORFFOV INSTRUMENTARIJ. Kompozitor i pedagog Carl Orff napisao je jedinstveno muziĉko-pedagoško djelo Musik fiir Kinder u kojemu putem pjevane i svirane djeĉje i narodne pjesme, kroz pentatoniku, stare naĉine te dur i mol tonalitet razvija u

C. ORFF. Scenska kantata Carmina Burana, 1937

ORFFOV INSTRUMENTARIJ — ORGELMESSE
djece muzikalni osjećaj i radost z a muziciranje. Za tu je svrhu zamislio i dao izraditi specijalne, jednostavne djeĉje instrumente. U današnjem obliku O. i. ima ovaj sastav: udaraljke (zveĉka, drve na kutija, štapići, ĉinele, triangl, tamburin, praporci, mali bubanj, veliki bubanj i timpan i); melodijske instrumente s ploĉicama (zvonĉići (Glokenspiel) sopran i alt, metalofon sopran i alt, ksilofon sopran, alt i bas) i basove instrumente (bordun — ţiĉani instrument za trzanje ili udaranje batićem i gamba, na kojoj se izvodi samo pizzicato).
LIT.: C. Orff i G. Keetmann, Orff-Schulwerk (5 sv.), Mainz 1930 — 35 (prer. izd. Orff-Schuhverk-Musik fur Kinder, 1950 — 54). — W. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fur Kinder und Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — T. Reich, Sviranje — vaţan faktor suvre menog muziĉkog odgoja, Muzika i škola, 1957, 4—5. — Th. Tabaka, Školski instrumentarij, Zagreb 1959J. Pj.

ORGANISTRUM (lat.; engl. hurdy-gurdy, franc. vielle [de roue], njem. Drehleier, tal. ghironda), u srednjem vijeku, naziv z a ţiĉani instrument nalik na današnju violu. Iznad ormarića za rezonanciju bile su obiĉno napete tri ţice (ili 3 para ţica). Dok se jedna ţica skraćivala s pomoću klavijature, dvije druge dublje, ugodene najviše u kvinti, odzvanjale su slobodno. Poseb nom ruĉkom sviraĉ je stavljao u pokret kotaĉ obloţen smolom koji je doticao sve ţice, tako da su one stalno zvuĉale. Veoma stari instrument, o. je osobito od X do XII st. bio jako raširen. Opseg klavijature bio je u to doba jedna oktava, a kasnije je išao do dvije oktave (kromatski). Od XII do XV st. instrument se susreće pod nazivom Armonie ili Symphonie (otuda iskrivljena imena Chifonie i Cifonia), pa Zampugna, Sambuca rotata i dr. U muziĉku praksu o. je ponovo došao na poĉetku XVIII st. i to osobito u Francuskoj pod nazivom vielle, gdje su se razvili pravi virtuozi koji su na tom instrumentu koncertirali. Originalne

ORGANUM, najraniji oblik evropske višeglasne muzike. Višeglasje prvi put pominje irski filozof Johannes Scotus Eriugena {De divisione naturae, 867); naziv o. navode Regino iz Priima (umro 915) i Hucbald (De Institutione Harmonica), a iscrpnije izloţena teorija ranog višeglasja nalazi se u anonimnom traktatu iz X v. De organo i pseudohucbaldovskom delu Mušica Enchiriadis. O. (zvan i diaphonia) zasniva se na dvoglasju u paralelnim kvartama i to izmeĊu jedne koralne melodije (vox principalis) i dodanog niţeg glasa (vox organalis). Postoje dva vida: a) vox organalis je nepokretan sve dok se vox principalis ne uspne za kvartu iznad poĉetnog tona, zatim se glasovi kreću u paralelnim kvartama, a na kraju melodijske fraze sastaju se na primi (sastajanje glasova pominje još Scotus Erigena):

Rex

cee-

li,

do-

mi-

nus

ma- ris

un- Ċi -

so-

ni

b) glasovi se od poĉetka do kraja kreću u kvartama, a udvaja njem jednog ili oba glasa u oktavi dobiva se troglasni i ĉetvoro glasni organum:
Tw
JKL-

trts

sem-

pL~

ter-

TULS

ft-

U.-

us

ORGANISTRUM, Ĉeška, XVIII st.

kompozicije (sonate, duete i si.) pisali su J. Aubert (1678 —1753), J. B. Anet (1676 —1755), J. B. Boismortier (oko 1691 — oko 1765), Ch. Baton (1710 — 58), E. Ph. Chedeville (umro 1782) i drugi. K. Ko. ORGANOGRAFIJA (Organologia; prema grĉ. opYavov), instrument), znanost koja se bavi istraţivanjem i opisivanjem gradnje instrumenata i njihova historijskog razvoja. MeĊu vaţnija starija djela iz podruĉja organografije idu Syntagma musicum M. Praetoriusa, II (1619), Organopoeia Ph. Bendlera (1619), Mušica mechanica organoendi J. Adlunga (1768) i L'Art du facteur d'orgues Dom F. Bedos de Cellesa (1766 —78). Od novijih autora organografijom su se bavili osobitoj. G. Topfer, M.P. Hamel, Ch. Mahrenholz, J. J. Seidel, H. Klotz, E. Rupp, G. Frotscher, W. Ellerhorst, A. Cellier, Ch. Mutin, P.Smets, C. Locher, A. D. Brisav, W. H. Barnes, G. A. Andslev, F. Dugan, L. Šaban i dr.
LIT.: F. Pedrell, Organografia antiqua espafiola, Barcelona 1901. — A Merklin, Organologia, Madrid 1924. A. Vi.

(U gornjem primeru paralelne kvinte nastaju udvajanjem glasova, a u Hucbaldovu delu Scholia Enchiriadis nalazimo i pravi o. u kvintama). Ovaj drugi vid, prema H. Riemannu, verovatno predstavlja više rezultat teorijske spekulacije nego naĉin na koji se u IX i X v. muziciralo. Opisuje ga i Guido iz Arezza (Micrologus, oko 1125), ali preporuĉuje za upotrebu naĉin bli zak pomenutom prvom vidu; vox organalis je ispod melodije s kojom obrazuje ne samo kva rte, već i terce i sekunde, a završetak je opet prima. Cesto se vox organalis duţe zadrţava na tonovima c, /, ili g, a ponekad je sasvim nepokretan; tada vox principalis moţe silaziti i ispod njega. Potkraj XI v. o. se — sa jedne strane — postepeno pretvara u diskant sa sve većom primenom suprotnog kretanja glasova; u traktatu Ad organum faciendum iz kraja XI v. vox organalis je uvek gornji glas — kao u diskantu, a na završetku moţe biti i oktava. Sa druge strane u XII v. cveta novi oblik organuma sa leţećim donjim glasom: nad odlomkom koralne melo dije u veoma dugim notama kreće se u kraćim trajanjima bogato razvijeni i slobodno ritmizirani gornji glas. (Dugi tonovi tenora bili su verovatno izvoĊeni na orguljama; notirani su kao longe, ali su imali duţu, neodreĊenu vrednost, zavisnu od gornjeg glasa; nazivani su organicus punetus i predstavljaju praoblik orgelpunkta). Ovaj oblik (0. purum, 0. duplum, 0. proprio sumptum) je naroĉito poznat po rukopisima iz St. Martiala u Limogesu, a oko 1169 — 1250 neguju g a majstor' tzv. škole Notre-Dame:

itd.

Iz prethodnog razlaganja oĉito je da je o. ne samo naziv za rano dvoglasje u kojemu prevladava paralelno kretanje deonica, već i za drukĉije oblike ranog višeglasja. Inaĉe, kvartni i kvintni paralelizmi poznati su i u muziĉkoj praksi raznih evropskih i vanevropskih naroda (Island, Portugalija, Juţna Afrika i dr.). Zbirku organuma pod naslovom Die drei- und vierstimmige No-treDame-Organa objavio je 1940 H. Husmann.
LIT.: H. Riemann, Geschichte der Musiktheorie im 9. — 19. Jahrhundert, 1898 (III izd. 1961). •— F. Ludwig, Die liturgisehe Organa Leoninus und Perotinus, Riemann-Festschrift, 1909. — Isti, Repertorium organorum recentioris et motetorum vetustissimi stili, I, Halle 1910. — A. Gastoue, Les Primitifs de la mu sique francaise, Pariš 1922. ■— P. Wagner, Zu den liturgischen Organa, AFMWj 1924. — Isti, Zur Geschichte der Lehre vom Organum, ZFMW, 1925 — 26. — P. Wagner, Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesangs, ibid., 1926. — H. Schmidt, Die Organa der Notre Dame-Schule (disertacija), Wien 1930. — H. Husmann, Die dreistimmigen Organa der Notre-Dame-Schule (disertacija), Berlin 1932. —■ H. Schmidt, Die drei- und vierstimmigen Organa, Kassel 1933. — H. Husmann, Die Offiziumsorgana der Notre-Dame-Zeit, PJB, 1935. — J. Handschin, L'Organum a l'eglise, Revue du ehant Gregorien, 1936 i 1937. — A. Geering, Die Organa und der mehrstimmige Conductus in den Handschriften des deutschen Sprachgebietes vom 13. bis 16. Jahrhundert, Bern 1952. • — W. Krilger, Die authentische Klangform des primitiven Organum, Kassel 1958. — H. Tischler, A propos the Notation of the Parisian Organa, Journal of the Ame rican Musicological Societv, 1961. — H. Husmann, Organum, MGG, X, 1962. V. Peć.

ORGANO PIENO (tal., pune orgulje), starinski naziv za puni zvuk orgulja, koji nastaje ukljuĉivanjem svih registara. U XVII i XVIII st. o. p. se dobivao zajedniĉkim nastupom regi stara Prestant, Bourdon Doublette, Cymbale i mješanica, a do davali bi im se po mogućnosti i registri od 8 i 16 stopa. Prema veliĉini orgulja mijenjale su se i kombinacije za o. p., ali u principu to je uvijek bio spoj temeljnih registara s mješanicama. Danas se i u suvremenim orguljama moţe zgodnim kombiniranjem re gistara postići originalni zvuk starinskog o. p., koji je prikladan osobito za izvedbu kompozicija iz razdoblja baroka. Za skupni nastup svih registara danas se upotrebljavaju nazivi pleno ili tuni.
LIT.: W. Lottermoser, Klangeinsatze des Plenums auf Orgel, mit Tonund Rcgisterkanzellc, AFMW, 1953. A. Vi.

ORGELMESSE

Misa za orgulje

ORGELPUNKT — ORGULJE
ORGELPUNKT -+ Pedalni ton ORGENI, Aglaja (pravo ime Anna Maria Aglaja Gorger St. Jorgen), austrijska pjevaĉica, koloraturni sopran (Roma Szombat, 17. XII 1841 — Beĉ, 15. III 1926). Uĉenica Pauline V ardot-Garcia u Baden-Badenu. Debitirala 1865 u Berlinu kao Anina (Bellini, La Sonnambula). Gostovala u Engleskoj, Njemaĉkoj i Parizu u operi i na koncertnom podiju. Od 1866 preda vala na Konzervatoriju u Dresdenu (1908 prva ţena profesor), od 1914 u Beĉu.
LIT.: E. Brand, Aglaja Orgeni, Miinchen 1931.

ORGUE EXPRESSIF -> Harmonij ORGULJARI (engl. organ builder, franc. facteur Ċ'orgues, njem. Orgelbauer, tal. organaro), graditelji orgulja. Od pojave hidrauliĉkih orgulja pa do najnovijeg doba orguljari su se, za razliku od graditelja drugih instrumenata, redovito ograniĉa vali na gradnju orgulja i ostalih instrumenata s tipkama (ĉembalo, klavikord, katkad i klavir). Budući da su orgulje, zbog svoje vanredno sloţene grade, veliĉanstvene zvukovne snage i posebnih izraţajnih mogućnosti, zahtijevale od orguljara ne samo poznavanje akustike i tehnike gradnje, nego i razvijen umjetniĉki smisao za sve probleme mu ziĉkog stvaralaštva i reprodukcije, nije rijedak sluĉaj, da je medu orguljarima bilo i takvih, koji su se istakli i kao vrsni sviraĉi i kompozitori orguljske muzike. MeĊutim, djelatnost orguljara za pravo oznaĉuje pojedine etape razvitka i usavršavanja konstrukcije orgulja tokom stoljeća pa je nedjeljivo vezana uz povijest orgulja (-> Orgulje. Povijest, -> GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instru menata). A. Vi. ORGULJE (od grĉ. opyavov oruĊe, instrument; lat. organum, engl. organ, franc. orgue, njem. Orgel, tal. organo), muziĉki instrument koji proizvodi zvuk na taj naĉin što se pritiskom tipke na klavijaturi omogućuje mehaniĉkim, pneumatskim ili elektriĉ nim putem strujanje zgusnutog zraka iz mijeha u sviralu. Zrak se nalazi u spremištu mijeha pod stalnim i odreĊenim pritiskom, a dovodi se s pomoću crpećega mijeha, koji pokreće -> kalkant ili ga puni centrifugalni ventilator na elektriĉni pogon. Iz spremišta zrak se otvaranjem jednoga ili više manubrija, tj. odreĊene poluge ili ruĉice smještene na prednjoj strani sviraonika, pušta u drvenu škrinju (zraĉnice), odakle s pomoću ventila pre lazi u -> kancelu pojedinoga registra; pritiskom na tipku klavijature otvori se ventil svirale povezane s tom tipkom i oglasi se traţeni ton. Svaka tipka klavijature ima svoju odgovarajuću svi ralu, a niz svirala od najdublje do najviše saĉinjava jedan registar. U orguljama ima više registara, a svaki je izraĊen tako da zvuk njegovih svirala daje tonu drugu boju. Zatvaranjem jednoga i otvaranjem drugoga ili istodobnim otvaranjem više manubrija tipke se na klavijaturi povezuju s jednim ili više novih registara i na taj naĉin se mijenja ne samo boja svirala, nego i njihova snaga ( -* Registar). Traktura. Spoj izmeĊu klavijatura i zraĉnica, koji se uspostavlja pritiskom na tipku i povlaĉenjem registarskih manubrija, zove se traktura (od lat. trahere vući). U starijim orguljama traktura je bila mehaniĉka, što znaĉi da se pritiskom prsta na klavija turi i povlaĉenjem manubrija pokrenuo ĉitav niz tzv. apstrakta, tj. ţica, letvica i kuka, koje su povezivale sviraĉa sa ţeljenim registrima i puštale zrak u odreĊene svirale. Kod pneumatsk e trakture djelovanje apstrakta zamjenjuju tanke olovne cijevi; u njih se pri sviranju i registriranju otvaranjem ventila pušta na jednom kraju struja zgusnutog zraka, koja na drugom kraju cijevi svojim impulsom pokreće ventile zraĉnica i ventile pojedinih svirala. Elektriĉna traktura obavlja sve ove radnje pomoću elektromagneta i potrebnog niza elektriĉnih ţica. Sviraonik. Svi dijelovi orgulja stavljaju se u pogon i upravljaju preko sviraonika. Sviraonik se sastoji od jedne ili više kla vijatura na kojima se svira rukama (->• manual), od klavijature za sviranje nogama ( —> pedal) i od ĉitava niza naprava za spajanje i kombiniranje registara. Svaka klavijatura spojena je s nizom registara, koji tvore zaokruţenu zvukovnu cjelinu. Ako orgulje imaju npr. tri manuala i pedal, onda su manuali rasporeĊeni stepenasto jedan iznad drugoga, tako da je I manual najdonji i raspolaţe s glavnim i najsnaţnijim registrima, II manual je viši s registrima blaţega zvuka, a III je manual najviši s izborom solqregistara. Pedal leţi ispod sviraĉa i ima svoje vlastite registre. Proĉelje (lat. prospectus). Prednji dio ormara, u kojemu su zatvorene svirale, zraĉnice i mijeh. Otkako su orgulje postale liturgijskim instrumentom, graditelji, kipari i slikari nastojali su ukrasiti proĉelje orgulja u stilu crkve i svoga vremena. Na proĉelju je smještan niz metalnih svirala, obiĉno principala, razdijeljenih u više simetriĉnih grupa. Te su svirale naĉinjene od slitine s velikim postotkom kositra. One redovito sviraju, ali ponekad, osobito u XIX st., gradile su se u prospektu i nijeme svi-

rale koje su sluţile samo za ukras. U doba baroka i same su svirah ĉesto bile ukrašene ornamentima. Spojevi. S pomoću naroĉitih naprava, -> kopula, u svakin se orguljama mogu registri jednoga manuala svirati na tipkam: drugog manuala, odnosno registri bilo kojeg ili svih manuala ni tipkama pedala. Isto se tako, pomoću suboktavne i superoktavm kopule, mogu pritiskom na tipku spojiti tonovi njezine dublji i više oktave. Za nagle promjene zvuĉnih boja, koje orgulja: nema mogućnosti za vrijeme sviranja izvršiti, postoje u suvre menim orguljama naroĉiti spojevi, slobodne kombinacije. On< omogućuju^ da se pritiskom na jednu polugu ukljuĉi unaprijec pripremljena registracija. Opseg. Manual obuhvaća 61 tipku, odnosno pet punih oktava s tonovima C—c4, a pedal ima 32, tj. dvije i pol oktave s tonovim; 1 C—g . Stvarni opseg orgulja je meĊutim mnogo veći, nego štc pokazuje broj tipaka, budući da se medu manualnim registrima osim registara normalne visine (to su svi registri od 8 stopa' nalaze i suboktavni registri od 16' i tri superoktavna od 4', 2' i i' a meĊu pedalnim registrima, osim 16' još i od 32'. Prema tome. zvuĉni opseg orgulja obuhvaća tonove više od devet oktava Svirale. Svirale su onaj dio orgulja, u kojima titra stupac zgusnutog zraka i time proizvodi zvukove razliĉite visine i razli ĉitih boja. Orguljske su svirale dvovrsne: labijalne (s usnicama] i jeziĉne. Grade se od drva ili kovinskog lima. Oblik im je za kovinske cilindriĉan ili koniĉan, a za drvene prizmatiĉan ili piramidalan. Sastoje se od gornjeg dijela ili tijela i od donjeg dijela ili noge svirale. Na prijelazu izmeĊu ta dva dijel a nalazi se kod labijalnih svirala otvor (lat. labium usta), kojemu u unutrašnjosti svirale odgovara jezgra, tj. drvena ili limena pregrada. Gornji kraj labijalnih svirala moţe biti otvoren ili zatvoren. Zatvorena svirala daje za oktavu dublji ton nego jednako duga otvorena svirala. Ako se u svirale pusti jaĉa struja zraka, ona će je »prepuhati« (njem. tiber-blasen) tako da će otvorena svirala dati za oktavu viši ton od normalnoga tona, a zatvorena jedan od neparnih -TUELO SVIRALE ĉlanova niza parcijalnih tonova (npr. duodecimu). Kako visina tona ovisi o -GORNJA USNAduţini svirale, -USTAto se ugaĊanje svirale vrši skraćivanjem ili produţivanjem gor njeg dijela svirale s (C.T~ ----PUKOTINA pomoću pokretnog prozorĉića, \ T""~"~~DONJA kositrenog izreza ili mijenjanjem oblika USNA ĉunjastom spravom za ugaĊanje. Jeziĉne \L, ____ -NOGAsu svirale (jeziĉnjaci) nešto drukĉije konstruirane. ORGULJE ulazi kroz nogu u Labiialne svirale Zrak tijelo svirale, koja s gornje strane (glava) ima ugraĊeno grlo sa ţlijebom. Na ţlijebu je priĉvršćen jeziĉac od mjedi. Kad zrak struji kroz sviralu jeziĉac jedn omjerno titra i titra jući ili udara o ţlijeb (udarni jeziĉac) ili slobodno ulazi i izlazi iz njega (slobodni jeziĉac). Visina tona odgovara duţini je-; ziĉca i regulira se ţeljeznim štapićem:: pritiskom na gornji kraj skraćuje se ili produţuje slobodni di o za titranje. Snaga: i boja zvuka reguliraju se rezonatorom razliĉitih oblika i veliĉina, utaknutim u gornji dio glave svirale (->■ Registar). Alikvoti i mješanice. Ako se te-: meljnom registru od 8' ţeli povećati punoća i sjaj, onda mu se dodaje registar-koji odgovara jednome od njegovih ali-: kvotnih tonova. Tako se npr. moţe Prin-cipalu 8' dodati Kvinta f '; ona odgovara trećem ĉlanu NOSA parcijalnog niza, a zvuĉi: kao duodecima (kvinta nad oktavom), osnovnoga tona. U ORGULJE. Jeziĉnjak tom će se sluĉaju na' pritisak tipke c ĉuti osim tona c od Prin-cipala 8' i ton g od Kvinte f ', ali ne kao i samostalan ton, nego stopljen sa svojim osnovnim tonom, kome će njegova | oštrina dati novu boju i potreban sjaj. Zbog toga se registri, koji] daju jedan od alikvotnih tonova, ne upotrebljavaju nikada sami,] nego uvijek spojeni s jednim ili više temeljnih registara. Istoj pravilo vrijedi i za mješanice (miksture). Pritiskom na tip — ; ku one daju u isto vrijeme 2 — 6 alikvotnih tonova iz parci- j jalnog niza. Da bi se upotrebom mješanica mogle postići zanim- i

ORGULJE
O orguljama, hidrauliĉkim ljive zvukovne boje, vaţno i pneumatskim, mnogo su je, da budu spojene s od IX st. nadalje pisali i dovoljnim brojem snaţnih arapski pisci; u XII st. se osnovnih registara, ĉak navode i imena dvojice sposobnih da potpuno arapskih graditelja orgulja, apsorbiraju zvuk alikvo-tnih pa se moţe zakljuĉiti da su i tonova. Graditelji u arapskom svijetu svirka i renesansnih i baroknih gradnja orgulja bili vrlo orgulja instiktivno su razvijeni, ali takoĊer izvan naslutili znaĉenje umjetno vjerskih obreda. stvorenih alikvot-nih tonova S Istoka su se tek u i u svojim instrumentima VIII st. o. ponovo poĉele pruţili bogati izbor širiti po zapad noj Evropi i kombinacija pomoću to istom kada se uvode u mješanica. crkvu. God. 757 darovao je Crescendo. Budući da bizantski car Konstantin visina tona ne ovisi samo o Kopronvmos franaĉkom veliĉini svirale nego i o kralju Pipinu Malom koliĉini zraka, koji mora orgulje, kao znak vladarskog jednoliĉno strujiti pod dostojanstva za dvor u odreĊenim i Compiegneu. Za kasnijih nepromijenjenim tlakom, franaĉkih vladara o. jaĉina je zvuka orgulja dobivaju sve znaĉajniji udio nepromjenljiva. Da bi se u crkvenom bogosluţju. ipak omogu ćile Već u IX i X st. posjeduju dinamiĉke pro mjene i ih neki od najuglednijih raznolikosti u snazi zvuka, francuskih, njemaĉkih, potrebne pri umjetniĉkoj talijanskih i engleskih izvedbi kompozicija, u samostana i crkava (stolna orgulje se ugraĊuju dva crkva u Aachenu, St. ureĊaja: crescendo-valjak na Savin u Poitouu, pa crkve u pokret noge postepeno Strasbourgu, Rimu, ukopĉava registre pre ma Winchesteru i dr.). njihovoj jakosti i tako Tokom XII—XIII st. omogućuje promjene u grade se crkvene o. u snazi i boji zvuka, a Parizu, Konstanzu, Roţaluzije, tj. ormar u uenu, Utrechtu, pa u kojem su registri pojedinog Bonnu, Bruggeu, Firenci, manuala zatvoreni tako da Salzburgu, Pragu, se samo na prednjoj strani mo gu pomoću i drugdje, a od XIV st. stupaljke postepeno dalje gotovo da nema iole otvarati dr veni kapci, propuštaju kroz njih zvuk iste ORGULJE u zagrebaĉkoj katedrali znaĉajnijeg grada ili crkve koja ne bi imala boje u razliĉitim jaĉinama. Ţaluzije se ne grade za orgul ja. Zagreb ih u našoj zemlji ima najranije, cijele orgulje, nego samo za registre gornjih manuala (za II već 1359. Graditelji su isprva bili većinom redovnici ili svećenici i man., III itd.) i za pedal. A. Vi. ujedno orguljaši. Usporedo sa širenjem dolazi do sve većeg Povijest orgulja. Podrijetlo orgulja još nije posve rasvijet - usavršavanja orgulja. Nekad znamenite o. stolne crkve u ljeno. Pobude za gradnju mogle su poteći od pastirskih frula, Halberstadtu, rad majstora Nikole Fabera, 1359 —61 (opisuje gajda, sirinksa (Panove frule) kao i drugih aerofonih instrume- ih Praetorius, 1619) imale su ĉak tri klavijature, ali još mala nata. Narodi Dalekog Istoka, Kinezi, Japanci, Indijci, poznavali opsega (22 tona) i napadno širokih tipaka za sviranje dlanovima ili su vlastite tipove orguljskih instrumenata, tzv. usne orgulje (ki- laktovima; osim toga imale su i pedalnu klavijaturu, no vezanu uz neski šeng, japanski šo, indijska mašrokita), koje se mogu smatrati manualne svirale, dakle bez vlastitih svirala. Tek sredinom XV st. srodnicima orgulja, ali ne prethodnicima, jer se javljaju nakon pedal dobiva u Njemaĉkoj vlastite svirale i doskora ĉitave pojave orgulja u antiĉkom kulturnom krugu. Evropskim su orgu - registre, ĉime zapoĉinje njegova samostalna funkcija u sklopu ljama izravno prethodili starogrĉki i rimski instrumenti, ponaj - orgulja. Svirale manuala koncipiraju se otprilike do 1400 po prije hidraulis. Najstariji antiĉki dokumenti Vitruvija (■*- I st.)3 sistemu »blokova« (njem. Blockzverk): na pritisak tipke javlja se Herona (oko 150 god.) i dr., govore o hidrauliĉnim, odnosno vode- ne samo jedan ton, već istodobno s njim, velika skupina svirala nim orguljama, pripisujući njihov pronalazak Ktesibiju iz Alek- mnogostruko udvostruĉenih gornjih alikvotnih nizova kvinta i sandrije (oko sredine <- III st.). MeĊutim, vjerojatnije je da je oktava, tvoreći tako na svakom pojedinom tonu golemu miksturu. Ti sloţeni mehanizam, kakav je imao hidraulis, nastao kao plod se sklopovi u prvo vrijeme nisu mogli cijepati na sastavne nizove. dugotrajnijeg razvitka u kojemu su sudjelovali mnogi pojedinci Ali oko 1400, usavršavanjem zraĉnica, konstruira se i mehaniĉki i narodi. Kod hidraulisa je zrak potisnut pomoću sisaljke u po - sustav koji je omogućivao izdvajanje takvih nizova, ĉime su sudu, tlaĉio vodu, a pritisak vode izazivao je zgušnjavanje zraĉne stvoreni registri. Zraĉnice se konstruiraju najprije na opruge struje potrebne za proizvodnju zvuka svirala. Otuda je instrument (njem. Springlade), a već sredinom XV st. javlja se konstrukcija i dobio ime (grĉ. »hvdraulos«, tj. aulos na vodu). Hidraulis je imao i zraĉnica s pomicaljkama (njem. Schleiflade). Najraniji podatak o do 3 m visine (zajedno s podnoţjem) te oko 1,5111 ši rine, a opseg orguljama sa samostalnim registrima na teritoriju da našnje do 3 oktave. Hidrauliĉke su o. u doba rimskog carstva doţivjele Jugoslavije odnosi se na o. u katedrali u Kotoru (1488), koje se široku popularnost i raznoliku primjenu u svjetovnom ţivotu, već grade »ala moderna con registri sei«, kao djelo domaćeg ĉak i kao instrument koji prati borbe gladijatora. Ĉini se da su orguljara franjevca Franje Gabriela. Ti su izumi omogućili dalja zbog toga o. u ranokršćansko doba iskljuĉene iz bogosluţja. Po- usavršenja pa se već poĉetkom XVI st. poĉinje uvoditi ĉitav niz red hidraulisa spominje se u dokumentima iz doba Rimskog car- razliĉitih novih tipova svirala (registara), otvorenih, polupoklop stva, od IV st. nadalje, i drugaĉiji tip tzv. pneumatskih orgulja ljenica, poklopljenica i jeziĉnjaka, što je znatno obogaćivalo zvukod kojih se zvuk proizvodio samo na principu tlaĉenja zraka s kovni raspon instrumenta. Odraz tih nastojanja doskora dopire obiĉnom koţnatom mješinom, ali graĊa im je bila jednost avnija, i do Zagreba, gdje Kaptol 1517 traţi od majstora Johanna Stecka, katkad i bez tipaka i registara. MeĊutim, upravo će se iz tih jedno- kanonika kaptola u Peĉuhu, da o. popravi i poveća »novim gla stavnijih pneumatskih orgulja razviti kompleksne novovjeke sovima nedavno iznadenima« (cum novis vocibus nunc inventis). orgulje. Nakon propasti Rimskog carstva o. se dalje njeguju u Usporedo je došlo do zanimljive pojave u razvitku orgulja: ra Bizantu, gdje postaju sastavni dio carskog dvorskog ceremoni- nije homogeni zvukovni korpus (njem. Hauptiverk) dijeli se na jala. Na bizantskom se dvoru one razvijaju u skupocjeni, luksuzni više manjih »satelita« (njem. Nebeniverke), koji dobivaju razliĉita instrument, nerijetko obogaćivan mehaniĉkim napravama za imena ovisno o njihovu smještaju: »leĊni pozitiv« (njem. Ru'ckoponašanje glasova iz prirode (cvrkut ptica, cvrĉaka, zvonĉići).

llflfllll Ilfllllll

i

a najviše je djelovao na sjevernonjemaĉke orguljare. Pariš 1849. Njihov se utjecaj proteţe daleko izvan nizozemskih Zagrebu). fabriĉkih orgulja i obnova tradicionaln gotiĉkih. U XV st.). Hrvatska). Topfer. De organographia. Spever 151 (nova izd. kako bi one odgovarale zahtjevima koje name« izvoĊenje stilski razliĉite orguljske glazbe od prvih poĉetaka ć avangardnih ostvarenja sadašnjice. poklopljenica i vrlo malo jeziĉnjaka. Bologna 1609 (novo izd. Hopkins i B. pa se grade u koncertnim dvoranama. od svirala prevladava tip principala uz nešto flauta (od kraja XV st. II. Bogato razvijenu orguljarsku djelatnost srednje Njemaĉke zastupaju ĉlanovi obitelji Compenius. U juţnonjemaĉkim krajevima razvila se tzv. bogato izdiferenciranog r St. Pariš 1766—7 (nova izd. ĉlanovi obitelji Bre-bos. a u razdoblju procvata. U Italiji se odmah od poĉetka razvija poseba n tip orgulja: ĉitav se blok mikstura principala već vrlo rano rašĉlanjuje na pojedinaĉne nizove alikvota oktava i kvinta (od ottave do trigesi maseste). Mainz 1938 i 1958). »Alzaška reform (jedan od pokretaĉa bio je U Španjolskoj su u XVI st. Nicolas Barbier. novo prer. Što se sastava registara tiĉe. The Organ: its Historv and Construction. J. — j. Cavaille-Coll. G. mnoga vaţna središta Zaĉetnikom r mantiĉkog orguljske djelatnosti. pa ĉlanovi j p j f . Wagner. Mainz 1933. razvila su se do krajnje tihih r gistara. Breslau 1843 (novo izd. posebice s izgradnjom baroknih orgulja. cijama kontrastirajućih zvuĉnih tijela masivu velikih orgulja S razdobljem romantizma u XIX st. 1888. Brescia 1608 (nova izd. Graditelji stavljaju teţište na boju zvuka koja postepeno preras Vrhunac razvitka. Kass 1927). Stellzvagen. J. obitelji B. svako smjera u 0 guljarstvu sa svojim posebnim smatra se A be Vogler. To si u ĉlanovi obitelji Lampe-ler i njemaĉkim zemljan F. Traite de l'orgue. — A. polupoklopljenica. Hocgue. osobito je znaĉajna djelat nost obitelji Antegnati ĉiji su ĉlanovi u Italiji izradili ĉitav niz gu ljski instrumenti uvode se i u kino-dvorane i zabavno. graditelji znamenitih »carskih orgulja« u Torazmjere. zati W. i Francois-Henri Cliquot. pridonijele i doduše usavršenju mehaniĉkog U Francuskoj su se još prije 1500 proslavili svojim djelima funkcioniranja orgulja (pneumatik elektromagnetska mehanika. Riepp i Slovenac F. — A. Gasparini unc (najstariji primjerak zabiljeţen u Rouenu. te stora.: A. o. Spiegel der Orgelmacher und Organisten. L'Ar organica. osobito u Nizozemskim Poslije njega dj luje niz provincijama gdje se istiĉe velikih majsto koji tzv. gra deći i po Hrvatsk ( ->■ zaokruţenu cjelinu samostalnog instrumenta s odreĊenim funk GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instrumenata. eholz majstori izgradili naji Schulze. i atlas). Amsterdam 1962). izd. —■ M.). instrumenata. ■—■ A. Matthijs Langhedul. n roĉito pogodne za jeftiniju industrijsku Valeran de Heman. — J. Lehrbuch der Orgelbaukunst (4 sv. u Jean Bondifer i Francisque des Oliviers. D . graditelj do danas saĉuvanih orgulja bazilike San Petronio u Bologni (1470 —75). Kassel 1936 i 1963 — 66). Takve Jean de Joyeuse. F. Conclusioi nel suono del* Organo. L'Art du facteur d'orgues (3 sv. Me svaki od ovih dodatnih dijelova orgulja ĉinio je posebnu. obiĉno ugraĊen iza sviraĉevih leda u ogradi pjevališta orgulja neobiĉne zvukovne ljepote. najpoznatiji orguljari G. »prsni pozitiv« novi naĉin i svojim izvanrednim djelima znatno utjeĉe na umije (njem. posebnih oblika o: gulja. u školskim ustanovama. a Engleskoj Arthur Harrison. — Dom F. najnovije vrijeme i elektronika ali su istodobno prouzroĉile izmeĊu 1650 i 1770. LIT. Etud< experimentales sur les tuyaux d'orgues. Herbst i Stumm. vodeće su toskanska škola koju pred stavlja Lorenzo di Giacomo da Prato. Arp Schnitger. nadovezuju Christopher Schreider (Shrider). Gonzdles te J. Dazzi. konstrukciji 0 gulja. posta su priliĉno neprikladne za [ois Bedos de Celles. Wolfenbuttel 1618 (novo izd. J. G. — M. Kao reakci na tu dekadansu zapoĉinje o gradnji orgulja. — E. iako i on dobiva nekoliko samostalnih registara (u Italiji ne igra nikada tako eksponiranu ulogu kao u Njemaĉkoj). Kass 1929 i 1958). Marka u Veneciji (1490). Mušica mechanica organoed Berlin 1768 (nova izd. Milano 1934). Oberzverk). koji je ujedno autor temeljnog priruĉnika izvedbu polifone muzike. o. koji je postao utemeljitelj novije mletaĉke škc smješten iznad glavnog manuala. posebice Jan i majstor i danas postoje' tvrtke Harrison & Harrison. 1937 i 1959. Weimar 185 (II prer. tj. Cavaille-Coll. izd. Pfanmuller. U doba izloţio sv je. kazalištima i stud J. Hildebrandt (Zacharias). Brabantski su Ladegast. U novije doba mnoj ugledne tvrtke Njemaĉke. a vrhunac oznaĉuje osnovu suvremenih znanstvenih metoc i pomagala. dolazi do posve novi (Hauptiuerk). Nakićevi uĉenici G. bra-bantska škola. talijanski se graditelji u pravilu pridrţavaju samo jednog manuala. Seidl. I Rimbault. Adlung. najznaĉajniji Istodobno su veliki orguljari juţne Ni zozemske. posve catelli i drugi. Na njih se u XVIII st. Banchieri. Nizozemske i Francusl ponovno grade o. dovodi do izgradnje orgulja sa 3. znamenit po orguljama u crkvi sv. U rasponu zvuĉnog volumena takoĊer U tom širokom vreslijede rasp'oni orkestn menskom rasponu. itd. uspjevaju povez. — J. Ovakva sloţena konstrukcija zahtijevala je više pristupa gradnji orgulja što se posve udaljuje od koncepcije barok manuala u sviraoniku — za svaki korpus po jedan — što još u Prednost se daje velikom broju registara temeljne visine (8 XVI st. se sve više primjenjuju i izvan crkvenih pr< roĉito Gottfried). Werekmeiste Erweiterte und verbesserte Orgel-Probe. HernanAlbert Schzueizer). Graditelji suvremenih koncertnih orgul nastoje sintetizirati obiljeţja baroknih. F. koji se iskorišćuju na više na historijskim koncertima. u Francuskoj Ai stide Covaille-Coll. Krizman. Ks. Bedos de Celles. Quedlinburg 1698 (faksimile.muziĉl gj sastave (rjeĊe u jazz). K. Petra Nakića. U XVII st. dostiţu u XVII i XVIII u oponašanje instrumenata velikog. Sauer uspjeliji tip nizozemskih i E. —• C. koji naĉinom gradnje i tipovima je poĉe kom XIX st. p obitelji Freundt i Egedacher te J. a cilj mu je napuštanje »o: kestralno« koncipiranih ledu (za Karla V). mantiĉkog orkestra. nastavljaju njegovo djelo. U doba baroka istiĉe se Jose Verdalonga. N. romantiĉkih i moderni instrumenata. st jalište o doseţe visoku razinu. te orgulja. Johann Snetzler i Samuel Green. Die Orgel und ir Bau. 1386). London 1855 (III izc 1887). U Engleskoj se domaće orguljarsko umijeće intenzivnij e razvija nakon Restauracije (1660). utjecali na francuske i španjolske graditelje. au jima.8 ORGULJE positiv). Brustpositiv) i konaĉno »gornji pozitiv« (njem. Silbermann (naOd XIX st. U XVI — XVII st. tehnološkim postupcima starih majsto: ĉija se djela prouĉavaju na Nikolaus Maas. XVIII — XIX st. J. orguljski pokf koji uskoro poprima šire dez i Juan Gaytan. proizvodnju. Kassel 1931 i 1961). ali zato uvode diobu zraĉnica na b as i diskant.. Merklin. tada posve renesanse orguljsko umijeće novo.ceska škola koju reprezentiraju F. Pierre Marchand te dom Frantehn iĉki usavršene moderne o. te mletaĉka škola koju zastupa fra Urbano. Kassel 1951). visol dotjerana djela koja se danas izraĊuju po uzoru na instrumen starih majstora pridonese preporodu orgulja. granica. dekadansu orguljarskog umijeć pa i samih orgulja. svoje »zlatno doba«. kao što su portativ. Gabler. pozitiv i regal. Umjetniĉki vrijedna. MeĊutim. 4 i 5 manuala. prema djelatnošću obitelji Scherer na koju se nadovezuju: Dirk Hoyer. Posebni elektroakustiĉki o: ijkĉšk l iĉl stnjsko. te Crespin Carlier i mnoge tehniĉke novosti. Mainz 1955 — 60). F. Mersenne. njegov uĉenik V. Schlick. on je gradio i orgulje za katedralu u Trogiru (1484). što nog zvuka. Hendrik Niehoff tehniĉkim usavrš njima i njegovi nasljednici. poĉevši ( obuhvaća razliĉita stilska najveće moguće jaĉ i] pa razdoblja. Callido. Sve širi interes i teţnja za stilski vjernom interpretacijo] potaknuli su i obnovu već davno odumrlih. E. najveći su majstori Pierre i Alexandre Thierry. Zagreb danas (i gradili su orgulje u koi ranim i skladnim zvuĉnim sastavom certnoj dvorani »Vatroslav Lisinski« u registara. U njemaĉkim se zemljama stvara na sjeveru autonomni stil Švicarske. tekovine Reprezentiraju je Daniel van nasljeĊa s ni vim der Distelen. — A. Praetoriu Svntagma musicum. Fritzsche. kada izvode više radova Rene Harris i udomaćeni Nijemac Bernard Smith. Walck ĉija tvrtka renesansnih orgulja s odnosno na ljednici rade i izvanredno izdiferenciORGULJE u koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski. a pedal ostaje uvijek spojen s manualom. poslije 1900 tzv. renesansnih i baroknih tipova. Pariš 1635. Antegnati.

Ĉeška. Siebera i A. Richtera .o G w Barokne orgulje iz Sv. Brda kraj Olomouca. Rad A.

Ane u Osekovu kraj Kutine. . <fo#«: Orgulje iz zavjetne crkve Marije Jeruzalemske u Trskom Vrhu kraj Krapine..ORGULJE *■ •■ Gore: Orgulje iz ţupne crkve sv. XVIII st. XVIII st.

Cuneo 1955. — D. rasporeĊeni prema visini potrebnoga tona. C. — A. Orgeln in Osterreich. Hortschansky. L'Orgue de ses origines hellenistique a la fin du XIII= siecle. Gloria) s ravnomjernom koralnom melodijom (cantus planus) u donjoj dionici. G. Dalla Libera. W. Wedgwood. Principles of Construction and Use. Dixon. The Organ Described. Mainz 1934 (VIII izd. Eberstaller. Handbuch des Orgelspiels. Freeman. Jahrhundert. VCilliams. London 1963. Audsley. Leipzig 1927. Edwards. espinettes et manicordions« (P. — W. Dufourcq. Pariš 1934— 35. New York 1909 (II izd. — W. Warman. L. — G. — A. Blithe- H . — C. 1930 (VII izd. MM. Freiburg 1959. Lunelli. U Francuskoj je P. Die Orgel. Bonavia-Hunt. New York 1917. — P. 1512). ■— A. L. — H. H. M. Sv. U XVI st. Esquisse d'une histoire de l'orgue en France du XVII e au XVIII e siecle. The Organ and its Position in Musical Art. ibid. Muziciranje na orguljama u IX i X st. posjedovali redovito nekoliko tipova instrumenata. autor ranih obradbi protestantskih korala. Radole. Buchner koji je sastavio (oko 1520) opseţan »Fundamentum organisandi« sa 145 kompozicija (1 rani primjerak ĉitave orguljske mise). pored intavolatura vokalnih predloţaka. Šaban. Quoika. — W. The Organ. F. ■ — G. Geschichte der Orgel (III izd. Jahrhundert bis zur Gegenwart. svrstava pod pojam -> klavirske muzike u širem znaĉenju. The Organ of the Twentieth Centurv. i Th. 1958. W. te instruktivna orguljska fundamenta slijepog njemaĉkog orguljaša C. Smith. ■— W. London 1905. A. — J. »Tabulature pour le jeu d'orgues. Barnes. 1923. L. koralni motet. Klobuĉ ar. W. oni ga otvaraju. London 1883 (faksimile obj. pokretljiviji tipovi — pozitiv. — K. Bonavia-Hunt. Pariš 1921. Kassel 1934. Clutton i G. 2. a posebno onu za instru mente s tipkama. — H. Niland. — J. MeĊutim. — Th. i zatim kodeks Faenza. Pariš 1948 (II izd.). 1936). Da li je rani oblik višeglasja. Weigl. H. Orgelleier ili Drehor- gel. — H. Smets. ■— P. Ch. popraćenih vlastitim. The Organ of the Ancients: From Eastern Sources. London 1923. Farmer. kada je taj instrument uveden u kršćansku liturgiju. — G. Elis. J. s prijelazom u barok. i Španjolci.). Die Entwicklungsgeschichte der Orgelbaukunst. — C. Najstariji su dokumenti kodeks Robertsbridge (oko 1320) koji sadrţi. —• C. •— O. Lunelli. The Contemporarv American Organ. •— J. E. London 1908. orgue de barbarie. — J. stariji i mlaĊi. The Organ Cases and Organs of the Middle Ages and Renaissance. Casson. 1972. Orgulje u salezijanskoj crkvi Marije pomoćnice na Rijeci. — N. tokata i fantazija. Wangemann. Pearce. franc. repertoar se sastoji preteţno od liturgijske orguljske muzike {orguljska misa. The Organ in Church Design. 1637) itd. Lunelli. Pariš 1935. — A. Supper. -> organum u paralelnim kvartama. de Amezua. L. The Church Organ. Kada se zupci valjka. Amsterdam 1958. Nauk o glasbalima. — F. der Renaissance und des Barock. Lehr. Najopseţnija je zbirka iz XV st. Vom Blockwerk zur Registerorgel. Schlick.. Sumner. L. English Organ Cases. London 1927. Raugel. Mainz 1956. •— M. uz ostalo. zatim oko 30 prelu dija. Bologna 1969. ĉembalo. — N.G. J. J. njem. Degering. Summer. to su dvoglasni misni stavci (Kyrie. Ammerbach (»Orgel. J. R. unutar toga jedinstvenog podruĉja zapoĉelo je već ranije. — B. Schmid. 1956). F. Augsburg 1929. The Organ: its Tonal Structure and Registration. The Electric Organ. Ellerhorst. Pariš 1 949 (II izd. London 1923. Pariš 1923. L'Orgue en France de l'antiquite au debut de la periode classique. C. V. E. A. Graz i Koln 1955. L'Arte degli Organi a Venezia. Organs and Organ Building. 1. Dictionarv of Organs and Organists. posebice A. Eisenmann. Antico obj. ponajprije glasoviti virtuozi i improvizatori P. — N. 1971. Stoga se i sveukupni repertoar za instrumente s tipkama. »Toccate e partite d' intavolatura di cimbalo et organo« (Frescobaldi. Muzika za instrumente s tipkama — orgulje. klavikord i njihove srodnike (virginal. R. zbornike orguijske muzike s liturgijskim djelima odnosno versettima (najraniji primjerak instrumentalnog Magnificata u 8 starocrkvenih naĉina) te s preludijima. autor prve tiskane njemaĉke orguljske tabula ture (»Tabulaturen etlicher Lobgesang«. 1966). Th. koje su se u srednjem vijeku upotrebljavale za sviranje u procesij ama i kao kućni instrument. i na dasve E. Moe. Boston 1903. Blaanton. — K. ihre Erfindung und ihre Geschichte bis zur Karolingerzeit.. K. Fellerer. — J. Uber die Orgelkunst der Gotik. Ktvasnik. Das Buch von der Orgel. 1960). London 1881. Kassel 1966. Modern Pneumatic Organ Mechanism. London 1931. odnosno orguljski slog (puni akordi. Mainz 1938. C. The European Organ 1450 — 1850. Orguljice (puĉki naziv vergleć) sada se još mogu ĉuti samo na sajmovima i u djeĉjim zabavištima (pratnja vrtuljaka i tobogana). — L. — A. A. New York. Studien zur Friihgeschichte der Orgel bis zum 12. Lešćan. Paumanna. The Story of the Organ. Syriac and Arabic. — M. Leierkasten. London 1920. u njemaĉkim zemljama. Osnovni je princip tih orguljica nazupĉani drveni valjak koji se pokreće uz pomoć ruĉke. Die Brabanter Orgel. 1530). Walcker-Mayer. — J. uglavnom za bavne muzike. Playing the Organ. A. Modern Organ Building. — G. MGG. F. — O. Miller. ibid. Handbuch der Orgelliteratur. — H. — A. Frotscher. — J. Pariš 1922. ibid.. Hebrew. ORGULJICE (tal. London 1952 (III izd. Die moderne Orgel in wissenschaftlicher Beleuchtung. London 1930 (III izd. — A. Matthems. zbirka sadrţi i izvorna djela za orgulje: liturgijske. N. Rossler. — C. Orgelworterbuch. Die gotische Orgel von Halberstadt. — 5. London 1958. Die altosterreichische Orgel. javljaju se »koloristi«. M. — H. ORGULJSKA MUZIKA. L'Orgue. Studii e documenti di storia organaria Veneta. Moretti. 1877. Dreimiiller. Zagreb 1944. London 1948. L'Esthetique de l'orgue. L'Orgue. m. Modem Organ Tuning. W. Hofhaimer i A. (3 opseţne zbirke). Catania 1955. Vente. K. poĉinje se izgraĊivati kompozicijski slog koji odgovara speci fiĉnim zvukovnim i tehniĉko -izvodilaĉkim mogućnostima pojedinih tipova instrumenata. bio namijenjen orguljama ne moţe se utvrditi. London 1920. L'Orgue ancien et moderne. stoljeća u kapeli sv. Miinster 1905. Levis. ■— F. Clutton i A. Tallisa. zabiljeţen talijanskim tabulaturama (oko 1420) u kojemu se nalaze prvi primjeri liturgijske orguljske muzike nastale na temelju prakse naizmjeniĉnog muziciranja zbora i orgulja. Valentea. Kassel 1953. London 1903. The Art of Organ Building. Couwenberg. IzgraĊivanju orguljske muzike znatn o su pridonijeli u XVI st.ORGULJE — ORGULJSKA MUZIKA l'orgue et de son architecture. tal. tokatne pasaţe) izgraĊuje Marcantonio Cavazzoni koji piše prve ricercare. H. Vi. — E. Bruxelles 1865. Quoika. Berlin 1966. Cellier i H. — H. portativ i regal. I. od tehniĉki jednostavnih »za poĉetnike« do sloţenih. L'Orgue. jer je sam naziv imao višestruko znaĉenje. •— S. — C. Leipzig 1912. Bormann. Merulo pridonose osobito oblikovanju tokate. — Ch. Handbuch der Orgelkunde. Documents inedits relatifs a l'orgue francais (2 sv. Th. Milano 1956). Or gulje zagrebaĉke prvostolne crkve. Florijana u Varaţdinu. The Organ and its Masters. cvjeta osobito u Engleskoj. Lierre 1887. A. uz koju gornja kontrapunktira s bogatim figuracijama. 1969. Perrol. Buxheimer Orgelbuch. Dahnert. — E. I9r3). Wien 1973. Vrijednije su priloge tim oblicima dali. Die Orgel der Neuzeit. — W. The British Organ. VCilliams. te od preludija i ranih primjeraka ricercara. — R. dok se naziv »organist« odnosio na svakog muziĉara koji svira na instrumentima s tipkama (tek u XVIII st. proizvodi tonove. 1962. Pariš 1856. Klotz. organetto). Prestona. The Mo dern Organ. HM. G. a u drugoj polovini XVI st. zatim J. — Isti. U opseţnom zborniku Mulliner Book (oko 1530—60) sabrane su kompozicije i. Hickmann. Fonger es 1960. Pariš 1965 . Statham. — J. The Influence of the Organ in History. po formi već gotovo slobodne fantazije. Andrea i Giovanni Gabrieli i C. Einsiedeln 1929. 1555). najĉešće pozitiv. Histoire de l'orgue. E. London 1966. — H. New York 1905. notirana njemaĉkim tabulaturama (oko 1460—-70). — R. — N. Les Tendances nefastes et antireligieuses de l'orgue moderne. pojavio se uz to izraz »klavirist« u današnjem znaĉenju). U XVIII st. Attaingnant. sa 250 kompozicija. Liturgijska o. Potkraj XVI st. Introduction a la connaissance de l'orgue. Routh. A. — K. Vente. preteţno troglasne kompozicije. 1957). 1969. Renault. de Cabezon koji komponira ricercare (tientos) i niz zanimljivih versetta. — H. — E. 1972. Sam pojam »mušica organica« znaĉio je isprva instrumentalnu muziku uopće. Ko'ln 1948. Skinner. Lahee. G. U Italiji je A. Attaingnant objavio. — R. London 1911 (novo izd. Dufourcg. Mulet. Ša. The Evolution of the Pedal Organ. te Juan Bermudo. Wien 1972. L'Arte organaria in Isiru. Pariš 1933. The Recent Revolution in Organ Building. 1595). Leipzig 1931. Wolfenbuttel 1939. Albany (Texas) 1957. Sangiorgio. Whitvjorth. Klotz. London 1881. Schmeitzer. Barocken Orgelschatz in Niederdsterreich. Cellier. pribliţe ventilima odgovarajućih svirala. Menzure svirala starih orgulja 17. Smets. znaĉajno je i stvaranje juţnotalijanskih majstora Rocca Rodia i A. ■— H. — R. izvorno oblikovanim orguljskim kompozicijama (»El Arte Tripharia« 1550. 1517 zbirku »Frottole intabulate da sonare organi«. X. pa se ne moţe provesti posve egzaktno razdvajanje kompozicija i vrsta prema pojedinim tipovima instrumenata. razdvajanje n a muziku za klavirske instrumente sa ţicama i za one sa sviralama. Deutsche und franzosische Orgelbaukunst und Orgelkunst. Hure.. Frotscher. Lon don 1918 (II izd. — A. To se vidi već iz samih naslova djela kao što su: »Ricercari per ogni sorte di stromenti da tašti« (A. vrsta malih prijenosnih orgulja (portativ). Deutsche Orgeldispositionen aus 5 Jahrhunderten. Thienhaus. — G. organo di barberia) pojavljuje cijeli niz razliĉnih meha niĉkih instrumenata za automatsku reprodukciju. II Posto dell'organo. Bosken. The Restoration of Organs. tzv.oder Instrument-Tabulaturbuch«. A. 1960). Izrazitiji instrumentalni. 1530—-31. Die Orgel. Orgel. kao cjelina. Friis. Dalla Libera. Redforda. R. Quoika. Venecijanski maj stori A. versetti na Magnificat i himne). Audsley. The Organ: its Evolution. Prvi primjeri notirane muzike za instrumente s tipkama pojavljuju se istodobno kada se u konstrukciji orgulja prešlo sa sistema blokova na mehanizam zraĉnica s pomicaljkama te kada se uvode i manji. Dugan. Der Orgelbau in Italien in seinen Meisterwerken vom 14. Tonal Design in Modem Organ Building. — P. zanimljivu kao rani prilog praksi intavoliranja. spojenog s istom ruĉkom. Mattheuis. Reinberger i K. L'Orgue moderne. autor instruktivnih uputa u sviranje. — N. — G. U. popraćenih instruktivnim uputama u tehniku sviranja. 1571). — H.— C. prozvani tako zbog svoje tehnike melodijskog ornamentiranja. Firenze 1973. ■ — P. Padovano. Forer. Kassel 1938 (VI izd. Haselbock. Paix. Orgel und Orgelmusik. Njegov sin Girolamo Cavazzoni dao je najznatnije djelo talijanske liturgijske orguljske muzike XVI st. The Modern British Organ.. H. N. Einsiedeln 1936 (novo izd. — G. London 1902. Rupp. tj. L'Organo italiano. Burn. — H. London 1950. Gabrieli. Klotz. Bachelin. London 1909. London 1904. 1966). a zrak iz mijeha. A. Buck. a uz to i opseţne duhovne kompozicije (naziva ih motetti). Die Orgelregister. Mjestimice se takvo jednoglasno sviranje korala odrţalo do u XVI st. tri koloriran a moteta (intavolature). svodilo se po svemu sudeći naj prije na jednoglasno intoniranje ili na izvoĊenje gregorijanskih napjeva (korala) naizmjence s pjevaĉkim zborom. Venezia i Roma 1962. — W. Orgeln und Orgelbauerin Osterreich. nastao do XVIII st. Tavernera. — R. Pariš 1913. Sv. I sam klavirski instrumentarij bio je bogatiji pa su otprilike do 1800 orguljaši a katkada i sviraĉi amateri. Naše orgulje. Die romische Orgel von Aquincum. Najstariji poznati podatak o orguljama u gradu Varaţdinu. 1958). B. Stuttgart 1970. Leipzig 1906. 1959). tal. Kassel 1933. 1948). Mahrenholz. ■— Isti. se pod imenom orguljica (engl. pedalni ĉembalo i p edalni klavikord. barrelorgan. — C. Gastoue. A. »Declaracion de instrumentos«. spinet) — tretirala se u preksi i teoriji sve do sredine XVIII st. Gregoir. Heinrich.

ne samo u kompozicijskoj tehnici nef u notaciji. J. V. N. F. Opseţne zbornike objavili su J. S Frescobaldijem zapoĉinje u muzici za instrume s tipkama razdioba na muziĉke stilove. Liibeck.. F. Bakrorez iz XV st. Poglietti. instrumenti s tipkama dobivaju sve vaţniju ulogu u svakodnevnoj muziĉkoj praksi. prozvana -> In nomine. Murschhauser. a zatim J. Trabaci. A. S. autor prve prave škole za orgulje i ĉembalo »II Transilvano« (1593 —1610). Na iberskom poluotoku dolazi u XVII st. talijanske i francu stilske elemente. Dandrieu. Pachelbel. Od njegovih lijanskih uĉenika istiĉu se G. J. M. no najjaĉe dolaze do izraţaja talijanski utjecaji. on sintetizira razliĉite stilove (engleski. uz koga se istiĉu još G. Walther. Pored raznovrsnih tipova koralnih obra ti majstori stvaraju opseţne višedjelne preludije i tokate po obi već blize fugi. U Veneciji djeluje G. opseţnom zbirkom »Tabulatura nova« (1624). N. talijanskog i francuskog stila (»i paratus musico-organisticus«. W. glasoviti ntirnbe orguljaš i uĉitelj. Cor de Arauxo i 5. M. V. m. Svojim sv buhvatnim djelom. do stapanja Ca zonove tradicije s obiljeţjima Sweelinckova stila. posebice fantazijama. B. i za J. se školi istiĉu W. A. J. A. J. Reincken. Boyce. Drugo jevaţno središte Amsterdam. Bach koji se u 1 nosu na samu instrumentalnu tehniku nadovezuje preteţno sjevernonjemaĉku školu. N.10 ORGULJSKA MUZIKA Specifiĉno je obiljeţje njihova virtuoznog orguljskog stila listiĉka tehnika pedala. pa njihovo svladavanje postaje osnovom muziĉkog obrazovanja svakog crkvenog kapelnika i kompozitora. dok u oblikovanju i kompozicijs tehnici prihvaća i povezuje juţnonjemaĉke. E. seosa (vrsta varijacija). Kerll. N. M. Della Ciaja i Zipoli. Purcell. koralnu pi igru i fantaziju. Rossi. m. koje reprezentiraju L. dok su trio-sonate i pas caglie namijenjene bilo orguljama bilo ĉembalu (pedalno: Ali Bachova se o. Orguljaši srednje Njemaĉke (Franaĉka. Nivers. B.gdje djelujeJ. Oni preteţno 1 guju koralne obradbe protestantskih pjesama. H. postao jako središte Beĉ. Fontana. Bell'Haver. M. Fasolo. Buli.. kamo hodoĉaste mladi muziĉari da bi uĉili kod glasovitih orgu ljaša crkve sv. koralne varijacije) te postaje zaĉetnikom tzv. s podrobi uputama za registriranje. Stanley. strogi stil (svi kontrapunktiĉki oblici. passacaglia. Blotti. a njegov utjecaj seţe dal u XVIII st. tzv. Giovanni te kasnije L. passacaglia). kao i chaconne i passacaglie. Stoga juţnonjemaĉki majstori dulje njeg ricercar.P. L. F. Byrd. Diruta. ranije tek nage ještena. gdje je srediri XVII st. Casini. A. kompozitori koji pored nasljeĊenih oblika (tokata. Na njega se nadovezuju njegovi uĉenici — predstavnici sjevernonjemaĉkog orguljskog stila — J. Na prijelazu u XVII st. a u XVIII st. Marka. Greene. U drugoj pole XVII st. Krieger. kolorirani orguljski koral i koralnu fantaziju. Poĉetkom stoljeća vaţno je ţarište orguljske muzike Venecija. partita i barokna sonata. Najznat su kompozitori Portugalac M. J. Hasller. razlikuju se. Thiiringija) tako su stvorili vlastitu školu ĉija se tradicija proteţe sve do u XIX a zastupaju je ponajprije J. zatim fughettu i fugu ( chelbel) i najzad sonatu (Kuhnau). j.) . Weckmann. J. preludijima i ostinatnim varijacijama (ground). osol posredstvom J. B. Luzzaschi. H.J. Ph. Titeloi G. glasoviti virginalisti W. te padnici obitelji Bach. P. Vrhunac je dosegla sjevernonjemaĉka škola u drugoj polovini XVII st. tokatu. u kojemu su posve usklaĊeni harmonij kontrapunktski. Juţnotalijan (napuljsku) školu reprezentiraju G. Szveelinck. Kuhnau. najveći orguljski majstor svojega doba uopće. P. ' vatore i G. Scheidt uvodi. Cabanii autor mnogobrojnih tokata. J. U Engleskoj se u XVII st. J. Bruhns. Clerambault. koju je posve uĉvr njegov uĉenik Froberger. tientosa. Gibbons i G. nov naĉin notiranja orguljske muzike. odlikuje bogatstvom oblika i snagom iz ţaja zahvaljujući baš toj svojoj povezanosti sa svjetovnim vrsta Muziciranje na pozitivu. Pasquini. A. s djelima D. intavolaturama i preludijima. J. Banchieri. Farnaby obogaćuju repertoar. J. a uporedo se proširuje i repertoar: izgraĊuju se fuga. versett. Ch. Od XVII st. J. U tom razdoblju. Gibbons. tokate). prepleću se razliĉite sti i struje. Ouagliati i dr. zatim G. ricen canzona. capriccio. N. nizozemski. tabulatura Jana iz Lublina (datirana 1537—48) i Krakovska tabulatura (1548). Marchand. Fre baldi. Sredinom XVI st. H. Tunder i M. su orguljski pisane koralne obradbe i veliki preludiji (ili fanta: ili tokate) i fuge s obligatnim pedalom. u. Guami. U juţnonjemaĉkim zemljama (Austrija). O. doţivljuje u doba baroka velik proc koji zapoĉinje u XVII st. koji gaje osobito tiente versett. Muffat. Battiferri i F. koji svojim opseţnim i izvorno nadah] tim orguljskim opusom zasjenjuje ostale španjolske majstore. Ch. u koju je. engleske se obradbe razlikuju i stilski i sadrţajno od kontinentalnih ponajprije po tome što je glavni oblik orguljske obradbe Offertorij i kasnije antifona »Gloria tibi Trinitas«. J. U Francuskoj o. obje s liturgijskim kompozicijama. Lebegue. Coelho te Španjolci F. MeĊutim. razvija specifiĉna engleska vrsta voluntary { double organ). Njeguju ga J. Schild. Frescobaldi ot \ novu fazu u razvoju orguljske muzike. 1690). Medu njegovim raznovrsnim djelima izra. koji izgraĊuju poglavito mo-nodijski. du Mage. Sveopću tendenciju kasnobarokne orguljske muzike za usa savanjem nasljeĊenih oblika i za sintetiziranjem razliĉitih lova. najznatniji medu njima. Uz Frobergera na ĉelu. a djelon i kasnije. F. . varijacijske oblike. R. dok su misni stavci i versetti na Magnificat i psalme vrlo rijetki. Corrette i Je Jacgues Beauvarlet-Charpentier. Na Fi cobaldija se u Italiji nadovezuju M. fantazija. Bb'htn. Kindermann. G. fuga) i plesni stil (chaconne. sjevernonjemaĉke škole. nosno ranoklasiĉni stil. F. fantastiĉni stil (djela improvizacijskog karakt npr. Frobergera koji presaĊuje umijeće svoga J telja Frescobaldija. prelazi u galantni. dominantna je liĉnost J. Gigault. m. u XVIII st. C. U Italiji je prijelaz iz renesanse u barok oznaĉio G. Roseingrave i dr. Prae-torius. doveo je do nenadmašnog vrhunca J. Woltz). uz vlastite primjere. Ebner. Johann Christoph i Johann Michael. najznaĉajniji Sweelinckov uĉenik 5. bogatim repertoarom liturgijskih kc pozicija. unio i orguljska djela svojih suvremenika (G. canzonu. Wecker. M. J. Buttstett i J. Reutter te Georg Muffat i povezuje elemente njemaĉkog. ShepherĊa i dr. Buxtehudea. te Heinrich Bach. izriĉito pisanih za francuski tip orgulja. G. pa sve do XVIII st. Fux). poz nadaleko kao kompozitor i uĉitelj mnogih talijanskih i njemaĉ orguljaša (G. najznatnija liĉnost prijelaznog razdoblja iz renesanse u barok. K. Kompozicije talijanskih orguljaša proširile su se u to doba Evropom pa je njihov utjecaj zahvatio mnoge muziĉare osobito u istoĉnim i juţnim njemaĉkim zemljama (Ch. o. Erbach. usporedno sa širenjem orgi sa dva manuala. ricercar. L. de Gr{ i dr. Procvat se nastavlja i u XVIII st. nastale su i dvije opseţne poljske zbirke. ricercari. tj. Lugge. Scheidemann. Otada. pa u idućoj generaciji G. partidosa. c zona. time i zvanje orguljaša postaje znaĉajnije i uglednije. mana. G. kada jaĉe dolazi do h ţaja sklonost prema plesnom i pjevnom stilu. Couperin. talijanski) i bitno pridonosi stvaranju barokne orguljske muzike (tokata. J. Fischer. Strozzi te Sicilijanac B. najveći je orguljski majstor Italije B. Aguileira de Heredia. Krieger. versett) pišu već i višestavaĉne sonate. virtuozni i izraţajni elementi. Storace.

Burney već pripravljaju muziku XIX st. varijacija. Arne. J. Th. — O. Wagenseil i G. Ać. Jahrhunderts (disertacija). Martinija. Ch. Weigl. MeĊutim. H. a u Italiji ona ţivi posve u sjeni klavirskog stvaralaštva (orguljske sonate G. Leipzig 1931. Premrl. W. F. obogaćuje virtuozno pisanim djelima (uz ostalo. V.) ili je namijenjena crkvi (F. W. m. Weyer. Jongen. — E.ORGULJSKA MUZIKA — ORIJENTALNE LJESTVICE muzike za instrumente s tipkama. G. A. Mendelssohn (sonate. Haba. dijelom i H. Honegger. F. Gigout. Die Orgelbegleitung in der Musik des 17. David. W. Mischiati. ibid. Vaughan-Williams. m. S.J. — F. Hurnik te mnogi ameriĉki kompozitori ■— G. Greifsvvald 1931. Schonberg. R. F. Desderi.. und friihen 19. N. R. Poulenc. d' Indy. posvuda zapravo opada interes za orgulje sve do tridesetih godina. Kebenhavn 1943 (II izd. Izdanja sta rijih orguljskih djela (K. Seixas i A. Somma. te je time znatno obogatio orguljski izraz i tehniku. Lowinsky. 1949). Dupre). stilski srodnih beĉkim klasiĉarima. sonata. Wather. Pojedini beĉki kompozitori ostvarili su sretnu sintezu tog »uĉenog« na ĉina i galantnog stila. L'Organo. Ph. Ahrens. ibid. Pachelbela. Augsburg 1929. kao i uspješna djelatnost francuskih orguljara (A. W. 1843). MGG. Voss. Pastertoitz. Milhaud. te ţiv1' dobrim dijelom od bogatog baroknog nasljeĊa. Istodobno. Wien 1924. Hindemith. H. E. Obnovi francusko-belgijske orguljske muzike pridonio je i N. Ch. Blume. posebice G. English Organ Music of the Renaissance. Jahrhunderts. tokata. Sietz. — N. — V. m. Vierne. Knecht. 1927. te romantiĉki karakterni komad) Reger je uspio da poveţe tradicionalnu bacho vsku polifoniju s kasnoromantiĉkim harmonijama 11 i lisztovskim virtuozitetom. Potkraj XIX st.). NJColfenbuttel i Ziirich 1964. Suprotnim su smjerom krenuli mnogi francuski kompozitori. Burkhard. M. Ober deutsche Orgelkunst 1450—1500. J. Badings. u juţnonjemaĉkim zemljama. kao i Bachovi uĉenici J. Talijani B. Kassel 1932. Saint-Saens. Cavaille-Coll). kada zapoĉinje obnova. Francuzi A. Teţište je na muzici za crkvene potrebe koja se objavljuje u nepreglednom broju zbirki. 1960). Uber die Orgelkunst der Gotik der Renaissance und des Barock. i M. Monn. Lemmens. A. Brahms takoĊer polaze od Bacha. J. M. Pepping. Balbastrea. Osobito se njeguju kompozicije u tzv. Orijentalna melodija razvija se najĉešće ponavljanjem . F. zapoĉela je i u Italiji obn ova. — H. tehniĉki vrlo sloţenim orgulj skim koncertima koje po njegovu uzoru njeguju mnogi engleski kompozitori idućih generacija (Ch. Halfte des 17. stvarajući djela mistiĉkoprogramatskog tipa. Halfte des 17. Marpurg. G. posebice F. Orgel und Klavier in der Musik des 16. Ali tek se s Regerom ponovno javlja u njemaĉkoj muzici umjetnik u ĉijem stvaralaštvu o. Kuchaf i dr. B. Pierne. Chadzoick. Titelouze a J. Studien zur Orgelmusik des ausgehenden 18. Tutzing 1964. o. G. nastavljaĉi tradicije simfonijskog stila XIX st. Oko 1920 nastaje u orguljskoj muzici novi objektivistiĉki smjer. J. Kirnberger). Od Bachovih stilski bliţih suvremenika izdvajaju se još G. Seeger. Pariš 1941 (II izd. Messiaen predvodnik je avangarde. Casella. A. J. ĉesto popraćenih i praktiĉkim izvodilaĉkim uputama. — L. Fellerer. Brevi cenni sull' esecuzione e sull' interpretazione delle opere per organo di G. Geschichte der Orgel. Ravanello te L. 1938. Buxtehudea). N. Kittel koji presaĊuje tradiciju »Bachove škole« u XIX st. G. Jahrhunderts. — H. a F. Znat nije je priloge dao orguljskoj muzici J. Rokseth. Kelletat. došlo do ponovnog procvata orguljsie muzike ĉemu je prethodio i znatno pridonio pokret za obnovom crkvene muzike (utemeljenje škole »Niedermeyer«. Kolander. B. — W. W. — W. Kassel 1960. Widor. preludiji i fuge u romantiĉarski oţivljenoj tradiciji Bacha) ĉime je dao jake pobude suvremenicima i idućim gener acijama.-M. K. Britten. Bornefeld. i J. Berlin 1935—36 (II izd. H. J. Leipzig 1910. — G. Korner). — K. Die Wandlungen des Klangideals der Orgel im Lichte der Musikgeschichte. Odak. U Francuskoj se u drugoj polovini XVIII st. Rheinberger. E. Die deutsche Orgelmusik nach Reger. D. La Musique d'orgue au XVe siecle et au debut du XVIe. J. poprima obiljeţja koncertne muzike. Klobuĉar. zatim djela M. Dupuis. Stahuljak i A. Obuhvativši sve naslijeĊene i novije forme (koralna fantazija i predigra. koloristiĉke mogućnosti romantiĉkih orgulja. Schierning. U ovom razdoblju zapoĉinje stvaralaĉka djelatnost ĉitave skupine ĉeških orguljskih majstora.. Frobergera. Bach. 1939. Krebs. te J. — F. Andriessen. Kongress-Bericht. Telemann i J. Perosi pokazivali su jaĉu sklonost kromatici. A. Langner. Schnebel. Kassel 1967. U Intavolatura d' organo tedesca della Biblioteca Nazionale di Torino. Foote. Ch. 1959. Na ĉelu je tog novog uzmaha C. — H. T. I. Ropartz i dr.. A. Alain. Na njega se nadovezuje ĉitav niz francuskih orguljskih kompozitora. — G. Brixi.. (posebice Frescobaldija. Bericht iiber die dritte Tagung fur deutsche Orgelkunst in Freiberg i. Englezi R. A. A. strogom (kontrapunktskom) stilu što potvrĊuju mnogobrojna izdanja i prijepisi djela poznatih majstora tokom ĉitavog XVIII st. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fiir Tasteninstrumente in der 2. Die italienische Orgelmusik am Anfang des Cinquecento.). Sauer. Griepenkerlovo »kritiĉko-korektno cjelokupno izdanje« Bachovih djela (od 1844 dalje). Jones i Ch. te u Francuskoj i Engleskoj. Langlais. Gounod. usporedo s prijelazom iz baroka u klasiku. Handbuch der Orgelliteratur. koju je predvodio M. Distler. C. X. Sve širi interes za orgulje kao koncertni instrument. koji je bio odliĉan improvizator. Frotscher. Flor Peeters. Moser. Riedel. Becker. E. — W. 1963. Tournemire i M. F. Slavenski. Geschichte und Entwicklung der Voluntarv for Double Organ in der englischen Orgelmusik des 17. La Musique d'orgue francaise de J. I. Apel. izazvan općim antiromantiĉkim strujanjima. pa Švicarac W. Albrechtsberger. Geschichte des Orgelspiels und der Orgelkomposition. — K. koju u toj fazi reprezentiraju još J. Jahrhunderts. Roma 1946. Catalogo ragionato. Keller. iskorišćujući koloristiĉke efekte instrumenta. Bruckner je ostavio samo nekoliko mladenaĉkih djela iako je bio znamenit kao briljantan orguljaš i maštovit improvizator. Od hrvatskih kompozitora vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici V. Dugan. Gade. G.. osobito u Engleskoj gdje se njegova orguljska djela i danas izvode. ■— O. G. neoklasicisti (C. meditativno-religiozni izraz. Mozart. Die Orgelkompositionen des Schiilerkreises um J. V. C. Sa. ĉija orguljska djela ĉine most izmeĊu kasnobarokne beĉke škole J. Th. Hook. — B. pristaša franckova smjera. Vidaković. Gurlitt. koji pod utjecajem simfonijske i klavirske muzike pišu programna i deskrip tivna orguljska djela. Apel i Th.. Većina istoĉnjaĉkih muziĉkih kultura ne poznaje pojam tonaliteta. J. Jahrhunderts. E. Tako su pojedinaĉnim ili većim brojem djela obogatili suvremenu orgulj sku muziku P. Bericht iiber die Freiburger Tagung fur deutsche Orgelkunst. Dvorak). Od velikih romantiĉara prvi se temeljitije bavio orguljskom kompozicijom F. A.G. Luĉić. S. Eberlin i J. Zur italienischen Orgelmusik des 17/18. Handbuch der Orgelliteratur. svojstvenom samo orguljama. prodire u instrumentalnu praksu moderni klavir koji je ubrzo posve istisnuo ĉembalo i klavikord. J. Fuxa i Mozartove klasike. Zach. Jahrhunderts. Kassel i Basel 1961. izravnih njegovih uĉenika ili stilskih sljedbenika (Ch. Jacques-Marie Beauvarlet-Charpentiera i drugih. LIT. G. J. Haydn. Veliki Bachov suvremenik G. Foerster st. R. Fellerer. Novim zvuĉnim predodţbama svojega doba pošli su ususret Abbe Vogler i J. W. Geschichte des protestantischen Orgelchorals (disertacija). Franck. — H. Durufle. koji teţi za oţivljavanjem predbachovskih oblika i tehnika (H. O. Feroci. Soler. stilski srodan Mendelssohnu. 1962. F. J. Die Musik des Buxheimers Orgelbuches. J. o. Die sachsische Orgelmusik in der 2. Schroeder. pobornik kontrapunktski zasnovanog smjera koji nastavljaju tzv. F. — K. Liszt stavlja teţište na virtuoznost i otkriva nove. o. B. Ĉernohorsky. Kinkeldey. C. talijanskih i francuskih stilskih elemenata i doveo do posljednjeg vrhunca juţnonjemaĉku orguljsku muziku baroka. Die Oberlieferung der deutschen Orgel. Zur Geschichte der deutschen Orgelmusik in der Friihklassik. Felton. Fux. po taknuo je mnoge istaknute kompozitore novijeg doba. Guilmant. Jahrhunderts. Ireland. A. A. Z6beley. J. Pariš 1930. što je odraz sveopće sklonosti romantiĉara za naglašavanjem virtuoziteta. potaknula su ĉitav niz znaĉajnijih kompozitora da napisu bar po jedno djelo za orgulje (H. Kassel 1933. I ORIJENTALNE LJESTVICE. Kassel 1934. dok u Engleskoj Th. Nizozemci H. G. Bericht von neuer Orgelmusik. — F. — R. J. ihre Geschichte. — P. F. dobiva središnje mje sto. — H. — S. predstavnici iduće generacije O. J. — F. zvukovnokoloristiĉki raskošan orguljski slog s vlastitim. ■— K. Ha'ndel obogatio je orguljsku muziku svojega doba virtuoznim. Jahrhunderts. A. C. prvi veliki i izrazito orguljski kompozitor romantizma. dok su mu djela iz kasne faze proţeta maestoznošću i punoćom polifonih glasova. Smetana. Ph. E. koji povezuje francuskoj tradiciji svojstveni. koji unosi u orguljsku muziku tipiĉno francuski simfonijski stil s bogatim zvukovnim nijansiranjem i razvija pravi romantiĉarski. S. G. Orguljsku muziku prve trećine XIX st. Jeppesen. preludij i fuga. MQ. Festschrift W. Fellerer. A. Ritter. Hanuš. Bach. Ch. Berlioz. Ĉesi A. Sessions. novi otisak 1966). Wesley). Die deutsche Orgelsonate. Clementijai dr. de Leeuzv. To su B. uglavnom stagnira. Santucci. 1969. G. U Francuskoj je u drugoj polovici XIX st. 2 sv. Orgel und Orgelmusik. posve izvornim konstruktivistiĉkim sistemom. koji su nastojali proširiti zvukovno -izraţajni raspon orguljske muzike (L. koji su podigli ĉešku orguljsku muziku na evropsku razinu i dali poticaja njezinom daljem cvatu u XIX st. S. Fux.. Osterc i P. Dubois i dr. Berlin 1936. Augsburg 1926. Daquina.Hayes. braća Ch. 2 sv. Homilius te J. Orgelmusik. Klotz. Vignanelli. passacaglia. N. J. Ali dok klavir postaje glavnim solistiĉkim instrumentom klasike i romantizma. Thomson i dr. Istodobno je Gottlieb Muffat ostvario sintezu njemaĉkih. karakterizira dijelom formalistiĉki tradicionalizam koji prevladava u sjevernoj i srednjoj Njemaĉkoj. J. Belgijanci P. Avison. Jolivet. 1935. Kaminski).und Klaviermusik aus der ersten Halfte des 17. m. kao i pojava brojnih instruktivnih djela i udţbenika o kontrapunktu (J. — W. W. Schneider. skupni naziv za razliĉite ljestviĉne sustave koji se upotrebljavaju u muzici istoĉnjaĉkih naroda. Hamburg 1956. Gerstenberg. Muffata. F. Zanolini). specifiĉno francuski oblik noel) C. M. To je dovelo do posvemašnjeg razdvajanja orguljske i klavirske muzike. Bach. Kittler.und Klaviermusik bis 1700. Bossi. Jeans. a od Slovenaca A. Ramovš. Bach-Jahrbuch. i 5. Sredinom XVIII st. U Španjolskoj galantni stil zastupaju C. Dufourcq. Riedel. W.: O. F. M. Schumann i J. PJB. Od beĉkih klasiĉara vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici M. de Maleingreau.

stari vek ne ] znaj'e instrumentalne sastave sliĉne orkestarskom telu. oboe. klarineti. Kompozitori tog vremena zasnivaju ćelu kompoziciju . zatim. ORKESTAR fod grĉ.) Mada sam naziv o. 1916. dve ili više). pri ĉemu je uvek imala udeli tehniĉka kvaliteta pojedinih instrumenata i stepen razvoja tehn: sviranja na njima. zvonĉići i dr. raz 1 1 simfonijskog orkestra. trombona. Zbog toga barok.: G. Manfovi. Tek poĉetkom XVII v. a i po principu grupisanja.. E. kao doba procvata gudaĉkih instrumenata i ogromn razvoja solistiĉkog sviranja na njima. O. LIT. naroĉito na gudaĉkim. viole. Bresciji i nekim drugim evropsk gradovima. mali doboš. u grĉkom teatru me sto izmeĊu scene i gledališta na kojem su se nalazili hor i instru mentalisti i na kojem su igrali igraĉi). dok sam o. Caccini. obzirom na bogati instrume tarij tog vremena. da se pojaĉaju horski glasovi'. orkestarska svi i solistiĉki koncert uz pratnju orkestra. 1929. ORKESTAR. Veće instrumentalne grupe istupale su većinom prilike sveĉanosti. op^OTpa orkestra.. Die Musik der aussereuropaischen Naturund Kulturvolker. uzvisina). . oblik grĉ. javlja se najpre u Fri cuskoj (oko 1680).. Po broju instrumen lista. kao i tzv. ujedno i vaţno razdob za formiranje orkestra. Tom se principu donekle pribliţ jedino neki izraelski i arapski instrumentalni sastavi. To su concerto grosso. Riemann. što bi trebalo znaĉiti. u tri grupe. 1 visoka truba. bubi ĉinele. Peri. samostalne instrumental grupe u Pesaru. izvt u akordima harmonsku okosnicu muzike. i njegov razvoj predstavlja raz' orkestarskog sviranja uopšte te je to u izvesnom smislu. Lachmann. a treća. 3 sordinirane trube. No i pored toga u orkest XVIII v. Pod nazivom kamerni 0. iako je. kojih je po broju najviše.: H. Introduction a la paleographie musicale gregorienne. Pored ovih najvaţnijih. 2 m. tj. kada je ustaljen današnji sastav orkestra. harfe i udaraljki) izvode dva ili više instrumentalista sa potpuno jednakom tehnikom.). meĊutim. J. Već u tom ranom orkestru nalazi se veliki broj gudţ kih instrumenata. podra meva se manji instrumentalni sastav (od ital. tromboni i još neke vrste limenih duvaĉkih instrumenata). fagoti i njima srodni instrumenti). note gracieuse) kao i vox tremula. C 1700 upotrebljavaju naziv o. U sta vekim velikim instrumentalnim ansamblima instrumenti n bili grupisani horistiĉki.laute. Barok stvara i prve znaĉajnije oblike posvećene samostalno orkestarskom sviranju. odnosno u uzlaznom obliku g—as—h—c) koji se susreće i u našim narod nim napjevima. lj. pa narodni 0 raznim sastavima i dr. Najstariji je kineski ljestviĉni sustav koji su s neznatnim izmjenama preuzeli i Japanci. reĉ o. potiĉe iz antiknog doba. orgulje i 1 regal) postiţe majstorske kontraste u senĉenju (nj u sceni koja se odigrava u paklu u orkestru dominiraju dube tromboni).12 ORIJENTALNE LJESTVICE — ORKESTAR simfonijski ili veliki. drveni i limeni duvai instrumenti. Musik des Orients. vlada izvesna ukalupljenost uvetovana praksom gener. doba stvaranja opere (G. klavir i orgulje.. orijentalni tetrakord (c—h—as—g. one bi se pre mogle nazvati 1 mernim nego orkestarskim telima. U današnjem smislu. neuma iz srednjovjekovnog notnog pisma. Rousseaua (1754). kao naziv za grupu instrumentalista. Na razvoj orkestra mnogo utiĉe razvoj tehnike sviranja na p jedinim instrumentima. M. tj. u razliĉitim većim il i manjim sastavi sa obaveznim instrumentima za isticanje ritma. Degas. camera soba). Operski o. moţe biti: gudaĉki. Ċuvaĉki. postoje i neke druge varijante orke. dinamikom i si. od prvih instrumentalnih grupa nastalih zbog potreba zaj( niĉkog instrumentalnog muziciranja. 1 flau 2 korneta. a da se istakne ritam dodaju mu se udaraljke (doboš. Prema instrumentima od kojih je sastavljen. u muziĉkoj teoriji Orijenta ljestvice su zapravo apstraktne. tj. Usprkos nekim pretpostavkama i ma dokaza da su ĉlanovi Camerate iz Firence i prvi operski ko pozitori za grupu instrumentalista upotrebljavali naziv o. podreĊenu funkciju. a znaĉi zavr šetak sastavljene neume na visini njezine zadnje note ili za jedan dijatoniĉki stupanj više. J. iskljuĉujući svaku improvizaciju ili individualniju interpretaciju. bubanj. koji je preteţno duvaĉki. 1935. poneki stoje granici izmeĊu orkestra i kamernog ansambla. se zove i draţesnom notom (franc. sviralo se na instrumenti] većinom uz hor.). C. Bitna karakteristika orkestra je horistiĉka postava deonica. oboe. 2 ĉembala. su netemperirane i zbog toga ni)e moguće notirati toĉan intervalski razmak izmeĊu pojedinih njihovih stupnjeva. triangel. chitarrone. Sve o. ĉinele i dr. druge violine. mada je operski o. Oni su grupisani u deonice prve violine. — Isti. U orijentalne ljestvice moţe se ubrojiti i -> ciganska ljestvica. tj. Kod Perzijanaca. NajrazraĊeniji sistem melodijskih obrazaca. i plesni 0. me dijskim instrumentima nalaze se gudaĉki. U muziĉ literaturi srednjega veka ne nalazi se nigde izraz o. Folkloristische Tonalitatsstudien. Monteverdi i d deli se o. zatim tamburašk sastavljen od tambura raznih veliĉina i oblika. Ta C. Najstarija definicija u tom smislu nalazi u delu Dictionnaire de musique J. Pored toga u orkestru ponekad nalaze i harfa (jedna. Kun. — R. 2 violine piccolo. da se pri izvedbi glas ima osloniti na notu ispred oriscusa. ORISCUS (lat. 2 bas. trube. U viru kamernog orkestra postoje razni sastavi. sastavlien od duvaĉkih instrumenata (flaute. klarineti. kraćih ljestviĉnih isjeĉaka. o. nemaĉki pisci kao oznaku za me u teatru na kojem su smešteni sviraĉi. horne. violonĉela i kontrabasa. Razvoj simfonijskog orkestra vodi — u najširim crtama. U XV i XVI v. kada je trebalo da zvukovni uĉinak bude što ja Tako su oko 1475 postojale znaĉajne. treba otpjevati uz laganu vibraciju glasa. meĊu tim tzv. Potsdam 1934. uf trebljavani su razliĉiti sastavi. basa. gong. opo^ obzorje. umjetne tvorevine. Monteverdi u orkestarskom sastavu opere Orfeo (15 vi< u raznim registarskim veliĉinamg. Kompozitori mogu sloţiti sastav orkes i neovisno od navedenih tipova. sastavljen od gudaĉkih instrumen. od drvenih duvaĉkih instrumer (flaute. u sredini izmeĊu melodije i basovske Unije. U prvo vreme razvoja insti mentalne muzike njihov je sastav bio najĉešće sluĉajan — prei instrumentalnom fondu koji je postojao. veća ili manja gru pa sviraĉa koji zajedniĉki izvode muziĉko delo napisano ili obraĊeno za sastav te grupe. imao —■ u odne na simfonijski —■ potpuno suprotnu. Prvi put je ponovo upotrebio Thoinot Arbeau u naslovu traktata o ig ma Orchesographie (1589). on se od simfoi skoga razlikuje jedino po nameni. Druga grupa izvodi harmonsku podlogu. Prva svira melodiju. svaku deonicu (uz izuzetak nekih limenih duvaĉkih instrumenta. horne. artikulacijom. sastav kao i simfonijski o. lin basa. ulje na platnu manjeg ili većeg broja odreĊenih melodijskih obrazaca. poznaje muziĉka teorija Indije i Perzije. koji se sastoji samo od gudaĉkih instru menata. LIT. Sunol. harfa. ali i zato da zamene odreĊene horske deonice. fagoti. vojni. dok je kod Kineza i većine azijskih naroda osnovni ljestviĉni raspon kvinta (penta tonika). Egipćana i Indijaca jezgra ljestviĉnog niza izgraĊena je u okviru kvarte (tetrakord). tromboni i neki iz njihove grupe) i udaraljki (timpani. clarino. Od te podele funkc u to se doba retko odstupa. kao zabavni o. (->• Kome orkestar. limenih duvaĉkih instrumenata (trube. bilo mogućnosti za zvuĉno senĉenje. poĉii se instrumenti u grupnom sviranju upotrebljavati samostah Sve do XIX v. tj. ima operski o. sliĉna zarezu.

dugo upotrebljavanom sastavu: 2 flaute. Do promena dolazi osobito meĊu gudaĉima. u operi Der Fliegende Hollander koristi 3 piccolo flaute za postizavanje naroĉitih efekata. Schlesinger. kao i tehnike sviranja na njima. 1701 osnovano je prvo filharmonijsko društvo na teritoriju slavenskog juga. U orkestarskoj muzici XX v. kao veliki instrument. dešifrovane akorde izyode akordski instrumenti (ĉembalo. kontrabas i ĉembalo). Sastav orkestra još nije bio odreĊen. 2 oboe. uzimajući u obzir njihove individualne karakteristike. Les Petits violons. Rameau još više diferencira pojedine instrumente koristeći njihove specifiĉne karakteristike. Wagner je dovršio izgradnju moder nog orkestra. struktura kao 1 namene simfonijskog orkestra postaje po njihovu delovanju sve odreĊenija.. gudaĉku grupu (I i II violine. Mattheson. Strauss pron ašao je i neke nove boje. F. predstavlja vrlo bogatu i šaroliku paletu instrumentalnih boja. 2 flaute. Kontrabasi su katkad smešteni s leve. veliki poznavalac efektne upotrebe pojedinih instrumenata i instrumentalnih grupa. Goldschmidt. Das Orchester der italienischen Oper im 17. pored velikog simfonijskog orkestra. 2 trube. Berlioz. Haydn i W. teţeći uvek za zaokruţenom arhitektonskom celinom. . 1765). primenjuje u orkestarskim delima izrazitije koloristiĉke kontraste nego njegovi savremenici. odnosno clavecin ili orgu lje. 1795). po ţelji autorovoj ili prema mo gućnostima. broj duvaĉkih instrumenata i udaraljki manji je. J. 2 oboe. G. 2 horne i gudaĉke instrumente sa ĉembalom. Havdn i Mozart izgraĊuju klasiĉni o. 3 trube i timpane. pod nazivom kapele. 2 oboe da caccia. Kod majstora baroka orkestarska partitura postaje sa vremenom sve odreĊenija. u trijima menueta izmenom veće i manje grupe instrumentalista). Gluck. zvuk novog kvaliteta. Londonu (Ancient Concerts. 119 nalaze se gudaĉi. Pored razvoja tehnike samih instrumenata. Oni uvode neke orkestarske efekte (tremolo). koristi specifiĉni ton viole. U XIX v. Nad njima kompozitor piše jednu ili više melodijskih linija za instrumente visokog registra (melodijske instrumente). U njima autor kombinuje stari naĉin pisanja za o. U baroknom sastavu orkestra velik je broj gudaĉkih instru menata. 2 timpana i gudaĉi. pri većim i manjim evrop skim dvorovima. To je -> Academia philharmonicorum u Ljubljani. pri razliĉitim evropskim dvorovima samo stalna orkestarska tela. R. (heckelphon. osnivaju se. kontrafagot. Neke od tih kapela razvile su se u velika orkestarska tela koja deluju još i danas (London. U njihovo vreme pronaĊen je i usavršen klarinet koji tada ulazi i u orkestar. Leipzig). upotreba grupe continua — violonĉelo. Magnificat J. (melodija u I i II violini. Strauss. oko 1610. naroĉito J. 4 trube i 2 timpana. Kongressbericht der Internationalen Musikgesellschaft. — H. 13 L. filharmonijska društva. gotovo kamernim tretiranjem p ojedinih instrumenata (otuda i izrazi iz savremene muzike kao kamerna simfonija. 3 oboe. delovao. Wagnerove tube da bi ublaţio razliku izmeĊu horni i trombona. SBIMG. J. uvodi u orkestar treću hornu (u Trećoj simfoniji). trombon i harfu. U doba beĉkih klasiĉara stvara se osnova i strukture i funkcije savremenog simfonijskog orkestra. Šifrovani bas i nekoliko melodijskih linija iznad njega predstavljaju partituru XVII v. pa se ona interpretirala na raznim instrumentima.). Wien 1909. 2 oboe. Ceo taj bogati instrumentarij i vanredno poznavanje tehnike sviranja i upotrebe pojedinih instrumenata kod Beethovena su samo sredstva kojima on postiţe zvukovno monolitnu orkestarsku celinu. Nakon pojave i razvoja radija — posle Prvoga svetskog rata — pridruţuje se već i inaĉe bogatom broju simfonijskih orkestara i velik broj radio-orkestara ĉija je uloga u muziĉkom ţivotu takoĊe veoma vaţna. koja zahteva kamerni instrumentalni sastav umesto velikog orkestra). obiĉno je svirao ĉembalo ili prvu violinu te je ujedno i upravljao izvoĊenjem vršeći ulogu dirigenta. Krajem XVI i u XVII v. Moderni o. A. oseća se teţnja za smanjivanjem glomaznog orkestarskog aparata — kakav nalazimo u delima kasnih romantiĉara —• kao i za solistiĉkim. ophikle idu. Zur Frage der Orchesterbesetzung in der zweiten Halfte des 18. Berlioz u delu Grand traite d'instrumentation et a"'orchestration modernes (1844). Uz to je ovde obavezan i continuo (generalbas) što ga sviraju ĉembalo ili orgulje zajedno sa basima i violonĉelistima. Kapela mannheimskog dvora (osnovana 1720) uţiva u to vreme ugled najboljeg evropskog orkestra. 2 oboe d'amore. Leipzigu (Konzertverein. mnogo doprinose pripadnici mannheimske škole. Njegov o. u karakteristiĉnom. Das moderne Orchester in seiner Entwicklung. Uz nju je u XVIII v. a R. kao i partiture. —■ R. Stamitz.ORKESTAR harmonskoj podlozi (basovoj liniji) koju sviraju instrumenti dubokćg registra (bas. 2 fagota. uz dva fagota i kontrafagot. Rimski -Korsakov. doprinelo je tome i pronalaţenje novih instru menata. Wagnerove tube upotrebljava i A. Wagner i R. saksofon i dr. Mahler iskoristili su u svojim delima sve zvukovne mogućnosti orkestra Wagnerova tipa. Vrlo ukusno upotrebljava engleski rog. Stuttgartu (1757). i655)> Sondershausenu (1637). već u prvim delima nagoveštava sklonost ka novatorstvu. MeĊu najpozna tije idu orkestri u Weimaru (osnovan 1700). Strauss i G. U toj prvoj partituri nije bilo jasno oznaĉeno koji instrumenti sviraju melodiju (ĉesto se u njoj nalazi uputa »za dve violine ili oboe«). Za doĉaravanje razliĉitih romantiĉnih raspoloţenja na temelju korišćenja zvukovnih mogućnosti pojedinih orkestarskih instrumenata izvrsni se primeri nalaze u partiturama C. Kod Wagnera je o. Hamb urg 1713. viole. Slobodno i virtuozno tretiranje pojedinih instrumenata unutar orkestra razvija osobito H. Marka u Veneciji. U savremenom orkestru sviraĉi nisu smešteni uvek jedna ko. Osim toga i funkcije instrumenata u savremenom orkestru postaju drugaĉije ( -> instrumentacija).. a katkad i lauta). Jahrhunderts. Tako Berlioz u Rekvijemu uvodi. On prvi mesa i kombinuje dve instrumentalne boje da bi dobio novu boju. Parizu (-»■ Concerts spirituels). Vrhunsko su dostignuće orkestarske literature tog vremena ĉetiri simfonije C. osnovana 1685) imali svoje kapele dvorovi u Londonu (oko 1550). Gothi (1648). God. još i ĉetiri posebna duvaĉka orkestra i o sam pari timpana. Gezvandhaus. napisane za 2 flaute. ĉesto pojaĉana duvaĉima u unisonu. tada se u mnogim gradovima osnivaju i tzv. od toga 64 gudaĉa. Berlinu (1712. violonĉelo. Volbach. 1 ili 2 fagota. a katkad s desne strane dirigenta. E. van Beethoven još smelije tretira pojedine instrumente. Razvoj graĊansk og staleţa u drugoj polovini XVII v. 1776 i Salomon. a uz tri trombona i ĉetvrti instrument. violonĉeli i basi). — K. po nameni sliĉna simfonijskom orkestru. 1763 i Euterpe. preteĉa je velikog sastava kojim se kasnije sluţe R. uslovljava i stvaranje bogatog koncertnog ţivota u kojem orkestri imaju vaţnu kulturnu i vaspitnu ulogu. u Tanhduseru kombinuje bas-klarinet sa tri flaute koje sviraju u sinkopama. Pojedini diri genti traţe da im s desne strane spreda budu druge violine umesto violonĉela. Handel. On posmatra o. fagot). Razvoju orkestra. a u Devetoj simfoniji i ĉetvrtu (taj broj postaje stalan kod svih kasnijih kompozitora). Miinchenu (1778). Sve te mogućnosti instrumenata u orkestru obradio je H. Tako u operama upotrebljava male flaute. Bacha (1776). Kompozitori romantiĉari još svesnije i ĉešće koriste speci fiĉne zvuĉne karakteristike instrumenata. Instruments of the Modem Orchestra. Beethovenove partiture uzor su i novije instrumentacije. znalaĉki primenjuje flageolete i pizzicato. Dresdenu (oko 1650). Kompozitor toga vremena u isto je vreme i izvoĊaĉ. — F. Koblenzu (1782). Kasselu (1782) i K0benhavnu (1784). Mozart povećavaju broj duvaĉkih instrumenata i razbijaju grupu continua uklanjajući ĉembalo iz orkestra. a do slednije primenjuju i postepene prelaze iz fortea u piano i obratno (diminuedno i crescendo). U njegovoj Kantati br. Bambergu (1781). svi se instru menti nisu nalazili u svim orkestrima. kao i sve bogatstvo harfe. R. Kothenu (oko 1720). 1746. Webera. graĊenu na ravnoteţi poje dinih grupa instrumenata. pa i kamerna opera. zanimljive zvukovne kontraste postiţu smenjivanjem razliĉitih orkestarskih grupa (npr. pa ĉesto postizava i ĉisto naturalistiĉke efekte. Parizu (Les Vingt-quatre violom. 1900 — 01. 4 flaute 3 trube 3 oboe 1 bastruba 1 engleski rog 3 trombona 3 klarineta 1 kontrabastrombon 12 1 bas-klarinet 8 horna 3 fagota 2 timpana 6 harfi i 2 harfe na sceni 16 I vi 16 II v 12 viol violonĉela 8 kon Wagner uvodi i nove instrumente. Duvaĉke instrumente upotrebljavaju za izvoĊenje harmonije u akordima ili — što je još vaţnije — koriste svaki od njih i za sviranje melodije. Ph. Jahrhundert. W. Beĉu (1662) i dr. bogat bojama i izraţajnim sredstvima. Veliki majstor kolo ristiĉkog orkestra tog vremena je i N. formira se i velik broj simfonijskih orkestara koji postaju kulturna potreba svakoga većeg grada. a i meĊu gudaĉke instrumente uvodi novine: violine deli u grupe sa upotrebom sola. koji kasnije smenjuje bas-tuba. 2 klarineta. Pored simfonijskih orkestara i filharmonija u koncertnom ţivotu uĉestvuje i veliki broj operskih orkestara. kao i instrumentalnih grupa.. Forma. Mainzu (1782). Sastav orkestra za operu Lohengrin neobiĉno je bogat i karakteristiĉan: 3 trube 1 bastruba 3 trombona 1 kontrabas-trombon 8 horna 2 tenor-tube 2 bas-tube 1 kontrabas-tuba Ukupno 106 sviraĉa. Bacha pisan je za hor. LIT. Das Neu-Eroffnete Orchestre. ĉelesta. Tako su uz već pome nute i neke druge italijanske dvorove (kapela crkve sv. Haas. M. 2 horne. 2 flaute. tako npr. ali već nagoveštava i prirodno diferenciranje razno rodnih instrumenata koje će usavršiti rana klasika. a naroĉito u XVIII v. Preteĉa beĉkih klasiĉara u tom pravcu je Ch. naroĉito u XIX v. U Devetoj simfoniji pored dve flaute upotrebljava i piccolo. Drvene duvaĉke instrumente upotrebljava još slobodnije nego Havdn i Mozart. 1910.: J. Ph. dostigao svoj najmonumentalniji oblik. Bruckner u Sedmoj i Osmoj simfoniji. S. ćeli niz orkestarskih sastava.

izvodio simfonijsku muziku. Full Orchestra. Cucuel. Lucia. — Ch. La Merope. Arianna. Straussa. Gandolfi. — P. Griselda. L'Orchestra. Orlando di ORLIKOVSKI. obilazi osloboĊene krajeve i prireĊuje koncerte. G. Vaskrsenije S. Schultz. 1950 osnovao u Munchenu vlastitu trupu za koju je koreografirao balete Petruska (Stravinski). — Lorenl i Barret. Škotsk a. 1708. Giuseppe Maria.— M. izvrsno interpretira djela L. Le Nozze di Perseo e Andromeda. 1961.) 1958. — L. — F. 1916 — 17. 1721. — M. tal. Massimiano. La Donna nobile. o 1941 glavni dirigent Philadei phia Orchestra. 1720. Terry. Safonova. L'Ammalato immaginario. — D. Della Corte. 1723. a njegova je aktivnost trajala do Drugoga svetskog rata. Ti su koncerti bili na znatnoj umetniĉkoj visini. Program je obuhvatao popularne kompozicije. Regensburg 1966. van Beethovena. Grullo e Moschetta. mnogo afiniteta im i za kompozicije impresionista. The Story of Orchestral Music and its Times. Pasquetti. MGG. 1715. // Marito geloso. MGG. izgubio muziĉku arhivu i instrumente. k. La fida ninfa. S tim filmskim orkestroi zapoĉeo je 1924 svoju dirigent sku karijeru. 1705. XI 1921 —). Orchester. La Fede tradita e vendicata. caisse de resonana njem. — A. The Orchestra in the l8th Centurv. 1738. 1940. O.) 1954— Zbornik L'Orchestra. 31. London 1946 ( I I I izd. 1724. Antigona. — A.). u kompoziciji uĉenik S. LIT. Music and Letters. s kojim je ĉest odlazio na koncertne turnej po Americi i Evropi. a posebnu im vaţnost daje ĉinjenica da je O. Sjeve noj i Juţnoj Americi i na Dah kom istoku. Die neue Sitzordnung dcr Simfonieorchesters. 1932—33 u Osijek i zatim ponovno u Zagrebi 1949—54 bila je baletni majste i koreograf Rijeĉke opere. Neki su ovalni. 1909. Nekad su s plohe ormarića za rezonanciju pojedinih instrumenata ukrašaval inkrustacijama. 1731 . 1719. L'Odio e l'Amore. 1716. Making an Orchestra. R. 4. Pariš 1949. 1921— 33 solistica balei Hrvatskoga narodnog kazališl u Zagrebu. ORLOVA dugogodišnjoj umjetn ĉkoj karijeri ostvarila je broju solistiĉke kreacije. Commins. pod upravom S. 1718. Firenze 1906. gitara. 1740. Boult. Kao direktor baleta u Baselu (1955—67) postavio je brojr cjeloveĉernje klasiĉne balete. Ko. Studie zur Vorgeschichte der Orchestersuitc im 15. // Marito giocatore e la moglie bacchetlona. Ifigenia in Aulide. Venceslao. 24. itd. Svaka skupina istovrsnih ţicanih instrumenata ima ormari za rezonanciju karakteristiĉna oblika. II 1892 — Inverness. Broder. New York 1936 (novo izd. — O. S. Tagliavini. Aubert i M. I svojoj o. spljošteni s vitiĉasto uvijenim stranama (gudaĉki instrumenti. — H. Becker. Monsieur di Porsugnacchi. —Johnstone-Stringham. — A. Ghisi. — H. 1712. Bakaleinikoff. Landowski. Torchi. prvog simfonijskog orkestra u Beogradu osnovanog 1899. R. Carse. Hind. TO. — Ch. 1717. Schumanna i R. Carlo re d'Alemagna. 1963). et Chloe (Ravel). Cambridge 1948. Hotucs. 1718. Preobraţenskog.14 ORKESTAR — ORMARIĆ ZA REZONANCIJU Spectre de la rose CWeber) i Wiener G'schichten (J. drva. ORKESTRACIJA -> Instrumentacija ORLANDINI. 1709. The Orchestra in England. Paride. S. — F. // Bottegaro genliluomo. — L. L'Orchestre de Chambre. Instruments of the Modern Orchestra. — F. Devetu simfoniju L. Polovjecki plesovi (Borodin). London (II izd. New York 1942. The Orchestral Problems of the Future. a potom i po Francuskoj (1916). RMI. Vologeso re de' Parti. X 1760). — R. Uĉio vje rojatno kod D. — G. Hubava. 1730. — P. Lon don 1951. — H. Netll. La Cappella musicale della Corte di Toscana. V 1964). 1725. Berlin 1938. 1721. La Costanza trionfante nel martirio di S. i dalje sa Biniĉkim na ĉelu. 1719.A. Creuzburg. Resonanzkasten. 1722. 1725. osobito u baletima LabuĊe jezero (Ĉajkovski Šeherazada (RimskijKorsakov). The Story of Orchestra. 1713. Carse. 8. The Orchestra. 1732. LIT. Adelaide. 1913—] nastavnik na Visokoj muziĉkoj školi Filharmonijskoga društ\ u Moskvi. 1946). L'Orchestre et ses instruments. Historical Sketch. Po impulsu je romantiĉar. ORMARIĆ ZA REZONANCIJU (franc. Oratoriji: // Martirio di S. K.. MGG. Lisetta e Delfo. 1715. Antologia della storia della mušica. Strauss Djelovao zatim 1952'—55 u Oberhausenu kao pedagog i korei graf. L'Oronta. 1921). Mnog je nastupao u evropskim australskim orkestrima. UInnocenza difesa. F. zatim na Konzervatoriju kod K. 1921 preseli se u SAD. 1916—21 profesc na Moskovskom konzervator ju.: G. Das Musikleben. C. 1726. New York 195: — N. 1708. A. Bolero (Ravel). 1694. Kutija igraĉaka (Debussv). Music and Let ters. ovvero La Virtii al cimenio. 1739. plesaĉic i koreograf ruskoga podrijt tla (Kijev. — H. X. Williamson. Opere: Artaserse. X. 1912. Luĉio Papirio. Nizinske u K jevu i M. 1718. gornja daska ■— glasnjaĉa — uvijek je od meka crnogoriĉno. Koreografirao i za Beĉku reviju na ledu kao i za televiziji God? 1970 u Zagrebu postavio balet Šćelkunĉik (Ĉajkovski). 1737. Canzonette i drugo. u formi plamenih jezika). 1726 i dr. Hickmann i H. Hristića. Licitarsko srce (Baranović). Eugene (pravo prezime Blau). // Figliuol prodigo. cassa di risonanza). CornĊoup. Stvaranje sveta J. / Fanciulli babilonesi. Amore e maestd. ORMANDY. Jahrhundert (disertacija). Sedam reci Hristovih i 1908. Balbo e Dalisa. — 16. Sacre du printemps (Stravinski) i Pepeljuga (Pri kofjev). g. 18. La Preziosa ridicola. V 1903 — Uĉenica B. Vaclav. pri prelasku preko Albanije. L'Orchestre. 1950). Giuseppe Maria Orlandini. Docnije. Das grosse Orchester. Orchester und Orchesterpraxis in Deutschland zwischen 1780 und 1850. Scbastiano. Semiramide. Ataulfo re de'Goti ovvero La forza della virtii. 1962. XI 1899 — Violinu uĉio na budimpeštar skoj Muziĉkoj akademiji ko J. — G. pod vodstvom D. 1696. ruski pijanist (Jelec. Ormisda. Eugene Ormandy. — VOKALNA. koncerte na Krfu. 1742. Herz~ feld. Grabbe. Giuditta. uĉestvuje u pozorištu u komadi ma s pevanjem i u operama. Nettl. Leipi-ig 1910 (II izd. Festschrift fiir Th. Petruska i Ţa) -ptica (Stravinski). . — F. Biniĉkog. ORKESTAR KRALJEVE GARDE formirao se 1904 iz Beogradskog vojnog orkestra. L'Orchestre enfantin. Bahĉisarajsk fontana (Asafjev). L'Orchestra nel' 500 e' 600. 1717. Un Vecchio innamorato. Jachino. 1712. odlomke iz opera. Uĉestvovao je. — G. ameriĉki d: rigent madţarskog podrijetla (Budimpešta. docnije dobija i gudaĉke te razvija znaĉajnu delatnost. God. 1741. Carse. Tbilisiju i Pragu. 1931—3 vodio Minneapolis Symphon Orchestra. While the Orchestra Assemble. // Farasmane. u A. D. L'Oratorio musicale in Italia. Untersuchungen zur Klangdifferenzierung im modernen Orchester. Regensburg 1933. izvodeći prve simfonijske kon certe u Beogradu. Pariš 1951. London 1932 (novi otisak 1958). koi gudaĉkih i mnogih trzalaĉkih ţicanih instrumen ata trup (korpus koji sutitranjem pojaĉava ton proizveden titranjem ţica tako da mi daje volumen i kvalitetu. Musikblater. ORLOVA. Koncertira u Skoplju 1906. 1712. Leipzig 1921. Regensburg 1962. 1956). druga polovina XVII st. L'Orchestra in Monteverdi. Đavo u selu (Lhotk: i Ohridska legenda (Hristić). I. Dno i strane ormarića redovito su od tvrd drva. — A. Bekker. 1923. // Carceriere di se slesso. Odesi 1911 (sa horom Stanković).S. Schallkasten. Tanjejeva. Posljednje godir ţivota proveo u Invernessu. u Solunu i okolini. L'Fster. Fellereru. Sn. B. 1715. London 1934. DJELA. Plesaĉku karijeru zapoĉeo u Harkovu. 1948. Or« 26. Schreiber. — Firenca. — A. 1953. Temistocle. Bachs Orchestra. Teuzzone. F. Gli Strumenti d'orchestra. Znatan uspjeh postigao je 1966—• kao direktor baleta Beĉke drţavne opere koreografijama Dapht. / veri amici. Die Sitzordnung des Orchesters. Studirao klav u Moskvi kod V. j nesumnjivo jedan od najistak nutijih dirigenata našeg vremc E. I7th Century Orchestral Instruments. Stokowskog od 1938 muziĉki direktor. Posle Prvoga svetskog rata. od 1936 pomoćr dirigent (uz L. Arsace. Šut i Romeo i Julija (Prokofjev). 1734. Fuhrmann. pej. — Isti. — R. Premda je za vreme Prvoga svetskog rata. Gli Arnori infelici di Ammone. potpurije i fantazije. Nikolaj Andrejeviĉ. mandolina). 1744 i dr. — A. Bologna 1920. Carse. Symphony Conductors of the U. Stoddard. L'Amor lirannico. obnavlja se i daje. ovvero Larinda e Vanesio. Lo Scialacquatore. Pariš 1934. 1910. Pincherle. Procee dings of the Musical Association. bio tada jedini simfonijski orkestar u Beogradu. Das Orchester als Ausleseprinzip. Camhridge 1940 ( II izd. a neki su kruškoliki (instrumenti iz porodic lutnje.: H. ruski plesaĉ i koreograf (Harkov. — V. Nino. . Scorpionija i 1719 postao ĉlan društva Accademia Filarmonica u Bologni. London 1942 (IV izd. 1720. — R. Pariš 1913. \ Beethovena. ORLANDO DI LASSO -> Lasso. 1722. The Orchestra. Orchestra e orchestrazione. Biniĉkog. Spomenica K. gdje je neko vrijem bio koncertni majstor Capih Theatre Orchestra u New Yoi ku. La Fedeltd coronata. ORLOV. 1722. U poĉetku ima samo duvaĉke instru mente. zajedno sa raznim muziĉkim društvima. New York 1931. Pariš 1955. London 1949. 1713. L'Amor generoso. Ćtudes sur un Orchestre au XVIII e siecle. 1712. — L. Carse. St. 1720. Froman u Zagrebi God. Brass Instruments in the Orchestra. 1727. 1928. 1730. nek vrste tambura). IX. Nerone. sa horom Stanković izvodi i prva vokalno-instrumentalna dela (1907. The Orchestra and its Instruments. 1722. Blume. Kroyer. Havdna. Ifigenia in Tauride. God. 1920. pod dirigovanjem S. Od 1723 dirigent dvorske kapele i od 1732 kapelnik u katedrali. Kralik. Berenice. > Igumnova. — H. Novom Sadu 1907. 7. u izvo Ċenju opera i oratorija. God. Malipiero. 1721. Pokornoga. I. — P. Torino 1927. ORMANDY na. The Orchestra from Beetrjoven to Berlioz. Milano 1955. God. 1922. Klasiĉni balet studirao kod V. RMI. Melinda e Tiburzio. 1711. The Instruments of the Band and Orchestra. Na njoj su zvuĉni otvori razliĉita oblika i veliĉine (okrugli u obliku slova C ili F. Sulima i V. Olga. 1962. Bach's Orchestra. Wien ( I I izd. talijanski kompozitor (?. 1725. Alessandro Severo. Firenze 1954. 1723. Od 1922 ţivio u Parizi koncertirao po Evropi. — H. ijzi. Tcrry. London 1949. Le Amazoni vinte da Frcole. 1709. Te mara (Balakirjev). 1732. DRAMSKA.

kompoziciju uĉio kod P. 61. so nata za violinu i klavir op. Giitersloh 1877. a bogatstvom sadrţaja nadmašuje sliĉna djela onoga vremena. 3 sonate za violonĉelo i klavir. Kvintana. Alborada za ţenski zbor. — Missa in tempore discordiae za tenor. Gounod (1852—60). i D. Goglia. Badnja veće i dr. već definira takt kao ritmiĉku mjeru za dirigenta. zbor i 5 grupa instrumenata. Uz to 1956 —63 muziĉki kritiĉar Radio-Skopja. 26. Lyra. Istodobno se u Parizu razvio pokret za osnivanje amaterskih pjevaĉkih zborova. Ime je uveo G. op 39. 101. DJELA. 1. MGG. koncert za klavir op. ritam i izraţaj uvijek ovisno i o ukusu. New York 1961). 19481 Umbral del sueno. IV 1878 — 23. Leo Ornstein. Zvuk. Buchanan. I 1919 —). 1931. op. Lyon 1925. Leipzig 1913. Firfov i G. Cossack Impressions. Od 1961 profesor je kompozicije na Univerzitetu u Bloomingtonu. Prelude tragique. Kulturen ţivot. zborovi. 1964. Primjenjuje se u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici i biljeţi razliĉitim znakovima. 1924. Smatra se da su neki narodni obiĉaji i ophodi u Srbiji (npr. Antun. Ać. 1962. 1914. 1945. Sonata a duo za violinu i violu. 1924 i dr. Njegove najkarakteristiĉnije kompozicije pisane su atonalno. Pariš 1910. Arti musices. Muziku studirao na muziĉkim akademi jama u Zagrebu i Beogradu (1955 diplomirao na Istorijsko-folklornom odseku). unutar jednog razdoblja ponekad se jedna te ista vrsta ukrasa biljeţila razliĉitim znacima ili obrnuto. Rosen biser i Zima. Ornitoparchus aus Meiningen und dessen Lehre von den Kirchenaccenten. suita Life of Man. Na ĉelu pa riških orpheona stajali su istaknuti muziĉari. ORREGO-SALAS. Sonata a quattro za flautu. odnosno pojedinih temeljnih tonova melodije. 1914. XII 1892 — ). Petra. X. Ornstein and Modem Music. 1964. 1930. Sv. znakovima za ukrašavanje mogu se naznaĉiti samo pojedine vrste ukrasa. Smigdski. Canciones Castellanas za sopran i 8 instrumenata. 1914. 1915. D. Poema za flautu i klavir. Suite des gnomes. 1945. usavršavao se u SAD kod R. oko 1535). sv. Pesna i oro. IV 1928 —). Serenata concertante. 1962. Nasuprot tome. 1916. bio je raširen od XVI do XVIII st. instrumentu ili kompozitoru (-> Ukrasi u muzici). ORK ES TRALN A: s imfo nija . nastavnik muziĉke historije na Konzervatoriju. dodole i dr. U trećoj knjizi nastoji dati sistematske upute o izvoĊenju litur gijskih lekcija. Grafiĉki simboli muziĉkog ornamentiranja izdiferenci rali su se u najvećoj mjeri u XVII—-XVIII st. 1929. sa 6—8 pari ţica od mjedi ili ĉelika. 1924. muziku uĉio na Konzervatoriju u Santiagu (H. solo -pjesme. Pariš 1889. DJELA. Psalam za recitatora i duhaĉki orkestar. SAN. X 1905 —). 1965. Zur Aesthetik des musikalischen Ornaments (diserta cija). X. 1947. iskorišćujući iskustva steĉena na puto vanjima. dotad nepoznatih u Njemaĉkoj. — SPISI: Aaron Copland. ORTAKOV. osobito u Makedoniji. Vlastimir Nikolovski. La Mušica in Macedonia. 1937. violonĉelo i klavir. 1913. ORPHARION (orpheoreon. MeĊutim. Studirao na Konzervatoriju u Petrogradu. ->■ koloriranje. — -KOMORNA: gudaĉki kvartet. ameriĉki pijanist i kompozitor ruskoga podrijetla (Kremenĉug. 1967. Antun Oršić. I I . ples). 1948. Societes chorales. U općoj je upotrebi kod Bugara za plesove što ih izvode ORTHEL. — A. Ĉetiri simfonije: I. a s tim u vezi mijenjao se i naĉin oznaĉavanja i terminologija (-> diminucija. Zvuk. meĊu kojima i Ch. — KLAVIRSKA: sonata op. deĉje pesme: Svetulka. njemaĉki muziĉki teoretik (Meiningen. Martens. Srbiji i Crnoj Gori.: A. Majstor vokalne lirike. DJELA. Juan Antonio.: J. ibid. — DRAMSKA: opera La Sibila Casandra. Sjećanje) . opći naziv u Francuskoj za amatersko pjevaĉko društvo. simfo nijska pjes ma The Fog. 1954. 1921. 1952. Langa i G. Arhitektonika makedonskog »Ora«. vještini i mašti izvodioca. Skopje 1968. LIT.: J. Georgii. London 1915 ( I I izd. Kulturen ţivot. ORKESTRALNA. Linin. 2 Impressions de Notre-Datne. MGG. suradnik ĉasopisa Zvuk. 1933. Od 1894 odrţavaju se redovito festivali pod nazivom Concours Orpheoniques. 1944). Lysislrata Suite. Društva su ubrzo stekla veliku popularnost. 1968. izdan 1517 u Leipzigu. Ţivko Firfov. 1971. L. Dobar . —■ Pantomima Ballet. S. Filmska muzika. MQ. Djelovao je kao kontrabasist Zagrebaĉke opere i orguljaš u crkvama sv. Beograd 1957. kontrabas i ĉembalo. fanfares. Fasano. Brunold. 1967. Pares.). po Austriji. Ilijašević) za tenor. kompozitor (Zagreb. opera-oratorij El Retablo del rey pobre. LIT. 1925). obiĉno u obliku kola. 1952. 1966. 1962. Odatle su ih većinom preuzimali kompozitori drugih zemalja. 2 — 3. klavir^ ĉembalo i udaraljke. Leipzig 1908 (novi otisak 1953). 1969. ORPHĆON. 1970. Od njegovih kompozicija istiĉu se de ĉje pesme i gudaĉki kvartet. LIT. 1954. razdoblju.KLAVIRSKA: 4 sonate. — A. prema vlastitim rijeĉima. Na Muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio kontrabas (I. Dijalozi. Niz godina predavao na Muziĉkoj akademiji u Philadelphiji. 1971. LIT. 1950. Prilog prouĉavanju muziĉke prošlosti M akedonije. zborovi. na Institute of Musical Art i na Konzervatoriju u New Yorku. Obertura festiva. Heitor Villa -Lobos. Kultura. — . — F. Zanimljive su mno ge pojedinosti toga traktata. jedan te isti znak mogao se odnositi na razne vrste ukrasa ovisno o zemlji. Stockl). Prilog prouĉavanju orskih obrednih igara u Jugoslaviji. Thompsona i A. solo-pesme Karijatida i Portret-. Rosenfeld. solo -pjesme. 1954. 1962. Stoga je muziĉko ornamentiranje u odnosu na tempo. — A. 1969. nizozemski kompozitor i pijanist (Rosendaal. Vogelmeier. u. 1964. A. odreĊenim figurama. Joy. Weber. 2. 1915. 2 koncerta za klavir (I. Njegov traktat Musicae activae micrologus. Berlin 1957. Putovao po Njemaĉkoj. Suite russe. 1. — Isti. Štoviše. 1945. London i New York 1922. 1929. gambista i ĉembalista. style. Kroz suton. Studirao na Konzervatoriju u Hagu i na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. 1929. 1961 i IV. Ĉeškoj. zbor i orkestar. man. 1918. zamišljen je kao instruktivno djelo za mladeţ. Mace donian R~eview. 50. orpheoron). 1966. X°P°? kolo. 1967. 4. Coplanda (kompozicija) te kod P. Leo. Niemoller. O. 1918. — R. g y 1944. suita Escenas de cortes y pastores. Skopje 1953. — W. Kroz san. no invocamos tu nombre en vano. New York 1918. klavirski trio. 1965. Ukrajina. Ti. 1964. 2 nokturna. Roma 1949. W. — P. H. Andreas Ornitoparchus. baleti Juventud. 1972. tonovima ili skupinama nota kraćeg trajanja. — KLAVIRSKA: Tuga za poginule heroje Bugarske Balkanskog rata. 1954. muziĉki kritiĉar lista El Mercurio i od 1949 urednik ĉasopisa Revista musical chilena. Die Verzierungen in der Musik. un mušico de Nueva York. Povodom 60-godišnjice roĊenja Trajka Prokopieva. Ko. — Lj. DELA: simfonijska pesma Karaorman. La Situation musicale et l'instruction publique en France. 28. 7 Mo-ments musicaux. op. Marechal i G. Dannreuther. 1967. 11. Janković. 1967. 3 Weihnachtschbre za zbor. Concerto a tre za violinu. pa ih je 1862 bilo više od 300. 1952. —• KOMORNA: sekstet za klarinet. a 1910 oko 2200 s preko 60 000 aktivnih ĉlanova (orpheonista). 1939. ORNSTEIN. Dolmetsck. Gi. i to u djelima francuskih lautista. 1951. 1934. 1931. Pajto ndţijev. I.: C. skupni naziv za raznovrsno ukrašavanje melodije. kada su ukrasi posve toĉno tonski i ritmiĉki notirani oni gube svoj pravi ornamentalni karakter i postaju strukturalni element kompozicije. — Psalam XIII za zbor i orkestar. Od 1961 u Skopju profesor na Srednjoj muziĉkoj školi. Makedonski narodni ora. Sastoji se od 4 knjige: Cantus planus.) ostaci orskih obrednih plesova. Leon. H. U njegovu koncertnom repertoaru istaknuto mjesto zauzimaju djela moderne klavirske literature.). za kojim slijede brojni nastupi u muziĉkim metropolama Evrope i Amerike.: E. Die Ornamentik der Musik. svita. Lach. Zvuk. — VOKALNA: Cantata de Navidad za sopran i orkestar. Kao muziĉki pisac bavi se istraţiva njem makedonske muziĉke prošlosti. K. Nocturne and Dance of the Fates. — VOKALNA: kantata Slovo za Kiril i Melodij. 1958. varijacije i fuga. \^\~!\ Concerto de cdmara za mali orkestar. LIT. Creation musicale macedonienne d'aujourd'hui. Wissmera na Scholi Cantorum u Parizu. 1949. Profesor klavira na Konzervatoriju u Hagu i kompozicije na Konzervatoriju u Amsterdamu. SAD. III. Medu zanimljivim pojedinostima O. — K. — KLA VIRSKA: Deĉja svita. a od 1940 na tamošnjoj Ornstein School of Music i na Temple University. 2. 2c. XII 1927). Umjetniĉku karijeru poĉinje 1911 koncertom u New Yorku. work. na »emocionalnoj logici«. osobito u krugu radniĉke klase. Arabesques. W. 1966. L. Peace. npr. ORNITOPARCHUS. 22. Hubert) i orgulje (A. Groblje. 4 kratke pjesme za saksofon i klavir op. klavirski kvintet. Impressions de la Tamise. ORO (od grĉ. Accentus i Contrapunctus. Eptameron vita. 1957. ĉileanski komp ozitor i muziĉki kritiĉar (Santiago. trzalaĉki in strument sliĉan lutnji. Tako u drugoj knjizi autor donosi velik broj tabulatura i notnih primjera. Broder. 1914. oko 1490 — Miinster. Rad XIII kongresa saveza folklorista Jugo slavije u Dojranu 1966. —■ VOKALNA: kantata Ţetva (S. zatim direktor Instituta za folklor. Traite des signes et agrements employes par les clavecinistes fran cais des I7e et l8 e siecle.: Ţ. Vogelhofer ili si. Toma Prošev. Završio studij arhitekture. 15 skupine plesaĉa. 1946. ORŠIĆ. pantomima Lima Beans. — N. Leo Ornstein. gdje je studirao na razliĉitim univerzitetima. direktor Opere i od 1967 profesor na Visokoj muziĉkoj školi. Allende. 73 — 74. naziv za zborne narodne plesove. Beyschlag. Cantus mensuralis. gu daĉki kvartet. London 1893 — 95 (novi otisak. pravo ime vjerojatno Vogelsang. — W. 1971. koncert za duhaĉ ki orkestar. funkcija i oblici ornamenti ranja mijenjali su se tokom muziĉke povijesti ovisno o stilu. Storia degli abbellimenti musicali. solo-pjesme. 1960. Three Moods: Anger. Herzoga (muzikologija). klavir i gudaĉki kvartet. V. Dragoslav. odreĊenoj sredini ili ukusu. 77 — 78. Musical Portraits. dinamiĉke i agogiĉke vrijednosti ne mogu posve toĉno fiksirati. Ziirich 1957. kompozitor i muziĉki pisac (Gev gelija. nokturno za klarinet i klavir. 59. Poetns of 1917. — P. koraĉnica Richard Wagner za duhaĉki orkestar. Suite 1945. LIT. Cantos de Advenimiento za mezzosopran i 2 instrumenta. Mušica sacra in Macedonia. obou. poĉetnicima-kompozitorima preporuĉuje da se sluţe jednom vrstom partitura sa deset linija. Umjetnik suvremenih stremljenja. Leo Ornstein. -> manira). 6 preludija za violonĉelo i klavir. The Interpretation of the Music of the I7th and l8th Centurv. Monographie universelle de l'Orpheon. kantata America. — R. Tehnika. Wilhem ĉijim je zalaganjem 1835 nastava pjevanja uvedena u sve pariške osnovne škole. 1972. Macedonian Review i dr. op. C. 2 sonate za violinu i klavir. Tri ruske impresije za violinu i klavir. Jubilaeus Musicis. — H. 1914. Kul turen ţivot 1971. Divertimento za 3 duhaĉka instrumenta. ORKESTRALNA: Pjesme bez rijeĉi za vi olonĉelo i orkestar (Proljetna pjesma.ORNAMENTI — ORTHEL ORNAMENTI -» Ukrasi u muzici ORNAMENTIRANJE (lat. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. 60. Studien zur Entwicklungsgeschichte der ornamentalen Melopoie. 6. Muziĉku karijeru zapoĉeo 1940 u Santiagu kao zboro voĊa na Katoliĉkom univerzitetu. Gloria a San Cirillo. 1962. njihova struktura i djelovanje temelje se. ali se njihove ritmiĉke. vuĉe podrijetlo iz prakse improviziranja i variranja koja se susreće u svim muziĉkim kulturama. Quid. Katarine i drugdje. Andreas (Ornithoparcus. ->■ figuracija. scenska muzika. Madţarskoj i Rusiji. Musical Ornamentation (2 sv. — SPISI: Za muzikata. lazarice. Santa Cruz). ornamentum ukras). 1969.

Piccola snifonia. 1959— 64 profesor muziĉke škole Josip Slavenski. Glumio u filmovima New Orleans (sa L. M. Ljutomer. Muziku studirao 1925 — na Konzervatoriju u Pragu kod A. 1553 (obj. LIT. ameriĉki jazz-trombonist. preludiji i dr. OSMINKA (J"). Unoseći u svoja djela i ekspresionistiĉ obiljeţja A. itd. je došao do stvaralaĉke faze kontrolisanog subjektivizma. Mahogany Magic i The Benny Goodman Story i dr. dirigent. koncert za violinu. 1950. 1860). 25.16 ORTHEL — OSTERC cias za violinu i orkestar. 1962. sovjetska plesaĉica (?. scherzo za klavir i orkestar. na španjolskom i talijanskom jeziku). Schonberga i neoklasicistiĉka P. 1955. Uv dio je s e nove ritmiĉke. OSMOGLASNIK -> Oktoih OSSIA (tal. O. 1955 i 1957. Kao vješt propagator. Ory's Creole Trombone i Savoy Blues. — Solo-pjesme. sa lakoćom rešava slo ţene tehniĉke. je nakon studija u Pragu postao gorljivi zagovornik modernizi i ĉetvrtstepene muzike. O. 1853 — 63). Opirao se mo viĉkom ponavljanju i otk] njao pomake paralelnih ten odbacujući trozvuk kao ha monijski temelj. OSGHIAN. 1853 (II izd. Diferen- OSTERC. V. U poĉetku romantik. Medu njegovim kompozicijama najpopularnije su Muskrat Ramble. formalne i harmonske probleme. Berlioz. nota koja po trajanju odgovara osm trajanja cijele note. on je poĉeo sve više poklanjati paţn jasnom izlaganju sadrţaja i preglednijoj formalnoj izgradn Iz toga vremena potjeĉe nekoliko njegovih ostvarenja. Div mento za dvostruki kvintet. 1967.: W. — Tratado de glosas. Na meĊunarodnom na canju u Parizu 1956 osvojila nagradu Ana Pavlova. — Obrade narodnih pesai igara. DELA. a zatim u Chicagu ĉlan orkestara K. 1932 —). Leon Orthel. Ala Jevgenjevna. D. MGG. Ortizov Tratado de glosas sobre dausulas y otros generos de puntos en la mušica de violones (Rim 1553. Dictionnaire liturgique. 1933: II. Boldena. O. Polazeći od neoklasicizma. koja djelomice još i danas stoji pod njegovim utjecajen Znaĉajan je bio i njegov rad u MeĊunarodnom društvu za suvn menu muziku (SIMC). Armstrongom). 1947. 1962. Bio je Maestro de Capilla Fernandosa od Toleda vojvode od Albe i 1558 boravio je na njegovu dvoru u Napulju. Od 1919 vodio orkestar u Los Angelesu. ĉiji su korijeni djelomiĉne u slovenskoj narodnoj muzici. Chicago Vagabondsa (1928 — 29) i Lucky Day L. De l'Ecole musicale italienne et de I'' administration de iAcademie royale de musique a l'occasion de l'opera de M. Bigarda i B. Rajmonda) i Seljanka iz Medne gore (P kofjev. O njegovu ţivotu ima malo podataka. simfonijeta za gudaĉe. formi instrumentaciju. Dve deĉje pesme (Svitac i Vi odluka). DJELA: De la guerre des dilettanti. a od 1964 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (1969—73 prodekan). svita šumske priĉe za hor. Napustiv ekstremni radikali zam. solo-pjesme Sonce v zavesah i Štiri belokranjske. Rossini dans l'opera francais. O bacujući u poĉetku tekovi muziĉke prošlosti. J. 1962. C. V 1941). K. 22. Završio uĉiteljsku školu i ne vrijeme djelovao u prosvjetnoj struci. 1855. Ideolog muziĉkog modernizma u Sloveniji. Apercu sommaire de la litterature et de la bibliographie musicale en France.: M. Sigogis. Johnsona. 1940. A. III. IV. Pevtona. A. koncert za violonĉelo. oko 1510 —?. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. Barber. Paap. 1963.). Njene r uspješnije kreacije su: Odetta-Odilija (Ĉajkovski. Pc poznavalac suvremenih muziĉkih stilova. osim uputa o ornamentici. LIT. Komp nirao je i ćetvrtstepenu m ziku s namjerom da je uvede i tako obogati i slovensku muzici kulturu dostignućima suvremene zapadno -evropske muzike. Od njegovih dela nagraĊena su Poema eroico i Koncert za orkestar. 1829. 16. 3 sonatine. MGG. The Musices liber primus of Diego Ortiz (diserta cija). Zastupnik savremeno g muziĉkog jezika. os bito ĉeške i njemaĉke. a zatim se posvetio muziĉkoj publicistici i historiji crkvene muzike te je od 1829 u Parizu suraĊivao kao muzi ĉki kritiĉar u razliĉitim ĉasopisima i dnevnicima. Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu 1959 diplomirao kompoziciju i 1964 završio postdiplomske studije kod S. 2 sonate za violinu i klavir. — /. 5 Etudes-caprices. La Musique a l'e'glise. i kompozitor (La Place. kanta Magnificat. V 1802 — Pariz. 1959. 1861. God. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. Poema eroico. XI 1866). piii facile (tal. IV 1932 —). Varije 1956. ORKESTARSKA: Concerto solenne za klavir. 1857 (novo izd. Vaucluse. kompozitor (Dubrovnik. On se medu prvima borio za obnovu gregorijanskog korala. II izd. Conccrto alla burla za klavir. atonalnos atematiĉnosti i dodekafonije. Petar. Schne ider s njemaĉkim prijevodom. Nakon prekida 1931 —40 suraĊivao u orkestrima B. Hindemitha izgrac je vlastiti stil. Najĉešće su zamršeniji ukrasi ili pasaţe kod kojih autor ili redaktor donos olakšanu verziju. Kao jedanaestogodišnji djeĉak svirao u kvintetu s prijateljima na instrumentima koje su sami izradili. ORKESTRALNA. 1973. Olivera.. Niedermeverom 1859.. moteti i dr. 20. Joseph Louis d'. koji se za ostvarenje svojih ideja bon i rijeĉju u ĉlancima. Zainteresovan za zvuĉni fenomen svojih ostvarenja. djelomice sa Th. Abecedaire du plain-chant. Debitirala 1950. postiţe tonsku izdiferencira nost izvlaĉeći je iz organizovane zvuĉne materije savremeno tretiranog polifonog stava. 1895 — Ljubljana. OSTERC tradicijom. gostovao je u dva navrata u Evropi. zbirka eseja Le Balcon de l'opera. O. psalmi. Traite theoretique et pratique de Vaccompagnement du plain-chant. ĉetiri tridesetidruginke (JC). negirajući svaku vrijednost dij tonici u modernoj muzici. hislorique et theoreligue du plain-chant . U cijeloj noti ima osam osminki. Koncert za orkestar. B. 2 moteta u obradbi za vihuelu u zbirci E.: R. X. 17. 1840). Berlioza). Kod toga praksi ipak nije potpuno pr kinuo s S. X. U svom zrelom razdoblju O. Niedermeverom utemeljio i 1857 —60 ureĊivao ĉasopis za cr kvenu muziku La Maitrise. Louisiana. 1953. Diego. 2 scherza. — VOKALNA: Dve solo pesme. — KLAV1RSKA : sonata. Joseph d'Ortigue. ORTIGUE. 1565 (8 moteta obj. Bavi se i muziĉkom kritikom (Politika). — B. 1972.. 1929. ali ne preza ni pred osjećajnom dinamikom (Piccola sinfonia). sa L. I 1973). zb< rovi Oĉe naš i Tri belokranjske. 23. Rajiĉića. 1957. 1958. 1943.. 1547 (pripisana nepoznatom Miguel Ortizu. LIT. ORY. Priĉa 0 kamenom cvijetu). Šest simfonija: I. uspio privući brojne sljedbenike te odgojiti kompozitorsku gi neraciju. 1954. Nisardom. DJELA. 1833. Jiraka i zat bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Ljubljani. ou de la revolution operee par M.. God. je bio jedan od najboljih trombonista tradicionalnoga jazza. OSIPENKO. U tom sluĉaju potpunija je ozn. 1964. Vodio je i vlastite orkestre u San Franciscu i Los Angelesu. Klasiĉna uvertira. koja za slušaoca ima podjednaki efekt kao i alizacija originalnog teksta. 1962. Osminska pauza biljeţi se . melod te unuS ^ ' harmonijske kombinaci '° nove poglede n muziĉku arhitektoniku. 1954. X. nagoviješl je novo doba i bezobzirno u rao put svojim nazorima. U harmon se sluţio novim strukturarr dajući pri tome prednost mali i velikim sekundama. Uĉio zatim trombon i od 1905 svirao u orkestru B. koji je svojom originalnošću izazvao pravu revo] ĉiju u slovenskoj muzici. Renea te ponovno u Los Angelesu (1929—30). God. Proske u Mušica divina. 1839 (novo izd. 1970. koncert za orkestar Silhouette. daje i uvid u instrumentalnu praksu XVI st. ORTIZ.. Arabeske za klavir. Introduction a Vetude comparee des tonalites et principalement du chant gregorien et de la musique moderne. guda ĉe i udaraljke. 1876). 1960 i VI. septim nia i povećanim i smanjeni intervalima. kompozitor (Verţej. je zastupao princip apsolutne kromatiĉnosti. Habe i K. o. Diego Ortiz. osobito u Journal des Debats (naslijedio H. 1963. Blacka. ili olakšano). MeĊu tim kompozicijama posebr mjesto zauzimaju orkestralna Suita. . Kleine Ballettsuite. nastupao u sastavima Hot Five i Hot Seven L. Meditacije za 2 klavira. u polovi] ĉetiri. španjolski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Toledo. sonata za violonĉelo i klavir i dr. simfonijske pjesme Ma i Povodni moţ. ili). Suita concertante za flautu i gudaĉki orkestar sa klavirom. 1853. LabuĊe jeze Rajmonda (Glazunov. Od 1863 bio je urednik ĉaospisa Le Menestrel. Studirao pravo u Aix-en-Provencei. sadrţi najraniji opis legato -poteza i razliĉitih tehnika improvizacije s notnim primjerima. 1949. Clementom pod naslovom Journal des maitrises. 1936). a 1954 postal a soliš baleta lenjingradskog kazališta Kirov. — KLAV1RSKA: sonata. 1952. 1911 osnovao vlastiti orkestar s kojim je otišao u New Orleans. 23. u svom je umj niĉkom razvoju prošao nekoliko faza. 1958. — KOA1ORNA: gudaĉki kvarte t. Klasiĉni balet studirala na Lenjingradskom baletn institutu A. je ublaţio svoj stav... Mušica iniziale. je izvršio snaţan utjecaj na muziĉki ţivot Pariza. u notnom tekstu oznaĉuje varijantu u iz1 denju pojedinog kraćeg odlomka kompozicije. Armstronga. DJELA: Musices liber primus (himne. 2 Hommages en forme d'etude. francuski muziĉki pisac (Ca vaillon. Horsley. 27. koja odlikuju dubokom iskrenošću doţivljaja. Beograd 1969. Slavko. 1857 sa L. a u ĉetvrtinki dvije. psihološkom uvjerlj vošću forme i neposrednošću izraţaja. esejima i osobito u oštrim kritikama. 1962. koji je moţda identiĉan s Diegom). de Valderravana Silva de sirenas. Los Angeles 11)52. Avignon 1918. O. misu i druge crkvene kompozicije. LIT. kao Du The'dtre italien et de son influence sur le gout musical francais. Borrowdale.: V. 1844. Bardet. poslije 1570). Periĉić. XII 1889 — Honolulu. 1930. Joseph-Louis d'Ortigue. 3 bagatele. 1862 obnovio ga zajedno sa F. R. . O. Vaganove. 1954. Sinfonia conccrtante za klavir i orkestar. MGG. — Komponirao kraća djela za klavir. Kid Edward. Crossfire. se dijeli na dvije šesnaestinke (.

kompoziciju. basse contrainte). 1922. Maska rdeĉe smrti. Pravoslavno srpsko crkveno pjenije po starom karlov aĉkom naĉinu. u oba oblika (O. Iz pisama Miloja Milojevića Slavku Ostercu. Muzikološki zbornik. Kun. suita za 8 instrumenata. Stalno ponavljanje iste ritmiĉke i melodiĉke figure moţe stvoriti dojam nepokretnosti. rog. uobiĉajio se ok 1700. Male pesmi za Irenu za so pran ili tenor. njemaĉki muzikolog i kompozitor (Bielefeld. knj. Sin Helmutha. 1941. 1933. DJELA: Das dramatische Spdtwerk C. Die Niederldnder und das deutsche Lied (1400 —1640). 1933. 1962.). 1927. Tri pesmi iz ciklusa S. 1929. — Objavio 12 Composizioni vocali profane e sacre (inedite) di C. — O. Fellerer). i talijanske canzone (G. Preludij 1 fuga za ĉetvrtstepeni klavir. S. Mali preludiji. Slovenska glasbena revija. Divertimento za gudaĉki kvartet. Ortiza). 1924. zbor i 9 instrumenata u ĉetvrtstepenom sistemu. XI 1928). 1941. 1929. Berlin 1926. Straţilovo 1892. Partita za violonĉelo i klavir. II 1932). 1940. Banat. Passacaglia i koral. God. doktorirao 1954 u Heidelbergu. —• Isti. 1924. 1929. 1938. u razliĉitim modifikacijama i varijantama ima vaţnu ulogu i u jazzu. Izraz o.OSTERC — OSTOJIĆ Treba istaći da je O. Bolero. Motoriĉki o. nonet. 17. 1946. 1939. 1911 — 12. 1932. Kriegera.A.. Beĉki klasici rijetko upotrebljavaju ostinatne figure. 1934. najĉešće u dionici cantus firmusa. 1968. Co. Kompozicijski stavek komornih instrumentalnih del Slavka Osterca. 1932. SBIMG. melodiĉki i ritmiĉki jasno odreĊena i pregledna muziĉka misao koja se doslovno po navlja u istoj dionici kroz cijelu kompoziciju ili kroz njezin veći odlomak. alt.. basso ostinato. Oĉe naš. R. ibid. 1955. 1940. koja kruţi oko sebe bez cilja (M. Buenos Aires 1955. 1931. VVolfgang.). koncert za klavir i duhaĉke instrumente. 1942. Procesija. Kompozitori XX st. Pokorn. — Isti. ibid. 1951 — 52. VIII 1896 —). 27. koncert za klavkski kvartet. O. Orffa koji ostinatne figure u basu ĉesto udruţuje s melodiĉkim ostinatom u visokim dionicama. Requiem za muški zbor i 15 instrumenata. Litterschied. Šostakoviĉ. OSTINATO (od lat. passacaglia. 1928 (Ljubljana. kao i djela engleskih virginalista. V. — J. 1934. K vprašanju o kompozicijskih nazorih Slavka Osterca. 1937—64 bio je profesor muzikologije na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni. Der Ostinato in der neuen Musik. Fri drika Velikog. Pokorn. Studirao muzikologiju. U tom sluĉaju on je ritmiĉka okosnica koja daje impuls svim ostalim dionicama. Festschrift K. Bericht iiber den internationalen musikwissenschaftlichen Kongress. od impresionizma nadalje o. 1887 — 1908. 1961 i 1966. — D. — j. Ouatre miniatures. Ciacona za violu i klavir. Kriegera. Šegula. Ouverture classique. Bibliografski pregled kompozicij Slavka Osterca. C. 1929. Willaerta. 1928. U orkestralnim partiturama postiţe se ostinatom velika gradacija tako da postepeno sve veći broj dionica preuzima ostinatnu figuru (M. Veze Josipa Slavenskog sa Stavkom Ostercom. Scherchens und K. 1889— 1912 gimnazijski nastavnik. štampanim i izvoĊenim u inozemstvu. ibid. LIT. u muzikologiji uĉenik svoga oca i Th. Italia patria del basso ostinato. Opere: Krst pri Savici. v. ĉetir i Heinejeve pesmi za viši glas i gudaĉki kvartet u ĉetvrtstepenom sistemu. 1929. G. Rijavec. 1928. Apfel. Blume) i Nagels Musikarchiv. G. 1930 (Ljubljana. ORKESTRALNA: simfonijau C-duru. Belokranjska suita. 1965. Jahrhundert bis zur Gegemvart. dovodi do smirenja. On je i vaţan element OSTOJIĆ. Theatergesang und darstellende Musik in der italienischen Renaissance (2 sv. 2 gudaĉka kvarteta. 3. Cvetko.. u djelima neobaroka i neoklasike. 1926. franc. 1970. karakteristiĉan je za stvaranje B. a i najĉešći oblik je i \ u basovoj dionici. 1929. J. Rijavec. Suita. Kantate: Rapsodova velikonoĉna poslanica za recitatora. 1926—28 asistent A. Juri in kaca belouška. III. Kao konstruktivni element javlja se o. Ravel. Cvetko. — IZDANJA: Das deutsche Chorlied vom 16. X. klavir i dirigiranje uĉio privatn o i na Sternovu konzervatoriju. 25. — D. OSTERC. — W. Petites variations. Frescobaldi). Po svom djelovanju o. 1937 — 41 (Ljubljana. a od 1928 na Univerzitetu u Berlinu (od 1932 docent). Ave Maria za sopran. Marburg 1928. Ph. A. koncert za orkestar. Georgiadesa. Premrl. a u XVII st. Wolf). Hessenberg) i dirigiranje (K. IV. A. AFMW.. Trois esquisses. Adam Krieger. 1934. U baroku je basso 0. Arti musices. 1929. 1969. afirmirao se daleko izvan domovine. Cvetko. Messiaen). Jahrhunderts (disertacija) Miinchen 1940. 1929. ibid. 9. Fantaisie chromatiaue. Pamatce Slavka Osterca. Bavio se preteţno ispitivanjem i analizom srpskoga crkvenog pojanja. vrlo ĉest. S. 1. 1969. 1935. X 1921). rog i violu. trio za flautu. 2. God. jollia. historiju umjetnosti i filozofiju na Berlinskom univerzitetu (J. ground). Liliencron. Monteverdi. Orao 1893. knjiţevni istoriĉar i kompozitor (Os tojićevo. — T. Solo-pjesme: Usta so mi bila nema. Cvetoĉi bezeg za alt. Bedina. Salome. djelomiĉno u svescima Das Chorvverk (izd. — A. Religioso iz suite za orkestar. — A. Thomas). Susreće se od XIII st. Protivnim postupkom o. 1928. Leipzig 1910. — G. Svojim kompozicijama. MGG. — L. alt-saksofon i bas-klarinet. Ostinato. Melos 1953. Riemann. 1939. 1936. •— D. Cvetko. Cerkveni glasbenik. 1932. 7. 1930. Iz k omiĉne opere. 1940. DJELA: Der Lautenist Santino Garsi da Parma (disertacija). ibid. 17 S. Arcadelta. 1971. RAM 1934. 1927. Six petits morceaux. 1962. II 1932) i Illusions (Iluzije). 1937. 1928. 1938. plesne muzike XVI st. 1928. 1930 (Ljubljana. DELA. Musikgeschichte und Gegenwart. koncert za obou. Belokranjske uspavanke.. Gurlitt. Koln 1973. Slavko Osterc. 1932 (Ljubljana. 1931. — T. autograf OSTHOFF. CDXXXIV. I. 1953.. Komorno kompozicijsko snovanje Slavka Osterca pred njegovim odhodom v Prago. ĉla nci. on se zove ostinatni bas (tal. 1934. obou. Spomenica SANU. SPISI: Predlog pevaĉkim druitvima i prijateljima gudbe. 13. od 1968 profesor i šef kat edre za muzikologiju na Univerzitetu u Wiirzburgu. koncert za violinu i 7 instrumenata. Spomen ica R. 1958. slovensko muziĉko stvaralaštvo uputio novim pravcem. Paz. 1928. Prokofjeva i C. Bagatele. Zu J. 1936. — D. U misama i motetima Nizozemaca (XV i XVI st. 1925. 1921. III 1927 — ). Stoletja slovenske glasbe. VII. A. Lipovšek. obstinatus uporan). 1930. DJELA (izbor). na roĉito D. — KOMPOZICIJE: gudaĉki kvartet. —• L. — A. M. Michaela. •— E. — A. Stolzela i J. 1929. — Za orgulje: Fantazija i koral. Tihomir. Magnificat za mješoviti zbor i 2 klavira. Das Musikwerk (izd. 1962 -— 63. Toccata. F. Kassel 1973. Slavko Osterc — Prispevek za biografijo. God. Slavko Osterc. I922.: S. Aforizmi. Die konstruktive und thematische Ostinatotechnik des 17. Asistent (1957) i docent (1965) na Univerzitetu u Miinchenu. Ljubljana 1972. J. Walter. 2 kantate i pjesme uz orkestar i klavir. II 1932) i Dandin v vicah.. Scheringa na Univerzitetu u Halleu (na Saali). Njegova primjena uvjetuje i izgradnju pojedinih ob lika (chaconna. Naša pevaĉka društva i narodno . 1926. Hartmanns Korrespondenz an S. Der »Basso ostinato« und die Anfange der Kantate. Rhvthmus. 27. O.2simfonijske pjesme Povodni moţ. Zborovi: Familija.: H. ibid. Danses. — D. Slavko Osterc und die stilistische Situation seiner Zeit. djela Josquina des Presa. — KLAVIRSKA: Dve miniaturi. moţe biti sredstvo za postizanje i isti canje pokretl jivosti. 1928 — 29. Kongresni izvještaj. S. Sonce v zavesah. Ĉetiri karikature za flautu piccolOj klarinet i fagot. — KOMORNA: gudaĉki trio. sonata za violu i klavir. Krog s kredo. Cinq morceaux. K vprašanju tonalnosti in vertikale v skladbah Slavka Osterca. Bachs Ostinatotechnik. I stavak Sedme simfonije). Propper. Ravel. ĉesto kao jedan od osnovnih kon struktivnih elemenata nekih muziĉkih oblika (pes. — Ista. 1935. Studije. 1930. D. 1936. obogatio ga modernom kompozicijskom tehnikom 1 tako u znatnoj mjeri pridonio njegovu daljnjem razvoju. — K. sonata za sak sofon i klavir. und 18. J. Bonn 1970. Šegula. Rijavec. Bartoka. Nasuprot tome. Introduccion a la mušica de nuestro tiempo. — Isti. 1960. Muziĉke novosti. Osthoffu posvećene su dvije spome nice. Arabeske. 1938. D. primjenjuju o. Basso ostinato und Basso quasi ostinato. (djela za gambu španjolskih autora. Rijavec. 1935. — R. — M. Medea. Corrazzinija »Obup bednega sentimenlalnega poeta«. Wiesbaden 1966).) nalazi se takoĊer o. Pesem o devici Peregrini. Stravinskog. suita za violinu i klavir. klarinet i fagot. Fellerer (Musicae scientiae collectanea). 1938 — 39. Wien 1932. di Lassa. ■— VOKALNA. alt-saksofon. 1934. 4. Ostinato und Kompositionstechnik bei den englischen Virginalisten der elisabethanischen Zeit. sluţi gdjekad upravo u protivne svrhe. Regnarta. 1926— 27 i 1934. — H. Baleti: Iz Satanovega dnevnika. Qualre pieces symphoniques. — L. 27. bas -klarinet. VII 1865 — Beĉ. — K. Najstariji. 1929. I stavak Španjolske rapsodije). Uloga ostinatnih figura u suvremenoj muzici. Der Basso ostinato als technisches und formbildendes Prinzip (disertacija). muzikolog (Halle na Saali. Grundzuge einer Geschichte des basso ostinato . u Frankfurtu na Majni studirao kompoziciju (K. 1932. de Rorea. dok se romantiĉari. X. — D. Negujmo crkvenu pesmu. zbor i 7 instrumenata. 1970. LIT. Beethovens Klavierkonzert c-moll. lamento u operi). harmonizovao je narodne melodije za hor i za klavir. Nazori Slavka Osterca o tradiciji v glasbi in o glasbenem nacionalizmu. Kussera. obj. Zur Geschichte des basso ostinato (disertacija). Zborovske kompozicije Slavka Osterca. Leipzig 1950 (novi otisak. 1929. 1967. Gombosi. 1962 — 65. VCestphal. Ĉetiri Gradnikove pesmi za kontraalt i gudaĉki kvartet. H. brojne studije. violu i klavir. IV 1962). VI. C. G. 18. Reicherl. Osterc. 1940. Slavko Osterc in njegove skladbe. Helmuth. 5. nadalje. MGG. — DRAMSKA. Monteverdis (disertacija). 1936. Josquin Desprez (2 sv. 1922. K. Aus H. oso bito impresionisti.1972. Ljubljana 1964. ibid. od 1920 profesor Univerziteta u Skopju. Nowak. 1924 i Mati. sonata za violonĉelo i klavir. kvintet za duhaĉke instrumente. Samospevi Slavka Osterca do njegovega koncerta v letu 1925. sluţe njima da bi ocrtali odreĊena raspoloţenja. Muziĉko obrazovanje steka) kod privatnih uĉitelja u Novom Sadu. 1925.. Mouvement symphonique.

