M UZIĈKA ENCIKLOPEDIJA
3 a-

z

Dodcttak

ZAGREB IGOSLAVENSKI

MCA\LXXVII ZAVOD

LEKSIKOGRAFSKI

DRUGO,

'i 9, ,'$■$
SVA PRAV A PRlt>RţAi<A COPYR1GHT BY

JUGOSLAVENSKI LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD, ZAGREB
TISAK I UVEZ TISKARNA MLADINSKA KNJIGA, LJUBLJANA

MUZIĈKA ENCIKLOPEDIJA

Glavni urednik

Krešimir Kovaĉević

Ĉlanovi redakcije Ivona Ajanović, Branka Antić, Dragotin Cvetko, Stana Đurić -Klajn, Marija Kuntarić, Dragoslav Ortakov, Mladen Pozajić

Sekretar Krasna Panjkota

Glavni urednik ilustracija Koraljka Kos

Urednik ilustracija Aiirjana Petriĉević

Tehniĉka lektura Biserka Rako, Mirjana Veţa

Korektura Josipa Ĉavala, Nada Karabaić, Ruţica Karavanić, Ecija Matušić, Ljerka Mlinar, Marija Radovanić, Ljerka Verić

Grafiĉko -tehniĉka redakcija Branko Regel , Branimir Sokol, Dušan Ţvab

-#*<**

SURADNICI U III SVESKU
A. Kr. AnĊelko Klobuĉar, docent Muziĉke akademije, Za greb A. Ku. Antun Kuntarić, savjetnik Zavoda za unapreĊivanje struĉnog obrazovanja SRH, Zagreb A. Ln. Aleksandar Linin, viši struĉni su radnik Instituta za folklor, Skopje A. Mvić. Ana Matović, asistent Muzikološkog instituta SANU, Beograd A. Pr. Dr Andreja Preger, prof. Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd A. Rij. Dr Andrej Rijavec, prof. Filozofskog fakulteta, Lju bljana A. To. Andr ija Tomašek, direktor Muziĉke škole »Pavao Markovac«, Zagreb A. Tri. Arsen Triva, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd A. Uo. Ana Urukalo, muziĉki urednik RTV, Zagreb A. Vi. Albe Vidaković, prof. Teološkog fakulteta, Zagreb An. Pe. Antun Petrušić, operni dirigent, Osijek B. Ać. Branka Antić, akademski muziĉar, Zagreb B. Buj. Dr Bojan Bujić, univerzitetski profesor, Reading B. D. Branko Dragutinović, dramaturg opere Narodnog po zorišta, Beograd B. Lk. Borut Loparnik, urednik RTV, Ljubljana B. Mi. Dr Bogdan Milanković, nauĉni suradnik Muzikolo škog instituta SANU, Sarajevo B. Sĉ. Branimir Sakaĉ, kompozitor, Zagreb B. Sa. Dr Boţidar Širola, muzikolog i kompozitor, Zagreb Bi. R. Biserka Rako, redaktor JLZ, Zagreb C. B. Cveto Budkoviĉ, direktor Muziĉke škole Viĉ, Ljubljana C. R. Cvjetko Rihtman, akademik, prof. Muziĉke akade mije, Sarajevo D. Co. Dr Dragotin Cvetko, akademik, prof. Filozofskog fa kulteta, Ljubljana D. Dra . Dušan Dragović, muziĉki publicist, Beograd D. Li. Dragan Lisac, muziĉki publicist, Milano D. Maĉ. Dragutin Maĉuka, kazališni publicist, Zagreb D. Ov. Dragoslav Ortakov, prof. Visoke muziĉke škole, Skopje D. Pl. Dušan Plavša, pro f. Akademije umetnosti, Novi Sad D. Pe. Danilo Pokorn, šef muzikološkog kabineta RTV, Ljubljana D. Sn. Dušan Skovran, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Di. S. Dr Dimitrije Stefanović, viši nauĉni suradnik Mu zikološk og instituta SANU, Beograd Đ. Jć. Đura Jakšić, direktor Muziĉke škole »Josip Slavenski«, Beograd E. A. S. Eva Auer Sedak, muziĉki urednik RTV, Zagreb E. Hk. Emil Hajek, prof. Muziĉke akademije, Beograd E. Zy. Dr Ernst Zavarsky, muzikolog, Bratislava F. L. Franjo Luĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb G. Jć. Dr Gavro Jakešević, profesor muzike, Dubrovnik G. Kr. Gordana Krajaĉić, prof. Muziĉke škole »Stanković«, Beograd H. Nr. Dr Henrik Neubauer, direktor poslovnice »Festival«, Ljubljana H. P. I. Ać. I. Hg. I. In. I. Kĉ. I. Su.

J J . . J . J . J J . . J . J J . J . J .

An. As. Bez. Bur. Gc. Her. Le. Mvić. P). Se. To.

e K Be. . .
K Ko. . K Ks. . L Ai. . L M. . Š. L Ša. . Vr.

L M . . Ca.
M . Hl. M . In.

M . Ĉv. M . Gĉ.

M. Kar. M . Kri. M M M M M M M M M N . . Kun. . Las. . . Pet. Maz. . Poz. . . To. Šku. . Z. D . 2. Dć.

Dr Hubert Pettan, prof. Muziĉke škole »Vatroslav Lisinski«, Zagreb Ivona Ajanović, redaktor JLZ, Zagreb Dr Ivan Henneberg, upravittflj Poslovnice za SR Hrvatsku Zavoda za zaštitu autorskih muziĉkih prava, Zagreb Dr Ivan Ivanĉan, umjetniĉki direktor folklornog an sambla »LaĊo«, Zagreb Ivan Klemenĉiĉ, šef muziĉke zbirke Narodne i univerzitetske knjiţnice, Ljubljana Dr Ivo Supiĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Josip Andrić, kompozitor i muziĉki pisac, Zagreb Josip Andreis, akademik, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Jerko Bezić, nauĉni suradnik Instituta za narodnu umjetnost, Zagreb Jovan Bandur, prof. Muziĉke akademije, Beograd Janko Grilc, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Dr Janez Hofler, docent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Janez Lovše, prof. Muziĉke škole Center, Ljubljana Jovan Milošević, prof. Muziĉke škole, Cetinje Joţa Poţgaj, prosvjetni savjetnik, Zagreb Dr Joţe Sivec, prof. Filozofskog fakulteta, Ljubljana Jelica Todorĉevska, bibliotekar biblioteke »Kliment Ohridski«, Skopje Katarina Bedina, bibliotekar muzikološkog odjela Filozofskog fakulteta, Ljubljana Dr Krešimir Kovaĉević, prof. Muziĉke akadem ije, Zagreb Dr Koraljka Kos, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lorenc Antoni, muziĉki urednik Radio -stanice, Priština Lucijan Marija Škerjanc, akademik, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Ladislav Šaban, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lav Vrbanić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Milo Cipra, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Mane Ĉuĉkov, univerzitetski profesor, Skopje Marijan Gabrijelĉiĉ, umjetniĉki voda Slovenske filharmonije, Ljubljana Miran Hasl, profesor muzike, Koper Milica Ilijin, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Monika Kartin, asistent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Miro Kriţić, muziĉki publicist, Zagreb Marija Kuntarić, redaktor JLZ, Zagreb Mirjana Lastavec, muziĉki urednik RTV, Sarajevo Mladen Mazur, muziĉki urednik RTV, Zagreb Mirjana Petriĉević, redaktor JLZ, Zagreb Mladen Pozajić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevo Mirjana Škunca, prof. Muziĉke škole, Split Dr Mihovil Tomandl, publicist, Panĉevo Milica Zajcev Darić, baletni kritiĉar, Beograd Dr Milan 2e pić, primarius, Zagreb Natko Devĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb

N. Ha. N. Hg. N. Kri. N. Mić. N. Nj. O. D. P. B. P. Me. P. Mil. P. Ši. R. R. A. R. Đ. R. Pej. Ra. Pć. S. Đ. K. S. Gi. S. Lal.

Nikola Hercigonja, prof. Fakulteta muziĉke umetao sti, Beograd Nada Herceg, nastavnik baleta, Zagreb Nada Kriţić, muziĉki publi cist, Zagreb Dr Niko S. Martinović, direktor Centralne biblioteke, Cetinje Nikša Njirić, prof. muzike, Zagreb Dr Oskar Danon, dirigent, Beograd Petar Bingulac, prof. Muziĉke akademij e, Beograd Dr Pavle Merku, zamjenik šefa slovenskog programa RAI, Trst Predrag Milošević, prof. Fakulteta muziĉke umetno sti, Beograd Pavel Šivic, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Redakcija Rafael Ajlec, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Ratko Đurović, prof. Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd Dr Roksanda Pejović, docent Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd Mr. Radmila Petrović, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Stana Durić-Klajn, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Sotir Golabovski, prof. Pedagoške akademije, Skopje Dr Stanoje Lalošević, muziĉki publicist, Sombor

S. Šp. T. Br. T. Rh. T. Si. U. M. J. V. Bon. V. Br. V. Fa. V. Man. V. Mvić. V. Ni. V. Peć. V. U. V. Ţc. V. Ţm. Va. Ba. Z. Gić. Z. Kr. Z. Kuĉ.

Slobodan Špirić, muziĉki pisac, Montreal i Tea Brunšmid, muziĉki suradnik »Zagreb-filma«, i Zagreb Truda Reich, muziĉki pedagog i pisac, Zagreb Todor Skalovski, akademik, kompozitor i dirigent Skopje Ubavka Milanković Janjić, solistica baleta, Sarajevi Vera Bonifaĉić, viši bibliotekar Nacionalne sveuĉilišni biblioteke, Zagreb Vera Bayer, redaktor JLZ, Zagreb j Vladimir Fajdetić, muzikolog, Rijeka Višnja Manasteriotti, muziĉki pedagog i pisac, Zagrel Vlado Milošević, akademik, Banja Luka Vlastimir Nikolovski, prof. Visoke muziĉke škole, i Skopje Vlastimir Periĉić, prof. Fakulteta muziĉke umetaosti Beograd Vilko Ukmar, prof. Akademije za glasbo, Ljubljani Dr Vinko Zganec, akademik, Zagreb Dr Viktor Ţmegać, prof. Filozofskog fakulteta, Zagrel Vartkes Baronijan, muziĉki urednik RTV, Beograi Zlatko Grgošević, kompozitor i muziĉki pedagog, Zagreb Dr Zmaga Kumer, nauĉni savjetnik Glasbeno -naro dopisnog instituta, Ljubljana Dr Zija Kuĉukalić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevi

KRATICE
AFMF AFMW alb. AM AML arap. ASSR b. c. ĉeš. DDT DR DTB DTO egip. engl. franc. glgrĉ. HGZ HNK hrv. IGM IMG instr. ital. izd. izv. jap. JAZU jugKMJB knj. krat. KUD lat. latv. M madţ. MF MFM MGG ml. MOJ MQ NR nem. njem. obj. OKUD Archiv fiir Musikforschung Archiv fiir Musikvvissenschaft albanski Allgemeine Musikzeitung Acta Musicologica arapski Autonomna Sovjetska Socijalistiĉka Republika basso continuo ĉeški Denkmaler deutscher Tonkunst Demokratska Republika Denkmaler der Tonkunst in Bavern Denkmaler der Tonkunst in Osterreich egipatski engleski francuski glasni (2-gl., dvoglasni) grĉki Hrvatski glazbeni zavod, Zagreb Hrvatsko narodno kazalište, Zagreb hrvatski Internationale Gesellschaft fiir Musikvvissenschaft Internationale Musikgesellschaft instrumentalni italijanski izdanje, izdao izvedeno, izveo japanski Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti jugoslavenski Kirchenmusikalisches Jahrbuch knjiga kratica Kulturno-umjetniĉko društvo latinski latvijski Die Musik madţarski Die Musikforschung Monatshefte fiir Musikgeschichte Die Musik in Geschichte und Gegenvvart mladi Muziĉka omladina Jugoslavije Musical Quarterly Narodna Republika nemaĉki njemaĉki

pe PG PJ po po pr ps

RA

red rev

RI

rk RK

RM RM

ru s.

S.

SA

SA

SA

SA SB SF

SI

SI sim

SM

SN SR

srp

SS St

St.

St

sv

ST

Sv šp tal
V.

V vo

ZF

ZF ZI

perzijski objavio, objavljeno ZNŢO Publikationen der Gesellschaft Omladinsko kulturno-umjetniĉko društvofiir Musikforschung Jahrbuch der Musikbibliothek Peters poljski posthumno preradio, preraĊeno pseudonim Rassegna musicale redigirao, redigirano revidirao, revidirano Revue Internationale de Musique rukopis Radniĉko kulturno -umjetniĉko društvo La Revue Musicale Rivista musicale italiana ruski Santo (Sveti), Santa (Sveta) sine anno Sjedinjene Ameriĉke Drţave Srpska akademija nauka (i umetnosti) Socijalistiĉka autonomna pokrajina * ? Slovenska akademija znanosti in umetnosti ; Sammelbande der Internationalen Musikgesellschaft Sovjetska Federalna Socijalistiĉka Republika S ocićte Internationale de Musique Societe Internationale de Musique Contemporaine simfonijski Schweizerische Muzikzeitung (od 1961 Schweizerische MusikzeitungundSchweizerMusikpadagogischeBlatter) Slovensko narodno gledališĉe, Ljubljana Socijalistiĉka Republika; Savezna Republika (Njemaĉka) srpski Sovjetska Socijalistiĉka Republika Saint, Sankt (Sveti) stoljeće, stariji Sainte (Sveta) Studien zur Musikwissenschaft svezak, sveti ' Sveta Cecilija španjolski talijanski vek ; Vierteljahrsschrift fiir Musikwissenschaft vokalni Zeitschrift fiir Musik Zeitschrift fiir Musikwissenschaft Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft Zbornik za narodni ţivot i obiĉaje

ILUSTRACIJE U III SVESKU

PRILOZI U BOJI

POLJSKA MUZIKA. Schola cantorum, minijatura ........................................... PORT ATIV. Detalj poliptiha L. Dobrićevića Marinova .................................... RENESANSA, Muziĉki prizor, detalj tapiserije ................................................... ROMANTIZAM. Veĉernje muziciranje ................................................................ SLOVENSKA MUZIKA. Detalj freske iz Godešiĉa ...................................... SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA. Kralj David i ţongleri, minijature . . . . SRPSKA MUZIKA. Pastir s dvojnicama, detalj freske ................................ ŠPANJOLSKA MUZIKA. Bogorodica i anĊeli sviraĉi ....................................... TALIJANSKA MUZIKA. M. da Caravaggio, Koncert ......................................

108 116 186 226 382 422 428 508 540

PRILOZI U BAKROTISKU

ORGULJE ................................. PJEVANJE ...................................... PLES ................................................ PSALTIR ........................................ REBEK ............................................ ROG ................................................ RUSKA MUZIKA ........................

8—9 64 65 144 145 264 265

SLOVENSKA MUZIKA . . 376—377 SRPSKA MUZIKA . . . . 424—425 TEORBA ......................................... 592 TRIO ............................................... 593 TROMBON .................................... 592 TRUBLJA ....................................... 656 VIOLA DA GAMBA .................... 657

CMUMUJIM luamu immm *. •

i- iltri ii'n-riiifrMifli"iiMifr**-"J1lilliBiTiiaftMMtt

ORATORIJ. Poĉeci. O. je vokalno-instrumentalno djelo većeg opsega, obiĉno za vokalne soliste, zbor i orkestar. U njemu se prikazuje odreĊena dramska radnja, ali redovito bez pomoći pozornice. Oratoriji su u poĉetku duhovni, kasnije se u sve većem broju javljaju i svjetovni. O. se pojavio u Rimu na poĉetku XVII st. Klice mu leţe u duhovnim vjeţbama svećenika Filipa Nerija koji je okupljao vjernike u prostoriji za molitvu (tj. u oratorijumu) rimskih crkava 5. Girolamo della Caritd i S. Maria in Vallicella. U jeku protureformacijskih nastojanja koja su teţila preobraţavanju, proĉišćivanju i jaĉanju vjerskih osjećaja, na tim su se vjeţbama ĉitali odlomci iz sv. Pisma, odrţavale propovijedi i pjevale jednostavne duhovne pjesme tipa laude. Sliĉne duhovne vjeţbe poĉele su se odrţavati i u drugim talijanskim gradovima pa su Nerijevi suradnici 1575 utemeljili tzv. Kongregaciju oratorija (ĉlanove su nazivali »oratoriani« ili »filippini«). U muziĉkom dijelu vjeţbi Neri je ponekad uzimao poznate svjetovne kompozicije homofonoga karaktera i podmetao im nove, duhovne tekstove (taj se postupak nazivao »travestire a scopo spirituale«). Pod vjerojatnim utjecajem nekadašnjih prikazanja (misterija) i još uvijek aktualnih pasija, zatim svjetovnih dramatskih madrigala, a na kraju i opere i njenih novih izraţajnih sredstava, prošle su laude razvojni put koji ih je vodio k dijalogiziranju i individualiziranju uloga iz teksta (u Nerijevo doba laudu i nazivaju »dijalog«)- U poĉetku su se laude pjevale na ponešto improviziran naĉin, uz sudjelovanje svih prisutnih vjernika. Postepeno poĉeli su ih školovani muziĉari umjetniĉki obraĊivati (pri tom su Neriju medu ostalima pomagali Palestrina i G. Animuccia), pa je muziĉki dio Nerijevih duhovnih vjeţbi poprimio oblik duhovnoga koncerta. Pred vjernike se putem muzike poĉela iznositi i stano vita dramska radnja, kakav dogaĊaj iz Biblije; napuštala se stro fiĉnost muziĉkog oblika, a za njom i polifoniĉka obradba koju je zamijenila monodija, omogućujući profiliranje likova u radnji. Budući da nije bilo scenske akcije, trebalo je slušateljima ispriĉati zbivanja izmeĊu nastupa pojedinih uloga. To je ĉinio poseban solist nazvan testo. Zbor je sudjelovao u nastupima puka i u odlomcima kontemplativnoga karaktera. Ovaj postepeni prijelaz od laude k oratoriju (izraz o. kao oznaka za novu vokalno-instrumentalnu vrstu udomaćio se tek sredinom XVII st.) ogleda se u 8 objavljenih zbirki lauda što su ih »oratorijanci« izdali u Rimu 1563—1600 te u djelu Teatro armonico spirituale di madrigali koje je G. F. Anerio objavio u Rimu 1619. Tu je u ulozi testa primijenjen recitativni stil u kojemu je utjecaj opere na o. sasvim oĉit, a bit će još bjelodaniji kad u o. uĊe i arija s njezinim pozi tivnim i negativnim svojstvima. Ovaj tip oratorija, koji se od zametka razvijao na narodnom, talijanskom jeziku, naziva se ora-torio
volgare.

Tzv. oratorio latino sliĉan mu je po strukturi, ali ne i po po stanku. Dok poĉetke »vulgarnog« oratorija treba traţiti izvan crkvenih obreda, latinski se o. razvio u crkvi, iz pasije i polifonih moteta s dijalogijskim odlomcima. Odavna je, naime, postojao obiĉaj da se u recitiranju pasije Kristove rijeĉi povjere drugom recitatoru, dok bi zbor izvodio rijeĉi naroda. Sav ostali dio teksta bio je prepušten glavnom recitatoru koji je donekle predstavljao samog autora pasije, tj. evanĊelistu. Tako je indivi dualizacija uloga u pasiji bila djelomiĉno provedena prije nego što je lauda u svom razvitku stigla do tog stadija. Postepeno, svakako pod utjecajem novoga monodijskog stila svjetovne muzike, uloge su se stale sve više i preciznije osamostaljivati. Pasijski elementi poĉeli su ustupati mjesto i drugim zbivanjima (povijesti o Adamu i Evi, o Lazarovu uskrsnuću, o Isusu i Samaritanki i si.). Prije nego što izloţimo razvoj oratorija u baroku i poslije njega, treba upozoriti da izraz o. ima trojako znaĉenje. On ozna ĉuje: prostoriju za molitvu, duhovne vjeţbe koje su se u toj pro storiji odrţavale i muziĉki oblik koji se iz tih vjeţbi razvio. Što se pak tiĉe navedenih razlika izmeĊu »narodnog« i »latinskog«

oratorija, njih je moguće sabrati u nekoliko ĉinjenica: narodni, vulgarni o. imao je tekst u talijanskim stihovima, nastao je izvan crkve i izvan nje se izvodio, u izboru sadrţaja je slobodniji (ĉesto je obraĊivao zgode iz ţivota svetaca), a zastupan je s mnogo većim brojem djela. Latinski je o. imao latinski tekst u prozi, iz vodio se uglavnom u crkvi (u kojoj je i nastao), ĉesto kao slobodni dio liturgije, a obraĊivao je biblijske motive. Sedamnaesto i osamnaesto stoljeće. O., jedan od najznaĉajnijih doprinosa što ih je muziĉki barok dao crkvenoj muzici, bio je u XVII st. u Italiji dvodijelan. Oratorio volgare gajio se ne samo u Rimu nego i u Bologni, Modeni i Firenci. Predstavnici su mu A. Diruta, T. Massucci, M. Marazzoli, M. Cazzati, G. B. Vitali, G. B. Bassani, F. A. Pistocchi, G. Bononcini, A. Stradella (S. Giovanni Battista), B. Pasquini, O. Pitoni, A. i F. M. Veracini, G. Legrenzi i dr. Na samom poĉetku stoljeća izvela se u Rimu 1600 Rappresentazione di Anima e di Corpo. Autor je E. dei Cavalieri. Mnogi to djelo smatraju jednim od prvih oratorija, iako je to zapravo scenska alegorija. Već u ovo stoljeće ide i reformiranje strukture »narodnog« oratorija što ga je izvršio zna meniti libretist A. Spagna. On je od 1656 do 1716 napisao 30 oratorijskih tekstova. Nasuprot drugim libretistima, koji su znatno isticali ulogu pripovjedaĉa (testo), Spagna je tu ulogu eliminirao, a uklonio je i meditativne odlomke. Pod utjecajem opere teţio je za tim da od oratorija naĉini, prema vlastitim rijeĉima, »savr šeni duhovni melodram«. I nastupi zbora sve su rjeĊi. U središtu su paţnje arija i recitativ koji u sjeni velike virtuozne arije postaje sve suhoparniji i konvencionalniji. Na podruĉju latinskog ora torija najviše je zasluţan G. Carissimi koji svoje oratorije ponekad naziva i »historia«. Ulogu testa (nazivana i historicus) on razvija vrlo paţljivo i raznovrsno, povjeravajući je ne samo solistu nego i duetu pa ĉak i zboru. Znatan je udio zbora, tretiranog preteţno homofono. U recitativnim ariosima ima snaţne dramatike. Medu uspjele Carissimijeve oratorije idu Jonas, Jephta, Judicium Salomonis. Latinske su oratorije pisali i B. Graziani, F. Foggia, E. Bernabei, L. Vittori, V. Mazzocchi, A. Scarlatti. Poslije 1670 upada latinski o. u dekadenciju. Po uzoru na 0. volgare nestaje iz njega testo, uloga zbora sve je beznaĉajnija. Svjetovni su ele menti katkad toliko naglašeni da je A. Schering za oratorije s temama iz ljubavnog ţivota biblijskih likova (Suzana, Judita, Betsabeja i dr.) stvorio naziv oratorio erotico. U XVIII st. o. na narodnom jeziku potisnuo je u Italiji sasvim u pozadinu latinski o. koji se samo ponegdje još kultivira (Rim, Venecija) i to veoma umjereno. Medu libretistima istiĉu se A. Ţeno i, napose, proslavljeni pisac opernih tekstova, daroviti P. Metastasio koji je svoje oratorijske librete nazivao »componimenti sacri« ili »azioni sacre«. I on i Ţeno uzimaju preteţno sadr ţajne teme iz Staroga zavjeta. Po strukturi o. je kroz cijelo XVIII st. i dalje dvodijelan. Uloga zbora (uz povremenu primjenu polifonije) ponegdje je nešto naglašenija, susreće se i dvostruki zbor. O. redovito zapoĉinje trodijelnom uvertirom. Teţište je na velikoj trodijelnoj da capo-ariji napuljskoga opernog tipa. Pri kraju stoljeća o. je sasvim pod utjecajem opere i njenih izraţajnih sredstava. S muziĉkoga gledišta gotovo i nema razlike meĊu njima; loše osobine opere serije, u prvom redu teţnje k vokalnoj bravuri, poprimio je i o. koji sve ĉešće postaje i trodijelan. Postepeno se oratoriji sve više izvode na pozornici (od 1786 osobito u Napulju i Rimu). U tom stoljeću pišu u Italiji oratorije mnogi operni i drugi kompozitori, tako A. Caldara, L. Leo, N. Jommelli, N. Piccinni, L. Vinci, A. Porpora, B. Galuppi, P. Anfossi, F. G. Bertoni, A. Lotti, G. Andreozzi, D. Cimarosa i dr. Postepeno prelazi o. granice Italije. U Francusku ga je prenio Carissimijev uĉenik M. A. Charpentier u ĉija djela s ovoga podruĉja idu 24 Historiae. U Njemaĉkoj i Austriji udomaćio se s ponešto neodreĊenim obrisima koji su ga pribliţavali kantati i operi. Izvodio se u XVIII st. scenski, a i u crkvi. Katoliĉki su ga krugovi prihvatili prije nego protestantski. Prednjaĉio je Beĉ

n
ORATORIJ — ORBON
u kojemu je bilo i talijanskih kompozitora ovog oblika. Jedno od demith, A. Thomas, C. Orff, J. Driessler, H. W. Henze. Znata prvih njemaĉkih znaĉajnijih djela oratorijskoga karaktera jest je u ovom stoljeću doprinos što su ga dali švicarski kompozitoi Historia der ... Auferstehung unsers Erlosers ... H. Schiitza (1623) u H. Suter, C. Beck (Der Tod zu Basel), W. Burkhard (Das Ge kojemu su individualizirane uloge komponirane u duetu umjesto sicht des Jesaja) i, osobito, F. Martin (Et in terra pax i Golgatha, solistiĉki. Prvi pravi njemaĉki o. je Schiitzova Historia der Ge- U Italiji predstavljaju suvremeni o. poslije Perosija N. Cattozzt burt Jesu Christi (1664). Ostali su predstavnici njemaĉko -austrij- G. Fino, M. E. Bossi (Canticum canticorum), L. Refice, G. I skog oratorija do kraja XVIII st. D. Buxtehude, J. J. Fux, G. K. Malipiero, A. Veretti, L. Dallapiccola, G. Petrassi i dr. U te Reutter, J. A. Hasse, L. Mozart, A. C. Adlgasser, J. Mattheson, je zemlji nakon dekadencije minulih vremena, a osobito pošto j J. S. Bach, G. F. Handel (koji je svoje oratorije pisao u Engleskoj), papa Pio X 1903 objavio Motu proprio o crkvenoj muzici, mnog G. Ph. Telemann (Der Tag des Gerichts), Ph. E. Bach, C. H. uĉinjeno da se muzici Graun, J. H. Rolle i, crkvi vrati njezina uzvi osobito, J. Haydn ĉiji šenost i ozbiljnost pa s to oratoriji Die Schopfung i Die odrazilo i na umjetni ĉkoj Jahreszeiten znaĉe vrhunce vrijednosti oratori ja. meĊu oratorijima nastalima Poneki se talijansl na njemaĉkom jeziĉnom kompozitori sluţe i druk podruĉju. U Engleskoj je o. ĉijim nazivima, više pu ta i (na narodnom jeziku) zato što svoja djel utemeljio G. F. Handel, oratorijskoga karakter sluţeći se temama iz namjenjuju izvoĊenju n Armonico SpiritusJe D l Staroga zavjeta, hebrejske pozornici (azione sacra A Y Q L A M A D R I G A L I ? povijesti i grĉke mitologije. A CINQVE,SE1, SBTTE, MADRIGALI On postiţe osobito snaţne & Ottomci. DELLA rCESINTE OPHRA. dojmove u veliĉanstvenim zbornim toĉkama (Messiah, CONCERTATI mistero). U Engleskoj si se Israel in Egy-pt) i u oratorijem bavili W Davies, Coa ii Balfo pcr 1'Organa. dramatski snaţnim F. Delius (Th Mass of Cotnpofiodai RruerenĊo solistiĉkim scenama. Uza nj, Life), G. Ban tock, G. D. CIO. FRANCESCO ANEfttO. no s mnogo manje uspjeha, Holst, R. Vaug han « O M » N O. pisali su oratorije u XVIII Williams, W. Wal ton st. u Engleskoj M. Greene, (Belshazzar's Feast) L. W. Boyce, Th. A. Arne i Eerkeley, M. Tippet (A drugi. Child of our Time) u B.ffo pcrrOrgUM. Devetnaesto i dvaFrancuskoj G. Pierne G. deseto stoljeće. U XIX Bret, A. Caplet (Mi roir de Jesus), Ch Tournemire, G. st. o. se i dalje njeguje. Muziĉari romantike Migoi G. Dandelot, C. preuzimaju ga i obogaćuju ORATORIJ. G. F. Anerio, Teatro armonico spirituale di madrigali, Rim Delvin court, H. Barraud, J izraţajnim sredstvima svoga doba. Francaix; posebno treb O. nosi tada najĉešće herojski karakter, bez obzira da li njegova istaći oratorije A. Ho sadrţajnost potjeĉe iz Biblije, legende ili povijesti. U to doba aktivni neggera Le Roi David su na podruĉju oratorija u Njemaĉkoj L. van Beethoven (Christus Jeanne d'Arc au bucher koji svakako idu u najuspjelije primjerke t am Olberge), F. Schneider (16 oratorija), L. Spohr (Der Fali vrste što ih je dalo naše stoljeće. Belgijanci S. i A. Dupuis, L. Jon Babylons), C. Loewe (Die Zersto-rung Jerusalems), F. Mendelssohn gen, A. Meulemans, J. Ryelandt, P. Gilson i L. Dubois, Slaveni J ĉiji su oratoriji Paulus i Elias uţivali neobiĉnu popularnost i B. Foerster, I. Stravinski (Oedipus Rex), B. Martinu, A. i N. Ĉe izvanNjemaĉke, R.Schumann (Paradies und Peri), F. Hiller, F. Liszt repnjin, J. Šaporin, D. Šostakoviĉ, zatim Švicarac ruskoga podr i (Legende von der heiligen Elisabeth, Christus), F. Draeseke i dr. I Ein jetla W. Vogel (Thyl Claes) i Brazilijanac H. Villa Lobos, istak deutsches Reauiem J. Brahmsa smatra se u stanovitom smislu nutiji su predstavnici oratorija našega vremena. Prilozi što si oratorijem, iako je to izrazito meditativno djelo, bez dramske ih oratoriju dali jugoslavenski kompozitori nisu brojni. Koliki radnje. U Italiji je o. na poĉetku XIX st. sasvim pod utjecajem je poznato, prve naše oratorije komponirali su Slovenci M. Omerz; opere i njenih oblika. Oratorijski libreti prihvaćaju i komiĉne scene i {Christus bajulans erucem, 1712) i J. B. Hoffer {Magdalenae con likove, a ponekad se u oratorije ubacuju operni odlomci (tzv. versio, 1715). Kasnije, 1770 pojavio se u Splitu o. La Traslazion oratorio-centone). Pod nazivom melo-dramma sacro javlja se o. i na di S. Doimo J. Bajamontija. Mnogo kasnije, u XX st., pišu svoji pozornici (takav je Mose G. Rossinija). Dekadenciji oratorija u Italiji oratorije I. Zajc (Prvi grijeh), B. Širola (Ţivot i spomen ... Ćirih pokušali su se suprotstaviti neki kompozitori, tako J. Tomadini koji i Metodija, Seljak), H. Sattner, S. Hristić (Vaskrsenje), B. Pa je oponašao stilska obiljeţja Palestrinine mu zike. Ostali su vaţniji pandopulo, M. Tome (Kriţev pot), V. Vuĉković (Herojski ora autori talijanskih oratorija u prošlom stoljeću N. Zingarelli (La torijum) i drugi. Riedificazione di Gerusalem-me), P. Raimondi (8 oratorija), M. LIT.: C. H. Bitter, Beitrage zur Geschichte des Oratoriums, Berlii Costa, G. Bottesini, L. Manci-nelli. Na prijelazu u XX st. 1872. — O. Wangemann, Geschichte des Oratoriums von den ersten Anfangej bis zur Gegenwart, Leipzig 1882. — F. M. Bbhme, Geschichte des Oratorium! najistaknutiji je autor oratorija u Italiji L. Perosi ĉija djela {La 1887. — G. Massutto, Della mušica sacra in Italia, Venezia 1887— 89. — F. X Risurrezione di Cristo, La Risurre-zione di Lazzaro, II Natale del Haberl, Beitrage zur italienischen Literatur des Oratoriums im 17. und 18 Redentore i dr.), ponešto eklektiĉna, oĉituju iskrenu jednostavnost i Jahrhundert, KMJB, 1901. — G. Pasquetli, L'Oratorio musicale in Italia, Fi 1906 (II izd. 1914). — D. Alaleona, Studi sulla storia dell'oratorio musical neposrednost. Francuski oratorij predstavljaju H. Berlioz renze Italia, Torino 1908 (II izd. 1945). — A. Schering, Geschichte des Oratorium; (L'Enfance du Christ, La Damnation de Faust), F. David, C. Leipzig 1911 (novo izd. 1966). ■— E. Wellesz, Die Opern und Oratorien in Wiei Franck (veoma uspjeli o. Beatitudes), Ch. Gounod ( von 1660 — 1708, STMW, 1919. — H. Vogl, Zur Geschichte des Oratoriums ibid., 1927. — H. Schnoor, Poglavlja o oratoriju u G. Adlerovu, Handbud Redemption), C. Saint-Saens (Le Deluge), Th. Dubois, J. Wien, der Musikgeschichte, II izd., Berlin 1930. — M. A. Zorzi, Saggio di biblio Massenet, V. d'Indv, H. Rabaud i dr. U Engleskoj su se istakli grafia sugli oratori sacri eseguiti a Venezia, Accademie e biblioteehe d'Italia W. S. Bennett, G. Macfarren, A. Sullivan, Ch. V. Stanford, H. 1930—33. —■ G. Pannain, L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Na Milano 1934. — F. Vatidli, L'Oratorio a Bologna negli ultimi decenni de P arry, A. C. Mackenzie i, osobito, E. Elgar ĉiji se o. The Dream poli, Seicento, Note d'archivio, 1938. — H. Schnoor, Oratorien und weltliche Chor of Gerontius ubraja u vrhunce evropske oratorijske muzike. werke (u Fiihrer durch den Konzertsaal H. Kretzschmara), Leipzig 1939. — Raugel, L'Oratorio, Pariš 1948. — A. Damerini, L'Oratorio musicale ne Belgijanci P. Benoit i E. Tinel, pa Slaveni A. Rubinstein, A. F. dopo Carissimi, RMI, 1953. — C. Gasbarri, L'Oratorio dei Filippin Dvorak (Sv. Ljudmila) i F. Nowowiejsky te Amerikanci L. Seicento (1552 — 1952), Roma 1957. — A. Lies, Materialen zur romischen ... Oratorien Damrosch i H. Parker, ostali su istaknutiji autori oratorija u AML, 1957. — Isti, Die Sammlung der Oratorienlibretti (1679 — 1725), ibid. 1959- — P. UlupUHHH, OpaTopHH H KaBTaTa, MocKBa 1960. — P. Damilano, L XIX st. R. Evierhart, G. FeĊer, A. Orel, J. Buţga, J. A. VCestrup, O. Rieme i G. U XX st., u razdoblju velikih revolucionarnih muziĉkih Tagliavini, Roncaglia, Oratorium, MGG, X, 1962. — L. Bianchi, Tutti gli Oratori d strujanja, kompozitori i dalje poklanjaju oratoriju mnogo paţnje. Alessandro Scarlatti, Roma 1963. — O. Mischiati, Per la storia dell'oratorio Firenze 1963. — L. Bianchi, Carissimi, Stradella, Scarlatti e l'oratorii Tada se sve bogatije razvija njegov svjetovni ogranak pa autori Bologna, ponekad putem oratorija tretiraju i aktualnu socijalno-politiĉku musicale, Roma 1966. — Isti, Tutti gli oratori di A. Stradella, Roma 1966. J. As. ORBĆN, Julian, kubanski kompozitor španjolskog podrijetls problematiku. Medu suvremenim njemaĉkim kompozitorima po (Aviles, Španjolska, 7. VIII 1925 —). Studirao na Konzervatosebno su se na ovom podruĉju istakli G. Schumann, J. Haas riju u Oviedu, a zatim djelovao u Habani, gdje je 1942 —49 bic (popularni o. Das Jahr im Lied), C. Bresgen, H. Reutter, P. Hinĉlan skupine Grupo Renovacion Musical. Od 1946 studirao jf kompoziciju kod A. Coplanda na Muziĉkom centru u Tangle woodu, SAD. God. 1960—63 bio je asistent C. Chaveza na Grad-

TEATRO

- ;.

\ /;

;\*V

«t,. %

ORBON — ORFEJ
skom konzervatoriju u Mexico Cityju, a 1964 —65 lektor na Univerzitetu u St. Louisu (Missouri).
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1945; Capricho concertante za komorni orkestar, 1943; Concierto da cdmara, 1944; suita Homenaje a la Tonadilla, 1947; Tres Versiones Sinfdnicas, 1953 (prva nagrada na I muziĉkom festi valu Latinske Amerike u Caracasu); Danzas Sinfdnicas, 1955; Concerto grosso, 1958. — KOMORNA: kvintet s klarinetom, 1944; gudaĉki kvartet, 1951; Punila za komorni ansambl, 1964. — Kompozicije za klavir (sonata, 1946). — VOKALNA: Himnus ad Galli Cantum za sopran, flautu, obou, klarinet, harfu i gudaĉki kvartet, 1956; Tres Cantigas del Rey za sopran, ĉembalo, gudaĉe i uda raljke, 1960. Zborovi: Romance de Fontefrida, 1943; Suite de Canciones de Juan del Encina con un Homenaje Final, 1947; Crucifixus, 1953. LIT.: A. Carpentier, La Mušica en Cuba, Mexico 1946. der musikalischen Formen, 1933; Kirchenmusikalische Lilurgik, 1936; Anton Bruckner. Sein Leben in Bildern, 1936; Aufsalze und Vortrdge, 1939; Ein Harmonielehrekolleg bei Anton Bruckner, 1940; Der junge Schubert, 1940; Mozarts deutscher Weg, 1941 (II izd. 1944); Mozart in Wien, 1944; Wiener Musik, 1947; Johannes Brahms, 1948; Hugo Wolf, 1948; Musikstadt Wien, 1953; Bruckner-Brevier. Briefe, Dokumente, Berichte, 1953; Mozart — Gloria mundi, 1956; J. Brahms und Julius Allgeyer. Eine Kunstlerfreundschaft in Briefen, 1964. Ćko 50 studija u kolektivnim publikacijama; ĉlanci i dr. — IZDANJA: Trienter Codices IV. Ausviahl (sa R. Fickerom), DTO, LIII, 1920; Ein VCiener Beetho-venbuch, .1921; A. Bruckner, uvertira u g-molu, 1921; J. Lanner, Ta'nze und Wal-zer, DTO, LXV, 1926; A. Bruckner, IX simfonija, nadalje Entwiirfe und Skiz-zen zur IX. Symphonie i Vier Orchesterstiicke, sve u izdanju cjelokupnih djela, 1934; W. A. Mozart, Apollo und Hyacinth, Neue Mozart-Ausgabe, 1959 i dr. — Orelu su posvećene dvije spomenice: prigodom 50 roĊendana (izd. F. Racek) 1939 i prigodom 70. godišnjice (izd. H. Federhofer), 1959.