— Objavio više zbirka škotskih narodnih napjeva: Collection of Scots Songs (2 sv. — Z. Paqueno largo. Rektorys. Panĉevo 1938. DJELA. 1910 i Narcisse. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. James. Gieseking i orgulje (F. pantomima Queen Mab. oko 1742 i oko 1775. MGG. Portugah Egiptu. Ero s onogi svijeta) i druga djela. 191 Sorgi-Dantza.. kn}. orguljaš i kompozitor (Dunfermline. vodi i muški zbor Valentin Vodnik. IV 1956). The Caledonian Pocket Companion (2 sv. Letopis Matice Srpske. 1917. 1909—10.: A.. London 1947. Marcha real espanola. 1939.). LIT. — DRAA SKA: opera De la Matei cetire. Od 1951 ţivio u S. 1907—08. 1906. LIT. 1913. Od 1927 upravljao takoĊer Bukureštanskoi filharmonijom. 1757. Predavao ĉeški i njemaĉki do 1919. Libanonu i Juţnoj Africi. 1958. Serenata'Ronda. oko 1795. Đordević. Legenda z Erinu. Na gorici na placu i dr. 1969. 3. La Giarra (Caselk i druga djela. ORKESTRALNA: simfonija u A-duru op. Ion Nonna Otescu. ondje . — J. Klavierbuch I. 1909..: V. OSTOJIĆ — OTTE DJELA: kantata Moji zemlji (F. 1897. Studirao kompoziciju (J. Early Scottish Melodies. plesaĉ i koreograf (Zemun. oko 1741 i 1742. Preradio za 6-gl. Pohadkovd suita. klavir i udaraljke. paleografiju (A. Djeluje u Trstu kao nastavnik na školi Glasbene Matice i zborovoda pjevaĉkog društva Vasilij Mirk s kojim je osvojio više nagrada na meĊunarodnim natjecanjima. Švicarskoj. U Otescuovim ranijim kompozicijama osjeća : utjecaj francuskog impresionizma. 1895. — VOKALNA: Tasso-conceti za sopran flautu. Love in a Village. Zatim nastupala u Italiji. G. —• Spomenica Pamatce Otakara Ostrĉila. ali unosi suvremenu melodiku i disonantne dramatske akcente. 1927— 28. 1740 boravio u Italiji. 1899. op. James Oswald and the Temple of Apollo. Kundlovy oĉi. Kidson. Koncfrtni pijanist. 1969. Edinburgh 1900. od 1736 violinist i orguljaš u Edirtburghu.. 1911. Couperina. LIT. Responsorios del Oficio de Semana Santa. 1761 imenovan je dvorskim komornim kompozitorom. 1753.: Af. 1736. Spomenica Panĉevaĉkog Srpskog crkvenog pevaĉkog društva. Fidelio). Collection of Curious Scots Tunes (2 sv. 2 simfonijske skice na narodne moti' Din bdtrini. 1962. — VOKALNA. Mahlera. Hindemith) dirigiranje (H. VIII 1864 — Mol. Leto. Defile-Entracte-Reverance za glas i klavir. Balada o mrtvim ševci a mlade taneĉnici. ORKESTRALNA. The Glasgow Herald. Solo-pjesme: 12 Songs Compos'd in the Scotch Taste. (10 sv. Pedrell). zborovi. Alpha Omega. kantata The Wheel barrovi. 1928—33. 1965 Touches za orgulje. 29. kun i El mar de la vida. 1742—43. 6 Sonatas for two German Flutes by Giuseppe St. X. — KOMORNA: Folie et sens. Abendroth).-Ph. 1916. Otakar Ostrĉil. Fibicha). Simfonijske pjesme: Le Temple de Gnia 1908. The Musical Magazine. Dromenon z. 1970. Baĉka. Mimi (Puccini. Za zbor i orkest.).: J. 10 Favourite Songs. MGG. 1955. XII 1880 — Sebastian. VII 1936).—■ Izdao Antologia de organisi espanoles i zbirku španjolskih vojniĉkih kompozicija iz XVIII st. Od 1913 predavao kompozicij na Konzervatoriju u Bukureštu (od 1918 direktor). muziku za pozorišne komade. 1921. Ignacij. Zite. .). — DRAMSKA: Macbeth. 1962. farsa The Reprisal or The Tars of Old England (Smollett). tragedija The Gamester (Moore). David. oko 1760 i (12 sv. Ensemble za 17 instrumenata. simfonijeta. OSTRĈIL. oko 1741. III 1940). a otada se iskljuĉivo bavio muzikom (uĉio kod Z. d'Indv) u Parizu. j. 1934. — Danza de las cavaducas za klavir. Musical Antiquary. Le'bl. a O . 1960. klavir (B. . 1758. oko 1750 —60. — CRKVENA: 8 Cdnticos a la Santisima Virgi 191° j I2 Canticos al Sagrado Corazon. — H. Scenska muzika za dramu J. Widor) i Schc cantorum (V. and Vcl. U svojim operama nastavlja tradiciju B. Bartol. LIT. Violetta i Gild (Verdi. . 1910. ostvaruje originalan muziĉki govor osebujnih melodijskih i polifonijskih rje šenja. Pepeljuga i Petja i vuk (Prokofjev). Đordević. Diplomirao modernu filologiju i estetiku. Ondina. Tropismen II za klavir. Pozniak. 1950. Uĉenica L. 1912. Studirao na KonzerV: toriju u Bukureštu te na Konzervatoriju (Ch. Seviljsl brijaĉ) i tamo angaţirana do 1951. horove i dr. Realisationen za klavir i orkestar. koj je vodio od 1938. Tatjana (Ĉajkovski Evgenij Onjegin). VIII 1935). Bio je zatim nastavnik u Scotch Holland Warehouseu u Pali Mallu. Poupe. U njegova najbolja koreografska ostvs renja idu baleti: Les petits riens (Mozart). 1968 (u scenskoj verziji: Utrecht 1968). La Traviata i Rigoletto). 1904 i Balada ĉeskd. — G. OTAfiO Y EGUINO. K. Les Toques guerra. — Kompozicije za vojniĉku muziku. 1940—51 b je direktor Konzervatorija u Madridu. Collection of 43 Scots Tunes zvith Variations . 1711 — Knebvvorth. pjevaĉica. 5 Strukturelle Spiele za klavirski trio. Kvapila Sirotek. — SPISI: La Mušica religiosa y la legislacion. 3. 1911. španjols kompozitor i muzikolog (Azcoitia. II 1879 — 20. Meditacion. Divadlo.D. Glen. oko 1748. kompozitor i zborovoda (Dolina kraj Trsta. Airs for the Autumn i Airs for the Winter. 1911 i 5 canciones montanesas.: Af. 1955. 1903 — 05. Martini. 1912. XI] 1926 —). Smetane. Isusovac. Horovoda i nastavnik muzike u Starom Beĉeju. DJELA. Airs for the Summer. ĉeški kompozitor i dirigent (Prag. 1899. 26. Dramaticka tvorba Otakara Ostrĉila a jeji jevištni osudy. OSWALD. Pripada najznaĉajnijim ĉeškim kompozitorima XX st. medi kojima su Marcelina (Beethoven. Vlasty skon. 1965 Alpha-Omega za 12 muških glasova. 1751. 19. V. tragedija Cleone (Dodsley). R. muški zborovi (Devin. Hans. Novom Sadu i Mariboru (1959 —64 i od 1970] uz to se istiĉe kao odgojitelj mladih plesaĉa. M. LIT. In paĉe. Old Scotch and English Songs.). violu i klavir. 6 Divertimentos. Interpla 1963 za 2 pijanista i komorni sastav. Valeurs. Korespodence L. — Obradbe narodn napjeva za zbor (Eno dreuce. La Boheme). oko 1745. 2. deĉje pesme. 3 Collections of Songs. iako pod izvjesnim utjecajem G. 196 OTESCU. Salmo sinfonico. Pik Nogaviĉka (Cipci). Querol. 12 Canciones para la Sagra Comunion. Les Sylphides (Chopin Mammon (Kfenek). 1914. for the Violin and Harpsichord. Ĉehoslovaĉka. Be. 1915. Rusalka (Dvofak). Engleskoj i SAD.). P. LIT. Guipiizcoa. 1926: Selska slavnost. — F. 17. a zatim direktor opere Praškog narodnog kazališta. 1750. — Obradbe crkvenih i narodnih pesama. Melodrami za recitaciju i klavir Kamenny mnich. The Masque of Alfred. Od 1908 dirigent amaterskog ansambla Orkestralni sdruţeni. Zero. OTTA KLASINC. Melodrami za recitaciju i orkestar: Lihe. W. — V. 1898! Suita C. 1900—03. 1960. with a Thorough Bass. God. Tropismen I za klavir. Arregui. viith a Thorough Bass. O STR Ĉ IL kvalitetu izvedaba podigao na evropski nivo. oko 1742 (7 sv. Iko. Germani). — V. Danza de gigantones i ( Solopjesme: Kun. rumunjski kompozitor i dirigei (Bukurešt. 1912 i Peisaj de iarnd. Praha 1912. Gudaria. kasnije se sve više orijentii prema folklo rnim znaĉajkama rumunjske narodne muzike. — DRAMSKA. Nje maĉkoj. S. S. Colin's Kisses. 191 El Canto popular montanes. Anton-Tuna. Benedetiĉ) za muški zbor i orkestar Cork strirao O.. Gc. I 1768). Dancingmaster u Dunfermlineu. 1905. Goigoechea). Rameaua te Les Moissonneurs i Passacaille F. I 1931 — U Ljubljani završio Srednju baletnu školu.). 1960. Belgiji. Nastavnik muzike S. Andre bat ikusi dct. — VOKALNA: ksmtatt'Uhodilo. Rendezvous za komorni ansambl. XII 1888 — 25. 12 Serenatas for lwo Violins and Vcl. horovoda i kompozitor (Beraun. moteti i dr. Les Enchantemen d'Armide za violinu i orkestar. oko 1759. 1960. oko 1747. Praha 1935. ORKESTRALNA: Montaru za klavir. 1915. 1907 utemeljio ĉasopis Musi Sacro-Hispana koji je ureĊivao do 1922. Toffola u Trstu. 25. scenska muzi] Ilderim i Rubinul miraculos. 1959. — VOKALNA: The old Woman's Oratory. Gran himno a San Ignacio de Loyola. Ion Nonna. simfonijska pjesma Pohadka o Šemiku. OTTE. oko 1762. 1747. Otakar. Me. ORGVLJSKA: Cancion montanesa. od 1959 muziĉk urednik Radio-Bremena. IX. 299 i dr. oko 1747. Janaĉka s Ostrĉilem. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. varijacije Kfiţovd cesta. Granan Flood. njemaĉki pijanist i kompozitor (Plauen. . — Balet Diadalos. 1915. Praha 1948. Lamentatio in Sabbato Sanci 3 Misererea. oko 1765. 1965. A Collection of.).). Nejedly. History of Music in Scotland. udaraljke i gudaĉe. Po sebna izdania SAN. u baletu se usavršavao u Njt maĉkoj. VII 1924 —). Praha 1936. Praha 1935. Balada i dr. Payer. —• A. fantazija za violinu i klavir. kao dirigent i kompozitor. Via Ci cis. oko 1770. — Solo-pjesme. 1921. istodobno apsolvira studij muziĉke historije na Akademiji za glasbo i historije urr jetnosti na Filozofskom fakultetu. 25. Komponovao je za klavir. Francuskoj. Himno pontific Zborovi: Basa Chorichu. — J. na opernoj pozor nici debitirala 1947 u Ljubljani kao Rosina (Rossini. God. dok u orkestralnim kompozicijama. Opere: Jan Zhofe-lecky (neizv. Njezin repertoar obuhvać niz sopranskih uloga lirskog i koloraturnog karaktera. IV 1931 —). osnovao Operno društvo iz kojeg se razvila drţavna opera. 1914 postao dramaturg i direktor opere Vinohradske divadlo. a 1741 u Londonu. gdje je obogatio repertoar brojnim izvedbama klasiĉnih i osobito modernih opera. Lepa Vida (Ukmar). 1963. bastianu. Engleskoj. N. MGG. X. Kao plesaĉ i koreograf angaţiran d sada u Ljubljani. 1742. Buţga.). 7. studije i ĉlanci. studirao orgulje i kompozici (A. Filmska muzika Nolimetangere. DJELA. Momente. DJELA: Elegia za violonĉelo i klavir. Studij kontrabasa završio na Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. KOMORNA: 6 Pastoral Solos for a Violin and Vcl. zbirke Remembranza. Studirao na Zemaljskoj muziĉkoj uĉiteljskoj školi u Pragu. 1743. solo-pjesme uz orkestar i uz klavir. 1912. sonatina za violinu. Otakar Ostrĉil. Osvvalds Airs. 1928. balet Ileana Cosinzeana. K. Cancion del carretero. limene instrumente udaraljke. Passages. zbor Rondeau des songes i Menuets de Plal J. orgulje i udaraljke. Otakar Ostrĉil. — Elegija za violinu i klavir. Jose Maria Nemesio Otafio y Eguino. Posebna izdanja SAN. Otakar Ostrĉil vzrust a uzrani. oko 1750—55. Marcha nupcdl. 1758. Đula (Gotovac. 3 klavira. 21 Canciones a Maria Santisima. Kao kompozitor osvojio više nagrada DJELA. Margareta (Gounod. Las Montanas. P. od 1958 ĉlanica Mariborske oper i od 1959 stalni gost Zagrebaĉke opere. — KLAVIRSKA: Collection of Minuets. Faust] Manon (Massenet). OSVALD.: O. Pej. Alessandrescu. 1899 i Legenda o sv. 12. Jose Maria Nemesio. lirski sopran (Trs 18. škotski violinist. 2. 1950. 1915. Suite vasca. Engleska. OTA. OTRIN. osobito u Baletnor studiju Mariborske opere. Cancion del olivo. 1913—19 i Honzovo krdlovstvi. Panĉevu. Breazv Ion Nonna Otescu. . drvene duhaĉk instrumente. 1913. El Calangrejo. Kjuder). •— KOMORNA : gudaĉki kvartet u H -duru. Somboru i Subotici i dirigent pozorišta u Novom Sadu. La Legende de la rose rouge.18 prosvećivanje. Muzica. 1892 i Skfivan. Airs for the Spring. 1928. Farmer. 1762 — 63. Mocquereau) muzikologiju (F. for a German Fl. Tomandl. — W. Sebastianu (1922—32) i Azcoitiji (1932—39). H. 8 litanija za 3 — 4 gU i orgulje.

LIT. H Sako*). G. Saldonija u Madridu. Cecilia. — M. Lanciani. Pikova dama). Gaffi. Sachsom. 1935. koja je poslije njegove smrti pripojena Vatikanskoj biblioteci. nokturna i dr. Dresden). Seji. II Teatro Ottoboni nel Palazzo del la Cancelleria. 1950. Americi i Australiji. Joyce. 1882. Faust). B. 6. klavir i udaraljke. — Kompozicije za klavir (fuge) i za orgulje. simfonijeta i divertimento ubrajaju se medu istaknuta djela nizozemskog orkestralnog repertoara. Carlo Magno (G. OUSELEY. kao operni dirigent debitirao 1969 u Salzburgu (Mozart.). Memorials of Frederick Arthur Gore Ouselev. Nikola Šubić Zrinjski) i dr. LIT. Muziku uĉio na Musical Collegeu u Chicagu i na Juilliard School of Music u New Yorku (V. 1943. On Mecenate in Roma barocca. divertimento za limene duhaĉe. gudaĉki sekstet. engleski kompozitor. protektor Kongregacije i Accademije S. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više meĊunarodnih nagrada. 1950. 1868. MGG. ĉeški pjevaĉ (bariton) i pedagog (Plzefi. 1868. OVERTON. Bio je suradnik ĉasopisa Jazz Today. II 1825 — Madrid. Historia de la zarzuela. Paganinija. P. I I I 1877).OTTERLOO — OZNAČIVANJE AKORDA OTTERLOO. Duhovni voda kvinteta. u C -d u r u. U muziĉkim oblicima XIV st. aperto i ehiuso) upućivali su izvod ioce da kod ponavljanja kompozicije uzmu drukĉiji završetak (danas prima volta i seconda volta). suautor i aranţer. La Pastorella (isti. Pietro Ottoboni. Debussvja i M. osnovao je biblioteku Ottoboniana. Amorc e gratitudine (Lanciani. God. Willem van Otterloo. 1690). Ko. W. IX 1935 —). Paap. Filmska muzika. La Boheme). L. u svojem je domu prireĊivao znamenite koncerte na kojima su sudjelovali najugled niji umjetnici onoga doba (A. Mendelssohna. 11. oznaĉuje se struktura pojedinih akorda. — CRKVENA : brojne mise. Brucknera. — A. solo-pjesme. klarinetist. Ansambl je do danas (1974) snimio 20 long-play gramofonskih ploĉa u nakladi od 10 milijuna i dobio 8 zlatnih. Bio je izvrstan improvizator na klaviru i orguljama. Gunzek). 1695). Violonĉeiist i dirigent orke stra u Utrechtu. Charlesom i dr. celestu i udaraljke. III 1877 — Prag. 27. 1942. 1958. Nakon zavr šenoga studija s velikim je uspjehom nastupao u mnogim evropskim zemljama i izvan Evrope. preko 100 himna.). pa se poduzeće dijeli u Oxford Universitv Press. S. 1691). The Life of Sir Frederick Ouseley ( I I izd. Tako npr. stupanj na kojemu se u ljestvici nalaze. 1950 i 1954. Zapoĉeo pijanistiĉku karijeru. DJELA. dijamantnih i platinskih ploĉa. F. London i Clarendon Press. Studirao na Konzervatoriju u Amsterdamu (S. N. D J E LA . Wallersteina i 1902 zapoĉeo umjetniĉku karijeru. O. Od 1855 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu i praecentor katedrale u Herfordu.molu. Uĉenik B. X. 1942. Tartinija. Gostuje u drugim zemljama. U posljednje vrijeme nastupa s uspjehom i kao dirigent. Hartnan. Igor. a posebno djela jugosla I. G. London 1889. Šef -dirigent Simfonijskog orkestra u Torontu (1965 —66). a zatim se usavršavao kod L. Poviri). nizozemski dirigent i kompozitor (Winterswijk. — Aranţmani za jazz -orkestar. preludiji i dr. Lon donu (1951. 1951. A. Zrinjski (Zajc. OZNAĈIVANJE AKORDA. Cristobal. otvoren). T. Mozarta. XI 1950). Uĉenik L. Pietro. 1957. 1924 utemeljio je londonski ogranak muziĉki odjel. MGG. sonatina za violinu i ĉembalo. MGG. ameriĉki kompozitor i jazz -pijanist (Bangor. — DRAMSKA: opera The Enchanted Pear Trĉe. Komponirao je muziku za preko 100 zarzuela. Milhauda. 1882. — Zborovi. T. Michael's College kojemu je. Costanzi. London 1896. Kao jazz-pijanist suraĊivao je sa A. sekretar Svetog Oficija. 1904—07 ĉlan Ljubljanske opere. apertum i clausum. 1953). klavir. Bernsteina u Tanglewoodu. Ranev. nakladno poduzeće Oxfordskog univerziteta. i kod H. Studij s doktoratom završio u Oxfordu. kojom je pridonio razvoju te muziĉke vrste u Španjolskoj. Rieg gera i D. II Cardinale Bencdetto Pamphili. Ravela. estampida. španjolski kompozitor i dirigent (Bajadoz. Lovve i W. On some Italian and Spanish Treatises on Music of the Scventeenth Century. 1914—19 solist Narodnog divadla u Pragu i 1919—21 ponovno u Zagrebu. 1705). Madrid 1946. od 1949 dirigent haškog Residentie-Orkest. 1694). Polycarp i Hagar. — E. Snimio je više gramofonskih ploĉa. U nastavi harmonije. . Gjungjenac. H. — Isti. O RKES TRALNA: s imfo nija za guda ĉe. 1889 — 90. 1960. 4 kompozicije za gudaĉe. gudaĉki trio. sonata za violu i klavir. 12. Ranevom. Cosi fan tutte). 1911 — 14 operni solist u Zagrebu. Madrid 1935. 1879. harmonijske funkcije i tonalitet kojemu pripadaju pojedini akordi (-> Harmonija. Za klavir: sonate. OZIM venskih kompozitora. Frederick Arthur Gore Ouseley. Kast. Cecilia. Caldara. OZAWA. Firenze 1955. usavršavao se kod W. Szymanowskog. pa i u Juţnoj Americi. Od 1955 OUP je preuzelo izda vanje ĉasopisa Music & Letters. OXFORD UNIVERSITY PRESS. Character and Influence of Sir Frederick Gore Ouselev. Balet Nonagc. —■ Opera U hola disabitata (napisao kao 8godišnji djeĉak). Renato (Verdi. aceord d l'ouvert znaĉi akord proizveden na samim praznim ţicama. Osnovao St. a od 1963 na Visokoj mu ziĉkoj školi u Kolnu. II 1920 — New York. — P. Oblici. Kocelin (Lisinski. (balada. S. Njegovi su uĉenici J. Peha y Goni. U Plziiu uĉio pjevanje kod M. Nje gove 4 kompozicije za gudaĉe. Scarlatti. Od 1880 postoji i londonski ogranak. Operni l ib r e t i : U Amantc del suo cncmico (muzika F. muziĉki Odušci OTVORENA FORMA OTVORI OUDRID Y SEGURA. DJELA. Positions of Organs in Churches. The Compositions of the Rev. 1688). Dvofaka. O. 13. OZIM. i D. 12. Jan. Cotarelo y Mori. God. Scarlatti. X. La opera espanola y la mušica dramatica en Espafia. 2.: F. Valentin (Gounod. Kardinal. sonata za violonĉelo i klavir. kompozitor i aranţer narodne zabavne muzike (Begunje. Americi i Japanu. Canon and Fugue. tri poglavlja o engleskoj muzici u Historv of Music Naumannovog engleskog izdanja. D. 1941. Scarlatti. 1869. Rava. I. a od oko 1870 bio je dirigent u madridskom Teatro Real. 1948. Sir Frederick Arthur Gore Ouselev. F. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Umjetnik velike pjevaĉke kulture ostvario je brojne baritonske uloge koje su se odlikovale scenskom dovršenošću: Don Giovanni ( Mozart). 1709) i dr. 9. violinist (Ljubljana. Considerations on the History of Ecclesiastical Music of Western Europe 1876. kao rektor i donator. XII 1907 —). LIT. Hali. 1952. II s imfo nija. Kune i N. 1948—71 ĉlan Plesnog orkestra Radio -Ljubljane. Izvrstan inter pret djela A. pjesme i dr. suita za gudaĉe. 1932. Jelecki (Ĉajkovski. Krabuljni ples). London 1892. Alontaldo. 7. M. se ogledao i kao kompozitor. XI 1928 —•)• Studij klarineta završio 1961 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (M. // Trionfo della castita (A. Stainer. o ĉemu svjedoĉe r edovita gostovanja po Evropi. V 1931 —). 1962. A Treatise on Musical Form and General Composition. VII 1667 — Rim. Proceedings of the Royal Musical Association. A. Za svoja vrijedna ostvarenja stekao je pri znanja i na meĊunarodnim natjecanjima u Ţenevi (1950). OUVERT (franc. S bratom Slavkom Avsenikom utemeljio 1954 ansambl za narodnu zabavnu muziku pod nazivom Kvintet braće Avsenik koji se ubrzo uvrstio u najpopularnije ansamble te vrste. Persichetti). OUREDNIK. solo-pjesme. Fantasta za 5 limenih instrumenata. Giuditla vitloriosa (isti. K. Madrid 1881. Od 1960 profesor je na Juilliard School of Music. — Gudaĉki trio. talijanski libretist (Venecija. C. Scarlatti. 3 suite. Conccrlino za violinu i gudaĉe. B. 19 2. Pfeifera na Akademiji za glasbo u Ljubljani i M. IV 1889). teoretiĉar i muziĉki pisac (London. Handel i dr. Willem van. japanski dirigent (Hoten. A.\\a&is\a\ i Krušina (Smetana. pisao je aranţmane za Th. VIII 1825 — Herford. Cvejić. II Cardinale Pietro Ottoboni. — Zborovi. Historia de la zarzuela y del genero chico. — J. Marcello (Puccini. 1938. 1962—63 profesor Akademije za glasbo u Ljub ljani. a od 1962 vodio je teĉajeve za kompoziciju na Neto School of Music. Z. Tovomasu. 1957. Oxford. 1907—11 Vinohradskoga divadla u Pra gu. — L. Silvio (Leoncava'lo. Introductie en Allegro. A Treatise on Counterpoint. 1961. 1886. — VOKALNA: oratoriji St. 1875. i. Uz koncerte J. Za orgulje: 12 fuga. Za boravka u Zagrebu bavio se veoma uspješno pjevaĉkom pedagogijom. Statira (A. Dalibor i Prodana nevjesta). — R. Havergal. 1946. ostavio muziĉku biblioteku (jednu od najvećih u Engleskoj). Co. Bumpus. 24. -> Harmonijska analiza).. I Teatri di Roma. nastupa kao gost u Evropi. K. gudaĉki kvartet. 1962. koji je do danas izdao veći broj muzikalija i znanstvenih muziĉkih knjiga. 9. DJELA: simfonija. na njegovu su bogatom re pertoaru violinske sonate i kraća djela razliĉitih majstora svih raz doblja. Knjiţevnik i muziĉar. XI 1972). God. Bartoka i dr. Corelli. Charles. Roma 1953. OTTOBONI. utemeljeno 1468. Symphonic Movement. Ĉajkovskog. Michigan. 1960. 1690). On the Early Italian and Spanish Treatises on Counterpoint and Harmony. Marshall. La Forza del divino amore (B. 1705). 28. God. van Beethovena. virelais) izrazi ouvert i clos (lat. // Trionfo della Vergine (A.: W. 1962. — F. — SPISI: A Treatise on Harmony. 23. 1. SAD. LIT. francuski naziv za praznu ţicu na gudaĉkim instrumentima. J. T. kao i u harmonijskoj analizi. OVSENIK (Avsenik). Karajana u Berlinu. 1706). od 1971 je programni i muziĉki rukovodilac tvornice gramofonskih ploĉa Helidon u Ljubljani. Fleschova nagrada) i Miinchenu (1958). Rostala na Royal College of Music u Lon donu (1949—51). njegovi su uĉenici bili Z. IX.. Mufioz. 2 klavirska trija. 1 8 6 8 i d. Bacha. de Angelis. Frederick Arthur Gore. Monksa. Cantata ddV Assunta (A. 1958.: A. Predaje na meĊunarodnim teĉajevima dirigiranja Nizozemskog radija. — Kompozicije za klavir (sonata. tal. II 1740). lntrada za limene duhaĉe i udaraljke. simfonijeta za 16 duhaĉkih instrumenata. je do 1961 i sam kao klarinetist djelovao u ansamblu. Studij završio na Unive rzitetu Toho Gaku'en u Tokiju (N. 1955.: A. W. S. Vilko. Pagliacci). 1956. C. IN S T R U ME N T A LN A : 2 g u d a ĉ k a k va r te ta . — J. ĉasopis Roma. Posjeduje izvrsnu tehniĉku spremu i po sebni smisao za stilsku interpre taciju.

-> Sekundarne dominante).. K.) koji upućuju kal treba interpretirati neko muziĉko djelo. kratice. 9. DĆ. -> Subdominantne harmonije. koji predstavlja temeljni ton odreĊenog akorda (~> Te-meljni ton i temeljni oblik akorda). VII ni septakord VII stupnja s povišenom tercom i povišenom tt kvintom. nadalje. Uf kvintsekstakord II stupnja. one toĉnije oznaĉu kako autor (ili redaktor) zamišlja muzikalnu kompo nentu izvei be (-> Agogika. VIII 1962). Slovima T. -> Frazrranje). skupina grafiĉkih znakova notnom tekstu (rijeĉi. OŢEGOVIĆ. V. -> Domi-nanta dominante. i to velikima dur. a tonaliteti se taoder oznaĉuju slovima. alt (Budimpešta. Svi su ti s stemi mahom odraz liĉnih gledanja autora na harmonijske pr bleme. paţenih kreacija. op. —> Dinamika. slova i dr. N. tj. ostvarila je nekoliko z. Pjevanje uĉila na školi HGZ Zagrebu i 1913 —16 n Muziĉkoj akademiji u Beĉu. -*■ Dominantne harmonije. 12. br. D/II i D/III dvije sekundarne dominante. Lucija. septakord V stupnja. Figarov pir). D i DD oznaĉuju se. Bila je zatim ĉlanica opera u Ljubljani i Mariboi i 1924—42 te od 1945 u Zagrebu.OZNAĈIVANJE AKORDA — OŢEGOVIĆ ' • ■ > Struktura akorda oznaĉuje se arapskim brojkama na naĉin -> generalbasa. Pjevaĉi karijeru zapoĉela 1919 na operi u Ljubljani kao Paulina (Ĉajkovsl Pikova dama). Altistica velikih glasovn mogućnosti i osobitog smisla za glumu. KO. odnosno izvan granica njegove škole. konstri irali su svoje posebne sisteme oznaĉivanja akorda. pjevaĉica. S uspjehom se bavila koi certnom djelatnošću. Riemann i dr. I 1896 — Zagreb. Pikova dama). dominantu II i dominantu III stupnja itd. U pri loţenom primjeru C znaĉi C-dur tonalitet. kao H. dok se rimskim brojkama oznaĉuje stu panj ljestvice. od kojih posebno treba istaknuti Groficu (Ĉa kovski. S. 2 C: V7 I D/M D/III D T J V Pojedini muziĉki teoretiĉari. a za djelovanja u Ljubl jani nastupala je kao dramska glumica. Ulril (Verdi. —> harmonijske funkcije akorda (—> Toniĉke harmonije.14. . pa se stoga nijedan od njih nije proširio izvan kruga aut rovih pristaša..: Beethoven: Sonata za klavir u G-duru. a malima mol. Marcelinu (Mozart. Krabuljni ples) i dr. OZNAKE ZA PREDAVANJE. kao i niz pomno izraĊenih i stils okarakteriziranih epizodnih uloga.

Bacha na podruĉju muzike za orgulje i ĉembalo. Prosodia. sopran. 1570 — Varšava. Escena za zbor i 18 instrumenata. 1952. Posljednje decenije ţivota proveo u Padovi. J. Luis de Pablo versucht eine Asthetik der zeitgenossischen Musik. Petra. Erfurtu (Predigerkirche. Bach. PACELLI. 1957. PABLO. violinu i klarinet. Teoria e storia degli abbellimenti. Stanislao obj.). Pardfrasis za 24 instrumenta (po motetima T. balet / Dispersi. Anthem za zbor. ORKESTRALNA: 4 Studi. Novara). La Citta del miracolo za flautu i orkestar. 1599. 1953. 1968. Palestrina.16 i 20 glasova. limene instrumente i kontrabas. Lopez de Osaba. 1958 — 68. — CRKVENA. 1960. talijanski pjevaĉ. Mutazioni za violinu solo. klavir i udaraljke. vjerojatno do 1676). 1948. njemaĉki kompozitor i orguljaš (Niirnberg. 1953. Condicionado za flautu solo. 12. J. ali oĉituju i neke znaĉajke tadašnje venecijanske muzike. 1965. Glinski. orguljaš i kompozitor (Salboro. Schvvemmer. tokate. nadalje varija cije. Melos. DJELA. U Milanu otvorio eksperimentalnu muziĉku školu u kojoj je pri mjenjivao vlastitu metodu muziĉke nastave. 1597 (vjerojatno još od 1595) kapelnik u rimskom Collegio Germanico. Libro para U pianista. 1968. Mušica a cinque. d'Alessi. ĉemu se . La Parola in Palestrina). Un celebre mušico fabrianese: Gasparo Pac chierotti. tj. 1964. 1591 i 16 moteta. španjols ki kompozitor (Bilbao. II izd. 1608. Reciproco za flautu. III. Por diversos motivos za 4 klavira. 1934. Opere di J. ■—■ PACHELBEL. koncert za violinu i 6 instrumentalnih grupa. jasnoća. u muzici uglavnom samouk. Reciproco. 1925. basklarinet i udaraljke. PACCAGNELLA. Comentarios za mezzosopran. K. sopran-sak-sofon. 1963 utemeljio ansambl Ars Antiqua. 1969. — KLAVIRSKA: Sei tempi za 2 klavira. 1928—34. contromelodia. 1956. 4. Milano. Wecker). fantazije. Gaspare. 1961. 2 ksilofona. Inici-ativas. 1954—66. od 1968 vodi Studio di fonologia musicale Talijanskog radija u Milanu. 1968. 1960. Imaginario I za 3 udaraljke i ĉembalo. Asprilio. 1961.). 2. 17. 1963. I 1930 —). Orguljaš u Beĉu (od 1673. 1964. God.: M. 1961. Victorie). 1964. 1957. P. 1969. 19571 1958. Modulos III za 17 instrumenata. Nastupa kao predavaĉ i suradnik struĉnih muziĉkih publikacija. Prentz). Actuelles za sopran.). 28. debitirao 1766 u Veneciji. 1961.Sassi. 1608 i Sacrae Cantiones za 4—10. Gliriski (2 sv. 1967. Canzone in onore di S. V 1740 —■ Padova. 1611. 1968. 1602—03 na istom poloţaju u bazilici sv. Cenni biografici intorno a Gaspare Pacchierotti. S. 1597. 1968. 1964. Tombeau. A. Dialoghi. gdje je 1769 angaţiran kao pritno mušico kazališta San Benedetto. Kod orgulja. a pp za pianissimo ili piii piano. talijanski kompozitor (Vasciano di Stroncone. Stanislao. Luis de. 1952 i dr. 1939. Bertonija. Od 1964 artistiĉki je direktor Biennala suvremene mu zike u Madridu. Pacellijeva djela mogu se po tehnici i stilu usporediti s najboljim kompozicijama toga vremena. IX 1653 — pokopan 9. 1961 — 69 (I. — DRAMSKA: Protocolo. gudaĉki kvartet. 1955. Vento-nel vento za mezzosopran i orkestar. — DRAMSKA: Le sue ragioni. S. U zbirkama djela raznih autora onoga vremena štampane su 2 duhovne pjesme fcanzonette spirituali) za 3 glasa. 1958. Padova. Ĉita del Vaticano 1941. Altdorfu i Regensburgu (Ph. Umbrija. Progressus. Terzo concerto za sopran i orkestar. Quasi una fantasta. klavir. 1968. Eisenachu (1677— 78). Mušica a due za violinu i klavir. 1925. kao i kombiniran oblik (susreće se jedino koa Pachelbela) u kojemu orguljska fuga uvodi u orguljski koral. psalmi. Ermenegildo. 1962. Magnificat i moteti za 4 glasa. S. 1958. za 2 klavira: Movil II. za pozitiv. DJELA. Studij završio na Konzervatoriju u Milanu.). Imaginario II.). — ELEKTRONSKA: Sequenze e strutture. 1921. Polar za violinu. Actuelles 1968 za orkestar. Ein Wort za glas. . . La Formazione del linguaggio musicale (3 sv. X 1930 —). psalmi i moteti za 4 glasa. Nakon što se afirmirao kao kompozitor na brojnim festivalima suvremene muzike. 4. 2 klavira i gudaĉki kvartet. 1968. 2 zbora. Metodo di composizione musicale (3 sv. 1925 —30 izdavao vlastiti ĉasopis Nuova didattica e pedagogia musicale. 1963. / dispersi. Glosa za sopran. 1968. III 1706). — Spis Aproximacion a una estetica contempordnea. Bach. 28. 1957. DJELA: zbirka madrigala za 4 glasa. 1962. Sebalda). 18. Reiss (Muzyka i Špievi. 1967. Modulos I za 3 klarineta. koju je obogatio komponirajući orguljske korale. Od 1603 vodio u Varšavi dvorsku kapelu Sigi smunda III. 1955. 1967. armonia. 1967. V 1623). Djelovao u Rimu 1589—93 u crkvi Santa Maria di Monserrato. 5 Invenciones za flautu (violinu) i klavir. kršten 1. Heterogeneo. moţda i G. Angelo. 1971. medu njima Missa de Passione Domini (autorstvo nesigurno) i 8 kompozicija u orguljskoj tabulaturi. Prosodia. Ubrzo stekao veliku reputaciju širom Italije i izvan nje. 1960 —61 utemeljio ansambl Tiempo y Mušica za suvremenu komornu muziku. orguljski korali (najĉešće troglasni s cantus firmusom u gornjem glasu ili basu). od 1594 u Trinita dei Pellegrini. 1967. Metodo teorico-pratico per lo studio primario della teoria lettura e composizione musicale (8 svešĉića). 1953. zbor i orkestar. // Mušica za 2 klavira. Elementi di canto gregoriano. X 1821).). Calegari objavio je 1836 priruĉnik Modi generali del canto . 1963. Asprilio Pacelli insigne Maestro di Cappella della Corte Reale della Polonia. LIT. Orguljaš (Malmo. NOVA IZD. Za Pachelbelov originalni muziĉki jezik karakte ristiĉna je pjevnost melodije. 1925. Najvaţnije su njegove koralne obradbe: koralne fuge (thematice praeambulando). 1962. 1965 — 66.: ukupna djela obj. Tutti la vogliono. 1961. vibrafon i klavir. 7 zborista i plesaĉicu. radio-opere Mose. LIT. talijanski kompozitor (Castano Primo. Seulin. 1965 — 66.: P. ali je još jednom nastupio 1796. 1604 —18. Modulos II za 2 orkestra. 1970. preteĉa J. L. skraćenica za piano. 1959. koji je uglavnom napisao Pacchierotti. 1963. Johann. 1963 i II Dio di oro.P (p). sopran (Fabriano. Stuttgartu (1690—92). flautu vibrafon i udaraljke. Mušica da camera za 9 instrumenata. Školsku i muziĉku naobrazbu stekao u Niirnbergu (H. 1928. Recreation suite enfantine. Ancona. te koralne partite. Pjevao na svima većim talijanskim pozornicama te više puta u Londonu. Modulos IV za gudaĉki kvartet. 1962. pedagog. sopran i magnetofonsku vrpcu. // Canto gregoriano. toplina i blagost harmonij skog izraza ĉesto s istaknutom funkcionalnošću akorda. II 1880 ■—•)• Studirao na Muziĉkom institutu u Padovi (C. Canzone in onore di S. Ejercicio para cuarteto. Bach. II Linguaggio melodico e armonico. PACCAGNINI. 1792 povukao se sa scene. S. 1952. K. varijacije (2 sv. Un Uomo da salvare.: G. Metodo per lo studio delV organo. MGG. i. Fabriano 1935. Bivio. U orguljskoj i klavirskoj muzici skraćenica za pedal. — R. J. Radial za 24 instrumenta. Koncertirao u Italiji i u inozemstvu. . 1964 i dr. 3. — SPISI: La Elaborazione tematica nelle opere di G. a bavio se i muzikologijom i teoretsko-pedagoškim radom. Asprilio Pacelli. one govore jezikom rimske škole. Gothi (od 1692) i Niirnbergu (od 1695 u crkvi sv. fuge. — KOMORNA: Sinfonias za 17 limenih instrumenata. 1601. —■ KLAVIRSKA: sonata. 1929). VOKALNA: j Ćori di Euripide za zbor i orkestar. 1965. Antuna u Milanu. kršten 21. Kompozitor avangardnih stremljenja. Imao je glas izvan redna opsega i virtuozno je vladao tehnikom belkanta. tutti la spogliano. —• G. Pollini). 1962. Završio studij prava u Madridu. — KOMORNA: gudaĉki trio. chaconne i suite. oznaka za treći manual. Elaborazione in polifonia armonica (3 sv. Uĉio kod F. Vercelli. M. ■— VOKALNA: Choral eucaristico za zbor i 7 duhaĉa. 1957. Padova 1844. — Komponirao crkvena i druga djela. 1678—90). 1970. 1964. PACCHIEROTTI (Pacchiarotti). LIT. Gruppi concertati. 1965. Istakao se i kao pedagog. Zbirke: psalmi i moteti za 8 glasova. talijanski muziĉki pisac. 1960. a zatim kapelnik i orguljaš crkve sv. ORKESTRALNA: 4 Invenciones. DJELA. TEORETSKA I INSTRUKTIVNA: Metodo per lo studio del pianoforte e la composizione degli esercizi iecnici ritmici e melodici (3 sv. II. Cecchini Pacchierotti. X. Studio pratico della tnelodia. je jedan od najvećih njemaĉkih orguljaša svoga vremena. 1956. Cesuras za duhaĉki i gudaĉki trio. U rukopisu je saĉuvano nekoliko crkvenih kompozicija.

1881 odlazi u Berlin na kompozicije (F. 1957. Eggebrecht. 1962. INSTRUMENTALNA (obj. God. 6 gudaĉkih kvarteta. nastavnik u Lodzu i od 1954 profesor na ' koj muziĉkoj školi u Varšavi. Alveara. Podolija. Novi nastupi vodili su ga zatim u Berlin . Kiel) i instrumentacije (H. II 1796 —• Pescia. Leschetvzkog. Tada poĉinje njegova blistava nistiĉka karijera: nakon Pariza (1888) i Londona (1890) P. Rubinsteina. Kantate und Konzert im Werk J. Giovanni Pacini. U ki vrijeme ostvarila blistavu umjetniĉku karijeru. suita. — Tri kompozicije za violonĉelo i klavir. Musik und Kirche. 49S. Strobla (klavir). fantazije. 1954. P. God. 6 Concertoni za orkestar. 1947). I 1891). IX 1965). Pet. AFMW. VII 1848 — Rim. Johann Pachelbel. šavi. 1956. -KALNA: 10 kantata. Doflcin. Mat thaei (4 sv. 1699. kao i djela. U poĉetku pod utjecajem F. moteti i dr. 1865 (dopunio F. — i'. — D.: M. Spohra (violina) i M. Sant' PAĈU. 1867 i dr. 17. Pabsta (klavir) te A.: V. — KLAVIRSKA: sonatina. XII 1867). pre ludiji i dr. je ime novan njezinim direktorom. Evanston i Chicago 1954. Jovan Paĉu. Giovanni Pacini: Bemerki zum Stil seiner Opern. 6. U Be sprijateljuje sa J. Woodzvard. 2 mise. 1843. ariji CRKVENA: brojne mise. Zeitschrift fiir Hausmusik. posvećivao je malo paţnje. Posljednje godine ţivota proveo u Pesciji. M. zborovi. ruski pijanist austrijskog podrijetla (Odessa. Davini. Nezadovoljan svojim sviranjem povukao se tada i osam se godina dalje usavršavao. A Study of the Tenburv Manuscripts of J. J. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. pa mu ni instrumentacija nije uvijek dotjerana. kada je škola pripojena muziĉkoj školi u gradu Lucca (1842). Eggebrecht (od 1954) i dr. koncertne etide. Iako po profesiji lekar. zbor i orkestar. Pachelbel als Ka mmerkomponist. F. LIT. Napulj. — H. talijanski kompozitor i teoretiĉar (Ca tania. 1826. X. 1903 — 04. H. redovno je kon rao u mnogim mestima tadašnje Austro -Ugarske i Srbije. Mušica. Sorabji. c. 1693. nekoliko suita za komorni sastav obj. 1952 i 1954. Fredrik Pacius som tonsattare. Rusiji. Cenni starici sulla mušica e trattato di contrappunto. Wiederkehr seines Geburtstages. Pachelbel (disertacija).: M. dobiva na Konzervator. Sonatina zvirtuozozvska. — E. povukla se s operne pozor Jedna od najglasovitijih koloraturnih soprana svojega dob. oktet i dr. 1962. 17. Moser. Prag je ovo milog Srpstva. — H. potom. Zborovoda i organizator muzi ţivota u Plocku.: partite. MGG.— VOKALNA: kantata Ojczyzna za zbor i orkestar. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Ljubavni napitak). ali im ĉesto manjka izvornost. Londonu. J. 1828 —34 prvi violinist dvorskog orkestra u Stockhc Od 1834 muziĉki direktor (od 1860 profesor) na Univerzit< Helsinkiju.-E. DJELA. sonate i dr. Todestag. a nakon golemih uspjeha 1880 u Beĉu i Parizu. PACHMANN. SBIMG. Montevideu. Zu seinem 250. PACHULSKI. The Instrumental Works of J. Fredrik Pacius. — Balet Legenda Wars 1959. 6 partita Musicalische Ergotzung za 2 violine i b. 19. Milanu. 1954. Nj< se kompozicije nadovezuju na njemaĉku romantiĉku školi su ĉesto inspirirane finskim folklorom. Krummacher. Wie man durchs ganze Jahr bey tvehrendem Gottesdienst. Pachelbels Kammermusik. Ĉajkovskog. finski kompozitor njema podrijetla (Hamburg. brojni ĉli kritike. U meĊuvremenu pre godinu dana na Konzervatorijumu u Strassburgu. DELA. — //. dr. Pachelbel — sein Leben und Wirken in Erfurt. Parizu. 1S50 (revidirana ' koncert za violinu. Madridu. Smetane. DJELA. 1956. partitu za 5 gudaĉkih instrumenata i b. arije s varijacijama Hexachordum Apollinis. X 1916 —). NOVA IZD. 1865. M. — F. Dordević. 1864 —65. 1913. meĊutim. — VO K ALN A I CRK VEN A (rkp. Fedtke (1958). Uĉio kod J. 26 moteta. 1901). God. kolo iz i rastanka. je stekao široko priznanje. H. Vladimir.: M. 1967. P( izdanja SAN. u ko jima je mogao doći do izraţaja njegov izvanredno mekan ton i gotovo eteriĉan pianissimo. Suita kurpiozvska. U Pachelbelovoj liĉnosti sjedinjuje se virtuoznost i pjevnost juţnonjemaĉke škole sa srednjonjemaĉkom teţnjom prema kontrapunktiranju i variranju na temelju cantus firmusa. Gilda (Verdi. 6. duhaĉki kvintet. J. Nolle. ORKESTRALNA: fantazija za klavir i orkestar. Pachelbel: Alternation or Intonation?. — Romanca za glas i klavir. 1887. — Preradbe orkestralnih djela P. Magnani. 1846. 1951. Đ PADEREWSKI. a zatim nastavio studij na Konzervatoriju u Moskvi kao uĉenik N. Milano). neka djela za instrumente s tipkama obj. Leipzig i druge njemaĉke gradove. Rubinsteina i P. Osobito se isticao kao interpret Chopinovih kompozicija. I 1933). i duhaĉki kvintet. Svetosa vska pesma. PACINI. Mattei) i Veneciji (B. X. M. — TEORETSKA: Principi elementari col metodo del meloplasto. 1683. 2 1941). — Isti. za razliĉne komorne sastave te preludiji. Fredrik (Friedrich). tokate. Moniuszka za klavir. kompozitor i pijanist (Aleksandrovo koc botice. RazraĊivanju svojih djela. Zelenskog. — SPISI: Sutla nalitd della mušica ntelodrammalica italiana del secolo XVIII. P. je autor finske n nalne himne Maamme Laulu. Mnoge njegove pjesme posta u Finskoj veoma popularne. Muziku uĉio \ botici. 1918 — 19. varijacije. 1921). X. — Deul-hche Anzveisung. P. — Obradbe nai pjesama za zbor. 1876 —80 nastupao na koncertima. solo-pjesme. Saradivao je u mnogim ĉasopisima i i nim listovima. proputovao je gotovo sve evropske zemlje i Sjevernu Ameriku. Don Giova Adina (Donizetti. Woodward (1952). a kasnije ruskih kompozitora eklektika A. Medea di Corinto. 1903). H. autobiografija Le mie memorie artistiche. MF. Od 1813 komponirao za najvaţnija talijanska kazališta (Venecija. PACIUS. Canv bridge (Massachusetts) 1952. argentinska pjevaĉica tugalskog podrijetla. 1962. Mihalek. Oratoriji: 11 Trionfo della religione. 188. Commer {Mušica sacra. ricercari. Koncerti: 2 za klavir. II Carcere Mamertino. ! za violinu i klavir. Seiffert (DTO. J. Studij orgulja završio 194 Konzervatoriju u Varšav i (B. varijacije za violinu i orkestar. nastalih najĉešće u kratkom roku (svoju najbolju operu Saffo napisao je u 28 dana). Pachelbels (disertacija). — N. revidirao i iz ostavštine dodao II di o F. Diplomiravši 1878. uvertira. H. U rkp. — J. C onamo i dr. Oko 15 kantata. u F kod B. Pachmann and Chopin. nastupajući u lermu.. DJELA. Zerlina (Mozart. 1842 . Rutkovvski). i dr. La Regina di Cipro. zborovi. — II. Seif fert (1929). Iako je poĉeo komponirati u vrijeme najvećih Rossinijevih uspjeha. Barceloni. Studirao kompoziciju u Bologni (S. LIT. LIT. bey S. Fredrik ( rich) Pacius. Kompozicije mu se odlikuju logikom i jasnoćom strukture. Marsz uroczysty. — Isti. Born. K. Pijanistiĉku karijeru zapoĉeo 1869 koncertnom turnejom po Rusiji. Zur 300. Studij zapoĉeo na Varšav skom konzervatoriju kod R. Botstiber i M. meĊu kc su bile Rosina (Rossini. — Gudaĉki kvartet. Around Music London. Pachelbels. Dachsa na Konzervatoriju u Beĉu. LIT. 27. ni jednog ĉasa ne zamagljuje jasnoću osnovne koncepcije. God. 1860. 1955. dueti. KLAVIRSKA: Chansonette serbe. Die Variation als Grundlage handwerklicher Gestaltung im musikalischen Schaffen J. 1691 (?). koristeći se nje. solo-pjesme i dr. Rigoletlo). Sikorski). Uz to niz izgubljenih kompozicija. mann. 1900. H. 3 klavirska trija. F. Arenskog i S. Collan-Beaurain. 1967. MGG. 1953 i 1957! koncertna uv 1949. . zbirku Hexachordum Apollinis obj. Abo 1949. Orih. Moniuszka (harmonija) i W. za vi 1955. ragionamento. sonatina za fagot i 1 1953. poljski kompozitor i guljaš (Sierpc. Pachelbel. 1928 —36). Meditation za gudaĉe. Tadeusz. i bidermajerski salonski stil briljantno vit nog karaktera. u Kasselu kod L. Bena di Varnol. Singspiel Prinsessan af Cypern. fantazija. 1960. Aus der Vergangenheit der Stadt Erfurt. Ciccc 1872. — VOKALNA. Manon (Massenet) i d PACIORKIEVVICZ. AFMW. A. Mnoge narodne i graĊanske melodije harmoni: je i za hor i za klavir. uz romanti< patriotski izraz. 1834 osnovao muziĉku školu u Viareggiu. 1953. kompozicije za harmonijum i kla' Muzika za pozorišni komad Naši seljani. a studij kompo 1950 u Lodzu (K. XI 1860 — New York. Palermo 1927. Pachelbels »Musikalische Sterbensgedanken«. 1875). God. — H. Zobelev (1937). gestikuliranjem. Johann Pachelbel als Vokalkomponist (s potpunim popisom djela). I. u kasnijim godinama i glasnim komentarima. Sebald mit der Orgel zu intoniren und zu respondiren sich zu verhalten habe. uporedo sa medicinskim studijama. — F. ): 9 ka nt ata . poljski pijanist. tip ka ma. I II 1809 —■ Helsinki. za autorova ţivota): varijacije (vjerojatno 4 niza) Musicalische Sterbens-Gedancken. Petrogradu. V. Siedlce. je od 1837 i dvorski muziĉki direktor. koja je ubrzo postala poznata. Zelenskog (kontrapunkt). Chopina. 1952. 1911. Giovanni. Ponešto ekscentriĉan. II Maestro Giovanni Pacini. ĉarka). 1970. poljski kompozitor i pijanist (Lazy. Saffo. se istakla izvanrednim kreacijama brojnih uloga. The Magnificat Fugues of J. I dio. Seiffert. pridruţuje virtuozno iţivljavanje u samoj instrumentalnoj igri koja. PACINI. kasnijeg j sjednika republike Argentine. Kompozicije za 2 klavira. — Horske harmonizacije. Seiffert (DTB. usavršavao se u Beĉu kod T. MGG. kompi i drţavnik (Kurylowka. 30. — INSTRUMENTALNA: programna simfonija Dante. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. oko 80 zborova. otkrićima na polju klavirske tehnike. M. — DRAMSKA : opere Kung Karls jakt. 1867. 1905). Oko 90 opera: Annetta e Lucindo. X 1902). u tom gradu P. 1932. 1951. 1886—1917 profesor klavira na Moskovskom konzervatoriju. 1938. sluţio se kod sviranja grimasama. ORKESTRALNA: simfonija u 1 stavku. 1 7 a ri ja . 1872 upisuje se na Varšavski konzervatorijum studira klavir. Eggebrecht. J. 17. Centralna liĉnost muziĉkog ţivota u Helsinkij' je poloţio temelje razvoju nove epohe u finskoj muzici. DJELA: DRAMSKA. W. Ringbom. J. 1948. III 1847 — Zagreb. 8. Jovan. Pojedina vokalna i crkvena djela obj. 3 rekvije ma. c. Amina (Bellini. — E. Brahmsom. 6. H. Chigiana. oko 1858—64. 6. Furlanetto). — E. I 1871 — Buenos A 18. so tvohl in den Vespern als Tagambt. sopran (Lisabon. S. X 1859 — SSSR. Seviljski brijaĉ). Urban). 1838. obj. Helsinki 1921. Pachelbel (disertacija). Hauptmanna (kompozi God. Pjevanje uĉila u Lisabonu i tamo 1888 debil u kazalištu San Carlos kao Amina (Bellini. koralne obradbe i suite za instrume nte s. 1950. 1960. i Die Loreley.: K. 2 melodrame. zahvaljujući melodijskoj invenciji i smislu za scenske efekte. Arenskog. H. — KLAVIRSKA: 2 sonate. fuge (medu njima oko 100 fuga na Magnificat). 1845. Ignacy Jati. 1864. Arenskog i N. Beckmann. Regina (udata Alvear). 1898. Bez tebe draga. 1841). Pachelbel. A. 1953. nastupa i kao koncertni orgi DJELA. sonatina za 2 violine.22 PACHELBEL — PADEREWSKI Agnese. Wycinanki z morskiej pianki z. izbor djela za instrumente s tipkama obj. Ti kurpiozvski za solistu. Berlin 1941. Moser i T. — Kompozicije za orgulje (sonata. Ĉuj. Mjeseĉarka). 13 Magnificata. Od 1822 ţivio u pokrajini Lucca. Eggebrecht. H. Pro mušica. Buenos Airesu i drugdje. mesto profesora klavira.: fuge na Magnificat za instrumente s tipkama obradili i obj. — G. J. Seiffert (DTB. Dušane. 4. LIT. Acht Chordle zum Praeambulieren. 1957. Journal of the American Musicological Societv. Henrvk. Udav: na vrhuncu slave 1907 za diplomatu M. 1840. U njegovim kompozicijama ogleda se.

Gnecco i G. — F. — R. je predstavnik Poljskoga narodnog komiteta u Washingtonu. Chopina. Otada neprestano koncertira po Evropi i Americi. koristi sav svoj umetniĉki autoritet i svoj veliki imutak da bi pomogao u izgradnji nezavisne Poljske. E. 1842. varijacije na Vive Henry IV za orkestar. 1884. Njegov je uĉenik bio V. 23 više varijacije i fantazije na popularne operne teme. fanta zija za klavir i 5 duhaĉkih instrumenata. PADOVEC PAER. New York 1895. Padovĉeve kompozicije za gitaru. polone-ze. solo-pesme. Paderevvski. PADEREWSKI nacionalnom tematikom (Simfonija u h-molu). U ranom detinjstvu uĉitelji su mu G. Thibaut. Mozarta. Ferdinando. ko nce rt za k la vir. ibid. 14. Zapomniane korespondencje muzyczne. Medu solo-pesmama naroĉito je uspeo ciklus pesama na tekstove A. izvanredno sugestivne pojave. O stylu narodnowym zv Muzyce. Kolander. 1884. XI 1873). Ekicrt. Kuhaĉ. Š. — Instruktivna djela. k o nc e rt za klavir u a-molu op. Ko. Tatra Album za klavir 4. ibid. Krajem 1919 povlaĉi se iz politiĉkog ţivota. Padovca. — Crkvene kompozicije (mise moteti). Paderevvski. Aurea Parma. Orle bialy za muški hor. Wisnera Morgensterna u Zagrebu.PADEREWSKI — PAGANINI više od ioo koncerata širom Severne Amerike. Budimpešta. Nevv York 1943. naj - PAGANINI.Tebaldini. Hk. od kojih je većina pisana za klavir solo. Nevv York 1956. Sjetimo se Padovca. Lausanne 1929 i 1948). P. Ivan Pado -vec. Nevv Brunsvvick 1949. — A. A. E. k o n cert za orgulje. Humoresqucs de concert op. T. italijanski vio linist i kompozitor (Genova. 1884.. X 1782 — Nica. Ignacv Jan Paderevvski. — G. VII 1800 — 4. A. — Hej. Diana ed Endimione Sajjfo). I. New York 1934. 1884. P. Od 1808 u Parizu dvorski dirigent Napoleona i direktor Opera-Comique. Kompozicije su mu tehniĉki doterane. God. — Narodne horvatzke poputnice za klavir. 9. Opienski. 1931. od 1832 vodio kraljevu komornu muziku. pasija. God. zatim u Varaţdinu. Sledi niz koncert nih turneja po E vropi. Turczvriskim priredio izdanje celokupnih dela F. Costa.. Oko 50 opera: Orphee et Euridice. U gitari samouk. 1962. Sokolozvska. Poznah 1924. I. — E. Paderevvski. šarmantan u ophoĊenju. Brno. nokturni i dr. Bio je podjednako izraţa jan u interpretiranju dela velikog formata i u doĉara van ju intimne atmosfere klavirskih minijatura. 1888. I. — A. 1936. dueti. Krakovv 1949—59). 1929. Bio je naroĉito poznat kao interpret F. — J. X. niz kraćih kompozicija. PAGANINI. Pri kraju svoje umetniĉke karijere svira samo u do brotvorne svrhe. a 1914 poĉi nje svoju politiĉku aktivnost. ibid. i. 1903. MGG. 21.. fantazije. a prvenstveno W. Englander..: 5. Rad D. Kompozitorska delatnost Paderewskog obuhvata 24 opusa. 1919 vraća se u domovinu i sastavlja prvu izbornu koalicionu vladu u kojoj je predsednik i ministar inostranih poslova. U vokalnim se djelima uspješno pribliţio duhu hrvatske narodne pjsme. Strakacz. London 1915. 17. a koristio je i poljske muziĉke motive (Fantazja polska). 27. — A. Pijanist snaţna temperamenta. 23.. Sv. P. Muzyka jedna jest ţywq szlukq. Jedan od vaţnijih predstavnika talijanske opere potkraj XVIII st. Camilla. Simfonija u h-molu i Klavirski koncert.). I. DJ ELA. 5 i op. Od 1793 svi. talijanski kompozitor (Parma. te potpisuje za Poljsku mirovni ugovor u Versaillesu. Konstruirao je gitaru sa 10 ţica. arije i dr. i on u Americi pokreće razgranam ak ciju u korist poljskih zarobljenika i poljske ratne siroĉadi. 1804 i Le Mattre de chapelle. Paderevvski. produbio je svoj stil i stvorio vrijedna umjetniĉka djela. 2 4. 1889. nebst Anzveisung zum Spiele einer zehnsai-tigen Guitarre. 1804 —07 dvorski kazališni diri gent u Dresdenu. — So-lo-pjesme na stihove Lj. Paderevvski and His Art.*T ra na koncertima i pobuĊuje paţnju svo jim neobiĉnim spo sobnostima. Lwow 1910 (II izd.: H. 1812—27 muziĉki direktor u Thedtre des Italiens (nasljednik G. 1821. On pomaţe organizovahje generalnoga komiteta pomoći za ţrtve rata u Poljskoj i daje sve prihode od svojih brojnih koncerata odrţanih 1914—18 u korist oslobodilaĉke akcije. 1940. Muziĉko obrazovanje stekao kod violon-ĉeliste G. Moje drago i dr. — IZDANJA: sa L. 1921 odlazi u Kaliforniju. 1862. London '934 (poljski prevod 1935). — E. Hannover.: R. Deţelić). Sidoroivicz. Nacistiĉka invazija Poljske u septembru 1939 duboko potresa umetnika. uzuagi. Talentovan i studiozan. V 1840). Paderevvski. Cooke. — KLAVIRSKA: sonata u esmolu op. je romantiĉar. 1913 odlazi ponovo u SAD. PADOVANA (Paduana) -> Pavana PADOVANO -> Annibale Padovano PADOVEC. Przegla. Frankfurt na Majni. Leonora ossia L'Amore coniugale. neobiĉno sugestivan. 13. Ignacv Jan Paderewski.ruĉno. IN S TRU MEN TALN A: 2 s i mfo nij e . gitarist i kompozitor (Varaţdin. 1880. Severnoj i Juţnoj Americi. Mirković (D. 1939. 1932. Umetnik velike inteligencije. Wizje przyszlošci. J. na francuskom. — Theo-retisch-praktische Guitar-renschule. gdje je ţivio od 1819.mo lu op. 1934. na kojima P. Ferdinando Paer. K. 1 90 8 . Zagreb 1893.. Duleba i Z. Chopina prema izvorima (21 sv. Više opusa posvećeno je solopesmi. 1793. Krakovv 1960. violinista Ċenovskog pozorišta. Ghirettija na dvoru u Parmi. Niccolo. Pianist and Patriot. Danses polonaises op. Ĉesto se inspirisao poljskom I. Ne-ues Beethoven-Jahrbuch. Warszawa 1910. 5. P. Od 1848 slijep. 27. u Poljsku se nikad više nije vratio. brojne kantate (L'Amor timido. Myili. Prerado vića. Ilirski glazbenici. je. — J. 1791. — Opera Manru. 17. Paderevvski. ibid. Paderevvski. — B. — E. Godine 1795 odlazi na usavr šavanje U Parmu. Paderevvski as I knew Him. 1829—37 djelovao u Beĉu. Vra -za i dr. RM. pod utjecajem njemaĉke muzike. S. kao i drugi talijanski kompozitori njegova vremena. 1884. God. Mon-dolfi. 1884. MeĊu njegovim klavirskim delima veoma je popularan Menuet u G-duru iz ciklusa op. — H. — SPISI: Tempo rubato. varijacije i fuga op. 3 Grandes sonates za klavir uz violinu ili violonĉelo ad libitum. Fantazja polska za klavir i orkestar. Krakozviak. 1794. Kasnije. doţivljava trijumfalne uspehe. Laszozvski. Goleme prihode od svojih koncerata on deli široko u kulturne i karitativne svrhe. varijacije. 1928. Prag. LIT. — Ch. LIT. P. violu i gitaru. 1917 — 19 P. Powodţ. Bronarskim i J. namenjenu potpomaganju muziĉke nastave i nagraĊivanju talentovanih mladih ameriĉkih kompozitora. (Na crnooku. DJELA: sonata za violinu. je suvereno vladao svojim auditorijem. Od 1909 direktor Varšavskog konzervatorijuma. — Sonata za violinu i klavir u a-molu op. F. Gronotuicz. pa F. Krajanski. Posebno se istiĉe Paerovo poznavanje orkestra i efektna instrumentacija. Paderevvski.). 3. / Pretendenti burlati. Chopin. nemaju veće umjetniĉke vrijednosti. LIT. Spontinija). — DRAMSKA. 1927. gdje postaje dvorski muziĉki direktor. elegija. X. God. 1933. ciklus Chants du voyageur. klavirske kompozicije. 1962. Kellogg. koje gradi na dopadljivoj i sentimentalnoj melodici. Prilog k historiji glazbenog rada Ivana Ev. N. ibid. muziĉku teoriju uĉio kod J. Phillips. Chybir'iski. VII 1771 — Pariz. Buenos Aires 1946. 1919. C. refteksje. za gitaru. eklektik. Tvan. osobito sklon razraĊivanju lirskih prizora. introdukcija i tokata. Kao jedan od posljednjih evropskih gitarista svojega doba s velikim je uspjehom koncertirao u domovini i inozemstvu (Beĉ. 3. 1893. London i dr. 11 i op. severnoj Africi i Australiji. Finck. V 1839). 1901. kalendar »Dragoljub«. izgradio je svoj individualni interpretacioni stil. MGG. 14. Z Mych ivspomnien. Ignacv Jan Paderewski. Servetto. ali se iste godine vraća u Parmu. Hamburg.d Muzyczny. — VOKALNA: 2 oratorija. — M. — W. Muzvka. — Ch. U tom gradu poĉinje ka rijeru opernog kompozitora. Mickiewicza. pa uz ostalo osniva 1900 u SAD fundaciju Paderezvski. Trnskog. ibid. Philadelphia 1928. J. Paers »Leonora« und Beethovens »Fidelio«. Ingresa . Baughan. valceri za duhaĉki orkestar.. 1799. — A. Graz.. Od kompozicija velikog formata izdvaja se opera Manru. Ferdinando Paer. 1798 nastanio se u Beĉu kao ka pelnik kazališta Karntnertor. Vukotinovića. Landau. O RK ES TARSK A: s imfo n ija u h . Ignacv Jan Paderevvski. muziĉki di rektor Ċenovske ka tedrale. // nuova Figaro. 1792 angaţiran za kazališnog dirigenta u Veneciji. D ELA.

gde postiţe trijumfalan uspeh. Berlin 1913 (novo izd. Gran sonate u A-duru za gitaru i violinu. Codignola. Londonu (1920) i trupe Ballets n (1925) u kojoj se usavršavala kod E. Ziirich 1950. gde uĉi kompoziciju kod G. svojim iskrenim predavanjem. Ni Paganini. Cantoy cortejo nuptial. i dr. P Paganini. the Romantic V oso. engl. Paganini of Genova..■. svoj je stil i veštinu razvio zahvaljujući ne samo muziĉkom 1909). Die Grundlagen des violinisti: Fingersatzes. Morere. gotovo nedostiţna pojava: umetnik kod koga su vanredne mu zikalne i fiziĉke sposobnosti bile spojene sa fantastiĉnim preda vanjem vlastitoj umetnosti i fascinantnom sugestivnošću.. odakle ĉesto odlazi u Pariz.. Paganini. X.. 1940. Ruth. III. Genova 1940. 1813. Meli. Documenti e 1 monianze. Farga. Le Secret de '. — KOMORNA: 2 Canciones del campo za duh kvintet. 15 kvarteta za violinu. Introduzione e variazioni sulVaria »Non piii mesta accanto al fuoco* dalla »Cenerentola« di Rossini op. N. — G.*:^. VCashington 1945. HHKKOJIO FlaraHHHH. Mompellio. izvoĊenje dvostrukih pasaţa. Prod'Homme. Nakon Modena 1911 ( I I I izd. The Bells (tekst pjesama E. JleHHHrpajj 1961. •— Nekoliko vokalnih kompozicija (Quel jour heureux za glas. Rigoletto). ume nini. God. Uz štand. Pariš 196 M. Master of Strings. — M. Kapp. Osnovne su crte njegove igre bravurozna veština i temperament. The Ladder to Paganini.-. Monte Carlu. Codignola. 1969). Paganiniana. — W. obeleţena tempo.. P 1940. Berri.e. Milano 1953. Suite intertonal. colo Paganini. D E LA. Spivacke. On je zaĉetnik novog naĉina upotrebe i sviranja flageoletnih tonova kojima povećava obim violine. debiti 1927 u Milanu kao Gilda (Verdi. Napoleon Sonata per violino sulla guarta corda. 3 uver 2 katalonska plesa. Paganini. Violins and Violinists. G. Londonu i drugim gradovima. II. — Ck. Berlin 1950. tnici prave karikature. 6. 1801 svira na cr graphique sur Niccolo Paganini. ni operni repertoar ĉesto igrala i likove iz suvremenih talijan: muziĉko-scenskih djela. Niccolo Paganini. ton jasan i mekan. u Dduru op. EberhĊrdt. Paganini Roman seines Lebens. Firenza 1873 (novi otisak 1903). Luccu i sve do 1828 koncertira po italijanskim gradovima. Duo merveille (obi.. —■ J. — A. 1830. — O. Di A False and an Authentic Portret of Paganini.Morazzoni. zbog bolesti. koloraturni SOT (New York3 27. . 14. Niccolo Paganini — Genealogia. PAHISSA. autograf nini a Marseille. II Calvario di Paganini (II izd. Schumann (Koncertne etide na N. Niccolo Pag. -v. talijanska pjevaĉica. 13. X 1969). 9. To su dela nenameštenog izraza. 1806 postaje drugi violinista u kamernom orkestru His Life and Works. Berri.. . Braunscl 1830. \ npr. u u-molu 1826. Njezin je glas imao v< raspon i ugodan srebrnasti timbar. S PAGE. Ghiribizzi (49 kraćih kompozicija). nadahnute i obojene izrazitim estradnim inspiracijama. Završio studij arhitekti u kompoziciji uĉenik E. zatim kromatski glissando. O RK ES TA RS K A. 1948. Variazioni sulVInno »Heil dir im Siegerkranz* op. stvara nove zvuĉne boje i doprinosi eleganciji i blesku sviranja. Tutzing. Postepeno s. New statuete i medalje. Sve te nove ili neobiĉne majstorije izvodio je takvom briljantnom lakoćom da je publika ludovala od oduševljenja. Hamburg 1960.. . Beĉu. Pariš 1922. Tiby. Paganiniane. . violonĉelo i gitaru. beĉki izlozi puni su Pedemonte. Notice sur le celebre Niccolo Paganini. 1955. U violinsku tehniku nije uneo bitne novine ali ju je obogatio i usavršio. prevod Britanskim otocima... Od 1839 primoran je da ţivi na jugu — u Genovi. nekoliko gitaristiĉkih efekata (taj je instrument odliĉno poznavao).—■ A. Paganini et Beriot. 1 Monodia. London 1956. Berkel. Nedostatke u njima nadomeštao je P. Waldemar. — 5. 1851. Fayolle. Duetto amoroso za violinu i gitaru i dr. 12. violonĉelo i gitaru.. Pariš Nemaĉkoj. povlaĉi. simfonijske pje El Ĉami... Niccolo Pag. I. — O. IV. plesom uz recitaciju. Paganini le m. Prag 1830 (nove samouk.. Fire Rimu. en. od 1937 djelovao u Buenos Airesu kao muziĉki publi 1 nastavnik kompozicije.. Stratton. 1833 ponovo New 1954. — G. Lungonelli. Sessanta variazioni sul tema »Baracubd« za violinu i gitaru op.naša se njegov naĉin -« ■•■-'• » *• odevanja. — S. 1830). Arm* Paganini. 1851. Poivrozniak. Svojim je naĉinom P. kao npr. Kao violinski virtuoz P. de Laphaleque. F. Valensi. Jarosy. u Eduru. Icom fia paganiniana. posvećene prvenstveno violini ili drugim gudaĉkim instrumentima. Milano 1940. Oko njegove liĉnosti niĉu razliĉite legende izazvane koliko uspesima. Ghirettija i F. — /. — J. vrtoglavim majstorijama. Genova 1962. — R. Pariš 1909 (novo 1927. Pariš 18 51 (engl. III 1905 —■)• Uĉenica A. Ipak je on zapravo 1830.— A. — G. 35) i F.). Moto perpetuo op. Uveo je i nekoliko novih vrsta poteza.. — Niccolo Paganini. Sonata con variazioni za violinu. Weinberg. P. Ferrarini. G. della Corte. Genova 1935. variazioni sulVaria. — P. SE 194L — Balestieri y Di tanti palpiti. kao 1940. pizzicato levom rukom i lukom (spiccato). . Sonata La Primavcra. 195 Wheeler. — F. HMnoAbCKuu. Kre bergom gostovala po SAD (1932). prevod Milano 1875). Stoneom vodila ansambl slobodnog modei plesa. La Vie passionee de Paganini. Belgiji i 1938 (novo 1950. 1955). 1834 vraća se u Italiju. Weidmann. izazivala Milano 1940 (IV 1947). Paganinis Leben und Character. I. 10). mu daje titulu virtuoza dvora. Ni Paganini. izdrţljivosti i snaţnoj individualnosti. 2 i 3. Sonata a violino scordato za violinu uz pratnju 2 violine. dal »Tancredit di Rossini op. njegova chestra di Paganini e i dir del suo »demonska« igra. — F. Bruni. 1817 — 18. W. — /.). 1820. Paganini. .. prevod New York 1911) —■ A. gitaru i violonĉelo. — J. Oklahoma 1957. Tada je na vrhuncu Paganini. . the Genoese (2 sv. v. Uĉenica J. Torino oteti niti mu ziĉari sasvim drugaĉijeg kova. R. 8.. Maesloso. Brahms {Varijacije na Paganinijevu temu op. Genova 194 H. God. Niĉe 19: M. Ier Collection of the New York Public Librarv. violu. Bolma. De Co Paganini. Paganiniana ornale robe »a la Paga-nini«. D. 1.. 1953. / Palpiti. i V. —■ H. 1906. Mantovani. Me 1961. —J. Boscassi. . K. Variazioni paganiniane. MGG. Sivorija (oba iz njegovih kasnijih godina). Die Violintechnik ] ninis (disertacija). Cecchetija. Uz to sa H. tal. Susannah and the Ba (Rossini. 1956) i dr.. . Liszt (Ţtudes d'execution transcendante d'apres Paganini). violu. 1921. Sonata per la gran viola e orchestra. London 195 M.prevod Milano 1 — A. ameriĉka plesaĉica i koreograf (Indianap 22. u h-molu (La Campanella) op. Paganiniana in the . violu. Car dell' uomo je u Parizu. 7. P muzika D. — L.24 PAGANINI — PAHISSA LIT : /. 1820. 6 kvarteta za violinu. je zanos kojemu se nisu mogli Pizzetti. A i on sam smatrao je mnoge te neosnovane priĉe poţeljnim prilogom svojoj afirmaciji. a kantilena oĉara vajuća. Pariš 1831. Tu je trupu obnovila pod nazivom Page-Stone Bali 1950 u Parizu prvi puta s njom nastupila. engl. te u Kini i Japanu (1934 1934—37 sa B. Pagj Krakow 1958. -de Miramon Fitz-James. I slave i bogatstva ... velikih uspeha u Milanu. Guhr u delu Ober Paganinis Kunst die Violine zu spielen. Pjevala zatim s veli uspjehom u Torinu. 1936. Caprice d'Adieu. 1797 — 1800 boravi u Genovi i Livornu. Wiesbaden 1961.■. Palermo 1949. Hamburg 1831 talentu nego i upornosti. Paganinis Lehre. znatno uticao na stil violinske muzike.. opo_ _ _ -. 1925. PAGANINI. Impromptu an bois (Ibert.. Paganini. gitaru i violonĉelo op. — A.. Niccolo Paganini. klavir i hor). — Za gitaru: 4 sonatine. Minuetto e Perigourdine. PAGLIUGHI. Paganinis Leben und Treiben. Vita di Niccolo Paganini da Ge što mu donosi mesto koncertnog majs tora novoosnovanog orke Perugia 1851 (novo izd. gitaru i violonĉelo. Conestabile. 1900 i 1921. Mušica c gi. TJaAbMUN. nastupom i ophoĊenjem. Moto perpetuo. Zacharezvitch. Baletna solistica kaza u Chicagu (1918 —19). kultivisao je i takve efekte kao što su sviranje na samoj G-ţici ili sviranje na tri ţice (kad bi jedna pukla). 1833. stra. London 1936. toliko i njegovim izgledom. 35 Minuetti. — Th. 11. Napulju. — L. . 1826. — J. 1820. Harrys. Schottky. je obogatila reper mnogim novinama. M. Zbog takvih kvaliteta mr su njezine uloge snimljene na gramofonskim ploĉama..Marseille 1940. a Praha. — A. Lina.. trio u D-duru za violinu. 1809 napušta nova 1909. God. Marseilleu.. virtuozne tehnike. poslednje boravište mu je Nica. — P. Centone di sonate za violinu i gitaru. 4 i 5. Nocturno za violonĉelo i klavii . Bonaventura. sonata sentimentale. Paera.v 1929. Za violinu solo: Ventiquattro Capricci op. Pa ni intimo. Bavagnolija. Trio concerlante za violu. pune bleska. Paganini in seinem Reisevvagen und Zimmer.. Fetiš. 7 1880 —• Buenos Aires. Istakla izvornim koreografijama za Chicago Lyric Theatre: An Amer in Pariš (Gershwin. J. — 5". — E.. Arte e magia di Niccolo Paganini. V 1908 ■—■).. Celeda. imaju sve osobine njegova izvoĊaĉkog stila. 1936). Le Streghe (varijacije na temu F. novi otisak Milano 1939). 1946). — G. 12 Sonate per violino e chitarra op. Francu skoj.:^. Od 1929 pri balerina Opere u Chicagu i Cincinnatiju. Sussmavra) op. Paganinijeve kompozicije. — G. O njemu se pišu ĉlanci. španj olski kompozitor (Barcelona. Milhauda. 27. Jaime.. la vita pera. MQ. Notict God. — E. ■ ■ * . Milano 1960. F. — KAMERNA : gudaĉki kvartet. 1909 i Nit de somnis. T Chiesa. u a-molu. prevod London 1852 kvenim sveĉanostima u gradu Lucca i postiţe prvi znatniji uspeh. — M. II Violino di Paganini kneginje Elise Baciocchi (Napoleonove sestre). G. Sonata amorosa galante. J. Prag 1940. X. Roma 1923. HHKKOJIO ITaraHHHH.-■*■. Isticala se ĉistom vokaliz jom i stilski vjernim interpretacijama. C. A Profond Misterv. Into nacija mu je bila savršena. Berlin 1921. 19 Balio delte Ingrate (Monteverdi. Berlin 1922.^-^. 1926. — Zatim se niţu koncerti po i Saussine. Pag£ Tek od 1828 polazi na turneje van Italije. 1939. Ciandellija i C. imperator storico e letterark la Liguria. Prvi koncert daje u Geigenhaltung. Direktor Gradske muz škole u Barceloni i muziĉki kritiĉar listova La Publicidad i Nottcias. Milanu. Niccolo Paganini. Od svojih je uĉenika priznavao samo dvojicu: G. 1851. Paganini a Palermo. ■ . obnovio je upotrebu scordature. Chronologie of His Life. London 1907. 6. ORKESTRALNA: 2 simfonije. De Courcy. 1835. ostaje u istoriji muzike jedinstvena. Ha. Milano 1936). Paganini Paganinijeva Capriccia op. 1926. DJELA.. njegovo im e postaje u Italiji pojam. Somni d'infant za klavir i orkestar. Za v io lin u i o rk e s ta r: 5 k o nc e ra t a . 1962. sonata za klavir 1 violinu. — 1 Boero.

F. Seis canciones. nego i onda kad je suptilnija. 1951 i dr. ĉas u majstorski izvedenoj imitaciji. Veliku su popularnost stekle njegove partizanske kompozicije. D. 1949. . 3 magnetofona. na školi Glasbene matice u Gorici. 1. —■ Filmska muzika. 1767. VI 1816). DJELA EKSPERIMENTALNA: Hommage a John Cage za 2 klavira. Duo concertante za violinu. DJELA. Cantata a la tumba de Garda Lorca. PAHLEN. za violu i klavir i za razliĉite duhaĉke instrumente i klavir. a dramatika ţiva. Nam June. 1866. 1945. John Knowles. preteţno veće muziĉke forme. neko vrijeme orguljaš u Bostonu. DJELA. John Knowles Paine. pedagog i kompo zitor (Portland. Electronic Opera No. Maine. Od 1970 djeluje u Los Angelesu. 1948. osobito istarske. ORKESTRALNA: Simfonija v slogu dialonike. etide i minijature za klavir. svjeţa. — N. sonata za violinu i violonĉelo . •— Opera Azara. Chasea. ameriĉki orguljaš. Paineova djela. te htrijanka. Abos. 1927—40. in Spain G. Tragicomedia de Calixto y Malibea. solo-pjesme. 1955. 1956. SAD. 9. ostalo opere serije): // Ciarlone. ■— KOMORNA. A. Rimu. 1951. Fortner) i na ljetnim teĉajevima u Darmstadtu (1957—59)5 a radio je i u Elektronskom muziĉkom studiju Radio -Kolna. oko 70 minijatura. Escenas romdnticas infantiles. Canciones populares catalanas. 1878. Hill. Peter. Olimpiade. Caligrafia musical. 1968. V 1740 — Napulj. medu kojima su J. kompozitor (Sv. 1945—66 bio je profesor kompozicije na Akademiji za glasbo u Ljubljani. razraĊena cjelina. 1880. Solo-pjesme: Baladas. Simple. 1955. God. 1777 (kao Gli Astrologi immaginari. Vida y obrade M. Bruder. 1907). U svoje kompozicije unosio je elemente narodne muzike. 1950. Lach. 1784. 25. Piccinija i D.). 1775. LIT. 3 koncertne etide. capriccio Les Adieux i druge kom pozicije za klavir. 1919. Cimarosu. uz N. I 1839 — Cambridge. Studirao na univerzitetima u Tokiju. muških. PAISIELLO. B. Slovenska suita. 6. Sinfonie for 20 Rooms. 1784 vratio se preko Varšave i Beĉa u Napulj i postao dvorski kompozitor i muziĉki direktor na dvoru Ferdinanda IV. Kurt. Socrate immaginario. komponira u idućih 12 god ina oko 50 opera za kazališta u Modeni. Profesor muzike u Idriji.. IV 1906). zatim dirigent Filharmonije u Rosariju (Argentina). preludiji i fuge. Uĉio na Muziĉkom liceju A. Vrama u Trstu. La Serva padrona. 1939. i K. —■ DRAMSKA. — VOKALNA. argentinski muziĉki pisac i dirigent au strijskoga podrijetla (Beĉ. 1939. 1782. Moving Theater at Amsterdam. Nina o sia La Pazza per amore. 1962. kasnije je postao znatno umjereniji. 15 minijatura za simfonijski duhaĉki orkestar. sonata za violinu i klavir i dr. Nakon uspjelih koncerata na orguljama u Berlinu i u mnogim ameriĉkim gradovima. U tom ţanru P. Hozve. Domine salvum fac za zbor i orkestar. 5 Poetnas. Studirao u Portlandu i Berlinu. — Spis The History of Music to the Death of Schuberl (obj. 1962. dok se brojna zborska djela i solo-pjesme temelje takoĊer na belokranj-skom i prekomurskom melosu. P. 1960. ţenskih. zborovi. 1774. korejski kompozitor (S6ul. 1923. 1962. 1945. se sluţio svim naslije Ċenim formama.. Mendelssohna). simfonijske pjesme The Tempest. 1946. 1938). Ivan kraj Trsta. 1778. Gala Placidia. ide u red najistaknutijih ameriĉkih mu ziĉkih pedagoga svoga vremena. Ptuju. 1910. Foote. 1873. Od 1862 predavao muziku na Harvard University (od 1875 profesor). 1928). DJELA. // Barbiere di Siviglia. simfonijska pjesma Tuje ţivljenje. Sendar y cumbrcs de la mušica espanola. 1906 (nova verzija La Princesa Margarida. 1900. Na poziv Katarine II boravio 1776 —84 u Petrogradu kao dvorski kompozitor. Studira na Conservatorio di Sant'Onofrio u Napulju. oslanjaju se na Beethovena i na ranu njemaĉku romantiku (osobito R. ronda i capricci za klavir uz pratnju violine. 1877 i Poseidon and Amphitrite. 1802 —03 kapelnik Napoleona Bonapartea u Parizu. Istarske predigre za klavir i orkestar. 1943. 1803. najznatniji majstor talijanske komiĉne opere u drugoj polovini XVIII st. kompozicije za 2 violine i klavir. »bostonske skupine« muziĉara odgojio je niz znatnih kom pozitora. 26. Za svoj kompozitorski rad dobio je Prešer-novu nagradu.: M. imenovan je direktorom nacionalne muzike. PAISIELLO (Paesiello). 25. simfonije. bliska narodnoj. A. 2 Pieces for Alison Knowles. Don Gil de las calzas verdes. duhaĉki trio. 1930. Kad je 1799 proglašena republika. 1957. kompoziciju uĉio na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (W. Solo-pjesme: Belohranjske otroške pesmi. Torinu 1 dr. // Re Teodoro in Venezia. izvedenih 1764 u Bologni. de Falla. MQ. — Misa u D-duru za sole. Predstavnik Druge napuljske škole. E. Adler. Ansambli su mu ĉas homofoni.o ugank. God. bakrorez najbolja djela stilski su ĉista. Co. 1955. 1941—45. Od 1815 bio je samo dirigent kraljevske kapele. Karol. a onda profesor Univerziteta i zborovoda u Montevideu. 1961. Orel). 1953. Karakteristi ĉno je K. violu i violonĉelo. 1789 i Pro-serpina. maestro di cappella i nadzornik talijanske opere. INSTR UKTIVNA : Armonizacion de bajos y cantos dados (2 sv. Etude jor Pianoforte za 2 preparirana klavira i dr. Od 1803 u Napulju dvorski muziĉki direktor. — SPISI: Los grandes problemas de la mušica. Gostuje u brojnim latinskoameriĉkim zemljama i u Evropi. 1966. — VOKALNA: oratorij St. P. Piezas infantiles. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. —■ prema H. Više kompozicija za mali orkestar (7 slika iz ciklusa Obisk grajskega muzeja. — KLAVIRSKA: Tri arabeske. Posebno se istiĉe njegova melodika. Angelica. jasna. 1936. nakon kraljeva povratka lišen svih funkcija. 12 klavirskih kvarteta.PAHISSA — PAISIELLO KLAVIRSKA: Sonata fantasia. Exposition of Music. ORKESTRALNA: 2 simfonije. fešte teatrali . Otrošhe pesmi in . 2 koncerta za klavir. klavirski trio. Veneciji. 1783 i Christus. gudaĉki kvarteti. — Preveo knjigu The Musi'. La Vedova di bel genio. 1947 (talijanski 1961). 1788 (kasnije i pod drugim naslovima. naroĉito zborovi (Komandant Stane. Mason. violinu. — Kompozicije za orgulje. zbor i orkestar. 1958. 1964) i za gudaĉki orkestar {Mrtvaĉki ples. Njegova G. John Knowles Paine. 1955. 1953.no. 6 gudaĉkih kvarteta ili za flautu. A. A. 1957—58. 1794. Na juriš!. 8. 1766. 5. B. SAD. Karakterizacija likova mjestimiĉno je vrlo vješta. kompozicije za zbor i orkestar. V boj!). Scenska muzika za drame. 1769. VII 1932 —). 25 3 komada za Charlottu Moorman: Cello Sonata. 1913. — Klavirske kompozicije. 6 be lokranjskih suita za djeĉki zbor i duhaĈe. Tri prekmurske narodne. 1900. 1779). Martini u Bologni i privatno kod S. Ţalostinka ţrtvam. talijanski kompozitor (Taranto. Marianela. U svojim eksperimentalnim djelima slu ţi se televizijom kao sredstvom umjetniĉkog muziĉkog izraţavanja. — INSTRUMENTALNA: 12 kon-. ali od 1801 ponovno je na dvoru. 1950. — VOKALNA: oko 400 mješovitih. prvoj katedri za muziku u SAD. Osterca u poĉetku modernist. 30 belokranjskih otroških iger. PAIK. 1967. 1789. Variation on a Theme by Saint-Saens. 1937. 1965. Šef -dirigent orkestra Filarmonica Metropolitano u Buenos Airesu. je. 1781. violonĉelo i orkestar. Be. 1876. VII 1896 — Ljubljana. C. 1953. 1964. La Frascatana. Napulju. kantate. / Zingari in fiera. 1962. R. Giovanni. Converse i D. 1963. PAHOR. kao vodeća liĉnost tzv. projekciju i dr. Osterca u Ljubljani. 1937 i 1938. Nakon studija neko vrijeme u Beĉu dirigent Radija i Volksopere. Demetrio. Više od 80 opera (većim dijelom opere buffe. — CRKVENA: 10 misa za zbor i orkestar. / Filosofi immaginari. u svoja djela unosio i nove tekovin e. V 1907 —). uvertira za Shakespeareovu komediju As You Like It. 1786. Espiritu y cuerpo de la mušica. Mozartu. Slovenska suita za orkestar. L'Idolo cinese. c. 1950. 1899. Nakon prvih komiĉnih opera. Bodas en montaha. Slovenska suita. DRAMSKA. Massachusetts. 2 oboe 2 roga i b. 1951. Od 1939 ţivi u Juţnoj Americi. La Molinara). Lamusica y el hombre. Pesmi za otroški glas in klavir. Abertu — ĉesto bio uzor W.1959. De W. gdje su mu uĉitelji F. Piezas liricas. omladinskih i djeĉjih zborova. Studirao na Konzervatoriju i Univerzitetu u Beĉu (G. brojne kantate. Canigo. Tri etide. 1904. 1941—45. Achille in Sciro. i to ne samo u veselim puĉkim prizorima. na Konzer vatoriju G. Schumanna i F. 1764. PAHOR za Pahora da je većinu svojih djela pre radio i za drukĉije instrumentalne ili vokalno -instrumentalne sastave. Parmi. A. 6 menueta za 2 violine. 1876 i Spring. Opere: La Preso de Lleida. Don Chisciotte della Mancia. Belokranjska suita za muški zbor. 1784. 1765. G. prirodna i raznolika. Durante. XI 1974). Banja Luci i Mariboru. 1939. Munchenu i Kolnu. nadbiskupski dirigent kapele Tesoro di San Gennaro u katedrali. oko 1773. X. Cotumacci i G. MGG. ■— VOKALNA: oratoriji Lu Passione di Gesu Cri. Opera sextronique. te postaje u zemlji jedan od vodećih opernih kompozitora. scenska muzika. poetiĉna i zaokruţena i time je P. 1955. PAINE. npr. P. certantnih simfonija. sonate. kasnije poduzima niz turneja po Evropi. 1774. Štiri pesmi za glas i gudaĉe. 2 gudaĉka kvarteta. Pod utjecajem S. Carpenter. Andromeda. 1938. L''Amor contrastato. finale je katkad scenski posve zaokruţena. Najznaĉajnije Pahorove kompozicije s kojima je znatno pridonio razvoju slovenske muzike jesu Oĉe naš hlapca Jerneja za zbor. Bogata skala izraţajnih sredstava naglašuje Paisiellov izvanredan smisao za ironiju i patetiku. 1957 direktor Teatro Colon u Buenos Airesu. 20. Intermezzi. La Morisca.

povodi postupcima francuskih impresionista. Notenschrift Notendruck.. X 1923 —• 23 II !975). 1954. melju 200 razliĉitih rukopisa od IX do XVII st. Music and Letters. — KLAVIRSKA: Sonaiina valencu Valencia. ORKESTRALNA: 3 simfonije. pjesme za glas i gitaru. — VOKALNA: dramatska legenda Les Saintes Maries de la Mer. — N. Lussy (Histoire de la nota musicale. 1921. Paisiello. 1905). III 1954 u Osijeku s ciljem da unapreĊuje tamburaštvo kao posebnu muziĉku granu i da njeguje slavonski folklor. Sadio). 92). Bertelina. — Komorne. P. varijacije za violonĉelo i klavir. L. Stabal mater. suita Gongoriana. Od svih su radova najvaţ meĊutim.). Nina Kirsanova). oko 30 solo-pjesama. N a poticaj STD Paje Kolarića odrţava se od 1961 u Osijeku Festival tamburaške glazbe Jugo slavije.violinu i klavir. Riem (Studien zur Geschichte der Notenschrift.: M. uz to 1952—72 koncertni majstor Beogradske filharmonije. O neumatskoj notaciji pisali su F. Gregorii (obj. Paleographie musicale izlazila je u dva niza. koncert za flautu. Napoli 1908. 4. 1930.. Stabat Mater za sole. Valutazioni critiche rettificate. Branko. Un'autobiografia inedita di Giovanni Paisiello. u kcjoj su stekli muziĉko obrazovanje mnogi današnji ĉlanovi. psalmi. J. Farkas. Tamburaški orkestar pod vodstvom dirigenta Julija Njikoša (1954—67) i zatim Ivice Cvetkovića. 1940. 1947. MGG. 1 i 1919). Pi (El Canto mozdrabe. 1946. 3. U njegovu okviru zapaţene je rezultate postigla narodna tamburaška škola. 1894). 1958. Studia Musicologica. Gallena (X st. spontanost i tehniĉka virtuoznost ovog umet-nika zapaţeni su i od kritiĉara inostranih zemalja. — K VIRSKA: sonata. Grĉka. Srednju baletsku školu završila u Skoplju (G. sonata za klarinet i klavir.. Ghidanzoni.Studij završio 1951 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (L. od 1952 direk Konzervatorija. 2 TeDeuma. 1956. H. Halevyja (kompozicija). Faustini-Fasini. Roussela. XII 1936 —). dirigent i kompozitor. od 1963 proft na Muziĉkoj akademiji. Paisiello e la corte di Vienna. V< ner (Einfiihrung in die gregorianischen Melodien. 1874. 1962. Giovanni Paisiello. atonalnost i modalne ljestviĉne sisteme. 1940. Hoffmeister) i kompoziciju (O. orgulje i orkestar. Uĉio (Neumenstudien. PAJEVIĆ. Fournier) i A. della Corte. 1940. Kodeks 121 iz Einsiedelna (X—XI st. 1927. kasnije primjenjuje p< tonalnost. 1926. 1852). (obj. O salutaris hostia za 3 glasa i orkestar. ĉeški pijanist i kompozitor (Travi 19. 1958. Make donski. Thibaut (Origine byzantine de la notation neumat de Veglise latine. 4 mise za zbor a cappella. 1942. 1 1905 i 1921). Marche de f'ele. God. Opere teatrali. F. 1929). Njegove su rane kompozicije inspirirane mediteransl folklorom. Giovanni Paisiello. 18. DJELA. Kodeks 339 iz St. 1889). Preteţno je instrumentalni kompozi DJELA: 3 koncerta za klavir. — A. Luksemburg.LA: simfonija u Es-duru. španjolski dirigent i kompozitor (Alfara del Patriarca. Valencija. MGG. zbor. Gregorii (obj. a i kasnijih teor cara susreću mnogi odlomci u kojima se opisuju ili tumaĉe jedini muziĉki znakovi. U svoje doba usamljena pojava. 1939 i Joyel. Šino. 1958. i 6. RAM. klavirski kvii 1933. 181 1904. 1967. U njima su znanstveno i kritiĉki objavljeni fi mili najstarijih i najvaţnijih neumatskih muziĉkih rukopisa. 1872. 1882. francuski kompozitor (Montpellier. 1935. Fragments symphomques. 1907). 6. Simfonija (Bizet). 1929. Nastupao u mnogi m zemljama solistiĉki i u Ĉest triju (P. F. — Cr^ djela za glas. M. naXoci6? star i yp< pismo). utemeljeno 21. 1886. Fleischer PAKOVSKA. VII 1914 — ). raspevanost. Cantate pour le centenaire de Favre. solo-pjesme. Novak). MUZIĈKA (grĉ. — M. 1918 — 19. PAJEVIĆ umetniĉke domete dobio je više nagrada i priznanja. katkad pikantna melodika. zbor i orkestar. Torino 1922. kantata Le Czar Ivan IV. 1936. 1939. della Corte. Smetana. Temperament. 1923. (K. ostao je do kraja ţivota daleko od svih modernih strujanja. Nastav ljajući tradiciju muziciranja na tamburama. 1947. 1920 i Amor toma. 9. Opere: Le Passant. — H. usavrša se u Parizu na Ecole Normale (D. U Valen djelovao kao nastavnik. Loevienberg. Siluetas. X. Conca za orkestar. 1937. 1936. Poemas de Juventud. I 1893 — Valencija. Emile Paladilhe. Suzanne. Za svoje visoke B.. PALEOGRAFIJA. 1878. — A. —■ A. LIT. Ravela. VI 1844 —■ Pariz. — KOMORNA: Cuarteto en estilo popular za gud.. Kodeks H. Telio. Eicena e danza de Omar. Paisiello e i suoi primi trionfi a Napoli. dirigent i solista Ka-mernog ansambla Radio-Beo-grada (1955—59) i 1971 osnivaĉ i prvi violinista Srpskog gudaĉkog kvarteta. Cortese. bale rina (Pirej. Na Konzervatoriju u Pragu studirao kl. 1945. G. Njemaĉka. Responzorij — gr. Madţarska.. W. društvo je razvilo ţivu djelatnost. I 1926). znanost koja se bavi prouĉavanjem staroga notnog pis Premda se već u djelima srednjovjekovnih. Bernoulli (Die C ralsehrift bei Hymnen und Sequenzen im spateren Mittela 1897). — KALNA: Pisen o ćloveku za sole. izdanja francuske benediktinske opatije u Solesn — Paleographie musicale. meĊutim. X. zatim se usavršavala kod Marine Timofejevne-Semjonove u Moskvi. Sunol (/. MUZIĈKA na Konzervatoriju u Valenciji. — A. sonata i druge kompozicije za git kompozicije za violonĉelo i klavir. Pajo). Parrish (The Notation of Medieval Mi *957) obraduju svu problematiku muziĉke notacije od njez poĉetaka do danas. U. praćeni studijama najboljih gregorijanista. ci Zavale stopy za zbor. Chigiana. Concierto levantino za gitaru. Mondolfi. Uz to postoji i posebna grana muziĉke pa granje koja se bavi samo srednjovjekovnim neumatskim not pismom kojim su se od VII do XIV st.) Anti nale Missarum S. Ko. 1939. Paisiello: »I filosofi immaginari«. 1936. ale Justus ut palma s komparativnim tablicama sastavljenim n. Concertino da camera za flautu. zborovi. Die germanischen Neumen. i 8.. 1908—27). Ĉinile. mala suita za klarinet i klavir. preludij i capriceio za violinu i kl. Abert. LIT. punoća i soĉnost tona. 4. Masky za saksofon i klavir. 1884. 193' 42 predavao klavir na Praškom konzervatoriju. Zlatna ribica (Logar) i dr. PALENIĈEK. Pej. Romano).. a nakon 1930 nast Dom J. 3 Danzas valendanas. 19C5. 1935. Si. rekvijem. 4. Baleti: Lliri Blau. divertime 1938. 1885 1 Patrie. Osijek 1974K. Kodeks 34209 Britan muzeja (XII st. La Obra pianistica de Manuel Palau.) Antiphona Tonarium Missarum s neumatskom i slovĉanom notacijom 1901—05). a postojala je još pjevaĉka i folklorna sekcija i omladinski tamburaški orkestar. PALAU. — A. — M. Uĉio na Konzervatoriju u Parizu kod A. 1933). Somerset. 1944 i 1950.-koncert za sakso 1943. Rojo i G. Pupino. Paisiello's and Rossini's »Barbiere di Siviglia«. notnoga pisma zapoĉelo je istom potkraj XIX st. zatim u Parizu kod Ch. (-> Kolarić. Klavirni skicaf.. violinista (Beograd. koji okuplja najkvalitetnije sastave iz cijele zemlje. V. Napoli 1925. AFMW. Mingote.: C. orkestraciju studirao i kod M. 1906. Od 1948 u Beogradu nastavnik Muziĉke škole Josif Marinković (do 1951) i od 1953 docent i zatim profesor na Muziĉkoj akademiji. Poljska. 1860. 1927. Ĉeške pohadky. kantata Abacus. 1782. sistematsko i znanstveno prouĉav. A. PAJO KOLARIĆ. Roma 1929. 1923). u kompozicijskoj tehnici ĉesto se. U njegovim operama i solo-pjesmama istiĉe se ljupka. 8c 1600. misni stavci. zarzuele nijiors. Mascarada saredstica. rafinirana. 1935. Naroĉito se istakla u baletima Labudovo jezero (Ĉajkovski). — DRAMSKA. biljeţili napjevi greg janskoga korala. Elpida. instrumente. 11 mala suita za violinu i klavir. 6 Preludios de Espana i dr. 1962. Osnivaĉ. Manuel Palau. Gasperini (Storia della semiogr musicale. pokrenuo ih je 1889 i do smrti Ċivao Dom A. Raillard ( plication des neummes ou anciens signes de notation. 1955. V. ĉiji poĉeci u Osijeku datiraju od sredine XIX st. 1966. Diana. Marcha burlesca. C. P. Bannister (Missale Gothicum. 1895. R. A. Conci dramdtico za klavir. — DRAMSKA: o] Maror. F.. J. Paisiellos Buf-fokunst und ihre Beziehungen zu Mozart. Marmontela (klavir). Music and Letters. X. 1892. a posebno srp skih kompozitora. 5. 2. Od 1892 ĉlan Instituta. Šin. 1958. P. Benoista (orgulje) i F. Fremiot. II 1967). Gajard. 15. Valencia 1956. Manuel. H. G. LIT. ostvarila niz glavnih uloga. 1952 i 1961 . Settecento italiano: Paisiello. 1938. Ĉlanica Makedonskog teatra. Tri} caledralicio. Mocquereau (1849—1930). klavirske i orguljske kompozicije. mušico contemporaneo. orkestar i orgulje (misa. pri-redivši preko 500 koncerata u zemlji i inostranstvu. G. LIT. a rukovodio i Institutom Valenciano de Mušice gia. 3 sv. a Debussy. 1939. 1889 i 1895. H. ducion a la paleografia gregoriana. Cametti. Prvi (A) obu ća ove publikacije: 1. Kodeks 601 iz talijanskoga grada Lucca (XI . Roma 1969.26 PAISIELLO — PALEOGRAFIJA. i 3. 1942) i C.) Antiphonale ssarum S. 1957. Sesini (Decadenza e resta zione del canto liturgico. je stekao velike zasluge za izvoĊenje dela jugoslovenskih. Valencia 1946 F. Grĉka). Home. 1940. Un'opera di Paisiello per Caterina II di Pietroburgo »Gli astrologi immaginari« (1779). Apel (The Notation of Pohphonic Music. Danza iberica. 1896—15 7. — CRKVENA: 2 mise. E. — VOKALNA: ko mpozicije za glas i orkes niz kompozicija za zbor. DJF. Poemas de Hum. — E. MGG. sonata za. — Teoretsko djelo: Regole per ben accompagnare U partimento o sia U basso fondamentale sopra il ĉembalo. — U. 1925). O. 18. Giovanni Paisiello. 159 iz Montpelliera (XI st. L' Amour africain. 1881). oratori e cantate di Giovanni Paisiello (s popisom djela). 2 1913 i 1919). 1878.) Antiphonarium Ambrosianum (obj.: Slavonsko tamburaško društvo »Pajo Kolarić« 1954—1974. E. —■ A. 1896). PALADILHE. Wolf (Handbuch der Notationskunde. 1962.: A. 1956. Marjanović) i usavršavao se u Ţenevi (C. Kao solista i kamerni muziĉar razvio je veliku umetniĉku delatnost. Klasiĉna simfonija (Prokofjev). — KOMORNA: gudaĉki kvartet. 3 Im siones orquestales. Alexanian. Bari 1940. moteti i dr. P.. Mocquereau (niz radova. — H. 3 sv. — Autobiografija (u rkp. David i M. T. Prota-Giurleo. Italija. slavonsko tamburaško društvo. Valencia za kl i orkestar. 1944). Koechl i A. Plocek i F. Qu< Manuel Palau. J. Josef. odnosno M. brojne solo-pjesme (najpoznatija Mandolinata). Rudolfa Ergotića i Huga Borenića razvio se u vrsno instrumentalno tijelo koje se afirmiralo u domovini i na gostovanjima u inozemstvu (Austrija.

Taniec z Osmolody\ 1933. Povijesne ĉinjenice govore drukĉije. Study 58 za mali orkestar. Mjesec dana kasnije postaje P. PARTIM SENIS. Oni. kapelnik je u crkvi S. o samo vo ljnom dodavanju ukrasa od strane pjevaĉa. 1936 (izgub ljena). 16.lita d'Este na ĉijem je dvoru u Rimu i Tivoliju ţivio do 1571.) Graduale S. nakon G. mogla biti napisana oko god. Još dva zbivanja treba izdvojiti iz Palestrinina ţivotnog toka: u logu u odnosu izmeĊu Tridentinskog koncila i crkvene muzike te rad na reformiranju korala. Varijante za 2 klavira. — KLAVIRSKA: varijacije. violinu i violu. vjerojatno zahvaljujući njegovoj naklonosti. IzmeĊu 1931 i 1939 provodio naizmjeniĉno u Parizu i Varšavi. 1931. U novije vrijeme nastavlja se s izdavanjem dje la Paleographie musicale. Le Bel. 1930. Gregorii (obj. PARTIM teksta. R. pa se u starim rukopisima i izdanjima susreće i Praenestinus kao jedna od varijanata umjetnikova imena. Iz ovog odsjeka Palestrinina ţivota vrijedno je zabiljeţiti njegovu suradnju sa F. Simfonijeta za komorni orkestar. 1958) i 18. MeĊutim. 1936. Roman Palester. 1932. sonatina za klavir 4. passacaglia. 1950. Piccolo concerto za komorni orkestar. Nije poznato kad se P. Vi. 1939. U njegovim ranijim djelima naziru se utjecaji K. Giovanni Pierluigi da (obiteljsko prezime bru 1555 morao napustiti kapelu. 1962. kada je postao nastavnik muzike u novoosnovanom Seminario Romano. Concertino za ĉembalo i ins trumentalni sastav. Tu je sluţbu oba vljao vjerojatno 5 —6 godina. Pali su prijedlozi da se figurama muzika posve ukloni iz crkve. MeĊutim. PALESTER. Petra. ĉuli glasovi o zloupotrebama kom pozitora i pjevaĉa. danas Ukrajinska SSR. Kolacze za ţenski zbor i komorni orkestar. Ti su ga radovi vjerojatno potakli na pisanje duhovnih madrigala koje je kasnije objavio u dvije knjige.PALEOGRAFIJA. 11. 1945. II 1594). uskoro je stupio u sluţbu kardinala Ippo. za gudaĉe. Uĉio na konzervatorijima u Lavovu (M. lat. vratio u Palestrinu. 160 iz Worcestera (XIII st. iako oţenjen. Tri fragmenta Jana Kochanozvskog za glas i 11 instrumenata. Tri soneta Orfeju (R. serenada za 2 flaute i gudaĉe. 1951. talijanski kompozitor (mjesto Palestrina ili moţda Rim. smjernica u crkvenoj muzici. i to: 1. — DRAMSKA: opera Zywe kamienie (nedovršena). 2. jer je ponekad znao postavM 9. Psalam V za bariton. 1909). da PALESTRINA smrti G. koncert za klavir. što nije potvrĊeno. zbor i orkestar. Roman. Kad je te iste godine umro njegov zaštitnik. 1949. Ĉetiri simf onije: I. a UBERPR1MVJ. Kodeks 903 Nacionalne knjiţnice u Parizu (XI st. sonata za 2 violine i klavir. varijacije. 1945— 47 profesor kompozicije na Varšavskom konzervatoriju. Godinu dana kasnije objavio je prvu knjigu misa posvećenu Juliju III. ix/x. 10. 1935. P. a već objavljeni svesci pojavljuju se u reprint i proširenim novim izdanjima. Concerto per dodici. P. zbor i orkestar. već u septem - PALESTRINA. Rim 1569 X 0 MUB. 1945 i 1959.VOKALNA: oratorij La Mort de Don Juan. Kao pristaša proturefor-macijskih QV1N1S. 1912). ĉini se da P. uvertira. 28.1OANNIS guće i u višeglasnom stilu PRAENESTINI saĉuvati razumi jevanje MOTTETTOJCUM. 1959. 1960.. Sikorski). Szymanowskog i ponekad I. 1931). R. Concertino za saksofon i gudaĉe. MUZIĈKA — PALESTRINA Antiphonarium monasticum (obj. 1937. Drugi ni z (B) obuhvaća samo faksimile. Kodeks F. Na tom će mjestu ostati 23 godine. Mjesto roĊenja nije pouzda no utvrĊeno. 1955). Fragments des Manuscrits de Chartres (obj.) Le Manuscrit du Mont-Renaud (obj. God. Ali nije sasvim iskljuĉeno da se P. je. 1547 se oţenio. Gallena (IX st. kantate Wista. 1959. II. Poput nekolicine drugih muziĉara. 14. F. 1947 i Imie Ttve. 1958. 1561. nisu bili usvojeni.) Gradual i tropar iz Bologne (obj. Moguće je. Ovaj je uveo u kapelu stroţe mjere i obavezno pridrţavanje propisa. kojim zapoĉinje moćni protureformacijski pokret. 1555. ostati do smrti. 1949. 1551 pozvan u Rim da u crkvi sv. 1948.. F. scenska i filmska muzika. Coppola. 1563.) Cantatorium (obj. Maria Maggiore. Kad je pale strinski kardinal-biskup postao 1550 papa Julije III.) Antiphonale Missarum S. Gallena (X st. i on je za Nerijeve duhovne sastanke što su se odrţavali u oratoriju crkve S. a od 1950 primjenjuje serijelnu tehniku. 1939. koncert za violinu. izabran je za papu Pavao IV. Pretpostavlja se da je to gradić Palestrina iz kojega sasvim sigurno potjeĉu njegovi roditelji. ali je na XXII zasjedanju (1562) donesen zakljuĉak da iz crkvene muzike treba odstraniti sve što »sablaţnjava i one ĉišćuje«. rekvijem za sole. Gradual i antifonal iz Novona (X st. Meli. Animuccie. Budući da se ne zna kad je ušao u taj djeĉaĉki zbor i koliko je u njemu proboravio. XII 1907 ■—). pa je P. a i vjerojatno jedino to. 12. oko 1525 —• Rim. III. da je Misa pape Marcela bila 1565 (dakle po završetku koncila) izvedena pred kardi nalskom komisijom koja je ispitivala odn o s t o n a i r i j e ĉ i i u crkveno. 1948. DJELA. Spominju se s tim u vezi i druga imena: Cimello. rodio i u Rimu gdje je ţivio 1537 kao pitomac djeĉaĉkog zbora u crkvi S. doduše. 1942. simfonijska suita. bio izabran za kapelnika rimske katedrale sv. mogla je i nastati iz teţnje PETRALOISII da se pokaţe kako je mo . Rosello i dr.) Graduale s beneventanskom notacijom (obj. Muzika za 2 klavira i orkestar. a dotakao je i probleme crkvene muzike. kodeks 123 biblioteke Angelica u Rimu (XI st. 1925). Maria in Vallicella pisao jednostavne crkvene kompozicije u duhu starih lauda. Kodeks 10673 F. Hartkerov Anti fonal (obj. 1947. 1930. Stravinskog. do smrti. 1905). To se mjesto nekada zvalo Praeneste. Iginio. solo-pjesme. 15.) Anti phonarium monasticum (obj.). 1935 i 1943. 1900) i 2. a usko ro zatim i njegov nasljednik Marcel II. U stvari. Soltysowa) i Varšavi (K. Malapert. preteţno u Parizu i Miinchenu.ruĉno. 27 Pierluigi). M. X. 1947 i IV. 1942. Lissa. nije dugo ostao na svom novom mjestu. God. o pretrpanostima i zamršenostima polifone strukture koja ne dopušta da se tekst slijedi i razumije. Divertimento za 9 instrumenata. je takve teţnje zastupao i u drugim svojim djelima (iako ne u svima. ona je proizvela tako dubok dojam da crkvenu muziku figuralnog tipa nikakvi prigovori nisu više mogli ugroziti. poljski kompozitor (Šniatvn. 3 gudaĉka kvarteta. Sam se ĉesto potpisivao Giovanni Petraloysio Prenestino ili Giopetro Aloysio Prenestino. 1956. 1948. Rilke) za sopran i komorni orkestar. tzv. postao je (zacijelo papinim posredovanjem) pjevaĉ u Papinskoj kapeli. koja se pojavila poĉetkom XVII st. Maria Maggiore. zakuĉaste probleme vokalnog Višeglasja) P AL TVSALESTRINA. 1951. zapoĉeto 1^45.) Graduale s prosarom i troparom (obj. 1959. Kodeks VI 34 iz Beneventa (XI — XII st. naslovna pa su postepeno njestrana. sonata za gudaĉe. kapelnik crkve sv. Imao je tri sina od kojih ga je preţivio samo najmlaĊi. 1957. Sama je misa. nije bio uţe povezan s aktivnošću koncila.: Z. — CRKVENA: Missa brevis. — . ljati i rješavati vrlo Oefemabftamm. bavio i reformom obrednika. 1959. U vrijeme Pija IV završeno je. 1960. 1972). Gregorii (obj. Kodeks 390 — 391 iz St. P. ali ga je smrt osujetila u toj namjeri. Po tom je gradiću P. kad je zbog nepovoljnih uvjeta za rad i zbog neslaganja s crkvenim vlastima svojevoljno napustio mjesto. P. zatim ponovo u ino zemstvu. 1956. Piccola serenata za flautu. 1952. Concertino za klavir. Kodeks 359 iz St. U Rimu će P. Yrieixa u akvitanskoj no taciji (obj. 1937 — 51).muziĉkim djelima. ovo je samo legenda. 1948. Kakva je uloga u tom nastojanju dopala Palestrinu? Treba odmah reći da ona ni do danas nije sasvim razjašnjena. je majstor instrumentacije i izvornih zvukovnih efekata. Ali P. a papa Pavao III je namijenio pripremanju pjevaĉa za Sikstinsku kapelu. ali se zna d a je 1544 izmeĊu njega i tamošnjeg katedralnog kaptola sklop ljen ugovor kojim se obvezao da će poduĉavati u pjevanju sve ćenike i djeĉake i orguljati u blagdanske dane. Kodeks 47 iz Chartresa (X st. MGG. i dobio ime. zasjedanje Tridentinskog koncila. Symphonic Music. 1963 i dr. P. balet Piein o ziemi. nokturno za gudaĉe. ORKESTRALNA. LIT. još sa dvojicom oţenjenih pjevaĉa. Del Mel. Ivana Lateranskog gdje će ostati do 1560. 1947. A. 1942. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija. teško je reći koji je od tadašnjih kapelnika te crkve bio njegov uĉitelj: G. 1938. 1922). 1924). uz to na Univerzitetu u Varšavi studirao povijest umjetnosti. Te je godine. Tu je ostao vjerojatno do 1566. 1937. izvedena pred papom. Nerijem. . I knjiga moteta. On je u ĉasu vrhunaravnog zanosa i nadahnuća komponirao znamenitu Misu pape Marcela. Prema legendi. U zadnjoj fazi taj se koncil. je u pravom smislu rijeĉi spasio crkvenu muziku. Kodeks 239 iz Laona (IX — X st. Potkraj ţivota namjeravao se povući u Palestrinu i uzeti nekadašnje skromno namještenje s kojim je zapoĉeo ka rijeru.) Antiphonale Missarum S. Navodno su tada i njegove glasovne mogućnosti bile priliĉno skromne. Slijedeće godine. 13. naime. Stara rimska predaja tvrdi da ga je poduĉavao Flamanac G. U zrelim djelima utire svoj vlastiti stvaralaĉki smjer. sonatina za 3 klarineta. Vatikanske knjiţnice (XI st. 1563. 17. Petra vodi djeĉaĉki zbor u Cappella Giulia koju je utemeljio papa Julije II. doduše. sona tina za violinu i violonĉelo. 1935. adagio. Na koncilu su se.

Ut re mi fa sol la i Ave / Malobrojne Palestrinine osmoroglasne mise preteţno su na] za dva ĉetvoroglasna zb ora po uzoru na suvremene veneci majstore. oţivljuje Pal nina umjetnost ponovo. nova osjetljivost za harmonijska kretanja u krugu dijatonike. pa O bone Jesu. U ovoj j< pini i jedina Palestrinina misa za mrtve (Missa pro defu Vrhunci Palestrinine umjetnosti u komponiranju misnog nalaze se meĊu šestoroglasnim misama. I po kvantitetu i po kvalitetu P. etei i mistiĉnim raspoloţenjima. Medu drugim Palestrininirr tetima valja posebno istaći niz šestoroglasnih moteta u razvije bogatom kontrapunktiĉkom stilu (Salve jubente Deo. Iz šestoroglasnih misa treba još spomenuti Alma redempton Deum laudamus. Uspo Palestrininih moteta i misa pokazuje srodne stilske zna ali se. 18 misa. traţeći prvenstveno emocionalnost r oznog doţivljaja.eteriĉna atmosfera njegovih djela rr je više odgovarala pojmu romantiĉke crkvene muzike ko napuštala zasade prosvjetiteljstva i njegova trijeznog. umjetnost Pale: bila je u redovitoj muziĉkoj praksi zanemarena i zap ostav Tek otkako je engleski muziĉki historiĉar Ch. Ali to nije bilo u cijelosti Palestrinino djelo. Ali P. Pod in Palestrine objavljeno je 105 misa. P. litanije. u kojoj se sigurnost i razne tehniĉkih postupaka udruţuje s izrazom u savršen sklad. pišući u tzv. dajući uzore novog sklada u sklopu samostalnih melodijskih linija. Soriano. je treći medu najvećim kompozitorima što ih je dotad dala povijest mu zike. U skupini mnogobrojnih Palestr moteta istiĉu se oni u kojima tekst govori o Bogorodici ( regina. jer su na Iginiov poticaj na njemu. L'Homme arme. ne temelji se (kako se ranije smatralo) na Palestrininoj obradbi već na reviziji koju su naĉinili F. radili i drugi muziĉari i to vrlo nespretno i nevjesto. sluţio se strogom nizozemskom tehnikom kanona. za osebujne nizove ĉistih trozvuĉja. Njegova umjetnost definitivno ulazi u eri muziĉki repertoar. napredovanje i razvijanje muzikologije omogućuje c pristupi velikom pothvatu: izdavanju sveukupnih umjetnil* PALESTRINA. Kad je P. Kakva je i kolika u tom odgovornom i opseţnom poslu bila Palestrinina uloga. je baštinio njihovu sklonost i ljubav za kontrapunktiĉke vještine. javljaju se prve monografije o njegovu ţ i radu. a na tuĊe 87 i to jednoglasne teme (od toga 34 na koralne napjeve. P. Kad se.< crpnu inventivnost koloriranja i polifoniĉkog tematskog ! Od ostalih Palestrininih djela. na kraju jednog veoma znaĉajnog historijskog odsjeka. A i mnogi kompozitori XVII i > st. spajao je naboţne i liturgijske tekstove.28 PALESTRINA MeĊu umjetnikovim djelima treba na prvom mjestu spon mnogobrojne mise. moţda su r pularnije Improperije. Nakon Josquin Des Presa. on se i sam upuštao u rješavanje zaku ĉastih polifoniĉkih zadataka . Tzv. Zoilu. .. Schmitza. Ave regina coeli i dr. poslije Palestrinine smrti. Tu es I Corona aurea. Znamenito izdanje gra duala iz 1614. u jeku njemaĉke romantike. Ipak. Ona ne gleda u budućnost već stoji. U motetima pokazuje P. Illumina oculos. lamentacije i madrigali. prema rijeĉima E. Fuxa »Gradus ad Parnassum« (1725) temelji se u goĉemu baš na primjerima i postupcima iz Palestrininih kom ĉija. traţeći od njih da ĉitav gregori janski repertoar pregledaju. ofertoriji. Anerio i F. djela jednostavne fakture u kojemu pri što ih Krist upućuje nezahvalnom puku dobivaju izraz pol boli. je iznad svega uspješno ostvario proĉišćavanje. ficat. Njima se moţe u izvjesnom s pribrojiti znameniti dsmoroglasni Stabat mater za dva zbc kojemu nema teatralnosti i dramatiĉnosti karakteristiĉnih za pozicije tog teksta iz kasnijih vremena (dovoljno je spon Rossinijev pokušaj). »Palestrinin stil« zakljuĉna je karika u lancu što su ga poĉeli kovati Nizozemci. a interes za nju postaje sve veći. paţnja prema tekstu i jasnoći njegova razumijevanja: sve su to elementi koji u sretnoj uravnoteţenosti tvore rijetku ljepotu Palestrinine umjetnosti. u koja spadaju himne. isprave i proĉiste od »barbarizam a« i neispravnosti. pokazala potreba da se brevijar i misal podvrgnu reviziji. di Lassa. proţeta umilnim. do druge polovine XVIII st. uzimao je svjetovne napjeve za cantus firmus svojih misa (ĉak i nakon što se Tridentinski koncil oštro usprotivio takvim postupcima i zabranio ih). doţivljuje konaĉno renesans u. jedini koji se moţe uspješne riti s gigantskom motetskom ostavštinom O. Editio Medicaea. Poĉe XIX st. Salvum me fac i dr. a 2 na < svjetovni napjev L'Homme arme). nametnulo se i pitanje revidiranja gregorijanskog korala. Pri tom se P. P. mot eti razlikuju od mi jednoj znaĉajnoj osebini: u motetima zamašnu ulogu igra t karakterizacija teksta. za koloristiĉko suprotstavljanje razliĉitih glasovnih skupina. Iza Palestrinine smrti njegova je umjetnost doţivjela binu sveukupne stare vokalne polifone muzike. »stile antico«. Vazda svjt teres za djela ovog velikog majstora postojao je uglavnom u I osobito u Sikstinskoj kapeli. Sagledana u cjelini Palestrinina umjetnost ne odaje revolucionarnih crta. je i veliki majstor moteta. od zemske mise na cantus firmus do bogato zastupljene pare mise. Improperije. 38 peto roglasnih. razbistravanje polifonog sloga. od strogo kanonske mise do tipiĉno palestrinske r polifono-homofonim kontrastima i izraţenom paţnjom tekstu. Paiestrina postaje tada nedostiţnim uz crkvene muzike. N. U tu skupin u spat prvom redu Missa Papae Marcelli. Upotrebljavao je istodobno po nekoliko razliĉitih oznaka za mjeru što je dovodilo do priliĉne slo ţenosti u notnom pismu. u završnoj fazi muziĉke renesanse. a 51 na višeglasne odlomi toga je P. 22 šestoroglasne i 5 osmoroglasni vlastite teme komponirao je P..). Ĉuveno teoi djelo J. meĊu kojima je 40 ĉetvor nih. Papa Grgur XIII povjerio je 1577 taj zadatak Palestrini i A. nakon TriĊentinskog koncila. umjetnikovo nastojanje upućeno je izraza duboke ali preobraţene tuge. u 28 misa upotrijebio odlomke drugih kompozitoi 23 mise vlastite). antifonara i psalterija. one obuhvaćaju sve tipove. »razum odnosa prema religiji. Medu ĉetvoroglasnim misama koje ne prave većih koća kod izvoĊenja treba istaknuti mise Jesu nostra rede Dies sanetificatus te osobito Veni sponsa Christi i Iste con Od petoroglasnih posebno treba navesti mise pod naslovi magnum niysterium. umro zadatak nije bio do kraja dovršen. Mistiĉno . ispoljujući virtuozno vladanje i najzamršenijim poli foniĉkim postupcima. Palestrinine su mise pravi kompendij kompozicije njegova doba.. a uz Orlanda di Lassa. poput veli ĉanstvena završnog poglavlja. kontrasti izmeĊu polifonih i homofonih odlomaka. P. Tribu si nescirem). vjerojatno najpopui umjetnikovo djelo i izvrstan primjer tipiĉno palestrinskog te divna misa Assumpta est Maria. Burnev 1771 ot u novim izdanjima Stabat mater i Improperije. Salve regina. te skupinu na tekstove iz monove »Pjesme nad pjesmama«. Njegov sin Iginio prodao je tada izdavaĉu Raimondiju novu verziju graduala. oĉito povodio za dostign ondašnjih madrigalista. Surrexit pastor bonus. Prevladavanje umjerenog imitiranja. nastojali su se ugledati u strinine radove i oponašati njihova obiljeţja. je nesun najznatniji kompozitor misnog teksta u ĉitavoj povijesti m Palestrinine mise veoma su raznovrsne i po sastavu za k pisane i po naĉinu obraĊivanja muziĉkog materijala. J. autograf gove kompozicije i njegov stil postali nedostiţnim uzorima protu reformacijskih nastojanja na tom podruĉju. teško je utvrditi.

15. Švajcarska. LIT. Casimiri. Sine nomine (4)..). Qual e U piit grand'amor (5). C. Drugo izdanje sveukupnih djela. Pierluigi von Palestrina. 11. ibid. — A. J. Kobenhavn i London 1927. et par tim paribus v. ter -lius za 5. — R. Weinmann. 1581. Io mi son giovinetta (4). ameriĉki muzikolog podrijetlom iz Rijeke (Rijeka. Giovanni Pierluigi da Palestrina. Thema und Melodiebildung der Motettcn Palestrinas. Milano 1894. L'Homme arme (5). 58. — KLAVIRSKA: Go dina 1945 — Logor smrti. — K. Spem in alium (4). prema godini izdanja. — P. —■ R. O sacrum convivium (5). Davison). 60. I »XXVII Responsoria« di M. Liber Primus za 4 glasa. Schmitz. 48. Gabriel archangelus (4). Die Variationstechnik in den fruhen Messen Palestrinas. — A. PJB. Palestrina im 17. solo-pjesme. Ipolitova-Ivanova). Magnificat octa tonum Liber Primus. 71. — CRKVENA: 105 misa (3 sporne) ohj.. G. DELA: Pastorala i Filmske impresije za orkestar. 1572. 78. Magnificata u rkp. :9. 1960. The Story of G. Felix. Cametti. Tu es Petrus (6). Memorie storico-critiehe della vita e delle opere di Giovanni Pierluigi da Palestrina (2 sv. ibid. G.Ecce ego Joannes (6). P. Casimiri. 85. 1924. 1583—84 (i ponovno izd. ibid. J. KMJB. 1886. 1953. 104. 1950. z a muški zbor. In festis Apostolorum I (5).. NOVA IZD. Tu es Petrus (6). 1963. G. Metodika muziĉke nastave. 4). J. 1923 i Uspavanka. Beatus Laurentius (5). Regensburg 1918. individualnih izdanja Palestri ninih djela). da Palestrina. na Harvard University studirao kompoziciju (W. IX. Secunda (5). — Isti. Jahrhunderts. te pojedini madrigali u rkp. Studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (E. Ad coenam agrti providi (5). Tu es pastor ovium (5). Kinkeldev. 1554. In festis Apostolorum II (5). Die Tonarten in der Musik Pa lestrinas und seiner Zeitgenossen. — K. — R. Across the Centuries. 86. — M. — SPISI (na gruzijskom). Das »Sprunggesetz« des Palestrinastils bei betonten Viertelnoten. 5. X 1933). P. Dilexi quoniam (5). L. 102. 97. Palestrina. Firenze 1957. Leipzig 1883. ibid. J. Barcelona 1958. — F. Die Cardinalskommission von 1564 und Palestrinas Missa Papae Marcelli. 100. Notre Dame (Indiana. Od 1947 ţivi u Skoplju. Beatae Mariae Virginis II (5). lo mi son giovinetta (6). 1555 (do 1605 doţivjelo desetak izdanja. O admirabile commercium (5). . Pariš 1906 ( I I izd. attribuiti a Giovanni Pierluigi da Palestrina. Lauda Sio}i (4). R. Haarlem 1958. Ferracci. G. 94. 29. doktorirao 1954. 1575. DTELA: (navode se samo naslovi prvih.. — R. Journal of the American Musi cological Society. DJ ELA : Gru zi jsk a s ui t a za s i mfo nij s k i o rk est a r.. za 5. Motet-torum quinque v. Brenet. 1927. Rahe. 35. Assumpta est Maria (6). Nuove ricerehe sul Palestrina. da Palestrina. London 1958. Untersuchungen zur Parodiemesse Palestrinas. — F. Note d'archivio. Samson. preludijumi. The Recentlv Discovered Mantova Masses of Palestrina. — Zapisao oko 300 i obradio više gruzijskih narodnih pjesama. Brevis (4). 64. Predavao 1922—24 na Atuziĉkoj školi u Telavu. 1594.. In illo tempore (4). 1924—33 u Tbilisiju na Muziĉkoj školi. In duplicibus minoribus I (5).. I933J zborovi. izd. Salvum me fac (5). Palestrina. prijevod s predgovorom E. Fellerer. Impre sije i uspavanke. In majoribus duplicibus (4). Jeppesen. 2. Mušica sacra. 99. Breslau 1832. Stil njegovih kompozicija karak terišu programski momenti i snaţna dramatizacija. Francuskoj. — Z. 1949. T. — R. 1601 i XIII. . — Opere : Mati i sin. 61. Octavi toni (Festum nunc celebre) (6).PALESTRINA — PALISCA djela (Breitkopf & Hartel u Leipzigu. Kandler. 1957. 1563 (vise puta ponovo izdano). 1920. Emendemus in melius (4). 98. 54. autorstvo sporno). 1599. Gruzijska liturgija za mješoviti zbo r (po zapisu M. Casimiri (I-XV). e la »Scuola italiana del bel canto«. Sacerdos et pontifex (5). Jeppesen (XVIII i XIX) i L.. Roma 1919. 6. Ave Maria (6). — S. van der Walt. u 33 sv. Genĉve 1940 (novo izd. J. — Kantata Lenjin. — H. Palestrina und Palestrina-Rcnaissance. 96. 41. Confitebor tibi (8). I-II. Dispositones modorum. 101. 34. — \V. Salve Regina (5). Analvse zu Palestrinas Missa »Papae Marcelli«. 1941. Sine nomine (5). P. La Mesure dans la messe »L'Homme arme« de Palestrina. Denta. Scene iz deĉje sobe. — K. Cascioli. Muziĉka slikovnica. Waldcrsee. Palestrina. — F. Palestrina et l'edition mediceenne. 1927 — Sveĉana kantata za sole. Pales trina. MFM. Svnchronistische Tabelle uber den Lebensgang und die Werke von G. Kat. Der Palestrina stil und die Dissonanz. — Isti. P. kao i u inostranstvu (Francuska. Palestrina. M. Ursprung. — H.. 8. — H. priredio je za tisak 7 prvih knjiga). Dies sanetijicatus (4). 28. 6 i 7 glasova. Di Giovanni Petraloysio da Pale strina 11 secundo Libro dc Madrigali a quottro v. (izdaje Istituto italiano per la storia della mušica). 1584. Gid ju ehi m'ebbe cara (4). 87. Aspice Domine (5). 1570. Muziku studirao u Tbilisiju i na Moskovskom konzervatoriju (kod S.)Dvadeseto je stoljeće u još većoj mjeri priznalo Palestrinino mjesto medu najznatnijim kompozitorima crkvene muzike: nebrojene monografske studije i izdanja poj edinaĉnih majstorovih djela. 90. AML. — E. Paccagnella. 1955. Cenni biografici di G. Palestrina ou la poesie de l'exactitude. Palestrina als vvcltlicher Komponist.. MGG. 23. Augsburg 1929. VI. Colinu). Jeppesen. 77. Beatae Mariae Virginis I (5). Palestrina. 89. de Witt (I — III). u 13 knjiga: I. P. Nakon studijskih putovanja po Italiji. 42. Cametti. I I I . 1586. Tanjej eva). XI 1921 —).. 36. XI. — C. Primi toni (4). Fellerer. Mušica Divina. Quam pulehra es (4). Motettorum quinque v. Haberl (X-XXXIII). 74. — Roy Nash. — J. V. 1582. 66. 1594. Eripe me (5). Commer (IX) i F. Hohn. jasno i nedvosmisleno govore o vi sokoj. iz danje Leipzig 1925. Opere complete di Giovanni Pierluigi da Palestrina. — P. Grĉka). 18. Palestrina. Liber Primus Joannis Petraloisii Praenestini Motcttorum. od 1939). 45. O. kompozitor (Tiflis. 1951. H. Firmin Le Bel di Noyon. a pojedine su sveske uredili R. 62. — R. Sacerdotes Domini (6). 1. Pierluigi da Palestrina und Orlando di Lasso. DJELA: klavirske kompozicije. Ecce sacerdos magnus (4). Pellera. Roma 1894. — J. Bavio se i melografijom. 1962 2. II. In te Domine speravi (6). P. P. F. 26. di Giov. XII. Dominicalis (5. PALIAŠVILI. 1892.. Weinmann. Respighi. 95. USA) 195 5. Jahrhundert. — O. VII. 37.. A. Das Konzil von Trient und die Kirchenmusik. Jeppe sen. Pictro Luigi Prcncstino. The Paraphrase Technique of Palestrina in his Masses Based on Hymns. Panis quem ego dabo (4). Zur Geschichte von Palestrinas Missa Papa Marcelli. Palestrina. Panem nostrum (5). S. priruĉnici Os novna muziĉka teorija. KMJB. — K. Thompson) i muzikologiju (O. — Isti. pripisuje se P. 1954). Palestriniana. Qui~iti toni (6). Blume. Alma Rcdemptoris (6). 1890. Lib. Auda. Claude Victor. Regensburg 1962. većim dijelom u individualnim izdanjima. his Life and Time. 6. — Moteti (u pojedinaĉnim izdanjima): Motecta Festorum totius anni. A. Zulukidse. rapsodije. Lib. da Palestrina. Zalaz sunca. 40. je jedan od utemeljitelja gruzijskog nacionalnog muziĉkog smjera. da Palestrina. Haberl. Roma 1918 — 22. 1926. Restauration und Palestrina-Renaissance in dcr katholischen Kirchenmusik der letzten zwei Jahrhunderte. Strasbourg 1890. G. Pro defunetis (5). 2 knj. Delle Madrigali Spirituali a cinquc v. II Linguaggio melodico e armonico. 4. Note d'archivio. Dum essei summus pontifex (4). 81.Schlotterer. Glavni je urednik tog izdanja R. O Rcgem coeli (4).. 80. improvizacije. Baini. Haberl. Libro secundo. — K. Kendrick Pync. Leipzig 1914 (II izd. 3. Regensburg 1930 ( I I prer. Klasen. O Virgo simul et Mater (5). X. Palestrina. P. Sicut lilium inter spinas (5). 5 i 6 glasova u rkp. 30. Leipzig 1834). — K. Virtute magna (4). 1600. Espagne (IV-VIII). 32.. seine Werke und deren Bedeutung fur die Geschichte der Tonku nst mit Bezug auf Bainis Forschungen. documenti di vita. And the Angcls Sing. X. 52. Wien 1930. novo. 24. 7. Jahrhundert. —K. Motectorum quatour v.. Veni Creator Spiritus (6). Benedicta es (6). ostavštini. Dum complerentur (6). As. Veni sponsa Christi (4). In semiduplicibus maioribus I (5). gruzijski kompozitor. Nigra sum (5). LIT : B. II Primo Libro de Madrigali a cinquc v. Fellereru. 44.. 12. Beatae Mariae Virginis III (5). In semiduplicibus maioribus II (5). — E. ZFMW. — A. Fantastiĉne slike. P. Fratres enim ego aecepi (8). 72. Ave Regina coelorum (4). — H. H. R. — R. 92. AML. Mise nose slije deće naslove (navode se kronološki.. Cametti. Palestrina. J. Music in the Renaissance. sa brojem glasova u zagradama): 1. A. — O. K. Psalterium. 1590. prijevod. II izd. — P. Pierluigi da Palestrina und die Gesamtausgabe seiner Werke.— G. Roma 1960.. Vitez u tigrovoj koţi. Raugel. 6 i 8 glasova. — K. . 14. 1591. Bibliographischer und thematischer Musikkatalog des papstlichen Kapellarchivs im Vatikan zu Rom (Bausteine fiir Musikgeschichte II). KMJB. 1925. 27. 63. 1950. 1950). Ascendo ad Patrem (5). zbor. Ingegneri. — K. Stanĉić) te kod M. ostavštini. Terry. 1949 i Harmonija. 1960). Lamentationum Hieremiae Prophetae. Zaharij Petroviĉ. autografo di G. 31. Papac Marcelli (6). Lang.. 67. 1862 —1903. 79. 1946). — J. Palestrina. 1955. Struktur und Kompositionsverfahren in der Musik Palestrinas. AML. — K. VIII 1871 — Tbilisi. 1923 i Latavra. Hermelink. 105.. Cascioli. 1589 (i više ponovnih izd. 21. 68. K. Hohn. Palestrina als Chromatiker. 65. X. Joannis Petraloysii Praenestini Alotettorum. XI 1924—). — W. Bugarska. autorstvo sporno. L. 1933. 47. lamentacija za 4. Spomenica K. Apfel. fuge. 59. JIoHad3e. Die ersten drei Bande dcr Motette Palestrinas. Iste confessor (4). Casimiri.. Offertoria totius anni. Martin. Guido Adler Festschrift. — O. pijanist i kompozitor (Subotica. 84. Augs burg 1929. Leipzig 1888. 1962. Hamburger. Gombosi. Boetticher. di Giovanni Pierluigi da Pclcstrina. Memor esto (5). PALFI. La Vita e le opere di G. Njegove se opere Abšilom i hetere i Zalaz sunca ubrajaju u najistaknutija djela gruzijske muzike. 88. — K. 1917— 18. Lib. Das Parodievcrfahren in der Messe Palestrinas. VOKALNA: II Primo Libro di Madrigali a quattro v. 73. Liber quintus. et la musique sacree. PALISCA. 57. — A.. Od 1930 u SAD. IV. 1953 — 55. 1919). Sine nomine (6). De Beata Virgtue (4). 70. Nuovo studio su G. Der metrisehe Bau der Themen Pales trinas. Sine nomine (»a voci mutate«. 1925. Andrems. Lasso und Palestrina. 93. — G. Levan Petroviĉ. engl. 5 i 6 glasova u mnogobrojnim skupnim izdanjima onoga doba. — E. London 1927 ( I I izd. De Rensis. Sanctorum meritis (4). Jep pesen.. 91. Virgili (XVI i XVII). 39. F. 25. (9^0 kompozicija). AML. Arras i Pariš 1900. 53. Wann entstand die Marcellus-Messe?. tj. 1 9 28 — Op e re : Abšalom i hetere. I 1895—■)• Brat Zaharija. Acterna Christi munera (4). London 1922. 3axapHii rTaJinaniBHJTH. 1569 (ponovno izdavano). Si. Palestrina. 19. 2 knj. Rumunija. II »Codiĉe 59« deir arehivio musicale lateranense. Laudate Dominum (8). Zur Modellbehandlung in Pale strinas Parodiemessen. Sveukupna djela Palestrine objavljena su prvi put u Leipzigu. 17. 33 sv. — W. Fellerer. Basel 1924.). Coatcs. folklorist i pedagog (Kutais. — K.). G. Moteti u skupnim izdanjima i u rukopisnoj ostavštini. Kobenhavn 1923 (prošireno njem. 1948). Nascc la gioia mia (6). Instrumentalbegleitungen der Werke Palestrinas im 17. Regina coeli (4)... 1944. Miinchen 1960.). S. Deutsche Musikkultur. Lille 1895. poĉeo je nastupati sa sedam godina. Milano 1925. Jeppesen. Repleatur os meum (5). — R. Roma 1828 (na njemaĉkom. Dcr Auf bau der Motetten Palestrinas. 1599. AFMW. 1594. Je suis desherite'e (4). 1950. Pater noster (4). P. Milano 1946). 82. U Tbilisiju predavao na muziĉkoj školi (1903—17) i Konzervatoriju (od 1919 profesor). 13. 9. Piston. P. Christus resurgens (4. Primus za 4 glasa. partim plena v. — Isti. Mušica sacra. 20. J. secundus. Descendit angelus (4). problemi e prospettive d'arte. P. koje će ukloniti greške prvog izdanja i primijeniti su vremenija izdavaĉka naĉela. Ladislav. 1954. Eitner. Lib. sa orkestra cijom ilustrativnog sadrţaja. 56. 4. Roma 1900. 38. Anglesu. Casimiri. izlazi u Rimu od 1939 u 34 sv. Madrigali za 3. Bibliografia palestriniana. — A. Vestiva i colli (5).. 1588.. još nedovršeno izdanje svih njegovih kompozicija (Rim. Te Deum laudamus (6). Reese. Inviolita (4). — Filmska muzika i dr. Zur Entstehungsgcschichte des Palestrinasatzes. Jeppesen. New York i London 1954 ( I I izd. G. 1600. VIII. MGG. Viri Galilei (6). ibid. Jam Christus istra ascenderat (4). 1593 (i više ponovnih izd. Quem dicunt homines (4). The Ornamentation in the Works of Palestrina. J. X. P. Ut re mi fa sol la (6). \VoljJ. 1926. — F. 50. 1919. Note d'archivio. 83. Casimiri. MocKea 1958. — R. P. Quando licta sperai (5). — Isti. 24. In te Domine speravi (4). Lib. Dc feria (4). Spomenica H. Vaulin. 1601 (sam P. Kongress-Bericht. da Palestrina. neprolaznoj vrijednosti Palestrinina stvaralaštva i o dubokom poštovanju što mu ga naše vrijeme iskazuje. Hymni totius anni za 4 glasa. 1567. 1933. Švedova i N.: G. za 4 -8 i za 12 glasova (u svemu oko 320 moteta). 69. Leipzig 1919.. Ursprung. od 1594 sa dodanim madrigalom Nessun visse giammai). Palestrina. — A. Koncertirao skoro u svim većim grado vima Jugoslavije. 22. VC'agncr. 1925. Joannis Petraloisii Praenestini Aiotettorum. 1894. litanija za 4 glasa u rkp. Sacharij Petrovvitsch Paliaschwili. O Rex gloriae (4). 1581 (i više ponovnih izdanja). (ukupno 140 djela). Stuttgart 1959. 25. An Introduction to the Technique of Palestrina. Ave Mana (4). O magnum mysteriwn (5). Hodie Christus natus est (8). Ĉerepnjina. maestro in Roma di Giovanni Pierluigi da Palestrina. F. — E. London 1938 (tal. ibid. a zatim na Konzervatoriju. 1959). X.. 6 i 8 glasova. — P. 10. Jesu nostra redemptio (4). quartus ex Canticis Canticorum. Bollettino bibliografico musicale. Koln 1956. 33. Regina coeli (5). 46. und 18. De Beata Virgine (6). 103. L'Homme arme (4). Pierluigi da Palestrina. Petra saneta (5). 76. — J. In minoribus duplicibus (4). 3 knj. 75. 1862 — 1903. Ovo su izdanje uredili Th.Illumina oculos meos (6). 51. Sammlung musikalischer Vor trage.6. AFMW. Pariš 1930. Der Palestrinastil und seinc Bedeutung in der vokalen Kirchenmusik des 18.. 1923. 43. Pierluigi da Palestrina e l'emendazione del Graduale romano. Der Kontrapunkt 29 Palestrinas und seiner Zeitgenossen. Pars 1-2 za 5 glasova. P. skraćeno obj. Die Kanongestaltung im Werk Palestrinas. Ai fugatn (4). und 18. X. 16. I. zborovi. secundus za 5. 1916. solo-pjesme. 16. A. Marshall. von Winterfeld. In duplicibus minoribus II (5). 8. 55. Bezverunge. simfonijski i duhaĉki orkestar. — G. nuovi documenti biografici. Von Palestrina zu Bach. — G.. J. — A. na Muziĉkoj školi u Tiflisu studirao kod svoga brata. Bianchi (XX-XXXIV). Klasen.

opseţan predgovor donosi i brojne muziĉke primjere iz drugih Pallavicinovih opera). 7. talijanski kompozitor (Salo. 1921-predaje na Eastman School of Music u Rochesteru (New Yc God. J. XII 1974). kvintet za klavir. MGG. muzike na Francuskom radiju. francuski muziĉki kritiĉar i p (Pariz. Slozv. Sin Carla. Les Rots du 1944. DJELA: Le Jazz Hol. 1687. X. 1969). njemaĉki violonĉelist (Wuppertal. kantatc. za violu i klavir. — Crkvena muzika (mise). 1955.: Katalog over Selim Palmgrens samtliga kompositioner. Fala. kasnije još kod Q. — O. Rossi: Sem toga Đurković je od ĉlanova hora sastavio oktet sa kojii davao koncerte u Panĉevu i Beogradu. sa Ch. 1929. svojim kompozicijama P. VI 1915 —). a u znaĉ. Rogers). klavirski kvartet. 1863 društvo je dobilo statut. 31. Metamorphoscn. G. Na Jadranu plavom. Topalovićem podiglo na vi umetniĉki nivo. III 1672 — Dresden. Studirao na Muziĉkom PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO Dl ŠTVO osnovano je 29. 1958. MGG. 1932 osnovao Club de France. A. 16. XII 1951). 2. 1 Louis Armslrong. 1956. — H. 1950. univerzitetski nastavnik u Urbani (Illinois). sonata za 2 klavira. God. 2 se duhovito narugati nedostacima svojih suvremenika. 1946.). Hasse. Od 1930 muziĉki kritiĉar lista Hufvudstadsbladet. 1897 obrazovan je salonski orkestar. Strungk). Abert {DDT. Berkeleyu (California) i od 1959 u New Havenu (Connecticut). Massimo Puppieno. 1689 (dovršio N. snimio je više gramofonskih ploĉa i objavio Studien zum Spielen Neuer S. Mischiali. 1946. — VOKALNA. 1968). Pjevna melodija jasnih obrisa. 1942 (franc. Sastavio i nekoliko libreta za oratorije. Selim. Selim Palmgren. X 1944).ruĉno. nekoliko odlomaka iz opera G. solo-pj uz orkestar i uz klavir. God. Više Paljetkovih pjesama oţivjelo je posljed: godina u novim obradbama. PALLAVICINO (Pallavicini). Histoire du jazz. 1942. PALM Musik fiir Violoncello.V. 1943. Skt PANASSIE. varijacije. Sa ĉlanovima dru izvodio je i svoje i Šlezingerove kompozicije koje je umetao u zorišne komade i prikazivao na predstavama u pomenutim mest: God. 25. — Tri oratorija. 1951 i za violinu solo. Mainardija. The Real Jazz. 1944. Guide to Jazz. Na njegov poticaj nastala su brojna avangardna djela za violonĉelo (M. 1680. arije. MGG. Messalina. — KLAVIRSKA: 2 sonate. 1685. 4 gudaĉka kvarteta. A. u A-c 1940. 1950.. A. finski kompozitor i pijanist (Pori. Pietragrua. — > Ringbom. 29. Ouand Mez cnregistre. 1959. Wilderer. La Bataille du jazz. Un Musicista salodiano del secolo XVII: Carlo Pallavicino. 1678. Poema za violinu i komorni orkestar. 1949. 1954 (engl. Jazz Panorama. DJELA. ibid. IV) 1838 sa svrhom da amatei deĉje pojanje u Uspenskoj crkvi. 1916. J. A. Mene zovu Boo Orsula. April. DJELA ORKESTRALNA: simfonija. VIII 1893 — Zagreb. a Topalović obrazovao je hor uĉenica Srpske više devojaĉke š koji je pojao u crkvi. uz pra orkestra. Popevke sem slagal. K 19. kod C. Slozv.LIT. New York3 2. 1940. NOVA IZD. bio je uĉitelj u H' i Visu. scenska muzika. 1938. kompozitor i pjevaĉ zabavnih mek (Dubrovnik. 1952. naglašen i ĉesto asimetriĉan ritam i pre teţno kontrapunktska obrada znaĉajke su Palmerove muzike. simfonijske varijacije. I II. 1945. 1679. Ansorgea i F. I ko morni koncert za vio linu. obou i gudaĉe. Carlo i Stefano Benedetto Pallavicino. klavirski trio. klavirski kvintet. — . X. (prer. 1971. Steffani. Robert Palmer. M. 27. a horovoda je postac Jenko koji je još iste godine obrazovao tzv. 1965. Antuna u Padovi. II 1878 — Helsinki. 1682. 1938) i Petcr Schlemihl. od 1947 prvi vidonĉelist Radio-orkestia u Hamburgu i od 1962 u Kolnu solist Simfonijskog orkestra Zapadnonjemaĉkog radija i profesor u majstorskoj klasi na Visokoj muziĉkoj školi. Radiant Passage. zameni »harmoniskim notnim pjenijem«. 13. Pobornik novih muziĉkih stremljenja. N. God. — radbe i obradbe za klavir. Ono je 1885. Konzcrtstiick za violinu i orkestar. 1953. uvelo redovne hovne koncerte na kojima su se izvodila i dela ruskih kompozit Programi svetovnih koncerata sadrţavali su prvenstveno kon zicije domaćih autora od kojih su mnoge tu doţivele svoje j izvoĊenje. 1962. 1955. Stefano Benedetto. 1959. The Trojan Women (po Euripidu) za ţenski zbor. Lţiĉara prošii je mala pevaĉka škola sa uĉenicima iz panĉevaĉke realke. PALM. kao i u inozemstvu (SAD). MQ. 1954. Douze annees de jazz: 1927-1938. Selim Palmgren. Y. W. Flodcn. Ga- the Seconda Pratica. po uzoru na horsko pojan ruskim crkvama. a u svjeţoj melodici njegove muzike ĉesto se vidi utjecaj narodne pjesme. 16. sonata 4. 1909-dirigent simfonijskog orkestra muziĉkog društva u Turi poslije toga djeluje kao kompozitor i koncertni pijanist. u meĊuvremenu 1673—74 orguljaš u Padovi i 1674—85 kapelnik u Ospedale degli Incurabili u Veneciji. 1686. Sa M.: G. Uĉio na Eastman School of Music u Rochesteru (H. PALJETAK.: operu La Gerusalemme liberata ohj.30 PALISCA — PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO institutu u Helsinkiju. IV 1927 —). II komorni koncert Memorial Music za komorni orkestar. L. X. Lotti i dr. I 1688). od 1929 kritiĉar jazz -muzike. 8.. Hanson. 1944 i dr. 4 simfonijske Aus b'innland. Sytnphonic Elegy for Thomas VC'olfe.. 1695—1716 na istom poloţaju u Diisseldorfu te od 1718 ponovno u Dresdenu. 1953. DRAMSKA. Donizettija i G. Carlo. Kla i W. koncert za mali orkestar. Siegfried. . Brescia. 1948. Sonate: za violinu i klavir. malu pevaĉku šl za decu i veliku za odrasle muškarce. Osobito su priznate njegove klavirske kompozicije. Uĉenik E. 1937 i 1942. III (10. 1665—66 orguljaš bazilike sv. 1952). 1934 (engl. 1674. AML. od 1689 u Dresdenu dvorski pjesnik. Broder. umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1945 kao solist orkestra u Lu-becloi. Petit guide pour une discotheque de jazz. 144 Hol Jazz Rec 1939. 1945. Busonija. Neka njegova djela izgraĊena su na posebno konstruiranoj lje stvici. H. Klarinet: saksofonist. Note d'Archivio per la Storia musicale. B. Harrisa i A. Pod vodst Nikole Đurkovića. Eresh Fount za zbor a cappella. 1962. Za vreme delovanja horovode S. Galilei and Some Links betzveen »Pscudo-Alonody« and Monody. Od one divne noći. 1945. 1676. La Gerusalcmtnc literata. je jedan od najznatnijih interpreta na tom podruĉju. Vlaho. Diclionary of Jazz. LIT. La veritable musique de jazz. IV. — Brojne komorne kompozicije Dvije sonate i više drugih kompozicija za klavir. a 1864 i veliku ţensku vaĉku školu. zatim u Italiji. je redoviti gost najvećih svjetskih umjetniĉkih središta 1 festivala suvremene muzike. Od 1919 do smrti op šaptalac u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. 1666. — Autobiografija Minusta tuli muusikko. 1913. P. God. duhaĉe i udaraljke. P. stekao je glas jed od najboljih poznavalaca jazza u svijetu. 1958). Kantate: run Lilja. Hot Jazz. Vespasiano. starim ĉempresom. 1948. DJELA. koral i fuga. LIT. MQ. 1951. II 1912 —• Montauban. U s\ širenja srpske vokalne muziĉke umetnosti prireĊivani su konc i po većim banatskim mestima. Bustico. 1956. The Music of Robert Palmer. 1916. Cinq mois d Nezv York. 1956. Bi izvrstan pijanist. 1559. 1947. uz to uĉio pjevanje i violinu. delatnost spada i osnivanje muziĉke škole (1889 i 1936). — Opere Daniel Hjort. i 1948. oko 1630 — Dresden. medu prvima. A. L'Anliopc. — Baleti: Irish Lcgcnd. Organizirao brojne emisije j. IV 1742). ukusno spaja elemente finskoga folk s finim harmonijskim tkivom i koloristiĉkim efektima impre nizma. Amore innamoralo. Hel 1922. Robert. solo-pjesme . Napisao brojna operna libreta koja su uglazbili C. Bassiano. God. — VOKALNA: Abraham Lincoln Walks at Midnight za zbor i orkestar. u g-mo lu. 1952. Bergera u Berlinu i Weimaru. 1962. 1927 postaje nastavnik klavira i kompozicije na Konze toriju u Helsinkiju. zatim na Cornell University (Ithaca. i. osobitu je paţnju poklanjao instrumentalnim odlomcima. Delaunevem utemeljio ĉasopis Jazz 1 Od 1937 predavao o jazzu u Parizu i drugim francuskim grad ma. 1951 (novo izd. ameriĉki kompozitor (Svracuse. 1959. Nakon svri uĉiteljske škole u Arbanasima kraj Zadra. Suomen Musikkilehti. I I I . Kele -men posvetio mu je Changeant za violonĉelo i orkestar. Discogri critique des meilleurs disques de jazz. 1675. za koje je ĉesto sam pisao tekstove. Više od 20 opera: Dcmctrio. // Nerone. 1666—73 i od 1685 dirigent na dvoru u Dresdenu. A. Diocleziano. 1940 —43 predavao na University of Kansas. koncert. 1956. Belgiji i Njemaĉkoj. V. R. 1950. Hugues. jige: G Mei: Letters on Ancient and Modem Music to V. Ristori. prošireno izd. 1956) PALMGREN. Klenietti. pjesnik i libretist (Padova. Of Night and the Sca za 4 glasa i 11 instrumenata. Gautierovom objavio Diction du jazz. je ste veliku popularnost kao šansonijer i kompozitor zabavne mu2 U svoji m pjesmama. A Clarification of »Mušica Rescrvata« in Jean Taisnier's »Astrologiae«. mala lirska suita. La Musique de jazz et le sztring. Coplanda. 1942. amer. Armonlaakson laulu. 1947 (novo izd. 1960. P. PALMER. // Tirmmo humiliaio dalVamore. Sni je veći broj gramofonskih ploĉa uz vlastitu pratnju na gitari su ga proslavile i izvan Jugoslavije (osobito kod Jugoslaven: iseljenika u SAD). 1946 i Stone Weather. 1956. je predstavnik srednje i kasne venecijanske opere. ■— KOMORNA: 2 gudaĉka trija. duhaĉki kvintet. 1939— 60. 1938. Od 1863 društvo je u velikom obimu nego svetovnu muziku. P. Pet koncerata za klavir: I. Gallicno.: W. Ajme meni. do 1863 ono je nosilo naziv Hor katedralne crkve. Auslin. Od njegovih kompozicija najpopularnije pjesme: Marijana. oko 100 zborova. 1941. ORKESTRALNA. koji je sa horom izvodio svoju »Liturg društvo je negovalo i svetovnu muziku pa je već u julu 184/ na koncertu panĉevaĉkog Muziĉkog društva — izvelo. 1928 i V. klari net i gudaĉke instrumente. te se pod M. 2. Portera. a 1939 profesor kompozicije na akade Sibelius. 1946. 1936). 1667. 1944 i dr. Pastorale u 3 scene i dr. Enca in Jtalia.