ORCHESTRION, i. mehaniĉki instrument, kombinacija klavira i orgulja. Konstruirao ga je Th. A. Kunz 1791 u Pragu. U dotjeranoj verziji praških graditelja instrumenata I. i Th. Stilla i K. Schmida o. je imao 230 ţica i 360 svirala s više od 100 registara, 4 manuala i pedal, te ugraĊenu napravu za crescendo (jalousie), a bio je prenosiv poput portativa. Na takvu je instrumentu koncertirao Abbe Vogler. 2. Vrsta mehaniĉkih orgulja što ih je konstruirao F. Th. Kaufmann 1851 u Dresdenu. Instrument je imao snaţne jeziĉnjake koji su s pomoću razliĉnih limenih naprava mijenjali temeljnu boju tona i uspješno oponašali zvuk limenog orkestra. K. Ko. ORDINARIUM MISSAE (lat.), do Drugoga vatikanskog koncila (1962—65) naziv za pjevane dijelove mise, koji se unatoĉ razlici medu blagdanima nikada nisu mijenjali. To su: Kyrie, Gloria, Credo, Sanctus, Benedictus i Agnus Dei. Nasuprot tim tzv. nepromjenljivim dijelovima mise, promjenljivi (-> Proprium missae) su za svaki blagdan drukĉiji, u tekstovnom i u muziĉkom pogledu (Introit, Graduale, Tractus itd.). Do XI st. o. m. pjevao je kler sam ili u zajednici s prisutnim vjernicima (osobito u Galiji), pa su zato i napjevi bili jednos tavniji; kasnije ta je duţnost prešla na scholu cantorum, što je ostavilo traga i u muziĉkoj obradbi jer su napjevi prošireni i iskićeni bogatim melizmima. Prema dokumentu koncila (Constitutio de sacra liturgia, 1963) dijelovi mise više nisu strogo podijel jeni na o. m. i proprium missae, premda su u obnovljenom misnom obredu zadrţani stavci neka dašnjega ordinariuma missae.
LIT.: M. Hermesdorff, Die wichtigsten Singweisen des Ordinarium Missae, Gregoriusblatter, 1879. •— M. Sigi, Die Geschichte des Ordinar ium Missae in der deutschen Choraliiberlieferung (2 sv.), Regensburg 1911. — P. Wagner, Geschichte der Messe, I, Leizpig 1913. — Y. Delaporte, Les Chants de l'ordinaire de la messe d'apres les documents chartrains, Revue gregorienne, 1921. — A. Cabrol, The Mass, its Doctrine and Historv, 1931. — ĆT. Kroon, Ordinarium Missae, Lund 1953. A. Vi.

OREL, Dobroslav, ĉeški muzikolog (Ronov nad Doubravou, 15. XII 1870 — Prag, 18. II 1942). Najprije studirao teologiju (kompoziciju privatno kod V. Novaka), a zatim muzikologiju, na Praškom i Beĉkom univerzitetu (O. Hostinsky, G. Adler). Predavao crkvenu muziku na Praškom konzervatoriju (1916—19), ureĊivao ĉasopis Cyril, a od 1921 do 1939 predavao muzikologiju na Univerzitetu u Bratislavi. Svestran muzikolog, najznaĉajniji doprinos povijesti muzike dao je s djelima o srednjovjekovnoj himnologiji i ĉeškoj muzici XVI st.
DJELA. SPISI: Rukovet' chordlu fimske'ho, 1899; Der Mensuralkodex Specidlnik (disertacija), 1914; Kanciondl Franusuv, 1921; Poĉdtky umeleho vicehldsu v Ĉeshdh, 1922; Jan Levoslav Bella, 1924; František Liszt a Bratislava, 1925; Beeth ovenovy vztahy ke slovensku, Hudeb ni roz hled v, 1926 — 2 7; Jan Levoslav Bella, Tempo, 1933—34; Tschekosloioaken u Handbuch der Musikgeschichte G. Adlera(II izd.), 1930; Die Stilartender Mehrstimmigkeit des 15. und 16. Jahrhunderts in Bohmen, Festschrift u ĉast G. Adlera, 1930; Jana Tdborskeho proza o mistru Janu z Husince, 1932; Štefan Fajnor slovenskv sklada tel, 1935; Hudebni prvky svatovdclavske, 1937. IZDANJA: liturgijske pjesmarice Graduale paruum, 1910 i Proprium provinciae Pragensis ad Graduale Romanum, 1913 (obje sa M. Springerom); Maridnske nešpory, 1912 (sa Hejĉlom); Ĉeskf kanciondl, 1921. LIT.: C. Sychra, Dobroslav Orel, Cyril, 1942. — J. Potuĉek, Supis slovenskych hudobnoteoretickych prac, Bratislava 1955.-—J. Buţga, Dobroslav Ore!, MGG, X, 1962.

ORDRE (franc. red, niz), naziv, koji su F. Couperin i njegovi francuski suvremenici upotrebljavali za suitu. U ordreu, kao i u suiti, zadrţano je jedinstvo tonaliteta, ali za razliku od suite stavci ordrea, koji su ĉesto mnogobrojni (kod Couperina ĉak i 23), obiĉno su programskoga karaktera, te nose naslove, a veza s plesnim shemama kod njih je mnogo slabija nego u stavcima suite. OREFICE, Giacomo, talijanski kompozitor i pijanist (Vicenza, 27. VIII 1865 — Milano, 22. XII 1922). Studirao pravo; 1885 diplomirao na Konzervatoriju u Bologni kompoziciju i klavir (L. Mancinelli, A. Busi). Osnovao društvo Societa degli amici della mušica (1904), bio profesor kompozicije na Milanskom konzervatoriju (od 1909) i kritiĉar lista Secolo (od 1920). Njegova je muzika tehniĉki dotjerana. U klavirskim kompozicijama isko rišćuje impresionistiĉke, a u operama veristiĉke elemente. Istakao se kao muziĉki estetiĉar i pedagog.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu, 1911. Tri suite: Sinfonia del bosco, 1898, Anacreontiche, 1917 i Laudi francescane, 1920. — KOMORNA: klavirski trio, 1912; varijacije Riftessi ed ombre za klavirski kvintet, 1916; 2 sonate za violinu i klavir, u e-molu, 1911 i u D-duru, 1913; sonata za violinu ili violonĉelo i klavir u F -duru, 1919. — KLAVIRSKA: Crepuscoli, 1904; Quadri di Boecklin, 1905; Miraggi, 1906; Preludi del mare, 1913; preludij i fuga. — DRAMSKA. Opere: L'Oasi, 1885; Mariska, 1889; Consuelo, 1895; // Gladiatore, 1898; Chopin (prema Chopinovoj muzici), 1901; Cecilia, 1902; Mose, 1905; // Pane altrui, 1907; Radda, 1913 i Castello dei sogni (neizv.). Balet La Soubrette, 1907. — Solo-pjesme. •— SPISI: La Crisi del nazionalismo musicale, RMI, 1917; Conservatorio o universita. musicale, ibid., 1918; L. Mancinelli, 1921. — Instrumentirao Monteverdijeva Orfeja, 1909. LIT.: P. P. Hofler, Giacomo Orefice, MGG, X, 1962.

OREL, Rihard, kompozitor i melograf (Prvaĉina, Gorica, 29. XI 1881 — Gorica, 12. I 1966). Muziku uĉio na uĉiteljskoj školi u Kopru i 1914—15 u Beĉu. Djelovao kao uĉitelj u Sloven skom primorju i u Italiji, 1945—47 didaktiĉki direktor slovenskih škola u okolici Gorice. Kompozitor romantiĉnoga pravca. Crkvena je djela izgraĊivao u polifonom stilu. Bavio se i muziĉkom publi cistikom i sabiranjem narodnih napjeva na slovenskom etniĉkom podruĉju. U svojim obradbama narodnih melodija nastojao da saĉuva izvorne muziĉke karakteristike. Komponirao je za klavir, za orgulje, zborove, mise i crkvene pjesme. D. CO. ORFEJ (grĉ. 'Op9eu^), mitski grĉki pjevaĉ koji je svojim pjevanjem i sviranjem krotio divlje zvijeri te pokretao drveće i kamenje. Pjevao je uz kitaru ili liru, pa su ga smatrali utemeljiteljem kitarodije. Rastrgale su ga bahantkinje (menade), jer se protivio Dionisovim orgijama. N jegova glava s lirom, baĉena u rijeku Hebros, došla je preko mora do Lesbosa, otoka lirskoga pjesništva. Priĉa o Orfeju i njegovu putu u Podzemlje ide u red naj poznatijih i najraširenijih mitoloških opernih sadrţaja: izgubivši voljenu ţenu Euridiku, koju je ujela zmija, O. je pjevanjem sklonuo bogove da mu je vrate. Budući da nije mogao odoljeti ţelji, pa se, unatoĉ izriĉitoj zabrani okrenuo prije vremena, ostao je zauvijek bez nje. Poĉevši od prvih opernih kompozitora, J. Perija (1600), G. Caccinija (1600) i C. Monteverdija (1607), za tim su sadrţajem sve do naših dana posezali brojni muziĉari, meĊu njima i Ch. W. Gluck (1762), F. G. Bertoni (1776), L. Delibes (1878), E. Kfenek (1923), G. F. Malipiero (1925), D. Milhaud (1926) i

OREL, Alfred, austrijski muzikolog (Beĉ, 3. VII 1889 — 11. IV 1967). Završio pravo; od 1917 studirao muzikologiju (G. Adler); promovirao 1919. God. 1918 —38 proĉelnik mu ziĉke zbirke Gradske knjiţnice u Beĉu; habilitirao se 1922 te 1929—45 bio profesor Beĉkog univerziteta. U razdoblju 1940— 45 vodio Sonderreferat fiir Wiener Musikforschung grada Beĉa. Orelova bogata muzikološka ostavština posvećena je preteţno muziĉkoj prošlosti Beĉa i likovima velikih majstora koji su u njemu djelovali: W. A. Mozartu, L. v. Beethovenu, F. Schubertu i, osobito, A. Bruckneru. Sa R. Haasom ureĊivao je izdanje cjelokup nih djela A. Brucknera.
DJELA. SPISI (izbor): Unbekannte Fruhvmrke A. Bruckners, 1921; Anton Bruckner ... Das Werk, der Kiinstler, die Zeit, 1925; Wiener Musikerbriefe aus zwei Jahrhunderten, 1925; Franz Schubert, 1925; Beethoven, 1927; Das Werden ORFEJ, detalj s atiĉke vaze < - V st.

4

ORFEJ — ORFFOV INSTRUMENTARIJ
nanovo stvara praiskonsku sintezu pokreta, rijeĉi i muzik< ovdje povezuje svijest o prošlosti s današnjim stremljenjim: Melodijsko-jeziĉno nasljeĊe se u toku nastave rekreira i aktualizii novim sredstvima, mnogo puta na naĉin improvizacije (sudjelc vanje posebnog instrumentarija prilagoĊenog djeĉjim mogućne stima; primitivni oblici višeglasja). Danas se u mnogim zemljam odvija muziĉka nastava djece prema Orffovu Schulioerku.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Manna Vanna (prema h Maeterlincku); Kleines Konzert za ĉembalo i duhaĉe (prema kompozicijama 2 lutnju iz XVI st.), 1927; Tanzende Faune, 19 l4;.Ba:yernc/je Mimoza mali orkesta J 934- — Dva gudaĉka kvarteta. — DRAMSKA. Opere: Gisei, das Opfer (vlasti tekst, prema starojapanskoj drami Terakoyd), 1913; Der Mond (ein kleines Wel theater), 1939; Die Kluge (Die Geschichte von dem Kb'nig und der klugen Frau. 1943; Die Bernauerin {Ein bayrisches Stiick; vlastiti tekst), 1947; tragedij Antigonae (tekst F. Holderlin prema Sofoklu), 1949; Astutuli (Eine bayriscl Komodie; vlastiti tekst), 1953; tragedija Oedipus der Tyrann (tekst F. Hblderl: prema Sofoklu), 1959; Promete} (na grĉkom, prema Eshilu), 1968; De tempc rum fine comoedia (Spiel vom Enae der Zeiten), 1972. Balet Der Feuerfarber, 1925. Scenske kantate: Carmina Burana (Cantiones profanae), 1937; Catul Carmina (Ludi scaenici), 1943; Trionfo di Afrodite (Concerto scenico), 195 (ova tri posljednja djela sabrana pod naslovom Trionfi, trittico leatrale, 1953 Prikazanja: Comoedia de Christi Resurrectiorte (EinOsterspiel), 1956; Ludus 0 nato Infante mirificus (Ein Weihnachtsspiel), 1960. Scenska muzika: Leonce un Lena (G. Biichner), 1918; Ein Sommernachtstraum (W. Shakespeare), 1952. -VOKALNA. Kantate: Des Turmes Aufentehung (tekst F. Werfel), 1920; 3 kan tate na tekst F. Werfela, 1929 i 2 kantate na tekst B. Brechta, 1930. Als sprach Zarathustra za zbor, duhaĉe, orgulje, 2 klavira i 2 harfe; pjesme z glas i orkestar na tekst R. Dehmela. Zborovi: Catulli Carmina I (sedam zbo rova), 1930; Catulli Carmina II (tri zbora), 1931; elegijska himna Die Sdnge der Vorwelt (F. Schiller) uz instrumente, 1936; Ndnie und Dithyrambe (F Schiller) uz instrumente, 1956; Concerto di voci: Sirmio, 1930; Laudes ere aturarum, 1954 i Sunt lacrimae rerum, 1956 i dr. Kompozicije na cantus firmu za glasove ili instrumente, 1929; solo-pjesme. —■ INSTRUKTIVNA: Orff Schulmerk (sa G. Keetman i H. Bergeseom), 5 sv. od 1930 —35 (preraĊen izd., kao Musik f ur Kinder, sa G. Keet ma n, s v. I — V, 195 0 — 54 ; obj. n više jezika); nekoliko doprinosa za Jugendmusik: Klavierubungi Geigeniibun, I i II i dr. — OBRADBE. C. Monteverdi: Orpheus (L'Orfeo, Favola in Mu sica), Tanz der Sproden (Balio delle Ingrate) i Klage der Ariadne (Lament d'Arianna) — prva redakcija svih triju obradba 1925, posljednja 1940 (ove si obradbe izašle pod zajedniĉkim naslovom Lamenti, trittico leatrale, 1958); W Byrd, Entrata za orkestar u 5 grupa i orgulje, 1928 — 41. LIT.: W. Keller, Carl OrfTs Antigonae, Versuch einer Einfuhrung, Main: 1950. — W. Riezler, Neue Horizonte, Bemerkungen zu Carl OrfTs Antigonae Gestalt und Gedanke, Jahrbuch der Bayerischen Akademie der sehonen Kiin ste Miinchen 1951. — H. Rutz, Carl Orff und sein »Schuliverk«, Rhythmisch-melo disches Spiel, Vorstufe der Personlichkeitsbildung, Osterreichische Musikzeit sehrift, 1951. — IV. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fiir Kinder unc Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — A. Liess, Car Orff — Idee und Werk, Ztirich 1955. — Carl Orff — ein Bericht in Wort unc Bild, s doprinosima K. H. Ruppela, G. R. Sellnera i W. Thomasa, Mainz 195' (II izd. 1960; engl. prijevod Mainz 1960). — W. Vfagner i 117. E. Schdfer, Car Orff zum 60. Geburtstag, Bayreuther Festspiele, 1955. — W. Thomas, Wort magie und Klangmagie, Musik im Unterricht, 1955. — Isti, Erklingende Sprachi (Interpretationsversuch nach dem Schulwerk von Carl Orff), Der Deutsch -Unterricht, Stuttgart 1956. —• /. Kiekert, Die musikalisehe Form in den Werken Carl OrfTs (disertacija), Regensburg 1957. — E. Doflein, Uber Carl Orff unc seine Bernauerin, SMZ, 1958. — W. Schadezvaldt, Carl Orff-Trionfi, zur Idet des Werkes, Die Holderlinsche Antigonae des Sophokles von Carl Orff, Da: Werk Carl OrfTs und sein neues Osterspiel, Zur UraufTiihrung des Oedipu! der Tyrann nach Holderlin von Carl Orff, Hellas und Hesperien, Ziirich 1960 — E. Laaff, Carl Orff, MGG, X, 1962. — A. Liess, I »Trionfi« di Carl Orff, RAM, 1962. — Isti, Carl Orff und das Damonische, Mannheim-Viernheim, 19 65. — • H. W. Sc h mi dt, Ca rl O rff, se in Le be n u nd s e in W e rk, Ko lu 1971. B. Ać.

A. Casella (1932). Ideja o snazi muzike, povezana uz mit o Orfeju, inspirirala je umjetnike i za stvaranje drugih muziĉkih formi: F. Liszta za simfonijsku pjesmu Orpheus (1854), I. Stravinskog za balet Orpheus (1948), J. Cocteaua za film s muzikom G. Aurica (1951) i dr. Orfejeva lira zamjenjuje se u doba renesanse lirom da braccio, zatim i violinom, a kitara harfom, vihuelom, lutnjom i gitarom.
LIT.: O. Kern, Orpheus, Berlin 1920. — E. Norden, Orpheus und Eurydike, Berlin 1934. — C. Atkinson, Orpheus with His Lute, Bulletin of Hispanic Studies, 1949. — L. Cellier, Le Ro mantisme et le mythe d'Orphee, Cahiers de 1* Association internationale des etudes francaises, 1958. —H. Ch. Wolff, Orphei'S als Opernthema, M ušica, 1961. — M. Wegner, E. Winternitz i H. Chr. Wolff, Orpheus, MGG, X, 1962. K. Ko.

ORFF, Carl, njemaĉki kompozitor (Miinchen, 10. VII 1895 —). Još kao srednjoškolac objavio zbirke solo -pjesama i komponirao prvo opseţno djelo za zbor i orkestar. Završivši humanistiĉku gimnaziju, studira muziku 1913—14 na Akademie der Tonkunst u Munchenu kod A. Beer-Walbrunna i H. Zilchera;uto vrijeme na njega znatno utjeĉe Debussvjeva muzika, osobito opera Pelleas et Melisan-de. God. 1915—17 dirigent je u kazalištu Munchener Kammerspiele, a 1917—18 u Narodnom kazalištu u Mannheimu i u Dvorskom kazalištu u Darmstadtu; kao kompozitor kratko je vrijeme sljedbenik R. Strau-ssa i H. Pfitznera te marljivo prouĉava A. Schonberga. Od 1919 ţivio u Munchenu i po ĉeo se baviti C.ORFF pedagogijom. God. 1921—22 uĉenik je H. Kaminskog; intenzivno se bavi starom muzikom, osobito Monteverdijevom. U Munchenu je, zajedno sa svojom ţenom Dorotheom Giinther, 1924 osnovao školu za gimnastiku, muziku i ples (Gtinther-Schule). Iz Orffova pedagoškog rada na toj školi rodio se njegov Schulzoerk (djelo za muziĉki odgoj djece). U suradnji s graditeljem instrumenata K. Maendlerom nastali su novi idiofoni instrumenti, glavni sastavni dio orkestra udaraljki što ga je stvorio O. Taj je orkestar odigrao presudnu ulogu u njegovoj metodi muziĉkog odgoja i u njegovu stvaralaštvu. Poslije dugog traţenja vlastitog izraza, O. istupa kao definitivno izgraĊena liĉ nost 1937 izvedbom scenske kantate Carmina Burana, a zatim povlaĉi sve što je dot le bio napisao. Orffove su kompozicije, kao i njegov Schuliverk, poslije Drugoga svjetskog rata naišle na golem uspjeh po ĉitavome svijetu. God. 1950—60 vodio je O. majstorsku klasu za kompoziciju na Hochschule fiir Musik u Munchenu. Njegovi su uĉenici W. Egk i H. Sutermeister. O. je najbolji dio svog opusa posvetio kazalištu. Da bi se dokuĉila vrlo odreĊena i originalna fizionomija tog umjetnika, nije dovoljno poznavati samo njegovu muziku. Njegova prava vrijednost leţi u novom spajanju svih osnovnih scens kih elemenata: rijeĉi, pokreta (glumaĉke geste i plesa) i muzike. O., umjet nik XX st., povezuje suvremeni izraz sa starim oblicima evropskog teatra. U njegovim scenskim djelima spajaju se karakteristike starogrĉke tragedije i Terencijeve komedije, srednj ovjekovnih misterija i interludija u obliku improviziranih lakrdija, barokne opere, scenskog oratorija i Shakespeareove drame. Za Orffovu je umjetnost rijeĉ neobiĉno vaţna u svim svojim dimenzijama; on se ĉesto sluţi izvornim tekstovima iz antiĉkih i sredn jovjekovnih jezika: starogrĉkim iz doba Sapfe i Euripida (Trionfo di Afrodite), klasiĉnim latinskim (Catulli Carmina), srednjovjekovnim latinskim, starofrancuskim i srednjovisokonjemaĉkim iz va gantske poezije (Carmina Burana), dok svoje vlastite tekstove piše na bavarskom narjeĉju. Sadrţaje svojih djela O. najĉešće uzima iz antike, bliske njegovoj humanistiĉkoj kulturi (Antigonae; Oedipus) i iz svijeta narodne priĉe i balade, s kojim ga povezuje bavarski zaviĉaj (Der Mond; Die Bernauerin). Orffova estetika dijametralno je opreĉna principima kasnoromantiĉke lirske scene: umjesto psihološke drame, ĉiji je glavni protagonist bujan i sli kovit simfonijski orkestar, njegov je teatar statiĉke, epske prirode. Muzika ne slika, nego elementarno, lapidarno, magiĉki sudjeluje uz rijeĉ i pokret. Ritam je najsnaţniji pokretaĉ Orffove muzike. Velik broj udaraljki nosioci su nezamjenjivo orffovskih ritmiĉkih napetosti. O. ĉesto oţivljuje rane oblike muziciranja kao što su ostinato, recitacija, psalmodiranje, melizmi orijentalnog karaktera, organum, fauxbourdon. S Orffovom umjetniĉkom produkcijom bitno je povezan i njegov Schulzoerk. Na isti naĉin kao u scenskom opusu, O. i ovdje

ORFFOV INSTRUMENTARIJ. Kompozitor i pedagog Carl Orff napisao je jedinstveno muziĉko-pedagoško djelo Musik fiir Kinder u kojemu putem pjevane i svirane djeĉje i narodne pjesme, kroz pentatoniku, stare naĉine te dur i mol tonalitet razvija u

C. ORFF. Scenska kantata Carmina Burana, 1937

ORFFOV INSTRUMENTARIJ — ORGELMESSE
djece muzikalni osjećaj i radost z a muziciranje. Za tu je svrhu zamislio i dao izraditi specijalne, jednostavne djeĉje instrumente. U današnjem obliku O. i. ima ovaj sastav: udaraljke (zveĉka, drve na kutija, štapići, ĉinele, triangl, tamburin, praporci, mali bubanj, veliki bubanj i timpan i); melodijske instrumente s ploĉicama (zvonĉići (Glokenspiel) sopran i alt, metalofon sopran i alt, ksilofon sopran, alt i bas) i basove instrumente (bordun — ţiĉani instrument za trzanje ili udaranje batićem i gamba, na kojoj se izvodi samo pizzicato).
LIT.: C. Orff i G. Keetmann, Orff-Schulwerk (5 sv.), Mainz 1930 — 35 (prer. izd. Orff-Schuhverk-Musik fur Kinder, 1950 — 54). — W. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fur Kinder und Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — T. Reich, Sviranje — vaţan faktor suvre menog muziĉkog odgoja, Muzika i škola, 1957, 4—5. — Th. Tabaka, Školski instrumentarij, Zagreb 1959J. Pj.

ORGANISTRUM (lat.; engl. hurdy-gurdy, franc. vielle [de roue], njem. Drehleier, tal. ghironda), u srednjem vijeku, naziv z a ţiĉani instrument nalik na današnju violu. Iznad ormarića za rezonanciju bile su obiĉno napete tri ţice (ili 3 para ţica). Dok se jedna ţica skraćivala s pomoću klavijature, dvije druge dublje, ugodene najviše u kvinti, odzvanjale su slobodno. Poseb nom ruĉkom sviraĉ je stavljao u pokret kotaĉ obloţen smolom koji je doticao sve ţice, tako da su one stalno zvuĉale. Veoma stari instrument, o. je osobito od X do XII st. bio jako raširen. Opseg klavijature bio je u to doba jedna oktava, a kasnije je išao do dvije oktave (kromatski). Od XII do XV st. instrument se susreće pod nazivom Armonie ili Symphonie (otuda iskrivljena imena Chifonie i Cifonia), pa Zampugna, Sambuca rotata i dr. U muziĉku praksu o. je ponovo došao na poĉetku XVIII st. i to osobito u Francuskoj pod nazivom vielle, gdje su se razvili pravi virtuozi koji su na tom instrumentu koncertirali. Originalne

ORGANUM, najraniji oblik evropske višeglasne muzike. Višeglasje prvi put pominje irski filozof Johannes Scotus Eriugena {De divisione naturae, 867); naziv o. navode Regino iz Priima (umro 915) i Hucbald (De Institutione Harmonica), a iscrpnije izloţena teorija ranog višeglasja nalazi se u anonimnom traktatu iz X v. De organo i pseudohucbaldovskom delu Mušica Enchiriadis. O. (zvan i diaphonia) zasniva se na dvoglasju u paralelnim kvartama i to izmeĊu jedne koralne melodije (vox principalis) i dodanog niţeg glasa (vox organalis). Postoje dva vida: a) vox organalis je nepokretan sve dok se vox principalis ne uspne za kvartu iznad poĉetnog tona, zatim se glasovi kreću u paralelnim kvartama, a na kraju melodijske fraze sastaju se na primi (sastajanje glasova pominje još Scotus Erigena):

Rex

cee-

li,

do-

mi-

nus

ma- ris

un- Ċi -

so-

ni

b) glasovi se od poĉetka do kraja kreću u kvartama, a udvaja njem jednog ili oba glasa u oktavi dobiva se troglasni i ĉetvoro glasni organum:
Tw
JKL-

trts

sem-

pL~

ter-

TULS

ft-

U.-

us

ORGANISTRUM, Ĉeška, XVIII st.

kompozicije (sonate, duete i si.) pisali su J. Aubert (1678 —1753), J. B. Anet (1676 —1755), J. B. Boismortier (oko 1691 — oko 1765), Ch. Baton (1710 — 58), E. Ph. Chedeville (umro 1782) i drugi. K. Ko. ORGANOGRAFIJA (Organologia; prema grĉ. opYavov), instrument), znanost koja se bavi istraţivanjem i opisivanjem gradnje instrumenata i njihova historijskog razvoja. MeĊu vaţnija starija djela iz podruĉja organografije idu Syntagma musicum M. Praetoriusa, II (1619), Organopoeia Ph. Bendlera (1619), Mušica mechanica organoendi J. Adlunga (1768) i L'Art du facteur d'orgues Dom F. Bedos de Cellesa (1766 —78). Od novijih autora organografijom su se bavili osobitoj. G. Topfer, M.P. Hamel, Ch. Mahrenholz, J. J. Seidel, H. Klotz, E. Rupp, G. Frotscher, W. Ellerhorst, A. Cellier, Ch. Mutin, P.Smets, C. Locher, A. D. Brisav, W. H. Barnes, G. A. Andslev, F. Dugan, L. Šaban i dr.
LIT.: F. Pedrell, Organografia antiqua espafiola, Barcelona 1901. — A Merklin, Organologia, Madrid 1924. A. Vi.

(U gornjem primeru paralelne kvinte nastaju udvajanjem glasova, a u Hucbaldovu delu Scholia Enchiriadis nalazimo i pravi o. u kvintama). Ovaj drugi vid, prema H. Riemannu, verovatno predstavlja više rezultat teorijske spekulacije nego naĉin na koji se u IX i X v. muziciralo. Opisuje ga i Guido iz Arezza (Micrologus, oko 1125), ali preporuĉuje za upotrebu naĉin bli zak pomenutom prvom vidu; vox organalis je ispod melodije s kojom obrazuje ne samo kva rte, već i terce i sekunde, a završetak je opet prima. Cesto se vox organalis duţe zadrţava na tonovima c, /, ili g, a ponekad je sasvim nepokretan; tada vox principalis moţe silaziti i ispod njega. Potkraj XI v. o. se — sa jedne strane — postepeno pretvara u diskant sa sve većom primenom suprotnog kretanja glasova; u traktatu Ad organum faciendum iz kraja XI v. vox organalis je uvek gornji glas — kao u diskantu, a na završetku moţe biti i oktava. Sa druge strane u XII v. cveta novi oblik organuma sa leţećim donjim glasom: nad odlomkom koralne melo dije u veoma dugim notama kreće se u kraćim trajanjima bogato razvijeni i slobodno ritmizirani gornji glas. (Dugi tonovi tenora bili su verovatno izvoĊeni na orguljama; notirani su kao longe, ali su imali duţu, neodreĊenu vrednost, zavisnu od gornjeg glasa; nazivani su organicus punetus i predstavljaju praoblik orgelpunkta). Ovaj oblik (0. purum, 0. duplum, 0. proprio sumptum) je naroĉito poznat po rukopisima iz St. Martiala u Limogesu, a oko 1169 — 1250 neguju g a majstor' tzv. škole Notre-Dame:

itd.

Iz prethodnog razlaganja oĉito je da je o. ne samo naziv za rano dvoglasje u kojemu prevladava paralelno kretanje deonica, već i za drukĉije oblike ranog višeglasja. Inaĉe, kvartni i kvintni paralelizmi poznati su i u muziĉkoj praksi raznih evropskih i vanevropskih naroda (Island, Portugalija, Juţna Afrika i dr.). Zbirku organuma pod naslovom Die drei- und vierstimmige No-treDame-Organa objavio je 1940 H. Husmann.
LIT.: H. Riemann, Geschichte der Musiktheorie im 9. — 19. Jahrhundert, 1898 (III izd. 1961). •— F. Ludwig, Die liturgisehe Organa Leoninus und Perotinus, Riemann-Festschrift, 1909. — Isti, Repertorium organorum recentioris et motetorum vetustissimi stili, I, Halle 1910. — A. Gastoue, Les Primitifs de la mu sique francaise, Pariš 1922. ■— P. Wagner, Zu den liturgischen Organa, AFMWj 1924. — Isti, Zur Geschichte der Lehre vom Organum, ZFMW, 1925 — 26. — P. Wagner, Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesangs, ibid., 1926. — H. Schmidt, Die Organa der Notre Dame-Schule (disertacija), Wien 1930. — H. Husmann, Die dreistimmigen Organa der Notre-Dame-Schule (disertacija), Berlin 1932. —■ H. Schmidt, Die drei- und vierstimmigen Organa, Kassel 1933. — H. Husmann, Die Offiziumsorgana der Notre-Dame-Zeit, PJB, 1935. — J. Handschin, L'Organum a l'eglise, Revue du ehant Gregorien, 1936 i 1937. — A. Geering, Die Organa und der mehrstimmige Conductus in den Handschriften des deutschen Sprachgebietes vom 13. bis 16. Jahrhundert, Bern 1952. • — W. Krilger, Die authentische Klangform des primitiven Organum, Kassel 1958. — H. Tischler, A propos the Notation of the Parisian Organa, Journal of the Ame rican Musicological Societv, 1961. — H. Husmann, Organum, MGG, X, 1962. V. Peć.

ORGANO PIENO (tal., pune orgulje), starinski naziv za puni zvuk orgulja, koji nastaje ukljuĉivanjem svih registara. U XVII i XVIII st. o. p. se dobivao zajedniĉkim nastupom regi stara Prestant, Bourdon Doublette, Cymbale i mješanica, a do davali bi im se po mogućnosti i registri od 8 i 16 stopa. Prema veliĉini orgulja mijenjale su se i kombinacije za o. p., ali u principu to je uvijek bio spoj temeljnih registara s mješanicama. Danas se i u suvremenim orguljama moţe zgodnim kombiniranjem re gistara postići originalni zvuk starinskog o. p., koji je prikladan osobito za izvedbu kompozicija iz razdoblja baroka. Za skupni nastup svih registara danas se upotrebljavaju nazivi pleno ili tuni.
LIT.: W. Lottermoser, Klangeinsatze des Plenums auf Orgel, mit Tonund Rcgisterkanzellc, AFMW, 1953. A. Vi.

ORGELMESSE

Misa za orgulje

ORGELPUNKT — ORGULJE
ORGELPUNKT -+ Pedalni ton ORGENI, Aglaja (pravo ime Anna Maria Aglaja Gorger St. Jorgen), austrijska pjevaĉica, koloraturni sopran (Roma Szombat, 17. XII 1841 — Beĉ, 15. III 1926). Uĉenica Pauline V ardot-Garcia u Baden-Badenu. Debitirala 1865 u Berlinu kao Anina (Bellini, La Sonnambula). Gostovala u Engleskoj, Njemaĉkoj i Parizu u operi i na koncertnom podiju. Od 1866 preda vala na Konzervatoriju u Dresdenu (1908 prva ţena profesor), od 1914 u Beĉu.
LIT.: E. Brand, Aglaja Orgeni, Miinchen 1931.

ORGUE EXPRESSIF -> Harmonij ORGULJARI (engl. organ builder, franc. facteur Ċ'orgues, njem. Orgelbauer, tal. organaro), graditelji orgulja. Od pojave hidrauliĉkih orgulja pa do najnovijeg doba orguljari su se, za razliku od graditelja drugih instrumenata, redovito ograniĉa vali na gradnju orgulja i ostalih instrumenata s tipkama (ĉembalo, klavikord, katkad i klavir). Budući da su orgulje, zbog svoje vanredno sloţene grade, veliĉanstvene zvukovne snage i posebnih izraţajnih mogućnosti, zahtijevale od orguljara ne samo poznavanje akustike i tehnike gradnje, nego i razvijen umjetniĉki smisao za sve probleme mu ziĉkog stvaralaštva i reprodukcije, nije rijedak sluĉaj, da je medu orguljarima bilo i takvih, koji su se istakli i kao vrsni sviraĉi i kompozitori orguljske muzike. MeĊutim, djelatnost orguljara za pravo oznaĉuje pojedine etape razvitka i usavršavanja konstrukcije orgulja tokom stoljeća pa je nedjeljivo vezana uz povijest orgulja (-> Orgulje. Povijest, -> GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instru menata). A. Vi. ORGULJE (od grĉ. opyavov oruĊe, instrument; lat. organum, engl. organ, franc. orgue, njem. Orgel, tal. organo), muziĉki instrument koji proizvodi zvuk na taj naĉin što se pritiskom tipke na klavijaturi omogućuje mehaniĉkim, pneumatskim ili elektriĉ nim putem strujanje zgusnutog zraka iz mijeha u sviralu. Zrak se nalazi u spremištu mijeha pod stalnim i odreĊenim pritiskom, a dovodi se s pomoću crpećega mijeha, koji pokreće -> kalkant ili ga puni centrifugalni ventilator na elektriĉni pogon. Iz spremišta zrak se otvaranjem jednoga ili više manubrija, tj. odreĊene poluge ili ruĉice smještene na prednjoj strani sviraonika, pušta u drvenu škrinju (zraĉnice), odakle s pomoću ventila pre lazi u -> kancelu pojedinoga registra; pritiskom na tipku klavijature otvori se ventil svirale povezane s tom tipkom i oglasi se traţeni ton. Svaka tipka klavijature ima svoju odgovarajuću svi ralu, a niz svirala od najdublje do najviše saĉinjava jedan registar. U orguljama ima više registara, a svaki je izraĊen tako da zvuk njegovih svirala daje tonu drugu boju. Zatvaranjem jednoga i otvaranjem drugoga ili istodobnim otvaranjem više manubrija tipke se na klavijaturi povezuju s jednim ili više novih registara i na taj naĉin se mijenja ne samo boja svirala, nego i njihova snaga ( -* Registar). Traktura. Spoj izmeĊu klavijatura i zraĉnica, koji se uspostavlja pritiskom na tipku i povlaĉenjem registarskih manubrija, zove se traktura (od lat. trahere vući). U starijim orguljama traktura je bila mehaniĉka, što znaĉi da se pritiskom prsta na klavija turi i povlaĉenjem manubrija pokrenuo ĉitav niz tzv. apstrakta, tj. ţica, letvica i kuka, koje su povezivale sviraĉa sa ţeljenim registrima i puštale zrak u odreĊene svirale. Kod pneumatsk e trakture djelovanje apstrakta zamjenjuju tanke olovne cijevi; u njih se pri sviranju i registriranju otvaranjem ventila pušta na jednom kraju struja zgusnutog zraka, koja na drugom kraju cijevi svojim impulsom pokreće ventile zraĉnica i ventile pojedinih svirala. Elektriĉna traktura obavlja sve ove radnje pomoću elektromagneta i potrebnog niza elektriĉnih ţica. Sviraonik. Svi dijelovi orgulja stavljaju se u pogon i upravljaju preko sviraonika. Sviraonik se sastoji od jedne ili više kla vijatura na kojima se svira rukama (->• manual), od klavijature za sviranje nogama ( —> pedal) i od ĉitava niza naprava za spajanje i kombiniranje registara. Svaka klavijatura spojena je s nizom registara, koji tvore zaokruţenu zvukovnu cjelinu. Ako orgulje imaju npr. tri manuala i pedal, onda su manuali rasporeĊeni stepenasto jedan iznad drugoga, tako da je I manual najdonji i raspolaţe s glavnim i najsnaţnijim registrima, II manual je viši s registrima blaţega zvuka, a III je manual najviši s izborom solqregistara. Pedal leţi ispod sviraĉa i ima svoje vlastite registre. Proĉelje (lat. prospectus). Prednji dio ormara, u kojemu su zatvorene svirale, zraĉnice i mijeh. Otkako su orgulje postale liturgijskim instrumentom, graditelji, kipari i slikari nastojali su ukrasiti proĉelje orgulja u stilu crkve i svoga vremena. Na proĉelju je smještan niz metalnih svirala, obiĉno principala, razdijeljenih u više simetriĉnih grupa. Te su svirale naĉinjene od slitine s velikim postotkom kositra. One redovito sviraju, ali ponekad, osobito u XIX st., gradile su se u prospektu i nijeme svi-

rale koje su sluţile samo za ukras. U doba baroka i same su svirah ĉesto bile ukrašene ornamentima. Spojevi. S pomoću naroĉitih naprava, -> kopula, u svakin se orguljama mogu registri jednoga manuala svirati na tipkam: drugog manuala, odnosno registri bilo kojeg ili svih manuala ni tipkama pedala. Isto se tako, pomoću suboktavne i superoktavm kopule, mogu pritiskom na tipku spojiti tonovi njezine dublji i više oktave. Za nagle promjene zvuĉnih boja, koje orgulja: nema mogućnosti za vrijeme sviranja izvršiti, postoje u suvre menim orguljama naroĉiti spojevi, slobodne kombinacije. On< omogućuju^ da se pritiskom na jednu polugu ukljuĉi unaprijec pripremljena registracija. Opseg. Manual obuhvaća 61 tipku, odnosno pet punih oktava s tonovima C—c4, a pedal ima 32, tj. dvije i pol oktave s tonovim; 1 C—g . Stvarni opseg orgulja je meĊutim mnogo veći, nego štc pokazuje broj tipaka, budući da se medu manualnim registrima osim registara normalne visine (to su svi registri od 8 stopa' nalaze i suboktavni registri od 16' i tri superoktavna od 4', 2' i i' a meĊu pedalnim registrima, osim 16' još i od 32'. Prema tome. zvuĉni opseg orgulja obuhvaća tonove više od devet oktava Svirale. Svirale su onaj dio orgulja, u kojima titra stupac zgusnutog zraka i time proizvodi zvukove razliĉite visine i razli ĉitih boja. Orguljske su svirale dvovrsne: labijalne (s usnicama] i jeziĉne. Grade se od drva ili kovinskog lima. Oblik im je za kovinske cilindriĉan ili koniĉan, a za drvene prizmatiĉan ili piramidalan. Sastoje se od gornjeg dijela ili tijela i od donjeg dijela ili noge svirale. Na prijelazu izmeĊu ta dva dijel a nalazi se kod labijalnih svirala otvor (lat. labium usta), kojemu u unutrašnjosti svirale odgovara jezgra, tj. drvena ili limena pregrada. Gornji kraj labijalnih svirala moţe biti otvoren ili zatvoren. Zatvorena svirala daje za oktavu dublji ton nego jednako duga otvorena svirala. Ako se u svirale pusti jaĉa struja zraka, ona će je »prepuhati« (njem. tiber-blasen) tako da će otvorena svirala dati za oktavu viši ton od normalnoga tona, a zatvorena jedan od neparnih -TUELO SVIRALE ĉlanova niza parcijalnih tonova (npr. duodecimu). Kako visina tona ovisi o -GORNJA USNAduţini svirale, -USTAto se ugaĊanje svirale vrši skraćivanjem ili produţivanjem gor njeg dijela svirale s (C.T~ ----PUKOTINA pomoću pokretnog prozorĉića, \ T""~"~~DONJA kositrenog izreza ili mijenjanjem oblika USNA ĉunjastom spravom za ugaĊanje. Jeziĉne \L, ____ -NOGAsu svirale (jeziĉnjaci) nešto drukĉije konstruirane. ORGULJE ulazi kroz nogu u Labiialne svirale Zrak tijelo svirale, koja s gornje strane (glava) ima ugraĊeno grlo sa ţlijebom. Na ţlijebu je priĉvršćen jeziĉac od mjedi. Kad zrak struji kroz sviralu jeziĉac jedn omjerno titra i titra jući ili udara o ţlijeb (udarni jeziĉac) ili slobodno ulazi i izlazi iz njega (slobodni jeziĉac). Visina tona odgovara duţini je-; ziĉca i regulira se ţeljeznim štapićem:: pritiskom na gornji kraj skraćuje se ili produţuje slobodni di o za titranje. Snaga: i boja zvuka reguliraju se rezonatorom razliĉitih oblika i veliĉina, utaknutim u gornji dio glave svirale (->■ Registar). Alikvoti i mješanice. Ako se te-: meljnom registru od 8' ţeli povećati punoća i sjaj, onda mu se dodaje registar-koji odgovara jednome od njegovih ali-: kvotnih tonova. Tako se npr. moţe Prin-cipalu 8' dodati Kvinta f '; ona odgovara trećem ĉlanu NOSA parcijalnog niza, a zvuĉi: kao duodecima (kvinta nad oktavom), osnovnoga tona. U ORGULJE. Jeziĉnjak tom će se sluĉaju na' pritisak tipke c ĉuti osim tona c od Prin-cipala 8' i ton g od Kvinte f ', ali ne kao i samostalan ton, nego stopljen sa svojim osnovnim tonom, kome će njegova | oštrina dati novu boju i potreban sjaj. Zbog toga se registri, koji] daju jedan od alikvotnih tonova, ne upotrebljavaju nikada sami,] nego uvijek spojeni s jednim ili više temeljnih registara. Istoj pravilo vrijedi i za mješanice (miksture). Pritiskom na tip — ; ku one daju u isto vrijeme 2 — 6 alikvotnih tonova iz parci- j jalnog niza. Da bi se upotrebom mješanica mogle postići zanim- i

ORGULJE
O orguljama, hidrauliĉkim ljive zvukovne boje, vaţno i pneumatskim, mnogo su je, da budu spojene s od IX st. nadalje pisali i dovoljnim brojem snaţnih arapski pisci; u XII st. se osnovnih registara, ĉak navode i imena dvojice sposobnih da potpuno arapskih graditelja orgulja, apsorbiraju zvuk alikvo-tnih pa se moţe zakljuĉiti da su i tonova. Graditelji u arapskom svijetu svirka i renesansnih i baroknih gradnja orgulja bili vrlo orgulja instiktivno su razvijeni, ali takoĊer izvan naslutili znaĉenje umjetno vjerskih obreda. stvorenih alikvot-nih tonova S Istoka su se tek u i u svojim instrumentima VIII st. o. ponovo poĉele pruţili bogati izbor širiti po zapad noj Evropi i kombinacija pomoću to istom kada se uvode u mješanica. crkvu. God. 757 darovao je Crescendo. Budući da bizantski car Konstantin visina tona ne ovisi samo o Kopronvmos franaĉkom veliĉini svirale nego i o kralju Pipinu Malom koliĉini zraka, koji mora orgulje, kao znak vladarskog jednoliĉno strujiti pod dostojanstva za dvor u odreĊenim i Compiegneu. Za kasnijih nepromijenjenim tlakom, franaĉkih vladara o. jaĉina je zvuka orgulja dobivaju sve znaĉajniji udio nepromjenljiva. Da bi se u crkvenom bogosluţju. ipak omogu ćile Već u IX i X st. posjeduju dinamiĉke pro mjene i ih neki od najuglednijih raznolikosti u snazi zvuka, francuskih, njemaĉkih, potrebne pri umjetniĉkoj talijanskih i engleskih izvedbi kompozicija, u samostana i crkava (stolna orgulje se ugraĊuju dva crkva u Aachenu, St. ureĊaja: crescendo-valjak na Savin u Poitouu, pa crkve u pokret noge postepeno Strasbourgu, Rimu, ukopĉava registre pre ma Winchesteru i dr.). njihovoj jakosti i tako Tokom XII—XIII st. omogućuje promjene u grade se crkvene o. u snazi i boji zvuka, a Parizu, Konstanzu, Roţaluzije, tj. ormar u uenu, Utrechtu, pa u kojem su registri pojedinog Bonnu, Bruggeu, Firenci, manuala zatvoreni tako da Salzburgu, Pragu, se samo na prednjoj strani mo gu pomoću i drugdje, a od XIV st. stupaljke postepeno dalje gotovo da nema iole otvarati dr veni kapci, propuštaju kroz njih zvuk iste ORGULJE u zagrebaĉkoj katedrali znaĉajnijeg grada ili crkve koja ne bi imala boje u razliĉitim jaĉinama. Ţaluzije se ne grade za orgul ja. Zagreb ih u našoj zemlji ima najranije, cijele orgulje, nego samo za registre gornjih manuala (za II već 1359. Graditelji su isprva bili većinom redovnici ili svećenici i man., III itd.) i za pedal. A. Vi. ujedno orguljaši. Usporedo sa širenjem dolazi do sve većeg Povijest orgulja. Podrijetlo orgulja još nije posve rasvijet - usavršavanja orgulja. Nekad znamenite o. stolne crkve u ljeno. Pobude za gradnju mogle su poteći od pastirskih frula, Halberstadtu, rad majstora Nikole Fabera, 1359 —61 (opisuje gajda, sirinksa (Panove frule) kao i drugih aerofonih instrume- ih Praetorius, 1619) imale su ĉak tri klavijature, ali još mala nata. Narodi Dalekog Istoka, Kinezi, Japanci, Indijci, poznavali opsega (22 tona) i napadno širokih tipaka za sviranje dlanovima ili su vlastite tipove orguljskih instrumenata, tzv. usne orgulje (ki- laktovima; osim toga imale su i pedalnu klavijaturu, no vezanu uz neski šeng, japanski šo, indijska mašrokita), koje se mogu smatrati manualne svirale, dakle bez vlastitih svirala. Tek sredinom XV st. srodnicima orgulja, ali ne prethodnicima, jer se javljaju nakon pedal dobiva u Njemaĉkoj vlastite svirale i doskora ĉitave pojave orgulja u antiĉkom kulturnom krugu. Evropskim su orgu - registre, ĉime zapoĉinje njegova samostalna funkcija u sklopu ljama izravno prethodili starogrĉki i rimski instrumenti, ponaj - orgulja. Svirale manuala koncipiraju se otprilike do 1400 po prije hidraulis. Najstariji antiĉki dokumenti Vitruvija (■*- I st.)3 sistemu »blokova« (njem. Blockzverk): na pritisak tipke javlja se Herona (oko 150 god.) i dr., govore o hidrauliĉnim, odnosno vode- ne samo jedan ton, već istodobno s njim, velika skupina svirala nim orguljama, pripisujući njihov pronalazak Ktesibiju iz Alek- mnogostruko udvostruĉenih gornjih alikvotnih nizova kvinta i sandrije (oko sredine <- III st.). MeĊutim, vjerojatnije je da je oktava, tvoreći tako na svakom pojedinom tonu golemu miksturu. Ti sloţeni mehanizam, kakav je imao hidraulis, nastao kao plod se sklopovi u prvo vrijeme nisu mogli cijepati na sastavne nizove. dugotrajnijeg razvitka u kojemu su sudjelovali mnogi pojedinci Ali oko 1400, usavršavanjem zraĉnica, konstruira se i mehaniĉki i narodi. Kod hidraulisa je zrak potisnut pomoću sisaljke u po - sustav koji je omogućivao izdvajanje takvih nizova, ĉime su sudu, tlaĉio vodu, a pritisak vode izazivao je zgušnjavanje zraĉne stvoreni registri. Zraĉnice se konstruiraju najprije na opruge struje potrebne za proizvodnju zvuka svirala. Otuda je instrument (njem. Springlade), a već sredinom XV st. javlja se konstrukcija i dobio ime (grĉ. »hvdraulos«, tj. aulos na vodu). Hidraulis je imao i zraĉnica s pomicaljkama (njem. Schleiflade). Najraniji podatak o do 3 m visine (zajedno s podnoţjem) te oko 1,5111 ši rine, a opseg orguljama sa samostalnim registrima na teritoriju da našnje do 3 oktave. Hidrauliĉke su o. u doba rimskog carstva doţivjele Jugoslavije odnosi se na o. u katedrali u Kotoru (1488), koje se široku popularnost i raznoliku primjenu u svjetovnom ţivotu, već grade »ala moderna con registri sei«, kao djelo domaćeg ĉak i kao instrument koji prati borbe gladijatora. Ĉini se da su orguljara franjevca Franje Gabriela. Ti su izumi omogućili dalja zbog toga o. u ranokršćansko doba iskljuĉene iz bogosluţja. Po- usavršenja pa se već poĉetkom XVI st. poĉinje uvoditi ĉitav niz red hidraulisa spominje se u dokumentima iz doba Rimskog car- razliĉitih novih tipova svirala (registara), otvorenih, polupoklop stva, od IV st. nadalje, i drugaĉiji tip tzv. pneumatskih orgulja ljenica, poklopljenica i jeziĉnjaka, što je znatno obogaćivalo zvukod kojih se zvuk proizvodio samo na principu tlaĉenja zraka s kovni raspon instrumenta. Odraz tih nastojanja doskora dopire obiĉnom koţnatom mješinom, ali graĊa im je bila jednost avnija, i do Zagreba, gdje Kaptol 1517 traţi od majstora Johanna Stecka, katkad i bez tipaka i registara. MeĊutim, upravo će se iz tih jedno- kanonika kaptola u Peĉuhu, da o. popravi i poveća »novim gla stavnijih pneumatskih orgulja razviti kompleksne novovjeke sovima nedavno iznadenima« (cum novis vocibus nunc inventis). orgulje. Nakon propasti Rimskog carstva o. se dalje njeguju u Usporedo je došlo do zanimljive pojave u razvitku orgulja: ra Bizantu, gdje postaju sastavni dio carskog dvorskog ceremoni- nije homogeni zvukovni korpus (njem. Hauptiverk) dijeli se na jala. Na bizantskom se dvoru one razvijaju u skupocjeni, luksuzni više manjih »satelita« (njem. Nebeniverke), koji dobivaju razliĉita instrument, nerijetko obogaćivan mehaniĉkim napravama za imena ovisno o njihovu smještaju: »leĊni pozitiv« (njem. Ru'ckoponašanje glasova iz prirode (cvrkut ptica, cvrĉaka, zvonĉići).

llflfllll Ilfllllll

i

Bologna 1609 (novo izd. To si u ĉlanovi obitelji Lampe-ler i njemaĉkim zemljan F. Što se sastava registara tiĉe. p obitelji Freundt i Egedacher te J. nastavljaju njegovo djelo. U doba baroka istiĉe se Jose Verdalonga.). te stora. 4 i 5 manuala. talijanski se graditelji u pravilu pridrţavaju samo jednog manuala. Krizman. poslije 1900 tzv. dekadansu orguljarskog umijeć pa i samih orgulja. posta su priliĉno neprikladne za [ois Bedos de Celles. J. a cilj mu je napuštanje »o: kestralno« koncipiranih ledu (za Karla V). Graditelji stavljaju teţište na boju zvuka koja postepeno preras Vrhunac razvitka. Hildebrandt (Zacharias). pridonijele i doduše usavršenju mehaniĉkog U Francuskoj su se još prije 1500 proslavili svojim djelima funkcioniranja orgulja (pneumatik elektromagnetska mehanika. posve catelli i drugi. Quedlinburg 1698 (faksimile. XVIII — XIX st. graditelj do danas saĉuvanih orgulja bazilike San Petronio u Bologni (1470 —75). poklopljenica i vrlo malo jeziĉnjaka. Hendrik Niehoff tehniĉkim usavrš njima i njegovi nasljednici. U Italiji se odmah od poĉetka razvija poseba n tip orgulja: ĉitav se blok mikstura principala već vrlo rano rašĉlanjuje na pojedinaĉne nizove alikvota oktava i kvinta (od ottave do trigesi maseste). Die Orgel und ir Bau. — E. Seidl. U doba izloţio sv je. Silbermann (naOd XIX st. posebice Jan i majstor i danas postoje' tvrtke Harrison & Harrison. cijama kontrastirajućih zvuĉnih tijela masivu velikih orgulja S razdobljem romantizma u XIX st. 1386). Praetoriu Svntagma musicum. svoje »zlatno doba«. LIT. Antegnati. — Dom F. posebice s izgradnjom baroknih orgulja. Nizozemske i Francusl ponovno grade o. Merklin. Gabler. vodeće su toskanska škola koju pred stavlja Lorenzo di Giacomo da Prato. Breslau 1843 (novo izd. Oberzverk). zati W. o. osobito je znaĉajna djelat nost obitelji Antegnati ĉiji su ĉlanovi u Italiji izradili ĉitav niz gu ljski instrumenti uvode se i u kino-dvorane i zabavno. Topfer. izd. kada izvode više radova Rene Harris i udomaćeni Nijemac Bernard Smith. Lehrbuch der Orgelbaukunst (4 sv. pozitiv i regal. Amsterdam 1962). U juţnonjemaĉkim krajevima razvila se tzv. — J. ĉlanovi obitelji Bre-bos. izd. Takve Jean de Joyeuse. on je gradio i orgulje za katedralu u Trogiru (1484). koji je postao utemeljitelj novije mletaĉke škc smješten iznad glavnog manuala. The Organ: its Historv and Construction. L'Art du facteur d'orgues (3 sv. dostiţu u XVII i XVIII u oponašanje instrumenata velikog. iako i on dobiva nekoliko samostalnih registara (u Italiji ne igra nikada tako eksponiranu ulogu kao u Njemaĉkoj). konstrukciji 0 gulja. »prsni pozitiv« novi naĉin i svojim izvanrednim djelima znatno utjeĉe na umije (njem. Pfanmuller. proizvodnju. a pedal ostaje uvijek spojen s manualom. u školskim ustanovama. E. obiĉno ugraĊen iza sviraĉevih leda u ogradi pjevališta orgulja neobiĉne zvukovne ljepote. —■ M. Kao reakci na tu dekadansu zapoĉinje o gradnji orgulja. a najviše je djelovao na sjevernonjemaĉke orguljare. Herbst i Stumm. Walck ĉija tvrtka renesansnih orgulja s odnosno na ljednici rade i izvanredno izdiferenciORGULJE u koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski. Kassel 1936 i 1963 — 66). kazalištima i stud J. osobito u Nizozemskim Poslije njega dj luje niz provincijama gdje se istiĉe velikih majsto koji tzv. J. — A. ■—■ A. II. Marka u Veneciji (1490). U XV st. N. njegov uĉenik V. te mletaĉka škola koju zastupa fra Urbano. Sauer uspjeliji tip nizozemskih i E. Kass 1929 i 1958). najnovije vrijeme i elektronika ali su istodobno prouzroĉile izmeĊu 1650 i 1770. tada posve renesanse orguljsko umijeće novo. renesansnih i baroknih tipova. Riepp i Slovenac F. a vrhunac oznaĉuje osnovu suvremenih znanstvenih metoc i pomagala. kako bi one odgovarale zahtjevima koje name« izvoĊenje stilski razliĉite orguljske glazbe od prvih poĉetaka ć avangardnih ostvarenja sadašnjice. G. Sve širi interes i teţnja za stilski vjernom interpretacijo] potaknuli su i obnovu već davno odumrlih. — A. Brustpositiv) i konaĉno »gornji pozitiv« (njem.).ceska škola koju reprezentiraju F. Brabantski su Ladegast. graditelji znamenitih »carskih orgulja« u Torazmjere. U njemaĉkim se zemljama stvara na sjeveru autonomni stil Švicarske. pa se grade u koncertnim dvoranama. tj. utjecali na francuske i španjolske graditelje. —• C. Kass 1927). pa ĉlanovi j p j f . mnoga vaţna središta Zaĉetnikom r mantiĉkog orguljske djelatnosti. Umjetniĉki vrijedna. razvila su se do krajnje tihih r gistara. te Crespin Carlier i mnoge tehniĉke novosti. Mainz 1938 i 1958). kao što su portativ.muziĉl gj sastave (rjeĊe u jazz). Graditelji suvremenih koncertnih orgul nastoje sintetizirati obiljeţja baroknih. J. najpoznatiji orguljari G. Njihov se utjecaj proteţe daleko izvan nizozemskih Zagrebu). Conclusioi nel suono del* Organo. Banchieri. posebnih oblika o: gulja. ali zato uvode diobu zraĉnica na b as i diskant. gra deći i po Hrvatsk ( ->■ zaokruţenu cjelinu samostalnog instrumenta s odreĊenim funk GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instrumenata. Weimar 185 (II prer. — j. Nicolas Barbier. Stellzvagen. Na njih se u XVIII st. J. Bogato razvijenu orguljarsku djelatnost srednje Njemaĉke zastupaju ĉlanovi obitelji Compenius. Etud< experimentales sur les tuyaux d'orgues. se sve više primjenjuju i izvan crkvenih pr< roĉito Gottfried). Matthijs Langhedul. — M. Adlung. koji naĉinom gradnje i tipovima je poĉe kom XIX st. U Engleskoj se domaće orguljarsko umijeće intenzivnij e razvija nakon Restauracije (1660). 1937 i 1959. instrumenata. Cavaille-Coll. a Engleskoj Arthur Harrison. I Rimbault. od svirala prevladava tip principala uz nešto flauta (od kraja XV st. Pariš 1766—7 (nova izd. dolazi do posve novi (Hauptiuerk). U novije doba mnoj ugledne tvrtke Njemaĉke. F. Bedos de Celles. eholz majstori izgradili naji Schulze.8 ORGULJE positiv). fabriĉkih orgulja i obnova tradicionaln gotiĉkih. Spever 151 (nova izd. Pariš 1635. svako smjera u 0 guljarstvu sa svojim posebnim smatra se A be Vogler. st jalište o doseţe visoku razinu. au jima. U XVII st. De organographia. bogato izdiferenciranog r St. Traite de l'orgue. prema djelatnošću obitelji Scherer na koju se nadovezuju: Dirk Hoyer. tehnološkim postupcima starih majsto: ĉija se djela prouĉavaju na Nikolaus Maas. — A. bra-bantska škola. MeĊutim. HernanAlbert Schzueizer). najveći su majstori Pierre i Alexandre Thierry. Hocgue. uspjevaju povez. itd. n roĉito pogodne za jeftiniju industrijsku Valeran de Heman. Milano 1934). u Jean Bondifer i Francisque des Oliviers. Brescia 1608 (nova izd.. Arp Schnitger. tekovine Reprezentiraju je Daniel van nasljeĊa s ni vim der Distelen. Wagner. mantiĉkog orkestra. 1888. Mušica mechanica organoed Berlin 1768 (nova izd. G. dovodi do izgradnje orgulja sa 3. i atlas). Ovakva sloţena konstrukcija zahtijevala je više pristupa gradnji orgulja što se posve udaljuje od koncepcije barok manuala u sviraoniku — za svaki korpus po jedan — što još u Prednost se daje velikom broju registara temeljne visine (8 XVI st. obitelji B. nadovezuju Christopher Schreider (Shrider). U XVI — XVII st. Pariš 1849. koji se iskorišćuju na više na historijskim koncertima. Cavaille-Coll. Kassel 1951). Mersenne. Petra Nakića. Posebni elektroakustiĉki o: ijkĉšk l iĉl stnjsko. Spiegel der Orgelmacher und Organisten. polupoklopljenica. Dazzi. a u razdoblju procvata. najznaĉajniji Istodobno su veliki orguljari juţne Ni zozemske. L'Ar organica. Hopkins i B. novo prer. orguljski pokf koji uskoro poprima šire dez i Juan Gaytan. Kassel 1931 i 1961). poĉevši ( obuhvaća razliĉita stilska najveće moguće jaĉ i] pa razdoblja. Wolfenbuttel 1618 (novo izd. Werekmeiste Erweiterte und verbesserte Orgel-Probe. Johann Snetzler i Samuel Green. D . visol dotjerana djela koja se danas izraĊuju po uzoru na instrumen starih majstora pridonese preporodu orgulja. Fritzsche. o. Mainz 1955 — 60). koji je ujedno autor temeljnog priruĉnika izvedbu polifone muzike. što nog zvuka. granica. F. U rasponu zvuĉnog volumena takoĊer U tom širokom vreslijede rasp'oni orkestn menskom rasponu.: A. Mainz 1933. Nakićevi uĉenici G. Schlick. Gonzdles te J. Callido. Pierre Marchand te dom Frantehn iĉki usavršene moderne o. Ks. Hrvatska). Zagreb danas (i gradili su orgulje u koi ranim i skladnim zvuĉnim sastavom certnoj dvorani »Vatroslav Lisinski« u registara. te orgulja. — J. »Alzaška reform (jedan od pokretaĉa bio je U Španjolskoj su u XVI st. London 1855 (III izc 1887). Gasparini unc (najstariji primjerak zabiljeţen u Rouenu. u Francuskoj Ai stide Covaille-Coll. i Francois-Henri Cliquot. znamenit po orguljama u crkvi sv. F. K. romantiĉkih i moderni instrumenata. Me svaki od ovih dodatnih dijelova orgulja ĉinio je posebnu.

Rad A.o G w Barokne orgulje iz Sv. Richtera . Siebera i A. Ĉeška. Brda kraj Olomouca.

Ane u Osekovu kraj Kutine. XVIII st.ORGULJE *■ •■ Gore: Orgulje iz ţupne crkve sv. XVIII st.. . <fo#«: Orgulje iz zavjetne crkve Marije Jeruzalemske u Trskom Vrhu kraj Krapine.

London 1948. stariji i mlaĊi. klavikord i njihove srodnike (virginal. Bachelin. — D. poĉinje se izgraĊivati kompozicijski slog koji odgovara speci fiĉnim zvukovnim i tehniĉko -izvodilaĉkim mogućnostima pojedinih tipova instrumenata. Dalla Libera. L'Orgue. Osnovni je princip tih orguljica nazupĉani drveni valjak koji se pokreće uz pomoć ruĉke. I. Die moderne Orgel in wissenschaftlicher Beleuchtung. London 1904. Hofhaimer i A. Uber die Orgelkunst der Gotik. — Th. •— S. Tonal Design in Modem Organ Building. Or gulje zagrebaĉke prvostolne crkve. Clutton i G. G. Klotz. Radole. Ktvasnik. prozvani tako zbog svoje tehnike melodijskog ornamentiranja. Warman. — O. Pariš 1922. — J. — C. Leierkasten. Lunelli. »Tabulature pour le jeu d'orgues. i zatim kodeks Faenza. 2. London 1950. Whitvjorth. Lon don 1918 (II izd. G. U Francuskoj je P. Pariš 1948 (II izd. 1960). — C. — H. — F. Sangiorgio. U Italiji je A. Antico obj. Hickmann. Die Entwicklungsgeschichte der Orgelbaukunst. Naše orgulje. Graz i Koln 1955. Najopseţnija je zbirka iz XV st. i Španjolci.G. ĉembalo. J. Vrijednije su priloge tim oblicima dali. posebice A. MM. The Organ: its Evolution. VCilliams. The Organ of the Twentieth Centurv. Leipzig 1931.oder Instrument-Tabulaturbuch«. Levis. m. — R. repertoar se sastoji preteţno od liturgijske orguljske muzike {orguljska misa. Die Orgel. Smets. odnosno orguljski slog (puni akordi. espinettes et manicordions« (P. Orgelleier ili Drehor- gel. cvjeta osobito u Engleskoj. ■— H. E. Haselbock. Redforda. J. Ammerbach (»Orgel. Stoga se i sveukupni repertoar za instrumente s tipkama. Sumner. Wangemann. posjedovali redovito nekoliko tipova instrumenata. zanimljivu kao rani prilog praksi intavoliranja. Sam pojam »mušica organica« znaĉio je isprva instrumentalnu muziku uopće. pored intavolatura vokalnih predloţaka. Pariš 1935. franc. Renault. s prijelazom u barok. Heinrich. Dixon. — H. The Organ and its Position in Musical Art. W. — H. 1957). Barocken Orgelschatz in Niederdsterreich. Leipzig 1906. London 1966. L'Orgue ancien et moderne.). Muzika za instrumente s tipkama — orgulje. vrsta malih prijenosnih orgulja (portativ). Die Orgel. U opseţnom zborniku Mulliner Book (oko 1530—60) sabrane su kompozicije i. L'Orgue en France de l'antiquite au debut de la periode classique. 1571). sa 250 kompozicija. notirana njemaĉkim tabulaturama (oko 1460—-70). se pod imenom orguljica (engl. pribliţe ventilima odgovarajućih svirala. London 1923.. HM. English Organ Cases. Cellier.ORGULJE — ORGULJSKA MUZIKA l'orgue et de son architecture. R. Wien 1973. Muziciranje na orguljama u IX i X st. 1877. te instruktivna orguljska fundamenta slijepog njemaĉkog orguljaša C. Dictionarv of Organs and Organists. oni ga otvaraju. u njemaĉkim zemljama. spojenog s istom ruĉkom. Raugel. H. L'Orgue. pedalni ĉembalo i p edalni klavikord. — N. 1637) itd. K. F. znaĉajno je i stvaranje juţnotalijanskih majstora Rocca Rodia i A. Padovano. Orgel. 1512). — R. 1956). Quoika. i Th. Wien 1972. Freeman. Leipzig 1912. — A. — H. Dahnert. —• C. Organs and Organ Building. Skinner. Routh. Prvi primjeri notirane muzike za instrumente s tipkama pojavljuju se istodobno kada se u konstrukciji orgulja prešlo sa sistema blokova na mehanizam zraĉnica s pomicaljkama te kada se uvode i manji. — R. — K. Dreimiiller. Handbuch des Orgelspiels. Miinster 1905. Valentea. — M. Barnes. Fellerer. London 1908. 1555). Wedgwood. Die altosterreichische Orgel. — R. 1930 (VII izd. •— M. London 1903. Smith. — H. — A. Paix. — G. London 1923. Attaingnant objavio. ibid. Lahee. — P. Hortschansky. E. London 1958. tokatne pasaţe) izgraĊuje Marcantonio Cavazzoni koji piše prve ricercare. L'Esthetique de l'orgue. — J. (3 opseţne zbirke). Forer. Eberstaller. Handbuch der Orgelkunde. Hebrew. L'Orgue de ses origines hellenistique a la fin du XIII= siecle. N. Najstariji su dokumenti kodeks Robertsbridge (oko 1320) koji sadrţi. Nauk o glasbalima. — G. London 1881. Pariš 1923.. — N. VCilliams. R. Introduction a la connaissance de l'orgue. Thienhaus. London 1883 (faksimile obj. Pariš 1965 . K. H. Ko'ln 1948. Moe. Mattheuis. te Juan Bermudo. Lierre 1887. Frotscher. The Organ Described. ORGULJICE (tal. New York 1909 (II izd. Lešćan. organetto). Deutsche Orgeldispositionen aus 5 Jahrhunderten. Einsiedeln 1929. Lehr. Vom Blockwerk zur Registerorgel. Orgelworterbuch. MGG. E. Klotz. Die Orgelregister. Orgeln und Orgelbauerin Osterreich.). unutar toga jedinstvenog podruĉja zapoĉelo je već ranije. Fonger es 1960. X. The European Organ 1450 — 1850. London 1952 (III izd. svrstava pod pojam -> klavirske muzike u širem znaĉenju. J. Njegov sin Girolamo Cavazzoni dao je najznatnije djelo talijanske liturgijske orguljske muzike XVI st. Weigl. Mulet. Schmeitzer. Matthems. Orgeln in Osterreich. zbirka sadrţi i izvorna djela za orgulje: liturgijske. Kassel 1938 (VI izd. Pariš 1934— 35. The Organ Cases and Organs of the Middle Ages and Renaissance. A. Reinberger i K. Walcker-Mayer. Degering. Kassel 1934. — J. Die Brabanter Orgel. To se vidi već iz samih naslova djela kao što su: »Ricercari per ogni sorte di stromenti da tašti« (A. — G. B. Bormann. ■ — P. rasporeĊeni prema visini potrebnoga tona. London 1927. ■— F. Gastoue. I sam klavirski instrumentarij bio je bogatiji pa su otprilike do 1800 orguljaši a katkada i sviraĉi amateri. Venezia i Roma 1962. H. uz koju gornja kontrapunktira s bogatim figuracijama. Lunelli. Th. tzv. U XVI st. — G. — N. — W. — E. Sv. Gregoir. to su dvoglasni misni stavci (Kyrie. tal. a posebno onu za instru mente s tipkama. kada je taj instrument uveden u kršćansku liturgiju. 1595). London 1902. dok se naziv »organist« odnosio na svakog muziĉara koji svira na instrumentima s tipkama (tek u XVIII st. Frotscher. Buchner koji je sastavio (oko 1520) opseţan »Fundamentum organisandi« sa 145 kompozicija (1 rani primjerak ĉitave orguljske mise). kao cjelina. versetti na Magnificat i himne). 1971. Farmer. A. Audsley. The British Organ. New York 1905. ■— P. 1. Pariš 1913. — H. 1936). London 1911 (novo izd. Dufourcq. Paumanna. C. 1966). Buxheimer Orgelbuch. Wolfenbuttel 1939. L. Vente. Principles of Construction and Use. stoljeća u kapeli sv. Dugan. Izrazitiji instrumentalni. U XVIII st. L'Arte organaria in Isiru. popraćenih vlastitim. te od preludija i ranih primjeraka ricercara. Bruxelles 1865. New York. Cuneo 1955. Orgel und Orgelmusik. Buck. Potkraj XVI st. A. — A. Quoika. Statham. Sv. Ellerhorst. London 1909. de Cabezon koji komponira ricercare (tientos) i niz zanimljivih versetta. ibid. New York 1917. Klotz. Augsburg 1929. i na dasve E. ponajprije glasoviti virtuozi i improvizatori P. I9r3). M. Das Buch von der Orgel. Deutsche und franzosische Orgelbaukunst und Orgelkunst. 1948).. 1530). 1959). Perrol. Kassel 1953. Šaban. London 1920. ■— A. Prestona. The Evolution of the Pedal Organ. po formi već gotovo slobodne fantazije. Documents inedits relatifs a l'orgue francais (2 sv. Albany (Texas) 1957. a zrak iz mijeha. Die gotische Orgel von Halberstadt. The Organ and its Masters. Modern Pneumatic Organ Mechanism. M. Moretti. II Posto dell'organo. L. popraćenih instruktivnim uputama u tehniku sviranja. — K. F. Quoika.. Stuttgart 1970. — J. Pariš 1933. Dufourcg. The Mo dern Organ. pa se ne moţe provesti posve egzaktno razdvajanje kompozicija i vrsta prema pojedinim tipovima instrumenata. zabiljeţen talijanskim tabulaturama (oko 1420) u kojemu se nalaze prvi primjeri liturgijske orguljske muzike nastale na temelju prakse naizmjeniĉnog muziciranja zbora i orgulja. Les Tendances nefastes et antireligieuses de l'orgue moderne. The Art of Organ Building. Burn. 1960). razdvajanje n a muziku za klavirske instrumente sa ţicama i za one sa sviralama. Orgulje u salezijanskoj crkvi Marije pomoćnice na Rijeci. Jahrhundert. pojavio se uz to izraz »klavirist« u današnjem znaĉenju). Ša. 1972. •— O. koralni motet. jer je sam naziv imao višestruko znaĉenje. — R. London 1930 (III izd. Venecijanski maj stori A. London 1963. izvorno oblikovanim orguljskim kompozicijama (»El Arte Tripharia« 1550. The Organ in Church Design. R. The Organ. Kada se zupci valjka. tokata i fantazija. Berlin 1966. ■ — G. orgue de barbarie. The Organ of the Ancients: From Eastern Sources. Menzure svirala starih orgulja 17. portativ i regal. Amsterdam 1958. Die Orgel der Neuzeit. H. Tavernera. Attaingnant. — L. The Influence of the Organ in History. organo di barberia) pojavljuje cijeli niz razliĉnih meha niĉkih instrumenata za automatsku reprodukciju. Cellier i H. Lunelli. Mainz 1934 (VIII izd. 1958. ■— W. 1923. Clutton i A. Mjestimice se takvo jednoglasno sviranje korala odrţalo do u XVI st. Kassel 1966. The Restoration of Organs. J. Freiburg 1959. 1966). Ch. Vente. Blaanton. zbornike orguijske muzike s liturgijskim djelima odnosno versettima (najraniji primjerak instrumentalnog Magnificata u 8 starocrkvenih naĉina) te s preludijima. — A. — C. Pearce. London 1920. Schlick. »Declaracion de instrumentos«. Modem Organ Tuning. Summer. nastao do XVIII st. The Recent Revolution in Organ Building. tri koloriran a moteta (intavolature). Elis. Klobuĉ ar. od tehniĉki jednostavnih »za poĉetnike« do sloţenih. The Story of the Organ. — H. Pariš 1921. ibid. proizvodi tonove. tj. Tallisa. A. — E. Florijana u Varaţdinu. — P. Mahrenholz. 1517 zbirku »Frottole intabulate da sonare organi«. The Organ: its Tonal Structure and Registration. — W. koje su se u srednjem vijeku upotrebljavale za sviranje u procesij ama i kao kućni instrument. 1962. C. C. — E. A. Bosken. — C. Studien zur Friihgeschichte der Orgel bis zum 12. de Amezua. The Electric Organ. — C. Syriac and Arabic. pokretljiviji tipovi — pozitiv. 1972. Smets. G. Orguljice (puĉki naziv vergleć) sada se još mogu ĉuti samo na sajmovima i u djeĉjim zabavištima (pratnja vrtuljaka i tobogana). njem. Rossler. Andrea i Giovanni Gabrieli i C. ihre Erfindung und ihre Geschichte bis zur Karolingerzeit. der Renaissance und des Barock. 1969. — G. autor ranih obradbi protestantskih korala. Mainz 1956. — J. W. Zagreb 1944. — 5. — N. zatim oko 30 prelu dija. W. The Church Organ. Niland. autor prve tiskane njemaĉke orguljske tabula ture (»Tabulaturen etlicher Lobgesang«. Catania 1955. Jahrhundert bis zur Gegenwart. IzgraĊivanju orguljske muzike znatn o su pridonijeli u XVI st. W. Playing the Organ. — W. Da li je rani oblik višeglasja. — Ch. — W. L. Milano 1956). ORGULJSKA MUZIKA. Handbuch der Orgelliteratur. Couwenberg. Gabrieli. Merulo pridonose osobito oblikovanju tokate. 1969. Hure. London 1881. N. V. najĉešće pozitiv. L. — B. Leipzig 1927. uz ostalo. Einsiedeln 1936 (novo izd. London 1905. spinet) — tretirala se u preksi i teoriji sve do sredine XVIII st. Gloria) s ravnomjernom koralnom melodijom (cantus planus) u donjoj dionici. a u drugoj polovini XVI st.. L'Orgue. »Toccate e partite d' intavolatura di cimbalo et organo« (Frescobaldi. London 1931. F. Najstariji poznati podatak o orguljama u gradu Varaţdinu. svodilo se po svemu sudeći naj prije na jednoglasno intoniranje ili na izvoĊenje gregorijanskih napjeva (korala) naizmjence s pjevaĉkim zborom. — H. Rupp. Supper. Casson. Bologna 1969. — A. Histoire de l'orgue. zatim J. bio namijenjen orguljama ne moţe se utvrditi.— C. — Isti. Vi. A. — W. A. Esquisse d'une histoire de l'orgue en France du XVII e au XVIII e siecle. Edwards. Bonavia-Hunt. uglavnom za bavne muzike. Geschichte der Orgel (III izd. L'Organo italiano. The Modern British Organ. Boston 1903. Mainz 1938. -> organum u paralelnim kvartama. Friis. preteţno troglasne kompozicije. autor instruktivnih uputa u sviranje. — H. Pariš 1856. Audsley. Eisenmann. Blithe- H . 1530—-31. U. A. — H. Pariš 1 949 (II izd. Schmid. The Contemporarv American Organ. — N. javljaju se »koloristi«. Liturgijska o. a uz to i opseţne duhovne kompozicije (naziva ih motetti). Firenze 1973. — A. — J. L'Arte degli Organi a Venezia. Der Orgelbau in Italien in seinen Meisterwerken vom 14. 1958). — G. L'Orgue moderne. L. Miller. Dalla Libera. — A. Kassel 1933. Th. — J. Bonavia-Hunt. tal. ■— Isti. MeĊutim. A. — K. barrelorgan. Die romische Orgel von Aquincum. Modern Organ Building. •— J. Studii e documenti di storia organaria Veneta.