1962. PANDER. sonata za violonĉelo i klavir. Livonska pokrajina. U Arte della fuga di G. kod I. nokturno za orkestar. 3 Canti saeri za zbor. Gernsheim). Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. za violu. sicizani). 1952. ugoĊenih: XG C D G c e a ili CDGcfad 1 . Saggi ivagneriani. Pisac široke kulture. X.: AL Tornandl. zbor. Rosenthal). Dć. 1949. Uĉio u Firenci kod V. L' Opera e le opere. flautu i violu. R. Berlioza Grande trattato di istrutncji-iazionc e d'orehestrazione moderna (3 sv. Palermu. Prema Praetoriusu. 1968 osvojio prvu nagradu za dirigiranje na Pariškom konzervatoriju. 1962). naroĉito pod upravom horovode J. 1912. La Mušica a Napoli dal' 500 a lulto U' 700 u djelu Storia di Napoli. Zentner. A. sonata za violinu i klavir. uveo je 1937 ameriĉki muziĉki pisac N. P. engl. 1898 i 1935. God. Caselle i dr. 1944. Panĉevo 1938. LIT. Bandur. 1957. studije o Verdijevim operama Un Balio in masehera. nego što ga je imala općenito muzika klasike. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Marcello. 1957. 1932. Belgiji i Ju goslaviji. Osvald i J. Cesto gostovao na Aietropolitanu u New Yorku i u opernim kućama u Parizu. npr. Jenko. klavirski trio. Alusica e musicisti in Napoli ncl secolo XIX. ORKESTRALNA: koncert za balalajku. de Nardis) i studirao i na Univerzitetu. gudaĉki kvar tet i klavir. V. — VOKALNA: oratorij Des Lebens Lied za sole. sonata za violinu i klavir. X 1924 —). Petrassi. Vila di un artista. 19 65 . 1939. On je i autor vrijednih eseja o nizu istaknutih suvremenih evropskih kompozitora. Najvaţnija muziĉka djela su mu oratorij Des Lebens Lied (na vlastiti tekst prema djelima stare njemaĉke lirike) i Symphonie des Franenlebens. fuga. 1955. DJELA: teme s varijacijama za orkestar. 1958. DJ ELA. odnosno akordiĉkih kombinacija: LStravinski: Concerto u Es PANNAIN. G. Intermczzo za violonĉelo i orkestar. Clemcns Krauss in Alunchen. PANDIJATONIKA (od engl. 31. Bandura. Od 1965 sudjelovao kao kompozitor i dirigent na meĊunarodnim festivalima u Veneciji. La Vita del linguaggio musicale. Brojne studije i ĉlanci u ĉasopisima i drugim publika cijama. P. 1962. 1955. 1917. MGG. Rovanu i dr. na lazi protuteţu u izrazitijoj i sloţenijoj ritmici i mnogo bogatijem linearnom kretanju. 28. A. Armanija i G. F. s druge strane. 1910. S. Durantea. 1913. Frazzija i u Milanu kod G. rada nove pandijatonske zvukovne vrednote i njihove vertikalne. Thesaurus of Scales and Melodic Patterus. 1947 ( I I izd. C. — CRKVENA: rekvijem. Polifonia profana e sacra in Monteverdi. orkestar i orgulje. dijatonika primijenjena na moderan naĉin. a od 1957 u Marburgu. Ettore (Hćctor). Vom Wxnlen_und~$'escn des Kunstzvcrks. 1942 i Aladatne Bovary. — SPISI: La Teoria tnusicale di G. III 1883 — Miinchen. Austriji (Beĉ i Salzburg). LIT. 1922. Beatrice Ccnci. 1948. 1917. 1952. Kao umjetnik je mnogostran te se. Lţiĉar. 1964. klavirski trio. zbor i orkestar. I upravo linearnost neoklasicistiĉke muzike. 2 suite za mali orkestar. 1926. Pored rada na -negovanju i širenju srpske vokalne muziĉke umetnosti društvo je razvijalo svoju delatnost i na nacionalno -politiĉkom polju. Osim Đurkovića. Debitirao 1948 u kazalištu San Carlo u Napulju. LIT. L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Napoli. solo-pjesme. Paisiella. — IZDANJA I PRERADBE: djela F. Le origini della scuola musicale napoletana. 1927. nokturno za alt. Symphonic. 1946. 1954 i za harfu. XI 1891 —). Izraz p. osim kompozicije i dirigiranjj. Gesualda di Venosa. — SPISI: Beethoven. Psalam LI za sopran. M. J. Opere: L'Intrusa. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. 1939— Simfonijska pjesma El Rey y la foresta za sole. Origine c sviluppo dell' arte pianistica in llalia dal 1500 al 1700 circa. Aiila. trzalaĉki ţiĉani instrument. zbor i orkestar. X. Music Since 1900. 1922. 1969. 17. New Yorku. PANDORA (bandora). S. J. Toscaninijem). 1962. Sinfonia da camera za gudaĉki sekstet. Mimodrame Capri. Becthovens IX. No on. Alonteverdija i dr. 1962. 1955. 1938— 54. Vinccnzo Bellini (sa A. Cimarose. autobiografija Trilogie des Lebens.: K. 1960. klavirski trio. 1911. 1964 i 1969. DJELA. PANDURA -> Tanbur PANERAI. I 1940 —•)■ Na konzervatoriju i akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Parizu studirao kompoziciju (B. Ce. 1967. Oscar von Pander. G. Studirao na Konzervatoriju u Milanu (M. N. 1962. — Alcdio siglo de vida musical (autobiografija). Tess. brojne kritike i ĉlanci. Pietro a Maiella. — VOKALNA: Paolo Uccello za glas.1945. 1946 (nova verzija 1950). je stekao velikih zasluga za prouĉavanje i upoznavanje muziĉke prošlosti Napulja. Monteverdi nel quarto cenlenario della nascita (sa G. — Klavirske kompozicije. 24. O RK ES TRALN A: s i mfo nij a za gud a ĉe. PANIZZA. Koncerti: za klavir. 1935. Mcdiocvo latino. Kranĉević. 1938. koja dovodi u toku kompozicije do neprestanog meĊusobnog sukobljavanja pojedi nih tonova odreĊene dijatonske osnove. 1964. 12. Predavao zatim na Konzervatoriju i bio muziĉki kritiĉar napuljskog lista II Mattino (1932 —43) i rimskog lista // Tempo (od 1947). Umjetniĉki je savjetnik kazališta San Carlo u Napulju. uvertira. 1956. — DRAA1SKA. 1952. Aurora. Serghei Prokofiev. La h'orza del destino i Rigoletto. talijanski muzikolog i kompozitor (Napulj. XI 1967). zatim vodio pjevaĉka društva u Frankfurtu na Majni i Offenbachu. usavršavao se u Centro di Avviamento Lirico festivala Aiaggio Musicale Fiorentino. kako u vreme kad je Panĉevo potpadalo pod austrijsku Vojnu granicu. A. Goethekantate. Louis) i na Muziĉkoj akademiji u Berlinu (E. Halleu i Darmstadtu. Horejšek. argentinski dirigent i kompozitor talijanskoga podrijetla (Buenos Aires. srodan cistri. Stravinskoga. suita B-A-C-H za klavir 4ruĉno. 1897. New York 1937. 2. On je pri premio nekoliko znaĉajnih svetovnih i duhovnih programa koji su izvedeni na koncertima u Panĉevu i Beograd u kao i na turneji po Srbiji i Makedoniji. U Napulju uĉio kompoziciju na konze rvatoriju San Pietro a Maiella (C. 1910 i Bizanzio. a 1667 još se nalazi u sastavu berlinske Dvorske kapele. 1922 (VIII izd. A Ovakav harmonijski postupak nuţno ukida funkcionalne odnose i harmonijsku dinamiku svojstvenu dijatonskim oblicima klasiĉnoga harmonijskog shvaćanja. 1913 —20 operni dirigent u Charlottenburgu. kao što se nalazi u neoklas icistiĉkoj muzici oko 1925 i kasnije. — Isti. akordiĉke oblike (-> Dijatonika. 1969. isticao i na podruĉju estetike. Stabat Aiater za tenor. Ono je bilo središte srpskog iredentizma. tako i onda kad je — posle njena ra zvojaĉenja (1873) — pripojeno maĊarskom Provincijalu. La Alusica in Cremona nclla seconda mela del secolo XVI e i primordi dell' arte monteverdiana (prema bilješkama G. Hector Panizza. MGG. solopjesme. 1918. MGG. poslije Drugoga svjetskog rata boravio u Maisingu i Miinchenu. Upotrebljavao se za izvoĊenje generalbasa u XVI i XVII st. Ferroni). kromatska koncertna etida za violinu 5010. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 1838—1938. 1959. 1911. Cesarija). Giuseppe Verdi. Bach. Schmid. bariton (Campi Bisen zio kod Firence. imao je kruškoliki korpus nalik na mandolinu i 5—7 dvostrukih ţica basovskog registra. 1955. Lineamenli disloria della mušica. . Engleskoj. Deutsch) i dirigiranje (F. Njegove veoma uspjele lirske baritonske kreacije uvrstile su ga ubrzo u najistaknutije talijanske pjevaĉe njegove generacije. -*■ Harmonijske funkcije. sonata za violu solo. Aiusicisti dei tempi nuovi. LIT. 1926 (nova verzija 1940).. 31 LIT.). Tinctoris. 17. 1953. V. se oĉituje u slobodnoj i neograniĉenoj upotrebi svih sedam tonova dijatonske ljestvice kod vertikalnih. metafizike. Verdi. — Misterij AIaya. Guido. 1931 i // Sogno di Agave. New York 1947. Gallicom). s i mfo nij e ta. As. talijanski kompozitor i dirigent (Rim. simfonijski stavak Fontane d'oltremare. 1968. sa A. Cavallija. Porena. Da Aionteverdi a Wagner. Bollettino dell' Istituto di Studi Verdiani. i nekoliko uĉitelja i muziĉkih amatera horovode su bili D. 1936. M. dirigent. 1930. koji je bio samouk. od 1927 prvi muziĉki kritiĉar i urednik lista Miinchener Neueste Nachrichten u Miinchenu. Liibecku. VIII 1875 — Milano. M. 1924. 1948. 1918. 1949. Kielu. M.: M. Holandiji. Parizu (Biennale). Humperdinck. P. sa A. II 1968). 1914. zbor i orkestar. F. Spoletu. Mainzu. muziĉki kritiĉar i pisac (Ogershof. Storia della mušica (3 sv. filozofije umjetnosti i filozofije kulture. 1951). -> Neokla- PANNI. solo-pjesme.: A\ Slonimsky. 1932 (II izd. Oscar von. Madridu i Berlinu. 1930 i 1960. — Balada za klavir. Della Corteom). Della Corteom). 1964. — KOA1ORNA : gudaĉki kvartet. 1927. Barblanom i C. sonata za violonĉelo i klavir. Topalović. 1936 (IV izd. X.PANĈEVAĈKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO — PANNI Vrlo plodnu delatnost razvilo je društvo u periodu izmeĊu dva rata. 1934. 1961. Njemaĉkoj. individualnog je zika i stila. 1938. // Conservatorio di mušica di S. Barceloni. 1935. S. Slo nimskv i otada je usvojen u suvremenoj muziĉkoj terminologiji. 1912. Aiusikformcn. Symphonie des Frauenlebens za alt. Rolando. Muziku studirao u Miinchenu (J. L'Ottocento musicale italiano. D. La Mušica a Napoli nel Settccento. To. — Dopunio i izdao priruĉnik za instrumentaciju H. 1954. na Covent Gardenu u Londonu i Teatra Colon u Buenos Airesu. Paklen. Opere: // Fidanzalo del mare. Španjolskoj. smjelih misli i zapaţanja. 1915. 1959. španjolski prijevod 1950—56). — DRAMSKA. Scarlattija. 1924. prijevod 1932). preludij z a gudaĉe. zbor i orkestar. simfonijska pjesma Amleto. 2 za violinu. -»■ Harmonija. 1932. Ferrara. a zatim nastupao u velikim talijanskim kazalištima te u Francuskoj. Dirigent mnogih kazališta Italije (1921—31 na milanskoj Scali. 1942. 1948. Pro kofjeva. Guido Pannain. pandoru je konstruirao oko 1560 John Rose u Engleskoj. njemaĉki kompozitor. Richard Wagner. 1969. talijanski pjevaĉ.: II". 1908. 1952. Tragische Ouvertiire. pandiatonicism). u publikaciji Settecento napoletano. Liedcr alter Gauncr za bas i orkestar. Saladino. 1956. tj.

1966. se javlja ponegdje i studirao kod K. I. Batilus i drugi. 1955) i 1952. U Evropi je poznata od Marceau i M. III 1967). Andrzej. — A. 1958. 1956. Ihcring. a zatim u Londonu. IV 1933).: E. 1904. Die Wortlose Spra srednjega vijeka. 1964: Richard Strauss. 1968. Bine Bilderbiographic. uništena 1944. zatim u Francuskoj i drugdje. — VOKALNA: Symfonia pokoju za zb 1951. najvišu umjetniĉku razinu J. fregamusoni) i u Rumunjskoj (naiu). tako da poslije 520 išĉezava 1 samostalni oblik. Sin graditelja violina Tomasza Panufni (trstika. dok Samv Molcho daje prednost dramatiĉn 12. Honegger {Suite arehaic. ponajprije u Engleskoj gdje izgraĊuju glasoviti pantomimiĉari John Weaver. Poslije 1750 flautu i gudaĉe. Obrtanjem instru. I. 1951. A. 1967. poĉev od 1700. TravTojjLijjLO? glumac pokretima). Musiken og musiklh se pribli ţava baletu. pa i akrobatskim po. G. Ĉetiri simfonije: I. London 1949. Instrument je svoje generacije. Patience za glasove i instrumente. — P. Lausanne 1963. kretima. A Historv of Pantomime. 1959. ţenja i djelatnosti. Grada PANUFNIK. H. J. a katkad i kao sastav kod Ph. 1953. a B. rjeĊe preko piska. 1966. Ko. pantomimu posvećenu društvenoj kritici. zatim se nastanio u Londo silien. Th..d Kulturalnv. Apres lout za gudaĉki trio i orkestar. 1966. Staropolska suita za gudaĉki orkestar. Barrault i za komorni ansambl. Renata Tcbaldi.32 PANNI — PANUM na koreografske sheme nego su ovisni samo o dramskcm sadrţi P. Marceau. Veni Crcalor za 7 izvodilaca. par od dvije panove frule koje svira F. Peić piešni ludowych za djeĉaĉki zbor i duhaĉki sastav. Koch-Griineberg). Od 1945 od više instrumenata razliĉitih dimenzija (Polinezija). Ać. New York 1901 ( I I i raširena u razliĉitim zemljama i kulturama. The Pipes of Pan. Lissa. Andrzej Panuf na kojima su batići o ţice udarali odozgo (kao npr. Infantin (1908). Gauberta u Parizu. Dechiffrage za jedan ili više vlastito pantomimiĉarsko kazalište (1816). 1956. 26. Opseg je obuhvaćao 5 do 5 1/2 oktava. J. suita gudaĉk ih instrumenata i 2 harfe. MeĊutim. rigent i od 1946 direktor Krakovske filharmonije. bude pristupaĉna slušaocu.: E. plesnim.mandarin (1919). javlja se otpri] od <-. — A. Od 1947 nastupa kao dirig Papagenov instrument. 1895 ( I I sv. Kasnije se p. f. 14. kao narodni instrument odrţala se do danas u Velber 1963. BerPanufnikove ranije kompozicije uništene su za Varšavskog ustai lin 1910. Hindemith (Cardillac. 1965. Broadbent. mirakula. Fox Strangways.Lar nazivali su je sirinx (cuptv^). ML.400 god. Dic hundert sehonsten Konzcrte. Agremcnt za gudaĉe. išĉezava iz prakse. AFMF. Arne. L. Panpipes in Polvnesia. vulgarizira i zbog sablaţnji scena potpada pod zabrane crkve. Doti Carlos (Verdi). — i H.toriju u Kebenhavnu. 2 uver vodile njeţniji zvuk ili na zvukovno oštrijim. Weingartnera na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. 1966). 1947 (rev. Epilaph for the Viclims of Katyn. bambus. 1947 i dr. J. rapsodija. Andrzej Panufnik. Ravel (Daphnis et Chloe\ 1912). u Kini p'ai hsiao. Osim toga se u doba renesanse (poĉev od X st. antaras. 1949. X. elementi pantomime i dalje ţivs okvirima srednjovjekovnih misterija. 1963. poljski kompozitor i dirigent (V varira u rasporedu i broju cijevi (obiĉno .: R. kratko vrije Mozart je u operi »Die Zauberflote« upotrijebio panovu frulu kao direktor Varšavske filharmonije. Miinchen 1960. alegoriĉl sadrţaja s muzikom i to unutar dvorskih predstava kao što intermediji. London 1957. Die Weltkunst der Pantomime. svojoj baletnoj kompoziciji Der Oeburtstag stoji se od niza slijepljenih ili svezanih cijevi. a procvat doţivljuje u Rimu u Augustovo i Car: doba. Kolysankc se udaralo sa dva batića. III 1856 LIT. a od 1907 profesor za historiju muzike na Konzer igrom. Parmirne. ske muzike koji odgovaraju samom dramskom sadrţaju pan Hof. 1969.29 lonian Triplych za gudaĉe. PANUM. posebice u pogledu dinamiĉkih promjena. Bemerkungen uber sudamerikanisehe Panpfeifen. IX 1914 —). A. menta moglo se po volji svirati na crijevnim ţicama što su proiz. razliĉite duljine. Nokturno. 1963. 1961. Panama. — Preradio opere: U novije doba pantomimiĉke scene unose u svoja djela La Cenerentola i La Scala di sela (Rossini). kamen). 1947. Ali ĉešće se pr zima koja poznatija kompozicija il i odlomci operne ili simfoi DJELA: Auch du verstehst Musik.— K. —J. 1951) i P. PANTALEON (franc. 1968. 1968. Przegla. F. Historiju muzike uĉila kod W. 1957 i Sinfonia sacra. Ch.: 5. Linlev i dr.rustica elegica. G. Richard VC'agner. John Rici Joseph Grimaldi. puĉkih igroka maskerata talijanske komedije delV arle. podiţe raljke. Th. Kobenhavn. titur eines Lcbens. ne odriĉe se novih izraţajnih sred. U XVIII st. gotovo u svim zemljama. A. 1955). H. se razvila u okviru antiĉkog grĉkog teatra. Sikorskog na Konzervatoriju u Varšavi i 1 kao dvojni instrument tj. Situla iz Vaĉa. huayra-puhura itd. DJELA (izbor): koncert za gudaĉe i klavir. napisao W. u Juţnoj Americi Mirne. Ja) P. 1957—58 vo LIT. Arpegc za harfu i 3 udaFrancuskoj. Svojim za ono doba neuobiĉajenim vir.(Concerto in modo anlico) za trublju. u teţnji za reformom dv skog baleta. 1947. 1950 (rev. 1966. perta u Berlinu (1886—87). Suite polska za sopran i klavir. kada je kao samostalnu scensku vrstu njeguju. danski muzikolog (Kiel. Sinf. Klavier). Dibdin. ali u pantomimi plesni pokreti nisu vezani . H. M. Jacot. Po njemu je Luj virski trio. 1959. Od 1954 u Engleskoj. u antiĉkoj Grĉkoj 1964). ORKESTRALNA. D> rontador. Andrzej Panufnik. Das provokativc A^usiktheater der 2oen Jahre. Protest in dcr Opcr. D'ailleurs za gudaĉki kvartet. 1963. Koncert gol. harfu i timpane. Izvodi se obiĉno uz pratnju muzike i katkad DJELA: Illust reret Musikhistorie. W. 1. 1964 i Oberon (Weber). von Hornbostel. Buck. I. 1929. 1960. Panova frula poznata je od davnine LIT. starodr evni duhaĉki instrument. pantalon). 1937. orkestar. postavljajući teţište na prikazivanj e ljudskih raspe PANOFSKY.und Nationalthcatcr. Tempo. Tada se u pantomimi prikazuju teme grĉke mitologije na tragiĉan. — Balet Cain und Abcl. dramatsku plesnu pantomimu odnosno pantomimi balet. gudaĉe. Simon. Behm Musiken og musiklivet i Danmark for anno 1800.) razvija na dvorovima u Italiji i Francuskoj p. 1958. Muziĉka pratnja obi< lišta studirao u Munchenu. 1949 (vei za p. Knappertsbusck. metalnima. u djelu Zwei Jahre unter den Indianern II (Th. VI scena. zaslugom Heben. Zurich 1961. 24. trionfi i si. — 1 streita koji je prireĊivao koncerte širom Evrope. bronca. K'ilson. 19 poljskih pjesama i plesova Polonia. Journa l of the Polvnesian Societv. I94r. Noverre stvara. duhaĉki kvintet. G. komiĉan ili parodistiĉki naĉin glumac predstavlja s maskom na licu uz pratnju zbora i inst mentalnog sastava. 1969. Walter. U engles PAN'OVA FRULA. Burma). Po ţicama 1942 (rev. Schre PANOVA FRULA. \\'idand \\"agner. walki podziemnej. mimikom. MQ. -> Giraffen-MGG. 1961. za XIV dao ime instrumentu. Pantaleon's Pantalon: an 18. njemaĉki muziĉki publicist (Chemnitz. ali naziv se i kasnije upotrebljavao za klavire LIT. Soubeyran. ponira izriĉito za jednu odreĊenu pantomimu. a bez govora. kretnjama tijela. \\'agner. — M. usavršavao jedan sviraĉ (Bolivija. Sinf. oko pantomimi veliku ulogu dobiva muzika koju komponiraju i v znaĉajni majstori. 1964. povećani -> cimbal što va te ide meĊu n aprednije i najdarovitije poljske kompozit ga je oko 1697 konstruirao Pantaleon Hebenstreit.Centurv Musical Fashion.4—12) i u materijalu šava. Hortense. 1934. Che cosa appariraf gaĉiji sadrţaj dali su pantomimi E. — Truscott. P. Etnpedoklcs Lics za bariton i orkestar. — J. Uber cinige Panpfeifen aus Nordwest-BraGradski orkestar u Birminghamu. 1963. 1953. poset Pilad. sa . T PANTOMIMA (od grĉ. 1952). Deburau koji je otvorio u Par 1965. Pantomime. detalj. E. Jarocinski. napetih s gornje i s donje strane rezonatora. dolazi do procvata posebn autonomnog oblika pantomime. The Story of Pantomime. — Z. A' Italiji (firlinfoeu. Decroux. Muziku i povijest kaza. 1966. je ušao u modu u prvoj polovini XVIII st. 1962. Schnei1944. Taj se oblik ubraja u preteĉe oper baleta. 1963. imao dvostruku rezonantnu ploĉu i 185 crijevnih i metalnih ţica za dvostruki gudaĉki orkestar i 2 duhaĉka instrumenta. Usporedo. 1950.predoĉivanju psihiĉkih stanja i konflikata. / Commcdianti (Mayr). je dao poticaj izgraĊivanju modern og klavira. DJELA. ĉešće izravno. Koncert za klavir". Hanks. Prošireni oblik i d instrumenata. K. 1968. Muziĉki pisac u Berlinu i od 1946 potertava ili komentira pantomimiĉku glumu i ponekad se kc muziĉki kritiĉar dnevnika Siiddeutsche Zeitimg u Munchenu. 1961 i 1965. IX 1913 — Miinchen. Hommagc a Chopin za glas i klavir. 1966. — J. — Krig Ktvintowy. Bartok je tako naslovio svoj balet Cudt cijevi su na donjem kraju obiĉno zatvorene a puše se u njih naj . Pantomime. neke je kasnije rekonstruirao. ]< Piesni zvukovnim efektima. drvo. Prclcxlc za orkestar. Od 1904 nastavnica na Puĉkom u scenska vrsta u kojoj se glumac (ili glumci) izraţavaju nijemom verzitetu. 1969.je dao naslov p. Iako nastoji da njegova muz dcr. engleske drame (t dumb show scene).

ispoljio afinitet prema baroknoj motoriĉnosti i znaĉajkama neoklasiĉnog muziĉkog stila. MGG. 1916. Iris i Guglielmo RatcliJ (Mascagni). 1940 i 1951. on je rano. u Španjolskoj. Simfonijeta nije zasnovana na izvanmuziĉkom sadrţaju.. izgraĊena na grotesknoj temi. Kao umjetnik ĉiji se stvaralaĉki proces odvija spontano. Dugo godina vodio je Gudaĉki kvartet Radio -Beograda. 1962. a dirigiranje 1925—28 na Novom beĉkom konzervatoriju (D. Samson i Dalila) i Vasca (Meverbeer.: Pet simfonija: I. 1964. U Art vocal (1959). Portugalu i dr. Koncertirao u svim većim gradovima Jugoslavije. 1908. 7 duhaĉkih instrumenata. Ljudevit. tenor (San Juan. kompozitor i dirigent (Honnef am Rhein. A. Carmen (Bizet). V Amour de ehanter (1957). 1928 —34 dirigent pjevaĉkog društva Kolo i 1931—34 Društvenog orkestra HGZ u Zagrebu. usavršavao se kod Yvonne Astruc u Parizu. violinu i klavir sastoji se od 5 kraćih kontrastnih stavaka izrazito virtuozna obiljeţja. pa sve do virtuoznog finala (»Perpetuum mobile«). Od 1951 profesor je Konzervatorija u Parizu. B. Studij pjevanja završio u Italiji. talijanski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Siena.Ĉlanci i studije {Harfe und Lyra im alten Nordeuropa. nije sasvim odbacio ranija obiljeţja. Poslije OsloboĊenja na Rijeci direktor Opere (1946 —48 i 1953 — 59). Stalni je ĉlan Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Povukavši se s operne pozornice djelovao j e kao pjevaĉki pedagog u rodnom gradu. Mascagni. SAD i Kanadu. vanjskom dekorativnošću i optimistiĉkom ve drinom. Iako se već na samom poĉetku izjasnio kao pristalica nacionalnog muziĉkog smjera. 1931 (bogato ilustrirano. na engleskom u 1 sv. od malih vokalnih oblika preko komornih i instrumentalnih djela do B. Giuseppe Paolucci. polifoniĉkom igrom tonova. 9. IX 1946). vedroj muzici naglašena ritma i bujnog kolorita. Sfakianatisa i M. Uz kompoziciju i dirigiranje bavio se muziĉkom publicistikom i kritikom. Predavao na Juilliard School oj Music u New Yorku. portorikanski pjevaĉ. Nastupao ĉesto kao koncertni pjevaĉ u Evropi i Americi. i to meĊu prvim hrvatskim kompozitorima. IV. 1962 i V. oratorija i opere. 1767. 1902 proputovao je s opernom druţinom. Sin pjevaĉice Maje Strozzi. 6. kroz koju mjestimice pro bija pritajena dramatika. kvartet za flautu. Ponesen mladenaĉkim temperamentom.. 1870 — 14. F. duhaĉki trio. kao majstor kompozicijske tehnike i instrumentacije. ali nema niĉeg zajedniĉkog s vjerskim obredom. prihvaća te kovine baroknog koncertantnog stila. VIII 1923 —). 1935—38 u Splitu dirigent muziĉkog društva Zvonimir i profesor na Gradskoj muziĉkoj školi. bariton (Ţeneva. Andrea Chenier (Giordano). od 1952 profesor na Konzervatoriju. II. 1962. PAPANDOPULO simfonije. 1924—26 (sa W. Giuseppe. psalmi. Haydn. Fock). Lauri-Volpi. Zatureckog. Sandvikom. mješoviti zbor i orkestar temelji se na fragmentima crkvenoslavenskog liturgiĉnog teksta. u nizu evropskih drţava i zemalja Prednjeg Istoka. Uĉio kod Padre Martinija u Bologni. PAPANDOPULO. PAPAIONNOU. Vocalises d' etude te teĉaj interpretacije 50 Melodies franfaises (na francuskom i engleskom). izvanredan vokalni slog u metriĉki gotovo slobodnom stilu djeluje veoma sugestivno. 1939). Sve to nije ga. PAOLUCCI. Svoje najveće kreacije ostvario je u operama Otelio. 1905 —06). Studirao pjevanje na Pariškom konzervatoriju (Hettich). Lhotka. U svom bogatom stvaralaštvu koje broji gotovo 300 radova. IV 1776). Milano 1955.: O. 25. koncipirao i Simfonijetu za gudaĉki orkestar u 3 stavka. je uspio da ih individualno obradi i spretno upotrijebi za oblikovanje epsko-dramatiĉnog djela velikih dimenzija.PANUM PAPANDOPULO 33 Danmark efter anno 1800. opaljen i oprţen od juţnjaĉkog sunca. Zagrebu (1959—68) i Splitu (1968—74). unatoĉ tome što je oratorij bez instrumentalne pratnje. mise. og Beethovcn. Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji. Objavio je teoretsko djelo Arte pratica di contrappunto dimostrata con esempi di vari autori e con osservazioni (3 sv. I 1910 —). — Kompozicije za klavir. — KOMORNA: Vi'inter Fantasy za 5 instrumenata. od 1970 koncertni je majstor Opere i Filharmonije u Sarajevu. je posebnu paţnju posvetio vokalno-instrumentalnom obliku kantate. puĉkom pjevanju. V 1726 — Assisi. djela koja istodobno ukazuju na oba izvora umjetnikove inspiracije. 1918. DJELA ORKESTRALNA. Dobronić). a na vokalnom oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta i kantata Slavoslovije. Vilim Teli). Trubadur). LI. a zatim barokna fuga. Laspopouloua (klavir) u Ateni. ĉas drugi pravac i s te se strane njegov umjetniĉki razvoj teško moţe vremenski omeĊiti. Pl. Njegova III simfonija nagraĊena je 1953 na Natjecanju kraljice Elizabete u Bruxel lesu. francuski pjevaĉ. kada se njegova muzika sadrţajno obogatila. Opernu karijeru zapoĉetu u Italiji. LIT. 1946. No. violinist (Zagreb. uz to je bio stalni gost kazališta Komedija u Zagrebu i Kairske opere. Kalomorisa (kompozicija) i M. Muzika arhaiĉkog prizvuka. PAP. je oblikovao samo muziĉku supstancu. usavršavao se kod F.. klarinet. Bersa. Poseţući za karakteristiĉnim motivima P. kapelnik u crkvi 5. zamjetljiva je razlika u njegovim ostvarenjima do Drugoga svjetskog rata i poslije. Dugan. franjevac. Pagliacci (Leoncavallo). 1928 i III. te pojedina djela i nadalje izgraĊuje na temelju ĉiste muziĉke supstance. III. doĉarava ugoĊaj seoske lirike.. Srednju muziĉku školu završio u Subotici kod J.. Veoma su zanimljiva njegova pisma Padre Martiniju (saĉuvana 143 autografna pisma. God. Pa ipak. 1963. reprezentativno djelo jugoslavenske muziĉke literature. Aida i Falstaff (Verdi). kao što ni u drugom razdoblju. gitaru i violinu. P. — Zborovi. a od 1772 do smrti u bazilici sv.: G. 1947.. P. na kojem je podruĉju stvorio nekoliko djela antologijske vrijednosti. 1947. 1951. koju je vodio P. Zagrebaĉke opere (1940—45) i Simfonijskog orkestra Radio-stanice (1942—45). SBIMG. rasporeĊena je u 7 stavaka. 24. je lako našao i srednji put. Behrendom i O. Kantata Slavoslovije za soliste. The Stringed Instruments od the Middle Ages . klavir i gudaĉe. fantazija za flautu. sintetizirajući utjecaje suvremene evropske mu zike s karakteristiĉnim ritmiĉko-melodiĉkim elementima našega narodnog melosa'. 2 koncerta za klavir. Simfonijska pjesma Molitve duše. Oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta za soliste i muški zbor a cappella temelji se na dalmatinskom. sada prevladavaju sadrţaji inspirirani dogaĊajima iz nedavne prošlosti i sadašnjosti jugoslaven skih naroda mimo koje pravi umjetnik ne moţe ravnodušno proći. Afrikanka) i tako redom u srednjoj i juţnoj Americi. od 1938 ponovno u Zagrebu d irigent Kola (1938—46). a na opernoj po zornici debitirao 1899 u Parizu kao Arnold (Rossini. Nastavnik u Ateni. Od gotovo razuzdane zanosnosti muziciranja u »Intradi«. U poslijeratnom razdoblju P. 1953. II izd. U svojim kompozicijama (zbirka Preces 8 v. da bi kompozicija svoj vrhunac dostigla u »Finalu«. Franje u Assisiju. gudaĉki kvartet. 1950. Langelegcn som dansk Folkeinstrument. Nocturno. U kantati Stojanka. Charles. nastavio je u inozemstvu. prijeĉilo da u to doba napiše i stranice koje svojom ozbiljnošću i humanošću duboko zadiru u svijest. lako i neusiljeno. 1940). preko lirskog raspoloţenja polifono tretirane »Elegije«. Na briljantni »Capriccio« koji u srednjem dijelu odaje narodni prizvuk nadovezuje se najprije »Intermezzo« s dijalogom flaute i soprana. Middelalderen Strengeinstrumenter og dares Forlbbere i Old Tiden (3 sv. je slijedio ĉas jedan. Debitirao u kazalištu Opera-cbmique 1919. Boris. simfonijska legenda Vassilis Arvanitis. 1765—72) s muziĉkim primjerima razliĉitih autora XVI—XVIII st. moteti. Muziĉki melizmi podsjećaju — kako upozoruje sam umjetnik — »ĉas na ĉisto psalmodijsko liturgijsko pjevanje. pa j e u muziku unio i dosta plesnih elemenata koji tom djelu daju specifiĉno obiljeţje. 1757—76). P. 25. Objavio je: V Art de ehanter (1945). a vjeĉito u oskudici i teškim briga ma«. 1945. D. Hugenoti i Afrikanka (Meverbeer) i Samson i Dalila. 1962. U neoklasiĉnom je stilu P. Umjetniku kao da je pred oĉima lebdjelo sjećanje na stare ritualne obiĉaje. Honeggera u Parizu. jarkim kombinacijama zvukova. ĉas opet povuku maštu daleko medu narod koji obitava u šturim i kamenim vrletima. X. Concerto da camera za sopran (bez teksta).): I> 19*5. LIT. Mischiali. se dotakao svih muziĉkih vrsta. Af Musikhistoriens Billedbog. lllustreret Musiklcxikon. M. 1959. Hermanna. koncipirana dijatonski uz primjenu polifonije. 2 sonate za violinu i klavir. Riadisa u Solunu i A. meĊutim. grĉki kompozitor (Kavala. 16. 1945 i dr. Yannis A. 6 Lefons de ehant. Voci parallele. No. II 1906—). Od 1951 u Beogradu koncertni majstor Simfonijskog orkestra Radio-televizije i Beogradske filharmonije te profesor Muziĉke akademije. 1906. izbjegavajući svaki drugi program. a Muziĉku akademiju u Budimpešti kod E. se u prvom razdoblju zanosio virtuoznim tretiranjem muziĉkih izraţajnih sredstava. 1954. Antonio (pravo ime Ermogene Imleghi Bascaran). P. Mozart. 1936 i 1946. PANZĆRA. zatim operni dirigent u Sarajevu (1948—53). gudaĉki trio. Uĉenik K. PAOLI. zatim u Perugi i Senigalliji. kompoziciju studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. a nekoliko godina kasnije zablistao je na milanskoj Scali u ulogama Samsona (Saint-Saens. Medu djelima iz prvoga Papandopulovog stvaralaĉkog raz doblja vrhunski domet na instrumentalnom podruĉju oznaĉuju Concerto da camera i Simfonijeta. I . II 1896—). suita za violinu i gudaĉe. solo-pjesme. Ĉetvrti je stavak »Pastorella« u kojoj P. 1908 proslavio se na Teatru Colon u Buenos Airesu kao Manrico (Verdi. P. himne) P.

Kći dalmatinskih planina op. I 1965). X 1952). više odli] vanja i drugih priznanja. Sudac Zalatneji (Calderon). U oluji. MeĊutim. 1974. P. . 1951. Pop-kon. suita Selo op. rasprave i muziĉke kritike objavlji1 je u ĉasopisu Zvuk. Nušiću). 1969 ( greb. 10 i 1952. 1957 (koncert izvedba Zagreb. Molitva majke Jugovića (Idila) op.34 PAPANDOPULO udaraljkama s timpanima na ĉelu. dnevnicima Novosti (Zagreb). 1948 (Sarajevo. — VOKALN. komiĉna opera (M. 1954). 1972. timpane i gudaĉki orkestar. gudaĉe i udaraljke. Muziĉke komedije: Noć u kampu. za violinu. Iz moje muziĉke biljeţnice. 8 studija. 19. XI 195c Ustanici (H. Beatrice Cenci. već je sretnom sintezom tradicionalnih i suvremenih muziĉkih izraţajnih sredstava pronašao vlastiti put ko ji mu je omogućio da u toj kantati natkrili svoje ranije vrhunce. Humo). 1956. Milijuni na otok Pustolov pred vratima i dr. 24 i I I . Ogrizovit Faust (Goethe). 28. 45. Lovrak). 1945. Rad op. kvintet za klarinet i gude kvartet op. nije zazirao ni od primjene suvremenih muziĉkih tekovina. ali muzika nema niĉeg zajedniĉkog s ilustracijom u smislu programnosti. 27. Dvije kompozicije. P. Mean). Podjednako je snaţan i sam finale. nego dirigente ĉije kreacije dobivaju visoke ocjene u zemlji i u inoze stvu. Za viol: i klavir: suita op. Mali koncert. Partita op. Sputi koncertni allegro za klavir. r (Zagreb. Koncertantna muzika za flautu . premijt Zagreb. kao i u obradama narodnih napjeva za voka i vokalno-instrumentalne sastave. 13. varijacije na dva dodekafonska redoslijeda. 1 (Zagreb. klarinet i fagot. 1958. 1945. 1950 (Zagreb. se ĉesto povjerava klaviru kao instrumentu izrazito virtuozna obiljeţja. V 1953). scherzo za klavir i orkestar. Za gudaĉki orkestar: Simfonijeta op. 1936 (Zagreb. 1950. Legende o drugu Ti majka Kneţopoljka na stihove iz istoimene poeme S. V 1961). III 1951 Intermezzo. 1964. 23. V 1955). Rabadan). Oranje kraljevi Marka (A. X 1970). za razliku od ritmi folklornog podrijetla. za kontrabas i gudaĉki orkestar. 1929 (Zagreb. 30. Crvt cipelice op. 1945. 1968 i za timpane. 1934 — 35 (Zagreb. P. Ta je apoteoza ujedno i jedan od najljepših odlomaka u dotadanjem Papandopulovu muziĉkom stvaralaštvu. 1950 (Sarajevo. Fantazija za klavir i orkestar op. izgraĊenom na izvornom makedon skom narodnom napjevu. V 1946). Hommage a Bach (na temu B-A-C-H) r< tivno je kratko djelo. viol i 7 duhaĉkih instrumenata. narodne igre i dr. 8. Prvo medu njima su Boje i kontrasti. 21. Tri studije. Izdaja kod Novarre (C. 89 za klavir i mali bubani. 17. Doktor Atom. Bala. 1952— 53 (Sarajevo. verziji Preludium op. u raljke i gudaĉe. Divertimento. IV 1972). Hasanaginica (M. 1925. on je posti: efektno osvjeţenje. Komad za klarinet solo i ostalo društvo. je u kompoziciji pod naslovom U poĉetku bijaše ritam ponovno istaknutu ulogu dodijelio B. II 1950). X 1948) i 1959 (Zagreb. ţenski zbor (bez teksta). Vaţno mjesto u Papandopulovu stvaralaštvu zauzima orkestralna muzika koju je u novije vrijeme obogatio s nekoliko vrijednih ostvarenja. ali ono odaje sve odlike Papandopulova st a naroĉito njegov afinitet prema polifoniji i drugim tekovina barokne muzike. 14 (Karlovy Vary. P. 4. 1930. Umišljeni bolesnik (Moliere). 195$ Dţentlmen i lopov (libreto A. Za svoj nadasve vrijedan umjetniĉki ] dobio je »Nagradu Vladimir Nazor« za ţivotno djelo. Koncertna uvertira. 1971 (Zagreb. op. 1940. u kojima P. osobito u vezi s problematikom iz hrvat muziĉke kulture. Vlak broj . 19. Concerto da camera za sopran (bez teksta). Mala suita op. 1958 (Zagreb. Tr janke (Euripid-Werfel-Strozzi). 1960 i dr. Scherzo fi tastico op. 27. 4. 18. Kantata Istarske freske na tekstove iz starih glagoljaških obrednih pjesama (u redakciji V. Groteska za tul klavir i udaraljke. si ĉani muziĉki prikaz (V. III 191 za fagot i gudaĉki orkestar. 1938. Mala suita za obou. Domjanića). 1940). 1962 (Zagi 21. 2). 1963. harfu i gudaĉki orkes 1965 (Zagreb. 26. Grand Hotel (Menschen im Hotel). Straţiĉića koji u sva tri stavka istiĉu simbol slobode na kojemu je poĉivala blistava prošlost Dubrovnika. 1. 68. P. 1928. on je u ovoj partituri upotrije ritmiĉke kombinacije tipiĉne za jazz. 13. Orkestralni mozaik (Lehrstuck Nr. Leskovca priredio Delak). nije išao za oponašanjem sta uzora. Fajdetića) inspirirana je dvjema slikama Vincenta iz Kastva. Dreiser) i dr. Osim toga on nastupa kao klavirski pratilac. Adem-beg (S. 3. Kaleidoskop 74. 1972. Simfonijska slika Previranje op. 20. je posvetio 25. Fantazija. Nazorovi stihovi o drugu Titu. od kc se mnoga susreću u obliku orkestralnih suita. 78. 1938 (! greb. — KOMORNA. 1966 (Rijeka. 1971. I sam pijanist. je suges tivno potcrtao sadrţaj potresnih stihova o herojskoj borbi jugoslavenskih naroda i njihovoj vjeri u konaĉnu pobjedu. 1950 (Sarajevo i Zagreb. Romanija (S. Ţetva. kontrabas i klavir. 1970. No. Varijacije i fuga na popularnu hrvatsku boţii pjesmu op. op. 19* Plesna suita za klavir 4. izbjegavao folklorne muziĉke motive. Teuta. 6. Sveĉana op. XI 1964). violu. — DRAMSKA. Filmska muzika: Lisinski. Contradanza za klavir. 3. 1955 i Pintarichiana. Amfitrion. VIII 193 Concertino za trublju. simfonijski pokret. Concerto grosso za duhaĉki kvintet. Bo_ kontrasti. Mali koncert za duha kvintet. St janka. 1956 (Zagreb. kada u pobjedniĉkom maršu nastupa vojska -osvetnik. 90. (Obnova). fault. XI 1965). Contradanza op. Nazora. P. Scherzo op. 1928. 5 preludija. P. Kulenović). 1971. 1934. 1950. Kameni svat. 29.. 1949). poprimaju izraţajnost kojoj je teško staviti nešto sliĉno uz bok. Rt govor ugodni za flautu i ĉembalo. ic (u 1. 88. 70 za orgulje). 3 stavka za harfu. 5 studija za 2 violine. 11. 1) za drvene haĉke instrumente i udaraljke. Posebno mjesto u hrvatskoj muzici zauzima Papandopulov Koncert za timpane koji je prava riznica izraţajnih mogućnosti tog rijetko solisticki korištenog instrumenta.ruĉno. koje doseţe vrhunac u finalu. Arko). Ahilova baština (M. 1972 (Opai 11. fumna proţeta optimizmom i vjerom u budućnost. 1969. Kroz naše selo. Concertino (in modo antico) za klavirski kvartet 56. 12. varijacije na 2 dodekafonske teme. Autor pet opera. X 1969). Iskrenošću i nepo srednošću osobito se istiĉe velika gradacija pred završetkom. 5. Capriccio za violinu solo i ja -kvartet. Štimac i E. Pet gudaĉkih kvarteta: I. Kantate: Veće mladosti (puĉka poezija) op. VI 194. 8. 5a ladanja za 8 duhaĉ instrumenata op. Scherzo za nor 1963. Praeludium. Melodrame: melodrame op. ne ide samo u prve jugoslavenske kompozitore. 1963. Donna Dian< Ameriĉka tragedija (Th. sekstet za 2 vio line. DJELA. 13. 36. dvanaest baleta i drugih muziĉko -scens djela. Divertimento alla pasticcio (Lehrstuck A Tr. osobito makedonskih. 72 i Košulja sretnog ĉovjeka. Hommage d Bach. 1973. 1951. Matković). Marulova pisan (Judita staroga Splita). 19 sonata za violu i klavir. uzoran primjer njegova iţivljavanja u elementima zvuka i ritma. je u Legendama o drugu Titu posegao za poezijom V. Introduzic arioso e danza za violonĉelo i klavir op. XI 1974). 1974. IV. Horoskop op. stavak dijaboliĉkog karaktera koji ide u najbriljantnije klavirske minijature u jugoslavenskoj muzici. 1965. 5. Djeĉji muzit igrokazi: Ţivotinjsko pirovanje op. Stojan Mutikaša. 1953. II 1966). U poĉetku bijaše ritam. simbolu pobjede i slobode. na konkretnom primjeru pokazao kako svaka organizacija tonskog materijala u sluţbi pravog umjetnika nije drugo do sredstvo komuniciranja. 1955 (Rijeka. PAPANDOPULO. suita za duhaĉki kvintet. 2 duhaĉka kvinteta (II. V 1967. Nado vezujući na svoj Koncert za timpane. varijacije Kolo druga Tita. 1974 (Opatija. 1968. Peĉić). nastale u jeku narodnooslobodilaĉke borbe. 79 a. obljetnici Dubrovaĉkih ljetnih igara. op. Dodekafoniĉki koncert za 2 klavira. Od 3 Papandopulova koncerta za klavir najveću paţnju privlaĉi drugi. za 2 klavira. a od novijih Osam studija. 7. Od njegovih ranijih klavirskih djela osobitu su popularnost stekli Contradanza na graciozan plesni napjev iz Dubrovnika i Scherzo fantastico. II. 25. XI 1972). 1951 (Zagreb. 1949. 1974. Koncerti: 3 za ] vir. 1933. 79. 1964 (Zagreb. 1966). jug. projekciju prošlosti kroz sadašnjost. Impresije sa ladanja. Iako je P. 31. u. Svoje ĉlanke. 1970 (Split. Mozaik za gudaĉki i jazz kvartet. 70 (u no verziji Praeludium za orkestar. Poema o Neretvi. Veze. Bakonja fra Brne. 1954). Opere: Sunĉani romantiĉka opera (libreto M. 4 studije. —KL AVI SKA : 2 sonate. Gavella) i 4 melodrame (stihovi D. fantastiĉna opera (P. Djelo se temelji na stihovima S. I I I 1963). Muzika za f 1947. ŠoljaĈić). Muzika proţeta istarskim narodnim melosom izvrsno doĉarava atmosferu sredine u kojoj se suprot stavljaju puĉki i feudalni elementi. 52 za 2 klavira. 9 (B. majka Kneţopoljka (S. V 1956). Baleti: Zlato op. 1951. 20. 1969 (Zagi 22. I 1930). 10. vaţnim izvori njegove stvaralaĉke inspiracije. 15. 25. 1956. 3. — Kao umjetnik bogate imaginacije P. violonĉelo. meĊutim. III. P. 1968. 1947 (Zagreb. 1943 (Zagreb. pri ĉemu se nije ustruĉavao da veoma od vornu i krupnu ulogu dodijeli (ponovno) timpanima. za Ĉembalo i gudaĉki orkestar. Dvije kompozicije. I 1970). Ostvarujući baroknu monumentalnost u prvom redu z kovnim sredstvima. autograf . 1964. je napisao cijeli niz scenskih i filmskih muzika. Izmjenjujući kontrastne ugoĊaje on je vješto u kompoziciji do ĉarao apstraktne boje i još nestvarnije odraze. V I9f Vrzino kolo. Dvije simfonije: I. Pjesma rada (tel B. sonatina. Golisciani). 17. 13. 1$. Micek y Mucek i dedek (M. 1953 (Zagreb. 37. on je izvrsno oţivio specifiĉnu boju podneblja i sredine u kojoj još i danas cvjeta »bijeli kameni Grad«. jedno od svojih posljednjih djela (1974). Muzika za dokumentarne filmove i dr. opera iz prosjaĉkog ţivota (prema drami A. Mai Arabe symphonique. op. Ćorović). Obno simfonijski pokret. 51. Scenska muzika za dram RoĊenje Salome (C. 1964. Elegija za fagot i klavir. 1948. X 1967). — Preludium za orgulje op. se nije poput većine drugih kompozitora zadovoljio stereotipnim rješenjima. Rona. 3. Kantatu Libertas. u kojima je P. Strunck). Kulenovića. VIII 1970) i Madame B. 1927. Muradbegović). IX 1938). 1967 (Beĉ. 1926. 2 preludija op. 195c i V. ORKESTRALNA. a bavi se i n ziĉkom publicistikom. što je muzici podalo i umjetniĉki kvalitet. Suite iz bal i opera. Orahovac). Aranicki prema B. PapandopuL mnogostranost oĉituje se podjednako na podruĉju komorm vokalne muzike. 1942. Pravda (Beogra Novo doba (Split) i dr. violinu i klavir. ĉiji stihovi decenijima nadahnjuju muziĉare.

Ljeti u dane ţarke. Dante in Santa Croce del Corvo za soliste. 1951.: K. Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesanges. mon Frere. 1960. Van der Lindcn. Svatovska pjesma iz Mostara. XI 1928). Kovaĉević. preinaĉenje postojeće muziĉke grade. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u d -molu (izgubljeno). meĊutim. Muški zborovi: Pokoj vjeĉni I op. VI 1892 — 4. Konjanik. Proljetna suita i dr. U svojim mnogobrojnim kompozicijama (više od 170 djela) P. 1912. Dva oraĉa. XII. fantazija za duhaĉk i kvintet. Franjo Asiškij za tenor i orgulje. Ostinato. tj. 1950. Viole d' Amour. 1952. Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965. — Opera Adelova pjesma. Turkalj). 1893. 1919 — 23 studirao kompoziciju u Firenci i Rimu. 1892—1939. Muški zborovi: Uĉiteljska pjesma op. 1929 — 38. Offenbacha i Visions fugitives S. te 1923 u Pesaru stekao naslov magistra. 59. zbor i orkestar. God. 39. osobito talijanske. 1974. K. XII 1954). Od brojnih njegovih pronalazaka u konstrukciji klavira (instrument s opsegom od 8 oktava. 77. Posljednja rijeĉ. Ajd' u kolo op. 5 suita za davir. — Isti. francuski graditelj klavira njemaĉkog podrijetla (Sarstedt kraj Hannovera. Hrvatska misa u d-molu op. Maltinata. PARAĆ. Fantasta marinaresca. nadzirali pjevaĉki zbor. 1932. P. mješoviti zbor i orkestar op. DJELA. 1909. na melodiju »Dies irae« za klavir i orkestar (1849). 23. ibid. Muzika. obradbe narodnih boţiĉnih pjesama op. 1962 i dr. Zagreb 1960. XI 1939). u muziĉkoj teoriji antiĉke Grĉke i Bizanta naziv za intervale kvin te i kvarte ĉiji tonovi zvuĉe »usporedno. Boris Papandopulo. 1960 (Zagreb. 1950. Bugarske narodne pjesme. 1893. I. Ko vaĉević. Oĉe naš za bariton op. Psalam 148 za jednoglasni djeĉji (ţenski) zbor i klavir op. VII 1974). 1815 otvorio vlastitu radionicu. Pojam se javlja i u Ordines Romani iz VII—VIII st. Un grand me:onnu: Desire Paque. Junaĉka legenda. 1929. — Balet Papotages ITiltle-Tattle). Pe-rosi i I. 2 pastorale op. 91. mješoviti zbor i mali orkestar. Solo-pjesme: ciklusi Musiche Pascoliane (G. 1895 i 1899. Pjesma gostima. 1968. — A. 2 mješovita zbora na bosanske motive. Na Filozofskom fakultetu u Firenci (1909—14) studirao talijanski. Andreis. 1953 i 1967. 1973 (Zagreb. Mješoviti zbo rovi: Svatovske op. Ţalost materina. — VOKALNA: Tre canti corali za mješoviti zbor i orkestar. Paraphrase de concert. Meduza. Trcmano luci sul momi. Nad grobom ljepote djevojke op. 22.godišnjice ţivota. 2. U muziku se ukl juĉuju i pjesniĉke parafraze tekstova psalama. Djevojaĉke pjesme i Pjesme s mora. solo-pjesme. — KLAVIRSKA : 5 sonata.). 1967. scenska nuzika. — OBRADBE. 35 PAPE. V 1962). prepjevi na narodnim jezicima kao što su npr. 1 895 — 1 936. Solo -pjesme uz klavir: Pjesme lju~ bavi za sopran op. Zviraj voda hladna op. općenito. U muzici. 25. 1943. L. 1944. Borbene i masovne pjesme. Zborovi: Psalam CL. Srce od ognja (J. Revue de Musicologie. PARAĆ umjetniĉku narav u kojoj se sretno stapaju ĉvrsto znanje i nadahnuta invencija. Dialogues. sonata za violu i klavir. 3. Za vokalne soliste i orkestar: La Novella di nonna Lucia i Idillio maremmano. Ko. X. 4 sonate za violinu i klavir. MGG. 1849—59 J Rigoletto. balada za violonĉelo i orkestar. Solo-pjesme: Iiglogucs. za koje. Hrvatski kompozitori i njihova djela. Ivo. 66. 1921. gdje je kasnije i sam bio profesor solfeggia. VI 1941. p. 1961. Seine-et-Oise. uĉitelji su mu bili D. — L. prihvatio je polifoniju kao sredstvo s pomoću kojega je stekao sigurnost u vladanju izraţajnim sredstvima. bio profesor kompozicije i dirigent na Konzervatoriju u Ateni (1900—03). tj. Te Mater. 1961. 1965. 1924. 1951). O.) općenito je prihvaćeno samo oblaganje batića pustom (filcom) i kriţanje ţica. 1. Rismondo. francuski i latinski i uz to privatno uĉio muziku (G. 1962. 82. violonĉelo i klavir. VII 1789 — Asnieres kraj Pariza. 1892— 1939. Supiĉić. je ostvario individualni muziĉki stil izgraĊen na osebujnoj atonalnosti s teţištem na melodijskom izrazu. PAQUE. — Opera Vaima. 3 stavka. Pjesma strojeva op. 6. Canto delle rose nascenti. DJELA. Od 1914 ţivio u Parizu. Ţenski i djeĉki zboro vi: Dodolice op. 1974 i dr. Pariš 1939. 43 i Zavjetna op. 1962. Nadovezujući na najbolje uzore iz prošlosti. 1950 i dr. Pokoj vjeĉni II op. 2 uvertire. U poĉetku pod utjecajem tali janske muziĉke kulture. 2. Drei Weinspriiche. Marie Joseph Leon Desire. Njegova se djela doimlju kao improvizacija. Istarske freske (zamisao V. a V. 1903 — 30. Paraćeva djela odrazuju jaku I. kvinti i kvarti. 1951. 1911—31. 1952. Cviće moje za sopran.'Arti musices. Marie loseph Leon Desire Paque. kritike i dr. O RKESTRALNA: 8 s imfo nija. Stara ljubavna pjesma op. koloriranje postojećeg liturgijskog (ili svjetovnog) napjeva — cantus firmusa koji se pri tom katkad znatno mijenja. — H. Borbena kamata (P. ali postoji i mišljenje (A. Pivanje drugo (II psalam) za tenor i muški zbor (na osnovu splitskog puĉkog pjevanja) op. Kolijani op. Avc Maria. Uz dvadesetogodi šnjim smrti Ive Paraća. U XIX st. 1942. 1961. Trapacpoivia). Ljubavne pjesme op. varijacije za muški zbor Biser. — Isti. u literaturi stiha u prozu i obrnuto. Zvuk. Ave Maria i dr. Boris Papandopulo. sekstet. Ko. Putovanje sunca. mon Roi. 58. K. prer. — KLAVIRSKA: sonata. kompozitor (Split. VI i VII su se nazivali parafonisti. Koncert za violinu i komorni orkestar. zborove. 1946—47.: V. — CRKVENA: oratorij Muka gospodina našega Isukrsta (po Ivanu) za sole i muški zbor a cappella (na osnovu splitskog puĉkog crkvenog pjevanja) op. 86. 6 bosanskih narodnih pjesama. 19. 1948 (nova verzija 1956).) ili Totentanz. kasnije je poĉeo u svoja djela unositi obiljeţja našega folklora. Detetu za sopran i muški zbor. Narodna igra. Kaštelanske narodne pjesmice op. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Ĉar noći. parafrazu liturgijskog teksta s odgovarajućom melodijom. Fajdetić). LIT. 74. XI 1916 —). 1967. je obradba ili tzv. Paraphrase de concert. ĉlanci. francuski psalmi Clementa Marota. Madrigali dclVEstate.. Hrvatski kompozitori i njihova djela. Za violinu i klavir: sonata. Studija. PARAFRAZA (od grĉ. Svatovska pjesma. Tuţbalica op. Oĉe naš op. Suite Lapitsky. 46. Estetski pogledi u novijoj hrvatskoj muzici. 83 i 85. Takve su parafraze bile preteţno salonskog karaktera.: Notice sur les inventions et perfectionnements apport es par H. obradba ili slobodno prenošenje postojećeg djela u drugaĉije oblike.usicale. IVagner. . 2 mješovita zbora. 1933. 20. Zagreb 1966. 17. 1966. Barkarola. VIII 1965). Osnovao Konzervatorij u Sofiji (1897 —99). MGG. 1828 i na posebnom tipu pianina (piano console). II 1875). 1896 — 1938. Obradio i instrumentirao opere Ljubav i zloba i Porin V. Desire Paque. Lavoye. 6 narodnih op. teme ili melodije. Kovaĉević. Ać. 2 valcera. 80. 34. kao što su njegove parafraze Donizettijevih i Verdijevih opera (Ernani. 1961: Ein Liederzyklus nach Ge~ dichten von Kuba. Coeuroy. —■ J. 1974 i dr. je uz Erarda i Plevela najpoznatiji francuski graditelj klavira u prvoj polovini XIX st. Kriţane ţice primijenio je P. slo bodna preradba. PARAFONIJA (lat. koncert za violonĉelo. pjesme. Prokofjeva i dr. Pizzetti. Studirao na Konzervatoriju u Liegeu. Johann Heinrich (Jean-Henri). 3 Capriccia. 1971. Zdrav Isuse op. IV pjevaĉ po redu bio je arhiparafonista. PAPINEAU-COUTURE. profesor orgulja na Konzervatoriju u Lisabonu i muziĉki direktor na portugalskom dvoru (1904—09). Dalmatinske puĉke popijevke. Ncupert. 24. kao naslov pojedinih ĉlanova Scholae cantorum'. 1961. Straţiĉić). DJELA. 30. 5 Pieces concertantes. La Paraphonie. Ruke prema noći (N. Favola aurea i dr. P. Puĉki dvopjevi. Andreis. 1958. -rcapafppaan. Splitske puĉke pjesmice op. 1904. Njegov se intimni lik najuvjerljivije ocrtava u melodici mediteranskog karaktera. sistem batića koji udaraju o ţice odozgo i dr. Zborovi: ciklusi moteta Exultatio i Amor. 1909 i 1919. koncert za klavir. Dix pieces atonales pour 'a jeunesse. mjeseĉev srpe. 10. orkestar i orgulje. Ljudski i stvaralaĉki dualizam zakašnjelog romantika. 3 dvopjeva iz Bosne. 64. LIT. 1955 (instrumentirano 1959). paraphonia od grĉ. Mješoviti zborovi: Boţićna himna op. 27. Pjesma brata sunca (Sv. Solo-pjesme za glas i klavir: Dvije pjesme op. L'Infinito. 3 klavirska kvinteta. — K. 38. Jean. kanadski kompozitor i pijanist (Outremont. 1966. — Zborovi. 60 i Gospi od zdravlja za tenor. 30. 1962. 3 popijevke. 1930. 1956. 75. U višeglasnoj muzici XIII—XVI st. Vokaliza. Bosansko kolo. 1925. Plevela. instrumentirao operetu Pariški ţivot J. Porter). 1935 (Split. Lisinskog. 15. 298. Botića. 1963. 1942. Jarĉeva serenada. Iz moje domovine op. Otuda u njegovim radovima minuciozno izgraĊivanje motiva na kontra punktski naĉin nije bila sluĉajnost. Kaštelan). LIT. Gastoue. X. 1938. Mirjana. pjesama ili melodija. Brojne obrade narodnih napjeva za glas i klavir (ciklusi: Djevojaĉke popijevke op. simfonija u C-duru. Marcia fu nebre. V. Pojedini autori ukljuĉuju u pojam parafraze ponajprije srednjovjekovne -> trope kao slobodnu obradbu. 1951.: A. 1. 96. 1949. p. 1957. jedan uz drugoga« za razliku od antifonije (oktave) i simfonije (unisona). Nazor). Pascoli). Od 1811 radio u Parizu kod graditelja klavira I. se bavio i pjesništvom te je pisao stihove na hrvatskom i talijanskom jeziku (op seţna zbirka Ludi e canti).— VOKALNA. belgijski kompozitor (Liege. za violinu solo: Aria. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Liszta. 1926. Smatra se (P. — Rekvijem za sole. Vrativši se u domovinu bio je 1924—25 nastavnik na muziĉkoj školi Stan-ković u Beogradu i zatim u Splitu. Nećak kompozitora Guillaumea Couturea. 3 klavirska trija. 1962. 1928. tj. Poeme. — K. Cindrić). 1946 i suita. 67. LIT. ■— Instruktivno djelo Vingt lecons de lecture v. 1936). 1859 i dr. 1953. muziku uĉio u domovini i na New England Conservatory u Bostonu (Q. 76. 1891 — 96. Pater Koster. izuzev umjetniĉki vrednijih djela F. 41. npr. mori Grand Ami. 1961. Zbogom op. XII 1973) i Libertas (S. Tuţna priĉa. usavršavao se kod Nadie Boulanger u Cambridgeu (Massachussets). Andante amoroso za gudaĉki kvartet. 1945 i dr. 1974 (Dubrovnik. ORKESTRALNA : Concerto grosso. 1954. 2 gudaĉka sekst eta. parafrazom se naziva slobodna preradba poznatih opernih arija. 12 Effusions lyriques. 1927 (Beĉ. 1943. nije utvrĊeno da ih je baš on prvi uveo.: P. 1888 i 1935. 63. Bellio. Kantate: Slavoslovije (Laudamus) za sole.PAPANDOPULO — PARAFRAZA (V. 67. 1965 (Dubrovnik. Wagner) da se naslov odnosio na pjevaĉe koji su pjevali u parafonim intervalima. 4. 21. 57. Quebec. 1944. Alaleona. sopran. 1969. Novo doba. Pape dans la fabrication des pianos. 3 mise. — Brojne studije i ĉlanci. 11. — /. Scherzo i dr. Utva zlatokrila op. A Jesus. Od 1951 profesor na Muziĉkom fakultetu Univerziteta u Montrealu. tenor i mješoviti zbor. 2 narodne op. 12. violinu. Billi). gdje je uz to vodio pjevaĉka društva Zvonimir i Tomislav. violinu i violu. 2 ko nce rta za davir. MGG.-. 1939. Revue mus'icale belge. 1956 — 63. Iz moje domovine op. RM. većinom u obliku virtuozne koncertne fantazije za klavir. ZFMW. Serenatclla za flautu. Paraphonie et paraphonistes. 1942. — Studije. 1890 —1934. — A. Ĉakavska suita. 1956. Povodom 60. Muziĉar Ivo Parać. LIT. — J. 1940 (prema Bijednoj Mari L. 61. 73. koje je uglazbio Goudimel ili protestantske luteranske pjesme. od 1948 bio je profesor na Muziĉkoj školi. — Kompozicije za orgulje. opisivanje). Johann Heinrich Pape. 1952. 1915. Zagreb. Zagreb 1960. — KOMORNA: 10 gudaĉkih kvarteta. Mouvemem perpetuel. V 1867 — Bessancourt. — KLAVIRSKA: Minuetlo appassionato. 7. Gastoue) da su to bili oni ĉlanovi Scholae koji su stajali uz djeĉake (para — pokraj). 1— 2.

P. Wagner. sta pa s primom u jedinstveni zvuk. ĉut će se posve jasno da se 1 alt ne pomiĉu u paralelnim kvintama. u slijedećem akordu ĉni opet kv: ali s nekim trećim glasom. Jour nal of the American Musicological Society. franc. da bi se malo zatim opet povećao. ottave consecutive e quinte con secutive) nastaju kad se dva glasa kreću paralelnim pomakom iz jedne (ĉiste) oktave u drugu (ĉistu) oktavu: 1 Isto tako se ne svrstavaju u pogrešn e ni tzv. ako slijede u cjelostepenom pomaku: Od razdoblja muziĉkog impresionizma paralelne se k' osobito ĉesto koriste u koloristiĉke svrhe. octaves consecutives et qnintes consecutives. Pra melodije paralelnim tercama ili sekstama postalo je uskoro t rašireno. t rectus. ako izmeĊu njih ne dolazi do prom harmonije: 10 Sliĉan uĉinak kao paralelne oktave. ako se izmeĊu njih (dakle na nenaglašenoj dobi) ne mi jenja harmonija: °s= v> V Svjesno izbjegavanje paralelnih oktava datira od XIII st. kao i u njil kombinaciji — sekstakordima. i traje do kraja harmonijskoga razvoja koji se temelji na klasiĉnim harmonijskim principima. kad se pojedini glasovi ne mogu meĊusobno razlikova bojom. Mozartove kvi One nastaju kada se -> povećani kvintsekstakord na VI st nju u molu ili na sniţenom VI stupnju u duru. I. Zur Frage der melodischen Paraphrasierung im Mittelalter. — A.>■ Kvinte rogove Sakrite oktave i sakrite kvinte. na mjestu gdje se paralelne oktave pojave. slušne kvinte (njem. što ĉine kvintu. odjednom smanjuje 1-roj realnih glasova. pri ĉemu se zadrţava istoi intervalski razmak medu njima. movimento parallelo). proizvode i akcentne oktave. kojima je svrha da zvukovno pojaĉaju jednu melodijsku liniju. parallele Oktaven und parallele Ouinten. njem. k. -> Zabranjeni pomaci). izveden na harmoniju. Detmold 1922. Liszt und die Kunst der Klavierbcarbeitung.: E. a zatim i klasiĉne harme Organum). J. Prema tome se. tj. Zabrana paralelnih kvinta uvodi se u XIV st. paralelne kvinte koje nastaju postepenim pomal s terce i septime kvintsekstakorda VII stupnja na temeljni i kvintu trozvuka I stupnja. dakle otprilike do kraja XIX st. Handschin. Wien 1936.S. Scarlattijeve kvi redovito se ne smatraju pogrešnima: LIT. Stoga zabrana paralelnih kvinta nije ni bila nikada tako iskljuĉiva. posebno u XVII—-XIX v. N. J a 1 i rj #6 1)5 U pogrešne se takoĊer ne ubrajaju ni mnogi sluĉajevi p lelnih kvinta koje nastaju kod pojave -> neakordiĉkih ton. 1963.Bach: Koral iz»Pasiie po ■' Mafajju ' H ^ — -f~ —^ — Poput akcentnih oktava i akcentne kvinte proizvode uĉ sliĉan paralelnim kvintama. k. kao i radi oţivlja^ arhaiĉkih harmonijskih postupaka ( -> Organum). — R. I l i '''ti'. — J. engl. U pogrešne paralelne oktave ne smiju se nikako svrstati oni pa ralelni pomaci u oktavama. jer paralelni pomak u oktavama. . ĉim paralelni pomak prestane. parallel octaves and parallel fifths ili consecutive octaves and consecutive fifths. Koppel. T a znatno je ublaţen kod skoka: PARALELNO KRETANJE (usporedni pomak. istovremeni p> dva ili više glasova u istom pravcu. r Parallelbewegung. tal. jednako kao i paralelni pomak u unisonu. a paralelne kvarte i kvartseksta^ javljaju se p o pravilu samo izmeĊu gornjih glasova. što stvara oĉitu stilsku neujedna ĉenost: iz 1. oduzima jednom od glasova svaku samostalnost. u mješov zboru. The Paraphrase Technique of Palestrina. rješava u kv akord V stupnja (-> German Sixth): odnosno iz jedne (ĉiste) kvinte u drugu (ĉistu) kvintu: Paralelne oktave smatraju se pogrešnima kada se pojavljuju unutar stavka u kojemu se glasovi inaĉe samostalno kreću. Općenito se smatra da su paralelne kvinte pogrešne kada nastaju izmeĊu temeljnog tona i kvinte u slijedu dvaju razliĉitih akorda ( -> Temeljni ton i temeljni oblik akorda). koje nastaju kad j od dva glasa. mouvement parallele. prema pravilima kontrapunkta. 1927 — 28. kao što je i propisano. kod kojega se glasovi kreću u i pravcu. nego što to ĉini paralelni pomak u oktavama. njih slušalac ĉuje kao paralelne s onda. Poseban s su tzv. Friedldnder. tzv. franc.36 PARAFRAZA — PARALELNO KRETANJE Naprotiv. da je dobilo prizvuk trivij. improvizovana pratnja popularnih i narodnih melo Ali. ZFMW. Marshall. (-> Harmonija). (npr. parallel motion. izvodi li se. Budući da se ĉista kvinta. je upotrebljeno sledno kao princip oblikovanja u najstarijim oblicima višef (->■ Od XIV v. naprotiv. motus aeaualis. . u daleko manjoj mjeri od oktave. engl. se postavljaju u muziĉkoj teoriji pravila za j primenjuje se i dopušta p. daje dojam pot] pogrešnih paralelnih kvinta. tal. lat. Ohrenquinten). Die Paraphrase (disertacija). Ać. to i paralelni pomak u ĉistim kvintama u daleko manjoj mjeri smanjuje samostalnost jednome od glasova izmeĊu koiih se odvija. poznate kao tzv. ali sa promenom razmaka. iako pogrešne paralelne kvinte zvuĉe neugodnije od pogrešnih paralelnih oktava. ni dinamikom: Tenebrae factae sunt 1 Ovaj primjer. u tercama i sekstama. Poseban je sluĉaj istosme pomaka. L. već da se kreću s k d-a na oktavu e-e 1 (-> Kriţanje glasova. Njihov će uĉinak biti najneugodniji. PARALELNE OKTAVE I PARALELNE KVINTE (usporedne oktave i usporedne kvinte. oktave ko je se pojavljuju samo na naglašenim do bama.

odnosno niz od 12 tonskih visina koje se pojavljuju u opsegu jedne oktave (-> Dodekafonija). -* sakritih oktava i sakritih kvinta postavljalo se u pitanje još u XIV v. to se spomenuti parametar tonskih visina dopunjuje i parametrom koji odreĊuje tonove i s obzirom na odreĊenu oktavu ili — šire — s obzirom na odreĊeni . obiĉno išĉezavaju kad se razloţeni akordi shvate u jednovremenom zvuĉanju: a ? >J_ I b' J J PARAMETAR. LIT. teoretiĉari epohe Ars nova. Herbsta (1643). — J. A budući da se 12 tonova. kvinte nastale primenom neharmonijskih tonova: Wagner:Tristan i Izolda b (H.PARALELNO KRETANJE — PARAMETAR iskljuĉene su iz. Harmonielehre. već samo postavljeni jedan za c — d drugim. Tappert. Primenjuje se i pokret iz ĉiste ili umanjene kvinte u umanjenu kvintu (iz umanjene u ĉistu je redi u strogom stilu). Riemann tumaĉi motive u ovom primeru na naĉin ozna ĉen ispod nota. srodan miksturama: fl A k . već sekven-ca b). Paralelne ĉiste kvinte.24br. Pra'ludien und Studien II. a u troglasju i višeglasju dopušta pod odreĊenim uslovima. a time nastaju paralelne oktave ili kvinte: 12= i j. Schonberg and others on Parallel Octaves and Fifths. pojam preuzet iz matematike. opet. W. pomoću ->• neakordiĉkih tonova (zaosta-jalice) moţe ukloniti neţeljeno paralelno kretanje: Haudn: Londonska simfonija u D-duru f\ ¥t a) I f—g " f f f f V f m F f U XVI v. Ambros. Schonberg). a—• h (M. I Prividne paralelne kvinte ili oktave. V. ■— H. Ehrmberg. Riemann). r Ispravnost tzv. javlja u svakoj pojedinoj oktavi temperiranog sistema (-> Temperatura). Rietnann. što se nalaze unutar jedne oktave. npr. tako da harmonijski smisao nije a. i. Kasniji su teoretiĉari tumaĉili razlog zabrane veoma razliĉito. Oktaven. Dodekafoniĉka metoda komponiranja operirala je samo s parametrom tonskih visina. Hauptmann). Von verdeckten Quinten und Oktaven. 1960).MQ. —■ A. Mozartove kvinte. Sewallt Hucbald. — W. te sekunde i septime (bila bi to pojava nove disonance bez logiĉnog razrešenja prethodne). Leipzig 1869. nastale figuriranjem.) na orguljama. Breslau 1938. 1926. pa i u ĉistim kvintama. u vokalnom stilu XVI v.ustanovljujući niz ~»od 12 tonova. zastareli manir višeglasja neopravdano je u XIV v. Opšte prihvaćenog obrazloţenja nema. akcentne oktave i akcentne kvinte nastaju izmeĊu dve uzastopne teze. kao kod tzv. Udţbenici harmonije dopuštaju ih delimiĉno ili potpuno.: A. Zarlinu) i paralelne velike terce u razmaku celog stepena. U novije doba (od kraja XIX v. Wien 1911 (V izd.TJ JD n fT H» 10= ili pri vezivanju trozvuka glavnih stupnjeva: . Shirlam. ali se većinom smatra da su najupadljivije paralelne kvinte u razmaku celog stepena. shvaćen kao loš i nepoţeljan (A. jaĉine. u strogom stilu se ne smatraju uvek ispravnima: b) ->v.T *A rr F f ' r ili upotrebom pomoćnih glasova (mikstura i si. strogog stila paralelne prime. A. u kompozitorskoj praksi sreću se tzv. Leipzig 18 59. oktave i kvinte. naroĉito ako se gornji glas kreće postepeno. — M..S.Bach:Toccata u d-molu K a> ff 1i « fe r r p r^ Zabrana paralelnih oktava datira iz XIII v. Peć. — M. u suvremenoj muziĉkoj teoriji i u suvremenoj muzici uopće znaĉi odreĊeno svojstvo. odreĊenu osobinu pojedinih muziĉkih elemenata. tome se parametru pridruţuju u -> serijelnoj muzici i drugi koji se takoĊer odnose na svojstva tona: parametri trajanja.tzv. zbog tritonusa koji nastaje izmeĊu niţeg tona jedne i višeg druge terce: 1 37 ili pri ispravnom fraziranju J. a naknadne izmeĊu dve arze rastavljene tezom. npr. odnosno iz kvinte u duodecimu —• i obratno). Music Review. L J. paralelne kvinte su ĉesto izbegavane ukrštanjem glasova: Tzv. Katkad se. dozvoljavajući ih jedino u kadencama: Korektnima se smatraju i kvinte dobijene pri oktavnim udvajanjima realnih glasova: Beethoven: Sonata op. Leipzig 1890. Brahms. Scarlattijeve kvinte ( -> Paralelne oktave i paralelne kvinte).2 T Neki udţbenici harmonije zabranjuju i antiparalelne oktave i antiparhlelne kvinte (suprotno kretanje iz prime u oktavu ili oktave u kvintdecimu. Das Quinten. pošto se u oba sluĉaja radi samo o dopunskim glasovima. 1949. a opšta zabrana se prvi put javlja kod J.53 . Wien 1934. Schenker). zabranili su u XIV v. Schonberg. Das Verbot der Quintenparallelen.und Oktavenparallelenverbot in systematischer Darstellung.: loše zvuĉanje. Ghopin: Mazurka op. nepoţeljne su (prema G. ^ e ^ uss y : Pel'eas et Melisande Strogi vokalni stil ih u dvoglasju iskljuĉuje. Uprkos zabrani. kvinti rogova. trozvuci spojeni paralelnim kretanjem nisu organski povezani. što predstavlja omiljeni manir impresionista. Aesthetic and Consecutive Fifths. — A. obiĉne u ranoj višeglasnoj muzici. istovremena pojava osnovnog i dominantnog tonaliteta. uz obrazloţenje: glas koji pri njihovoj pojavi ĉini skok prelazi (u vidu portamenta) preko medutonova. boje i artikulacije (tona). stapanje tonova kvinte u jedinstvenu zvuĉnu predstavu uništava samostalnost glasova —■ kao i kod paralelnih oktava (H. Zur Lehre vom Quintenverbote.) ponovo se bez ustruĉavanja primenjuje paralelno kretanje u raznovrsnim intervalima.und Quintenstudien aus dem Nachlass (izdao i komentirao H. kao i u ĉitavim akordima.

N. Intermezzos. 1914—51 predavao harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Milanu. VII 1883 —■ Firenca. Nikola) Mihajloviĉ. 1909 nastupila je prvi put u Teatro Colon u Buenos Airesu. I 1861 — Nancy. 1934. Diplomirao latinsku i arhivistiĉku paleografiju. ĉlanci u Reforme musicale. X. Un Musicien belge en Russie au debut du XIX s Guillaume. 1961. 13. E. 1898. Rigoletto). LIT. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Myrrhine. Armand. 1791. — VOKALNA: oratorij Fenepaji fljiuee. Elias Parish-Alvars. za karakteristiku grupe (-> Oblici muziĉki. zborovi i solo-pjesme. — KOMORNA. II. I ii Uĉio harfu kod R. Le Trille. T 1955). 1911—15 upravljao muziĉkim nakladnim poduzećem Sonzogno. KOMORNA: gudaĉki trio. lites orientaux. Od 1947 predaje filozofiju i metodologiju povijesti na htituto Italiano di Studi Storici u Napulju. dessus de viole): g. klavirski kvi 1937. Essai d'application des melodies crientales d des a" eglise. u New Yorku i na K God. U Usi. 1846 u Leipzigu upoznao F. 1954. 1935 i Xad3UMyp3a~Mu/ibĈ3uxoe. Predavao na muziĉkim školama u Taganrog u (1926—37) i Ordţonikidzeu (1938—39) i na Konzervatoriju u Lavovu (1946 —49). II 1863 — Pariz.. LIT. Diplomiravši u Parizu prvo poĉeo uĉiti muziku kod P. Aufbruch der jungen Musik. — Scenski misterij La Leggenda della Croce. Le Tre Ave marie. Giulio Cesare. 1882 —83 koncertni majstor B. harfu i gudaĉe. La Loi et les rois. 1921. Kompozicije za harfu i klavir (neke Czernvjem). Labarr Londonu. Dibelius. del Sassolungo za violinu i orkestar. La Mušica nella gallerie di Milano. Methode complete pour violon (5 sv. Lucia di Lammermoor (Donizetti).: H. gudaĉki instrument iz porodice viola da gamba. 1948. od 1863. Dizija i Th. Pje vala je na Carskoj operi u Petrogradu. 1925. Finistere. ( u jednom ĉinu Colei che ritorna. Sachs. G alina. vit ĉelo. PARISOTTI. PARHOMENKO. 1901. 1944. Armand Parent. ' LIT. a sviraĉ ga je drţao naslonjena na koljena.: G. A. 1941. X. 1961. 19. 1931. Methode elem. III 1888 —). 1944. J.). sovjetski kompozitor (Karavannaja. DJELA. u Chicagu. Etudes pour violon. 23. La Schola paroi.. II. 19. U svojim studijama ĉesto je povezivao muziku i lik« umjetnosti. bez god. 1756 — Petrograd. Upotrebljavao se u Francuskoj u XVIII st. Orsinijem i E. Simfonija za orkestar narodnih instrumenata. N. Konzervatorij završio 1924 u Rostovu na Donu (violina i kompozicija). talijanski kompozi tor i muziĉki kritiĉar (Rim. D J ELA. U nizu predavanja po mnogim dovima Francuske. c1. 1934* La Notte Santa. 1962. Largo za gudaĉe. Les Hi de l'office romain. 1906 vratio se u Plombieres. 4. 1934. Marta (Flotow) i Zerlina (Auber. Mor. Macchijem). VI 1964). Guillaume-Alexis. Notes deh a l'usage des souscripteurs au cours de musique fait par M. Miinchen 1966. Baleti i pantomime: V Arrivee de 1 1799. g2. 27. F. 1786. 1921. La Foret noire.: R. — Sonata i druga djela za klavir. triptih E d' Italia. Momenlo mistico za violinu. za harfu i flautu (sa G. Benevento. kvintet. Uĉenik S. Oratorios joues en Russie d le XVIII siecle. znatno usavršio. Tako su se u okviru serijelne muzike formirali i razni drugi parametri. po opsegu najviši. LIT. Tri gudaĉka kvarteta: I. Kreutzera. P. talijanski filozof i muziĉki kritiĉar (Guardia Sanframondi. VII 1852—4. za gustoću muziĉkog tkiva itd. Umberto Giordano arte e nella vita (sa A. duhaĉki kvintet. DJELA: // Momenlo musicale italiano. Ĉ e tir i s imfo n ije : I. Sinfonisti italiani d'oggi. londonskom Covent Gardenu. sonata za violinu i klavir. Lorenzo de Medici cultore della mušica. 1844. Alessandro. 1917. 1945 Ultimo Adamo. God. Ĉlan orkestra u Maastri i zatim dirigent u Bruxellesu. Gandu. zbor i orkt Rimpianto eroico.: J. Liegeu i Amsterdamu. 1793. God. DRAMSKA. Exerdces pour le violon d'apres les 17 quatuors de Beethoven. 1939.. Revue Belge de Musicologie. Klavirski trio. Seviljski brijaĉ). 1914 i II. Cheveom). Simfonijske pjesme IJacmopaAb. talijanski muzikolog i muziĉki kritiĉar ( timello di Calenzano. francuski muziĉki pedagog i teoretiĉar (Qi per. Od 1883 u Parizu. uz to se osobito zauzimao za djela suvremenih francuskih kompozitora. Les 8 modes du chant syrien. i u Firenci osniva i do 1923 ureĊuje muziĉki ĉasopis La Cr Musicale. 5. DJELA.. 1947. razne kratke kompozicije. pruţa materijal za odreĊen i p. kantate FlauRmu A. 1962. Rodea. a1. 1917. za dispoziciju zvuka u prostoru (-> Prostorna muzika). Tre episodi del Vangelo di San Luĉa. — DRAMSKA: Opere: CmpenoK Tejuib (djeĉja). PARIŠ. 1902 i dr. studije: Essais sur Vinterpretation du chant gregorien. Le Solfege du violiniste. — INSTRUKTIVNA : Gymnastique du violon. Voc . serenada. 1 9 3 0 . PARCIJALNI TONOVI -> Alikvotni tonovi PARDESSUS DE VIOLE. Pastorale za orgulje i gudaĉe. 2 suite. Musiche in pittura. Alfredo. D va gudaĉka ] teta: I. paralJcle 3 Milano 1955. W. P. Rosina (Rossini. N. — Requiem. francuski orijentalist. Bilseova orkestra u Berlinu. se ubraja medu najveće harfiste na svi Utemeljitelj je moderne tehnike sviranja na harfi. Grande ■ d Vimitation de la mandoline i dr.. O RK ES T RALN A. Firenca. Fahrbachom).. de musique vocale (sa E. varijacije.-Dieu. Kao komorni muziĉar bio je jedan od prvih interpreta J. V 1881 — Milano. DJELA. talijanski muzikolog (1 24. U sastavu gamba izvodio je najvišu dionicu (poput violine u današnjem orkest ru). 1935.: U. Direktor knjiţnice Biblioteca della Deputazione Napoletana di Storia Patria i napuljske Gradske knjiţnice. 1927 i Enu3Heubi. Za solo: Voyage d'un harpisle en Orient. se osobito proslavila kao Gilda (Verdi. Stuc u St. Dibelius.38 PARAMETAR — PARISOTTI DJELA. Mendelssohna koji je zn utjecao na njegov stil komponiranja. Bochse. La Famille des simples d'esprit. PARISOT. 1914. New York 1940. Muzio Clementi vita e neir arte. 1941. Ch. uzorno iskorišćuju sve zvukovne mogući instrumenta. Ballets. M. suradnik brojnih ĉasopisa (La Rassegna musicale). Karijeru zapoĉeo kao dirigent. Le Bouqut lageois. Njegova 1 za harfu. Bavio metodikom muziĉke nastave. na sveĉanim igrama u Salzburgu i dr. sonata za violinu i klavir. I 1840). 1925. Balet UIexepa3ada. 1947.. Mjeseĉarka). priruĉnik za ciferistiĉku not 1846.. tema s varijacijama. Aiooser. Dva klavirska trija. 1824 i dr. 1892 osnovao vlastiti gudaĉki kvartet (Quatuor Parent) s kojim je koncertirao u mnogim zemljama. 1951. sonata. 1933. zatim u Londor Španjolskoj. Devonshire. 1927 i 1940. Cheveom. Studirao na Univerzitetu i na Liceo Musicale di Santa Cecilia u Rimu. 1823. fantazije na teme iz opera. zborovi. PARISH-ALVARS. 1 9 3 3 . Opere: Le Nouveau sorcier. Zingel. 194 Isti. Udezba mu je bila za kvartu viša od sopranske gambe (franc. belgijski dirigent i kompo: (Liege. IV 1913). Francuskoj i Maloj Aziji. od 1880 ti . Notes sur les recitatifs des . CKa3Ka 0 pbi5aKe u pbiĆKe.. de Laborde. VI 1798 — Pariz. Sastavio indeks prvih 20 godišta ĉasopisa RMI (Indici della 1 anno I— XX. — H. po obliku najmanji. Bossi (sa L. Paganinija i dr. PARIBENI. Concertino za 2 harfe. 1917 i druga crkvena djel SPISI: Teoria e storia delV antica mušica greca. God. — C. harfu Ċaĉe. 1943. MGG. 1914). Koln 1970. Castitd della mušica. LIT. yKpauncKan. 1929. 1866). Pariš 1780. PARENTE. od 1886 koncertni majstor orkestra Colonne.). LIT. 1914. PARENT.). Exercices journaliers (3 sv. Holandije i Švicarske te bro ĉlancima borio se za primjenu Galinove -> ciferistiĉke m< koju je. lirico. Kirchmeyer i H.. Elias. 2 ricercara za gu 1952. La Preghiera dei bimbi za ţenski zbor. pohaĊao i Moskovski dopisni institut muziĉara pedagoga (viola). orgulje. 1939. 1954. 1930. Musique orientale. / Pittori lombardi e la m 1934. Massarta na Konzer vatoriju u Liegeu. Fra Diavolo). Uĉenica M. Zapravo svaki muziĉki element koji se javlja u raznim veliĉinama. od 1900 profesor na Scholi Cantorum. plesovi raĉnice. Od 1950 muziĉki kritiĉar napuljskih novina // Mattino. Gallijem i G.God. Laurentiana. Marie-Jean. 1919. e1. — IZDANJA: kompozicije za violinu J. 1915. VII 1902 —). Parent. S. 1912. DJELA: Recherches sur les ehants anciens. PARETO. Lauri-Volpi. Cantates. 14. za harfu i violinu. 1935. 25. belgijski violinist i kompozitor (Liege. 18. Danse des fees. Jedna od najvećih koloraturnih sopra na u razdoblju izmeĊu dva rata. ViĊala u Milanu. 1899. ( 1790—92 djelovao je na Theatre de la Monnaie u Bruxelle 1794 vodio je predstave francuske operne druţine u Hambu Od 1799 u Petrogradu dirigent Dvorske opere i Filharmonij društva. Meluzzija. MGG. Aime Pariš . segni musicali del gabinetto degli »Uffizi« e delle minori collezioni pubbli Firenze. 30. kao p. 1935 i III. Basel 1964. P. Brahmsa u Francuskoj. 28. Belgije. Završivši opernu karijeru na stanila se u Napulju. sopran (Barce lona. 1923. 1946). sa E. doktorirao na Univerzitetu u Napulju. R. Essai sur les tonalites du chant gregorien. VII 1905 —). 1948. orgulje. 2 gudaĉka kvarteta. muzik i orguljaš (Plombieres. II 1808 — Beĉ. 1900. Bontempelli. pijanist i kor zitor (Teignmouth. 1911. Ukrajina. 1921. španjolska pjevaĉica. B. Accompagnament modal du Chant Gregorien (2 sv. 6. 6. Oblici u suvremenoj muzici). Za glas. registar u kome nastupaju. Aitnć. Operas. 1902. bila je jedna od posljednjih specijalista za ulogu Ofelije u Thomasovu Hamletu.Alexis Pariš (1756— 1840).-A. pro blemi di estetica. The History of Musical Instruments.. 1953. La Mušica e le arti. na milanskoj Scali. passacaglia / Ciechi di Briigel. na kojem je kazalištu redovito gostovala do 1927. 1936 i JlaMna Anaduna. premda po obliku i sadrţaju nisu posve na visini našnjih zahtjeva. 1912 i druga djela za violinu i klavir. Luigi. solo -pjesme. 1930 i 1952. vrijednostima ili uopće u raznim stupnjevima. Uĉio kod L. New Yorku. 1922 —44 muziĉki kri tiĉar milanskog lista L'Ambrosiano. engleski harfist. 4 koncerta: za harfu i c tar. PARIGI. 1936 (II izd. na opernoj pozornici debitirala 1908 u Madridu kao Amina (Bellini. Moderne Musik 1945 — 1965. — Kompo za klavir i za orgulje. PARIŠ. Koncertirao po cijeloj Evropi i zemljama Oriji God. Hexoea. DJELA (muziĉka): Muš ica e opera Urica. 1949. — KOMORNA. Essai sur la musique. Istodobn bavio prouĉavanjem mnemotehniĉkih naĉela i od 1822 pred mnemotehniĉku metodu na Pariškom univerzitetu. I 1934). 1943 i IV. DJELA: Manuelpratique et progressif de musique vocale .-Gervais obj. 1914. Dć. INSTRUMENTALNA: simfonija.: D. niz studija i eseja. d2. 27. J. Schmidt. 1910 —18 redaktor ĉasopisa Nuova Mušica. dije i ĉlanci. pa se prema tome moţe reći da su parametri »sve dimenzije muziĉkog toka koje se mogu izolirano mijenjati« (U. 1885 stupio u benediktinski samostan u Solesrr Nastavnik na Katoliĉkom institutu u Parizu. III. 20 Etudes de virtuosite. Graziela. I 1923). U Ti de St. Resumes progressifs du prochain cours de musique vocale. napustio samostanski ţi' nastanio se u Nancvju. / selte Colloqui. — VOKALNA. od 1847 u Beĉu harfist D skog orkestra. Bacha.

1925. Bravniĉar. K. — A Brief Tribute to the Life and Work of Horatio Parker. U novije je doba upotrije bio R. u kazalištu Dal Verme. VIII 1895 — Milano. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u F -duru op. Glumaĉku školu pohaĊao u Beogradu. Back Home Blues. koja se oslanjala na evropske romantiĉne tradicije u okviru akademskog stila. 1911. 1922. koji je po gradi upravo suprotnost arije. I 1960). — DRAMSKA: opere Mona. 1891. Cimarose i G.: G. Zlatorog. 1906. DJELA: polke. W. Sastavio veoma popularnu zbirku arija starih majstora. Pravo studirao u Beĉu i djelo vao kao upravni ĉinovnik i vladin savjetnik u razliĉitim mjestima. 1920. — H. Sebastian (Menotti) i Ana Karenjina (Šĉedrin).Rehar. Wetzler 1960. Viktor Parma v cerkveni glasbi. Barbados. tal. nazivan i Bird. u Beĉu i Bernu. God. Rimu. Parkers' Mood. Coll Blues. Gojitev opere in operete v Slovencih. Zgodovina glazbene umetnosti na Slovenskem. S. Confirmation. 1923. Trstu. P. Massachusetts. Viktor Parma. orgulje i harfu. Prosvetni glasnik. Helsinkiju. kao što su Licitarsko srce i Kineska priĉa (Baranović). Orfej (Stravinski). simfonijska pjesma op. Svoja djela koncipirao je izrazito homofono. 1893—99 orguljaš i zborovoda u Trinity Church u Bostonu. — N. — F.Perhaps. Ĉovjek pred zrcalom i Napuštene (Kelemen). 1917. Oratoriji: Hora novissima. koji se pribliţuje govoru. 3 —4. Nikole u New Yorku. Co. 1915. 65. Kompoziciju uĉio kod G. 7. Dimitrije.: M. . 1960. dolazi obiĉno u virtuoznim arijama brza tempa ili u ansamblima.9. violonĉelo i klavir. 9. 1884. Viktor. Parkerova su najbolja djela veće vokalno-instrumentalne kompozicije i zborovi. 12. Rheinbergera u Miinchenu. a sva kome slogu teksta odgovara jedna nota. Viktor Parma 1858 — 1924.42. 1902. Muzikom se poĉeo rano baviti. PARLIĆ. God. — Instruktivno djelo The Progressive Music Series (8 sv. VIII 1920 — New York. 39 PARKER. PARLANDO (parlante. Zbori. 1934. Sisslea (1942 —43). (»Lustspiel — Parlando«) da bi pobliţe oznaĉio stil svojih opera Intermezzo i Capriccio. potom kao šef baleta. koje poĉivaju na sintezi klasiĉnog i modernog baleta. E. Druzoviĉ. Viktor Parma. Ann Arbor 1965. Uporedo sa izgraĊivanjem baleta Beogradske opere rasla je i Parlićeva umetniĉka liĉnost. Con una certa espressione parlante) ili kod R. 15. Charlie (pravo ime Charles Christopher. Od 1894 vodio novoosnovani muziĉki odjel na Yale Umversity. Najpoznatije su mu kompozicije: Leap Frog. DJELA. kojoj je P. 296. Slovenec. X 1919—). 1907. New York 1925. naĉin pjevanja. The Legend of St. Ch. Pod njegovim vodstvom odjel se razvio u Muziĉku školu. 1903. Joan von Zarissa (Egk). Najprije lirski tenor. solo-pjesme (Six Old English Songs. MQ. 1897. New Haven 1921. II 1858 — Maribor. a Memoir for His Grandchildren (s popisom djela). A Song of the Times i The Dream of Mary. Christopher. Scrapple Frotn the Apple. Simfonijski triptihon (Konjović). dekan od 1904.' — M. Ĉetiri operete: Amazonke. od 1915. talijanski pjevaĉ. — Gudaĉki kvartet. 1908 i Zaroĉenec v škripcih. Viktor Parma. 1930. te je ostvario niz inventivnih i originalnih koreografija.PARISOTTI — PARMEGGIANI akademije S. kasnije postaje jedan od tvoraca i glavnih predstavnika be-bopa. 33 (Allegretto quasi andante.). Nici. — R. LIT. Charlie Chan). Gil-lespiem. 1958 •—62 bio je direktor baleta Drţavne opere u Beĉu i 1962—64 na istoj duţnosti u Rimskoj operi. debitirao kao Cavaradossi (Puccini. Druzoviĉ. zatim ĉlan razliĉitih orkestara. Nozu's the Time. pri ĉemu se jako oslanjao na talijanske uzo re. Marmaduke. Spomin na oĉeta ob desetletnici njegove smrti. snaţne efekte i izvrsno poznavanje zborskog sloga. Harold Harfagar. The Holy Child. — D. Dexter Blues). Monkom na eksperimentalnim Jam sessions u njujorškom Minton's Playhouse gdje se stvarao novi stil be-bop. 25. 1918. 1929. za orkestar. ali ih je s pomoću muziĉkog sadrţaja po v vezivao u veće cjeline. Slovenski Narod. 1904. Milanu. Reisner. D. U operi je zadrţao po djelu na brojeve. Yardbird. PARLIĆ se Romeo i Julija (Prokofjev). 7. XII 1919). koraĉnice i dr. Govekar.. Uz to osnivaĉ i dirigent New Haven Symphony Orchestra i (od 1901) orguljaš u crkvi sv. D. U instrumentalnoj muzici. 1936. Viktor Parma kot ĉlovek in skladatelj. Parme za razvoj slovenske opere. npr. Ljubljana 1960 . DJELA ORKESTRALNA: simfonija u c-molu op. —■ M. 1923. Ksenija. Tih godina sudjeluje sa D. D. motet. maska Cupid and Psyche. 1912 i Fairyland. Prvi angaţman dobio sa 15 godina. Djelovao i kao dirigent raznih muziĉkih društava. 1928. — DRAMSKA. The Shepherd's Vision. X. 1916. Chadvvicka u Bostonu i J. Pomen V. Harrison. Poslije 1950 sve rjeĊe nastupa zbog nervne rastrojenosti. — D. ameriĉki kompozitor i pedagog (Auburndale. Smith. obraća baletima jugoslovenskih kompozitora. 3. primjenju jući jednostavnu instrumenta ciju. I. — CRK VENA : Morning and Evening Service. Druzović. te jedan od zaĉetnika modernog jazza.PARMA vih opera najuspjelija je Zlatorog koja se odlikuje i sugestivnom izraţajnošću i arhitektonskom cjelovitošću. Edinburgu. pripada drugoj generaciji tzv. Horatio Parker 1863 — 1919: A Study of His Life and Music (disertacija). crkveni orguljaš u New Yorku.Zalar. D. Brucknera. New York. bostonske ili novoengleske grupe kompozitora. — Kompozicije za orgulje (sonata u Es-duru).l893. grof celjski. Nakon Prvoga svjetskog rata bio je poĉasni dirigent Narodnog gledališĉa u Mariboru. 1922.: F. 1883. Hinesa (1943). U baletu Beogradske opere nastupao 1942—• 71 sa prekidima. 1911. Donna Lee. — F. zatim osniva vlastiti combo s kojim nastupa na Festivalu jazza u Parizu. Naš val. — Z. 1896. 1897. a u Beĉu je uĉio kompoziciju i slušao predavanja A. kompozitor (Trst. Bruxellesu. New York 1942. Za razliku od -* recitativa. Govekar. Ankari i Alabami (SAD). Zabert. Postavio je i reţirao mnoge balete u Beĉu. Horatio Parker. Rossinija. A Wanderer's Psalm. Bregenzu. 1896. Venerin hram. IZDANJA: zbirke Arie antiche za glas i klavir (3 sv. Vr. Horatio William. III 1955). Ljubljanski zvon. 29. A Study of Horatio Parker. ameriĉki alt-saksofonist i kompozitor (Kansas City. Christianom i Th. Parker Semler i P. Neko vrijeme operni zborist. 1893. gudaĉki kvintet u d -molu. Relaxin' at the Camarillo. Schumanna u Varijacijama na ime ABEGG op. Viktor Parma. Medu najistaknutijim postavkama u Beogradskoj operi. Goesll. Svojim je slobodnim improvizacijskim stilom utjecao ne samo na saksofoniste nego i na razvitak jazza uopće. deluje naizmeniĉno u Beogradu i na mnogim jugosloven-skim i inostranim pozornicama. suita za violinu i klavir . Bird. 1949. balet studirao PARMEGGIANI. 4 uvertire i dr. PARKER. Od 1971 slobodan umet-nik. isprva kao igraĉ. The Kobolds. 7. zbor i orkestar: Povodni moţ. kod Beethovena u šestoj Bagateli op. 1895. God. Redovito se odvija u brzom tempu. Do dolaska u New York predstavnik Kansas City jazza i crnaĉkog bluesa. Viktor Parma. — Kompozicije za klavir. 1898 i Morven and the Grail. Veoma raširene bile su melodiĉne Parmine kompozicije s podruĉja lake i zabavne muzike medu kojima je osobitu po pularnost doţivjela koraĉnica Mladi vojaki (1900). IX 1863 —• Cedarhurst. Veliku paţnju P. Pet opera: Vrh. 1885 — 1900 (arije talijanskih autora od 1600 do 1800) i Piccolo album di mušica antica. smisao za odmjerene. Long Island. Parma. 1934— 35. — /. Charlie Parker. New York 1962. zborovi i dr. The Office for the Holy Communion. Eller. Nastavnik na Cathedral School of St John u Garden Citvju (New York). Zrnje. B. 1916. Three Sacred Songs). 17. koreograf i reditelj (Solun. Stara pesem. — Spis Music and Public Entertainment. LIT. Underviood. — B. Amsterdamu. Utemeljio je i ureĊivao zbornik Struna. u kojem je objavljivao preradbe djela domaćih kompozitora za salonski orkestar. 1918. Bloomdido. 51. Ko. 1893. Ogledao se i kao kompozitor. Od njego. Yardbird Suite. 20. koncert za orgulje. Eckstinea (1944) i dr.Su Blues. Me Shanna s kojim odlazi 1941 u New York i snima prve ploĉe (Confessin' the Blues. val ceri. 1910 i Sveti Senan. u kojima je došla do punog izraţaja njegova vitalnost. LIT. Schmidt. Chadzvick. — 5. te nastavnik na Nacionalnom konzervatoriju. 1892. Tabor. Kronika slovenskih mest. Ettore. 1934. Ohridska legenda (Hristić). RoĊendan infantkinje (Fortner). Horatio William Parker. — H. 1 —2. XII 1924). Horatio Parker. 1902. Kantate: King Troj'an. solo-pjesme. 1945 ulazi u kvintet D. Cecilia u Rimu. Scenska muzka za kazališne komade: Rokovnjaĉi. G.-— F. Kearns. 18. Charlie Parker. 1900 i dr. nalaze . Viktor Parma in njegovo delo. Ob desetletnici smrti Viktorja Parme. Muhvić). muzika za prigodno djelo Yale Pageant. Prelovec. upućuje na to da u interpretaciji treba postići sugestivnost izraţaja poput govora. Parizu. TheDream-King and His Love. Gledališki list Narodnega gledališĉa v Ljubljani (Opera). \'. 11. Govekar. — W. tenor (Rirnini. Strauss izraz p. Le Legend of Charlie Parker. Cerkveni glasbenik. Broder. oznaka p. p. Kings of jazz 6. Tosca). govoreći).-— Instruktivno djelo Nozioni elementari di acustica. — VOKALNA: 2 balade za solo. Slovan. 1902 — 03. 1889. zborovi.). 19. Kasnije svira u orkestrima N. Cvetko. koreograf i reditelj. 1962. Nećak. 1903 i Mogoĉni prstan. S. 1934. Gillespiea. — H. 1 (II varijacija s naznakom basso parlando). P. — VOKALNA.Parma kot glasbenik. Legionarji. Psalam XXIII za zbor. suita za violinu. a 1927—37 solist na milanskoj Scali. PARMA. Billie's Bounce. psicologia ed estetica della mušica. Najĉešće se javlja u tali janskoj operi buffi XVIII i XIX st. 1885. L. 28. osobito u djelima G. Vestnik Prosvetnih zvez v Ljubljani in v Mariboru. MGG. London.. ' K. 1937 u sastavu J. — F. — Klavirske kompozicije. K. — R. Kao kazališni kompozitor romantiĉnoga smjera najveću je paţnju posvećivao melodij skom oblikovanju. Jutro. III. — F. 1885. 1891. 1919 i Pavliha (dovršio I. Pjevanje uĉio na Konzer vatoriju u Pesaru i u Milanu i tamo 1921. Za zbor i orkestar: The Balladof a Knight and His Daughter. Ĉudesni mandarin (Bartok). Paisiella. 56.

3 Madrigali napoletani za zbor. Od 1962 profesor je kompozicije na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. oţivljuju pc baroka prvobitnu praksu parodiranja J. 2 za mali orkestar kao grote razraĊivanje popularnih graĊanskih plesova. — DRAMSKA. Pored ovih po pularnih oblika parodije. . kada se javlja u naslovu izdanja mise J. 1902. musicalu i x< U novije doba susreće se i u instrumentalnoj muzici. Stabat Mater. r^apcoSia otpjev. — Suita za orgulje. ficata (O. Gallus je. kantata u ĉast G . L'Idolo cinese (Paisiello). — Sonata fantasia za violinu. solo-pjesme. od parafraze se p. U njenom bogatom klasiĉnom repertoaru naroĉito su se isticale uloge u baletima Coppelia (Delibes). Capitoli. Jovanovića i B. G.. za koju je rolu dobila Sedmojulsku nagradu (1963). tccnica e psicologia delV arte dei suoni.). Na izmaku baroka ovaj tip parod tehnike izumire. 1 tim se razraĊivalo pojedine njegove motive u tehnici skroz vedene imitacije. PARNEL u baletu Coppelia plesaĉica (Beograd. DJELA. II Dolore nella mušica. PARNEL. — Mise. Praetorius). Bach. po samom zahvatu odnosno preraĊivanju preuzete kompozicije (ĉesto vezanom s mijenjanjem teksta) koja se stvaralaĉki nanovo oblikuje da bi se prilagodila novoj svrsi ili drugaĉijoj zvuĉnoj predodţbi. posebno u okretima i brzim tempima. istakavši se u operama Lohengrin i Parsifal (Wagner). praksa parodiranja proširila pjesmama na podlozi instrumentalnih komada iz opera Lu Desmaretsa. PARODIJA (grĉ. 1906. isprva znaĉi preoblikovanje postojeće kompozicije ili muziĉke graĊe u novo djelo bez kariki ranja. Crequilonis. j njegove svjetovne kantate) ili instrumentalnih kompozicija u kalne (kantate) i obrnuto (kantate u orguljski koral) do ukl vanja muziĉke grade iz nekoliko razliĉitih djela u posve novu 1 poziciju (u misi u h-molu nalaze se uzorci iz najmanje 7 razli ranijih Bachovih djela). Luigi Boccherini. scenska muzika za drame. klavir i orgulje. Engleskoj i Nizozemskoj. Paixa: (Missa) Parodia Motettae Domine da nobis auxilium Th. oponašanje nekog umjetniĉkog djela s namjerom da ga se ismije. G. — VOKALNA: Ornitofonie za zbor i orkestar. razlikuje po svojoj prili ĉno tijesnoj povezanosti s predloškom. Savitri. ali je uz to u svoje kreacije unosila dramsku snagu i izraţajnost. Cimarose i si. Studij završio 1928 na konzervatoriju 5. na Lullvjevu operu Ar poznata p. kantata u ĉast G. 1896. 1895. De Nardis. tako npr. 1909. Aiiserere. ORKESTRALNA: Suite greca. Kod Bacha se su: najrazliĉitiji primjeri parodiranja: od preraĊivanja svjetc kompozicija u duhovne {Uskršnji oratorij uglavnom je p. Suppe i Costa-Grandjean: Lohengelb die Prinzessin von Dragani). Charpentiera i drugih). pa i instrumentalnih kompozicija. Parnel je odlikovana sa više saveznih i republiĉ kih nagrada. je posedovala izvanrednu tehniku.. PARODI. — Priredio nova izdanja opera Le Cantatrici villane i / Virluosi ambulanti (Fioravanti). Uĉe nica M. Donizettiju. osobito u crkvenoj muzici. solo-pjesme. 1929. Satiriĉka muziĉka p. talijanski kompozitor i muzikolog (Genova. 14. III 1926). Couperina. do kraja ţivota bio je uz to šef kla-ke u Scali. La Locandiera (Auletta). — Kompozicije za komorne sastave i za klavir. Salierija. M. 1931. Trattato d'istrumentazione. crkveno prikazanje La Cantata dci pastori. Stravinskog u Suiti br. Gour Masseneta. MeĊutim. s naslovom Impresario (1724). R. od 1939 stalan ĉlan baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. gde je zatim do 1969 primabale rina. Gostovao je u Francuskoj. pri mj kod I. njeguje u opereti (poĉev od Offenbacha). Lorenzo. A. Verdiju.. Ne-rone (Mascagni). npr. M. U Njemaĉkoj se tokom XVII i XVIII st. Chi dell' altrui si veste i La Baronessa slramba (Cimarosa). Halevvja. na muziĉku gradu odn predloţak. zatim francuskih c sona i aira. Napoli). a katl već postojećim stihovima (popularna Sperontesova zbirka Sim Muse an der Pleisse iz 1736—45 s melodijama francuskih men marševa. dobiva znaĉajnu ulogu i u svjetc muzici. Ali istodobno od XVII st. Divertimento. koja se komponira polifom umjesto melodije cantus firmusa. gd. U Italiji su I neskni intermezzi opera serija ĉesto zapravo parodije glavne nje. Pietro a Majella u Napulju (C. 12. 10. nizozemski i njemaĉki prepjevi 1 rigala L. Lu-crezia (Respighi) i dr. Sam izraz p. najkasnije od 1573. A. S. kojoj je dodan tekst) i mnoge druge. Musicologia. ORKESTRALNA: simfonija. stvarajući igraĉke partije duboko emocionalno i izdiferencirano. preuj iz stranih izvor a. u toj je ustanovi od 1940 predavao harmoniju i kontrapunkt. osobito u Wag-nerovu repertoaru. Posli je i6co p. Poznati su z primjeri talijanske operne parodije Prima la mušica poi le p A. iz sredine i s kraja svojih modela. Hi i njihovi suvremenici (Telemann) koji većinom preraĊuj prilagoĊuju novoj svrsi vlastita djela. U razdoblju oko 1450— njeguje se tzv. Koreografska fantazija Nuit Corinthienne. Kineska priĉa (Baranović) i RoĊendan infantkinje (Fortner). burleski. U muzici p. Strijelac vilenjak (Weber). Studij zapoĉet u Genovi nastavio u Parizu kod E. obiĉno ponavljao ulorr poĉetka. Giuseppe Verdi. 1951. talijanskog madrigalistiĉkog (mnogobrojni engleski. katkad dvoglasnim ili troglasnim ulomcim preuzetih kompozicija. te predstavlja zapravo posebnu vrstu -> preradbe (poput -*■ kontrafakture i -> parafraze). M. La Wally (Catalani). 1965. ismijavaju hirovi pjevaĉa. MeĊutim. 1969. Macbeth (Verdi). Od 1906 direktor i profesor estetike i historije muzike na Istituto musicale »Paganini« u Genovi. PARODI. aira i poloneza). doţivljuje procv kao satiriĉko oponašanje ili karikiranje. za flautu i gudaĉe. Grindelviald i Belkiss. protupjev). P. koncerti: za violinu. Jedna od najznaĉajnijih umetnica na jugosloven skim baletskim scenama. npr. F. Taj je tip raširen osobito u Francuskoj gdje je u XVI! gotovo svaka nova opera parodirana na pozornicama vaša kazališta ili Opere comique (npr. najĉešće na poĉetku stavka. 1692). a od kontrafakture. karikira. prosjeĉno osam kroz misu i to u novoj kontrapunktiĉkoj obradbi ili nekoj vi cijskoj formi. U ranijem stadiju razvitka parodijske 1 parodiranje se uglavnom svodilo na dodavanje novih di< jednoglasnim. bio je muziĉki kritiĉar genovskog lista // Cajfaro. Les Parodies Noui 1730 (dijelom i s klavirskom muzikom F. La Giovane scuola francese. a iz XIX st. Najviše su satiriĉkih parodija izazvale opere Webt zatim R. Kasnije (Palestrina) se prakticirale tiranje višeglasnog predloška. — DRAAISKA : balet Folies Bergercs. VIII 1856 — 28. Concertino napoletano. Ifigenija u Tauridi (Gluck). intermediji što ih je Metastasio pisao za vla operu Didone. XII 1900 —). i6< postepeno je sve više preuzimao dramski fah. zborovi. Z. 1895. — VOKALNA: oratoriji Giovanni Battista 1899 i Calvario. a i pjesama za lutnju (engleskih) i najzad ulomal opera i baleta. redom slijedile njihove parodije. Marenzija. di Lasso. 1951 i za fa got. mahom sova. L'Avvenire della mušica e Vevoluzione armonica. Rut. susreće se u muziĉkoj literaturi od druge po lovine XVI st. j ĉitav niz pjesmarica s instrumentalnim melodijama. 1968. J. talijanski kompozitor (Napulj. Opere: Bena. Renato. i to najviše u odnos operu. kao posrednik pri preuzimanju ili usvajanju sti stilskih uzora i oblika. parodije na opere Ve (N' Anta Aida) i Mascagnija (Fanteria rusticana). Francesca da Rimini (Zandonai). Engleskim i njemaĉkim zbirkams rodiranih (i tekstiranih) francuskih opernih i baletnih mel prethodile su takve zbirke objavljene oko 1700 u samoj Francu Parodies bachiques sur les airs et symphonies des ope'ras. Knjazeva. koja se prvenstveno osniva na promjeni teksta. Guirauda i J. 1935. D. II 1923—). Wagnera (F. preuzet iz nekog već postojećeg višeglasnog chan. 1949.. Romeo i Julija (Prokofjev). Ouvenure Irionfale. Piedigrotta (Ricci) i Lo Fralc 'nnammorato (Pergolesi). koje su prilagoĊene novom tekstu. U njemaĉkim protestantskim misama modeli preteţno uzimali iz duhovne muzike. Ram i dr. U XI) gotovo su sve poznatije opere Meverbeera. DJELA. Dufresneva Opera de Campagne. općenito. Gastoldija i dr. moteta ili madrigala. // Maestro di cappella D. Preludio ad una commedia. Opernu pozornicu ostavio 1948 te se bavio vokalnom pedagogijom. Masseneta. izvrgne satiri. Savasta. 1962.40 PARMEGGIANI — PARODIJA se ranije. parodijska misa. Na prijelazu u XVI presaĊuje se tehnika parodijske mise i na kompoziciju M. R. U Njem: i Austriji nedostaci ozbiljne opere parodiraju se najĉešće u Si pielu. — SPISI: L'Estetica del canonc. Epitha -lame. Osmania. MeĊutim Strav obnavlja i staru praksu parodiranja sa djelima komponiranir tuĊe muziĉke motive kao što su balet Le baiser de lafe'e (na mu Ĉajkovskog) ili Pulcinella (na muziku Pergolesija). 1949.

. Pirrotta. 1912. zbor i orkestar. A Guide to Musical Thought.duru. X. Summary of the History and Development of Mediaeval and Modem European Aiusic. sveĉana uver tira Romeo and Juliet. London 1926. XII 1919 —). 1949. 1962. 1959—63 bio je takoĊer i muziĉki kritiĉar dnevnika W'ashington Post. R.. 1887 (XX izd. ali je sam po sebi. 1900. 1948. Two Witnesses: a Personal Recollection of Hubert Parry and Friedrich v. 1956. 1911. Overture on Southern Folk Hymns. Huegel. Jacobus Gallus. 1949. DadĊsen. Alas. 1951. DJELA. v. 1938). koncert za klavir. Aspects of Medieval and Renaissance Music.-C. 1893 (prošireno pod naslovom The Evolution of the Ari of Music. 1959. 1962. 1957 i 1960. — J. Mennin). — H. A. Music and Letters. Fantasy on J. 1949). Muziku studirao u Londonu (B. PARODIJSKA MISA. Od 1894 do kraja ţivota direktor (nasljednik G. John. The 16 t h . 1954. sonata fantazija za violinu i klavir. III. II. Psalam XCI za zbor i orkestar. — L. — VOKALNA: kantata Three Kings have come. violinu i klavir. 1962. 1963. Resse. Za sole. najviše izmeĊu 1450 i 1630. God. osobito se is - . 1880. PJB. The Sol-dier's Tent za bariton i orkestar. Job. Blest Pair of Sirens. 1939. S. u M iscelanea en hom en aje H . — KLAVIRSKA: sonata. bez. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. violon ĉelo. Columbia University. Treći naĉin osnivao se na citiranju cijelog preuzetog odlomka (sa svim glasovima) i to najĉešće na poĉecima pojedinih stavaka mise. zatim na Pariškom konzervatoriju kod J. koncertne turneje po Evropi i ostalim kontinentima. sliĉno kao kod drugog naĉina. francuski violinist (Ferryville. The Music of Parry and Stanford. Fuller-Maitland. misa Terriblement na glasove istoimenog chansona). koji imaju i knjiţevnu vrijednost. 1880. Charles Hubert Hastings. H. 1947. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. 1909 (rev.PARODIJA — PARRY Parodteverfahren im Berliner Gassenlied. Roma 1950. dosegla je vrhunac u sloţenim kontrapunktiĉkim kombinacijama J. simfonijska impresija Luxor. 1951. rjeĊe više gl asova i njima dodavao nove. 1943 i The Black Ram. Graves. Ovaj se komorni ansambl posebno istakao interpretirajući djela suvremenih kompozitora. X. Ch.. 1868. X 1918). bogatstvom i maštovitošću oblikovanja Pierre de la Rue. Hubert Parry. baleti Maid in Birmingham. IV 1851). P. Grcene. od 1951 profesor je muzike na Univerzitety College of Wales u Aberystwythu. u Pennsvlvaniji i na Columbia University> usavršavao kod J. 1946. Obrechta (misa Je ne demande prema Busnoisovu chansonu). god. za violonĉelo i za trombon i duhaĉe. Honeggera u Parizu. Predavao muziku u Londonu i u Birminghamu. i dr. A. Lockwood. simfonijske varijacije. Hubert Parry (2 sv. L. 6 stavaka za klavir 4 . M. 1894. Takav je naĉin komponiranja mise bio raširen od XV do XVII st. for the day za bariton. ţenski zbor i orgulje. Muziĉkom preporodu u Engleskoj znatno su pridonijeli i Parry jevi spisi. ORKESTRALNA: 3 simfonije. 1880. DJELA. 1892 i King Saul. 1955. za fla utu. Gallus. Neumann. u fmolu. H. 12 preludija. The Music of the /7th Ccntury. preuzimao 2 ili 3. — VOKALNA: Aiagnificat za sopran. 3 klavirska trija. Koncerti: za klavir. Bach's Adaptation of the Te Deum za ansambl blokflauta. poput citata. 1953. — F. 1962. 1943 utemeljio je gudaĉki kvartet. Slyle in Musical Ari. 1955. Comperea (misa Allez regrets prema chansonu Havnea van Ghizeghema) i drugih. O. 24. II 1848 — Rustington. Colles. 1888. ibid. 1959. Medu kompozicijama većih formata najbolje su kantata Prometheus Unbound (godina njene izvedbe. A. Mad Scene za sopran. 1905. Dewaele (od 1970) i Pierre Penassou. simfonijska pjesma El Alamein. New York 1963. Ohlom). Parodiemessen Palestrinas. Neue Zeitschriftfur Musik. klavirski kvartet. The Notation of Medieval Music.mo lu.. 41 dij završio 1939 na Harvard University i zatim djelovao kao nastavnik i zborovoda u više ameriĉkih gradova. Pageant Music. Parry as a Song-Writer. On »Parody« as Term and Concept inthei6 lh Century Music. 21. 3 Passacaglie za sopran. 1879. J. madrigala i si. Lamentations and Praises za 9 limenih instrumenata i udaraljke. na tom je polju u engleskoj izvodilaĉkoj praksi naišao na neprekinutu tradiciju zbornoga pje vanja. Macfarrena. Procvatu engleske muzike on je pridonio koliko svojim stvaralaĉkim radom. moteta. Calveta. 1957. Stanforda zaĉetnik engleskoga muziĉkog preporoda u posljednjoj ĉetvrtini XIX st. Lenaerts. Evening and Communion Service. 1889. Coltes Kao College Addresses Delivered to Pupils. MGG. 1954. — L. moteti. AML.: R. velški kompozitor i instrumentalist (Denbigh. Philippe De Monte. toceata i fuga i dr. ostajao obiĉno nepromijenjen. 8. za engleski rog. Denker. B. veoma su mu koristili savjeti i poduka pijaniste E. 3 uvertire. — Koralni preludij. — J. PARROTT. MQ. DJELA. Uber Ausmass und Wesen der Bachschen Parodieverfahrens. muziĉki pisac i pedagog (Bournemouth. Method in Orchestration. temeljile su se većinom na predlošcima iz duhovne muzike (H. Pier sona u Stuttgartu (kompozicija). PARRIS. Hozvclls. 1877 i 1878.: P. 1912 i dr. O. gudaĉki nonet. See. 1952. 1920. Nicholas Collegeu u Londonu. Boucherita i ]. engleski kompozitor.. VIII izd. 19 33 i 1943. u G-duru. An Ode to the Nativity. kvintet za violinu. umjesto melodijskog cantus firmusa. 1946. za violinu. 3 suite. Nakon studija na Juilliard School of Music u New Yorku (P. 5. the Story of the Development of a Great Per-sonalily. 1948 i 1952. nova izd. III sv. 1882. 7 limenih instrumenata i udaraljke. 1958. Klassen. obou i fagot. New York 1930. 1951. — SPISI: Pathways to Modem Music. 1959. ceiestu i klavir. Kod drugog se naĉina preuzimao samo isjeĉak ili motiv neke kompo zicije koji se zatim imitacijski provodio kroz sve moguće vertikalne i horizontalne kombinacije. Ostali su ĉlanovi Parreninova kvarteta: Jacques Ghestern (od 1963). simfonijska pjesma A Vision of Life. The Music of an Adventure.ruĉno. Opernparodie und Parodieoper. Djeluje u Washingtonu kao profesor kompozicije na univerzitetu George Washington. s kojim od 1949 poduzima brojne. madrigala. The Notation of Polyphonic Music. Ać. pritom su se preuzeti glasovi linearno. ali je njihov prvobitni vertikalni meĊusobni odnos ostajao neizmjenjen. LIT. — Kompozicije za klavir. 1950. Carl. New York 1966. Charles Hubert Hastings Parry. brojni ciklusi solo -pjesama (12 ciklusa English Lyrics). himne. Considerazioni sui primi esem pi di missa p arodia. Ova tehnika. Od 1807 sviraĉ tada omiljela instrumenta flageoleta u Londonu. Gudaĉki kvintet. 1957. The Lcaden and The Golden Echo za bariton i orkestar. DJELA. A ngles. Pensilvania. Školovao se u Etonu i na Exeter Collegeu u Oxfordu i uĉio kompoziciju u Londonu kod W. Scenska muzika. Coplanda u Tanglevvoodu i kod A. Violinu uĉio u Lorientu. N. Allan i H. 1958. S. Ova se tehnika razvijala poĉev od Josquin Des Presa (misa Mater Patris prema motetu A. zbor. A Study of the T ransition from the cantus -firm us . — G. II 1776 —■ London. 1. kontrapunktiĉki mijenjali. 1940 stekao doktorat i 1941 dobio naslov master of arts na St. Tehnika parodiranja ( -> parodija) posuĊenog predloška provodila se na više naĉina: kompozitor bi iz postojećeg tuĊeg ili vlastitog chansona. The Pied Piper of Hamelin. 1883. trio za klarinet. dvostruki zbor i orkestar. The Raids 1940 za sopran. 1921. toliko kao odliĉan pedagog i organizator. T946. Die asthetische Auffassung der Parodiemesse des 16. za violu i komorni orkestar. u tim se djelima vidi njegov osobiti smisao za postizavanje snaţnih efekata s ve likim zborskim blokovima. Koncerti: za klavir i komorni orkestar. violonĉelo i klavir. — N. 1893. u c . II. smatra se poĉetkom preporoda) i oda Blest Pair of Sirens. 2 gudaĉka trija. Ċiminucijom. — SPISI: Masterpieces of Music before 1750. 1897 i dr. The Musical Times. Barbireau. 1902 (novo izd. zbor i orkestar. Characteristic Popular Tunes of the British Isles (2 sv. Hubert Parry. u g . F. za orgulje. Hymn for ihe Nativity za sopran. zbor i mali orkestar. Od 1793 ĉlan vojne kapele u Denbighu. 1 8 68 i III. — CRKVENA: Morning. 1959. 1960. Simfonija fantazija u h-molu. simfonijska pjesma From Death to Life. Wolff. u C-duru. Sonatina za duhaĉki kvintet.) za klavir 4-ruĉno i dr. Vintzius i dr. II. — H. De Profundis. 1944. 1883. 3 psalma za zbor. Ĉetiri simfo nije: I. Stu- PARRY. J914. Inslinct and Ĉharacter (rkp. varijacije na Dufayevu temu. 1960. 1948 i 1950. Morris. The Rationale und Tehnique of Borrovving in Franco-Flemish Parody-Compositions of the High Renaissance (disertacija). ant-hemi. 18. — J. bez god. Ghisi.Century Parody Mass in the Netherlands. 1920. a od 1797 dirigent. — VOKALNA: The Hollom A\en za bariton. klarinet i gudaĉki kvartet. a prevladavala je u XVI st. 1964 i za trombon i komorni orkestar. 1947. — M. 1891. ORKESTRALNA: simfonija za komorni orkestar. Kongresni izvještaj. — Gudaĉki kvartet. u G. 1964. 9. 1953. V. 1877. X 1904 — New York. sekstet. 1 86 7. ed il primordi della parodia. Dannreuthera u Londonu. 2. Stilski se preteţno školovao na muzici Bacha i H anĊela. 1947. za 5 timpana. Clemens non Papa. je uz Ch. 7. 1955 i dr. — SPISI: Studies of Great Composers. — Klavirska djela. A 14" 1 Century Parody Mass. Pisk. 1949 i Ballet music for Pageant of Pembroke. Zborovi. PARRISH. ORKESTRALNA: Fantazija. Music and Letters.). ORKESTRALNA. L. The Spirilual Pilgrims. Night za bariton. a zatim se. kao podloge za novo djelo. C. izvanredno uspješne. Ovakva je praksa bila raširena osobito u ranijem stadiju parodijske mise (J. Od 1883 zborovoda. III 1916—). Oxford History of Music. — KLAVIRSKA: 2 sonate. 1913. a 1900 —08 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu. 1948. — F. Symphonic Aiovement Nr. sonata u A-duru za violonĉelo i klavir. 1880. The Ari of Music. Grimm. — A. 1887 i dr. kvartet s oboom. 1955. STMW. Clarkson. 1957. burleske The Seargent-Alajor's Daughter. flautu.).. — Opera Guinevere. M. a akc entuacija izvanredno precizna. — H. engleski kompozitor (London. 1956. 1896. ameriĉki kompozitor i muzikolog (Ply mouth. 1907. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. S. 1883. 1955. Veoma su uspjeli i pojedini njegovi ciklusi solo-pjesama te zborovi a cappella. 1934. ciklus solo-pjesama i dr. 1956 i za violu i klavir. Scenes from Shelley's "Prometheus Unbound«. Gombert. di Lasso i nadasve Palestrina. augmenta cijom. koloriranjem i si. Govore odrţane stud entima Royal College of Music sakupio i obj. Za zbor i orkestar: ode The Glories of our Blood and State. J. Parodie und Kontrafaktur. u e-molu. 26. zbor i orgulje (orkestar). 1965. — G.mo lu. 1966. MGG. ĉembalo. 1884. Medu mnogobrojnim kompozitorima parodijskih misa toga doba izdvajaju se. omiljena u doba Josquin Des Presa.M ass to the P arody -M ass (diserta cija). Jahrh und erts. 1873 —93. 1957. Solo-pjesme: 3 Songs za bariton. 1886. KMJB. 1950. 1969. 2 seherza. violinu i violonĉelo. 1948. 1900 i 1911. 1930 i 1950). 1952. 1934). 1951 (sa J. 1951. Rcdlich. Oratoriji: Judilh. Grovea) na Royal College of Music u Londonu. Ać. V 1924—). 1959. F. Cambridge 1934. Sonate: za violinu i ĉembalo (klavir). 1954. Bach. PARRENIN. 1948. Te Deum and Benedictus. Bennetta i G. 1897. Dale) i OxforĊu. — W. Parodijske mise njemaĉkih protestanata u XVII st. G. taj odlomak imitacijski razraĊivao ili se pak tokom stavka posve zanemarivao. Mendelssohna i Brahmsa. duhaĉki kvintet. 3 ciklusa Sonets and Songs without Words. 1950.. LIT. — R. Bach-Jahrbuch. Das Parodieverfahren in den M essen des J. Brumela). anthem Earth refoices i dr. B arcelona 19 58 — —61. Robert. 2 Te Deuma. SchraĊe. polifoniĉka kompozicija misnog ordinarija koja se temelji na upotrebi muziĉke graĊe iz nekog već postojećeg djela — chansona. Fantasy Trio. 1947. — VOKALNA. 194 6. University of Rochester (New York). H. Jacques. Sinfonia za komorni ansambl. lan (Horace). 1878 — 90. Magnificat za sopran. — KO MO RN A: Tri gud aĉ ka k va rt et a : I. 1868. 1957. psalam XLVI God is Our Hope za bas. u kompoziciji se usavršavao kod H. uz to njegova je melodijska invencija svjeţa. 1957. — Ch. 27. Iberta i A. L'Ordinarium missae nel XV s. Tunis. I. Spomenica G. 1918.). — DRAMSKA: komiĉna opera Once upon a Time. 2 baritona i klavir (orkestar). sjeverni Wales. 1878. 1948. 1889 i IV. Oxfordshire. Najbolja su mu ostvarenja vokalna djela. PARRY. XI 1965).

. balada Jenny Jones. C. flauta. trombon. G. a 4 vod. Kantare: Cambria. djelić.). book) ili u obliku zasebnih svezaka za svaki pojedini glas (< Part books. obiĉno 10. vokalne solistiĉke taĉke i instrumentalne partije t stavu: kvintet gudaĉa. Collage on B-A-C-H za komorni orkestar. 1832. Neue Clavier Ubung Erster Theil..). Flutc and Violoncello (velske melodije). Partitur). 1966. partitura. Od sredine XVII st. Dallapiccole. a izvodila na instrumentu s tipkama. Der Partimento-Spieler. Petrassija). najpre s pomoću dijastematski rasporeĊenih slogova teksta. 17. gudaĉi itd. 1895 i King Arthur. Joseph Parrv. — SPISI: II Puntello or The Supporter (osnove muziĉke teorije). Ghedinija i G. a uz to bio i muziĉki kritiĉar lista The Morning Post (1834—48)Najpoznatije je njegovo djelo duet F!ow Gently Deva. naovamo. velški kompozitor (Merthyr -Tydvil. Pre toga. II Ruggiero i si. njegovala se u XVII i XVIII st. a troglasne na crtovlju od 12 { lelnih linija na kojima se note što istovremeno zvuĉe vertit poklapaju. a namenjeni instrumentima sa kama (tzv. Sparti ta.42 PARRY — PARTITURA ziĉkih dela komponovanih za više deonica koje su rasporei vertikalno jedna ispod druge tako da omogućuju taĉan pre nota koje istodobno zvuĉe. An Account of the Royal Musical Festival held at Westminster Abbeye in 1834. razdioba). PARRY. postepeno prihvatio dodekafoniju i druga suvremena kompozicijska sredstva te se uvrstio u istaknute sovjetske umjetnike svoje generacije koji traţe vlastiti mu ziĉki govor. Sylvia. Torrefranca. Ali u daleke prethodnike p ture mogu da se uvrste najstariji zapisi višeglasne muzike kojih se već pojavljuje princip vertikalne koordinacije gla. Wales. 1615—27. Iste meno. kao što su opere J. oko IX—i> zatim sa notnim znakovima. XVI st. Kongresni izvještaj.: K. Okosnica (polifone) kompozicije koju je trebalo improvizirati bio je zadani glas. partition. cink. pri tome su se niţi pisali ispod v Isti princip primenjivao se i u instrumentalnoj muzici: instrun ĉiji tonovi idu u više registre notirali su se u gornjem delu p ture. Lloyd Davies. Takve ostinatne varijacije komponirale su se za instrumente s tipkama (Frescobaldi. Svrha partimenta bila je razvijanje vještine improviziranja i pratnje prima vista. 1821 — 29. partire dijeliti).: F. The Prodigal Son i Nebuchadnezzar. S. Stimmbiicher). kao i Partita sopra l'aria di Fiorenza saĉuvana u rkp. di Rorea '. za trzalaĉke instrumente ili za komorne sastave (npr. PARTIMENTO (tal. — IZDANJA: The Ancient Brilon's Martial Music (velške melodije obraĊene za vojnu muziku). Oberoris Oath. U horskoj partituri još se ranije (u XVI v. Casmallon. 1962. kod nemaĉkog teoretiĉara Lampac (traktat Compendium musices. 1804. IX 1935 —)• Studij završio na Konzerv atoriju u Tallinu. skica za partituru na kojoj su pojedine skupine instrumenata (duhaĉi. njem. koncert za violonĉelo. i madrigali. U doba kasnoga baroka izraz p. 1839 i 1848 i dr. Estonija.. Opere: Blodvien. Studirao na Royal Academy of Music u Londonu. pojavljuju se. — C. kao npr. postoji i tzv. — Ballet comigue de la Royne. tal. 1726 —31 i 3 Partiten za solo violinu. — VOKALNA.. PARTICELLA (tal. orguljska ili klavirska p. 1883. 1826. ital. Poĉetkom v. 1598) i G. sprezzatura. prethodno već objavljenih u pojedina« svescima za svaku deonicu. Virginia. 1600) pa Concerti ecclesiastic Viadane (1602). Od 1809 godinama komponirao djela za popularne priredbe u Vauxhall Gardens. score. 1820 osnovao društvo za gaj enje pjevanja uz pratnju harfe Cymdeithas y Canorion. grafiĉko predoĉivanje muTabula compositoria. Njegova opera BloĊzoen prva je velška nacionalna opera. ORKESTRALNA: 2 simfonije. 21. MGG. John Parry. 1890. bubanj i orgulje. franc. suite. — Isti. LIT. je još u doba baroka. vokalr. Origine e significato di repicco. Pro et contra. 1834. spartiti et aceomodati per sonar d'ogni d'istrumento perfetto. 1961. kontrapunktiĉka vjeţba u improviziranju. DJELA. Ać. Evans.). Cardiff 1921. — VOKALNA: oratorij Pas du monde. Particelle su ostavili Schubert (simfonija u h-molu »nedovršena«). Handel ĉesto notirao oboe i prve violine ili violono fagot »kao jedan te isti glas«.). LIT. 1893 (sa D.). krummhorn. oko 1720).: C. Uz orkestarsku partituru za orkestE dela i horsku partituru za horska dela. A Trip to Wales. — IZDANJA: zbirka velških na rodnih pjesama Cambrian Minstrelsie (6 sv. (engl. se sastoji od 2. franc. išĉezava. orkestralne partite L. sve udvojene (unis deonice pisale su se na jednom sistemu bez obzira na vrstu. Ariantuen. 1689. Wagner. Fellerer.. A Selection of VCelsh Melodies zuith Symphonies and Accompaniments (3 sv. 22 za glas i orkestar).. DJELA. oboa. kao i od dijelova tematski izvedene melodijske linije. a iz orkestarskih deonica naĉinjen je klav izvod. Mušica sillabica za 13 instrumenata. nem. 1958. doktorirao 1878 na Univerzitetu u Cambridgeu. P. X. 1964.) ustalio rasp glasova od viših na niţe. naziv p. — Partita za klavir. Perija (£>. a najviše za kontrolu harmonijskog toka kompozicije. vocal score. Nadovezujući se na neoklasiĉni stil. od 1888 do smrti docent na University College u Cardiffu. sa novim formama. Arvo. II 1903). Leipzig 1940. God. 1968. u rukopisu Arundel (XII gde su dvoglasne kompozicije zabeleţene na crtovlju od < jednako razmaknutih linija. na koje su se glasovi šivali u zgusnutom slogu. La Romanesca. jer se osniva na sist od nekoliko petolinijskih crtovlja. Bamberg 1953. Oratoriji: Emmanuel. Credo za zbor i orkestar. Partita op. pa se Haydnova djela — 6 Feldparthien za duhaĉki oktet (oko 1780) i 6 Feldparthien za sekstet (oko 1765) mogu smatrati iznimkama. U partiturama pretklasiĉnih simfonija ĉesti Ak£& taknuo u sviranju dvostrukog flageoleta. The Birds i Joseph. F. Partien) upotrebljavao se i kao sinonim za -> suitu (J. Kuhnau. kao što su La Folia. Cardiff. ricercare. 42 za klavir i orkestar. Particell). Istorija partiture u današnjem njenom znaĉenju pove je uglavnom sa razvojem orkestarske muzike što se izgra od XVII v. I prve štampane part iz 1577 imaju istu namenu: zbornik Mušica de diversi aute partite in caselle per sonar d'instrumento i zbirka C. u stvari. horskih knjiga (-> Chorbuch. G. podjela. PART'ITA (od tal. predoĉavala st \ broj muziĉkih deonica. 1958. 6 Partiten za klavir. . DJELA (izbor). djeluje kao slobodan u mjetnik. i tito per canto e pianoforte). harfa. Saul of Tarsus. 1816. partizione. Lloyd Davies. najpre u Italiji. gudaĉki kvartet. Sa ovog arhaiĉkog naĉina notiranja in corpo p se na horske knjige i zatim na pojedinaĉne sveske. ĉlanci. . 1537) prvi put takva tabula coi sitoria dobiva izgled moderne partiture. P. 2 knj. kantata za djeĉji zbor. 1964. ĉestica. An Account of the Rise and Progress of the Harp. I. u traktatu o ranom organumu {Mušica enchiriadis. primerci prave notacije u partituri. pjesme i dr. engl. 1902. Caccinija (Euridice. Bach. 1878. uvodi se tzv. J. The Wehh Harpcr (2 sv. uzduţ spojenih taktnim crt U drugoj polovini XVI v. (preteĉa partiture) . partita. LIT. a ne instrumenata. klavirske kompozicije.: KOMPOZICIJE i OBRADBE (za Vauxhall Gardens): Harle quin Hoax. 1829.: K. Ali p. 3 laute. on je u toku svoga kretanja prelazio iz dionice u dionicu tako da se sastojao od dijelova obiljeţenog basa. Kongresni izvještaj. za orkestar. i to kao naslov većih djela (A. n. God. 1834. napuštaju se sastavi ad libitum u korist unapred pi sanih. INSTRUMENTALNA: uvertire. Debussy i dr. ostavljajući najniţe mesto za genera Tako su ponekad još kod Mozarta prve violine rasporeĊene najviša deonica. drvena ili kamena ploĉ urezanim sistemom linija. 1582 štampa se u Parizu prva 01 tarska p. je npr. balade i dr. Documenti definitivi sulla partita. PART. tabula compositoria. MGG. kompozicije za više deonia sale su se u obliku tzv.) notirane odvojeno svaka na svo m crtovlju. estonski kompozitor (Paide. pjesme. izraz kojim su se u razdoblju baroka oznaĉivale najprije varijacije s odsjecima (parti) na karakteristiĉne ostinatne modele onoga doba. ulazi u partituru generalbas kao temelj. to su u poĉetku ruko] prepisi kompozicija. 1897. a ostali niţe od njih. Na pre u XVII v. U novije doba ponovno se susreće p. — DRAMSKA. 1871 —80 profesor muzike na University College of Wales u Aberystwythu. Casella. (ili partia ili na njemaĉkom Parthie. *k SEC JSU ■u OtO'O PARTITURA (engl. 1880. LIT. Rowlandsom). 2 koncertantne violine i continuo). A Second Series for Pianoforte or Harp. u njoj se vokalne deonice nalaz posebnom sistemu. 3 ili više crtovlja i sluţi kao nacrt za konaĉnu izradbu partiture. 1892. Bestehend in Sieben Partien . Cofiant Joseph Parry. Brojni zborovi. delo u kome se izmer horovi. Toccate e Parlite d'Intavolatura di cimbalo. 1814. The Maid of Cefu Idfa. X. a Schonberg je prvi ĉak i objavio svoju kompoziciju u formi particelle {Vier Lieder op. V 1841 — Penarth. Joseph. njem. 1807. Utrecht 1952. Perpetuum mobile. vodio smotre barda (Cymmrodorion i Eisteddfodau). 1896. 1962. 1963. panova f trublja. partition pour chant et piano. 1963 i 1966.

stavlja u dnu partiture. još su kod Mozarta. u partiturama concerta grossa. a neki su ĉak raznih grupa (duvaĉki i gudaĉki). Drveni duvaĉki instrumenti: Mala flauta (piccolo) Flaute Oboe Engleski rog Klarineti Bas-klarinet f. pisane drukĉijim ras Kontrafagot Limeni duvaĉki instrumenti: poredom. limeni duvaĉki. a zatim Ein Ubungsbuch. grupe.'V E. definitivno se ustalio raspored istovrsnih instrumenata po grupama koji je ostao u osnovi do danas nepromenjen. l. a uz trube i noj dine grupe instrumenata posebnim uglatim akoladama. oratorijum). Jahrhundert. prvo se stavlja prvi solista. uz razne varijante i proširenja. a ako su instrumenti drugih deonica. kao i u partiturama vokalno-instru.4. trublje i rogovi. H. mentalnih dela (kantata. kod njih se moţe izdvojiti jedan ili više sviraĉa — solo (ili U novije vreme ĉine se pokušaji da se pojednostavni slika soli). II) horne. Tuba Udaraljke: grupa solista (concertino) izdvaja iz orkestarske grupe (ripieni). U rukopisu Schubertove »Nedovršene simfonije«. Wagnerove tube (Horntuben). na primer flauta iznad violine. fagoti. timpani. (F) instrumenti Udaraljke Harfa (harfe). K. a ispod njih su viole. — E. stavljali iznad generalbasa.oboe. Današnji je raspored instrumentalnih grupa u velikoj orkes tarskoj partituti: Drveni duvaĉki instrumenti Limeni duvaĉki 8. meĊutim nije prihvaćeno. bas). I i II violina i si. Kod R. TVp Tb. i to prvo solisti (po (Anleitung zum Partiturspiel. Sviranje partitura obavezan je predmet U operskim partiturama. hor 1. prvo se piše tetima sa predznacima koji se razlikuju od predznaka u crtovlju onaj sa višim registrom (violina i violonĉelo). zbog toga što ĉine za sebnu U kamernim delima raspored instrumenata je sliĉan rasporedu grupu. Gudaĉki instrumenti: Ripieni I violine I Violine II violine II Violine Viole Viole Violonĉeli Violonĉela Kontrabasi Kontrabasi U grupi limenih duvaĉkih instrumenata na prvo se mesto stav ljaju Ĉembalo (I. Kl(B) tromboni. Tili Eulenspiegel. Timpani Takva partitura pokazuje ovaj raspored: Concertino Zvona I Violina Ĉinele II Violine Triangl (Viola) Gong Violonĉelo Mali i veliki bubanj 1 dr. a ispod njih se redaju instrumenti sa niţim tonovima. U svakoj grupi instrumenti su i dalje rasporeĊeni po opštem principu partiture: oni koji proizvode visoke tonove nalaze se gore. Sa vremenom se pojavila teţnja da se odvoje instrumenti iste vrste u grupe: drveni duvaĉki. još' i poje horne na laze još i tzv. što ga ti instrumenti proizvode. On the Use of Scores by Sixteenth-Century Musjcians. 1956—60) i dr.. danas se — da budu preglednije — preraĊuju i pišu Horne Trube prema današnjem rasporedu.PARTITURA 43 se na vrh postavljali timpani. (F) Gudaĉki instrumenti Orgulje Pk. partitura Fagoti hor. transostalih. LIT. mada su trube višeg registra. Tako se npr. MeĊutim. Saksofon Strauss. Zur Partitur im 16. Wagnera se uz ga partituri se povezuju pored zajedniĉke spojnice. E. Partiture kompozicija ranijih autora. bariton. Ako dolaze solistiĉki instrumenti iz realnom zvuku. njihove deonice su već u XVII v. zatim flaute. klarineti. a i zato što su od limenih duvaĉkih instrumenata po u orkestarskoj partituri. instrumenti su rasporeĊeni tako da se violine (I) nalaze na vrhu. V. Einheitspartitur) što obiĉno stoje u partituri. stavljaju se onim redom kojim beleţili sve deonice u istom kljuĉu (tzv. Unutar pojedinih grupa instrumenti su rasporeĊeni prema registru od viših na niţe. vezana sa poveća njem orkestarskog sastava. Zbog veće preglednosti u moder upotrebljavali zajedno sa fagotima). jer su njihove deonice pisane u tonali Ako je više solistiĉkih instrumenata iste grupe. Tek beĉki klasiĉari uvode takav raspored instrumenata po grupama koji se zadrţao do danas. . istovrsni instrumenti vitiĉastim akoladama (npr. Najveće poteškoće pri ĉitanju partiture ĉine tzv. Schviartz. U nekim se sluĉajevima ipak za Tromboni drţava stari raspored. što je vrlo pregledno. Stoga su neki autori zapisivali te deonice prema isti.). gudaĉi i udaraljke. pa ĉak i kod Schuberta. Jour- . Doduše. duvaĉi ĉešće uklopljeni medu gudaĉe. Riema nn se izmeĊu udaraljki i gudaĉkih instrumenata. tada njihova deonica dolazi na zasebni linijski sistem. ako zvuku najbliţi drvenim duvaĉkim instrumentima (nekada su se instrumenata ima. U partiturama XVII i XVIII v. u XIX v. mala fla Gudaĉki instrumenti dele se ponekad u dve ili više grupa uta i flauta. naroĉito u delima kasnih romantiĉara (R. a unutar bas-truba. iznad partiture.: R. samo što se klavir. AFMW. 4 sv. 3603.23.za dirigente u nastavi visokih muziĉkih škola odnosno akademija. 1919—2°. vokalni solisti i hor stavljaju Metodiĉke priruĉnike napisali su o tom predmetu H. visini registra glasa: sopran. E. B. ponujući instrumenti. tenor. 1902).?JH. alt. violonĉelo i na dnu kontrabas. H. Ako je kompozicija pisana i za vokalnog ili instrumentalnog solistu.-Fag Wagner). K. klavir. horne. R. celesta Instrumentalni ili vokalni solista. 1103. klarini (trube). (divisi). sreće se ponekad deonica soliste na vrhu iznad svih orkestarskih deonica. Creuzburg {Partiturspiel. Lowinsky.