zatim fughettu i fugu ( chelbel) i najzad sonatu (Kuhnau). koralnu pi igru i fantaziju. Ph. poz nadaleko kao kompozitor i uĉitelj mnogih talijanskih i njemaĉ orguljaša (G. Pored raznovrsnih tipova koralnih obra ti majstori stvaraju opseţne višedjelne preludije i tokate po obi već blize fugi. Oni preteţno 1 guju koralne obradbe protestantskih pjesama. Marka. Dandrieu. H. najznaĉajniji Sweelinckov uĉenik 5. posebice fantazijama. Diruta. Johann Christoph i Johann Michael. G. A. versett. Krieger. prozvana -> In nomine. Roseingrave i dr. koralne varijacije) te postaje zaĉetnikom tzv. Rossi.J. Walther. Pasquini. kao i chaconne i passacaglie. Prae-torius. Poĉetkom stoljeća vaţno je ţarište orguljske muzike Venecija. dok su trio-sonate i pas caglie namijenjene bilo orguljama bilo ĉembalu (pedalno: Ali Bachova se o. Ch. Greene. koji gaje osobito tiente versett. F. Svojim sv buhvatnim djelom. preludijima i ostinatnim varijacijama (ground). Vrhunac je dosegla sjevernonjemaĉka škola u drugoj polovini XVII st. unio i orguljska djela svojih suvremenika (G. nosno ranoklasiĉni stil. J. intavolaturama i preludijima. F. F. time i zvanje orguljaša postaje znaĉajnije i uglednije.) . u koju je. tientosa. M. prepleću se razliĉite sti i struje. varijacijske oblike.. dominantna je liĉnost J. Fasolo. Lugge. J. Hasller. tabulatura Jana iz Lublina (datirana 1537—48) i Krakovska tabulatura (1548). kolorirani orguljski koral i koralnu fantaziju. Na Fi cobaldija se u Italiji nadovezuju M. pa u idućoj generaciji G. MeĊutim. Titeloi G. ' vatore i G. Uz Frobergera na ĉelu. prelazi u galantni. . J. Blotti. Otada. Buttstett i J. nov naĉin notiranja orguljske muzike. Muffat. tokate). J. Fontana. Tunder i M. fuga) i plesni stil (chaconne. capriccio. tj. gdje je srediri XVII st. F. osol posredstvom J. Opseţne zbornike objavili su J. Ebner. do stapanja Ca zonove tradicije s obiljeţjima Sweelinckova stila. E. Poglietti. Schild. V. Kindermann. Gibbons. A. Della Ciaja i Zipoli. Kerll. a zatim J. partidosa. c zona. nizozemski. Erbach. ne samo u kompozicijskoj tehnici nef u notaciji. Woltz). postao jako središte Beĉ. kada jaĉe dolazi do h ţaja sklonost prema plesnom i pjevnom stilu. a uporedo se proširuje i repertoar: izgraĊuju se fuga. Trabaci. ShepherĊa i dr. M. Sveopću tendenciju kasnobarokne orguljske muzike za usa savanjem nasljeĊenih oblika i za sintetiziranjem razliĉitih lova. koji izgraĊuju poglavito mo-nodijski. S. kompozitori koji pored nasljeĊenih oblika (tokata. u. N. J. m. F. Procvat se nastavlja i u XVIII st. talijanske i francu stilske elemente. L. glasoviti ntirnbe orguljaš i uĉitelj. J. pa njihovo svladavanje postaje osnovom muziĉkog obrazovanja svakog crkvenog kapelnika i kompozitora. Bell'Haver. Giovanni te kasnije L. U Francuskoj o. Frescobaldi ot \ novu fazu u razvoju orguljske muzike. Boyce. du Mage. Sredinom XVI st. Buxtehudea. odlikuje bogatstvom oblika i snagom iz ţaja zahvaljujući baš toj svojoj povezanosti sa svjetovnim vrsta Muziciranje na pozitivu. Coelho te Španjolci F. autor prve prave škole za orgulje i ĉembalo »II Transilvano« (1593 —1610). koje reprezentiraju L. u kojemu su posve usklaĊeni harmonij kontrapunktski.gdje djelujeJ. Bach koji se u 1 nosu na samu instrumentalnu tehniku nadovezuje preteţno sjevernonjemaĉku školu. Pachelbel. P. kamo hodoĉaste mladi muziĉari da bi uĉili kod glasovitih orgu ljaša crkve sv. U juţnonjemaĉkim zemljama (Austrija). C. Aguileira de Heredia. Najznat su kompozitori Portugalac M. Liibeck. fantazija. strogi stil (svi kontrapunktiĉki oblici. ricen canzona. Ch. Banchieri. U tom razdoblju. o. Bruhns. dok u oblikovanju i kompozicijs tehnici prihvaća i povezuje juţnonjemaĉke. Orguljaši srednje Njemaĉke (Franaĉka. N. Stanley. S Frescobaldijem zapoĉinje u muzici za instrume s tipkama razdioba na muziĉke stilove. Reincken. Luzzaschi. te padnici obitelji Bach. s djelima D. Wecker. talijanskog i francuskog stila (»i paratus musico-organisticus«. Fischer. U Italiji je prijelaz iz renesanse u barok oznaĉio G. R. K. Nivers. najznatnija liĉnost prijelaznog razdoblja iz renesanse u barok. Thiiringija) tako su stvorili vlastitu školu ĉija se tradicija proteţe sve do u XIX a zastupaju je ponajprije J. Cabanii autor mnogobrojnih tokata. zatim G. Scheidemann. L. M. virtuozni i izraţajni elementi. su orguljski pisane koralne obradbe i veliki preludiji (ili fanta: ili tokate) i fuge s obligatnim pedalom. u XVIII st. Gigault. ranije tek nage ještena. Juţnotalijan (napuljsku) školu reprezentiraju G. on sintetizira razliĉite stilove (engleski. ricercari. passacaglia. Byrd. Drugo jevaţno središte Amsterdam. nastale su i dvije opseţne poljske zbirke.. J. passacaglia). se školi istiĉu W. U drugoj pole XVII st. versett) pišu već i višestavaĉne sonate. a djelon i kasnije. s podrobi uputama za registriranje. j. P. ricercar. G. dok su misni stavci i versetti na Magnificat i psalme vrlo rijetki. razlikuju se. doţivljuje u doba baroka velik proc koji zapoĉinje u XVII st. Purcell. a u XVIII st. tokatu. Clerambault. najznatniji medu njima. tzv. najveći je orguljski majstor Italije B. J. pa sve do XVIII st. glasoviti virginalisti W. J. Farnaby obogaćuju repertoar. talijanski) i bitno pridonosi stvaranju barokne orguljske muzike (tokata. Szveelinck. obje s liturgijskim kompozicijama. J. uz vlastite primjere. J. partita i barokna sonata. Fre baldi. Ouagliati i dr. A. J. fantastiĉni stil (djela improvizacijskog karakt npr. de Gr{ i dr. engleske se obradbe razlikuju i stilski i sadrţajno od kontinentalnih ponajprije po tome što je glavni oblik orguljske obradbe Offertorij i kasnije antifona »Gloria tibi Trinitas«. Njeguju ga J. W. Od njegovih lijanskih uĉenika istiĉu se G. Fux). Murschhauser. Bb'htn. instrumenti s tipkama dobivaju sve vaţniju ulogu u svakodnevnoj muziĉkoj praksi. Marchand. uz koga se istiĉu još G. B. bogatim repertoarom liturgijskih kc pozicija. J. razvija specifiĉna engleska vrsta voluntary { double organ). no najjaĉe dolaze do izraţaja talijanski utjecaji. Medu njegovim raznovrsnim djelima izra. Kompozicije talijanskih orguljaša proširile su se u to doba Evropom pa je njihov utjecaj zahvatio mnoge muziĉare osobito u istoĉnim i juţnim njemaĉkim zemljama (Ch. m. Bakrorez iz XV st. M. Stoga juţnonjemaĉki majstori dulje njeg ricercar. Na iberskom poluotoku dolazi u XVII st. O. Na prijelazu u XVII st. izriĉito pisanih za francuski tip orgulja. H. koji svojim opseţnim i izvorno nadah] tim orguljskim opusom zasjenjuje ostale španjolske majstore. U Engleskoj se u XVII st. Couperin. Buli. U Veneciji djeluje G. N. seosa (vrsta varijacija). koju je posve uĉvr njegov uĉenik Froberger. opseţnom zbirkom »Tabulatura nova« (1624). Krieger. doveo je do nenadmašnog vrhunca J. Strozzi te Sicilijanac B. canzonu. Cor de Arauxo i 5. najveći orguljski majstor svojega doba uopće. Corrette i Je Jacgues Beauvarlet-Charpentier. te Heinrich Bach. G. Na njega se nadovezuju njegovi uĉenici — predstavnici sjevernonjemaĉkog orguljskog stila — J. 1690). H. m. A. V. usporedno sa širenjem orgi sa dva manuala. Storace. Od XVII st.10 ORGULJSKA MUZIKA Specifiĉno je obiljeţje njihova virtuoznog orguljskog stila listiĉka tehnika pedala. Battiferri i F. B.P. M. Guami. Reutter te Georg Muffat i povezuje elemente njemaĉkog. Kuhnau. a njegov utjecaj seţe dal u XVIII st. Weckmann. Casini. J. Scheidt uvodi. A. mana. Lebegue. N. sjevernonjemaĉke škole. Frobergera koji presaĊuje umijeće svoga J telja Frescobaldija. i za J. Gibbons i G. N. B.

posebice G. B. Frotscher. A. pobornik kontrapunktski zasnovanog smjera koji nastavljaju tzv. W. Pariš 1930. (posebice Frescobaldija. Jeans. MeĊutim. kao i pojava brojnih instruktivnih djela i udţbenika o kontrapunktu (J. Haba. Teţište je na muzici za crkvene potrebe koja se objavljuje u nepreglednom broju zbirki. MGG. Brahms takoĊer polaze od Bacha. N. J.ORGULJSKA MUZIKA — ORIJENTALNE LJESTVICE muzike za instrumente s tipkama. Cavaille-Coll). Bach-Jahrbuch. uglavnom stagnira. te ţiv1' dobrim dijelom od bogatog baroknog nasljeĊa. i 5. kada zapoĉinje obnova. Gerstenberg. — F. dobiva središnje mje sto. F. Kebenhavn 1943 (II izd. Fellerer. prvi veliki i izrazito orguljski kompozitor romantizma. Zanolini). Weyer. usporedo s prijelazom iz baroka u klasiku.. — H. Keller. Geschichte des protestantischen Orgelchorals (disertacija). Jones i Ch. dok su mu djela iz kasne faze proţeta maestoznošću i punoćom polifonih glasova. Tournemire i M. Veliki Bachov suvremenik G. B. Geschichte der Orgel. Feroci. Odak. M. Kelletat. G.G. — W. Apel. Jahrhunderts (disertacija). 1960). Berlin 1935—36 (II izd. Bericht iiber die dritte Tagung fur deutsche Orgelkunst in Freiberg i. — P. Schroeder. Foerster st. 1843). G. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fiir Tasteninstrumente in der 2. Dufourcq.Hayes. obogaćuje virtuozno pisanim djelima (uz ostalo. C. Langner. Ireland. potaknula su ĉitav niz znaĉajnijih kompozitora da napisu bar po jedno djelo za orgulje (H. stvarajući djela mistiĉkoprogramatskog tipa. tehniĉki vrlo sloţenim orgulj skim koncertima koje po njegovu uzoru njeguju mnogi engleski kompozitori idućih generacija (Ch.J. svojstvenom samo orguljama. — V. Ch. C. Bach. Ch. J. Od beĉkih klasiĉara vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici M. A. Halfte des 17. Th. stilski srodan Mendelssohnu. Fellerer. Telemann i J. Jahrhunderts. Jeppesen. Rheinberger. W. Balbastrea. Flor Peeters. — O. Kittler. Vierne. Sauer. Klobuĉar. 1963. — E. A. Chadzoick. Desderi. A. Ać. J. E. ĉija orguljska djela ĉine most izmeĊu kasnobarokne beĉke škole J. Die Oberlieferung der deutschen Orgel. Gade. predstavnici iduće generacije O. L'Organo. Lowinsky.. J. Schumann i J. J. Ch. Langlais.: O. posvuda zapravo opada interes za orgulje sve do tridesetih godina. 2 sv. F. Dupre). Kittel koji presaĊuje tradiciju »Bachove škole« u XIX st. — B. J. Orguljsku muziku prve trećine XIX st. ihre Geschichte.). Lemmens. A. Ph. A. Titelouze a J. Messiaen predvodnik je avangarde. Jahrhunderts. de Maleingreau. Jahrhunderts. — N. Kirnberger). To je dovelo do posvemašnjeg razdvajanja orguljske i klavirske muzike. A. pristaša franckova smjera. Seeger. Ĉernohorsky. koloristiĉke mogućnosti romantiĉkih orgulja. Ritter. Tako su pojedinaĉnim ili većim brojem djela obogatili suvremenu orgulj sku muziku P. neoklasicisti (C. Pierne. J. Bericht iiber die Freiburger Tagung fur deutsche Orgelkunst. MQ. Mozart. G. Daquina. Blume. — H. m. A. Ober deutsche Orgelkunst 1450—1500. što je odraz sveopće sklonosti romantiĉara za naglašavanjem virtuoziteta. 1969. 1938. te J. i M. Griepenkerlovo »kritiĉko-korektno cjelokupno izdanje« Bachovih djela (od 1844 dalje). Die Orgelbegleitung in der Musik des 17. Martinija. J. — F. Suprotnim su smjerom krenuli mnogi francuski kompozitori. o. Nizozemci H. 1935. Die Musik des Buxheimers Orgelbuches. A. nastavljaĉi tradicije simfonijskog stila XIX st. O. Jahrhunderts. E. D. B. koji unosi u orguljsku muziku tipiĉno francuski simfonijski stil s bogatim zvukovnim nijansiranjem i razvija pravi romantiĉarski. G.und Klaviermusik bis 1700. Schonberg. karakterizira dijelom formalistiĉki tradicionalizam koji prevladava u sjevernoj i srednjoj Njemaĉkoj. m. Thomson i dr. Homilius te J. Većina istoĉnjaĉkih muziĉkih kultura ne poznaje pojam tonaliteta. U ovom razdoblju zapoĉinje stvaralaĉka djelatnost ĉitave skupine ĉeških orguljskih majstora. Ph. Kassel 1967. Kolander. Wesley). Becker. kao i Bachovi uĉenici J. Smetana. Halfte des 17. U Francuskoj je u drugoj polovici XIX st. d' Indy. Brixi. S. Bach. i J. Die Wandlungen des Klangideals der Orgel im Lichte der Musikgeschichte. Fellerer. Jahrhunderts. Novim zvuĉnim predodţbama svojega doba pošli su ususret Abbe Vogler i J. Premrl. Clementijai dr. J. Ĉesi A. Mendelssohn (sonate. koji su nastojali proširiti zvukovno -izraţajni raspon orguljske muzike (L. Wather. ĉesto popraćenih i praktiĉkim izvodilaĉkim uputama. F. W. Wien 1924. W. Obuhvativši sve naslijeĊene i novije forme (koralna fantazija i predigra. — K. Pepping. Osobito se njeguju kompozicije u tzv. Leipzig 1910. Soler. F. Perosi pokazivali su jaĉu sklonost kromatici. Oko 1920 nastaje u orguljskoj muzici novi objektivistiĉki smjer. Orgel und Klavier in der Musik des 16. Kassel 1934. izravnih njegovih uĉenika ili stilskih sljedbenika (Ch. N. H. S. Casella. Stahuljak i A. Greifsvvald 1931. Ha'ndel obogatio je orguljsku muziku svojega doba virtuoznim. Geschichte und Entwicklung der Voluntarv for Double Organ in der englischen Orgelmusik des 17. Handbuch der Orgelliteratur. F. X. zatim djela M. Osterc i P. preludij i fuga. Sa. zvukovnokoloristiĉki raskošan orguljski slog s vlastitim. Hook. Saint-Saens. Eberlin i J. M. Rokseth. — H. G. Britten. Jacques-Marie Beauvarlet-Charpentiera i drugih. U Francuskoj se u drugoj polovini XVIII st. Dubois i dr. Od velikih romantiĉara prvi se temeljitije bavio orguljskom kompozicijom F. Voss. Durufle. A. strogom (kontrapunktskom) stilu što potvrĊuju mnogobrojna izdanja i prijepisi djela poznatih majstora tokom ĉitavog XVIII st. Ropartz i dr. Albrechtsberger. prodire u instrumentalnu praksu moderni klavir koji je ubrzo posve istisnuo ĉembalo i klavikord. Fuxa i Mozartove klasike. Sve širi interes za orgulje kao koncertni instrument. Luĉić. U Intavolatura d' organo tedesca della Biblioteca Nazionale di Torino. Haydn. — W. Bruckner je ostavio samo nekoliko mladenaĉkih djela iako je bio znamenit kao briljantan orguljaš i maštovit improvizator. U Španjolskoj galantni stil zastupaju C. ibid.und Klaviermusik aus der ersten Halfte des 17. Ramovš. Klotz. Buxtehudea). Sredinom XVIII st. došlo do ponovnog procvata orguljsie muzike ĉemu je prethodio i znatno pridonio pokret za obnovom crkvene muzike (utemeljenje škole »Niedermeyer«. Schierning. Santucci. koji su podigli ĉešku orguljsku muziku na evropsku razinu i dali poticaja njezinom daljem cvatu u XIX st. J. Distler. Mischiati. Weigl. Pojedini beĉki kompozitori ostvarili su sretnu sintezu tog »uĉenog« na ĉina i galantnog stila. talijanskih i francuskih stilskih elemenata i doveo do posljednjeg vrhunca juţnonjemaĉku orguljsku muziku baroka. o. Gigout. Zach. Od hrvatskih kompozitora vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici V. Avison. Franck. Bossi. Na ĉelu je tog novog uzmaha C. 1927. Liszt stavlja teţište na virtuoznost i otkriva nove. — F. W. m. Augsburg 1926. zapoĉela je i u Italiji obn ova. m. — K. Poulenc. Seixas i A. varijacija. F. izazvan općim antiromantiĉkim strujanjima. Festschrift W. pa Švicarac W. Andriessen. Kassel 1960. — L. T. Somma. G. Dvorak). J. Znat nije je priloge dao orguljskoj muzici J. Pastertoitz. Slavenski. Tutzing 1964. Ali tek se s Regerom ponovno javlja u njemaĉkoj muzici umjetnik u ĉijem stvaralaštvu o.. Felton.. Honegger. V. H. K. Apel i Th. Gounod. ■— O. sonata. C. N. tokata. M. — G. M. Korner). Gurlitt. Kongress-Bericht. — R.) ili je namijenjena crkvi (F. Orgelmusik. J. kao i uspješna djelatnost francuskih orguljara (A. Istodobno. Leipzig 1931. koji povezuje francuskoj tradiciji svojstveni. 1939. — F. Kuchaf i dr. Schneider. J. Arne. G. und friihen 19. Pariš 1941 (II izd. Hanuš.. Jongen. Kassel i Basel 1961. R. R. Od Bachovih stilski bliţih suvremenika izdvajaju se još G. PJB. poprima obiljeţja koncertne muzike. Sessions. G. S. G.. iskorišćujući koloristiĉke efekte instrumenta. A. I ORIJENTALNE LJESTVICE. Die deutsche Orgelsonate. La Musique d'orgue francaise de J. LIT. Dugan. David. Th. Augsburg 1929. NJColfenbuttel i Ziirich 1964. Jahrhunderts. Istodobno je Gottlieb Muffat ostvario sintezu njemaĉkih. te romantiĉki karakterni komad) Reger je uspio da poveţe tradicionalnu bacho vsku polifoniju s kasnoromantiĉkim harmonijama 11 i lisztovskim virtuozitetom. 1959. Badings. Vignanelli. Zur italienischen Orgelmusik des 17/18. koji je bio odliĉan improvizator. ibid. E. Handbuch der Orgelliteratur. Orgel und Orgelmusik. Ravanello te L. Vaughan-Williams. Fux. braća Ch. koju je predvodio M. po taknuo je mnoge istaknute kompozitore novijeg doba. koju u toj fazi reprezentiraju još J. V. Kassel 1932. dok u Engleskoj Th. posve izvornim konstruktivistiĉkim sistemom. E. 2 sv. Kinkeldey. Z6beley. Pachelbela. I. Sietz. Obnovi francusko-belgijske orguljske muzike pridonio je i N. — W. Berlioz. Fux. A. Knecht. Krebs.. Foote. Muffata. Schnebel. meditativno-religiozni izraz. Dupuis. Widor. a od Slovenaca A. — W. te je time znatno obogatio orguljski izraz i tehniku. Jahrhunderts. C. Na njega se nadovezuje ĉitav niz francuskih orguljskih kompozitora. posebice F. Geschichte des Orgelspiels und der Orgelkomposition. J. Wagenseil i G. o. Bornefeld. W. Riedel. Ch. Moser. — K. Kaminski). Hamburg 1956. Bericht von neuer Orgelmusik. La Musique d'orgue au XVe siecle et au debut du XVIe. Brevi cenni sull' esecuzione e sull' interpretazione delle opere per organo di G. Englezi R. W. F. osobito u Engleskoj gdje se njegova orguljska djela i danas izvode. Kassel 1933. Hindemith. — S. Die Orgelkompositionen des Schiilerkreises um J. a F. Izdanja sta rijih orguljskih djela (K.). Hurnik te mnogi ameriĉki kompozitori ■— G. F. a u Italiji ona ţivi posve u sjeni klavirskog stvaralaštva (orguljske sonate G. skupni naziv za razliĉite ljestviĉne sustave koji se upotrebljavaju u muzici istoĉnjaĉkih naroda. I. dijelom i H. te u Francuskoj i Engleskoj. Jolivet. novi otisak 1966). Studien zur Orgelmusik des ausgehenden 18. Ahrens. Die sachsische Orgelmusik in der 2. stilski srodnih beĉkim klasiĉarima. specifiĉno francuski oblik noel) C. Berlin 1936. To su B. Riedel. Monn. ■— K. Uber die Orgelkunst der Gotik der Renaissance und des Barock. u juţnonjemaĉkim zemljama. English Organ Music of the Renaissance. Orijentalna melodija razvija se najĉešće ponavljanjem . passacaglia. Francuzi A. Zur Geschichte der deutschen Orgelmusik in der Friihklassik. Belgijanci P. S. R. J. J. Vidaković. de Leeuzv. — G. 1962. G. Potkraj XIX st. E. Burkhard. Burney već pripravljaju muziku XIX st. F. J. 1949). koji pod utjecajem simfonijske i klavirske muzike pišu programna i deskrip tivna orguljska djela. Bach. Alain. H.-M. — H. koji teţi za oţivljavanjem predbachovskih oblika i tehnika (H. — H. Die italienische Orgelmusik am Anfang des Cinquecento. F. Guilmant. Ali dok klavir postaje glavnim solistiĉkim instrumentom klasike i romantizma. W. Marpurg. Talijani B. Catalogo ragionato. Frobergera. Milhaud. Die deutsche Orgelmusik nach Reger. Roma 1946. preludiji i fuge u romantiĉarski oţivljenoj tradiciji Bacha) ĉime je dao jake pobude suvremenicima i idućim gener acijama.

Peri. a treća. odnosno u uzlaznom obliku g—as—h—c) koji se susreće i u našim narod nim napjevima. naroĉito na gudaĉkim. ali i zato da zamene odreĊene horske deonice. podra meva se manji instrumentalni sastav (od ital. iako je. se zove i draţesnom notom (franc. ulje na platnu manjeg ili većeg broja odreĊenih melodijskih obrazaca. vlada izvesna ukalupljenost uvetovana praksom gener. 2 ĉembala. U prvo vreme razvoja insti mentalne muzike njihov je sastav bio najĉešće sluĉajan — prei instrumentalnom fondu koji je postojao. drveni i limeni duvai instrumenti. Musik des Orients. 2 m.. Manfovi. Druga grupa izvodi harmonsku podlogu. 1 visoka truba. Operski o. uzvisina). basa. reĉ o. trube. sastavlien od duvaĉkih instrumenata (flaute. sastavljen od gudaĉkih instrumen. tromboni i neki iz njihove grupe) i udaraljki (timpani. Lachmann. orijentalni tetrakord (c—h—as—g.) Mada sam naziv o. . camera soba). limenih duvaĉkih instrumenata (trube. kao i tzv. ORKESTAR fod grĉ. postoje i neke druge varijante orke. J. 1 flau 2 korneta. U današnjem smislu.laute. Kompozitori tog vremena zasnivaju ćelu kompoziciju . 2 violine piccolo. kraćih ljestviĉnih isjeĉaka. bubi ĉinele. Najstariji je kineski ljestviĉni sustav koji su s neznatnim izmjenama preuzeli i Japanci. ORISCUS (lat. klarineti. Bresciji i nekim drugim evropsk gradovima. da se pojaĉaju horski glasovi'. u grĉkom teatru me sto izmeĊu scene i gledališta na kojem su se nalazili hor i instru mentalisti i na kojem su igrali igraĉi). koji se sastoji samo od gudaĉkih instru menata. Prvi put je ponovo upotrebio Thoinot Arbeau u naslovu traktata o ig ma Orchesographie (1589). veća ili manja gru pa sviraĉa koji zajedniĉki izvode muziĉko delo napisano ili obraĊeno za sastav te grupe. obzirom na bogati instrume tarij tog vremena. neuma iz srednjovjekovnog notnog pisma. (->• Kome orkestar. druge violine. nemaĉki pisci kao oznaku za me u teatru na kojem su smešteni sviraĉi. i plesni 0. podreĊenu funkciju. harfe i udaraljki) izvode dva ili više instrumentalista sa potpuno jednakom tehnikom. klarineti. kao zabavni o. poĉii se instrumenti u grupnom sviranju upotrebljavati samostah Sve do XIX v. o. od drvenih duvaĉkih instrumer (flaute.).. u muziĉkoj teoriji Orijenta ljestvice su zapravo apstraktne. E. su netemperirane i zbog toga ni)e moguće notirati toĉan intervalski razmak izmeĊu pojedinih njihovih stupnjeva. No i pored toga u orkest XVIII v. 1916. Od te podele funkc u to se doba retko odstupa. kojih je po broju najviše. dok sam o. kada je trebalo da zvukovni uĉinak bude što ja Tako su oko 1475 postojale znaĉajne. C. bilo mogućnosti za zvuĉno senĉenje. javlja se najpre u Fri cuskoj (oko 1680). 2 bas. on se od simfoi skoga razlikuje jedino po nameni. Ta C. kao naziv za grupu instrumentalista. orkestarska svi i solistiĉki koncert uz pratnju orkestra. Kod Perzijanaca. harfa. Usprkos nekim pretpostavkama i ma dokaza da su ĉlanovi Camerate iz Firence i prvi operski ko pozitori za grupu instrumentalista upotrebljavali naziv o. lin basa. meĊutim. LIT. op^OTpa orkestra. opo^ obzorje. Kun. U XV i XVI v. mali doboš. klavir i orgulje. Oni su grupisani u deonice prve violine. Sve o. imao —■ u odne na simfonijski —■ potpuno suprotnu. tj. U orijentalne ljestvice moţe se ubrojiti i -> ciganska ljestvica. mada je operski o. U sta vekim velikim instrumentalnim ansamblima instrumenti n bili grupisani horistiĉki.12 ORIJENTALNE LJESTVICE — ORKESTAR simfonijski ili veliki.). Ċuvaĉki.: G. tj.: H. u razliĉitim većim il i manjim sastavi sa obaveznim instrumentima za isticanje ritma. Monteverdi i d deli se o. clarino. J. uf trebljavani su razliĉiti sastavi. vojni. u tri grupe. Na razvoj orkestra mnogo utiĉe razvoj tehnike sviranja na p jedinim instrumentima. tj. Potsdam 1934. U muziĉ literaturi srednjega veka ne nalazi se nigde izraz o. Pored ovih najvaţnijih. 1929. fagoti. a i po principu grupisanja. meĊu tim tzv. Prema instrumentima od kojih je sastavljen. horne. C 1700 upotrebljavaju naziv o. O. note gracieuse) kao i vox tremula. kada je ustaljen današnji sastav orkestra. gong. treba otpjevati uz laganu vibraciju glasa. sastav kao i simfonijski o. Tek poĉetkom XVII v. Prva svira melodiju. stari vek ne ] znaj'e instrumentalne sastave sliĉne orkestarskom telu. Pod nazivom kamerni 0. To su concerto grosso. ujedno i vaţno razdob za formiranje orkestra. Rousseaua (1754). triangel. Zbog toga barok. Caccini. M. 1935. dve ili više).. Die Musik der aussereuropaischen Naturund Kulturvolker. moţe biti: gudaĉki. Po broju instrumen lista. poznaje muziĉka teorija Indije i Perzije. da se pri izvedbi glas ima osloniti na notu ispred oriscusa. lj. Kompozitori mogu sloţiti sastav orkes i neovisno od navedenih tipova. sliĉna zarezu. fagoti i njima srodni instrumenti). trombona. bubanj. viole. tj. oboe. i njegov razvoj predstavlja raz' orkestarskog sviranja uopšte te je to u izvesnom smislu. zatim tamburašk sastavljen od tambura raznih veliĉina i oblika. kao doba procvata gudaĉkih instrumenata i ogromn razvoja solistiĉkog sviranja na njima. izvt u akordima harmonsku okosnicu muzike. tromboni i još neke vrste limenih duvaĉkih instrumenata). oboe. 3 sordinirane trube. Degas. Riemann. horne. Tom se principu donekle pribliţ jedino neki izraelski i arapski instrumentalni sastavi. zvonĉići i dr. artikulacijom. U viru kamernog orkestra postoje razni sastavi. a da se istakne ritam dodaju mu se udaraljke (doboš. LIT. zatim. od prvih instrumentalnih grupa nastalih zbog potreba zaj( niĉkog instrumentalnog muziciranja. a znaĉi zavr šetak sastavljene neume na visini njezine zadnje note ili za jedan dijatoniĉki stupanj više. violonĉela i kontrabasa. pa narodni 0 raznim sastavima i dr. koji je preteţno duvaĉki. ORKESTAR.. potiĉe iz antiknog doba. — Isti. pri ĉemu je uvek imala udeli tehniĉka kvaliteta pojedinih instrumenata i stepen razvoja tehn: sviranja na njima. dok je kod Kineza i većine azijskih naroda osnovni ljestviĉni raspon kvinta (penta tonika). Egipćana i Indijaca jezgra ljestviĉnog niza izgraĊena je u okviru kvarte (tetrakord). oblik grĉ. Već u tom ranom orkestru nalazi se veliki broj gudţ kih instrumenata. NajrazraĊeniji sistem melodijskih obrazaca. Folkloristische Tonalitatsstudien. Monteverdi u orkestarskom sastavu opere Orfeo (15 vi< u raznim registarskim veliĉinamg. Razvoj simfonijskog orkestra vodi — u najširim crtama. raz 1 1 simfonijskog orkestra. dinamikom i si. — R. orgulje i 1 regal) postiţe majstorske kontraste u senĉenju (nj u sceni koja se odigrava u paklu u orkestru dominiraju dube tromboni). što bi trebalo znaĉiti. sviralo se na instrumenti] većinom uz hor. Introduction a la paleographie musicale gregorienne. Sunol. tj. Bitna karakteristika orkestra je horistiĉka postava deonica. Veće instrumentalne grupe istupale su većinom prilike sveĉanosti. u sredini izmeĊu melodije i basovske Unije. ima operski o. Pored toga u orkestru ponekad nalaze i harfa (jedna. doba stvaranja opere (G. Najstarija definicija u tom smislu nalazi u delu Dictionnaire de musique J. chitarrone. svaku deonicu (uz izuzetak nekih limenih duvaĉkih instrumenta. ĉinele i dr. umjetne tvorevine. me dijskim instrumentima nalaze se gudaĉki. Barok stvara i prve znaĉajnije oblike posvećene samostalno orkestarskom sviranju. poneki stoje granici izmeĊu orkestra i kamernog ansambla. one bi se pre mogle nazvati 1 mernim nego orkestarskim telima. samostalne instrumental grupe u Pesaru. iskljuĉujući svaku improvizaciju ili individualniju interpretaciju.