Yiskor za violu (ili violinu ili violo nĉelo) i gudaĉe. 1. Sn. 14. Izraz se pojavljuje poĉev od XVI st. se izvodi na naĉin sveĉanoga liturg ĉitanja (lat. ide u red najboljih poznavalaca slavenske narodne muzike. Schir Tehilla. E. prolaziti i calle ulica). 1944 i dr. povijest muke i smrti Kr prema tekstu evanĊelja. Aldqdmdt za flautu i gudaĉki kvartet. Studirao u Budimpešti kod J. Beber). passar proći. passaggio). 1954. EvanĊelist. Concerts populaires su se odrţali do 1884. }Ku3Hb umsop* !938 (proš. pa i u odlomcima povjerenim evanĊelistu. Vjaĉeslav Viktoroviĉ. X. E. obiĉno virtuozno razraĊen neki motiv kompozicije. Tancredi. Berlinu i Budimpešti. oko 1450) i rukopis Est M 1. koncert za violinu. a studij kompozicije na školi Moskovskoga filharmonijskog društva (1904—10). L. 1955). VIII 1887). naziva se Ijestviĉna p. Walthera (oko 1530). giiu. BacuAuu Cepzeeeun KajiunnuKOe. prvobitno za uliĉnu muziku koja se svirala poput koraĉnice prigodom mimohoda kapele ili se pjevala kao uliĉna serenada. koralnih odlomaka pasije) i prema izraţajnijem tumaĉenju teksta (J. 1947. — Th. PASIJA (lat. Pjatnickim. solo-pjesme. 1958. 1962. Zur allgemeinen Problematik des Notationsprinzips Partitur. Posebno velik opseg glasa u visokom registru omogućivao mu je da ponekad pjeva i baritonske uloge. — K. —* raniji dosad poznati dokumenti višeglasja u responzorijskoj jesu traktat iz Fiissena (oko 1450). Trstu. Song of Praise. Blumeu. S. od 197c pisane su samo dvije pasije na dva dana velikoga tjedna. M. — H. npr. like biblijske radnje kakvu donosi pasija. Ogledao se i kao kompozitor. raniji primjer je pasija A. di Lasso. Višeglasje i naslovna strana. španjolski naziv. Nje gove se kompozicije ĉesto temelje na folkloru. 1958. Obrechtu). 1962.: B. klaviri udaraljke. Partitur. Dva koncerta za violu: I. Marku. P. U novije vrijeme postiţe uspjehe kao televi zijski voditelj raznovrsnih programa. i odnosi se na vrstu improviziranog ukrašavanja. gdje je zatim predavao solfeggio (od 1841) i klavir (od 1847 profesor). Biblioteca Palatina. Vulpius). klavir i gudaĉe. 1957. melodijske elemente i time saĉuvao pasiji karakter recitacije. naziva motetnom. naišle su na velik odjek i proširile XVI i XVII st. 26. nom tri. 1 sezu u sre dnjov) nu kršćansku PASACALLE (od španj. D. na sveĉan i izdil ciran naĉin kake izvodila. H. ] goĊujući je njemaĉkom jeziku. Th. Ĉlan orkestra u Luzernu. Hoke. svaki put iz jedn< ĉetiri evanĊelja (po Mateju. Imao je neobiĉno širok repertoar. UloneH u nOAbCKan napodnan My3uKay My3bn<ajrkHbiH cOBpeMeHHHK. prokomponirana p. Mani M. London. Veliko znaĉenje imala je njegova suradnja s poznatim zapisivaĉem ruskih narodnih melodija M.: M. 1960). PARTOS. — Obradbe ruskih narodnih pj LIT. francuski dirigent (Pariz. bas (Torino. 13. PvccKaH . nacxaJiOB. kvintet s flautom. prvi p djelu J. s kojom je prireĊivao koncerte u dvo rani Herz i u Gradskoj vijećnici. U katoliĉkoj liturgiji p. riftmuuuKUM soponeoKCKuK neceiib. Gallusa (1587). Waltherove pasije. Byrd. — VOKALNA: fantazija na jemenske teme za zbor i orkestar. Pjevanje uĉio u Rimu kod A. 1961 osvojio prvu nagradu na Evropskom festivalu pjesme u Cannesu. lai bae) propisuje ĉite tonske v theum Dionica Krista vjerena je najdi dionici. kasnije se pjevanje podijelilo '. V 1873 —• Lenjingrad. IX 1819 — Fontainebleau. B. U p: N ibkt'iVM nificativae. u kojim samo turbae višeglasne. po Njemaĉkoj u raznim preradbama. Spomenica C. G. Studij završio na Pariškom konzervatoriju. litterc koja pojedinim gama« USIICHRKTI (Evanc Isus. Najĉešće je p. Studien zur Geschichte der »Kunst der Fuge«. rukopis Egerton 3307 (B Museum. obnovljeni su 1920 kao Concerts Pasdeloup. Po F. Moberg. 1916—17 (poljski prijevod 1951). kraći ili dulji ukrasni slijed tonova u brzom tempu. koje je osnovao 1861.!. 1952. Jednoglasne ralne lzvc dbc . zatim isto što i -* passacaglia. Osim već navedenih djela vaţno je spomenuti pasij Regnarta (prije 1583) i 3 pasije J. Sterbens. Jeppesen. Kodalva (kompozicija). Poĉev tega vremena U2 se upisuju poj slova (lat. passio patnja). a odavaju utjecaje Z. Nastupao zatim u Torinu. MG G. izd. A. francuski šansonjer i filmski glu mac (Pariz. LIT. O. Prvi dokument takve prakse je rukopis iz Salisbi (Parma.12 (Colim u Modeni (oko 1480). Hubava (violina) i Z. Rimu i C1924—30) u Teatro Colon u Buenos Airesu. 1959. 1946. DJELA: O030P My3biKaAbnou KOHcmpyKiiuu 3anucaHHbix Ai. a c ce svih ostalih ba najvišem reg Dok je isprva cio bio povjeren j> osobi. sovjetski muzikolog (Moskva. 1951). Agada za violu.. a odrţavali su se u Cirgue d'hiver (5000 mjesta uz vrlo pristupaĉne ulaznine). X 1907 —). PASDELOUP. Historia des Leidens u. 11. meĊutim. Berlin 1957. B. PASCAL. B. God. h O. najĉešće virtu oznog karaktera. D'une ardoise aux partitions du XVI e siecle. pripovje —• srednjoj. Gesius. Bogat izvorni materijal responzori pasija saĉuvan je iz XVI st. 1914. 1957. Evand (štioca. Clercx-Lejeune. Latomasok za flautu. — Responzor pasiju preuzela je i protestantska crkvena muzika. 1962 i dr.. se do 1969 ili pjevala na ĉetiri dana velikoga tjedna. Julcs-Etienne Pasdeloup.t medu nekoliko izvoĊaĉa. Medu katoli kompozitorima XVI st. PASHALOV. Milanu. pojavila se a XVI st. I. prokomponirana pasija. kao i ' mase naroda. Escamilla u Bizetovoj Carmen. debitirao 1918 u Vicenzi. Bach. Od 1938 u Izraelu. zborovi. prema fiksiranim obrascima recitacije. 24. P. K. Udaljivanje od cant us firmusa opaţa se i u pasi u kojima se jednoglasje odrţalo samo uz pripovjedaĉev ' (A. Dmuyot. Afirmirao se najprije kao filmski glumac (Velika igra. tal. MGG. a za drugi. Kasnije p. Dje Kunst des Partiturspiels. 1962. E. prijepis osamostaljivanje dionica pruţali su mnoge gućnosti za sugestivno oţivljavanje bogate i dramatski r. — S. T. de Sermisy. von J. z va Romanusova s PASERO. Fremiot. X. PycCKan tneMamuKa 0 npou3eedenunx EemxoeeHa. M. Od 1926 do 1942 pjevao svake sezone na milanskoj Scali. 1927. Više je puta nastupao i u operi Metropolitan u Ne\v Yorku (1929—33) i na drugim velikim opernim scenama. Sadrţajno je p. nal of the American Musicological Society. kombinirana od oba ova elementa. Z ralnu izvedbu danas je obavezno vatikansko izdanje grego skoga korala iz 1917. — Isti. flautu i klavir. Jules-Etienne. F. Zlokobni susreti. Od 1900 radio u Rumjancevskom muzeju. Scandello. fantazija Ein Gev. osobito u Italiji i Njemaĉkoj XVII st. Odon. 1860 —73 vodio muške zborove (orpheons). postaje bitni sastavni dio bravuroznih kompozicija ili etida. Kao dirigent potpuno se afirmirao 1851. Jachet iz Mantove. Lenjina). Itnprovisation and Niggun za harfu. prva viola Filharmo nijskog orkestra i ĉlan Izraelskog kvarteta. ORKESTRALNA: koncertantna simfonija. Sastoji li se preteţno od ljestviĉnih tonova. 1951. Et par notationstekniske problemer. Pessine. Schiitz. izraelski violist i kompozitor (Budimpešta. zatim i kao pjevaĉ. PASAŢA (od franc.44 PARTITURA — PASIJA KHura o EeTXOBeHe. 1959. od 1917 vodio muziĉki odjel muzeja (od 1925 Biblioteka SSSR V. 1855—68 profesor zbornog pjevanja. On je zadrţao osnovne gregorij. Završio historijsko-filozofski fakultet u Moskvi (1895). Wjatscheslaw Wiktorowitsch Paschalow. passage prolaz. Kivrat Adama za glas. 1949 i II. A. G. W. Asola i dr. 1948. X 1927 —). postavši jednim od njezinih najistaknutijih ĉlanova. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta (II. 1934. de Victoria. Polifo: se dijelovi pri tom sve više oslobaĊali cantus firmusa (kc dotle uzimao iz jednoglasnih. Prokomponirana (motetna) p. U akordiĉnoj pasaţi prevladavaju figure rastavljenih akorda. Jakobi. talijanski pjevaĉ. Melanges d'histoire et d'esthetique musicales. 4 pjesme za glas i orkestar. Kodalva i B. I 1893 —). a 1868—69 bio je direktor kazališta Thedtre lyrique. Kucejiee. Gue. prva je vrsta pasije koral druga figuralna. Bartoka. Concertino za gudaĉki kvartet. 1955. Stockholm 1961. 1962. CoBeTCKaH My3biKa. djel ponegdje pogrešno pripisivalo J. Beitrage zur Musikwissenschaft. pojavljuje se : ko. God. pod vodstvom dirigenta Rhene-Batona. G. XII 1951). ledio). von Fischer za prvi tip upotrebljava te responzorijska pasija. Pasiju koja je višeglasna. 15. odnosno diminucije u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici. zbornik KoHuepTbi IlHTHiiuKoro c KpecTHHajKbi. kada je osnovao Societe des jeunes artistes du Conservatoire. Meiland. ostala pi naĉna lica i i grupe. Waldtnann. de Longuevala (oko 1500. — Kompozicije za klavir. Veliku su popularnost stekli njegovi Concerts populaires. Kade naziva dre skom pasijom onu u kojoj se samo upravni govor tretira višegl dok se preostali tekst i dalje izvodi koralno. ali je propagirao i djela suvremenih francuskih i stranih kompozitora. komponirali su latinske responzorijske pasije V. na njima je izvodio najviše djela klasika. X. Jean-Claude. nnmuuiiKuu u ucmopun go3HuKHoeeHun eu zbornik CoBeTCKaH My3biKa. 1962. MGG. 98) iz XIII ili XIV st. Od 1951 direktor je Muziĉke akademije i profesor Univerziteta u Tel Avivu. C. DJELA. Luki i Ivanu).

Schneider. — P. ibid. — H. Aus der Friihgeschichte der deutschen Generalbasspassion. Karakteristiĉan oblik u protestantskoj crkvenoj muzici od sredine XVII st. Grundsatzliche Bemerkungen zur Geschichte der Passionshistorie. B. S. ona usvaja recitativ uz instrumentalnu pratnju (tekst EvanĊelista izvodi se u stilu baroknog recitativa). — Isti. 1921. Fischer. Music and Letters. S. Najpoznatije su do da nas ţive puĉke p. koraĉa u ophodu pjevajVići drevne obredne pjesme. pasijske igre iz Montecassina (XII st. Beitrage zur Geschichte der Passion in Italien. — Isti. najprije na latinskom jeziku s odgovarajućim liturgijskim (koralnim) napjevima zatim i na narodnim jezicima (-> liturgijska drama. pred portalom. F. Muziĉki je vrhunac i u latinskim i u puĉkim pasijskim igrama redovito tuţaljka Marije. Po uzoru na latinski i talijanski oratorij XVII i XVIII st. Znatnu ulogu odigrao je i tekst C. naziv je tih odlomaka punti della passione. Taj stil. U katoliĉkoj se liturgiji preteţno dalje izvode djela iz XVI st. zvanog Menantes (1704). povezane sa psalmima i drugim liturgijskim tekstovima. Telemann (oba 1716). neki kompozitori konzervativno nadovezuju na responzorijsku pasiju iz XVI st. U ulomku lat. Moser. 1926. Schmitz. Flor. Pariš 1951. a Burek (1568). Kiihnhausen. MGG. Keisera na tekst C. Keiser (1712). 1935. 1965) koja. Scarlattija (oko 1700). . Schiitz und seine stilgeschichtlichen Grundlagen. Spitta. — A. La Passion. Peppinga (»Passionsbericht des Matthaus«. Bitna je znaĉajka pasije (u tome se razlikuje od oratorija) št o zadrţava biblijski tekst i što se kao umeci (osim arija) pojavljuju protestantske crkvene pjesme. Telemann. bile raširene osobito u Dalmaciji. u njemu više nema biblijskih rijeĉi ni crkvene pjesme. PASIJSKE IGRE (od lat. F. Gerhardt. i. prokomponirana p. Grauna (1755). puĉanstvo iz Jelse. — H. Berlin 1960. Halle 1935. Kongresni izvještaj. Rossija (oko 1643). Kongresni izvještaj. Leipzig 1893. E. Fischer. — O. Bacha. uz primjenu suvremenih muziĉkih sredstava. Schiitz sa svoje tri pasije ("po Luki. AFMW. meĊutim. Zur Geschichte der Passionskomposition des 16. Jahr hunderts. Die Passionsmusiken von J. Schweizerisches Jahrbuch fiir Musikwissenschaft. Od sredine XVIII st. — B. Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft. PJB. Gregorianische Formen lehre. Brockesa »Der fiir die Šunde der Welt ge marterte und sterbende Jesus« komponirali su R. je oratorijska pasija. i. Johann Walter und die altesten deutschen Passionskompositionen. J. Passion. Blankenburg. Pendereckog (»Passio et mors Domini nostri Jesu Christi secundum Lucam«. Keiser i G. po Ivanu (1723) i po Mateju (1729). Mateju i Ivanu). F. Papandopulo (»Muka gospodina našega Isukrsta«. 1939. v. AFMW. Spitta. i u XIX st. Ph. G. Na novoj koncepciji poĉiva kompozicija K. v. G. . — R. 1927). S. — A. Vrijedni su doprinosi K. J. Leipzig 1931. zapoĉinje razdoblje pasijskog oratorija pred kojim uzmiĉe oratorijska pasija. — A. passio patnja). Ać. Luthcr -Jahrbuch. 1906. mystere de PSques. Zur motettischen Passion des 16. zatim i izvan crkvenih prostora. ZFMW. J. oratorijska verzija oko 1796). Zur Ge- 45 J. 1787. Das Passionsrczitativ bei H. Poĉetkom XVIII st. Suprotno ostalim oblicima. u dvorištima samostana i na gradskim trgovima. Galliculus. Jahrhundert.) i u sveĉanostima u slavu Kristova groba u velikom tjednu (tzv. Martina (»Golgotha«. Thomasa (»Passionsmusik nach dem Evangelisten Markus«. dramsko prikazivanje Kristove muke. U Hrvatskoj napisao je istaknuto djelo B. osobito uz muziku C. Einfiihrung in die Gregorianischen Melodien. Latinskim su se tekstom sluţili J. 1954. — K.. Koln 1958. AFMW. — K. u djelu Musik in Zeit und Raum. Mattheson (1718) i dr. Bach. Migota (»La Passion«. Epstcin. Die mitteldeutsche Choralpassion im 18. Wagncr. A4onats sehrift fiir Gottesdinst und kirchliche Kunst. Tek se u prvoj polovini XX st. Lechnera (1593). C. Leipzig 1886. K. 1933). Giitersloh 1893. Theile. X. Mainz 1955. v. oslanjajući se većinom na tekstovnu kompilaciju (summa passionis). Majstorsko djelo te vrste je pasija L. Berlin 1960). Festschrift M. Ph. Schiitz stapa gregorijansku i njemaĉku protestantsku recitaciju s monodijskim principom oblikovanja. u kojima je dramatizacija responzorijske pasije dosegla vrhunac. 1939. H. s kojom se te igre danas izvode. naprotiv. U katoliĉkoj crkvi se već u XII st. Hildesheim i Wicsbaden 1962). Napjevi su i u tim puĉkim pasijskim igrama većim dijelom potekli od tradicionalnih melodija gregorijanskog —> korala. III. J. Schmitz. Prvo takvo djelo je »Der blutende und sterbende Jesus« R. Hdndel i G. B. — W. Pas sion Music before 1724. novijeg je datuma: komponirao ju je 1815 Rochus Dedler. Bohm. — Isti i C. 1962. Posebno mjesto zauzima H. — Talijanski pasijski oratorij pojavio se sredinom XVII st. Schiitz und ihre Wiederbelebung. Sebastiani. Schmitz. Moser. Schmidt. Pitava i Svirĉa. prvobitno u crkvama. Pasijski je oratorij po tekstu slobodna pjesniĉka tvorevina. Gerbcr. — J. Najvrednija meĊu rije tkim djelima na talijanskom tlu je pasija A. 1931. Fischer i W.U Hrvatskoj su p. umetnute arije te samostalne instrumentalne odlomke. 1950). Bach und H. u Italiji se vrlo ĉesto komponiraju samo tur bae u vrlo jednostavnom višeglasnom slogu. — K. U pasijski oratorij ubrajaju se i kompozicije na posljednje Kristove r ijeĉi. Adamst. Uvode se alegoriĉka lica. pa nastoje obnoviti stare oblike responzorijske i motetne pasije. Nef. Die Anfange der deutschen Passionshistorie. H. u nekim muziĉarima budi jaĉi interes za pasiju. Prvim talijanskim pasijskim oratorijem smatra se »Oratorio per la Settimana Santa« L. Vrisnika. donosi govorene i pjevane latinske rijeĉi evanĊelja. 1942) i F. aulograf schichte der Passionskomposition von 1650 —1800. G. Ramlera »Der Tod Jesu«. R. Die altere Passionskomposition bis zum Jahre 1631. Muzika. Oberitalienische Figuralpassionen des 16. — P. 1920 (II izd.) notirani su jedino stihovi Marijine tuţaljke. Poetizacijom muke Kristove stvorena je mogućnost za naglašavanje meditativnih elemenata i za snaţno isticanje afekata. 1960. U nizu tih djela najpoznatije je »Die sieben letzten Worte unseres Erlosers am Kreutze« J. U toku vremena nastao je u Njemaĉkoj golem broj oratorijskih pasija. G. Najstariji primjerci latinskih pasijskih igara nalaze se u rukopisu iz Benediktbeura. 1904 — 05.. J. Italienische Quellen zur Figuralpassion des XVI Jahrhunderts. Ĉuveni tekst B. LIT. bliza latinskom oratoriju XVII st. Haydna (prvotno za gudaĉki kvartet. Giitersloh 1929.PAS I JA — PASIJSKE IGRE stantskoj Njemaĉkoj. 1959. 1935). nitko nije u pasiji nastavio. U protestantskim zem ljama. gdje je jedna pasija popraćena neumatski notiranim melodijama. odigrala je znatnu ulogu. pasijski se oratorij u protestantskoj crkvi nije svagdje liturgijski izvodio. Arije donose tekstove iz meditativne lirike. ali sadrţavaju elemente starije tradicije. Die mehrstimmige Vertonung des Evangeliums. — U Italiji oratorijska pasija nije odigrala znatnije uloge. 1929. B. PJB.. Pored toga. Funcke. Matthduspassion. Schneider. Iz takve se prakse ubrzo razvilo dramatizirano prikazivanje. — G. Die alte Choralpassion in der Gegenwart. Resinarius. — W. Lott. u Velikom tjednu prakticiralo ĉitanje Kristove muke po evanĊeljima s podijeljenim ulogama i dijalozima. W. Iznad svih dostignuća izdiţu se dvije pasije J. 1931. Die Passionen nach den vier Evangelisten von H. Jahrhunderts. Prve oratorijske pasije komponirao je Th. Autori su obiĉno manje po znati ili anonimni crkveni muziĉari. Medu njihovim kompozitorima istaknuto mjesto zauzimaju J. Hunolda. — K. PJB. Braun. Schiitz. Motetnu pasiju na njemaĉke rijeĉi prvi je komponirao J. Ameln. Die deutsche Passion von Luther bis Bach. Lanza Del Vasto. koja još uvijek ţivi u izvodilaĉkoj praksi. — Isti. iz Oberammergaua. Zur Geschichte der deutschen Choralpassion. Leipzig 1921 ( I I izd. — M. Njegovi su historijsko-stilski korijeni ne samo u oratoriju (pojavio se u Italiji oko 1600) nego i u pasijskoj laudi (od XV st. Distlera (»Choral-Passion«. J. U noći izmeĊu Velikoga ĉetvrtka i Velikoga petka. Vrbanja. Die Passionen von H. nastalo je malo pasija znatnije vrijednosti.: F. Jahrhunderts. — Razvoj responzorijske i prokomponirane pasije uglavnom je završen u prvoj polovini XVII st. Jahrhunderts in Italien. sepolcri). H. Schutz. — F. -> misterij). Stablein. koje se izvode u obliku nastalom 1634. Die altesten Passionsmusiken. Musik und Kirche. Base l 1949. 1948). — H. Selle (oko 1640). U crkvenim obrednim obiĉajima s otoka Hvara zadrţala se do danas tradicionalna velika pasijska procesija. korali. u ĉijem izvoĊenju ponekad sudjeluju i vjernici. Neues zur Passionskomposition des 16. orguljaš iz 1 Ai Oberammergaua. Ameln. Gesius i dr. — K. Schweizerische Passionsmusiken. Kade.

Vaţan je izvor za prouĉavanje starih hrvatskih pasijskih igara djelo T. uĉenik L. Bernardo Pasquini. T. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. a saĉuvani fragmenti glagoljskih tekstova. God.: A. Berlin 1958. M. . Pervizovića Muka i smrt Kristuševa po Mateju i Janušu (2 sv. Palermo 1959. 1916. Danckert (1931). G. na festivalima u Salzburgu (od 1931). prikazivale i u Hrvatskom primorju (Rijeka). 1962. P. I 1894 — Cagliari. — J. »Gospin plaĉ« na otoku Hvaru. brzi i ţivahni talijanski ples u dvodobnoj mjeri iz } st. W. Nešto kasnije zapoĉeli su ljubljanski kapucini tradiciju dramskog prikazivanja Kristove muke. Mantuani. i. B. nazivane »sprevod s predstavo bridkega trpljenja in smrti našega Odrešnika«. — K. engl. U sjevernoj Hrvatskoj prikazivale su se p. podrijet vjerojatno iz Španjolske. LIT. je vrlo sliĉna -> chaconni. 5 partita (Partite antiehi maestri italiani. kojega su smatrali najvećim ta lijanskim orgulja u drugoj polovini XVII st.und Klaviermusik 1700. G. Oko 1670 postao ĉembalist i kapelnik princa Giambattiste Borghesea. koja odaje svje: invencije. Kompozitori su : dutim. ĉesto upotreb ljavali nazive upravo ( nuto. Falstaff). F. 7. 1 fantazija. sastoji se od 1 kontrapunktskih varijacija na melodijsku frazu koja se prvi pojavljuje u basovoj dionici. J) J S vremenom se razvija u polagani stavak izgraĊen principu varijacija. se isticala izvanredno profinjenim kreacijama. sopran (Gallarate. Histoire de la musique slovene. / du Congres d'Histoire de FArt. — W. Pasijonska procesija v Loki. 4 passacaglie. Pepeljuga i Talijanka u Alţiru).S. franc. Marini.: B. osobito kao Kraljica noći i Fiordiligi (M ozart. Die frtihesten Erscheinungsfor der Passacaglia in der itajienischen Musik des 17.). Veress. Crain. meĊustavak izmeĊu sarabande i gigue (F. J. E. Stein. 1962. Mnoge stare pasijske pjesme saĉuvale su se do danas usmenom predajom. Kast i G. 2 arije obj. 21. Kassel 1967. uz to marljivo prouĉava djela Palestrine i Fresco baldija. 1962. F. MGG. od španj. teranea Palermo 1954. van den Borren. S. NewsieĊler. danas Massa e Cozzile. Od 1923 bila je ĉlanica milanske Scale. — INSTRUKTIVNA: Saggi di contrappunto. — F. 1679 i La Forza d'amore. nego se nade zuju jedna na drugu.: G. i. Angelina i Isabella (Rossini. Najpoznatije passacaglie napisali su B. Han. Redovito je u 3/4 mjeri s karakteristiĉnim ritmom J . L. Ein Nezvgeordnet kunstlich Lautenb. odrţana je na Veliki petak velika pasijska procesija. F. Ljubljana 1970. Sokol. \ LIT. NOVA IZD. zapisivanih od XV do XVIII st. Sokol. W. 79. 1695. U poĉe p. 1958. 1589) stilizirani p brza pavana. Vittorija i M. 1 fuga. Cvetko. Neke pasijske pjesme s otoka Hvara zapisao je i notirao B. Ward. 1536. 1895). kardinala Pamphilija i Ottobonija. D. Ravel. 17 suita. Otada su takove procesije. Po misije nekih autora (W. Jedan od najljepših talijanskih koloraturnih soprana svoga vremena. i. c.). God.^F. Kasnije se razvilo nekoliko akordiĉkih obrazaca su bili temelj bogato figuriranih varijacija passamezza. Koncertirao u Beĉu i Parizu te odgojio više vrsnih muziĉara (F. slovenskom i njemaĉkom jeziku. Elisetta (Cimarosa. tal. 10 arija (1922) i 2 sonate za 2 ĉembala ( i < 1 sonatu za 2 ĉembala obj. C. PASSAMEZZO (pass'e mezzo. Roma ] — W. talijanski kompozitor i orguljaš (Massa di Valdinievole. Les Origines de la Chaconne et de la Passac: Revue de Musicologie. 28. nestaje iz muziĉke prakse. Prema Th. 2 tokate (Toccate antichi maestri italiani. Tema je reĉenica od 4 i taktova. K ur PASSEPIED (franc. The Operas of Bernardo Pasquini (disertacija. G. Landshoff (Alte Mcister des Bel c: bez god. Arbeauu {Orchesographie. X. S. Pasijonske igre na Kranjskem. L'Arte di Bern Pasquini. Boghen izd. Djelo Cento partite sopra il passacaglio (K G. Sv. Scarlattija. 1918). Passacaglia. tali. K. 1764). 2 ca cia. u ţupi Vrbovcu (1792—1868. Co. — od kojih pojedini imaju i neumatsku notaciju napjeva — dokazuju da su se p. The Passacaglia in the Ti tieth Centurv. X. lakoću i eleganciju te uspješno predsta vlja Pasqui kao kompozitora koji je koristio i prevladao Frescobaldijeve 1 caje i otvorio novu etapu u razvoju talijanske instrument muzike. Pasijske igre su se odrţavale i u Koruškoj. N. Štefanić mnoge tekstove pasijskih igara zapisane glagoljicom na staroslavenskom jeziku. PASQUINI. Znatna uloga je u njima pripadala muzici. Mnogi francuski autori uvrštavali su ga balete. frazu. O. Mar M. J. Dohnanvi. G. Luigi dei Francesi (1673—75). Od 1650 u Rimu. Vokalna d 1 kantatu obj. p. Izvestja Muzejskega društva za Kranjsko. 1967. — M. u Oratorio del Ss. Ann Arbor 1960. Oris gledališke zgodovine pri Slovencih. J. Passamezzo. Apel. Maribor. Frescobaldija najraniji je primjer passacaglie koja se naĉii variranja pribliţuje chaconni. Jahrhunderts. U Koruškoj je u dramskom prikaziv anju muke i smrti Kristove sudjelovalo oko 50 osoba i mnoštvo naroda koje je pred stavljalo ţidovski puk. 1920). i pa sijske procesije bile raširene u mnogim dalmatinskim krajevima. Appiani). — KALNA: 15 oratorija. Crocifisso (1664—87) i u crkvi . I isusovaĉke komedije. Odak i LIT. S. 1948. 35 tokata ili »tastata«. 1680. IN STRU MEN TALN A. Medu starim hrvatskim rukopisima otkrili su R. 25 1 11 pojedinaĉnih plesova.und Cembalowerke Bernardo Pasquinis (dis ciia). — . Bonaventura. Barblan. francuski narodni ] iz XVI st. U poĉetku je p. p. Pasijonska igra iz Ţelezne Kaple. Music and Letters. S. — M. Boghen. Bi PASINI. pripremajući put umjetnosti D. Pasquini. LIT. više od 50 kantata.S. Note sur Bernard Pasquini et ses oeuvres. Sixieme Uvre de danseries. 1962. Schuler. P. odnosno dramske predstave i kapucin ske pasijske procesije i p.: F. Shed (Selection of Pieces by Pasquini. Hindemith. Couperin. Bach i G.). 1949): 2 arije obj. pasaca instrumentalna kompozicija umjerena tempa u trodobnoj m. stoletja. ali je gostovala na brojnim muziĉkim pozornicama u Evropi i Americi. P. Pistoia. Bach). Novi svet. postaje dvorski i salonski p plesao se u parovima. passacaille. MF. oko 200 arija uz b.7. paspy). Kongresni izvještaj. — P. takoĊer bile raširene. 2 ricercara. Machabey. Melo passepieda u 3/8 mjeri s uzmahom. Webern. Heimrich. C. je bila znamenita i kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. Apel) p. Za slovensku kulturu osobito su vaţne pasijske procesije koje su se na slovenskom jeziku odrţavale od oko 1721 u Škofjoj Loki. 5 bizzarrie. 1946. MGG. sudjelovao kao virtuoz i kompozitor na dvorskim koncertima švedske kraljic e Kristine. F. U Sloveniji su p. Die Orgel. LIT. Firenci (1933) i dr. The Kevboard Works of Bernardo quini. F. 101 — 108. Carniola. Tagliap (Antologia di tnusica antica e moderna per pianofortc fl934) i dr. V. Telemann. Medu tim djelima najpopularni i najuspjelija Toccata con lo scherzo del Cucco. osobito u baroku. passo korak. Gervais. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19.. l892. i. U fonotekama Staroslavenskog instituta i Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu ĉuvaju se magnetofonske snimke mnogih pasijskih pjesama. Gasparini i dr. bez god. DJ ELA. Kj Fischer. Hb'fler. zatim I tokatu (bez god. Varese. — Tri m za glas i b. F. A. Kotlar. B. — G. 2 Ann Arbor 1965. Biber. Za k la vir i z a o rgulj e : 3 5 so nat a za 2 ĉembala ). 28. c. Kra XVII st. kada je u Ljubljani harala kuga. osobito u Bretagni. — /•'. Tajni brak). — E. P. J. M X. Cestija. A Piceno 1923. Muffat. Ljubljana. PASSACAGLIA (tal. zapoĉela blistavu koncertnu karijeru. Reichert. Ĉesi. Mušica N. Durante. Strohal i V. I. Mušica d'oggi.! . Muffat. Luin. A. takoĊer u mnogim mjestima — npr. Završivši 1911 studij klavira (S. Lully). Regol ben suonare il ĉembalo o organo. najvaţniji je po svojim kompozi< ma za ĉembalo odnosno orgulje. B. plesna kompozi brzog tempa namijenjena najĉešće gitari ili pjevanju uz prat gitare. a chaconna na ostinantne harmonije. — A.: Ch. — W. . prireĊivane svake godine u mnogim mjestima Kranjske u noći izmeĊu Velikog ĉetvrtka i Velikog petka. Kassel i I 1951.. i to na latinskom. Poslije pa: mezza obiĉno je slijedio saltarello (kao -> Nachtanz). Der Passamezzo. 20 djela obj. pa se ĉesto i pojavljuje pod imenom pavana pa mesa (H. Ph. 1598. Taj pasijski tekst je najstariji saĉuvani pisani spomenik slovenske dramske umjetnosti. DRAMSKA: 16 o medu kojima Dov'e amorc e pictd. H. Zur Friihgeschichte der Passacaglia. koji se odrţao do danas.) i dr. Kalan. — L. i. Ĉarobna frula i Cost fan tutte). M. U baroknoj instrumentalnoj suiti nalazi se gdjekad . von Fischer. J. kreće se u nepravilnim movima. Autor teksta (oko 1000 stihova) tih slovenskih pasijskih igara bio je pater Romuald-Lovrenc Marušiĉ. a francuski autori njeguji i kao baletni stavak (J. Bernardo Pasquini. Ĉasopis za zgodovino in narodopisie. me polovica). Crain. Razvila se oko 1600 iz istoimenog starinskog plesa. pjevanje diplomirala 1921 na Konzervatoriju u Rimu (P. 1959. B. 18 varijacija ili partita. J. ili J. 1939 V. Maria in Aracoeli (od 1664). G. svirao ĉembalo u orkestru kazališta Capranica. obnovljene za Prvoga svjetskog rata prema tekstu pasijskih igara iz Oberammergaua). Ţc. M X. — D. 1963. — A. Di Pietro) i iduće godine debitirala u Teatro Costanzi kao'Nannetta (Verdi. je niz varijacija na ostinatnu melodi. Pariš 1921. VI 1942). a varijacije nisu meĊu sobno odijeljene. 1818 nje maĉki tekst pasijskih igara preveo je na slovenski Andrej Dra bosnjak. F. Maria Maggiore (1665—67). nije bio samostalna kompozicija već varijanta neke pozi melodije. Tragovi melodija starih hrvatskih pasijskih napjeva zapaţaju se u nekim pjesmama iz zbirke Cithara octochorda (1701). u Sloveniji njegovale su se osobito u XVII i u XVIII st. A< Ostaci pasijskih procesija i pjesama o Kristovoj muci ili Gospinu plaĉu kao i brojni rukopisni dokumenti svjedoĉe da su p. Marcel-Dubois. princa Colonne. Vatielli (Antiĉke cantate d'amore. P. 1550). Passepied. Schuman. LIT. talijanska pijanistica i pjevaĉica. Laura. 1922. XI 1710).: C.. Otada pišu kompozitori passaca najĉešće za instrumente s tipkama. XII 1637 — Rim. pesen (La Flora.46 PASIJSKE IGRE — PASSEPIED Umjetnik. 1 bergamasca. i. — Isti. Geschichte der Orgel. Haynes. Orguljaš u rimskim crkvama S. Kotnik. a plesni su koraci vanredno ţivi i obiluju varijanta: U drugoj polovini XVII st. Djela za instrumente s tipkama: 11 djela obj. Osthoff. U pasijskim proce sijama sudjelovali su i flagelanti. a zatim se neprestano ponavljs u basu ili u kojem gornjem glasu. K. a u XX st. Klasiĉna p. — raširene ne samo u Ljubljani već i u drugim slovenskim krajevima — vaţan su dokument o muziĉkoj praksi i umjetniĉkoj razini slovenskoga muziĉkog ţivota u XVII i XVIII st. Bernardo. Bernardo Pasquini e il suo tricentenario. 3 canzoni francesi.

DJELA. Gasparinija i Albinonija (na libreto P. npr.: O. zatim p. jer izvesno vreme provodi u zatvoru i internaciji zbog aktivnosti u nacionalnom omladinskom pokretu (1914—17). koncertima (A. VIII 1885 —). — E. Hepnbiu np. za koju su po jedan ĉin komponirali F. — DRAMSKA. Wildberger. A. K. Poslednji gost. Lully. da bi zadovoljio publiku koja je ţelila u jednoj izvedbi ĉuti sve svoje omiljene arije. Rim. pa su zapravo :. Pariš 1906. Koncert za violinu. širi se i u Francuskoj i u Španjolskoj. La Pastorale dramatique en France a la fin du XVI e et au commencement du XVII e siecle. 1962. opera // Muzio Scevola (1721). 1917 — 21. VOKALNA: Iie heruvimi za 2 muška hora i duvaĉke instrumente. Bach). 1944. preteţno pod utjecajem A. Ch. oznaĉuju se katkad i muziĉka djela koje su izvorno komponirali nekolicina autora. — M. . M. Giu-ditta (rod. Giuditta Pasta. Za nju su specijalno pisali uloge u svojim operama V. 1955. 1956 i IX. London 1911. G. ynuifa Becejian za ansambl narodnih i klasiĉnih instrumenata. Bugar skoj i Turskoj. Studije prekida. J. BaKxaHKu. Cambert. Havdna i A. solo-pjesme.PASSO DOBLE — PAŠĆAN-KOJANOV PASSO DOBLE (španj. Giuditta Pasta e Maria Malibran. 1927—41). Les Fetes d'Amour et de Bacchus. Les Origines de la pastourelle. Studirao na Konzervatorijumu u Zagrebu (violinu kod V. MF. solo-pesme i horove. Giuditta Pasta e i suoi tempi — memorie e lettere. se raširio u opernoj praksi XVII —XIX st. priredio oko 850 koncerata u Jugoslaviji. LIT. Od truvera je poznato oko 130 pastourella s kraja XIII st. Iz p.a višoj umjetniĉkoj razini od pravog pasticcia (ili tzv. S. franc. po znate su pastorale za orgulje J. suita Eypnm-MomojiuH % 1952.). Milano 1935. MGG. Steffanija. Opere: OpjiitHbiu 6ynm. Erbse. naglašen ritam. Norma). H. kao plod renesansnog prouĉavanja umjetnosti Vergilija i ostalih klasiĉnih autora ekloga. p. Povukla se s pozornice 1841. PAŠĆAN-KOJANOV. Napulj) i širom Evrope (Pariz. 1. R. Berio. Piguet. Frescobaldija.: G. Einem. susreće se pastorala naroĉito u boţiĉnoj duhovnoj muzici. (R. 1947. 1955. M. LJapb MaKCUMuauan. Rane opere. 1 Queen of Scythia (1707) koji je sloţio J. a većina ih je notirana. Tri simfonijske pjesme: Fuzanmbi. seherzo-fantazija Apnenun u KonOM6uua. B. 1962. harmonskoj strukturi i formi oseća se jaki prizvuk narodnoga jezika. ROG. Meunux. — Sastavio My3biKajtbHue npou3eedeHUH II. 1926. I. ibid. P. Firenze 1906. Obilićem (Beograd. Bononcini i G. Haubenstock-Ramati. 1923—40 nastavnik muzike u novosadskoj gimnaziji. gdje je ĉlan uprave Filharmonijskog orkestra i Akadem skog teatra opere i baleta. a dolazi u boţiĉnim oratorijima (J. Les Pastorales . LIT. — G. klavir 4-ruĉno i udaraljke. i nisu drugo nego veće skroz komponirane pastorale. Negri). X. Imala je neobiĉno jak sopran velikog opsega (od a do dz). pašteta. razliĉita podrijetla. 1937 i 1944. Kreutzer). Bentzon. a od suvremenih orkes tralna Pastorale d'ete A. Walker. Razvila se iz talijanskih narodnih napjeva. oko 150 horskih dela. juţnoameriĉki društveni ples španjolskog podrijetla u 2/4. N'ew York 1921. 1929. suita na ukrajinske teme. Prvobitno je p. — L. 1962. 1913. MQ. melodici. 47 PASTORALA. M. VIII. Handel. CTapeHninH jieHHiirparicKHH KOMIIO3HTOP A. 1925. de la Laurencie. Basel 1927. Amadei. 1923. Poljskoj. Honeggera. Adlgassera. Niedermevera Robert Bruce (1846) prema odlomcima iz opera G. Monaldi.. — H. CoBeTCKan My3biKa. u lirici trubadura i truvera (XII —XIII st.. Juneka i F. sopran (Saronno. Thomyris. a takoĊer i pjevaĉe koji su htjeli da se pro duciraju sa svojim najuspjelijim toĉkama. Maršal. IV 1865). G. i. avant Lully. 15. 1936. Po mitološkoj graĊi ona je naj vaţniji preteĉa opere. III 1892 — Beograd. pa Divertimento fiir Mozart (12 obradbi Mozartove arije »Ein Madchen oder Weibchen«) za koji su pojedine stavke komponirali G. 1955). PASTA. M. p. F UMH cojimty.. Lavig-ne. Otkud tebi bela bulo. LIT. osobito talijanske i fr ancuske. F. A. 3. 1956 i Pad6a u JIOUKO. Sonneck. A. 2 suite za mali orkestar. Milano. preuzetih iz razliĉitih opera jednog ili više autora i prilagoĊenih novom libretu. kantata Fonoc Mupa. izrazito dramatskog timbra. Skrjabina i fran cuskih impresionista. u izrazu. L' Evolution de la pastourelle du XII e siecle a nos jours. Lhotke). diri govanje kod F. Kanpuenan neeecma. najĉešće u 6/8 ili 12/8 mjeri. 8. J. Vsi so prihajali. a izraĊuje (PASTIRSKI se u razliĉitim veliĉinama.: J. VII. 1949. Sonata za violinu i klavir (1853) sa dva stavka R. Cijev pastirskog roga koniĉna je oblika. V. 1915 i 1921. osn. Giuditta Pasta. Poznati su primjeri. izrazom p. 28. P. London. LIT. — Isti. dvostruki korak. 1923. 1952. MGG. 2 rapsodije. zborovi. U šireni znaĉenju. Bruxelles 1926. u uţem j smislu. smisao za horsko izvoĊenje i izrazitu sugestivnost. Dugana. 1952. A. K. MaĊarskoj. Kun. G. Kao operni spektakl saĉinjen od stilski raznorodnih toĉaka. S. i po jednim stavkom J. 1952. W. debitirala 1815 u Milanu i uskoro poslije toga zapoĉela briljantnu karijeru u Italiji (Venecija. G. To je npr. Miscellaneous Studies in the History of Music. Pasquinija. Diabelli. CuM^onuneCKan MUcmepuH za teremin i orkestar. 1923. 1833. r. dirigent. A. vrsta pjesme u formi dijaloga. Locatelli) i pastoralnim misama (G. M. Borodina i A. U klavirskoj literaturi istiĉu se pastorale G. 1957. X. IV. vrsta drvene trublje. Studirala u Milanu kod G. G. Njegov stil blizak je romantizmu. kompozitor i muziĉki pisac (Petrovaradin. Senluk Hajduk Velj'ka. \Vimberger. Akademskim muškim horom (Novi Sad. Karakteristike su mu jednostavnost melodike. razvio se -> tioo-step. Svoje je uloge glumaĉki tako snaţno oblikovala. G. X. zatim Quatuor sur le nom de B-/a-/(i889) N. — Sonata-fantazija za klavir.:£. 1935—41) i Horom Radio-Beograda (1946—51). 1957. Reimann. — Ista. 1 PASTOURELLE (franc. Svetolik. 1954. Kasnije su pastiri poĉeli na njemu bušiti otvore (5 do 6) ĉime su omogućili i izvoĊenje jednostavnijih melodija. P. 1940—46 profesor u Muziĉkoj školi Mokranjac u Beogradu. — VOKALNA: oratorij JlemiH. Nakon Revolucije sudjelovao u organiziranju novoga muziĉkoga ţivota u Lenjin gradu. Brahmsa i A. Klebe. Corelli.. Bio je dirigent u 35 horova. »Orazio«: The History of a Pasticcio. one ĉesto zadrţavaju i naziv p. uvertira. 1914 i 1927. Rad G. Petrograd). Instrumentalna ili vokalna kompozicija idiliĉnog karak tera. —■ M. Pastorale. pita. Henze. God. Grade moj. talijanska pjevaĉica. Devet simfonija: I. CsadbSa Kpe^uncKoio. ţiv tempo i sveĉani korak pri kojem se udara petom o petu. Pasticcios und Parodien in norddeutschen Klaviertabulaturen. — H. 1916. III. u kojoj se pjesnik natjeĉe za ljubav pastirice ili kakve seoske ljepotice. Motteuxa). 1966. A. Ljadova. B. Andrej Filippowitsch Paschtschenko. G. 1. L. M. R. — F. U crkvenoj muzici XVII i XVIII st. II. provansalski pastorela). Bacha. 3 kompozicije za violinu i klavir. muziĉko-scensko djelo sa sentimentalno-idiliĉnim sadrţajem. IJoMnadypbi. U XVII st. PAŠĈENKO. ili oratorij Die Schuldigkeit des ersten und fiirnehmsten Gcbots (1767) W. Kao kompozitor pisao je prvenstveno vokalna dela. Tri simfonijete. HauKOSCKOzo. 3/4 ili 6/8 mjeri. 1944. da su je usporeĊivali sa najvećim dramskim glumcima. nameHKO. Fricker. Javlja se u Italiji u XVI st. Andrej Filipoviĉ. 2. uvertira Kapuaaaji. Petnaest tisoĉ za bas i mešoviti hor (nagraĊen I nagrad om Saveza kompozitora Jugoslavije). Donizetti (Anna Bolena) i G. 1914. Torelli. Najveće uspehe postigao sa Ţenskim pevaĉkim društvom (Novi Sad. »skrpane opere«). Ferranti-Giulini. d. Bononcinija. UIym Ea/ianupee. pastiche). G. PASTA. Le Roux i H. Pisao djela raznovrsna po tematici 1 muziĉkoj formi. Rossinija i mnogi drugi. Takva suradnja nekolicine autora na jednom djelu ĉesto se susreće i u instrumentalnoj muzici. Engel. a ĉesti su u njoj lirski momenti. Delbouille. 16. Scappe i V. U pastorali je veza rijeĉi i tona mnogo tjesnija nego u miseriju. Najstariju saĉuvanu provansalsku postourellu (i jedinu s notiranom melodijom) spjevao je trubadur Marcabru. LIT. Va-rese. Bossini. sa uspehom gostovao sa našim horovima u Ĉehoslovaĉkoj. 1940. Jarre. PASTICCIO (od tal.). Scenska i filmska muzika.). Couperina. J. Ktihner. McmopuKO-6u6jiuoyKa3amejib cnpitMeHaHUHMbi (2 sv. sluţio samo za meĊu- sobno dozivanje pastira. 1923. JJy6unyiuKa za 2 zbora. Ać. 4 hora iz »Gorskog vijenca«. Beĉ. tal. N. 1928 (prer. 1912. kompoziciju kod Ć. ORKESTRALNA. Kongresni izvještaj MeĊunarodnoga muziĉkog društva. V. Vogler. B.: M. Rimski-F Korsakova.. Les Peines et les plaisirs de l'amour. Vitol. G. X 1797 — Blevio na jezeru Co-mo. Dietricha. passo dop-pio). sovjetski kompozitor (Rostov na Donu. Scarlattija i F. 1930. Pacini (Niobe). s jednostavnom melodijskom linijom i harmonijom. L. naziv za operu sastavljenu od najuspjelijih ili vrlo po-f pularnih arija. VI. — Dva gudaĉka kvarteta. dueta ili većih odlomaka. 1958. Mozarta. Schumanna. Humla. Ein italienisches Pasticcio von 1609. 1925. R. 1933). D. Scarlattija. kompozicije za glas. VI 1971). 1957. Muziku studirao na Petrogradskom konzervatoriju (J. Štejnberg).. Pepusch napisavši I sam recitative i preradivši arije A. C. i dr. 1951. DELA. ■ H. 1927 i dr. II. jednostavan duhaĉki instrument. temperament. Glazunova. Kao horski dirigent pokazivao je prirodnu muzikalnost. MGG. Bellini (La Sonnambula. zbor i orkestar. di Serangelija Torino. 1916 i ^anaee. a 1946 —51 prvi dirigent hora Radio-Beograda i nastavnik u Muziĉkoj školi Stanković.

3. Bugarskoj. The Profess Music. Poznatija postala nakon 1945. Zagrebaĉki kanonik. 45. V. Ditters von Dittersdorf (1764 —69) bili na ĉ U svom je kazalištu P. Po završetku studija u Beogradu postaje ĉlan Beogradskog baleta. Opere: komiĉna opera Hecnacmbe om Kapemu. K. z. Osim u Jugoslaviji nastupala je u Francuskoj. man u npocnbieeiub. a 1952 prelazi u Skopski balet. kompc i muzikolog (Lurgan. Sch\ 1903 (rev. od kojih je neke kompon Dittersdorf. 1970. Gostovao je u Austriji. 1936. P. 1934). izvodio opere. T. Giselle (Adam). Violindri porodice Gvarnerius. a od 1789 dirigent orkestra dvorskih plesova. II 1843 — Ca. Vasilij Ale-ksejeviĉ. Od 1783 dvorski muziĉar Katarine II (komponirao na M. dirigent petrogradskog Velikog ruskog kazališta (1780— 83) i uĉitelj violine. X. 1966. IX 1919). PAŠTI. — SPIS. Tekstovi Patricijevih madrigala su talijans njihova muziĉka struktura i izraţaj idu od smirene homoi do većih ekspresivnijih melodijskih i harmonijskih slobod NOVA IZD. III program Radio-Beograda. komiĉna opera CKynoii. Jovan. Rallying Song of the Gaelic League za zbor i tar. I njen vlastiti reportoar odaje umjetnicu sigurna i istan ĉana ukusa. D. posebno je ] ĉavala narodnu muziku. Zvuk. MGG. Dirigent temperamentnog i sugestivnog gesta i širokog emotivnog dijapazona. Miroslava. — SPISI: Istorijski razvoj gudaĉkih instrumenata. ffnji. 2. Ĉlanci i prikazi u ĉasopisima i listovima (Zvuk. Nastupa i na koncertnim podijumima sa profesionalnim orkestrima (Beogradska filharmonija) i amaterskim horovima (KUD /lio Lola Ribar. Datum gova roĊenja i smrti nije poznat. gde se istakao u baletima: Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). a u muziku unosio narodne elemente. Great Minds in 1926.48 PAŠĆAN-KOJANOV — PATTI i pjevaĉe. Gertzovici). Austriji. 1968. Anlonius Stradivarius Crcmonctisis. ţeleći stvoriti temelj za nacionalni ziĉki smjer. u hrvatskom prepjevu V. Andrija. 19 — Obradbe irskih narodnih p (zbirka Ivernia). PATRICIJ. je uz J. Pošto je diteljima. tekst Katarine II). a osobito francuskom komiĉnom operom. 1951 —53 u Subotici šef Filharmonije.: D. 1962. SSSR. <t>eeeu je prva ruska operna priĉa. O hrvatskoj muzici u vrijeme Renesanse. A. baletski igraĉ (Sombor. 15. Beograd 1969. Peć. 81. romantiĉni i savremeni operski i simfonijski repertoar. Matinskoga. Prolegomena za jednu teoriju dirigovanja. Drţi se da je za neke od njih napisao libreto. PATAĈIĆ. 1961. Pro mušica. Barges u Veneciji kod pozi nakladnika A. violinistkinja (Temišvar. VI 1924 —). Zvuk. 6 Original Gaelic Song zborova. Sanje za glas i orkestar. za glas i klavir. j DJELA: Simfonijske pjesme. Son quesC i bei crin d'oro. Kuĉ. Adelina (/ Juga Maria).: Patricijeve madrigale obj. koji su bili p ĉi. Zna se jedir da se ĉetiri njegova 4-glasna madrigala nalaze u zbirci // pritno de Villote koju je 1550 objavio A. 1786 i komiĉna opera <Pedyn c dembMU (u suradnji sa V. Andrija P. III 1929—). oko 1742 — ? 3 oko 1800). Ĉlan orkestra Rumunske radio -televizije u Bukureštu i uteme ljitelj gu daĉkog kvarteta Ateneum s kojim je nastupala u Rumuniji i drugim zemljama. The Bells of Shandon za m ti zbor. Adam. Matinskoga. Jedini potpuni primjerak teg djela ĉuv prije Drugoga svjetskog rata u biblioteci vojvode Augus Wolfenbiittelu. 10. Wassili Alexejewitsch Paschkevvitsch. ali su podaci o njima veoma skromni. 1907. 1924—). madrigal iz zbirke A. Borislav. znamenitog filozofa Franje Patricija koji se 1 der bavio muzikom. Hr revija. Studij violine sa specijalizacijom završila na kon zervatoriju Ciprian Pornmbescu u Bukureštu (A. — Af. ruski kompozitor i violinist (?. PATRICIJ (Petris. Po svoj je prilici bio suvreme Hristus je gore vstal. 1779. Petrić). Ĉetiri madrigala Andrije Petrisa iz 1550. DRAAtSKA. pod naslovom KaK nojicueciub. Pro mušica. Rumunija. Ve: 1550 a valjda i roĊak. Bavi se i muziĉkom publicistikom. Španiji. — OBRADBE: nova verzija opere CanKmnemepbypzCKUU zocmuitbiu deop M. godine. 10.'V 27. 1964. LIT. Politika). ciklus V suncu i senci. irska orguljašica. How to listen Orcheslra. 1913. DJELA. LIT. kompozitor. festival irske nai muzike.: D. dirigent (Novi Sad. Periĉić. Mladost provela u siromaštvu i anonimnosti. Stuc na Irskoj muziĉkoj akademiji u Dublinu (R. X 1868 — Cork.. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. doktorirala. 81) i. J. MaĊarskoj. Luksemburgu. PATTI u . U tom je svojstvu mnogo uĉinila za afirmaciju suvremene francuske chansone vrijedna literarna sadrţaja. ibid. Japanu i Au straliji. 1782. Đurić -Klajn. — Dva opela. Kmiĉi se. Potaknut talijanskom operom b'uffom. Gardana. Violinist dvorskog orkestra u Petrogradu (1763— 89). PATACHOU (pravo ime Henriette Ragon). Brecknock. SPISI: Tendencije savremene mu ziĉke interpretacije. francuska pjevaĉica šansona (Pariz. Lchmann. Bargesa. Baranović) i 1957 na Akademiji za muziku i pozorišnu umetnost u Beĉu (H. Martin y Solerom). osobito bo-sanskohercegovaĉkih kompozitora. Italiji. stihovi raznih pjesnika). DELA. 1897 utemeljila Feis Ceoil. —■ Opere The High-King's Daughter i — VOKALNA: 4 kantate. 43 — 44. 18. 16. Story of Oratorio. doselila u New A. 4. 27.: V. studij dirigovanja završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (K. Dve jevrejske pesme i Tri ukrajinske pesme. Na marginama Mozartove g-moll simfonije. 1926. 1902. " smjutflt fttll'autnttiroft ptaK th'aJonm d'mtttnt't Jt ulete OHimjHf poj«i l'mm'htmcfi't pm te htmtfi' t fmite fmipttflt pell'mgettihe n'alhoT olortoHUI ute mtmioth'tfrtfi gllocth'euM'ilfote. God. Navodi da je i sam komponirao ne mog potvrditi. VII 1784). kada je kao direktor preuzela upravu kabareta Chez Patachou. Asić. I 1934). U Velikom Varadinu (1759—76) uzdrţavao je vlastiti orkestar PATTERSON. Bcautiful Song and the 1926. Kao koncertant posebnu paţnju posvećuje savremenom muziĉkom stvaralaštvu. Kopelija (Delibes). izvodi klasiĉni. Annie Wilson. biskup u Velikom Varadinu i nadbiskup u Kalocsi. utemelj itelj ruske komiĉne opere. Ţupanović. Stevvart). PATTI. Sn. Zvuk. Belgiji. operna priĉa <Peeeu (tekst Katarine II. talijanska vaĉica. Njemaĉkoj i SAD. 1972. 1953—55 dirigent Savremenog pozorišta u Beogradu i od 1957 stalni dirigent Beogradske opere. Od 1968 u Sarajevu solist orkestra Radio-televizije i docent na Muziĉkoj akademiji. su u svojim transkripcijarr Asić (ĉetiri madrigala. Kolo. Makedonska povest (Smokvarski) i dr. u njoj se prvi put susreće nešto istoĉnjaĉkog kolorita. Crkveni orguljaš u Dublinu i od 1904 u Ci tamo je 1924 postala profesor za irsku muziku na Univ College. Hrvatska glazba u XVI stoljeću. PAŠIĆ njezine tekstove). Ohridska legenda (Hristić). 18. dovodio je na scenu realistiĉki i ţivo ocrtane narodne tipove. 1962. 11. 1956. napisao je. Neumorna u S' nastojanjima oko unapreĊenja irske muzike. — 5. Swarowsky). koloraturni sopran drid. Švajcarskoj. II 1717 — Kalocsa. Pot s otoka Cresa iz plemićke obitelji Petrisa ili Petrića. pjesama i dr. Izraelu. Braća Baruh i dr. a slavu i popularnost postigla nakon 1948. Chals wit sic-Lovers. — L. PAŠKJEVIĈ. Plodna i raznovrsna delatnost Svetolika Pašćana. i'uft'l chltn fgmtioihim ihiim[i«fj«x''mi>i u ml /n/ftife »jm/l'tl tum' mon Umrntt mtintlfoto onde fwtfW« fmfte fitjutlk mmf r ijwji ii l PAŠIĆ. Sin Svetolika. Si. I. kojima su znameniti kompozitori Michael Ha. Rabi L. Ţupanović (Hrvatski skladatelji XVI stoljeća. Pasticcio HanajibHOe ynpa&jieuue OAeza (zborovi III ĉina.). dirigent Opere i profesor muziĉke škole. The Music of Ireland. (1757—62) i K. Nos Castle. 52. 1792. Dirigentskim se ra dom bavi od 1946. NaP ĉićev je tekst Dittersdorf napisao muziku za oratorij Isacco fii del Redentore (1776). Plamenac. LIT. koji se otada odrţava svake godine. God. ljubitelj muzike (obiteljsko dobro kraj Karlovca. 1970). K . Fomina i M. 1791. VI1918—). Đavo u selu (Lhotka). izd. vjerojatno više v nih djela.

— INSTRUKTIVNA: Primer of the Pianoforte. M. P. nego i izvrstan glumac. Tagernsee. 1. Hauptmanna. Les (pravo ime Lester Polfus). 1938 — 40 u jazz bandu. PAUER. IV 1966). DJELA: simfonija u c-molu. tenor (Virovitica. a od 1872 profesor muziko logije na Univerzitetu u Leipzigu. objavio R. Ĉudesno preciznom vokalizacijom i virtuoznom tehnikom svladavala je najraz liĉitije uloge.ruĉno. Antvverpenu. njezina je karijera moţda najduţe trajala (56 godina). 1958. 1962. Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1941 u Zagrebu kao ĉlan opernog zbora i u Hrvatskom narodnom kazali štu debitirao kao solist 1947 u ulozi Rodolpha (Puccini. 1866 imenovan carskim austrijskim dvorskim pijanistom.und Land lerform. Oscar. sonata za violinu i klavir. za obou. kompozicije za klavir. P. zamjenik predsjednika u odboru Ĉehoslovaĉkog ra dija (1952 —53). K. DJELA. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. Boetius 5 Bu'cher iiber die Musik. bio je neobiĉno gibak i savršeno izjednaĉen u svim poloţajima (c1 -f3). Divertimento za nonet. — IZDANJA. Je dan od velikih pijanista i pedagoga svoga vremena. kada se potpuno povukla na svoje imanje u Walesu. znanosti i umjetnosti (1951 —52). 1946. 1866. Pfitznera. Poslije je s velikim uspjesima pjevala na gotovo svim znatnijim svjetskim opernim pozornicama. IV 1898). VI 1916 —). 9. 31. Lancelotti. kom poziciju studirao kod V. 1958. Beĉu i Pragu. PATTIER A najuspjelije kreacije bile Tannhauser (Wagner). Bellinija. Alte Meister (65 brojeva). MGG. 1851 preselio se u London. je u Zagrebaĉkoj operi ostvario niz F _ PAULIK kao Sujski kreacija. MGG. o razvoju oratorija. 1962. 1953. Haba. Njezina je trijumfalna karijera zapoĉela 1861. kada je u Londonu kreirala glavnu ulogu u operi La Sonnambula V. Le Monde Musical. P. 18. LIT. 1959. — PRERADBE: simfonije J. a na oratorijskom podruĉ ju u Bachovim pasijama. Tino (Martino). Ktihner. od 1946 ĉlan beĉke Drţavne opere. H. — PRERADBE: djela L. 1870. Sin i uĉenik Ernsta. u muzikologiji M. Max Pa uer. klarinet ili fagot i klavir. Bio je prije svega interpret kompo zitora klasike i romantike. Mušica d'oggi. V. IV 1836 — Leipzig. Schumanna. London 1877. — IZDANJA'. Stiegli tz. 1960 i Manţehke kontrapunkty. Dalmazzo. II j^ig —). 1946 i dr. Budimpešti i SAD te na festivalima u Munchenu. Liszta. F. 1880. R. PATTIERA. Schuberta (oko 30 sv. 49 sical Companion (100 klavirskih kompozicija raznih autora). 1850. Pjevanje uĉio kod R. Nastupao i u Amsterdamu. Kladno. prijevod 1913). Capriccio za obou ili flautu. Darmstadt. austrijski pjevaĉ. snimajući ploĉe s triksnimkama. PAUL. 22. 26. duhaĉki kvintet. Njegove su T. Opere: Ţvanivy Slimefl. XI 1921— ). kompozitor i pedagog (Beĉ. Carmen). kvintet za klavir i duhaĉke instrumente. je najznatnija koloraturna pjevaĉica XIX st. 1947. Spezial-Etilden (3 sv. Koncerti su bili popraćeni iscrpnim analitiĉkim programima. 1953. 1947. Schb'nheitsanalyse der Beethovenschen Sonalen. Schumanna. — KLAVIRSKA: sonata. 1 1974). Julius. zborovi. Najprije dirigent. — A. Al lot ria. Canio (Leoncavallo. Mozarta mlaĊeg (klavir) te S. PATZAK. Najuspjelija su njegova ostvarenja u operama W. a od 1883 na Royal College of Music. Dirzke i W. God. tenor (Beĉ. The Birthday Book of Musicians and Composers. pjevala je još do 1914.. V 1905). 2. Od 1866 docent. 1948 i Volim vas.. pijanist. Franjo. Koncerti: za violinu. uz to od 1869 predavao mu ziĉku teoriju i klavir na Konzervatoriju. 4 -r uĉno i 8 . Mladeinickd suita. Zapaţena su bila i njegova predavanja (od 1870) o muzici za ĉembalo i klavir. 1895. pjevaĉ. Zuzana Vojifovd. 1903). 1963. S. Uz to koncer tirao u Londonu. v. sistemom »plavback« te kao interpret zabavne muzike. do 1928 pjevao u Operi u Brnu.). Vetter. Mozarta te naslovna uloga u operi Palestrina H. 5. ne baš osobito snaţan. DJELA. PAUL. Njemaĉkoj i Austriji.ruĉno. Mendelssohna i dr. H. 1877. Bofkovec). Adelina Patti. Havdna i W. 9. / Pagliacci) i Otelio (Verdi). 1944. H. sonata za violonĉelo i klavir. 1925. Bacha do F. direktor opere Narodnoga kazališta u Pragu (1953 —55). Uĉenik M. — SPISI: Vnser sehsames Ich. tenor (Cavtat kraj Dubrovnika. od 1897 na Konze rvatoriju u Stuttgartu (od 1908 direktor). 1944. Salzburgu i Edinburghu. Die role Maske. — Instruktivno djelo Lehrbuch der Harmonik. A.. 1942. Jifi.). 1961.ruĉno i 4 . 1861. antologija klavirske muzike od J. A. Mandyczevski) i Univerzite tu (G. Griidener). Celebraied Concert Sludies (50 etida raznih autora). Oscar Paul. KLAVIRSK A: 7 Stucke in Walzer .: G. Leben und musikalische Bedeutung des Boetius.: W. Lebensschau eines Kiinsllers. Ude!. Lachnera (instrumentacija). A. ■— DRAMSKA. koji je 1920 pretvorio u Visoku muziĉku školu.ruĉno. proĉelnik muziĉkog odjela u Ministarstvu školstva. 1876 (franc. Uĉio u Beĉu kod Th. 1881 (prošireno izd. The Reign of Patti. njemaĉki muzikolog (Freivval dau. Curzon. go stovao je na svima većim mu ziĉkim pozornicama Evrope i SAD. Plaidyja. 1904. 1847 —51 muziĉki direktor u Mainzu. Sechtera (kompozicija). Medu svim pjevaĉicama. A. A Diclionary of Pianists and Composers for Pianoforte. 1919. od 1876 na National Training School for Music. ĉervend Karkulka. God. A. Legge. Operni prvak u Dresdenu. Patti's Life. 1949 —51). X. Divertimento za 3 klarineta. Beethovena i F. — E. MGG. LIT. kompozitor i pedagog (London. London 1920. rapsodija. Mozarta za klavir 2 . Leberta i L. Adler. 8. 1953. u sastavu s pjevaĉicom Mary Ford. Debitirala u Talijanskoj operi u New Yorku 1859 kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). Musikalisches VCochenblatt. God. 1944 osnovao u Kaliforniji vlastiti trio. ORKESTRALNA: simfonija.: G. Londonu. na kojima je prikazao razvoj klavirske muzike od 1600 do njegovih vremena. P. Izrazit karakterni tenor i izvrstan glumac. X. La Boheme). 1878. u klaviru uĉenik L. Na londonskom Cov ent GarĊ enu nastu pala 23 godi ne. God. Vuškovića u Zagrebu i Ranieri-Horbowskog u Beĉu. 1951. Veselohrni suita. austrijski pijanist. 21. Klein. Aus der Werkstatt eines Pianisten (etide za tehniku prstiju). P. 1928 —45 ĉlan opere u Munchenu. klavirski trio. Ko. 27. gdje je 1859 —64 i od 1871 profesor klavira na Royal Academy of Music. — Klavirski kvartet. sonata za violonĉelo i klavir. od 1950 bio je profesor na Aka demiji za muziku i glumaĉku umjetnost u Beĉu. — SPISI: Elemenls of the Beautiful in Music. Milanu (Scala). VI 1890 — 25. Beethovena. Iako je 1906 sluţ beno napustila pozornicu i koncertni podij.kao pjevaĉ debi tirao 1926 u Liberecu (Reichenberg) kao Radames (Verdi. — H. po Nizozemskoj. Povukao se 1896 i otada ţivio u Jugenheimu. The Art of Pianoforte Playing. — H. Bio je ne samo tehniĉki besprijekoran i vrlo muzikalan pjevaĉ. 12. v. 1949. Wisconsin. 1851 i Die Braut. Studirao kompoziciju i dirigiranje na Beĉkom konzervatoriju (E. Studirao na Konzervatoriju i na Muziĉkoj akademiji u Pragu (O. PAULIK. Velik ugled postigao i kao interpret Lieda. — Etide i dr. medu kojima su uloge u operi Boris Godunov . 1949.PATTI — PAULIK kasnijeg impresarija. U Leipzigu studirao klasiĉnu filologiju. Njezin kristalno ĉist glas. Ernst.). 1945). klavirska djela L. 1876. se odlikovao izuzetno inteligentnim poniranjem u duh svakog djela i profinjenim osjećajem za stil. Detskd suita. Trubadur). Pjevala na koncertima od 1851. 1953 i dr. Vrbanić). DJELA (izbor): Die absolute Harmonik der Griechen. ĉeški kompozitor (Libušin. 1954 i za lovaĉki rog. 3 sonatine. na opernoj po zornici debitirao 1913 u Dresdenu kao Manrico (Verdi. Muziĉki referent u Centrali za muziku i umjetnost (HAU. Old English Composers for the Virginal and Harpsichord. 1924— 32 vodio Konzervatorij u Leipzigu i 1933 —34 Visoku muziĉku školu u Mannheimu. sona tina za violinu i klavir. je s podjednakim uspjehom inter pretirao uloge lirskog i dram skog kara ktera. Muziĉki kritiĉar novina Leipziger Tagblatt. umjetniĉki direktor Ĉeške filharmonije (od 1958). X. 1949. Clas- PAUER. pjevaĉ. Filmska muzika. XII 1826 — Jugenheim. ameriĉki jazz -gitarist (Waukesha.— 37 i 1941 —42 angaţiran na radiju u Chicagu. Samouk. glavni tajnik Saveza ĉeških kompozitora (od 1963). Zbirke: Alte Klaviermusik (12 sv. Darmstadt. mit einem Uberblick ilber die allgriechische Harmonik. — Priredio njemaĉki prijevod Bo ethiusova djela De institutione mušica i popratio komentarom: Des. Šleska. — Opere: Don Riego. 1937 i dr. Das musikalische Slreben in der Gegenmart. za fagot. 1872. Don Jose (Bizet. Osobito su bili zapaţeni njegovi ciklusi historijskih koncerata u Londonu 1861—63 i 1867. LIT. zatim u Munchenu kod F. Najveću je popularnost stekao ĉetrdesetih godina. 1961. sonata za obou. Aida). 1960. 1960. Max. Poĉetkom Drugoga svjet skog rata povukao se iz javnog muziĉkog ţivota i u Pragu otvorio školu pjevanja. Adelina Patti. Grotesky za duhaĉki trio. solo-pjesme. za klavir 2. Šin. pokrenuo muziĉke ĉasopise Die Tonhalle (1868) i Musikalisches Wochenblatt (1870). sonatina za klarinet i klavir. klavirska škola S. 1932. cjelokupna djela za klavir R. o suvremenoj muzici itd. 1963. uvertire. — VOKALNA: kantate Hymnus hornickym ţenam. suita za harfu.. 1948. 1958. 1952. Adelina Patti. 1962. 1954. Ţupana i na Muziĉkoj akademij i u Zagrebu (L. Njezin repertoar obuhvaćao je više od 30 najpoznatijih kolora turnih uloga. Primer of Musical Forms. postigavši zavidnu tehniku i veliku popularnost u SAD. osobito Schubertova ciklusa Winterreise. 9. Lachnera u Karlsruheu. Od 1887 profesor klavira na Konzervatoriju u Kolnu. Starka. razvijao se pod utjecajem Djanga Reinchardta. IV 1898 — Rottach-Egern. X 1866 —■ Jugenheim.

Bernhard Paumgartner. 1936. 1912. imenovan gradskim orguljašem 1447. Fest-Zeitung. 1. 1958). uvertire Smrt majke Jugovića. sonate i varijacije za violinu i klavir. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više nagrada i odlikovanja. Nikola Šubić Zrinjski). B. PAUNOVIĆ. 1950 i 1957. — H. VI-IX. Gram. op. B. PAUMANN. pat engl. 0 njegovu školovanju nema podataka. solo-pjesme. Don Jerom (Prokofjev. — Crkvena djela {Juloratorium. IV. — W. Aus dem Leben eines Taugeni 1929 i Rossini in Neapel. 19. 2 za klarinet. — Klavirski trio. MGG. je izloţio u nekoliko saĉuvanih Fundamenta.: Fundamentum organisandi u faksimilu obj. Milenko Paunović i njegova Jugoslovenska s fonija. 1967. — Troglasna pjesma na cantus firmus (Tenorlied) Wiplich figur. XI. Od 1929 bio je orguljaš u Halsingborgu. S. 1938 odlazi u Ita! gdje prouĉava povijest firentinske muzike i poĉetke opere. Divertimento (5 si engleskih plesova). Erinnerut 1969. Autor tumaĉi kako se na odreĊen te -norski cantus firmus stvara dvoglasno i troglasno djelo za orgulje. Ti priruĉnici. od ] i dr. 1470 koncertirao na raznim instrumentima na dvoru u Man-tovi. — 'Zborovi. austrijska obitelj muziĉara. Svita I. ORKESTARSKA: Jugoslovenska simfonija I. za violinu. — KALNA: Eine deutsche W eihnachtsmusik za soliste.Od 1450 u Munchenu. Aron Dergson in metnoriam op. je i na za znak kojim se takav prekid muziciranja obeleţava u nota< U savremenoj notaciji svakoj vrsti note odgovara p. R. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Niirnberg. muziku uĉio kod B. lat. Vjen ĉanje u samostanu). koji ga je naslijedio u sluţbi. J. X. Re-ger. 1927. Waltera. 1922. XII 1966). Dvije uvertire. 1955. Romansa. flautu i fidulu (viellu). Dugogodišnja pi kinja Beĉke opere. — B. Pause). Serenada. Ţena Hansa. IX 185S —• Beĉ. kojemu je od 1960 bio predsjednik. Konrad. Dugogodišnji dirigent zbora Dvorske opere u Beĉu. 1955) i dr. a bavio se i muziĉkom kritikom (Wiener Zeitung). Ameln (Lochamer Liederbuch. tj. K. 93. pored ostalog. zborovi. Studirao orgulje u Stockholmu i Kebenhavnu. 2. — H. Gustaf. — Ch. III. Stieglei Beĉu. Jeroška (Borodin. Saloma). 1960. K PAUM. Milenko. Medu muzikološkim radovima naji nija su mu djela o W. PAUZA (od grĉ. Nadgrobna ploĉa. pjesmu VCiplich figur obj. DJELA. 1957. C. prije 1451. op. — SPISI: zart. Jugosloi ska simfonija II (nedovršena). Miinchen 1938. napisao tekst za svoje muziĉke drame Ĉengić-Aga i Divina tragedija. Šujski (Muscrgski. za violonĉelo i klavir. P. Miinchen svirao lutnju.PAULIK — PAUZA Vašek (Smetana. Virdunga (1511) P. Ines u Meyerbe< voj Afrikanki). 1962. PAUMANN. L. 51. kompozitor i dirigent (Šajkaš. po tom u Jagodini kao nastavnik muzike u uĉiteljskoj školi. — Harmonizacije narodnih melodija. najzrelija M. God. Rad V. 27. osobito se istakla kao wa gnerijanka. X. Vt opseg njezina glasa dopuštao joj je da pjeva i uloge drams soprana (Leonora u Beethovenovu Fideliju. — Muziĉke drame Divina tragedi Ĉengić -Aga. Ausgeviahlle Sdtze. H. 3. Ti neobiĉno vaţni udţbe nici instrumentalnog diskantiranja nisu sastavljeni od pravila. Bavio se i knjiţevnim radom. A. Nesumnjivo najveći njemaĉki muziĉar svoga vremena. 1. Balio Mediceo. —• F. 1968. 1960 i za violonĉelo so lo. A. povre meno ćutanje pojedinih ili svih deonica. Trinaest simfonija: I. Kraulwurst. 1971 proslavio je 30-godišnjicu umjetniĉkog rada. četvrtinska osminska Sesnaestinska tridesetdruginska šezdesetČetvrt pauza pauza pauza pau2a pauza ćela polo . 1927 (V izd. Geburtstag. E. harfu. PAUNOVIĆ.: A. nego od praktiĉnih. Fundamentum M. ? i 1959. Preussner). napose u Jugoslovenskoj simfoniji programski koncipovanoj i proţetoj toplim lirizmom. Konrad Paumann. za saksofon. Obradbe pjesama: Je loymors. 2 Fundamenta i 3 obradbe pjesama za orgulje obj. gdje mu je uĉitelj u kompo ziciji bio P. 1957. Vi se u Salzburg 1945 te provodi reorganizaciju Mozarteuma i stivala. LIT. 1963. Bolongaro Crevenna). S. 47. Ko. DJELA. 2 za obou. Solo -pesme: Serena Viju vetri. — Lege za violinu i klavir. Mozart. ORKESTRALNA. Fundamentbuch. dotle je P. Gu'mbel.. Stari mladić) i dr. li Orchestcrsuite nach alten franzosischen Meistern.. je bio nadaleko poznat kao izvrstan orguljaš. 1958 i 1959. MF. obou. — Svezak Osterreichische Musikzeitschrift posvećen Paumgarti (red. 1956. Prodana nevjesta). nem. God. Sveĉani svadbeni marš. Cc». Heiod (R.: B. A. pause. Zur Lebensgeschichte Konrad Paumanns. je izumio njemaĉku tabulaturu za lutnju. 1963 i XIII. 1966. Napustivši pozornicu posvetila se pjevaĉkoj pc gogiji na Konzervatoriju. Konrad Paumann. MGG. 28. Mozartu i muzici baroka. koja je djelomiĉno bila u upotrebi još oko 1620. 7. 1914. za fagot i gudaĉe. zborovoda (Kirchberg. Bach. 23. Con lacrime i Ich begerr nit merr. Scenska muzika. sistematskim redom donose upute za sviranje orgulja. Zvuk. 1959. NOVA IZD. 1958. zapoĉeo tradiciju njemaĉke organistiĉke umjetnosti što su je slijedili i dalje razvili njegovi uĉenici. Conrad Paumanns »Fundamentum Organisandi« und seine verschiedenen Fassungen. Koncerti: 2 za violonĉelo. 1960 i za rog. 22. Osim u zemlji nastupao na brojnim evropskim muziĉkim pozornicama. LIT. D. — VOKALNA: Uveo cvel za mešoviti hor. Das kleine Beethovenbuch. 1927. So nate: za violinu i klavir. boravi u Novom Sadu kao dirigent Narodnog pozorišta. Moj ĉardaĉe. za glas. 1933). nastupao i kao pijanist. Baleti: Pagoden. ibid. II. Od 1952 vodio 01 star Camerata academica. DJELA. odsus tona. IV. Sokolović (Zajc. V 1896). 1471 nastupio u Regensburgu. Larghetto. 1944 i 1957. Dok njegove manje forme predstavljaju skromne radove. P. Pepin (Vidošić. 1950. A. solo-pjesme. bez broja opusa. pjevanje uĉila Konzervatoriju u Beĉu (M. ital. dirigent. Za djelovanja u Munchenu pridonio je uzdizanju muziĉkoga ţivota. Vcrsuch einer griindli Violinschule 1923. Dienzla i K. 1936. op. P. A. vatorijumu u Leipzigu (M. (u Buxheimer Orgelbuch) i Fundamentum magistri Conradi Pauman Contrapuncti. — Suita za klavir. mezzosopran (Baden kraj B 15. W. zbor i mali orkestar. 9. 1948. a od 1921 do smrti bio je kapelnik vojne muzike i nastavnik u muziĉkoj školi Stanković u Beogradu. Deutsches Sangerbundes-Fest. — Kompozicije za klavir. Knez Igor). u Dvorskoj or debitirala i88ikao Amneris (Verdi. 1945— predsjednik 1953—-59) dirigirao je od 1922 i njegovim orkestr a pri osnivanju Festivala u Salzburgu bio je jedan od najaktivr organizatora. a odgojio je i brojne uĉenike. ORKESTRALNA: Ouverture zu einem ritlerlichen Spiel. Fundamenta: Ffimdamentum bo-num trium notarum magistri Conradi In Nurenbergk. PAULSON. Bernhard. 1943. XI 1887 — Salzburg.: Wissenschaft und Praxis (spomenica u povodu Paumgartnerova roĊendana). 1946). C. Schubert. Uppstandelse op. pausa.stud pravo. AFMW. 1933. 1962. sistematski poredanih primjera. 9. Po završenim studijama na Kon. Za vreme Prvoga svetskog rata su-deluje u Orkestru kraljeve garde u izgnanstvu. Sin Hansa i Rose. 1. S. -rcaueaO-ai [7tauae?0ai] prestati. A ć. XII. Sebalda u Niirnbergu. LIT. Fundamentum organisandi Magistri Conradi Paumanns Ĉeci de Nurenberg Anno 1452 (tabula-tura zajedno s Lochamer Liederbuch). 1929 osnovao Salzburger Mozart-Orcht s kojim koncertira i u inozemstvu. op. Opere: Das / Eisen. Krehl. j an Mozarts 200. 1925). gudaĉe i ĉembalo. švedski kompozitor i orguljaš (Halsing borg. 1959. Wallner (Das Buxheimer Orgelbuch. I 1898 — 17. Wallner. 1968. pisani u njemaĉkoj orguljskoj tabulaturi. Mozart. 1911 i Haj Veljko. Aidd). op. Slijep od roĊenja. Saltnen. Svoje temeljito znanje P. 102. ORGULJSKA (u tabulaturi). II 1932). F. VII 1971). oko 1415 — Miinchen. — DRAMSKA. Hans. Marchesi) i tamo. op. 1964. 135. Kao direktor Mozarteuma u Salzburgu (1917—38. rest.. — KOMORNA: 5 gudaĉkih kvarteta. 1922. cijenjen zbog nepogrešiva pamćenja i darovitosti u improviziranju. 4 suite i dr. 2 za engleski rog. medu njima i svoga sina Paula Paumanna (umro 1517). Rosenberg (Das Schedelsche Liederbuch. Avenary. kako se diskantira (kontrapunktira u diskantu) s pomoću figura 1 obrazaca instrumentalnog karaktera. Die Hb'hle von Salamanca. X 1924). Jancik. H. 8. 1843 — Beĉ. a muziĉke drame romantiĉarske pokušaje stvaranja domaćega opersko-dramskog ţanra. Trifunoostvarenja dao u orkestarskim kompozicijama. 1889 — Beograd. Nurnberg 1912. gdje je do kraja ţivota orguljaš na bavarskom dvoru. franc. 1958. Rottauscherom). Ein hebraisches Zeugnis fiir den Aufenthalt Konrad Paumanns in Mantua (1470). uz orgulje majstorski K. simfonijske varijacije. 19 Salzburger Divertimento.GARTNER. kompozitor i muzikolog (1 14. Boris Godunov). Prema svje doĉanstvu S. Najkasnije od 1446 orgu ljaš crkve sv. 1923. jednal trajanja: DELA. u djelu Miinchner Charakterkopfe der Gotik (izd. Mušica aeterna. najĉešće oslonjene na folklor. V. Das instrumentale Ensemble der Antike bis zur Gegemuart. H. Riemann). K. Documenta Musicologica. Strauss. 120. God. Rosa (roĊena Papier). Zurich 1957. 24. za improviziranje i za komponiranje orguljske muzike. Sinfonietta op. Svojim je djelom P. Wolff. 1955 (prema Mozartu). istaknuvši se osobito kao Vašek i Šujski. Papandopulo. sa A. 1922. te je. — IZDANJA: Das Taghorn (stihovi i napjevi bavarsko-austrijskih h nesangera. I 1473). silence.

IX 1949). Iste godine s grupom istaknutih plesaĉa pošla na turneju u Skandinaviju. Pavlo va. pa profesor na Fakultetu muziĉke umetnosti. Apsolvirao (1953) Muziĉku akademiju u Beogradu (P. Ţupanĉiĉa. Les Trois graces du XX € siecle. La Mort du cygne (S'dnt-Saens). nazivajući je lenima. afirmirale su se na brojnim nastupima širom zemlje. Izvanredno ta lentirana. Muziĉke sekcije društva. E Promena takta ili tempa. London 1932. Anna Pavlova. H. X 1929 ■—). Pariš 1922. pod nazivom padoana ili paduana javlja se katkad i brzi ples u 3/4 mjeri. ili se nalazi na arzi i skopĉana je s diminuendom. U Parizu se. soĉnih melodija i neposredne izraţajnosti. ali obrnut na levo. nije imala razumijevanja za moderna strujanja u baletnoj umjetnosti. P. a zatim gra Ċane svih profesija i omladinu. Kun. npr. God. — T. dramska i likovna skupina) društvo je okupljalo najp rije samo radnike i namještenike. se plesala samo na velikim dvorskim sveĉanostima. ansambl narodnih plesova. Berlin 1933. V. P. 1911 osnovala vlastitu trupu u Londonu s kojom je gostovala po cijelom svijetu. PAVLOVA je bila. PAV ANA (tal. odgovaraju nazivima nota istog trajanja npr. Co. c semipausa. Posjedovala je neobiĉnu gracioznost. London 1958. Nizinskim i T. PAVĈIĈ. zajedno sa V. MGG. A Biographv.. X. Lipovšek. Posebno treba spomenuti ciklus pjesama Ciciban na stihove O. mnoštvo primera za njihovu upotrebu sreće se kod L. Ubrzo se proširila po cijeloj Evropi. a nemaĉki Achtelpause. odgovara fusi (tj. muzikom majstorski doĉarao prpošni humor i iskrenu vedrinu sadrţaja. Algeranoff. kao i pojava korone oznaĉava se u toku ovakve pauze na sledeći naĉin: Adagio Allegro 3EEE Antiĉka grĉka notacija oznaĉavala je pauzu koja odgovara najkraćoj ritmiĉkoj vrednosti (chronos protos) slovom A (lambda). dva. 1940. U u mjetniĉkoj muzici prvi put se susreće 1508 u djelu Intabolatura de lauto talijanskog kompozitora Dalze. nije traţio ni utirao nove putove. Polazio muziĉku školu Filharmoniĉkog društva u Ljubljani i zatim studirao muziku u Beĉu te 1901 po loţio drţavni ispit iz klavira i pjevanja. sem što se u kasnoj ho ralnoj notaciji crtom kroz ceo linijski sistem. VII 1870 — Ljubljana. LIT. Pavlova. 1940. Jedino francuski nazivi odstupaju od tog pravila: ćela pauza pause. Gibbons. AHHa IlaBjloBa. 2. koja traje više taktova obiĉno se oznaĉava brojem taktova iznad po 10 10 preĉne vodoravne ili dvostruke kose debele crte. kao i od pauze koja skraćuje pret hodnu notu (staccato). osnovano 27. — A. New York 1947. U svojim sekcijama (mje šoviti pjevaĉki zbor. Sastoji se od tri ili ĉetiri perio de poredane redovito prema shemi AABBCC ili AABBCCDD. London 1957. PAVLOVA. je ubrzo plesala sve velike uloge klasiĉnog reper toara. Svellov. London 1956 (ruski Moskva 1956). P. My Jears with Pavlova. italijanski pausa di roma. za ceo takt piše se kao ćela pauza. U XIV v. Tu se istakla osobito u Fokinovim koreografijama. van Beethovena. A. Pariš 1957. Franko iz Kolna (XIII v. šesnaestinska pauza quart de soupir. Arbeauu. TO. Pauze se mogu produţivati taĉkom i koronom. osmini). Višeglasnoj menzuralnoj muzici bile su neophodne pauze odreĊenog trajanja. ■— H. A. koji je tek mjestimice posezao za novijim izraţajnim sredstvima. I. vjerojatno iz Padove. [ # | a u štampanim orkestarskim deonicama katkad se koriste i stari oblici pauza ĉetiri i dva puta duţih od ćele pauze. engl. a osmina pauze dva barjaĉića itd. JleHHHrpa^ 1964. pa je p. 1589) p. pa je produhovljenošću i lakoćom pokreta umjela stvoriti atmosferu poetiĉne nestvarnosti. Oblakov. pausa zamenjuje notu brevis. — M. Koncertni majstor Kamernog orkestra u Hagu (1958—59) i Kamernog orkestra u Ziirichu (1960). koja odgovara semibrevisu (današnja ćela pa uza). I. Hg. 1907) sa V. 1. Bartoka i dr. LIT.PAUZA — PAVLOVIĆ U stranim jezicima nazivi p. With Pavlova Round the World. — A. njem. je izrazito polagan plesni stavak i javlja se obiĉno povezana s kojim brzim plesom (saltarellom ili galliardom). osvo jivši više prvih i drugih mjesta na natjecanjima i smotrama ama terske muziĉke aktivnosti. ruska plesaĉica (Petrograd. Dowland). Buli. 3. franc. 4. P. 24. dvorski ples podrijetlom iz Italije. semisuspirium odgovara semiminimi (tj. suspirium zamenjuje notu minimu (tj. pjevaĉi narodnih pjesama. P. radniĉko kulturno -umjetniĉko dru štvo. odnosno jednu trećinu note bre vis (semibrevis major i semibrevis minor). npr. 5. — W. pausa longa reda (docnije zvana pausa longa imperfecta) jednaka je imperfektnoj (dvodelnoj) longi. P. Studij klasiĉnog baleta završila 1899 na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu (E. Flight of the Swan. 7. tamburaški zbor. stoga je kratkim pauzama dat po jedan barjaĉić manje. J. Pauze pod 6 i 7 naĉinjene su iz znakova tabulatura. 11 — 12. meĊutim. Pavane. 6. Anna Pavlova. Pavlova. rafinovane . u kojemu je P. ĉetiri. 1962.) poznaje sledeće oblike: 1 2 3 4a 4b 4c 5 6 7 PAVAO MARKOVAC. a osobito je ĉesta u muzici engleskih virginalista (W. Ţivković. Od 1963 ĉlan je Beogradskog trija sa kojim je gostovao u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. LIT. tridesetdruginska pauza huitieme de soupir. bez obzira na duţinu takta. Prema Th. 12. Lifar. N. programski orijentirane na djela jugoslavenskih kompo zitora. zvanom finiš punctorum. Najĉešće je u 2/2 mjeri. a šezdesetĉetvrtinska pauza seizieme de soupir. G. a i b traju dve trećine. pridruţila trupi Ballets russes S. Rostala i tamo 1956 diplomirao na Royal College of Music. Do 1957 u društvu je djelovao i simfonijski orkestar. Pavane). Franks (redaktor). Peć. ĉetvrtini). Pri uvoĊenju belih nota u XV v. pavenne. P.. Ljubljanski zvon. A.letnici Josipa Pavĉiĉa. paven. Violinista izraţajnog tona. Djagileva. — V. se odlikuje originalnim tumaĉenjima kompozicija. Cecchetti. osminska pauza zove se engleski auaver rest. kompozitor (Veliko Lašĉe. na školi Glasbene matice i privatno. osminska pauza demisoupir. Siier. — B. Djelovao je zatim u Ljub ljani kao nastavnik na uĉiteljskoj školi (1901-—25). u XVI st. Svojom umjet niĉkom zrelošcu one su pridonijele da se slovenska vokalna lirika podigne na viši artistiĉki nivo.: L. ĉetvrtinska pauza soupir. formalno dovršenih vokalnih min ijatura. Toškov). stekavši u baletu Pavillon d'Armide (Ĉerepnjin. pet puta duţe pauze su AAAA Neumska i horalna notacija ne poznaju pauze. London 1931. ruski plesovi. Josip. punih ţivota. Umetnik je spontane emocije. Umjetnik romantiĉnih sti lskih koncepcija. Savremenik. O. Byrd. Th. | M | •. N. Morley. I 1931). s izuzetkom or kestra. zatim 1908 u Njemaĉku i Austriju. Dejstvo pauza iskorišćeno je već u srednjovekovnom hoquetusu. P. Stravinskog. LIT. zamenjuje ih zajedniĉki oblik. a 1909 u Francusku. New York 1932. tri. izvanredan plesaĉki talent. Gerdt) gdje je odmah angaţirana u Marijinskom kazalištu (1906 primabalerina). Anna Pavlova. Nizinskim najveća priznanja. baleti P. nastao je nesklad: osmina note je imala jedan. London 1927. 4. Efekt pauze zavisi od njenog poloţaja. Moe. Pobornica ĉistog akademskog stila. pavane. 1962. Oliveroff. frazu u crescendu) ili se nalazi na tezi takta (npr. P. Legat. kod kontratempa) od pauze koja prati završetak motiva ili fraze. J. (Orchesographie. 18. ■— C. •— P. violinista (Beograd. iskrivljeni oblik izraza alla pavana. divertissementi na muziku F. Jubileji slovenskih kulturnih radnika. — S. KpacoecKan. Pisao je preteţno vokalna i klavirska djela. Six. oznaĉava predah na kraju melodijske fraze. 9—10. Great Dancers. Ĉaj-kovskog. polovinu) i javlja se nešto kasnije.-. IX 1945 u Zagrebu. II 1881 — Hag. pavin. J. Clarke. Beaumont. Lissa. od 1961 u Beogradu docent. pausa longa perfecta (pausa modi) odgovara trajanju per fektne (trodelne) longe.: M. — U drugoj polovini XVI st.: V. Dandre. — J. Uţivala je veliku slavu koja je još za njena ţivota graniĉila s legendom. Anna Pavlovna. 24. Pogotovu su sugestivne neoĉekivane generalne pauze (zajedniĉk esvim glasovima). STMW. Hyden. D. Karsavi-nom.. polovinska pauza demi-pause.: Z. M. zatim otišao u London na usavršavanje kod M. Magriel. B. PAVLOVIĆ . pavan. Brahmsa. Die aesthetischen Funktionen der Stille und Pause in der Musik. Po karakteru veoma je srodna -* passamezzu. Snaţnije deluje pa uza koja prekida prirodan razvoj muziĉke misli (npr. Vazem. Oh 70. Osobitu popularnost stekao je kao kompozitor solo-pjesama. 23. Tako su nastali današnji oblici pauza. Chopina. Giselle (Adam). Na repertoaru njezine trupe nalazila su se iskljuĉivo klasiĉna djela kao Vila lutaka (Bayer). Aleksandar. J.

P. ureĊaj na razliĉitim muziĉkim ins mentima. Fetkovskog u Beogradu. Poduzeće je do 1892 objavilo u svemu 212 kompozicija. pedalni klavir) p. Pindarov drugi P. i to najprije u orguljskoj. 1951—54 prvi violinist u orkestru kazališta Komedij Zagrebu. tj. Od 1943 jedan od najistaknutijih lista kazališta Sadler's Wells Opera. Pej. 24. pod nazivom Paynes kleine Kammermusik Partiturausgabe. pedal point. 1930. Beriihmte Geiger der Vergangenheit und Gegenwart. 1949). Na nekim instrumentima gulje. P. F. a zatim i u Nizozems] Engleskoj tipke normalne veliĉine. posvećena i ĉovjeku. franc. Surrev. kat dalni klavikordi. franc. 1930. 1952. Studien zur Geschichte des Orgelpedalspiels in I schland bis zur Zeit J. i orkes LIT. oba su pokreta mnogo pridonijela propagiranju suvremene muzike u Argentini.: H. 1931. franc. Skizzen op. 1936. Od 1957 u Kolnu prvi trubljaĉ u ansamblima K. 1932. T938. U peanu se sveĉanim tonom izriĉe zahva lnost. je jedan od najistaknutijih evropskih trubljaĉa na podruĉju jazza i zabavne muzike. kao dirigent vodio Hrvatski festivalski komorni orkestar. Posejdona. produl tonova. Evansa. Juan Carlos. PEĈARIĆ. preludij i fuga. Pedal. je bio generalni sekretar Saveza muziĉkih umetnika Jugoslavije. Zeusa. LIT. se uskoro zatim javlja i u instrumentalnoj mi (gdje se i stalno zadrţao). a nastupao je i u velikim plesnim i jazz-orkestrima S. poput himne. 1931 — 32. starogrĉka zborska pjesma. Ilijada. 1965. Smještena je na podu ispred sviraonika. H. klavirski instrur kojemu je dodana pedalna klavijatura kao kod orgulja (s opsej xD-d). Bach. 3. e Ped. a tada je ediciju preuzela naklada E. ĉije solo-pjesme ĉesto interpretira.. God. — L. Miillera. God. duhaĉki oktet. utemeljio u Buenos Airesu Grupo Renovacion. njem. 1930. 391) ili ozdravljenja i si. 1935. 66. široko izraĊen kontrapunkt (-> Organum. Frankfurt a. 1933. Jedan muziĉki fragment peana u starogrĉkoj notaciji saĉuvan je na tzv. Pedal. obiĉno basov. Schun (Studien op. M. Das Pedalklavier. Kuhna i dr. Hirt. izmjenjivanjem prstiju i pete obiju n brze pasaţe i vezane fraze. t. III sonatina. Na goi svima praizvedbama Brittenovih opera pjevao glavne teno partije. nad kojim se izmjer razliĉite harmonije. pianoforte a pedali). 58. S. 1893. Bach naj svojih 6 orguljskih trio-sonata za pedalni klavir (a 2 Clav. Tema y transformaciones za 11 duhaĉkih instrumenata.: A. na kojoj se s nogama. trombon i violonĉelo. sonatina za flautu i klarinet. Od tih malih tip rasporeĊenih kao skraćene. a sluţi za voĊenje basove dionice. 1936 (nova verzija 1953). engleski pjevaĉ. problematici svih stilova i razdoblja. od 1 ponovno u Zagrebu koncertni majstor Simfonijskog orkc Radiotelevizije. ugaĊanje instrumenta i dr. omogućuje modifikaciju izraţajn promjenu dinamike. argentinski kompozitor (Buenos Aires. 4 kompozicije za klarinet solo. pjevao i u ĉast drugih bogova. Dvnamik. klavir i celestu. I. S. Philadelphia 1938). XII 1930—). Mozart je takoĊer posjedovao takav instrument. Zameci pedalnog tona nalaze se već u XII st. Maz. se u pi proširio najviše oko 1840 kada je tvrtka Pleyel izgradila usavi model. Continuidad 1953 za udaraljke. Alovimiento sinfonico. C. G. Ehrlich). 1930. DJELA. Boletin Latino-Americano d e Mušica. 22. franjevac. sonatina za klarinet i klavir. Kao solist i komorni muziĉar (Zagrebaĉki k tet. Ch. jao samo od -> kratke oktave. Sch God. a u helenistiĉko doba postaje prigo dna pjesma. pec prema lat. trublju. Gieseking. klarinet. 1936. instrumenti namijenjeni orguljašima za vjeţbi Pedal se isprva dodavao najdubljim tipkama manuala ili se s. engl. 1931. carillon. 1956. LIT.: E. 1899. pedalis noţni). da se pri upotrebi pedala treba sluţiti gama. Obiĉno ima opseg od 32 tipke (CRazvio se u XIV st. ĉlanci i studije. saksofon i klavir. 1951. N. Riddleja i dr. Uĉenik A. Con-crecion 1964 za 7 duhaĉkih instrumenata. Bachs (disertacija). I. 1 — K. Kreutzer. Dioniza. P. Orguljaš u Oxfordu i proĉelnik muziĉkog odjela Grange School u Crowboroughu 3 zatim (1933—34) uĉio pjevanje na Royal College of Music u Londonu. je rijedak tip pjevaĉa. 1954. tal. ORKESTRALNA: 2 koncerta za klavir i gudaĉe. sonata za violinu i klavir. Poĉetak i svršetak tih harmonija redovito istiĉe iz pedalnog tona. 1954. Rhvthmik.: L. A. Rokovića. Suite concertante za p. 2. New York 1900... sluţi se atonalnim i politonalnim postupcima. VIII 1972). 1957. 3 trija za duhaĉke sastave. 1895. vidno mesto zauzimaju kompozicije jugoslovenskih mu ziĉkih stvaralaca. a tada prešao na jednostavniji naĉin izraţavanja. 1934 — 38. K. koji podjednako suvereno v pozornicom i koncertnim podijem te se s lakoćom snala. preteţno u najdubljoj dionici kompozicije Pedalni ton). 1954. PAVLOVIĆ. 3. Kultura i bosanski franjevci. Mainz 1938 (najr izd. 1937 na koncertnoj turneji po SAD kao ĉlan sku - PEDALNI TON (pedal. ili se upravlja molba za pomoć u rato vanju (npr. Gallac. 1932 i 1935. rcatav pobjedniĉka pjesma). Dedalus 1950 za flautu. LIT. Handschin. Hauptmann) i u Parizu kod L. 1926. trubljaĉ (Beograd. Ritmica constante. Fairbanks. Schran Die musikgeschichtliche Stellung der Orgel-triosonaten von J. Das normale Klavierpedal. 2. a 1938 Agrupacićn Nueva Mitska. od 1934 do 1950 komponirao gotovo samo u dodekafoniĉkom stilu. Misli se da je J. ' PEDALNI KLAVIR (engl. Gaita. od 1946 djeluje u Eni Opera Group. Jć. Poema heroico. Peter (Neville Luard). Edo. PAVLOVIĆ. Studirao na Lancing College u Londonu. Mušica 1946. Kasnije se p. pedai pedale inferieure. što znaĉi. Uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu (F. k. 2 koncerta za 5 duhaĉkih instrumenata i klavir. Lange. dugo drţani ton. Seis superposiciones. kad se nad svakom dugo drţanom notom korala izv bogat. P. Miho (Mijo). U svom djelu Naĉin crkvenog pjevanja (1857) tumaĉi muziĉku teoriju i iznosi praktiĉne primjere s tekstom. Bruggaier. zajedno sa nekoliko mladih kompozitora radikalnije orijentiranih.. Tres Contrapuntos za klarinet. Orgelpunkt. p. ibid. Od 1938 nastupa i kao koncertni pjevaĉ uz st< pratnju B. tal. K< PEDAL (engl. 6 balada. — SPISI: La Mušica en los Estados Vnidos. Das Streichquartelt in Wort und Bild. Leimer i W. osobito nakon pobjede (Homer. IV 1921). 1959. G. poema za glas i klavir. njem. 1898. M. J. MHorad. Gounod (Fant sur Vhymne nationale russe. Orguljski p. violinu. Brittena. J. Transformaciones canonicas. Edelhagena. VI 1910 —). 1947. 1929. 22. A Study of the Greek Paean. Canto de navidad za tamtam i gudaĉe. javljaju se. ZFMW. Beriihmte Sdngerinnen. PAYNE. 1938 i 1943. E. da su pedalne tipke povlaĉile za sobom odg rajuće duboke tonove manualnih tipaka. razvile su se u Njemaĉkoj. passacaglia. P. Od 1961 u Kairu koncertni maj Filharmonije i profesor Nacionalnog konzervatorija. koji obuhvata veliki broj dela od baroknih do savremenih kompo zitora. 1927. 1893. Richter. DJELA (sve pod pseudonimom): Beriihmte Pianisten der Vergangenheit und Gegenwart. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. njemaĉki muziĉk1 nakladnik i pisac engleskog podrijetla (Leipzig. Svirao je u njemaĉkim orkestrima W .). 3 kompozicije. 1925 i 1935. Klavir i pijai opskrbljeni su sa dva ili tri pedala kojima sviraĉ regulira upot i prigušivaĉa i pomiĉe klavijaturu udesno (klavir) zbog smanj zvuĉnosti instrumenta. elektriĉnu gitaju. Juan Carlos Paz. Naziv govori. Već u Bachovo vrijeme m se na njima svirati.: J. takoĊer u obliku dalnog ĉembala. Djelo se ĉuva u biblioteci franjevaĉkoga samostana Kraljeva Sutjeska. E kromatski. 6 fuga na ime BACH op. 1936 —38 vokalni solist na BBC. je klavijatura većih razmjera. — KLAVIRSKA: 3 sonate. a istu funkciju ima pedal i na timpan: LIT. pedale. celestu. Mušica za flautu. iz spoja. a u XVIII st. III 1929 —). 64. Klavirski trio) nastupao u zemlji i inozemstvu. — F. 1862 ušao u nakladno poduzeće svog oca u Leipzigu gdje je 1886 poĉeo izdavati partiture komornih kompozicija (od razdoblja klasike do romantike) u dţepnom formatu. sluţi za sviranje. Alkan (op. piano-pe'dc njem.52 PAVLOVIĆ — PEDALNI TON pine Neto English Singers. — Abel. Deubner. G. St violine završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. Pedalflilgel. 1954—58 ĉlan Zagrebaĉkih solista i 1958—61 konce majstor Zagrebaĉke opere. 1927 —29. violonĉelo i klavir. violinist (Kotor. pedal. jer su orj . Olten : I. R. horovoda i organist u samostanu Kraljeva Sutjeska. 1923. Meisterwerke des Klavierbaus. k. V. PAZ. God. I955! Mušica za fagot. U njegovom repertoaru. U okviru Nezvport jazz-festivala gostovao 1972 u Beogradu. Aĉ. snimio je i više vlastitih gramofonskih ploĉa. — W. na ĉembalu (novije produkcije) peds se ukljuĉuju i iskljuĉuju registri. Djela za pedalni klavir komponirali su R. engl. La Obra rnusical de Juan Carlos Paz. Izraz pedal ĉesto se upotrebljava kao oznaka za dug( drţane tonove. Kompoziciju uĉio kod C. Massarta. 1955. Leipzig 1915 ( I I izd. 1944 (rev.: J. Introducdon a la mušica de nuestro tiempo. Izraziti polifoniĉar. 4 dodekafoniĉke kompozicije za razne sastave i za violinu solo. VI 1842 — I. Al. sedam pedala na harfi ! promjeni udezbe ţica. LIT. 1929. Namjena pedala je razliĉita. gudaĉe i udaraljke. Jelenić. gdje je 1950—56 ĉlan Zabavnog orkestra Radija. Der Paan. a zatim kraće vrijeme malog sastava pijaniste B. 5. 1943. -> Kontrapm MeĊutim. 1940. Spasilac). pedal piano. dok u sredi dijelu one mogu doći s njim i u oštru koliziju ( ->• Temeljni i temeljni oblik akorda). A PEARS. 56. kulture i produbljene interpretacije. Albert (pseudonim A. VIII 1901—25. pa i nazvana po njegovu epitetu Paian (Izbavitelj. Berlinskom papirusu (-> Grĉka muzika). Arnold Schoenberg o el fin de la era tonal. koji odgovara današnjoj peda kopuli. pedale ili pedale c monia). David. Kentona. u drugim sluĉajevima predstavlja mehaniĉki ureĊaj za stizavanje odreĊenih efekata. odnosno prelomljene oktave. uvertira za 12 instrumenata. Niicleos. 1 Jahrbuch. passacaglia za gudaĉe. 1962— 64 i dr. 69 i 72) i Ch. u Londonu. PEAN (grĉ. 1935. Die Geige in Wahrheit und Fabel. S. Instrumenti tog tipa bili su poznati već u XV st. Sarajevo 1912 i 1915. u praksi ganuma. 1937— 4 0. 1952. 1955. Eulenburga u Leipzigu (Eulenburgs kleine Partiturausgabe) proširivši je izdanjima orkestralnih i zbornih partitura. tal. — E. tenor (Farnham. prvobitno posvećena Apolonu. 1948—49 pjevao u kazalištu Covent Ga. Neues Jahrbuc h fiir den klassischen Altertum 1919. kao temeljnog tona akorda. Osnov.

se mnogo upotrebljavao u instrumentalnoj muzici sviju razdoblja i stilova. Vegende Stimme ili liegetide Mittelstimme. Hindemith: Sonata za klavir četveroručno P. samo je daljnja konsekvenca opisane »pedalne prakse« romantiĉara. Bech: Das VVohltempei ierte Klavier I. istodobna kombinacija dvaju pedalnih tonova. a u klasi ĉnom za pojaĉavanje harmonijske napetosti (naroĉito na kraju provedbenih dijelova kompozicija). ili u jednom od -> unutarnjih glasova. isprekidan pauzama i figuriran.op 71 P. preba cujući ga pri tom redovito u unutarnje ili najgornje glasove. dvostrukoga pedala. tj. ali nikako iskljuĉivoj nastupao u najdonjem glasu kao ->• dominanta odnosno kao dominantni pedal ili kao -> tonika. Dok je u polifonoj muzici pretklasiĉnoga razdoblja pedal ĉesto bio omiljeno sredstvo za postizavanje monumentalnih efekata (kao npr. redovito je sadrţavao toniku i menu kvintu. 1 r ¥ r r * FF Pedalni se ton u praksi ne pojavljuje samo u obliku doslovce izdrţanog tona. tal. ĉime postaje sliĉan ->ostinatu: P. pa i potpunih pedalnih akorda. dotle su kompozitori romantike koristili pedal pri cr tanju lirskih i intimnih raspoloţenja. pedale supMeure i pedale inteneure.. a moţe ĉak poprimiti i oblik kraćeg melodijskog motiva. pedale superiore i pedale medio). njem. naziva se i leţeći ton (engl. Slijedeći primjeri ilustriraju ove tri vrste pedalnog tona: J. Dvostruki pedal. Suvremeni autori pruţaju u svojim djelima najraznovrsnije primjere za upotrebu pedalnoga tona. koji je opet specifiĉno sredstvo tonskoga kolorita. je najĉešće. t. U razdoblju tonalne muzike (-> Harmonija) p.Bach: Mal a f uga za orgulj e u a-m olu 53 R Strauss: Don Quichotte S Šulek: nija br. ali ne svuda i ne uvijek s istom svrhom i namjenom. preludij u b-molu E Gneg: Der var engang. franc. t.PEDALNI TON sa svojim pedalima (od kojih i potjeĉe naziv pedalni ton) pruţale vrlo povoljne tehniĉke mogućnosti za dugo drţanje basovih to nova. mternal pedal za leţeći ton u nekom unutar njem glasu.2 ]. t. u završnim dijelovima kompozicija). odnosno kao toniĉki pedal u odreĊenom tonalitetu. On je ĉesto ritmiziran. m . Impre sionistiĉki pedal. S. inverted pedal za leţeći ton u najgornjem glasu. u najgornjem glasu.S.

1878. zborovi s orkestrom i a cappella. La Canco popular catalana. 1881 Pirineos.van Beethovem Sonata za klavir u A-duru. E. La Mušica espanola desde la edad media hasta nuestros dias. PEDRELL više ostvariti nego što je mogao. P. ostala je svjedoĉanstvo plemenitih nastojanja da se stvori španjolski cionalni muziĉki stil. — A. Felipe Pedrell. 1 lirico espanol anierior al siglo XIX (5 sv. U muzici uglavnom samouk. gdje je u. Guerra inqualtro. 1902 (neizv. A. // Favorito. X 1962. 1. M. Felipe. antifone. — SPISI: matica musical. T. 1921—35 operni dramaturg. Musicalerias. prvi dio El 1 de Foix. 3. 1874. Riemann. Por n mušica.) i vodio orkestralne koncerte na ko je izvodio simfonijsku muziku. Simfonijske pjesme : Excelsior. RM. 1924. VIII 1922). Suares.). G. DJELA. 19: 38 pjeva u Radio City Music Hali u New Yorku. Tutti in masehera. Klose) i Berlinu (E. 1962. i na franc). VI 1904 —). portu y hispanoamericanos anliguos y modernos. Miisicos contempordneos y de otros tiempos. — < VENA: 8 misa (Messa di gloria)'. Lirica nacionalizada (sabrane studije). Kao kompozitor P. Zborovi: Canco Hatina. S literarno. Toscaninija. dijelovi: prolog Alma Mater. Ĉlan njujorškog Metr litana od 1941. II 1841 •— Barcelona. Romea di Monfort. i na katalonskom). DJELA. P. 1911. — E. Školski inspektor u Buenos Airesu. Baleti: La Rose et le gitan. 1859. U ĉast nj 70godišnjice izdana je 19TI spomenica Escritos heortdsticos. Tu je pokrenuo ĉasopise Notas musicales y literarias (1882—83) i Ilustracion musical hispano-americana (1888) koji je ureĊivao do 1896. a povremeno i dirigent na Teatro Regio. Antologia de Organistas cldsicos espanoles (2 sv. 1921. 1881. — VOKALNA: oratorij Alleluia. 1872 (III izd. Emporio cie. ( modo. — Pastorales za glas i orkestar.). God. Opere: Ardid de Atnor. LIT. Opere: LinĊ. Roxas. 1917. L. RM. otkupljuje. Catdlech de la Biblioteca Musical de Diputacić de Bart (2 sv.— M. 1910. sabranih djela T. Pjevao tenorske partije najviše u talijanskim i f cuskim operama. < Pedrotti. Marion Delorme. 1908. osobito njemaĉkih kompozil Od 1882 bio je direktor konzervatorija Rossini u Pesaru. O. 1902. 1905 i dr. Victoria. 1902—12. 1917. Gerhard i H. On je jedini pokazao put darovitim uĉe nicima koji bogatom opusu ostvariti sve njegove teţnje. Olema lasci 1872. crkvene kompozicije. U tome i jest pravo znaĉenje Pedre stvaralaštva. I.). Isabella d'Aragona. 1844. 1853. meĊu ostalima: I. II Parruchiere della Reggenza. Felipe Pedrell un. Angles. (sabrane studije). 16. La < tina. Felipe Pedrell et »Les Pyrer\ees% Pariš 19a / Balaguer. La Musique indigene dans la thedtre espagnol du } siecle. 1913 .).op. muziku uĉio u Miinchenu (W. 1920 — 2 M. Cancionero musical popular espanol (4 sv. 1931. J. LIT. radeći kao kritiĉar. ZFMW. P. de Falla. L'Eglogue »La Foret sans amour« de Lope de Veg.). jer se u njegovoj m vide nedostaci kompozicijske tehnike i suvišni Wagnerov caj. Felipe Pedrell ed il dramma lirico spagnuolo. Carlo. Od 1868 u Torinu.25. 1895—1903 predavao u Madridu povijest muzike i muziĉku estetiku na Konzervatoriju i u Escuela des estudios su-periores. Reiff u AFMW. Danza y cancićn de Aixa. Njime se P.54 PEDALNI TON — PEETERS L. 1881. El ( Arnau (sa zborom). Carlo Pedrotti. — R. A. moteti. 1883). Une Nuit de Scheherazade. je doista pravi osnivaĉ novoga muziĉkog govora u Špa skoj izraslog iz savršene ljepote bogatih narodnih napjeva ii! sova. — DRAMSKA. 1840. Dć. T 1897. Mantovani. medu kojima se posi istiĉe Tutti in masehera. — H. G voisier.). I. DRAMSKA. PEETERS. I jedan od posljednjih sljedbenika velike napuljske operne trad Njegova su najbolja djela opere buffe. O la exposicion historica celebrada en commemoracion del primer centenari nacimiento del maestro Felipe Pedrell. U dugom nizu rasprava i izdanja o je likove iz španjolske muziĉke prošlosti i upozorio na nj< velike ali zanemarene vrijednosti. Mazeppa. 1 08. J. MGG. Festschrift H. 1870. pjesme. PEDRELL. pedagog. Orientaciones . ostao do smrti. 1909 (iste g obj. Kretzschmar. Nakon putovanja po Italiji i boravka u Parizu nastanio se 1882 u Barceloni. osnivaĉ Sociedad Nacional de Mušica (1915). Albeniz. I Pedrell. 1894. 1919kompozitor i dirigent scenske muzike u Bochumu. Osobita draţ njegova muziĉkog izraza potjeĉe od vještine primijenjenih elemenata španjolskog i juţnoameriĉkog folklora. Opere: L'ullimo Abenzeraggio. 1910.: A. od 1845 dirigent na Teatro Filartm i Teatro Nuovo u Veroni. En el estrado de Beatriz. 1912. Eleonor McLellan i G. ORKESTRALNA. de Curzon. Prvo ve priznanje dobiva 1936 za nastup u Beethovenovoj IX simf pod upravom A. 1902.). DJELA. je i utemel španjolske muzikologije. muziĉki sa vjetnik Consejo Nacional de EĊucacidn. u kojoj je došao do punog izraţaja nj' smisao za vedru melodiku i poletnu ritmiku. de Breville). 187c Klavirska djela. 1925. Jan (pravo ime Jacob Pincus Perelmu ameriĉki pjevaĉ. 1910. rekvijem. talijanski kompozitor i dirigent rona. — IZDANJA: Hispaniae Schola mušica sacra (8 sv. F. 1923. ibid. Od 1921 ţivio u Parizu. God. — DRAMSKA. Cuento de Abril i La Guitarra. 1891 (obj. 1 omnia (8 sv. Nastupio je i u filmu.V 1974). 1882—83 izdavao je djela s podruĉja suvremene duhovne muzike pod zajedniĉkim naslovom Salterio Sacro-Hispano. Clara di Mailand. Mitjana. Diccu biogrdfico y bibliogrdfico de miisicos y escritores de mušica espanoles.[889— 91 nastaje njegova velika dramska trilogija Los Pirineos. ORKESTRALNA: Ouverture Catalana. 1856. Potkraj 1904 vratio se u Barcelonu kao umjetniĉki direktor nakladnoga poduzeća Vidal y Llimano koje je nastavilo s izdavanjem Pedrellove serije publikacija Salterio Sacro-Hispano. 1894—97 (ostali svesci nisu c ljeni). de Falla. a kasnije predavao na Univerzitetu u Tucumanu. Uĉitelj mu bili E. Fiorina. M. Wolf). Nekoliko zarzuela. Gelmina. 1900—01 (prošireno izdanje obj. God. Gtosa (sa zborom) i Cant de la Montanya. je htio F. Victorije). 1906. Eh Madrigals i la Missa da Difunts d'En Brudicu (sa H. 3. Tebaldini. MGG. 1936. 1910. Pariz.2 Njegova muzika nije prešla španjolske granice. / N. SBIMG. 1923. Granados. tenor (New York.muziĉkom djelatnošću poĉeo 1867 suraĊujući u više muziĉkih ĉasopisa. U Barceloni je P. — Komorne kompozicije (gudaĉki kvartet. studirao na Scholi Cantorum u Parizu (V.: T. kompozitor i muzikolog. tilde. drugi dio Rayo de Luna. SBIMG. spanisehe Volkslied. Anglesom). 1901. Tomds Luis de toria. — M. 19. 1846. Sti rao germanistiku i filozofiju. 1840. Fantasta argentina. urugvajski kompozitor španjolskoga pod rijetla (Minas. 1889—91 (izv. God. Nadovezujući na kasnu romani . Suita / 7 (prema Petrarki) i dr. 1906 pod naslovon cutnents pour servir a Vhistoire des origines du thedtre musical) .. PEERCE. 1861. — H. Jor de arte (uspomene i studije). LIT. Exi 1921. Moller. Barcelona T941. 1897 — 98.2 br. 1881. La Matinada. Prdcticas preparc de instrumentacion. X 1893). — Uvertira. Schumai studirao i muzikologiju (A. Mazeppa. 1903—04. d'Indv. 19. Kao uvod imala jo j je posluţiti ĉuvena Pedrellova rasprava Por nuestra mušica (1891) u kojoj se zauzimao za stvaranje nacionalne španjolske opere na temelju španjolskoga muziĉkog folklora. 1908—09. španjolski kompozitor i muzikolog (Tortosa. Istel. 1911 (nastavak preth< djela). Od 1840 dirigent Talijans kazališta u Amsterdamu. 1928. Querol. L. direktor Liceo skale. U operi debitirao 1938 u Phils phiji kao Vojvoda (Verdi. Od 1896 do 1899 izdavao je ĉasopis Mušica religiosa en Espana. Diccionario tecnico de la mušica. La Figlia dell'arciere. Borghetti. MQ. Reiff. 1872 osn (sa G. Chiesa. Carlos. Depanisom i dr. 12. 1918 — 22 (novi otisak ic 2 sv. Folhlore musical castillan du XVI' siecle. Dos Musichs cinchcei catalans. treći dio La Jornada de Panissars). e historico de organografia musical antigua espanola. 1875. 1909 — 10. Rigoletto).i9: Potpuni popis Pedrellovih djela obj. X 1878 — Montrouge. Njegovi su uĉenici bili.2i. Los Miisicos espanoles.: G. 1899—190c Fešta d'Elche. La Mušica contemporanea en Espana y Felipe Pe Malaga 1901. 1852. Uĉenik i nećak F. 1930 i Alleluia. IV 1893—Bochum. Emil. X. oko 60 solo-pjesama. 1902. R. III 1941). Carlos Pedrell. PEDRELL. God. Felipe Pedrell. XI 1817 — 16. SBIMG. njemaĉki kompozitor i dirigent belgijs podrijetla(Antvverpen. Angles. Pedrella. 1894 — 98. Solo-pjesme. Pesaro 1894. Cleopdtre. 1865. 1918 (pretisak iz VIII sv. 11 Tasso a Ferrara. P. Genoveffa di Bral 1854. PEDROTTI.). . 1841. I Pirenei. Jean I d'Aragon. Anuario de l'Institut d'Estudis Catalans. Felipe Pedrell. Humperdinck.

— O My3bixe HKymoe (u suradnji sa I.) utjecalo je na njegovo stvaralaštvo. 1959 i Istorija muzike od francuske burţoaske revolucije do perioda imperijalizma.: J. a mnoga su objavljena. — ORGULJSKA: Sinfonia per organo. H. 1913. 1960. Litlle Organ Book. VII 1903 —). 2. klavir. PEIXINHO. 1919. Jubilate Deo (psalam CIC). a na Muziĉkoj akademiji 1955 istorijsko-folklorni odsek i 1963 postdiplomske studije (S. 1955. 1964.3un na fiuucKue mejnu za violinu i orkestar. 1909. muziĉku teoriju (Ć. 1953 — 54 i 1959. O gebo e a sombra. harfu. Dvije klavirske skice op. preludij. Antvverpen. Anthologia pro organo (4 sv. W. 1931. Dva intermezza op. 44. Od 1944 predaje na toj ustanovi i na Muziĉko -pedagoškom institutu Gnjesin. Zvuk. Petrassi. passacaglia i fuga. 1943. 1945. Essen 1953. — Dva gudaĉka kvarteta i druga komorna djela. Flor Peeters e la Mušica Sacra Moderna. Flor. 2. 10 orguljskih korala. H. Berceuse op. 1945. — Manje kompozicije za klavir (2 sonatine. Lied-Symphonie. IV. Dora Pejaĉević. Der Hellvveg. 1966. 1912. Opera AuxuAy. 57. za violinu. Cvetko). Mušica Sacra. As 4 estacoes za trublju. instrumente i b. za 2 violine. suita za 4 trombona. 45. vjerojatno 1670). 20. Opera Selecta pro Organo Johannis Cabanilles. 1923. rkp. 1943 (sa M. muzikolog (Beograd. 33. Missa a 6 De Resurrectione Domini Nostri Jesu Christi. 38. Dvadeset godina Udruţenja muziĉkih umetnika Srbije. Njezina su se djela s uspjehom izvodila i u Njemaĉkoj. U Mechelenu. Visser. prihvatio tekovine P. Lehmann. 1970. 1929). Od 1953 izdaje ĉasopis De Praestant. Kornelije Stanković u oĉima svojih savremenika. P. 1915. Boulez. 1669.: G. Huml). Ruganje Hristu. 1958. 1944. Bale t Tanzsymphonie.). 1960. 1965. 24. H. Fantasie concertante za klavir i orkestar u d-molu op. 1971. 60 kratkih kompozicija. DJELA: koncert za klavir. Nikolai Iwanowitsch Peiko. Curitiba). 1943. Rad VII kongresa SFJ. 1916. Marier. Courvoisier). CoBeTCKan My3t>iKa. Radej. duhovne pjesme. instrumentalne skupine (ehori) i timpane ad libitum. Audite mortales obj. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta. koncert za flautu. 1972. M. J. — A. ibid. 1970. Missa secunda ad aequales. 1969. violu da gamba i Ĉembalo. 1896) te H. — Th. Odgojio je velik broj orguljaša i kompozitora. c. 1941 i Brand im Opernhaus (nedovršena). 49. Stockhausen. DJELA: 40 plesova za lutnju. Pedeset godina rada Muziĉke škole Stanković. D . uvertira op.: Missa pulcherrima obj. 1940. DELA.. 1955). Brno 1969. 48. 1910 i II. Depuvdt. AlmadaA Kame of War.: H. 1943. Boston 1948. 1963. 1959. — Collage I za 2 klavira. 1950. Prouĉavanje muziĉkog folklora (jakutskog. izmeĊu 1661 i 1669 i Missa pulcherrima ad instar Praenestini. Crouma na pyccuue meMbi. Berceuse op. 1954 i za flautu.). Zvuk.. Tournemirea u Parizu. 4. sonatina. (Pekell. je u biti bila eklektik ĉiji su uzori bili J. 43. Flor Peeters. U Zagrebu uĉila violinu (V. Najranije 1633 postao ĉlan kraljevske kapele u Varšavi (od 1649 kapelnik) i pripadao joj do 1655. — VOKALNA: oratorij. 41. LIT. — KOMORNA: Situacoes 66 za flautu. 1964. Zagreb 1960. 1946. je priredio više stotina koncerata po Evropi. 1959 — 67. 25.PEETERS — PEKIEL i na polifoniju starih nizozemskih majstora. Dvije sonate: I. 1921. sonata za violonĉelo i klavir op. diplomirao 1940. Hrvatski muziĉki umetnici i kompozitori u Beogradu izmeĊu dva rata. Baleti: Beceunue eempbi. 1951. Nona i kasnije. 1938.. 6 juţnoafriĉkih pjesama za zbor. 1965. Vlaamse Rhapsodie. K. Variaties en Finale op een Oud Vlaams Lied. Istorija muzike (2 sv. M. 1962. 1966. Wal-zer-Capricen op. 1944. Nikolaj Ivano. LIT. balada. U Slavenskoj sonati za violinu P. 25. Missa a quatuor s 1664. ilustracije iz Davidovog ţivota i 150. 1932. Pet simfonija: I i II. De Becker. 1925— 52 profesor orgulja na Lemmensovu institutu. 1951. 1955. Još neki podaci 0 muzici starih Slovena. — DRAMSKA. 1950. na baškirske teme. DJELA. Portugal. van Nuffel) te kod M. Brodjanskaja i D. 1966.25. 1969. Milano 1947. Petri) i Miinchenu (W. zbirke koralnih predigra. Roksanda. od 1923. 1962. metalne udaraljke i 12 gudaĉa. u bmo lu op. baškirskog i dr. Caecilia. The zvork of Leoš Jandĉek in the light of Czech music performed in Belgrade between the two Wars. 1949. 4 suite). Mu ziĉki instrumenti na srednjovekovnim spomenicima Srbije i Makedonije (doktorska disertacija. Glavne karakteristike njegovih kompozicija su slobodna ritmika i bogata primjena polifonije. Svoja najvrednija djela ostvario je na podruĉju kolektivne improvizacije. G. — K. X. God. 1942. 2 Symphonische Musik. 1955. Kmicic-Mieleszvriski (Muzyka.Kovaĉević. od 1658 kapelnik katedrale u Krakovu. Szczepanska (ibi d. 124 — 125. MGG. violonĉelo. prije 1649. 1941. 1914 i II. A Foohsh Diary. Surzvnski {Monumenta Musices Sacrae in Polonia. Pejaĉevićeva ide u red ri jetkih ţena koje su se u Hrvatskoj istakle na podruĉju muziĉkog stvaralaštva. 1969. 1961. 1966.). 1966. Emil Peeters. 1957 i Eepe3oean poiua. Missa brevis). Arti musices. violu. ORKESTRALNA: simfonija u ns-molu op. Koncerti: 2 za klavir. psalma na našim freskama. 1931—48 predavao 1 na Konzervatoriju u Gentu. moteti. Benedictus. 1954. u orkestralnim i komornim kompozicijama nakon 1921 sretno sjedinjuje barokne i klasiĉne oblike s atonalnom harmonijom i dodekafoniĉkom kompozicijskom tehnikom. Dva nokturna op. 1972. Missa senza le cerimonie I. 19 14 — 46. 1953. 7 tibec na meMbi napodoe CCCP. violonĉelo i klavir. Dora Pejaĉević. Swierczek i H. Feicht (Wydawnictzvo Dazvnej Muzyki Polskiej. I 1940 —). Flor Peeters Organist. KNJIGE: Istorija muzike od prvobitne zajednice do Beethovena. 1—2. 55 PEETERS. — M. Sećanje na Branka Dragutinovića. 1960. Razvoj muziĉke kritike i esejistike u Srbiji izmeĊu dva rata (magistarski rad. Zborni k radova VizantoloŠkog instituta SANU. izmeĊu 1649 i 1655. 1972. 11. 3 preludija i fuge. Najbolja su mu djela orkestralne suite.). je pokušala svoj muziĉki govor usmjeriti u pravcu muziĉkog nacionalizma. kompozitor (Našice. Barle. Herzog. kvartet za obou. 1662. II Compositore fiammingo Flor Peeters. — STUDIJE I ĈLANCI (izbor): Uti caj folklora iz NOB na umetnićko stvaralaštvo. Stockhausena.: F. Roma 1959. 1973. PEJKO. 1968. Missa Paschalis. — Tri kanona. Sherwood. Duprea i Ch.). W. 1969. klavirski kvartet op. 1643. Entrata festiva za orgulje. MGG. Penckel. Barttomiej (Bartholomaus). harfu i klavir. Turnhout 1950. simfonijska balada. Hrvatski kompozitori i njiho va djela. Kinetofonias za 25 gudaĉa i 3 magnetofona. ibid. Aziji i juţnoj Africi. 1938. 1953. 1966. duhaĉki kvintet. Abenteuer in Spanien. Bloka i L. — KOMORNA: klavirski trio. Od 1948 profesor Flamanskog konzervatorija u Antwerpenu (od 1952 direktor). Oslobodivši se utjecaja A. Sinfonietta Bochumensis. ipak najznaĉajnija medu njima — Simfonija i Klavirski koncert — odaju zrelog umjetnika koji dobro vlada kompozicijskom tehnikom i lako se snalazi u velikim muziĉkim formama.. nova samostalna verzija 1953). — E. koncert za klavir u g-molu op. koncert za orgulje. 1953. Missa brevis ad aequales. 1962 (prer. K. Valejevom. ORKESTRALNA: simfonija u 2 stavka. Audite morlales za zbor. a od 1925 prvi. Simfonijeta. Lay za klavirski trio. violu i violonĉelo. Ars Organi (3 sv. violinu. suita za orke star. na tatarske teme. poljski kompozitor (? — Krakov. PEJAĈEVIĆ. 1934. Feicht i K. 84. udaraljke i magnetofon. III 1916 —). 1935 —48 drţao majstorske teĉa jeve orgulja i kompozicije u Tilburgu (Nizozemska) i u SAD. 3. Mise: Missa concertata La Lombardesca za 8 gl. Musique serbe contemporaine. 1929. Hjuza). Iako se njezina priliĉno brojna djela (58 opusa) ne odlikuju većom izvornošću. 1951. 1961. Dora. prigodne kantate. Scenska muzika: Macbeth. Kaiser). 2 moteta obj. MondaecKan crouma. Brennecke. Der Komponist E. Junek) i instrumentaciju (D. klavirski kvintet op. 3 klavirska trija. 31 i 48. Instruments de musique dans l'art serbo-macedonien et Byzantin. 1945 i 1948. 1951. op. 1918). Ţivot cvijeća op. Studirao muziku na Lemmensovu institutu u Mechelenu (O. Istorijski pregled razvoja Udruţenja kompozitora Srbije. 40. U Beogradu završila studije istorije umetnosti. III 1923). 1954. Missa in defeetu unius contraltus. canzona i ciacona. DJELA. 1921 i 1937. PEJAĈEVIĆ PEJOVIĆ. Sikorski (Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. za violu. — DRAMSKA. Mjaskovski). 7 gudaĉkih kvarteta. IX 1885 — M iinchen. Đ. Porena. 1935. 1934 i 1949. Šest stavaka. 1960. 1953. 1938). Toccata. Cteuma na HKymcKite meMbi. klavirski trio op 29. Po stilu kasni romantik. 1951. sonata za trublju i klavir. belgijski orguljaš i kompozitor (Tielen. MGG. Flor Peeters muzikale persoonlijkheid. ORKESTRALNA: Poliptico 1960 za komorni orkestar. Recitativo III za flautu. 2 trombona. drugi orguljaš katedrale. Feicht i W. trublju. klarinet. Alte Meister (2 sv. koralna fantazija za orgulje. Jorge. 4. L. 1661. Fuga en Hymne op »Ave Mariš Stella«. scenska muzika 2a više od 200 kazališnih djela. 5. ĉembalo i gudaĉe. 1936. Romantische Suite. 20. — P. Opere: Die Troerinnen. II. —■ H. Weberna. jKauna d'ApK. —■ IZDANJA: Oudnederlandse Meesters voor het orgel (3 sv. Misura. — KOMORNA: gudaĉki trio. X. Stanislav Biniĉki kao organizator muziĉkog ţivota u Beogradu. 1965. 1962. — Euridice reamada za zbor i orkestar. 77 — 78. 1958). Paccagnella. Peeters. celestu. 2 trublje i 2 trombona. izmeĊu 1649 i 1655. 1954. Na Konzervatoriju u Lisabonu uĉ io klavir. 1957. i 5 instrumenata. 1948. — KLAVIRSKA: sonata. 1925.). 1936. za violonĉelo. 1963. K. 1929.viĉ. a zatim studirao kompoziciju na akademiji Santa Cecilia u Rimu (B. DJELA. 4. Concertino za 2 klavira. 1918. Americi. 28. brojne solo -pjesme. God. izmeĊu 1661 i 1669. 1954. 1967. 1935. ORKESTRALNA. S. sjajan improvizator. Pedeset godina rada Beogradske filharmonije (u štampi). Dvije sonate za violinu i klavir: I. 1967. Dva orkestarska dela Mihovila Logara. vise moteta. III. 1931 i dr. Manuale. 2 trublje. Grieg. a kompozicije nastale u Krakovu pisane su a cappella. Bouleza i L. CoBeTCKa« MV3biKa. Agnus) obj. Brahms i E. — W. C. 1955.op. Diafonia 2 za harfu. DJELA. III. koncert z a orgulje i klavir. u As-duru op. Te Deum. a zatim studirala kompoziciju i violinu u Dresdenu (P.— DRAMSKA. 40 kompozicija za lutnju obj. violonĉelo i komor ni orkestar. K OH uepmnaH $aHma. Najugledniji belgijski orguljaš. 1948 — 49. 1959.. Sjećanje op. — Solo-pjesme (romance na stihove A. 1949 i 1959. elegija. Missa brevis obj. Corbet. NOVA IZD. Practische Methode voor Gregoriaanse begeleiding. 26. P. L. 17. 1661. Missa senza le cerimonie II. portugalski kompozitor (Montijo. 36. Zvuk. 1970. Rad VIII kongresa SFJ. 19. var ijacije. Scenska i filmska muzika. Servaas. ibid. Predavao na teĉajevima suvremene muzike u Lisabonu i u Brazilu (Oporto. Đurić -Klajn). 10. 50 i dr. Njegove crkvene kompozicije nastale u Varšavi pisane su preteţno u venecijanskom koncertantnom stilu. audio-vizuelni show Nos nao estamos algures. CDE za klavir. sovjetski kompozitor (Moskva. Narodno stvaralaštvo. H. 1939. ITeHKa. Opienski (La Musique polonaise. Feicht.Maštanja op. . 1940. 1957. 1940. duhaĉki trio. The Organ Music of Flor Peeters. Stejmanom). rkp. je jedan od najboljih poljskih kontrapunktiĉara (Missa pulcherrima. LIT. Nomos. 1948). Missa senza le cerimonie II (Sanctus. 1954. Gieburovvski {Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. 69. Ecclesiae. 3 kanona obj. — INSTRUKTIVNA: 10 Pedalstudies. Sv. 1950. Studirao kompoziciju na Moskovskom konzervatoriju (N. ĉembalo. W. violu i harfu. 1965). — F. Pechel). Hymn Preludes (213 kompozicija u 24 sv. I95 1 » Divertimenlo za klarinet. Colloquium musicae vocalis. 1948. — KLAVIRSKA. O Aiy3fciKe H. — CRKVENA. 1957—75 profesor Muziĉke škole Stanković i od 1975 je docent na Fakultetu muziĉkih umetno sti u Beogradu. 1931. P. Filmska muzika A pausasa das ehagas. XII 1929 —). K. The Four Seasons. Slavenska u b-molu op. izmeĊu 1649 i 1655. — CRKVENA: 8 misa. 1965. 1964.). Ko. Cvijetni vrtlog op.). Nono) i na Muziĉkoj akademiji u Baselu (P. Mechelen 1950. EoedaHoea. doktorirala iz muzikologije 1975 u Ljubljani (D. Tlpaidnunnan y$epmwpa ua KadapduucKue meMbi. 35. 1969. 35 minijatura. X. 1929. 2. koncert za klavir. LIT. 1962. Mortelmans i J. G. violinu. trio za flautu. Barkarola op. Koenig).

LIT. u tom se listu gorljivo zauzimao za djela R. pedagog i kompozitor (Innsbruck. — KOMPOZICIJE: simfonija na motive iz zarzuela F. 1968. kao kompozitor bio je pristaša novonjemaĉke škole (solo -pjesme. — Kompozicije za klavir. Studirao u rodnom gradu i na Konzervatoriju u Madridu. s kojim je prijateljevao. odnos prema »novom zvuku« odraţava se i u tretiranju ljuc glasa. 1968. 1928. — Mensura sortis za klavir. — Josef Pembaur. 1942— 44. Studirao na Konzervatoriju u Beĉu (A. Josef st. X. 1957. Munchen 1940. X. Krzysztof Pen und die polnische Avantgarde. oratorij Auferstehung Christi (II dio U trenja) za sole. — Klavirske kompozicije. Skolyszewskog. Na tradicionalnim velšanskim festivalima ( -> Eiste. Šku. 1948.. PENDERECKI. God. — Drei Marienlieder. a zatim kod A. pijanist (Innsbruck. 2 zbora i orkestar. DJELA. Josef Pembaur dem Jungeren zum 60. 1915. Preteţan dio njegova stvaralaštva okrenut je velikii kalnim formama. Susreće se i danas u muzici 1 tivnih naroda i u muziĉkom folkloru mnogih civiliziranih n. 1936 — 39. Concert voor Strijkcrs. V 1848 — 19. — Kantata Viva Hernani. 1910 (holandski prijevod 1930) i Uber L. — Komorna djela. Godinama središnja liĉnost muziĉkoga ţivota u Innsbrucku. 2. violu i kontrabas. 2 za violu i klavir. 2 und op. Impresiones musicales (zbirka ĉlanaka). M. pentatonigue. baletna opera De Noţem en de Nimf. Bc on postepene stvara osob volucionarno novi muziĉk i zvuĉni svijet koji razvija vlastitim naĉelima i zak< Polazna toĉka mu je fei zvuka koji ne poznaje ra? ĉavanje na ton : šum te tome zahtijeva i potpuni kriterij estetskog i emocioj vrednovanja. VVillem. zbor i orkestar. c2a1g1f1d1 ili d2c2a1g1el. Querol. 1892. u tonalnom sistemu kineske muzike. 1967. Actions. Studirao kompoziciju kod F. X. 1875. Wymiary czasu i ciszy za zbor i orkestar. bas. Mušica. 1948 i 1968. Capriccio za violinu i orkestar. Antonio Perla y Goni. 1945 i 1950. Nakon usavršavanja kod A. što put do punog izraţaja došlo u kompoziciji Tren (1961). Zielinski. belgijski kompozitor. 1878. jući neki poznati narodni napjev. Lwow 1925. 13. za ĉembalo. Bruckner) i na Konigliche Musikschule u Miinchenu (F. Emanadje za 2 gudaĉka o T 959. IV 1901 —). Schivinger.. 1926. Rheinberger).: M. Musik Jahrhundert. van Beethovens Sonaten op. 1947. Rienzi. ein Bekenntnis seiner Freunde (red. kantata En vogel van sneeuzv. Petite Suite za gudaĉki sekstet. 1971. Od 1879 profesor historije muzike na Escuela Nacional de Mušica u Madridu. — VOKALNA: oratoriji De zvandelende Jood. Kompozicije za zbor i orkestar. Antonio. LIT. J. — W. — J. De natura sonoris. Oĉito po novim mogućnostima zv oblikovanja u elektronske ţici. 1962. Kao pijanist ide medu najistaknutije interprete Lisztovih djela. 1894 i dr. — Isti. Pentatonik. npr. Neue Musikzeitschrift. U muzici uglavnom samouk. Willlner. — INSTRUKTIVNA: Uber das Dirigieren. 10. Koncerti: za violinu za violino grande. M. 1962. M. Od 1944 muziĉki kritiĉar. 1947 i 1954 i dr. 1970. 1958. violu.Capriccio za obou i 1965. PEMBAUR. upriliĉuju se i natjecanja pjevaĉa u vještini takv e pjesn muziĉke improvizacije. Krakow 1911. Cajon de sastre (zbirka ĉlanaka). Za sole. javlja se u razliĉitim oblicims silaznim ili uzlaznim. Stemmingsvoorspel. 1968. O. 1972. 1968 i dr. LIT. za violonĉelo solo. Fonogrami za flautu i k orkestar. 1962 (kasnije uvršteno u Passio se Lucam).: T. Der einsame Weg des Krzvsztof Penderecki. 1931.. P. 1967. autobiografija Mi retrato. La Rose de Bakazvali. 1972. Parry i E liams (Antient British Music. 1. 1967. Jachimecki. 1972. zborovoĊa. 1950. 1885 (najznatnije djelo). ibid. Ubrzo zatim postaje suradnik u eksperimentalnom studiju za konkretnu muziku Poljskog radija. 1. Pjevaju se uz pratnju harfe. Bruxelles 1954. Opere: Le Combat de la Vierge et du Diable. 1960. medu kojima popularni Flamanski plesovi). Petites e'tudes (98 kompozicija. II 1923). Wagner. A. 1972. Zentner. ORKESTRALNA: 1 simfonija. — J. 1961). 8. ksilomarimbu. — W. Melos. 1875. 2 trija za obou. Psalmy za zbor i orkestar. 1948. 1961. Sada (1976. •— SPISI: Von der Poesie des Klavierspiels. solo-pjesme (Hoek der eenzaamheid). udaraljke. 1945. ibid. DJELA: simfonija In Tirol. recitatora. — W. A. Ude). — Dva gudaĉka kvarteta. za violinu. Impresiones y Recuerdos: Carlos Gounod. pentaj pentatonica). 1971. Profesor kompozicije u Krakowu i 1966—68 na Volk-zoangHochschule u Essenu. Jesu Christi secundum Lucam za soliste. 1901. 1962. postiţući na i ĉin denaturaciju zvuka. Stroh. 1885. flautu. violinu. 5 Concertina za komorni orkestar. 1961. PENTATONIKA (do grĉ. Geburtstag. Penderecki und das H6 folgreicher Musik. 1952 i Diederik en Katrina. 1967. 1902 —21 nastavnik klavira (od 1912 profesor) u tom zavodu. — W. Reisenauera na Konzervatoriju u Leipzigu. Pittsburgh Ouverture. 1893. LIT. 1900. X 1950). Harmonie. KOMPOZICIJE: sonata za violinu i klavir u A-duru. tal. — VOKALNA: Passio et mors Domir. riam Arlur Malaicski za gudaĉe i timpane. gdje je 1958 diplomirao. Die Kirchenwerke von Bartholomaus P^kiel (disertacija). 1966. 2. 1958. 1940 i 1941. Josef ml. tonski sustav. 31. cionalni naĉin (velšanski canu penillion): harfist zapoĉinje. franc. 10. MGG. M. na poseban. 1971. — Isti. zborovi). SPISI: La Obra maestra de Verdi: Aida. Werner. oratorij Dies irae (posvećen ţrtvama Ošw za soliste. Bremen 1969. 1875. 1961. brojne solo-pjesme uz klavir i orgulje. a melodiju harfiste varira i uk (ĉesto dosta slobodno) kao da kontrapunktira na odreĊeni < firmus. ali je nakon višegodišnje evolucije stvorio vlastiti ujednaĉen i vedar kompozi torski izraz. — KLAVIRSKA: 19 sonata.und Modulationslehre. Struktur Modelle in Pendereckis »Threnos«. DJELA. Koncerti: 3 za klavir. 1875 —1918 profesor i direktor muziĉke škole u Innsbrucku. 1963. 5 gudaĉkih kvarteta. njem. 23. — DRAMSKA. 10. harfu i komorni orkestar. Cantata in honorem Almae Universitatis Iagellonicae sescentos abhinc annos fundatae. 1933 — 35. Geest en Klank. Huber. 3 mješovita zbora. 1959. Muziek beluisteren. komorni komorni orkestar. 1948—59 predavao povijest muzike na Konzervatoriju u Mechelenu. — SPISI: Architeetonische Muziek. Los Maestros cantores de Nuremberg de R. Conlra la opera espanola. 3 zbora i orkestar. — DRAMSKA: opera Ubu Roi. Thuillea na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. 12. 1957. violon ĉelo i harfu. MGG. anhemitonski u kojemu polustepena. Gwynn Williams zbornik Penillion inEnglish (1925). violinu. 1961. 1964. 1901. Stariji je tzv. 1875. partita za ĉembalo. Kosmogonia za zbor i orkestE (nova verzija 1971). Bartlomiej Pckiel. 1962. 11. Dem 75 jahringen Josef Pembaur. skupni na: stare pjesme u Walesu koje vuku podrijetlo iz drevne ] keltskih barda. 1965. Fluort 1961. — Više misa i druga crkvena djela. koji improvizira stihove. MGG. 1945 i Herfstgoud. sonata za violonĉelo i orkestar. 1742). oder Der Dauer von Langtvell. Hdusler. potjeĉe iz vrlo kultura i po svemu sudeći predstavlja najstariji oblik org ranog rasporeĊivanja tonova. 1973. 23. XI 1933 — ). Wplywy wk>skic w muzyce polskiej. zbor i orkestar. Willem Pelemans. i^6^. PENDERECKI strumenata. za violonĉelo i gudaĉe. 2 sonate za 2 klavira. IV 1875 — Miinchen. Trevre pet i tovoz glas.: Ch. Polymorphia za 48 gudaĉkih instrumenata. 1971. djeĉji zbor i o 1965 (scenska verzija 1969). XI 1896). zbor i orkestar: Bilder aus dem Leben Walthers von der Vogelzveide. Ugledajući se u p< na A. studirao kod J. — Elektronska (Psalmus.: Catalogus van Werken van Belgische Componisten.koncert za 3 duhaĉka i 4 gudaĉka instrumenta. La Opera espaiiola y la mušica dramdlica en Espana en el siglo KIK. 1964. PELEMANS. Grajf i K. Od 1866 trideset je godina bio muziĉki kritiĉar madridskih novina El Imparcial. van Aekere. kvintet za flautu. Strofy za sopran. zasnovan na ljestviĉnom nizu c tonova (šesti ton je oktava prvoga tona) koji mogu biti raspoi i u razmacima većim od cijelog stepena. klarinet i fagot. ■ — Misa za zbor i orkestar i druge crkvene kompozicije. za violinu i klavir. — A. 1898. 1960 i 1968. U novije doba izdao S. Spatherbst i dramatska scena Thermopylae. zatim mu se prikljuĉuje . X. simfonijska pjesma Vasconia za vojnu muziku i orkestar i druga orkestralna djela. Smatra se da je taj tip iz iz tonova naizmjeniĉnog lanca kvinta (uzlaznih) i kvarta (sila kao npr. MGG. kao balet 1971). za violu. 2 klavirska trija. S7. muziĉki pisac i kritiĉar (Antvverpen. I i II. 1879. Najstariju tiskanu zbirku harfis napjeva pogodnih za canu penillion objavili su J. 1967 i za violonĉelo. zborovi. Fcicht. Kompozicije za ĉembalo. Koncert. za gitaru. pentatonic. 1962. primjenjuje na £ man naĉin tehniĉke i ari cijske mogućnosti klasiĉr K. Wagnera. pripada muziĉkoj gardi. XI 1846 — Madrid. i B. — Sonata za orgulje. Sin i uĉenik Josefa st. Pembaur. 1970. Canlicum canticorum Salomonis za 16-gl. Barbierija. Berlin 1935. Wiechowicza na Muziĉkoj akademiji u Krakovvu. kanon za 52 i instrumenta i magnetofonsku vrpcu. 1958 . duhaĉki sekstet. 1964. PENA Y GONI. Josef i Josef jr. 1967 i za 2 gitare. Rheinbergera i L. 1961. a 1921 —48 na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. poljski kompozitor (D?bica. .. 1938. nego je najmanji razmak meĊu tonovima cijei pen. gdje je kara stiĉan pentatonski niz f1g1a1c2d2 izveden iz prvih pet tono\ lanca: . trio . Nuestros musicos: Barbieri.56 PE_KIEL — PENTATONIKA P. 1945. 1962. 20. za 2 trublje. Krzysztof. — VOKALNA: kantata Gott der Weltenschopfer. for IVinds. 1928 i Floris en Blancefloer. Anleitung zum grundlichen Studium und Analysieren der 84 Klavieretiiden von Cramer. 1961 (izv. austrijski dirigent. Malawskog i S. 196 venska misa za soliste. Ovisno o rasporedu intervala. 1948 — 57. 1892. Pelemans Willem. DJELA. Anaklasis za 42 gudaĉka instrumenta i udaraljke. gitaru. PENILLION (od velšanskog pennill stih). P. 1954.. 1947. Tren 1 Hiroszimy za 52 gudaĉka instrumenta. 1963 i za orgulje. De Mannen van Smeerop. Pendereckis »Anakla Streicher und Schlagzeuggruppen. 1945. Gruhn. Radio-opera Het standvastig tinnen soldaatje. epitaf Ir. — Opera Zigeunerliebe. dramatska poema Die Schlacht am Berg Isel 1809 za sole. 2 duhaĉka kvin teta. Kao stvaralac sluţio se isprva naglašeno agresivnim melosom i harmonijom. 1961. 1942. gdje je uz to vodio Akademsko pjevaĉko društvo i LieĊertafel te osnovao Tirolski pjevaĉki savez. Scenska i filmska muzika. DJELA. ORKESTRALNA: 6 simfonija. recitatora i orkestar. Weberna i P.: Z. je rektor visoke muziĉke škole u Krakovvu. oratorij Grablegung Christi (I dio diptih nja) za sole. 1946. Sonate: 3 za violinu i klavir. Hymnus laudans za komorni zbor i orkestar Stabat Mater za 12 solista i 3 zbora. 3. 8 balada. Magische Klanglandschaften. Baleti:Mifes gloriosus. na kojoj je 1897—1900 nastavnik klavira. 1932 i 1942. — KOAiORNA: gudaĉki trio. španjolski muziĉki pisac i kompozitor (San Sebastian. 1938. — H. za violonĉelo i fagot. t LIT. 1967 i Die Teufel von 1 1969. zbor. zborovi.

Sonatina.). Quasars. 1941. septet. Si. III. Za zbor: Deutsche Choralmesse. 1944. Gostovala je u svim većim gradovima Jugoslavije. 1953. 1959 i IV. Koncerti: za violinu i komorni orkestar. gdje je od 1953 i profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi. 1928. A Theory of Evolving Tonality. 1959. Durr. 1958. Fantaisie za tenor. 1937 i IV. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. — DRAMSKA. 1940. 1929. Primabalerina Makedonskog narodnog teatra u Skopju. ostvarila je niz kreacija. Zborovi. Variations. osobito u oblasti crkvene muzike. a upućuju na blizinu mongolskih naseobina« (B. PEPPING. za orgulje i gudaĉe. Anhemitonska pentatonska ljestvica nalazi se gotovo u svim starim kulturama Istoka i Zapada (Kina. gudaĉki trio. 57 (Smokvarski). u vokalnoj muzici nje guje oblike izgraĊene na teme lju cantus firmusa. 1963. Madţarske i balkanskih naroda. varijacije. Djeluje kao nastavnik kompozicije na Konzervatoriju pokrajine Quebec u Montrealu (od 1959 Director of Studies). 1947. 1958. 1958. 1950. Premda je gradio na baštini prošlih vjekova. — KLAVIR SKA. ali se starije melodije temelje na anhemitonskoj pentatonici. Missa brevis.). kao i mnogi stari ili primitivni. 1957. 1958. 1957. 1924. 1944. 24.: H. I I I . Susreće se i u djelima ruskih kompozitora nacionalne škole. Peppings. 1949—63 djelovala u muziĉkom odjelu univerziteta Columbia Britannica u Vancouveru. Das europaische Volkslied. sa polustepenskim razmakom: cefghfc1) cefahfc1). tada postaje nastavnik Škole za crkvenu muziku u Berlinu (Spandau). Wiora. — Popis štampanih Peppingovih djela obj. 1956. 1948. 15. Wagenaar. 1948. Jacobi) i na Bekshire Music Centre u Tanglewoodu (A.: W. Melodije gregorijanskog korala takoĊer se dadu svesti na pentatoniĉku osnovicu kojoj su dodani ukrasni tonovi. Makedonska povest PEPUSCH. himne i dr. 1968. 1945. Missa Dona Nobis Pacem. varijacije. 1930. sonata. II. 1963. Ave atque vale. 1941. Variations Symphonique. 1967. MGG.-J. 2$ Orgelchordle nach Sdtzen des Spandauer Chorbuches. 1958 i Hymne au Vent du Nord za tenor i orkestar. dvostruka fuga. i D. Hyperboles. Wiirzburg 1955). — D. Ernst. 1947. Škotske. Five-Tone Scales and Civilization. saksofon i trombon. solo-pjesme. u Grĉkoj. Jedna od najzapaţe nijih umetnica savremenog baletskcg stvaralaštva u Jugoslaviji. Madţarska. preludij. Italiji. Ać. L'Oiseau-Phenix. 1949. psalmi. Studies in Line. Nastupa i kao pijanist u Americi i Evropi. 1923. Ona se naziva i ditonskom. Budapest 1956. Leipzig 1916. 1931 i 1951. solo--pjesme. 1928. partita. 1940.— £• Szabolcsi. Romeo i Julija (Prokofjev). Kleincr Jahrkreis. 1957. klavirski trio i dr. Za gudaĉki orkestar: varijacije. za violinu i klavir. usavršavao se kod A. Baletsku školu završila u Skopju (G. 1939. Choralvorspiele. — H. 1961 u nakladi po du zeća Barenreiter. Behrenda) i na Konzervatoriju u Torontu (A. — R. U hrvatskom su se muziĉkom folkloru »u meĊimur skoj narodnoj melodici najĉišće saĉuvali tragovi pentatonike kao prastarog tonalnog poimanja. naroĉito u baletima Bahĉisarajska fontana (Asafjev). se susreće preteţno na Zapadu. nalaze oba tipa. Erlangen 1951 (obj. Manicke. Rhapsody. Strata za komorni orkestar. Coppelia (Delibes). Zum siebzigsten Geburtstag. 1950. M. razvio je jasan stav prema muziĉkom materijalu i opredi El PEPPING jelio se za proširenu tonalnost. Debussv. Ohridska legenda (Hristić). The Pentatonic Tuning of the Greek Lyre. Bicinien (korali. Scalera.-Georges-de-Beauce. sonata za flautu i klavir. Berlin 1971. Otto. 1956. a novije na hemitonskoj. Beitrage zur Musikwissenschaft. Don Kihot (Minkus). 1934. doBitnik je prve nagrade za klasiĉni balet na Festivalu jugoslovenskog baleta u Ljubljani (1960). Širola). IV 1934 —). I 1912 —). 1929. Budapest 1948. 1960. koncert za klarinet. Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (W. za komorni orkestar. PENUŠLISKA-MITROVSKA. 1943. 2 kompozicije na chanson G. 12 Choralvorspiele. varijacije. Gruss an Ernst Pepping. Solo-pjesme ( Cycle-Eluard. Ein Beitrag zum Personlichkeitsstil des'Komponisten. s umetnutim sporednim tonovima.). 1939. zbor i orkestar. Irska). varijacije i suita za 2 violine. Ać. Clare). njemaĉki kompozitor (Duisburg. Praeludia-Postludia su 18 Chordlen. 1948. F. DJELA. Simfonijske pjesme Guerenica. 5. u japanskoj muzici se npr. 1931. Jugoslavija). Tokata. 1934. L. Riemann. Baveći se protestantskom crkvenom pjes mom. Ernst Pepping. — KLAVIRSKA: sonata. Studia Memoriae B. varijacije na pjesmu L. X. Pesma nad pesmama (Prošev) i dr. Journal of the International Folk Music Council. 2 fagota. Bugarskoj. 1938. antiĉka Grĉka. Ĉetiri sonate: I—III. I. LIT. j PENTLAND. Senfla. Danckert. 1945. Varijacije na Boccherinijevu temu. Donaueschin-genu i drugim gradovima. Hymne de la Mort). fuge. Quebec. Gmeindl). 1951. 1926. Tanzzveisen und Rundgesange. —■ J. Spandauer Chorbuch (19 sv. se susreće u djelima u kojima autor ţeli ocrtati istoĉnjaĉku egzotiku ili poseban. Zlatna ribica (Logar). 2. engleski kompozitor njemaĉkog podrijetla (Berlin. Poos. Classical Quarterly. Indija. 1941. 1964. IX 1901 —). 1959. 1927. ORKESTRALNA. klarinet. Ronde de l'Oi-seauPhenix. što su ga Hrvati donijeli iz Zakar patske postojbine. — W. 1939. Balet Beauty and the Beast za 2 klavira. New York 1932. a zatim se usavršavala kod Ljubov Jegorove u Parizu. 1960. Ov. Abraxas (Egk). Zbirke: Choralbuch. B. violonĉelo i fagot. John Christopher (Johann Christoph). ORKESTRALNA. — CR KVENA. mala serenaĊa za duhaĉki orkestar. AML. a vjerojatno i Egipat i Babilonija). 1939. za 10 instrumenata. 1934. 1950 i Die Weihnachtsgeschichte des Lukas. i na Istoku u zemljama koje su bile pod mongolsko-turskim utjecajima (Rumunjska. Koncert za violu. — D. 1938. kanadski kompozitor i pijanist (St. Hamm. 5 koralnih partita. 1949. 3 sv. Ostaci anhemitonske pentatonike susreću se i u današnjoj muzici afriĉkih Berbera. — VOKALNA. na Curtis Institutu u Philadelphiji (kompoziciju kod R. Gauthiez). moteti. 2 trombona i 4 kontrabasa. 1967. Obiljeţja pentatonike vaţan su element duhovnih pjesama Ameriĉkih Crnaca (Negro Spirituals). Alter als die Pentatonik. kanadski kompozitor (Winnipeg. Barbara. duo za violu i klavir. On the Problem of Pre-Pentatonic Scales. Nocturne za klavir i gudaĉki orkestar.). 1946 i 1949. Kolessa). Peri1. 1948. fuge. Ernst Pepping. A. Die Tageszeiten. za klavir i gudaĉe. Binchoisa. Clermont. About Five-Tone Scales in the Early Hebrew Melodies. Ona je i vaţno izraţajno sredstvo impresionista u doĉaravanju profinjenih pjesniĉkih raspoloţenja (Ĉ. 1943. — VOKALNA. Bohmisches Orgelbuch (2 sv. 1942 i III. 2 koncerta za klavir. klavirski trio. 2. 1958 i IV. 1938. serenaĊa. 1942. zbor i orkestar. violu. — W. Psalam CIC. 1941. Peppings drei Klaviersonaten (diser tacija). 1942. ■>' LIT. Inlerludio. 1944. Ernst Peppings Liederkreis fiir Chor nach Gedichten von Goethe »Heut und ewig«. 1927. Der Wagen. 1932. Yasser. Tri simfonije: I.). Kantate: Cantique des Cantiques za zbor i gudaĉki orkestar. Studien zum Personalstil des Komponisten. 1955. 1956. Joliveta i O. 1954. Đavo u selu (Lhotka). 1952. 1941 i 1957. 1941. Invention za mali orkestar. 1927. 1971. rog. Japan. Od 1926 sudjeluje ĉesto i s uspjehom na festivali ma za suvremenu muziku u BadenBadenu. Rimskog Korsakova. DJELA. Divertimento za obou. Rumuniji. Od 1943 predaje muziĉku teoriju i kompoziciju na Konzervatoriju u Torontu. •— Komorna opera The Lake. O Haupt voli Blut und Wunden za glas i orkestar. 1949. fantazija. na Juilliard School of Music u New Yorku (B. evanĊelja i poslanice. 2 oboe. melodijski instrumenti (panova frula. Walter. Studien iiber F. Sonata Fantasy. — A. Kleine Messe. Nombres za 2 klavira i orkestar. Mirror Study. Giselle (Adam). PEPIN. ameriĉkih Indijanaca. Berlin 1965. U umjetniĉkoj muzici p. P. plesaĉica (Skopje. 1960 (takoĊer u verziji za klavir). Bugarska. Zur gleichzeitigen Existenz pentatonischer und heptatonischer Leitern in der chinesischen Musik. 1944. fantazije. Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). 1957. I u antiĉkoj grĉkoj muzici spominj u se oba tipa. II. 1962. Hemitonska p. Mušica. i P. sonata za 2 klavira. Make donski. U muziĉkom folkloru evropskih naroda p. 1955. V 1926 —). 1925. Kleines Oregelbuch. 1960. razvijenija je i po svemu sudeći mlada od anhemitonske. — H. 1930. Folkloristische Tonalitatsstudien I: Pentatonik und tetrachordale Melodik. DJELA. 1953. 2 Romanzen. ■— ZA ORGULJE: 2 koncerta. 1926 i 1943.PENTATONIKA — PEPUSCH Svaki od tih pet tonova moţe biti poĉetni ton jednog pentatonskog naĉina. Mouvement. Piano Duels on Klee. Grosses Orgelbuch (3 sv. no ĉini se da je u starije doba prevlada vala anhemitonska. Five Preludes. prema novijim istraţivanjima anhemitonska pentatonika je moţda izvedena i iz tonova trozvuka odnosno muzike kojoj je trozvuk osnovica. 2 Miniatures. Puccinija ili u Wagnerovu Siegfriedu. komorni koncert za 16 instrumenata. 1956. Ravel). Bartok Sacra. 1946 i za violinu solo. MeĊutim. 1954—55 i Neues Choralbuch. Studirala na Scholi Cantorum u Parizu (C. 1951. Ciklusi za zbor: Spruche und Lieder. — KOMORNA. Der polyphone Satz (2 sv. abesinska i nubijska lira itd. te u folkloru juţne Italije i Sardi nije. Muši ca. II. koncert za kontrabas i 8 solistiĉkih instrumenata. Adagio e Fuga. Poos (red. ostvario je izvoran muziĉki jezik te se ubraja u vodeće suvremene njemaĉke kompozitore. Messiaena u Parizu (1949 —51).). II. 1950. Baleti: Les Portes de l'Enfer za 2 klavira. teţi za oţivljavanjem stare polifonije. — SPISI: Stilivende der Musik. Passionsbericht des Matthdus. Natka. 2 gudaĉka kvarteta. u krajevima gdje se saĉuvalo staro keltsko nasljeĊe (Škotska.). Musik und Kirche. 1926. jer ukljuĉuje dvije velike terce. Iz tog se zakljuĉuje da ljudskom uhu prvobitno nije bio uroĊen interval male sekunde. 1961. te u muzici naših kompozitora koji svoj muziĉki izraz temelje na znaĉajkama narodne muzike. 1964 i dr. Pentatoniĉki su bile ugodene i antiĉka lira i kitara. trombon i 6 solistiĉkih in strumenata. Sonate: za violonĉelo i klavir. Berlin J 939. 1959. 1952 i Le Rite du Soleil Noir. Kao i Hindemith. izvedenu iz crkvenih naĉina. 1945 i 1953. Deutsche Messe. oktet za duhaĉe 1948. — Kompozicije za klavir i 2a orgulje. Muziku uĉio u Quebecu i Montrealu. Copland. 1939. zati m naroda Australije i Oceanije. Do 1934 ţivi u Miilheimu i Essenu.1948. Nina Kirsanova). — A. Tri simfonije: I. Adrio i K. 1961. 1956. 1959. 1931. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I. Dva koncerta za klavir. Reinhard. Muzika je za Peppinga izraţajna umjetnost. 1956. 1957. 1947. ORKESTRALNA. Gedanken zum Kirchenmusikschaffen E. Ĉetiri simfonije: 1. Egiptu i Nemaĉkoj. osobito N. 1667 —• Lon- . 2 sonatine. Tokata i fuga. 1937. Manicke. Heut und ewtg (Goethe). — Yangyin~Liu. 1 926. 1948. 1938. 1955. 1962. Drugi je tip pentatonske ljestvice — hemitonska p. suita za trub lju. 1953 i 1954. Adagio. — KOMORNA'. Das Jahr. 1957 i III. Te Deum za sole. Honeggera. — Zborovi. Colony Music za klavir i gudaĉe. 1934—38. La Porte-Reve. klavirski kvartet. nestvarni ugoĊaj npr. 12. 1967—68. Winnington-Jngram. U instrumentalnim djelima nastavlja tradiciju baroknoga koncerta. E. T. — Isti. u operi Turandot G. Festschrift Ernst Pepping. Weihnachtslieder. — K. klavir kod J. obradbe narodnih pjesama i dr. 2 trublje.

tidningen. za 2 instrumenta i b. je napisao uvertiru u partituri te continuo uz pjevane meloĊ ijekoje je vjerojatno izabrao Gay. zatim ĉembalist. savršenost). F. DJELA. 1710 1711 — Lisabon. La Gitain campagna. 1929. 1948. J. ali se postepeno sve više pribliţio narodnoj tradiciji ist nih Ţidova. 1942. 1952. 1941.: O. P. — VOKALNA: In memoriam. 21. The Union of the Three Sister Arts. 1749. Notas para la historia del inlercambio musical entr Americas. odnosno poloţajem »štapi kod ligature cum perfeetione posljednja je nota bila longa. napisao je i Te Deum za tri zbora. PEREZ. Opere: Sakuntala. 1962. Bolero (Ravel) i dr. oznaka za interpretaciju. Eugenio. David Perez. 1954 i La Parrucca delV imperatore. Subsidios para a biografia do ce] mestre. Upotrebljava se najĉešće na kraju kompozicije ili kojeg većeg odlomka i ĉesto dolazi zajedno s postepenim usporavanjem tempa (rallentando). Musicisti napoletani alla corte di Portog Napoli 1923. La Clemenza di Tito. individualan naĉin. — C. Od 1737 do smrti bio je orguljaš u kapeli škole i doma Charterhouse. talijanski kompozitor (Napulj. solo-pjesme. Mnogostrano nadaren. III 1910 — ). — U. 1962. X. Uĉio kod dvojice orguljaša. smatra se da je osnova knjige Pepuschova poduka njegovih uĉenika. — W. Medea. Nekoliko serenata. V 1904 •—). solo-pjesme. Lo Stendardo di S. Artur. kopisi njegovih djela nisu se saĉuvali. L. 1881 i Junker Heinz. Karl. 1886. Istakao se osobito u koreografijama Lifara: Le Chtvalier et la demoiselle (Gaubert). krajem XVI st. zbor i orkestar. 1899. dioba dulje notne vrijedn na protuvrijednost od tri manje notne jedinice. Pored Mozartovih opera osobito je ĉ stavljao na repertoar Wagnerova djela (700 izvedaba u 25 godi. — ' Freitas Branco. — Kompozicije za klavir. Music and Letters. VOlimpiade. ĉileanski muzikolog (Santi 19. — CRKVENA : mise za 4. od 1854 utemeljitelj i dirigent Oratorijskog dru i od 1864 intendant dvorske muzike. njemaĉki kompozitor. I744. I Didone abbandonata. 1850 — 1900. Ann Arbor 1967. PERAGALLO. ■— Zborovi. Najveću i najtrajniju slavu stekao je kao autor prve -^-ballad-opere (sa J. S Re di Persia. modus ni perfeetus odreĊivao je da se maxima dijeli na tri longe. 20. lamenta cije i dr. Mario. perdere izgubiti). za 2 gudaĉka instrumenta. Od 1963 predaje na bs noj školi Pariške opere. Missa da Gloria za glas. Solin 1757 i dr. instrument koji je osobito volio. za 1 instrument i b. Di Chiera. — DRAMSKA. Hauptmanna u Leipzigu. 1949 i 1951. PERFALL. U Munchenu od 1850 zboro\ Liedertafela. tj. — DRAMSKA. c. uĉio u Colegio dos Reis u Vila Vi<. sa 14 godina namjestio se na pruskom dvoru u Berlinu i otada se dalje sam izobraţavao. PEREIRA-SALAS. francuski plesaĉ i pedagog (Venecija. Kod ligatura. — P'. 1962. Rebela. kritiĉar i d gent (Helsinki. II knjiga. švedski kompozitor. DRAMSKA. Klasiĉni balet uĉio na školi Pariške opere (G. MGG. X 1778). t na podjela ritmiĉke jedinice.: M. a smatra se da je Th. 8 studija Forme sovrapposte. Maske: Venus and Adonis. Moses. DJELA: Interludio para um bailado infantil za orkestar. Muziku studirao M. MQ. Bio je pomoćni i 1740—48 glavni kapelnik u i Cappella Palatina u Palermu. Linlev st. h chen 1892. oko 1712. Puccinija. 1728. Na turneje po Juţnoj Americi. I 1907). 1731). X. La Mušica en la išla de Pascua. gdje se trajno nastanio. Rotoli) umjetniĉki voĊa koncertnog društva Accademia Filarmonica Romana. Juegos y alegrias cc ales. VIII 1946). ode i dr. X. — Anthemi. Više od 35 opera: La Nemica amanle. Muziku studirao u Italiji (1910 —13 i 1915—23). 12. 1933. LIT. Od 1945 prihvaća tendencije suvremene muzike. Das Rheingold i Die Walkiire. 1853. Karl Freiherr von Perfall. voditelj klorne sekcije u Institutu za muziĉka istraţivanja. 1939. A. V II 1752). Guia Bibliogrdfica para el estudio del folklore ehileno. na univerzitetu^ Berkeley u Kaliforniji. 1716. H. Apollo and Dapkne. koja je odmah postala izvanredno popularna. scenski madrigal La Collina za sole. I 1910 —•). 1959. 1777. Johann Christoph Pepusch. The Wedding. oko 1770 prvi napisao orkestralnu pratnju uz pjevanje). W. i DJELA: Cantos y danzas de la patria vieja. 1946. sluţeći se dodeka-fonijom na slobodan. Najprije violinist u orkestru ka zališta Drury Lane. Brat istaknutog PERFECTIO (lat. n vokalna djela. responzoriji. Das Konlerfei. 1751. Demofoonte. npr. PEREIRA. U Stockholmu je 1923bio muziĉki kritiĉar lista Svenska Dagbladet. DJELA. zbor i orkestar. 1957.7'/ie Beggar's Opera (1728). Di Perez. DJELA. Giorgio. 1945. 25. 1712 — 32 orguljaš i kompozitor kapele vojvode od Chandosa u Cannonsu. Koncerti: 2 za klavir. Ać. solo -pjesme. Oporto 1870. obo u ili violinu i b. — VOKALNA: 6 engleskih kantata. talijanski kompozitor (Rim. veoma brojne sonate (za 4 instrumenta i b. MGG. PERDENDOSI (od tal. intenzivno se bavio studijem stare muzike i sudjelovao u osnivanju Academy of Ancient Music (1710). a zatim do smrti bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Sao Paolu. 1922. G. INSTRUMENTALNA: simfonije. U ranijim djelima oslanjao se na švedsku narodnu i lodiku. The Operas of Davide Perez (dis ĉija). Sa svojim bra najpoznatniji muziĉar na dvoru vojvode Joaoa II. IX 1894 — 3. Dibbuk za violinu i orkestar. napustio plesaĉku karijeru Parizu otvorio vlastitu baletnu školu. 1948. c. I 1824 — 14. 1935. 1715. U tridesetoj godini napustio pruski dvor i preko Nizozemske stigao oko 1700 u London. don. nadovezuje na veristiĉki stil G. dirigent i mu2 pisac (Miinchen. 5 i 8 glasova i orkestar. 1952. nasu] ligature sine perfeetione koja je završavala sa brevisom (-> JV. Od 1950 je sekretar. Die Entzvicl des modernen Theaters. a od 1942 lista Af. The Beggar's Opera and its Composers. Lisboa 1935. J. DJELA. LIT. 1954 i za orkestar. c. LIT. Johann Christoph Pepusch. Muziku uĉio u Petrograc na Sternovu konzervatoriju u Berlinu. Ai PERGAMENT. X. moteti. MGG. a 1941 postao prvi plesaĉ. 1735. — R' Sietz. — SPISI: Ein trag zur Geschichte des Koniglichen Theaters in Miinchen.) i klavir. responzorije i villancic najviše za 8—12 glasova. njego 1 je zaslugom napuljska škola doţivjela trijumf u Portugalu. Profesor u Pedagoš] institutu i na Školi lijepih umjetnosti u Santiagu. 1894. Koncerti: za klavir. tiptofono (sastav udaraljka koji je izmislio sam P. moţda je revidirao sam Pe pusch. sveĉane igre. Bartolomeo. — Klavirske kompozicije (Seis Pecaš sobre Temas do Folclore Brasileireo. je bio vrstan kompozitor. Klingenberga i Grossea. vjerojatno 30. u tom gradu zapoĉeo karijeru oper kompozitora. oko 1710. 1955 i'za 2 violine. Serge.Oexle. Calmus. — G. upućuje da treba smanjivati jaĉinu tona (diminuendo) do potpunog pianissima kao da se ton gubi. 1746 i dr. Baiardi. premda mu invencija nije uvijek bila bogata. rasprava u obliku pisma o staroj grĉkoj muziĉkoj teoriji. izraz p. Di Donato. P. — Kompozicije za klavir. Marcos Soares. Školovan na Con vatorio di Santa Maria di Loreto u Napulju (F. — Klavirski kvintet. 1754. X.: U. Mati de'morti za 5 glasova i orkestar. u menzuralnoj notaciji. Semiramide. 1941. Jackson. LIT. slijedio u Lisal Komponirao je mise. MGG. 1960.. 2 popreĉne flaute. Concertino za klavirski kvartet.: G. neziano. kojega je kasi kad je vojvoda postao portugalski kralj (1640).: J. Sin/oma Urica za glas i orkestar. Dvojbeno je da li se Pepuschova suradnja protezala još dalje (nije saĉuvana ni jedna potpuna parti tura iz onoga vremena. 1955. Die »Beggar's Opera« von Gay und Pepusch. 1752. 25 Jahre Munchener Hoftheatergeschichte. Prota-Giurleo. — KOMORNA : 3 gudaĉka kvarteta. Cudviorth. Hughes. a sastavio ju je moţda uĉenik Viscount Paislev. Generalintendant Karl von Pertall (disertacija). — TEORETSKA: A Treatise on Harmony. 1867—93 bio je intenc dvorskog kazališta. nestaje. — Oratorij // Martirio di S. sonata za violinu i klavir. portugalski kompozitor (Caminha. vrijedne su paţnje i neke uvertire i koncerti. 6 koncerata za 2 blokflaute. — Kompozicije za orgulje. 6 engleskih kantata.1934 i 1937. 1947. . ORKESTRALNA. Studirao u Santiagu. Grattan Flood. Od 1713 više godina i muziĉki J. 7. gdje se kasnije spominje kao pjevaĉ i kapelnik. — VOKAL kantate. Mancini. PEREIRA. Bierbaum. Opere: Ginevra degli Almieri. IX 1893 —). psalam Memento Domine za 8 glasova i org Magnificat za 5 glasova i orkestar. za violinu. a ten per/eetum odreĊivao je diobu note brevis na tri semibreviss odnosu tempus imperfeetum protuvrijednost brevisa su d semibrevis). MGG. Ballad--opere: The Beggar's Opera. h chen 1954. DRAMSKA. Prota-Giurleo. de Vasconcelos. — Obradbe narodnih napjeva. I. 1947. 1959. Velik je ugled uţivao i kao teoretiĉar i nastavnik. 1940. oznaĉuje vrijednost posljednjega zr u ligaturi izraţenu oblikom note. Vibrazioni za flautu. Corale e Aria za zbor i orkestar. fantazija. više muških zborova. Rica Kao solist debitirao u tom kazalištu 1929 u baletu Les Creat de Promethee (Beethoven). 29. Mario Peragallo. — Lisabon. motete. Os Musicos portugueses. kantata An Hapless Shepherd.Gayem). 1954. U ranijim operama P.) i dr. za violinu. LIT. 1937. G. brazilski kompozitor (Sao Paolo. 1962. Kao operni kompozitor stekao veliku reputaciju. Njegov interes za muziĉku prošlost pridonio je gajenju stare muzike.. B. medu kojima se posebno istiĉu uzorne praizvedbe opera Meistersinger. 1962. SBIMG 1907. srodna morendu. Marcos Soares Pereira. Mila. 1935. 1723 i dr. PERETTI. a od 1956 predsjednik Societa Italiana di Mušica Contemporanea. I.. koje se u Engleskoj razvilo ranije nego u drugim zemljama. CH. — Ch. II prošireno izd. Concerto grosso a 6: 2 Concerti a 4 . Casella. PEPUSCH direktor kaza lišta Lincoln's Inn Fields. I 1655). Nakon studija kompozicije i klavira (V. Mušica za dvostruki gudaĉki kvartet.58 PEPUSCH — PERGAMENT polifoniĉara J. His de la miisica en Chile. Los Origenos del musical en Chile. c. Barbella). 1729 i Polly. ORKESTRALNA. 1730 (štampano anonimno. I 1 za violonĉelo. DJELA. 1950. Tres Esludos Brasileiros). psalme. Soares. Najbolje su njegove kompozicije za blokflautu. Davide. Subird i D. — E. 1740. od 1752 dvorski kapelnik u L bonu. J. na Sorbonnei u Pari. zuralna notacija). I Raimondin. Joan da Zai (Egk).

On je u prvome redu majstor buffo -stila i muziĉar neiscrpne melodijske invencije. talijanski kompozitor i pjevaĉ (Rim. Za svojih 26 godina P. U pojedinim arijama njegovih opera-serija (Salustia. Vincija i F. — 42 Solfeggi a 2 vod. sa scenski plastiĉno i ţivo prikazanim situacijama. Balet Krelantems och Eldeling. Firenze 196 6. Zur Frage der Autorschaft der Ricciotti und Pergolesi zugeschriebenen »Concerti Armonici«. 1752. me Ċutim. u buffonesknim su delima (Lo Frate 'nnamorato) ĉesto pisane u obliku duhovitih parodija na seria-ariju ili pak sa melodikom deklamacijskoga karaktera. 1731 (muzika intermezza nije saĉuvana). delo // Maestro di mušica koje je u stvari pasticcio prema komiĉnoj operi L'Orazio od P. 1722 ili 1723 upisuje se na Conservatorio dei Poveri di Gesii Cristo u Napulju gde uĉi violinu kod B. — H.. Radiciotti (1913) i A. Perg olesi. 1735. Potkraj studija. Pergolesi und sein »Stabat Mater«. — A. 1733. Dva gudaĉka kvarteta: I. dodavanjima i nekim izmenama originalnoga teksta obj. 1940. E. U orkestru P. G. Giovanni Battista Pergolesi. gudaĉki orkestar i b. B. Kahl. uz kamerni orkestar (gudaĉki kvintet. Durantea. Somma (klavirski izvadak. B. 1917. — Isti. Radiciotti. Reuter (1947). 1737 — 38).M. alt. vrhunsko i jedinstveno delo u celokupnoj muziĉkoj literaturi tog ţanra koje je izvršilo velik uticaj na razvoj komiĉne opere. — F. Stabat Mater i Salve Regina. partituru. Lo »Stabat Mater« di Pergolesi in una rara trascrizione di Paisiello. klavirski izvadak intermezza Livietta e Tracollo obj. Adriano in Siria sa intermezzom Livietta e Tracollo (ili pod naslovom La Contadina astuta. Njome stiĉe priznanja i moćnog zaštitnika princa Colonna di Stigliano kod koga stupa 1732 u sluţbu kao maestro di cappella. — Marchese di Villarosa. G. c. Boyer. motete obj. B. 1734 izvodi se njegova nova opera Adriano in Siria. R. punu afirmaciju donosi mu sledeće delo. oko 100 solo-pjesama. 1733. je 1929. obj. — Klavirski izvadak koncerta za violinu i orkestar obj. Spomenica G. 1935. — Isti. Svenska tonsdttere. intermezzo La Serva padrona obj. Barblanu. 1938 (engl. III 1736). Notices sur la vie et les ouvrages de Pergolese. Golemo odu še vljenje za njegovu muziku i uz to brojne legende što su se posle svih uspeha nizale oko njegove liĉnosti dovele su. 1951. napisana je u ĉast kraljice Elizabete Christine i izvedena u Teatro di San Bartolomeo. Hucke. Njegove arije. — SPISI: Vandring med Fru Mušica. Analecta Musicologica. Guglielmo d'Aguitania. 1944. 1949. ■— G. skladnim melodijama.. 1953 i Eli. Lettera biografica intorno alla patria ed alla vita di Giovanni Battista Pergolesi. piše sakralnu dramu La Conversione di S. —■ M. 1732 (prer. proţeta lirsko . Izrazito operski kompozitor P. sa intermezzom Livietta e Tracollo. God. 1943. obou. — Ch. 1937. Mortari (1942). I 1710 — Pozzuoli. Sledeća dela piše u Rimu S ENTARSl gde prelazi u sluţbu vojvode CaraNcl Teatro de'Sig. Rapp (1951). c. Caf farelli (26 sv. — G. Concerto romantico za gudaĉe. 4. PERI. Pergolesiana. X. 1961. nekoliko psalama (Dixit Dominus za sopran. Geizinger (1925). Zurich i Stutt gart 1954). Amsterdam 1953. Pergolesijeva dela bila su neposredno posle njegove smrti neobiĉno cenjena i mnogo izvoĊena tako da je njegova svetska reputacija zapoĉela još pre istorijske pariške reprize intermezza La Serva padrona. — A. Stabat Mater obj. upotrebljava oboe i rog ove. Giovanni Battista. komponira komiĉnu operu libreto. B. B. M. autograf . —■ CRKVENA. Guglielmo d'Aauitania. Sonata a tre. Cudzoorlh. te ĉembalo). — Isti. G. Ĉlanci i studije. Mascherala delle Ninfe di Senna.). Giovanni Battista sluţio se redovito prezimenom Pergolesi (retko Pergolese). 1949. A. a kasnije i istoriĉari pripisivali i tuĊa dela. pa dueti iz La Serva padrona). 1731. God. Scenska i filmska muzika. Torino 1943. Leipzig 1880. Mercure de France. Siena 1942. Two Centuries of Pergolesi Forgeries and Misattributions. B. De Matteisa. K. 1734. Firenze 1953. Music and Letters. Uĉenik J. kompoziciju kod L. B. Kao operski kompozitor debitira 1731 operom Salustia i već iduće godine postiţe vanredan uspeh komiĉnom operom u na puljskom dijalektu Lo prate' nnamorato.: Ch. 192 2 (kasnije djelo miĉno iskorišt en u Conccrlo romantico za gudaĉe) i l i . stvorio je kompozicije koje idu meĊu najvrednija muziĉk a dela njegove epohe i posebno napuljske škole. Eine Pergolesi Bearbeitung Bachs.. — VOKALNA: Li Prodigi della divina grazia nella conversione di S. Music and Letters. 17. Tracollo itd. remek-delo napuljskog buffo-stila. Siena 1942. sonata za orgulje u F-duru. 1945. J. 1920. Greca. 1944. Goldmann LIT. Sonata za CANDIDI UNIH violonĉelo i opera seria Olim-piade Di S. Rapsodia ebraica.: M. G. Giovanni Battista Pergolesi. Rivista Italiana di Musicologia. je —■ u okviru savremenih strujanja — izgradio svoj poseban naĉin izraţavanja. U Pergolesijevu stvaranju posebno mesto zauzima intermezzo La Serva padrona. Infantesa i D. 1943. Cherbuliez. Njegova se porodica prvobitno preţivala Draghi i pod tim je imenom preselila iz mesta Pergola u Jesi blizu Ancone. skraćeno i zd. MGG. Cudivorth. Della Corte. Milano 1961. 1843). To su Misa u Fduru za dva hora. 1921). Bach-Jahrbuch. Toni (klavirski izvadak. — A. operu // Flaminio V. 1959. Švedska rapsodija. Salve Regina za sopran. 1947). Po povratku u Napulj. uskoro postaje poznat širom sveta. Zanon (1915). italijanski kompozitor (Jesi. Aulette). Sinfonia za violonĉelo i b. oko 60 zborova. 20. L'Olimpiade. ali poneki (kao npr. već bolestan. Accademici' fa-Maddaloni. L.1946. Pergolesi. RMI. G. Monthlv Musical Record. NOVA IZD : Opera omnia preraĊena za klavir ili za pevanje i klavir sa kraćenjima. Sinfonia za violonĉelo ib. c. Degrada. Pergolesi. koja je uzvitlala sukobe izmeĊu —> buffonista 1 antibuffonista. Schlitzer. koga nazivaju »Raffael muzike«. melodije su jednostavne. u F-duru za 2 zbora 1 orkestra (II verzija za 1 zbor. Mohler (1954). Milano 1900. 1731 (smatralo se da se uz ovu dramu izvodilo kao intermezzo. LA SERVA PADRONA INTERME ZZO DELA. naslovna strana. 1962. Fortuna e influenza della mušica di Pergolesi in Europa. 1750 u Londonu. Ny vandring med Fru Mušica. — H. Music and Letters. 1731. No. osobito kod parodiranja ili kad ţeli da pojaĉa odreĊeno raspoloţenje. 2 zbora. sluţavku Serpinu i njezina gospodara Uberta (treće lice. Vrlo su verovatno Pergolesijeva dela: Piccola sinfonia u F-duru\Concerto u F-duru. B. Platen. I I I verzija za 4 zbora). COSTAN2A. A. duhom. crkvena drama sa buffo scenama. F. ovaj intermez -zo privlaĉi i danas svojom sve-ţinom. Note e Documenti. duet lo ti dissi i tercet Se ilfuoco iz opere Lo Frate' nnamorato. Giovanni Battista Pergolesi. — DRAMSKA. 1966. G. LIT. Toni (klavirski izvadak. La serva padrona. pevne. Lo Frate 'nnamorato. PERI. Mušica d'oggi. Pergolesi. Pergolesi (disertacija). sonata za orgulje u G-duru. X. oktobar. Uno sconosciuto intermezzo di G. F. — VOKALNA: oratorij Den judiska sdngen. 1739 Flaminio (1735) i pred kraj ţivota. Some Notes on the Instrumental Works Atributed to Pergolesi. sluga Vespone. — Isti. Damerini. Giovanni in Perficcto t{cl (izvedena 1735) koju je rimska Drammt intitolato publika primila vrlo hladno. Tegen. B. — Isti. — Isti. kont rapunkt kod G. kapele. opera seria // Prigioniero superbo sa intermezzom La Serva padrona. La finta Polacca. Napoli 1831 ( I I izd. Opere: Salustia. — KOMORNA. nema je uloga). obiĉno praćene orkestrom koji plastiĉno potcrtava pevaĉku deonicu. Giovanni Battista Pergolesi. 1746 u Parizu.uin. poglavito u Francuskoj. klavirski izvadak opere L'Olimpiade obj. — E. J. guda ĉe i b.emocionalnom crtom i mestimiĉno ra Ċena pod uticajem operskog stila (Salve Regina. VIII 1633). 1938). — H. 1734). pojaĉan rogovima i u finalu trombonima. Le Messe di G. ponekad široka daha sa naglašenom lirsko -emocionalnom crtom i lišene suvišnih koloratura. — Isti. ma da to posve zrelo delo izgraĊena L' ODIO V1NTO DALLA je majstora. A. Pergolesi attraverso i suoi biografi e le sue opere. — W. 1952. do toga da su mu izdavaĉi. jedno stavna. Tre ignoti quartetti di G. Intermezzo La Serva padrona. Milano 1963. — Giovanii Battista Pergolesi. MGG. — F. D. Napisan za dva pevaĉa. Stabat Mater za sopran. 1950. Već 1740 izvodi se u Dresdenu. no ona ne nailazi na povoljan prijem kod PER MUŠICA publike. An sambli mu nisu podjednako uspeli. 12. Opere Himlens hemlighet. VIII 1561 — Firenca. Jenny Lind. raccolti in occasione della Set timana celebrativa. — C. duo za violinu i vio lonĉelo. Stabat Mater). — DRAMSKA. sonata za violinu i klavir. — E. Pergolesi. Torino 1936. dueta i arija. KMJB. nekoliko kantata i serenata. c). I. 1920) i F. A. Jacopo (nazvan Zazzerino). Sn. juli 1772. Di alcuni falsi autografi pergolesiani. dva znaĉajna crkvena dela. 1962. c. Pergolesi. idu meĊu majstorska ostvarenja. moteti. PERGOLESI 2 sonate za ĉembalo u A -duru i C-duru. Roma 1910 (novo. Toni (1920). Kongresni izvještaj Utrecht 1952. // Prigioniero superbo sa intermezzom Li Serva padrona. ibid. Dela iz oblasti duhovne muzike tehniĉki su doterana. Dve mise: I. Wien 1963. 1936 — 41). Milano 1935. de Saint-Foix. 1951. nemaĉko prošireno i preraĊeno izdanje obj. PERGOLESI. PERGOLESI. u F -duru. 64 Solfeggi d 3 vod. B.PERGAMENT — PERI nidre za violonĉelo i orkestar. Moses Perga ment i Simon Perga me nt -Parmet. oratorij La Fenice sul rogo ovvero La morte di San Giuseppe. Pergolesi. Pergolesi contributo a un' interpretazione critica. Klavirski trio. 59 Chaconne za violu solo. gde posta je orguljaš Kraljevske G. INSTRUMENTALNA: koncert za violinu i gudaĉe u B -duru. 1735 (prer. 1928. 1966. Einstein (1949) i Ph. Goldoni and Pergolesi. Firenze 1966. 1949. Schletlerer. // Flaminio. Dunning. u Dduru za zbor i orkestar ( I I verzija za 2 zbora) i II. Walker. gudaĉe i b. Olimpiade) muziĉki su profinjeno izraţeni osećaji i raspoloţenja pojedinih osoba. 1611. Claydon. — F. rog. Schmidt (1910) i E. Margadonna.

1951. 1933. a od sredine XVIII st. G. MGG. To je prva opera koje se muzika potpuno saĉuvala. intermedij La Speranza za guidata da Mercurio. do-mo-vl-n/}. Guitrvja). Horovi: Tri rukoveti: I. Biljanu. PERICIC. II izd. Pesme iz Makedonije. Wieselberger) i na Konzervatoriju u Leipzigu (S. muziĉka drama Euridice. je u svojim djelima pokazao priliĉan smisao za razvi janje dramatiĉnih prizora. Carlo. LIT. da Gaglianom i F. — DRAMSKA. 7Kpio8o. u nekim se delima sluţi savremenijim muziĉkim jezi kom (simfonijeta). 1913. Euridice. 1600 (nekoliko brojeva komponirao G. 1950. X. Caccini). K. Na meĊunarodnom konkursu Gian V. recitativi za operu Tetide (libreto F. Jean Perier. Le Origini del melodramma. . na praizvedbi op ere Euridice). 1589. Rapporti sonori superarmonid. tematski srodne i harmonijski meĊusobno 0 1 tvore periodu. — VOKALNA. kompozitor i muziĉki pisac (Vršac.— KLAVIRSKA: sonata. Vecchija 1938 i dr LIT. III scena za Mascherata delle Ninfe di Senna (sa M. 1962. DJELA. — Imp. 1954. Jacopo Peri. 13. 1950. prilikom vjenĉanja francuskog kr alja Henrika IV s Marijom de'Medici. DRAMSKA. Mila. izvedena je 1600. — A. III izd. reprezentativnog stila (stille rappresentativo). turniri i dr. Studirao muziku u ' (G. Nouvelle Revue. Izraz p. the first Opera. fešta teatrale (sa M. Jean.\ Cambridge 1943 (II izd. taktova. meĊu kojima su na - J -tr '1' JJ JTJ J 7T1 ^^ . L. Srednju baletsku školu završila 1948 u Becgradu (M. tj. pe'lia (Delibes). Pesme iz Vranja. dalje. fešta teatrale. i je baritonske i tenorske uloge.125. Simfonijski stav. Drţić). Tal prijevod knjige Lehrbuch des . 1609.: H. ciklusi Noć bez jutra. Jovanović). — M.Ghisi. Loezvenberg. SBIMG. La Liberazione di Tirrena ed Astrea. Intermediji. Theatre Festivals of the Medici. pa je na tekst O. 9. pa 1961 docent i od 1965 profesor. 1608 (arije komponirao C. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. Sonneck. Bio je gotovo 50 godina jedan od najvećih um je u Francuskoj. 1948. Jacopo Peri e la sua famiglia. takoĊer ĉlan Camerate i autor opere Euridice. meĊutim. — IZD/ arije iz opere Euridice J. od 8 normalnih taktova (ili 4 »velika« ili 16 »n taktova) predstavlja »normativnu temeljnu shemu muz stavka« (prema H. D. II. a bio je i vrstan orguljaš i ĉembalist. Caccinijevom). Caccinija. a druga potpunom.v.60 PERI — PERIODA roĉito zapaţene uloge Bugarke (Hristić. 1964. Studirao na ] kom konzervatoriju (R. A. VI). M . Tri pesme Rabindranata Tagore. Od XIX st. 1948 i III. Rinuccinija napisao operu Dafne. Verdi. posvetio dramskoj glumi (poslije Prvoga svjetskog rata ĉlan S. Goldschmidt. je imao izvrstan glas. no uglavnom izbegava spoljne efekte i privremena modna stremljenja. Iduća Perijeva opera. 1949. da Gagliana (A. sonatina za violinu i klavir. PERINELLO. — F. Uhla u Beĉu. 1951. 1949. Ohridska legenda koju je 1948 dobila republiĉku nagradu. As. X. Studien zur Geschichte der italienischen Oper im 17. 1591 postao principale direttore della mušica e dei mušici na mediĉejskom dvoru u Firenci. P. Vecchija Amfiparnaso. 1900. Kraljica ostrva (Thiriet) i dr. podudarnost iz i poĉetnog i završnog dijela periode koja u pravilu obuhv. plesaĉica (Zagreb. baleti. . NOVA IZD. To je prva opera uopće. Jadass God. RAM. 1957. da Gaglianom). Dafne. z. balet Marte e amore. 1949) i dr. Simfonijske pjesme: // Cigno morente. j kojim se oznaĉuje zaokruţena muziĉka misao ĉiji se dijelov Ċusobno odnose kao pitanje i odgovor. naĉelo periode don i u sloţenijim oblicima umjetniĉke muzike. Muziĉka je deklamacija u njima vrlo izrazita. — VOKALNA: Le varie musiche . — SPISI: G. Bila jednom ruţa jedna . PERIER. Lijepa. Vlastimir. 1 ţene partije dala je u baletima Licitarsko srce (Baranović). . Amfiparnaso O. Menetrat. Caccini. Corazzini. a I. Ĉini). Nas je i u operetama. tonike i dominanti taj se naĉin postizava medu reĉenicama odnos pitanj a i odgc Takva p. Fantasta quasi una sonata za violinu (ili violu) i klavir. visoki bariton (Pari II 1869 —• Neuilly-sur-Seine. 3. Geneve 1955). Bojana. 1959 i Gradinar. Leipzig 1901. Scenska muzika: Pepeljuga (za pozorište marioneta) i Novela od Stanca (M. 1973). — Opera Rosmun Pjesme za glas i klavir. vremenski odsjek: dobije. izvedena je prvi puta 1598 u palaĉi Corsi. — INSTRUKTIVNA: Nauka o muziĉ kim oblicima. pa je nastupao kao pjevaĉ (npr. oj ju-naĈ-Jca. O. M. Taskin). Pesme iz Dalmacije. općenito. 6. 1539 — 1637. KOMPOZICIJE. zatim studirao kod A. U muziĉkoj teoriji. sastavljena od dvije male reĉenice (4+4 ta kta) nazi i mala p. 1969 (sa D. još i simetrija muziĉke grade. Opere: Dafne (»favola pastorale«). 1905. XI 1954). Periĉićev inventivni muziĉki jezik bazira na neposrednoj i bogatoj fantaziji. 7. Jeppesen (La Flora. — A. 1625 i dr. I 95i. debitirao i8< Opera-Comique kao Monostatos (Mozart. C. Od 1919 ţivio u Opatiji. nekoliko kompozicija u zbirkama onoga doba. Monteverdi). ĉesto osve-ţenim zvukovima impresioniz-ma. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen. 1955. talijanski kompozitor i muziĉki (Trst.— F. 1948. partija Clorija u operi Flora M. Nagler. DJELA.: L. — Gudaĉki kvartet u C -duru. Torino 1903. Annals of Opera (2 sv. o dnosno tzv. canzonette i gali G. d'autunno. tema s varijacijama. k u Rimu. 1961 (sa D.ve bi vaz-dcc -Ha dje-cb-vi-no. Carlo Perinello. Kontrapunkts S. Jadassohna. Rajiĉića.: F. Kostićem i D. Atti dell'Accademia del Real Istituto Musicale di Firenze. Azije r *e. II 1877 — Rim. II beato regno i Turbini di primavera.: G. 1964. Firenze 1939. ski kvintet u h-molu. Prva reĉenica zav redovito nepotpunom kadencom.Beethoven: IX simfonija u d-molu op. (A. takoĊer na Rinuccinijev tekst. — H. faksimil obj. MGG. da. i Pregled razvoja hormonskih stilova. 1919. Od 1948 u Beogradu profesor muziĉkih škola Josif Marinković i Josip Slavenski. 2 e 3 voci con aggiunta d'arie nuove . romanca za violinu i klavir. Labudovo jezero kovski). Prema tome dvije mu -> reĉenice. MeĊusobna harmonijska nost reĉenica oĉituje se u kadencama. — Isti. 1958. P. J. 1967. 1948. 1931). Solerti. — SPISI: Josif Marinković. 1904—14 nastavnik kompozicije na Konzervatoriju u 1 od 1914 docent na Konzervatoriju u Milanu. . RMI. Croquis d'artistes: Jean Perier. X 1930 —). Rinuccini). Sa ansamblom beograi Narodnog pozorišta gostovala u zemljama Evrope. da P. da Palestrine. ~z&mljo\mL MM sta. I. 1598 (sa J. Bussine. — A. Skovranom. PERICIC Battista Viotti 1950 u Vercelliju osvojio je nagradu za gudaĉki kvartet. PERIODA (grĉ. Ghisi.: operu Euridice obj.— KAMERNA: gudaĉki kvartet. pored diferencijacije u šecima. Riemannu). Rajiĉića. 1962 (sa M. XII I9 27 —)• Kompoziciju završio u Muziĉkoj akademiji u Beogradu u klasi S. 1945—69 istaknuti solist baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.: Echo con due risposte »Dunque fra torbide onde«. javlja se u ziĉkoj teoriji oko 1100 (Johannes Affligemensis). U istom baletu igri sa podjednakim uspehom glavnu ţensku ulogu. Salvadori). — Isti. 1608 i za operu Arianna (O.). — A. Mušica. arije G. I 1942). P. Periju prvenstvo u recitativnom stilu. odnosno dvaput po 4 takta. Romeo i Julija (Prokofjev). 1905. E. et alcune spirituali in ultimo con continuo uz pratnju ĉembala (ili chitarrona) i orgulja. . B. 1934 (Accademia d'Italia). Marx pojmom periode podrazumijeva se. Jacopo Peri. nadalje varijacije i druga djela za klavir. Solo-pesme: Šumske idile. sonatina. Kao ĉlan firentinske Camerate zanosio se idejom o oţivljavanju starogrĉke tragedije. 1933. X. od 1956 u Muziĉkoj akademiji asistent S. 1948. LIT. balio e drammatica alla Corte Medicea dal 1600 al 1637. svita za 3 v ioline. Veće na "skolju i Grm. . Kon trapunkt. Ĉarobna frula).. U svojoj umetniĉkoj karijeri ostvarila niz kreacija. 3 fragmenta ove opere obj. Milano 1940. Hrvatska himna »Lijepa naša dorr I I TUL-ŠOL. ORKESTARSKA: simfonijeta za gudaĉe.IV stavak »Himnal PERIĆ. 1966. 1968. Dva puta napuštao muziĉko kazalište. 1962. Ghisi. 3 arije iz Le varie musiche obj. Fešte musicali della Firenze Medicea. Firenze 1895. DELA. a zbog izraţajne muziĉke pretacije i osobita glumaĉkog talenta bio je veoma cijenjen vao je Pelleasa na prvoj izvedbi opere Pelleas et Melisam Debussvja (1902) i ostvario tada svoju najbolju ulogu. Pregled nauke o harmoniji. Armonia razionale. Casella. saraĊuje i u ĉasopisima Zvuk i Pro mušica. Alle fonti della mondia. najprije kao oznaka za melodiju rašĉlanjenu cezi na poloviĉni i potpuni završetak. 1628. MGG. Sn. vodio i mi odjel na Istituto editoriale italiano. osporavao je. 1615. 1617. 1962. G. Radenkoviĉem). U stilskom pogledu njegova dela odišu neoromantizmom. skripta za predmete Harmonija. Na toj se shemi temelje plesa i pjesme. francuski pjevaĉ. saĉuvan libreto i po 2 kratka Perijeva i Corsijeva muziĉka odlomka). 1971.-re sla. Firenze 1905. 1614. Razvoj tonalnog sistema. Osobito je vaţno njegovo izdanje madrigalske kon O. — O. Reĉenice periode temelje se na neznatno iz njenoj ili srodnoj graĊi (a ax ili a b). u stilu novog monodiĉkog recitativa. dio ili ulomak nekog teksta. La Precedenza delU dame. 1908. Skovranom). —• Miserere. Jahrhundert. Perija. zatim od st. de Curzon. intermedij. Corsijem. Malvezzija. 1919. Veoma aktivan muziĉki pisac. Torchi (L'Arte musicale in Italia. Stva ralaĉki put Stanojla Rajiĉića. 1922. 1611 — 13). Harmoi graĊa kreće se obiĉno izmeĊu dva pola. preglednosti forme i izrazitoj naklonosti sonat-no-dramskom izrazu.

1943. od 1948 u SAD. 1942. X. 1960.1 stavak 61 umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1943 u Osijeku kao operni korepe titor i dirigent.IVstavak r i r r r n rr g-moi *r Ako obje reĉenice završavaju toniĉkim trozvukom. a od 1974 ponovno u Zagrebu. W. G. Epitafium dla Nikosa Belojannisa. Milano 1920 —22. Integrative Devices in the Music of Machaut. 1963. Komponirao je pod utjecajem francuske neoklasike. r r rr r 1 i =t= r r U brzom tempu pak. 1952 i dr. 1955. 2 simfonijske skic e. PERKOWSKI. 1945. 1965—67 djelovao u Zagrebu. — P. Kod nepravilne p. kod K.: H. — L. Dahlhaus. K. 1968. zbor i orkestar: Ballada pomorska. u izdanju Beitrage zur Geschichte der Musikanschauung im 19. DJELA. Schubert. Bach-Jahrbuch. uvertira. Monody II za kontrabas solo. 1948—57 predavao povijest muzike u New Yorku i Louisvilleu. varijacije na vlastitu temu. 1956. Untersuchungen zum Problem der Symmetrie in der Instrumentalmusik W. 1950 i 1952. Massenkeil. flaute i komorni orkestar.A. sole. Grosse Kompositionslehre I. 1919.. 1317—18) za posebnu vrstu -> mutacije kada je kod solmiziranja melodija mutirala iz hexachordum durum u hexachordum molle ili obratno.283. Studij kompozicije završio 1942 na Univerzitetu u Chicagu i zatim se usavršavao kod E. Regensburg 1965. Rapsodia. MQ. moţe imati i 32 takta (npr. God. permutacijske fuge (javlja se kod J. Tri simfo nije: I. — Gudaĉki kvartet. npr. Studirao na Varšavskom konzervatoriju (R. Simfonijeta. Mozart-Jahrbuch. 1947).550. što dovodi do primjene svih kombinacijskih mogućnosti u toku stavka.Mozart: Sonata za klavir u G-duru K. 1959 i 1960. a i odstupanja (proširenja. — C. U praksi se meĊutim susreću mnogobrojne varijante. The Music Review. a završavaju razliĉitim kadencama (npr. 1925 (izgubljen). nego i visina tona. 30. LIT. rekonstruirana 1952) i druga djela za klavir. LIT. Studirao na konzervatorijima u Miinchenu i Leipzigu. 1. Harmonic Aspects of Classic Form. New Jersev. fantazija za klavir i orkestar. 1951.V. Ukrajina. — A. Concertino za fagot i flautu. rekonstruirana 1955). 1955— 56 na istom poloţaju u Mariboru i 1956—65 u Skopju. nadalje javlja u fugama s više tema. 1960. Ino. 1916. za orkestar. 1967. Serial Composilion and Atonality. I stavak PERLE. 1966. — Sonata za klavir. a druga na tonici: Andante grazioso W. Poloneza u As -duru F.Mozart: Sonata za klavir u A-duru K. Ch. koncertantna simfonija za violinu i orkestar. George. 1949. 1962. J. Prva reĉenica periode završava ĉesto poloviĉnom kadencom na dominanti. 1957 —61 profesor na Kalifornijskom univerzitetu i od 1967 kompozitor in resistance Univerziteta u Tanglewoodu. Rapsod. Wagners Begriff der »dichterisch-musikalischen Periode«. Jedan od prvih ameriĉkih muziĉkih stvaralaca koji su usvojili dvanaesttonsku kompozicijsku metodu. Lyric Pieee za violonĉelo i klavir. V. 1926 (izgubljena. Zum periodischen Prinzip bei J. sonatina za klarinet i klavir i dr. Chopina. koncert za klavir. 1946. nepravilni broj taktova. za violonĉelo solo. Classic Suite. Fantazja. 1950 i Klementyna.Beethoven:Sonata za klavir u As-duru op. Gdjekad prva reĉenica pri kraju modulira u tonalitet dominante: 336=3=^ g-mol W. F. Bass. Direktor Konzervatorija u Toruriu (1935—39). Berlin i Stuttgart 1902. 17. Lindjo. Val cer u Des-duru). 1960). Szymanowskog i poljskoga muziĉkog folklora. solo -pjesme. 2 koncerta za vio linu. a pro mjena se oznaĉivala odgovarajućim predznacima odnos no b.PERIODA — PERMUTACIJA Dvije velike reĉenice (8 + 8 taktova) saĉinjavaju veliku periodu : Andante con Variazioni Lv. 1951. Little Suite. 1935. Ialomita. dirigent Metropolitana i Connecticut Symphony Orchestra (1952—59). — VOKALNA: kantata VCisla. G. Statkowski). I. 1958. zbor i orgulje. 1954. 1923 i klavirski kvintet. Piotr Perkowski. Zasluţan je za razvoj suvremene poljske muziĉke kulture. XII 1900 —New York. Radio-opera Girlandy. 1948. ORKESTRALNA: 3 simfonije. sonatina za trublju i klavir. 1948. suţenja. Satztechnische Fragen in der Kompositionslehren von F.: Z. permutatio). Monody /za flautu solo. A. Baleti: Szvantezvit. 1932. Triolct za gudaĉki kvartet. Periode od ĉetiri takta (2+2) susreću se najĉešće u pola ganim stavcima u kojima je u jednom taktu sadrţana ĉitava (dvotaktna) fraza: Andante vVA. God. Koch (disertaciia). God. 6 Bagatelle. — Duo za K. 1950. PERMUTACIJA (od lat. 1962. 1939. Mozarts. PERIŠIĆ. 1947. rumunjski dirigent i kompozitor (Ograda. 1956. Ramer. P. VII 1970). 1935 (prer. Bach. tj. — KLAVIRSKA: sonata.V. Scenska i filmska muzika. —• Zborovi. Dirigiranje studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu.26. što je karakteristika tzv. Neue Beitrage zu einer Lehre von den Tonvorstellungen. S. The Music Review. 1950 —55 dirigent Zagrebaĉke opere. 1950. Ać. 1962. — G. 6 preludija. 22. Journal of the American Musicological Society. 1950. ORKESTRALNA. 1947. njego vo je djelovanje u prvoj reĉenici u znatnoj mjeri oslabljeno terc nim ili kvintnim poloţajem kvintakorda ili tzv. Sonate: za violu solo. IV. Zur Musiksprache der Wiener Klassiker. 1949. Lissa. Riemann. 1926 (izgubljena). 6. Kompozicije za sole i zbor. — L. 1946 odlazi u Italiju (dirigent Rimske opere i milanske Scale). U višeglasnom stavku p. kombinacije glasova niţu se slobodno što se od XVII st. 1948. — G. MQ. Wiesbaden 1962. —■ SPISI: Evolution of the Tone-Row: the Tzvehe-Tone Modal System. 1959. Salmen). 1938 (izgubljen. 3+5) od ovih najtipiĉnijih primjera periode. Reesea na Univerzitetu u New Yorku. ORKES TRALN A: Plesna suita. 1932 (izgubljena. gudaĉki kvintet. Niedt. pa se mijenjao ne samo solmizacijski slog polustepena (mi-fa). dirigent i kompozitor (Dubrovnik. sonata za obou i klavir. ţenskim zavr šetkom. istodobno i profesor Konzervatorija (1941—44). Trattato di forma musicale. Ionel (Jonel). 1955 i Sinjonia dramatica. Bio je i nastavnik na Manhattan School of Music u New Yorku (1952—59 i od 1965). Balkanske pitoreske. Piotr. S. Suite. poljski kompozitor (Oweczacz. Stekavši naslov Master of Music uĉio muzikologiju kod G. Uwertura zvarszawska. 2. — KOMORNA : 5 gudaĉkih kvarteta (III. zborovi. — Th. 3 za klarinet solo. Szymanowskog i u Parizu kod A. kada se dva takta raĉunaju kao jedan. Riepel und H. Eighteenth Century Theories of Musical Period Structure. V 1915 —). U Bukureštu dirigent Drţavne opere (direktor 1929—32 i 1934—36) i simfonijskog orkestra radio-stanice (1936—44). MGG. 1954. p. naziv što ga je upotrebio teoretiĉar Marchettus iz Padove (Lucidarium in arte musicae planae. 1941. E. Ralner. PJB. PERLEA. The Chanson of Antoine Busnois. Atonality and the Twelve-Note System in the United States. 1960. 1950. Od 1931 organizator muziĉkog ţivota u Poljskoj. Ponekad i dvije periode stoje meĊusobno u sliĉnom odnosu kao reĉenice unutar periode: oblikovane su prema naĉelu simet rije. ameriĉki kompozitor i muziĉki teoretiĉar (Bavonne. 1967 —74 u Rijeci.Mozart: Simfonija u g-molu K. A. solo-pjesme. znaĉi onaj sluĉaj izmjene glasova (Stimmtausch) kod kojega su svi glasovi izmijenjeni u višestru kom kontrapunktu. DJELA. Suita geometrycsflautu i klavir. — Sonata za klavir. 1953. — Solo-pjesme. 1938. — DRAMSKA. 1945. 1954. G. Benary. . profesor Konzervatorija u Varšavi (1949— 51. VIII 1920 —). DJELA. koncert za violinu. 331. 1962) i Wroclawu (1951 —53). Hebrevj Melodies za violonĉelo. se i kao teoretiĉar zalaţe za povezivanje neoklasiĉnih oblika s dodekafoniĉkom organizacijom zvukovnog materijala.V. Za zbor i orkestar odn. The Score. Georgiades. —• Isti. 2 duhaĉka kvinteta. 3 etide za orkestar. II. rekonstruiran 1948) i 1960. sole. Jahrhundert (red. 13. 1954. Heidelberg 1955. Feil. Ko. Kfeneka u New Yorku. 1947. 1958. ORKESTRALNA: simfonija u C-duru. za violu i klavir. III 1901 — ). seherzo za duhaĉki orkestar. h u b ili obrnuto. 1960. Bacha). Roussela (1926—28). Kad se takva izmjena provodi prema strogo utvrĊenom redoslijedu radi se o pravilnoj p. taktovi 17—-48). 3 Movernents.11 stavak DJELA. 1969.

Zastupajući ideje cecilijanskog pokreta. Carabella i E. Ostale kompozicije oratorijskog karaktera i kantate: O Padre nostro. e-d-c). Perosi. Tischleru oko 115. Baratti. Svoju bogatu i nadasve uspješnu umjetniĉku karijeru završio je 1949. MGG. AFMF. 1904. Bergamo 1899. 4 Danze za dvostruki gudaĉki kvintet. Apel (Historical Anthology of Music. Rinaldi. koncert za violinu. prema Y. 2 rekvijema. 1898. psalmi. 1912. Dok su Leoninovi orgar ritmiĉki slobodni. 1934) i Oedipe (Enescu. ORKESTRALNA: koncert za klavir. Acireale 1932. P. La Risurrezione di Lazzaro. pjesme. c-e-d. 1934. tema s varijacijama. Tortona. svoje oratorije L. Damerini. Zur Melodiebildung Leonins und Perotins. je najveći kompozitor razdoblja -> Notre Dame. ZFMW. 1937. MF. L. Perosi. K\. Mefisto (Gounod. 1932)5 Vercingetorix (Canteloube. Perosi e le sue opere. — G. Y. 1962. o-sobito oratoriji i mise. Završio pravo. studirao na akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Milanu (M. najbrojniji su troglasni ganumi. Venezia. Torino 1954. The Enlargement of the »Magnus liber or Journal of the American Musicological Societv. Perosi. oko 1620 — Pariz. autor prvih ĉetvorogla kompozicija u evropskoj umjetniĉkoj muzici. 1938 i dr. 1930. 23. 1921. —=■ Opera Mi 1940. 2 (varijacije). 1931 — 32. S. 1932. 1907. 1898 imenovan stalnim dirigentom Sikstinske kapele. . Haller). L. bas-bariton (Rambervillers. Lul . 1025 ( I I izd. A. Rolande et le mauvais garcon (Rabaud. Glinski. Roma 1952. francuski kompozitor. Greese. Herodiade). PERNET. MeĊutim. L. M. PERPETUUM MOBILE (lat. Mućci. gudaĉe i 4 roga. piše najvi. Tako obnovljenim oratorijem izvršio je snaţan utjecaj na svoje suvremenike. 3. 1160 — oko 1200 ili 1205. Leipzig 1940. 1899 — 1918.*X 1956). L. — Z. Gennrich (1955) i dr. II Sogno interpretato. 1947). pa u crkvi sv. Bernardija. koncert za vi< 1932. P. Tonalno se Pe nusova muzika kreće izmeĊu pentatonske heterofonije i tonE znaĉajki dijatonske dur -ljestvice. Torino 1936. Della Corte.. e) permutacijom se moţe dobiti 1 X 2 X 3. ukupno 6 varijanti (c-d-e. Brindle. Aspects of Medieva Renaissance Music. 1899. La Vision de Mdna (Dumas. promjena re doslijeda tonova unutar nekog niza. Paglialunga. 1935). 21. retrogradni oblik i retrogradni oblik inverzije). S. PEROSI izgraĊivao na tekstovima iz EvanĊelja. — A. — A. usavršavao se 1893 u Školi za crkvenu muziku u Regensburgu (F. Don L. Napoli. Milano 1959. Sch -(Garre). PEROTINUS (Perotin. sonata za vio linu i klavir. me ment perpetuel. — KOMORNA: 18 gudaĉkih kvarteta. npr. 1921. P. iz o. Perosi. 1902. Musiciens d'aujourd'hui. Vespertina oratio. Nakon angaţmana u po krajinskim kazalištima. Herkunft und Entwicklung des »Magnus liber organi de phonario«. francuski pje i operni libretist (Lyon. Davison i W. Saladin) gdje je diplomirao. — G. Pariš 1922. Prvu muziĉku naobrazbu dobio od oca Giuseppea. In Patris memoriam. gotiĉke moduse (2. Pierre (nazvan Abbe Perrin). koncert za klarinet. IX 1966). Machabey. Ottocento mu italiano. 1929.: F. pothvat je propao : financijskih i pravnih razloga. L. narušava njegov originalni oblik (kao što ga u biti narušavaju već i njegove klasiĉne varijante. Spominje ga anonimni engleski autor traktata objavlji u djelu Scriptores . LIT. Perotinus Revisited. 1960. Debussy. —• VOKALNA. je napisao velik broj djela od kojih su najznatnije kompozicije duhovnoga karaktera. Suite posvećene talijanskim gradovima: Roma. menica H. — C. Verdi.: A. Pt lunga. Dć. Perosi. 1930. (pi W. — H. — Sonata i brojna druga djela za klavir. a bio je i partner Grace Moore i Georgesa Thilla u filmskoj verziji Charpentierove opere Louise. Spomenica W. 1898. — E. 1917. Dies iste. 1925—55 nastavnik na Konzervatoriju u Torinu. DJELA. 7 Ch. napisao za njih nove klauzule i dodao mnoge 1 organume. d-e-c. —■ Djela za orgulje. Wiori. — E.: sva djela za koja je utvrĊeno Perotinusovo autorstvo je H. PEROSI. Perotinus. Faust) i dr. Musmeci. d. U ^serijelnoj muzici p. Camberta (La Pastorale. 1947). L'Oratorio musicale e »La Risurrezione di Cristo« di L. Oratoriji: La Passione secondo San Marco. vokalnom polifonijom Palestrine i Schiitza. Luigi. sigurno utvrĊeno njegovo autorstvo. Papandopula.F je 1669 sa R. Perotins Beata viscera. RMI. Perotinus Magnus. Roma 1924. O njegovu ţivotu nema pouzd podataka. je postigao muziĉki izraz sugestivna djelovanja. inverzija. 1909. — KOMORNA: gudaĉki kv 1910. Rolland. L. e-c-d. 1929 i // Nazzareno. Firenze. — CRKVENA: više od 20 misa za 2— 8 glasova. improvizacijskoga karaktera. je sudjelovao na praizvedbama opera Perse'e et Andromede (Ibert. — Isti. L'Entrata di Cristo in Gerusalemme. Genova i Milano. modus. N. tal. orguljaša katedrale u Tortoni. 1898.A. Cantata in onore della Beata Cabrini. više s za razne sastave i dr. VI 1966). Andre. MQ. u kojoj se jedna lodijsko-ritmiĉka figura odvija neprekidno u brzom tempi poĉetka do kraja stavka. 1900. L. on se kao kompozitor prikljuĉio onim reformatorima koji su nastojali talijansku crkvenu muziku osloboditi od nadmoćnog utjecaja opere i vratiti je tradicionalnom stilu.: R. Del 1 i A. -* Modalna notac P. a najpoznatiji su ĉetvoroglasni organumi Videru Sedenmt principes. B. oko 200 kompozicija za klarinet i klavir i dr. L. 1962. 1948. Pariš 1908 (XVIII izd. Coussemakera (anon. 1929). Cameroni. U toj je sluţbi. — Obradbe narodnih napjeva za zbor. 19C17. a Perotinusovi glasni i ĉetvoroglasni. 1963. Roma 1967. — M. Scherzo. A libreta prvih francuskih opera R. V 1883 •— 6. von Ficker (1930 i 1946 — 47). inspirirajući se duhovnom muzikom prošlih razdoblja — melodi-kom gregorijanskoga korala. X. 1936. 1956). PERRACHIO. DJELA. Immagini e sotiche nella mušica ita Siena 1957. Lo: Perosi. Svaka p. •— R. II Momento perosiano. ziĉki pisac (Torino. 1897. — Vokalne kompozicije. od XIX st. 1913. 26. nije prvi primijenio tehniku trogl ali je troglasno višeglasje tek u njegovim djelima postiglo p umjetniĉku vrijednost. La Lettura. L. Haberl. za ko. 1947. se mnogo upotrebljavala u -> dodekafoniji. — A. Oi revidirao Leoninovu zbirku Magnus Liber Organi. ot\ je 1671 u Parizu prvo francusko javno operno kazalište izved opere Pomone. The Question of tins Oeuvre and Dates. Messina. 1944. 1952. U suvremenoj muzici. Klauzule su najĉešće diskantske. Natalitia. — H. 1910. U muziĉkoj literaturi najpoznatij primjeri Moto perpetuo op. Uĉitelj pjevanja na seminaru u Imoli. 1950. prema H. IV) i Johai de Garlandia. — G. LIT. PERRIN. matematiĉki postupak koji se sa stoji u mijenjaju poretka elemenata odreĊenoga niza. 1899. Kassel 1967. 1922. — C. PĊnnain. 1671). 1928 postao ĉlan Pariške opere na kojoj će u toku godina ostvariti cijeli niz izvanrednih kreacija. balet La Calunnia. Husmann. 28. tae Mariae Virginis). NOVA IZD. U nizu djela. // Natale del Redentore. Gani. Mušica Disciplina. // »Clavicembalo ben temperatoi di G. Perosi. i 4. 1940 jedan ili više organuma obj. E. nego na sve tonske i ostale -> parametre. sonata za violu i klavir. ORKESTRALNA: koncert za klavir. Don Giovanni (Mozart). na opernoj pozornici debitirao 1921 u Nici kao Vitellio (Massenet. H. violonĉelo i klavir. Albertini. London 1966. A propo quadruples perotiens. Taccuino. 1900. Les Primitifs de la musique francaise. — Isti. . Perosi.ra'zaodtri tona (c. Bressan. trajno gibljiv. himne. Perosi e i suoi primi quattro oratori. mala suita.F. L'Oratorio di L. Husmann. Perosi. Gastoue. P. od 12-tonskog niza mogu će je naĉiniti I X 2 X 3 X 4 X 5 X 6 X 7 X 8 X 9 X I O X U X X 12. zvukovnom monumentalnošću Bacha i Handela •— P. Riemannu. 5 gudaĉkih kvinteta. je prvi veliki kompozitor višeglasne muzike ne samo po tek nama kojima je obogatio višeglasno muziciranje nego i po un niĉkoj snazi i uvjerljivosti svoje muzike. Pastorale za zbor i orkestar. Mose. talijanski kompozitor (Tortona. su R. meĊutim. talijanski kompozitor. a u spomenutih 479 001 600 permutacija sadrţani su i onako svi mogući 12-tonski nizovi uopće. ibid. ostao sve do smrti.Gennrich. ukupno 479 001 600 varijanti. francuski pjevaĉ. La Trasfigurazione. 1958. Roma 1924. Milano 1952. Don Kihot (Massenet). Apelu oko 1160 — 1220. M. 3. Simfonijske poeme Dovrei non piangere i La Fešta del villaggio. Stoga je P. Usprkos uspjeha-predstave. meĊu kojima su uloge: Boris Godunov (Musorgski). XII 1872 — Rim. I2. Die drei-und vierstimmigen Notre Dame Organa. se primjenjuje ne sa mo na tonske visine. klavirski kvintet. ou le Mariage de Bacchus. diplomirao klavir i kompoziciju na Konzervatoriju u Bole God. Cantata dell'anima. zapravo rada novi niz. d-c-e. In diebus tribulationis. 70 Canoni. Perosi. h X. a u i muzici posljednji stavak Perpetuum mobile iz Simfonijete za g ĉki orkestar B. Milano 1953. — H. 3 Notturni a G. / Principi fondamentali dellu compos: musicale. 194. kratio je Le nove organume. Husmann (Publikationen dlterer Musik. La Strage degli innocenti. 1901. Dumontier) i kod A. 1904. 1659. Transitus animae. što nastaje permutacijom. La Risurrezione di Cristo. Roncaglia. Paganinija. X. 1955. studije i ĉlanci. Ludwig. Perosi. toĉno odreĊenim ritmiĉkim modusima. 6. uz prekid zbog bolesti 1915—23. i to oko 1190 —: kao nasljednik Leonina u katedrali Notre Dame (tada crkva . 1896 zareĊen za svećenika. Die liturgischen Organa Leoninus und Perotinus. -. Vjerojatno djelovao u Parizu. naziv za in: mentalnu kompoziciju virtuozna karaktera.62 PERMUTACIJA — PERRIN Perosi. — M. // Giudizio universale. Tischler. Maximilien (Milhaud. 1902. P. Sanders. pastorala i scherzo. Uz liturgiĉke organume P. II za violinu i orkestar i Sona mouvement perpetuel za violinu i klavir N. Leoninovi organumi su dvoglasni. Perosi. a i zbog spletaka J. nus). — Isti. Notre-Dame Organa. — INSTRUKTIVNA: Trattato d'arn 1927 (II izd. Melodija Peroti: saţeta je i redovito kraća i pregnantnija od melodike Leonin organuma. Marka u Veneciji. 1 Ariane. L. — Isti. suita za violinu. On je. Ţivio je vjerojatno na prijelazu u XIII st. Medu prvima primjer tzv. — A. Milano 1924. 1931). — E. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Parizu (A. Pomone. je pisao i conduc u motetskom stilu. Le Sette parole di Nostro Signore Gesit Cristo sulla cro-ce. T. IV 1675). 1962. Serial Composition. Lorenzo. God. I 1894 •— Pariz. gloria vivente della mušica sacra. L. New York 1967. Torino. 1963. oko 150 moteta. 1933). I. moto perpetuo). Ro (1936). pijanist i. Cambertom isposlovao dopuštenje Luja XIV. — SPISI: V 1 pianistica di C. franc. Rokseth oko 1170 ili 117 nakon 1220). 1901. zvan magister Perotinus m. Torti. LIT. The of Perotinus.

The Pleiades za zbor. u visokim registrima ĉist. MGG. ĉegrtaljka od peĉene gline ili kovine. Be. PERTILE. The Juilliard Revievv. 1929 — 54. IV 1756). — Baleti Thcn one Day. P. 4. Broder..: F. DJELA. U metru prevladava dvodobnost. Za njihova boravka u Londonu (1842) nastalo je Perrotovo koreografsko remek-djelo (u suradnji sa J. X 1812 —■ Neuilly-sur-Seine. Fanny Persiani. PERSIANI. u Philadelphiji. 1735. RMI. La Flavia. Uĉio kod V. X. F. VIII 1892). 1943. Svoju današnju vaţnost varavi zahvaljuje peruanskomu pjesniku Marianu Melga. te Faust (Panizza. — D. 1940. Vincent Persichetti. Twetitieth-Century Harmony: Creative Aspects and Practice. MQ. 1944 i Eye of Anguish (King Lear). Padova. UyKKep. Martini. djelomiĉno sa 2 oboe i 2 trublje. Narodna muzika zapadnih nizinskih predjela na Pacifiku nastala je miješanjem muziĉkih elemenata španjolske i crnaĉke etni ĉke skupine. King Lear. — /. Les vrais createurs de 1' opera francais. 11. jasan i oštar. 1939 — 65. 1955. 1686.: L. te velik ambitus i veliki skokovi. koncert za klavir. Pošto je već zapoĉeo pjevaĉku karijeru. Jelica. predavao zatim pjevanje na Konzervatoriju u Milanu i vodio teĉaj usavršavanja na Scali. Uz taj orkestar koncertirali su najugledniji domaći i strani solisti. medu ostalima. 1945. 1962.: A. sonata za 2 klavira. 8. od 1932 vodio. XII 1909 —). 1692. — Sonata za orgulje. Tu je bio prvi plesaĉ i koreograf u Mari jinskom kazalištu te pedagog. The Music of Vincent Persichetti. B. Furio Camillo. sposobnošću stilskog uţivljavanja i inteligentnošću interpretacije. Martha). 1966. U muziĉkoj povijesti Bologne P. ORKESTRALNA: 8 simfonija (V. 1943. serenate i druge kompozi cije. kao općenito u indijskoj muzici. bila je nepoznat instrument. Grisi koja se pod njegovim vodstvom razvila u jednu od najvećih balerina svoga vremena. — CRKVENA: misa. 9. 1940. 25. Donizetti komponirao za nju (1835). za gudaĉe. Dance Ovcrture. Pastorale za duhaĉki kvintet. Rusiji i drugdje. 1682—1749 (većinom samo Kyrie i Gloria). Aureliano Pertile (s diskografijom). Uršiĉ. Cantate morali e spirituali za 1 i 2 gl. Harfa. LIT. 6. Le Jugement de Pariš i La Guerre des femmes. Njena velika ţivotna kreacija bila je uloga Lucije di Lammermoor koju je G. Aldrovandini.: /). Već za studija zbo rovoda pjevaĉkih društava. Tamošnji plesovi — kao resbalosa. Od 1955 solistica Ma riborske opere. 1939 — 41. pjevaĉica. kompoziciju i dirigiranje. Cejtlina. Figarov pir) i Gilda (Verdi. koreograf i ped agog (Lyon. — CRKVENA: Messa e (8) salmi concer-tati za 4 gl. Guest. P. 1955. silazne anhemitonske pentatonske melodije. Od 1952 urednik u izdavaĉkoj kući Elkan-Vogel Co. Narodna. 2 klavirska kvinteta. PERTI. kao nasljednik S. Jules Perrot. Giselle. Concerlino za klavir. God. LIT. Londonu. 6. 6 sonatina. od 1947 profesor na Juilliard School of Music u New Yorku. 1688. Silvestrini. Poems (3 serije). I 1952). koji je kod Mestica dobio španjolski tekst uz evropske plesne elemente. 1963. 63 i kao odliĉan pedagog. a zatim se usavršavala kod A. uz violine i bez njih. Torelli i G. njegovi su uĉenici. canzonette. Studij klasiĉnog baleta zapoĉet u Lvonu nastavio u Parizu kod A.: R. 1952. a od 1922 na milanskoj Scali. Fanny (roĊena Tacchinardi). 1960. 1940. VIII 1810 — Parame. 1940 i 1954. U njima ima i elemenata iz civilizacije prije Inka. Me. Ruda Ravnik -Kos i dr. Koncertirala u Italiji i Jugoslaviji. God. a od 1696 do smrti bazilike San Petronio u Bologni. Cicognari). 1922 na inicijativu L. talijanska pjevaĉica. tondero . K. 21. sopran ( Litija. Jules Joseph. 1954. Mušica e Dischi. Nije raspolagao velikim glasom. francuski plesaĉ. Sonate: za violinu i klavir. preteţno s orkestrom i orguljama. Bavagnolija u Milanu. Kontrapunktski splet ĉesto je zamršen. Ludo Vero. Oreficea u Padovi i kod M. U plesovima i pjesmama današnjih peruanskih Indijanaca proţimaju se indijanski i španjolski elementi. 1939— 59. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. za violinu solo. Pariš 1881. 1953. Divertimento. Pariz. Mileva. a time se postizala uigrana i precizna interpretacija gotovo jednaka onoj kod komornog muziciranja. Bio je na glasu PERTOT. Više od 20 opera: Marzio Coriolano. — DRAAiSKA. Pas de guatre. X. svih pet baleta na muziku C. Pugnija. ali se odlikovao neobiĉnom pjevaĉkom kulturom. La Rosaura. MocKBa 1927. — VOKALNA: 2 kantate. Grisi. Debitirala 1832 u Livornu i ubrzo se zatim afirmirala na glavnim talijanskim opernim scenama (zvali su je »La piccola Pasta«). 24. Fables za recitatora i orkestar. pa frul e od trstike. Karakteristiĉne su. LIT. Kumara. uz instrumentalnu pratnju. 4. 1848—59 djelovao u Petrogradu. VII 190c — Golnik. 1948. The Romantic Ballet in England. PERSIMFANS (kratica od Llepeuu cuMcfiommecKuu aucaM. tvori politonalne spojeve. G. Fairy Tale. The Liltle Piano Book. osnovan god. Studij završila 1934 na Konzervatoriju u Veneciji (M. iako kretanje njegovih dionica. Zuţek.: G. koje su se afir mirale u domovini i inozemstvu. V 1867). i K. Uz Giselle u njegove najpoznatije koreografije idu: Ondine. Tipiĉan je huayno. 1949. R. Uĉiteljski pjevaĉki zbor.: A. DJELA: 27 uvodnih simfonija za mise. — W. — SPISI: William Schuman (sa F. Lifar. t enor (Montagnana. Schreiberovom). God. Njegove najuspjelije uloge bile su Otelio (Verdi) te Neron i Faust (Boito. bili G. Izuzetne okolnosti pod kojima je nastupao zahtijevale su najveću sabra nost i zalaganje svih ĉlan ova ansambla. Moore. Ide medu najveće koloraturne pjevaĉice svoga vremena. 1963 i dr. Milan. VI 1661 —■ Bologna. pro finjene muziĉke kulture i izrazite sce nske nadarenosti. c. trublju i gudaĉe. 1689. Launay. te od ljamine ili pelikanove kosti sa najviše 7 rupica (kena) i trublje od gline s usnikom i ravnom ili zavinutom cijevi. LIT. 31. 1920 — 21 pjevao na Metropolitanu u New Yorku. septet za drvene i limene duhaĉke instrumente i klavir. Persichettijeva je muzika tonalna u osnovi. koloraturni sopran (Rim. A. uĉio dalje kod A. PERTOT PORTOGRANDI. Be. X. Ves trisa. Betetto). arije. Te Deum za zbor i orkestar. zborovi. LIT. Schuman. 1830 angaţiran kao prvi plesaĉ u londonskom King's Theatre i iste godine gostovao u Parizu kao partner M. Najprije uĉitelj. New Yorkl938. 1962. Od 1942 predaje kompoziciju na Konzervatoriju u Philadelphiji. 1963. Osim na jugoslavenskim opernim pozorni cama gostovala je u Trstu. — R.^MGG. 1859 povukla se s pozornice i pouĉavala pjevanje u Parizu. Kiihner. 1926—29 izlazio je i muziĉki ĉasopis [lepeuMcfJaHC. pasija i proroĉanstava. La Esmeralda. FlHTb jieT ITepCHMcbaHca. Poslije drugoga svjetskog rata bio je dirigent velikog pjevaĉkog zbora u Šĉedni i muškoga zbora na Prošeku i Kontovelu. 1961. 1961. talijanski kompozitor (Crevalcore. Giacomo Antonio Perti. po Nizozemskoj. priliĉno slobodno. većinom za gudaĉe. 1905. Celletti. djelovao je u Moskvi do 1932. Nastupao na opernim scenama po ĉitavoj Italiji. 1700. Sonata za ĉembalo. solo-pjesme. 1962. Od 1690 kapelnik crkve San Pietro.Century Choral Music. Slonimsky. Celebrations za zbor i duhaĉe. Giuseppe Persiani e Fanny Tacchinardi. harfistica (Trst. 1962. MF. Taglioni. 1955. 1951. X. 1950 za duhaĉe. panova frula od trstike ili peĉene gline. jedan od najizrazitijih predstavnika bale tne umjetnosti romantiĉnog raz doblja. sonatina za orgulje. Aureliano Pertile e il suo metodo di canto. 10. Giacomo Antonio. za duhaĉe). Repertoar mu je bio veoma širok. The Hollov Men za trublju i gudaĉe. 1944. Giegling. rjeĊe s preskakivanjem u trodobnost. — Komorna sonata u zbirci Sonate da camera a violino e violoncello di vari autori.PERRIN — PERUANSKA MUZIKA kojemu je 1672 uspjelo dobiti koncesiju za sebe. koji je naslijeĊenim melodijama varavija podmetnuo strofne tekstove. ali on obiĉno ne smeta isticanju strogih ritmiĉkih impul sa. — Isti. Giacomo Antonio Perti. 1696. 10 serenada za instru mentalne sastave. N ezine su glavne kreacije Lucia di Lammermoor (Donizetti).6Ab). Aureliano. Corallijem) balet Giselle (A. 1942—67. simfonijski orkestar bez dirigenta. PERUANSKA MUZIKA.ru (1791-—1814). Sassoli -Ruata u Rimu. Na turneji po Italiji upoznao je 1834 u Napulju C. — H. Pierre Perrin. 3. — Y. Utemeljila je prvu slovensku harfistiĉku školu iz koje su izišle koncertantne umjet nice P. više od 400 kraćih kom pozicija. p. Vincent Persichetti. Nerone i Mefistofele). pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Mariboru i na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (J. od 1945 u Trstu. Me. Rigoletto). Studirao klavir. U lirskim pjesmama yaravi spojeni su indijanska melodija i španjolski tekst. se osobito istiĉe kao kompozitor crkvene muzike u strogom kontrapunktskom stilu. LIT. Imala je glas velikog op sega. koja je danas vrlo popularna kod Indijanaca i Mestica. U instrumentariju Indijanaca pretkolumbovskih vremena nalazile su se udaraljke i duhaĉki instrumenti: veliki i mali ruĉni bubanj (tinya). kao i stranih utjecaja. 1940 i za violonĉelo solo. Vincent. Adam) posvećen C. Celovcu i Grazu. Rosina (Rossini. — KLAVIRSKA: 11 sonata. 1941. a zatim po zavr šenom studiju (1929) na Konzervatoriju u Ljubljani profesor muzike u Litiji i Mariboru. 1683. I 1967). Ginevra. 1. — A'. 1960. dirigent (Barkovlje kraj Trsta. talijanski pjevaĉ. od 1945 u Ljubljani solist Slovenske filhar monije i profesor na Akademiji za glasbo. Penelope la casta. Evett. marinera. je pjevaĉica velikog glasovnog raspona. Pistocchi. MGG. 1942. Ostaci autohtone umjetniĉke muzike u kulturi Inka (XII—XVI st. Zajedno su gostovali u mnogim evropskim gradovima. Suzana (Mozart. 1950. pjevao je i dramatske i lirske partije. 2. 1717 i dr.) na podruĉju današnjega Perua saĉuvali su se do danas u narodnoj muzici indijanske etniĉke skupine na visoravnima nad zapadnim obalnim pojasom. dueti. IzmeĊu 1837 i 185 9 pjevala u Parizu. VI. PERSICHETTI. Perrinu i Cambertu s pravom pripada naslov stvaralaca francuske opere. Pariš 1942. VI 1915 —). Artists of the Dance. God. memorie ed appunti. — N. LIT. do 1943 ĉlanica Teatro deVOpera u Rimu. Tcbaldini. 1848). — VOKALNA: više od 20 oratorija. London 1954. Obradio je stare tršćanske narodne pjesme za mješoviti zbor (1952). oko 130 kantata uz instrumente i b. Pougin. 18. je znatno pridonio podizanju orkestralnog muziciranja u SSSR. 1941. 1952. Bologna 1932. MGG. Dance Index. Seviljski brijaĉ). p. Bogatim i raznovrsnim repertoarom i velikim brojem koncerata P. prvotno indijanski obredni ples. Fugazzole. Stabat Mater za zbor i orkestar. Essays on 20 th. Kći Milana. 1708. samo za pedal. Suita za violinu i violonĉelo. —• KOMORNA: 3 g udaĉka kvarteta. je bio izvanredan plesaĉ briljantne tehnike i velikog glumaĉkog talenta. PERROT. XI 1885 — Milano. 1968. koncert za klavir 4 -ruĉno. 1962. Š. debitirao 1911 u Vicenzi kao Lvonel (Flotow. oratorije.-Ch. Posljednji put nastupio 1946. 2 8 misa. V 1931 —).

upućuj« to da jedan odlomak ili pasaţu treba izvesti dostojanstveno. meĊu kojima su sonate za orgulje.— J. nosilac je glavnih uloga. plesaĉ. Bosquejo del proceso de la mušica en el Peru. A. 1. Lima 1952. u Šabac. glavni grad Perua. Prvi vaţniji kompozitori javljaju se u Peruu u kasnijem XVII st. Giselle (Adam). izdavaĉ zbirke peruanske folklorne muzike i autor simfonijskih djela u kojima je koristio peruanski folklor. U Americi je uz gusle snimio na gramofonskim ploĉama bogat niz na rodnih pjesama. gdje 1957 postaje solista. Pablo Chdvez Aguilar (1899 —). takoĊer roĊeni Španjolac. Slavenskog i J. 24. oko 1739 Za svećenika zareĊen 1762. muziĉki pisac. zatim u Beogradu na muziĉkoj školi Stankoi privatno kod J. Alberto Mejia i Enrique Iturriaga (1916 —). Indijanac Teodoro Valcdrcel (1900—1942). Ivana Krstitelja i kneţevskoga dvor. Karakaš.: M. tavo djelo sadrţi nekoliko osnovnih melodija. C. u znak protesta protiv aneksije Bosne i Hercegovine. radom. najlepša i popularnija pesma iz NOB u Makedoniji. od 1929 nosi ime »Alzedo« u spomen kompozitora peruanske narodne himne Jose Bernarda Alzeda. koji je prouĉavao peruansku indijansku muziku i sa svojom ţenom pijanisticom Lily Rosay osnovao muziĉku školu Sas-Rosay. ! PERVAN. —■ 5. DJELA: 16 sonata za ĉembalo. Arbatskog. Renzo Bracesco (1888 —). Quito 1957. Juan de Araujo. Marka. D. »La Purpura de la Rosa« (1701). 1934. Giovanni Battista. Tako se 1936 rodila prva nje. Većina peruanskih kompozitora inspirira se peruanskim fol klorom i formira nacionalnu školu. te vanred smislom za kompoziciju. originalnim scenskim rješenjima. pijanist. svećenik (?. oznaka za interpretaciju. PESCETTI. Bavio se i pedago. Kiihnel). Murko. Kao dobrovoljac uĉestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svjetskom ratu. Valcdrel. 1936 —). Mar Venezia. pripojena novoosnovanom »Conservatorio Nacional de Mušica«. Resbalosa ima npr. Vukmanović. zapisanih koral notama starijeg tipa. Muziĉkite tvorci vo Makedonija. karakteristike prvotnog crnaĉkog brazilskog lunduma. a zatim se vraća u Sarajevo. Panĉe Pešev kao muziĉki umetnik i kompozitor. odliĉan partner i igraĉ. R. mjereno. a prestilizirani su pod utjecajem druge okoline. (-> Indijanska muzika. La Mušica de lo» Incas. sonate idu meĊu posljednje primjerke talijanske barokne ins mentalne muzike. — Crkvena muzika. Toĉke njezina repertoara komponira njezin muţ Moises Vivanco na osnovi suvremene internacionalne zabavne muzike. 1912 u Pragu prilikom otkrivanja spomenika Palackome. 1900 prešao iz Crne Gore u Srbiju. PEŠEV. Skopje 1970. Toma Zakarija. —■ Išli. 1964 usavršavao se u Moskvi. 1962. Osnovao ga Carl Friedrich Peters (1779—1872) je 1814 otkupio od Ambrosiusa Kiihnela Neuer Verlag des Bu.: R. kompozitor preteţno crkvene muzike. — Oko 20 opera. roĊen je u Peruu (djelovao 1736—-65). horski dirigent ( Tutunov kombi Abrašević) i organizator. Sds Orchassal. VI 1952). Nikšić. PERUNOVIĆ (Perun). MeĊu peruanskim muziĉkim umjetnicima svjetsku je slavu postigla Yma Sumac (1927 —). i R. ki brojni baleti u operama. a od 1738 King's Theatre. X. Talijan Claudio Rebagliati (1843—1909). Njegove trostav. Historia de la Cultura antigua del Peru. a nakon toga nakladi . dugogodišnji orguljaš katedrale u Limi.: 5. za klavir violinu i klavir. Labudovo je (Ĉajkovski) i dr. 19 61. muziĉki pisac francusko -belgijskog podrijetla Andres Sas (1900 —1967). 1764 objavio je u Zagi muku Kristovu s napjevima. Svoje najviše igraĉke domete ostvario je u baletima Licitarsko srce (Baranović). što pc Ċuje i srodnost tih napjeva s onim iz Peršićeva Passionale c ticum (1683). Manuel Aguirre. Petar. Tragom srpsko-hrvatske narodne epike. — R. S. kapelnik katedrale u Limi. Konzervatorij izdaje tromjeseĉnu muziĉku reviju »Boletin de Conser vatorio nacional de Mušica« te ima vlastiti zbor i orkesta r. AML. I — Pljaĉkavica. kao i B hovenove kompozicije. Hoffmeister i A. Ohridska PETELIN. s. 1952. Pod pokroviteljstvom toga društva osnovana je 1909 muziĉka škola (Academia Nacional de Mušica). Pobjeda.: B. 17 61. LIT. njemaĉko nakladno poduzeće sa sjediš u Leipzigu. poznata po golemom glasovnom opsegu. Moreno. Muzika Indijanaca Latinske Amerike. U Negotinu završio Uĉiteljsku školu (1910). F. 1704 — 20. Bolivija). — W.64 PERUANSKA MUZIKA — PETERS legenda (Hristić). T. Upotrebljava se najĉešće kao uputa za voĊenje polaganih stavaka. Sv. Pervizovićeva Muka Isusova. —J. 1910 nastupao na sokolskim sletovima u Sofiji i Plevni. Bureau de Musiqu F. ] boravio u Rimu. kao »Escuela Central Anexa«. Lahiri. roĊen u Španjolskoj. komponirao je crkvenu muziku i villancicos. 1929).: J. Uĉeni] Lottija. gdje mu je nastavnik muzike bio R. nakon oĉeve srt Carlu Gotthelfu Bohmeu (1785—1855). Perunovića. Vizcarra. — Oratorij Gionata. Istim je duhom proţeta i pesma će udarne makedonske brigade Ko ĉelik srne nie. a uspješno se bavi i ba letskom pedagogijom. na ĉetiri crte. Z 1961. Javno poĉeo pje vati uz gusle 1908 u Beogradu. P. pa veliki broj horova a cappella i masovnih pes. Apercu sur la musiqu e Inĉa. de Musigue (poduzeće pod nazivom Bureau de Musique utemf su 1800 F. 4 sonate za orgulje. La Musique des Incas et ses survivances. zatim katedrale u La Plati (danas Sucre. meĊu njima su Kontrasti i Grozd kikot (Škerl). God. God. P. Mvić. Tolinger. Cronologia musicale della Basilica di S.. gdje je zatim bio regens c katedrale. Esmeralda (Pugni). Zagreb 1951. Središte muziĉkoga ţivota je Lima. Nina (Švara). Izrazita scenska liĉnost. Od 1953 u Sarajevskoj operi. IV 1880 — 9. — L. Širola obradio je melodije za sole. Dalla Libera. Tomds de Torrejon y Velasco. nastalim pod neposrednim utjecajem njej prijatelja B. Jose de Orejon y Aparicio. crkvena djela) vrhunci su muziĉkoga baroka u Juţnoj Americi. J. Svoju prvu operu izveo je u Veneciji 1725. Njegove koreografije (od 1968) cdlikuji maštovitošću. U operama. koreograf i baletski pedagog (Jajce. pred spomenikom kneza Mihaila. 3 intermezza. Muziku uĉio u Kumanovu kod lamarevića. Peters. sakupljaĉ narodnih melodija (više od 700 melodija. — F. Smrt guslara P. Vrativši 1747 u Italiju djelovao u Firenci. Te se melodije stalno poj ljaju i izmjenjuju. III 1766). Srednju baletsku školu završio u Osijeku (S. God. Galuppija. Si stema pentafonico en la mušica precolonial de Peru. The Music of Peru (2 sv. 1916. Buonomini. Zlatna ribica (Logar). Tekst Pervizovićeve Muke u kajkavskom je narj onoga doba. Cuzco 1940. Suhi) i tamo 1951 zapoĉeo umjetniĉku karijeru kao ĉlan baletskog ansambla. njegove kompozicije (pasija. Alfonso de Silva (1903—• 1937). Types of Quechua Melody. 5 PERVIZOVIĆ. kako se novo p oduzeće nazvalo. Le Sonate per ĉembalo e per organo di Gio Battista Pescetti. talijanski kompoz ĉembalist i orguljaš (Venecija. Chigiana. Iranska muzika PERZIJSKA MUZIKA PES -> Podatus PESANTE (tal. Vaţni su još: Jose Bernardo Alzedo (1798—1878). A — u osnovi su ili crnaĉki ili španjolsko -portugalski. Castro. mješoviti z orgulje i orkestar (izv. je jedan od prvih jugoslovenskih k pozitora koji su spoznali vrednost masovne borbene pesm revoluciji i borbi za slobodu. Barle. Postoji i struja koja je pod utjecajem francuskog impresionizma. — A. Akademija je 1946. kao i skupina modernih kompozitora. uskoro je poĉelo javljivati prve edicije sabranih djela J. Giovanni Battista Pes MGG. 51. LIT. teţak). oratorija sv. Petersova kći prepustila je poduzeće 1828. kantata Narciso alj 1731. Slavko. — C. Raygada. saĉuvalo se samo nekoliko borbenih pesama koje je kompom u poslednjim mesecima svoga ţivota. Gotovo celokupni kompozitorski rad Peševa proţet je ri lucionarnim duhom prvoborca koji nalazi nadahnuće u liten inspirisanoj velikom borbom svoga naroda za osloboĊenje koje herojski i umire. Lima 1949. Rapsodija u pla (Gershwin). LIT. drugi orguljaš (od 1762) crkve sv. — M. Jakob -> Gallus. 5. Pariš 1925. arije.) Umjetniĉka. Mušica sacra. Roberto Carpio Valdes (1900—). i M. debitujući u ulozi Princa (Ĉajkovski. Jakob PETERS. autor prvo ga peruanskog muziĉko-teoretskog priruĉnika. — R. Ondje je Federico Gerdes Munoz osnovao 1908 Filharmonijsko društvo (Sociedad Filarmonica de Lima). Romeo i Juliju (Prokofj Bahĉisarajska fontana (Asafjev). Prije svakog okršaja pjevao je uz gusle i hrabrio vojsku. Esquema historico de la mušica en el Peru. 1938. kompozitor i pedagog. autor je prve opere koja je napisana i izvedena u Novome svijetu. Uspavana ljepotica). a marinera je preoblikovani španjolski fandango. Edip (Bombardelli). L. Najveći broj njegi kompozicija okupator je uništio. koji je od 1863 ţivio u Limi. Boletin latino -americano de mušica. Indijanac Daniel Alomias Robles (1871—1942). revolucionarna pesma Klasje zeleno za koju je sam spevao t na hrvatskosrpskom jeziku. pod naslovom Muka y szmert f tusseva po szveteh evangelistah Matheu y Janussu popiszana. MQ. 3. medu prvima je prouĉavao peruansku narodnu muziku kojom se i sluţio u svojim kompozicijama. Zar ptica (Stravinski). 1934. God.). ĉesto elegantnom i pristupaĉnom lodikom prekriva nedostatak invencije. 1966. kapelnik katedrale u Limi (oko 1670 do 1676). LIT. pri ĉemu iskorišćuje peruanski indijanski folklor. 1957—61 ĉlan Zagrebaĉkog baleta. Od brojnih instrumentaln vokalnih dela. kompozitor i horovoĊa (Titov Veles. Bacha. U njima se oĉituje tradicija zagrebaĉke c: u pjevanju muke Kristove na Cvjetnicu i Veliki petak. C. s teţinom. Degrada. 1768. Sargeant i J. J. B. od 1734 u Londonu gdje je 1737 bio dire kazališta Covent Garden. Delovao je naj u Kumanovu i to kao pedagog. Stevenson. A. d'Harcourt. Washington 1959 — 60. meĊu njima i navodno autentiĉna »Himna sunca« Inka). Panĉe. LIT. guslar (Pješivci. VI 1944). 1726 —38.

PJEVANJE uarmCtn Minijatura u brevijaru iz XV st. Kampor na Rabu . franjevaĉki samostan..

PLES PLES SALOME. prije 1022 . Katedrala u Hildesheimu.

1943. XI 1866 — Beĉ. 4. — T. ChilĊren's Time. 1896. Naša scena. Peters. postala je švedska nacionalna opera. Naša scena. 19. Peterson-Berger. LIT. DELA. — H. Ella Fitzgerald. ameriĉka pjevaĉica. u Chicagu i San Franciscu. Urviorte za zbor a cappella. udţbenik Osnovi horskog aranţiranja. Trnava ĉetrdeset prve. 1955. Kao pijanist proslavio se posve izuzetnim tehniĉkim virtuozi tetom i svojim posebnim stilom kojim se nadovezuje na tradiciju Arta Tatuma. simfonijska poema za orkestar i mešoviti hor. 1968. kanadski jazz-pijanist i kompozitor (Montreal. 1. — KLAV1RSKA : Frosoblomster (3 sv. God. kantata Von edler Art. Kessel) te od 1959 još i perkusionist Ed Thigpen (od 1965 L. Opera Arnljot. Richard Wagner som kulturforeteelse. uskoĉila u ulogu Zerline (Mozart. — B. 1960. Concerlino za obou i gudaĉki orkestar. komiĉna opera Domedagsprofetcrna. te u vlastitim koreografijama baleta Sakountala (Rever. 1913 i dr. Na opernom je podruĉju bio pod utjecajem R. kompozitor (Krasnodar. 1800 —1867 —1967. I 1937). Don Pasquale i Lucia di Lammermoor). zborovi. F. II 1867 — Ostersund. 1958. Carlberg. Peć. Dnevnik. od 1949 profeteor muziĉke škole Isidor Bajić u Novom Sadu (jedno vreme istovremeno saradnik novosadskog odeljenja beogradske Muziĉke akademije) i od 1970 profesor Više pedagoške škole u Zrenjaninu. !955. Snimio velik broj ploĉa. Barokna. 1974. Stan Getz. — VOKALNA: kan-tate (. precizne tehnike i elegancije. Studirao na Muziĉkoj akade miji u Miinchenu (F. 2. 1900. Oda eroica za hor i orkestar. Tu je 1841 na premijeri baleta Giselle (Adam) plesao kao partner C.: Katalozi naklade. 1953. Komponirao Canadiana Suite (1965 nagraĊena kao jedna od najboljih kompozicija jazza). Ko. Mottl). Istodobno zapoĉele su radom i tri samostalne filijale: C. s vlastitim trijom i s najpoznatijim liĉnostima jazza (Billie Holidav. a u New Yorku suvremenih muziĉara svih narodnosti. — KAMERNA: Pesma pletilje za violinu i klavir. Bavi se muziĉkom kritikom i publicistikom {Slobodna Vojvodina. Peterson-Berger. MGG. 1970. God. — A. Debitirao 1839 u Parizu u baletu La Sylphide (Schneitzhoffer). 1958. Zeittafeln zur Verlagsgeschichte. ORKESTARSKA. 33. 1972. J. Sunnanfard. U svojim djelima razvio individualan stil karakteristiĉan po melodijskoj i zvukovno-harmonijskoj silini i šarolikosti. umjesto oboljele pjevaĉice. 1935. 1967. Schenner. Kad je 1880 iz poduzeća istupio J. Postludium. Frankfurt a. Peters Corporation u New Yorku pod upravom Waltera Hinrichsena (1907—1969). 1970. više od 100 pjesama za glas i klavir (orkestar). PETERSON-BERGER. Wilhelm Petersen. Od 1951 nastupa s vlastitim trijom ĉiji su ĉlanovi kontrabasist R. III 1819 ili 1822 — Petrograd. 1883. Petschulla. MGG. 1887 i 1910. — KLAV'IRSKA: Varijacije na temu M. 3 sonate za violinu i klavir i dr.: H. 1900. 1920 —21 boravio u Italiji. od 1953 ponovo u Darmstadtu. Der Komponist Wilhelm Petersen. suita za violinu i klavir. 1959. koreograf i pedagog (Marseille. 1882). posthumum I. Peters. 1921. Laugs.: R. — Velika misa za soliste. — DRAMSKA. 1917 — 25 i od 1926 nadalje. 59—64. !933. LIT. Wagnera te se sluţio tehnikom lajtmotiva. 1934. 1962. osvajajući publiku ljepotom i tehniĉkom dovršenošću svoga koloraturnog soprana i smislom za scensko oblikovanje uloge. Peterson-Berger (Svensk Tonsattare). Ljubavni napitak. Od 1930 ţivio u Frosou (sje verna Švedska). — Klavirske kompozicije. Tri simfonijska portreta. Le Roi d'Yvetot (isti. Jones). III. ORKESTRALNA. 1930. Liick. Don Giovanni) i tamo odmah angaţirana.Sveagaldrar. 1941 i op. P. istakao se i u baletima La Jollie fille de Gand (Decombes. u A -duru i u c-molu. Ariadna na Naksosu). — O. 1858). Thema. 1963. bas. Guido Peters. uzimajući za suradnike istaknute muzikologe. 11. debitirala 1950 na njujorškom Aietropolitanu. — Opera Der goldne Topf. Vrstan interpret J. 1923. Pet simfonija: op. Veru'analungen und Fuge. Gilda i Oscar (Verdi. Ĉarobna frula). 1951. F. — R. zatim B. 1842) i La Fille mal garde'e (Halevv. 1963. Zviţdi vetre. kao solist. njemaĉki kompozitor (Atena. Angermanland. ispunjena svjeţom lirikom prirode. Pastorala i igra. Canticum) i seriju novih izdanja stare muzike Erbe Deutscher Musik. Stockholm 1946. God. U Leipzigu izlazi od 1956 i Deutsches Jahrbuch der Musikzvissenschaft. kao i na festivalu u Salzburgu. K. Symphonia brevis. X. PETERSEN. MGG. Opere (sve na vlastiti tekst): Ran. 1865) i Namouna (Lalo. Svita Deĉji kutak za hor i kamerni orkestar. 22. sonatina. 1896. God. LIT. te je 1894 osnovao muziĉku biblioteku (Musikbibliothek Peters) koja je 1895 poĉela objavljivati poznati godišnjak (Jahrbuch der Musikbibliothek Peters). Marius. — Isti. J. 1 —9. 1921. DJELA. 10 pesama za deĉji hor. muziĉare i muziĉke pedagoge. Fastlagsfest pa Stockholm. Wilhelm. 65 s koncertnim poduzećem Normana Granza Jazz at the Philharmonic. S. Fardminnen. Poduzeće u Frankfurtu objavljuje većinom zbirke zbornih kompozicija (Das Singzuerk. Henri i Hans -Joachim Hinrichsen morali su 1938 istupiti iz poduzeća. Brown (od 1966 S. Hermanna. Kraće vreme profesor muziĉke škole i muziĉki urednik Radija u Sarajevu. Graziosa (Labarre. 1853). zbor. — KOAIORNA: 3 gudaĉka kvarteta. 2. Melodiens mysterium. PETERSON. — KOMORNA: 2 sonate za violinu i klavir. X. — SPISI: Ludvig van Bcloven kao ĉovek i umetnik. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. Jancik. Dedine priĉe. Nokturno. 1959. Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i u Dresdenu kod E. Ashby (1953 —58 H. 1930. od 1935 profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Mannheimu. op. 1903 (prer. U nekoliko navrata gostovao i u Jugoslaviji. W. —• Scenska muzika. — Das Brot dcs Lebens za zbor i orgulje ad libitum. flautu i harfu. 1962. Norina i Lucia (Donizetti. Ellis. VI 1910). a na vodstvu je ostao Johannes Petschull (1901 —) koji je 1940 poduzeće pripojio nakladi Litolff. gitarist I. 1964 i IV Folklorna (Muziĉki spomenik Stevanu Mokranjcu). 1962. 1948. Ubraja se medu vodeće pijaniste jazza. 1835 bio prvi plesaĉ u Nantesu. 1949 poduzeće u Leipzigu je nacionalizirano. 1949 na turneji po SAD PETIPA. 1896 — 1930. 1915. 1931 u vodstvo poduzeća došli su i Hinrichsenovi si novi Max (1901 —) i Hans-Joachim (1909—1940). recitatore. Wilhelm Petersen. VIII 1925—). Adih och Elisiv. Adina. Jamtland. 1941. 1973. 1953. — Aphorismen. koncertirao na brojnim turnejama. W. Bila si cvet.: Spomenica Wilhelm Pctcrson-Berger. V 1930—). Wilhelm. 1967. Nikola.). Roberta. 1934. 1910. ORKESTRALNA. 1946. 1923. austrijski kompozitor i pijanist (Graz. ORKESTRALNA. sonata za violonĉelo i klavir. Uĉenica W. Ltd. 1937 odvojio i 1938 osnovao u Londonu nakladu Hinrichsen Edition. debitirao u Bruxellesu. III 1890 — Darmstadt. SSSR. Brat Luciena. P. II. Pošavši od poznoroman tiĉkog stila. Tokata i fuga. 3. 15. 1933). ali i kao Arlina u Balfeovoj opereti Ciganka. Petersen. II. Solitudo. PETERS. Grisi. 1967. 3. scenska muzika. 1950. 11. V. Holmia. Pozorište. 1971.). Klasiĉna. Plesaĉ izvanredne lakoće. Studirao na Beĉkom konzerva toriju (W. 1974. Uloga Vojvodine u stvaranju srpske muziĉke kulture. Politika ekspres. s kojim nastupa u Torontu i Montrealu. op. Beograd 1969. 1946. Njegove uspomene Minnen obj. Milojević. DJELA. 1968— 69. 7. XII 1942). Wilhelm Peterson-Berger. — Fantazija za klavir. 1903 i III.). Noack. Hymne za zbor i orkestar. a snimila je i brojne gramofonske ploĉe. — SPISI: Svensk musikkullur. Izraziti predstavnik nacionalnog romantizam u Švedskoj. 18.: V. s kraćim prekidima. Horovi: Pesma Republici. jednog od najpopularnijih kanadskih sastava. 1918. koja je postala veoma poznata zbog izdavanja djela starijih i suvremenih engleskih kompozitora. Kraljica Noći (Mozart. Balada o Veri Radišić. Guido. 1969. F. The Smudge. klavirski kvartet. On je djelokrug rada znatno proširio preuzimanjem drugih nakladnih poduzeća. XII 1957). 1918. Arnljot. 1955.PETERS — PETIPA 1860 preuzeo Julius Friedlander. U Londonu se i nadalje štampaju djela engleskih autora. Bakine priĉe. X. Baneret. Fredbarj.). 1923 i Frdn utsikstornet. a 1952 prvi put gostuje u Evropi. 15. 1937. Periĉić. Fogelquist. evoluirao je ka savremenijim harmonskim koncep cijama i slobodno tre tiranoj polifoniji. op. Bacha te klasika i romantika. C. 1861). francuska obitelj plesaĉa i koreografa. Studije završio 1948 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (M. W. PETIN.Koncert za violinu 1928. 1948. 1919 —22 muziĉki kritiĉar u Miinchenu. Rigoletto i Krabuljni ples). Milojevića. J. Oscar (Emanuel). sopran (New York. 1913 (njemaĉki prijevod Richard Wagner ah Kuhurerscheinung.). Hayes). 1943. Om Musik. 4. koji se 1863 udruţio s Maxom Abrahamom (1831—1900). Sonetni ciklus za bariton i mešoviti hor (gudaĉki orkestar). LIT. Coleman Hawkins i dr. 1900 i 1914. 1954. Od 1944 u orkestru Johnnvja Holmesa. muziĉki kritiĉar lista Dagens Nyheter u Stockholmu. 1909. Pergament. 1961. 1931. 1959 usavršavao se kod N. VII 1898). Simfonijeta za gudaĉe. Riemer. MGG. 1949. 1941. Stockholm 1937. Wilhelm Petersen. 1923 i 1935 i dr. 29. Hallelujah Time. 1890. Stockholm 1950. Sin i uĉenik plesaĉa Jean-Antoinea Petipa. Pet simfonija: I. koncert za gudaĉki orkestar. 1911. — M. Lindtar. M. Darmstadt 1962. opera-bajka Lyckan. Symphonisches Vorspiel zu ciner Tragikomodie. 1918. Po zorište i dr. X. Lucien. kada je. Rana ţetva. 1917). Epstein). — VOKALNA'. Izbor eseja i ĉlanaka Recensioner (2 sv. LIT. Lester Young. 1966 i Ta ptica koja leti za ţenski hor i gudaĉe. J926. 30. Tri simfonije: I. XII 1920—). solo-pjesme. koncert za klavir. Kretschmera.). 27. Pod fašistiĉkim terorom. Umjetniĉku karijeru nastavila na londonskom Covent Gardenu i drugim evropskim muziĉkim kazalištima. Anakreontika (2 sv. Friedlander. solo-pjesme. 1930. Abraham je za suvlasnika uzeo svog nećaka Henrija Hinrichsena (1868—1942) koji je nakon Abrahamove smrti postao jedini vlasnik. 1903. Balada za fagot i klavir. 1950. Peters Edition u Londonu pod vodstvom Maxa Hinrichsena i C. u fis-molu. plesaĉ i koreograf (Marseille. je veoma uspješno koncertirala u Sovjetskom Savezu. Slavenski). švedski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Ullanger. oslanjajući se katkad na elemente folklora. Mladi dani. F. Stockholm 1943. Nocturno u D-duru za 4 gudaĉka i 4 duhaĉka instrumenta. 1902 i dr. 1929 i V. Landliche Sinfonie u E-duru. 1897). U njezine najveće kreacije idu Rosina (Rossini. ZFM. Same Atnam. Eine Trauermusik. Louis Armstrong. veliki orkestar i orgulje. 1900. 1917. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. Klose. Sestre s juga. meĊutim. 1947. T961. Abraham je 1867 promijenio naziv poduzeća u Edition Peters i pridonio njegovu daljnjem procvatu. osobito su mu uspjele solo -pjesme i lirske minijature za klavir. Peters u Frankfurtu na Majni pod upravom J. Max Hinrichsen se. Lovers' Promenade i dr. XII 1815 — Versailles. IV. Boulanger u Parizu. u e-molu. Nakon turneje . 1922—35 u Darmstadtu (od 1927 predavao na Muziĉkoj akademiji). — VOKALNA: kantate Cvrĉak za ţenski (deĉji) hor. Valcer za klavir i orkestar. T. Zerbinetta (Strauss. DJELA. Mušica. II. PETERS. III. plesaĉ. 1950. Ĉetiri simfonije: I. 1921. Seviljski brijaĉ). -— E. 1962. — Autobiografija (rkp.

Vestrisa. Fokin. 1954. Concertino za orgulje. uĉila kod svo jih roditelja i C.Sept visages de la danse francaise. KpacoBCKan. 1946 dobio Grand Prix de Rome. od 1951 profesor je na P ariškom konzervatoriju. I 1924 —). Odgojen u duhu francuske škole klasiĉnog baleta P. Hg. IV 1922 —). 17. Lhotka-Kalinski) i iste godine debitii na pozornici kazališta Komedija u Zagrebu kao Paulina (Off bach. je koreografirao i premijere Glazunovljevih baleta Rajmonda (1897) i Godišnja doba (1900). poglavito slavenskih i istoĉnjaĉkih. Zatim je osnovao i do 1970 vodio Ballet de Pariš. Lifar. 1954. Vlast). 1953) i Le L (Dutilleux. U najzapaţenije njegove koreo grafije idu i Les R. neovisno o formalnim i tt niĉkim sponama. a ĉlanovi su bili: Milij Aleksejeviĉ Balakirev (183* 1910). 1958. Interpretirala glavne uloge u mnogim njegovim baletima. Mala Flcramve (Tijardović). 1965 šef muziĉke produkcije francuske Radio-televizije. 1950). Marius Petipa. Le Bal des blanchisseuses (Duke. J 957! Garden-party. — Kompozicije za klavir. koji su. izgradili ruski nacionalni muziĉki s Skupina se poĉela okupljati 1857 u Petrogradu i konaĉno ustalila 1862. Ko PETORICA. JleiiHHrpari 1971. Cocteau). Aleksandar Porfirjeviĉ Borodin (1833—1887). 1950. N. francuski plesaĉ i koreograf (Villemomble kraj Pariza. 1958. Les quatre vents. Slonimsky. opera s brojevima i klasiĉna sonata. W. Daddy Long Legs. C. ruska plesaĉica i dramska glumica (Petrograd. Romanza romana. Pavlova i T. Zajedniĉka djelatnost Petorice bila je najjaĉa izmeĊu 186c 1880. Najveći uspjeh postigao baletima Don Quichote (Minkus. 1951. 1948. 1960. Lifar). Karsavina. Istakao se i kao koreograf baletnih filmova (R Christian Andersen. još i danas ţive na svim baletnim pozornicama svijeta. Šĉelkunĉik (1892) i LabuĊe je zero (1895). Ţena Mariusa. Kao plesaĉ P. uvrstivši u njih chan-sonu i mnoge elemente panto mime pribliţio ih je tipu muziĉke komedije. Ivanovim. 4 kompozicije za trublju. Od 1970 bio je umjetniĉki ru kovodilac baleta Pariške opere. gudaĉe i udaraljke. Su rovšĉikova). Lidova. Marica (Tijardo' Splitski akvarel) i dr. Cezar An noviĉ Cui (1835—1918). 1956). koncert za 2 gitare" 1964. Studirao na E\cole Normale de musique (N. sonata za violinu i klavir. Uz suradnju uglednih knjiţevnika. 1949). Njegovu muziku karakteriziraju optimizam i vedrina. engl. Tu se istakao 1840 kao partner C. La Camargo (isti. Aricana. 1854 udala se za Mariusa P. Utemeljitelj i glavni urednik Revue du Conservatoirc aktivan u organizaciji Jeunesses Musicales. 1949). suita za 2 violonĉela i orkestar. kao što je npr. Furia italiana. Pariš 1950. 1960 i Migraine. Fiametta (Sup Boccaccio). / "* Petrogradu. U okviru te škole Balakii je organizirao seriju koncerata na kojima su se redovito izvod djela Petorice. 1947 —51 boravio u Rimu. II 1836 — Novoĉerkask. 1952. 1904 povukao se u mirovinu. Kasnije se povukla s baletne pozornice i djelovala kao glumica. Marija Sergejevna (rod. Bach. 1965. Uz originalne koreografije P. S. nadovezujući se na djelatnost M. — KOMORNA: suita za 4 violonĉela. Osobiti je uspjeh postigao baletima Car-men (Bizet. 1. 1963 generalni direktor £cole normale. XIX Bena.). Kći Mariusa i Marije Sergejevne. Modest Petroviĉ Musorgski (1839—18: i Nikolaj Rimski-Korsakov (1844 —1908). 1948. 1943. Talisman (Drigo) i Pepeljuga (zajedniĉka koreografija sa E. strane uzore i utjecaje. 1950 — SPISI: Les Problemes musicaux d' Aristote. Balletdouxom). Salmigondis za timpane. Gallon. Iz tijesne i vrlo uspješne suradnje Petipa sa P. JIewK08. varijacije za saxhorn i klavir. JICHHH rpa« i MocKBa 1963. Muziĉki kritiĉar lista Parisien Ubere. 1967. Cine-Bijou. Pariški ţivot). V. Verdi. Glass Slip. — C. Trastevere. S. 1954. 1951. W. feu vert. JTeHHHrpa^ 1922. nastale pod utjecajem estet ruskih revolucionarnih demokrata (Bjelinski. Concertino za klavir. 1930). u kcjemu je naslovnu ulogu plesala nje gova ţena Zizi Jeanmaire. Marija Mariusovna. K. Legat te balerine A. P. Dargomiţskog. uĉenica Carske baletne škole u Petro gradu. 1946) i Les Amours de Jupiter (Ibert. — Y. Bcaumonl. IX 1938 —). 1945 (neobj. 1948). italijanizacija opere. Studirao na baletnoj školi Pariške opere (S. 1945 — 48 vodio tu baletnu trupu i za nju koreografirao balete Le jeune homme et la mort PETKOVIĆ -SOBJESLAVSKI. Prvi veliki koreo&> jf c £ V grafski uspjeh postigao u Rusiji 1862 baletom La Fille du pharaon (Pugni). 2 roga i tubu. Concerto pour tete-d-tete (sa F. Umjetniĉke teţnje Petorice. God. i La Crogueuse de diamants (Damase. 1960 postao predstojnik odjela za zabavnu muziku na francuskoj Radio-televiziji (ORTF). dao im je ime MoiyuaH uy \ (1867. 1969. 1951. Njegovi su uĉenici. Nevenka. PETIT. 5 drţaje svojih djela crpli su uglavnom iz nacionalne povijest literature te iz narodnih obiĉaja i ţivota. God. francuski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Pcitiers. Studij pjevanja zapoĉet na Muziĉ školi u Varaţdinu (A. Char rat 1940 i kao koreograf u Thedtre des Champs-Elyse'es baletom Les Forains (Sauguet) 1944.: JI. Baleti: Zadig. rr ziĉki kritiĉar V. T961. 1947. kao što je npr. Znaĉajnu su ulogu odigrali i zbornici narod r . Bio je zatim prvi ple saĉ u Madridu. a kao koreografa privlaĉe ga teme iz vremene stvarnosti koje obraduje zanimljivo i nekonvencional Svojom sna ţnom umjetniĉkom osobnošću mnogo je prido procvatu francuske baletne umjetnosti nakon Drugoga svjetsl rata. U Parizu debitirao kao plesaĉ na recitalu J. Stoga su u oblikovanju napuštali naslijeĊe forme. gdje je debitirala 1853. bili koreografi L. Đerdan). Kao gost postavio je 1950 nekoliko baleta za Sadler's Wells Ballet. Folies Bergeres. 1958. 1946. udaraljke i klavir. nacionalno g muz kog izraza koji se temelji na ruskoj narodnoj muzici i otkla. LIT. Dance Index. pjevaĉica. 4. Opere: Le Jeu de V amour et du hasard. 1953). DJELA. 1953 i Feu rouge. 1953. Dix. Johanssona. sceno -grafa i kostimografa ostvario je s tim ansamblom niz veoma zapaţenih i zanimljivih djela. III 1882). PETIPA muzika Baron Scell). U njez najbolja ostvarenja idu Mirandolina (Martinu). I.Mapuyc rie-nina. 1943. PETIT. Opereta La Mare-chale Sans-Gene. se odlikuje izuzetn izvornošću i elegancijom. Roland. medu ostalima. 1970. XII 1857 — Pariz. Prema naĉelima Petot muzika (vokalna) treba da tumaĉi prave osjećaje. Ĉajkovskim nastala su remek-djela klasiĉnog baletnog repertoara Trnoruţica (1890). Stasov. God. libreto J. Cec-cettijem i L. bile su stvaranje realistiĉkog. Gospa Dara (Lhotka-Kalinski. Hors-d'oeuvre za udaraljke. muzika za radio. Glink A. Od 1847 dje lovao u Carskom kazalištu u H * . H.: /. Poi ruskog folklora. E broljubov). a 1906 objavio svoje uspomene {Memoires. Kao solist uspješno nastupa i u Zagreb koj operi. Središte njihova muziĉko -odgojnog i koncertno-prot gandnog rada bila je Besplatna muziĉka škola koju je utemel Balakirev 1862 (sa G. God. pod ĉijim se vodstvom razvila u vrsnu balerinu. tri kompozicije za violinu i klavir. Bristol. puna romantike i prizora iz bajki. 1947). Pierre. Scenska muzika. 3. LIT. a stvaralac fantazija se mora razvijati slobodno. Beaumont. La Bayadere (isti. a od 1972 djeluje u Marseilleu. X. prijevod 1958). Ballets of To-day. plesaĉica (Petrograd. Grisi. je od izvrsnih talijanskih plesaĉa s kojima je suraĊivao usvojio preciznost i ĉistoću talijanske škole. Petrica (C tovac. a po najautoritativnijem ĉla i umjetniĉkom vodi Balakirevu nazivani su i Balakirevljev kruţ U ruskoj muziĉkoj literaturi oznaĉuju ih i naslovom Nova ru: muziĉka škola. 1877). 1948. Debitirala 1857 u Petrogradu u baletu Daha Blu (Pugni). Pariš 1953. Histoire du Ballet Russe. 1943. PyccKHfl SaJieTHtiH Teaip BTOPOH noji. — 5. 13. Mnoga Petipova koreografska ostvarenja. 1869). M. Autor de la chanson francaise. pj nalazeći nova rješenja. 1958. Ivanov i M. A History of Ballet in Russia. plesaĉi P. 24. Ideolog Petorice. L'Oeuf < cogue (Thiriet. 21. Denil en 24 heurs (isti. Od 1962 u tom kazalištu kreirala niz pr sopranskih uloga u muziĉkim komedijama i operetama.. — Zbornik MapHyc IleTHna. I. London 1954.66 PETIPA — PETORICA (J. skupina ruskih kompozitora iz druge polov XIX st. Opolski) završila 1962 na Muziĉkoj a demiji u Zagrebu (I. Ĉerniševski. Usavršio je klasiĉnu tehniku i postavio temelje ruskoj baletnoj školi. — B. ORKESTRALNA: koncert za klavir. Boulanger) i na Konzervatoriju u Parizu (N. sop (Varaţdin. 1872). je obnovio i oko 70 starih baleta udahnuvši im svojim genijem novi ţivot. Postigla uspjeh naroĉito u oĉevim koreografijama Ĉajkovskijevih baleta. u prikazu jednog koncerta). muziĉara. -— DRAMSKA. U Petrogradu je postavio zatim još pedesetak cjeloveĉernjih djela i oko 35 baletnih divertissementa. — Solo-pjesme. Busser). PETIT Demoiselles de la nuit (Francaix. London 1930. God. po SAD (1839) nastavio studij u Parizu kod G. 1951. Ravel. Gerdt i N. — Messe pour Ste-Jeanne de France. 15. Lomakinom). kompozitori skupine koristili su i izvornu folklor gradu drugih naroda.

1944. La Mušica strumentale da camera di Goffredo Petrassi. Le Groupe des Cinq. 1969. 1930. 1924. Isaac. 1959) i Mortc delVaria. 1497 •— Niirn'ciju18.: F. P. Taccuino di mušica (Aliracoto e fanfara za 3 instrumenta. IZDANJA: Ein nerogeordnet kunstlich Lautcnbuch (2 sv. Invcnzione concertata za gudaĉe. 1934. Le ultime opere di Goffredo Petrassi. 1963. God 1892 završio muziĉki studij na Konzerva toriju u Veneciji (P. 2 Liriche sopra melodic delta campagna romana za violinu i klavir. Chigiana. L. 1958. Fanfara za 3 trublje.. Petrassi 1&54 —1960. kontrapunkt. — KLAVIRSKA: p artita.). Vlad. te simfonijske (Bo-gatirska simfonija Borodina.). 1931. 5 dueta za 2 violonĉela. 1929. Anton. a mjestimice i konstruktivistiĉki suh. — IZDANJA: Ĉami popolari dclla campagna romana. — /.. A colloquio con Goffredo Petrassi. Alv ić. flautu i orgulje. J. 1953. Giarda). New York 1936. Natalcttijem). Russ). Milano 1957. 1954. baleti La Follia di Orlando. Musorgskijev Boris Godunov i niz opera Rimski-Korsakova). kontrabas i uda raljke. 19 44 i d r.— DRAMSKA: opere // Cordovano. invencija za 2 flaute. Pariš 1949. Rim. preludij. 1948. gdje je osnovao Litavski konzervatorij. Ausszug guter alter und nevjer tcutschcr Licdlein (2 sv. Divcrtimcnto in 4 parti. A. 1941.PETORICA — PETRELLA pjesama koje su ureĊivali Balakirev (prvi je objavljen 1866) i Rimski-Korsakov. Gloria in cxcelsis Deo za sopran. Fopdeeua.). L. — KOMORNA : gudaĉki trio. 1958. Brumel. — Ai. O.: Al. J. P. a proširio se i izvan granica domovine. — M. filmska muzika {Riso amaro i Non c'e pace fra gii ulivi G. 1934. 1928 (sa G. scenska muzika. 28. Rimski-Korsakova i nadasve Musorgskog). Komponovao je instrumentalna i vokalna djela te objavio više predavanja s po druĉja muzike. poslije kratka boravka u Vilniusu emigrirao u Švicarsku. PETORICA invencija za flautu. DRAMS KA. Pcstalozza. komorne (gudaĉki kvarteti Borodina). diversarum nationian.\Bortototto. Senfl. Ouverture da concerto. Organizovao je i javne koncerte u Buenos Airesu. muziĉki pedagog i kompozitor (Prĉanj. Isaac i dr. a nakon 1536 i nekoliko muziĉkih iz danja koja se odlikuju izuzetnom kvalitetom tiska. Willaert i dr. a dritto c rovescio. 1930. Saluto augurale per H. 6. — B. litavski kompozitor (Kaunas.. 1936 i 2 Lirichc di Saffo. Mouton. DJELA. Isaac. Propos d' Alain »/. — Album litavskih narodnih pjesama. 1539. 1903. 1967. 1539 i 1542. gud aĉe. 1539. The Five. . a u novije vrijeme i serijalne muzike (Koncert za flautu). 1536. Uz to je 1937—39 vodio venecijansko kazalište La Fenice. Milano 1958. 1940. 67 PETOROZVUK -> Nonakord PETRARKA.ukoviĉ. 1936. 1962. Mušica a 2. pjevanje. 1939. PETRELLA. (J.' Hommc de Dieu" za bariton i 12 izvoĊaĉa. Goffredo Petrassis Orchesterkonzerte. 1951. lim en e duhaĉe. je objavljivao preteţno teološke. 1931. Cuia. — P. 1969. VI.. Alira co lo . Sonata da camera za ĉembalo i 10 instru menata. 1951. I I I . Borodina. preludij. Strobel. Guter. Estriza 15 izvoĊaĉa. Po stilu. 1932. Goffredo Petrassi (engl. 1916.). III 1550). Prologo e cinquc invenzioni. Ottctlo di ottoni za 4 trublje i 4 trombona. kontrabas. Inlroduzionc cd Allcgro za violinu i 11 instrumenata. Lamcnto di Arilnna. I. 1964. Johannes Petrejus. ORKESTRALNA: koncert za klavir.ruĉno. 1959. 1957 i VII.). I. Milano 1960. — CRKVENA: Psa la m IX za zbo r. 1955. passacaglia. — Nekoliko ĉlanaka i studija. Salvatore in Lauro u Rimu. Petri. 1914 se nastanio u Bosto nu. — VOKALNA: kantata Noche oscura za zbor i orkestar. Tirindelli. 1948. — V. violu. 1541. L. II. 1943 i Ritratto di Don Chisciotte. 2. 1906. Hofhaimcr i L. Peterlein). talijanski kompozitor (Zagarolo.. Kotor 1937. 1931. 1967). V. koncert za flautu. 1968. Nevvsiedler. Venezia 1967 (takoĊer u Nuova Rivista Musicale Italiana. ali nikada ne gube specifiĉna ro manska obiljeţja. za gudaĉe. Predavao je harmoniju. violu. za komorni orkestar. La Scuola nazionale russa.. Porcna. X. Leopardi) za zbor. Solo-pjesme: 3 Liriche antiehe italiunc. ĉembalo i udaraljke. H. pa nji hova djelatnost predstavlja epohu u razvitku ruske i svjetske muzike. J. Arcadelt. 4. kontrabas. Clara. talijanska pjevaĉica. Šeherazada i Španjolski capriceio Rimski-Korsakova itd. Licturiškas milijonerius). VII 1904 —). Od 1959 nastupa kao dirigent. klarinet piceolo. 1944. i R . Cohen. 1965.Q_uattro Innisacri za glas i orkestar. Prĉanj — historijsko-estetski prikaz. maĉki tracu nakladnik (Langendorf kraj Hammelburga. kompoziciju.V.: . 3 inven cije za k lavir). 1933 (prer. nje- DJELA. Motctti per la Passione za zbor. 1926. 16. serenata za flautu. D. Ne\v York 1958. 1952 —64.. IV. PETREJUS (Petreus. 1929. Recreation concertanlc. Erlangen 1927. . seltsamer und kunstreichcr tcutschcr Gcsang . tamo je osnovao i pjevaĉko društvo Giuscppe Vevdi. zbirka psalama (3 sv. DJELA. zbor i orkestar. 1903.. S. H. Abraliam. 1960. MocKna 1960. 1538. LIT. istoriju muzike i klavir. Studirao na Univerzitetu u Baselu. Povremeno pri mjenjuje i principe dodekafonije. A. zborovi Musorgskog) i vokalne solistiĉke muzike (pjesme Balakireva. \ La Biennale. 1539 i 1540.. 1944. 19. X 1873 — 23. The Evolution of the Russian School of Alusic. Pestalozza. ObraĊivao je i litavske narodne pjesme. 1952. arija i finale za violonĉelo i klavir. orgulje R. 1954. Tu j e 1526 osnovao vlastito nakladno poduzeće. Lc Opere di Goffredo Petrassi. 3 kompozicije za zbor i mali orkestar. Op ere: Girin ka valiu s. Mikas. Renzi i F. P. osnovao je u Buenos Airesu vlastiti Conservatorio mttsicale Rio de la Plata. De Santisa).fi i G. partita. Stravinskoga.). Utjecaj Petorice proteţe se na mnoge ruske kompozitore idu ćih generacija. 1948 (verzija za komorni orkestar. PETRASSI.: C. Petrassijeva djela pripadaju preteţno neoklasicizmu. H. Goffredo. preludij i fuga za gudaĉe. zborske (kantate Rimski-Korsakova. Molinarija. Willaert. 1544. limene duhaĉe i udaraljke.). Bustini. Goffredo Petrassi. Njegove opere i operete izvodila su u SAD litavska kulturnoumjetniĉka društva. je sklon kontrapunktiĉkom koncipira nju. — T. 1941. Coiori det tempo. 191 8. — E. klavirske {Islamey Balakireva. oni svj edoĉe o velikoj Petrejusovoj naobrazbi i vaţan su izvor podataka o tadašnjim muziĉkim pri likama u Njemaĉkoj. ibid. Aiila. Sicitiana c marcetta za klavir 4. arija i finale za violonĉelo i komorni orkestar. J. Bcatitudes-teslimonianza per Martin Lulher King za bariton. 1942. 1923 i Egle ţalĉin karatiene. limene duhaĉe. 1968. 1947—50 bio direktor rimske Accademia Filarmonica i 1954—56 pred sjednik internacionalnog muzi ĉkog društva Societd lnternazionale di Mušica Contempo ranea. pravniĉke i prirodoznanstvene radove. 1958. Alarinelli. D' Amico. Adotnas ir Jcva. osobito vlastitih djela. Magnificat za sopran. 1927. 1965. Goffredo Pctrassi. AlorvMan KyiKa. Sinfonia. — J. God. 1962. A. — AI. Canlioncs cenlum. Nonscnsc za zbor a cappella. Srodna su muzici P. 1962. Cullmann. Selectissimarum mutetarum . Mušica di ottoni e timpani. diplomirao 1932 i 1933. — /. udaraljke i 2 klavira. R. IzmeĊu dva rata ovaj je Konzervatorij imao više od 40 podruţnica po ĉitavoj Argentini. 193 6 uĉio dirigiranje kod B. — L. Dialogo angetico za 2 flaute. A. Rimski -Korsakova na Konzervatoriju u Petrogradu. dramatski madrigal Ćoro di tnorti (G. 1929. Roma 1942.. 1962. 1939 (takoĊer uz klavir). Melos.. I I I 1937). Serov. 11 Sentimento dell'assoluto in Goffredo Petrassi (La »Recreation concertanteO. X. Vcln ia s išva d eja s. — R. 1922. Od 1523 ţivio u Nurnbergu. sopran (Greco Mi lanese. Wohnhaas. MGG. J. Gallus. 1959. .. Ockeghem i dr. K'eissmann. 1967. Familliengeschichte der Petri 1391 — 1913. zatim u SAD. Sedam koncerata za orkestar: I. 4. 1933 (takoĊer u verziji s klavirom). Tu je sudjelovao u revolucionarnim zbivanjima 1905. gudaĉki kvartet. 1906 (kasnije preraĊeno u operu). \Y'eissmann. I Concerti di Petrassi e la crisi della mušica come linguaggio. D. Tre per sctte za 3 izvoĊaĉa i 7 (duhaĉkih) instrumenata. Odrţavao teĉajeve kompozicije na Mozarteiimn u Salzburgu (1951) i na Berkshire Music Centre u Tangle\voodu (1956). H. 3 klavira. Preselivši se u Argentinu. studirao na konzervatoriju Santa Cecilia (kompozicija A. Ać. —J. 1960. Igra s muzikom i pjevanjem Birutc. Quadcrni della Rassegna Musicale. Za glas i n instrumenata ( i l i klavir): Vocalizzo per addormcntarc una bambina. trublju in fa i timpane. 1960. III 1914 —).. LIT. Niirnberg 1913. Nuova Rivista Musicale Italiana. 1939). je autor prvoga litavskog muziĉko -dramskog djela (Biritte) i prvih litavskih opera. 1952. U instrumentalnim kompozicijama njegov je jezik smioniji. Johannes. 1950. Senfl. osobito u zborskim dje lima u kojima se ĉesto oslanja na G PETRASSI lifonije. i932. II serenata-trio za harfu. Pjevanje uĉila u Milanu (G. Liber 15 missarum (A. 1540. Musikdruck und. Senfl). 1934. MGG.). RAM. S. gdje je zatim bio korektor u štampariji svog roĊaka Adama Petrija. At. Svojim cjelokupnim stvaranjem i pojedinaĉnim kompozi -cijskotehniĉkim novostima Petorica su dali temeljne priloge razvitku ruske opere (Boroiinov Knez Igor. Cahocorcs. LIT. Bortolotto. Zborski djeĉak u crkvi 5. LIT. Mastcrs of Russian Alusic. Hindemitha i I. II 1863 —?). 1933. des Fres. G. Harmoniac pocticae (P. Germani). siciliana c fuga za gudaĉki kvartet. 1967. Uĉenik N. Od 1939 predaje kompoziciju na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. Sctlin. Benedizione. stare duhovne poberg. Senfl i dr. Više opereta (Kaminkretis ir maluni?iinkas. — Alali rjeĉnik muziĉkih termina na litavskom. 1942. Divertimento scat'lattiano largo c slrelto. Pinsauti. Slike s izloţbe Musorgskog i dr. Pojedine zbirke popratio je i pregovorima. — C. PETRAUSKAS. Suoni notturni za gitaru.Drucker in Niirnberg (disertacija). gitaru i mandolinu. Suoffle za 3 flaute (3 izvoĊaĉa). tokata. Le Opere di G. — Al. 1952. 1945.

1964 —69 arhivist na htituto di >' Verdiani u Parmi i od 1969 nastavnik muziĉke povijesti na I zervatoriju u Pesaru. Dargoi . S. Studirao na Konzervatoriju u Lenjing (O. 1939. — Romanse. Bianca Orsini. 1858. Andrija PETRIĆ. Dounias. Berlinu (1921—26). 16. Egon. La Contcssa d'Amalfi. DJELA (izbor). P. N. Germont (V La Traviata) i dr. II. a nje.: G. Nuova Rivista Musicale Italiana. plesna pantomima '0 ripaT^aTEu-rvjC (Kramar). 29. 1957 doktorirao na Univerzitetu u Rimu tim 1961 na Univerzitetu u Princetonu. 1864. PETRIĈEVIĆ (Petris). Les Paysages. Turandoi). Jonc. Gemini Music za violonĉelo i klavir. DJELA. kompozitor i dirigent (Ljubljana. Medu njegovim operama najuspjelija je Le Precauzioni. M. JViusiche italianc 1 vive. 1940. Jeux d trois. Appunti per Francesco Dal Sole. 1973. — Oratorij "Avtoc. Pedrello). Ĉarobna jr Malatcsta (Donizetti. 1973. Petro (Petros). PHTRIĆ neoimpresionizma našao put u svijet novih boja i kontrolirane aleatorike. Andrija -> Patricij. za fagot i za rog. arija i fuga. XII 1813 — Genova. 23. Summer Music za flautu i klavir. Koĉubej (Ĉajko Mazepa). Intarzije za duhaĉki trio i komorni ansambl. Roussela u Parizu. Kompoziciju studirao na Konzervatoriju u F vi (A. Dosifej (Musorgski. Herojska posmrtna uvertira. 1944. Cavosa Kozak stihotvorac. talijanski muzikolog (Pac 18. VII 1963). Algarotti e la corte di Dresda. Bacha i F. Švara). Najviše je afiniteta pokazivao prema djelima J. Marco Visconti. 1972. / promcssi sposi. Liszta. L'Uragano (Rocca). 1929. Carmen). 1874 i dr. Parma 1969. 1965. talijanski kompozitor (Palermo. Isprva violinist Dvorskoga kazališta u Dresdenu (1899—1901) i drugi violinist u kvartetu koji je sastavio njegov otac. 1967. c il »Don Giovanni": osscrvazioni sulla scena iniziale del »Rigolclto«. glumaĉke i pjevaĉke interpretacije bile su jednako uvjerlji prirodne. — Opera Zephyra. God. Od 1949 ĉlan Skopske opere. i DJELA. Le fonti biografiehe. Od 1945 u Torinu. u Ateni. I I I 1878). La Parisienne. J961 (sa A. Eresque symphonique. PETROV. PETRIDIS. V 1962). E. 1932 — 36. a snimila je i više gramofonskih ploĉa. Uglavnom sam debitirao 1825 u vodvilju C. za orkestar. SAD. Uu^avTtvV) i>umcx (Bizt ţrtva). — Vokalne i crkvene kompozicije (rekvijem). scenska mi filmska\nuzika. gdje su mu uĉitelji bili M. grĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (Nigde. Enrico Petrella. Le Precauzioni. Pjevanje uĉio 1938 na muziĉkoj školi Glazunov u Moskvi. Didone abbandonata (Cavalli). MGG. Gostovao je u inozemstvu. VI 1931 —). Uzori su mu bili G. pijanist i violinist nizozemskoga podrijetla (Hannover. Koncertna uvertira. 1965. I je glas rijetke ljepote i izjednaĉenosti te velikog opsega. 1960. zatim koncertni pijanist u Evropi (1923 turneja po SSSR) i SAD. »L'Ermiona" di Pio degli Obizzi e i primi spettacoli d'opcra veneziani. Tanini. 2 duhaĉka kvinteta. Petro Petridis. U njegovom bogatom repert osobito su se isticale uloge: Papageno (Mozart. Mefisto (Gounod. francuske. 27. najistaknutijeg jugoslavenskog komornog ti jela u svojem ţanru koje je steklo neprocjenjive zasluge za suvremeno jugoslavensko muziĉko stvaralaštvo (više od 100 praizvedba). S.68 PETRELLA — PETROV i ameriĉke novine i ĉasopise. Sti Per Pedizione critica di un concerto larliniano (D.varijacijama na hiz:i himnu Krist je uskrsnuo za gudaĉe.giz). Son et Lumiere. Plesovi klefta. koral s . Digenis Akritas. Od 1954 redaktor lenjingradskog odjela Drţa muziĉkog izdavaĉkog poduzeća (Muz. Co grosso za duhaĉe i timpane. II 1920 —). Nuances en co'uleur. Elnava. — KL A V IRSKA : sonate. zbor i ork 1954. 1956 i (. 1969. Opereta ŠKujiu mpn cmvOeuina. sintetizirajući — u jasnim forma okvirima —■ naprednu harmoniju s polifonijom i bizants modalnom melodikom. Burlesque pour les temps passes. Gostovala je u mnogim evropskim i ameriĉkim muziĉkim središtima. za obou. 1969. 1938. koncert za violinu i orkestar. 2. — DRAMSKA: opera Hoćemo plesati. PETRI. Jonska suita. engleske PETROV. U njegovu golemom repertoaru osobito s isticali likovi iz opera ruskih kompozitora. 1939. D. 1948. Igre za glas i harfu. Studij kompozicije i dirigiranja završio 1958 na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (L. Andrej Pavloviĉ. ORKESTRALNA: 3 simfonije. — Kompozicije za harfu. Zingarelli i dr. a za svoja umjeti dostignuća u dva je navrata dobio drţavnu nagradu SSSR. S Busonijem je suraĊivao u izdavanju klavirskih djela J. 1 DJELA. — Tri Modalne suite za klavir. recitatora. Blagoj-Karagjule. 1953. 1973. Niz godina pisao za vodeće grĉke. Bellini. Palcrmo 1913. P. Ivo. 1854. 1954. utemeljitelj i voditelj komornog ansambla Slavko Osterc. PETROV. Trois images. koncert za flautu. 1971. IV. DRAMSKA. Bellini. bariton (Bitolj. X. Lebedov. Gravure za 3 duhaĉka instrumenta. Busonija. Manon Lescaut (Puccini). Grĉka 1929. Nocturne et jeux. 1839. Sept mouvements pour sept instruments. God. A. Otada je P. le sue idee e il suo tempo. 1965. 1970. 1963. 1962. Pevanje uĉio kod Nine Kuneli u Sk i J. Ĉernovom). — 5. Uz to predavao klavir u Manchesteru (1905—11). 1962. Donizetti i V. S. Pet simfonija: I. Istakla se u operama Otelio (Verdi). 1htonepcKan ciouma. 1973 i dr. Mosaiques za klarinet i komorni ansambl. 1968. 3 i Francesco Manelli. preludij. 1959. VII 1892 —). 24 opere: Le Miniere di Freiberg. P za soliste. P. — Bizantski rek (u spomen bizantskoga cara Konstantina Paleologa XI) za sole. Integrali. Herojska. Knez Igor). God. Koncerti: 2 za klavir. Musique concertanle. Nadovezujući na neoklasicizam. koncert za kla rinet. Hpa3duuHHa:i vuepnnopa. Dialogues concerlanls za violonĉelo i orkestar. gde je bit silac glavnih baritonskih partija. Chigiana. ' ■ . 1955 i liepez Hadeiicds*!. Paganelli. 1935. a uz to je urednik edicija Društva slovenskih skladatelja. Kozlovskoga. T. Conj Internazionale di Studi Verdiani. X. Glinke (ulogu Rus napisao je Glinka za njega). Wolffa i A. Siena 1962. Pitomac Collegio di San Sebastiano u Napulju. Werther (Massenet).judmila). Od 1943 solist mos skog Velikog teatra. 1973. nastupajući istodobn koncertima Moskovske filharmonije i priredbama Opernog sambla pod vodstvom I. ruski pjevaĉ. La hane). 5 najviše domete postigao je ulogama Boris Godunov (Musorg Don Basilio (Rossini. Costa. Tanini. Hovanšĉina) i Ruslan (Gli Ruslan i l. se istiĉe i kao koncertna pjevaĉica. CniauiiuoHHitiu CMompitme. 1949 i za gudaĉe. IX 1930 —). Marcel (Puccini. Fa Galicki i Konĉak (Borodin. Buchmavera i F. sovjetski kompozitor (Le grad. klavira. Bacha. III 1881 —Berkelev. Quadcrni della Rassegna sicale. Pierluigi. od komiĉnih d o tetiĉnih i tragiĉnih. 1936. Selvellija u Carigradu i kratko vrijeme kod A. 1970. Divcrtimcnto za Slavka Osterea. Siciliano. Uĉio kod I. 1934. Pjevao je na premijer opera Ivan Susanjin i Ruslan i Ljudmila M. 1943. Don Pasqnale). Ivan Ivanoviĉ. 1966. 7. Escamillo (Bizet. V Incoronazione di Poppea (Monteverdi). kla trio. 1922. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. u kojoj se ukusno izmjenjuju bufoneskna raspoloţenja sa sentimentalnim prizorima. solo-pjesme. California (1947 —57) i na Konzervatoriju u Baselu (1920—21 i od 1957). Kao pijanist i pedagog nadovezao se na svog uĉitelja Busonija. Simfonićne mutacije. 11. Djeluje u Ljubljani kao slobodan umjetnik. Di Enrico Petrella musicista palermitano. 1964. 1951. Škerjanc. Mala Azija. 1856. III. solo-pjesme. 1944 i V. Bavi se muziĉkom publicistikom. Concerlo grosso za gudaĉki orkestar. za klarinet. XI 1806 — Petrograd. PETROBELLI. La Figlia di Iorio (Pizzetti). Unatoĉ primjeni novijih i najnovijih kompozicijsko-tehniĉkih tekovina u njegovim se ko mpozicijama posljednjih godina zamjećuju izrazito osjećajne crte. 1967. 1851. — Gudaĉki kvartet. 1963. 1937 1 1960. California. 1955. 1936 i 1937. Bio je i muziĉki kritiĉar lista Gazzett Veneto (1956—59). Aladame Bovary (Pannain). s manjim prekidima. na Mills Collegeii u Oaklandu. V. LIT. // Vortice (Rossellini) i dr. MGG. 1869. 23.: M. •— Scenska muzika. Almaviva (Mo Figarova ţenidba). ORKESTRALNA. 1955. simfonija u 9 stavaka. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Paclda u JI OUKO. zbor i orkestar. Figaro (Rossini. a klavir kod Terese Carreno. komedija napuljskog tipa. 1953 i 1959. koral s varijacijama na bizantsku \ Svemoćni Boţe zu gudaĉe i orkestar. Lirska. Seviljski berberin). R. glasa snaţne nosivosti. Doeuincnti e osscrvazioni. Epitaf. 1959. Capriccioza violonĉelo i 8 instrumenata. 1929. a od 1947 u milanskoj Scali i zatim na drugim talijanskim opernim scenama ostvarila niz kreacija u standardnom i suvremenom repertoaru. sovj pjevaĉ. LIT. AML. IV 1877). 1953. a od 1922.ii. DJELA: monografija Giuseppe Tanini. 1955. X 1932 —). : zapazio ga je na sajamskoj pozornici u Kursku impresarij skoga kazališta M. Betetta u Ljubljani. Umjetnik velikog i veoma ugodno timbrir. Ne\v Yorku (1940—47). Errico (Enrico). 1971. Rusalka i Kameni gost A. Predsjednik lenjingradskog odjela Saveza kom] tora RSl'SR. 1938. i 1924 — 26. Croquis sonores. IIauXoc (Sv. ! PETROV (pravo ime Krauze). 1968. Analecta Musicol 1965. PETRELLA. Ostvario je cijelu galeriju likova. Konzul i Aiaria Golovin (Menotti). 1965. a na opernoj pozornici debitirala 1941 u Alessandriji kao Liu (Puccini. Sonate: za flautu. 1965.Quatuor~) 1969. Rij. Jevlahov). Violinu uĉio kod svog oca Henrija Wilhelma Petrija. Petit concerlo de ehambre za obou i 8 instrumenata. 1964. 1938 osvojila prvu nagradu na natjecanju pjevaĉa u Firenci. Musiquc conccrtante za klavir i orkestar. 1951. Seviljski brijaĉ). 1966. 1962. bas (Jelizavetg 15. ostvari o je niz kreacija s kojima se uv u istaknute predstavnike sovjetskog opernog kazališta. muzika za ist na prikazivanja na Akropoli. je n osobni kompozitorski izraz. 1950. Baleti: 3ant HOjioitMta. 1940. Osip Afanasjeviĉ. je poĉetkom 60-tih godina napustio tradicionalno metriĉko biljeţenje te je preko I. 1971. 21). bas (Irkutsk. scenska muzika za pidovu tragediju Ifigenija na Tauridi. jeux d quatrc. 10. 19SI i Cnopm Cfoi/mti. stekao naziv i ter of Fine Arts. za violonĉelo. ĉlan Petrogra opere (debitirao je kao Sarastro u Mozartovoj Ĉa robnoj fr pjevao u tom kazalištu bez prekida do 4 dana prije smrti. Meditacije za klavirski trio. 1918—21 boravio u Par Londonu. 1943. pevaĉ.