upotreba grupe continua — violonĉelo. Volbach. u trijima menueta izmenom veće i manje grupe instrumentalista). Moderni o. violonĉeli i basi). Havdn i Mozart izgraĊuju klasiĉni o. 1910. Strauss pron ašao je i neke nove boje. J. ĉesto pojaĉana duvaĉima u unisonu. Nakon pojave i razvoja radija — posle Prvoga svetskog rata — pridruţuje se već i inaĉe bogatom broju simfonijskih orkestara i velik broj radio-orkestara ĉija je uloga u muziĉkom ţivotu takoĊe veoma vaţna. Jahrhundert. već u prvim delima nagoveštava sklonost ka novatorstvu. Strauss i G.. Rameau još više diferencira pojedine instrumente koristeći njihove specifiĉne karakteristike. trombon i harfu. Wagner i R. ĉelesta. Wagnerove tube upotrebljava i A. Beĉu (1662) i dr. Handel. koji kasnije smenjuje bas-tuba. Tako su uz već pome nute i neke druge italijanske dvorove (kapela crkve sv. Tako Berlioz u Rekvijemu uvodi. svi se instru menti nisu nalazili u svim orkestrima. Njegov o. pri većim i manjim evrop skim dvorovima. God. 13 L. naroĉito J. uzimajući u obzir njihove individualne karakteristike. R. dostigao svoj najmonumentalniji oblik. 2 horne. Webera. (heckelphon. Oni uvode neke orkestarske efekte (tremolo). pa se ona interpretirala na raznim instrumentima. Krajem XVI i u XVII v. Haydn i W. Šifrovani bas i nekoliko melodijskih linija iznad njega predstavljaju partituru XVII v. E. ophikle idu. 2 oboe da caccia. 1900 — 01.. Kasselu (1782) i K0benhavnu (1784). 2 oboe. struktura kao 1 namene simfonijskog orkestra postaje po njihovu delovanju sve odreĊenija. 2 trube. 119 nalaze se gudaĉi. Uz to je ovde obavezan i continuo (generalbas) što ga sviraju ĉembalo ili orgulje zajedno sa basima i violonĉelistima. 1763 i Euterpe. Magnificat J. ali već nagoveštava i prirodno diferenciranje razno rodnih instrumenata koje će usavršiti rana klasika. Drvene duvaĉke instrumente upotrebljava još slobodnije nego Havdn i Mozart. delovao. Dresdenu (oko 1650). violonĉelo. gotovo kamernim tretiranjem p ojedinih instrumenata (otuda i izrazi iz savremene muzike kao kamerna simfonija. Kongressbericht der Internationalen Musikgesellschaft. Za doĉaravanje razliĉitih romantiĉnih raspoloţenja na temelju korišćenja zvukovnih mogućnosti pojedinih orkestarskih instrumenata izvrsni se primeri nalaze u partiturama C.. doprinelo je tome i pronalaţenje novih instru menata. SBIMG. Vrlo ukusno upotrebljava engleski rog. Goldschmidt. dešifrovane akorde izyode akordski instrumenti (ĉembalo. Gezvandhaus. Gothi (1648). Berlioz u delu Grand traite d'instrumentation et a"'orchestration modernes (1844). Koblenzu (1782). kao veliki instrument. a katkad i lauta). a R. U njima autor kombinuje stari naĉin pisanja za o. oseća se teţnja za smanjivanjem glomaznog orkestarskog aparata — kakav nalazimo u delima kasnih romantiĉara —• kao i za solistiĉkim. kao i partiture. Rimski -Korsakov. On posmatra o. 1701 osnovano je prvo filharmonijsko društvo na teritoriju slavenskog juga. primenjuje u orkestarskim delima izrazitije koloristiĉke kontraste nego njegovi savremenici. U Devetoj simfoniji pored dve flaute upotrebljava i piccolo. Kapela mannheimskog dvora (osnovana 1720) uţiva u to vreme ugled najboljeg evropskog orkestra. kontrafagot. filharmonijska društva. Ceo taj bogati instrumentarij i vanredno poznavanje tehnike sviranja i upotrebe pojedinih instrumenata kod Beethovena su samo sredstva kojima on postiţe zvukovno monolitnu orkestarsku celinu. S. u karakteristiĉnom. teţeći uvek za zaokruţenom arhitektonskom celinom. Miinchenu (1778). U savremenom orkestru sviraĉi nisu smešteni uvek jedna ko. Kompozitori romantiĉari još svesnije i ĉešće koriste speci fiĉne zvuĉne karakteristike instrumenata. Hamb urg 1713.: J. uz dva fagota i kontrafagot. Les Petits violons. 1795). Kontrabasi su katkad smešteni s leve. od toga 64 gudaĉa. G. U toj prvoj partituri nije bilo jasno oznaĉeno koji instrumenti sviraju melodiju (ĉesto se u njoj nalazi uputa »za dve violine ili oboe«). Instruments of the Modem Orchestra. veliki poznavalac efektne upotrebe pojedinih instrumenata i instrumentalnih grupa. Zur Frage der Orchesterbesetzung in der zweiten Halfte des 18. formira se i velik broj simfonijskih orkestara koji postaju kulturna potreba svakoga većeg grada. pa i kamerna opera. 2 fagota. Bambergu (1781). U njegovoj Kantati br. Uz nju je u XVIII v. Das Orchester der italienischen Oper im 17. MeĊu najpozna tije idu orkestri u Weimaru (osnovan 1700). Parizu (-»■ Concerts spirituels). u Tanhduseru kombinuje bas-klarinet sa tri flaute koje sviraju u sinkopama. Razvoju orkestra. 3 oboe. koja zahteva kamerni instrumentalni sastav umesto velikog orkestra). osnivaju se. Sastav orkestra još nije bio odreĊen. 3 trube i timpane. On prvi mesa i kombinuje dve instrumentalne boje da bi dobio novu boju. zvuk novog kvaliteta. Pored simfonijskih orkestara i filharmonija u koncertnom ţivotu uĉestvuje i veliki broj operskih orkestara. obiĉno je svirao ĉembalo ili prvu violinu te je ujedno i upravljao izvoĊenjem vršeći ulogu dirigenta. Ph. i655)> Sondershausenu (1637). To je -> Academia philharmonicorum u Ljubljani. dugo upotrebljavanom sastavu: 2 flaute. Slobodno i virtuozno tretiranje pojedinih instrumenata unutar orkestra razvija osobito H. Mainzu (1782). Kompozitor toga vremena u isto je vreme i izvoĊaĉ. 4 trube i 2 timpana. U baroknom sastavu orkestra velik je broj gudaĉkih instru menata. pa ĉesto postizava i ĉisto naturalistiĉke efekte. — F. a do slednije primenjuju i postepene prelaze iz fortea u piano i obratno (diminuedno i crescendo). po ţelji autorovoj ili prema mo gućnostima. Gluck. Forma. Berlioz. —■ R. Osim toga i funkcije instrumenata u savremenom orkestru postaju drugaĉije ( -> instrumentacija). 2 oboe. Mozart povećavaju broj duvaĉkih instrumenata i razbijaju grupu continua uklanjajući ĉembalo iz orkestra. Bruckner u Sedmoj i Osmoj simfoniji. osnovana 1685) imali svoje kapele dvorovi u Londonu (oko 1550). koristi specifiĉni ton viole. Wagner je dovršio izgradnju moder nog orkestra. 2 oboe. 2 klarineta. Sve te mogućnosti instrumenata u orkestru obradio je H. ćeli niz orkestarskih sastava. Ph. broj duvaĉkih instrumenata i udaraljki manji je. 1776 i Salomon. gudaĉku grupu (I i II violine. graĊenu na ravnoteţi poje dinih grupa instrumenata. Kothenu (oko 1720). 2 oboe d'amore. viole. J. W. tako npr. Stuttgartu (1757). Razvoj graĊansk og staleţa u drugoj polovini XVII v. 1746. pored velikog simfonijskog orkestra. Haas. Neke od tih kapela razvile su se u velika orkestarska tela koja deluju još i danas (London. napisane za 2 flaute. bogat bojama i izraţajnim sredstvima. Berlinu (1712. — K. kao i instrumentalnih grupa. 2 flaute. a u Devetoj simfoniji i ĉetvrtu (taj broj postaje stalan kod svih kasnijih kompozitora). preteĉa je velikog sastava kojim se kasnije sluţe R. 1765). (melodija u I i II violini.ORKESTAR harmonskoj podlozi (basovoj liniji) koju sviraju instrumenti dubokćg registra (bas. odnosno clavecin ili orgu lje. Parizu (Les Vingt-quatre violom. Stamitz. Do promena dolazi osobito meĊu gudaĉima. — H. Bacha (1776). Schlesinger. 2 flaute. 2 horne i gudaĉke instrumente sa ĉembalom. Mattheson. U njihovo vreme pronaĊen je i usavršen klarinet koji tada ulazi i u orkestar. kontrabas i ĉembalo). 4 flaute 3 trube 3 oboe 1 bastruba 1 engleski rog 3 trombona 3 klarineta 1 kontrabastrombon 12 1 bas-klarinet 8 horna 3 fagota 2 timpana 6 harfi i 2 harfe na sceni 16 I vi 16 II v 12 viol violonĉela 8 kon Wagner uvodi i nove instrumente. tada se u mnogim gradovima osnivaju i tzv. predstavlja vrlo bogatu i šaroliku paletu instrumentalnih boja. Wien 1909. pri razliĉitim evropskim dvorovima samo stalna orkestarska tela. a i meĊu gudaĉke instrumente uvodi novine: violine deli u grupe sa upotrebom sola. zanimljive zvukovne kontraste postiţu smenjivanjem razliĉitih orkestarskih grupa (npr. Beethovenove partiture uzor su i novije instrumentacije. Kod Wagnera je o. Strauss. Kod majstora baroka orkestarska partitura postaje sa vremenom sve odreĊenija. kao i tehnike sviranja na njima. Sastav orkestra za operu Lohengrin neobiĉno je bogat i karakteristiĉan: 3 trube 1 bastruba 3 trombona 1 kontrabas-trombon 8 horna 2 tenor-tube 2 bas-tube 1 kontrabas-tuba Ukupno 106 sviraĉa. a katkad s desne strane dirigenta. a naroĉito u XVIII v. po nameni sliĉna simfonijskom orkestru. uvodi u orkestar treću hornu (u Trećoj simfoniji). Nad njima kompozitor piše jednu ili više melodijskih linija za instrumente visokog registra (melodijske instrumente). 1 ili 2 fagota. kao i sve bogatstvo harfe. van Beethoven još smelije tretira pojedine instrumente. Pored razvoja tehnike samih instrumenata. a uz tri trombona i ĉetvrti instrument. fagot). R. Wagnerove tube da bi ublaţio razliku izmeĊu horni i trombona. LIT. Leipzigu (Konzertverein. još i ĉetiri posebna duvaĉka orkestra i o sam pari timpana. Mahler iskoristili su u svojim delima sve zvukovne mogućnosti orkestra Wagnerova tipa. Bacha pisan je za hor. Das moderne Orchester in seiner Entwicklung. saksofon i dr. Tako u operama upotrebljava male flaute. U orkestarskoj muzici XX v. Vrhunsko su dostignuće orkestarske literature tog vremena ĉetiri simfonije C. uslovljava i stvaranje bogatog koncertnog ţivota u kojem orkestri imaju vaţnu kulturnu i vaspitnu ulogu. A. U doba beĉkih klasiĉara stvara se osnova i strukture i funkcije savremenog simfonijskog orkestra. u operi Der Fliegende Hollander koristi 3 piccolo flaute za postizavanje naroĉitih efekata. Leipzig). . Preteĉa beĉkih klasiĉara u tom pravcu je Ch. naroĉito u XIX v. U XIX v. Londonu (Ancient Concerts. Duvaĉke instrumente upotrebljavaju za izvoĊenje harmonije u akordima ili — što je još vaţnije — koriste svaki od njih i za sviranje melodije. Marka u Veneciji. Jahrhunderts. M. Veliki majstor kolo ristiĉkog orkestra tog vremena je i N. pod nazivom kapele. F. Das Neu-Eroffnete Orchestre.). oko 1610. mnogo doprinose pripadnici mannheimske škole. znalaĉki primenjuje flageolete i pizzicato. 2 timpana i gudaĉi. Pojedini diri genti traţe da im s desne strane spreda budu druge violine umesto violonĉela.

1712. Pariš 1951. Torchi. Olga. Die Sitzordnung des Orchesters. The Story of Orchestra. London 1946 ( I I I izd. Premda je za vreme Prvoga svetskog rata. IX. Pariš 1934. Vaskrsenije S. Giuditta. Schultz. Lon don 1951. Della Corte. Tcrry. 1718. 1708. — D. 1712. Festschrift fiir Th. Te mara (Balakirjev). Strauss Djelovao zatim 1952'—55 u Oberhausenu kao pedagog i korei graf. L'Oronta. 1719. 1708. Carlo re d'Alemagna. X. Sedam reci Hristovih i 1908. L'Orchestre et ses instruments. 1694. Opere: Artaserse. 1928. — L. 1709. Adelaide. R. — A. CornĊoup. V 1964). Biniĉkog. R. osobito u baletima LabuĊe jezero (Ĉajkovski Šeherazada (RimskijKorsakov). Das Orchester als Ausleseprinzip. 1910. Gli Arnori infelici di Ammone. Luĉio Papirio. Odesi 1911 (sa horom Stanković). A. 1963). Lo Scialacquatore. L'Oratorio musicale in Italia. > Igumnova. Venceslao. XI 1899 — Violinu uĉio na budimpeštar skoj Muziĉkoj akademiji ko J.: G. // Carceriere di se slesso. I7th Century Orchestral Instruments. 1737.A. L'Orchestre enfantin. LIT. ORKESTRACIJA -> Instrumentacija ORLANDINI. cassa di risonanza). Nettl. gitara. Polovjecki plesovi (Borodin). X 1760). La Donna nobile. Terry. 1921 preseli se u SAD. — Ch. 1717. izvodeći prve simfonijske kon certe u Beogradu. — F. 1725. 1713. koncerte na Krfu. I svojoj o. izvrsno interpretira djela L. — H. — 16. 1741. Giuseppe Maria Orlandini. Novom Sadu 1907. Arianna. Ko. Schallkasten. Posljednje godir ţivota proveo u Invernessu. 1950 osnovao u Munchenu vlastitu trupu za koju je koreografirao balete Petruska (Stravinski). Grullo e Moschetta. 1916 — 17. 1715. — M. Griselda. Carse. 18. London 1934. Antologia della storia della mušica. Pokornoga. — Ch. Posle Prvoga svetskog rata. L'Fster. Blume. 1909. Music and Letters. Studie zur Vorgeschichte der Orchestersuitc im 15. a potom i po Francuskoj (1916). Regensburg 1966. 1940. gornja daska ■— glasnjaĉa — uvijek je od meka crnogoriĉno. koi gudaĉkih i mnogih trzalaĉkih ţicanih instrumen ata trup (korpus koji sutitranjem pojaĉava ton proizveden titranjem ţica tako da mi daje volumen i kvalitetu. Semiramide. Firenze 1906. Full Orchestra. 1931—3 vodio Minneapolis Symphon Orchestra. La Costanza trionfante nel martirio di S. London 1949. 1913—] nastavnik na Visokoj muziĉkoj školi Filharmonijskoga društ\ u Moskvi. TO. D. Nizinske u K jevu i M. 1718. — A. 24. talijanski kompozitor (?. Musikblater. Temistocle. L'Orchestra. plesaĉic i koreograf ruskoga podrijt tla (Kijev. Untersuchungen zur Klangdifferenzierung im modernen Orchester. 1956). Commins. Das grosse Orchester. ORLOVA dugogodišnjoj umjetn ĉkoj karijeri ostvarila je broju solistiĉke kreacije. s kojim je ĉest odlazio na koncertne turnej po Americi i Evropi. mandolina). — G. // Farasmane. Carse. Nino. Studirao klav u Moskvi kod V. Plesaĉku karijeru zapoĉeo u Harkovu. Jahrhundert (disertacija). Nikolaj Andrejeviĉ. Ti su koncerti bili na znatnoj umetniĉkoj visini. 1723. Neki su ovalni. London 1949. DRAMSKA. — F. —Johnstone-Stringham. While the Orchestra Assemble. Netll. — L. ruski pijanist (Jelec. spljošteni s vitiĉasto uvijenim stranama (gudaĉki instrumenti. La fida ninfa. S. Pariš 1949. God. ameriĉki d: rigent madţarskog podrijetla (Budimpešta. — F. Po impulsu je romantiĉar. Williamson. Koncertira u Skoplju 1906. London 1932 (novi otisak 1958). Koreografirao i za Beĉku reviju na ledu kao i za televiziji God? 1970 u Zagrebu postavio balet Šćelkunĉik (Ĉajkovski). ORMARIĆ ZA REZONANCIJU (franc. 1740. Havdna. obilazi osloboĊene krajeve i prireĊuje koncerte. 4. RMI. a posebnu im vaţnost daje ĉinjenica da je O. Ćtudes sur un Orchestre au XVIII e siecle. 1730. Orchestra e orchestrazione. — F. 1946). Orlando di ORLIKOVSKI. zajedno sa raznim muziĉkim društvima. Oratoriji: // Martirio di S. Licitarsko srce (Baranović). Berenice. 1722. Vaclav. pod upravom S. — V. Eugene Ormandy. — Firenca. 1962. Mnog je nastupao u evropskim australskim orkestrima. Jachino. B. — G. Uĉio vje rojatno kod D. London 1942 (IV izd. S. g.) 1958. — P. Bekker. 1923. 1720. 1732. 1705. 1724. ORLOVA. 1711. Lucia. 1742. Carse. 1731 . Massimiano. Canzonette i drugo. L'Odio e l'Amore. — A. a neki su kruškoliki (instrumenti iz porodic lutnje. Orchester und Orchesterpraxis in Deutschland zwischen 1780 und 1850. Broder. — A. God. 1739. drva. Antigona. Hind. U poĉetku ima samo duvaĉke instru mente. — Isti. LIT. Symphony Conductors of the U. The Orchestra in England. ORMANDY. ruski plesaĉ i koreograf (Harkov. 1712. Stvaranje sveta J. 1722. Le Nozze di Perseo e Andromeda. Ghisi. Amore e maestd. — H. Program je obuhvatao popularne kompozicije. 1948. Herz~ feld. New York 1936 (novo izd. // Figliuol prodigo. 1712. Paride. — Lorenl i Barret. zatim na Konzervatoriju kod K. a njegova je aktivnost trajala do Drugoga svetskog rata. 1950). The Orchestra in the l8th Centurv. New York 1931. Procee dings of the Musical Association. Brass Instruments in the Orchestra. ORLANDO DI LASSO -> Lasso. Scorpionija i 1719 postao ĉlan društva Accademia Filarmonica u Bologni. Berlin 1938. Gandolfi. — VOKALNA. Music and Let ters. i dalje sa Biniĉkim na ĉelu. Lisetta e Delfo. Arsace. Pariš 1955. Biniĉkog. MGG. MGG. 8. — L. Creuzburg. Aubert i M. Hristića. 1718. Bologna 1920. . Klasiĉni balet studirao kod V. Resonanzkasten. pri prelasku preko Albanije. Ormisda. 1921— 33 solistica balei Hrvatskoga narodnog kazališl u Zagrebu. — A. Bach's Orchestra. / Fanciulli babilonesi. Kroyer. Ataulfo re de'Goti ovvero La forza della virtii. K. Šut i Romeo i Julija (Prokofjev). 1953. 7. Pariš 1913. Die neue Sitzordnung dcr Simfonieorchesters. La Fedeltd coronata. Znatan uspjeh postigao je 1966—• kao direktor baleta Beĉke drţavne opere koreografijama Dapht. 1717. Bakaleinikoff. u A. L'Amor lirannico. 1716. ORLOV.14 ORKESTAR — ORMARIĆ ZA REZONANCIJU Spectre de la rose CWeber) i Wiener G'schichten (J. — H. 1916—21 profesc na Moskovskom konzervator ju. F. Hickmann i H. Stokowskog od 1938 muziĉki direktor. Landowski. The Story of Orchestral Music and its Times. Od 1922 ţivio u Parizi koncertirao po Evropi. u formi plamenih jezika). obnavlja se i daje. L'Orchestra nel' 500 e' 600. Kralik. 1726. Sacre du printemps (Stravinski) i Pepeljuga (Pri kofjev). potpurije i fantazije. MGG. Schumanna i R. Na njoj su zvuĉni otvori razliĉita oblika i veliĉine (okrugli u obliku slova C ili F. X. Devetu simfoniju L. Sulima i V. Sjeve noj i Juţnoj Americi i na Dah kom istoku. u izvo Ċenju opera i oratorija. 1713. van Beethovena. Instruments of the Modern Orchestra. tal. The Instruments of the Band and Orchestra. La Preziosa ridicola. II 1892 — Inverness. nek vrste tambura). 1720. UInnocenza difesa. Fellereru. 1720. 1719. Orchester. 1730. Fuhrmann. 1696. Regensburg 1962. Ifigenia in Aulide. The Orchestra and its Instruments. // Marito geloso. Camhridge 1940 ( II izd.) 1954— Zbornik L'Orchestra. F. ijzi. 1734. La Fede tradita e vendicata. itd. Leipi-ig 1910 (II izd. Đavo u selu (Lhotk: i Ohridska legenda (Hristić). Preobraţenskog. bio tada jedini simfonijski orkestar u Beogradu. Cucuel. Cambridge 1948.S. 1722. Monsieur di Porsugnacchi. Eugene (pravo prezime Blau). Torino 1927. 1738. V 1903 — Uĉenica B. Melinda e Tiburzio. G. Kao direktor baleta u Baselu (1955—67) postavio je brojr cjeloveĉernje klasiĉne balete. 1725. 1722. u kompoziciji uĉenik S. 1744 i dr. Milano 1955. j nesumnjivo jedan od najistak nutijih dirigenata našeg vremc E. — R. — H. druga polovina XVII st. 1726 i dr. RMI. Nerone. // Bottegaro genliluomo. pej. XI 1921 —). mnogo afiniteta im i za kompozicije impresionista.— M. o 1941 glavni dirigent Philadei phia Orchestra. I. St. Ifigenia in Tauride. Sn. La Merope. — H. Od 1723 dirigent dvorske kapele i od 1732 kapelnik u katedrali. Pasquetti. — R. Leipzig 1921. Balbo e Dalisa. prvog simfonijskog orkestra u Beogradu osnovanog 1899. pod dirigovanjem S. / veri amici. 1715. Regensburg 1933. 1725. New York 195: — N. The Orchestra from Beetrjoven to Berlioz. k. Spomenica K. Bachs Orchestra. Historical Sketch. Bolero (Ravel). — P. Or« 26. 1921). // Marito giocatore e la moglie bacchetlona. 1727. 1920. Safonova. 1721. 1715. I. u Solunu i okolini. 1709. Dno i strane ormarića redovito su od tvrd drva. 1912. Wien ( I I izd. L'Orchestra in Monteverdi. Svaka skupina istovrsnih ţicanih instrumenata ima ormari za rezonanciju karakteristiĉna oblika. Tanjejeva. 1721. God. Scbastiano. ORMANDY na. Malipiero. Kutija igraĉaka (Debussv). Tagliavini. The Orchestral Problems of the Future. Gli Strumenti d'orchestra. Alessandro Severo. Straussa. ovvero Larinda e Vanesio. — P. Das Musikleben. La Cappella musicale della Corte di Toscana. 1932—33 u Osijek i zatim ponovno u Zagrebi 1949—54 bila je baletni majste i koreograf Rijeĉke opere. Nekad su s plohe ormarića za rezonanciju pojedinih instrumenata ukrašaval inkrustacijama. 1961. sa horom Stanković izvodi i prva vokalno-instrumentalna dela (1907. izvodio simfonijsku muziku. — G. uĉestvuje u pozorištu u komadi ma s pevanjem i u operama. docnije dobija i gudaĉke te razvija znaĉajnu delatnost. 1721. Carse. \ Beethovena. Giuseppe Maria. L'Amor generoso. 1723. 1732. London (II izd. S tim filmskim orkestroi zapoĉeo je 1924 svoju dirigent sku karijeru. pod vodstvom D. Pincherle. Teuzzone. Hotucs. Firenze 1954. Un Vecchio innamorato.: H. izgubio muziĉku arhivu i instrumente. Tbilisiju i Pragu. caisse de resonana njem. Froman u Zagrebi God. Petruska i Ţa) -ptica (Stravinski). Carse. O. Vologeso re de' Parti. God. Hubava. Boult. L'Orchestre. C. Bahĉisarajsk fontana (Asafjev). 1922.). — R. Making an Orchestra. et Chloe (Ravel). Stoddard. DJELA. L'Ammalato immaginario. . gdje je neko vrijem bio koncertni majstor Capih Theatre Orchestra u New Yoi ku. — H. — A. Schreiber. Grabbe. Becker. New York 1942. 1962. Uĉestvovao je. The Orchestra. ORKESTAR KRALJEVE GARDE formirao se 1904 iz Beogradskog vojnog orkestra.. The Orchestra. Le Amazoni vinte da Frcole. L'Orchestre de Chambre. 31. Docnije. od 1936 pomoćr dirigent (uz L. Škotsk a. ovvero La Virtii al cimenio. odlomke iz opera. — O.

pa ih je 1862 bilo više od 300. znakovima za ukrašavanje mogu se naznaĉiti samo pojedine vrste ukrasa. 1951. koraĉnica Richard Wagner za duhaĉki orkestar. Pariš 1889. dinamiĉke i agogiĉke vrijednosti ne mogu posve toĉno fiksirati. Toma Prošev. jedan te isti znak mogao se odnositi na razne vrste ukrasa ovisno o zemlji. 1958. sa 6—8 pari ţica od mjedi ili ĉelika. \^\~!\ Concerto de cdmara za mali orkestar. Antun Oršić. man. ORO (od grĉ. 1967. Weber. Dijalozi. ples). Impressions de la Tamise. Fasano. Eptameron vita. Studien zur Entwicklungsgeschichte der ornamentalen Melopoie. Concerto a tre za violinu. direktor Opere i od 1967 profesor na Visokoj muziĉkoj školi. 1966. Pares. Suite 1945. 19481 Umbral del sueno. pravo ime vjerojatno Vogelsang. 1971. 15 skupine plesaĉa. ORREGO-SALAS. Umjetniĉku karijeru poĉinje 1911 koncertom u New Yorku. — Missa in tempore discordiae za tenor. 1969. IV 1878 — 23. op 39. Arti musices. ->■ figuracija.). Mace donian R~eview. ibid. Leipzig 1908 (novi otisak 1953). MGG. osobito u krugu radniĉke klase. solo-pjesme. oko 1535). Wilhem ĉijim je zalaganjem 1835 nastava pjevanja uvedena u sve pariške osnovne škole. kontrabas i ĉembalo. ritam i izraţaj uvijek ovisno i o ukusu. Thompsona i A. Prilog prouĉavanju muziĉke prošlosti M akedonije. — W. Profesor klavira na Konzervatoriju u Hagu i kompozicije na Konzervatoriju u Amsterdamu. klavir^ ĉembalo i udaraljke. Canciones Castellanas za sopran i 8 instrumenata. W. npr. 1954. 1954. 1918. 7 Mo-ments musicaux. Coplanda (kompozicija) te kod P. ->■ koloriranje. Arabesques. ameriĉki pijanist i kompozitor ruskoga podrijetla (Kremenĉug. za kojim slijede brojni nastupi u muziĉkim metropolama Evrope i Amerike. 1969. Arhitektonika makedonskog »Ora«. 61. i D. 2 nokturna. SAD. Kao muziĉki pisac bavi se istraţiva njem makedonske muziĉke prošlosti. Giitersloh 1877. S. 1925). Istodobno se u Parizu razvio pokret za osnivanje amaterskih pjevaĉkih zborova. — . Ziirich 1957. lazarice. Prilog prouĉavanju orskih obrednih igara u Jugoslaviji. Od njegovih kompozicija istiĉu se de ĉje pesme i gudaĉki kvartet. kantata America. Martens. Obertura festiva. 1945. Rosen biser i Zima. njihova struktura i djelovanje temelje se. Kulturen ţivot. 6 preludija za violonĉelo i klavir. 1966. Santa Cruz). suradnik ĉasopisa Zvuk. —• KOMORNA: sekstet za klarinet. 1934. 73 — 74. 1921. 1972. 1954. 4. 1952. Marechal i G. — R. Nocturne and Dance of the Fates. Leo Ornstein. Lyon 1925. suita Life of Man. 1962. kompoziciju uĉio kod P.). 1924. trzalaĉki in strument sliĉan lutnji. 1967. DJELA. — VOKALNA: kantata Slovo za Kiril i Melodij. 1964. 60. Accentus i Contrapunctus. Pariš 1910. H. Sonata a duo za violinu i violu. London i New York 1922. — Isti. 1962. 1971. Cantos de Advenimiento za mezzosopran i 2 instrumenta. 1948. Smatra se da su neki narodni obiĉaji i ophodi u Srbiji (npr. Dolmetsck. Ko. 1915. — H. Sjećanje) . nastavnik muziĉke historije na Konzervatoriju. — P. Janković. — A. odreĊenoj sredini ili ukusu. dodole i dr. 1966. 1971. — A. Groblje. 1968. Wissmera na Scholi Cantorum u Parizu. — VOKALNA: Cantata de Navidad za sopran i orkestar. op. 1949. Djelovao je kao kontrabasist Zagrebaĉke opere i orguljaš u crkvama sv. The Interpretation of the Music of the I7th and l8th Centurv. Dannreuther.: J. Leo Ornstein. —■ VOKALNA: kantata Ţetva (S. Katarine i drugdje. — -KOMORNA: gudaĉki kvartet. Hubert) i orgulje (A. Macedonian Review i dr. 1937. Zanimljive su mno ge pojedinosti toga traktata. scenska muzika. MQ. — KLA VIRSKA: Deĉja svita. X. odnosno pojedinih temeljnih tonova melodije. kompozitor i muziĉki pisac (Gev gelija. Berlin 1957. Muziĉku karijeru zapoĉeo 1940 u Santiagu kao zboro voĊa na Katoliĉkom univerzitetu. LIT. 1957. U njegovu koncertnom repertoaru istaknuto mjesto zauzimaju djela moderne klavirske literature. Filmska muzika. 2 sonate za violinu i klavir. Tako u drugoj knjizi autor donosi velik broj tabulatura i notnih primjera. — SPISI: Aaron Copland. skupni naziv za raznovrsno ukrašavanje melodije. MGG. 1967. Suite russe. 6. LIT. L. Leon. fanfares. Sastoji se od 4 knjige: Cantus planus. — R. no invocamos tu nombre en vano. Rad XIII kongresa saveza folklorista Jugo slavije u Dojranu 1966. Pesna i oro. Ukrajina. Buchanan. Leo Ornstein. pantomima Lima Beans. Tri ruske impresije za violinu i klavir. 1931. koncert za klavir op. 2 Impressions de Notre-Datne. 1962. muziku uĉio na Konzervatoriju u Santiagu (H. na Institute of Musical Art i na Konzervatoriju u New Yorku. Makedonski narodni ora. koncert za duhaĉ ki orkestar. Kulturen ţivot. 1924 i dr. gu daĉki kvartet. SAN. oko 1490 — Miinster. 1969.: E. — A. Kvintana. 1929. 3 sonate za violonĉelo i klavir. a bogatstvom sadrţaja nadmašuje sliĉna djela onoga vremena. III. Od 1961 profesor je kompozicije na Univerzitetu u Bloomingtonu. 1. Stockl). 1915. 1962. 1965. U trećoj knjizi nastoji dati sistematske upute o izvoĊenju litur gijskih lekcija. V. Majstor vokalne lirike. po Austriji. XII 1892 — ). solo -pjesme. orpheoron). Zvuk. već definira takt kao ritmiĉku mjeru za dirigenta. 2. 1944). ORKESTRALNA. 1914. baleti Juventud. Societes chorales. razdoblju. Cantus mensuralis. — P. Storia degli abbellimenti musicali. DJELA. Medu zanimljivim pojedinostima O. Andreas Ornitoparchus. Juan Antonio. Brunold. 1960. Od 1894 odrţavaju se redovito festivali pod nazivom Concours Orpheoniques. 1929. prema vlastitim rijeĉima. Alborada za ţenski zbor. 1961 i IV. — N. Srbiji i Crnoj Gori. Georgii. 1962. Antun. X 1905 —). Traite des signes et agrements employes par les clavecinistes fran cais des I7e et l8 e siecle. — K. — KLAVIRSKA: sonata op. op. ORNITOPARCHUS. ornamentum ukras). Divertimento za 3 duhaĉka instrumenta. New York 1918. Cossack Impressions. Ti. Goglia. 1939. Ime je uveo G. ORŠIĆ. ORNSTEIN. — F. Umjetnik suvremenih stremljenja. 1952. poĉetnicima-kompozitorima preporuĉuje da se sluţe jednom vrstom partitura sa deset linija. tonovima ili skupinama nota kraćeg trajanja. nokturno za klarinet i klavir. Peace. Zvuk. -> manira). MeĊutim. a 1910 oko 2200 s preko 60 000 aktivnih ĉlanova (orpheonista). Die Ornamentik der Musik. Društva su ubrzo stekla veliku popularnost. Kultura. 50. Joy. zatim direktor Instituta za folklor. Vlastimir Nikolovski. 1964. Zvuk. Mušica sacra in Macedonia. Ilijašević) za tenor. — Lj. Njegov traktat Musicae activae micrologus. Niemoller. Musical Ornamentation (2 sv. 1945.: C. klavirski trio. 28. Beyschlag. dotad nepoznatih u Njemaĉkoj. — Psalam XIII za zbor i orkestar. New York 1961). usavršavao se u SAD kod R. unutar jednog razdoblja ponekad se jedna te ista vrsta ukrasa biljeţila razliĉitim znacima ili obrnuto. instrumentu ili kompozitoru (-> Ukrasi u muzici). Beograd 1957. Pajto ndţijev. Lach. X. IV 1928 —). Ornitoparchus aus Meiningen und dessen Lehre von den Kirchenaccenten. vuĉe podrijetlo iz prakse improviziranja i variranja koja se susreće u svim muziĉkim kulturama. ORPHARION (orpheoreon. Monographie universelle de l'Orpheon. Vogelhofer ili si. Dobar . Jubilaeus Musicis. svita. LIT.: J. osobito u Makedoniji. Badnja veće i dr. Vogelmeier. 1913. 11.KLAVIRSKA: 4 sonate. 1929. Poema za flautu i klavir. Njegove najkarakteristiĉnije kompozicije pisane su atonalno. varijacije i fuga. 1914. suita Escenas de cortes y pastores. 2 — 3. Zur Aesthetik des musikalischen Ornaments (diserta cija). Sv. Nasuprot tome. Na ĉelu pa riških orpheona stajali su istaknuti muziĉari. Herzoga (muzikologija). Sonata a quattro za flautu. 26. Gloria a San Cirillo. Od 1961 u Skopju profesor na Srednjoj muziĉkoj školi. O. Ĉeškoj. XII 1927). 22. L. 1947. — KLAVIRSKA: Tuga za poginule heroje Bugarske Balkanskog rata. —■ Pantomima Ballet. Stoga je muziĉko ornamentiranje u odnosu na tempo. naziv za zborne narodne plesove. deĉje pesme: Svetulka. opći naziv u Francuskoj za amatersko pjevaĉko društvo. La Mušica in Macedonia. solo -pjesme. 1931. ORPHĆON. vještini i mašti izvodioca. Leo. 1918. 101. ORK ES TRALN A: s imfo nija . Povodom 60-godišnjice roĊenja Trajka Prokopieva. 1930. Andreas (Ornithoparcus. klavirski kvintet. zborovi. W. Skopje 1953. 1914. ĉileanski komp ozitor i muziĉki kritiĉar (Santiago. 1964. obiĉno u obliku kola. zborovi. Dragoslav. Quid. Ornstein and Modem Music.: A. Gounod (1852—60). C. 1972. ORTAKOV. Poetns of 1917. London 1893 — 95 (novi otisak. 1946. na »emocionalnoj logici«. 3 Weihnachtschbre za zbor. style. Langa i G. odreĊenim figurama. funkcija i oblici ornamenti ranja mijenjali su se tokom muziĉke povijesti ovisno o stilu. sv. Studirao na Konzervatoriju u Petrogradu. 2 koncerta za klavir (I. work. 1967. Three Moods: Anger. ali se njihove ritmiĉke. Putovao po Njemaĉkoj. D. i to u djelima francuskih lautista. Ać. 1914. 59. obou. Uz to 1956 —63 muziĉki kritiĉar Radio-Skopja. bio je raširen od XVI do XVIII st. gdje je studirao na razliĉitim univerzitetima. — W. 1970. Madţarskoj i Rusiji. Firfov i G. Završio studij arhitekture. Primjenjuje se u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici i biljeţi razliĉitim znakovima.) ostaci orskih obrednih plesova. LIT. Psalam za recitatora i duhaĉki orkestar. Rosenfeld. izdan 1517 u Leipzigu. Broder. Ĉetiri simfonije: I. 1964. Serenata concertante. kompozitor (Zagreb. gambista i ĉembalista. Linin. Grafiĉki simboli muziĉkog ornamentiranja izdiferenci rali su se u najvećoj mjeri u XVII—-XVIII st. a od 1940 na tamošnjoj Ornstein School of Music i na Temple University. 1952. LIT. 4 kratke pjesme za saksofon i klavir op. violonĉelo i klavir. klavir i gudaĉki kvartet. Die Verzierungen in der Musik. njemaĉki muziĉki teoretik (Meiningen. iskorišćujući iskustva steĉena na puto vanjima. Suite des gnomes. 2c. — DRAMSKA: opera La Sibila Casandra. 77 — 78. I 1919 —). Prelude tragique. Lysislrata Suite. 1945. 2. Heitor Villa -Lobos. Kroz suton. Roma 1949. A. Smigdski. simfo nijska pjes ma The Fog. Gi. Creation musicale macedonienne d'aujourd'hui. 1. Skopje 1968. H. op. Lyra. Kul turen ţivot 1971. London 1915 ( I I izd. Leipzig 1913. LIT. muziĉki kritiĉar lista El Mercurio i od 1949 urednik ĉasopisa Revista musical chilena. I. Štoviše. zamišljen je kao instruktivno djelo za mladeţ. kada su ukrasi posve toĉno tonski i ritmiĉki notirani oni gube svoj pravi ornamentalni karakter i postaju strukturalni element kompozicije. Petra. 1914. 1954. nizozemski kompozitor i pijanist (Rosendaal. ORKESTRALNA: Pjesme bez rijeĉi za vi olonĉelo i orkestar (Proljetna pjesma. 1916. g y 1944. a s tim u vezi mijenjao se i naĉin oznaĉavanja i terminologija (-> diminucija. Odatle su ih većinom preuzimali kompozitori drugih zemalja. 1950. u. K. 1924. Tehnika. U općoj je upotrebi kod Bugara za plesove što ih izvode ORTHEL.ORNAMENTI — ORTHEL ORNAMENTI -» Ukrasi u muzici ORNAMENTIRANJE (lat. La Situation musicale et l'instruction publique en France.: Ţ. 1967. so nata za violinu i klavir op. I I . zbor i orkestar. Kroz san. DELA: simfonijska pesma Karaorman. un mušico de Nueva York. solo-pesme Karijatida i Portret-. DJELA. Niz godina predavao na Muziĉkoj akademiji u Philadelphiji. X°P°? kolo. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. Ţivko Firfov. Studirao na Konzervatoriju u Hagu i na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. Musical Portraits. Allende. Na Muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio kontrabas (I. 1965. meĊu kojima i Ch. — SPISI: Za muzikata. 1933. opera-oratorij El Retablo del rey pobre. zbor i 5 grupa instrumenata. Muziku studirao na muziĉkim akademi jama u Zagrebu i Beogradu (1955 diplomirao na Istorijsko-folklornom odseku).