Zeleno raspoloţenje. razvila se u balerinu dramsko karakternog tipa. Mali djeĉak 5 velikim sr cem. 87 — 88. Trorogi šešir) i dr. Romeo i Julija). Svatovske šaljivke. povlasticu za štampanje menzuralne mu zike i tabulatura za orgulje i lutnju. Mil. Pokojnik. Graz 1973. 1971. 1975. H3 npouiJioro lorocjraBCKOii My3t>lKn. One Aspcct of thc Slavonic Oklocchos in four Chilandari Music Alanuscripts. The Oldest Notation of Folk Songs in Yugoslavia. 1968. M ušica Antiqua Europae Orientalis. J. 1955. — DRAMSKA: opere C'est la guerre. Valse triste. Prvobitno dramski glumac. Grozdanin kikot). zatim profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost. Alesto etnomuzikologije u Jugoslaviji. Mali smiješak na njen naĉin. balerina i baletski pedagog (Ĉajniĉe. Profesor i 1964—66 direktor muziĉke škole Josip Slavenski u Beogradu. Zvuk. V. 1954. The Byzantine and Slavonic Oklocchos unlil thc i s l h Ce)itury. II 1935 —). 1951. Bajšanski. Ukroćena goropad. objavio 1502 i 1504 pod naslovom Canti B i Canti o . 1501 izdao je P. 1958. Some Aspccts of Formal Expression in Serbian Folk Music. Svaku svoju ulogu podigao je na visok nivo umetniĉke kreacije. Licitarsko srce). 1961. Alnogoljestvije rumunskom vojvodi Jovanu Aleksandru. — M. Ethnomusicology in Yugoslavia. Liĉnosti. Srpska muzika kroz vekove. Boris Godunov). Od 1490 radio u Veneciji. 1969 i Proleterska rapsodija. 18. talijanski muziĉki nakladnik (Fossombrone. Ocsin AcbanacbeBH^ FTCTPOB. X. Biserka i Zvijezda Danica (Hristić. Nastavak je P. pevaĉ. I. Cinacoe. Stefanovića u Muzikološkom institutu. sonatina za obou i klavir. MocKBa i JleliHHrpaA 1950. Aluzićka tradicija u komuni Leposavić. Peć. Stasov ga smatra suosnivaĉem ruske opere i utemeljiteljem ruske vokalne škole. te ostvarila niz solistiĉkih uloga. B3a. 6. medu kojima su Marija i OĊaliska (Asafjev. Kantate: Simfonijski epitaf. VII. poduĉavao u klaviru. 1964. tenor (Kraljevo. DELA: Tipovi lestvica u istoĉnih naroda i srpskim narodnim pcsmama (magistarski rad).: Coupanne co^HHeHHH. Prodana nevesta) i Don Basilio (Mozart. Srpska muzika kroz vekove. valcere (La petite fleur du printemps za klavir. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. takoĊer orkestrovano) i 3 pjesme (Izgubljena sreća. 1958. — /. Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu. 1964.). od 1966 docent Fakulteta muziĉke umetnosti. Horovi: Veće na školju. 1964. aktivno je pomagao muziĉku djelatnost u Crnoj Gor i. Maz. 1973. 1963. God. 1962. Grkinja. poslije OsloboĊenja nastavila studij baleta na Srednjoj muziĉkoj školi (E. Moja tuga) za glas i klavir. II 1930 —). kantata Egyediil az erdoben. PETROVIĆ. Poz. Putovanja po Balkanskom poluostrvu od XV do XVIII veka kao izvori za islonju srpske muzike. III. 1967. 1972. filharmonijom i Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Zagreb. 1953. 1956. prema Dostojevskom). — KLAVIRSKA : Varijacije na narodnu temu. Journal of the IFMC. Kao pedagog u baletskom studiju Sarajevskog PETROVIĆ-NJEGOŠ. Violinu uĉio privatno u Karlovcu i Sarajevu. S. Uz to djeluje uspješno i kao koreograf. kompozitor i dirigent (Beograd. A l. 1965. 1918. Najznaĉajnije su bile Šujski (Musorgski. Yearbook of the IFMC (u štampi). III 1918). 1920—60 ĉlan Opere u Beogradu gde je kro2 te godine bio najistaknutiji tumaĉ tenorskeg karakternog i komiĉnog faha. danas Zrenjanin. Emil. od 1957 vibrafonist u Zagrebu. Podgorica 1933. Bloomington 1970. 1953. Put oko sveta. — H. Razvoj etnomuzikologije u Srbiji. staru slovensku muziku i neumsku notaciju studirala kod D. Glavna odaliska. 1971. Ravel. Rad IX kongresa SUFJ. 1961 i dr. PETROVIĆ. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 77 — 78. Zla vila (Ĉajko vski. 14. 1965—66 bila je na specijalizaciji iz etnomuzikologije na Wesleyan univerzitetu u Middletovvnu (SAD). P. Djevojka (Baranović. LIT. Tolinger koji je njega. Leptirića (Odak. Edinburgh 1969. duhaĉki kvintet. P.nM0cen3b tneKcma u Menoduu s cepocKux jiupu*ieci<ux napodnux necnnx. koncert za flautu. pozorišta odgojila je brojne soliste i ĉlanove baleta. Marš drvenih vojnika. 1958. Os novni su mu umetniĉki kvaliteti bili od prirode dobro postavljen glas. Papers of the Yugoslav-American Seminar on Music. 1972. Narodna muzika juţnog Banata. 1965. Narodni melos Vukovog Jadra. DELA. 1954. plastiĉnost linearnog vo Ċenja glasova i umereno savremen harmonski idiom. Sarajevo 1963. ORKESTARSKA: simfonija. Periĉić. Rad VIII kongresa SUFJ. Ĉlanci. Acta musicologica. 1967. ricTep6ypr 1894). Flanagan Blucs. 1954. 1958. Studije istorije muzike završila na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. etnomuzikolog (Beograd. Dva cvancika. Glasnik Muzeja Kosova i Metohije. *954i Poema o Stevanu. Skapcnove podvale. Dragutin. PETROVIĆ. Pskoviĉanka N. V 1539). Leptirića i mjesec). S. Zvuk. LIT. — SPISI: Harmonska i kontt apunktska sredstva u horskoj muzici J. diplomirala 1955 na Muziĉkoj akademiji. Moto sinfonico. The Conccpt of Yugoslav Folk Alusic in the Tzventieth Centurv. Boško. Cetinjske novine. U Sarajevu završila gimnaziju i polazila balet nu školu Maše Arsenjeve Ignjeve. takoĊer orkestrovano). P. Aluziĉki stvaraoci u Srbiji. Church Elcmcnts in Serbian Ritual Folk Songs. A1GG. 1957. — KOMORNA : gudaĉki kvartet. 2. Đ. a 1962 magistrirala iz folkloristike (M. D. Srpsko narodno crkveno pojanje i njegovi zapisivaći. Passacaglia in Blucs za fagot i klavir. — Monografija Af. Narodni melos oblasti Titovog Uzica. Jugoszlav dalok za zbor i gudaĉe. 17. Aletoda mercnja intervala u narodnim melodijama. Nevenka. Na Liparu. B. PETROVIĆ. 1965. 13. Filmska muzika. 1955. Ţena corregidora (De Falla. 1970. Kongresni izveštaj. nastavnik je scenskih kretnji na Teatrološkom odsjeku Filozofskog fakulteta u Sarajevu. 1960—64 muziĉki direktor kazališta Petofi u Budimpešti. 163. kao i ostalu djecu kralja Nikole I. 1962 (rkp. 1953. 1956. Farkas). 1961 i Biin is biinhodes (Zloĉin i kazna. Maska (Prokofjev. V 1923 —). gde je od 1970 asistent. So maki sum se rodila. — VOKALNA. rumunsku i srpsku crkvenu muziku. Folk Alusic in tkrec-lingual Community. prvo djelo štampano pomiĉnim slogom: Harmonice Musices Odhecaton A. u svoja djela ĉesto unosi elemente narodnog melosa. O Srbljaku. na specijalizaciji boravila u Oxfordu. zdanja i pre -deli nekad i sad. Mušica Antiqua Europae Orientalis. Kao kompozitor neguje prvenstveno vokalne oblike (horske \i horsko-simfonijske). Snimio je nekoliko gramofonski h ploĉa. — VOKALNA: oratorij Jonas kbnyve. Bahĉisarajska fontana). Alvić. kao i solist sa Zagrebaĉkom. Scenska muzika za pozorišne komade: Alanda. Cassazione za gudaĉe i duhaĉe.. Popĉe (Musorgski. 1964. IX 1974). 1957. 1971. 1. Convention (1970). 1974. Do 1941 ţivio u Beogradu. Glasnik Etnografskog muzeja. tiskarski C (potpun popis kompozicija sabranih znak (colophon . solo -pjesme. predsednik je odbora Jugoslovenskih hor skih sveĉanosti u Nišu. IV. 1964. madţarski kompozitor (Beĉkerek. The Place of Ethnomusicology in Yugoslav Alusic. Rimski-Korsakova te Boris Godunov M. PETROVIĆ. Keka kolo. Mladići na zvonicima. Beograd 1969. 1973. III 1930 —). VI 1466 — Venecija. III. Studije kompozicije završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (P. meĊunarodni ansambl Nonconvenible AH Stars i grupu B. Rad XX kongresa SUFJ (u štampi). Veoma aktivan na podizanju muziĉkog amaterizma. God. CTacoB. kao i stremljenje ka liĉnom izrazu nacionalnog stila. PETROVIĆ. X 1893 — Beograd. Festivala deĉjih horova u Šapcu. na dvadeset godina.Kuhner. 1953. Ottaviano. gdje je 1498 dobio. Plesna drama Barcsai szcrcldje. Osnovna znanja o muzi ci dao mu je kompozitor R. Danica. Vašek (Smetana. bugarsku. 69 PETROVICS. Music for Some Serbian Saints in Manuscripls Preserved in Roumania in Gomparison zvilh Differciil Melodic Vcrsions Found in Othcr Alanuscripts. Ciganka. 1973. 4. Bucure --ti 1971.PETROV — PETRUCCI skoga.: V.: U. D. 9. Vitolade. Uspavana ljepotica). naroĉito za karakterne i komiĉne uloge. Tzvo Slyles ofVocal Alusic in the Zlalibor Regionjournal of the IFMC. Utemeljio je i vodio Zagrebaĉki jazzkvartet (1959). Ocun ITeTpoB. Miinchenu i Beuronu. Sigurdov vrt. Lenka i Mitke. zbornik sa 99 kompozicija najpoznatijih vokalnih polifoniĉara XV st. Radmila. vanredan glumaĉki talenat. Triangulon za zbor i gudaĉe.. Arti Musices. Niz godina dirigent hora i orkestra KUD Branko Cvetković (I nagrada u Arezzu 1957 i II nagrada u Llangollenu 1964). 13. i R. XII 1945 —). Prolećna pesma. Karakteristike njegovog muziĉkog jezika Vu uravnoteţenost formalne strukture. IV 1879 — Beĉ. Poema 0 Loli Ribaru. Ohridska legenda). 1966. Musorgskoga (ulogu Varlaama). 1971. Kao kompozitor najviše se istiĉe na podruĉju jazza. XX. DELA: Pregled glasova u staroj srpskoj pojanoj poeziji. Pro mušica (vanredni broj). Narodne melodije u prolećnim obiĉajima. Vasiljević). Ivanka (Škerl. Narodne melodije iz Vladiĉinog Hana i okoline. Bavi se preteţno razliĉitim aspektima uticaja vizantij ske muziĉke tradicije na rusku. Figarova ţenidba). Pronašao je i usavršio tiskanje muzikalija pomiĉ nim slogom. p. filmske i scenske muzike. 1971. JJacmoHKiiHa. ORKESTRALNA: simfonija za gudaĉe. Mokranjca (rkp. 21. Od 1949 ĉlan baletnog ansambla Sarajevske opere. br.Nj. — DRAA1SKA. Njegova priliĉno bogata biblio teka muzikalija danas se nalazi u Drţavnom muzeju u Cetinju. Hymns in Ilonor of Serbian Sainls m Alusic Alanuscripts of ihe Aionastery of Chilandar and in Printcd Editions. Poznavanje horske literature (skripta). muzikolog (Beograd. M. Alorfološke kategorije melopoelskih struktura u narodnim napevima Srbije. Kongresni izveštaj. Prikazi i ĉlanci. Dobri vojnik Švejk. Venier). Marinkovića 1 St. vibrafonist i kompozitor (Bjelovar. 1955. Na~ rodno stvaralaštvo. B. Sonata in F. Lijepa Helena i Skelet (Egk. Kobenhavn 1972. 18. Dobitnik je više nag rada u domovini i inozemstvu. Kongresni izveštaj. M. Radomir Petrović. 1970. Zlatiĉanin. MocKBa 1952 (ranije štampano u: B. studij kompozicije završio na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (F. je jedan od najagilnijih pobornika jazza i organizatora u Jugoslaviji. itd. PETRUCCI. I 1923 —). 1969. DJELA: Air. 1973. savršena dikcija. V. — Kompozicije za klavir i ĉembalo. 1938.Beograd 1961. Studies in Eastern Chant IV. 1952. 7. — B. Zagrebaĉki jazz-kvintet (1968). Milošević). Njegove kompozicije štampan e su u Rimu i Leipzigu.: Knjaz Mirko. kompozitor (Cetinje. Soroĉinski sajam). Nastupao na brojnim koncertima i jazz-festivalima u zemlji i inoze mstvu. LIT. Posle završenih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1951). DJELA. Vranjski glasnik. 1963. Kongiesni izveštaj. Rezultate svojih istraţivanja prikazala je na brojnim meĊunarodnim skupovima u zemlji i inostranstvu. 5. 1968. 1975. Kao amater komponovao je marševe (Ferdinand-Marsch za klavir. 21. vizantijsku. Balkan Blucs.). Radomir. Ossip Afanassje\vitsch Petrovv. K. PETRUCCI.iturgical Anlhology Alanuscript zvith thc Russian ihammer-hcaded" Notation from AD 1674. balet Lysistratc. 1973. Abraxas). K. Mirko N. prikazi i dr.

Repetitorij povijesti glazbe. der erste Erfinder des Musiknotendruckcs mit beweglichen Metalltypen. recitatora. Bibliografia delle opere musicali štampate da O. muziĉki teoretiĉar i kompozitor (XIII st. ali se ograniĉio na štampa nje klasika latinske i talijanske knjiţevnosti.). Redovnik cistercitskoga samostana Cherchamps u biskupiji Amiens. H. Madame Butterjiy i La B< Manon (Massenet). Schvvartz (Publikationen alterer Musik. O. Luda di Lammermoor). Disertori (1954). Kao opern telj debitirao 1974 u Osijeku (Salieri. Ch. većinom zbirke duhovne i svjetovne vokalne muzike. Nazoru). meĊu kojima su djela ^ Puccinija. . Petrus de Crucc. za violinu i klavir. A. Firenzc 1948. sonata za violonĉelo solo. klavirski tri klavirski kvartet. Collectanea Historiae Musicae. Najprije glazba. 3. Auda (Les »Afotets Vallons« du manuscrit de Turiti: Vari 42 II. Liuzzi (1931. Coussemaker (Scriptorutn . usavršavala se na ' teĉajevima u Salzburgu. 1935) te I — I I I G. Franjo. zborovi. — KOMPOZICIJE: 2 moteta. 1921. — D. 1939. simfonijska pjesma Vĉĉnv navrat. Hewitt (1967). 1962. U njegovu motetu Aucun ont trouve — Lonc tans — Annuntiantes dolaze u triplumu grupe do sedam semibrevisa. 56. 1873. . meĊu k ojima su Ramfis i Veliki inkvizitor (Verdi.R. J. MGG. Studije i ĉlanci. Wolf (Ein Beitrag zur Diskantlehre des 14. 1953. Veliki svećenik (Saint-Saens. X. de Handlou) uvodi punetus divisionis. od 1941 profesor na srednje Muziĉke akademije i 1951—72 na muziĉkoj školi Vatrosl sinski u Zagrebu (1951—53 direktor). 1932. Arlecchino (Busoni). Na osjeĉkoj pozornici izveo prvi put u Jugoslaviji i pad grada Mahagonija (Brecht-Weill). Na Konzervatoriju u Stock . sopran (Tivat. Ottaviano Petrucci. grofovija Ponthieu. Mjesto i datum njegova roĊenja i smrti nisu poznati. u Montpcllieru). MeĊu njegova najuspjelija djela s solopjesme. knjige i instruktivna bivših i sadašnjih nastavnika Muz. Haberl. u Erfurtu. Raimondo (Donizetti. Knjige: Popis skladl Zajca. Ĉini se da poslije 1520 nije više objavio ni jedno muziĉko d jelo. 1961. bas (Poljanec kraj Varaţ dina. P se istakla kao Lucia di Lammermoor (Donizetti).). 1962. Štefica. LIT. 1895). Wien 1845. God. Napisao 1336 traktat Compendium de discantu mensurabili (saĉuvan u rukopisnoj zbirci iz XIV st. Janaĉeka) i kod V. 3 pjesme iz zbirke »Hrvatski kraljevi«. pjesme za glas i orkestar. M 1962. Vcrnarecci. I. glas (Poulenc).: G. Studij kompozicije završio 1935 na Muziĉkoj miji u Zagrebu (F. 1909. Ĉajkovskog. Monterosso i B. Petrucci. Kutuzov (Prokofjev. Zborovi (Vokalna suita na Preradoviće' solo-pjesme (ciklusi: Ptice. — Isti. priredio H. Zlatić). PETRUS FRATER (nazvan Palma ociosa). Novaka u Pragu. više su komercijalnoga karaktera. — J. 1964. 1913—14). III 1935 — ). Drucke von O. za glas i kvartet. Sarlori. 1956. 1955 i Ţena i krajolik. IX 1911 —). Petrucci aus der Bibliothek des Liceo Filarmonico di Bologna. 19 ĉinovnik u prosvjetnoj struci. Z intimnich chvil za violinu i klavir. Balade). ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Rajska ptica za turni sopran i orkestar. U zrelom razdoblju djela mu se istiĉu preteţno ponekad i polifonim voĊenjem glasova i umjerenošću u kor harmonijskih i zvukovnih mogućnosti. Gazzeta Musicale di Milano.Prema Jakovu iz Liegea. DJELA. PJB. MGG. NOVA IZD. suita. Umjetniĉku karijeru zapoĉela u nom studiju Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu i tarr debitirala kao Oscar (Verdi. a nastupa i kao koncertna pje Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1973). 1969. Bemcrkungen zur Bibliographic der altesten welt lichen Notendrucke in Italien. Jeppesen. K. — F. 1930. Musikdrucke von O. On (prema R. 1929. 1504—08 P. Umjetnik velikih glasovnih mogućnosti. 1963 — K. sjeverozap. 1953. Hudebni rozhledv. jazz-orkestar i orgulje. 1943. F. Odhecalon B (faksimil) obj. 2 koncertne arije Arija oĉekivanja iz »Kohana i 1948 i Prizor iz »Fausta*'. koje mu pripisuje Jakov iz Liegea (rkp. Nuove conelusive aggiunte alla bibliografia dcl Petrucci. i klonuća . serenada . ĉeški kompozitor (Brno. ORKESTRALNA: simfonija op. MGG. 1965 — 66 (II izd. Antun. 1962. Pastoralni syn 1952. Jahrlnmderts. Modlilba k slunci. E. God. je kao solist Zagrebaĉke opere ostvario niz zapa ţenih basovskih kreacija. o kromatskim promjenama tonova i o pravilima diminuiranoga diskanta. 1918 i dr. O. K. Predigra i meĊuigra. Najprije pod utjecajem V. u Londonu). Studij pjevanja završio 1965 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. 1973. X. Giovanna d'Arco ( a od jugoslavenskih opera Moĉvaru (Bjelinski). PETRŢELKA.70 PETRUCCI — PETTERSSON u Zagrebu kućne operne koncerte uz klavir. God. Petrucci da Fossombrone. sonata za violinu i klavir. prve ska 1973). je tiskao najopseţniju zbirku: 11 svezaka frottola. Hrvatska opera. Scherzetto. kompozitor i muziĉki pisac (Zagret 1912 —). 1971. — A. — Isti. — KLAV1RSKA: sonata u E-duri sonatina. I— III. Praha 1946. pjevaĉ. God. 1923. a bavi se mu publicistikom i prevoĊenjem opernih libreta. dirigent (Zagreb. Studirao na Orguljaškoj školi u Brnu poziciju kod L. studij pjevanja završila 1959 na muziĉkoj školi slav Lisinski u Zagrebu (M. Donizettija. Hrvatska revija i dr. LIT. 1864). Masseneta. Traktat je obj. Samson i Dalila). ISuţga. U središtu Pettanova spisateljskog rada je hi opera u XIX i XX st. Cesari. 1969. Z detskeho ţivota. Petrus Frater^ dictus Palma ociosa. sonata za rog i klavi sonatina za flautu i klavir. 1973. Onjegin). repertoar obas eţe preko 50 opera. Romancu nović) i Scherzo (Savin). — A. Seviljski Ĉo-Ĉo-San i Mirni (Puccini. Gremin (Ĉajkovski. UgoĊaji. 27. Balatkc Petrţelka. Zajedno sa Francescom da Bologna otvara ondje tiskaru (1511) te izdaje nove zbirke duhovne i svjetovne menzuralne muzike. Rossinija. NOVA IZD. Ivan Zajc. DJELA. Schmid. . Telefon (Menotti). 1947. 1912. Aida i Don Carlos). de' Petrucci da Fossombrone. Sv. pripisuje mu se i Traclatus de lonis (rkp. Aluzika. 1925. 1958. kojim se grupe semibrevisa u jednom brevisu odjeljuju jedna od druge. Hewitt.: Traclalus de tonis obj. Hiischen. tane i dr. Milano 1932. Vilem Petrţelka. škole »Vatroslav Lisinski" Zagreb < do 1972. LIT. 1 1889—10.: Odhccaton A (faksimil novoga otiska iz 1504) obj.: H. Petrucci in der Bibliothek des Franziskancrklosters Giissing (Burgenland). 1970 — VOKALNA : kantate Ovidijcva posljednja noć u Rim i Kip domovine. K PETTERSSON. tabulature za lutnju i knjiţevna djela. R. partita za gudaĉe. Pregled povijesti hrvatske Repetitorij povijesti glazbe (6 sv. suita. simfonijeta. Za Petrţelkin r govor karakteristiĉan je ritmiĉki raznolik melos koji iz narodne pjesme. Menzuralna teorija Petrusa de Crucea veza je izmeĊu uĉe nja Franka iz Kolna i Philippea de Vitrvja. Bologna 1882 (novi otisak 1884). Der erste . H. a zatim primjenjuje i nova izraţajna sredstva (ĉetvrtstepena r jazz). Predigra. Ko. u svojoj karijeri ostvarila niz prvih opernih likova. Gostovao je na brojn im evropskim muziĉkim pozornicama i u Japanu. Nakon Odhecatona objavio je niz izdanja. Zajĉevi suvremenici. Dramalicka ouvertura. 1536 vratio se u Veneciju. za gudaĉki kvartet. Rosina (Rossini. Firkušnv. 27. 1935. Fcderhofcr. Hubert. SBIMG. 2.VIRSKA: Svatebni suita. I—III. ko. simfonijeta za tamburaški orkestar. K. PETRUŠANEC. Krabuljni ples). Na: muzike u Moravskoj Ostravi i dirigent putujuće operne d Od 1913 u Brnu. TEORETSKA : traktat o menzuralnoj muzici (saĉuvani sa mo izvodi u traktatima Roberta de Handloa i Johna Hanbovsa). Gilda i > (Verdi. — C NA: misa u a-molu. sonata za violinu i klavir u c-molu. Dugan). 1960— nica Rijeĉke opere i od 1961 u Osijeku. Glazbeni udţbenici. KOMORNA: suita za gudaĉki trio. Još kao student od 1952 organizirao LIT. Francuska.. 195 2. — KOMORNA: gudaĉki 1962. P. ? — ?). — SPISI.) Franje Bosanca. 1946. Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1975). Gustaf Allan. Operu na kojima je izvodio standardna muziĉka scenska djela. 1953). I 1967). — C. ali je v eć 1960 debitirao u Zagrebaĉkoj operi kao Nikitiĉ (Musorgski. izlaganje je popraćeno brojnim notnim primjerima. Firenze J953.: L. 1507 objavio prvi put tabulature (Intabolatura de lauto). 1931 Opera Hornik Pavcl. 1962. MFMW. izrazite muzikalnosti i smisla za scensko oblikovanje. Uppsala. MF. 1915 —19 profesor na Orguljaškoj šk 1919 na novom Konzervatoriju i od 1947 na novoosnovane demiji za muziĉku umjetnost Leoš Jandĉek. Di due štampe igno te di O. Vilem. Od 1962 korepetitor i zatim dirigent Hrvatskog na rodnog kazališta u Osijeku. Vilem Petrţelka. 1939. Novaka i J. Maria Golovin (Menotti) i Tena ( Gostovala je u inozemstvu. koji se ubraja medu najinstruktivnije priruĉnike o kompoziciji iz prve polovine XIV st. zbor. P. tzv. Muzikalije objavljene u Fossombroneu nisu tako dotjerane i tako dobro opremljene kao venecijanska izdanja. 1509 izdaje Tenori e contrabassi intabulati (I sv. 1941. X. novoizd. . švedski kompozitor ( Ryd. Y. Skripta: Pregled povijesti glazbe.: A. PETTAN. Djelovao je i kao n kritiĉar dnevnika Obzor. Biblioteca Amploniana 8 '94'). a suraĊivao i struĉnih ĉasopisa (Muzika i škola. 1970 — 73. c rijeĉi). Lunzer). 1952. (Bernaville. U svemu je poznato 61 Petruccijevo muziĉko izdanje. La Frottola. Notendruck fiir Figuralmusik. 1932. 19. djeĉja opera uz klavir maĉkica. 1956. 1941. Petrus de Cruce je prvi notu brevis perfeeta podijelio na ĉetiri semibrevisa. 1958. 6 moteta. tako je omogućio uvoĊenje skupina 5—7 (gdjekad i 9) semibrevisa. je predavao teoretske predu muziĉkoj školi Franjo Kuhaĉ u Osijeku. 1930. — VOKALNA: simfonijska drama Ndmoi kulaš za soliste. Rokseth (Les Polyphonies du XIII' siecle. Divertimento za duhaĉki kvintet. violinu. 1. • C Hrvatska pozornica). 1946). . Zvuk. Rigoletto i La Traviata). Rat i mir) 1 dr. u Odhecatonu objavio E. suita za gudaĉki kvartet. zbirke frottola I — IV obj. DJELA. Studij dirigiranja završio 1961 na Muziĉkoj akademiji u Zagr ebu (S. 0 konsonancama i disonancama o valjanom voĊenju glasova. I 1938 —). Boris Godunov). 1927. X. I. 19 33. PETRUŠIĆ. Devet stoljeća višeglasne zborne glazbe. za glas i klavir. — H. 1856 i Bolletino Bibliografico Musicale. francuski muziĉki teoretiĉar iz prve polovine XIV st. Aarhus i Kobenhavn 1968. 3 gudaĉka kvarteta. Zbog politiĉkih prilika napušta Veneciju i vraća se u Fossombrone. ali i djela pojedinih kompozitora. PETRUS DE CRUCE (Pierre de la Croix). Popijevke na rijeĉi Begovića i Nazora. pjevaĉica. orkestar. I. Muziĉka škola slav Lisinski« 1829—1969. Catdani. 1909 — 47. Reaney. 1937 doktorirao pravo. Grada je prikazana vrlo sistematiĉno. God. Poslije općeg uvoda ras pravlja se o pravilima kontrapunktskoga stavka nota protiv note. 1935— 36) i A. Pjesm. Vogel. dci Petrucci da Fossombrone. — DRAMSKA: op kun (vlastiti libreto prema V. XI 1933 —) Antuna. Lirsko -koloratu pran. a istiĉe se i svojim nastupima u jugoslavenskom i stan dardnom oratorijskom repertoaru. 2 moteta obj.

L'Oiseau blcit za sopran. P. Godo\vsky. 12. 1968. Schubert. austrijski kompozitor. Od 1946 predavao kompoziciju i muziĉku teoriju na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu i tamo 1962 postao direktor Konzervatorija. DJELA: Ncue Padouan. B. Meyer (Turmmusik Auswahl von 18 Stiicken fu'r funfstvmnigen Bldscrchor . H. Intradai und Diiniz . njemaĉki kompozitor (Glatz. Dok u Petvrekovim ranijim djelima ima narodnog prizvuka i humora. Svojim djelom Netie Paduanen (1611) P. 2 sonate za violinu i klavir. gudaĉki kvintet sa 2 violonĉela. 1931. Schreverom). po jed ina dje la o bj. 1917.: E. luslige und anmuthige Ncuc Aricn (24 kompozicije) za glas. 1675. solo-pjesme. LIT. violonĉelist i kompozitor (Okmulgee. Eldridgea. E. 1938. 1936.: A. 1954. Svi stavci njegovih suita temelje se na zajedniĉkoj muziĉkoj supstanciji. 1934 i dr. 7 preludija za duhaĉki kvartet. 45. 17. 1914. vojniĉka koraĉnica za limene duhaĉe. 6 koncertnih etida. Oscar. zborovi. XI 1907 — Leipzig. 5. 1947). flautu i orgulje. INSTRUMENTALNA: Muši ca respertina Lipsiaca odcr Leipzigischc Abcnd-Music (12 suita) za 2 violine. Bulletin de la Societe »Union Alusicolo gique (i. mit 5 Slimmen. S vojim stvaralaĉkim i mnogostrukim praktiĉnim djelovanjem P. Beurlin. Fellera Devotus sludiosus oder Dcr Anddchtigc Student. 1942. V. Aujjziig. LIT. ). Johann Christoph PETZOLD. . 2 koncerta za 2 klavira. 21. 1966 —67. 1958: suita za gudaĉe. cis. Sachs. 2 viole. 1967. Ncttl. Od 1958 djeluje u Evropi. Njegove najzrelije sonate i suite ubrajaju se u najvrednija dostignuća njemaĉke orke stralne muzike XVII st. trio za flautu. PETTIFORD. 14. Komma. 1943. 9 plesova u rukopisnoj tabulaturi za instrumente s tipkama. isprva violinist gradske muzike. DDT. Vieuxa (viola) te kod A. Lauxom i W.. Šleska. direktor Gradske muziĉke biblioteke. 1943 nastupa u orkestru Ch. 1950 i 1957. Black-eved Peas and Collard Greens i Tricotism. 1955. 2 psalma za zbor. 1625. Uĉila neko vrijeme kod A. zbor. 3 plesa u suvremenoj zbirci raznih autora Amocnitatum musicalium hortuhis. Neumannom). 1949. 1962. PEZEL (Pezelius. Nakon Drugoga svjetskog rata muziĉki kritiĉar dnevnih novina u Leipzigu. kompozicije op. Uĉio klavir i kontrabas te do 1941 svirao s ansa mblom svog oca na turnejama po SAD. 1934. 5. 2 viole i violone. 1954. za pjesmaricu s tekstovima J. orgulje i orkestar. 1965 . osobito za djecu. orkestar i plesaĉe. Fclix Petvrek. 1949. uvertira op. švicarski kompozitor (Ţeneva. 1934 i dr. 1962. violinu i klavir.— \\"eltspicgel. 1963. Uz to uveo u jazzu rjeĊe upotrebljavan violonĉelo. X. 3 viole. Weinholdom). gdje je vodila mali zbor u Aićnestrandie. 1934. snimio mnogobrojne ploĉe. 1942. Turmmusiken und Suiten. sudjelujući na eksperimentalnim Jani Sessio?is razvio se u pobornika modernog jazza. MGG. simfonijeta op. liltliche luslige Padovanen. obou i gudaĉki kvartet. 1950. 1924. sagradio takoĊer orgulje u Hornu i u samostanu Wilkerinng (Gornja Austrija). Od 1664 u Leipzigu. Sauer) i kompoziciju (F. 1961. God. l'ocalise za sopran i harfu. Preludij. od 1672 vodio Collegivni mnsiatm. na Mozarteumii u Salzburgu 1 na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi. J. violonĉelo i klavir. Scchs griechischc Rhapsodien. Petzold). — K. 8. 1947). duet za violinu i violu. III. — VOKALNA : zborovi. ĉlanci. VTien 1915. 1923. dotle su kasnija. Od 1602 orguljaš u Hornu (Donja Austrija). 33. A. Tappoiet. — KOMORNA: koncert za violinu i gudaĉki kvartet. 2 koncerta za gudaĉe. Hora decima musicorum Lipsicnsum. Melchers). Paul Pcuerl (disertacija). Nastavnik muzike na institutu Jagttcs-Dalcroze od njegova osnutka (1915). Richard. Schelleom). 1951. Blocha u Ţene vi. zatim odlazi u Nevv York u sastav trubljaĉa R. scenska muzika za marionetsko kazalište. passacaglia i fuga. — KLAV1RSKA: sonata op. sampl zzveven Ganzonen . Hermana i dr. Oklahoma. NOVA IZD. . I Remember Clifford. Moţda potjeĉe iz Niirnberga. Paul Peuerl. Za 2 klavira: tokata i fuga u miksolidijskom naĉinu.icder am Klavicr. pod utjecajem teozofskih ideja i mistiĉnih raspoloţenja. 1927. Johann Christoph. — Misa za zbor. Johann Christoph -> Pezel. FiinJJ-stimmigie blasende Music (76 kompozicija) za 2 korneta i 3 trombona. X 1694). 1622. Psalam CI II za alt. ORKESTRALNA: simfonija u b-molu. zatim od 1924 bio profesor klavira u majstorskoj klasi i lektor za muzikologiju na konzerva toriju Odeon u Ateni. od 1939 na Konzervatoriju i na Univerzi tetu u Leip zigu. Goda. Paul. Zzvci jiidischf Hochzcitslicdcr za 3 glasa. — KOMORNA: 4 gudaĉka kv arteta. \\"cs~ selv. 1922 i Tahi. PETZOLD. 1954 i 1971. 1933. 1944. 2 viole. Od 1919 predavao na beĉkoj Muziĉkoj akademiji. 1956. oko 1570—80 —?. simfonijeta. — IZDANJA: J. 1938 (II izd. duo za violonĉelo i klavir. DDT. I 1974). A. c. 1670. X. — R. MGG. poslije 1625). XII 1951). zatim se vratila u Ţenevu. melodije uz b. A. Olssonom i K. docent za muziĉku povijest na Visokoj mu ziĉkoj školi. fagot ili violone i b. 1929. 1929. Studirala kod E. M. SPISI: Die Kirchenkompositionen und weltlichen Kantatcn Rein hard Keiscrs (disertacija). 1962. 20 i 27. 1941 (II izd. 1952. DJELA.PETTERSSON — PEZEL uĉio violinu i violu (J. hciliger Geist. Oko 1681 postao je Stadtmusikus (Director Musicae Instrumaitalis) u Bautzenu. violinu i vi olonĉelo. Wolf. STMW. Die Leipziger Ratsmusik von 1650 bis 1775. DJELA. 1950. Simfonijska suita. Alozart. c. Šest simfonija: I. limene duhaĉe i orgulje. IX 1960). gudaĉki kvartet u E -duru. kantate Komm. 1949. 1922. ORKESTRALNA: Inlrada za 2 flaute i orkestar. obj. 1678. zatim s vlastitim combo-sastavima i s ansamblom od 13 sviraĉa. trio za flautu. Najpoznatije su mu kompozicije: Blues in the Closet. 1934. I sv. U Stevru djelovao i kao graditelj orgulja (sa G. Baeh im Spiegcl einer Sladi (sa I. Gillespiem prvi sastav be-bopa. 1921. VC'. 1919. 1962. God. 1933. Richard Petzoldt. op. 19 i 46. Frankl. IX 1922 — Kobenhavn. a na Univerzitetu muzikologiju (G. — Kraće kompozicije za klavir. 1966. DJELA.: P. je znatno prema šio ulogu srednjonjemaĉkih Stadtpfeifcra. c. nastupajući s istak nutim ameriĉkim i evropskim jazz -muziĉarima. 30. 1959. 2 violine. 1942. Barneta. MGG. Das ist: Ncuc tculschc Gesangcr . 1921. II. — Crkvene kompozicije. Schering. 1672. 1. 1955. 1956 —59LIT. 1929). 1946. c. K. Na Muziĉkoj akademiji u Beĉu studirao klavir (L. na koji je prenio solistiĉki pizzicato kontrabasa. . II dio. — P. Peyerl). GalHard. DJELA. Francuskoj i dr. Gcorg Philipp Telemann. c). PEUERL (Bauerl. 1957 i Incarnalus est homo. . Fclix Petvrek. 1956). Le Thonianerchor dc Leipzig. — Priĉa La petite sirene za soliste. Hora decima. XI 1888 —). Dobitnik više nagrada najpoznatijih svjetskih jazz revija. 1956. te Njemaĉkoj. Schumann. 1924. fagot ili violone i b. Image dc Noć! za djeĉji zbor i klavir 4 -ruĉno. Leibovvitza (kompozicija). Sonata za 2 kla vira op. 1947. Esquisses sympho/iiques. 1620. Paul Peuerl (s popisom djela). Jaques-Dalcrozea i E. Fernande. klavirski trio. 1959. 1930 —39 predavao na Muziĉkoj akade miji u Stuttgartu. — KOA1ORNA : Fischmarkl in Athcn za gudaĉki trio. FernanĊe Pevrot. Blomdahlom. Sclnccbsch. 1931 i 1949. — K. — DRAMSKA: opera Die arme Aluttcr und dcr Tod. — Isti. Ruthstrom) i kontrapunkt (H. ameriĉki kontrabasist. Laux. J. Zur Lebensgeschichte Paul Peucr's. 1949. 1966 i VI. Saint. Dahma (klavir) na Konzervatoriju u Kolnu. Saint. Jarnacha (kompozicija) i P. obj. studij nastavio sa O. Te Dcum za 2 zbora i orgulje. Studije. osobito opere. mješoviti zbor. njemaĉki kompozitor (Liverpool. nokturno Der Schancn'. Saska. Riemann (1898). a 1609 —25 u Steyru (Gornja Austrija). PETZOLDT. . 1935. Jahrbuch des Oberostcrrcichi schcn Musealvcrcins. Schreker). 13. Adler). Sicingiv' tili the Girls Come Home. Od 1932 suraĊivao u novinama i ĉasopisima u zemlji i inozemstvu. Ge iringe r (D TO. varijacije na austrijsku vo jniĉku narodnu pjes mu. 1960. 1952. 1913. — l'OKALNA : kantata za sopran i mali orkestar. XII 1639 — Bautzen. Dukasa. — U". 3962. Lorlzing Alappe dcr Stadt Leipzig (sa K.. 1953. Schering. 1949—-1959 urednik ĉasopisa Musik in der Schule. 1951. Hackherom i U. u svojim je kompozicijama povezivao kasnoromantiĉna obiljeţja s radikalnim tendencijama. •— O. je i jedan od malobrojnih njemaĉkih kompozitora canzona. Uz starocrkvene naĉine primjenjivao je i posebno konstruiranu ljestvicu od devet tonova (c. je prvi predstavnik cikliĉke kompozicijske forme zvane varijacijska suita. obj. 1913 — 28. Diintz und Galliarda mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. pa W. 1953. od 1939 njegov glavni urednik u Leipzigu. 1947). 1953. ORKESTRALNA: simfonija op. duo za violinu i klavir. pantomime Komadić. Becihoven. Rudolf. 1950. 26. Fernande Pevrot. odcr Lusl-Music (7 suita) za 2 violine. Die Oper in ihrer Zeit. HofTmann (1937) i I. 1940. Dieu parlc a Vhommc za vokalni kvartet. 1935. 1928. Opus musicum sonatarum (25 sonata) za 2 violine. Gantz Ncuc Padouancn. NOVA IZD. Sainl le Scigneur za alt. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. E. violone ili fagot i b. solo -pjesme. . Qua~ trains portuguais. . kvintet.: K. 1955. suita za mali orkestar. Ballcten.: zbirke iz 1611. 1959. dramatska rapsodija Dcr Garlen dcs Paradicses. predgovor novom izdanju Pezelovih instrumentalnih djela. Djelovao je kao violist orkestra Stockholms Konsertforeninig.: neka instrumentalna djela obi. od 1952 profesor i direktor Instituta (kasnije Odjela ) za muziĉki odgoj na univerzitetu Karl Aiarx. LIT. suita za sopran i gudaĉki kva rtet. sonata za violinu i klavir u e-molu. varijacije i sonatina. Johann Christoph Pezel(ius). 1919—20 predavala Jaques-Dalcrozeovu metodu u Parizu na ticale dc Rythmique de Vatigirard i na £cole Normale de Musigue. 25. 1948 (II izd. Betzel. mala suita za gitaru. 4 skice za violinu. 1944. Honeggera i R. 1950. me du ostalima. duo za rog i klavir. austrijski pijanist i kompozitor (Brno. 1685. U nekoliko navrata svirao i u orkestru D.: R. Ellingtona. X. Bicinia variorum instrumentorum (m komp ozicija) za razliĉite sastave i b. 1613 i 1625. duhaĉki trio. Courantcn. 71 (II izd. 41. M. Intraden. — Isti. Opernaricn russischer und soujctischcr Alcister (5 sv. 1611. 7 sonata za 2 violine. C. 1921. e>fiS} g> a. od 1949 ponovo na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. ZFM. orguljaš i graditelj orgulja (?. 1954 i drugo za glas i klavir. Diz-crtimento za duhaĉke instrumente. S. IV. H. MGG. 1945. Neues zur Lebensgeschichte Paul Peucrls. — KLAV1RSKA: 3 sonate. Isprva kontra basist u stilu svvinga. vjerojatno se uskoro istakao kao vrlo vješt sviraĉ trublje (Claritiblaser) te je 1669 ili 1670 primljen u Stadtpfeiferc. Revue Musicale Suisse. izbor iz Hora decima i Funffstimmigte blasende Music. 2 trija za ţenske glasove i harfu. AFM 1 *'. najviše u Skandinavskim zemljama. a 1944 vodi sa D. M. 1928. VII 1908 —). Studirao u Berlinu muzikologiju (A. Uĉenik Ph. 21. koral. 2 koncerta za orkestar. 2 viole. sonata za violinu i klavir. 194O. Bavio se i kompozicijom. Schering (Turvnnusiken und Suiten. 1964. — CRKVENA: misa za zbor a cappella. sonatina. c. Kleine Alusikgcschi-chte. 1940 . Schiinemann. G. Hornbostel). — Solo-pjesme. sonata za violonĉelo i klavir op. 14.. X. oder Musicalischc Arbeit zum Ab-blascn (40 sonata) za 2 korneta i 3 trombona ili 2 violine. kao i 9 plesova za instrumente s tipka ma. 1935. 1925. 1682 (sa J. 1948. PEYROT. Couranten und Diintz sampl zzvcycn Canzon mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. 1686. Felix. Sinfonia da camera op. Intrada. gudaĉki kvintet i ĉembalo. b. V 1892 — Beĉ. Od 1934 urednik ĉasopisa AM u Berlinu. 1922. DJELA. 17. kasnije se usavršavao u Parizu kod M. 1962. — VOKALNA: lirska kantata Die Lerchc. Profinjen umjetnik s razvijenim smislom za koloristiĉke efekte. DJELA. RM. — VOKALNA: Schone. ţenski zbor i flautu. E. njemaĉki muzikolog (Plauen. ORKESTRALNA. Ellcr. 1924. 1613. fagot ili violone i b. mit drcyen Stimmcn gcsetzt. Neumann (1956). 1669. koja se u temeljnom obliku javlja u trećem Dantzu. Miiller (1930). Lipphardt (1933). Pezel. Dclitiae musicales. 1970. gudaĉki trio. c. dis. 1930) i dr. 1928). trio za flautu. PETYREK.. Gedalgea i P. Geiringer. 1938. 1913. LIT. . Alte I.

Paula. 1928). 1906 (prer. Jahrhunderts. Chrysander. Hans Pfitzner._— KOAi ZIC1JE: simfonijska fantazija Das Aicer. 1896. 1969. — Ch. musikalischc Inspiration. Pfitzners. Svojim baršunastim i sonornim altom oduševljavala je publiku svih jugoslavenskih opernih središta. 12. njemaĉki n ziĉki pisac (Munchen. V 1949). 1922). gdje od 1958 predaje akustiku na Viso muziĉkoj školi. U inozi stvu je P. Riezler. God. i. 1923. 50. Hans Pfitzner. Berrsche obj. H. Die Person kcit H. 1920—29 vodio je majstorsku klasu iz kompozicije na Akademiji umjetnosti u Berlinu. Kociana na majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu. S. Hans Pfitzner. MGG. 1926. 1922). Hans. gdjekad eteriĉno-apstraktnoj. Ai. Od 1948 ţivio u Stuttgartu. menstellung uber ihn und sein Werk. 1921. Muziĉki kritiĉar nov ina L ziger Tageblatt i Konigliche Leipziger Zeitung. Nikischu. Bio je protivnik muziĉke avangarde H. Busor Neuc Asthelik der musikalischen hnpolcnz (s napadajem na P. 55. 36. — VOKALNA : kantata Von deutscher Sccle ( Eichendorff). Hamburg 193 F. Havdna. Eindrucke und Bilder mcincs Lebens. Asistent i od 1960 lektor Univerziteta u Kielu. — C. In moriam Hans Pfitzner. Prvi koncert za violonĉelo i orkestar PFOHL. Hermann. Sein Leben und Schaffen. Nikisch als Aiensch und Kiinstler. Schubert. Tri simfonije: I. M. Tri gudaĉka kvarteta: I. Hans Pfitzner. Bachs 'Alusikalisches Opfcr -. j thoven. sluţeći se starocrkve-nim tonalitetima i polifonijom klasiĉnoga tipa. Berlin 1919. P. — A. XI 1907 —). R. Hans Pfitzner. 1910. Sonate za violinu i klavir. 1920. Studirao u Frankfurtu na Majni kompoziciju kod I. 1894—96 kazališni dirigent u Mainzu. 1922. 1935 i u a-molu op. a klavir kod J. Verzeichnis im Druck erschienenen Werk. 1923. 1962. 1942. 1917). — E. Hirtler. God. Koncerti: za klavir u Es-duru op. v. X. — U". Nikisch. i J. 1965. a 1930—34 u Miinchenu. Mi. 1947. u G -duru op. njemaĉki kompozitor. 1907 (IV izd. Jahrhundert (disertacija). 1 Phantasic op. Die Zzvblfordnung dcr Tone. H. Ozim. DJELA. Svestrana umjetnica. — W. 5. 36a. 1959. 1938. God. 1902. Deutsche Musik. F. Palestrina. Zurich i Freiburg i. Das Christ-Elfldn. rapsodija Tzvardowsky za mezzos opran. Miinchen i Leipzig 1904. 3. — IZDANJA: opera Armida J. dirigent i muziĉki pisac (Moskva. Car I Grammanu.72 PFAFF — PFROGNER i mnoge solo-pjesme — Pfitznerova muzika ipak nije prešla g niĉe njegove zemlje s kojom su je i suviše povezale tipiĉno j manske osobine njegove ljudske i umjetniĉke naravi. Knorra. PFEIFER. u D -duri 13. S. Weber. F. ukusno doĉarao kolorit vremena. — Th. Hans Pfitzner. u cis-molu op. 34. Schenka na Univerzitetu u Beĉu. Od r predavao na Vogtovu konzervatoriju u Hamburgu. 1903. 8. 1939 i u C-duru op. Leipzig 1941. II. 1925 i I I I . preselio se u Munchen.' Hine kulturphilosophi Personlichkeitsstudie uber Anton Bruckner und Hans Pfitzner. s napadajem na F. u c-molu op. Rutz. 1945. 36). austrijski muzikolog (Graz. R. jednakim je umjetniĉkim ţarom i profe sionalnom odgovornošću nastupala u operi. Odlazio je na brojna gostovanja kao dirigent. II. 1917 (III izd. Munchen i Leipzig 1960. musicalu i drami. Leipzig 1909. Schriften. ic . napisanoj na vlastiti libreto. I pored neosporne vrijednosti njegovih najboljih djela •—• meĊu njih svakako idu još i opera Der arme Heinrich. 1929. Schrott. X 1862 — Hamburg-Bergedorf. DJELA (izbor): J. 5. 1940. Marta (d'Albert. Leipzig 1922 E. Hans Pfitzner. Abert. 1925). 17 1911 —). Gcschichtc ihrer Deutung. 1953. Regensburg 193* H. A. Stimmcn der E kcit za 6-gl. Vom IVcscn und Mertung Ncucr Harmo 1949. MGG. oratorij Jephta G. 1892—93 nastavnik na Konzervatoriju u Koblenzu. DJELA: Dominantenlchre. v. 1947. Zur russischcn Nationaloper des ig. Se PFITZNER. Z. s kojim je usko povezan. Freiburg i. Deutsche Musik der Zeitvvende. medu ostalima. Ballettszenc za orkestar. 1900. Ai. 1908. 1962. S Hans Pfitzner. Klavirski u F-duru op. Zu Thcmatik und Form in Schonbcrgs Streichsexlet. Blume. A. zbor i orkestar. Heger i W. Grohe. X. ibid. Kroll. I operni vodiĉi. PFAFF. Aiedium) i Majke (Dallapiccola. Gc.). mi ku uĉio privatno kod O. Bekkera) i I und Vi'iedcrgabe. Hans Pfitzner. alt (Osijek. Hans Pfit. a nastupao je i kao koncertant. — J. P. Jedan najuglednijih muziĉkih kritiĉara svojega vremena u Njemaĉi vrijedna je njegova monografija o A. Iz njegove su škole izišli istaknuti violinisti I. — H. j. pa se na nju i obarao u svojim zanimljivim spisima. 1923 (VIII izd. God. Leitmotiv und T in den musikdramatischen VC'erken Hans Pfitzners. Leon. ibid. klavirski kvintet u C-duru op. — Isti. 1908—18 direktor Konzervatorija. Koncert za violinu i orkestar. s (prema gudaĉkom kvartetu op. Wagner. Einfuhrung in R. 23. Aida i Trubadur). U dolini) i Lotta (Massenet. Ambrosius. Pntzners »Rose vom Liebesgarten«. 1954. Beethc 1922. MeĊu njima se nalaze svojedt vrlo zapaţene publikacije: Futuristengefahr (1917. kantata Von deutscher Seele. — H. Br. Kasnije objavio: Meine Bcziehungen zu M. Skalarjeva.. Leipzig 1920. XI 1933). Franz. Vcrsuch einer Stilbetrachtung. Musik. — \\". 1926). Werk und Gestalt eines Deutschen. 2 za violonĉelo. U tom uspjelom djelu oţivljuje antiteza genija i njegove sredine s tragiĉnim prizvukom samoće i povremenih sumnji u smisao ţivota i stvaranja. eine Zu. Aiuller-Blatlau. Cobenzl i dr. Abendroth. 185 DRAAISKA. od 1951 profesor na Akademiji za glasbo (1970— 74 rektor).: P. — Klavi kompozicije. ZFM. 1939. zborovi: više od solo-pjesama. medu kojima su Carmen (Bizet). LIT. Das Herz. oporoj. 1946—48 surad ĉasopisa Osterreichische Musikzeitschrift i Konzertblatt der ( sellschaft der Musikfreunde. Mann. Pfitzners Klavierlied (disertacija). je do danas (1975) ostvarila više od 80 veliki h opernih kreacija. Za toĉenik). Kleista. a zatim se do 1935 usavršavao kod J. 1928). Kleinc Symphomc op. Festschrift F. — L. 1917. Hans Pfitzner. PFROGNER. V 1869 — Salzburg. operni redatelj i pijanist. vodi i univerzitetski Collegium musicum. SPISI: Bayreuther Fanfarcn. brojni ĉlanci i rasprave u novinama i ĉasopisima. Werther).: R. A. Lutgc. MF. je znatno pridonio razvoju mladog violinskog naraštaja u Jugoslaviji. lentin. 1911. »Fidclio« — Oper zzvischen Revolution und Humanitat. 1955 Rcden. Hermann Ludvvig von der. Die Rose vom Liebesga 1901. LIT. balada Herr Oluf za 1 ton i orkestar. L und Schaffen. V 1926 —). Ferdinand Pfohl. 31. Munchen 1924. Miinchen 1904. Hans Pfitzner. njemaĉki muzikolog i dirigent (Kiel. } Pfitzner. — K. Konstanz 1949. Aiusikalische Essays (2 sv. zbor. Utemeljitelj (1952) i dirigent komornog orkestra. Od njegovih djela istiĉu studije o R. N. — Isti. ork' i orgulje. Lebens\veg und Schaffensernte. 1897—1907 u Berlinu predavao kompoziciju na Sternovu konzervatoriju i od 1903 istodobno bio dirigent kazališta Theater des VCestens. Klopĉiĉ. Studij violine završio 1933 na Visokoj školi Drţavnog konzervato rija u Ljubljani. Kao solistica Osjeĉke opere P. 1905. katkad i teško pristupaĉnoj. 1907—08 dirigent je Kaimova orkestra u Miinchenu. — KOMORSA. 44. — Der junge Tag. 12. PFITZNER svoga vremena. — U7. Hans Pfitzner und der geniale Mer Eine psvchologischc Kulturkritik.. popis Pfit: rovih djela 1919 ( I I izd. solo-pjesme. njemaĉki muziĉki pisac. za violinu u h-r op. VII 1857 — 16. Leben in Bildern. Studij s doktoratom završio 1953 na Univerzitetu u Kielu (A. Aiozart. 1932. 1942. Wie ich Musikkritiker tvurde. Opernhaus Zurich. 1893 0 izd. muški zbor i orkestar. 1918 i za violonĉelo i klavir. I Scenska muzika za Fest auf Solhaug H. Dic moderne Oper. D Hans Pfitzners Lieder. Bahlc. 1897. Lei 1924. Ibsena. violinist (Ljubljana. Amneris i Azucena (Verdi. Pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Osijeku (D. 42. Der Musikfrcund. 1926. U Pfitznerovoj muzici. 1916 izd. suzdrţanoj. Vrijedna su njegova istraţivanja na podru teorije tonskih sistema. u muzikologiji u nik E. 1926). Cossmann. a 1929 u 3 sv. C. Hans Pritzner und die deutschc Bii Munchen 1917. Rumunjskoj. kritiĉar i kc pozitor (Loket. U suvremenom opernom repe rtoaru istiĉu se nje zine uloge Flore (Menotti. H. 56. Wagneru. Abendroth obi. Uz to je 1935—70 bio prvi violinist Ljubljanskega godalnega kvarteta. a gostovala je i u inozemstvu. PFANNKUCH.. Rudiger. J. pod naslovom A. u cis-molu op. Wiirzburg 1967. 46. ORKESTRALNA. Bruch. — Aiohr. Briefe. — IV. — 7. \\"andrcy. 1890 i za Kĉithchcn von 1 bronn H. Wien 1950. pjevaĉica. ostao gotovo nepoznat. a od domaćih Jele (Brkanović. 1966 — 67. Gemeinnutzigc Einfulii in die Musik. Autobiographischc Skizze und kleine Erinncrungcn. 1891. Hans Pfitzner. 1948. Ferdinand. nema osjetilnosti ni uţivanja u zvukovnoj raskoši. Rectanus. Ero s onoga svijeta). na Univerzitetu u Miinchenu preda povijest muzike (od 1906 profesor). a 1970 Sedmoprositiaĉku nagradu Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku. Pfitzners "Palestrina". dvostruki zbor i orke. Završio studij prava s doktoratom. a od 1909 —16 i direktor Opere u Stras-bourgu. A. -Blittau. u Madţarskoj. 1892 —1932 daktor muziĉke rubrike lista Hamburger Nachrichten. 1967— 68. Hcinrich Vogl. I Dic Nibclungen in Bayreuth. Ai. — Louis. 22. VVilhelm. Hoffmannove priĉe) 1946 zapoĉela opernu karijeru. XII 1949). Letke za bariton i orkestar. je tip povuĉena stvaraoca koji razmišlja o vjeĉnoj problematici umjetnika i njegove okoline — polazeći i od vlastite sudbine. Opere: Dcr arme Heinrich. : (prošireno izd. 52. Studi u Miinchenu i Leipzigu. 1919 Schumann. An. — SPISI: sabrane studije i ĉlanci objavljeni su 1926 pod našlo Gesammcllc Schriften u 2 sv. DJELA. Vi'agners K'erk und Sci teti ( I I I izd. Schaal. Regensburg 1968 J. — H. Fons salutifer za zbor i orkestar. Nakon toga nije više bio stalno namješten. Ĉeška. Munchen 1935 (najvaţnije djelo o I neru). PFORDTEN. Br. Miiller. opereti. U' ostliche Fahrtcn. Kovaĉ) i tamo ulogom Nicclausa (Offenbach. Faust auf dem Alusiktheater. Pe. 1922). H. Potsdam 1940. Wien 1949 drţava iscrpan popis djela). Ĉehoslovaĉkoj i dr. 192^). God. 10 kantata za 2 solista. Za svoje umjetniĉke domete dobila je 1963 Nagradu Boţidar Maslarić grada Osijeka. XI 1926 —). 1897 i 1899. F. F. Abendroth. Koln 1940. 1969 i dr. Kvvasta. 29. DJELA: Handlung und Dichtung der Buhnenzverke R. Studirao filozofiju na Univerzitetu u Leipzigu. 1908 (III izd. Ekvinocij) i Doma (Gotovac. stekao i diplomu nastavnika klavira. klavirski se op. Koln 1959. 1935—51 nastavnik violine na Glasbenoj matici i Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. R. Veoma ugledan pedagog. Kassel 1963. ibid. Abendroth. zborna fantazija Das dunkle Reich za sole. Slavica. Blume). R. U toj je operi P. Lindlar. Njegovi su uĉenici bili. Handela. Wagners. Pfitzners »Armer Heinrich« in seiner Stellung zur Musik ausgehenden 19. 1895. Hans Pfitzner. 1891. Stoga ima mnogo autobiografskog u njegovoj najboljoj operi Palestrina. Fr furt a.

harmonijskim bogatstvom i melodijskom invencijom. plesove. To je doba rokokoa. Fran9ois-Andre. DJELA. Jean. DJELA. u zanatskoj veštini. jer sadrţe dragocjene primjerke polifonoga talijanskog madrigala XVI st. Le Bucheron ou Les trois souhaits. kantata Sic fulgct Virgo immaculata. 2. III 1689 — ?. Jedan od njegovih sinova. S. 1785. zbirovi. škotskoga porekla. Ĉlanci i studije. Campre stiĉe osnovna muziĉka znanja. 11.: A. 73 30. Gouverneur dans l'isle de Baralaria. Rittera. IX 1863 — Pariz. Lc bon /Us. Hermann Pfrogner. Ode anglaise. Mathiasa na Konzervatoriju. Wiecka. l'Aine. oko 1510 — oko 1573). Bellamann. MGG. Monsignvjem razvio konaĉni oblik komiĉne opere. Melodia olimpica. 1934. Poznat kao Ph. cantatille L'Ete za sopran i orkestar.Danican (d'Anican). Le Quiproquo ou Le Volage fixĉ. Les Petes de la paix. — A. 1780. IX 1726 — London. 1924—42 vodio Muziĉku školu u Karlsruheu. Poznat kao Ph. Musical Courier. galantnih sveĉanosti koje daju okvir njegovim komadima. a bio je i dirigent Bachova komornog zbora. A Hymn to Harmony. zatim kod C. — Pastorale: L'Amour vainqueur. La Chronique Musicale. Symphonia angelica. a od 1554 radi potpuno samostalno. 1740 napustio sluţbu u kapeli i nastanio se u Parizu. Sancho Panca. VIII 1890 — 2. 1687. Botsonom). —■ Te Deum.: A . meĊutim. 6 kvarteta za obou (ili flautu ili violinu). 1754. 5. nadalje aire. 1. Ernest Gotthold Benjamin. Andre. Njegova ritmiĉka vještina postala je legendarna. flule a bec. — CRKVENA: oratorij Saneta Elisabeth. Francois-Andre Danican Philidor (disertacija). M. — Isti. 1760. L'Amant deguise ou Le Jardinier suppose. 1712. R. fagot i gudaĉe op. Pougin. LIT. 1773.Le Marechal ferranl. La belle eselave ou Volcour cl Zelia. 1700 i dr. H. U Parizu uĉio klavir kod G. najprije Magdalena. Francois i Francois -Andre. U kasnijim godinama surintendant de musique princa Contija. XII 1871). Mavera. Boravio je više puta u Londonu.. moteti. — Kompozicije za klavir i za orgulje. Oko 1840 konstruirao je mehanizam s pedalima za preudezbu (preštimavanje) timpana. La Princesse de Crete. 1762. svojim operama doţivljava velike uspehe. Saska. —• PRERADBE: djela J. 1583. IX 1679). Njegova su dela mestimiĉno već dramski zaoštrena i ţivopisno instrumentovana. 1921. Prezime se gotovo uvek upotrebljavalo u obliku Danican Philidor. La Typographie musicale en Belgiquc au XVIe siecle. Le Bucheron ou Les trois souhaits. La nouvclle ecole des femmes. 1585. Francoisov polubrat. Hamma u Baselu. gde je i umro. C. LIT. 31. Music and Letters. Ušao je u istoriju kao osnivaĉ ->■ Concerts Spirituels (1725). Premda je mnogo komponovao. Le Jardinier et son Seigneur. Studirao na Konzervatoriju u Freiburgu i kod orguljaša A. Musik und Musikcrziehung in der Reifezeit. LIT. 17. Jacques. Tom Jones i ozbiljna opera PFUNDT. RM. 4. 1874 — 75. — VArt de la modulation. 1867 — 68. 3. za orkestar.-E. Die Collection Philidors. Philidor et l'evolution de la musique francaise au XVIII e siecle. Goovaerts. Bergmans. 1941 preselio u Ameriku. 1756 poĉeo komponovati opere. — Isti. Tallahassee. L'Amitie au village. Ott. Hymne zur Lob der Arbcit. 1764. plesovi. 1887. Osnovao ga je u Louvainu Pierre Ph. DELA. Saint-Sae'nsa i drugih kompozitora. 1755. st. Jeanov sin. Antucrpcn 1829. 1698 i Danac. Napisao ih je oko PHILIPP. plesove i marševe koji su se izvodili na dvoru od vremena Franje I (1515—47) te je ta dela prepisao u partituri. 3. 1773. tamo je osnovao i orguljašku školu. Berton). 6. The Philidor Manuscripts. 1769.. Tom Joncs. Napisao Paukenschule. J.meme. V 1708). Bruxelles 1930. L'Oeuvre de Philidor. u kojemu je svirao krummhorn. medu kojima su najvrednije Le Mare-chal ferrant. Philadelphia 1858 (III izd. 1775. iskvarena francuska verzija škotskoga prezimena Duncan. 1957.: H. Hellera i Th. 1950. a od 1690 i kamernog ansambla Luja XIV. 1885. marševi i dr. Isidore. od 1708 ĉlan dvor ske kapele kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. balete. Prva djela izdaje 1547 uz pomoć nekolicine specijalista muziĉke tipografije. 1775. — P. Ecole d'octaves. 1894). le Cadet. Le Sorcier. 1865). Some Recollections of S. 7. Dunijem i P.\Vritten in Honour of St. Te Deum. Thć mistoclc. PHILIDOR generacije. — E. 1759. Pr. 1764. Anne. Ph. Pravo prezime bilo joj je. — A. God. Pierre ml. gdje je nastupao na koncertima i poduĉavao privatno i na muziĉkim školama u New Yorku i Montrealu (Kanada). Mendelssohna. Les Femmes vengees ou Les feintes infidelites. Komponovao je marševe. Jahre. 1591). flautista i kompozitor (Pariz. 11. a 1679 na" sledio oca kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. Saint-Saensa.— IZDANJA: 36 Etudes techniques Ch. 7. Liedcr za glas i klavir. 1768. 1959. on nadmašuje sve savremenike. 12 Ariettes pćriodiqucs (sa J. PHALESE (Phalesius). Florida. 1701. Blaise le savelier' 1759. La Gamme chromalique. c. 1697. Carroll. — C. Moteti. 1. Diane et Endymion. 11. Genealogie biographique des musiciens de ce nom. 1761 . Bacha. On je jedini u svojoj generaciji spoznao vaţnost orkestarskih deonica. Pariš 1847. i~j6"j (od 1769 davana u revidiranom obliku pod naslovom Sandomir. 35. Komponovao je dve zbirke Pieces pour laflute traversiere . Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. Od 1835 do smrti timpanist u orkestru Gemandhans. 20. — G. Musician and Chessplaver. F. Anneov brat. Lardin. 1765. Uz tehniĉku spremu. LIT. klarinet. raspolaţe i originalnošću ideja. instrumentalista i kompozitor (Pariz. MGG. Bio je najugledniji francuski kompozitor svoje F. instrumentalista i kompozitor (u Dauphieneu [?]. Les Philidor. 1960. Orgu ljaš i zborovoda. Philfdor. 1962. IV 1681 — 8. Vanredan talenat za šah. La France musicale. 1749 objavio je knjigu U Analyse des echecs koja je postala klasiĉno delo o šahu. VIII 1796). Concert Etudes. francuski pijanist madţarskog podrijetla (Budimpešta. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu op. 1717 ili 1718). 13. Jacques. That Philidor Familv. A. Hell'er. U svoje edicije naklada Ph. Nastupao solistiĉki i s orkestrom u mnogim evropskim zemljama. 27. Bcrthe (sa F. Bio je i vrstan flautista. Kao knjiţniĉar kraljevske muziĉke biblioteke (od 1684) sakupljao je mnoge opere. Kao profesor klavira na Pariškom konzervatoriju (1893 —1934) stekao ugled jednog od najistaknutijih klavirskih pedagoga svojega vremena. Schmidt. Baletske opere: Le Canal a Versailles. 1756. Sprissler. a 1774 sa preraĊenim libretom proširena na 5 ĉinova). 24. X. Le Soldat magiacicn. 1960. INSTRUMENTALNA: Suiles de danses pour le violon et haul -bois. oko 1647 — Dreux. Ceciiia's Day. Ph. 1962. VIII 1730). The Life of Philidor. VFMW. za 2 klavira. DELA. prince de Dancmarck. Rameaua).). još je vaţniji kao prepisivaĉ ĉijom su se zaslugom saĉuvali brojni primerci stare francuske muzike. u kojemu je svirao krummhorn i trombu marinu. njemaĉki timpanist (Dommitzsch kod Torgaua. Baum (red. Symphonische Musik op. Gossecom i H. — J. 1796. Pcrsee.). PHILIPP. 1779. PHILIDOR. Exercices journaliers. Allen. 1785. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Freiburg im Breisgau. više klavirskih kompozicija. 1920 i Alissa symphonica »Credo in unum DeumK. uvrštavala je djela crkvene i svjetovne muzike.Franc Philipp 70. Jean. I I I 1629). kompozitor i šahist (Dreux. 1760. VI 1972). La Mascarade des Savoyards. Musik op. 1931.: A. 1763. Antwerpen 1880. Robyns-Becquarl. — Klavirski kvartet op. — Rekvijem (na uspomenu J. MGG. No tice biographique sur Phalĉse. 1962. VI 1806 — Leipzig. Od 1683 uz to fagotista i oboista orkestra. 8. L'Huitre et les plaideurs. Exercices de tenues. — VOKALNA: kantata Zzvischen Zeit und Ezuigkeit. 1699. Freiburg im Breisgau 1960. 13. instrumentalista i kompozitor (Versailles. sa 6 godina primljen u grupu paţeva kraljevske kapele u Versaillesu. LIT. uz to svirao krummhorn u kraljevskoj kapeli te obou i fagot u kraljevoj kamernoj muzici. od 1716 oboista u dvorskom kamernom ansamblu.PFROGNER — PHILIPP Der zerrissene Orpheus. Posljednje djelo kuće Phalese potjeĉe iz 1673 ili 1674. dodavši i Schule fiir Kleine Trommel. Le Mariage de la Couture avec le Grosse Cathos. Kompo zicije se nisu oĉuvale. Pierre Phalese. \X'asielewski. 1779. antologija klavirske muzike sta rijih i novijih francuskih autora (2 sv. 1788. motete i druga muziĉka dela svoga vre mena. Melidc ou Le Navigateur. 1688. oko 1620 — Versailles. sluţio na dvoru kao ĉlan orkestra Grande Ecurie i kamernog ansambla. God. violons et haulbois avec la b. Uĉio klavir kod F. Le Roy de la Chine. c. Problemes technigues. 1943- . Andre Philidor. 17. Ernelinde. Le Jardinier de Sidon. seli 1581 izdavaĉku kuću u Antvverpen. Iitudes techniques base'es sur une nouvclle maniere de travailler. Harmonia celeste. S. instrumentalista i kompozitor (Versailles. 1935. Philidor peint par lui.-A. Belisairc (dovršio H. Pariš 1921.: H. Andre. — G. preteţno komiĉnih. Isidore Philipp. 1770. X.. X 1728). Neke od njih su i historijski vrlo vaţne i zanimljive. Nakon njegove smrti poduzeće su vodile njegove kćeri. — INSTRUKTIVNA: Elementary Rhythmic Exercises for ihe Fingers. francuska porodica muziĉara iz XVII i XVIII st. Sinfonischc Fricdensmesse. Ph. Franz. onde kao uĉenik A. zatim Maria. V 1657 — Versailles. A. KOMPOZICIJE: Revoire melancolique te Serenade humoristigue i dr. (? — Antwerpen. 1761. Anne. 1789. 3930. Fellozves. Bio je podjednako obdaren za patetiku i za komiku. DELA: Pretnier livre de pieces pour la fiute traversiere. Andreov sin. 1960. Traucr Lieder za glas i orgulje op. (1716 i 1718). C. trombu marinu i timpane. 1583. Trialom) za glas i komorni sastav i dr. 1552 —53. II 1958). Le Mari comme U les faudrait tom. — VOKALNA: oratorij Carmen saeculare za zbor i orkestar (na tekst Horacija). (Louvain. Kod njega nailazimo već i na duhovitu soci jalnu kritiku (Le Bucheron) i izrazitu mrţnju na aristokra -tiju (Le Jardinier et son Seig-neur). U orkestru Grande Šcurie od 1668 svirao fifre. Andreov brat. Liedcr za alt. aire i druga prigodna dela. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. Ph. — E. — G. je sa E. 1931. Thoinan. Poduĉavao klavir u Leip zigu gdje je bio zborovoda Gradskog kazališta. Zborovi. Ernćlinde. Fran?ois. 1932. Histoire et biblr>graphie de la typographie musicale dans les Pays -Bas. X. Šezdesetih i sedamdesetih godina XVIII v. 1849 (ponovo izdao H.). Mušica divina. — DRAMSKA. MQ. 2. MQ. 1700. (Hortus Musarum. Le Puits d'amour ou Les Amours de Pierre le Long et Blanche Bazu. — SPISI: La Technique de Liszt (2 sv. 97. Opere: Le Diabte a quatre. DRAMSKA. Bonnet. God. — Isti. III izd. najvaţnije nizozemsko muziĉko iz davaĉko poduzeće u XVI i XVII st. Was ist Zvjolflonmusiki. 2 violine i b. 1763. 5.

1615). Berteaut. Assom i oblikovavši svoj izvoran stil interpretacije. La Foule. Burrill. Morlev. Peter Philips. Hanson). Od 1597. Milord. nastale su pod snaţnim utjecajem talijanske muzike. D. H. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju. 1633 (posth. MeĊutim.: I. The Latin Sacred Music of Peter Philips (disertacija). Far nesea). Princcss and Puppet. sonate za violinu i klavir. First Booke of Consort Lessons. H. 3 Satiric Fragments. uz to u sluţbi kardinala A. MGG. tal. je ne regrette rien). najtiše). Deliciae sacrae za 2 i 3 glasa i b. p. c. tj. Edith (pravo ime Giovanna Gassion). Pavla u Londonu. francuska šansonijerka (Pariš. — VOKALNA: 2 zbirke madrigala za 6 glasova. God. B. Ta/Jel Consort. Napisala j autobiografska djela Au bal de la ehance (1958) i Ma Vie (po. — DRAMSKA : opere One-Act Opera. varijacije Nine by Nine. Stcele. LIT. 1842. tal. je doskora postao najrašireniji instrument. PIAF. 1621). New York 1955. Neko vrijeme boravio u Varšavi. II izd. pp. 3 Divertimenti. U romantiĉnoj muzici postoji još i pianissimo possibile (pi — što je moguće tiše. Split 1973. 1946. tal. 1941. Pojavila se i na filmu.: kompozicije za instrumente s tipkama obj. 1582 napustio Englesku zauvijek. Gabrielija i u nekim kompozicijama za gulje A. W. Izvedeni stupnjevi od piana su pianissimo (krat.74 PHILIPPE DE VITRY PHILIPPE DE VITRY — PIATIGORSKY Vitry. Studirao u Denveru (E. 1941. I. 1628). 1933. Op pianina manji je od opsega horizontalnoga klavira {»A — za kojim p. pp.. 7. 1630). 1963. odnosno okomito na klavijau smještenu po sredini ormara. Tape-Clu Action. Coates (Jacobean Consort Music. kada je napustio Rusiju. Cantiones sacrae za 8 glasova. Mu u Beĉu (tzv. 1948. od 1585 u sluţbi lorda Th. uvertira Tom Paine. pa vjerojatno do smrti. — C. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju obj. pojedinaĉne motete obj. gdje je dobio prvu muziĉku poduku od S. tiho. Klengela i H. 1944. Concerto grosso. 1946. 1942. XI 1907 — ). kvartet s oboom. Concert Piecc za fagot i gu daĉe. 1612 (i kasnije). Prvi pianin rezonantnim ormarom koji se proteţe od poda uvis i s klav turom po sredini ormara izgradili su 1800. Vjerojatno zborski djeĉak u katedrali sv. ORKESTRALNA: Sinfonia concerlanle. Simpson. 1937 i Don't We AH. 1560 ili 1561 — Bruxelles. Studirao na Moskovskom konzervatoriju kod A. Squire (The Filzvjilliam Virginal Book. Beckera. od 1610 kanonik u Soigniesu. Gent 1903. H. J. 1596 ( I I izd. Baleti: Gro teskne Dance. Wonuma. suraĊujući s piscem R. Prei pianina. jedna od temeljnih dinamiĉ oznaka. 1939). Per-speclive in a Labyrints za 3 gudaĉka orkestra. Westcotea. Gregor (Grigorij). a H. Boa nor Regis. nekoliko moteta i drugih duhovnih kompozicija štam panih u suvremenim zbirkama. — A.: O. — J. najradije je pjev pjesme drugih autora stvorene posebno za nju. Lepleea koji joj je dao nadimak La Mome Piaf. 1957. 1937. G hn a. U muziĉkoj literaturi javlja se prvi put oko 1600 u dj Sonata pian'e fone G. — CRKVENA: Cantiones sacrae za 5 glasova. o PIAF ljudskim patnjama i fatalno- PIANGENDO (od tal. 9. deminutiv odpiano). PIANINO. ___ s NOVA IZD. II i III. Squire i dr. — KOA1ORNA: 2 gudaĉka kvarteta (I. Peter (Pietro Philippi. 1615). 3 Easy Pieces za gudaĉe. 1943. što se najviše istiĉe u pavanama i gagliardama za virginal i u muzici za consort. Philipsove kompozicije. La Goualante du pauvre Jean. 1598 (III izd. Lumsden (Anthology of English Lute Music. uspravni klaviri. Donauworth 1905. oko 20 kompozicija u raznim rukopisima. Francusku i Flandriju.od 1968 profesor-gost na Juilliard School of Music u New Yorku. 1599. dinamiĉka oznaka vedena od piano. Partita za klavir i gudaĉe. an English Musician in the Netherlands. LIT.. Portable grandpianoforte) i M. 1970). 1625). — P. koncert za klavir.. A. Najviše je in terpretirala ehansone koje govore o ţivotu siromašnih i obiĉnih ljudi. Gem-mulae sacrae za 2 i 3 glasa uz b. gdje je uĉio kod J. T. osobito vokalne i crkvene. uspravno (-> Giraffenklavier). I. V 1976). XII 1915 —• 11. Becaudom i Y. za tim orguljaš u English College. Karijeru pjevaĉice zapoĉela 1935 u kabaretu L. me. Lyder. Non. što je moguće tiše). svirao u razliĉil moskovskim orkestrima. c. Hughes. 1954). P. PIANO (krat. uspravni klavir.. kod kojega su rezonator i metalni ol sa ţicama postavljeni uspravno. Nešto su niţi oblik imali instrumi R. tiše nego pri PIANOFORTE -> Klavir PIANOLA -> Mehaniĉki instrumenti ! PIATIGORSKY (Pjatigorski). Poslije 1605 primio svećeniĉki red. Serenate za klavir 4-ruĉno. . Pren je napisala tekst i muziku za niz ehansona. 13 madrigala u zbirkama raznih autora. Petar Philips. 1955). Composer and Organist. v. PHILIPS. — KLAVIRSKA: 4 sonate. C. X 1963). 1936. u prvom r< za kućno muziciranje. W. U trebljava se preteţno u Vokalnoj muzici. Liszt i neki suvremeni aui upotrebljavaju i oznaku pppp. Monthlv Musical Record. Pjevala je u najpo znatijim pariškim dvoranama i na turnejama sa Ch. PHILLIPS. Philips. Nebraska. Pageta te u njegovoj pratnji posjećuje Španjolsku. R. 1628. Hawkins u Americi (tzv. Misa za 6 glasova (saĉuvane 4 dionice u ruko pisu). . on je usprkos tome ostao povezan s engleskom tradicijom. lagano). 1935. Djetinjstvo i mladost provela putujući sa cirkusom u kojemu je njezin otac bio akrobat. 1613 ( I I I izd. 1623 (II izd. c. IV 1903— Los Angeles. 1947. LIT. 1894 — 99). Sweelincka). u instrumentalnoj mu piangendu odgovara dolente (con dolore). c. su to isprva klaviri s rezonatorom u obliku krila smještenih klavijature naviše. oko 20 kompozicija u rukopisu. partita za klavirski kvartet. X. Stringham) i Rochesteru (B. vec tiho). Play Bali. 1936. Fullcr -Maitland i W. B. Uz veliku muzikalnost i osebujnu ljepotu glasa njeno se pjevanje odlikovalo i izuzetnom izraţajnošću.: P. Music for Strings. ameriĉki kompozitor (Omaha. Pati. zbirka madrigala za 8 glasova. Ditanaklasis). 1949. tokata. La Vie en rose. DJELA. Philippe de engleski kompozitor (London. 17. Mušica Britannica. trostruki koncert za violu. Courthouse Square. tzv. Profesor na Eastman School of Music u Rochesteru i 1949 — 64 na Univerzitetu u Illinoisu. grade se od sredine XVIII st. Aznavourom. tal. Zbog okomito razapetih ţica ima specijalno prilagoĊenu englesku mehaniku tzv. DJELA. Isprva ţivio u Rimu (pitomac. Sussex 1958. P. L' Organiste des archiducs Albert et Isabelle: P. Od 1590 ţivio u Antwerpenu (1593 u Amsterdamu vjerojatno upoznao J. B. 1938. Dart i W. od 1621 kapelan u Tirlemontu i od 1623 kanonik u Bethuneu. Paget-pnvznu i gagliardu za 5 viola i passamezzo za 6 dionica obj. Paradisus sacris cantionibus consitus za I — 3 glasa i b. 1621). Edith Piaf (prijevod s francuskog). Za instrumente s tipkama: 19 kompo zicija u Fitzzvilliam Virginal Book (jedna štampana u suvremenoj zbirci). Recusant Historv. HildebranĊ. 1944. 1942 i za violonĉelo i klavir. srednje tiho) i piu piano (tal. Bcrgmans. istodobno i neovis I. — Zborovi. Muzika za consort i druge instrume n talne sastave: nekoliko kompozicija (osobito pavane) u suvremenim zbirkama (T. kvintet Music for This Time of Year. Montandom (Les Compagnons de la Chanson). vrlo niski pianino s kriţanim ĉama. 1938 i Stcp Into My Parlor. God. B. koju je konstruirao i usa vršio. 1604) i 1603 (II izd. Pape je 1 konstruirao tzv. klarinet i klavir. Petrus Philippus). Do 1921.). 1622). Wornum. A. 1613 (II izd. PIANINO (pijanino. 1964. Ać. INSTRUMENTALNA. — Sinfonia brevis za orgulje. zbirka litanija za 4 — 9 glasova i b. Banchierija. Papers of the American Musicological Societv for 1940. mp. tal.T. ppp. 1616 (II izd. A Set of Informalities. 1962. Das Pianino. zaostaje i po volumenu i po kvaliteti tona. Ti PIANISSIMO (krat. Mon ligi nair . F. G.: S. G. postigla je ugled i slavu najbolje francuske šansonijeike. konstrukcija sti sudbine te o snazi ljubavi koja sve oplemenjuje (Hymn< V amour. pianissimo possibile (krat. Collins. Rogers. Berlioz. 19. u klasiĉnoj je muzici to najtiši dinamiĉki s panj. Cottage Piano (1811) i Piccolo Piano (oko 182 njegovu su udarnu mehaniku kasnije prihvatili svi gradi) pianina. posebni ol klavira. 1932. dvorski je orguljaš nadvojvode Albrechta u Bruxellesu. Scherzo. piangere plakati) oznaĉuje da u terpretaciji odreĊenog odlomka treba postići dojam tuge. Nešto kasnije. Plevel je instrumentu dao ime p. — Isti. piano console. piano ^krat. ps Berlinu. ru violonĉelist (Jekaterinoslav. New Light on Peter Philips. Peter Philips. Od 1960 bila je stalan gost music-halla Olympia.

obligatni violonĉelo i klavir i za glas i klavir. na turnejama po Italiji i Rusiji. J. A. Himna radne mladosti. Ricci: Crispino e la comare. K. italijanski kompozitor (Bari. 12 capriccia za violonĉelo solo. Nakon tog a posvetio se solistiĉkoj karijeri te je ubrzo postao jednim od najuvaţenijih i najtraţenijih violonĉelista današnjice. Alfred. Rahmanjinovom i A. U poredenju sa savremenicima (izuzev Glucka) on je znatno unapredio i orkestar zanimljivijom i raznovrsnijom instrumentacijom. 1957. od 1859 vršio je te duţnosti u milanskoj Scali. Ricci: Estella di Murcia. Durantea na konzervatoriju Sant'Onofrio u Napulju. Simpson. N. Capriccio za violinu i orkestar. Studi e memorie. Na grobu heroja. — KOMORNA : 4 sonate za violonĉelo i klavir. // koncertantna muzika za klavir.23. God. 1783. kojom na premijeri 1760 postiţe vanredan uspeh. Trebao je postati svećenik. poglavito buffe. III koncertantna muzika za recitatora. bakrorez je P. stu dirao kod L. Prokofjev. 1847 i Ruy Blas. La Dotom delte isole. DJELA. F. Hindemith. 1971. Latham. E.. 1968. S. Muzika za radio i televiziju. 1848. Objavio je autobiografiju Cellist (1965). se vraća u Napulj da bi uskoro bio stavljen u kućni pritvor pod sumnjom da simpatiše Revoluciju. Već ugledan preselio 1758 u Rim. V 1800). razradio je finale i uveo oblik slobodnog ronda. 1910 —37 bio je prvak Beĉke opere. gajio duboko poštovanje prema Glucku za koga je rekao da je »zaduţio operu isto koliko veliki Corneille francusku dramu«. Umjetnik profinjene muzikalnosti. X. // Corsaro. IX 1958). u knjizi Verdi. — G. 1850 (nova verzija kao Aroldo. I 1728 — Passy. Edinburgh 1915. Strcpnja za sopran i klavir. C. Od 1846 u Londonu (3 godine solist Talijanske opere). III 1876). Simfonijska trilogija (Sutjeska. Fleschom. P. Nastupao je i u komornim sastavima s velikim virtuozima: u duu sa S. 18. W. 1848. God. La Traviata. G. Oslanjajući se na tradicije napuljske operne škole P. Piccinnijeva prva francuska opera Roland izvodi se 1778 i doţivljava odliĉan prijem. ne stvarajući nijedno novo delo. varijacije Ţuti ljiljan za flautu. u stvari. Kantate: Osijeku. Allan Cameron. a kasnije izuzetnu popularnost ne samo u Rimu i Italiji nego i u drugim evropskim zemljama. Sin muziĉara. Verdija. ujedno Piccinnijevo najvrednije delo. God.L. Mušica d'oggi. Tema i varijacije bili su bogato ornamentirani. IV koncertantna muzika za grupu solista i grupe zvuĉnike. Schnabelom. 1961. Francesco Maria Piave. 2 trublje i gudaĉe. God. passacaglia i fuga za gudaĉki orkestar. — IZDANJA.PIATIGORSKY — PICCINNI 28 prvi violonĉelist Berlinske filharmonije. Giuseppe Verdi. Osim toga P. 1957. F. Adami. je proširio i produbio znaĉaj dueta i dao im snaţniji dramski izraz. Piave poeta filodrammatico. — Pjesme za glas. Alfredo Carlo. A. 5. za kojega je napisao više opernih libreta. njegovi su uĉenici R. udruţuje rijetku muzikalnost sa sav ršenim tehniĉkim znanjem i razumijevanjem bitnih elemenata razliĉitih stilova i struja. Oko 60 libreta na koja su muziku napisali: G. 1854. djeĉji balet Nezadovoljna buba-mara. PICCAVER. je u mnogome razvio strukturu opere. 1846. Skulpture. Duporta. —• DRAMSKA: scensko-muziĉka burleska Vijesti za glumicu. Njegova se dela ne izvode i P. 1952. Uskoro je prihvatio ponudu pariške Opere da napiše delo na temu Iphigenie en Tauride na kojoj je radio i Gluck.). LIT. provodi ĉetiri godine u velikoj bedi. ORKESTRALNA : 2 koncerta za violonĉelo. Koncepti za violu solo. ĉembalo. Benvenuti. — U. 8. Pedrotti: Olema la schiava. MGG. Varijacije na narodnu temu iz Slavonije. 1950. 3 studije. A. Lisztom). pjevaĉicu. PICCINNI (Piccini). Heifetzom.: M. Na premijeri svoje opere 1779 postiţe Gluck izvanredan i zasluţen uspeh koji je bacio u zasenak prvo izvoĊenje Piccinnijeve Iphigenie (1781). Ko. . zatim se vratio u Beĉ. Divertimento (Djeĉji prizori) za mali orkestar. Milsteinom. izdrţavajući se od skromnih prihoda koje mu donosi kompo novanje psalama. Boniforti. LIT. obojene više internacionalno. S. Zanimljivo je da su njegove ozbiljne opere na francuske tekstove daleko uspelije i vrednije od odgovarajućih . Balfe: Le Muldtre. koji zbog njega 1800 ustanovljava mesto šestog in spektora muzike na Konzervatorijumu. Trijumfi. Pibroch. H. 1970. tu piše komiĉnu operu La Cecchina ossia la buo-na figliuola. 1959 i Kantata o krvi i kamenu. 1844. Minijature. 1894 — 95. magnetofon. 1951 i dr. P.: 7. tenor (Long Sutton. E. T. Dotzauera. PICCINNI. 1951. Na poĉetku Revolucije P. M. Simfonijska apoteoza (Praznik avangarde). Lorenzino de'Medici. Sastoji se od teme. Roma 1941. kompozitor (Zagreb. G. M. Bio je i izvrstan pedagog. London 1901. 1776 odlazi u Pariz privuĉen laskavim pozivima i novim mogućnostima za rad. 1971. Hausmann. Bosoni. graĊanske muziĉke komedije. Najizrazitiji je primerak tog novog buffo-ţanra La Cecchina. Sklon suvremenom muziĉkom govoru. Locatelli. Mantovani. 1965. Francesco Maria. I due Foscari. —■ KOMORNA : gudaĉki kvartet in d. flautu. M. 1972. Studij završio na Konzervatoriju u Milanu (V. djela F. harfu i gudaĉe. Preludij. ali se posvetio filozofiji i retorici te je u Rimu poĉeo suraĊivati u Revne des Deux Mondes. a posebno obiljeţje dobivali su primje nom prirodnog ĉetvrtstepena izmeĊu tonova / i fis. 1955. Don Diego di Mendoza. balet Legenda o Amoru. Stephenson. 1951. 1962. Rigoletto. — J. 1966. U formalnom pogledu njegove se kompozicije oslanjaju na tradicionalne muziĉke oblike uz ĉestu primjenu polifonih postupaka. timpane i udaraljke. 1844. Prikaziva nje Piccinnijeve najbolje francuske opere Didon. Gostovao je u go tovo svim većim gradovima Evrope i SAD. sviranje mu se odlikovalo tonskom izraţajnošću i savršenim svladavanjem tehniĉkih problema. štaviše poz nato je da N. Allan. 7. Nicola (Niccolo). XII 1926 —). Kummera i dr. F. 1848. 1963. LIT.). Whitehouse. i dr. — KLAVIRSKA: Sonata eroica. 1857 i La Forza dcl dcstino. tubu. Slavonska rapsodija.Polazio pjevaĉku školu na Metropolitanu u New Yorku. što samo delimjĉno po pravlja njegovo materijalno i tada već u velikoj meri oronulo fiziĉko stanje. Braga. Merighi). Polazeći od Goldonijevog libreta on je u komiĉnu operu uneo elemente opere serije (parti serie) pa je time proveo prelaz iz napuljskog tipa buffo-opere u tip sentimentalne. C. koncert za 3 orkestra. Debitirao 1834. Odak). 3 dodekafonske studije. DJELA. 26. Schnabelom i C. Alfredo Piatti. / koncerlantna muzika za flautu. 1857). Za njega su koncerte za violonĉelo pisali mnogi suvremeni kom pozitori (P.: T. Rolandi. Lincolnshire. engleski pjevaĉ. God. 1859 —99 redovito nastupao na izvedbama Popidar Concerts (koncerti komorne muzike). Milano 1959. saksofon. 1954—60 profesor na Muziĉkoj školi i muziĉki kritiĉar dnevnika Glas Slavonije u Osijeku. II1884 — Beĉ. ORKESTRALNA: Simfonija mladosti. Libretisti e poeti verdiani. V 1810 — Milano. J. što mu je omogućilo da prikaţe i svoje ranije italijanske opere. DJELA. Abbiati. pa je P. Dugogodišnji prijatelj G. Zlatko. od 1842 u kazalištu La Fenice libretist i 1848 —59 upravitelj priredaba. 1958.25. Lea i F. sa A. S. 3 ili 4 varijacije i pokretnog završnog stavka. — F. 1950. — Invencija I za orgulje. I 1822 — Crocetta di Nozzo kraj Bergama. Ch. 1798 vraća se u Pariz i stiĉe naklonost Napoleona.. J. 1924. 1845. od 1961 voditelj je muziĉkih suradnika za reţiju na RTV Zagreb. Masovne i borbene pjesme. klavir. Ostatak ţivota provodi povuĉeno. 1941—49 poduĉavao je u Curtis Institute of Music u Philadelphiji. 1952. 1956. 18. 1872. Parizu i Londonu. V koncertantna muzika (Conclusa) za ansambl solista i orkestar. F. 1958. 1853. 1969. Svirao je s gotovo svim istaknutim orkestrima Evrope. F. 1850. Stiffelio. mada je delo ipak doţivelo dosta lep prijem. No. 1958. 1962. Griselda. Castelnuovo-Tedesco). its Origin and Constructicn. PIATTI -> Cineli PIATTI. Bach i dr. MGG. talijanski violonĉelist i kompo zitor (Bergamo. njegovi odnosi sa Gluckom nisu se time promenili. 75 projektore i komorni ansambl. P. Poetske improvizacije za recitatora i 10 instrumenata. X. 1965. 1851. oni su mu i nametnuli ulogu Gluckova rivala. 1962—68. u triju sa A. 16. 1842. Aiacbeth. God. 1874 i 1877. vibrafon. P. 1862 (nova verzija 1865). C. sa V. 1848 i Piltore e Duca. 1937—55 ţivio u Londonu. M. 1969. OBRADBE 1 PRERADBE: Ocuvres classigues za violon ĉelo (P. Concerlino za violonĉelo. God. PIBROCH (noviji engleski oblik galskog piobaireachd). serenada za 2 violon ĉela. talijanski pjesnik i libretist (Murano. stara škotska narodna muzika za gajde. Prochazka-Neumannove u Pragu i kod Rosarija u Italiji. Pacini: II Duca d'Alba. Romeo et Juliette). doprinosi njegovom postavljanju za profesora na Ecole Royale de Musique et Declamation koja kasnije postaje Pariški konzervatorijum. Piobaireachd. gdje je djelovao kao pedagog. i L. 1952. Roma 1939. je bio uzor violonĉelistima svoga vremena. Mendelssohna (Liedcr ohne Worte) i dr. Predsjednik je Komisije za priredbe u Društvu hrvatskih skladatelja. znaĉajan majstor motivskog rada i odliĉan poznavalac vokalne tehnike i izraţajnih mogućnosti glasa. Usavršavao se kod L. 1867. Bcrla di Varnol. mezzosopran i harfu. Quarti. Horowitzom i N. Libretti e libretisti verdiani dal punto di vista storico-bibliografico. rog. varijacije i više manjih kompozicija za violonĉelo i klavir. 1951. Od 1838 u Veneciji. Becker i W. — G. P. PIBERNIK. koncertirao u Munchenu (sa F. VII 1901). Grant. Verdi: Ernani. Studij kompozicije završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Za grebu (K. 1967. — INSTRUKTIVNA: Škola za violo nĉelo (izvod iz instruktivnih djela J. od 1957 predaje na Univerzitetu u Bostonu i na Peabody Cortservatory u Baltimoreu. U to se vreme u Parizu već razmahao sukob izmeĊu pristaša italijan ske opere i pristaša Gluckove operne reforme. Simon Boccanegra. — K. 1847 (nova verzija 1865). PIAVE. pozvan u Pariz na pobudu Gluckovih protivnika. Porpora. najprije korektor u štampariji. posebnu paţnju posvećuje djelima koncertantnog karaktera u kojima najviše dolazi do izra ţaja optimizam muziĉkog sadrţaja. 1867. Rubinsteinom i J. Venecija. je tada imenovan za direktora italijanske operne trupe (angaţovane u pariškoj Operi). Mercadante: La Schiava Saracena ossia II campo dei crociati. Buzzolla. kontrabas. je bio melodiĉar velike osećajnosti. 1863 i dr. Snaga zemlje). 1907 debitira na Njemaĉkoj operi u Pragu kao Romeo (Gounod. Alfredo Piatti. SAD i Juţne Amerike. — VOKALNA. 1971.

1935.: ukupna djela obj. 1758. — Obradbe narodnih napjeva. Piccinni e il discorso di Marcagni del 1900. Heures heroiques. 1787. 1918. Pokornvja. Le Theatre. 1762. Barkarola za 2 klavira. 1778. Scenska muzika. 1920. 8. — KLA\ SKA: Chant d'automne. Suite de concerl. a 1910—32 glavni dirigent orkestra Colonne. VII 1937). N. Vaclav (VVenzeslaus. 1913. d'Arc. D. 1901. Na polju buffo-opere P. Alessandro nelle Indie. 1923. sa M. Pastorale varie'e dans le style ancien za duhaĉe. 1796 se vraća u Beĉ. Baleti: // Šalice d'oro.: L. 1933. Ide m prve kompozitore troglasnih caccia i dvoglasnih kanonskih : drigala. 1. Bari 1928. Abert. Demetrio. // Vagabondo fonunalo. ] 1956. La Nuil de Noel de 1870 za sole. RoĊak Gabriela. L'Ospite inatteso. Gabriel Piernć. I Don Luis. 1912. 1962. 15 kvinteta. Masseneta (kompozicija). 1890 — 98 orgulja: crkvi sv. 1772. Wenzel). // Re pastore. I La Fille de Tabarin. od 1762 je violinist u crkvi sv. 23. — Kompozicije za orgulje. 1906. 1915. — H. 1901. sonata za violinu i kl 1900. 1914. f cuski kompozitor. La Buona figliuola ritala. 1755. 30. Mahit. IV 1929 —•)• Na Univerzitetu u Chicagu postigao 1951 naslov Master of Arts. 1926. 1883. solo-pjesme. — M. 1907 i Les Fiorct St. La Critica musicale. 1901. 23. Paul. La Molinarella. Lizarda. Vaclava. Scherzo-Caprice za klavir i orkestar. Piccinni als Buffokomponist. 1960. Nakon dvogodišnjega bon u Rimu nastavnik muzike u Parizu. klarinet i klavir. / Viaggiatori. Camelti. Tantum ergo. Bari 1951. La buona figliuola von Nicola Piccinni. — II. Opereta Ce'sa J 939. solo-pjesme (ciklus Scheherazade. 1931. Orguljaš u crkvi Saint-Paul-Saint-L u Parizu. Six morceaux faciles. Le Gclosic. La Morte di Abele.: R. MGG. 151 gudaĉki kvartet s baritonom te niz kompozicija za 5—8 instrumenata i bariton ili violu da gamba (za kneza N. 1794. VII 1882 — Milano. 6 klavirskih trija. Od 1936 direktor Milanskoga konzervatorija. NOVA IZD. Kolisko. 1758 i Gionata. 1780. 10. 1767. Panton 1889. — Dvanaest opera na talijanska. Tabor. 19. — J. Introduclu variations za 4 saksofona. La Serva onorala. Notturno e Rondo fantastico. Fantaisie basque za vi< i orkestar. ameriĉki muzikolog (Chicago. Kerman). 1962. Francka (orgulje) i J. Wenzel Pichl. v. 1936. Opere: Basi e bole (libreto A. 1938. Austriji i Njemaĉkoj. kvarteti s flautom i s klarinetom. je neosporno dao neke od najvrednijih i najĉistijih primera ovog muziĉkog roda. U svojim djelima (oko 900) sjedinio je klasicizam J. 1760. 1903 poirn dirigent. — Crkvene kompozicije (misa. MGG. LIT. 2 dvoglasna kanonska madrigala i 2 troglasne cac autentiĉnost caccia Or qua compagni i Segugi a cord'e can dokazana. oznaka uz naziv instrumenta. Bari 1964. mazurke. sonate za violinu solo. 2. Opere (većinom komiĉne): Le Chemin de Vamour. PIERNE kod Morh 17. Le Dormeur eveille. violonĉelo i harfu. 1769. Pierne. Lo Stravagante. 1931 i Notturno romantico. 1936. 18 gudaĉkih kvarteta. 1890. PICCOLO (tal. Les dernieres annees de Piccinni a Pariš. 1909. 1785. 1. — A. 1885. Baleti i pantomime: Le Collier de saphirs. 1756. Bari a N. de Pariš. Ouverture syn nique. — M. — K.Mala flauta). 1914. Della Corle. 1766. W burg 1940. 1893. Gluck et Piccinni. La Rotella. 1901. Wien 1928. Aspects of Medieval and Renaissance Music: A Birthday Offering to Gustave Reese. 1779. Roland. Humorcsque za klavir i orkestar. La Notte critica. Preludio c Scherzo sinfonico. Annales Musicologiques. Les joycuses comr. VI 1874 — Pa 24. kompozitor i orguljaš (Metz. Leipzig. Izvr interpret Debussvjevih djela. Fischer. Siroe. Klotilde (nasljednik C. — A. — A. 1921. 1950. — KLAVIRSKA: Silhouettcs de Carnaval. la klavir. — Gudaĉki kvartet u g -molu. Filmska muzika. Paysages frandscains. . 1927. DJELA. Pirrotta {The Music of Fourte Century Italy. Les Enfants d Bethle'em. mise.— VOKALNA: zborovi. — A. God. One Nuit de Cartouche. sonata za violonĉelo i klavir. DJELA. DELA. F. Psalam XXIV. Gulliver au pays Lili 1937. 1888. Oratoriji: Gioas. 1962. Impressions de Music-Hall. 1952. a zatim do smrti u sluţbi nadvojvode Fer dinanda. 1962. — F. 1883. u guljskoj muzici oznaka za f< koji se postizava ukljuĉivar svih registara (organo pie rja italijanskom jeziku. a. La Cecchina ossia la buona figliuola. D. MQ. God. Notes bibliographiques sur la guerre musicale des Gluckistes et Piccinnistes. 1917. Vendie. Vittorina. 1895. Studirao Pariškom konzervatoriju kod A. Konigslom. Desnoiresterres. 1910 i Sophie Arn 1927. Saggio cronologico delle opere teatrali di Nicolo Piccinni. PICKER. 1765. 1936. 1 Humoresque. IX 1741 — Beĉ. Violinu uĉio u rodnome mjestu kod J. Le Docteur Blanc. 1935 i Evocazioni. — E. 1774. 1888. LIT. 1926. 1934. violonĉ kiavir. 1927. 1893. Mascarades. 1761. PJB. doktorirao na Kalifornijskom univerzitetu u Berkelevu (E. — T.: G. VIII ] — Ploujean G. — KOM NA: klavirski trio. 1895 (pregl. 1935. — DRAMSKA. DJELA. Martin. 1937. On ne badinc pas avec Vamour. oznaĉuje najmanji instrument pojedine obitelji s najvišim op segom. 16. Giovine. Kasnije studirao filozofiju. 1883. psalmi).76 PICCINNI — PIERRE PIENO (tal. Thoinan. — Isti. Pene'lope. \TTi\ Gli Amanti mascherati. Lucelte. dirigent i guljaš (Metz. — DRi SKA. of Charles VIII of France Cvncerning Alcxander Agricola. rekvijem. Bellucci La Salandra. 1758. moteti. 1901. J. 1783. MGG. — P. — KLAVIRSKA: 15 pieces. Badinage. Reverie. Pariš 1872. klavirski kvintet. 1912. // Baronc di Torreforte. LIT. talijai kompozitor XIV st. I 1805). Ĉeška. 1946.j malen).. 11 serenada. de Curzon. La Coupe enchantee. pun). -> violino piccolo. 1752.) — CRK NA: rekvijem. Niccolo Piccini. forte. — Solo-pjesme. M. Pataĉića u Velikom Varadinu (Nagvvarad. 1760. Th. 1792. 1965. J. Poeme symphonique za klavir i orks 1901. gdje je isprva violinist u dvorskom kazalištu. Thrce Unedintified Chansons by Pierre de la Rue. Pamela transformed. 1883. Bari 1928. dalise et le chevre-pied. Boulon d'or. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Lenepveu). 1910. RMI. pojedine kompozicije obj. 4 sonate i tokata za ĉembalo. U svojim mnogobrojnim komp cijama oĉitovao je veliko znanje. DJELA: kritiĉko izdanje s komentarom The Chanson Albums of Marguerilc of Austria. ORKESTRALNA : simfonijska pjesma Sortilegi za klavir i orkestar. Schneider. 1769 po staje prvi violinist dvorskog kazališta u Beĉu. La bella verila. 1891. 1 lmages. Od 1969 urednik je ĉasopisa Journal of the American Musicological Society. Bio je veoma vješt viol inist te plodan i svestran kompozitor. Studije: The Chanson Albums of Marguerite of Austria. Studien zur italienischen Musik des Trect Publikationen der Schweizerischen musikforschenden Gesellschaft. 1761. 1892. Nicola Piccinriiv'MGG. flauto piccolo (-5. — L. Piccolo in Es ili Pikkolo-Korneti). 1921. X. Demofoonte. Les Cathedrules. Seger). Wenzel Pichls Kammermusik (disertacija). Havdna sa svjeţinom i izvornošću ĉeške melodike. Ballet de cour. An Introductionto Music ( I I I izd. Boito). — C. — KOMORNA: 30 gudaĉkih trija. Album pour mes petits amis. 1905). Vjerojatno izmeĊu 1330 i 1350 u sluţbi ( telji Visconti u Milanu i obitelji Scaligeri u Veroni.: A. A PICK-MANGIAGALLI. God. 1942) i G. sonata za violinu i klavir. Sumitra. X. Le Mensonge officieux. 1761. Illinois. Variations libres et finale za flautu. — VOKALNA. 24 Capriccia za violinu solo. Rapsodie Lorr — Gudaĉki kvartet. 1960). X. — Dve simfonije (uvertire). U vokalnoj muzici o: ka a voće piena upućuje da redeni odlomak treba izv< punim glasom. Pascazio. Rapsodia epica i dr. Ipermestra. Holmes. Opere buffe: Le Donne dispettose. istodobno je violinist u seminaru sv. Giration. Chant de Printemps. Riccardo Pick-Mangiagalli. Atys. X. s. koncertna kompozicija za harfu i orkestar. Orati La Croisade des enfants. Ferchaull. Nastavniĉku karijeru za poĉeo kao asistent na Rutgers University u New Brunswicku (od 1965 profesor). 1781. X. Gabriel. Kantate. zbor i orkc 1896. Riccardo Pick-Mangiagalli. O Pichlovoj popular nosti svjedoĉi ĉirrjenica da su mu kompozicije štampale najuglednije evropske izdavaĉke kuće. Njegove kompozicije pokazuju u harmoniji i instrumentaciji utjecaj francuske muzike njegova doba i muziĉkog jezika R. 1905. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma L'An mil (sa zbor 1897. Casanova a Venezia. kom] ĉije za violinu i klavir. 1962. obou i klavir. — CRKVENA: oko 30 misa. 1940. oznaĉuje mješovit zbor suprot zboru sastavljenom jednakih glasova (-*■ Aeqt 3. Mondolfi. A Lctter . Didon. Opere teatrali serie e buffe di Niccolo Piccinni. psalmi. Riccardo. DRAMSKA (oko 130 opera). La Libellule. 1777. Griselda. ceri i dr. Madţarska). v. // Carillon tnagico. MGG. talijanski kompozitor i pijanist (Strakonice. PIERNE. 1893. u Es-duru i u d-molu. — G. Wien 1918. Strahova. Opere scrie: Zenobia. Bernsteinom). z b o r s k o j literaturi? p. sonata za violonĉelo i klavir. lakoću i vještinu. 1966. La Scaltra letterata. 18 82 di Prix de Rome kantatom Edith. 1784. 18 fuga za violinu solo. Sere'nade a Colombinc. 1966. 1923. Lowinsky. vio violu. LIT. 1923. 1938. odakle 1775 pre lazi u Milano kao violinist i kompozitor komorne muzike nadvojvode Ferdinanda. Salame. Pafis 1878. Sonata da camera za flautu. 1927. Pierneovo najpoznatije djelo je ora La Croisade des enfants. 1. što u prvome redu treba pripisati bo ljim libretima. ORKESTRALNA: 89 simfonija. 1929. te -> Biigelhorn in Es (njem. 1890. 1754. Iphigenie en Tauride. iako ne u \ i mnogo originalnosti. Neko vrijeme koncertirao u Italiji.10 i Le Figurinai. 1929 i Dansc des Elfes. 1935 i Fragonard. violonĉelo i klavir. W. II. 1894. 3. Die italienisehe Aladrigalisten des Trecento. latinska i njemaĉka libreta. Trois pieces en trio za violinu. koncert za klavir u c-molu. neko vrijeme je muziĉki direktor kazališta u Monzi. Francka). 1783. Note d'archivio. Marrocco (F tcenth Century Ilalian Cacce. U tome je njegova najveća istorijska zasluga. Esterhazija). violu i violonĉelo. Enilde i Aladcmoiselle Don Quick Baleti: Seduclion. Jcannc. Marije pred Tynom i studira kompoziciju (J. Ga Pierne. Gani. PIERO DA FIRENZE (Petrus de Florentia). // Servo padrone ossia L'amor perfetto. 1759. — VOKALNA. 1775. oko 35 koncerata za razliĉite solistiĉke instrumente. I Simfonijske pjesme: De I' ombre a la lumiere. 1792. Francois d'Assise. 1 Cassandre. studirao na Pariškom konze: toriju (Ch. Variazioni coreografiche. DJELA. 1887. Le Fat meprise. 1793. 1958 — 63. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. \Veber. MQ. Jć. Vecchi (Atlante paleografico musi I95i)LIT. Divertissemenl sur un theme pastoral. Opere: Le D Galant. 1913. kao npr. teologiju i pravo u Pragu. Popovici. God. VII 1949). L' Uomo Piccinni e la »Querelle celebre«. Pariš 1890. La Berceuse. Les Elfes. Piero. — DRAMSKA. Mompellio. Straussa. Piccinni: con frammenti di musiche inedite. 1765 —69 violinist i pomoćni kapelnik kod biskupa A. Marmontela (klavir). U rukopisu Panciatichi 26 nalaze se 4 njegova dvogk madrigala. ĉeški kompozitor i violinist (Bechvne. 1935. Gabriel Henri Const: 2. PICHL (Pichel). III 1952). Premiere suite d'orchestre. Burlesca. Paul. I Abandon.: W. sonate za violinu i klavir.

VIII 1855 —■ Pariz. fagotist u pariškim orkestrima. Urednik ĉašo] Le Monde musical i suradnik mnogih struĉnih publikacija. Constant.PIERRE. Studirao na Konzervatorij Parizu. 12. od 1881 radio na Parisl konzervatoriju (1900—10 zamjenik sekretara). francuski muziĉki pisac (Passv. II 1918). .

Verlainea). Les Hymnes et chansons de la Revolution. I I . PIJPER. Die Musik im Erziehungs-und Bildungsideal des cusgehenden Altertums und fruhen Mitlelalters. Jahrhunderts als musikgeschichtliche Ouellen. Ringer. pijanist i muziĉki pisac (Zeis t. Music for Tape. U melodici ĉesto daje vaţnu ulogu intervalu kvarte. LIT. stari talijanski naziv za razliĉite vrste pastirskih duhaĉkih instrumenata najviše sa dvo strukim jeziĉkom (Schalmei. 1962 posvetio se muzici i došao u Jugoslaviju. Der Vnterricht in den Dom. van Lier. spel van emotie en intellect. popreĉna svirala). 1929. 1962. 1932. Giocondo Zappaterra. 1926. III 1947). 1929. 1899. Gerhard. 1957. N. 1930. Pej. Od njegovih mnogobrojnih baritonskih i bas-baritonskih uloga istiĉu se Boris Godunov (Musorgski). — DRAMSKA : opere Halezvijn. Music Today. Orkestsluk za klavir i orkestar. a 1925—30 kompoziciju na Konzervatoriju u Ams-terdamu. velika terca u završnom trozvuku jedne kompozicije napisane u molu. 1917. R. les luthiers et la facture instrumentale. X. klarinetista i saksofonista. Organisten und Orgelspiel in Deutschland bis zum Ende des 16. U poĉetku pod utjecajem njemaĉkih kasnoromantiĉara (Mahler). 1930. Scarpia (Puccini. 1923. 15. H. Falstaff (Verdi). P. Pan. U posljednjoj stvaralaĉkoj fazi (otprilike od 1932) P. promovirao 1928. Giovanni. La Bohetne). tierce de Picardie. Sarrette et les origines du Conservatoire nttional de musique et de declamalion. M. 19. 1916. Romance sans paroles. Pjevanje uĉio u Zagrebu (E. Willem Pijper.. Hardzvare Performance. 1925. 1918. Musik und Bild. B. Zvuk. DJELA. H. X 1913 —). posebice habanere i tanga. 2 sonate za violinu i klavir. 121— 123. Willem Frederik Johannes. Le Conservatoire national de musique et de declamation. 1935. Sonata za 2 klavira. Jedan od osnivaĉa (1971) i stalnih saradnika Elektronskog studija Radio-Beograda. SchaefTerom). Landre i B. — E. Orgelspiel und Orgelbauer in Spcyer vor der Reformation. VIII 1946). 1939— 45 (nedovršena). 1904 i dr. 1929. 1972. Les Factcurs d'instruments de musique. MusizierendeHirten in Rom. H. 1946. 1926. tal. 1955. 1916. London 1949. DJELA: Die Klassifikation der Musik von Boetius bis Ugolino von Orvieto (disertacija). 1928 i V. van Lunteren-Hansen). Gallija i G. Over Willem Pijper. 1 9 6 8 . 1923. Maksim (Konjović. Bernet Kempers. 1931. — SPISI: Sistemi za stvaralaĉku konlrolisanupro~ izvodnju zvuka. L. Uĉenik D. Josip. Synthi-story. Seth Calvisius und Johannes Kepler. talijanski kompozitor (Sant'Ilario na otoku Elbi. ime za sviraĉe u XVIII st. PIHLER PIKAJZEN. — SINTETSKA: Say za 5 vokalnih solista i traku. PIKARDIJSKA TERCA (engl. Za glas i orkestar: Fetes galantes (na stihove P.— E. 1929. 1915. On gradi ĉitavu kompoziciju iz jedne jezgre — kratkog motiva ili akorda — te razvija politonalne (naziva ih »pluritonalnima«) i poliritmiĉke zvuĉn e sklopove koji se kreću oko jednog zvuĉnog centra. AFMF. Mitke (Konjović. 1973. La Faclure instrumentale d VExposition universelle de 1889. Praksa redovitog za vršavanja pikardijskom tercom gubi se sredinom XVIII st. X.). ĉini se. kritiĉar i esejist P. 1943. — W.— Isti. Rompicollo. IX 1894 — Leidschendam. pa nije iskljuĉeno da su utjecale na postanak -»■ siciliane. Badings. njemaĉki muzikolog (Dresden. Anuario Musical. Besseler). Tri simfonije: I. 1913: Adio giovinezza. 2. ĉasa mia . L'Ascensione. Chamber Aiusic za 2 klarinetista. kompozitor (London. II 1933 —). The Radio Belgrade Electronic Studio. 1928. Alor-dre la Terre Vivante. 1920. 6. 2 sonate za violonĉelo i klavir. Beogradu (1927 —41). Studirao na Muziĉkoj školi u Utrechtu (J. Izbor najvaţnijih ĉlanaka i kritika obj. posvećujući posebnu paţnju još neiscrpljenom poten cijalu ljudskog glasa. Giuseppe. Studije fizike završio 1960 na Univerzitetu u Oxfordu. H. 21. 8. I I I . MF. koji su o Boţiću dolazili sa sela u Rim i uz svirku predstavljali pastire iz Betlehema. 1960. 1918. sonata za flautu i klavir. LIT. Postao 1942 redatelj Gradskoga kazališta u Gor litzu. S o u n ds Ar o u n d I — I V. Krover. 1934. 1920. 1917. Solopjesme: La Maumariee 2 zbirke. Koštana). 1725 — 1790. II. Three Polymers za klavir. 1895. 1926. 1915. 1920. Ph. Zur Pfiege der Musik an den deutschcn Universitatcn bis sur Mitle des 16.: B. Caecilia en de Muziek. Anuario Musical. Tosca). LIT. •— Isti. 1932. Le Concerl spiritucl. pedagog. 1926. 1934. u 12/8 mjeri. Thematisch-bibliografische Catalogus van de verken van Willem Pijper. uz to je bio 1918 —23 muziĉki kritiĉar novina Utrechts Dagblad. 1935. Jahrhunderts. IV. ali se u pojedinaĉnim sluĉajevima susreće i dalje. Od 1958 bavi se istraţivanjem izvora za muziĉku povijest srednjega vijeka i renesanse na podruĉju srednje Rajne. Willem Pijper. 1937. duhaĉki kvintet. M. 1973 (sa N. W. Scenska muzika. P lemenitim. 1939 i Arsa del Giglio. De Pianosonate van Willem Pijper. Petrus de Cruce MGG. 22. Srednju muziĉku školu i Muziĉku akademiju završio u Beogradu. Gurlitt. Utrecht (u štampi). PIFFERO (tal. P. sekstet za duhaĉe i klavir. . LaDonna perduta. Birtner.: H. documenls historiques et administratifs (sa potpunim popisom autorovih djela). Ĉasa mia.). 1967. Rondine bionda. te oko 1920 dolazi do vlastitog vrlo saţetog izraza. Paul Stephen. 1927. 1927. guarda la moslarda. kontrabas i klavir. 1924. Wagenaar. pikardisehe Terz. II quarletto vagabondo. njem. Vcm'anni. 1957. V 1886 — Milano.. snaţno utjecao na iduću generaciju nizozemskih kompozitora. 1917. Assen 1960. 1919. G. DRAMSKA. na opernoj pozornici debitirao 1919 u Osi jeku kao Marcello (Puccini.. bis zum Beginn des 17. Cammarota) i Beĉu. and the Netherlands School of the 20th Centurv. — Obradbe starih francuskih i nizozemskih pjesama (Oudt Nederlandsche Minneliedjes i dr. PIKELJ. za violinu. po tadašnjoj muziĉkoj teoriji. 1940. 1930. Zrinjski (Zajc. Ĉlan više opernih i simfonijskih orkestara u Srbiji. PIETZSCH. 1936. Lucciola. 1923. 1925. Tzvee ballades van Paul Fon za ţenski zbor i orkestar. 77 PIERRE DE LA CRODC PIETRI. Pet gudaĉkih kvarteta: I. »Reveillez-vous. Maristella. Knez od Zete). Lac-hartre). 1974 (sa B. Od 1922 vodio Utrechtski duhaĉki sekstet s kojim je ĉesto nastupao kao pijanist. septet za duhaĉe. Tuffolina. Assen 1954. 1938. kao i u inozemstvu. U poĉetku komponuje kamerna dela postvvebernovske orijentacije. 1916. Schallenbcrg. 1938. J. 1914. Inleiding tot de opera Halewijn. Dobitnik drugih nagrada na natjecanjima violinista u Pragu (1949) i Parizu (1957). Milan. DJELA. I 1904 — ). 1929 ( I I izd. Mefisto (Gounod. zvuĉ nim i opseţnim glasom i izvrsnom glumom djelovao je uvijek nepo sredno i uvjerljivo. Ero s onoga svijeta) i dr. Op den wetfstoel za zbor. 1969—70. Mengelberg. sa suradnicima. b udući da se ona pojavljuje i kao ĉetvrti parci jalni ton iznad odreĊenog basovog tona. Zes Symplionische Epigrathmcn. 1932. — VOKALNA. 1974. 11. Ko. — K. 1932. 1900. duhaĉki trio. Twee Liederen op Oud--Hollandse leksten. 10 duhaĉa i 2 klavira. Jahrhundert. Od 1918 predavao harmoniju. 1933 i Merlijn. ibid. Zenck) i Freiburgu im Breisgau (W. uv edena je u muziĉku praksu poĉetkom XVI st. 1936. V 1939 —). Scenska muzika.. La Dote di Jannette. Ruy Blas. 1895. De Derde Svmphonie van Willem Pijper. 1 9 7 2 . gajde i si. Uĉenik A. C. a 1943 direktor opere u Konigsbergu. MGG. »I PirTerari*. 19 23. Bio je stalni gost Ljubljanske opere. Willem Pijper. —*-l8. zatim nalazi poticaje u impresionizmu (Debussv) i u muzici Schonberga i Stravinskog. Šku. 1966. Svojom je djelatnošću kao kompozitor. 1921 i I I I . Picardy third. gdje je uz to od 1934 dramaturg opere. Za zbor acappella: Heer Halezvijn. Nikola Šubić Zrinjski). Zagrebu (1941—45) i Rijeci (i945—59). prelazi na melodijske linije šireg daha i sve se više sluţi kontrapunktskim tehnikama i oblicima (fuga). Dva klavirska trija. Der IVandel des Klangideals in der Musik. harfist (Zagorje ob Savi. 1938. skim opernim pozornicama. 1930 — 47 bio je direktor Konzervatorija u Rotterdamu. Sachsen als Musikland. PIHLER. Bosmans. sovjetski violinist (Kijev. AML. Koncerti: za klavir. Acqua cheta. H. 1973 (sa B. DELA. Namba Zaim. Primarasa. 1890. Faust). Hendrix. Geller. Rotterdam 1933. 1965. II i III. —■ KLAVIRSKA : sonata. od 1958. Mala se terca u završnom trozvuku izbjegavala zbog toga što se. La Canzone di S. 1919 i 1924. Orgelbauer.PIERRE — PIKELJ DJELA: Histoire de Vorchestre de VOpera de Pariš. 1931. — ELEK T RO A K U S TIĈ N A: Ye a h . Festschrift Max SeirTert. 1934. Jahrhunderts. P. vanredni . Bardet. — KOMORNA. Piccars« za muški zbor i duhaĉe. sonata za violinu solo. Notes inedites sur la musique de la Chapelle Royale (1532—1790). Divertimento za klavir i gudaĉki orkestar. 1893 . a nas tupao je i na drugim Jugoslaven- M. Constant Pierre. — Passepied za carillcn. 1919—20. — K. PIGNON. Die Beschreibungen deutscher Fiirstenhochzeiten von der Mitte des 15. P. Otuda pifferari. Interface. 1940 i 1941. 19301 Hymne za bas. Operni solist u Osije ku (1919—27). Drie OudHollandsche Volksdansen. Studirao na univerzitetima u Leipzigu (Th. I. III 1897—). AFMW. Ojstraha na Konzervatoriju u Moskvi. UIsola verde. Coronara na Konzervatoriju u Milanu. 1927. 1923 pokrenuo. Dresdener Hoffeste vom 16. 1919. 1928. Viktor Aleksandroviĉ. 1914 i 1921. nizozemski kompozitor. Varia Historica. Sima (Gotovac. Reeser. V' Ecolc de chant de Opera (1672 — 1807). Anuario Musical. Opere: Calendimaggio.: K. Die Musikpflege. K. De leute komt za muški zbor i klavir. 1922. Amster dam 1957. Kloppenburg. 1931) i De Stemvork. Synthana. i6e Eeuzus Marialied. 1967. Karijeru zapoĉeo kao kompozitor opera. 1965 osvojio prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju Niccolo Paganini u Genovi. od 1967 bavi se elektroakustiĉkom muzikom.' Heer Danielken i Van den Coninc van Castilien. Dĉ. Nocturne za fagot i gitaru. ali se onda posvetio vedrom muziĉkom kazalištu i napisao više veoma uspjelih opereta. Modclla. Njegovi su najpoznatiji uĉenici H.und Klosterschulen vor der Jahrtausendzvende. Sakaĉem). 1972. nizozemsku sekciju MeĊunarodnog društva za novu muziku. a 1926 —29 redaktor ĉasopisa De Muziek. van Bazen. Leipzig 1954. Vbersehene Ouellen zur mittelalterlichen Orgelgeschichtc. 3 sonatine. INSTRUMENTALNA: Five Pieces za kamerni ansambl i tenor (vlastiti tekst). — A. 1899. a dvadesetih godina i glavni predstavnik nizo zemske avangarde. Havanaise za 2 viole. — SPISI. Od 1929 predavao na Pedagoškom institutu Tehniĉke visoke škole u Dresdenu. Guarda. God. MQ. 1915. 1919 i 1922. franc. od 1945 ţivi u Kaiserslauternu. Operete?/« Flemmerland. 1930. 6 Adagia. 1939 i za violonĉelo. t. kad se kao završni akord poĉeo upotrebljavati potpuni trozvuk ( -> Kadenca). 1920. u 2 knj. Willem Pijper and Dutch Contemporarv Music. 1962. terza picearda). Tzvo Pieces za violinu i klavir. Ketting. . a u ritmici je sklon plesnim obrascima. pjevaĉ. Drei Aphorismen. 1900. 1917. 1955. ORKESTRALNA. 1923.. je najznaĉajniji nizozemski kompozitor u razdoblju iz meĊu dva rata. 5. Njihove pastoralne melodije bile su.: De Ouintencircel. velika terca smatrala konsonantnijom. 1910. Liederen. bariton (Osijek. 1930 — 31.

78 PIKELJ — PINKAVA harmonije i kontrapunkta na konzervatoriju Santa Ceciliat Rimu i od 1969 profesor na Konzervatoriju u Torinu. 1892 ] sta o ĉlan milanske Scale (nastupna uloga Cristoforo Colon na praizvedbi istoimene Franchettijeve opere). 1957. Pet gudaĉkih kvarteta: I. 6 Pieces za Ċaĉe i duhaĉe. DJELA. jer je podjednako uspješno pjevao b£ tonske i basovske partije. 1961. franc. Studi na Konzervatoriju u Petrogradu. Canto for Orchestra No. 1954. VI 1888 — Pariz. 1965. Šest sonata za 2 violine J. X. pridonoseći \ dizanju umjetniĉkog nivoa 1 vatske i jugoslavenske muzik njezinoj afirmaciji u svije Kao profesor Muziĉke akac I. Leclaira. k o nc e r t z a v io li n u . S uspjehom nastupa i kao koncertna pjevaĉica. Sinfonia variata. V. Njegove glavne kreacije bile su Don Bartolo (Rossi Seviljski brijaĉ). Komorni orkestru Radio-televizije (19 —60) i od 1960 u Zagrebaĉ] filharmoniji. ORKESTRALNA. od 1954 ĉlan je Hamburške opere. KOMORNA: gudaĉki kvarte t. — KLAVIRSKA: Tema i varijacije. — SPISI: Al otro laĊo de la moma J 955. 1916. Nastavnik PINKAVA. 1942. La Cenerentoi Nastupao u manjim talijanskim opernim kazalištima. 1958. 1957. Kao koncertni harfist ĉesto je us pješno nastupao u zemlji i ino stranstvu. Preludio Sinfonico. 1.: A. God. PILARCZYK (Brecht i Weill). renverse. gde najpre igra manje solistiĉke uloge. Carissimija. Humla. Umjetniĉki direktor po duzeća Pleyel S. Mahagonny H. VIII 1911 — ). Feuillets d' histoire du violon. Reger). 1918. P. VIII 1910 —).). Hymnen an die Nacht. 4 Pieces za 14 duhaĉa. Neki muziĉari oznaĉuju izrazom p. 1927 — ). 1966. 2. Pirro. od 1951 solistica Drţavnog kazališta u Braunschvveigu . Milanu. a od i< do smrti u Helsinkiju kao upravitelj Drţavnog simfonijsi orkestra. Roberto. PINILLA. 3. Corelli. Corelli et son lemps. Evoluciones No. sonata za violu i klavir. Gudaĉki kvartetu Radio-Zagreba (15 —55) i koncertni majstor ansamblu Zagrebaĉkih soli: (i953—60). violini st (Sopron. 1960. — CRKVENA: oratorij Cristo en el Seno de Abraham. 1952. 1947. Njegov je rep toar bio veoma opseţan. violinu i violu. Torino. 1967. 1917. 19 Piccolo concerto. A. 1965. 1912 —). Le Monde des virtuoses. Mare Pincherle. — Muz za film. Najviše uspeha ima u ulogama tzv. 1919. II. Rolland). 1937. 1939. 14. gudaĉki tri o. djela za ĉembalo J. peruanski kompozitor (Lima. zatim nastavnik etnomuzikologije Konzervatoriju i profesor na Univerzitetu. Sor. 1920 i III. 1 9 6 0 . 1960. bas -bariton (/ dar. — Redig izdanja djela T. Ghedini). Les Instruments du quatuor. 1940. A. mandolina. Muziku studirao u Limi. Nastavnik na Nacio nalnom konzervatoriju i kapelnik crkve Nuestra Senora de las Nievas u Bogoti. 1920. njemaĉka pjevaĉica. Kraljica ostrva (Thiriet) i Darinkin dar (Z. DJELA. Muzikologiju studirao u Parizu (A. a zatim osvaja klasiĉni baletski repertoar. Antiquia. ĉlan njujorškog Metropolitana. trio za flautu. Don Giovanm). specijalizovala se kod Ninette de Valois u Londonu. DJELA. Mare. 1966. citra). 1955. Estudio sobre el ritmo de tnarinera. 1962. 1948. PINELLI. 1958. -M. 1966. 1942. i. PINGOUD. 1956 i 1957! Ave Maria i Salve Regina. kantata Edipo Rey. Pl. 1948. — Prisma za "magnetofon. R. Londonu. 1952 (preradba V gudaĉkog kvartc Koncerti: za violu i gudaĉe. Vivaldija. 1960. Bahĉisarajska fontana (Asafjev). Jovanović. 1959! Collages. Histoire illustree de la musique. Lidija. a uz to na stim turnejama po Juţnoj Americi i Evropi. vodio je i Komi ni studio Zagrebaĉke filharrr nije. 1899 — 1914 kraćim prekidima. Pralltriller naziva se gdjekad i p. 1. 1950. 29. Vfozzeck i Lulu (Berg). i djelatnosti velikih violinista i violinskih škola te je s toga podruĉja objavio nekoliko veoma vrijednih monografija. udarati po ţici). 1963. Još kao uĉenica dobija 1955 angaţman u beograd skom Narodnom pozorištu. 3. Sa baletskim an samblom Narodnog pozorišta u Beogradu gostovala gotovo u svim zemljama Evrope. Corelli. 1935). solo-pjesme. Ussachevskog. Les Aveuglcs. najprije kao muzi kritiĉar dnevnika Expreso. francuski muzikolog (Constantine. Petit lexique des tcrmes musicaux d'usage courant. His V/ork. 1967. 1927 (II izd. PINCE (pincement. 8. 1948. 1960. VI 1974). Festejo. Vivaldi. Pjevanje uĉila u Hamburgu. Antonio Vivaldi et la musique instrumentale (2 sv. Chi -cagu. televiziju i kazalište. a 1927 — -30 ĉasopisa Musique. Jean-Marie Leelair Vaine. PINEDA-DUQUE. 1954 (engl. — VOKALNA: Fantasia corale za zbor i orkestar. (1927 —55) i muziĉki kritiĉar u Nouvelles Litteraires. DJELA: Les Violonisles compositeurs et virtuoses. ORKESTRALNA: Sinfonia breve. i pizzicato na gudaĉkim instrumentima. polukarakternog klasiĉnog ţanra. — K O M O RN A : 2 g u d a ĉ k a k v a rt e t a . 1952. u Berlinu (A. 1953. 1933. Albert Roussel. La Mušica en cl Peru. 1941. 1957). PILARCZYK. lutnja. IV. F. 1933. L. pincer štipati. MGG. Schaeffner. kolumbijski kompozitor (Santuario. III 1925 —). koncert za klavir. koncert za gudaĉe. Er-martung (Schonberg). 5 misa za orgulje. Simfonijskom orkestru Rad: odnosno Drţavnom simfonijskom orkestru (1938—53). 1961. ardens. Z . Locatellija i dr. 1927. PINI CORSI. violinu i violonĉelo. 2 Villancicos za zbor. M . Ivan. francuski naziv za -> mordent. Canto for Orchestra No. LIT. II. PINKAVA mije odgojio je niz izvrsnih i . G. Na opernoj pozornici deb rao 1878 u Cremoni kao Don Magnifico (Rossini. L' Orchestrc de eharnbre. — Komorr klavirska djela. na Visokoj muziĉkoj škol Berlinu (kompoziciju kod B. talijanski pjevaĉ. Za paţene kreacije dala je u klasiĉnim^ baletima Silfide (Chopin). Tri koncerta za klavir. La derniere aventure de Pierrot. —• Fantazija za klavir. Jachinoa u Bogoti. 1958. 1961. 1961. 1921 i 1922. 1939—73 bio je is dobno profesor na Muziĉ] akademiji. La Etnomusica de la selva peruana. sopran (Schoningen. moteti i dr. ORKESTRALNA: simfonija. 1961. 1927. 16. Traette. Na Konzervatoriju u Torinu završio studij violine i kompozicije (E. Enrique. 1959. Klavir i harmoniju uĉio u Medellinu. 1922. Giselle (Adam). New Yorku. — VOKALNA : 11 Canciones populares za gk klavir. 1960 i za violinu i soliste. ic Simfonijske pjesme: Confessions. u kojima ispo ljava hitrinu. IV 1918). Zaĉarana lepot ica (Ĉajkovski) i dr. 3 stavka za udaraljke i kla 1961. Muziĉki kritiĉar u Petrogradu. 1953. 1921. U pu noj ravnoteţi glasovnih kva liteta i glume. — IZDANJA: Musiciens peints par eux-memes (160 pisama muziĉara). Un Chcvalier sans peur es : reproehe. — Kompozicije za klavir i orgulje. La Face d'une grande ville. 1952. II 1938 — ). — VOKALNA: Danse macabre za zbor i orkestar. plesaĉica (Lapovo. Antonio. 22. Posebno se bavio istraţivanjem violinske muzike XVII i XVIII st. 1971. i8 c 8 — Milano.-J. 1971. ORKESTRALNA: 4 Pieces. Solistiĉki nastuj u Jugoslaviji i brojnim evrc skim zemljama. Don Pasquale (Donizetti) i Leporello (Moz. da camera za obou. fantazija i tema s varija cijama. impulsivan temperament i preciznu tehniku. 1924. Od 1894 punih godina stalni gost londonskog Covent Gardena. 1955 (engl. u Japanu i Egiptu. 1917. 19 Le Fetiche. od 1918 ţivio Finskoj. sonata za 2 violine. 1922 — 24 u Turkuu kao nastavnik muzike. Prvu poduku dobio od oca. 31. Hristić). 1 9 5 3 i 1958. Mondonvillea. dodekafonsku tehni kod J. Osobitu je aktivn razvio kao komorni muziĉ prva violina u Akademskom j Ċaĉkom kvartetu (1930—3 gudaĉkom kvartetu Pinkai -Matz (1933—47). PINCHERLE. na Konzervatoriju u Madridu. talijanski kompozitor (Alpignano. Laloy. kasnije se specijalizirao za buffo ul< i na tom se podruĉju uvrstio u najveće operne umjetnike sve vremena. Gostovala u mnogim njemaĉkim opernim kazalištima i na drugim velikim opernim scenama: u Parizu. Alţir. 20. Predavao na Ecole Normale u Parizu. je profesor na Fakultetu muzi ĉke umetnoEti u Beogradu. 1939 i dr. kod Nadije Boulanger Parizu. Chanlecler. u kompoziciji i dodekafonskoj tehnici uĉenik C. Ernest. 1968. VI 1942). 12. 1968. Narkissos. sonatina za flautu. La Flar eternelle. D. Madţarska. S. — KOMORI D. istakla se kao interpret u suvremenim operama: Saloma (R. Strauss). Le Prophete. El zodiaco za tenor i gudaĉki kvarte t. 1945 i V. 1918. 1948. 2. 1957. 1943. . a zatim uĉio na Muziĉ] školi u Subotici i 1925—34 na Muziĉkoj akademiji u Zagrel gdje je diplomirao kod V. Djeluje u Limi. 1950. Braunschvveig. DJELA. a istiĉe se i u savremenim baletskim delima Vibracije (Fribec). Nuori Psy za sopran i orkestar. Concertino. Blachera. A. Ĉudesni mandarin (Bartok). Rufera) i na Elektronskom muziĉkom centru u Princeto kod V. I I I . Brojne studije i ĉlanci. Mojić). 1959. Helga. 13. Beĉu. 1935 i dr. 1925 — -27 bio je glavni urednik ĉasopisa Monde Musical. Carlo. Tri simfonije: I. iduće godine i brao ga je Verdi za prvoga Forda u Falstaffu. finski kompozitor francusko-ruskog p< rijetla (Petrograd. Od 1934 u Zagrebu koncer majstor u Operi (1934 — 35). zborno pjevanje u Caliju. 1956). PILIPENKO. His Lije. Instruments a cordes pincees je naziv za ţiĉane instrumente na kojima se ton proizvodi trzanjem (gitara. X 1888 — Helsinki. 1959.. U Beogradu završila 1956 srednju baletsku školu Lujo Daviĉo (M. Siloti) i Leipz (M. Ballarini. Ko'nig Hirsch (Henze). Le Violon. G.

Zvonimir. 1964. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Ko. Ildebrando Pizzetti critico. u teoriji uglavnom samouk. 1962. PINZAUTI. III 1798 — Koprivnica. Zborovi: Danak svaki. 1920 —60 ĉlanica i prvakinja Beogradske opere. 1954.. koncert za celestu i ĉembalo. Sedak. sonata uz limene instrumente. 1957. Panajot. Dešpalj. Stekao veliku reputaciju kao pjevaĉki pedagog. MeĊutim. Cantilena and Capriccio za violinu i ĉembalo. 1909 i Ul. Papandopulo pod naslovom Pintarichiana. Daniel. 1967. PINSUTI. Na Harvard University stekao 1944 naslcv master of arts. 1830—32 samostanski vikar u Varaţdinu i 1832—36 ponovno u Zagrebu. Rossinija. 1948. 16. u arhivu Muziĉke akademije u Zagrebu. na filmu. Konzul). Signs of the Zodiac. od 1959 profesor je na Nezv England Conservatory u Bostonu. pevaĉica. Jedan od pionira bugarskoga muziĉkog stvaralaštva u prvoj ĉetvrtini XX st. 1826. Ezio. Veni Sancte Spiritus za mješoviti zbor i orgulje. 1962. 1932 i Ilapa(p~pa3a e&pxy napodua meMa. 1. Kuhaĉ. Siena. Calacoustical Measures. Za ĉim hleptiš. celestu i udaraljke. 1961. 1965. 1955 (diplomska radnja. djeĉje operete Meua u nmu-HKU. 1910. Concertino za klavir. Martyrdom of St. soliste i orkestar. 10. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. Koncertni orguljaš i ĉembalist. Glas mu se odlikovao sonornošću i elastiĉnošću. — CRKVENA: oko 30 misa. 1936. V 1957). Stabat Mater za sopran. Sa devet godina već je priredio pijanistiĉki koncert. A. — Isti. Franje. Ilirski glazbenici. 1957. Komponirao je pod utjecajem narodne umjetnosti. Sv. Hivrja (Musorgski. Stanĉić. 2. Z. orgulje i udaraljke. DJELA. 1918. 1860—66 gvardijan samostana u Virovitici i 1867 gvardijan u Koprivnici. K. Zagrebaĉka violinistiĉka škola. — Opere: // Mercante di Venezia. 1901). Rondo. 2. 17. I. God. — KOMORNA: Fanfare. Grofica (Ĉajkovski. mješoviti zbor i orkestar. Od 1964 suraĊivao je u redakciji Approdo Musicale. Pikova dama).). Petrassi »sacro«. Balija. VIII 1942). Kantate: Chrisimas Cantata (Sinfonia sacraj. Slephen za zbor. MGG. IX 1904— Sofija. a 1845 u Bologni na Liceo Filarmonico i kod G. a kasnije i kod J. niz operskih likova. scenska muzika. Martinec. Ljubaša (Rimski -Korsakov. Carska nevesta). 3. harmoniju i kontrapunkt u ĉio na tamošnjem Konzervatoriju kod R. Wisner-Morgenster-na. 1823—30 F. Detešce je porodeno. Marcellina (Mozart. kao ni s karakteristiĉnim crkvenim stilom. Ninić. Svoje najviše domete ostvario u baletima LabuĊe jezero. Uspomene iz najmladjeg mog Ċaĉkog ţivota u Varaţdinu. — CRKVENA: Requiem za alt. U Firenci završio studij muzikologije i violine (V. A. —• Izbor iz Pintarićevih klavirskih kompozicija i pastorala za orgulje obradio za klavir S. Svadba (Stravinski). s vanrednom glumaĉkom ubedljivošću. VII 1895 — Beograd. Lan -gera u Zs * i grebu. — VOKALNA. U njegovu širokom repertoaru isticale su se kreacije Borisa Godunova (Musorgski). S. 1921—24). ibid. 1860 (rkp. 79 PINKHAM. 9. 1927. sadrţavajuća poboţnih molitvah i pesmah veţbanje. Matlia Corvino. talijanski pjevaĉki pedagog. DJELA: Da tamburo a tamburo. PINZA. 1962. — 5. Iz Pinkavine škole izišli su violinisti D. ĉembalo. — Velik broj preradbi za duhaĉki or kestar. oko 230 pjesama na engleske i talijanske tekstove. — Ĉlanci u ĉasopisima. kojemu je 1960—63 bio direktor. PIPKOV : . pijanist i kompozitor (Sinalunga. Dudaš) obradio za gudaĉki ansambl B. 1970 (takoĊer i separat). 1943 i 1954. PINTAR. L. ali već 1932 prešao u balet gdje je us koro postao solist. — Vokalni kvarteti. Figarova ţenidba). Mark Passion. 1948. Biggs). — K. fantazije. 1873. I. Faust). — ORGULJSKA: 2 sonate uz gudaĉke instrumente. 1919 dirigent zbora Feopzu KupKoe. Od 1920 pjevao na velikim opernim pozornicama Italije (milanska Scala. XI 1907—). 18. Nekoliko uspomena na o. 1965. 1908. 1 974 LIT. Kviring. sonata za klarinet i klavir. Sin i uĉenik Panajota. PINTARIĆ. r kp. K. Don Giovannija (Mozart) i Mefista (Gounod. 1949—-57 muziĉki kritiĉar dnevnika Giornale del Mattino. 1946 i dr. 1966. Sretan svetu danak svemu. Od 1848 ponovo je u Londonu. RAM. Zagreb 1893. 1932—44 korepetitor. za orgulje. fuge. L'Approdo Musicale. Pottera (klavir) i E. filmska muzika. ameriĉki kompozitor i orguljaš (Lynn. oslanjajući se na klasiĉne uzore Pintarićeva djela. XI 1926 —). 1920 —21 zborovoda Narodne opere u Sofiji. D. 4. preludiji. Crkvena lira. — Klavirske kompozicije (CaModuecKu manu. Ciro. M.ypeu u MpaeKU. III.PINKAVA — PIPKOV strumentalista. Dukas). Prigodom 70. 1927 (izgubljena). KLAVIRSKA: sonatine. 1849 (prema mol itveniku za školsku mladeţ Liber precum et hymnorum. 27. LIT. PIPKOV. II. nemaju mnogo zajedniĉkih crta s narodnom muzikom. — SPISI: Knjiga bogoljubnosti karstjanske. 1967. B. Aria and Echo za 2 roga i timpane. Leonardo. za violinu. Huml. 1967. 8 deutsche Tame i dr. C. Evgenija. 5. Hrdjok. 1882. zbor i orkestar. The Reproaches za zbor i orkestar. a 1926—48 bio je ĉlan Metropolitana u New Yorku. U svojoj karijeri kreirala. Profesionalnu karijeru zapoĉeo kao asistent F. Blagrovvea (violinu). u Buenos Airesu i u Australiji. — DRAMSKA: opera Pycna. 1952. — K. Papini. Stranić. Najvaţnije su njezine uloge: Ulrica i Azucena (Verdi. DJELA: oko 30 klavirskih kompozicija.amentations of Jeremiah. PINTAR IĆ Franjevac. Pastorella. 4 Pintarićeva stavka (Sonatina. radiju i televiziji. DJELA. Muzika. 1968. Pintarićeve kompozicije nalaze se uglavnom u arhivu HGZ i u Kuhaĉevoj ostavštini u Drţavnom arhivu u Zagrebu. Kasnije uĉio u Londonu kod Ph. osobito crkvena. 11 Maggio Musicale Fiorentino. Studije (izbor): L'Eredita di Verdi nella condotta vocale del »Prigioniero«. tako da su mnogi već renomirani pjevaĉi traţili od njega savjete (Giulia Grisi. Š. Saloma) i Majka (Menotti. 1836. a od 1856 nastavnik klavira i profesor pjevanja na Royal Academy of Music u Londonu. str. talijanski muziĉki kritiĉar (Firenca. zbo rovoda i. Ĉetiri Concertante: I. pastorale i dr. 1959. 1954. 1961 i 1964. Stahuljak. III 1888). Fortunata Pintarića reda sv. T. zatim studirao kompoziciju (A. KO. Ĉlan Zagrebaĉkog baleta do 1942 (1939—40 u Diisseldor-fu) i zatim na Drţavnoj operi u Beĉu. Soroĉinski sajam). Fortunat. za violinu i gudaĉe. K. Mario). Pevanje uĉila u Zagrebu. Bal pod maskama i Trubadur). XI 1871 — Sofija. Kosir. Ko. 1966. 9. Filić. Bilješke o klavirskoj muzici u Hrvatskoj. Detić. — ORGULJSKA: PINTEROVIĆ. 1954. X. rodoljubne pjesme i davorije. Massachusetts. studirao u Sofiji i na £cole normale de musique u Parizu (kompozicija P. terceti i dueti. Torrefranca na muzikološkoj katedri Univerziteta u Firenci. R. nastavljajući tako tradiciju zagrebaĉke violinistiĉke škole ĉiji je utemeljitelj bio njegov uĉitelj i prethodnik V. zbor i orkestar. varijacije. — DRAMSKA: komorna opera The Garden of Arlemus. Šĉelkunĉik i V simfonija (Ĉajkovski). 1963. bugarski kompozitor i zborovoda (Plovdiv. mezzosopran (Gornji Karlovac. talijanski pjevaĉ. Barber) u Tanglevvoodu i privatno kod Nadije Boulanger. Fortunata Pintarića. gudaĉe i celestu. Landleri. a od 1967 odgovorni je urednik ĉasopisa Nuova Rivista Musicale Italiana i uz to muziĉki kritiĉar dnevnika La Nazione. Đavo u selu (Lhotka). Irodijada (R. valceri. direktor opere u Sofiji. kompozitor (Ĉakovec. 1924—30 kapelnik Gradske duhaĉke muzike u Sofiji. ĉembalo (Wanda Landowska) i orgulje (P. 1959. II 1867). Gostovao na najvećim pozornicama Evrope i Sjeverne Amerike. 1830. 21. 1918). Ciro Pinsuti. sadrţi 45 hrvatskih napjeva uz pratnju orgulja). St. V 1892 —■ Stamford. 1946. 1965.: A. Uĉenik M. V 1976). F. Varaţdin 1914. Mil. DJELA: kompozicije za duhaĉki or kestar (karišici. uĉitelj pjevanja i orguljanja u Zagrebu (1826—28 gvardijan samostana). Glazbeni ţivot Varaţdina.gl. God. 25. 1958. God. M.: F. Nuova Rivista Musicale Italiana. Imbrek z nosom i Licitarsko srce (Baranović). \ Muziku uĉio u Varaţdinu i kod orguljaša F. — VOKALNA: oko 20 zborova (XUMH na Kupun u Me-moduu. Svetu jalni. 59— 80). V 1829 — Firenca. Jonah za zbor. Izdavao novine My3UKajieu Oimjiac i ureĊivao ĉasopis Teannp u My3UKa. S. Strauss. u svojim je kompozicijama nastojao pogoditi narodni duh. saĉuvao se samo u prijepisu.: Z. Varaţdin 1972. Patti. p. Rukopis toga kantuala. debitirao 1914 u Soncinu (Cremona). pripremljen 1860 za štampu. koraĉnice). Kupres. od kojih mnogi potjeĉu od njegove ruke. Lupija. koncert za violinu. Honegger. breve storia degli strumenli musicali. Froman. VI 1923 —). kazališnu karijeru zapoĉeo 1931 u Zagrebu kao dramski glumac. Uĉitelj muzike. Od 1948 je pro fesor na tamošnjem Konzerva - LJ . gitaru i orkestar. 1963. Materassi). ĉembalo. 1937. Gonnecticut. Wedding Cantata. Damcrini. Chigiana. najĉešće karakternog mezzosopranskog faha. 1962 i IV. EimapcKa pancoduH. Lilaniae Lauretanae u B-duru za muški zbor i orgul je i u D-duru za 5. Easter Cantata.godišnjice smrti skladatelja O. Od 1949 nastupao u muziĉkim komedijama. Ljubomir. Prospettive per uno studio sulla mušica a Firenze nelVOttocento. V 1974). gudaĉe. 1877 i Margherita. za gitaru. 6. kompozitor i dirigent (Loveĉ. LIT. -G. —■ Gedichte an die Musik za glas i gitaru.tenor. uz to i u Nevvcastleu nastavnik pjevanja. C. 1966. 1944 —47. 7 deutsche Tame. plesaĉ (Osijek. Valdec. 1967.—Za violinu i klavir: Ilhpsu padocmu na naiuna-WIUUH euonuHucm. 1836 — 57 profesor na gimnaziji i 1857—60 tajnik provincijala u Varaţdinu. 9. znaĉajne su njegove klavirske kompozicije. poloneze. Pristalica ilirskog pokreta. Lorković. 25. Na podruĉju crkvene muzike naj vaţniji je Pintarićev opseţni kantual Crkvena lira sa 378 vokalnih (hrvatskih i latinskih) i instrumentalnih stavaka. 3 sveska djeĉjih i škol skih pjesama. Od njegovih instrumentalnih kompozicija najuspjelije su klavirske minijature i stavci za orgulje koji se odlikuju vještom polifoniĉkom konstrukcijom. Poziv na ples (Weber) i dr. bas (Rim. God. Studirao na Konzervatoriju u Bologni.— B' Antić. 3. Gli arnesi delt a mušica.