ĉetiri tridesetidruginke (JC). osobito u Journal des Debats (naslijedio H. Nakon prekida 1931 —40 suraĊivao u orkestrima B. Diego. 3 bagatele. X. Blacka. III.: M. kompozitor (Verţej. God. Ideolog muziĉkog modernizma u Sloveniji. O. 1954. melod te unuS ^ ' harmonijske kombinaci '° nove poglede n muziĉku arhitektoniku. sonata za violonĉelo i klavir i dr. 1853 (II izd. 1940. je bio jedan od najboljih trombonista tradicionalnoga jazza. Borrowdale. OSTERC tradicijom. a 1954 postal a soliš baleta lenjingradskog kazališta Kirov. Mušica iniziale.16 ORTHEL — OSTERC cias za violinu i orkestar. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. Priĉa 0 kamenom cvijetu). zb< rovi Oĉe naš i Tri belokranjske. psalmi. se dijeli na dvije šesnaestinke (. Debitirala 1950. Div mento za dvostruki kvintet. ORKESTRALNA. O. ĉiji su korijeni djelomiĉne u slovenskoj narodnoj muzici. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. ili olakšano). 1962. 1853 — 63). Introduction a Vetude comparee des tonalites et principalement du chant gregorien et de la musique moderne. Mahogany Magic i The Benny Goodman Story i dr. a zatim se posvetio muziĉkoj publicistici i historiji crkvene muzike te je od 1829 u Parizu suraĊivao kao muzi ĉki kritiĉar u razliĉitim ĉasopisima i dnevnicima. 1829. Šest simfonija: I. Rajmonda) i Seljanka iz Medne gore (P kofjev. Najĉešće su zamršeniji ukrasi ili pasaţe kod kojih autor ili redaktor donos olakšanu verziju. simfonijeta za gudaĉe. Medu njegovim kompozicijama najpopularnije su Muskrat Ramble. Boldena. scherzo za klavir i orkestar. 1963. 2 Hommages en forme d'etude.: W. Studirao pravo u Aix-en-Provencei. I 1973). Sigogis. 1861. Bardet. OSMINKA (J"). — B. 17. 1860). U svom zrelom razdoblju O. — KLAV1RSKA: sonata. Joseph d'Ortigue. The Musices liber primus of Diego Ortiz (diserta cija). Kid Edward. oko 1510 —?. koncert za orkestar Silhouette. kompozitor (Dubrovnik. 1839 (novo izd. je ublaţio svoj stav. Klasiĉna uvertira. B. Barber. 1949. formi instrumentaciju. Leon Orthel. O. ali ne preza ni pred osjećajnom dinamikom (Piccola sinfonia). misu i druge crkvene kompozicije. ili). Abecedaire du plain-chant. koji se za ostvarenje svojih ideja bon i rijeĉju u ĉlancima. Opirao se mo viĉkom ponavljanju i otk] njao pomake paralelnih ten odbacujući trozvuk kao ha monijski temelj. i kompozitor (La Place. . U harmon se sluţio novim strukturarr dajući pri tome prednost mali i velikim sekundama. Zainteresovan za zvuĉni fenomen svojih ostvarenja. 1943. gostovao je u dva navrata u Evropi. Završio uĉiteljsku školu i ne vrijeme djelovao u prosvjetnoj struci. Ljutomer. MeĊu tim kompozicijama posebr mjesto zauzimaju orkestralna Suita. Varije 1956. Kod toga praksi ipak nije potpuno pr kinuo s S. ameriĉki jazz-trombonist. 2 scherza. 1962. X. — Tratado de glosas. 1958. — Komponirao kraća djela za klavir. 1857 (novo izd. 1565 (8 moteta obj. Slavko. OSIPENKO. Chicago Vagabondsa (1928 — 29) i Lucky Day L. u notnom tekstu oznaĉuje varijantu u iz1 denju pojedinog kraćeg odlomka kompozicije. Rossini dans l'opera francais. Niedermeverom utemeljio i 1857 —60 ureĊivao ĉasopis za cr kvenu muziku La Maitrise. 1553 (obj. koja djelomice još i danas stoji pod njegovim utjecajen Znaĉajan je bio i njegov rad u MeĊunarodnom društvu za suvn menu muziku (SIMC). 1895 — Ljubljana. svita šumske priĉe za hor. 16. O bacujući u poĉetku tekovi muziĉke prošlosti. je nakon studija u Pragu postao gorljivi zagovornik modernizi i ĉetvrtstepene muzike. 1953. — Obrade narodnih pesai igara. Njene r uspješnije kreacije su: Odetta-Odilija (Ĉajkovski. Vaucluse. Berlioza). Traite theoretique et pratique de Vaccompagnement du plain-chant. 1950. Piccola snifonia. Olivera. 1957. OSMOGLASNIK -> Oktoih OSSIA (tal. Louisiana. Ortizov Tratado de glosas sobre dausulas y otros generos de puntos en la mušica de violones (Rim 1553. je došao do stvaralaĉke faze kontrolisanog subjektivizma. Uv dio je s e nove ritmiĉke. Conccrto alla burla za klavir. Suita concertante za flautu i gudaĉki orkestar sa klavirom. Proske u Mušica divina. DJELA: Musices liber primus (himne. 1933: II. Kleine Ballettsuite. piii facile (tal. Los Angeles 11)52. hislorique et theoreligue du plain-chant . OSGHIAN. uspio privući brojne sljedbenike te odgojiti kompozitorsku gi neraciju. DJELA: De la guerre des dilettanti. LIT. 1855. V. A. Napustiv ekstremni radikali zam. Hindemitha izgrac je vlastiti stil. negirajući svaku vrijednost dij tonici u modernoj muzici. nagoviješl je novo doba i bezobzirno u rao put svojim nazorima. formalne i harmonske probleme. Apercu sommaire de la litterature et de la bibliographie musicale en France. španjolski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Toledo. koja za slušaoca ima podjednaki efekt kao i alizacija originalnog teksta. Pc poznavalac suvremenih muziĉkih stilova. 1947. ORTIZ. Unoseći u svoja djela i ekspresionistiĉ obiljeţja A. koncert za violonĉelo. 1862 obnovio ga zajedno sa F. Periĉić. O. Dve deĉje pesme (Svitac i Vi odluka). ORKESTARSKA: Concerto solenne za klavir. 1952. Ory's Creole Trombone i Savoy Blues. XI 1866). 2 moteta u obradbi za vihuelu u zbirci E. Nisardom. 1936). IV. 1930. 1973. Jiraka i zat bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Ljubljani. Berlioz. poslije 1570). na španjolskom i talijanskom jeziku). Paap. Avignon 1918. — KLAV1RSKA : sonata. MGG. je izvršio snaţan utjecaj na muziĉki ţivot Pariza. Ala Jevgenjevna. on je poĉeo sve više poklanjati paţn jasnom izlaganju sadrţaja i preglednijoj formalnoj izgradn Iz toga vremena potjeĉe nekoliko njegovih ostvarenja. . J. 1955 i 1957. Na meĊunarodnom na canju u Parizu 1956 osvojila nagradu Ana Pavlova. 1959— 64 profesor muziĉke škole Josip Slavenski. Diferen- OSTERC. Johnsona. Meditacije za 2 klavira. MGG. C. Komp nirao je i ćetvrtstepenu m ziku s namjerom da je uvede i tako obogati i slovensku muzici kulturu dostignućima suvremene zapadno -evropske muzike. je zastupao princip apsolutne kromatiĉnosti. 1958. God. IV 1932 —). Od 1863 bio je urednik ĉaospisa Le Menestrel. Rajiĉića. Arabeske za klavir. 1844. 1547 (pripisana nepoznatom Miguel Ortizu. — KOA1ORNA: gudaĉki kvarte t. Petar. V 1802 — Pariz. 1970. On se medu prvima borio za obnovu gregorijanskog korala. os bito ĉeške i njemaĉke. Klasiĉni balet studirala na Lenjingradskom baletn institutu A. itd. 1954. 1911 osnovao vlastiti orkestar s kojim je otišao u New Orleans. Renea te ponovno u Los Angelesu (1929—30). 1972. Crossfire. 3 sonatine. Schonberga i neoklasicistiĉka P. Bio je Maestro de Capilla Fernandosa od Toleda vojvode od Albe i 1558 boravio je na njegovu dvoru u Napulju. 1962. De l'Ecole musicale italienne et de I'' administration de iAcademie royale de musique a l'occasion de l'opera de M. koji je svojom originalnošću izazvao pravu revo] ĉiju u slovenskoj muzici.. Diego Ortiz. 1954. — Solo-pjesme. M. ORY. simfonijske pjesme Ma i Povodni moţ. o. Armstronga. 1833. Vodio je i vlastite orkestre u San Franciscu i Los Angelesu. preludiji i dr. Kao jedanaestogodišnji djeĉak svirao u kvintetu s prijateljima na instrumentima koje su sami izradili. 1876). 1932 —). 1964. Clementom pod naslovom Journal des maitrises. II izd. LIT. osim uputa o ornamentici. septim nia i povećanim i smanjeni intervalima. God. a od 1964 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (1969—73 prodekan).. Schne ider s njemaĉkim prijevodom. Polazeći od neoklasicizma. zbirka eseja Le Balcon de l'opera. V 1941).. 1963. O. Sinfonia conccrtante za klavir i orkestar. XII 1889 — Honolulu. D. esejima i osobito u oštrim kritikama. Horsley. Joseph Louis d'. 23. A. LIT. 2 sonate za violinu i klavir.: R. U tom sluĉaju potpunija je ozn. u polovi] ĉetiri. 22. Bavi se i muziĉkom kritikom (Politika). sa L. O njegovu ţivotu ima malo podataka. 1853.. — /. sadrţi najraniji opis legato -poteza i razliĉitih tehnika improvizacije s notnim primjerima.). moteti i dr. koncert za violinu. 1962. DJELA. Od 1919 vodio orkestar u Los Angelesu. Beograd 1969. X. — VOKALNA: Dve solo pesme. Osminska pauza biljeţi se . u svom je umj niĉkom razvoju prošao nekoliko faza. Pevtona. sovjetska plesaĉica (?. Muziku studirao 1925 — na Konzervatoriju u Pragu kod A. Dictionnaire liturgique. U cijeloj noti ima osam osminki. atonalnos atematiĉnosti i dodekafonije. de Valderravana Silva de sirenas. 1857 sa L. Glumio u filmovima New Orleans (sa L. Joseph-Louis d'Ortigue. dirigent. U poĉetku romantik. 25. psihološkom uvjerlj vošću forme i neposrednošću izraţaja. Od njegovih dela nagraĊena su Poema eroico i Koncert za orkestar. O. DELA. LIT. Armstrongom). Habe i K. 1962. 1960 i VI. francuski muziĉki pisac (Ca vaillon. 5 Etudes-caprices. 1959. kao Du The'dtre italien et de son influence sur le gout musical francais. R.. djelomice sa Th. La Musique a l'e'glise. ou de la revolution operee par M. 27. Kao vješt propagator. a zatim u Chicagu ĉlan orkestara K. 1955. Poema eroico. Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu 1959 diplomirao kompoziciju i 1964 završio postdiplomske studije kod S. 1840). 23. Niedermeverom 1859. nastupao u sastavima Hot Five i Hot Seven L.. koja odlikuju dubokom iskrenošću doţivljaja. Zastupnik savremeno g muziĉkog jezika.. a u ĉetvrtinki dvije. ORTIGUE. K. postiţe tonsku izdiferencira nost izvlaĉeći je iz organizovane zvuĉne materije savremeno tretiranog polifonog stava. Uĉio zatim trombon i od 1905 svirao u orkestru B. koji je moţda identiĉan s Diegom). sa lakoćom rešava slo ţene tehniĉke. Koncert za orkestar. Bigarda i B. MGG. kanta Magnificat. 20. LabuĊe jeze Rajmonda (Glazunov. daje i uvid u instrumentalnu praksu XVI st. solo-pjesme Sonce v zavesah i Štiri belokranjske.. Vaganove.: V. nota koja po trajanju odgovara osm trajanja cijele note. guda ĉe i udaraljke. 1967. 1929.

oso bito impresionisti. 1934. — T. C. Divertimento za gudaĉki kvartet. 2. 1930. Helmuth. Scheringa na Univerzitetu u Halleu (na Saali). Koln 1973. Kao konstruktivni element javlja se o. 1971. Adam Krieger. Nowak. M. nadalje.. 1926. 1936. Corrazzinija »Obup bednega sentimenlalnega poeta«. Regnarta.) nalazi se takoĊer o. Die Niederldnder und das deutsche Lied (1400 —1640). Petites variations. Monteverdis (disertacija). 1940. 1942. zbor i 7 instrumenata. lamento u operi). D. Danses. 1934. Negujmo crkvenu pesmu. obstinatus uporan). II 1932) i Illusions (Iluzije). Ravel. — Ista. Introduccion a la mušica de nuestro tiempo. I stavak Sedme simfonije). Susreće se od XIII st. Messiaen). Bartoka. Asistent (1957) i docent (1965) na Univerzitetu u Miinchenu. Veze Josipa Slavenskog sa Stavkom Ostercom. 1935. Der »Basso ostinato« und die Anfange der Kantate. O. II 1932). Svojim kompozicijama. Muziĉke novosti. plesne muzike XVI st. Ostinato. koncert za klavir i duhaĉke instrumente. VII 1865 — Beĉ. 1929. Komorno kompozicijsko snovanje Slavka Osterca pred njegovim odhodom v Prago. VCestphal. trio za flautu. 1962. 1938. Riemann. Kassel 1973. — W. koncert za klavkski kvartet. Sonce v zavesah. — K. G. suita za 8 instrumenata.. jollia. Paz. Ravel. obj. Pesem o devici Peregrini. Ave Maria za sopran. Male pesmi za Irenu za so pran ili tenor. Ouatre miniatures. u djelima neobaroka i neoklasike. Po svom djelovanju o. Fellerer (Musicae scientiae collectanea). A.). Bavio se preteţno ispitivanjem i analizom srpskoga crkvenog pojanja. Šostakoviĉ. vrlo ĉest. X. Beethovens Klavierkonzert c-moll. sonata za sak sofon i klavir. — IZDANJA: Das deutsche Chorlied vom 16. Fellerer). Arabeske. ibid. harmonizovao je narodne melodije za hor i za klavir. God. F. III. Stravinskog. 1924. knj. 1928. alt-saksofon i bas-klarinet. — A. (djela za gambu španjolskih autora. Fri drika Velikog. od 1968 profesor i šef kat edre za muzikologiju na Univerzitetu u Wiirzburgu. Izraz o. Rhvthmus.: S.). ibid. SPISI: Predlog pevaĉkim druitvima i prijateljima gudbe. historiju umjetnosti i filozofiju na Berlinskom univerzitetu (J. Bericht iiber den internationalen musikwissenschaftlichen Kongress. Gombosi. 1937 — 41 (Ljubljana. a i najĉešći oblik je i \ u basovoj dionici. ibid. klavir i dirigiranje uĉio privatn o i na Sternovu konzervatoriju. — Isti. Oĉe naš. 1938 — 39. u razliĉitim modifikacijama i varijantama ima vaţnu ulogu i u jazzu. Aus H. 1933. Pravoslavno srpsko crkveno pjenije po starom karlov aĉkom naĉinu. Bagatele. 1953. Ljubljana 1972. 1928 (Ljubljana. 17 S.. 1932. 1933. Nazori Slavka Osterca o tradiciji v glasbi in o glasbenem nacionalizmu. A. 13. 1967. a od 1928 na Univerzitetu u Berlinu (od 1932 docent). ibid. 1928. God. OSTINATO (od lat. — D. Willaerta. 1928. G. Ciacona za violu i klavir. MGG. Iz pisama Miloja Milojevića Slavku Ostercu. Njegova primjena uvjetuje i izgradnju pojedinih ob lika (chaconna. 4. Uloga ostinatnih figura u suvremenoj muzici. Juri in kaca belouška. Religioso iz suite za orkestar. Zborovske kompozicije Slavka Osterca. Reicherl.. 1955. 1927. — J. Mouvement symphonique. klarinet i fagot. najĉešće u dionici cantus firmusa. on se zove ostinatni bas (tal. 1936. v. i talijanske canzone (G. Wolf). Rijavec. od 1920 profesor Univerziteta u Skopju. 1970. 1939. Suita. 1929. God.OSTERC — OSTOJIĆ Treba istaći da je O. štampanim i izvoĊenim u inozemstvu. 1938. J. —• Isti. I stavak Španjolske rapsodije). ĉla nci. Bachs Ostinatotechnik. 1929. 1930. Spomenica SANU. II 1932) i Dandin v vicah. V. sluţe njima da bi ocrtali odreĊena raspoloţenja. Cvetko. Pokorn. 18. Slovenska glasbena revija. djelomiĉno u svescima Das Chorvverk (izd. 1929. Georgiadesa. Liliencron. rog. 1. — K. Preludij 1 fuga za ĉetvrtstepeni klavir. Ljubljana 1964. — M. Litterschied. 1930 (Ljubljana. Monteverdi. U orkestralnim partiturama postiţe se ostinatom velika gradacija tako da postepeno sve veći broj dionica preuzima ostinatnu figuru (M. Zur Geschichte des basso ostinato (disertacija). Melos 1953.1972. passacaglia. Scherchens und K. — H. Requiem za muški zbor i 15 instrumenata. 1937—64 bio je profesor muzikologije na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni. 1962 -— 63. 1928 — 29. slovensko muziĉko stvaralaštvo uputio novim pravcem. muzikolog (Halle na Saali. Partita za violonĉelo i klavir. basso ostinato. 1962 — 65. 1934. 1928. Frescobaldi). dovodi do smirenja. U tom sluĉaju on je ritmiĉka okosnica koja daje impuls svim ostalim dionicama. sluţi gdjekad upravo u protivne svrhe. 27. u Frankfurtu na Majni studirao kompoziciju (K. H. Motoriĉki o. afirmirao se daleko izvan domovine. AFMW. R. Marburg 1928. Šegula. njemaĉki muzikolog i kompozitor (Bielefeld. Slavko Osterc in njegove skladbe. Arcadelta. 1935. 1926. Festschrift K. primjenjuju o. D. 1940. Kriegera.. Ortiza). DJELA: Der Lautenist Santino Garsi da Parma (disertacija). obou. K vprašanju o kompozicijskih nazorih Slavka Osterca. C. Maska rdeĉe smrti. DJELA: Das dramatische Spdtwerk C.A. melodiĉki i ritmiĉki jasno odreĊena i pregledna muziĉka misao koja se doslovno po navlja u istoj dionici kroz cijelu kompoziciju ili kroz njezin veći odlomak. Wien 1932. Tihomir. od impresionizma nadalje o. Pamatce Slavka Osterca. Kun. zbor i 9 instrumenata u ĉetvrtstepenom sistemu. 1941. Muziĉko obrazovanje steka) kod privatnih uĉitelja u Novom Sadu. Protivnim postupkom o. Naša pevaĉka društva i narodno . VVolfgang. Rijavec. obogatio ga modernom kompozicijskom tehnikom 1 tako u znatnoj mjeri pridonio njegovu daljnjem razvoju. K. 1941. Kongresni izvještaj. 1960. ibid. Basso ostinato und Basso quasi ostinato. Pokorn. rog i violu. kvintet za duhaĉke instrumente. — O. 1958. Mali preludiji. Cerkveni glasbenik. 2 gudaĉka kvarteta. koncert za orkestar. LIT. 1924. ibid. Thomas). alt. 1926— 27 i 1934. kao i djela engleskih virginalista. djela Josquina des Presa. 1931.2simfonijske pjesme Povodni moţ.. Iz k omiĉne opere. brojne studije. Studirao muzikologiju. Passacaglia i koral. Kussera. XI 1928). knjiţevni istoriĉar i kompozitor (Os tojićevo. Slavko Osterc — Prispevek za biografijo. Hartmanns Korrespondenz an S. doktorirao 1954 u Heidelbergu. 1911 — 12. koncert za violinu i 7 instrumenata. 1929. Trois esquisses. Der Ostinato in der neuen Musik. 1962. O. 1922. suita za violinu i klavir. Grundzuge einer Geschichte des basso ostinato . 1965. 1934. Das Musikwerk (izd. 1934. Stolzela i J. Walter. 9. LIT. 1940. Cvetoĉi bezeg za alt. Leipzig 1910. J. Belokranjska suita. 1940. koja kruţi oko sebe bez cilja (M. Buenos Aires 1955. 2 kantate i pjesme uz orkestar i klavir. uobiĉajio se ok 1700. Osthoffu posvećene su dvije spome nice. 27. Toccata. 1922. 1925. Cvetko. Belokranjske uspavanke. S. Jahrhundert bis zur Gegemvart. Die konstruktive und thematische Ostinatotechnik des 17. — D. VIII 1896 —). — Objavio 12 Composizioni vocali profane e sacre (inedite) di C. 1887 — 1908. 1930 (Ljubljana. Šegula. karakteristiĉan je za stvaranje B. Bonn 1970. Zu J. •— D. Josquin Desprez (2 sv. Kantate: Rapsodova velikonoĉna poslanica za recitatora. Cvetko. S. S. ĉesto kao jedan od osnovnih kon struktivnih elemenata nekih muziĉkih oblika (pes. Blume) i Nagels Musikarchiv. Propper. G. DELA. 1927. — A. — DRAMSKA. Cvetko. — Za orgulje: Fantazija i koral. ORKESTRALNA: simfonijau C-duru. 1931. — D. Straţilovo 1892. ground).: H. 1932 (Ljubljana. CDXXXIV. 1932. SBIMG. na roĉito D. 1970. Fantaisie chromatiaue. — A. 25. — L. Cinq morceaux. 1969. Osterc. III 1927 — ). — D. 1929. Gurlitt. 1938. 1932. — KLAVIRSKA: Dve miniaturi. Zborovi: Familija. — j. 1969. basse contrainte). A. Theatergesang und darstellende Musik in der italienischen Renaissance (2 sv. koncert za obou.. Arti musices. IV 1962). Kompozitori XX st. Rijavec. Prokofjeva i C. 1928. 1929. und 18. Bibliografski pregled kompozicij Slavka Osterca. franc. autograf OSTHOFF. VII. Wiesbaden 1966). Jahrhunderts (disertacija) Miinchen 1940. ĉetir i Heinejeve pesmi za viši glas i gudaĉki kvartet u ĉetvrtstepenom sistemu. — T. •— E. Tri pesmi iz ciklusa S. Rijavec. 1930. VI. — Isti. sonata za violu i klavir. X 1921). 1951 — 52. Slavko Osterc und die stilistische Situation seiner Zeit. Ouverture classique. Solo-pjesme: Usta so mi bila nema. Premrl. Samospevi Slavka Osterca do njegovega koncerta v letu 1925. Der Basso ostinato als technisches und formbildendes Prinzip (disertacija). 1936. Ĉetiri karikature za flautu piccolOj klarinet i fagot. Berlin 1926. Baleti: Iz Satanovega dnevnika. Qualre pieces symphoniques. Krog s kredo. 1929. Najstariji. 1889— 1912 gimnazijski nastavnik. U baroku je basso 0. Hessenberg) i dirigiranje (K.. u oba oblika (O. 1935. Bolero. Beĉki klasici rijetko upotrebljavaju ostinatne figure. Slavko Osterc. Ph. X. Studije. On je i vaţan element OSTOJIĆ. — D. 1937. 3. 1936. Apfel. K vprašanju tonalnosti in vertikale v skladbah Slavka Osterca. 5. alt-saksofon. — A. Medea. moţe biti sredstvo za postizanje i isti canje pokretl jivosti. Spomen ica R. Musikgeschichte und Gegenwart. Sin Helmutha. Lipovšek. — R. 7. Co. RAM 1934. 17. 1929. — KOMPOZICIJE: gudaĉki kvartet. Magnificat za mješoviti zbor i 2 klavira. Procesija. Orao 1893. Orffa koji ostinatne figure u basu ĉesto udruţuje s melodiĉkim ostinatom u visokim dionicama. dok se romantiĉari. 1929. IV. Kompozicijski stavek komornih instrumentalnih del Slavka Osterca. ibid. Muzikološki zbornik. 1932. J. Kriegera. u muzikologiji uĉenik svoga oca i Th. —• L. — G. 1929. I922. U misama i motetima Nizozemaca (XV i XVI st. 1924 i Mati. OSTERC. DJELA (izbor). 1928. Stalno ponavljanje iste ritmiĉke i melodiĉke figure moţe stvoriti dojam nepokretnosti. 1961 i 1966. Banat. Michaela. a u XVII st. kompoziciju. Nasuprot tome. Italia patria del basso ostinato. violu i klavir. 27. Six petits morceaux. — KOMORNA: gudaĉki trio. 1939. Aforizmi. Slavko Osterc. I. Ostinato und Kompositionstechnik bei den englischen Virginalisten der elisabethanischen Zeit. de Rorea. nonet. Bedina. Salome. di Lassa. bas -klarinet. ■— VOKALNA. Leipzig 1950 (novi otisak. sonata za violonĉelo i klavir. 1946. 1925. 1921. 1926—28 asistent A. — L. Stoletja slovenske glasbe. 1968. MGG. Opere: Krst pri Savici. Ĉetiri Gradnikove pesmi za kontraalt i gudaĉki kvartet.

1907 utemeljio ĉasopis Musi Sacro-Hispana koji je ureĊivao do 1922. Airs for the Spring. — VOKALNA: The old Woman's Oratory. kompozitor i zborovoda (Dolina kraj Trsta. S. London 1947. 1711 — Knebvvorth. I 1931 — U Ljubljani završio Srednju baletnu školu. 3 Collections of Songs. kun i El mar de la vida. 1921. U Otescuovim ranijim kompozicijama osjeća : utjecaj francuskog impresionizma. 1955. 1914 postao dramaturg i direktor opere Vinohradske divadlo. Gieseking i orgulje (F. 1904 i Balada ĉeskd. Pozniak. Pepeljuga i Petja i vuk (Prokofjev). La Traviata i Rigoletto). Uĉenica L. — V. 1898! Suita C. fantazija za violinu i klavir. Koncfrtni pijanist. zbor Rondeau des songes i Menuets de Plal J. — KLAVIRSKA: Collection of Minuets. OSVALD. Marcha real espanola. Kjuder). 5 Strukturelle Spiele za klavirski trio. Colin's Kisses. 1906. 1742. P. 1912 i Peisaj de iarnd. El Calangrejo. Predavao ĉeški i njemaĉki do 1919. X. oko 1747. Breazv Ion Nonna Otescu.). Hindemith) dirigiranje (H. Meditacion. 10 Favourite Songs. Rameaua te Les Moissonneurs i Passacaille F. Zatim nastupala u Italiji. Widor) i Schc cantorum (V. 1742—43. klavir (B. 1939. muški zborovi (Devin. 3 klavira. Buţga. violu i klavir. 25. Scenska muzika za dramu J. . klavir i udaraljke. with a Thorough Bass. Nje maĉkoj. 1962. Be. 1963. 2. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. Na gorici na placu i dr. bastianu. DJELA. — Objavio više zbirka škotskih narodnih napjeva: Collection of Scots Songs (2 sv. Somboru i Subotici i dirigent pozorišta u Novom Sadu. — DRAMSKA. limene instrumente udaraljke. OTTA KLASINC.. od 1736 violinist i orguljaš u Edirtburghu. pjevaĉica. 1751. MGG. — Balet Diadalos. N. 21 Canciones a Maria Santisima. ORKESTRALNA: Montaru za klavir. P. 1926: Selska slavnost. oko 1748. James. viith a Thorough Bass. oko 1765. — CRKVENA: 8 Cdnticos a la Santisima Virgi 191° j I2 Canticos al Sagrado Corazon. Balada o mrtvim ševci a mlade taneĉnici. Via Ci cis. Musical Antiquary. 1895. Dramaticka tvorba Otakara Ostrĉila a jeji jevištni osudy. Simfonijske pjesme: Le Temple de Gnia 1908. 12. Melodrami za recitaciju i klavir Kamenny mnich. Ensemble za 17 instrumenata. Bio je zatim nastavnik u Scotch Holland Warehouseu u Pali Mallu. and Vcl. MGG. Bartol. OTTE. Panĉevu. muziku za pozorišne komade. 1965.). — W. Isusovac. XII 1880 — Sebastian. deĉje pesme. Rektorys. Praha 1912. The Glasgow Herald. oko 1795. oko 1762. Anton-Tuna. VIII 1935). Lamentatio in Sabbato Sanci 3 Misererea. orgulje i udaraljke. V. 1917. Kidson. udaraljke i gudaĉe. O STR Ĉ IL kvalitetu izvedaba podigao na evropski nivo. Pohadkovd suita. 1959. Marcha nupcdl. Las Montanas. KOMORNA: 6 Pastoral Solos for a Violin and Vcl. Ero s onogi svijeta) i druga djela. 1950. OTAfiO Y EGUINO. Praha 1935. OSWALD.). •— KOMORNA : gudaĉki kvartet u H -duru. — Solo-pjesme. Ĉehoslovaĉka. God. 7. 6 Sonatas for two German Flutes by Giuseppe St. horove i dr. solo-pjesme uz orkestar i uz klavir. 8 litanija za 3 — 4 gU i orgulje. Edinburgh 1900. Leto. a 1741 u Londonu. Andre bat ikusi dct. 1913—19 i Honzovo krdlovstvi. 191 Sorgi-Dantza. . David. 1905. Fibicha). 1960. Đula (Gotovac. scenska muzi] Ilderim i Rubinul miraculos. gdje je obogatio repertoar brojnim izvedbama klasiĉnih i osobito modernih opera. Osvvalds Airs. medi kojima su Marcelina (Beethoven. Guipiizcoa. DJELA. 2. pantomima Queen Mab. 1915.). Kundlovy oĉi.-Ph. Danza de gigantones i ( Solopjesme: Kun. na opernoj pozor nici debitirala 1947 u Ljubljani kao Rosina (Rossini. kao dirigent i kompozitor. 1934. u baletu se usavršavao u Njt maĉkoj. 1911. 1892 i Skfivan. oko 1760 i (12 sv. a O . 26. — Obradbe crkvenih i narodnih pesama. III 1940). 1927— 28. 1912. oko 1745. S. Suite vasca. Ion Nonna Otescu.. Otakar Ostrĉil.. Les Enchantemen d'Armide za violinu i orkestar. Vlasty skon. Les Sylphides (Chopin Mammon (Kfenek). K. Njezin repertoar obuhvać niz sopranskih uloga lirskog i koloraturnog karaktera. orguljaš i kompozitor (Dunfermline.: Af. Tropismen I za klavir. — G. Seviljsl brijaĉ) i tamo angaţirana do 1951. Tropismen II za klavir. Od 1927 upravljao takoĊer Bukureštanskoi filharmonijom. XI] 1926 —). 1736.. oko 1742 (7 sv. Djeluje u Trstu kao nastavnik na školi Glasbene Matice i zborovoda pjevaĉkog društva Vasilij Mirk s kojim je osvojio više nagrada na meĊunarodnim natjecanjima. 1960. Old Scotch and English Songs. 29. varijacije Kfiţovd cesta. Sebastianu (1922—32) i Azcoitiji (1932—39). Airs for the Summer. Po sebna izdania SAN. Muzica. Studirao na KonzerV: toriju u Bukureštu te na Konzervatoriju (Ch. zbirke Remembranza. —• Spomenica Pamatce Otakara Ostrĉila. Filmska muzika Nolimetangere. Realisationen za klavir i orkestar. I 1768). Les Toques guerra. 1753. Legenda z Erinu. Martini. 1910 i Narcisse. zborovi. LIT.18 prosvećivanje. 191 El Canto popular montanes. 1970. 1969. 1740 boravio u Italiji. LIT. Faust] Manon (Massenet). 12 Serenatas for lwo Violins and Vcl. Engleskoj i SAD. Le'bl. Alpha Omega. Cancion del olivo. Poupe. Kvapila Sirotek. Francuskoj. 17. IV 1931 —). M. Responsorios del Oficio de Semana Santa. 1761 imenovan je dvorskim komornim kompozitorom. 1909—10. 1911 i 5 canciones montanesas. 1921. tragedija The Gamester (Moore). Mimi (Puccini. farsa The Reprisal or The Tars of Old England (Smollett). Gudaria. LIT. Ondina. oko 1750 —60. James Oswald and the Temple of Apollo. ali unosi suvremenu melodiku i disonantne dramatske akcente. drvene duhaĉk instrumente. Letopis Matice Srpske. Praha 1936. ORKESTRALNA. 12 Canciones para la Sagra Comunion. Od 1908 dirigent amaterskog ansambla Orkestralni sdruţeni. 6 Divertimentos. Serenata'Ronda. Otakar Ostrĉil. Gran himno a San Ignacio de Loyola. H. Portugah Egiptu. 1757. Zero. Klavierbuch I. IX. Granan Flood. a otada se iskljuĉivo bavio muzikom (uĉio kod Z. Farmer.). iako pod izvjesnim utjecajem G. Collection of Curious Scots Tunes (2 sv. Rusalka (Dvofak). — H. — F. Mocquereau) muzikologiju (F. Studirao na Zemaljskoj muziĉkoj uĉiteljskoj školi u Pragu. La Boheme). OTA. Violetta i Gild (Verdi. Jose Maria Nemesio Otafio y Eguino. studije i ĉlanci. 1900—03. Airs for the Autumn i Airs for the Winter. Benedetiĉ) za muški zbor i orkestar Cork strirao O. 1962. 1914. Melodrami za recitaciju i orkestar: Lihe. 1928—33. 1958. koj je vodio od 1938. Balada i dr. La Legende de la rose rouge. Jose Maria Nemesio. 1899. — Obradbe narodn napjeva za zbor (Eno dreuce. . VII 1936). Diplomirao modernu filologiju i estetiku. Pik Nogaviĉka (Cipci). Otakar Ostrĉil vzrust a uzrani. 1940—51 b je direktor Konzervatorija u Madridu. — Z. 1912. simfonijeta.). Komponovao je za klavir. G. 1762 — 63. II 1879 — 20. — Kompozicije za vojniĉku muziku. Ignacij. simfonijska pjesma Pohadka o Šemiku. 1899 i Legenda o sv. 19. sonatina za violinu. Momente. Nejedly. — VOKALNA: Tasso-conceti za sopran flautu. 1955. OTRIN. 196 OTESCU. 1968 (u scenskoj verziji: Utrecht 1968). Margareta (Gounod.. Od 1913 predavao kompozicij na Konzervatoriju u Bukureštu (od 1918 direktor). DJELA. a zatim direktor opere Praškog narodnog kazališta. IV 1956). DJELA: Elegia za violonĉelo i klavir. . Querol. dok u orkestralnim kompozicijama. — VOKALNA. Spomenica Panĉevaĉkog Srpskog crkvenog pevaĉkog društva. Švicarskoj. La Giarra (Caselk i druga djela. History of Music in Scotland. Arregui. Od 1951 ţivio u S. oko 1747. Praha 1935. Early Scottish Melodies.: V.—■ Izdao Antologia de organisi espanoles i zbirku španjolskih vojniĉkih kompozicija iz XVIII st.D. Solo-pjesme: 12 Songs Compos'd in the Scotch Taste. ostvaruje originalan muziĉki govor osebujnih melodijskih i polifonijskih rje šenja. osnovao Operno društvo iz kojeg se razvila drţavna opera. oko 1759. studirao orgulje i kompozici (A. Paqueno largo. Dancingmaster u Dunfermlineu. U svojim operama nastavlja tradiciju B. Iko. Couperina. Me. Pedrell). OSTOJIĆ — OTTE DJELA: kantata Moji zemlji (F. j. Libanonu i Juţnoj Africi. Mahlera. . 1969. istodobno apsolvira studij muziĉke historije na Akademiji za glasbo i historije urr jetnosti na Filozofskom fakultetu. (10 sv. Salmo sinfonico. LIT. Interpla 1963 za 2 pijanista i komorni sastav. — DRAMSKA: Macbeth. 1907—08. Fidelio). Panĉevo 1938. Preradio za 6-gl. Studirao kompoziciju (J. oko 1742 i oko 1775. Lepa Vida (Ukmar). paleografiju (A. od 1959 muziĉk urednik Radio-Bremena. 1916. 1915.). Korespodence L. — Elegija za violinu i klavir. osobito u Baletnor studiju Mariborske opere. Abendroth). Baĉka. ondje . horovoda i kompozitor (Beraun. oko 1770. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. balet Ileana Cosinzeana. Kao kompozitor osvojio više nagrada DJELA. R. 1965 Touches za orgulje. ORGVLJSKA: Cancion montanesa. Studij kontrabasa završio na Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. MGG. Hans. Gc. 1928.). X. K. 1897. 1913. 1915. Pripada najznaĉajnijim ĉeškim kompozitorima XX st. Posebna izdanja SAN. 1750. Zite. 299 i dr. 25. 1758. 1909. Toffola u Trstu. Novom Sadu i Mariboru (1959 —64 i od 1970] uz to se istiĉe kao odgojitelj mladih plesaĉa. 1743. — Danza de las cavaducas za klavir. Valeurs.: J. LIT. Nastavnik muzike S. Đordević. tragedija Cleone (Dodsley). — V. In paĉe. plesaĉ i koreograf (Zemun. oko 1741. španjols kompozitor i muzikolog (Azcoitia. — VOKALNA: ksmtatt'Uhodilo. Opere: Jan Zhofe-lecky (neizv. ĉeški kompozitor i dirigent (Prag. Germani). 1912. Love in a Village. — KOMORNA: Folie et sens. God. Otakar Ostrĉil. 2 simfonijske skice na narodne moti' Din bdtrini. ORKESTRALNA: simfonija u A-duru op. Praha 1948. The Caledonian Pocket Companion (2 sv. 1928. Himno pontific Zborovi: Basa Chorichu. OSTRĈIL. Horovoda i nastavnik muzike u Starom Beĉeju. Dromenon z. A Collection of. kantata The Wheel barrovi. rumunjski kompozitor i dirigei (Bukurešt.: O. — DRAA SKA: opera De la Matei cetire. Goigoechea). Tatjana (Ĉajkovski Evgenij Onjegin). Defile-Entracte-Reverance za glas i klavir. oko 1741 i 1742. Smetane.: Af. 3. moteti i dr. kasnije se sve više orijentii prema folklo rnim znaĉajkama rumunjske narodne muzike. — J. Tomandl. kn}. Kao plesaĉ i koreograf angaţiran d sada u Ljubljani. —• A. d'Indv) u Parizu. 1960. Alessandrescu. vodi i muški zbor Valentin Vodnik. Glen. Engleskoj. U njegova najbolja koreografska ostvs renja idu baleti: Les petits riens (Mozart). Otakar. The Musical Magazine. LIT. lirski sopran (Trs 18. Janaĉka s Ostrĉilem. 1915. njemaĉki pijanist i kompozitor (Plauen. VII 1924 —). Pej. Za zbor i orkest. Passages. 1910. 1747.: A. Cancion del carretero. 1758. 1965 Alpha-Omega za 12 muških glasova. op. Engleska.). Đordević. 1913. Rendezvous za komorni ansambl. — SPISI: La Mušica religiosa y la legislacion. W. Divadlo. 1903 — 05. 1950. od 1958 ĉlanica Mariborske oper i od 1959 stalni gost Zagrebaĉke opere. 3. VIII 1864 — Mol. škotski violinist. oko 1750—55. — J. 1960. The Masque of Alfred. 1911. Payer. Belgiji. Collection of 43 Scots Tunes zvith Variations . 1899. for a German Fl. for the Violin and Harpsichord. Ion Nonna. XII 1888 — 25.