1937. Music and Cultural Tendencies in 15 Century Italv. — Zborovi. MF. 1950.PISAREVIĆ toriju. 1950 (s popisom Pirroovih spisa). burleska za violinu i klavir. zatim orguljaš i kapelnik u College Stanislas. Na toj je ustanovi . — VOKALNA: Opamopun 3a naiuemo epeMe. Konjice. COBeTCKan My3biKa. JiemcKU a>i6yM. 20. — L. Bio je izvanredan uĉitelj ĉija je metoda nastave povezivala strogu kritiĉnost s dubokom interpretacijom. bas (Bosanski Samac. P. : tin. je vrlo zasluţan za izgradnju bugarske muziĉke kulture. Rollanda. 1968. Miloševa ţenic Kecal (Smetana. Haute-Marne. P ostvario niz velikih kreacija: Miloš (Konjović.: II.J . Questions musu „ Cf . 1951 i za violonĉelo. stavljao na nju p. 1928 i 1948. XIV. 1944. solo-pjesme. 1948. 1938. Došavši 1903 u Moskvu uĉio kod M. guenau. . 1946—47. 1936. šl PISAREVIĆ.. Od profesor je na Harvard Universily. suita Ilponem nad TpaKun za komorni orkestar. osnovao teĉajeve za historiju muzike na Scholi Cantorum. ITaHajioT I-HIIKOB. — Klavirske kompozicije za omladinu Pejzaţi. Predavao povijest muzike 1936—4 Konzervatoriju u Palermu. Santa Cecilia. sa malim prekic ĉlan opere u Beogradu. T~» \ K -. Collectanea Historiae Musicae. AJieKcanjip CTenaHOBHM FlHporOB. 1962. Marchettus de Padua and the Italian Ars i Mušica Disciplina. Filmska muzika.. Tohueea. 1940 i 1955. ^ polifoniche iialiane durante U sce. za glas i komorni sastav. 1955 na Columbia Universitv.-~ _ _ D . Uz uloge iz klasiĉnog ruskog opernog repertoara pjevao je i na mnogim premijerama sovjetskih opera. a zatim u Velikom kazalištu u Moskvi. 1949— 51. Co<bnH 1952. PIRRO Rokseth i G. 568 e la mušica francese in Italia al cipio deV 400. IzgraĊen je najĉešće u obliku lijevka (rog) ili kc (trublja i trombon). 1922—24 solist Opere. Thibault. P. Studirao na konzervatorijima u Palermu i u Fir gdje je diplomirao 1930 orgulje i orguljsku kompoziciju. U širem smislu upotrebljava se naziv p. Pragu i Bukureštu. Atti del congresso internazionale di mušica sacra. Go d. Rokseth. — E. 1907 doktorirao na Sorbonnei. 1954. 1948. simfonijske varijacije IJbmyeaHe 113 A. Flacmopa/i. L'Ars Nova italianne. 1954—55 pred na Princeton University. suraĊuje u izdavanju Han Publications in Music (od 1968). Robinet de la Magdalaine. — IZDANJA: The sic of l4 lh ~Century Italy (5 sv. I kao kompozitor on se u svojim. 1967. _ . . ibid. 1885 — Lenjingrad. VI 1899 — Moskva. Andre Gabriel Edme Pirro. MGG. 1935. Festschrift Guido Adler. 1954. PISAK (engl. Fidi Sarastro (Mozart. FpnropnH C. I'epouHHa yeepmwpa. studirao na Školi filharmoniĉkog društva u Moskvi (V. Academie des beaux-arts.ioanun za gudaĉe. OmapuneH manu. od 1912 predavao historiju umjetnosti i muzike (1930—37 profesor). La Scuola ro] 19S3. Les Colloques de Wegimont.'* T -_. — V. kompozicije za glas i komorni orkestar. MQ. Od njegovih djela na prvom su mjestu Esthe'tique de Bach. Pinel. 19 54- PIRRO. Thibault. Andpeee. S1 zur Musikgeschichte. Frazzija i A. 1966. d: dobio mekši zvuk tube. debitirao 1908 u operi Strijelac vilenjak (Weber). talijanski muzikolog (Palermo. Tijdschrift der eniging voor Nederlandsche Muzikgeschiedenis. 1952 i dr.. .. /. Kongresni izvještaj. Estienne Richard. Commedia delVarte e melodramma. . dio limenih duhaĉkih instrumenata prislonjen uz sviraĉa. a 1910—30 bio je solist Velikog kazališta u Moskvi. u knjizi Aspects of Medieval and Renaissance Music. Revue de Musicologie. 1955. 1949. 5.lhI sv. i kod drugih haĉkih instrumenata. . 1929. — E. VIII 1902 — ). naslijedivši R. Encvclopec la Pleiade. preludij. LIT. Redovito gostovao u Odesi i Petrogradu. poema Ceamoa za zbor i orkestar. Stantschezva-Braschowanowa. 1939. zborovi. Schnabel) s otvorom na dc strani u koji se uĉvršćuje tanka ploĉica od trske zvana jeţ (usnik oboe sadrţi dva takva jeziĉka). B. suvremeno koncipiranim.80 PIPKOV . 1960. dok se. AjieKcaH^p C. Thib. Od 1915 opere u Zagrebu i Ljubljani. 1931 stekao dok iz povijesti umjetnosti. — KLAVIRSKA: St-niapcua cwuma. bas (Novoselki. — KOMORNA: z gudaĉka kvarteta. 1930: Remarques sur V tion musicale de la fin du XIVe au milicu du KVe siecles. MGG. Ĉarobna frula). 1959.. Li Gottijem). 1933 i dr. 28. embouchure. 1930. de 1491 a 1525 environ. klavirski kvartet. Spcculum. 1964. roga. PIROGOV. Studirao solo-pjevanje na Konzervatoriju u Ljubljani. sonata za violinu i klavir. 11. 1928. meĊutim. Grigorij Stjepanoviĉ. MocKBa 1953. bec. 1963. Dulcedo e subtilitas nella pratica polifonica franco-italia principio del' 400. 1951. Kompozicije gradi na elementima bugarskog folklora. Aubrvjem i dr. Revue Belge de Musicologie. 1962. S.la tecnica musicale del Trecento italiano (sa Gottijem). Savaste. Koncerti: za kla vir. Pirro. Scholasticism and Music. . Od 1967 ĉlan Ameriĉke demije umjetnosti i znanosti. Prodana nevesta). — IZDANJA: Huit pieces inedites pour le cl par Mezangeau.iKa. mouthpiece. Rocco (Beethoven. a na flauti se p. Njegova dirigentska ostvarenja odlikuju se profinjenom interpretacijom i tehniĉkom dovršenosti. a 1923 u Berlinu. FlaHaHOT I-HnKOB. klavirski trio. II 1869 •— Pariz. Cecilije u Rimu. 1944. historijsko-kritiĉki dijelovi njegovih rasprava još uvijek smatraju uzorima. u knjizi Histoire de la Musique. Brat Grigorija. 1955 ( u zborniku L'Ars Nova. I Note su un codice di antiehe musiche per tastiera. ' ~ . uz to unosi i elemente muziĉkog impresionizma (opera HuuHume deeem 6pamn) i ekspresionizma. — Obradbe narodnih pjesama.»e3oe. 1954. HAuee. francuski muzikolog (SaintDizier. Pirroova hermeneutska estetika izgubila je s godinama na aktualnosti. Pjevao zatim na Manjinskom kazalištu u Pe trogradu. kao i prvi muzikološki seminar u Francuskoj. Codice di Luct E. u A-Q. God. Brenetovom. Antoine Boesset. udaraljke i klavir. Kamy/ibiCKan. je utemeljio muziĉki odjel pariške Nacionalne biblioteke. RM. u: šavao se kod V. LIT. Fpoćbm Ha naprnuianuna za prirodni rog i klavir. zove teralni otvor na gornjoj strani cijevi u koji sviraĉ duše. umet ku karijeru na operskoj sceni poĉeo u Miinchenu. 1934.-. LIT. bas (Novoselki. Debitirao 1919. etide za violinu i klavir. ___ . HolanĊ. njem. zbirka Otroškc pesmi za glas i klavir. Nouva Rivista Musicale Italiana. Y. 1885 — Beograd.__-/-. 13 1908 —). 1 2. Plamenac. God. Santa Cecilia. Rokseth i G. XI 1929). Pincherle. 26. Wagner. Buxtehude i Histoire de la musique de lafin du XIV siecle d lafin du XVI". njem. 1954 (engl. Paolo da Firenze in un nuovo frammento. CofpHH 1962. Cesti e Abbatini. U Parizu studira pravo. Andrć (Gabriel Edme). 1. M\ sttick). Scelle poctic Monteverdi. Osobito velik uspjeh posti gao kao Boris Godunov (Musorgski).: M. Jlbeoe. M OMHUJI . na tom je podruĉju postigao zapaţene uspjehe te je pridonio razvoju zborskoga pjevanja kod slovenske omladine. 1930. za violinu.-. Pirro und Yvonne Rokseth.-_ _. Kod klarineta je to kljunu sliĉan dk poĉetku cijevi (franc. CoBeTCKafl My3i. Nino. Pe. 1948 i Antnu-zona 43. 1948 —56 direktor muziĉke bi teke Konzervatorija Sv. Tragedie et comedie dc Camerata fiorentina. 1940. Temperament Tendencies in ihe Florentine Camerala. DJELA: gudaĉki kvartet. 1953. muzikalan interpretator i odliĉan glumac.: Y. Obrecht a Cambrai. Per Vorigine c la sloria della caccia e del madrigale treća RMI. Macha-bey. — DRAMSKA. Medveda i L. pevaĉ. 1946. God. kompozitor i zborovoda (Preloge. 1960. Dante cus: Gothicism. pjevaĉ. P. Aleksandr Stjepanoviĉ. -954. DJELA. Melanges de musicologie offerts a -de la Laurencie. PIRROTTA. Sa M. JIIOGOMHP rinnKOB.). . D. MocKBa i JlemiHrpaa 1951. CodiHH 1958. Tre capitoli su Cesti. . 1921 na turneji po SSSR. II 1931). ihid. 1950. Francka i vrši sluţbu orguljaša. Rjazanska gubernija. Maks. Cronologia e minazione dell'Ars nova italiana. A. LIT.enaHOBHM IInporOB. U središtu njegova djelovanja je omladinska vokalna mu zika. 1948 i dr. koncert za 10 duhaĉ kih instrumenata. 1946. Froberger. 1968. M.. Donskog na Školi filharmoniĉkog društva. JeanBaptiste de Belleville.enaHOBH*. D. Musique et Poćsie au XVI siecle. unus ti uuaneurs jrurt^uis uu ternps aes rois t_«ari-s v ei i^naries VI. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Fedorov. ^ ** O _ ~ . hospitira u orguljskoj klasi C. 25. Je of the American Musicological Societv. Co. 1932. M. God. Njegovi uĉenici bili su A. Daland (Wagner. franc. X. Zbog toga je npr. 1939. 12. sovjetski pjevaĉ.. 1952.. zatim od 1920. X. R. Tjutjunik).. Mušica Disciplina. — A". XI 1943).. PIRNIK. 1927 (zapoĉeo P. djelovao kao profesor na uĉiteljskoj školi u Tol minu. Institut de France.: A. 1927. II. // Codice Estense lat. dovršile Y. Jedan od utemeljitelja i prvi predsjednik Saveza bugarskih kompozitora. 1900—04 orguljaš u crkvi St. Considerazioni sui primi t di Aiissa parodia.ITuporoB. DJELA: // Sacchelti . Trois cht niers francais du XVe siecle. 1921. . 1931. RMI. masovne pjesme. . American Institute of Musicologv. Pevaĉ plemenito zvuĉnog i toploga gla nog materijala. VI 1964). Svetozar. Studirao pevanje u Beĉu. — AjiencaHAP CTenaHOBH^ FlHporOB. O formi i strukturi piska ovisi boja zpojedinih instrumenata. vokalnim i instrumentalnim djelima najviše obraća omladini. Opere: Hnunume deeem Opamu. 1948. In Text Forms from Cicot Dufay. 3. 1959). Ljubomir Pipkov.

Die Stimme des Propheten. 1950. 1954. Ĉarter. 1940. 2 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. duhaĉki kvartet. 1700 i / Rivali generosi. 1935. F. 1699. Boletin interamericano de mušica. Johann Georg. 1946. 1953. Nakon Prvoga svjetskog rata upisao se na Harvard University.: B. 1946. klavirski trio. Three Ceremonial Rites. se kao kompozitor isticao smislom za upotrebu polifonih sredstava i za motiviĉku razradbu. Slonimsky. D. 1921. Kao pedagog postigao je mnogo uspjeha: iz njegove klase izašlo je više vrlo istaknutih ameriĉkih kompozitora (L. 1935 (6 misa). 20. Baleti: Der grosse Regenmacher s recitatorom. PISTON. 1710 (sa C. New York 1952. Nastupao kao pijanist u Austriji i SAD. Opere: // Leandro. fantazija za engleski rog. Ballet Music za klavir i komorni orkestar. trio za violinu. Schering (DDT. zbirka dueta i terceta. X. XI 1755). F. 1956. 1945. Pisk. arpa. 1962. 1947. 1964. 1942. simfonijski preludij. 1944. — Ai. izdavao. Studirao u Beĉu kod F. koju je završio 1916. Counterpoint. Gesang vom Rundfunk. gudaĉki sekstet. fantazija za klarinet i klavir. — Chromatic Study on li. Ber nacchi. teoriju i povijest muzike na Visokoj muziĉkoj školi u Weimaru. arije. Epsteina. 1944. 2 suite. duhaĉki trio. Benda. sonata za violinu-solo. talijanski pjevaĉ (alt). 1951 i 1962. 1927. O RK ES TR ALN A. — IZDANJA: mise J . pjesme za glas i gudaĉki kvartet. 1948. Adlera. suita za 4 klarineta. Concertino za klavir i komorni orkestar. Vrativši se iz zarobljeništva. Ricercare. — Crkvena djela. violu i orgulje. sonatu za violinu i b. 1943. Od 1963 intendant je Drţavne opere u Istoĉnom Berlinu. 1944. Konzertbuch. — N. Modern Music. DJELA: simfonija. 1957. J. suita za komorni orkestar. 1946. Die Harmonielchre Jean-Philippe Rameaus. duo za violinu i violonĉelo. II 1914 ■—). adagio i fuga. 20. Divertimento za 9 instrumenata. Kennan. Lincoln Centar Festival Overture.PISAREVIC — PISTONI utalica). sonata za flautu i klavir. Bulletin of the American Composers Alliance. V 1893—). preludij i fuga. O s a m s i mfo n i j a : I. 1962. — K. Monarijem i G. Stefanom. 1951 —62 profesor na University of Texas u Austinu i od 1963 na Washington University u St. 1967. Paul Amadeus. varijacije za violonĉelo i orkestar. za orgulje. PISTON nacionalnog stila (sinkopirani ritmovi). — Classified Chronological Catalogue of Works by the U. A. Oratoriji: Sant' Adriano. promovirao 1916. Njegovi su uĉenici bili J. 1922—34 vodio je muziĉki odjel Narodnoga sveuĉilišta u Beĉu. / Pastori al Prescpe. X. — Baiet The Incredible Flutist. Furth. u kojoj su uĉenici (A. sonata za violinu i klavir. ameriĉki kompozitor (Rockland.sonate za violonĉelo. Citkomilz. ĉembalist i muzikolog (Breslau. 1933. VI. Variation on a Theme by Eugcne Goossens.). u e-molu (1954) i sonatu za violinu solo u a -molu (1953). Leipzig 1959. 1698. — SPISI: Das Parodieverfahren in den Messen des Jacob Gallus (disertacija). 1924. Capriccio za harfu i gudaĉe. 1686—95 PISTONI. —■ Kompozicije za orgulje. MGG. Goss. klavirski kvartet. muzikolog i muziĉki kritiĉar (Beĉ. predavao 1946—50 klavir. Composer Walter Piston. 1935. — A'. 1945. koncert za violinu u Es -duru (1959). c. LIT. 1935. oko 150 solo -pjesama {Gesdnge eines fahrenden Spielmanns. Hauswald obj. 11. 1679 (II verzija pod naslovom Gli Amori fatali. Problems of Inlo-nation in the Performance of Contemporary Music. 1958. — KOMORNA: gudaĉki trio. G. 1948. Dobivši stipendiju. P. Suite of American Folksongs za 24 instrumenta. Minelli. Shapero i dr. 1947. MESTNI -> Duhaĉi. per suonarsi nel clavicembalo. A. Gostovao u Engleskoj. koji je vjerojatno za njega komponirao partite za violinu solo. 1943. 1907). Jean Philippe Ramcau und die franzb'sische Aufkldrung. 81 u sluţbi dvora u Parmi. 1667. G. 1933. Istodobno se bavio i muziĉkom publicistikom. a od 1728 koncertni majstor dvorske kapele i dvorske opere u Dresdenu. Introduction and Rondo za flautu i klavir. Quantz i F. 1958. c passcggiati in 40 modi sopra un basso d'un balletto . 1935. 1932. Njegov peda-goško-teoretski rad odrazio se i u nizu veoma cijenjenih teoretskih priruĉnika. Musik in China. gradski PISTOCCHI. — Dvije sonate za violinu i b. Koncerti: 2 za violinu. 1961. Prvi veći uspjeh do ţivio je 1951 u baletu Soglia del tempo (muzika B. za violinu i za violu. Requiem. 1934. 1926. 1692. od 1954 vodio odjel za muziku u Ministarstvu kulture Njemaĉke DR. H. NOVA IZD. Škole takva tipa ubrzo su osni vane i u drugim talijanskim gradovima. 1942. 1918. 3 psalma. je polazio slikarsku školu Massachusetts Normal Art School u Bostonu. DJELA: Streiter fur ĉine nationale Musik. violino. partita za violinu. bio je 1937—51 profesor muzike na University of Redlands u Redlandsu (California). 1947. III. 1928. 1922). Istiĉe se podjednako u klasiĉnom i su vremenom repertoaru. 1947. P. 1962. 1955. As. kla rinet i fagot. Za sole. H. Bavio se i vokalnom peda gogijom. suita za obou. Torellija i F. I I . Vivaldija u Veneciji. P. J. et altri stromenti. duhaĉki kvintet. Fanfare fot the Fighting French. 1967). Iste godine postao solist kazališta Scala u Milanu (od 1953 prvi plesaĉ). 1 kompozicija s njemaĉkim tekstom i 2 s francuskim). suita za obou i klavir. Walter Piston. 1938. Obitelj se nekad zvala Pistone. 1952. ORKESTRALNA: Baroque Chamber Concerto za violinu i orkestar. V 1726). a solist od 1950. 13. Music of the West Magazine. // Sacrificio di Gefte. X. 1953. no moţda se najviše proĉuo po deskriptivno programnoj muzici za balet The Incredible Flutist. 1721 i Davide. — VOKALNA. J. 1964. 1938. LIT. passacaglia. MGG. 1958. D. 7 koncerata za violinu. Fabri i dr. Broder. Rococo Suite za violu i orkestar. koncert. 1958. S.. — DRAMSKA. 1932. PISENDEL. D J ELA. G. 1959. 1931. 1682). 1932. Harmony. — DRAMSKA. 3 New England Sketches. Kremcnliev.. 1930.: L. The Storm. — E. Fugue on a Victory Tune. 1700 se vratio u Bolognu. U godišnjaku Jahrbuch der Deutschen Demokrati -schen Republik za 1955. Speculum Suite. PISK. Cappellijem). — KLAVIRSKA: sonatina. zbor i orkestar: Die neue Stadt. Schonberga. Njemu u ĉast objavljena je spomenica Paul Amadeus Pisk. a predavao i na Novom beĉkom konzervatoriju. kvartet za 2 trublje. — TEORETSKA: Prindples of Harmonic Analysis. Mario. zborovi. rog i trombon. PISKAĈI. Josef PISCHNER. sonatina za vi olinu i ĉembalo. Studirao klavir i ĉembalo i polazio predavanja iz muzikologije na Univerzitetu u Breslauu. Schrekera. 1947. 1959 (5 misa). God. Ĉlanci i studije. se ipak nije nikad ogradio od tekovina suvremene evropske muzike. LIT. 1956. a nastava se vršila po strogim metodiĉkim principima. Festschrift Richard Miinnich. Studirao na baletnoj školi Rimske opere gdje je ĉlan baletnog zbora od 1948. Richard Wagner. Graun. 2 klarineta i fagot. Tagliavini. 1659 ■—• Bologna. 1959. studirao 1924—26 kompoziciju u Parizu kod N. Maria Vergine addolorata. 1 9 4 2 . duo za vi olu i violonĉelo. Psalm and Prayer of David za zbor i 7 instrumenata. sonata za klarinet i klavir. 1947. 1929. Zatim je uĉio klavir i violinu. 1936 emigrirao u SAD. G. VValter. 4 concerta grossa. 1955. c. klarinet i klavir. Walter Piston — Classicist. Pisk. 1707. 1921). brojni ĉlanci u ameriĉkim i nje maĉkim publikacijama. Paul A. Symphonische Ouvertiire. Glavna obiljeţja Piskova stila su slobodno tretirana polifonija. Oko 1960 poĉeo se baviti i koreografijom . ihre historischen Voraussetzungcn und ihre Auszvirkung im franzosischen. P. za violu. Intermezzo Tunbridge Fair za vojnu muziku. gudaĉki kvartet. melodika koja naginje atonalnosti. B. Bernstein. God. 16. 1944. sa P.: /. Bacha. V. Paul A. 1948). a potjecala je iz Italije. Music for Strings. 1953. 1720. Moresca Figures za violinu. 1937. 1951. XII' 1687 — Dresden. STMW. 1956. MQ. 1918. 1955. 1686—1705 operni pjevaĉ u Italiji i Njemaĉkoj. italicnischen und deutschen musiktheoretischen Schrifttum des 18. violu i gitaru. 1935. kla rinet ili violonĉelo i klavir. Glowacki. Benvennuti (35 Arie di vari Autori del secolo XVII. 1924. 1927 i 1939. 1927. 2 talijanska dueta. i arije u rukopisu. solo . Od 1950 proĉelnik muziĉkoga odjela Radio-Berlina.) bili razvrstani u razrede. Hughes). 1936. Le Risa di Democrito. serenata. Josef -> Pišna. 1954. 1927. 1941. M. MGG. A Toccata of Galuppi za recitatora i orkestar. klavirski trio. u djelu Instrumental Alusic (obj. kantate za 1 — -3 glasa i b. 1942. A. 1945 i dr. Brojna Pistonova djela poštuju tradicionalne klasiĉne okvire. c. jasna forma i ritmika. Boulanger. 1926). 1943 i The Trail of Life s recitatorom. I 1933 —). VII. 1926. Najvaţniji njemaĉki violinski virtuoz u doba J. preludij i fuga. 1944. a zatim dvora u Ansbachu. Hans. Za 1 — 2 glasa i orkestar: Campanella-Kantate. on je pokazao stvaralaĉki interes i za principe neoklasicizma. 1967 (3 mise) i 1969 (5 misa). na kojemu je 1924 promovirao. tokata. R. Paul Amadeus Pisk. 1935. 1955. Symphonic Piece. J. 26.: H. 1940. Bertolino da Faenza. Bucolic Suite za gudaĉe. 1963. Nilacanta (Delibes. 3 sonate za violinu i klavir. 1949. 1934 i American Suite. Death Valley Sonatina. Monodrama Schattenseite. — VOKALNA. 1925. 1942. PISCHNA. Walter Piston. New York 1959. 1950. God.: gigue i ariju s francuskim tekstom iz Scherzi musicali obj. 1962. 1965. 1936. 1959 i za klarinet. 1966. Jahrhunderts. osobito u Napulju. Schcrzi musicali (6 talijanskih kantata. za 2 klavira. Rondo-Suile za violinu i klavir. kasnije A. Hellmesbergera i G. A. Blech-blatterCortige. Pistocchija u Ansbachu. Liltle Woodwind Music za obou. Lakme). Essay in His Honour (uredio J. 1957. suita za obou i klavir. U mladosti se teško probijao svirajući po zabavnim lokalima. Handel-Festschrift. Musikblatter des Anbruch (1920—28) i bio muziĉki kritiĉar u IViener Arbeiter-Zeitung (1921—34). — Carnival Song za muški zbor i duhaĉe. I 1894 —). pjevaĉki pedagog i kompozitor (Palermo. God. pastorala // Narcisa. partita. Zur Vorgeschichte einiger im theoretischen Werk Jean Philippe Rameaus behandelter Probleme der Harmonik. austrijski kompozitor. 1948. G. Unser Rundfunk. 1933. 1 9 3 7 . LIT. talijanski p'lesaĉ i koreograf (Rim. — KOMORNA: pet gudaĉkih kvarteta. Školovao se u Bologni. 1948. Divertimento.— Klavirske kompozicije (sonata. 1699 preselio se u Beĉ. 1963. Le Pazzie d1 arnore e delV inleresse. Orchestration. Francesco Antonlo Mamiliano (zvan Pistocehino). DJELA. Louisu (Montana). Jung. interludij za violu i klavir. X. iako se u njima ponegdje zamjećuju i elementi specifiĉno »ameriĉkog« w. 1933. Bartoka). B. Uĉenik G. Nakon povratka u SAD predaje do 1959 na Harvard Uni-versity (od 1944 profesor). INS TRU MENTALN A: Capri cci puerili variamenie composti. Francesco Antonio Mamiliano Pistocchi. C. NOVA IZD. 25. 1958. Kultivirao je izrazito »apsolutne« instrumentalne forme. atonal nosti i dodekafonije. IV. Modern Music Makers. 1931—-33 predavao kompoziciju na Austrijsko-ameriĉkom konzervatoriju u Mondseeu (Salzkammergut). 1697. 1941 (II izd. 1943. Simfonijeta. Prclude and Allegro za orgulje i gudaĉe. Gallusa u svescima DTĈ. 1931. Od 1712 violinist. 1960 i VIII. S. 1955. 1958. 1949. guda ĉe i harfu.: koncert za violinu u D -duru obj. klavirski kvintet. Tu je utemeljio ĉuvenu pjevaĉku školu. 1956 i 1957 ureĊivao rubriku Die Entviicklung des kulturellen Lebens. MGG. 1947. 1929 i 1948. Nastupao u domovini i inozemstvu. 1939. Engine Room. njemaĉki violinist i kompozitor (Cadolzburg. 1967. 1959. Johann Georg Pisendel. njemaĉki pijanist. Maine. 1721. 1939 i 1960. 3 kompoziciie za flautu. DJELA. 1797—98 boravio na dvoru u Berlinu. 1926.

im Archiv der Cappella Giulia. zborovi. Etudes sur la doctrine Pythagoricienne. Abert. Pythagoras. — B. Eratosten. Giuseppe Ottavio Pitoni und seine . Aggiunte alle regole di contrappunlo di Giulii Regole di Contrapuntoj Notizie de' contrappuntisti e compositori di musit anni 1000 fino al 1700. Bibliotheque de l'Ecole des hautes ćtudes. Giuseppe Ottavio. Smatrajući da se u prirodi sve kr eće po zakonima broja (harmonija sfera). Studirao obou na Praškom konzervatoriju. Jadassohn) i na Muziĉkoj akademiji u Miin (J.: Missa in Nativitate Domini i Alissa pro Defunctis ( Proske (Aiusica divina. Leipzig 1899. 1906. <-582 — Metapont. 1693 i Ilungariae triutnphus in Ouirinali. III izd. Etude sur la litterature pythagoricienne. Music and Letters. Tiberti. Giuseppe Ottavio MGG. Ko. Harmonikale Deutung eines pythagoreischen Spruches. Die Harmonielehre der Pythagoreer. Plato und die sogennanten Pythagoreer. L'Opera italien au X. pjesme za glas i orkestar. Arhita. 1962. a izveden je s pomoću nizanja ĉistih kvinta. uz to i u crkvama Sant' linare (od 1686). NOVA IZD. 3 : 4 = kvarta). zajednica je ĉesto do lazila u ozbiljne sukobe s politiĉkim protivnicima. oko ^-496). X 1896). Reinecke.82 PISTONI — PIU Teoretiĉari srednjega vijeka preuzeli su Pitagorino aku: odreĊivanje intervala. LIT. Frank. van der Waerden. A (Gershzviniana. K. da je titrajni 1 meĊu tonovima velike terce 5 : 4 (ili 386 centi). X. Euklid. uvertira The Taming of the Shreto. G toĉka obredne sveĉanosti bio je Pitijski nomos u kojemu si kazivala Apolonova borba i pobjeda nad zmajem Pitonom. koje su se ĉla - P1TAC0RAS fe£ PYTACOJW Pitagorini akustiĉki pokusi. IV izd. ^ pedagog. Pitijsku 1 LIT. Pitagorovski muziĉki teoretiĉari (Filolaj. ĉeški pijanist i pedagog (Rtišo vice kraj Pfibrama. Josef. Der pythische Apollonhymnus aitiologische Die Meisenheim a. nasuprot više empiriĉki orijentiranim harmonicima oko Aristoksena. AFMW. nova revizija E. Scripta Mathematica. Hermes.490) za koga je Pindar spjevao svoju 12. Leo.). Od 1907 umjetniĉki di u Grand Opera Syndiicate. je bio najugledniji crkveni muziĉar svoga vremena u ] a po plodnosti mu moţda nema premca u cijeloj povijesti m Njegova muzika odraţava stilski razvoj ostvaren kroz dvi neracije. oko 200 Magnificai 200 moteta. premda je već Aristoksen ustanovio. Percy Pitt of Covent Garden and the BBC. Crkveni kapelnik u Monterotondu (1673). Musiciens romanligucs. Stuttgart 1950. Vetter. Pariš 1952. DJELA KOMPOZICIJE. — M. oko 250 misa. bez pjevanja). koncert za klarinet balada za violinu i orkestar. 1943. A. Prokofjeva). Mnogo godina uĉitelj klavira u Moskvi. 2 : 3 = kvinta. ĉije je djelovanje trajalo više stoljeća. LIT. —J. 1900. i njegovi uĉenici razvili su svoj pogled na svijet. pa je tako i P. Die Zahlengrundlagen der Musik. VI 1826 — Prag.: M. 1941. E. Izgubljeni sin S.: B. — V. Rehberg) i tzv. Scenska muzika. KMJB. 1695. nik F. II 1743). sveĉanosti i natje' umjetniĉka. Becker. kao umirovljenik ţivio u Pragu. 1951). Festschrift J. I. 1933. 1963. pa su i veliku i malu t ercu radi slo: oblika razlomaka u odnosu njihovih frekvencija smatrali za nance. Recherches sur les sources de la legende de Pythagoras. 15. Korepetitor. 1955. XI 1932). Bonn 1957.). poput Olimpijskih svake ĉetvrte godine i imale su panhelenski karakter. artikulaciju i interpretaciju da bi se pojaĉalo nj prvobitno znaĉenje (p. Un grande maestro della scuola romana. La Vie de Mozart. Muziĉka pra PITIJSKI NOMOS oblici. 1923 —49 pr knjiţevnosti na Univerzitetu u Bordeauxu. Kucharski. u siju (1674) i Rietiju (1676). F. Door. LIT. gimnastiĉka i hipiĉka (u voţnji i jahanju). pa muziĉki direktor British Broadcasting Company (1922 Njegova su djela romantiĉki obojena. DJELA (o muzici): La Vic intericurc de Robert Schumann. 1943. — J. 81 : 64 = velika terca). 1. strumentalnim Pitijskim nomosom (nazivan i auletiĉki m Kasnije je u muziĉko natjecanje uvedena i kitaristika. M. 1961. dakle. I 1938. frekvencija velike terce 81 : 64 (ili 408 centa). solo-pjesme. PITIJSKE IGRE. — Isti. Jedan dio Pitonijevih crkvenih djela nastavlja trt Palestrine i njegove škole_. stotine stavaka misnog propriuma i ĉasoslova litanije i SPISI: Guida armonica. Pariš 1874. God. Kolk. Ĉetvoroglasni kanon Io sono in allegria (jedino poznato Pit svjetovno djelo). I. 19. Une »bellc epoque« de la musiaue francaise. Chaignet. 1693. Te je god in bjednik u auletici bio slavni antiĉki aulet Sakadas sa svoji. Chamier. Mareĉeka. Jean-St Bach. U Pitagorinu sistemu odreĊivanja akustiĉnih odnosa meĊu tonovima intervala izraĉunava se frekvencija za veliku tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od ĉetiri ĉiste kvinte (c-g-d^-a^-e2). Pariš 1926. Vie intime. gdje je 194 predavao i povijest muzike. 1957. 1962. 1 se ta himna u ĉast Apolona izvodila uz pratnju kitare. The Resistance of the Pythagorean Tuning System. Wagner. Die Lehre vom Ethos in der griechischen Musik. Suprotno od p. piano tiše. — A. ORKESTRALNA: simfonijeta. 1955) i dr. njegovi su uĉenici bili F. 1 suita. Sciences religieuses. Bibliotheque de l'Ecole des hautes etudes. P. simfonijski preludij Le Sang des crepuscules. DJELA. kako pokazuje tabela: velika terca mala terca Pitagorin sistem: 408 centa 294 centa Temperirana ugodba: 400 centa 300 centa Ĉista ugodba: 386 centa 316 centa PITT. p. kc se odrţavala u ĉast boga Apolona u Delfima. Od pc nika u auletici poznat je i Midas iz Akragasa (na Pitijskim ma <. X. ali se njegovo uĉenje saĉuvalo u spisima uĉenika (pitagorovska škola postojala je do kraja Sr-lV st. Orienlal Rhaps. od 1915 dirigent Beecham ' Company. zatim direktor British National Opera Company (1 24). . Feininger (Mon lilurgicae polychoralis. 1925. 1900. PIŠNA (Pischna). . III 1657 — Rim. Rheinberger). — Balada Hohenlinden za muške glasove i orkestar. MGG. PITROU. u Lat (1708—19) i (od 1719) u Capella Giulia u crkvi sv. allegro brţe. Wolff. a od -< uvodi se na igrama i aulodija (pjevanje uz pratnju aulosa) i tika (solistiĉka svirka na aulosu. njegov biograf G. orguljaš. Hucke. Thoughts from Pythagoras. 1946. F. 1928. Delatte. Studirao na Konzervatoriju u Le (C. PltJ (tal. Chiti i dr. nije ništa napisao. Robert Pitrou. pomoćni dirigent lista Covent Garden u Londonu. morao <~5O9 bjeţati iz Krotona i skloniti se u Metapont (do nja Italija). 1935. Schmidt-Gorg. 0. G. više).. P. francuski muziĉki historiĉar (Pari IX 1879 — Bordeaux. Bindel.. Barbcur. Theorica musicae Milano 1492 novi morali bez pogovora pokoriti disciplini nalik na samostansku. Malog Pišne (Maly cviĉeni.: J. oko 700 psalama. Bardet. S. Vogel. L. — W. Fruhgriechische Mathematik und Musiklehre. Prijevod: R. a male terce 32 : 27 (294 centa). Autor je popularnih priruĉnika 60 Exercices progressifs pour piano (nova izd. A. Sciences historiques. Pasija po Mate šija po Luki. talijanski kompozitor ( 18. PITAGORA. p. a sloţeniji disonance (16 : 27 = velika seksta. Zbog svoga društveno -elitnog stava. i njegova škola utemeljili su grĉku nauku o muziĉkom -> etosu. Gl. u antiĉkoj Grĉkoj. oni su u svoj univerzum ugradili i muziku te su brojevima oznaĉivali i svojstva tonova i odnose medu njima. Foggie.: A. Postanak i nezna. engleski dirigent i kompozitor (Londi I 1870 — 23. B. U njegovu je sistemu velika terca veća. — E. Levy. animato ţivahnije). prema kojemu brojke najbolje izraţavaju bit svih stvari i pojmova. p. PITONI. Robert. 1962. Oratoriji: San Ranicro. Jednostavni razlomci predstavljali su konsonance ( 1 : 2 = oktava. je -> meno. — H. — E. no od <. Bcnnet. Petra. 1. — H. a mala manja od istovrsnih terca u ĉistoj i temperiranoj ugodbi. MGG. stt kraće. L. ali pokazuje sve jaĉi utjecaj višezb koncertantnog stila na uštrb kontrapunktike. izraz koji se upotrebljava uz oznake za ti dinamiku. Schubert. Mušica d' oggi. 1957 Schumann. Pariš 1915. L. San Lorenzo in Lucina (od 1689). Bavio se i kompozicijom. 1853). VI 1963). suivies d'ho a Richard Wagncr. Ĉudesni mandarin B. Vues sur la France. Pythagoras (2 sv.VII e sieclt De Gounod a Debussy. Halle 1923. Zborski djeĉak u Rimu.: O. — P. // M01 parato. a za malu tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od tri ĉiste kvarte (c-f-b-es1). Missa Albana obj. Prema Pitagori je. Od 1677 do smrti kapelnik u ri crkvi San Marco u palaĉi Venezia. grĉki filozof (Samos . PITAGOREJSKA TERCA. LIT.. Gaffurius. Pitagorin tonski sistem je netemperiran. Durante. P. D. — O. X. Oko -t-530 došao u Kroton (donja Italija) i tamo osnovao filozofsku i vjersko-politiĉku zajednicu. 1945. Percy. W. Didim i Prolemej) nazvani su i kanonicima. 1941.582 prireĊivale su se. Bartoka. Grĉka muzika. P.

3. Convegno. Kao pijanist koncertirao na turnejama po Italiji. La citta dannunziana a Ildebrando Pizzetti. Milano 1928. Engleskoj i dr. 1968. koncert za. A. 1910. Friedrich AVilhelm. talijanski kompozitor (Verona. Seviljski berberiri). kla virski kvintet. 1905. Sluţio se tekovinama suvremenoga muziĉkog jezika. God. S. DJELA. M. Roma 1930. La Mušica di V. Mortari. 1904. C. Veoma cijenjen pedagog. dirigent i muziĉki pisac (Parma. Pilati. B. II Pianoforte. Viottija. pevaĉki pedagog i docent na Fakultetu muziĉke umetnosti. Don Pasquale (Donizetti).: R. 1908 postao nastavnikom za harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Firenzi (1917 direktor). 1944. Do 1823 ţivio u Beĉu. 1911. nije uvijek postizavao uspjehe. 1926 i 1931). u. Czernvjem i H . 1820. Parigi. Verdi e Pizzetti. Le Trachinie (Sofoklo). 12. 1940. Provevši time je dinstveno stapanje tona i rijeĉi. Pizzetti. Gani. klavirski trio. 1950. 22. Bellinija. 1914. Orseolo. Sinfonia delfuoco per »Cabiria« di G. Priredio nova izdanja sonata za violinu i klavir F. je zborne stranice u svojim operama ĉesto izgraĊivao na punoći i bogatstvu kontrapunktiĉ -kih linija. P. PIZZETTI njima tako da djeluju kao odraz umjetnikovih scenskih djela. Belcari). 1921. Pixisovo briljantno pijanistiĉko umijeće od razuje se u stilu njegovih brojnih klavirskih kompozicija. — G. poĉevši od libreta za operu Debora e Jaele. P. Tantum ergo. 6 klavirskih trija. — DRAMSKA. njegov je uĉenik bio J. Ildebrando Pizzetti poeta. 13. uĉio još kod J. Frescobaldija. Vanna Lupa. Rusiji i Poljskoj. Ildebrando Pizzetti. XII 1874). 1943. Opere: Almazinde. II Valore della »Fedra« di D' Annunzio nel dramma di Ildebrando Pizzetti. 1914. Ratka. zajedno sa F. Kompoziciju uĉio na Konzervatoriju u Parmi (T. Roma 1937. 2 Poesie d'Ungaretti. Cvejića. Altri studi pizzettiani. bas (Srbobran. Pixis. klavir. je pronašao naĉin kako da izbjegne srodnosti s recitativnim vlastitostima velikih reformatora opere. sonata za violonĉelo i klavir. Aus J. I9 I3). 1908. u zborniku L' Italia e gli Italiani del Secolo XIX. teţište je njegova stvaranja svakako bilo u muziĉkom kazalištu. izmeĊu na gona i zakona. oktobar 1940 (broj posvećen Pizzettiju)« •—■ Rassegna dorica. 83 PIXIS. »L'oro« di Ildebrando Pizzetti. D' Annunzio. a kasnije solista (1959 —63 direktor. Canto d' amore za muški zbor. 1930 (kao posebna knjiga obj. tako u remek-djelima Debora e Jaele i Fra Gherardo. — R. LIT. zajednice. DJELA.. rondo Les trois clochettes. L'Oro. 1906 i u D. Nuova Rivista Musicale Italiana. gdje je uĉio kod J. 1829 i Spruch des Herzens. Gavazzeni. a 1936 je naslijedio O. Debora e Jaele. Hexameron (varijacije na koraĉnicu iz opere / Puritani V. Gesammelte Blatter uber Musik. — CRKVENA: Messa di Requiem za zbor a cappella. p. —M. Uz F. Veracinija i madrigala Gesualda da Venosea. MGG. — Uredio zbornik Vincenzo Bellini. Gavazzeni. De profundis (7-gl. Johann Peter. koncert u es za harfu. 1836. Odgojio je velik broj uĉenika. 1958. Pasquinija i M. I. 1960. — G. Drama mora. Agamennone (Eshil). Cecilia u Rimu (1948—51 direktor). U Beogradskoj operi od 1936. Firenze 1921. 1955. — M. As. 1936. La Morgia. Trubadur). Cantico di gloria za ţenski zbor. Stoga je. Ferrando (Verdi. 1958. Brojni ĉlanci i studije u struĉnim mu ziĉkim i knjiţevnim ĉasopisima i u listovima. Pixis' Memoiren. u The Book of Modem Composers D. Parać. U svojim nastojanjima P. Don Bartolo (Rossini. RAM. pa su takve osobine znaĉajne i za njegove zborne kompozicije (npr. Ildebrando. — L. 2. —■ Medu talijanskim kompozitorima našeg stoljeća P. potrebu da se ljubavlju i dobrotom pristupi ljudskim patnjama. B. Bolletino Bibliografico Musicale. Damerini. ţivopisnim orkestralnim bojama slika prirodu (Concerto dell' Estate). Rinaldi. G. La Figlia di lorio. Gavazzeni. 1946). vrhunac u djelatnosti stvaralaĉkog ĉovjeĉjeg duha. Preludio a un altro giorno. 1924. Castelnuovo-Tedesco. Rinaldi. 1806—10 ţivio u Beĉu. kao balet). II 1968). J. Tre canti za violonĉelo (violinu) i klavir. Ouverture per una farsa tragica. 1949 i // Campiello (Goldoni). Respighija kao profesor kompozicije na akademiji 5. 2 klavira i udaraljke. Studirao na konzervatorijima u Bergamu i Milanu (A. Respighija. Niccolb Paganini. sinteza uma i srca. 1914. Brano di un commento ali' »Orseolo« di Pizzetti.) Ujedno koncertni pevaĉ. 1940 (broj posvećen Pizzettiju). 1932. S bratom Johannom Peterom koncertirao 1794 —1806 na turnejama po Njemaĉkoj. MGG. koncert u C za violonĉelo. II 1861 — Milano. Tenebrae factae sunt. X. Rondo veneziano. Damerini. 1917 (prer. 1922— 25 (izv. God. Tassa. ORKESTRALNA: simfonija u A-duru. U svojim najuspjelijim ostvarenjima. Sietz. Badische Biographien. Righi). '93^. 1914.). 1930. — L. 1947. — M. Emilio. Firenze 1947. 1936. 1949. 1921. Gavazzeni. Intermezzi crnici. Roma 1919. uvertira. La'nento za tenor i zbor. L'Arte di Ildebrando Pizzetti e »Lo Straniero«. Alvaro). II momento musicale italiano. najprije ĉlan hora. 1918 —19. Likovi su u njima ĉesto puni moralne snage i veliĉine. niz djela salonskog karaktera. V. 20. D' Annunzio).PIVNIĈKI — PIZZI PIVNIĈKI. on je ipak preobrazio talijansku operu svojega vremena. Castelnuovo-Tedesco. 1922. II 1788 — Baden-Baden. La Rappresentazione di Santa Uliva. — Parma a Ilde brando Pizzetti. Casellu i G. G. Oko 1845 povukao se u Baden-Baden. mart —april 1921. Ildebrando Pizzetti. medu njima su M. F. od Glucka do Wagnera i Debussvja. Bergamo 1956. 1930). Bellini. Gatti. a neke od tih kompozicija imaju i autobiografski prizvuk. 1938. 1. sonata u F za violonĉelo i klavir. Ildebrando Pizzetti. —■ La Rassegna musicale. Tre sonetti tragici. Milano 1958. Heidelberg 1875. Bibiana. »Debora e Jaele« di Ildebrando Pizzetti. — Isti. ■— M. 1951. P. Ilde brando Pizzetti. Introduzione ali' Agamennone di Eschilo za zbor i orkestar. Due liriche drammatiche napoletane. Parma 1932. je jedan od najistaknutijih predstavnika velike obnove talijanske muzike na kazališnom i instrumentalnom podruĉju u prvim decenijima XX st. MQ. je rano poĉeo razmišljati o problemima opere kao muziĉke drame pa je uskoro došao do zakljuĉka da se oni ne mogu rije šiti ni grubostima veristiĉkih pokušaja ni Massenetovim skreta njem u sentimentalni lirizam. Friedrich Wilhelm (II). — Instrumentirao kompozicije G. medu njima Tre liriche. Ostvarajući muziĉku komponentu svoje muziĉko -dramske koncepcije. Canzone dei beni perduti. II. Ildebrando P izzetti e la sua mušica corale. 1932. 4 sonate za violinu i kl avir. — M. 10. 1922. P. 1916—18. dosad najtemeljitija monografija o ovom umjetniku). Slavik.— H. J. Due canzoni corali za zbor. PIZZI. klavirski kvartet. 1930 (takoĊer za orkestar). Debora e Jaele di Ildebrando Pizzetti. La Madre al figlio lontano. 1962. Franzla i G. Musicisti contemporanei. 1945. Branko. nekoliko ronda s varijacijama za klavir i orkestar. — G. G. njemaĉki violinist i diri gent (Mannheim. 1951. 1950. Kao izvrstan poznavalac klasiĉne polifonije. talijanski kompozitor. Nakon niza mladenaĉkih pokušaja. D' Annunzija). 20. — KLAVIRSKA: 3 sonate. 1942 — 43. 1915. 1929 (1931 izv. Concerto delV Estate. U nekima P. Pizzetti. Mil. — DRAMSKA. Mušica e dramma. Castelnuovo-Tedesco. Mušica d' oggi. 1933—34. sonata u A za violinu i klavir. Lhotka-Kalinski. Kranz. Da un autunno gid lontano. La Pisanella (D' Annunzio. Koreografska scena Rondo veneziano. 1928. Parma 1932. — SPISI: La Mušica dei Greci. Saint-Cyr. —• Firenze a Ilde brando Pizzetti. — G. Bazzini. Fedra. — KLAV1RSKA: sonata. 1920. Edipo e Colono (Sofoklo). Ponchielli). Brojne instrumentalne kompozicije Pizzettijeve odaju ĉesto vokalni karakter. X. LaLunga notte di Medea (C.: H. Kirigin i I. Premda je pisao i instrumentalne kompozicije. suita La Pisanella (prema scenskoj muzici za istoimenu dramu G. Concertino za klavir. Prunieres. Johann Peter. Cagliostro. A. Come vi piace (Shakespeare). ali umjerenije nego Casella ili Malipiero. 1904. 1936. u koju je unio neke arhaiĉke crte. Le Fešte delle Panatenee. 1954. Scenska muzika za dramska djela La Nave (G. Brat Friedricha Wilhelma. Canti del-la stagione alta za klavir i orkestar. Tre sonetti del Petrarca. pošto je tri godine bio kapelnik i direktor . Već su Pizzettijeve opere pokazale koliku vaţnost on pridaje zboru kao predstavniku kolektiva. Altre cinque liriche. Canti di ricordanza. 1943. — M. s kojim je koncertirao do 1806. Opere: Cid. Malipiera. ORKESTRALNA: simfonija. Ildebrando Pizzetti. Guida attraverso il poema e la mušica. P. 1953 i dr. O. 1925. Pixis. »Fra Gherardo« di Ildebrando Pizzetti. novembar 1921 (broj posvećen Pizzettiju). — M. Milano 1922. — A. P. Zauberspruch. Pizzettiju je drama. I. 1922. u A. M. 28. Busonija. 1933. Pimen (Musorgski. Trepreludisinfoniciper VEdipo Re di Sofocle. XI 1940). Lirski i dramski elementi prepleću se u I. Giehne. Ifigenia. New York 1945. u zborniku Parma a Ildebrando Pizzetti. Ildebrando Pizzetti. Torino 1934 (novo izd. —■ VOKALNA: kantata Vanitas vanitatum. — G. L'Assassinio nella cattedrale. izazivati duhovna oĉišćenja. Requiem za zbor a cappella) kojima u novijoj talijanskoj muzici pripada vrlo istaknuto mjesto. Lisztom. ali je ubrzo spoznao da će teško naći tuĊi tekst koji bi mu omogućio da do kraja provede svoj plan operne koncepcije. pevaĉ. 1948. IX 1880— Rim. Filmska muzika. 1884 —97 ţivio u Londonu. 1911. 1944. III !785 — Prag. — G. LIT. 1931. X 1917 —). God. // calzare d' argento. 1913. Leipzig 1903. Gavazzeni. Chopinom. N. Sin i uĉenik Fri edricha Wilhelma. 1962. Thalbergom. 1933. 1928. Tre studi su Pizzetti. Danskoj. P. engl. 1931. je drţao da treba izbjegavati »lirske oaze« koje zaustavljaju dramski tok radnje pa je izgradio vlastiti recitativni stil u kojemu prevladava silabiĉko tretiranje melodijske linije s jakim isticanjem ritmiĉkog elementa. Firenze 1943. prijevod 1951. 1932—33. 1965. je svoje muziĉko -dramsko stvaranje povezao s D'Annunzijevim. odraz ţivota u trajnoj punoći njegove istine. Boris Godunov). La fionda di Davide. koje su posluţile kao scenska muzika za pastoralu Aminta T. kao nekada u starih Grka. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. — ■ KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Od 1924 bio je direktor Konzervatorija u Milanu. 1932— 33. pijanist i kompozitor (Mannheim. Rinaldi.!-' Ultima caccia di Sant' Uberto za zbor i orkestar. Figarova ţenidba). 1932. —• M. gdjekad je upadao u jednoliĉnost (tome se nisu mogli oteti ni ostali reformatori opere kojima je recitativ bio ishodište). — G. 1940. 1931. 1822. Neko vrijeme predavao u tom zavodu povijest muzike. Bastianelli. F. Ildebrando Pizzetti e il dramma musicale italiano d' oggi. — M. 1908. Lo Straniero. gudaĉki kvinteti. Milano 1946. Evvena. — R. — M. Ave Maria. Rossija. La Mušica italiana dell' Ottocento. u vjeĉnoj borbi izmeĊu osjećaja i duţnosti. je jedan od najdarovitijih muziĉkih pisaca. 2. Ildebrando Pizzetti. Pagano. LaSacra rappresentazione di Abram e d' Isaac (F. PIZZETTI. a zatim u Parizu. Musidsti contemporanei. 1942. Njegov esej o Belliniju jamaĉno je jedan od najljepših napisanih o autoru Norme. Nouvelle Revue d'Italie. 1935. X 1842). Torino 1928. dopo la morte. Tre composizioni corali za zbor. »Lo Straniero di Ildebrando Pizzetti. a po tomu i muziĉka drama. pisao sam sve svoje operne tekstove. Herzom). — A. Rota pa hrvatski kompozitori I. P. Fra Gherardo. više solo -pjesama. Fondi. Albrechtsbergera. 1957. 1914. Foglio d' album. Rinaldi. Gavazzeni. Vaţnije uloge: Figaro i Bartolo (Mozart. a zatim. juli 1920. Uĉio na Muziĉkoj akademiji u Beogradu i diplomirao u klasi N. 24 duhaĉka instrumenta. 1913. 1810 postao profesor Konzervatorija i kazališni dirigent u Pragu. A. 1961 i Clitennestra. / Pastori. koncertu za violinu. Como 1937.

vokalno djelo manjeg opsega. 1931. — Operna priĉa Dardanio. kao npr. 1501. 1932. II 1544). Njegove su kompozicije programnog karaktera. u Japanu. 2 sv. Damerini. T. ukljuĉuje uz narodnu pjesmu prvenstveno solo -pjesmu uz pratnju klavira. i dinom XVIII st. Rostocker Liederbuch (oko 1460). Oznaka -> arco upućuje instrumentalistu da prekine izvoĊenje pizzicata i da nastavi svirati gudalom. Berliner Gesangbuch J. Psalmen J. Scheina (1627). diplomirao 1929 na Konzervatoriju u Bologni. Od 1938 namješten na Talijanskom r adiju (RAI). 1530. Respighi). 1962. kompozicije za violinu i klavir i dr. Ona moţe biti svjetovnoga karaktera (lir ska. pjesmarica Valentina Voigta (sastavljena za magdebu rškoga kneza P. zt duhovnih napjev. Jdillio. Mendelssohna. slovenske protestantske pjesmarice. DJELA. The Bric-Brac-Will. Vcjidctta. 1959. 1545) i Leipzigu ( ehiridion. jer su one ĉesto jedini saĉuvani izvori i dokumenti koji govore o muziĉkoj praksi pojedine epohe i stvaralaštvu anonimnih majstora. Lindenborna (1741) i dr. del Encine. A. Veoma su vrijedne zbirke svjetovnih pjesama (njem. pojavile u Njemaĉkoj. Psalmen. Najpoznatija je klavirska zbirka Pjesme bez rijeĉi (Lieder ohne Worte) F. X. U razdoblju klasike i osobito romai djela sabrana u pjesmarici poprimaju oblik solo-pjesme. grom većine pjesmarica. LIT. Muzika za radio-igru i za televiziju. 1926 i dr. Carlo Alberto.: A. simfonijski triptih Al Piemonte. PIZZINI. nestali iz orkestra. 1925. Br. anonimni rukopisni zbornik psalama pisan u X. Handela. PIZZICATO (krat. Aiissa solemnis. od tal. Kolmarer Liederhandschrift. Wiener Handschrift 2701. lenlust) ili pod latinskim naslovima (Paradisus musicus. Studirao na Konzervatoriju u Rimu (C. de la Halle. Suite infantile. U Rimu 1924—30 dirigent koncerata za odgoj studenata. Ott's Li. p. Prva takva pjesmarica sastavljena po U2 na već postojeće ĉeške zbirke (npr. La Vanita e Vamorc. Medu prvima upotrijebio ga je C. Ivania. Guillaume de Poitiers. Gothaer Gesangbuch. Osiandera (1586). Puschmanna. Oeglin's Li. tuGie Chrusltlrebe 7iwJuuochmi kao je nešto dn ĉije. Susreće se i u operama R. Najstariji su primjeri pjesmarica zbirke narodnih te truverskih i trubadur skih napjeva iz XIII i XIV st. sonata za violonĉelo i klavir. pa i oblike zabavne muzike. 1928. 1644 ehiridion. 1890. Leisentritta (1567). st. Cantional J. Lter. od kojih je pr pod naslovom Eni Psalmi objavio Primoţ Trubar 1567 u Tubi genu. Takve su pjesri riĉe Deutsche Evangelische Kirchen-Gesangbuch (1854). Autori su im većim dijelom anonimni. PJESMA. Geistliche Gesangbuch J. Respighija u Rimu. Liederbuch) koje su se u XV i XVI st.84 PIZZI — PJESMARICA buch (oko 1460). borbena pjesma ili . — DRAMSKA. namijenjena uglavnom širim slojevima ljubitelja muzike i zbog toga relativno jednostavnije strukture i s manjim tehniĉ kim zahtjevima za izvodioca. 22. 1900. 1526. Cancionero musical de Elvas (oba s kompozicijama J. speravi. P. Sabbathische . 1969. kasnijih crkvenih pjesmarica vaţnije su Geistliche Lieder . Jedino pjesmarice namijenjene kućn muziciranju pokazuju veću slobodu u izboru tekstova i napj {Praxis pietatis melica. Franckea (174 Tochter Sion H. Editha. buch (1512). klavirske kompozicije za djecu. — KOA1ORNA: sarabanda i fuga za gudaĉki kvartet. plucked. O. Monteverdi u dramskom madrigalu Tancredi e Clorinda (1624). uvertira. Seelenmusik. Luthera. franc. 1906. gdje je stekao popularnost svojim romancama.j 1524). uskoro postaje s nim za zbirku isl cfafţc ucfielcmo \iherd\\oit\ ĉivo nar. U njima je objavljena karakteristiĉna skupina pjesama koje uz neznatna proširenja i dopune ĉitava dva stoljeća ostale . epska. Himmlische Lieder. 1893. djeĉja. PJESMARICA. — Suita / Canli sereni za glas i klavir. Donaueschinger Liederhandschrift. Strassburgu(7'ewWc/i Kirchcnc 1525. 1928. muziĉke škole u Bergamu. a kas i u drugim zemlja zbornici duhoi pjesama pod r. Kun. simfonijska freska In Tc. Strapaese. ili. satiriĉna. za protestante i za Ţidove. Chansonnier du Roi. Othmayr Liederbuch (1549). 1941. Glogauer (Berliner) Liederbuch (oko 1460 ili 1480). Carlo Alberto Pizzini. M. Psalmen.). buch (I 1534. 1644. 1941. a!i i duhovnog (narodne i umjetniĉke crkvene pjesme). tarantella 1923. od 1955 pomoćnik direktora za orkestre i zborove. Poĉeo se primjenjivati u vrijeme kad su instrumenti kao gitara i lutnja. naysvetiye i nayveselye dni svi godischia sloxene i kako se u organe us' yednim glasom mogu spivi Atanazija Jurjevića (štampane 1635 Beĉu). 15.. Najpoznatije su Lochamer Liederbuch (oko 1450). Pisni za naypoglavitiyc. 1536. Psalmen L. st.).).solo-pjesma. pjesam Razvoj crki pjesmarice. Gebet und Kirchenubung. IV 1905 —). Concierto para tres hernianas za gitaru. Wohlriechi Lebensruchte. Fiinfzig Geistliche Lieder . engl. kasnije kao Herzensandschten. Frevli: hausena (2 sv. 1899. plesna i dr. Vrlo agilan kao dirigent u domovini i drugim evropskim zemljama. ĉitim imenima ( Geisti Lieder. Historijsko znaĉenje pjesmarica je veliko. staje tada ciklus : -pjesama. Pysnicky duchovai. 1929. 3. sonata za violinu i klavir. Ubrzo zatim izlaze sliĉne pjesmaric Erfurtu (Enchiridion. talijanski kompozitor i dirigent (Rim. Stranica iz Pavlinske pjesmariee. Tek pri deni nacionaliza prvoj polovini '. U doba refor ĉije sastavljaju s Njemaĉkoj.Veći dio pjesama iz tih pjesmarica oĉ utjecaj Meistersingera ili njemaĉkoga narodnog pjevanja. 1961. nalazi u pjesm hriflus iejpone pogodan oblik z: renje i propagii umjetniĉke zborr terature. u širem smislu oznaĉuje i kraću kompoziciju za zbor a cappella ili uz pratnju klavira ili manjeg instrumentalnog sastava kao i djela za glas bez pratnje ili uz instrumentalnu pratnju. lijevom rukom i istodobno izvodio melodiju gudalom u desnoj ruci. 1959. Munchencr Liederbuch (oko 1460). 1541J Babstsche Gesangbuch. Strassbu: Gesangbuch. 1930. OdreĊeniji oblici pjesme su npr. Dobici. — CRKVENA I oratorij Death and Rcsurrcction. F. 1962. a medu potpi sanima nalaze se i imena istaknutih predstavnika francuske viteške umjetnosti (A. 15 je protestantska crkvena pjesmarica Geystliche gesangk Buchl koju je 1524 u VCittenbergu objavio Johann Walter. 1927. Evangelische Gesangbuch fiir die Schutzgebiete und das Auslo (1915) i druge. N. pizz.Do-mine. trzati. U uţem smislu naziv p. — Klavirska djela. sa svjetovnim napjevima gubi dotadašnje znaĉ Ona se pretvara u zbirku jednoglasnih ili rjeĊe višeglasnih kalnih kompozicija. -* Trodijelna pjesma). Schedelsches Lieder- . 1666). Deuts. Kas meĊutim. tj. DJELA. zatim (1932—37) muziĉki inspektor u Societd Italiana degli Autori ed Editori. simfonijska pjesma // Poema delte Dolomiti. Izraelu i Americi. divertimento u obliku varijacija Grotte di Postumia. rukopisna Pavlins. Chansonnier de VArsenal i Chansonnier Cangi. a prekc i cgrehe odeprjj: i kcic on tu naprednih ideji drţanih u tekstoi pjesama. Kirchengesa'nge S. Chansonnier de Saint Germain. H. von Sachsena) i neke druge zbirke Minnesangera i Meistersingera. — Crkvena muzika. To su i lanjski psaltir. zbirka jednoglasnih ili višeglasno obraĊenih napjeva razucita karaktera s instrumentalnom pratnjom ili bez nje. Opere: Guglielmo Ratdiff. obredna. Gesangbuch. Keisera i G. P. ukljuĉuje i ostvare nja umjetniĉke muzike i tvorevine narodnoga stvaralaštva. njem. Medu brojnim instrumentalnim minijaturama iz vremena romantike (kasnije i u oblasti salonske muzike) mnoge nose na slov p. Kod nas se prve pjesmarice javljaju veoma rano. Izraz p. je i naziv za odreĊen dvodijelni odnosno trodijelni muzi ĉki oblik {-> Dvodijelna pjesma. Paganini je prvi svirao p. Singebuch A. Scenska muzika. Psaltikija Stefana Srbina (vjerojatno XVI st.. u Ravnu kod Ohrida. Psalmen Davids. Requiem. MGG. 1704 i 1714). Bertran de Born). Penalose i drugih majstora) i Cancionero de Uppsala. La Rosalba. ORKESTRALNA: simfonija u c-molu. vratio se ponovno u London. P. Liederbuch der Anna von Koln (1525). Srodnost s trubadurskom umjetnošću oĉituju i zbornici španjolskih pje sama kao što su Cancionero musical de Palacio. Har niae analogicae Cantorinum i Aiusae Sioniae. 2. A. 1930. kojima je bila svojstvena ovakva tehnika sviranja. naĉin sviranja na gudaĉkim instrumentima kod kojeg se ton umjesto povlaĉenjem gudala proizvodi tako da se ţice trzaju prstima. Porsta (17c Vollstdndige Francksche Gesangbuch G. gezupft). pizzicare štipati. F. KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Jenjavai nacionalnih pok ubil /robum iciepore v prestaje objavljiv takvih zbornika. 1 Leipziger Gesangbuch (1682). sarabanda za gudaĉe. 1889. 1895. — Sonata za klavir. uobiĉajio se u Njemaĉkoj naziv Gesangl ili Kirchengesangbuch. Donauesch Liederhandschrift (XV st. a zatim se usavršavao kod O. Gabridla. 1. 1887 i 1889. za katoliĉke p marice dodavao se ovim naslovima i pridjev katoliĉki). pince. Filmska muzika. prijate savjetnik M. Duhovne pjesma: novijega doba oĉituju teţnju za vraćanjem prvobitnom rep toaru pjesama i za stvaranjem jedinstvenoga zbornika crkva pjesama za katolike. Calvisiusa (15c Mainzer Cantulae (1605). Iz istoga su razdoblja Jenaer Liederhandschrift. Nezvgesangbiichlein.

L.. u Nevesinju Srpsko pevaĉko društvo Zastava. Radniĉka muziĉka društva organizirala su se i po strukama. 1912. 1943 — 55). i Glee Club (London. dirigenti J. Treba spomenuti da su na koncertu u Drvaru. u Banja Luci: Pelagić (dirigent J. Barbieri (1890. Jun gić i C. 1901. Medu prva takva društva idu Noblemen's and Gentlemen's Catch Club (osnovano 1761 u Londonu). faksimil i transkripcija) J. u Livnu Srpsko pevaĉko društvo Sundeĉić i Hrvatsko pjevaĉko društvo Dinara. Ameln (1929. u Mostaru Srpsko pevaĉko društvo Gusle (1888). Liedertafel i Orpheon bili su uzori po kojima se proširio pjevaĉki pokret u Americi gdje su u drugoj polovici XIX st. — R. Cancionero musical de Palacio H. Za vrijeme Narodnooslobodilaĉke borbe ekipe za kulturno -umjetniĉki rad pri vojnim jedi nicama NOV organizirale su 1942 —45 horove i druge muziĉke sekcije na osloboĊenom teritoriju. Od slavenskih zemalja najdulju je zborsku tradiciju imala Rusija gdje je u XVIII st. politiĉko-nacionalni i kulturni ţi vot pojedinih gradova. Smiljanić). dirigenti K. Za razliku od ranijih stoljeća kada se zborno pjev anje njegovalo u krugu profesionalnih muziĉara u crkvama i na feudalnim dvorovima. X rukovet. A. i L. Ruţić). Lexikon des deutschen Chorwesens. Erk i O. Za Berlinom su se ubrzo poveli Leipzig (1815) i Frankfurt na Odri (1819). te Cithara octochorda iz 1701. novi otisak 1945). Gesangbuch. Meyer i G. Ţita. K. von der Hagen (Minnesinger. Enchiridion iz Leipziga (faksimil) H. P. Danon. a naroĉito aktivno po broju uspjelih turneja i velikih oratorijskih izvoĊenja. dirigenti Lj. i Hrvatsko pjevaĉko društvo Majevica (1896). Runge (1896). Prvi festival organiziran je 1951 u Mainzu. pojavljuje se i u graĊanskom društvu teţnja za skupnim vokalnim muziciranjem svjetovnog karaktera. u Sarajevu: Savez grafiĉkih radnika. Raynaud (1892). Jeanroy (19097. U Sarajevu su djelovali Srpsko pevaĉko društvo Sloga (osnovano 1888. kao npr. Ko. D. Tuzli. opere i operete. Jungić i O. Monographie universelle de l'Orpheon. Leipzig 1949. Basel 1962. 9 muslimanskih. i U JUGOSLAVIJI. prednjaĉila npudeopuan neeuecKaa Kanejijia God. student sko KUD Slobodan Princip Seljo ("dirigent M. kantate. Umićević i J. Glogauer Liederbuch H. Do 1941 bila su u Bosni i Hercegovini u svemu 73 organizirana pjevaĉka društva (34 srpska. dirigenti D. Da non). i osobito u XIX st. U poĉetku su se ĉlanovi regrutirali iz redova kompozitora. Babstsche Gesangbuch (faksimil) K. IV. kojoj je autor vjerojatno Toma Kovaĉević. Prvi takav festival odrţan je 1865 u Dresdenu. 1873 — 76). prireĊivao je velike pjevaĉke smotre (Liederfeste). su: F. O. zbornik izabranih hrvatsko-slovenskih zborova. 3 radniĉka i dr. od 1963 u Essenu. K. Ruţić i B. no sa širenjem pjevaĉkog pokreta društvima su poĉeli u sve većoj mjeri pristupati i muziĉki diletanti. Ringmann i J. 1880). H. u drugoj polovini XVIII st. Eitner i J. Teulsch Kirchenamt (faksimil) K. IV. najstarije pjevaĉko društvo u Bosni. Salmen i J. u Bosanskoj Gradiški Srpsko pevaĉko društvo Branko. a zatim i drugi gradovi sjeverne Njemaĉke. Rihtman. novi otisak 1966). Miiller (fotokopija. 1802 osnovano je Petrogradsko filharmonijsko društvo koje je u svom sastavu imalo i zbor te je redovito izvodilo djela velikih vokalno-instrumentalnih formi. O. Monchengladbach 1954 (II izd. Hofmann (1914). T. 1926 — 36 i od 1952 nadalje. Vaso Miskin-Crni (dirigent I. P. Mokranjac. U prvom periodu rada. Koepp (1953). pa pod vodstvom struĉnih dirigenata dostiţu vi sok reproduktivni nivo. Poslije Prvoga svjetskog rata obnovljena društva idu u prvom redu za umjetniĉkim ciljevima. B. Vrlo aktivan bio je zbor Mdnnergesangverein u Sarajevu (1886) koji je izvodio oratorije. Usporedno sa sve većim za nimanjem za narodnu pjesmu utemeljuju se u toku XIX st. a pojedine sveĉa nosti postaju politiĉko-nacionalne manifestacije. a redovite smotre (Concours Orpheonigues) odrţavale su se od 1849. Najpoznatiji medu njima djelovali su u Bostonu (od 1871). Pope (1944). Jiranek). najznaĉajnije društvo u BiH. 1955. Mirić i M. Dresden 1927 — F. Homen). do 1914. dirigenti B. — Der Deutsche Sangerbund 1862 — 1912. Mostaru. Ameln (1925) te K. Klobuĉar). profesionalnih pjevaĉa i pjesnika. Poticaj za osnivanje muških pjevaĉkih zborova u Njemaĉkoj dao je K. Louisu (1893). u evropskim zemljama niĉu pjevaĉka društva koja preuzimaju vaţnu ulogu u muziĉkom ţivotu te utjeĉu na razvoj muziĉkoga stvaralaštva na tom podruĉju. Bajec i C. u Prijedoru Srpsko pevaĉko društvo Vila (1888.: H. no postepeno sve više na amaterskoj. Kad je 1905 osnovan Glavni radniĉki savez za Bosnu i Hercegovinu zapoĉelo je s djelovanjem u Sarajevu Radniĉko pje-vaĉkotamburaško društvo Proleter (dirigenti K. Šku. — Isti. Bernouilli (2 sv. 1959). istodobno osnovano je više novih radniĉkih kulturno -umjetniĉkih društava koja meĊu ostalim sekcijama imaju i pje vaĉku. koje je pod vodstvom dirigenta T. Schlesischer Sangerbund. 1949 po novno je osnovan Deutscher Sangerbund. J. Lott (1926). 21 hrvat sko. ■— M. Jenny. Istovetni ciljevi društava izazvali su organiziranje regionalnih i gradskih saveza (npr. U nizu zbirki zbornih kompozicija XIX st. koji je prije Prvoga svjetskog rata brojio više od 5500 društava s oko 190000 aktivnih ĉlanova. 1924. vrlo aktivno u svim manifestacijama radniĉkog sindikalnog pokreta. J. Kade (Publikationen alterer Praktischer und Theo retischer Musikwerke. No. Etoens. Reinthaler (1948). U Banjoj Luci postojao je 1919 —21 radniĉki zbor. G. Liederbuch der Anna von Kb'ln W. Eitner. Beck (1927)^ Jenaer Liederhandschrift obj. — Geystlicke Gesangk Buchleyn obj. B. 1878) i O. izdvaja se Kolo. Bihaću i dr. Chicagu (1872). Maier (Publikationen alterer Musik. Jahrhundert. u Vi sokom Srpsko pevaĉko društvo Milutinović (1897). Rosenberg (1933). Travanj. LIT. Bosna i Hercegovina. G. 1913). Kotzschke. 1960). — O. Escher i W. a 1927 osnovan je zbor Pelagić. Cincinnatiju (1882) i St. Lochamer Liederbuch (faksimil) K. MGG. U Bosni i Hercegovini djelovalo je nakon OsloboĊenja oko 120 kulturno-umjetniĉkih društava po gradovima i industrijskim naseljima i oko 350 po selima. 85 posebna pjevaĉka društva koja dostiţu visoku razinu reproduk cije. U jeku pokreta z a nacionalnu samostalnost ona su postala ţarištima patriotizma probuĊenoga graĊanskog staleţa. Odmah poslije OsloboĊenja mnoga su društva obnovila svoj rad. M. Društva takva karaktera proširila su se zatim u juţnoj Njemaĉkoj (ĉesto pod nazivom Liederkranz). Mitjana. Tjedni zborne muzike (Sangerivochen) odrţavali su se u razliĉitim gradovima. Waltera. Cancionero de Uppsala R. Angles (1947 — 51). Kolmarer Liederhandschrift i Donaueschinger Liederhandschrift obj. Muziĉka umjetnost u Bosni i Hercegovini javlja se relativno kasno i to najprije putem pjevaĉkih društava koja za austro-ugarske okupacije (1878—1918) nisu bila samo kulturno-umjetniĉke ustanove nego i mjesta na kojima je strujao društveni. Rihtman). Zelter koji je s umjetniĉki obrazovanim ĉlanovima Pjevaĉke akademije (Singakademie) utemeljio 1809 u Berlinu društvo pod nazivom Liedertafel. Milošević). Radetić). Riĉtsch (DTO. nazvanoj -> glee.. u Tuzli Srpsko pevaĉko društvo Njeguš (1886).: Chansonnier de Saint Germain (faksimil) obj. obuhvaća 18 pokra jinskih saveza sa oko 15 000 zborova. L. Najistaknutija su u Sara jevu: Proleter (dirigenti C. Sohngen. Od muslimanskih društava najstarije je bilo Jedinstvo u Derventi. Ona su se uskoro asimilirala s društvima iz sjevernih krajeva.. Aubry i A. Ott's Liederbuch R. . Kassel 1950. Wilhem 1835 u Parizu utemeljio muško pjevaĉko društvo. I — III. Marechal i G. Cancionero musical de los siglos XV y XVI F. Mahrenholz. Bay y Gay i I. u Bijeljini Srpsko pevaĉko društvo Srbadija (1895). Radniĉki glazbeni zbor Sloboda i dr. izvoĊena i veća zborska djela ( S. J. Pares. u Zenici: Iskra. B. Vidošića (1933—41) doseglo visok umjetniĉki stepen. i L. Kozara). koji najviše njeguje komponiranje i izvoĊenje mu ziĉke forme -*■ catch. Die Zukunft des Gesengbuches. Klapper (1936 — 37). Schedelsches Liederbuch H. a umjetniĉki najzrelije Sloga u Banjoj Luci (1922. Geschichte des deutschen Mannergesanges. poĉeli nicati muški (kasnije i mješoviti) zborovi pod nazivom Apollo Club. NOVA IZD. — C. u Banjoj Luci Hrvatsko pjevaĉko društvo Nada (1898) i Srpsko pevaĉko društvo Jedinstvo (1891. Tome je vjerojatno pridonio i H. Kade (Publikation alterer Praktischer und Theoretischer Musikvverke. Nageli koji je 1810 osnovao u Zurichu muško pjevaĉko društvo s ciljem da njeguje narodnu pjesmu. Prvo austrijsko pjevaĉko društvo Wiener Mdnnergesangverein osnovano je 1843 u Beĉu. Hrvatsko pjevaĉko društvo Trebević (1894. Beck (1938). faksimil i transkripcija) J. PJEVAĈKA DRUŠTVA. Drvaru i drugdje radniĉki su domovi bili centri kulturno -prosvjetnog rada meĊu radnicima u kojima su povremeno djelovale pjevaĉke i tamburaške sekcije. LIT. U Zenici. kao i zborske kompozicije bez instrumentalne pratnje. pod kojim je nazivom G.PJESMARICA — PJEVAĈKA DRUŠTVA pjesmarica nastala oko 1644. Savez. Chansonnier du Roi (2 sv. Šaran. Demetar) i Mladen Stojanović (dirigent S. Rihtman). Berliner Sangerbund) koji su se kasnije ujedinili u jedinstveni Deutscher Sangerbund. Banjoj Luci. Petrich. Ocglin's Liederbuch R. Demetar) i Jevrejsko pjevaĉko društvo Lira (1900. Pariš 1910. U poĉetku uglavnom na profesionalnoj bazi. Hladek i I.). u maju 1944. u Travniku Hrvatsko pjevaĉko društvo Vlašić (1899). K. Unser Gesangbuch. osobito do 1914. Brooklvnu (1878). Schroder (u izdanju sveukupnih djela J. Umićević i V. F. Milićević. Plecitv) i dr. Chansonnier de V Arsenal (faksimil i transkripcija) P. 1838). Chansonnier Cange (2 sv. dirigent P. Holz i E. II izd. 2 jevrejska. M. H. God. Sliĉno kao Liedertafel u Njemaĉkoj bio je organiziran ->■ Orpheon u Francuskoj. u Mostaru: Abrašević (dirigenti F. 1783) koji se posvećuje engleskoj višeglasnoj pjesmi a cappella. U okviru kulturno -prosvjetnih društava Gajret i Narodna uzdanica formirani su horovi u Sarajevu. Geschichte des deutsch-schweizerischen evangelischen Gesangbuches im 16. koju je 1894 izdalo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo u Zagrebu. Wiener Handschrifi 2701. —■ Jahrbucher des Deutschen Sangerbundes I — X.: H. Das Evangelische Kirchengesangbuch. Glavni organizatori bili su kompozitori Nikola Hercigonja i Oskar Danon. 1896) te Fr. U tom je sa vezu 1910 bilo uĉlanjeno oko 2200 društava s više od 60000 pjevaĉa. društva uĉestvuju na priredbama nacionalnog i vjerskog karaktera. Pojava nacionalnih muziĉkih škola u ostalim slavenskim zemljama odrazila se osobito na podruĉju vokalne muzike pa su nakon praškog Hlahola (osnovanog 1831) nikla brojna pjevaĉka društva. po djelokrugu svoga nacionalnog i kulturnog rada.

Od 1921 dirigent je bio Aleksa Ivanović koji je znatno proširo repertoar. koji okuplja blizu stotinu pjevaĉkih zborova i koji je posebnu manifestaciju zborskog amaterskog muziciranja meljio godišnji Festival pjevaĉkih društava (1968—72 u Petr od 1973 u Zadru). Vladimir Nazor (Zagreb). U drugoj polovini XIX v. U nekim mjes postoje i zborovi drugih narodnosti. na neko su vrijeme zaustavile nepovoljne politiĉke prilike (Bachov apsolu tizam). U Nikšiću je 1898 osnovano Pjevaĉko društvo Zahumlje koje je pored hora imalo i dramsku sekciju. pokretaĉ i nosilac muziĉke i kazališne aktivnosti u Karlovcu. 1930). Najistaknutiji reprezentant poslijeratnog . U Zagrel su pjevaĉki zbor Zagrebaĉkog radniĉkog društva za podup. štampanje muzikalija i dr. orkestarskom. Medu takvima najstarije je Društvo karlovaĉkih pjevaĉa. 1862 pod nazivom Vijenac obnovljena je djelatnost Narodnoga ilirskog skladnoglasja društva (osnovano 1839) koje je razvilo znatnu aktivn ost.). Društvo je djelovalo pod uticajem Komunistiĉke partije. Proces. Hrvatska. To osobito vrijedi za ona društva koja su dosegla zamjernu razinu zborskog reproduktivnog umijeća. osnovano je više pjevaĉkih društava i zborskih sekcija u kulturno -prosvjetnim društvima. a od 1908 i tamburaški orkestar. a njegovu je tradiciju nastavilo KUD Abrašević. Pjevaĉki zborovi. God. doduše. M. skog muziciranja omladine postao je zbor KUD Joţa Via (osnovan 1945) koji je dosegao razinu vrhunskog zborskog lektiva. odmah osnovalo muziĉku školu). jedi najznaĉajnijih jugoslavenskih amaterskih pjevaĉkih društa razdoblju izmeĊu dva rata. soliste narodnih pje sama. Hor se afirmisao u domovini i u inostranstvu. VoloĊa i Zivko Dţuver u Pljevljima. i naobrazbu (utemeljen 1873. Poslije Drugoga svjetskog rata uzelo je ime narodnog heroja Radoja Dakića. Mirić. 1918—26 djelovalo je u Podgorici Radniĉko pjevaĉko društvo sa muškim horom i gudaĉkim kvintetom koje je vodio Luka Krcunović. pjevaĉka su društva ĉitavo stoljeće vršila znaĉajnu kulturnoumjet niĉku misiju. Ovo je društvo prekinulo radom 1892. N prestanka rada (1947) njihovu je tradiciju nastavio Akadi zbor KUD studenata Zagrebaĉkog sveuĉilišta Ivan Goran Ko (osnovan 1948). pjevaĉkih društava u drugim gradovima znaĉajna s u bila . (1886). Djelatnost društva bila je obu stavljena za vrijeme okupacije. uz veća vokalno-instru talna djela izvodilo i opere i operete. Nikola Đurković u Kotoru. Zagrebaĉki madrigalisti (1930—41). osobito pred Drugi svjetski rat. A. G. Poslije OsloboĊenja donekle je izmijenjeno organiziranje : terskog zborskog muziciranja. dok su druga. osnovano 1839 u Kotoru. kojega su ostvarenja bila na vis umjetniĉkom nivou. Pojava pjevaĉkih društava bila je. Crna Gora. a u Varaţdinu Radniĉko pjevaĉko društvo V. TJ "^ Za razvoj novije horske muzike u Bosni i Hercegovini va ţan je Radio -hor. °d 1883 Hrvatsko obrtniĉko-raa pjevaĉko društvo Sloboda) i Hrvatsko tipografsko pjevaĉko dr Sloga (1874). Visokim dorr zborske reprodukcije. v. God. Istodobno pjevaĉka se društva pojavljuju i u drugim gradovima. obuhvativši takoĊer i pouĉa vanje u muzici. u Kriţevcima (1863). Danas pored mješovitog hora i dramske sekcije društvo ima i dţez -orkestar. ali broj društava koja njeguju samo pjevanje relat je malen. Mvić. God. Posljednjih decenija >S poĉetkom XX st. i postoje. MeĊu društvima što su ih osi disidenti iz Kola {Hrvatsko tipografs ko pjevaĉko društvo . 1927 ono je promijenilo naziv u KPD Gajret koje je bilo aktivno do Drugoga svjetskog rata. L u Sisku. pa su u svoje programe mogla uvrštavati vrijedna ostvarenja zborske literature. Marić. Djelatnost društva nastavilo je nakon OsloboĊenja KUD Stanko Dragojević u ĉijem su sastavu mješoviti hor i sekcija na rodne muzike. Muslimansko društvo Napredak djelovalo je od 1921 sa muškim horom i tamburaškim orkestrom koje je vodio Said Mujadţević. Neka od njih njegovala su zborsko mu ranje na tradicionalan naĉin. Takvi zborovi. kc dvadesetih i tridesetih godina XX st. tambu raškim i salonskim gudaĉkim orkestrom. samo što su motivi njihova osnivanja bili drukĉiji. horovoda je bio Franjo Vimer. U pogledu kvantitete i postignutih rezultata sve do kraja goga svjetskog rata u zborskom muziciranju vodila su grad društva. koji odmah postaje najvaţnijim središtem zbornog pjevanja u Hr vatskoj. izvedbama velikih vokalno-instrumen djela. Aktivnost Hrvatskoga pjevaĉkog saveza nakon OsloboĊ nastavio je Savez kulturno-prosvjetnih društava Hrvatske ( nije Savez muziĉkih društava i organizacija Hrvatske). dramskom i recitatorskom sekcijom. Kolo benik) ili Jeka Primorja (Rijeka). J. nastavljaju tradiciju zbo djelatnosti u suvremenim društvenim uvjetima. 1880 osnovano je Podgoriĉko pjevaĉko društvo koje je u svom sastavu imalo grupu pjevaĉa. Aioša Pijade. koje je uz muški hor i gudaĉki kvintet imalo još dramsku i recitatorsku sekciju. Vaţan centar zborskog pjevanja bio je Osijek gdje je: utemeljeno Osjeĉko pjevaĉko društvo (kasnije Kuhaĉ). osnovano 1858 (od 1868 Prvo hrvatsko pjevaĉko društvo Zora). Amatersko zborno muziciranje postalo je dio umjetr aktivnosti kulturno-umjetniĉkih društava u kojima je pje \ zbor samo jedna od sekcija. Uz to Kolo je bilo matica zborskog pjevanja. formirana izriĉito radi njegovanja amaterskog zborskog pjevanja. naime posljedica romantiĉar skih tendencija u našoj sredini. Od 1926 u okviru društva radila je muziĉka škola pod vodstvom Bogoslava Šule. Jeka u S boru (1874). pa osnivanje pjevaĉkih društava poĉinje tek potkraj šestog decenija prošloga stoljeća. Muziĉka škola društva radila je 1937 —41. Vila u Varaţdinu (1875). koji su se 1930 ujedinili pod naz Mladost-Balkan i ušli u red naših najistaknutijih zborova. Danas u Crnoj Gori djeluje oko 40 kulturno-umjetniĉkih društava u većim mjestima i oko 300 društava u selima. Medu njima se muziĉkom aktivnošću istiĉu Njegoš na Cetinju. Njihovo djelovanje znaĉi svojevrsni nastavak već postojeće tradicije zbornog muziciranja. Cetinjska ĉitaonica (1868) osnovala je 1871 Pjevaĉko društvo koje je kasnije izraslo u Cetinjsko crkveno pjevaĉko društvo (od 1908 pod imenom Njegcš). odnosno od onih koji i sada dj« kao Vinko Jedut. Uporedo s razvojem radniĉkog pokreta u Hrvatskoj ] ĉavao se broj takvih društava. je pred Prvi svjetski rat bilo blizu stotinu. oduševljene idejom ilirizma u toj aktivnosti. Budo Tomović u Titogradu.86 PJEVAĈKA DRUŠTVA Za razvoj zborskog muziciranja u Hrvatskoj od posebn znaĉenja bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo. a u n< vrijeme na organiziranju i promic anju zborskog pjevaĉkog a terizma radi Odbor za muziĉku kulturu Prosvjetnog sabora vatske. 1874. broj pjevaĉkih društava naglo je rasao. To objašnjava angaţiranje omladine. kada je osnovano Prvo podgoriĉko pje vaĉko društvo Branko sa muškim i mješovitim horom. zapoĉet u ĉetvrtom deceniju. osnovan 1947 u Sarajevu ("dirigenti T. medu kojima si već navedene istaknutije mjesto zauzimali Pavao Markov. pjevaĉki zborovi Hrvatskoga trgovaĉkog društva M 1884 i Hrvatskoga kulturnog društva Napredak. No. Šireći zanimanje za vokalnu i vokalno -instrumentalnu muziku ona su svojim djelovanjem pridonijela izgraĊiva nju muziĉke kulture sredine u kojoj su djelovala. a posebno teţnje hrvatskog graĊan stva da u svojim redovima stvori uvjete za muziĉku djelatnost kao jednog od ĉimbenika buĊenj a i razvijanja nacionalne svijesti. U toku NOB postojale su pri štabovima kulturne ekipe iz kojih su se poslije OsloboĊenja razvila kulturno -umjetniĉka druš tva. koje je uz prekid za Prvoga svjetskog rata djelovalo do 1941. Prvo pjevaĉko društvo na teritoriji današnje Crne Gore bilo je -> Jedinstvo. Niko Rolović u Baru i druga. štampanjem muzikalija i poticanjem stvaralaštva je od 1862 do 1947 bilo jedan od najznaĉajnijih ĉimbenike ziĉkog ţivota Zagreba i ĉitave Hrvatske. je radniĉkim pjevaĉkim zborovima uz kulturno-prosvjetnu latnost bila namijenjena i izrazito politiĉko -propagandna u U koordinaciji s Radniĉkom kulturno -prosvjetnom zajedni ti su zborovi djelovali u okviru strukovnih sindikata. Uza nj vaţno je pje društvo Lipa (1876) koje uz kraće prekide djeluje i dana. mali mandolinski orkestar i dramsku sekciju. Kr. Kao samostaln a udruţenja. Sloga u Vinkovcima (1872). Ivan Filipović (Zagreb). os je vaţno bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Lisinski (1910). već u posljednjoj ĉetvrtini prošlog stoljeća ja se u Hrvatskoj i prva radniĉka pjevaĉka društva. a Lisinski Juţnoslavenskoga. Pozajić i dr. Mijat Mašković u Kolašinu. osvojivši visoke nagrade na raznim takmiĉenjima. Osim pjevaĉkih društava u gradovima. Društvo je od 1866 imalo i mali orkestar. dramskom i recitator skom sekcijom. Osim toga Kolo je bilo medu utemeljiti Hrvatskog pjevaĉkog saveza. dugu tradiciju ij i društva u selima. Jadranska vila na Sušaku. Aktivna ne samo u centrima nego i u manjim mjestima. njegovala traĉ izvornog narodnog kolektivnog muziciranja. U periodu od 1936 do 1941 radilo je i studentsko društvo Samopomoć sa horskom. Ostvarilo je niz turneja po zemlji. . posebno ona osni unutar ogranaka Seljaĉke sloge i Prosvjete. Gundulić u Dubrovniku (i Zoranić u Zadru (1908. pjevaĉka društva u Hrvatskoj poĉinju se osnivati oko sredine XIX st. Temelje omladinskim pjevaĉkim društvima postavili su dost (1900) i Balkan (1903). u prvom redu u Zagrebu. 1919—4. MeĊu pjevaĉkim društvima specifiĉne programske oriji ĉije u razdoblju izmeĊu dva rata posebno su mjesto zauz zborovi Glazbeno društvo intelektualaca (GDI. Zvonimir u Splitu ( 1921 otvorilo muziĉku školu).

Najvaţniji ansambl. Poljska. 1891 utemeljen je u Ljubljani Zbor Glasbene matice. Grebenarov). azijskim i ameriĉkim zemljama. kad nastupa stagnacija u njihovom radu. Sa negovanjem srpske vokalne muziĉke umetnosti otpoĉeo je J. dirigenti A. S. Medu njima se posebno istiĉu Slovenski oktet (1951. Belgija. Šivic. Si. Francuska. J. Šuligoj) za koji su pisali djela mnogi ju goslavenski kompozitori. Lipar). J. kada je prestao s radom. Komorni moški zbor u Celju (1949. Škoberne. Zborovi su se u okviru ĉitalnica odrţali sve do tridesetih godina XX st. M. M. Skalovski) ĉiji ĉlanovi. D. Kunej. Na Hubadov se poticaj 1922 liberalno orijentirana pjevaĉka društva ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih zborov (kasnije Hubadova ţupa u Kranjskoj i Ipavĉeva ţupa u Štajerskoj). God. Munih) koji 60tih godina dobiva najviša priznanja u domovini i inozem stvu (Italija.'—Posebnu vrstu slovenskog zborskog pjevanja predstavljaju muški okteti. Medu najpoznatije idu Moški zbor DPD Slava Klavora u Mariboru (1948. Prvi samostalan. Švi carska). Prilep. J. stekao visoka priznanja u zemlji i inozemstvu (Bugarska. a drugdje ĉesto sastavljeni prigodice. osobito na os loboĊenom teritoriju. od 1962 L. ima veliku tradiciju. Dragomanski. J. Vlado Tasevski. R. Mokranjac (1922. Ĉehoslovaĉka. koji se osobito kao interpret slovenskih narodnih pjesama proslavio u mnogim evropskim. Prilepu. od 1958 Komorni zbor RTV Ljubljana. M. u Prilepu Gradski pevaĉki hor i dr. Rajšter. Loparnik. u Prilepu Crkveno pevaĉko društvo (1922) i Gradsko pevaĉko društvo (1924). Tada poĉinju na »besedama« manji muški ansambli izvoditi teh niĉki skromne slovenske (i slavenske) kompozicije nacionalnog sadrţaja. Skopje. U vremenu najintenzivnije aktivnosti amaterskih društava do sredine pedesetih godina. umjetniĉki vode B. revijalna zbirka »Grlica« (1933 —35. Medu njima se naroĉito istiĉu u Skopju Koĉo Racin (1945. Bogatom razvoju slovenske literature za omladinske zborove pridonijele su publikacije: »Otroške pesmi« (1924. Odmah posle OsloboĊenja razvija se u Makedoniji veoma ţiva muziĉka aktivnost i to najviše u okviru kulturno -umetniĉkih društava i kulturno -prosvetnih organizacija koje imaju i horske sekcije. dirigenti E. Šijaĉki). Kuhar. Za vreme okupacije 1941—44 neka društva produţavaju rad. koji je stekao i evropski ugled. Za narodnooslobodilaĉke borbe osnovan je. u Bitoli Stif Naumov (1945. Hrisik i M. 1900 osnovano je u Gorici Pevsko in glasbeno društvo kao podruţnica Glasbene matice. Michl podigao na zamjernu visinu. u Velesu muziĉko društvo Grom (1923. M. God. od kojih je prvu (u povodu 100. a velik uspjeh postiţe 1896 u Beĉu. mješoviti zbor France Prešern u Kranju (1945. Tetovo. Štipu i Kumanovu. Šivic. Šuligoj). koji je do 1946. oba u Skopju. (pjevaĉka škola u Ribnici postojala je vjerojatno još prije 1407) i zbora Filharmonijskog društva u Ljubljani. Kiril Pejĉinović (1936) i Bratstvo (1938. Prva makedonska kulturno-prosvetna i umetniĉka društva javljaju se potkraj XIX v. Zbor Glasbene matice izvodi takoĊer i vokalno -instrumentalnu literaturu. Korošec. Rajšter). dirigent S. urednik S. Bole. društvo su vodili dirigenti S. koncerta Trboveljskog slavĉeka) priredio Uĉiteljski pevski zbor 1934 u Ljubljani pod naslovom »Dnevi mladinske glasbe«. Njihovu tradiciju nastavili su poslije Drugoga svjetskog rata »Naši zbori« (1946 —). L. poĉinje 1921 Pevska zveza izda- 87 vati reviju »Pevec«. naroĉito 1934—40 kada je u nizu koncerata prikazao razvoj slovenske vokalne muzike od narodnih pjesama do »Novih akorda«. U razdoblju poslije Drugoga svjetskog rata veoma se raširilo djelovanje amaterskih zborova ujedinjenih u Zvezi kulturno-prosvetnih organizacij Slovenije. V. Mladinski zbor RTV Ljubljana (1957. »Novi akordi«. R. Lebiĉ i od 1971 M. Tako uz redovite edicije Glasbene Matice i revije koje se brinu i za zborsku muziku (»Cerkveni glasbenik«. Hane. Kuhar. Gradsko crkveno pevaĉko društvo u Tetovu (1908) i školske i crkvene horove u Bitoli. Hane) i Ljubljanski komorni zbor (1950. Ciril Vertaĉnik). 1944 osnovan je u Koĉevskom Rogu Partizanski invalidski pevski zbor koji kao Partizanski pevski zbor djeluje još i danas te ide u autentiĉne interprete partizanskih pjesama (dirigenti K. Lebiĉ. Gajdov i T. Hauptman. Joţe Gregorc. Za Velesom slede Bitola. Savĉenko. Ilić). dirigent A. samo pod drugim imenom. D. Gobec. suvremeno organiziran zbor bila je Lira u Kamniku (1882) koji djeluje još i danas. dirigenti M. Šurbek). dirigent A. God. Biennalske republiĉke smotre omladinskih zborova odrţavaju se od 1968 u Zagorju ob Savi. C. Posle Pr voga svetskog rata obnavlja se rad postojećih društava. Prokopiev) i hor Makedonija (dirigent T. Poposki i S. prvi organizirani oblici slovenskog zbornog pjevanja susreću se u 1848. izvodeći renesansna i suvremena djela (dirigenti R. Od manjinskih kulturno-umetniĉkih društava veoma su aktivna tursko Jeni Jol i albansko Emin Duraku. Gajdov) i pevaĉko društvo Jeka sa Vardara (1929). Trstu (1861 —) i Mariboru (1861 —1914). dirigent N. P. Novo Mesto). umjetniĉki vode J. Široki repertoar i tehniĉka dovršenost ovih zborova. dirigenti J. Celje. Šlezinger kao upravitelj Kneţevske bande prateći sa svojim orkestrom pevanje glumaca u komadima pozorišne druţine Joakima Vujića u Kragujevcu (1835). Munih). njihovo je djelovanje bolje organizi rano 1 trajnije. veći nom radnici i napredni omladinci. u Makedoniji je delovalo oko 100 kulturno-umetniĉkih društava i oko 350 ku lturno-prosvetnih organizacija. u Tetovu Ujo Smok (1946. Fio. koja izlazi u Ljubljani od 1953. . dirigenti S. Boţiĉ). 1960 smotra je prerasla u meĊunarodni Mla dinski pevski festival. osnovan 1944 u logoru Gravina kraj Barija. Sve veći zahtjevi i diferencijacija zahtjevaju nove aktivno sti. gotovo iskljuĉivo bio pod njemaĉkim utjecajem. podavaju nove kvalitete slovenskom zborskom pjevanju. Od 1965 u sklopu te manifestacije odrţava se jugoslavensko na tjecanje. Simoniti). Prelovec) »Zbore« (1925—34) koji su objavljivanjem novih djela veoma pozitivno djelovali na razvoj slovenske zborske muzike. Sikošek. Šijaĉki) koje 1934 osniva i muziĉku školu. Kumar. dir igenti R. Pjevaĉki ansambl i i nadalje sudjeluju na »besedama« i kazališnim predstavama. Srbija. Nakon Prvoga svjetskog rata obnovljenom zboru Glasbene matice u Ljubljani pridruţuju se zborovi Glasbenih matica u drugim gradovima (Maribor. Hubada uskoro postaje najvaţniji dio te »koncertne ustanove za umjetniĉki savršeno izvoĊenje dobrih muziĉkih djela« i uzor slovenskim zborovima. Kumanovo. Simoniti. a osnivaju se i nova. kojih tradicija seţe do u XV st. »Glasbena zora«. Belgija. oso bito u školama. Za vreme prve vladavine kneza Mihaila postojao je i na njegovom dvoru krug pevaĉa koje je u horskom pevanju poduĉavao Nikola Đurković. Jevrejsko pevaĉko društvo (1930. P. dirigent S. Njega je 1945 naslijedio mješoviti APZ Tone Tomšiĉ. Slovenija. T. Fabijan) i Mladinski pevski zbor mesta Maribor (1964. Milan Pertot. Njegovanje omladinske zborske kulture u Sloveniji. dirigent B. Pahcr. Z. urednik S. dirigent S. Vodušek. dirigent P. D. a ĉlanovi se ponegdje uĉe u vlastitim pjevaĉkim školama. Pod vodstvom M. koji se odrţava svake druge godine u Celju. ali je njegovim smjernicama pošlo već 1925 u Ljubljani Društvo uĉiteljev glasbe s Uĉiteljskim pevskim zborom (od 1936 U PZ Emil Adamiĉ) koji je njegovao suvremeni zborski repertoar. Bole. i to u Ljubljani pod okriljem Slovenskoga društva. Kumar utemeljio je 1920 u Trstu mješoviti Pevski zbor slovenskih uĉiteljskih društev v Italiji koji je postigao visok nivo i najviše izvodio djela suvremenih slovenskih kom pozitora. Nakon OsloboĊenja pojavljuju se uz amaterske i prvi p oluprofesionalni zborovi: Mješoviti zbor Slovenske filharmonije (1948. u uskoj vezi sa poĉecima socijalistiĉkog pokreta u Makedoniji. a od 1973 meĊunarodno. bio je Trboveljski slavĉek iz Trbovlja (1930—41. U Tetovu Biniĉki (1922). dirigenti V. Tako je 1894 osnovana u Velesu (Tit ov Veles) Radniĉko -prosvetna ĉitaonica koja je imala i muziĉku sekciju. Bole. Visoki umjetniĉki domet medu njima postigao je samo Pevski zbor Jugoslovanske armade Srećko Kosovel (dirigent R. Joţe Gregorc). dirigent S. Lk. Skalovski i T. osim 1929 — 32 vodio ga je F. M. U isto je doba u Ljubljani os novan (muški) Akademski pevski zbor (1926 —41. a pjevaĉko društvo Ljubljanski zvon (dirigent Z. Novi polet u razdoblju nakon Bachova apsolutizma daju zborovima ĉitalnice. Vodušek. Masovnost om ladinskog zbornog pjevanja dokazuju brojne smotre. koji nastupaju i pod vodstvom stranih dirigenata. »Nova muzika). Od pevaĉkih društava iz tog vremena treba spomenuti Vardar u Skopju (osnovan 1907). Gobec). Prokopiev). i Oktet Gallus (1966. Zbor je 1926 zbog politiĉkog terora morao obustaviti djelovanje. Marolt) koji se istakao stilski zaokruţeni m programima. u Štipu Jedinstvo (1924). osnovanoj 1920. Orce Nikolov i akademski Mirĉe Acev. koji se na poticaj Glasbene matice već 1894 ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih društev. koji je u XIX st. J. S. gotovo svi pristupaju narodnooslobodilaĉkom pokretu. dok se klerikalna dr uštva okupljaju u Pevskoj zvezi. niz zborova koji su većinom bili kratka vijeka. Munih i B. Tako u Skopju deluje Vardar (dirigent P. Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1934) i Gusla (1936).PJEVAĈKA DRUŠTVA Makedonija. Nikolovski) koji se razvio u jedan od najboljih makedonskih horova. Štip i drugi gradovi. Ĉehoslovaĉka). u Bitoli Mokranjac (1922) i Kajmakĉalan (1924). B. Austrija. Kumar) i revija »Grlica«. a najvaţniji su tada zborovi u Ljubljani (1861—90). u Kumanovu Panĉe Pešev. U Skopju bivši ĉlanovi horova Vardar i Mokranjac osnivaju pevaĉko društvo Boris Drangov (dirigent T. Kumar). Osim crkvenih zborova. Poslije Drugoga svjetskog rata prva je smotra u Celju bila 1946. Cvetko. Grebenarov). T. ĉiji je zbor dirigent J. Poslije Drugoga svjetskog rata osnovani su Mladinski zbor Slovenske filharmonije (1948—51.

hor F. — Smederevo: Opšte zanatlijsko radniĉko pevaĉko društvo DuraĊ Branković. društveni i naći centri doprineli su oĉuvanju nacionalne indivi dualnosti si naroda pod tuĊinskom vlašću: austrijskom u Banatskoj kr. Hauška. a 1843 obrazovao je sveštenik P. Nisko radniĉko i zanatlisko pevaĉko društvo Sindelić. 1914. — Sombor: 5 crkveno pevaĉko društvo (1868). najstarije srpsko zanatlijsko pevaĉko štvo u Vojvodini. Izuzimajući Panĉevaĉko srpsko crkveno pevaĉko društvo. Tipografsko pevaĉko društvo Jakšić. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 18 1938. — Valjevo: Abrašević i Ĉika Ljuba. — Beĉej: Petar Konjović i Kamerni hor ( — Bela Crkva: Nemaĉko zanatlisko pevaĉko društvo. Branko Cvetković (1945). Takvi su horovi postojali 1840 u Aradu i Temišvaru. F. Srpsko zanatlisko pe društvo Neven (1875). God. posle OsloboĊenja nastali su i prvi profesionalni horovi Radio -televizije Beograd i Jugoslovenske narodne armije. Ta su društva vrlo mnogo doprinela negovanju i širenju vokalne muziĉke umetnosti u Srbiji. R. Patić. Klicin. M. — Paraćin: Abrašević i Paraćinsko pevaĉko društvo. — Niš: Jevrejsko crkveno pevaĉko društvo David. J. Nikolaje-vićŠtirski). pa su sudelovala na liturgijama i drugim crkvenim obredima. Pevaĉki hor Beogradskih uĉitelja Marinković. Srpsko crkveno pevaĉko dri (1868. R. Morfidis Nisis). veliku paţnju posvećivala negovanju i š srpske svetovne muzike. Grĉić i G. horovoĊa M. Sa osnivanjem pevaĉkih društava u Srbiji otpoĉelo se inten zivnije tek za vreme Omladinskog pokreta. Vranjska pevaĉka druţina (1879. Nikola Tesla. mno ga prestaju raditi. — Negotin: Hajduk Veljko (1872) i Zanatlisko pevaĉko i tamburaška društvo Krajina. horovode P. a docnije i uĉitelji koji su osnovali mnoga pevaĉka društva. Horovode su većinom bili Ĉesi. — Vršac: Nein muško pevaĉko društvo (1861) i Srpsko crkveno pevaĉko dri Nedajmo je (1867. Pašćan -Koja MaĊarsko pevaĉko društvo Dalker. Atanacković i K. Sem malih izuzetaka pevaĉka društva u Srbiji nisu — kao većina njih u Vojvodini — uţivala materijalnu potporu. — Temišvar: Si crkveno pevaĉko društvo (1867) i Srpsko zanatlisko pevaĉko štvo (1891). — Zemun: Jugoslo sko akademsko pevaĉko društvo (horovoĊa M. — Petrovaradin: Hrvatsko pjevaĉki štvo Neven. Srpska pevaĉka društva kao kulturni. Topalović). — Bavanište: Srpsko crkveno pevaĉko društvo sa tarnbin zborom (1868). . Srpsko-jevrejsko pevaĉko društvo (1880. sve do osnivanja Prvog beogradskog pevaĉkog društva u Beogradu (1853) nije bilo ni jednog graĊanskog pevaĉkog društva. —Spomenica 50-godišnjice rada pev£ društva »Gusle« u Velikoj Kikindi. Letopis Matice srpske. M. Prvi Ċaĉki crkveni hor sastavio je 1830 D. — Subo Hrvatsko pjevaĉko društvo Neven (1920). horovode A. a imali su i tamburaške zborove. Sr am). — Đ. Kosovac. Srpsko pevaĉko dri Graniĉar (1865) i kamerni hor Pro mušica. Tomandl. Radivojevića. — Peć: Ramis Sadiku. horovoĊa A. — Vranje: Pevaĉko muzikalno društvo Prevodnica. Pihert. Ţensko muziĉko udruţenje (1924. u crkvenih pevaĉkih društava. Poneka društva nastavljaju i dalje svoju delatnost. Ranije su samo u nekim srpskim pravoslavnim crkvama postojali horovi sastavljeni od školske dece i odrasle mladeţi. Neven. Niš 3—7. — Petrovgrad (Zrenjanin): Pevaĉki hor Kola sr sestara (1936) i Srpsko ratarsko pevaĉko društvo (1934). — Veliki Beĉkerek (Zrenjai Katoliĉko muško pevaĉko društvo. i mović) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo Straţilovo (1912 Stari Vrbas: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1920). Doka Pavloviĉ. U Pešti je 1842 Horom Serbsko-peštanske crkve upravljao M. zaveštanja i si. Maćejovski. J. a 1841 u Novom Sadu. radnika. — Sremska Mitrovica: Hrvatsko ratarsko i svjetno pjevaĉko društvo Tomislav. — Kraljevo: Abrašević i Kraljevaĉko pevaĉko društvo. Tane. Pevaĉki almanah pevaĉke ţupe »Laza Kc povodom 10-godišnjice. P -Javorski. Zmaj. najstarije srpsko seosko di u Vojvodini. — Knjaţevac: Stevan Kralj Deĉanski. u skladu sa izmenjenim društveno-politiĉkim prilikama. — Veliko Gradište: Velikogradištanska pevaĉka druţina (1880. horovoĊa A. — Zajeĉar: Zajeĉarska pevaĉka druţina (1875) i Brković Crni. horovoĊa Napravnik). prosvetno i dobrotvorno društvo (1 Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1893. Srpska pravoslavna mitropolija Karlovaĉka po poĊi od 1905. Spom 50godišnjice Srpskog pevaĉkog društva »Venac« u Panĉevu. horovoĊa S. seljaka i gradskih stanovnika najrazliĉitijih profesija. — Poţarevac: Crkveno pevaĉko dru štvo Braniĉevo. Rumunsko pevaĉko dru: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1867). Popović) i Zajednica. Štoker i R. MaĊarsko pevaĉko društvo.: M. Biniĉki. hi. Srpsko ratarsko pevaĉko. Muziĉko društvo (hori R. Dok su u gradovima horovima upr preteţno ĉeški muziĉari. Kornelije. Plznicki). — Pete jugoslovenske horske ĉanosti. a neka rumunska i nei društva i manje duvaĉke orkestre. — Prizren: Agimi. Rajić i Zlatiborska vila. Marinković i V. horovoĊa D. — Velika Kikinda: Ratarsko pevaĉko društvo. Lotić. a neka se uklapaju kao sekcije veoma aktivnih kulturno. Ta su društ crkveno pojanje. — Pirot: Abrašević i Momĉilo. Cee i P. Beogradsko pevaĉko društvo (1853). Iste je godine osnovan hor i u Velikom Beĉke reku (Zrenjanin). Ivo Lola-Ribar (1944). J. Prolog 40-godišnjice Vršaĉkog crkvenog pevaĉkog dr 1907 sa istorijom njegovom. Krstić i S. kojih je 1958 na teritoriji uţe Srbije. Petrik. — Ĉurug: Vojvodina. Crkveno pevaĉko društvo Kornelije (1881. Braća Baruh (1952) i Collegium musicum (1971). P. horovode V. horovode M. — Dolovo: Gusle (: Srpsko ratarsko pevaĉko društvo Sloga (1925) i Srpsko zana pevaĉko društvo (1905). (1860—68. To. horovode S. osnovanih \ godina u vreme pokreta Ujedinjene omladine srpske. Srpsko pevaĉko d. R. Jev pevaĉko društvo. Lţiĉar. Šambek). 1847 —48 gostovao je u Beogradu Đurkovićev oktet iz Panĉeva koji je nastupao na raznim sveĉanostima i uĉestvovao u predstavama pozorišne druţine. — Prokuplje: Prokupljansko pevaĉko društvo Jug Bogdan. — Titovo Uzice: Uţiĉka pevaĉka druţina (1880). Ne zemljoradniĉko pevaĉko društvo. Konjo LIT. maĊarskom u Ugarskoj. Vojvodine i Kosova i Metohije b ilo 228. — Palanka (BĆ Sloga. — Jugoslovenske hi sveĉanosti 1968. Volf. Cvcfanov. — Album srpskih kompozitora (Uspomena na srpsku pevaĉku slavu u Somboru). — Jagodina: Abrašević i Branko. Svoboda). Ţivković) i Sr crkvena zadruga (1863. Beograd 1950. Abrašević i Bratstvo. Srpsko novosadsko pevaĉko društvo (1868. Si zanatlisko pevaĉko društvo Omladina (1921) i Velikokiku graĊansko pevaĉko društvo (1891). — Priština: Hor Muziĉkog društva i Collegium cantorum (1969). Posle OsloboĊenja. Radniĉko pevaĉko društvo vojne fabrike (1876) i Srpsko crkveno pevaĉko društvo. horovode J. Morfidis Nisis osnovao je 1839 hor u Vršcu. prihoda od svojih priredaba. — V. — D. Srpsko crkveni. Šabaĉko pevaĉko društvo zanatlijske omladine Abra šević i 66 devojaka (1964). vaĉko društvo. Mnoga pevaĉka društva u Vojvodini i m diletantske sekcije. Subotica 1939. Stamatović crkveni hor od školske dece u Segedinu. Ona su pored svetovne negovala i crkvenu muziku. — Palanka (BanatJ: Srpsko crkveno pevaĉko društ v Panĉevo: Eval^geliĉko crkveno pevaĉko društvo (1884). Tako nov naĉin omas ovljenja kulture i umetnosti putem amaterske delatnosti okuplja danas velik broj omladinaca. imali su Srbi. Panĉevo 1938. — Irig: Srpsko crkveno pevaĉko d (1887). Srpsko ratarsko pevaĉko dr (1924) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1892). Rajić u Uspenskoj crkvi u Panĉevu. nego su se izdrţavala od ĉlanarine. — Leskovac: Branko (1896). sva ostala pevaĉka društva u Vojvodini nastala su u drugoj polovini XIX v.! crkveno pevaĉko društvo (1868. — Kruševac: Car Lazar. U Srbiji su postojala ili postoje ova istaknuta društva: Aran Ċelovac: Arandelovaĉka pevaĉka druţina (1882). a 1924—41 delovalo u okviru Muziĉkog društva Stanković). Pored amaterskih horova. — Kragujevac: Abrašević i Kragujevaĉko pevaĉko društvo.Horejšek. J. uvelike se menja i stanje na polju horskog pevanja. 1888 promenilo naziv u Pevaĉka druţina Stanković. — Vlasotinci: Njegoš. Medu njima se istiĉu ova: Banatsko Novo selo: Srpsko ci pevaĉko društvo (1866. horovO' Pašćan-Kojanov) i Svetozar Marković (1945). naroĉito u unutrašnjosti. — Šabac: Šabaĉko graĊansko pevaĉko društvo (1865. dobrovoljnih priloga. Posebna edicija ĉasopisa Pro mušica. Abrašević i Smederevsko crkveno pevaĉko društvo Sloga. Uĉitelj i kompozitor A. No. Topal i Jovan Bandur (1968). A. — Pevaĉka društva u Kraljevini i Hrvata i Slovenaca (šapirografirano). Jorgović). — Sremski Karlovci: Srpsko crkveno pei društvo (1874). 1932. — Kovin: Nemaĉko crkveno i svetovno pevaĉko dr Rumunsko pravoslavno crkveno i svetovno pevaĉko društvo i . Srpsko novoi ĉitaoniĉko pevaĉko društvo (1881).V biografskom reĉniku srpskih muziĉara. — Lj. a 1837 u istoj je crkvi pevao hor uĉitelja P. VII 1974. — Beograd: Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1884). — 5. Srpsko crkveno pevaĉko štvo (1865. Poţarevaĉko trgovaĉko pevaĉko društvo i Poţarevaĉko zanatlisko pevaĉko društvo Sloga. osnovano 1838. Tolinger). Branko Krsmanović (1945). Beogradski madrigalisti (1951). Kranĉević i B. Abrašević i Vojislav Vuĉković (1969). — Poţega: Poţeško pevaĉko društvo Ilić. Đordević i B. Šipoš)i Josif Maiinković (1970). Švarc). — Sad: Akademski muški hor (1930. ĐorĊević. V. Pro mušica. 1968. Tipografsko pevaĉko društvo Jedin stvo (horovode P. Branko (horovode V. horovoĊa Z. Venac (1884). — Srbol Pevaĉko društvo zanatliske omladine i Srpsko crkveno pei društvo (1874). koje su prikazivale komade s pevanjem rete. Nemaĉko zana pevaĉko društvo (horovoĊa M. 32—33. po selima su horovode bili uĉi muziĉki amateri. — Ĉakovo: Srpsi kveno pevaĉko društvo (1860). Sombor 1939. Panĉevo 193.umetniĉkih društava.88 PJEVAĈKA DRUŠTVA Najviše pevaĉkih društava u Vojvodini. Beograd 1927. E. Iseĉak iz is naše muziĉke umetnosti. — Ĉaĉak: Abrašević. Lifka. — S Zora i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo. Radniĉka pevaĉka grupa Karador de. osnovano pod nazivom Bra.

i si. U starom hebrejskom bogosluţju pjevanje zbora. Ehm a nn. — Das Chorwesen in unserer Zeit. Neumann.nOHHOH u coBeTCKofi UJKOne. Klink. jasan i pravilan izgovor (tzv. U antiĉkoj Grĉkoj sama rijeĉ koros (-/opće) prvobitno je oznaĉivala plesni prostor na kome su se izvodili obredni plesovi s pjevanjem. zborno pjevanje poprima umjetniĉki razvijenije oblike. Der Chormeister. Stvarati iz govornog organa muziĉki vokalni instrument znaĉi uspostaviti ravnoteţu i uskladiti od reĊene fiksacije i pokrete grla. ĉasopis Mušica. Einsatz. JI. — P. Leipzig I — II. a srednji je mezosopran. Zecchi. tonovima oblikova nim u melodijsku liniju. Wolfen biittel 1935 — 36. 1961. 1928. Razvija se tzv.. Zbog toga su funkcije govornog organa pri pjevanju usporene. omladinski z. organske materije i zbog toga ne postoji kao konaĉno usta ljen i gotov instrument. impostaciju. II Goro nella storia. attack. London 1953. Muški glasovi su dublji od ţenskih i djeĉjih. a uz to su se donji glasovi redovito izvodili instrumentalno. koji je u Davidovo doba obuhvaćao i do 4000 pjevaĉa. U ranokršćansko doba spominje se najprije (oko 100 god. a kasnije na empori. Valentin. Ubrzo zatim buĊenje na cionalne svijesti i interes za narodno blago potaknuli su gajenje zborske puĉke pjesme te osnivanje pjevaĉkih zborova. attacco). II.: H. proširena je na 24. a jednoglasno pjevanje zbora praćeno je instrumentalnom prat njom (aulos. ispravnim oblikovanjem rezonatora svoga vokalnog instrumenta pri izgovaranju samoglasnika. I. z. Musik und Dichtung im alten Griechenland. dobiva novu ulogu i gradu. J^MumpeacKuu. Blankenburg. pravilno disan je i drţanje tijela te ujednaĉivanje glasa u svim registrima. rijeĉima odgovarajućeg teksta. prosvjetiteljske ideje i zatim romantizam dali su snaţan zamah zbornom pjevan ju kao umjetniĉkom izrazu kolektiva.. Le C ha nt e ho ra l. Der Schulchor vom XVI Jahrhundert bis zur Gegemvart. Der Chorgesang in der Schweiz vom Mittelalter bis zur Gegemvart. Kretzschmar. Dobro školovani pjevaĉ. himna itd. Eu>ens.. Školovanje pjevaĉa obuhvaća: 1. — Jj. odvojen od općinstva i od IV st. oratoriju. njem. Zbor dobiva zatim vaţnu ulogu u antiĉ koj tragediji. — W. postiţe zvukovnu izjednaĉenost tonova u svim registrima.). u komornim vokal nim sastavima. Jedino pri pjevanju sjedi njeni su instrument i interpret u jednoj te istoj osobi. mezzosopran.ieHne H vnpaBneHne 89 xopoM.). -> ditiramb. engl. svladavanje razliĉitih vrsta artikulacije (legato. alt) i ĉetiri muške dionice (prvi i drugi tenor. Regensburg 1950.. pa i u manjim mjestima. Fiihrer durch die deutsche Chorliteratur.).. bas). što obuhvaća ĉistu intonaciju. — G. i u XIX st. MGG.) jednoglasno zborno pjevanje ĉitavog općinstva u crkvi. —• P. prema naĉinu kako se u njemu stvara glas. je veoma raznovrsno. ţenski ili djeĉji zbor. 1960. Sangerchore und Chorvereine. Die Schweiz die singt. zborni sastav i suzvuĉje instrumenata iste obitelji (ehorus instrumentalis). Religious Chant: A Pan-Asiatic Conception of Music. je ipak doţivjelo . Mainz 1953. attaque ili coup de glotte. tal. p. od najstarijih vremena. Handbuch der Chormusik (2 sv. poĉev od Josquin Des Presa i Ockeghema. S razvitkom polifonih oblika uvode se i više glasni sastavi. Young. Kunzmann. Chorgesang. bariton. zatim i samo pjevanje s plesom i skupinu izvodilaca. Die mehrehorige Auffiihrungspraxis bei M. što ukljuĉuje tzv. PJB. Thomas. MocKBa 1957. Schiinemann. Fiziološke osobine grla uvjetuju razlike koje su izraţene u razliĉitim vrstama glasa. Tehniĉka zrelost pjevaĉa oĉituje se osobito u stva ranju poĉetnog tona. mješoviti.. A. Die stimmlic he Erziehung des Chores (II izd. 2. Wiora. komorni itd. ţenski. Sohncr. 1436 imala 9 pjevaĉa. -> dikcija). Moser. duboki glas — bas i bariton. Kassel 1958. formiranje glasa na fiziološkoj osnovi. 1948 (novo izd. Vom liturgischen Chor. PJEVANJE. D ie C ho r fuhrung. Leipzig 1917. staceato). Wolfenbuttel 1 941. Regens burg 1953 — 58. 1956). zbor. Kvaliteta i nosivost glasa ovise o broju i intenzitetu harmonijskih tonova. Ispravna tehnika pjevanja. Lexikon des deutschen Chorwesens. Der ehorisehe Gesang der Frauen mit besonderer Bezugnahme seiner Betatigung auf geistlichem Gebiet. . djeĉji. U novim baroknim oblicima. operi. — f. Zbo r moţe nastupati uz pratnju instrumenata ili bez njih (a cappellaj. — K. Gerson-Kizvi. takva se djela susreću i na kontinentu. Stuttgart 1963. a ţdrijelo i usna šupljina imaju pri pjevanju sliĉnu ulogu kao rezonator kod sviranja na instru mentu.JIOKIUUH. P. U talijanskoj višezbornoj muzici te u baroknom concertu javljaju se razliĉite vrste takvih vokalnih i instrumentalnih zborova. Muški glasovi se dijele na visoki glas — tenor. Aicyer. Unger. duboki ţenski ili djeĉji glas je alt. sve jaĉe izraţena kod nizozemskih renesansnih polifoniĉara. Teţnja za ho mogenošću zvuka. — W. 1957). kao što su muški. prijelaznim tonovima. izrazima concentus voeum ili concento di vod. Papinska kapela je npr. U doba Francuske revolucije nastaje velik broj rodoljubnih pjesama i himna koje izvode golemi zborovi od po nekoliko stotina pjevaĉa. Izjednaĉena zvonkost u tihom i glasnom pjevanju dokaz je visokoga stupnja pjevaĉke tehnike. Monchengladbach 1954 (II izd. 1961). Kod velikoga mješovitog zbora sastav se proširuje ĉak i na ĉetiri ţenske dionice (prvi i drugi sopran. — P. zapjeva (franc. po opsegu izmeĊu soprana i alta. Bumpus. školski z. Pjevanje je svojstveno i narodnoj muzici i svima stilskim razdobljima umjetniĉke muzike. 1935 — 37. tj. Ali isprva su se u višeglasnim djelima zborske partije izmjenjivale sa solistiĉkim. odnosno sastavu i vrsti njihovih glasova razlikuju se pojedini tipqvi zbora: muški. Musikalische Zeitfragen II. Der alte und der neue Sinn des Chorgesanges. The Choral Tradition. raz vijanje tehnike pjevanja. Da se to postigne. Mušica sacra. tercet. Handel. — R. Opseg svakoga glasa dijeli se na nekoliko registara razliĉitih po boji i intenzitetu.M.. moţe pjevati jednoglasno (unisono) ili višeglasno. Za ispravno pjevanje vanredno je vaţna smisleno usklaĊena teh nika disanja. — E. P jevaĉ se izraţava istodobno na dva naĉina: muziĉki. je redovito povezano s rijeĉima. Geschichte des Chorliedes. — J S.PJEVAĈKI ZBOR — PJEVANJE PJEVAĈKI ZBOR. gdje se sastoji od 12 do 15 pjevaĉa. a u XIV st.) koji su izvodili pjevaĉi i instrumentalisti u zbornom sastavu.. Lehrbuch der Chorleitung (3 sv. — W. koncertantni zbor s homofonim zborskim slogom u kojemu glavnu melodijsku liniju podupire primarno akordiĉko kretanje ostalih glasova. radio z. muziĉko izraţavanje s pomoću ljudskoga glasa. njegovalo se u antifonalnom i responzorijalnom. Posvuda. 1932. Posebnu je ulogu imao zbor kod religijskih kultnih sveĉanosti i kod narodnih obrednih obiĉaja. — A. Višeglasni zborski sastav i zvuk u današnjem smislu razvija se tek od XV st. je jedan od najstarijih oblika muziciranja. J. ka o što su duet. tj. pa i u tzv. Zurich i Erlenbach 1932. poĉev od ranog organuma (XI st. veliki.. MocKBa i HeHHHrpaA 1948 (II izd. te u psalmodiĉkom i himniĉkom obliku što je utjecalo na kršćansko liturgijsko pjevanje. LIT. Dobar zapjev dokazuje sposobnost pjevaĉa da već unaprijed zna uskla diti sve funkcije sviju dijelova svoga vokalnog instrumenta. Ĉesto se u operi i još više u oratorijskim djelima izmjenjuju homofone i polifone (fugato) partije zbora koji kao predstavnik naroda (turbae) postaje tumaĉem općeĉovjeĉanskih ideja ili se aktivno ukljuĉuje u dramsku radnju (Gluck. — A. P. Premda se kao sredstvo oduvijek upotrebljavalo ljudsko grlo. izvodi zbor klerika. p. Bern 1963. lijepo obliko vati melodiju i izraţajno interpretirati muziĉku i tekstovnu komponentu vokalnog djela. XopoBOe neHHe B pvccKoii AOpeBOjiK>u. kantati. London 1908. Za dobro pjevanje povoljne su one fiksacije kojima pjevaĉ moţe produljiti trajanje bez zamora i uz svjesnu kontr olu. — P. III sv. smješten na posebnom prostoru oko oltara (kor). — A. Od <-VII st. — F. lira). prema gradi kompozicije ono moţe biti jednoglasno ili višeglasno. u razliĉitim zborskim ansamblima. Vokalni se instrument sastoji od ţive. poste peno je potisnula tu praksu. u pjevaĉkoj se nastavi od XVII st. — J. Leipzig 1929. 1960). pjevanje se razlikuje od govora u prvom redu duţim trajanjem glasova odnosno tonova. P. Struja zraka iz pjevaĉevih pluća uzrokuje titraje glasnica. Ncf. Svi se tonovi stvaraju u larinksu i visina tona moţe se regulirati samo prema akustiĉkoj predodţbi pjevaĉa. London 1962. — W. Otada se ustalio kao norma ĉetvoroglasni mješoviti zbor u sastavu: sopran — alt —-tenor —■ bas. A Handbook of Choral Technique. M. a prema namjeni postoji operniz. veća skupina pjevaĉa u kojoj svaku dio nicu pjeva nekoliko iz vodilaca. Ljudsko grlo. — K. postiţe se iskljuĉivo sistematiĉnim. a moţe se izvoditi uz instrumentalnu pratnju ili bez nje. i p. Ĉisti vokalni zborni sastav oznaĉivao se od XVI st. a prema sastavu ono obuhvaća solistiĉko muziciranje jednoga pjevaĉa. i govorno. S obzirom na akcije pojedinih dijelova grla. a sama rijeĉ ehorus (lat. Chor. crkveni z. srodno je duhaĉkim instrumentima. ali i koloristiĉkog mijenjanja tona. Leipzig 1879. kitara. Young. Zatim pjevanje kao sastavni d io liturgije. — E. Ra u ge l. Kassel 1950 ( I I izd. XopoBe. vokalni kvartet i si. U XIII—XIV st. tj. Koller. Visoki ţenski i djeĉji glas naziva se sopran. Zvonak glas postiţe se iskljuĉivo ravnoteţom svih mišićnih pokreta. — K. Das deutsche Chorlied zvvischcn Senfi und Hasslcr. utemeljuju se razliĉiti profesionalni ili amaterski zborovi te dolazi do procvata specifiĉne zborske muzike. Ać. Zborno pjevanje rašireno je od davnine na svim stranama svijeta i na svim stupnjevima kulture. 1952. nadalje upotrebljava postupak nazvan -> messa di voće. — F. ponajprije u grĉkoj lirici gdje se njeguju razliĉite vrste zbornih pjesama ->■ pean.) odnosila se ne samo na vokalni zborski sastav (ehorus vocalis) nego i na skupni. i u komediji. To je jedini muziĉki instrument na ko jemu se visinske razlike meĊu tonovima ne mogu fik sirati pokretom ruke ili prstiju ili kojim srodnim postupkom. Bologna 1960. — L. Praetorius und die Feiergestaltung der Gegenwart. Ali sastavi su se svodili na 2—3 pjevaĉa za pojedinu dionicu. srednji glas s opsegom izmeĊu tenora i basa. Journal of the International Folk Music Council. promjen ljive. Historv of English Cathedral Music. Prema broju pjevaĉa. p. svjesnim i postepenim privikavanjem ljudskog grla na radnje koje su potrebne da bi se moglo ĉisto intonirati. povoljne za ispravnu pjevaĉku tehniku. koja ukljuĉuje i razumljivo izgovaranje teksta. a i unutar tih skupina diferenciraju se glasovi po visini i boji. gdje broji 24 pjevaĉa. Pa riš 19 48. kada se povećava i broj pjevaĉa u zboru. njeguju se u Engleskoj kompozicije u obliku conduetusa namijenjene vjerojatno zbornom pjevanju. Epscein. Bach). Potkraj XVIII st. u nastupu ili tzv. te vještinu dinamiĉkog. a u drugoj polovini XV st.

naklada Ricordi seriju pod naslovom Vocalizzi nello moderno s etidama suvremenih talijanskih kompozitora (Ca: Malipiero. Wagner. St. Pariš 1947. M. Veliki intenzitet on postizava dubokim polo larinksa i tamnom vokalizacijom. Della Corte. C. Ravela pa sve do Milh. (P. u Italiji izdaje. G. Pariš 1948. ■ Ross. Early H of Singing. i dr.). a u silabi ĉkom dolazi do izraţaja. — H. Traitć complet de l'art du chant (1847). Kelsev. Concone. B. Rousselot i dr. usklaĊivanjem elemenata. Siotto Pintor.'A. On zahtijeva pjevanje s punim i prirodnim glasom (tal.) p preteţno s tog stajališta. Milano 1938. Mnogi autori pišu o umijeću pjevanja i odgoju pjevaĉa (A. iako je tekst stiliziran time što je ukljuĉen u muziĉki sistem mjere. B. odmjereno. Garcija podiţe pral pedagogiju s dotadašnje empirijske. kao P. 1952). Mancini (Pensieri e riflessioni pi sopra il canto figurato. Herbst. u polifonoj muzici renesanse. Poslije 1900 sve se više prilagc i didaktiĉka djela interpretativnim zahtjevima suvremene zike. Mainz 1938 ( II izd. velikim tonskim volumenom i ini tetom. Iro. kod sloţenijih vrsta. Zacconi. Jacopo da Bologna piše 1350 u jednom svom madrigalu: »Per gridar forte non si canta bene. Hemery. Prema pravilima izloţenim u djelu Instituta patrum de modo psallendi (XI st. Intenziviranje dramskog i. Njegova pravila razvijaju H.. de Bacillv [Remaraues curieuses sur l'art de bien chanter. Tada se stvaraju temelji izraţajne pjevaĉke interpretacije i specifiĉno talijanskog. Notes s chant. Munchen l< 38. J.. Hey. J. priruĉnik M. Srednjovjekovna crkvena muzika nije od pjevaĉa traţila ni veliki opseg niti znatniji inten zitet glasa. a ni 1 lijim djelima W. U pjesmama uglazbljenim silabiĉki. Dic deutschen und italienischen Gesangsmethoden des 18. Gerold. Tarncauc Chant. A. stajala je uglavnom pod utjecajem Caccinijeve metode (M. U srednjem vijeku su za gajenje liturgijskog pjevanja utemeljene posebne pjevaĉke škole (-> Schola cantoruni). Ricci. Odnos tona i rijeĉi poprimao je u pjevaĉkoj praksi takoĊer razliĉite oblike koji se dadu razvrstati na dva osnovna naĉina. U Italiji su dramatski razvijenije opere V. Na Mancinija se djelomice .vous a articuler. po sebno konsonanata (suspension des consonnes). Bordogni. Forchhatner. Pjevaĉi samovoljno ukrašuju i izobliĉuju arije najrazliĉitijim improvizacijskim do dacima. — F. — L. III. Goldschmidt (1896) i A. Ma Marchesi i mnogi drugi. govorni. usavrše lji grlo kako bi postalo svestrani vokalni instrument koji moi voditi i baroknu muziku i romantiĉnu solo-pjesmu i drarr Sprechgesang novijeg doba. Stimmbildung (5 sv. Njemaĉki pedagozi. pojedini slogovi rijeĉi ukrašeni su s više tonova (melizmi) ili s bogatijom figuracijom (kolorature). Mersenne u VI knjizi (De l'art de bien chanter) djela Harmonie universelle (1636) povezuje vokalnu tehniku i estetiku onoga vremena s vlastitim saznanjima o fiziologiji glasa. — M. Heiiderson. Die goldene Kehle. napisali su P. Massell. On stavlja teţište na izraţajnost teksta. — G. 1556. s pojavom ranobarokne monodije dolazi i do teţnje za uspostavljanjem ravnoteţe izmeĊu tona i rijeĉi. melizmima i koloraturama. G. Estetska pravila nove ekspresivne deklamacije (tal. Beograd 1933.). a Hieronvmus de Moravia (XIII st. Nasuprot virtuoznosti belkanta teţište je na nagi. Die Schule des Bel auf Grund der Originalschriftens zum ersten Male dargestellt. Malha de Parrel. podaci o pjevaĉkoj tehnici priliĉno su oskudni. Zarlino. ne odveć brzo.) ideal vokalne estetike gregorijanskoga pjevanja bio je smiren. ĉesto se oblik rijeĉi ţrtvuje za volju muzike. New York 1921. sed rotunda. — W. od dalje. jaĉine (messa di voće) i zvukovnu ujednaĉenost. Njemaĉka vokalna pedagogija XVII st. T 1933. 1723) i G. — H. Umjetnost pjevanja. virtuoznog pjevaĉkog umijeća. Technik der deutschen Gesangsl Leipzig 1911 (III izd. Interpretacija je ovi sila o sadrţaju teksta. I danas još postoje raznovrsne vokalne estetike. Ricci. Njih su uvjetovale osobitosti ritma i akcenata u jezicima razliĉitih naroda. London 1939. sve više potiskuje pravila tehnike belkanta (precizr glasnica. virili. — A. Leipzig 1912. Hettich objavljuje od 1907 zl Vocalises-etudes (14 sv. Aloser. ideal je pjevaĉke estetike sve do XVI st. B. Caccini je utemeljitelj metodike pjevaĉke nastave.90 PJEVANJE tadašnje operne prakse odrazuju danas još samo zbirke pje' vokaliza iz toga vremena. J. F. kasnije prozvanog bel canto (-> belkanto). ali modulativan i njeţan glas: »semper pari voće. oni govore o vrlo razvijenom umijeću zbornog i solistiĉkog pjevanja kod Egipćana. — J. L. Faurea i M.. 1619. U prvome je teţište na melodijskom elementu. LIT. HOBBIH nyTb neBiia. Mengozzi i H. Klasiĉnoj talijanskoj školi dali su vr priloge još i G. Herm ann Finck. Caccinijev »novi stil« (nazvan i stile rappresentativo) obiluje ukrasima. udruţena s dramatskom deklama (Sprechgesang).). L. Majcen. J. i V. Bachner. 1884) i drugi. Konigsberg 1927. Vicende degli stili del canto del tempo di Gluck al'9Oo.) i drugdje. ţivah nim i suzdrţanim glasom psalmodirahu). 1951). 1668) paţljivo obraĊuje modulativnost glasa i vo kalizaciju i iznosi izvorna zapaţanja o pravilnom izgovoru. Mušica practica. postavlja na pjevaĉe i u tehniĉ kom i u muziĉkom pogledu veće zahtjeve. Uz muške i djeĉaĉke glasove. F. tzv. Strassburg 1909. 1954). —■ B. — H. a osuĊuje fal setiranje kao neprikladno za izraţajnu deklamaciju. na govorne akcente. Henderson. — J. muţevnim. — F. upravo u to vrijeme nastaje najvrednije goško djelo koje se temelji na belkantu. Tada se stvaraju teme lji pjevaĉke pedagogije. —• M. Livorno 1920. na znanstvenu fizk osnovu. Jah: dcrts (disertacija). Zur Geschichte der franzosischen Gcsangskunst C tacija). Bel Canto. Bruns. senza maestro (1562) daje prvo sistematsko djelo pjevaĉke pedagogije. u kojemu nastoj kladiti francusku tradiciju s talijanskim naĉinom. O. Njihov je cilj da. ali ne zapostavlja ni pitanje muzikalnoga stvaranja tona i plastiĉnog oblikovanja melodijske linije.). melodramatskoj izraţajnosti. La Science et l'art du chant. Talijanski belkanto nije za ljavao već u reformnim operama Ch. 1824). Njegov ideal bila je zvonkost gl stilu talijanske kantilene. Zagreb 1938. a G. stavlja za temelj impostacije glasa pravilno o vanje samoglasnika i suglasnika (Deutscher Gesangsunte\ I—IV. tiensscn-Lohmann. Segreti del Bel Canto. Pariš 194' A. Vlrich. Tosi (Opinioni de'cantori ani moderni. Stim dung auf stimm. non nimis velociter. pa Garcijin uĉenik J.Bichle. Die Grundsatze der Stimmbi \vahrend der a cappella-Periode und zur Zeit des Aufkommens der Oper. Pizzetti. 1642). M. potaknut id R. fonaskusa. Panzera. Maffei svojim priruĉnikom Discorso della voće edel modo d'appararedi cantar diGarganta. MocKea 193 A. stile concitato) postavlja G. J. La Tecnica del canto. najprije u Rimu (vjerojatno u V st. To jedno shvaćanje glasa kao vokalnog instrumenta iskljuĉuje dran interpretaciju teksta. sve više obraćaju paţnju cifiĉnoj vokalizaciji njemaĉkog jez ika. M. Gallenu (u VIII st. Praetorius. Leipzig 1923 ( I I I izd. Bellinija i G nizettija i osobito djela G. Tada cvate talijanska škola be koja razvija prvenstveno gibljivost glasa. modulativnost gl. melizmatiĉko i silabiĉko pjevanje. s ekspresivnom deklamacijom t dramatiĉnim akcentima. Zi 1943. — M. Mansion.— Ch. Wagnera.) spominje tri naĉina stvaranja glasa: vox pectoris (prsni registar). zig 1931 — 32. Pjevanje u pianu uz jasnu vokalizaciju. Die Stimmkunst (2 sv.) sa 140 vjeţbi sastavljenih iz djek vremenika. 1885). 1 1640. F. Stockh {Gesangsmethode. L'Art de chanter.. Romantizam XIX st. Wien 1948. Samostalnije se razvijala francuska pjevaĉka škola koja se oslanja na osobitosti francuskog jezika i francuskog opernog recitativa (J. nego zaobljeno. vox gutturis (grleni registar) i vox capitis (ĉeoni registar). I nacionalne škole romantil protstavljaju se tada općepriznatom i dominantnom stilt kanta. Najvaţnija pedagoška djela belkai XVIII st. N. Podaci o umjetnosti pjevanja u antiĉko doba zabiljeţeni su u izvještajima pisaca. Schmitt (Grossc Gi schule filr Deutsche. Pojava melodiĉkog ukrašavanja. Iffert (1895). unosi veliki preokret u pjevaĉku 1 nost. vezuju B. J. ma con soav'e dolce melodia«. MeĊutim. viva et succincta voće psallatur« (. sve do XVI st. Pariš 1945.und sprachphysiologischer Grundlage (3 sv. Chanter ou ne mnoge promjene. struktura se stiha još ra spoznaje. doziranje i tehnika disanja. Martinua. Reizcr. nazalno pjevanje na Prednjem Istoku ili stisnuti i kriĉavi naĉin pjevanja u staroj kineskoj i japanskoj vokalnoj umjetnosti. stavljale pred pjevaĉe te koje nije mogla u potpunosti riješiti tradicionalna praksa bell Vokalni izraz XIX i XX st. Milano 1923. Frossard. Entrainez. Milinković. Glucka. Nedostatke te nike uoĉio je i R. sa destruction. KaiiKapoeuH. Grka i Rimljana.: Th. Škola pevanja. 1592). u većoj ili manjoj mjeri. Machabey. 1774). Zandonai i dr. 1938. F hammer. V (Vollstdndige Singschule. poĉev od G. Lully).). Loiseau. Ulrich. — /. kao i razliĉita shvaćanja o ulozi i znaĉenju pjevane rijeĉi. Dok je u renesansnoj vokalnoj polifoniji melodija imala prevlast nad tekstom. J. sa construction. Pjevanje grĉkog nomosa zahtijevalo je visok stupanj vještine. A. — V. isticanje sadrţaja teksta i povećani orkestar traţe od p veliki opseg i intenzitet glasa. kao npr. psiholoških i tehniĉkih. L. G. W. zatim u Metzu. — L. a spominju i djelatnost uĉitelja pjevanja. Pariš 19: V. — B. Farga. Prirodnom govoru najbliţe su razne vrste deklamiranog pjevanja kao što su -> psalmodija i -> recitativ. Mei gesang aus drei Jahrhunderten. MeĊutim. Pjevaĉki pedagozi XX st. — W. fizioloških. narodne pjesme. Leipzig 19. figuriranja i koloriranja. Verdija. voće piena e naturale). pa ga s pravom smatraju utemeljiteljem modern kalne pedagogije. Šarenilo i ĉesto gotovo nevjerojatan stupanj virtuoznosti . uvijek jednakim glasom. kao što su arija ili polifoniĉko pjevanje. aequa lance. 1552. Lhotka-Kal Tehnika pjevanja. L'£tude du chant. D. Coclico. — J. The A Singing. Mozarta. P. Greiner. Vaccai. Langle u djelu Methode de du Conservatoire de musiaue (1803—04). U XVIII st. F. Buenos Aires 1947 ris 1955). M. u to vrijeme u zboru sudjeluju i -> falsetisti i -> kastrati. isto kao i zborno pjevanje u tragediji. -> Caccini u predgovoru zbirci Le Nuove musiche (1601). MeĊutim. 1558. Phvsiological basis of the art of singing. 1854). Le Bel canto. u središtu je talijanske operne umjetnosti arija s bravuroznim ornamentima i koloraturama. Syntagma musicum. kao što su npr.). II Bel Canto. Pariš 1946. Stravinskog i Schonberga. Zagreb 1940. tako u Francuskoj A. Das bewusste Singen. — H. Die altitalienische Gesangsmethode.

od reminiscencije. Holzen. III 1939). ali je saţetiji. PLAIDY. Studira tada muzikologiju u Parizu (A. — V.S 1 . — O. U toku svojih istraţivanja spomenika stare mu zike u Dalmaciji. Bel Canto: Principles and Practices. Wermsdorf. KelĊorfer. Nikolić Stamatović. Panzera. Amsterdamu i dr. — D. — R. Rosenlhal. Dustmann i Mampe-Babbonigg. plagio izvršiti otmicu. AI. PLAGALNA KADENCA Starocrkveni naĉini -> Kadenca PLAGALNI MODUSI PLAGIJAT (od lat. Umjetnost solo pjevanja. A History of Song. Aiackworth-Young. podrugivanje). Agthea i violinu kod Haasea u Dresdenu. Rimski pjesnik Martial (I st. U Zagrebu završio 1917 pravne nauke (dr iur. — G. Kassel i Basel 1956. — F. — H. Rossi. Uĉio klavir kod A. Montreux i Miinchen 1949. — P. Fngliinder. II 1895 —). Couperin). New York 1956. a 1973 podijeljuje mu Nacionalna zaklada za humanistiĉke nauke u Washingtonu nagradu u svrhu prouĉavanja evrop skih arhiva. nastala u doba Prvoga svjetskog rata (npr. U ĉast njegove 70 -godišnjice. La Voix naturelle. gdje postiţe 1925 doktorat disertacijom o J. London 1953. 1969 izdaje Sveuĉilište u Pittsburghu zbornik nauĉnih radova evropskih i ameriĉkih muzikologa u redakciji G. austrijska pjevaĉica. Husson. — C. — P. — V. De Sanclis. LIT. uz njegova uvodna predavanja. — C. Pariš 1960. Diagnostik und Padagogik der Stimme. Wolfenbiittel 1960. nije pravni pojam. — J. 1955. Honotka. L. — F. M. IV. Milano 1959. 1923. Dock. je. Hoffmeister). folklora) ili zbog neizbjeţnih meĊusobnih utjecaja. — F. Husson. uz to klavir K. Das Recht an die Melodie. Pariš 1950. — J. J. Bel Canto in its Golden Age. III 1874). se moţe odnositi na tuĊe djelo u cjelini ili na njegove bitne dijelove. Umjetnost pjevanja. 1930. God. MeĊu najpoznatija i najljepša djela te vrste idu ţalobne kompozicije posvećene J. Gcsangslcxikon in Skizzen.. Zagreb 1953 (novo pr ošireno izdanje 1975).und Gesangsunterricht. Kompoziciju studirao u Beĉu (F. A. JXO>WBO. Udine-Algarottija. 1963. Berlin i Frankfurt a. Roma. Singing: The Physical Nature of Vocal Organ. -> chiae. A Natural Approach to Singing. Wicn i Koln 1962. Lhotka-Katinski. na poziv Ameriĉkog muzikološkog društva u New York da zastupa Jugoslaviju na meĊunarodnom kongresu za muzikolo giju i da odrţi predavanje o staroj muzici Dalmacije. Pariš 1957. — W. ibid. X. — G. Kao vrstan pedagog i metodiĉar P. naknada štete). — L. B. de Chambonieresu (F. v. Koln 1935. t j. a ukoliko se radi o namjernom plagijatu. Miin chcn i Leipzig 1912 ( I I izd. Snovva. Thausing. Voice Production in Singing. Whitc. Difctti causati da un errato studio del canto. Kagcn. MocKBa i JlemiHrpaA 1948. Huslcr i Y.vagnerijanka. L'Amour de chanter. Adler).. kod lake muzike) i si. De Sanctis. Walter. 1843—65 profesor klavira na Leipziškom konzervatoriju. Kreutlcr. Hein. i on ostaje u SAD. C. kojom je tada upravljao B. Plagiat. PLAINTE (franc. Dubuque 1959 (London 1962). Vt'ien 1957. — J. Bel canto et emission italienne. O. uobiĉajen u XVII—XVIII st. The scientific Culture of the Voice. i na engleski). dragocjena muziĉka biblioteka N. La Voix chantee. u cjelini ili u pojedinim odlomcima. Brtin. Du plagiat musical. Interauteurs. LIT. Stuttgart 1960. Atcm. God. Der Kunstgesang. 1913. — O. — A. 1951. ipak spoznaje da je pravo podruĉje njegova rada muziĉka nauka. u muzici se susreće i svjesna. — R. New York 1950 (novo izd. — A. Das musikalische Plagiat. Litantc. MGG. već 1897 pjevala je u Bavreuthu. XI 1810 — Grimma. Couperin i d'Anglebert). Das Plagiat in der Tonkunst (disertacija). Hahn. propuštanje iz nemarnosti naznaĉivanja imena autora ili izvora tuĊeg djela. 1914) i Der Klavierlehrer (1874. — H. tog izdanja izlazi u Leipzigu 1927. Nje govi su uĉenici bili H. Nevina. JI. G. — A. Pirro) i Beĉu (G. — /. London 1950. U to je vrijeme Njemaĉko muzikološko društvo uvrstil o u plan svojih izdanja sabrana djela J. a 1951 nagradu Ameriĉkog vijeća nauĉnih društava. Aloser. pregledniji i jasniji. —■ R. Caslelain.). Hg. MocKBa 1962. seherzoznog stavka. 2. Die geistigcn Grundlagen des Gesanges. U tom deceniju organizirao je više muziĉkih veĉeri na kojima su. London 1965. Pa riš i Bruxelles 1957. — F. — B. njemaĉki klavirski pedagog (Hub ertusburg. a gostovala je u londonskom Covent Gardenu. On Influence and Borrowing. Kassel i Bascl 1953. Plamenca. Vrativši se u Zagreb. Wandernde Melodien. Njegova su djela Technische Studien fiir das Pianojortespiel (1852. ibid. Fernandes Lavic. Munster i. U razdoblju rane klasike pod tim je naslovom objavljeno više zbirki kompozicija lak oga karaktera. PLAICHINGER. — F. Pjevanje uĉila na beĉkom Kon zervatoriju (J. Biilo \v. Prema shvaćanju talijanske sudske prakse (npr. Louisu. Fnrnejia rojioca u ero (bH3iionorHMecKHe OCHOBBI. Walter.. Du chant. — A. je posebnu paţnju poklanjao tehniĉkom svlad avanju instrumenta. Jahrhundert (disertacija"). Nitze. W. — K. M. — N. kasnije je poduĉavao privatno. lOdun. — A. 13. Ockeghema u Plamenĉevoj redakciji. — O. izvedene 19 16) ubrajaju se u tehniĉki najnaprednije kompozicije toga vremena u Hrvatskoj i odaju umjetnika koji budno prati razvoj suvremene evropske muzike. Istaknuta '. — G. Kiihncr. pomodnih formula (npr. — H. London 1956. Landeroin. III 1868 — 19. ukrasti). Pariš 1962. Archiv fiir Urheber-. P. — Ch. Marafioli. a uz to je od rane mladosti uĉio klavir i violinu i zatim harmoniju i kontrapunkt (F. a 1970 ga to društvo bira za poĉasnog ĉlana. Paul i E. — H. u Beĉu. God. Sastavio je prvu temeljito razraĊenu teoriju vrsta udara (legato. Štampa. postaje privatni docent za muzikologiju na Univerzitetu (1928 —39). G. Pariš 1950. neovlašteno preradivanje ili imitiranje tuĊeg djela bez formalnog prisvajanja autorstva. Noć. Alartienssm-Lohmann. Ein Wegvveiser fiir Sanger und alle. parodiranja. Munchen i Basel 1965. Maragliano-Mori. sopran (Beĉ. Sliĉan je oblik -> tombeau. Laurcns. 1925 —26 korepetitor je berlinske Stadtische Oper. Lullvju (F. Saska. — R. nesvjesne imitacije tuĊeg djela koje se prethodno upoznalo i nejasno saĉuvalo u pamćenju ili od sluĉajne koincidencije koja moţe nastati zbog zajedniĉkog izvora inspiracije (npr. Tappcrt. — P. God. ili naprosto zbog općenito prihvaćenih izraţajnih sredstava jednog stilskog razdoblja. AIcNaugfit. 1960. Zurich 1956. franc. PLAMENAC. Eeopoe.: R. Baudelairea. Dragan. — \V. — J. 91 Od 1894 ĉlanica Gradske opere u Strassburgu i 1901—14 na Dvorskoj operi u Berlinu. Siclz. Caruso's Method of Voice Production. a 1954 postaje redovni profeso r za muzikologiju na Univerzitetu drţave Illinois u Urbani. variranja i si. Ilempoe. L. — V.und Theaterrecht. Od 1956 do 1958 potpredsjednik je Ameriĉkog muzikološkog društva. šala. legatissimo i portato). Sarajevo 1972. uništenje predmeta kojim je nanijeta povreda. Muzika. oslanja se na C. (-> parodija. Drugi svjetski rat spreĉava mu povratak u domovinu. New York 1951. 1955. On Studying Singing. Le Chant. 1966. Pariš 1961. Sprache und Gesang. ĉesto naziv vedrog. — A. solo-pjesme na stihove Ch. — //. J. London 1953. — //. gdje je nastupao i kao solist. Milano 1957. Musikalische Criminajia.PJEVANJE — PLAMENAC chanter. 1960). — R. Cocchi. Neue Zeitschrift fijr Musik. Gesangskunst. P. Iro. -> pozajmica'). na opernoj pozornici debitirala je u Hamburgu. Poseban oblik plagijata je prisvajanje originalnog naslova tuĊeg djela. Des possibillites inconnues dc l'organe vocal dans l'art du chant et son ćtude. 1962. jadikovka). Berlin 1961. izvedena djela suvremenih evropskih kompozitora. Aloscr. II Canto artistico. MocKBa 1962. Lhotka). Torino 1953. What happens in singing. Sprechen. — A'. Ourasco. God. Lebcndige Ordnungen durch Atmcn. Neue Grund lagen fiir den Sprach. Singen. Czernvja. PLAISANTERIE (franc. U septembru 1939 odlazi P. Gesangspadagogik. MeĊutim. Leipzig ( I I izd. Vocal Tcchnique. općenito. Špiler. Austin 1960. muzikolog i kompozitor (Zagreb. M. Le Bel canto. Neka njegova djela. Film. p. Sc hreker) i Pragu (V. Reid. Povukavši se s operne pozornice poduĉavala je pjevanje na konzervatoriju Stern u Berlinu i zatim privatno u Rodaunu kraj Beĉa. od 1831 orkestralni muziĉar u Leipzigu. Ncw York 1951. 6.MiipOBaHHe rojioca neona. 1927). Die Aussprache im Gesang. Mari. Gcering. //. i kaznene sankcije. zatim se po svetio klavirskoj pedagogiji. Janoivski. 1958. Die grossen Primadonnen: Von Bordoni bis zur Callas. Wiesbaden 1961.). Stevens (red. Das musikalisehe Motiv in Recht. Gansbacher) i kod L. u instrumentalnim suitama iz XVIII st. — AI. prenesena je 1935 iz Krka u Zagreb i povjerena na ĉuvanje Hrvatskom glazbeno m zavodu. MeĊutim. Bitterling.) prvi je izrazom plagiarius oznaĉio kradljivca stihova. 4). — E. 28. je otkrio djela Šibenĉanina Ivana Lukaĉića. 3.) 1890. London 1951. — A. . za kompozicije u spomen neĉije smrti. Sopranos of Today. IV izd. Revue internationale du droit d'auteur. Roma 1953. Das musikalische Plagiat als asthetisches Problem. Ockeghemu kao kompozitoru ehansona i moteta. 1949 (srpski prevod: O uticaju i pozajmljivanju. Thila. Miinchenu. — P. prev. Pariš 1957. povreda autorskog prava za koju su predviĊene gradanskopravne sankcije (zabrana daljnje povrede. Neki teoretiĉari smatraju da p. 1956. MGG. I. naziv. Die Sangerstimme ( I I I dopunjeno izd. Mcrlin. Novak. — F. 1950. staceato. Le Plagiat musical. Reesea i R. Pariš 1949. Lettre d'Italie. U nekim sluĉajevima teško se razlikuje p. Louis Plaidy. U francuskoj naziv za razliĉite vrste ukrasa: za vibrato kod gudaĉki h instrumenata i za predudar ili tzv. — R. Schulze i dr. Der wissende Sanger. Hcrzfeld. P. u opisanom smislu. — Ph. MocKea 1963. Hensel. — R. — H. Stuttgart 1954. 1963. u sporu protiv Modugna da je u poznatoj pjesmi Nel blu dipinto di blu navodno plagirao pjesmu // castdlo dei sogni De Marca) za postojanje plagijata u muzici nije odluĉna istovetnost nekoliko taktova dviju kompozicija nego izraţajni rezultat djela u cjelini.). The Sci ence and Art of Singing. Grosse Sangerinnen der Klassik und Romantik. Cou perin) i J. Kao violinist koncertirao najprije u Dresdenu. 1940 —41 predaje na Muziĉkom institutu u St. Solo pevanje. Ch. Louis. Rodd Alarling. Ima više oblika plagijata medu kojima se iz dvajaju: namjerno prisvajanje autorstva tuĊeg djela. revija Le Droit d'auteur. Corelliju (F. Musical Times. Judd. Rudorff. — . Bases physiologiques du chant. prisvajanje odnosno slijepo oponašanje tuĊeg umjetniĉkog ili nauĉnog djela. Zurich 1952. A. P. ne skrivena upotreba tuĊe muziĉke zamisli radi odreĊene umjetniĉke svrhe: -> preradbe. I Maestri del bel canto. — L. Magie der Stimme. Milano 1949.. A. 1947 dobiva Guggenheimovu nagradu. neoeu H necHH. Le Plagiat. Duey. Znanstvenu djelatnost Plamenĉevu privlaĉila su poglavito dva podruĉja: muziĉka prošlost Dalmacije i zapadnoevropska muzika XIV —XVI st. Schulze. O ^njia■MHKe 3Ryna MejioeeMecKoro rojroca. Lauri-Volpi. Beograd 1950. Pariš 1948. Inicijativom D. — R. 1936 izabran je za dopisnog ĉlana JAZU. Die methodisch-padagogischen Grundsatze deutscher Gesangskultur im 19. Hamburg 1957. Vr. La Voće nello studio del canto. 8. Oop. Misteri della voće umana. Etude sur le droit d'auteur. 1. ■ — E. To je i vrijeme njegove kompozitorske djelatnosti koju je kasnije potpuno napustio. i I sv. — R. 1959. Science and Singing. Sprechfunktioncn als Singaritrieb. zatim ţivi u New Yorku gdje za vrijeme rata radi u Uredu za ratne informacije (Office of War Information).: \V. die es werden wollen. Grain. Pariš 1933.