Alontaldo. Scarlatti. 1962. dijamantnih i platinskih ploĉa. Osnovao St. Cvejić. The Life of Sir Frederick Ouseley ( I I izd. preludiji i dr. Kocelin (Lisinski. K. Dalibor i Prodana nevjesta). Milhauda. London 1896. -> Harmonijska analiza).). T. Madrid 1881. Izvrstan inter pret djela A. Rava. 2. de Angelis. S bratom Slavkom Avsenikom utemeljio 1954 ansambl za narodnu zabavnu muziku pod nazivom Kvintet braće Avsenik koji se ubrzo uvrstio u najpopularnije ansamble te vrste. 1709) i dr. Americi i Japanu. G. kao operni dirigent debitirao 1969 u Salzburgu (Mozart. 1690). Rostala na Royal College of Music u Lon donu (1949—51). Willem van Otterloo. Saldonija u Madridu. Conccrlino za violinu i gudaĉe. Marcello (Puccini. na njegovu su bogatom re pertoaru violinske sonate i kraća djela razliĉitih majstora svih raz doblja. K. S. kojom je pridonio razvoju te muziĉke vrste u Španjolskoj. Frederick Arthur Gore. 27. N. — Gudaĉki trio. nakladno poduzeće Oxfordskog univerziteta. Za orgulje: 12 fuga. Gjungjenac. J. — Zborovi. OVSENIK (Avsenik). Pietro Ottoboni. Renato (Verdi. talijanski libretist (Venecija. od 1971 je programni i muziĉki rukovodilac tvornice gramofonskih ploĉa Helidon u Ljubljani. Predaje na meĊunarodnim teĉajevima dirigiranja Nizozemskog radija. engleski kompozitor. Historia de la zarzuela y del genero chico. God. 1 8 6 8 i d. Mozarta. 1932. G. — SPISI: A Treatise on Harmony. Muziku uĉio na Musical Collegeu u Chicagu i na Juilliard School of Music u New Yorku (V. koji je do danas izdao veći broj muzikalija i znanstvenih muziĉkih knjiga. VIII 1825 — Herford. Brucknera. 1951. Knjiţevnik i muziĉar. Pfeifera na Akademiji za glasbo u Ljubljani i M. Giuditla vitloriosa (isti. IX. Costanzi. Handel i dr. Zapoĉeo pijanistiĉku karijeru. Od 1880 postoji i londonski ogranak. F. Kao jazz-pijanist suraĊivao je sa A. Tartinija. // Trionfo della castita (A. 4 kompozicije za gudaĉe. 1950. kao i u harmonijskoj analizi. T. Sachsom. Fantasta za 5 limenih instrumenata.: A. Valentin (Gounod. 3 suite. Proceedings of the Royal Musical Association. Cotarelo y Mori. koja je poslije njegove smrti pripojena Vatikanskoj biblioteci. La Boheme). Character and Influence of Sir Frederick Gore Ouselev. ĉasopis Roma. LIT. OXFORD UNIVERSITY PRESS. Symphonic Movement. solo-pjesme. utemeljeno 1468. OUSELEY. Šef -dirigent Simfonijskog orkestra u Torontu (1965 —66). Nje gove 4 kompozicije za gudaĉe. — Kompozicije za klavir (fuge) i za orgulje. Oxford. Lon donu (1951. Zrinjski (Zajc. Introductie en Allegro. God. 1879. 1869. otvoren). Pikova dama). U muziĉkim oblicima XIV st. LIT. L. Duhovni voda kvinteta. London i Clarendon Press. 1957. IX 1935 —). Debussvja i M. Memorials of Frederick Arthur Gore Ouselev. Kardinal. japanski dirigent (Hoten. njegovi su uĉenici bili Z. 1688). Nikola Šubić Zrinjski) i dr. Charles. A Treatise on Musical Form and General Composition. Canon and Fugue. aceord d l'ouvert znaĉi akord proizveden na samim praznim ţicama. Positions of Organs in Churches. 12. A. pjesme i dr. 1886. aperto i ehiuso) upućivali su izvod ioce da kod ponavljanja kompozicije uzmu drukĉiji završetak (danas prima volta i seconda volta). Kune i N. Mufioz. Poviri). U Plziiu uĉio pjevanje kod M. u C -d u r u. pa i u Juţnoj Americi. 1868. Igor. XI 1972). Filmska muzika. Krabuljni ples). — R. pa se poduzeće dijeli u Oxford Universitv Press. II 1920 — New York. 1695). gudaĉki trio. T. Monksa. gudaĉki kvartet. Jan. Ranev. o ĉemu svjedoĉe r edovita gostovanja po Evropi. — CRKVENA : brojne mise. Ranevom. tri poglavlja o engleskoj muzici u Historv of Music Naumannovog engleskog izdanja. simfonijeta za 16 duhaĉkih instrumenata. OZAWA. lntrada za limene duhaĉe i udaraljke. H Sako*). Sir Frederick Arthur Gore Ouselev. Firenze 1955. II Cardinale Pietro Ottoboni. — Aranţmani za jazz -orkestar. 7. La Pastorella (isti. i kod H. La opera espanola y la mušica dramatica en Espafia. A. A Treatise on Counterpoint. VII 1667 — Rim. Willem van. protektor Kongregacije i Accademije S. LIT. Considerations on the History of Ecclesiastical Music of Western Europe 1876. 1958. O. u svojem je domu prireĊivao znamenite koncerte na kojima su sudjelovali najugled niji umjetnici onoga doba (A. Cristobal. B. H. God.). suita za gudaĉe. 1941. Cecilia. P. 1907—11 Vinohradskoga divadla u Pra gu. a zatim se usavršavao kod L. London 1892. V 1931 —). tal. Cecilia. 1962—63 profesor Akademije za glasbo u Ljub ljani. klarinetist. Karajana u Berlinu. ostavio muziĉku biblioteku (jednu od najvećih u Engleskoj). Silvio (Leoncava'lo. Balet Nonagc. harmonijske funkcije i tonalitet kojemu pripadaju pojedini akordi (-> Harmonija. 11. španjolski kompozitor i dirigent (Bajadoz. estampida. Za boravka u Zagrebu bavio se veoma uspješno pjevaĉkom pedagogijom. 1705). 1911 — 14 operni solist u Zagrebu. On the Early Italian and Spanish Treatises on Counterpoint and Harmony. I Teatri di Roma. — M. III 1877 — Prag. Od 1955 OUP je preuzelo izda vanje ĉasopisa Music & Letters. 1924 utemeljio je londonski ogranak muziĉki odjel. Bacha. Gostuje u drugim zemljama. Cosi fan tutte). suautor i aranţer. nastupa kao gost u Evropi. 1889 — 90. Dvofaka. Dresden). II Teatro Ottoboni nel Palazzo del la Cancelleria. OTTOBONI. W. Carlo Magno (G. La Forza del divino amore (B. S. 1946. 1706). Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više meĊunarodnih nagrada. solo-pjesme. — F. Za klavir: sonate.. Co. 1957. F. — L. Vilko. preko 100 himna. 2 klavirska trija. Pietro. usavršavao se kod W. C. OZIM. II Cardinale Bencdetto Pamphili. 1882. gudaĉki sekstet.: A. 13. simfonijeta i divertimento ubrajaju se medu istaknuta djela nizozemskog orkestralnog repertoara. 1960. Studij završio na Unive rzitetu Toho Gaku'en u Tokiju (N. Faust). Lovve i W. Stainer. i. D. Tako npr. B. a od oko 1870 bio je dirigent u madridskom Teatro Real.. X. C. Bumpus. 1948. — Zborovi. Bernsteina u Tanglewoodu. MGG. 1943. 1942. 1868. (balada. teoretiĉar i muziĉki pisac (London. 1691).OTTERLOO — OZNAČIVANJE AKORDA OTTERLOO. A. Scarlatti. Studirao na Konzervatoriju u Amsterdamu (S.: F. Snimio je više gramofonskih ploĉa. M. God. 1875. X. MGG. 1694). Ravela. stupanj na kojemu se u ljestvici nalaze. — J. 1958. 1935. Paap. Roma 1953. Seji. Michigan. Polycarp i Hagar. IN S T R U ME N T A LN A : 2 g u d a ĉ k a k va r te ta . van Beethovena. Szymanowskog. DJELA. Lanciani. Uĉenik B. Rieg gera i D. 1962. 23. Ansambl je do danas (1974) snimio 20 long-play gramofonskih ploĉa u nakladi od 10 milijuna i dobio 8 zlatnih. 1938. U nastavi harmonije. od 1949 dirigent haškog Residentie-Orkest. sonata za violonĉelo i klavir. Americi i Australiji. ĉeški pjevaĉ (bariton) i pedagog (Plzefi. II s imfo nija. 9. Fleschova nagrada) i Miinchenu (1958). violinist (Ljubljana. 1956. Uĉenik L. D J E LA . sonatina za violinu i ĉembalo. se ogledao i kao kompozitor. — DRAMSKA: opera The Enchanted Pear Trĉe. OZNAĈIVANJE AKORDA. . nizozemski dirigent i kompozitor (Winterswijk. DJELA.: W. — E. I. 1950 i 1954. OZIM venskih kompozitora. 1690). Uz koncerte J. Caldara. Studij s doktoratom završio u Oxfordu. Bartoka i dr. apertum i clausum. 1948—71 ĉlan Plesnog orkestra Radio -Ljubljane. London 1889. Peha y Goni. Pagliacci). Njegovi su uĉenici J. Wallersteina i 1902 zapoĉeo umjetniĉku karijeru. I I I 1877). —■ Opera U hola disabitata (napisao kao 8godišnji djeĉak). IV 1889). Posjeduje izvrsnu tehniĉku spremu i po sebni smisao za stilsku interpre taciju. XI 1950). oznaĉuje se struktura pojedinih akorda. Paganinija. je do 1961 i sam kao klarinetist djelovao u ansamblu. Persichetti). divertimento za limene duhaĉe. Scarlatti. 28. Charlesom i dr. klavir i udaraljke. LIT. Jelecki (Ĉajkovski. Violonĉeiist i dirigent orke stra u Utrechtu. Historia de la zarzuela. O RKES TRALNA: s imfo nija za guda ĉe. SAD. OUREDNIK. 1. Michael's College kojemu je. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Bio je izvrstan improvizator na klaviru i orguljama. MGG. 1705). 1961. Amorc e gratitudine (Lanciani. Gaffi. Za svoja vrijedna ostvarenja stekao je pri znanja i na meĊunarodnim natjecanjima u Ţenevi (1950). Ĉajkovskog. — P. II 1740). kao rektor i donator. a od 1963 na Visokoj mu ziĉkoj školi u Kolnu. francuski naziv za praznu ţicu na gudaĉkim instrumentima. DJELA: simfonija. Umjetnik velike pjevaĉke kulture ostvario je brojne baritonske uloge koje su se odlikovale scenskom dovršenošću: Don Giovanni ( Mozart). Tovomasu. a od 1962 vodio je teĉajeve za kompoziciju na Neto School of Music. osnovao je biblioteku Ottoboniana. Komponirao je muziku za preko 100 zarzuela. 1952. Nakon zavr šenoga studija s velikim je uspjehom nastupao u mnogim evropskim zemljama i izvan Evrope. klavir. Oblici. Operni l ib r e t i : U Amantc del suo cncmico (muzika F. Madrid 1935. 6. — Kompozicije za klavir (sonata. S. i D. Frederick Arthur Gore Ouseley. 24. Marshall. U posljednje vrijeme nastupa s uspjehom i kao dirigent. — A. 1942. 1953).molu. 12. pisao je aranţmane za Th. Od 1855 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu i praecentor katedrale u Herfordu. 1962. OUVERT (franc. virelais) izrazi ouvert i clos (lat. Hali. Mendelssohna. — Isti. 1960. On Mecenate in Roma barocca. XII 1907 —). // Trionfo della Vergine (A. Scarlatti. a posebno djela jugosla I. 1904—07 ĉlan Ljubljanske opere. 1882. 1950. XI 1928 —•)• Studij klarineta završio 1961 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (M. II 1825 — Madrid. Kast. Bio je suradnik ĉasopisa Jazz Today. Statira (A. — VOKALNA: oratoriji St. Od 1960 profesor je na Juilliard School of Music. Havergal. OVERTON. The Compositions of the Rev. celestu i udaraljke. Madrid 1946. muziĉki Odušci OTVORENA FORMA OTVORI OUDRID Y SEGURA. kompozitor i aranţer narodne zabavne muzike (Begunje. Corelli. 9. sekretar Svetog Oficija. O. Ko. Z. ameriĉki kompozitor i jazz -pijanist (Bangor. nokturna i dr. Joyce. 19 2. Cantata ddV Assunta (A. sonata za violu i klavir. Gunzek). 1955. 1914—19 solist Narodnog divadla u Pragu i 1919—21 ponovno u Zagrebu. W.\\a&is\a\ i Krušina (Smetana. Hartnan. On some Italian and Spanish Treatises on Music of the Scventeenth Century. — J.

Krabuljni ples) i dr. V. -> Sekundarne dominante). ostvarila je nekoliko z. Lucija. a za djelovanja u Ljubl jani nastupala je kao dramska glumica. pa se stoga nijedan od njih nije proširio izvan kruga aut rovih pristaša. Pjevaĉi karijeru zapoĉela 1919 na operi u Ljubljani kao Paulina (Ĉajkovsl Pikova dama). KO. konstri irali su svoje posebne sisteme oznaĉivanja akorda. dok se rimskim brojkama oznaĉuje stu panj ljestvice. -> Subdominantne harmonije. paţenih kreacija.: Beethoven: Sonata za klavir u G-duru. op. Ulril (Verdi.14. kao i niz pomno izraĊenih i stils okarakteriziranih epizodnih uloga. I 1896 — Zagreb. Pjevanje uĉila na školi HGZ Zagrebu i 1913 —16 n Muziĉkoj akademiji u Beĉu. OZNAKE ZA PREDAVANJE. OŢEGOVIĆ.) koji upućuju kal treba interpretirati neko muziĉko djelo. Altistica velikih glasovn mogućnosti i osobitog smisla za glumu. Svi su ti s stemi mahom odraz liĉnih gledanja autora na harmonijske pr bleme. nadalje. br. alt (Budimpešta. Riemann i dr. S uspjehom se bavila koi certnom djelatnošću. DĆ. 2 C: V7 I D/M D/III D T J V Pojedini muziĉki teoretiĉari. kratice. S. —> Dinamika. K. one toĉnije oznaĉu kako autor (ili redaktor) zamišlja muzikalnu kompo nentu izvei be (-> Agogika. pjevaĉica. slova i dr. Pikova dama). -*■ Dominantne harmonije. dominantu II i dominantu III stupnja itd. D/II i D/III dvije sekundarne dominante. Bila je zatim ĉlanica opera u Ljubljani i Mariboi i 1924—42 te od 1945 u Zagrebu. Uf kvintsekstakord II stupnja. koji predstavlja temeljni ton odreĊenog akorda (~> Te-meljni ton i temeljni oblik akorda). Slovima T. Marcelinu (Mozart. a malima mol. U pri loţenom primjeru C znaĉi C-dur tonalitet. 12. tj. D i DD oznaĉuju se. -> Domi-nanta dominante.. VII ni septakord VII stupnja s povišenom tercom i povišenom tt kvintom. .OZNAĈIVANJE AKORDA — OŢEGOVIĆ ' • ■ > Struktura akorda oznaĉuje se arapskim brojkama na naĉin -> generalbasa. —> harmonijske funkcije akorda (—> Toniĉke harmonije. skupina grafiĉkih znakova notnom tekstu (rijeĉi. VIII 1962). a tonaliteti se taoder oznaĉuju slovima. septakord V stupnja. i to velikima dur. Figarov pir). kao H. -> Frazrranje). odnosno izvan granica njegove škole.. od kojih posebno treba istaknuti Groficu (Ĉa kovski. 9. N.

koju je obogatio komponirajući orguljske korale. Sebalda). 1961. Libro para U pianista. Bacha na podruĉju muzike za orgulje i ĉembalo. 1602—03 na istom poloţaju u bazilici sv. II Linguaggio melodico e armonico. 1792 povukao se sa scene. — DRAMSKA: Le sue ragioni. ■—■ PACHELBEL. Posljednje decenije ţivota proveo u Padovi. 1963. Elaborazione in polifonia armonica (3 sv. X 1930 —). contromelodia. Za Pachelbelov originalni muziĉki jezik karakte ristiĉna je pjevnost melodije. debitirao 1766 u Veneciji. 2 zbora. gdje je 1769 angaţiran kao pritno mušico kazališta San Benedetto. Heterogeneo. 1608. Djelovao u Rimu 1589—93 u crkvi Santa Maria di Monserrato. IX 1653 — pokopan 9. 1964. DJELA.). pedagog. 1925. 1962. Anthem za zbor. Bivio. 1952 i dr. Gliriski (2 sv. 1967. 1964. te koralne partite. 1958 — 68. 4. 2 klavira i gudaĉki kvartet. Palestrina. Canzone in onore di S. preteĉa J. vjerojatno do 1676). Gaspare. Ĉita del Vaticano 1941. Ancona. Lopez de Osaba.). — KOMORNA: gudaĉki trio. Imaginario I za 3 udaraljke i ĉembalo. medu njima Missa de Passione Domini (autorstvo nesigurno) i 8 kompozicija u orguljskoj tabulaturi. Od 1603 vodio u Varšavi dvorsku kapelu Sigi smunda III. d'Alessi. 1934. 1967. / dispersi. Melos. 1953. 1952. 1963 utemeljio ansambl Ars Antiqua. Modulos III za 17 instrumenata. 1958. Mušica a cinque. Dialoghi. 1591 i 16 moteta. 1929). . Prosodia. Opere di J. 1962. 1597 (vjerojatno još od 1595) kapelnik u rimskom Collegio Germanico. 1957. Vercelli. // Canto gregoriano. Milano. 1968. fuge. Najvaţnije su njegove koralne obradbe: koralne fuge (thematice praeambulando). Cesuras za duhaĉki i gudaĉki trio. 1925 —30 izdavao vlastiti ĉasopis Nuova didattica e pedagogia musicale. U zbirkama djela raznih autora onoga vremena štampane su 2 duhovne pjesme fcanzonette spirituali) za 3 glasa. L. Bach. 7 zborista i plesaĉicu. J. moţda i G. K. 1964. 5 Invenciones za flautu (violinu) i klavir. klavir i udaraljke. Victorie). 1928. 1965. K. zbor i orkestar. Mutazioni za violinu solo. Un celebre mušico fabrianese: Gasparo Pac chierotti. Escena za zbor i 18 instrumenata. 1958. // Mušica za 2 klavira. A. Prosodia. La Citta del miracolo za flautu i orkestar. ali je još jednom nastupio 1796.). — R. S. Reciproco. U rukopisu je saĉuvano nekoliko crkvenih kompozicija. —• G. vibrafon i klavir. Terzo concerto za sopran i orkestar. Novara). Polar za violinu. Školsku i muziĉku naobrazbu stekao u Niirnbergu (H. Cecchini Pacchierotti. . i. španjols ki kompozitor (Bilbao. Od 1964 artistiĉki je direktor Biennala suvremene mu zike u Madridu. Canzone in onore di S. — KLAVIRSKA: Sei tempi za 2 klavira. 1961. Elementi di canto gregoriano. 1925. 1968. tokate. Progressus. Glinski. Luis de. M. DJELA. Orguljaš (Malmo. Antuna u Milanu. Johann. Radial za 24 instrumenta.Sassi. I 1930 —). Stuttgartu (1690—92). 1967. 12. — Spis Aproximacion a una estetica contempordnea. Mušica a due za violinu i klavir. klavir. 1961 — 69 (I. 1604 —18. Uĉio kod F. Reiss (Muzyka i Špievi.). fantazije. 28. balet / Dispersi. od 1594 u Trinita dei Pellegrini. Un Uomo da salvare. PACCHIEROTTI (Pacchiarotti). DJELA.: ukupna djela obj. ■— VOKALNA: Choral eucaristico za zbor i 7 duhaĉa. Actuelles za sopran. a bavio se i muzikologijom i teoretsko-pedagoškim radom. S. 1961. — KOMORNA: Sinfonias za 17 limenih instrumenata. 1964. Stanislao. ORKESTRALNA: 4 Invenciones. Petra. tj. 28. Modulos I za 3 klarineta. limene instrumente i kontrabas. 1953. 1961. Kod orgulja. 1957. Recreation suite enfantine. —■ KLAVIRSKA: sonata. za 2 klavira: Movil II. LIT. Erfurtu (Predigerkirche. 1953. Por diversos motivos za 4 klavira. 1954—66. Nakon što se afirmirao kao kompozitor na brojnim festivalima suvremene muzike. Asprilio Pacelli insigne Maestro di Cappella della Corte Reale della Polonia.: P. 1967. Metodo teorico-pratico per lo studio primario della teoria lettura e composizione musicale (8 svešĉića). psalmi i moteti za 4 glasa. 1601. 1952. talijanski kompozitor (Castano Primo. Tutti la vogliono. 19571 1958. Wecker). Inici-ativas. 1960. varijacije (2 sv. Prentz). U orguljskoj i klavirskoj muzici skraćenica za pedal. 1968. Mušica da camera za 9 instrumenata. Altdorfu i Regensburgu (Ph. koji je uglavnom napisao Pacchierotti. sopran. Kompozitor avangardnih stremljenja. DJELA: zbirka madrigala za 4 glasa. Ubrzo stekao veliku reputaciju širom Italije i izvan nje. Zbirke: psalmi i moteti za 8 glasova. one govore jezikom rimske škole. Pardfrasis za 24 instrumenta (po motetima T. flautu vibrafon i udaraljke. 4. U Milanu otvorio eksperimentalnu muziĉku školu u kojoj je pri mjenjivao vlastitu metodu muziĉke nastave. Quasi una fantasta. kršten 21. od 1968 vodi Studio di fonologia musicale Talijanskog radija u Milanu. sopran (Fabriano. Ermenegildo. 1969. ĉemu se . kao i kombiniran oblik (susreće se jedino koa Pachelbela) u kojemu orguljska fuga uvodi u orguljski koral. 1955. Asprilio Pacelli. 18. Stanislao obj. talijanski muziĉki pisac. Vento-nel vento za mezzosopran i orkestar. 1965 — 66. Asprilio. 1957. — Komponirao crkvena i druga djela. 1955. njemaĉki kompozitor i orguljaš (Niirnberg. sopran i magnetofonsku vrpcu. Bach. 1960. Imaginario II.). 1570 — Varšava. 1963 i II Dio di oro. 2 ksilofona. V 1623). Luis de Pablo versucht eine Asthetik der zeitgenossischen Musik. violinu i klarinet. 1599. 2. PACCAGNELLA. P. Metodo per lo studio delV organo. psalmi. radio-opere Mose. 1967.: G. Orguljaš u Beĉu (od 1673. Tombeau. TEORETSKA I INSTRUKTIVNA: Metodo per lo studio del pianoforte e la composizione degli esercizi iecnici ritmici e melodici (3 sv. orguljaš i kompozitor (Salboro. 1959. Reciproco za flautu. ali oĉituju i neke znaĉajke tadašnje venecijanske muzike. Calegari objavio je 1836 priruĉnik Modi generali del canto . 1608 i Sacrae Cantiones za 4—10. 17. 1928—34. Angelo. Padova 1844. 1961. La Parola in Palestrina). 1963. Magnificat i moteti za 4 glasa. tutti la spogliano. VOKALNA: j Ćori di Euripide za zbor i orkestar. 1960 —61 utemeljio ansambl Tiempo y Mušica za suvremenu komornu muziku. nadalje varija cije. J. LIT. 1939. Pollini). chaconne i suite. Gruppi concertati.16 i 20 glasova. Padova. skraćenica za piano. 1963. S. X 1821). oznaka za treći manual. 1597. a zatim kapelnik i orguljaš crkve sv. III. J. V 1740 —■ Padova. 1678—90).: M. MGG. Studio pratico della tnelodia. 1925. 1969. 1962. a pp za pianissimo ili piii piano. kršten 1. Metodo di composizione musicale (3 sv. 1970.P (p). Pacellijeva djela mogu se po tehnici i stilu usporediti s najboljim kompozicijama toga vremena. — DRAMSKA: Protocolo. u muzici uglavnom samouk. 1968. PACELLI. sopran-sak-sofon. 1968. ORKESTRALNA: 4 Studi. 1956. toplina i blagost harmonij skog izraza ĉesto s istaknutom funkcionalnošću akorda. II. Cenni biografici intorno a Gaspare Pacchierotti. 1964 i dr. 1971. LIT. PABLO. NOVA IZD. 3. Seulin. Condicionado za flautu solo. Ein Wort za glas. 1968. 1956. III 1706). Studij završio na Konzervatoriju u Milanu. basklarinet i udaraljke. 1957. koncert za violinu i 6 instrumentalnih grupa. S. Pjevao na svima većim talijanskim pozornicama te više puta u Londonu. 1960. Modulos II za 2 orkestra. 1965 — 66. Modulos IV za gudaĉki kvartet. Actuelles 1968 za orkestar. God. — CRKVENA. jasnoća. — SPISI: La Elaborazione tematica nelle opere di G. PACCAGNINI. armonia. za pozitiv. Schvvemmer. Imao je glas izvan redna opsega i virtuozno je vladao tehnikom belkanta. 1962. 1965. 1970. Glosa za sopran. 1968. Istakao se i kao pedagog. Nastupa kao predavaĉ i suradnik struĉnih muziĉkih publikacija. II izd. Comentarios za mezzosopran. 1611. II 1880 ■—•)• Studirao na Muziĉkom institutu u Padovi (C. Koncertirao u Italiji i u inozemstvu. 1948. Bertonija. orguljski korali (najĉešće troglasni s cantus firmusom u gornjem glasu ili basu). La Formazione del linguaggio musicale (3 sv. Gothi (od 1692) i Niirnbergu (od 1695 u crkvi sv. 1964. Ejercicio para cuarteto. Završio studij prava u Madridu. talijanski pjevaĉ. Fabriano 1935. — ELEKTRONSKA: Sequenze e strutture. X. gudaĉki kvartet. 1965. Umbrija. 1963. Bach. Eisenachu (1677— 78). 1968. je jedan od najvećih njemaĉkih orguljaša svoga vremena. 1921. 1962. Teoria e storia degli abbellimenti.). . talijanski kompozitor (Vasciano di Stroncone.

1970. — Deul-hche Anzveisung. Beckmann.. za autorova ţivota): varijacije (vjerojatno 4 niza) Musicalische Sterbens-Gedancken. u kasnijim godinama i glasnim komentarima. obj. — VOKALNA. Pro mušica. varijacije. a studij kompo 1950 u Lodzu (K. revidirao i iz ostavštine dodao II di o F. 1911. Abo 1949. XII 1867). DJELA. U poĉetku pod utjecajem F. Fredrik ( rich) Pacius. Arenskog i S. 1846. Eggebrecht. — //. Centralna liĉnost muziĉkog ţivota u Helsinkij' je poloţio temelje razvoju nove epohe u finskoj muzici. H. Krummacher. I II 1809 —■ Helsinki. usavršavao se u Beĉu kod T. J. DJELA: DRAMSKA. ariji CRKVENA: brojne mise. koja je ubrzo postala poznata. Pachelbel. Giovanni Pacini: Bemerki zum Stil seiner Opern. Parizu. Seif fert (1929). 6. otkrićima na polju klavirske tehnike. Amina (Bellini. Wycinanki z morskiej pianki z. Chopina. Seiffert (DTO. 1840. Pachelbel als Ka mmerkomponist. X 1916 —). koralne obradbe i suite za instrume nte s. Moser. II Maestro Giovanni Pacini. suita. sonate i dr. fantazije. sonatina za fagot i 1 1953. Spohra (violina) i M. Suita kurpiozvska. Napulj. — E. povukla se s operne pozor Jedna od najglasovitijih koloraturnih soprana svojega dob. K. Die Variation als Grundlage handwerklicher Gestaltung im musikalischen Schaffen J. Arenskog i N. INSTRUMENTALNA (obj. Johann Pachelbel. Rubinsteina i P. Urban). uz romanti< patriotski izraz. — INSTRUMENTALNA: programna simfonija Dante. Rigoletlo). 6 gudaĉkih kvarteta. 1872 upisuje se na Varšavski konzervatorijum studira klavir. LIT. Giovanni.: fuge na Magnificat za instrumente s tipkama obradili i obj. A. 2 1941). Furlanetto). zbirku Hexachordum Apollinis obj. Udav: na vrhuncu slave 1907 za diplomatu M. Meditation za gudaĉe. . 6 Concertoni za orkestar. Prag je ovo milog Srpstva. Acht Chordle zum Praeambulieren. izbor djela za instrumente s tipkama obj. je autor finske n nalne himne Maamme Laulu. Orih. Eggebrecht (od 1954) i dr. Fedtke (1958). AFMW. oktet i dr. Jovan Paĉu. KLAVIRSKA: Chansonette serbe. Mušica. Moniuszka za klavir. Muziku uĉio \ botici.: V. kao i djela. God. M. Koncerti: 2 za klavir. Canv bridge (Massachusetts) 1952. Giovanni Pacini. Jovan. zborovi. Sorabji. J. God. 1962. sluţio se kod sviranja grimasama. 1842 . PACINI. Marsz uroczysty. Svetosa vska pesma. — Balet Legenda Wars 1959. zborovi. III 1847 — Zagreb. Rutkovvski). 1952 i 1954. X 1859 — SSSR. Moniuszka (harmonija) i W. oko 80 zborova. 1952. Pachelbel (disertacija). M.: K. Leschetvzkog. Pabsta (klavir) te A. 30. — KLAVIRSKA: sonatina. Zu seinem 250. 1683. SBIMG. The Magnificat Fugues of J. J. Montevideu. moteti i dr. 6. 1905). Siedlce. Eggebrecht.: M. 1881 odlazi u Berlin na kompozicije (F. A. P. u Kasselu kod L. Eggebrecht. neka djela za instrumente s tipkama obj. U njegovim kompozicijama ogleda se. Gilda (Verdi. H. kompozicije za harmonijum i kla' Muzika za pozorišni komad Naši seljani. Arenskog. — Preradbe orkestralnih djela P. Pojedina vokalna i crkvena djela obj. The Instrumental Works of J. 1955. RazraĊivanju svojih djela. Pet. Pijanistiĉku karijeru zapoĉeo 1869 koncertnom turnejom po Rusiji. mesto profesora klavira. W. 1691 (?). uvertira. LIT. Tada poĉinje njegova blistava nistiĉka karijera: nakon Pariza (1888) i Londona (1890) P. 1693. Sikorski). nastupa i kao koncertni orgi DJELA. Zborovoda i organizator muzi ţivota u Plocku. se istakla izvanrednim kreacijama brojnih uloga. Woodward (1952). je ime novan njezinim direktorom. H. posvećivao je malo paţnje. Sant' PAĈU.-E. F. Regina (udata Alvear). MF. 1962. — Isti. 188. Oratoriji: 11 Trionfo della religione. 1841). i dr. Seiffert. 1828 —34 prvi violinist dvorskog orkestra u Stockhc Od 1834 muziĉki direktor (od 1860 profesor) na Univerzit< Helsinkiju. 1913. H. — Isti. šavi. Don Giova Adina (Donizetti. 3 klavirska trija. MGG. Ti kurpiozvski za solistu. 1867 i dr. dobiva na Konzervator. V. solo-pjesme i dr. 2 mise. Rusiji. nastavnik u Lodzu i od 1954 profesor na ' koj muziĉkoj školi u Varšavi. Đ PADEREWSKI. Mnoge njegove pjesme posta u Finskoj veoma popularne. tokate. Ponešto ekscentriĉan. ĉarka). Leipzig i druge njemaĉke gradove. Manon (Massenet) i d PACIORKIEVVICZ. zbor i orkestar. Mjeseĉarka). 1838. — i'.: M. ricercari. Palermo 1927. koristeći se nje. Pachelbels (disertacija). nekoliko suita za komorni sastav obj. Hauptmanna (kompozi God. Johann Pachelbel als Vokalkomponist (s potpunim popisom djela). zahvaljujući melodijskoj invenciji i smislu za scenske efekte. mann. 1951. Ignacy Jati. God. Cenni starici sulla mušica e trattato di contrappunto. Od 1813 komponirao za najvaţnija talijanska kazališta (Venecija. — H. Helsinki 1921. Bena di Varnol. Sonatina zvirtuozozvska. 1918 — 19. XI 1860 — New York. 1953 i 1957! koncertna uv 1949. Singspiel Prinsessan af Cypern. Tadeusz. 1928 —36). pridruţuje virtuozno iţivljavanje u samoj instrumentalnoj igri koja. 1845. 1953. Barceloni. Moser i T. poljski pijanist. 49S. meĊu kc su bile Rosina (Rossini. 3 rekvije ma. Seviljski brijaĉ). H. partitu za 5 gudaĉkih instrumenata i b. U rkp. Seiffert (DTB. i Die Loreley. Novi nastupi vodili su ga zatim u Berlin . Botstiber i M. Davini. 1903 — 04. — E. Medea di Corinto. 17. Mat thaei (4 sv. PACINI. 1951. Around Music London. Saradivao je u mnogim ĉasopisima i i nim listovima.— VOKALNA: kantata Ojczyzna za zbor i orkestar. 1843. solo-pjesme. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. arije s varijacijama Hexachordum Apollinis. tip ka ma. 1887. Dachsa na Konzervatoriju u Beĉu. pre ludiji i dr. — D. — F. U Pachelbelovoj liĉnosti sjedinjuje se virtuoznost i pjevnost juţnonjemaĉke škole sa srednjonjemaĉkom teţnjom prema kontrapunktiranju i variranju na temelju cantus firmusa. Rubinsteina. kolo iz i rastanka. Oko 15 kantata. S. talijanski kompozitor i teoretiĉar (Ca tania. pa mu ni instrumentacija nije uvijek dotjerana. — SPISI: Sutla nalitd della mušica ntelodrammalica italiana del secolo XVIII. M. 1956. J. i bidermajerski salonski stil briljantno vit nog karaktera. Kompozicije za 2 klavira. 1886—1917 profesor klavira na Moskovskom konzervatoriju. X 1902). 1903). Ciccc 1872. VII 1848 — Rim. argentinska pjevaĉica tugalskog podrijetla. 1932. Alveara. uporedo sa medicinskim studijama. Posljednje godine ţivota proveo u Pesciji. Nj< se kompozicije nadovezuju na njemaĉku romantiĉku školi su ĉesto inspirirane finskim folklorom. X. 1957. — TEORETSKA: Principi elementari col metodo del meloplasto. 8. Zerlina (Mozart. Brahmsom. Studij zapoĉeo na Varšav skom konzervatoriju kod R. Born. Berlin 1941. Wie man durchs ganze Jahr bey tvehrendem Gottesdienst. c. Kantate und Konzert im Werk J. — Tri kompozicije za violonĉelo i klavir. Pachelbel — sein Leben und Wirken in Erfurt. 1901). 1954. a zatim nastavio studij na Konzervatoriju u Moskvi kao uĉenik N. Bez tebe draga. 1898. — E. Strobla (klavir). MGG. ruski pijanist austrijskog podrijetla (Odessa. Uĉio kod J. Commer {Mušica sacra. H. — G. Studirao kompoziciju u Bologni (S. fantazija. 17. — Romanca za glas i klavir. IX 1965). Musik und Kirche. Doflcin. LIT. Mattei) i Veneciji (B. Ĉajkovskog. X. Iako je poĉeo komponirati u vrijeme najvećih Rossinijevih uspjeha. Pachelbel (disertacija). X.: partite. 1826. Collan-Beaurain. Pachmann and Chopin. — DRAMSKA : opere Kung Karls jakt. 1950. 6. sonatina za 2 violine. 1953. ni jednog ĉasa ne zamagljuje jasnoću osnovne koncepcije. A Study of the Tenburv Manuscripts of J. Mihalek. Madridu. 1876 —80 nastupao na koncertima. Pachelbel: Alternation or Intonation?. La Regina di Cipro. ragionamento. 1834 osnovao muziĉku školu u Viareggiu. Todestag. Diplomiravši 1878. 1864. meĊutim. oko 1858—64. MGG. 1900. Chigiana. 27. Pachelbel. 1 7 a ri ja . kompozitor i pijanist (Aleksandrovo koc botice. J. Dušane. — Kompozicije za orgulje (sonata. I 1933). I dio. 1957. — VO K ALN A I CRK VEN A (rkp. 13 Magnificata. je od 1837 i dvorski muziĉki direktor. Zobelev (1937). 1S50 (revidirana ' koncert za violinu. dueti. H. Fredrik Pacius som tonsattare. 1948. u F kod B. kompi i drţavnik (Kurylowka. 6. Pachelbels »Musikalische Sterbensgedanken«. Petrogradu. LIT. 1956. ! za violinu i klavir. 1921). je stekao široko priznanje. — Obradbe nai pjesama za zbor. 1699. bey S. poljski kompozitor i pijanist (Lazy. Vladimir. brojni ĉli kritike. 1865 (dopunio F. 2 melodrame. M. 1962. — H. poljski kompozitor i guljaš (Sierpc. Iako po profesiji lekar. Pjevanje uĉila u Lisabonu i tamo 1888 debil u kazalištu San Carlos kao Amina (Bellini. Pachelbels. Aus der Vergangenheit der Stadt Erfurt. II 1796 —• Pescia. Mnoge narodne i graĊanske melodije harmoni: je i za hor i za klavir. a kasnije ruskih kompozitora eklektika A. Pachelbels Kammermusik. Woodzvard. Buenos Airesu i drugdje. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. potom. u tom gradu P. 6 partita Musicalische Ergotzung za 2 violine i b. — F. 26 moteta. — J. Studij orgulja završio 194 Konzervatoriju u Varšav i (B. I. Zeitschrift fiir Hausmusik. H. DJELA. C onamo i dr. varijacije za violinu i orkestar. fuge (medu njima oko 100 fuga na Magnificat). U ki vrijeme ostvarila blistavu umjetniĉku karijeru. Magnani. duhaĉki kvintet. Fredrik (Friedrich). AFMW. Ĉuj. U Be sprijateljuje sa J. a nakon golemih uspjeha 1880 u Beĉu i Parizu. God. proputovao je gotovo sve evropske zemlje i Sjevernu Ameriku. 1875). Zur 300. -KALNA: 10 kantata. Kiel) i instrumentacije (H. Ljubavni napitak). — Gudaĉki kvartet. — H. ORKESTRALNA: 2 simfonije. dr. ali im ĉesto manjka izvornost. F. Kompozicije mu se odlikuju logikom i jasnoćom strukture. Nolle. 4. — II. Oko 90 opera: Annetta e Lucindo. Sebald mit der Orgel zu intoniren und zu respondiren sich zu verhalten habe. ): 9 ka nt ata . Milanu. 1947). u ko jima je mogao doći do izraţaja njegov izvanredno mekan ton i gotovo eteriĉan pianissimo. ORKESTRALNA: fantazija za klavir i orkestar. I 1891). koncertne etide. Dordević. redovno je kon rao u mnogim mestima tadašnje Austro -Ugarske i Srbije. sopran (Lisabon.: M. — N. nastupajući u lermu. Podolija. LIT. ORKESTRALNA: simfonija u 1 stavku. kasnijeg j sjednika republike Argentine. gestikuliranjem. PACIUS. — Horske harmonizacije. Londonu. 1967. c. autobiografija Le mie memorie artistiche. za vi 1955. DJELA. PACHULSKI.22 PACHELBEL — PADEREWSKI Agnese. 1865. Zelenskog (kontrapunkt). P( izdanja SAN. U meĊuvremenu pre godinu dana na Konzervatorijumu u Strassburgu. Wiederkehr seines Geburtstages. PACHMANN. Milano). God. 1967. 17. Od 1822 ţivio u pokrajini Lucca. nastalih najĉešće u kratkom roku (svoju najbolju operu Saffo napisao je u 28 dana). 19. za razliĉne komorne sastave te preludiji. P. — KLAVIRSKA: 2 sonate. Smetane. 1960. Uz to niz izgubljenih kompozicija. DELA. 1960. 1938. J. 1867. Saffo. Fredrik Pacius. i duhaĉki kvintet. Evanston i Chicago 1954. 1864 —65. Journal of the American Musicological Societv. NOVA IZD. Ringbom. so tvohl in den Vespern als Tagambt. P. Nezadovoljan svojim sviranjem povukao se tada i osam se godina dalje usavršavao. 1860. II Carcere Mamertino. I 1871 — Buenos A 18. finski kompozitor njema podrijetla (Hamburg. Osobito se isticao kao interpret Chopinovih kompozicija. Seiffert (DTB. Zelenskog. kada je škola pripojena muziĉkoj školi u gradu Lucca (1842). 1954. Henrvk. J.