1929.£ iiber die Berliner Musik-Fachausstellung. Tri putovanja u juţnu It. Z: mao se za populariziranje trombona i duhaĉkih instrumi uopće. Vatroslav Lisinski. Anglesu. Rad JAZU. O hrvatskoj muzici u vrijeme renesanse. Od ostalih Plamenĉevih radova koji zasjecaju u podruĉje naš e mu ziĉke kulture treba istaknuti esej o Vatroslavu Lisinskom. Another Paduan Fragment of Trecento Music. IV. III 1864 — Berlin. Notes. PLATON. 1941. za koji je P. nakon njegove smrti (^ -399) boravio neko vrijem Megari. S. Knjiţevni Jug. *-366 do ^-365 i <-36i do ■«-. koji je sav ţivot proveo u Dalmaciji. sluţili kao cantusom firmu som u svojim polifonim kompozicijama. Spomenica H. 1857. 1. Papers of the American Musicological Societv. — G. Njegov najpoznatiji uĉenik bio je Aristotel. kapelnik stolnih crkava u Splitu i Hvaru u prvoj polovini XVII stoljeća. znanost (oso bito matematiku). decembra 1935 organizirao je u Zagrebu veoma vaţan koncert na kojemu su — prvi put poslije nekoliko stoljeća — ponovo izvedena djela tih kompozitora. Rad JAZU. Deux pieces de la Renaissance tirees de fonds Jlorentins. Reeseu. Osobito ga je privukao lik velikog nizozemskog majstora XV st. Codex 1J7. Strahov Monastery. solo-pjesme. 1962. u kojoj je nastava obuhvaćala govu dijalektiĉku metodu. 1954 (II izd. DJELA. 1966). kelera. Piccarda Donali. New York 1959). La Vendetta slava. RM. IX 1 Vojni muziĉar u Hannoveru i Kielu. DJELA. Sokr. 1882 —83 kapelnik katedrale u Milanu. u više ĉlanaka i predavanja. Cjelokupna djela. 3. 1960. Deutsche Instrumentenbau-Ze 1906. X. Spa: 1891 i dr. Papers read at the International Congress of Musicologv. 16. 11 — 12. 1871. 1919. La Princesse Colombine. kao i na tabulaturu iz arhiva JAZU kojom je jedan hrvatski amater. njemaĉki trombonist i muziĉki pisac (< rode am Harz. Komiĉne opere i operete: Le Serment dc M Gregoire. LIT. 1927 (II dotjerano izd. 262. za svoj instrument. iskoristio je i za upoznavanje uĉenja pitagorovaca Arhite. ibid. U sve spisima (gotovo svi su u obliku dijaloga) P. se još za vrijeme studija u Parizu poĉeo baviti zapadno evropskom muziĉkom prošlošću. La Cremaillere. Po povratku s prvoga putovanja utemeljio prvu vis školu na Zapadu. komiĉna opera Rip van Winkle (ni djelo). van den Borrenu. Zatim je objavio iscrpnu i dokumentiranu bio--bibliografsku studiju o ţivotu i radu talijanskog kompozitora Tome Cecchinija. što mu je omogućilo da taj vaţni muziĉki spomenik u potpunosti rekonstruira. I9O( vršio L. Turmmusik. u kolekciji Corpus Mensurabilis Musicae (American Institute of" cologv). sa Ockegher motetima i svjetovnim djelima. 1. Spomenica C. sigurnost u metodiĉkim postupcima i dubljinu znanstvene misli. 1923. Autour de Plamenac. Ockeghem. DRAMSKA. 1952. 1 i 2. 1886.92 PLAMENAC — PLATON of A. Rad ovih i drugih muziĉara iz Dalmacije u doba ranog baroka prikazao je P. osobito Les Cloches de Cornevill je komiĉna opera u deset godina izvedena 1000 puta u P. 1972. Antico's Frottole Intabulate. Pietro. 1915. a 19. 1913. objavljen još 1919. I sv. 1949. Nepoznat hrvatski muziĉar ranog baroka. Bentivoglio. Keyboard Music of the Late Aiiddle Ages in Faenza. O starijoj muzici Savremenik. A Reconstruction of the French Chansonnier in the Biblioteca Colombina. Seville. psalam CXII za sopran. Uĉenik P. Nezv Light on the Last Years of Carl Philipp Emanuel Bach. Riilkblick auf Entsl und erste Entzoicklung der grossen deutschen Orchester. I Platania. 4. 1933. Razvitak novih nastojanja u francuskoj muzici. kr 1969. Le Talisman. un nost i etiku. MQ. 1915. Dr. Hrvatska revija. Ivan Lukaĉić i njegovi moteti. Keyboard Music of the 141I1 Century in Codex Faenza 117. 11. Reese. autobiografija Aus dem Leben eines Posaunenvirtuosen. U svojim radovima Plamenac oĉituje veliko i temeljito zna nje. francuski kompozitor (1 31. Kasnije komponira komiĉne opere i operete od su neke bile vrlo omiljele. 1962 i ch: niera u Dijonu. je pridavao ve . knj. 1872. De Napoli. Reesea.und Motettenkomponist (disertacija). Hrvatska revija. Kongresni izvještaj IGM. Wood. Ockeghem. Te su mu osobine odavna i pribavile zasluţen meĊunarodni ugled.violinist na poĉetku XVII st. 1958—6 r. Donja Saska. kojim su se brojni kompozitori XV—XVII st. 117. Le Paradis de Mahomet. Dragan Plamenac. 13. Music of the i6th and iyth Centuries in Dalmatia. 1962. The Recently Discovered Complete Copy PLANQUETTE. INSTRUKTIVNA: Corso completo di canoni di ogni genere e fughe. Was die Geschichte der Posaune lehrt. 1884. P. PL. J. 4— 5. izdanje JAZU. 1878. U njemu je podvrgao operu Porin objektivnoj kritici i tako priredio realniju osnovu za prouĉavanje djelatnosti toga najnadarenijeg ilirskog kompozitora. ibid. Baudelairea. Music in the Adriatic Coastal Areas of the Southern Slavs. Ludwig Plass. a zatim djelovao u Ateni. < LIT. MQ. Panurge. brojne ehansonn LIT. nekoliko popularnih ondašnjih melodija. Kongresni izvještaj IGM. 2 —4. 1951. 1905. Johanncs Ockeghem ah Chanson. publikacija Ameriĉkog muzikološkog društva u Yorku. A najznatnijeg hrvatskog kompozitora u razdoblju ranog baroka. Tim Filolaja. AM. 1928. I 1903). Robert. U dijelovima drugog kodeksa XV st„ u Nacionalnoj biblioteci u Parizu prepoznao je fragmente jednog muziĉkog rukopisa koji se nalazi u Sevilli. Platoi (ili »akademska«) škola postojala je do kraja staroga vijeka i ţivjela novi procvat djelovanjem Plotina u III st. je upozorio na ranu pojavu violine u našim primorskim krajevima. Plamenac on his 7Oth birthdav. PLATANIA. ZFMW. New York 1939 (štampano 1944). 1852. Odabrani moteti {duhovni kot HGZ.. upravo najvaţniji izvor za njeno prouĉavanje. III 1848 — 28. stoljeća. 1895. Robert Planquette. Ockeghema. Guardione. The »Second« Chansonnier of the Biblioteca Riccardiana (Codex 2356). Zagreb. Uz 60-godišnjicu ţivota. 1865. 2 (iste godine takoĊer na francusko m u Revue belge de musicologie). An Unknozvn Composition by Dufay?. — IZDANJA: J. 3113. Broivsing Through a Little-Knozvn Manuscript (Prague. Pittsburgh — T. Trombonist u Kralje kapeli. je u jednom muziĉkom kodeksu Nacionalne biblioteke u Napu lju otkrio tekst i izvorni oblik nekad ĉuvenog napjeva L'homme arme. 1925. 1895. Journal of the American Musicological Societv. zbor i klavir. 1927. 4 i 1952. Ogledao se i kao kompozitor. koje su ubrzo postale pularne. jedinih saĉuvanih primjeraka triju pjesama L. Journal of the American Musicological Societv. 1863—81 direktor toga Konz« torija. u pripremi III sv. Narod Zagreb. ^427 do ^347). 1915. AM. II sv. 1936. An Unknozvn Violin Tablature of the Early I7th Century.: F. O stogodišnjici smrti Franza Schubcrta . Ivan Lukaĉić. klavirska djela (gavota. i na Siciliju (^-390 do <~388. PLAMENAC Violin Tablature of the Early ij'h Century) P. komiĉna opera Les Cloches de Corneville. u SAD i Meksiku. P. 1971. gudaĉki kvartet. Od drugih Plamenĉevih radova osobitu su paţnju pobudile njegove studije o kodeksu 117 u Faenzi. — DRAMSKA. Excerpta Colombiniana: Items of Musical Interesi in Fernando Colon's »Regestrum«. Revue belge de musicologie. 1964. faksimile izd. u zborniku Ess Musicologv in honor of D. Pjesma od kananskog veselja za ţenski zbor i orkestar (odnosno \ 1918. Na tom polju crpio je znanje prvenstveno Damona. Arti musices II. 1. — Anleitung zum Blasen des Signal-Posthorns F. Ĉetiri moteta (1564). uz to je umio vješto instrumer i birati dobra libreta. Arti music 1972. 1879. 1956. Ispravci i dopune bibliografiji djela Tome Cecchinija. Utrecht. 1972 objavio je i potpuno kritiĉko izdanje tog spomenika u seriji Corpus Mensurabilis Musicae Ameriĉkog muzikološkog instituta.40 de la Bibliotheque Kationale de Naples. God. Savremenik. grĉki filozof (Atena. Savremenik. u knjizi G. d' armonia.. Mizlera (1740 — 43). Sachsu. MGG. 1928. Music Libraries in Eastern Europe: a Visit in the Summer of 1961. . The Tzvo-Part Quodlibets in the Seville Chansonnier. Masses and Sections ( I X — XVI). — KOMPOZICIJE: u za orkestar. La Cantiniere. — Pjesme (patriotske. 1900. 1950. r. Zagreb. 1. 1927. 4. Messen (I — u kolekciji Publikationen aiterer Musik. Završivši Konzervatorij u Ps poĉeo je komponirati chansonnette.ASS. Mušica d'oggi. 1954. 1880. Rimska opera 17. 1885. Annual Meeting. Si 1887. VI E. Karstddt. 1925. kao pub] Ameriĉkog muzikološkog društva. 47). Milano 1908. 1916. 1921.: J. 1905 preuzeo od Koslecka vodstvo ansambla Bldsen God. 3. Spomenica G. D. je dobio neobiĉno široku naobrazbu u muzici i u urr nosti općenito. 1885 —1902 rektor Konzervatorija u Napulju. Baveći se starom nizozemskom muziĉkom kulturom. imao priroĊen melodijski dar. Journal of the American A^ logical Societv. 1935.: G. 1877. 1517. 26. Andreis. Annales musicologiques IV.' potpuno izdanje u faksimilu obnovljenog chansonniera u Sevilli. Kosleck). 1955. Ganne) i dr. var 1925). 1 —3. U posebnoj studiji (An Vnknoton D. Akademiju. J. IV 1907). / on the Rearrangemcnt of Faenza Codex 117. roĊenje Luja XIV i Rafael Levaković. psalam LXVII za z orkestar. 1966. utvrdio da predstavlja jedinstvenu zbirku instrumentalne muzike kasnog XIV i ranog XV st. Opere: M. 1952.. Le Clu Gaston. Dvije stare dubrovaĉke pjesme za mješoviti zbor. 1955. La Chanson dc L'Homme arme et le Ms. talijanski kompozitor (Catania : IV 1828 — Napulj. German Polyphonic Lieder of the i^th Century. Faventina. Deutsche Musiker-Ze 1920.. solo -pjesi stihove Ch. 1912. Journal of the American Musicological Societv. 1954 i Postscript toj studiji. 1934. Johannes. A PostScript to Volume II of the Collected Works of Johannes Ockeghem. Autour d'Ockeghem. pa njegova kazališna djela nisu ni < zaboravljena. Julije Skjavetić. Ludvvig. J. Koln 1958. ibid. Damonov dak Drakon bio je Platonov uĉitelj. Faenza. osobito za tzv. 1964. Blick in die mlung musikalischer Wahrzeichen deutscher Stddte. Zeitschrift fiir Schuln 1933. E. MGG III. 1962. MGG IX. Feschotte. The Publications of D. Toma Cecchini. SPISI: Die deutsche orehestrale Tonkunst in Gcfahr. 1961. — Reguier. kao i u brojnim evropskim zemljama. zapisao. Pensiero sinfonico. 1964. ibid. Obzor. P. Deutsche M -Musiker-Zeitung. uĉenik. Raimondija na i zervatoriju u Palermu. God. uĉio na Kraljevskoj vi muziĉkoj školi u Berlinu (J. SPISI: O godišnjici smrti Cesara Francka. 1921 osnovao vlastiti ansambl trublja i trombona. i objavio n njegovih mo-teta iz zbirke Sacrae Cantiones (1620) s historijsko-kritiĉkim uvodom. DJELA. Bachs Clarintrompeter und seine Kunst. MQ. Alcune osservazioni sulla struttura del Codice u Biblioteca comunale di Faenza (L'Ars nova italiana del Trecento III). 1874.293. Tragom Ivana Lukaĉića i nekih njegovih suvremenika. G. LIT. Nezv Light on Codex Faenza 117. Music in the Renaissance. VI.: J. Kongresni izvještaj Belgijskog arheološkog udruţenja u Brugesu. 1954. — VOKALNA: simfonija sa zborom. 1951. Zur »L'homme arme«-Frage. Poduzimao je uspješne tu: kao virtuoz na trombonu. Spomenica Ch. Pietro Platania. tato. O tristogodišnjici tvorca francuske opere. 4. X. DJELA: simfonije. MGG. P. 1959). — G. Bio-bibliografijska studija. napitnice. Ce 1970. 1947 (II dotjerano izd. Leipzig 1972. 1938. 3. 1934. 1928 — 29.

III 1924 —). koja se prakticira na televiziji. poznat je u zabavnoj muzici osobito po snimkama gitariste Lesa Paula. u Radio-Beogradu i Radio-Zagrebu i dr. Vuĉković kao estetiĉar i sociolog muzike (opseţan predgovor estetiĉkim i so ciološki m studijama V. Protagora. Skladatelji Gallus-Plautzius-Dolar in njihovo delo (Les compositeurs Gallus -Plautzius-Dolar et leur ocuvre). Purcell. koncert za obou. obligatni violonĉelo i bas. Le Celebrazioni dcl 1963. filmu i kod snimanja plo ĉa. S pomoću tehnike plavbacka mogu se iskljuĉiti nepoţeljne zvuĉne smetnje koje su inaĉe pri neposrednom sni manju neizbjeţne. kaţe o muzici kao filozof i muziĉki estetiĉar (etiĉar). — Više melodrama. 1969. 1961—62 (suradnici B. 1968 i Muzika iz raznih aspekata. Znatnim darom zapaţanja. Ljubljana 1963. — F. Tada je otvorio trgovinu muzikalija. — J. Protivi se pretjeranoj upotrebi instrumenata. Popović. 6. 8. Zbirka sadrţi 3 mise. zatim se taj tonski zapis pri snimanju televizijske emisije ili filma preko zvuĉnika emitira i ponovno presnimava. talijanski kompozitor. MGG X. 6 sonata za ĉembalo . 1743. 1933. kritike. J. Deutsche Akademie der Wissenschaften. Vuĉkovića. Musicks Hand-maide za virginal. Zahl und Gestalt bei Platon und Aristoteles. LIT. 3. Richtcr. As. Uvod u muziĉku umetnost . — IV". Vjerojatno od 1722 u Wiirzburgu. Jarnach. F. Leipzig 1933). Pra ţakom uredio spomenicu povodom 90. I 1641). 1959. P. Mainz 1959. 1623 — London. 1684. narod eeskv i slovenskv. zatim publicist i od 1969 profesor teoretskih predmeta na Muziĉkoj školi Isidor Bajić u Novom Sadu. 4 sonate za ĉembalo. muziĉki leksikon (s grupom autora).— E.. oko 1700 — Wurzburg. Poerstera. Schcrzo na temu O. sonata za violinu i bas. — IV 7 . Aiuzika u školi. engleski muziĉki nakladnik (Norwich. Giovanni Platti (Precisazioni sul Settccento). Sborovd Ivorba J. Kapellmeister des Mainzer Erzbischofs von Kronberg. Tako se postiţe efekt cijelog ansambla. Malipiero (/ Classici dclla mušica itahana. Zur Wissenschaftslehre von der Musik bei Platon und Aristoteles. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. 1662. Instrumental Ayres (3 sv. Škronp. Prime ricognizioni dello stile violoncellistico plattiano. O. 28 koncerata za violonĉelo. U rukopisu: 5 koncerata za ĉembalo. 1967. što potvrĊuje i opaska u knjizi umrlih. Sistem p. Giovanni Benedetto. in arte compositionis 10 et 12 voeum non habens šibi parem«. Requicm\ psalam L. Halle 1923. Zobelev (1951). pod utjecajem J. — J. — Kompozicije za orgulje i za harfu. Hoffmann-Erbrecht. — L. 10 Sacrmn convivium. kompozitor (? — Mainz. X. 1967. 2. i P. — J.: //. 1936 — 1938. W. Ph. preteţno govori o mnogo širem podruĉju umjetnosti općenito.). Leipzig 1899. 1956. Mušica Disciplina. od kojih većinu otklanja. sonata za 2 violine i bas. 1672. 1928. Fibich rnclodramatik. Torrefranca. Jandĉkova tvorba sborovd. 93 Gottron. Neue Jahrbiicher fiir Wissenschaft und Jugendbildung. ĉeški muzikolog. usavršavao se na Sorbonnei u Parizu. Ostrĉila. Bonaccorsi. —■ SPISI: Z. Gabriel Plautz — dvorni kapelnik v Mainzu. Der Ursprung der Musik. 1962. Izvornost u tematici. 1673.). 3 sonate za flautu obj. Kongressbericht Hamburg. nakon oĉeve smrti vodio poduzeće do 1707. Poĉeti (R. Zbirka eseja Muziĉki portreti i profili. 1681. 2. Jeremiaš. R. HorTmann-Erbrecht (Mitteldeutsches Alusikarchiv. Dušan. Zahl und Klang bei Platon (disertacija). A Musicall Banquet (3 sv. — Opera Arianna. The Aiusical Companion (sadrţi i n ekoliko Plavfordovih kompozicija). Handschin. — Isti. u II i I I I izd. muziĉar na dvoru kneza biskupa (oboist. Locke. DJELA. Firenze 1963. Bern 1952. suita za klavir. 1651. — E..). — L. Njegove su kompozicije. DJELA. Henry. Bavljenje muzikom postaje vrijedno tek onoga ĉasa kad se poveţe s -> etosom. Smctanova tvorba sborovd. fantazija za violinu i klavir. B. instrumentalist i pjevaĉ (Venecija. Ilofler. Sin Johna. 1961.. Aschaffenburgi. Alantuani. 1941. metodskog priruĉnika Muziĉko vaspitanjc. The Theater of Alusic. odnosno multiplayback sastoji se od snimanja u više faza. 1931. 1652. Berlin 1924 (II izd. Blo\v i dr. AloutsopouloS) La Musique dans l'oeuvre de Platon. Stcnzcl. O. P. Fabbri. Torrefranca. MDCXXII. 1673. Torrefranca oznaĉuje Plattija kao stvaraoca »dramatske klavirske sonate«. Novaka. P. što se kod p. Dva Ude. 4 ricercara za violinu i violonĉelo obj. 1652. Kako se sluša umetniĉka muzika. godišnjice roĊenja J. Gibbons. Kantate: Nedelc svalodušni. Nastavio je s objavljivanjem vrijednih zbirka koje su. AFMVC. Maz. a odlikuju se bogatstvom melodijske invencije. 1653. Rcgncr. Finalni se tonski zapis dobiva nadosnimavanjem glasa ili dijela orkestralne partiture na već snimljenu podlogu (matrica).PLATON — PLAYFORD vaţnost muzici. 1 Ave mariš stella i 12 marijanskih moteta. se u njima sluţi vertikalnim i horizontal nim principima oblikovanja te uz snaţnu invenciju pruţa dokaz 0 razvijenom smislu za zvukovnost i za izbor kontrastnih tema. — Isti. osobito zborovi.: 12 klavirskih sonata obj. 3 Magnifikata. Inspektor za muziku u Savjetu za prosvjetu SR Srbije (1955—60). Apollo's Banquet. dok pjevaĉ ili glumac sinhrono markira pjevanje odnosno govor. — D. 1950. DJELA: O porcklu muzike. Z. Plautzius). MGG. 1956 završio studij klavira kod C.. 1720). B. 1673—84. umjetniĉka intencija i nauĉna spoznaja. 1941. 1961 i druge monografije. Th. Gottron. tonove i njihove odnose odreĊuje bro jevima. 5. muziĉki nakladnik (London. Pariš 1959. Jedina dosad poznata štampana zbirka kompozicija objavljena je u Aschaffenburgu (1622) pod naslovom Flosculus vernalis. Torrefranca. sonata za 2 oboe i bas. Dugogodišnji muziĉki kritiĉar u listovima 20 oktobar. 2 introita. PLAVEC. PLAVEC (Plautz. Cvetko. 1954. Ljubljana 1970. 1964. 1935. B. 1953. 1944. 4. Prvi zvuĉi. 1930— 48 gimnazijski profesor i zborovoda. 1948—64 profesor na Univerzitetu u Pragu. Štampana u Niirnbergu: 6 koncerata za obligatni ĉembalo i gudaĉe op. P. Debeljak). 1940. 4 ricercara za violinu i violonĉelo. 1941. pod naslovom Umetnost i umetniĉko delo). Plato und dic sogennantcn Pvthagoreer. Ljubljana 1958. 1671 i 1677 (XX izd. ■— A. O. 1669. udţbenik za škole VK radnika. Psalms and Hymns za glas i orgulje. Oĉito rodom iz Kranjske. zadaća muzike nije da besmisleno uveseljava. F. — Al. O. Aluziĉka umetnost. Politika. Bensona. J. — A.). tehnika snimanja muzike ili drugih zvuĉnih efekata. Note integrative in margine alla monografia di F. Foerstera i V. Svmposion (Gozba). 1729. XI 1686). nego da pridonosi skladnom oblikovanju duha i da ublaţuje afekte. I. Die Musik im platonischen Staate. — A. Lipp. Muziĉka umetnost. Musikalische Sinndeutung des antikcn Nomos. — D. God. MGG. kao i izdanja njegova oca. — Isti. 12 so nata za violonĉelo. Gabriel Plautz. violonĉelist i ĉem balist).sur legoiit italicn op.. Suprotna je -* sinkronizaciji u tome. -tehnike u tonskom studiju prethodno realizira zvuĉna i l i muziĉka snimka i to optimalnih kvaliteta. 1954 —61 ureĊivao ĉasopis Suvremeni akordi. Kompozicije odaju utjecaje nizozemske i venecijanske škole. Moje dete i muzika. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. . 1742. I 1763). Gabriel. — J. Slabat mater. Giovanni Benedetto Platti e la sonata moderna. sacras cantiones. — A. Svaki muziĉki predmet o kojemu raspravlja ugraĊen je u njegovu jedinstvenu filozofsku sliku svijeta. Missas aKasgue laudes B. 1. 1. ORKESTRALNA: Lclni ouvertura. jer se i sam naziva Carniolus. A Cataloguc of Ali the Musick Bookes that Have Been Printed in England. violinist. 1941. & 8 vocibus cum basso generali. 1962. PLAVŠA. Ahhcrs. Courtly Alasquing Ayrcs. Maribor 1967. God. razlikuje se od onoga što kaţe kao umjetnik i muziĉki teoretiĉ ar. Cvetko. Zich.: J. kompozitor i zborovoda (Hermanuv Mestec. — CRKVENA: 6 misa. — VOKALNA. osigurale tvrtki P. ĉlanci. bio je od 1612 kapelnik nadbiskupa u Mainzu. Aly. Ać. gdje se kaţe: »capellae magister eximjus in musicis instrumentis exquisitissimus. RMI. Time]. 3 Salve re-giiia. 11. Foerstra. 1948. Banister. a kraće je vrijeme djelovao u Umjetniĉkom ansamblu Doma JNA i u Školi za vaspitaĉe u Beo gradu. M. — A. 1957. 1669. Zich) i kompoziciju (J. Nejedly. Giovanni Bcnedetto Platti. B. NIN. a od 1651 vodio vlastitu nakladu u kojoj je objavljivao zbirke s djelima istaknutih suvremenih engleskih kompozitora (J. Kod zabavne muzike sistem p. se upotrebljava i kod višestrukog nadosnimavanja jednog instrumenta ili glasa u razliĉitim melodijskim linijama. Jedino liru i kitaru smatra vrijednima da budu priznate. Zbori. 1934. — E. Kratil. jasnoćom izlaganja i izvornošću stila ide medu istaknute suvremene jugoslavenske muziĉke pisce i kritiĉare. 1950. 1967.. Vetter. 1920) i L.. 21 sonata za violinu.. Gottron i D. La Creazionc dclla sonata drammatica rivendicata all'Italia: Giovanni Platti il grande. je za ţivota bio veoma uvaţen kompozitor. koji je zapravo rezultat sviranja ili pjevanja samo jedne jedine osobe. III 1905 —). 1935.es Jahrbuch. LIT. 1757). nego kao mislilac. Select Musicall Ayrcs and Dialogues. Alusick's Recrealion. 4. M. 1651 (nekoliko izdanja do 1728). 1940. komorni tenorist. Catch thai Catch Can.: F. Zakoni. Od 1639 ţivio u Londonu. Gorgija. 1943. 1666. — VOKALSA : 3 oratorija. The Pleasant Companion. Platons Stellung zur praktischen und spekulativen Musiktheorie . Muziĉkoj problematici ne pristupa kao muziĉar. smatrajući da su njezini pokreti analog ni gibanjima ljudske duše i da3 prema tome. istaknuto mjesto medu engleskim nakladnicima. Gabriel Plautz 1612 — 1641. Dic Lchrc vom Ethos in der griechischen Musik. H. PLAYBACK. Lohmann. 1943 i Ncstnrtelnd ves. F. Berlin 1961. 2 Ave Maria. studije i ĉlanci. Borba. 1943. a tek se iznimno osvrće na muziĉke pojave u uţem smislu. muzikolog i kritiĉar (Sopot. PLATTI. Medu Platonovim spisima zanimljivim za muziĉku nauku nalaze se: Drţava. The Prcscnt Practice of Alusick. 13. Basel 1951. Gottron. eseji. 1927. X. I. Erić i M. 2. 1653. 5. solo-pjesme. scenska muzika. Kirchenmusikalisch. 1940. apud Balthas. Sonnatas in 3 Parts H. Histoire de la musique slovene. Fedro. Od 1954 glav ni je urednik ĉasopisa Hudebni Vychova. 1663. Tagore). Od 1975 profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Mariae continens 3. Fibich — mistr ĉeške balady. D. Platos Musiktheorie (disertacija).. Liĉara na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. Bio je predavaĉ. 1968. IX S TR U Al E N TA ENA. simfonijska predigra Od veku do veku. 1910. Foerster). Cvetko. Purcella. Meditace za violu i klavir. 6 sonata za popreĉnu flautu solo ili uz violonĉelo op. Ponekad je jako naglašena politiĉka tendencija. Halle 1924. Una nuova fonte per la conoscenza di Giovanni Platti e del suo »Miscrere«. arije. Co. Tu je do 1647 radio u nakladnom poduzeću J. Fedon. LIT. — Variacc na vdnoĉnikoledu za klavir. serenata. 1940. Istituzioni e Monumenti dell1 Arte Alusicale Italiana. The Division Violin. Choice Songs and Ayres (5 sv. kantate. NOVA IZD. formi i harmoniji izdiţu Plattija iznad njegovih talijanskih suvremenika. Josef. Studirao u Pragu muzikologiju (Z. John. ZFMW. dvopjevi. Ono što P. 1962. Mainzer Musikgeschichte von 1500 bis 1800. stoletja. Zborovi. The Timaeus Scale. 1928. 6 sonata za ĉembalo op. — A. 1954). U Platonovim idejama o muzici suoĉavaju se filozofska misao. Byrd. O jugoslovanski glasbi.. The Trcasury of Alusick. Morlev. Platon. obj. Bartošem i P. muziĉki pedagog i suradnik radio-stanica. Vcttcr. dakle kao neposrednoga preteĉu beĉkoga kla siĉnog stila u klavirskoj muzici. Abcrt. IZDANJA: The English Dancing Masler. V 1657—■?. Muzikološki zbornik. n. — Sa J. Inspirirajući se pita gorovskom naukom. Alusick's Dclight on the Cithren. PLAYFORD. 1682. —J. 1962.1742. Chigiana. D. Frank. 1949. DJELA. Richtcr. promovirao 1929. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. Aut hore Gabriele PlaMzio Carniolo. 1685. 1972.

. Chopina). Schein. London 1954. bila je u svojoj biti dvorska. ■ — M. Aiša.hercegovaĉkih kompozi tora. Mercurius Musicus. Najraniji oblici plesa još se danas. U suiti plesovi gube prvotnu fun ju. Dean-Smith. nasuprot starijim obrednim kolima — ko-reutika). meĊutim. MeĊutim. Pjesma banjaluĉkih radnika. Ĉehoslovaĉka. a zatim od 1945 ponovno u Banjoj Luci dirigent pozorišta. oblici vjerovanja. stupanj kulturnog razvoja. saĉuvani su zapisi popular basse danse koji se izvodio polaganim koracima. Na Konzervatoriju u Pragu uĉio orgulje.). djelomiĉno neizmijenjeni. 1699 — 1702. susreću kod primitivnih naroda. The Banguel of Music (6 sv. Ples moţe biti spontan. U daljem razvoju. menuet dvorski ples nailazi na sve oštriju kritiku. glavno je ţarište te prakse bio burgu ski dvor. 1700. Ples je sredstvo ekstatiĉnog sjedinjenj'a s boţanstvom. Postojali su . 1962. H. Sjećanje. — VOKALNA. ĉesto se prepleću. jedan ples ne uţiva apsolutnu prednost nad ostalima. Mletaĉki trgovac. Iz stare Bosne. pripada Italiji. a klerici su rado plesali u proMenada iz Tetova. Ona. John Plavford and 17 th Centurv Music Publishing. 18. plesom se katkad ţeli nešto priopćiti. Zaspala djevojka i dr. koji uz polagani (bassa danza) opisuju ţivahne sove (saltarello. Solo-pjesme: Zašto. LIT. Ch. uve se plešu i kola. kultivira ne samo kao društveni ples. Otkako je Banjaluka postala. Grivna. postepeno prodire u opći ziĉki stil tek u XVIII st. ples moţe poprimiti i odreĊeno znaĉenje. U Italiji se od sredine XV st. sarabande gigue i dr. Vodeći novi ples je men Ples se u XVII st. da i u muziĉkim' mama ĉije je po jetlo vezano uz r u rondeauu i ba (XIII—XV st. Mezopotamija).). — Iz XV st. II. raširen u Engleskoj već mnogo rar DJELA. Italiji i Njemaĉkoj.94 PLAYFORD — PLES jednoglasni plesn: pjevi s latinski] francuskim teksi a kasnije i s njer kim. koje je ponekad urodilo posve novim oblicima (npr. 1927. I 1961). plesovi su kao iskon ski oblici umjetniĉkog izraţavanja nalazili i dalje svcj put. Jaroslav. Perioc princip plesne muzike.: F. Po karakter u je to dvorski ples uz preteţno \ glasnu muziĉku pratnju (melodiji u tenoru dodavale su se d improvizirane dionice). ili kao zasebna djela (valceri F. Smith. improviziran izraz trenutnog raspoloţenja. on istjeruje zloduha. improvizacija postepeno ustupa mj toĉno fiksiranim predlošcima. On je ponekad manifestacija individualne volje. ili oblik instrumentalne muzike u suiti. Plavford. IZDANJA: The Theater of Music. i u simfoniji i drugim kompozicijama klas: oblika (menuet). nego nalazi novu sna afirmaciju kao oblik scenske umjetnosti u dvorskom baletu i p nim toĉkama francuske opere. ţetelaĉki i ljubavni p. narodni i društveni. Nakon djelovanja u Nišu (1937—40) postao 1941 direktor Muziĉke škole i horovoĊa pjevaĉkog društva Branko u Podgorici (danas Titograd) gdje je 1942 kao antifašist interniran. p se u otvorenim parovima u koloni.). Plesalo se teţno u kolu koji se. Operetska revija OdgoĊena noć. 1695 —96. LIT. piva). Ja sam voleo. ne nailazi na velik odjek u dvorskim krugovima. objaviti ili prikazati. Tunes to the Psalms of David. u suitu (J. Matura. a i njegovo stapanje s drugim umjetnostima. dok ga Francuska re lucija nije posve ukinula. X. U povijesti evrop skog plesa dolazi do velikog zastoja u do ba ranog kršćanstva. p. Svoj najviši umjetniĉki do met plesovi su doţivjeli u scenskom obliku. U prvoj polovini X st. 1918. 1. Skopju i Beogradu. teţište s vokalne muzike pri na instrumentalnu. ili pravilima i namjenom strogo fiksirana forma. quadernaria. Gospodin od Pursonjaka. meĊutim. 1617). 1688. osobito francuski branle. pri< ţio i ples u parov: Miran ples u par ma. Vodeća uloga u XVI st. Pulver. u koju iz plesne muzike 1 takt sa stupnjevanim akcentima (teške i lake dobe). Music Publishing in the British Isles. 1686 — 87. U promjeni stila oko 1600 znatn' ulogu odigrala i engleska plesna muzika za consort i za virgi ona je pridonijela da u XVII st. poslije kojega jedi grupni ples brzo postaje prir. Nezu Songs By Tom D'Urfey (2 sv. V. John Plavford. Oko i6co poĉinje i povezivanje neke plesova u zatvoren slijed. bio je raširen i u XVI st. 1699. Obje vrste plesa. II — IV. U dri polovini XVIII st. gdje pl stvo postavlja nova mjerila za društveni ples koji se sve više vija. Hasanaginica. 1694. lišen svih pretenzija da bude simbol.: Z. Spli tu. Deliciae Musicae (4 sv. Zlatija. Music News and Herald. Kidson. Time zapoĉinje dug niz stiliziranih plesova u evrop instrumentalnoj muzici: oni će se pojavljivati ne samo u si nego pojedinaĉno. Ċutim.). izraz ili slika bilo ĉega. Ĉesto imaju magiĉno znaĉenje: lovaĉki plesovi treba da osi guraju uspjeh u lovu. Nit ja spavam i dr. Društvena uglaĊenost i kultura. I elmann je isprva rao preteţno jed glasno ili heterofi Većinom se noti melodijska okosr koju je sviraĉ A. Sarajevo 1961. <. operetski i orkestarski dirigent i horovoĊa u Mariboru. 1698 — 1700. sve to odreĊuje stil plesa. — J. PLECITY. oni postaju stilizirani stavci koji nisu više namijenjeni ple: izvedbi. Horovi: Mi smo brod. PriroĊene osobine plemena i naroda. 1954 —58 dirigent i glavni muziĉki urednik Radio -stanice u Titogradu. 1931 —37 pozorišni dirigent i horo voĊa pjevaĉkih društava Pelagić. Scenska muzika za pozorišne komade: Poţar strasti. Trzalica PLEKTRON PLES. a bolesniku vraća zdravlje. primat je pripao Francuskoj. koju su francuski plesni 1 telji proširili po Evropi. U to vrijeme odigrao je veliku ul engleski country dance. Oko 1200 u organumu je postojala ritmika blis ka plesnoj. U nje susreću plesovi razliĉita nacionalnog podrijetla — allema courante. MQ. horovoĊa društva Pelagić i od 1946 nastavnik na novoosnovanoj Muziĉkoj školi. moresca. Orpheus Britannicus H. Humphries i W. — DRAMSKA. u mnogim starim kulturama igra veliku ulogu u obredima i ceremonijama (Egipat.V st. bakrorez. u svom kraj njem obliku takav ples postaje pantomima. utjecaj okoline. Nizozemski vokalni stil ustupa mj pravilnije ritmiziranoj polifoniji. cesijama. DJELA: kompozicije za klavir. MGG. Mvić. 1514 p kom izvedbe obog vao raznim figurama. 1922—31 operski. Uz brojne plesove u parovima. Do kraja rata proveo u logorima u Albaniji. Tiskani primjerci plesne mu saĉuvam su od 1529 dalje. Analogni princip. — Ch. Kuĉukaliĉ. Improvizirana pli muzika srednjo kovnih sviraĉa (nj Spielleute) saĉuva] u zapisima poĉ od kraja XIII st. pojavljuju vaţni t tati o plesu. kor s pantomimiĉ kim plesnim pokretima u starogrĉkoj drami— orkestika. Na skupine nalazi se polagani ples u parovima. U društvenim pl vima vlada priliĉna slo boda izbora sve do sredine XVII st.). Zona Zamfirova. Harmonia Sacra. kao -> balet ili slobodan (moderan) ples. Oko 1600 poĉinje plesna muzika mnogo znatnije utjecat: muziĉki stil općenito. Thesaurus Musicus. a još ĉešće je ĉvrsto povezan s okolinom i uvjetovan obiĉajima i nazorima odreĊenog društva. VIII 1901 — Banja Luka. Od povijesnog doba ĉovjeĉanstva. na nji nadovezuje brţa galliarda. Durer. 1688 — 92. a sliĉan smisao imaju i ratni. pavana. ĉiji su plesovi uzor dvorski graĊanskim krugovima ostalih zemalja. Plesu moţe biti sadrţaj samo po kret. MeĊutim. dirigent i kompozitor ĉeškog porijekla (Kladno. Purcella (2 sv. Likovi savremenih bosansko. Veoma popularna kao grupni i p dinaĉni pantomimiĉki ples bila je od XV st. Seljaĉki plesni par. God. God. Plesovi primitivna ĉovjeka snaţno izraţavaju duševna stanja i tijesno su vezani uz odreĊenu pri liku. kad je ojaĉao graĊanski staleţ. Man dragola. slijed ritmiĉkih pokreta tijela s umjetniĉkim obiljeţji ma. jer ga je crkva zbog njegove povezanosti s poganskim obredima i erotiĉke naglašenosti odstranila iz svog rituala. Fi cuski društveni ples poslije 1650 ne izvodi se više u kolu. redovito popraćen muzikom. Nada i Sloga u Banjoj Luci.

odnosno djevojka za udaju. Drugdje ples ima ulogu u namjenskom privreĊivanju. Chujoy. 1959). u 3 sv. Juţnoame-riĉkog. bu nara i si. 1918 — 19. Wien 1920. u izdanju Instrumental Music (priredio D. Eine VPeltgeschichte des Tanzes. — P. npr. — O. Nasuprot tim plesovima. Na nekim podruĉjima kolo ima selekcijsku ulogu. djelomiĉno se danas primenjuju za Novu godinu. a napose kozaraĉko kolo. 1953. . New York 1963. kako bi prije došlo proljeće i sunce. kao Tanz und Tanz musik. G. ognjišta ili kućnog stupa zadrţalo se djelomice i do danas. The Dance: An Historical Survey. Pariš 1932 (novo izd. J. steĉcima. šala. Sonner. npr. Ravela (Blues iz violinske sonate). London i New York 1924. Kfeneka (Johny spielt auf) i drugih. Toutes les Danses moderncs. Izvor novih društvenih plesova nije više Evropa. — O. 1941. 1935. krumpir. — D. Czcrzmnski. U kolu dolazi do upoznavanja. ostatak davnih plesova za lovinu. Nije. 1955). — C. Sharp i A. hebrejski 1955). toĉnije afrokubanskog podrijetla je tango.PLES U Francuskoj se taj ples. U nekim se krajevima saĉuvao ples zajc ili zec (zeĉko kolo). Nettl. Magijsko oplesivanje oko sela. presudnu ulogu u njima odigrao je crnaĉki element. ipak se u njima nazire neka dašnja magijska funkcija koja je negdje jaĉe izraţena. za lan. razigrano bezbriţni eha eha eha. Pariš 1966. — F. — O. rock'n roll. omogućili su da su se u kolo hvatali borci (danas omla - društveni. Ples ima i odreĊenu odgojnu i obrazovnu ulogu. a namjena mu je uglavnom tro struka: zaštita od bolesti. Makedonske rusalije. Misli se iz nose improviziranim. odnosno udobrovolji duh pokojnika. Slavenskog su podrijetla veoma popularna pol-ka (iz Ĉeške) i ma-zurka (iz Poljske). franc. Histoire de la Danse. Ostaci ratarskih plesova u kojima se istiĉe magija za urod poljoprivrednih dobara. Charles. Firenze 1962. Junk. — J. Plesom su se naši preci borili i protiv zmija. Musik und Tanz. Leipzig 1930. AFMW. Zeitschrift fiir Volkskunde. — M. M. a neki plesni obiĉaji omogućuju im i dramsko izraţavanje. koji se susreću još u XIX st. U isto vrijeme postaju moderni ttvostep i onestep. Stuttgart 1959. Leipzig 1966. — W. Vaţne su dalje etape u razvoju društvenoga plesa XX st. — P. 1962).). snaţno prisutan u ritmovima i pokretima. AML. Halle 1926. kad sluţe bolje m organiziranju društveno-zabavnoga ţivota. već prvenstveno magijski faktor u borbi za ţivotni prosperitet. — V. D'Aronco. Jur jevu. kao Gesellschaftstanz. koji imaju svrhu da otjeraju zimu. Dances of England and Frarce from 1450 to 1600. Nadovezani uz proljetne plesne obiĉaje. ponajĉešće deseteraĉkim dvostihovima koji se pjevaju ili uzvikuju. meringue. Društvena uloga narodnih plesova. — R. koji oko 1950 poprima razna imena: jitterbug. javljaju se revolucionarne promjene i u plesu. imitiranje radnih pokreta plesanjem. Nema povijesnih podataka koji bi jasnije objasnili rezultate miješanja i meĊusobnih proţimanja kultura raz nih sredina i slojeva na našem podruĉju. repu i drugo. ragtime i njemu srodan foxtrott. — C. nego i mnoge druge evropske gradove. pa ĉak i tada kada raskriţje nije blizu. koji doţivljava vrhunac popularnosti u Evropi 1912. London 1954. je najveću popularnost stekao valcer koji je osvojio ne samo Beĉ. ali postoje i naopaĉka kola. sa davno zaboravljenom namjerom da se zavara. Der Tanz. U njemu se odabire budući braĉni drug. potreba za ritmiĉkim izraţava njem osjećaja pokretima. u svadbi kao pomoć mladom paru. stih koji na naĉin starih improviziranih dvostihova izvikuje pojedinac. Danas. Dolmetsch. Der Hoftanz. Stuttgart 1930. 1935. — W. Pariš 1932. 95 Stoga je veoma teško odrediti starost. Sihcstcr. — F. takoĊer raspela ili male kapelice. juţnoameriĉki plesovi kreolskih Crnaca prirodniji su i strastveniji: to su. bebop. LIT. konoplju. o pokladama. a ostali prihvaćaju. Bic. segnidilla) nisu ušli u plesne dvorane. — V. od najjednostavnijih do veoma sloţenih. ali i plodnost. priredio K. Cambridge (Mass. rijetkim freskama i u arhivskim podacima. kad narodni plesovi imaju preteţno društvenu funkciju. djeca poprimaju manire odraslih. priredio J. koji su se rodili u sjevernoame-riĉkoj industrijskoj civilizaciji. — G. 1925). dodira. Podrijetlo plesova protiv zlih sila i demona. Nettl. Miillcr-Blattau). rtimba. osim vjerovanja da njihov ples ozdravljuje. Prvi sjevernoameriĉki crnaĉki ples koji dolazi u Evropu (oko 1900) je cakezvalk. po mišljenju naroda veoma opasna m jesta. njem. Povijesni. Prudhommeau. Hughes). Giinthcr i H. MQ. Posebno mjesto i ulogu imali su partizanski plesovi. Die Tanzmusik im deutschen Mittelalter. Giinther. — H. 1937 i 1938. naime. ali su naišli na širok odaziv u umjetniĉkoj muzici. Der Tanz als Bevvegungsphanomen. Wecge. About Dance and Dance Music in the Later Middle Ages. Sam ulazak u kolo oznaĉuje da je mladić dozreo za ţenidbu. ali i vaţnih odluka. Lach. 1938. imali su posebnu društvenu i obrazovnu funkciju. njegove su dalje metamorfoze bile anglaise. bolero. — R. U XIX st. London 1949(11 izd. szving i boogie woogie. Die Tanze des Mittelalters. salatu. obavljaju zajedniĉke poslove vezane uz ples. Osobito vaţno mjesto zauzimaju narodni plesovi za zimskog solsticija. Dances of Spain and Italy from 1400 to 1600. — Tanzbibliographie (izd. Hindemitha (Suite 1922). Jahrhundert. skupljaju priloge za izgradnju škole. Handbuch des Tanzes.: A. Povijest plesa XX st. a negdje slabije. Postoji velik raspon plesova. B. Dance Tunes of the I5 th Century. usvajajući njihovu organizaciju i vladanje. nego Sjeverna i Juţna Amerika. Medu plesove za zdravlje. Ać. Oppi. La Danse grecque antique. Ta su se kola izvodila i na groblju. The Dance in Classical Music. bajao. usko je povezana s pojavom i razvojem -> jazza. ali i u vezi s vegetacijskim kultovima. nadalje shimmy. Hohe Schule der Musik (izd. Piano Rag Music. izd. od solistiĉkih do kolektivnih. vjerski i drugi razlozi pridonijeli su da se na podruĉju Jugoslavije razvije velik broj narodnih plesova. a stvorili su ih urbanizirani Crnci. Ivanjdanu i si. New York 1949. samba. kola koja se plešu na suprotnu stranu. Kinkeldcy. Tango). — V. Zur Geschichte des Gesellschaftstanzes im 18. španj. Ne stavljaju se sluĉajno na ta. nagon za kolektivnim izrazom. 1716 muzici XX st. 1967). U nekim krajevima kolo je javna tribina na kojoj se analiziraju i kritiziraju dogaĊaji iz ţivota sela. kojima se teško moţe ustanoviti jedinstvena osnova. Geschichte des Tanzes in Deutschland (2 sv. te cotillon i ĉetvorka quadrille). Oponašajući starije. — O. Salmen. 1944. Modern Bailroom Dancing. — G. Kolo iz Sutomora NARODNI PLESOVI U JUGOSLAVIJI. u prvom redu. Schdfer. ispituje njegova snaga i vitalnost. P. Potsdam 1937. Wissenschaft und Bildung. Storia della Danza popolare e d'Arte. Berlin 1906 (III izd. Plesovi uz rad ili o radu. Gombosi. pojavu i podrijetlo narodnih plesova. Leipzig 1862. London 1927 (II prer. U prošlosti ples nije bio samo rezultat oslobaĊanja viška snage. Hamburg 1962. štovanje kućnih duhova i potvrĊi vanje vlasništva. od ritmiĉki jednostavnih do plesova sa veoma sloţenim neparnim ritmovima. sluĉajno da se ponegdje kola plešu na kriţanju putova. The Dance Encyclopedia. kuće. — M. ekonomski. Petermann). Gombosi. Berlin 1933 (engl. Wiora i W. okolice pa i vaţnija svjetska zbivanja. Vom Schamanentanz zur Rumba. Milhauda (Rag— Caprices). osim nešto veoma malo na nadgrobnim spomenicima. Tanzmusik. The Story of Dance Music. mogu se spomenuti i plesovi oko drveća. gusje nica i raznih drugih ţivotinja. Vom Kulttanz zum Jazz. IVolf. Novi plesni ritmovi odrazili su se i u djelima mnogih suvremenih kompozitora: Stra-vinskog (Ragtime. Ritmovi španjolskih plesova (fandango. nešto izmijenjen pretvorio u contredanse. — A. calypso i manje zanosni. oni su ispunjeni osnovnom magijskom namjenom za buĊenje i unapreĊivanje vegetacije. Sachs. u najrazliĉitijim prostor nim shemama. New York 1947 (njem. Leipzig 1886 (novo izd. Stauder. do prvih ljubavnih pogleda.) 1959. Usporedo s radikalnim pokretom u Stranica iz Plesne škole. Jednostavni pokreti i melodija. krije sova i izvora. — D. Normalno se kola vode za suncem ili »naoposum«. vila i vještica moţe se najviše naslutiti prema mjestu na kojem se izvode. Dolmetsch. Bohme. Der Tanz in der Antike. Geschichte der Tanzkunst. Parnac. zelje. 1930).

taraban. moldovan. nerazdvojnosti i snage. logovac. U zevši Dunav i njegov zami. Rumunja: ardeh ivrtita. Glamoĉko polje) kc upravlja kolovoĊa. koutre Hvat.šamarj Slovensko primorje: mafrina. U središnjoj i sjevernoj Slo veniji harmonika je zamijenila nekadašnji oprekelj. duĉec. Pleše se u zatvorenim kolima koja su zbijena. tancuj-tancuj. Danas su najpopularniji tamburašk kestri. sitne bole. baĉko kolo. Bela krajina: most. cotić. U nekim krajevima (Lika. Istra: balon (balim). igra k< dvadeset i dva. produţetak do Jadrana dobiva se šire podruĉje na ĉijoj se ZE noj strani kola kreću u smjeru hoda kazaljke na satu. a pojedin okreće se u smjeru kazaljke na satu. Mnoga se kola izvode ili uz iskljuĉivu pratnju pjes ili kombinirano uz pjesmu i svirku. ketuš. niĉe i tambura samica. Pleše se preteţno u parovima. keleruj. religija i profesija. U prvom laganom šetanom dijelu ka se i pjeva. Stihovi se improviziraju u samom 1 Po obliku su to zatvorena ili otvorena kola koja se krei zapadnim krajevima u smjeru hoda kazaljke na satu. ficko. Kola se odvijaju u vrlo arhaiĉnom ši rodijelnom ritmiĉkom obrascu. hajd na mista. Poĉetak grupnog sviranja predstavljale su kombir gajda ili duda s jednom violinom. Ritmiĉki obrasci gotovo su bez izuz dvodijelni. f Hvat. Srijem: kt šantavi madarac. tkaleĉka. Hrv zagorje i Prigorje: drmeš. štajeriš. dipanjkoš. Snaţni poskoci odraţavaju oporo štaĉko plesanje. dopaši. Oni su u kolu dobivali osjećaj kompaktnosti. ritmiĉkih. hrv sedam paši. prostornih. obiĉno u deseteraĉkom dvostihu. godci. cjeline. Reţija: rezjanka. izvikujući zapovijedi. ĉrnomeljsko koh trumf. ĉeški ples. Bilogora i Moslavina: drmeš. Podravina: a ples s ropĉecom. madarac. zajaĉi tanec odzemok.mulatoš. tand rokoko. ĉikoš-tanc. a u Beloj kra jini umjesto davnog mijeha susreću se tamburaši. dude. Gorenjska: svatovska polka. kolo. u jednu. polka. Na prijelazu postoje kola koja kreću na jednu si pa se vraćaju na drugu (povraćanac. crteţima i freskama mogu se uoĉiti ţveglice i pri mitivne trublje. Slo\ ĉardaš. Plesovi istarskih Talijana: furlana i vilota. Medim kuritari. veliko kolo. batuta. a u istoĉ obrnuto. tandrĉak. Staje štajeriš. U folklorno najsaĉuvanijem kraju alpske zone. Dinarska zona. u Istri. Baĉka: veliko baĉko kolo. lepa Anka. Posavina i Turof jzvir voda izvirala. Baranja: šokaĉko kolo. gopek. Istraţivanjem stilskih. Svladavanje plesnoga prostora neobiĉno je intenz 1 u horizontali i u vertikali. Od stilskih znaĉajka najvaţnije je drn i intenzivno vertikalno titranje. Osjeća se izra zita sklonost prema duhaĉkim instrumentima. Pre teţu gudaĉki sastavi (guci. bilo noviji dvostihovi koji go 0 seoskim aktualnostima. jer se svaki sudionik hvata za pr susjeda. todore. Najvaţniji plesovi. Prekmurje: Marko skaĉe. muziĉkih i drugih karakteristika vezanih uz ples. kalušerul. moravsku i vardarsku zonu: Alpska zona. i to ponajviše u ova dva ti njihovim kombinacijama: 4 J J I J J J J Slavonsko kolo Kola se preteţno izvode bez muziĉke pratnje. Rusina: kazaĉok. oj Ivane Ivaniću. kino dete. tromboni te harmonike i cimbal). osim kod s šetanog kola. Matjaţev rejc. Plesovi podravskih Mad Ala folj a Tisza. pauna. . jednoliĉno rasporeĊeni krugu. odnosno valcera: Varijante: -T3-T3-T3 Muziĉki instrumentarij za pratnju plesa nije jedinstven. Ritmiĉki su obrasci najĉešće dvodijelni i tro dijelni tipa polke. Kreću se ponajviše u ova dva tipa: dinci) iz gradova i sela. staro sito. jer se svak dionik hvata za drugoga susjeda.96 PLES plesa upotrebljavaju roţenice (sopele). staro sito. muklim i si. panonsku. Od solistiĉkih su to gajde. kozatuš. U nekim se krajevima tal izvikuju poskoĉice. ritka buza. mumera.). Karakteristiĉna je inten vrtnja parova i već izgubljena pojava zapovjednika plesa je stajao u sredini plesnoga prostora. šotiš. Partneri nisu uvijek ĉvrsto vezani jedan za drugoga mogu plesati u odreĊenom odnosu jedan prema drugome rovi se kreću obrnuto od hoda kazaljke na satu. još se i danas za pratnju Iz primjene ovih ritmova proizlaze stilske razlike u a plesanja. no oni s lativno mlaĊi od kola. klarineti. Slavonija: teno kolo. staro sito. Geografska podjela narodnih plesova. Plesovi Hrvata Bunjevaca: momaĉko kolo. u većim ansamblima ili solistiĉki. Kola se stoga nazivaju nijer gluhim. dinarsku. šaran. bokazo. Banat: veliko banatsko malo banatsko kolo. Madţara: ĉardaš. drobniĉica. geografsko podruĉje Jugoslavije moţe se podi jeliti na šest plesnih zona: na alpsku. a rjeĊe uz giju (Bosna) ili tapan (Kosovo). pa se neki plesovi nazivaju d Najvaţniji plesovi. ĉardaš. repa i drmeš. Uz ples se vrlo rijetko i pjeva. a plesan iskljuĉivu pratnju pjesmom gotovo i ne postoji. Kola nisu zbijena. razliĉitih nacija. Dolenjsko: Abrahamova greda. gunci) uz koje se prema sjeveroistoku ĉesto dodaju duhaĉki instrumenti (trublje. koji uz tamburice imaju ponegdje u sastavu violine i moniku. sitne bole. Prema podacima iz literature. povraĉuša i si. zurka. jadransku. uz rasta i spola. ĉindara. rance. gajdaško kolo. Panonska zona. bilo u drugu stranu. a na isti obratno. Kolo se pomiĉe neznatno. kalom katerina. Koruška: rej. falila se faljisava. šuštarska. vanjkuštanc. Hrvata Šokaca: baĉko kolo. bilo starije balade. Pli prate razliĉiti instrumenti. šurle i vidalice (dvo te mih (mješnice). U pano: zoni ima plesova u parovima i plesova u trojkama.

povratke. polomka. dvojnice. uĉestali poskoci i okreti te preteţno plesanje na prednjem dijelu stopala. linĊo. Kao figurativan ples svaki se tanac sastoji od više figura (primjer za Cres: naokolo. kolo sv. kanona i daire. komitsko. Jadranska zona. Lika: liĉko kolo.PLES 97 Kolo iz Šibenika Makedonska Kavadarka Najvaţniji plesovi. Kvarnersko primorje i otoci: kolo. zmijsko. kuku nješće. šumatovac. plesaĉi i plesa ĉice hvataju se miješano. sitnica. Dva su vaţna stilska obiljeţja: prebiranje nogama i intenzivno okretanje pojedinaca. tanĉar. svorĉe. Ċidije. Gradski orkestar —• ĉalgija — sastavljen je od violina. goĉ i daire. trodijelnog ritma plesnog koraka i parnoga. Hercegovini (kolo na kolu ili ĉadar kolo na tri kata). RjeĊe se nalaze plesovi u lesama i pa rovima. Ċikalica. a posebice neparni ritmiĉki obrasci. Najvaţniji plesovi. Vlaška kola: pre pišor. Jovanovo kolo. Znaĉajna je heteroritmija izmeĊu plesa i glazbene pratnje. Kosovo: coko-coko. z mesta. mijeh. Pleše se u parovima. makazice. osmerac. U makedonskim su plesovima (orima) najĉešći ritmovi 2/4 i 7/16. Vardarska zona. npr. ĉarlama. poravna. kozaraĉko kolo. Ne pleše se uz pratnju pjesme. onda plesaĉi pjevajući imitiraju njegov zvuk (npr. u Beloj krajini. dok se u planinskim krajevima pleše na cijelim stopalima. ali oni nisu jednoliĉno rasporeĊeni u krugu. po tramuntanskii). klarinet i violina. oro. trusa. nevestinsko. U prvom redu tu je niz starih šetanih kola koja su se izvodila ili se izvode iskljuĉivo uz pjesmu. ambar ili oro na oro). rusaliska ora {kapetan avasi i dr. b) —• ĉešći na juţnom Jadranu. Ţikino kolo. biraĉe kolo. Ora su najĉešće praćena pjesmom. zasebno ţene. a druga ga ponavlja. opal. kasapsko. šota. tambura. ratevka. paun. Pokuplje i Pounje: kamen moste ne lilaj se. sitan tanac. ušestero. Jano mori. Od solistiĉkih instrumenata dolaze: vigulica. a ĉini se i najstariji. i posljednji. Jedna otpjeva stih. prolomka. udvoje. Dalmacija i otoci: kolo. Ċuture. dvodijelnog ritma glazbene pratnje. oštro i snaţno. zaplet. vranjanka. dok se ranije ta pratnja ĉesto miješala s pjesmom. izraziti levantski instrument. Makedonske plesove prati par ţurni i tapan ili gajde i tapan. Mada se harmonika vrlo proširila i u drugim zonama. starobosansko kolo (iz Glamoĉa). treskavica. Na granici prema jugu mogu se naći zurle. opšajdiri. Preteţno su to otvorena kola u koja se posebno hvataju muš karci. šotiĉ. posebice ţenskih. Tripuna. U novije vrijeme hvataju se i mješovito. Istaknutu ulogu imaju prvi i posljednji plesaĉ u kolu. potkolo. podijeljene u dvije grupe. Geografski neopredijeljena kola. a na krajnjem sjeveru sopile. Borjano Borjanke. izmeĊu neparnog. pauna. kopaĉka. Osim njih javljaju se još i mnogi drugi. Od instrumenata za pratnju plesa za ĉitavo je podruĉje najvaţniji. c) — raširen na sjeveru i jugu. a na jugu ponegdje i izvikivanjem zapovijedi upravlja kolom. ĉini se da to nije nigdje u tako velikoj mjeri kao ovdje. ĉetiri puta. šepica. Na jugu preteţe lijerica. i to najĉešće dvodijelni koji se odvija u ove dvije glavne konstrukcije: nj a od sedmorodijelnih: Danas u pratnji plesova vaţniju ulogu igra instrumentalna glazba. sicilijana. Najvaţniji plesovi: devojaĉko kolo. proskaka. staro tikveško. zgrabac. Od dvodijelnih najĉešći su: a) — ĉešći na sjevernom Jadranu. Crnoj Gori i Makedoniji (kula. mišnjaĉa). rumenka. ĊurĊevka. trusa. Todorka. šupelka i kaval. poskoĉica. Prvi i posljednji drţe u ruci maramu (šervetku) ili ćostek. kave ojuni. dimpala. poskoĉica. Od solistiĉkih instrumenata jedino se frula primjenjuje u orkestru. udaljavaju i proţimaju. tako da plesaĉi mijenjaju strane. sarajĉica. kaĉamak. Kordun. potrĉano. skoke). kalajdţisko. Kontinentalna Dalmacija: kolo. Na sjeveru prvi plesaĉ ima posebno znaĉenje. tanac. Smjer kretanja je na obje strane. gajde i ćemane. seljenik. naški. U moravskoj su zoni preteţno otvorena kola. Vaţnu ulogu u kolu imaju prvi plesaĉ. Najvaţniji plesovi: lesnoto. Kola se kreću u smjeru obrnutom od hoda kazaljke na satu. Znaĉajno Jedinica melodije rijetko se poklapa s jedinicom plesa. moravac. Tasino kolo. ojnali pembe. a posebno ţene. Ijeljenovo kolo. Crnogorsko primorje: kolo. Plesove uglavnom prate orkestri sastavljeni od konvencionalnih graĊanskih instrumenata. Poneki plesaĉ moţe plesati i sa dvije plesaĉice. sitan tanac. Stari instrumenti. Drugi oblik je plesanje u dvije nasuprotne linije. Hercegovina: kolanje. bimbera. teškoto. Za stil je karakteristiĉno plesanje s napregnutim zglobovima. crniniĉko kolo. U novije vrijeme javljaju se usna har monika. berovka. zasebno muškarci. Prevladavaju parni ritmovi. tanac. udvoje. Crnogorka. Moravska zona. hrvatski. Tipiĉni su dva trodijelna i jedan šestos minski ritmiĉki obrazac: )? J b )| J o /3J J * J J)J je da se svaka jedinica glazbene pratnje toĉno pokriva s jedinicom plesa. paun. krstaĉka. poskoĉica. tararankanje). Kalopero Pero. Crna Gora: zetsko kolo. ĉifte ĉamce. ja posijah lan. trojanac. Pjesmu vode »pesnopoj kite«. Linije se pribliţavaju. Smjer kretanja je obrnut od hoda kazaljke na satu. Banija. uĉetvero. Postoji tip kola na kolu koji se susreće u raznim geografskim podruĉjima. kalaĉ. lauta. pembe. groznica. drmeš. bibera. Slavoniji (palo inje na zeleno smilje).). hrvaĉki (tanac. vilota. Neka kola ostala su izvan ove ra zdiobe. Ako u blizini nema nikakvog instrumenta. dirlija. škaljarsko kolo. manfrina. ĉarlama. Bosna: kolanje. varalica. . rijetko se susreću. kune. Stilska znaĉajka za ravniĉarske krajeve je sitno preplitanje nogama i fino treperenje tijelom. pauna. a raširena su u svim krajevima. zajaško. nima igra. prolijeta. po crnogorski (podvoje. baba ĐurĊa. batuta. imi taciju zmije.

1934 osn sa J. — E. LIT. sabljama ili jataganima. 1797. 1777 preuzeo kapelu svog mecene. Zagreb 1956—59. 1834 likvidirao nakladno poduzeće i bavio se samo tvor nicom klavira (od 1824 suvlasnik firme je F. Schemann. Vanhala u Beĉu. Odetta-Odilija (Ĉajkovski: bude jezero).98 PLES — PLUTARH LIT. — Isti. — Lj. u briţljivoj deklamaciji. muziĉki nakladnik i gradi telj klavira (Ruppertsthal. Havdna iz njegova srednjeg razdoblja. God. Zagreb 1971. Mladenović. Pariš 1893. Liĉki narodni plesovi. Klinge I. — G. Konjić Grbonjić). idiofoni metalni instrument.: N. P. Narodne igre-plesovi iz Bosne. grĉki filozof i historiĉar (Heroneja. postao svećenik 1 lonova delfijskog svetišta. de Foureaud. Ivanĉan. Sin i uĉenik Ignaza Josepha. Ţena Rodiona Šĉedrina. I. XI 1925 —). Paleniĉekom i F. 1. Plevel. The dical Svmphonies of I. se istiĉe i kao koncertni pratilac. završio i pravo (doktorirao 1 Mnogo je uspjeha imao na svojim brojnim solistiĉkim nastur. Aleksandr. i D. 1962. plesovi s jataganima na Kosovu. Stanĉić) i 1970 stekla naziv magistar muzike. Slovenski ljudski plesi Prekomurja. Debeljak i Ai. sonate za violinu (ili flautu). Narodni plesovi Dalmacije. u zbirci G. Mehulom). H de cent mille pianos et d' une salle de concert. Kukuljeviĉ -Sakcinski. 9.Wurz. KO. Ljubljana 1958. Firfov i G. usavršavao se u komornoj muzici na £cole Noi u Parizu kod D. Slovenski ljudski plesi Primorske. Martin Pluddemann. VII 1811 —■ Sainte-Josse-ten Noode kraj Bruxellesa. — O. 1795 preselio se u Pariz i tamo 1797 osnovao muziĉko nakladno po duzeće. Narodne igre. Chopin je Plevelu posvetio svoja 24 klavirska preludija. idućih godina boravio u Italiji nekoliko puta. i to u nekoj vrsti falseta. Ljerka. 4. 2. Plevel. Zagreb 1873. Vjero jatno je 1783 postao drugi kapelnik katedrale u Strasbourgu. Ubraja se medu velike pijaniste svoga vremena. — M. Kalkbrennera. Rim i druge gradove. Dušikom). Ulanove. — /. pjevanoj obiĉnim gl na završetku dodavala druga viša (ascendens) ili niţa (descen. 20. 1807 utemeljio je i tvornicu klavira. oko 12 gudaĉkih kvinteta. osnovanom 1830.. X. La Salle PIeyeI. II 1914 Uĉio violinu kod O. P. sonate 2a violinu (ili flautu) i klavir i dr. Wagnera. Ples i plesovna glazba. — //. Siegfrieds Schzvert. — /. Margarita Levĉeva. ali se posebno istakao kao kom orni muziĉar. — J. 1893. — M. Dušika. H. — Isti. 1848 —72 profesor Kon zervatorija u Bruxellesu. To su moreška i kumpanija (moštra) na Korĉuli. Fetiš i drugi. — F. Joseph St Camille. Profesoi Muziĉkoj akademiji u Pragu (1946—48 i od 1952) i 1948—5 Janaĉekovoj muziĉkoj akademiji u Brnu. Thomsona A Select Collection of Original Scotish Airs for the Voice.: L. IL-iHceiiKaH. God. M.. francuska obitelj muziĉara. LIT. 11. 1793 (sa J. Ignaz Joseph. Narodni plesovi Hrvatske. u kojima se pribliţio kvartetima J. sein Leben und seine Kompositio nen fur Streichquartett (d: ĉija). — B. Die Legende vom Hufeisen i. osobito sugestivno prikazuje psihološke sukobe. God. DJELA. — Isti. Alexaniana. Košukova). 30. Zagreb 1969. poznatiji pod ' nom -> ĉineli. Etnografski institut SANU. Podrijetlo i veze korĉulanskih kumpanija. Teţište njegova stvaralaštva je na gudaĉkim kvartetima. MocKBa 1966. Ilijin. 3. Feifer. N. Romeo ijulija) rema (Asafjev. Ljubljana 1968. proizvodi danas klavire i odliĉna ĉembala. IV 1938 —). uĉio i kod J. I. Potkraj I st. Engel. u meĊuvremenu se usavr šavala kod M. rusalije i kaloĊojna u Makedoniji. sebno Pliseckoj namijeni: glavne uloge u svojim bali S. 1792 dirigirao je tzv. Dopuda. MGG. Ravnikar. Marie Felicite Denise (rod. Moschelesa i F. Rajmonda (Glazi te Smrt labuda (Saint-S£ a od modernog Carevna (! rin. Kocian). Beograd 1957. Moke. PLEYEL. 1. Klavierfabi ZFM. Etnografski institut SANU. Stettin 193 L.ruĉno i 4 . Havd na u Eisenstadtu. Joseph Stephan Camille.A. MaĊarske narodne igre iz Vojvodine. F. Klinge I. Medu njene na. 1791). Izvodio se tako da se glavnoj noti. III 1875). I. — Patriotske prigodne kompozicije (Hymne a la liberte za zbor i duhaĉe. — Lj. — /. Skopje 1953. Pajtondţiev. — J. Kalkbrenner) koju je razvio u jedno od prvih poduzeća te vrste. i poznatu koncertnu dvoranu Salle Pleyel. PLISECKA. Bahĉisar fontana). sovjetska ples (Moskva. putovanjima posjetio Aleksandriju.: R. Loriod u Parizu. Studirao na Konzervatori Leipzigu. — J. Istaknuti kompozitor balada. Munchen 1928. Batka. Aub er. K. Ţena kompozitora Bruna Bjelinskog. Srijemu i Baĉkoj. 1972 nastalo je njezino prvo koreografsko djelo balet . violonĉelo. X. Pommersche Lebensbilder. Prag 189 H. Slovenski ljudski plesi Koruške. Herza.. Martin Pluddemann. Skopje 1973. a 1941—46 bio prvi violinist Praškoga gudaĉkog kvar 1937—42 koncertni majstor Ĉeške filharmonije. Festsch Schenk. Regenj 1939. 1962. — Kompozicije za klavir 2 . I I I . ■— M. PLITICE. J. Zagreb 196 4. God. Pleyel. 8. Liszt. Donja Austrija. graditelj instrumenata i mu ziĉki nakladnik (Strasbourg. L. — Ai. 1814 stupio u oĉevo poduzeće i vodio ga od 1824. God. — J. Prokofjev A. Temperamentna umjetnica izrazitih pijanistiĉkih odlika. Putne uspomene. MocKBa 1965. gdje je 1789 naslijedio F. Professional Concerts u Londonu. pijanistica (Zagreb. a zatim je pet godina uĉio kod J. Karenjina (Šĉedrin). Dance 1971—72. Kaiser und der Abt. nasljednice G. Beograd 1962. — Isti. Iz nj' umjetnosti zraĉe optimizam i ţivotna radost. I. Janković. 1957. Havdnom i E. 3 serenade. Ševĉika u Piseku. Havdnu). B. R. Medu ostalim. Martin Pluddemann und die deutsche Ballade. Erdodvja. }Kdano6. 8 koncertantnih simfonija. Narodne igre iz Bosne i Hercegovine. Bjelinskog. sein Streichquartett im Rahmen der Wiener Klassik. Juţno -slovjenske narodne popievke. Šuštar. Narodne igre u okolici Beograda. 14. — R. I.ruĉno. L. 6 kvarteta za flautu i gudaĉke instru mente. 2 sv. Sarajevo 1962. Ljubljana 1969. Srnith. uloge klasiĉnog repertoar. Istarski narodni plesovi. — M. Ivanĉan. a 1945 kao pi balerina. grofa L. Plisetskava — Potrait. te se afirmirala u domovini i u inozemstvu. Maja Mihajlovna. Martin. u notaciji XIII st. Schneider. God. kao uĉenica nastupala u kazalištu u brojnim bale nakon diplome tu je angaţ kao solistica. — Škola za klavir Nouvelle methode de Pianoforte (sa J. Obrazovan u Ateni u duhu Platonove filozofije. 1793 i II. I. violina. Richtera na poloţaju kapelnika.—• A. kraljice u Slavoniji. i D. U Salons Pleyel. — Isti. Mušica. Zagreb 1880. dio ţivota proveo u Heroneji. Kitri(Minkus Kihoi). Ilijin i O. LIT. Beograd 1934 — 64. PLUTARH. violonĉelo i klavir. Tagliaferre i Y. V 1855). u kratko se vrijeme uvr stila u najuglednije jugoslavenske koncertante svoje generacije. i (Spar God. Slovenske ludove tance vo Vojvodine. Comettant. 8. Chopin posvetio tri nok turna op. Haĉaturjan M. 1887 vodio Singakademie u Ratiboru (Raciboi 1889 —94 profesor pjevanja na muziĉkoj školi u Grazu 2 ţivio u Berlinu. M. Koreografija ljudskega plesa. Posebnu i to vrlo raširenu skupinu tvore plesovi s maĉevima. Ilijin.. Plesaĉica briljantne tehnike i izraţajne me. Šuštar. — F. 1962. 2 za violu i 2 za violonĉelo. Najuspjelije su mu balade Graf Eberl Weissdorn. Plevel. zna muziĉki ukras koji se biljeţio dodavanj em dvaju vertik štapića kvadratnoj noti: PLESLIĆ-BJELINSKI. na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu završila 1962 studij klavira (S. uĉenica H. — KOMORNA: gudaĉka trija. oko 60 gudaĉkih kvarteta. IX 1854 — Berlin. I. 1799. Martin Pluddemann und seine Balladen. (Prokofjev. Kuhaĉ. septet. 1—8. rusalje i lazarice u Srbiji. Poc/iaeAeea. Marie Felicite Denise. Marolt i M. VI 1757 — na svom dobru kraj Pariza. — G. In. — DRAMSKA: opere Die Fee Urgele (za marionete). 18. Novi Sad 1953. God. Njezinim sviranjem oduševljavali su se Mendelssohn. XII 1788 — Montmorencv kraj Pariza. pijanistica (Pariz. Petrovec 1953. Zagreb 1971. 4. a ĉesto i u harmoniji osjec utjecaj R.: /. 26. PLOCEK. Tvornica Pleyel S. kompozitor. 1839 sagradio je P. Mocnua 19. Piĉces d' harmonie za 6 duhaĉkih instrumenata (pripisuje se i J. — J. nazvana Camille Pleyel). Plevel (disertacija). Gerdt. X. bal u maškare na Pelješcu. 1785. Paj tondţiev. Prosvjeta. gudaĉki sekstet. kraljice. 1970 osnovala (ţenski) Za grebaĉki klavirski trio koji danas (1975) nastupa u sastavu P. 1776 i Ijigenia in Aulide. — Ţ. PLUDDEMANN. Ann Arbor 1967. MaftH FIjinceuKaH. Makedonski narodni oro. Šuštar. njemaĉki kompozitor (Koll 29. Koncerti: za klavir. nabor. XI 1831). Folklor i scena. Uz djela standardnog pijanistiĉkog repertoara posebno se istiĉe kao interpret klavirskih kompozicija B. Ivanĉan. Ljubljana 1958. Smetanom ugledan klavirski trio (( trio). U upotrebi motiva. 3. i Zdravka Teodorović. PLISECKA (Kameni c. Klasiĉni studirala 1934 —43 na baletnoj školi Velikog kazališta u M (E. oko 4! oko 123). Jedan od najplodnijih pisaca ani . 1957. Makedonski narodni oro.). Prilog prouĉavanju ostataka orskih obrednih igara u Jugoslaviji. uţiva nepodij ugled najbolje sovjetske plesaĉice. ĉeški violinist (Prag. Roslavleva. muziĉkih nakladnika i graditelja klavira austrijskoga podrijetla. MGG. turski marš u Turopolju. Ignaz Joseph« 2. Njoj je F. I —III. Prvu pouku u muzici dobio od J. Zagreb 1973. ORKESTRALNA:. 6 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. — Obradbe škotskih narodnih pjesama za glas i klavir obj. Verleger. Dopuda. Baletna pantomima Le Jugement de Pariš. Maja Plisetskava (na engl. Ţena Camillea. 64 simfonije (kod nekih autentiĉnost dvoj bena). Chopin je 1832 priredio svoj prvi pariški koncert. kojemu je uskoro dodao štampariju nota i skladište in strumenata. PLIĆA (lat. Zagreb 1963. Pariš 1900. Plevel. Janković. X 1897). — H. Ogledao se i kao kompozitor. na Konzervatoriju u I (J. prijevoj). Klingenbeck. Komponist.

1957 — 59. 1948 i 1958. d\2 a2 ili g\ d\ a-. Milušĉina abeceda. 8. za dinamiku (poco forte). malo). G. trostruki koncert za violinu. 1950. POCCI. Stu dij dirigiranja završio 1966 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. 7. 1956—59 tajnik Saveza ĉeških kompozitora u Pragu. 1947. 1951. 1842. POCO (tal. Barkera (1832). 1945). 1835.). 1847. ili a . 1953—56 dirigent vojnog instrumentalnog ansambla Vit Nejedly. a nedostaci su: malo zakašnjenje u izgovoru svirala (ukoliko je sviraonik suviše udaljen od kancela pojedinih registara). Ludvik. Dutilleuxa u Parizu i A. prirodni rog i kla rinet. 1965. odnosno lat. 1956. nonet O it'astnych detech. je zadrţana u stavcima aleluje pod imenom -> jubilacija. 1956. Litanie za gudaĉki kvartet. 1949.: D.: K. Bez cymbdlu nejsou hody. 1956 i za klavir. 2 moravska plesa. — . — DRAMSKA. Vicenza. 1840. DJELA. Volkmann (Plutarchi De mušica. Ilepl JJ. 1961. danski prijevod.). 2 sonate za klavir. Jaromir. God. orgulje kod kojih se spoj izmeĊu sviraonika i zraĉnica za svirale ostvaruje pomoću pneumatske trakture. Prednosti su pneumatske trakture ugodno i lagano prebiranje po tipkama. 1964). U santgalskoj notaciji biljeţio se^ y. simfonijska pjesma Raymonda Dienovd. III. 1948. 1960—61 usavršavao se u kompoziciji kod H. R. koji se svrstavaju u dvije skupine: Vitae parallelae (Paralelne biografije. B. 1 g1 .PLUTARH — PODKOVIROV Grĉke. U Brnu studirao kompoziciju (j. 1957. 1835. Munchen 1932. 1948. God. koje nemaju više od 20 registara. — KLAVIRSKA: 2 sonate. Hrdtky s ćertem. 1951. se istiĉe i kreacijama djela suvremenih kompozitora. Postojala su dva razliĉita tipa: jedan u obliku smanjene violine s priliĉno dugim vra tom. Suita notturna. koncert za duhaĉe. Zolotarjev). so nata za 2 violonĉela i klavir. Baldo. koncert za violinu Jami serendda. — VOKALNA. malena violina (dugaĉka oko 30—40 cm). Stare zlate ĉasy. 1837. 1959. 2 koncerta za klavir. sonata za violinu i klavir. Der Ronga. DJELA. 1950. J 957. P. 1948. predigra Slavnost VHumanite. Pastor. klavirski trio. 13. XVII st. 1947 i IH. njemaĉki kompozitor talijanskoga podrijetla (Munchen. Kaul. simfonijska pjesma Setkdni mlddeţe. X 1910 ■—). 1950. Z Moravy za gudaĉki kvartet. Operete: Kdyţ se Aniĉka vddvala. Plutarhova djela još nisu iscrpno istraţena s gledišta muziĉke nauke. Studije za sonatu za flautu i klavir. Kvapil). III 1807 — 7. 1956. 1953. 1944. Izvrstan interpret uloga iz standardnog opernog repertoara. 1951. DJELA. PODKOVIROV. Z pfibehu noveho souĉasnika. a zraĉnice i relaisi sagraĊeni su na pricipu pneumats kih dizalica. Vetter. koncert za klavir.: traktat su u novije vrijeme obj. Franz Pocci als Musiker (disertacija). IX 1942 — ). Fryklund. usavršavala se u komornoj muzici na akademiji Chigiana u Sieni kod G. 1963. Co planda u SAD. 1957. Weil i Th. Da se olakša sviranje i kopuliranje dvaju ili više manu ala. talijanska pjevaĉica. Druţstevnikuv den za harmoniku. 1958—60 direktor muziĉkog odjela Ĉeške televizije. Pariški ĉasovi. Saĉuvan je samo dio njegovih spisa. pa su zapaţeni njegovi uspjesi na Ljetnim igrama u Dubrovniku. Kantate: Novy ĉlovek. 1964. I. Hudba ve starem slohu za klavir i gudaĉe. PODEŠT'. promovirao 1 949. III 1927 —). K u n. kojom su se sluţili plesni majstori u XVII i XVIII st. 1948. 1833 i 1834. — Studije i ĉlanci. zatim prevelika osjetljivost mnogobrojnih mjehova prema promjenama temperature. VI. Studien iiber die Pochette. Poccijev lirski talent dolazio je osobito do izraţaja u zborovima i pjesmama. potanja POCHETTE. II. Scenska i filmska muzika. 1843 i Alte und neue Kinderlieder. kuke i dr.OUCTIXYJI. 1900). engl. Singspie li za kazalište lutaka. Fava Ceriati) i na Konzervatoriju u Pesaru (R. Jdgerlieder. sonata za violonĉelo i klavir. 1949. poznati muziĉko-historijski prikaz i najvaţniji knjiţevni izvor za upoznavanje povijesti grĉke muzike. 1962. 1847 —63 intendant dvorske muzike. ĉeški kompozitor (Brno. K. I. ciklus od 3 simfonijske pjesme Cesta vlasti. 1955. ciklus Pripovijetke u stihovima za djeĉju sobu. — SPISI: Souĉasnd hudba na Zdpade. p. Rapsodietty. Kvapil) i muzikologiju (J. Slepice a kostelnik. K. seoski prizor s muziĉkim umecima. ĉeški kompozitor (Dubrianv. 1962. 1961. 1955). violonĉelo i klavir. 1956 i 1960. 1953. 1951. izum engleskog orguljara Ch. Ziegler (Plutarchi Moralia. Crna Gora PODIĆ. drugo govori prvenstveno o svrsi i vrijednosti muzike i o sredstvima za njihovo postizanje. Instru- PODGORIĈKO PJEVAĈKO DRUŠTVO -> Pjevaĉka društva u Jugoslaviji. Barkerhebel). 1946. bez obzira na broj registara i kopula. 19. Ko. Pavoni Giuli). Pisen o me zemi. 19. 1965. Pet gudaĉkih kvarteta: I. 1953. 1963. ORKESTRALNA: simfonija. Kompozicije za 2 glasa i orkestar. simfonijske varijacije. TCOU? noga. 1961. 1959) i dr. kod orgulja s mehaniĉkom trakturom bile su primijenjene najprije samo pneumatske dizalice (njem. solopjesme (ciklus Blizky hlas. 1963. 1960. 1951. Concertino za trombon i klavir. sordino). 1949Koncerti: 2 za violinu. IV. za gudaĉe i flautu. Skjerne (Plutarks Dialog om Musiken. Nastupa i na koncertnom podiju. INSTRUMENTALNA: nokturno za violonĉelo i klavir. Theorie und Geschic hte der a ltg riec hisc he n M us ik. Prema tadašnjem shvaćanju p. a u koralnim knjigama piše se J. V 1876). ŠteĊron). Djelo donosi opširne citate drugih autora. 1960 i 3 kompozicije. 1941 i 1945. Pisen o velike dobe. Svata noc. Soldalenlieder. Taschengeige. preteţno za djecu. latinski prijevod. fasc. Opere: Tri apokryfy (K. PNEUMATSKE ORGULJE. e . A. na vlastite tekstove koje je sam i ilustrirao. violonĉelo. Vi. Od 1949 profesor je na Konzervatoriju u Minsku. Racek. Kantate: Smrt. Mijeh je spojen s ventilom koji se otvara i pušta zrak iz kancele u sviralu. Sechs Landler za citru. rad mehaniĉke trakture zamijenio djelovanjem zraĉnoga tlaka kroz tanke metalne cijevi. 1909). ■— KOMORNA. solo-pjesme. 1964 zapoĉeo umjetniĉku karijeru u Zagrebu kao operni korepe titor. rapsodija. — Zabavna muzika. uz to studirao povijest muzike (J. Budeš ţit v miru. Leipzig 1957 — 61. 4 suite. PODATUS (pes. tal. X. Ĉapek). Na opernoj pozornici debitirala 1949 u Spoletu (Teatro Sperimentale) kao Margareta (Gounod. 1948 (prer. 1955. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Zlatić). 1952 — 53. LIT. 1949. sopran (Monte galda. dţepić. Romeo a Julie. 1847. Reinach (Plutargue de la musique. 1949. 1960. — O. 1950. III. 1961. LIT. — Opera Opustiš -li mne. — Kompozicije za klavir (sonata. 1951 i II. 1955 i V. 1963. Pneumatska traktura ĉesto se kombinira s elek triĉnom: elektriĉna traktura povezuje sviraonik sa zraĉnicama. 1949. — VOKALNA. Sechs altdeutsche Minnelieder. 1942 i 1948. PODEŠVA. Hojaĉky za 2 klarineta i klavir. 1947. VII 1921 —). sonatina za kornet i klavir. Filmova hvezda. 1946. grĉ. — Singspiel Der Alchymist. zborovi. je u mistiĉkom pogledu simboliĉki predstavljala savršeniji izraz vjerskih osjećaja od napjeva s mnogo rijeĉi. 1852. 1956. Dvije simfo nije. ORKESTRALNA. Od 1974 operni dirigent u Ulmu a od 1975 u Bernu. M . Moravska. Troiuua dah). R. Poetiĉki trio za violinu. prikazuje uzlazni interval. tamo je 1950 —51 bio nastavnik. Uspjele su njegove klavirske minijature koji je cijenio i R. Trve5[ia zrak). Sundsvall 1917. H. srednjovjekovni naziv za bujni melizmatiĉki motiv u gregorijanskom pjevanju koji se iz vodio na jednom slogu ili samo vokalu (-> Vokaliza). Ĉes'ky tanec z Podkrkonoii za vojnu muz iku. P. Zato se pneumatika primjenjuje danas samo još kod orgulja.). 1946. 1952 i 1959. koje su u isto vrijeme ukopĉane. za violonĉelo. Favaretta. nekoliko ĉlanaka. violonĉelo i klavir. Knaben und Madchen gezvidmet. XII 1921 —■). Pjevanje uĉila privatno (E. 1950 i Stranickd legitimace. pes noga). U muzeju Pariškoga konzervatorija ĉuva se primjerak pochettea — rad A. 1947. MGG. 1951 i Laska peknejši. Faust) i odmah angaţirana u napuljskom San Carlu. Gudaĉki Kvartetino. Kao dirigent gostovao u Zagrebaĉkoj operi. vioiu. 1953. kit. sovjetski kompozitor (Ĉeljabinsk. Od 1955 redovito nastupa u milanskoj Scali. Studirao na konzervatorijima u Sverdlovsku i Minsku (V. S. Concertino za cimbal. Studirao na Konzervatoriju i na Janaĉekovoj muziĉkoj aka demiji u Brnu (J. od grĉ. sonatina. 1942. 1966—68 bio je pijanist i asistent Milana Horvata u Za grebaĉkoj filharmoniji. 1953.). Pjotr Petroviĉ. Nakon obnove gregorijanskoga pjevanja što "j u je proveo papa Grgur Veliki (oko 600). Francuski je orguljar Moitessier. God. dirigent (Dubrovnik. Osim u operi nastupa i na koncertnom podiju. drugi duguljasta trupa bez uglova (pochette bateau). II. Za violinu i klavir: 2 sonate. ĉtyfi miniatury. Schumann. osobito Aristoksena i Heraklida s Ponta. meĊu kojima zbirke: Bildertone fiirs Klavier. tj. 1951. Andreis). a od 1958 na njujorškom Metropolitanu. Pisen o Stalinu. Kod pneumatske trakture pritiskom na tipku naglo se mijenja tlak u odreĊenoj cijevi kao i u malom mijehu priĉvršćenom na jednom nje nom kraju. duhaĉki kvintet. tarantella i siciliana. II. 1955. 1856). POBBE. 1865). Concertino za 2 violonĉela i komorni orkestar. Cijelog ţivota u sluţbi bavarskoga dvora. h2. BEoi IIotpaXX7)Xo!. njemaĉki prijevod. NOVA IZD. 1960 i dr. i Moralia (grĉ. njem. Westphal (Plutarch iiber die Musik. kratke kompozicije za klavir. sekstet za 2 violine. Plutarch. DJELA. sonatina. Marcella. 1955. Dizalicama se na pritisak tipke puštao zrak u mali mijeh koji bi se naduo i pokrenuo ostale dijelove mehanike (apstrakte. 4. 1968—69 korepetitor Raimond-Theatera u Beĉu i 1969—74 dirigent opere u Linzu. 1951 i 1953. Concertino za 2 cimbala. — Isti.: W. Simfonijeta za gudaĉe. sv. III. POCHETTE (franc. 1954. poco allegro). Zborovi. Stradivarija. LIT. u djelu Mythos-Melos-Musica (2 sv. U skupini Moralia saĉuvan-je i kratak spis De mušica (grĉ. Tri simfonije: I. Franz. 1947 —51 djeluje u muziĉkom odjelu Ĉeškoga radija u Brnu. suita za violu i klavir. —■ VOKALNA: zborovi i pjesme. MGG. ORKESTRALNA. Sonatina za klarinet i klavir. 1954. oznaka uz nazive za tempo (poco adagio. Franz Graf von Pocci. u -> neumatskoj notaciji jedan od osnovnih znakova za dva tona. X. PNEUMA (grĉ. posebne naprave na zraĉni pogon (grĉ. A. 'X{hx'a). za agogiku (poco ritenuto) ili za artikulaciju (poco legato). 1950. a sastavljeno je u obliku dvaju predavanja: prvo se bavi povijesnim razvojem. 99 ment je imao 3 —4 1 ţice udešene ĉesto c .

und Einfiihrung zur Mušica.). franc. 1960. M vić i R. ĉiji je inventar velikim dijelom katalogizi Utemeljio (1905) i ureĊivao zbirku Les Musiciens ce'lebres. Neue Mitteilungen zu bensgeschichte von A. 1 und Werke. Sistem pokloj imaju gotovo svi drveni duhaĉki instrumenti (izuzeci su picc< -flauta i blokflauta). Denkschrift aus Anlass des huniertjahrigen Bestehens der Ton. 1962. Leben und Wissenschaft. VI 1913 —). Riedel. Portugalu. I Bayreuther Erinnerungen. Philadelphiji. Otelio i Trubadur). gdje sa K. F. Halfte des 17. Pjevanje studirala na Muziĉkoj akade miji u Zagrebu (N. Martha). društva Slovenije na Dunaju. Prodana nevjesta). Aida. Gianni. klavir -ski trio.100 KOMORNA: gudaĉki kvartet. Kijevu. X. Ricercari. INSTRUMENTALNA: 4 so nate za gudaĉke ins tru mi orgulje. Praeludia. a zatim studirao kompo ziciju kod S. je napisao 23 stavka u obliku varijacija. LIT. Sepe). NOVA IZD. 1875 — 82 (2 sv. 23. Botstiber. Berlinu. Toccata sopra Cassedio (sic) di Filipa 1676.). P. Anton. Essais de technique et d'esthetique musicales (I. 1962. Capriccio per lo rossigr Ana bizzarrj. STMW. X. Pogliettijev Compendium jedan je od najvaţnijih udţb za instrumente s tipkama iz XVII st. Alessandro. MGG. W. 4. Koczirz. Gostovala na jugoslavenskim i stranim opernim pozornicama. 1920. je snimio mnoge gramofonske ploĉe. ler-Sodetat. 1898 i 1902. zverke des 16. DJELA: Zur Geschichte der Glasharmonika. 12 ricercara obj. Razna knjiţevna djela. Kassel i Basel 19c Isti. H. Unverrichl. Studij pjevanja u Milanu prekinuo je zbog rata. 9. napisao H. K. plesni stavci. — Zbirke hovovaZvuci iz Crne Gore. Marica (Smetana. od 1661 bio je orguljaš dvorske kapele u Beĉu. Francuskoj i Švicarskoj. studije.-Georges kraj Pariza. dirao filozofiju. francuski muziĉki pisac i k pozitor (Villeneuve-St. Sainte Cecile. Co. 1958.. Bibliographie der Musiksa. a kasnije nastavnik muzike u Kranju i Celju. M. 2. Carl Ferdinand. Masovne pjesme i dr. Massenet. XII 1896). sonata za 2 t gudaĉke instrumente i orgulje. POHL. muziĉkom kulturom i scenski sugestivnom interpretacijom. 1955.— Zborovi. muzika za bajku Ĉardak ni na nebu. Regulae compositionis (prema Ausfiihrlicher Bericht von dem Gebrauche der sonanzen und Dissonanzen Ch. kompozitor (Ljubljana. DJELA. napisala prema njegovim bilješkama. POGAĈAR. Cadcnzen und Fugen iiber d\ Choral Ton. 1906. sonata za duhaĉke instrumente i orgulje. Toccata per VIntroito D Aiessa con U pedale. Poglietti und J. imitiraju pjev slavuja.1939 i 1954 524 preludija i dr. POGGI. Episoden aus detn Leben eines gr Aleisters. clefs. njemaĉki muziĉki pisac. Kao recenzent beĉkoga muziĉkoj vota bio antipod E. Festschri Engel. 1946. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fur ' ninstrumente in der 2. R. 9. Muziĉki pisac u Dresc (1852—54).. muziku uĉio kod E. God. kompozitor i ] nik (Leipzig. Pogliettis Oper »Endimionc. — Opereta Povodni moţ. F. Ernst 1895. God. IX 1939). neke s imitacijama instrumenata razliĉitih naroda (npr. — Sastavio Muziĉki priruĉnik. Pjevao je na njemaĉkom. Marija (rod. 19 F. 61. 9. PODKOVIROV — POKLOPCI flageoleta). Tatjana i Liza (Ĉajkovski. ĉlanci u ĉasopisima. VII 1683). W.. kemiju i fiziku u Karlsruheu. — Opera IJasej Kopvaeun. MGG. 9. 1871. Jahrhunderts sa R. ] Rasprave.: H. Gesammehe Scfo iiber Musik und Musiker (3 sv. Bavio se i komp ĉijom. H. Josef Haydn. saĉuvani u brojnim prijepi osobito su se u krugu oko J. kritike. 1864.olo. 20. U njezine najbolje kreacije idu Amelija. a već iduće godine nastupio je prvi put u milanskoj Scali u ulozi Riccarda (Verdi. posljednja dva stavka. Toccata del 7. 1888. U suiti Sopra la ribe di Ungheria P. IX 1826 — Baden-Baden. keys. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Beĉu. Kerlla). Botstiber (DTO. Od 1924 ţivio u Beĉu gdje je predavao pjevanje na Neues Wiener Konservatoriumu. Autobiographische. 1877 i dr. Direktor je srednje muziĉke škole Njegoš u Kotoru od njezina osnivanja.: A. LIT. 1946. Balletti za 3 — 6 glasova. sonata za gudaĉke i mente i fagot. SPISI: Akustische Briefe fur Musiker und Musikfreunde. MGG. Liszt. Magnificat). Eder Ber-tić) i tamo 1938 debitirala kao Margareta (Gounod. fugirani stavci). je ĉest gost muziĉkih kazališta u Španjolskoj. D. 1900 i roman Richard Wiegand. Romeo (Ch. Puccini. sonata za gudaĉke instrumente i ĉembalo. Senta i Elza (Wagner. Richard Wagner. Njegov najvredniji doprinos zikologiji je rad na istraţivanju ţivota i djela J. Pobornik novonjem škole. 1883 i dr. vrijedni su njegovi radovi o Wagneru. klavirski kvintet. 1877. Bernharda). Requiem. III 1910 — Beograd. njemaĉki muzikolog (Darms 6. je u svoje doba bio jedan od najboljih lirskih tenora na svijetu. Bardct. Varšavi. libreto opere C. 25. i zatvaranje rupica na duhaĉkim instrumentima. tenor (Ljubljana. 1867. Elie Emile Gabriel Poiree. del rossigr. 1945. Rossignolo (t canzona. Od 1946 ponovno nastupa. Uĉenik S. — F. Od 1946 djeluje u Crnoj Gori gdje uĉestvuje u organizaciji muziĉkog školstva. Jahrhunderts. X 1850 — riz. slavni operni pevec. de Pogliettis. Le Discours musical: son principe. pod imenom J. Carl Ferdinand Pohl. X. des sept voyelles. Alessandro Poglietti. Brendelom suraĊuje u ĉasopisu i Musikztitung. Faust (Ch. Dresdenu. holandskoga POIRĈE. P. ĉeških gajda. talijanski kompozitor i orguljaš (? — Beĉ. Sietz. C kritike i dr. — RETSKA: Compendium oder kurtzer Begriff. knjige Hector Berlioz. 1904 (roman inspiriran ţivotom Wagnera). POKLOPCI (engl. se isticala takoĊer kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. Manon i Werther). des Singvereines der Gesellsckaft der Musikfreunde in Wien. a onda se povukla s kazališne scene. POGLIETTI (Boglietti). talijanskom i francuskom jeziku. Aida. zatim na Rijeci i od 1949 u Zagrebu. Od 85 njegovih uloga najveće su kreacije bile Rodolfo (G. 17. IX 1819 — Beĉ. DJELA: uvertira Zemljo naša.-Genevieve. osobito prikladan za talijanski operni repertoar. 1900. LIT. X 1921 —). :J. Nastupao na mnogim svjetskim opernim pozornicama: u Frankfurtu na Maj ni. 1948 i Pionir na harmonike (100 vjeţba za poĉetnike). Evgenij Onjegin i Pikova dama). Fuxa cijenili kao primjeri stn stila. Toc sopra la ribellione di Ungheria. 1962. MGG. posebno u Buenos Airesu i Rio de Janeiru. Lvonel (F. P. — Kraće kompozicije za violinu i klavir (Motiv iz Crne Gore) i za yiolonĉelo i klavir (Romansa). La Boheme). 1927). Hanslicka. Wagner. Lagerbergom i '. in Wien. pokušava ĉembalom ilustrirati pojedine faz vjere Zrinskog i Frankopana. Londonu. X 1865 — Beĉ.. Eva (Zajc. Chicagu. Bostonu. 28. POHL. A. Die Gesellsckaft der Musikfreunde. chiavi). pjevaĉica. Denkschrift aus Anlass des fiinfundzzvunzigjahrigen Bes. Spomenica o 25 letnici akad. Richard Pohl. 1963. 1894. Franc. 1854-ţivio u Weimaru. sonatina za klarinet i klavir. Franc Pogaĉnik-Naval. Gounod. — Isti. Vojno-muziĉku školu završio u Vršcu. 1947 i Pjesme za pionire. K. S -Saensa Samson und Dalila. Njegov operni repertoar bio je neobiĉno velik. Gounod). na opernoj pozornici debitirao 1947 u Palermu kao Rodolfo (Puccini. 1884—1918 bibliotekar u pariškoj knjiţ Ste. Đ. 1883-Die Hohenzuge der musikalischen Entzvickelung. Poginuo prilikom turske opsade. a od limenih duhaĉkih instrumenata sal . IV 1887). PODVINEC se osobitom ljepotom glasa. DJELA. Klappen. a redovito nastupa na festivalima u Veroni i Firenci. — Obrade narodnih bjeloruskih napjeva. sluţeći se umjereno tonskin kanjem. 1962 —63. 1884. ni na zemlji. Kirchera Musurgia Uniz\ 1650. jevodi: H. B. F. AFMW. Izvrstan pjevaĉ sa sjajnim glasovnim kvalitetama uzornom tehniĉkom spremom i velikom muziĉkom kulturom. Ukleti Holandez i Lohen-grin). Flotow. God. Od 1956 ĉlan je njujorškog Metropolitana. Do 1941 ĉlanica Zagrebaĉke opere. Krabuljni ples. kao i u juţnoj Americi. 1862. tenor (Piacenza. A. \X 7. P. 12. LIT. 16. Haberlom). Washingtonu i dr. MeĊu njegovim djelima istiĉu se programno kon cipirane barokne suite za instrumente s tipkama. J. -— V. Beĉu. Louise. Pragu. Gesammehe Schriften (4 sv. Elie Ćtnile Gabriel. und 17. Vencajz. solo-pjesme. 1863—66 uĉitelj muzike i ziĉki kritiĉar u Londonu. sopran (Kreka kraj Tuzle. La Boheme). 1671. 1957). prem hlovoj ostavštini. Mozart und Hay London (2 sv. pjevaĉ. DJELA: L'Evolution de la musigue.: izabrana djela za ĉembalo obi. 1950. 1962.: R. njem. Berlioz). Najprije vojni muziĉar. Morana i Ero s onoga svijeta). Osterca na Konzervatoriju u Ljubljani.. Vjerojatno rodom iz Toskane. Lirski tenor. Pittsburgu. Faust). VI 1956). Capriccio iiber das Henner-undHannergeschri canzonom) i dr. 1881. Krabuljni ples). najprije u Sarajevu. V 1925).. — Pohlova c ţena. Jaroslavna (Borodin. Chopin. tono. III sv. — KLAVIRSKA :2 sonate. 1677. Riedel. POGAĈNIK-NAVAL. 1877. Gottingenu i 1 ţigu. Kebenhavnu. kasnije (1856—61) s Brendelom izdavao ĉas Anregungen fur Kunst. New Yorku (Metropolitan). Romeo et Juliette). Slovenski Narod. Havdna. LIT. Berlioz. — L. 1906). Des Grieux i Werther (J. analyse et guide thematique (sa A. Wenzela. arija s varijacijama. Knez Igor). Sechtera u I Orguljaš protestantske crkve u Beĉu (1848—53) i od 1866 ar Društva prijatelja muzike. Pet. talijanski pjevaĉ. Stockholmu. 1961. Za instrumente kama: 12 ricercara (jedan štampan u djelu A. Kassel 1964. J. la musique en 1884. sona-tina za obou i klavir. Tosca i Madama Butterflv (Puccini). — Crkvene kompozicije (mise. Zur lebensgeschichte A. Kerll. Og! se i kao kompozitor. i Suvremeni prikaz pogibije Zrinjskog i Frankopana u muzici za ĉembalo. Derţaj. Le Chant gnosticoma. U suiti Rossignolo P. Riedel (Die Orgel. zatim u Baden-Badenu. Desdemona i Leonora (Verdi. mehanizam poluga s poklopcima koji sluţe za otvar.. ses formes expressives speciale d'apres la partitiondes Maitres ehanteurs). II. Nikola Šubić Zrinski) i Morana i Đula (Gotovac. Une nouvelle interpretation rythmique du second h_ a Apollon. 1871. Odlikovala M. IK'agner. Richard. Eitnerom. Etudi Tannhaeuser de Richard Wagner. Ać PODVINEC. Ciklus signolo moţe se zbog bogatstva muziĉkog izraza te raskoši i ' oznosti instrumentalnog stila ubrojiti medu najznatnija OSIVE klavirske literature. und ihr Kom torium.: B. X. Les Maitres ehanteurs . 1900.

Grand Ballet du Marquis de Cuevas. LIT. 1970. Marica (Smetana. Ca-priceio croato (nedovršeno). V. Štefanij a. 1899. Lepa Vida R. DJELA. X 1951).VI 1869 — Bergeroc kraj Veveva. Afirmirao se scenskim djelima. kompozicijama specifiĉno madţarskog kolorita. Ballet de Pariš. Na stvaral aĉkom podruĉju njega je najviše privlaĉila opera. 1928. izvrsne tehnike i izrazitog glumaĉkog dara. Bio je jedan od prvih dirigenata Narodnog pozorišta u Beogradu (1897—1909) koji su sistematski izvodili opere i operete stranih i domaćih kompo zitora. solo-pjesme. — Fuga za gudaĉki kvartet. ser pent itd. Saffi.. Vilzaka.POKLOPCI — POLIĆ fon. ravnatelj in dirigent opere. Co. U XVII i XVIII st. Teška plućna bolest i rana smrt prekinule su taj studij. Gusar (Kukuljević). DJELA: opere Mati Jugovićev (Ljubljana. Prosvetni servis. Savina i Porin V. Helena (Nedbal. Obrazi iz slovenske glasbene preteklosti. 1929. Kirschhofer) i kompoziciju (J. — DRAMSKA. ibid. iyjo. Studirao na Konzervatoriju u Budimpešti (S. Istodobno su usavrša vali sistem prijenosnih poluga. liriĉnim klavirskim 2. neprestano su povećavali broj poklopaca. God. Na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio violinu (A. 1951. Brat pjesnika Janka Polica Kamova i Nikole Polica. je ostavio nevelik broj djela koja odavaju temperamentnu romantiĉarsku narav. kantata Turki na Slevici. 15. Šišmiš). LIT. Nastavnik (1841 —51) i od 1852 dirigent orkestra HGZ. zapaţene je uspjehe ostvarila i na drugim jugoslavenskim operetnim pozornicama. ameriĉki plesaĉ (New York. Za vrijeme studija na Conservatorio Verdi u Trstu djelovao kao zboro. debitirala 1911—12 na pozornici slovenskog Dra matiĉnog društva u Trstu. VIII 1883 — 12. osobito idiliĉno -poetiĉnom operom Karnevalska svadba. 3. K. Amina.: Ĉaĉinoviĉ. V. Pisao je prigodne kompo zicije.voĊa Slovenskoga pjevaĉkog društva i zbora Šentjakobske ĉitalnice i od 1911 dirigent tršćanskoga Narodnog gledali šta gdje je 1913 uveo redovite operne predstave. Milutin. ORKESTRALNA: Suite fantastica. Hamupipoke i Vasorru baba. Mandyczew skog i J. Schonewolf). pa se istakla kao Despina (Mozart. i franc. P. — Preludiji i fuge za orgulje. LIT. Papier -Baumgartner). 2. Zagreb 1893. ugraĊivati po sebne poklopce na cijev instrumenta. Muzika za ples. — VOKALNA. 1847. Kristina (Zeller. Liza (Lehar. Ilirski glazbenici. nastupala je i u operi. Foerstera. X I 1893 —). dirigent i violinist (Zagreb. gdje je poloţio završni ispit iz orgulja. kompozitor (Sušak. in operne priĉe: KjSipjerozsa. gdje je M. Slavko Osterc. ruska sirotica (Scribe). Pjevala je glavne uloge u skoro svim ope retama slovenskih skladatelja. Klasiĉni balet uĉio kod L. Schollara i A. — Klavirske kompozicije. Ljubljansko narodno gledališĉe v letu 1928. Valse serenade). tu robnih i potištenih raspoloţenja što su ih u njemu izazivala tmurna predosjećanja skore smrti. ORKESTRALNA. POLAJENKO. Zemlja smiješka). Lisinskoga. 1825 — 26. VI 1947) i Deseti. 6 ofertorija. Eduard Poldini. 1962. Hoffer. osnovao je Vojnu muziĉku školu u Vršcu i ustanovio centralni muziĉki arhi v pri Ministar stvu vojske i mornarice u Beogradu. 4 graduala i dr. 1965. 10. je nastojao svojim djelima dati nacionalno obiljeţje. Opereta. — Dvadesetak klavirskih kompozicija (Pjesniĉka glazbotvo renja. POKORNI. ibid. Napisao poglavlje o jugoslavenskoj muzici u kolektivnom djelu Konzertbuch (urednik K. Pjevaĉica velikog glasovnog opse ga. — CRKVENA: 3 mise. kompozitor. Scenska muzika za drame i igrokaze: Jelva. Slavko Ozterc. Peruzzi. 21. Muzi kološki zbornik. Franjo Pokorni. VI 1957). Gregorc). Mirko Polić. tema s varijacijama. 1. U njezinom bogatom repertoaru posebno su se isticale uloge Liza (Benatzkv.. Sv. J. — Preradio opere Gorenjski slavĉek A. — P. Bravniĉar. radio kao korepetitor u beĉkom Karltheatru. Valjevu i Nišu. 1858. Balet Eszaki feny. 1857 i Crna kraljica (Freudenreich). — Solo-pjesme. 1854. muzikolog (Celje. Ptiĉar) i dr. II. 4. ofikleida. Do Drugoga svjetskog rata prva subreta Slovenskog narodnog gle dališĉa u Ljubljani. prispevek za biografijo. Franjo. Bohm (Bb'hmov sistem). A. Graniĉari ili proštenje rta Ilijevo. Domaći prijatelj. God.).. Wolf-Ferrari. fan tazija Oluja na moru u C-duru. D. Goglia. iy-2y. nimjy. 1845. od 1845 dirigent kazališnog orkestra.: V. gavotta e fuga i dr. Zborovi. a od 1855 istodobno koralist katedrale. — M. Boccacio (Suppe). Istinski talent. ali se posvetio muzici.. POLIĆ. Leipzig 1965. Od 1925 do 1939 djelovao je u Ljubljani kao dirigent i direktor opere. kako u vlastitim djelima tako i u obradbama tuĊih. Strauss ml. VI. suradnik ĉasopisa Naši razgledi i Koncertnog lista Slovenske filharmonije 1 predavaĉ. Đak prosjak). većinom za vojni orkestar. POLIĈ vodio i pjevaĉko društvo Stanković. Tako je na koncu prve polovine XIX st. Rob i Pirat. solo-pjesme. 1850 utemeljio je u Zagrebu prvu graĊansku muziku (duhaĉki orkestar). X 1868 — Beograd. . Wisner-Morgenstern). zatim urednik muziĉkog programa Radija i 1963 — 74 šef Muziĉke produkcije Radio-televizije Ljubljana. Ţena Mirka. Poĉetkom Drugoga svjetskog rata vratio se u Ljubljanu. DJELA. Barcarola. 2 i 1939. 1948 postao solist ansambla Metropolitan Ballet u New Yorku. 1. Tomka) te kod E. solopjesme. Pet uvertira: u B-duru. MeĊu najuspjelije njegove kompozicije ubraja se orkestralna Suite fantastica. Ţavršivši studij na Konzervatorij umu u Beĉu. subreta (Tr st. Markantna pojava u slovenskom muziĉkom ţivotu. La Boheme) i dr. u C-duru. 1847.P. pej. Hrvatski list 1923. Ko. XII 1932 —). — Boţiĉna suita za zbor i orkestar. Šker janc. Erika (J. tekstove. koji je uz profinjen smisao za specifiĉ nost dramskog izraţavanja izvrsno vladao kompozicijskom teh nikom. Bio je horovoda nekoliko pevaĉkih društava. 1846. Poldini. Trois etudes. — VOKALNA: muški zborovi i djeĉji zborovi sa solistima na madţ.MGG. Nastojeći da drvene duhaĉke instrumente tehniĉki usavrše. Mirko Poliĉ i Osijek. kao dirigent i dugogodišnji direktor Ljubljanske opere. P. Kuhaĉ. Kao referent vojnih muzika (1920 —1937) i kapelnik Or kestra kraljeve garde isticao se organizatorskim sposobnostima te je podigao taj orkestar na znatnu umetniĉku visinu. Stebri slovenskoga gledališĉa. 25. X. 1969. — A. Adela (J. je i kao kompozitor i kao reproduktivni umjetnik ostavio vidljive tragove i pridonio razvoju jugoslavenske muziĉke kulture. 1914— 23 dirigent opere u Osijeku (od 1918" direktor) i tamo 1920 osnovao i vodio muziĉku škelu. Za mje šoviti zbor i orkestar: Sveĉana kantata u D-duru. Beogradu (1923 —24) i Ljubljani (1925 —48). DJELA: L. 2 Slavjanske uvertire u D-duru (1853) i a-molu i Narodna u a-molu. Epsteina u Beĉu. X 1956). smisao za orkestralni kolorit i za stvaranje melankoliĉnih. zborovi i dr. 1894. Završio studij prava i diplomirao 1968 iz historije muzike na Akademiji za glasbo u Ljubljani. on je nastojao da svoje poglede uskladi s modernim opernim smjernicama. C. madţarski kompozitor (Budimpešta. VIII 1924 —). koja se pod njegovom upravom razvila u reprezentativno muziĉko tijelo. kompozitor i dirigent (Trst. Harknes Ballet i dr. Budapest 1925. Posebne zasluge stekao je P. Prodana nevjesta). Niz godina profesor muzike u Ţenevi. Canone. Slovenska glasbena revija. dirigent (Ĉermakovica. Autor brojnih komentara za cikluse koncerata na radiju i televiziji. poputnice. Hrvatska svadba. Muziku uĉio u poĉetku kao samouk. Debitirao 1947 u Ottazva Ballet Company. 1949 —53 muziĉki komentator. Dragutin. Istaknut plesaĉ so listiĉkih uloga klasiĉnog baletnog repertoara. gdje je 1945 —47 bio ponovno direktor opere i zatim dirigent. Papp. Cosi fan tutte). Osterca. IX 1859). 1858. — /. Po stilu kasni romantiĉar.: F. POKORNI. Bibliografski pregled kompozicij S. Se. pjevanje uĉila u Trstu (de Filippi) i Beĉu (R. B. Laura (Millocker. poĉeli su graditelji instrumenata krajem XVI st. Danilo. POKLOPLJENICA (njem. To. zatim do 1941 dirigent Beogradske opere. 13. Mirko. Carl Maria von Webcr. Grofica Marica (Kalman). 30. Junek.brat (Ljubljana. 1928. VI 1890 —■ Ljubljana. POLDINI. M. Od 1890 bio je vojni kapelnik u Beogradu. 29. Hoffmannove priĉe). — Orkestralne transkripcije vlastitih klavirskih kompozicija (Maionnettes. Gedackt) -~> Registar POKORN. Musetta (Puccini. Nikolas. POLIĈ. I. Operetna i operna pjevaĉica u Osijeku (1918—23). Studirao pravo u Pragu. Poljaĉka krv). 1923—24 tajnik i dirigent opere u Zagrebu i 1924— 25 na istim poloţajima u Beogradu. ibid. te programnim. Za vreme Prvoga svetskog rata reorganizovao Muziku konjiĉke divizije i davao koncerte u većim gradovima severne Afrike. da smanje poteškoće što ih je sviraĉima zadavalo zatvaranje ru pica izravno prstima i da omoguće neke prije neizvedive hvatove. 1961. Angaţiran zatim u trupama Ballet des Champs-Elysee. kantata u B-duru. Lk.). 1906 upisao se na Konzervatorij u Veneciji gdje mu je uĉitelj bio E. Giulietta (Orfenbach. U Ljubljani je od 1929 vodio pjevaĉki zbor Glasbene Matice i neko vrijeme predavao dirigiranje i bio profesor u opernoj školi Muziĉke akademije. U du hu ilirskih ideja P. God. 1. VI 1908). ^eijern/iuiv vovnciia mrezaj. Noć u Veneciji. — Moteti. od 1903 na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu (Ć. Barun ciganin. Arckepek a magvar zenevilagbol. 17. Novak). 1962. osobito poboljšao taj sistem miinchenski flautist Th. 261. 1853. Kod bijelog konjića). God. no to mu je uspjelo samo djelomice. Ede (Eduard). II 1951). R. 101 Sistem poklopaca primjenjivao se i na pojedinim starijim li menim duhaĉkim instrumentima (Klappenhorn.

Prava. odnosno dionica ili glasova. Ać. gde i instrument izvodi akord u drugom tonalitetu. Sanden. 4. sonija u Sonatina seconda (1912). Milutin Polić -Kvarnerski. prvi takt kompozicije sadrţi dvoĉetvrtinsku mjeru. U muzici XX st. LIT. T. Polyphonie ili Mehrstimmig-keit. U antiĉkoj grĉkoj literaturi izraz p. II Contrappunto nella polifonia vocale classica. pasija i oratorij. Hamburger . S. MeĊutim. na aulosu (Plutarh) ili mnogozvuĉnosti (npr. As. 37) a susreće se i u jazzu i u m vanevropskih naroda. kod F. koje ide ĉesto do 8 realnih glasova. prema tome pod pojmom p. — B. u jednom te istom taktu jedna dionica sadrţi dvo ĉetvrtinsku mjeru. Salome. preteţno dijatonsko vo Ċenje glasova. Pored Nizozemaca znaĉajan su doprinos razvoju polifonije u XVI st.102 POLIĆ — POLITONALNOST išĉezava. već u orguljskom delu Variations on »s rica« (1891). spajanje odnosno odmjenjivanje dvaju ili više razliĉitih mjera. Polyphonie. Na prijelazu u XX st. A. 1962. (Stravinski. Aleksander. Uz misu i motet njeguje se tada osobito madrigal. TTOAU mnogo i TOVO? ZVI. — E. je — uz J. saz' koja oni obrazuju pripadaju u svakom trenutku samo jec tonalitetu: J. C. Probleme der neuen Polyphonie. Moderne Polvphonie. Mozarta. I. polyphonie. te razvijaju tehniku imitacije. Najzad u okvirima primarno harmonijski oblikovane muzike klasiĉnog i romantiĉkog razdoblja. se već u doba baroka sve više prilagoĊuje i podreĊuje harmonijskom kretanju i tonalnim funkcijama. je bitni sastavni dio polifone muzike u kojoj svaka di ima vlastiti melodijski i ritmiĉki tok. primarno horizontalno. Zlalić. Aleksander Polinski. upotrebljava s e u muziĉkom znaĉenju rijetko. npr. poi se više iskorišćuju razliĉite polimetrijske kombinacije. balet Petruška. }■ LIT.S. b U ovom drugom sluĉaju radi se o poliritmiji koja uklj i —> polimetriju. — A. Mozarta. tj. 1899. s razvitkom srednjovjekovnih višeglasnih tehnika i oblika. za razliku od -> homofonije. Polyphony in Theory and Practice from the 9th Century to the Close of the I3th Centurv. ţivi dalje unutar novih. drugi troosminsku. gdje se istoc izvode tri plesa u razliĉitim mjerama. Bologna 1965. pa u Song for Harvest Season (1894) i u neki kasnijih dela. Klaviermusik op.godišnjici smrti. MocKBa 1962. Studirao na V: skom konzervatoriju (Z. P. demith. studije o poljskoj muziĉkoj prošlosti. X. (disertacija). The Beginnigs of Choral Polyphony. 5 sv. — P. poHfonia). razumijeva se djelo graĊeno po naĉelima -> kontrapunkta. izbjegavanje većih melodijskih skokova. W. VIII 1916). tal. Ponekad se i prikladnim smještajem akcenata stvaraju poli met riĉki efekti unutar jedne te iste mjere: 4 J J J J | J J J J | J J J J Primer drukĉije vrste je burleskno-parodistiĉki završetak Ċaĉkog seksteta Ein musikalischer Spass W. harmonskog jezika u poznom XIX v. Strauss upotreb u pojedinim delima {Ein Heldenleben. psalama (10) M. ITojincboHHH H nojiHrboHH*iecKHe cbopMbi. POLIFONIJA (od grĉ. (1890). MGG. polifoni oblici upo trebljavaju se rijetko uglavnom samo za izuzetne. P. 7roXu više i [ASTpia mjernost). Wiesbaden 1956. Stravinskog (: POLINSKI. sistematski provedena p. W.: 5. Mulder. — C. Noskovvski.: 5. samostalnih melodijskih linija. općenito svako višeglasje. gdje se polifono pisani zborski dijelovi izmjenjuju s homofonima. franc. i 1914. Lissa. Utrecht 1955. A. Moniuszko. polyphony. treći i ĉetvrti ĉetvoroĉetvrtinsku. stvaraju se novi oblici pisani tehnikom kontrapunkta: ricercar. 1890. gde se — prema Milhaud gornji glas kreće u d -molu. ~> diskonta. tj. naravno. od obrata i rakove imitacije do diminucije i augmentacije. Studies in Medieval and Renaissance Music. 1907.Gomolke (1884) i zbirku poljskih crkvenih p XVI i XVII st. a osobito su ĉeste u kompozi cijama nastalim potkraj XIV i poĉetkom XV st. vokalno -instrumentalnih oblika. Bacha. Sixteenth Centurv Polyphony. P. — IZDA obj. poljski muziĉki historiĉar i stov. — J. — L. kao što su višezborni koncert. za linearno oblikovaje. Cambridge 1939. 13. a u uţem smislu muziĉki slog saĉinjen od dvije ili više istodobnih. u -> dodekafoniji. Istodobno. toceata i nadasve fuga koja doseţe vrhunac s djelima J. Studien zur Vokalpolyphonie. POLITONALNOST (od grĉ. Gunther. tj. Dzije muzyki polskiej w zaryse. Od 18. rijeĉ p.Stravinski: »Petn MJ J J J 1 J J J J Polimetrijske tvorevine susreću se u srednjovjekovnoj i renesansnoj višeglasnoj muzici. Merritt. U doba baroka pojava novih monodijskih i koncertantnih oblika i tehnika potiskuje tradicionalni stil vokalne polifonije. Dresden 1950. t v . Bacha. Cervenca. Cambridge (Mass. 1914. najpoznatiji meĊu ranim merima politonalnosti (zapravo bitonalnosti) je svakako slede Petruške I. Majstori tog razdoblja izgraĊuju sloţene polifone oblike chanson. peti petoroosmin sku i si. a donji u a-molu. 5. Kao oznaka višeglasne muzike. Bavio se i kompozic DJELA: O muzyce koišielnej i jej reformie. akordiĉkog sloga. D. dramatski naglašene efekte. 7roXu mnogo i cpwv/) zvuk. njem. Ele. New York 1950. a posebno znaĉenje dobiva p. rada se novi polifoni stil instrumentalne muzike. B«chi Četiri JJ J J|J I J JJJ J J J 5I J J J J J J J J|J J \ | J POLIMETRIJA (od grĉ. istovremeno zvuĉanje više raznih tonaliteta. Pojavljuje se u muzici XX v. POLIRITMIJA. izuzev rijetkih pojedinaĉnih primjera kao što je prvog ĉina opere Don Giovanni W. Kod B. motet i misu. Ali s prodorom harmonijske svijesti p. •— H. Njihova su djela pisana u troglasju. je vertikalna ako razliĉite mjere nastupaju istodobno tako da npr. Ivesa srećemo p. engl. primarno vertikalnog. je horizontalna ako promjene mjere slijede jedna za drugom. Milhaud nalazi njene poĉetke u starijoj muzici. te priprava i pravilno rješenje disonanca. a u kompoziciji općenito prevladava veći broj glasova od šestoroglasja do dvanaestoroglasja. O 30. meĊutim. istodobni nastup dvaju ili više raz] ritmiĉkih obrazaca ĉiji se metriĉki akcenti podudaraju (] jeri 1 a i 1 b) ili razilaze (primjeri 2 a i 2 b): 1a b J JJ J J j J JJ J _ -3l _ 3 J i »J J i ___ • . javlja se oko 1300 u anonimnom traktatu Summa musicae gdje se jednoglasju (can-tus simplex) suprotstavlja kao modus canendi a pluribus diversam observantibus melodiam. npr. Bukofzer. Piein Bogurodzi zvzgledem muzycznym. Glavna su obiljeţja njihova polifonog stila jasnoća i usklaĊenost muzike i teksta. Pi je primjer balet Le Sacre du printemps I. uglavnom u smislu mnogostrukosti tona. s vokalnom polifonijom nizozemskih kompozitora (-> Nizozemska muzika). Stravinskog (1911). Harvard University. Ch. — > organuma. ponovno oţivljuje interes za polifoniju. F. glas. Bartoka u 14 Bagatela (1908). — M. Povijest polifonije zapoĉinje meĊutim ranije. u sonatnoj provedbi ili finalu. razraĊujući virtuozno sve njezine mogućnosti. Sistematski upotreblj poliritmiju kompozitori XX st. novoizd. canzona. Heidelberg 1957. posebno majstori rimske škole. dali Talijani. Spiess. 1938 (Boţiĉni prilog). J. CnpeĈKoe. posebno kanonske. sloţenih. Novosti. Berlin 1930. Već R. tako da npr. p. smrti muziĉki kritiĉar lista Kurjer Warszawski i suradnik m drugih muziĉkih publikacija. Uz to od 1904 predavao pc muzike na Konzervatoriju u Varšavi. Antike Polvpho nie. & najveći procvat do-ţivljuje u doba renesanse. 1905. S. P. LIT. nj sledećem kanonu J. Thilmann. -> conductusa. sa kombinacijom Fis-dura i C-d I. VI 1845 — Varšava. 1903. najĉešće dva Bitonalnost). jedan je od plodova ra. treća troĉetvrtinsku i si. ptiĉjeg pjeva). radi posebnom efektu koji predstavlja izuzetak u kompozicionoj p teg doba. Ţeleriski). Nakon toga p. 1909) harmonske sklopove koji graniĉe sa politonalnošću.) 1947. druga troosminsku.: Z. ĉetvoroglasju i u višeglasju. P. pa se obnavljaju klasiĉne tehnike imi tacije (->• neoklasicizam). Pre se mogu kao zametak politonalnosti smatrati o punkti nad kojima se ĉesto dogaĊaju i istupanja u druge tona] (-> Pedalni ton). Surzvnsk osnivaĉ poljske muziĉke historiografije.

Melodija polke izgraĊena je obiĉno simetriĉno. svaka od više simultanih melodija moţe imati sopstvenu harmonizaciju. Stravinskog. 1923. oko 1680 — 4.: J.. P. Preludijum iz klavirskih Pezzi infantili A. .). Kongresni izvještaj. poĉiva uglavnom. 1918 i 1919. Šišmiš (J. podjednako uvjerljiva kao operetna subreta. Peć. Svestrana umjetnica. Poštolka. 1692. La Schiavitit fortunata. pjevaĉica. 1714. Od novijih najpoznatija je Circus-Polka (1942) I. scenska muzika. Marsia deluso. 30.— SPISI: autobiografija Rytmus. 1962. 1937. capricci. Kocian. Polke su medu ostalima pisali i A. — K. Americi i u Japanu. s naglašenim rit miĉkim figurama. Smetana koji je tom narodnom plesu dao umjetniĉki oblik stvorivši od njega simbol ĉeškoga nacionalnog muziĉkog izraza. Oratoriji: La Fenice. kritike i ĉlanci. K. Mainz 1956. The Polish Origin of the Polka. 1693. Neue Musik in der Entscheidung (II izd. Milhaud-. 1695. passacaglia i fuga. 1695. Borova-Valouškova) i ĉlan Ĉeškog trija koncertirao na turnejama po Evropi. POLLAK. melodrame (Balada o oĉich topiĉovych. DJELA. Vladimir. koncert za klavir. V 1948). Divertimento za duhaĉki kvintet. Milhaud i ĉlanovi grupe Šestorice. Circe abbandonata. Desderi). suita. 1934. VI 1875 — Zagreb.-i. Hoerburger. U njegovim ranim vokalnim djelima osjeća se utjecaj V. Schottische). ibid. — Politonalne kombinacije nalaze se i kod C. Jole. bitonalna konstelacija Fis-dur + C-dur u primeru br. ■— Kompozicije za orgulje (sonate. Fis-duru i A-duru. — KLAVIRSKA: sonata. kompozitor (Venecija. Desderi. Carlo Francesco. XI 1931). Pjevanje uĉila kod F. 1926. a na njegov razvoj utjecali su i neki strani plesovi (ecossaise. od 1692 drugi ka pelnik (1702 dobio poĉasno zvanje Maestro giubilato). npr. Strauss ml. Ko. pjesme u venecijanskom narjeĉju za glas i b. Ĉesta je p. je ples parova. 1921. Studirao na Konzervatoriju u Pragu (J. kao u Gudaĉkom kvartetu K. Sin i uĉenik Garla Francesca. 2. Dvorak i Z. tako da nastaje po-lifono voĊenje ĉitavih akord-skih kompleksa ( poliharmoni-ja). Najzad. od znaĉaja je da harmonski kompleksi koji ulaze u sastav politonalnog sazvuĉja obiĉno zadrţavaju znatan stepen samostalnosti u pogledu tretmana i zvuĉnosti (razliĉito voĊenje glasova. II Germanico. Prodana nevjesta) i Micaelu (Bizet. 1699. 2 dala bi se ćela svesti na akord fis-ais-c-cis-e-g. Pojavio se na poĉetku XIX st. a po povratku iz SAD stvara vlastiti stil. Naziv p. Dni v Chicagu. na što ukazuju i razliĉiti predznaci): K. Gerbiĉa u Ljubljani i J. Prokofjeva. Faramondo. Semiramide. pojavljuju se i gledišta koja osporavaju njenu vrednost (E. — VOKALNA: kantate. simfonijska pjes ma Jaro. pa na osnovu toga zakljuĉuje da je nemoguće ĉuti u jednom sazvuĉju više osnovnih tonova — što p. Polytonalite et atonalite. 1701. X. 1707. a 1839 spominje se već u Beĉu i Petrogradu. Madame Butterfly). Ciklusi solo-pjesama: Senatske pisne. Hahki. Oko 1835 p. MeĊutim. 1693. Duhovne kantate: 24 arije za glas i b. Lanner). Kfidla. RM. La Forza della virtu. 1923—30 profesor klavira na Konzervatoriju u Chicagu. 1945. Antonio. N. Od njezinih opernih uloga treba spomenuti Ĉo -Ĉo-San (Puccini. L''Arminio. Suprotnost linearnoj je vertikalna p. 6. a svima je zajedniĉka ritmiĉka podloga: rm i m. a 1844 pleše se u Londonu i u gradovima SAD. izvesne kombinacije su ĉak objašnjive u smislu tradicionalne harmonije. Roussela. krajem 1722). 1938. Uĉenik G. 1941 i dr. Caselle). Vesela udovica (Lehar) i GrojLuxenburg (Lehar). Od 1697 uz to poduĉavao na Conservatorio degli Incurabili. 1932. Kao salonski ples p. 1932 i Malajske pisne I935. Ascanio. Hindemith razvija u delu Unterzveisung im Tonsatz teoriju s pomoću koje se svakom akordu — ma koliko sloţenom — moţe odrediti osnovni ton. Strauss ml. O. naglašeno antiromantiĉan. Opere: // Licurgo ovvero 11 Cieco d'acuta vista. 1922. 1. X. c. 1944. La Mušica contemporanea.: Irma Pollak. Svoja je najviša dostignuća ostvarila u operetama Poljaĉka krv (Nedbal). 1713. 1722 i dr. talijanski kompozitor i orguljaš (Brescia. javlja se prvi put 1835. 1694. ĉeški narodni ples u dvodobnoj mjeri i brzom tempu (nešto sporijem od tempa galopa). Publio Cornelio Scipione. L'Irene. J. Od 1665 pjevaĉ u duţdevoj kapeli crkve sv. 1707. DRAMSKA. —■ VOKALNA. 1. 1931. A. prodire u praške salone. Joseph in Aegypto. W6rner. M. Deroux. sopran (Ljubljana. Od tridesetih godina XX v. Napisao je oko 80 opera od kojih je većina izvedena u Veneciji.. upravo zahteva. — F. potjeĉe iz 1837. POLIVKA. krakozviak. c. V 1746). Ottone. — KOMORNA : gudaĉki kvartet. 1962. se plesala u obliku kola i prvobitno se zvala nimra i madera. dakle na alterirovani dominatni-^nonakord u h-molu koji sadrţi i ĉistu kvintu cis i smanjenu kvintu c. Le Pazzie degli amanti. God. nastao je vjerojatno od ĉeške rijeĉi pulka (polovina). Straus). H. Fibich. jer su za taj ples znaĉajni ĉesti polukoraci. 1933. Es-duru. na dijatonici. Polka. LIT. Alfonso primo. La Musique polytonale. 11. Torino n j Prva objavljena p. već je u šesnaestoj godini postala ĉlanicom ljubljanskog kazališta. fantazija. 1928. dramska glumica i interpret opernih likova lirskog karaktera. Carmen). 1840 u Parizu. preludiji. od 1690 drugi orguljaš. 1942. Ĉar valcera (O. Vladimir Polivka. a od 1901 bila je ĉlanica Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. 1932. primena poli-tonalnosti nije više tako ĉesta. 1925). Kun. u djelima operet nih kompozitora (J. 1696. J. superpozicija ĉitavih akorda koji pripadaju raznim tonalitetima -> primjer). uz ĉestu primjenu linearne polifonije. 1685. Brittena i mnogih drugih. ORKESTRALNA: mala simfonija. 1702. Brojne su podvrste polke. Neobiĉno nadarena pjevaĉica i glumica. V. 1945. da bi efekt simultane pojave više tonaliteta mogao biti shvaćen. Slavenskog.Szymanowski: Gudački kvartet 103 Osterreichische Musikzeitschrift. pijanist i muziĉki kritiĉar (Prag. 1694. od 1930 u Prsgu (od 1939 profesor Konzervatorija). fuge). 1930. miksture). Astinome. ĉeški kompozitor. LIT. MGG. C. 2 sonate za violinu i klavir. ali se najviše i najdoslednije njima sluţio D. K. Milhaud. razliĉiti registri i zvuĉne boje). U umjetniĉku muziku uveo ju je B. B.: R. Kasnije je pjevala u beĉkom Theater an der Wien. moţe biti linearna. Szymanowskog (pojedini glasovi se kreću u C -duru. Jefte i dr.). DJELA. 1694. 1918. pa ĉak i realnost njene egzistencije. Warszawa 1960. — D. a ostali deluju kao dodaci (alteracije. Ravela. GVInganni felici. Krajiny. zborovi. 1951. 1922. IzmeĊu ovih krajnosti nalaze se sluĉajevi D. suita za violu i duhaĉki kvintet. M. 1930.: M. a akordska pratnja drugom tonalitetu (npr. Fuchsa u Beĉu. POLKA. LIT. La Vendetta d'amore. Rosmonda. tj. Stvarno. 1719.. Marka u Veneciji.. Novak). regina di Napoli. Legrenzija. svaka melodija višeglasnog stava nalazi se u dru gom tonalitetu. Kao ĉeški narodni ples p. putopis 5 Kocianem kolem svita. Novaka. u politonalnim sazvuĉjima obiĉno preteţe najdublji akordski kompleks. 1692. 1712.POLITONALNOST — POLLAROLO P. sonata za violu i klavir. Kao pratilac na klaviru (B. kojega je od 1702 zamjenjivao. P. potrebno je da svaka komponenta za sebe bude jednostav na i pregledna. Les Eumenides gde melodija pripada jednom.. Lijepa Jelena (Offenbach). oko 1653 — Venecija. posebnu paţnju posvećivao je instrumentaciji. MGG. LIT. C. POLLAROLO (Pollaroli). VII 1896 — 11. S. Sv. Gejša (Jones). Prochazka. Maricu (Smetana. 1716. Debussvja. Irma. — DRAMSKA: opera Polobuh. Jedan od najplodnijih i najpopularnijih opernih kompozitora svoga vremena. Stecker i V. J. Tichy ocean za glas i klavirski trio. uvertira. tj. 1937.

Giovanni Battista. 1716 i dr. 1721. po drugim zemljama. 1935 —). 1963. 1701. Preludio dodici za 2 klavira i orgulje. Luĉio Papirio dittatore. c. 1960. a nekoliko još za zbor i orkestar (meĊu nji: Grom pobiedy rozdazvajsia. II. ORKESTRALNA. Bazzinija. Mondolfi. a 1740 naslijedio je A. nekoliko solo-pjesama (Invocazion pratnju violine i klavira). Prista suvremenih i avangardnih muziĉkih tekovina. — IZDANJA : komorna i koncertna djela G. Sonata laetiliae za 2 orgulje. Viottija. Isprva vio linist Dvorskog orkestra u Torinu. 1964. Lisztu. Klavier-Musik. 1903—-35 profesor Konzervatorij: Milanu. — KOMOR* Tri Mušica spingenta: I. — CRKVENA: oratoriji (Recognitio fratrum. Handel. Plesni koraci i fij pokazuju snaţan orijentalni utjecaj. U zbirka instrumentalne muzike tog vremena susreće se najprije uz razlii »poljske plesove« (polnisch Dantz) kao improvizirani doda (Proporz). ali kao dvorski odnosno salonski p] te se odrţala takoĊer do najnovijeg doba najviše u obliku s ĉanog mimohoda parova na plesnim sveĉanostima (u Njemaĉ ĉesto na muziku koraĉnice). 1961. Put u širok svijet. POLLINI je gostovao i u Jugoslaviji. opera-oratorij Pjc nad pjesmama. bio je od 1809 profesor klavira na Milanskom konzervatoriju. Cesare Pollini nella vita e nell'arte. Fantasta op. . 3 trublje i udaraljke. talijanski violinist (Parma. 1962. H. 12 arija za sopran i b. Scherzo trario za ksilofon (gitara). Leucippe e Teonoe. 1964. Osim klavira vir tuozno je svirao violinu. Scherzo op. Costa. oko 1804 kratko vrijeme koncertni majstor kazališta u Bergamu. MGG. 1820. God. je ušao i u umjetniĉku muz Dvije najpoznatije melodije napisao je M. Carlo Francesco. polonezi se dodaje trio kao srednji. Rassegna Musicale Ćurci. Viottija. 1970. 1702. Enrico. menlen F. POLLINI. Lottija na poloţaju kapelnika crkve sv. Kavsera. 1729. Demefrio e Tolomeo. P. 1961. Confitebor. — Instruktivna djela Metodo per clavicembalo. Cesare. zatim kao samostalna kompozicija s karakteristiĉr akcentuiranim ritmom. 1950. DJELA. prosi: p. Boccherinija. Pastorale. 56. za gud kvartet i ĉembalo. 3 niza varijacija za violinu i orkestar. Schaeffer). klavir. G. stoji odavno u prvim re dovima koncertanata. Trentadue esercizi in forma di toccatta. Sulpizia fedele. canzonette. 1963. za kontrabas i duhaĉki kvintet.: H. — F. Telemann. IV. a usavršavao se kod G. Lonatija i C. XII 1953). je iskoristio tek djelomice. kada je na Chopinovu natjecanju pijanista premoćno osvojio prvu nagra du. Ljubljana 1959. do 1833 ruska drţavna himna). 1725. 1894. za 11 duha instrumenata. Riemanna. Pulsazione za udaraljke. pijanist i kompozitor (Ljubljana. 3 trublje i 1 pane. ariette i dr. Orlando furioso. 33. POLLINI. Pugnanija u Torinu. Allegro affanalo. X. jer se zbog bolesti morao povući iz javnog ţivota. 10. Poljski kompozit prihvaćaju umjetniĉki oblik i naziv poloneze prema francusk uzorima (polj. 30 Studi a doppie corde . Griselda. listro Armonico op. Diplomirao pravo u Padovi. LIT. I 1942 —). Vidussa. B. Preludio canlabile e Rondo op. 25. Ogiriski sa dvadese programnih klavirskih poloneza (Les Adieux. LIT. — Isti. sa svojom klavirskom tehnikom tvori most od starih majstora k F. u troĉetvrtins mjeri s karakteristiĉnom ritmiĉkom figurom: \ mrm Poljski narodni ples tipa poloneze spominje se od XVI naziva se razliĉito — chodzony (»hodani« prema koraĉanju ples parova). 1723. pieszy. Ogledao se kao kompozitor. A. — Isti. Introduction et Toccata op. Kao roĊak Ţ. 3 Scherzi za duh kvintet. Joachim). u svoja djela ui i elemente moravskog narodnog melosa.: A. 1962. DJELA. ■— KOM ZICIJE: Reverie za violinu i klavir. djelomice još pod utjecajem rokokoa. DJELA. Zurich i Freiburg i. 3 Sinfonie ecdesiastiche 3 koncerta za violinu. Canlus psalmorum za bas. 1968. polonez) i pridonose njezinoj velikoj popularne u Evropi potkraj XVIII st. 12 *! di tecnica. B. Ein Portraten-Album aus dem vorigen Jahrhunderte. 28. koncertni majstor Dvorskog orkestra u Dresdenu (od 1814). Maribor 1967. 1961. Uĉenik C. P. 50. 34. 1812. — F. 5. SuraĊivao u ĉasopisima. 58. — VOKALNA : oratorij Stabat mater za 2 gl.). 1726. J. II. Antonio. Turia Lucrezia. bas-klarinet. — Preveo na talijanski Physiologie der Bogenfuhrung auf den Streichin. G. serenade i dr. Toccata za kontrabas i komi orkestar. Iz Poljske se najkasnije od XVII st. K. — Missa brevis za djeĉji zbor i orgulje. Padova 1912. Giovanni Battista Polledro. L. DJELA. 39. 1962 i III. Sinfonietta. koncert za klavir. 57. 1914. za bas -klarinet 1 13 udaraljki. Bach (Francuska suita Eduru). Asti. 1962. — DRAMSb balet Mechanismus. POLONEZA (od franc. B u predigri IV ĉinu opere Carmen). 1729 i L'Abbandono di Armida. — P. Divertimento za 4 roga i gudaĉki orkestar. Padova 1917. — KLA VIRSKA: Variazioniop. meĊu tim. te u Francuskoj. 1963. violu i kontrabas op. za orgulje. Garcia: Yo soj contrabandhta i Cuerpo bueno (posljednju je upotrijebio G. Zingarellija u Milanu. — S. Grande Sonale-Caprice et Variations za harfu i klavir. X. IX 1846). XI 1868 Milano. I 1912). za glas i klavir ili klaviĉembalo. Pugr ja. Od 1895 { fesor violine na Konzervatoriju u Torinu i koncertni majstc tamošnjem Teatro Regio. LIT. Ljubljana 1940. Mušica concisa za flautu. kantata za alt i b. 1801. P. Uĉenik W. misa za 4 glasa i orkestar. Frau Mušica in Krain. Perrino. Tartinija. Teoria generale della mušica. a bio je i izvrstan pjevaĉ (pjevao je u mnogim gradovima Italije). E. Za klaviĉembalo: Tre Sonate op. D. 13. MGG. — Instruktivno djelo Exercices amusants pour violon scul. Na muziĉkom horizontu zablistao je poput meteora 1960 u Varšavi. 2 violine i violonĉelo. Pet simfonija: I. J. Rod Pollinijev in ljubljanski zdravnik dr Janez Krizostom Pollini. Rani klasicist. Steinhausena. Sacerdoti. Zoisa nastupao je u ljubljanskom diletantskom kazalištu u slovenskim i njemaĉkim igrokazima. Schardieck). 37. 2 Magnificata. jedan je od najistaknutijih mu ziĉkih umjetnika svoje generacije u Italiji. Capriccio op. — W. Lukman. Kozlowski koji je pored poloneza za klavir. P. talijanski violinist i kompozitor (Piova. 1969. 31. Pallarolo. napisao oko poloneza za orkestar. l( Mušica trascurala za bas-klarinet i ĉembalo. orgulje. Plautilla. 18. — ORGULJSKA: S01 bravura. Sacrum amoris novendiale. konkretna muzika. Takve instrumentalne poloneze komj nirali su Couperin. umjereno b tempa (allegro moderato ili andante mosso). DJELA. — KOMORNA: 3 trija za 2 violine i bas. 2. P. Mozarta u Beĉu i od 1793 N. 1798. što potvr Ċuju nastupi u najvećim svjet skim muziĉkim središtima. 1962. 1723 postao je pomoćnik. 1966. VI 1858 — 26. Polledrov violinski stil karika je izmeĊu tradicije tali janske violinske klasike (Pugnani) i virtuoznosti romantike (Pa-ganini). posebice M. muziku uĉio na Konzervatoriju u Milanu (A. romance. VIII 1853).). Leoni. Mitteilungen des historischen Vereins fiir Krain. 44. Concentus resonabilis Zi solo instrumenata i magnetofonsku vrpcu. Radics. najznatnijim predstavnikom njegove škole. 1.104 POLLAROLO — POLONEZA POLO. dobiva formu instrumentalne ko pozicije tokom XVII st. bas-klarinet i violinu. INSTRUKTIVNA: U Meccanismo delle 5 prime posizioni violino — Esercizi applicati alle scale (2 sv.. za gud 1963 i V. harfu i udaraljke. je na: pao i solistiĉki. melodrama L'Orfanella svizzera. Zdenţk. zauzimao se za teoretske reforme H. — D. 1963. Donta. P. — Crkvene kompozicije. uz G. POLO. S. se tada uvodi i POLLINI.: B. Ljubljana 1877. Paganinija i instruktivna djela za violinu A. Ks. Scherzo di Fantasta op. Cvetko. Zpev mrtvych deti za zbor. Consolom prvi je u Italiji iz kompletni ciklus Beethovenovih sonata za violinu i klavir. L'Aristeo. — VOKALNA: Nabuchodonosor za zbor. Od kraja XVIII st. udaraljke i orkestar. Th. wolny — i u narodu se pleše i danas. 1966. Cosroe. Pagan i dr. 1719'. Histoire de la musique slovene. 1963. III 1762 — Milano. P. Petrţelka. La Mušica italiana nelle sue principali fasi stor iche. / tre voli. N. 2 dueta za 2 violine. LIT. Ode III di Anacreonte za 2 violine. talijanski pijanist (Milano. i to isprva izvan granica Poljs