God. 1919 vraća se u domovinu i sastavlja prvu izbornu koalicionu vladu u kojoj je predsednik i ministar inostranih poslova. Ferdinando. I. 1791. Niccolo. Ne-ues Beethoven-Jahrbuch. Mon-dolfi. 1798 nastanio se u Beĉu kao ka pelnik kazališta Karntnertor. Warszawa 1910. 2 4. F. 1927. Wizje przyszlošci. — IZDANJA: sa L. — F. London '934 (poljski prevod 1935). a prvenstveno W. Paderevvski. Ignacv Jan Paderewski. je. 1842. 1917 — 19 P. a koristio je i poljske muziĉke motive (Fantazja polska). U vokalnim se djelima uspješno pribliţio duhu hrvatske narodne pjsme. Tvan. X. 1884. Od 1793 svi. Budimpešta. Nevv Brunsvvick 1949. Englander. Zagreb 1893. Padovĉeve kompozicije za gitaru. Pianist and Patriot. 27. O RK ES TARSK A: s imfo n ija u h . N. Paderevvski and His Art. 1913 odlazi ponovo u SAD. Više opusa posvećeno je solopesmi. 1962. nemaju veće umjetniĉke vrijednosti. Ivan Pado -vec. i on u Americi pokreće razgranam ak ciju u korist poljskih zarobljenika i poljske ratne siroĉadi. Kompozicije su mu tehniĉki doterane. izgradio je svoj individualni interpretacioni stil. Powodţ. — R. 1794. a 1914 poĉi nje svoju politiĉku aktivnost. I. Jedan od vaţnijih predstavnika talijanske opere potkraj XVIII st. Vukotinovića. Prerado vića. Tatra Album za klavir 4. Konstruirao je gitaru sa 10 ţica. 1804 i Le Mattre de chapelle. muziĉku teoriju uĉio kod J. Chybir'iski. LIT. Camilla. 1940. PAGANINI. Bronarskim i J. — Narodne horvatzke poputnice za klavir. PADOVANA (Paduana) -> Pavana PADOVANO -> Annibale Padovano PADOVEC. C. Paderevvski. kalendar »Dragoljub«. 1821. Pri kraju svoje umetniĉke karijere svira samo u do brotvorne svrhe. izvanredno sugestivne pojave. Ghirettija na dvoru u Parmi. Gnecco i G. P. J. Paderevvski. Severnoj i Juţnoj Americi. zatim u Varaţdinu. Landau. Od kompozicija velikog formata izdvaja se opera Manru. 3 Grandes sonates za klavir uz violinu ili violonĉelo ad libitum. Paderevvski. — A. U tom gradu poĉinje ka rijeru opernog kompozitora. na kojima P. Od 1909 direktor Varšavskog konzervatorijuma. 3. pa F. polone-ze. gdje je ţivio od 1819. Ekicrt. kao i drugi talijanski kompozitori njegova vremena.: R. varijacije.mo lu op. Lwow 1910 (II izd. gitarist i kompozitor (Varaţdin. Oko 50 opera: Orphee et Euridice. ibid. Krajanski. doţivljava trijumfalne uspehe. k o n cert za orgulje. Talentovan i studiozan. LIT. 1799. Š. DJ ELA. O stylu narodnowym zv Muzyce. A. — VOKALNA: 2 oratorija. Chopin. refteksje..). I. uzuagi. Umetnik velike inteligencije. violinista Ċenovskog pozorišta. Krajem 1919 povlaĉi se iz politiĉkog ţivota. 11 i op. Mirković (D. arije i dr. 1889. Chopina prema izvorima (21 sv. Ferdinando Paer. 17. Kolander. talijanski kompozitor (Parma. u Poljsku se nikad više nije vratio. Thibaut. London i dr. 1884. Paderevvski. 21. LIT. 1884. Posebno se istiĉe Paerovo poznavanje orkestra i efektna instrumentacija. 1929. K. Deţelić). Medu solo-pesmama naroĉito je uspeo ciklus pesama na tekstove A. (Na crnooku. Kompozitorska delatnost Paderewskog obuhvata 24 opusa. Vra -za i dr. 23.. P. 1939. ciklus Chants du voyageur. 1884. elegija. Ĉesto se inspirisao poljskom I. ko nce rt za k la vir. muziĉki di rektor Ċenovske ka tedrale. — G. Strakacz. 1 90 8 . Buenos Aires 1946. 1829—37 djelovao u Beĉu. 14. 1893. — Hej.. Paderevvski. Od 1808 u Parizu dvorski dirigent Napoleona i direktor Opera-Comique. Muzyka jedna jest ţywq szlukq. Goleme prihode od svojih koncerata on deli široko u kulturne i karitativne svrhe. New York 1895. 1793. klavirske kompozicije. Paderevvski. Ko. — So-lo-pjesme na stihove Lj. Wisnera Morgensterna u Zagrebu. V 1839). / Pretendenti burlati.).*T ra na koncertima i pobuĊuje paţnju svo jim neobiĉnim spo sobnostima. Muzvka. — E. i. italijanski vio linist i kompozitor (Genova. — KLAVIRSKA: sonata u esmolu op. je romantiĉar. dueti. Leonora ossia L'Amore coniugale. gdje postaje dvorski muziĉki direktor. violu i gitaru. Myili. 1921 odlazi u Kaliforniju. A. ibid. Sledi niz koncert nih turneja po E vropi. Trnskog. RM. Humoresqucs de concert op. Rad D. Kasnije. 23 više varijacije i fantazije na popularne operne teme. Kuhaĉ. Phillips. J. God. Od 1848 slijep. k o nc e rt za klavir u a-molu op. Mozarta. — Ch. ibid. — J. 5 i op. PADEREWSKI nacionalnom tematikom (Simfonija u h-molu). 1812—27 muziĉki direktor u Thedtre des Italiens (nasljednik G.. Paderevvski as I knew Him. // nuova Figaro. Muziĉko obrazovanje stekao kod violon-ĉeliste G. fantazije. nebst Anzveisung zum Spiele einer zehnsai-tigen Guitarre. 1880. ibid. — Ch. Krakovv 1960. Aurea Parma. Zapomniane korespondencje muzyczne. VII 1771 — Pariz. 1931. 1934. 9. Orle bialy za muški hor. — DRAMSKA.ruĉno. Ingresa . 14. je predstavnik Poljskoga narodnog komiteta u Washingtonu. — Theo-retisch-praktische Guitar-renschule. Ferdinando Paer. Moje drago i dr.. Poznah 1924. ibid. ali se iste godine vraća u Parmu. Padovca. Paers »Leonora« und Beethovens »Fidelio«. pa uz ostalo osniva 1900 u SAD fundaciju Paderezvski. Mickiewicza. IN S TRU MEN TALN A: 2 s i mfo nij e . Costa. 13. Frankfurt na Majni. nokturni i dr. Nacistiĉka invazija Poljske u septembru 1939 duboko potresa umetnika. Simfonija u h-molu i Klavirski koncert.: 5. On pomaţe organizovahje generalnoga komiteta pomoći za ţrtve rata u Poljskoj i daje sve prihode od svojih brojnih koncerata odrţanih 1914—18 u korist oslobodilaĉke akcije. — Sonata za violinu i klavir u a-molu op. Lausanne 1929 i 1948). severnoj Africi i Australiji. MGG. 17. ibid. je suvereno vladao svojim auditorijem. pasija. Kao jedan od posljednjih evropskih gitarista svojega doba s velikim je uspjehom koncertirao u domovini i inozemstvu (Beĉ. S. pod utjecajem njemaĉke muzike. Duleba i Z. P. God. I. 27. — M. 1962. Godine 1795 odlazi na usavr šavanje U Parmu. Prilog k historiji glazbenog rada Ivana Ev. Ignacv Jan Paderewski. — Instruktivna djela. Pijanist snaţna temperamenta. 1884. Krakovv 1949—59). D ELA. 1903. Hamburg. Otada neprestano koncertira po Evropi i Americi. brojne kantate (L'Amor timido. Krakozviak. Sjetimo se Padovca. Turczvriskim priredio izdanje celokupnih dela F. naj - PAGANINI. — Crkvene kompozicije (mise moteti). Hk.PADEREWSKI — PAGANINI više od ioo koncerata širom Severne Amerike. varijacije na Vive Henry IV za orkestar. introdukcija i tokata. Spontinija). 1884. P. Sv. koje gradi na dopadljivoj i sentimentalnoj melodici. — A. Opienski. MeĊu njegovim klavirskim delima veoma je popularan Menuet u G-duru iz ciklusa op. E. 1932. Hannover. Nevv York 1943. 1792 angaţiran za kazališnog dirigenta u Veneciji. 1888. varijacije i fuga op. T. MGG. X 1782 — Nica. Philadelphia 1928. — Opera Manru.. 1928. koristi sav svoj umetniĉki autoritet i svoj veliki imutak da bi pomogao u izgradnji nezavisne Poljske. New York 1934. neobiĉno sugestivan. — E. Finck. Nevv York 1956. valceri za duhaĉki orkestar. Kellogg. Prag. Sidoroivicz. Diana ed Endimione Sajjfo). — W. London 1915. 3. PADOVEC PAER. Bio je podjednako izraţa jan u interpretiranju dela velikog formata i u doĉara van ju intimne atmosfere klavirskih minijatura. 1919. Njegov je uĉenik bio V. Baughan. Sokolozvska. Paderevvski. 1936. — SPISI: Tempo rubato. P. 5. na francuskom. Graz.. namenjenu potpomaganju muziĉke nastave i nagraĊivanju talentovanih mladih ameriĉkih kompozitora. Servetto. od 1832 vodio kraljevu komornu muziku. DJELA: sonata za violinu. Laszozvski. za gitaru. 1804 —07 dvorski kazališni diri gent u Dresdenu. 1901.: H. Ignacv Jan Paderevvski. Danses polonaises op. Ilirski glazbenici. Fantazja polska za klavir i orkestar. — A. Chopina. Cooke. 1933. osobito sklon razraĊivanju lirskih prizora. — H. — A. God. X. — B. eklektik. Brno. fanta zija za klavir i 5 duhaĉkih instrumenata. Gronotuicz.d Muzyczny. — J. Bio je naroĉito poznat kao interpret F. niz kraćih kompozicija. V 1840). XI 1873). Ignacv Jan Paderevvski. solo-pesme. šarmantan u ophoĊenju. Z Mych ivspomnien. — E. 1862. produbio je svoj stil i stvorio vrijedna umjetniĉka djela. VII 1800 — 4. U ranom detinjstvu uĉitelji su mu G. E. U gitari samouk..Tebaldini. Przegla. te potpisuje za Poljsku mirovni ugovor u Versaillesu. od kojih je većina pisana za klavir solo.

Isticala se ĉistom vokaliz jom i stilski vjernim interpretacijama. 19 Balio delte Ingrate (Monteverdi. Marseilleu.. Cantoy cortejo nuptial. Paera. violonĉelo i gitaru. Valensi. 1797 — 1800 boravi u Genovi i Livornu. — W. a kantilena oĉara vajuća. 1820.. Niccolo Paganini — Genealogia.. — R. Od 1839 primoran je da ţivi na jugu — u Genovi. 1955.. tnici prave karikature. 7 1880 —• Buenos Aires. II. — G. Notict God. Prag 1830 (nove samouk. Poivrozniak.24 PAGANINI — PAHISSA LIT : /. 12. 1851. nadahnute i obojene izrazitim estradnim inspiracijama.). Istakla izvornim koreografijama za Chicago Lyric Theatre: An Amer in Pariš (Gershwin. Berri. Duo merveille (obi. 1813.. i dr. en. F. Fire Rimu. God. Berkel. 1940. — 5. Genova 1962. 6. u Eduru. P. London 195 M. Boscassi. 1900 i 1921. Paganiniana ornale robe »a la Paga-nini«. pune bleska. prevod London 1852 kvenim sveĉanostima u gradu Lucca i postiţe prvi znatniji uspeh. D. 1956) i dr. Jarosy. the Romantic V oso.. v. engl. T Chiesa. Tutzing. Za violinu solo: Ventiquattro Capricci op. X 1969).— A. 1833.. Londonu (1920) i trupe Ballets n (1925) u kojoj se usavršavala kod E. 11. Baletna solistica kaza u Chicagu (1918 —19). I. u u-molu 1826.. — A. novi otisak Milano 1939). Osnovne su crte njegove igre bravurozna veština i temperament. O RK ES TA RS K A. SE 194L — Balestieri y Di tanti palpiti. Uz to sa H. De Co Paganini. obeleţena tempo. Paganiniana. gitaru i violonĉelo. vrtoglavim majstorijama. Ha.. P 1940. Somni d'infant za klavir i orkestar. gitaru i violonĉelo op. Lungonelli. — Niccolo Paganini. VCashington 1945. — J. Schumann (Koncertne etide na N.■. kao npr. Jaime. Niccolo Paganini. A Profond Misterv. 6 kvarteta za violinu. JleHHHrpajj 1961. La Vie passionee de Paganini. II Calvario di Paganini (II izd. 1806 postaje drugi violinista u kamernom orkestru His Life and Works. Paganini in seinem Reisevvagen und Zimmer. zbog bolesti. Conestabile. Weidmann. stvara nove zvuĉne boje i doprinosi eleganciji i blesku sviranja. i V. ton jasan i mekan. I slave i bogatstva . Milano 1940. Uĉenica J. njegova chestra di Paganini e i dir del suo »demonska« igra. . — A. la vita pera. simfonijske pje El Ĉami. Pariš 18 51 (engl. A i on sam smatrao je mnoge te neosnovane priĉe poţeljnim prilogom svojoj afirmaciji. Oko njegove liĉnosti niĉu razliĉite legende izazvane koliko uspesima. ■ ■ * . Morere. Pjevala zatim s veli uspjehom u Torinu. 1962. Paganiniana in the . . Prvi koncert daje u Geigenhaltung. Sonata a violino scordato za violinu uz pratnju 2 violine. V 1908 ■—■). G. \ npr. R. Le Streghe (varijacije na temu F. Za v io lin u i o rk e s ta r: 5 k o nc e ra t a . Roma 1923. W. P muzika D. God.. talijanska pjevaĉica. Schottky. 7.. Paganini. Kre bergom gostovala po SAD (1932). je zanos kojemu se nisu mogli Pizzetti. F. 1830. Paganini of Genova. Berri. Le Secret de '. Paganini et Beriot. ORKESTRALNA: 2 simfonije. G.—■ A. 15 kvarteta za violinu. HHKKOJIO FlaraHHHH. stra. PAHISSA. Moto perpetuo op. toliko i njegovim izgledom. Introduzione e variazioni sulVaria »Non piii mesta accanto al fuoco* dalla »Cenerentola« di Rossini op. — G.prevod Milano 1 — A. Niĉe 19: M. — E.^-^. Nocturno za violonĉelo i klavii .*:^. — F. Genova 1935. X.. Hamburg 1831 talentu nego i upornosti. —■ H. . Rigoletto). TJaAbMUN. Icom fia paganiniana. Pariš 1922. Susannah and the Ba (Rossini.. Me 1961.naša se njegov naĉin -« ■•■-'• » *• odevanja. Sonata per la gran viola e orchestra. Paganinijeve kompozicije. IV. EberhĊrdt. od 1937 djelovao u Buenos Airesu kao muziĉki publi 1 nastavnik kompozicije. Luccu i sve do 1828 koncertira po italijanskim gradovima. klavir i hor).. Farga. Njezin je glas imao v< raspon i ugodan srebrnasti timbar. Trio concerlante za violu. virtuozne tehnike. 1926. Paganini. Milanu. Bolma. prevod New York 1911) —■ A. koloraturni SOT (New York3 27. Weinberg. Harrys.. 2 i 3. debiti 1927 u Milanu kao Gilda (Verdi. Vita di Niccolo Paganini da Ge što mu donosi mesto koncertnog majs tora novoosnovanog orke Perugia 1851 (novo izd. On je zaĉetnik novog naĉina upotrebe i sviranja flageoletnih tonova kojima povećava obim violine. Genova 194 H. God. Napoleon Sonata per violino sulla guarta corda.. Variazioni paganiniane. Guhr u delu Ober Paganinis Kunst die Violine zu spielen. Die Grundlagen des violinisti: Fingersatzes. Torino oteti niti mu ziĉari sasvim drugaĉijeg kova. Kao violinski virtuoz P. Ipak je on zapravo 1830. Beĉu. Ni Paganini.. London 1956. PAGLIUGHI. .. The Ladder to Paganini. 1969).-. Paganinis Leben und Treiben. a Praha. 1851. — O.e. Variazioni sulVInno »Heil dir im Siegerkranz* op. Bonaventura. nastupom i ophoĊenjem.. obnovio je upotrebu scordature. Bruni. Ghiribizzi (49 kraćih kompozicija). . Belgiji i 1938 (novo 1950. Minuetto e Perigourdine. U violinsku tehniku nije uneo bitne novine ali ju je obogatio i usavršio. 1835. Violins and Violinists. zatim kromatski glissando. Berlin 1921. J. . — Zatim se niţu koncerti po i Saussine. ostaje u istoriji muzike jedinstvena. Genova 1940. povlaĉi. Berlin 1950. de Laphaleque. Francu skoj. Pariš 1831. Mantovani. Sve te nove ili neobiĉne majstorije izvodio je takvom briljantnom lakoćom da je publika ludovala od oduševljenja. 8. španj olski kompozitor (Barcelona. beĉki izlozi puni su Pedemonte. Arm* Paganini. mu daje titulu virtuoza dvora. Palermo 1949. Uveo je i nekoliko novih vrsta poteza. MQ. Zbog takvih kvaliteta mr su njezine uloge snimljene na gramofonskim ploĉama.-■*■. — L. Notice sur le celebre Niccolo Paganini. 1953. Berlin 1913 (novo izd. Paganini. trio u D-duru za violinu. Milhauda. Sivorija (oba iz njegovih kasnijih godina). svojim iskrenim predavanjem. Master of Strings. Londonu i drugim gradovima. 1936. 1834 vraća se u Italiju.Morazzoni. 1925. kao 1940. Chronologie of His Life.. Impromptu an bois (Ibert. Od 1929 pri balerina Opere u Chicagu i Cincinnatiju. Die Violintechnik ] ninis (disertacija). S PAGE. 1948. II Violino di Paganini kneginje Elise Baciocchi (Napoleonove sestre). Paganini a Palermo. New statuete i medalje. znatno uticao na stil violinske muzike. — G. Sussmavra) op. — 5". -de Miramon Fitz-James. Ni Paganini. Sonata La Primavcra.. Napulju. / Palpiti..Marseille 1940. — KAMERNA : gudaĉki kvartet. — A. — F. London 1936. — 1 Boero. Milano 1936). Pariš 1909 (novo 1927. Pariš Nemaĉkoj.. Prag 1940. — Th. izazivala Milano 1940 (IV 1947). violu. odakle ĉesto odlazi u Pariz. III 1905 —■)• Uĉenica A. Mušica c gi. —■ J. Niccolo Paganini. Paganini Roman seines Lebens. Celeda. 1906. Codignola. — G. — M. N. autograf nini a Marseille..).. u a-molu.. Zacharezvitch. izvoĊenje dvostrukih pasaţa. nekoliko gitaristiĉkih efekata (taj je instrument odliĉno poznavao). ume nini. Lina. Brahms {Varijacije na Paganinijevu temu op. 1830). Niccolo Pag. njegovo im e postaje u Italiji pojam. Kapp. . prevod Britanskim otocima. — P. Hamburg 1960. u h-molu (La Campanella) op. The Bells (tekst pjesama E. Paganini le m. 35 Minuetti. Arte e magia di Niccolo Paganini. gde uĉi kompoziciju kod G. gotovo nedostiţna pojava: umetnik kod koga su vanredne mu zikalne i fiziĉke sposobnosti bile spojene sa fantastiĉnim preda vanjem vlastitoj umetnosti i fascinantnom sugestivnošću.. je obogatila reper mnogim novinama. HHKKOJIO ITaraHHHH. Pa ni intimo. K. III. C. Ier Collection of the New York Public Librarv. — J. 1801 svira na cr graphique sur Niccolo Paganini. kultivisao je i takve efekte kao što su sviranje na samoj G-ţici ili sviranje na tri ţice (kad bi jedna pukla). Tada je na vrhuncu Paganini. M. colo Paganini. Ferrarini. D E LA. — O. poslednje boravište mu je Nica. Pariš 196 M. Gran sonate u A-duru za gitaru i violinu. Svojim je naĉinom P. violu. — /. Di A False and an Authentic Portret of Paganini. Paganiniane. 1826. Nedostatke u njima nadomeštao je P. violonĉelo i gitaru. Spivacke. Direktor Gradske muz škole u Barceloni i muziĉki kritiĉar listova La Publicidad i Nottcias. dal »Tancredit di Rossini op. Liszt (Ţtudes d'execution transcendante d'apres Paganini). Firenza 1873 (novi otisak 1903). Završio studij arhitekti u kompoziciji uĉenik E. 1955). Berlin 1922. Caprice d'Adieu. •— Nekoliko vokalnih kompozicija (Quel jour heureux za glas. Waldemar. velikih uspeha u Milanu. Suite intertonal. 1820. 1939. Milano 1953.. Sonata amorosa galante. Oklahoma 1957.. Ciandellija i C. 4 i 5. Pag£ Tek od 1828 polazi na turneje van Italije. X. Mompellio. — J. G. — /. u Dduru op... . Car dell' uomo je u Parizu. Monte Carlu. 1809 napušta nova 1909. Duetto amoroso za violinu i gitaru i dr. 9. Stratton. Into nacija mu je bila savršena. 1926. 14. te u Kini i Japanu (1934 1934—37 sa B. — KOMORNA: 2 Canciones del campo za duh kvintet. Sessanta variazioni sul tema »Baracubd« za violinu i gitaru op. 1946). Ruth. gde postiţe trijumfalan uspeh. Niccolo Paganini. To su dela nenameštenog izraza. 1921. —J. svoj je stil i veštinu razvio zahvaljujući ne samo muziĉkom 1909). -v. Meli. gitaru i violonĉelo. opo_ _ _ -. Paganinis Leben und Character. Sonata con variazioni za violinu. Postepeno s.. Nakon Modena 1911 ( I I I izd. J. 1936). Od svojih je uĉenika priznavao samo dvojicu: G. — L. plesom uz recitaciju. 27. HMnoAbCKuu. I. — G. Prod'Homme. — M. Paganinis Lehre.:^. Uz štand. — S. Centone di sonate za violinu i gitaru. 13. Pagj Krakow 1958. — Ck. 1 Monodia. ni operni repertoar ĉesto igrala i likove iz suvremenih talijan: muziĉko-scenskih djela. Ghirettija i F. . Maesloso. 1833 ponovo New 1954. DJELA. Stoneom vodila ansambl slobodnog modei plesa. . prevod Milano 1875). 35) i F. Tiby. 1. the Genoese (2 sv. Codignola.■. ameriĉka plesaĉica i koreograf (Indianap 22.v 1929. MGG. imperator storico e letterark la Liguria. della Corte. London 1907. variazioni sulVaria. engl. ■ . — E. Paganini. 10). — Za gitaru: 4 sonatine. Niccolo Pag. Documenti e 1 monianze. sonata za klavir 1 violinu. 1851. 1909 i Nit de somnis. Bavagnolija. Cecchetija. De Courcy. P Paganini. 6. sonata sentimentale.. izdrţljivosti i snaţnoj individualnosti. pizzicato levom rukom i lukom (spiccato). Milano 1960. posvećene prvenstveno violini ili drugim gudaĉkim instrumentima. 1820. violu. — P. Paganini Paganinijeva Capriccia op. Fayolle. Fetiš. tal. Braunscl 1830. PAGANINI. O njemu se pišu ĉlanci. Moto perpetuo. 1817 — 18. 12 Sonate per violino e chitarra op. Wiesbaden 1961. 3 uver 2 katalonska plesa. Ziirich 1950. imaju sve osobine njegova izvoĊaĉkog stila. 195 Wheeler. Tu je trupu obnovila pod nazivom Page-Stone Bali 1950 u Parizu prvi puta s njom nastupila.

Napulju. kompozitor (Sv. 5 Poetnas. Massachusetts. Bogata skala izraţajnih sredstava naglašuje Paisiellov izvanredan smisao za ironiju i patetiku. korejski kompozitor (S6ul. ronda i capricci za klavir uz pratnju violine. LIT. John Knowles Paine. — Kompozicije za orgulje. 1767. svjeţa. 3 koncertne etide. 1880. 1900. Slovenska suita za orkestar. 5. De W. Socrate immaginario. Od 1970 djeluje u Los Angelesu. Domine salvum fac za zbor i orkestar. God. 1941—45. 1769.o ugank. zborovi. U svoje kompozicije unosio je elemente narodne muzike. Otrošhe pesmi in . A. 2 gudaĉka kvarteta. 1956. 1788 (kasnije i pod drugim naslovima. Uĉio na Muziĉkom liceju A. God. imenovan je direktorom nacionalne muzike. Cantata a la tumba de Garda Lorca. Profesor muzike u Idriji. 1939. PAISIELLO (Paesiello). X. 1775. Demetrio. 1948. Njegova G. U tom ţanru P. Karakterizacija likova mjestimiĉno je vrlo vješta. —■ prema H. 1930. SAD. Angelica. 1957—58. 1963. scenska muzika. 1766. Kurt. Canigo. John Knowles Paine. razraĊena cjelina. — VOKALNA: oko 400 mješovitih. za violu i klavir i za razliĉite duhaĉke instrumente i klavir. — Preveo knjigu The Musi'. DJELA. Gostuje u brojnim latinskoameriĉkim zemljama i u Evropi. ĉas u majstorski izvedenoj imitaciji. na Konzer vatoriju G. Studirao na Konzervatoriju i Univerzitetu u Beĉu (G. de Falla. La Frascatana. capriccio Les Adieux i druge kom pozicije za klavir. 1910. — INSTRUMENTALNA: 12 kon-. Don Chisciotte della Mancia. 1779). 1957 direktor Teatro Colon u Buenos Airesu. prvoj katedri za muziku u SAD. Od 1862 predavao muziku na Harvard University (od 1875 profesor). ali od 1801 ponovno je na dvoru. fešte teatrali . sonate. 1953. sonata za violinu i violonĉelo . Cotumacci i G. ORKESTRALNA: 2 simfonije. / Zingari in fiera. 1937 i 1938. in Spain G. E. Nakon uspjelih koncerata na orguljama u Berlinu i u mnogim ameriĉkim gradovima. 1913. 1789 i Pro-serpina. Na poziv Katarine II boravio 1776 —84 u Petrogradu kao dvorski kompozitor. na školi Glasbene matice u Gorici. — KLAVIRSKA: Tri arabeske. 1784. kasnije je postao znatno umjereniji. violinu. Intermezzi. 2 koncerta za klavir. 1876. Više od 80 opera (većim dijelom opere buffe. 1938). medu kojima su J. Ţalostinka ţrtvam. 12 klavirskih kvarteta. Ptuju. A. DJELA. naroĉito zborovi (Komandant Stane. La Vedova di bel genio. preludiji i fuge. Caligrafia musical. Studirao na univerzitetima u Tokiju. 1962. — VOKALNA. Osterca u poĉetku modernist. oko 70 minijatura. 1784. 1928). 30 belokranjskih otroških iger. 1955. simfonije. omladinskih i djeĉjih zborova. VII 1932 —). 1950. Achille in Sciro. kao vodeća liĉnost tzv. Od 1939 ţivi u Juţnoj Americi. Rimu. talijanski kompozitor (Taranto. Munchenu i Kolnu. pedagog i kompo zitor (Portland. 1782. Don Gil de las calzas verdes. F. Nakon studija neko vrijeme u Beĉu dirigent Radija i Volksopere. 1802 —03 kapelnik Napoleona Bonapartea u Parizu. 1945. Chasea. 1784 vratio se preko Varšave i Beĉa u Napulj i postao dvorski kompozitor i muziĉki direktor na dvoru Ferdinanda IV. neko vrijeme orguljaš u Bostonu. Osterca u Ljubljani. A. Nakon prvih komiĉnih opera. 1941—45. ameriĉki orguljaš. i K. Ansambli su mu ĉas homofoni. 20. finale je katkad scenski posve zaokruţena. dok se brojna zborska djela i solo-pjesme temelje takoĊer na belokranj-skom i prekomurskom melosu. 9. INSTR UKTIVNA : Armonizacion de bajos y cantos dados (2 sv. etide i minijature za klavir. Espiritu y cuerpo de la mušica. PAHOR za Pahora da je većinu svojih djela pre radio i za drukĉije instrumentalne ili vokalno -instrumentalne sastave. Nina o sia La Pazza per amore. MQ. Pesmi za otroški glas in klavir. Martini u Bologni i privatno kod S. Maine. zbor i orkestar. 1962. Lamusica y el hombre. izvedenih 1764 u Bologni. V 1907 —). 1878. Peter. Marianela. Veliku su popularnost stekle njegove partizanske kompozicije. violonĉelo i orkestar. PAHLEN. P. ORKESTRALNA: Simfonija v slogu dialonike. Kad je 1799 proglašena republika. te postaje u zemlji jedan od vodećih opernih kompozitora. — CRKVENA: 10 misa za zbor i orkestar. U svojim eksperimentalnim djelima slu ţi se televizijom kao sredstvom umjetniĉkog muziĉkog izraţavanja. 6 menueta za 2 violine. La Serva padrona. 1777 (kao Gli Astrologi immaginari. 1789. Schumanna i F. Sendar y cumbrcs de la mušica espanola. ţenskih. John Knowles. 1783 i Christus. VII 1896 — Ljubljana. B. 1904. Parmi. 1943. . 1781. brojne kantate. Opere: La Preso de Lleida. 1968. 1. »bostonske skupine« muziĉara odgojio je niz znatnih kom pozitora. DJELA. Adler. Mason. 1945—66 bio je profesor kompozicije na Akademiji za glasbo u Ljubljani. ide u red najistaknutijih ameriĉkih mu ziĉkih pedagoga svoga vremena. — VOKALNA: oratorij St. Mozartu. Orel). Seis canciones. La Morisca. Karol. 1967. Co. Foote. 26. se sluţio svim naslije Ċenim formama. oslanjaju se na Beethovena i na ranu njemaĉku romantiku (osobito R. kompozicije za zbor i orkestar. Gala Placidia. PAIK. kompozicije za 2 violine i klavir. — Klavirske kompozicije. L'Idolo cinese. uvertira za Shakespeareovu komediju As You Like It. Pod utjecajem S. Scenska muzika za drame. 1955. klavirski trio. uz N. Veneciji. Vrama u Trstu. violu i violonĉelo. poetiĉna i zaokruţena i time je P. muških. Hill. Hozve. Od 1815 bio je samo dirigent kraljevske kapele. c. 1946. 2 oboe 2 roga i b. je. Be. bakrorez najbolja djela stilski su ĉista. Ivan kraj Trsta.). preteţno veće muziĉke forme. 1962. A. Mendelssohna). DRAMSKA. nadbiskupski dirigent kapele Tesoro di San Gennaro u katedrali. 1960. najznatniji majstor talijanske komiĉne opere u drugoj polovini XVIII st. Šef -dirigent orkestra Filarmonica Metropolitano u Buenos Airesu. Studirao u Portlandu i Berlinu. —■ Filmska muzika. La Molinara). PAHOR. 1964) i za gudaĉki orkestar {Mrtvaĉki ples. 1786. V 1740 — Napulj. 1953. oko 1773. Banja Luci i Mariboru. Za svoj kompozitorski rad dobio je Prešer-novu nagradu. PAISIELLO. Belokranjska suita za muški zbor. A. 1899.: M. ■— KOMORNA. C.. G. Karakteristi ĉno je K. Cimarosu. Converse i D. 3 magnetofona. Fortner) i na ljetnim teĉajevima u Darmstadtu (1957—59)5 a radio je i u Elektronskom muziĉkom studiju Radio -Kolna. Paineova djela. Nam June. Vida y obrade M. Carpenter. Olimpiade. DJELA EKSPERIMENTALNA: Hommage a John Cage za 2 klavira. kasnije poduzima niz turneja po Evropi. komponira u idućih 12 god ina oko 50 opera za kazališta u Modeni. VI 1816). Duo concertante za violinu. 1950. 1939. 1774. Više kompozicija za mali orkestar (7 slika iz ciklusa Obisk grajskega muzeja. 15 minijatura za simfonijski duhaĉki orkestar. 1936. 25. Piezas infantiles. u svoja djela unosio i nove tekovin e. Istarske predigre za klavir i orkestar. kantate. 1877 i Poseidon and Amphitrite. Od 1803 u Napulju dvorski muziĉki direktor. 1966. Etude jor Pianoforte za 2 preparirana klavira i dr. Abos. Tri etide. 1939. ostalo opere serije): // Ciarlone.no. 8. npr. 1947 (talijanski 1961). R. Escenas romdnticas infantiles. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. i to ne samo u veselim puĉkim prizorima. Giovanni. Andromeda. maestro di cappella i nadzornik talijanske opere. 1951 i dr. jasna. 1900. Exposition of Music. 1951. 1906 (nova verzija La Princesa Margarida. Studira na Conservatorio di Sant'Onofrio u Napulju. Tri prekmurske narodne. 1961. Lach. Solo-pjesme: Belohranjske otroške pesmi. —■ DRAMSKA. duhaĉki trio. Tragicomedia de Calixto y Malibea. Abertu — ĉesto bio uzor W. 1953. Moving Theater at Amsterdam. Najznaĉajnije Pahorove kompozicije s kojima je znatno pridonio razvoju slovenske muzike jesu Oĉe naš hlapca Jerneja za zbor. XI 1974). Slovenska suita. // Barbiere di Siviglia. 1955. B. 1907). Sinfonie for 20 Rooms. 1957. 1919. 6. •— Opera Azara.PAHISSA — PAISIELLO KLAVIRSKA: Sonata fantasia. 1962. 1945. ■— VOKALNA: oratoriji Lu Passione di Gesu Cri. 2 Pieces for Alison Knowles. 1923. Simple. te htrijanka. 1958. / Filosofi immaginari. simfonijska pjesma Tuje ţivljenje. D. 1803. — Spis The History of Music to the Death of Schuberl (obj. 1876 i Spring. 1964. MGG. 1765. argentinski muziĉki pisac i dirigent au strijskoga podrijetla (Beĉ. P. 1778. P. Variation on a Theme by Saint-Saens. Canciones populares catalanas. prirodna i raznolika. Opera sextronique. SAD. 1955. 25. Posebno se istiĉe njegova melodika. Durante. Piccinija i D. V boj!). Torinu 1 dr. 1951. 1937. 1965. — SPISI: Los grandes problemas de la mušica. 1764. Piezas liricas. — N. 1794. kompoziciju uĉio na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (W. 1866. // Re Teodoro in Venezia. Solo-pjesme: Baladas. 6 be lokranjskih suita za djeĉki zbor i duhaĈe. sonata za violinu i klavir i dr. 1873. 1955. Bodas en montaha. a onda profesor Univerziteta i zborovoda u Montevideu. nakon kraljeva povratka lišen svih funkcija. IV 1906). bliska narodnoj. 1949. 6 gudaĉkih kvarteta ili za flautu. solo-pjesme. nego i onda kad je suptilnija. Electronic Opera No. certantnih simfonija. gdje su mu uĉitelji F. Štiri pesmi za glas i gudaĉe. simfonijske pjesme The Tempest. Predstavnik Druge napuljske škole. PAINE. 25 3 komada za Charlottu Moorman: Cello Sonata. zatim dirigent Filharmonije u Rosariju (Argentina). 1927—40.. a dramatika ţiva. Bruder. 1938. 1774. gudaĉki kvarteti. projekciju i dr. 1950. — Misa u D-duru za sole. Na juriš!. Slovenska suita. osobito istarske. L''Amor contrastato.1959. I 1839 — Cambridge.

C. mušico contemporaneo. 1962.violinu i klavir. 1936. 1939 i Joyel. 1926. Sadio). U njegovim operama i solo-pjesmama istiĉe se ljupka. Pupino. — H. 19C5. moteti i dr. psalmi. Madţarska. Gregorii (obj. i 8. Bernoulli (Die C ralsehrift bei Hymnen und Sequenzen im spateren Mittela 1897). Preteţno je instrumentalni kompozi DJELA: 3 koncerta za klavir. R. — KALNA: Pisen o ćloveku za sole. H. Gallena (X st. utemeljeno 21. 1947. XII 1936 —). Marjanović) i usavršavao se u Ţenevi (C. 1929). Un'opera di Paisiello per Caterina II di Pietroburgo »Gli astrologi immaginari« (1779). 15. slavonsko tamburaško društvo. Srednju baletsku školu završila u Skoplju (G. koji okuplja najkvalitetnije sastave iz cijele zemlje. Conci dramdtico za klavir. a posebno srp skih kompozitora. 1936. Šin. U njegovu okviru zapaţene je rezultate postigla narodna tamburaška škola. 1882. Ĉeške pohadky. biljeţili napjevi greg janskoga korala. Uz to postoji i posebna grana muziĉke pa granje koja se bavi samo srednjovjekovnim neumatskim not pismom kojim su se od VII do XIV st. Sesini (Decadenza e resta zione del canto liturgico. izdanja francuske benediktinske opatije u Solesn — Paleographie musicale. — A. O neumatskoj notaciji pisali su F. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. 1935. — M. Uĉio na Konzervatoriju u Parizu kod A. Lussy (Histoire de la nota musicale. Valencia za kl i orkestar. — A. U. od 1952 direk Konzervatorija. V. F. Studia Musicologica. Fournier) i A. X 1923 —• 23 II !975). Valutazioni critiche rettificate. 1957. 1940. Responzorij — gr. — M. Luksemburg. a i kasnijih teor cara susreću mnogi odlomci u kojima se opisuju ili tumaĉe jedini muziĉki znakovi. — KLAVIRSKA: Sonaiina valencu Valencia. Poljska. 1936. Klavirni skicaf. Nina Kirsanova). 1933). meĊutim. 1940. 4. — A. ĉiji poĉeci u Osijeku datiraju od sredine XIX st. solo-pjesme. mala suita za klarinet i klavir. 1955. 3 sv. Paisiellos Buf-fokunst und ihre Beziehungen zu Mozart.. 1878. Od svih su radova najvaţ meĊutim. 1927. Fremiot. 1923). 1956. suita Gongoriana. varijacije za violonĉelo i klavir. Loevienberg. 1921. P.: C. U Valen djelovao kao nastavnik. 1906. a nakon 1930 nast Dom J. — KOMORNA: Cuarteto en estilo popular za gud. Emile Paladilhe. Si. 92). Kodeks 34209 Britan muzeja (XII st. Un'autobiografia inedita di Giovanni Paisiello. Ravela. II 1967). F. 8c 1600. usavrša se u Parizu na Ecole Normale (D. zborovi. znanost koja se bavi prouĉavanjem staroga notnog pis Premda se već u djelima srednjovjekovnih. P. rafinirana. Halevyja (kompozicija). Diana. Roma 1929. pri-redivši preko 500 koncerata u zemlji i inostranstvu. Alexanian. J. I 1926).. 6. Abert.) Anti nale Missarum S. V. Apel (The Notation of Pohphonic Music. Rojo i G. 1958. Danza iberica. A. brojne solo-pjesme (najpoznatija Mandolinata). Tri} caledralicio. M. Mocquereau (niz radova. Paisiello. 1927. Wolf (Handbuch der Notationskunde. PAJO KOLARIĆ. MGG. zatim u Parizu kod Ch. 6 Preludios de Espana i dr. 1942. Parrish (The Notation of Medieval Mi *957) obraduju svu problematiku muziĉke notacije od njez poĉetaka do danas. H. 1 i 1919). 1889 i 1895. PALEOGRAFIJA. 1782. 9. 1878. — DRAMSKA. X. Valencia 1956. Smetana. 1946. Ko. LIT. sonata i druge kompozicije za git kompozicije za violonĉelo i klavir. 1962. Fragments symphomques. orgulje i orkestar. Šino. MUZIĈKA na Konzervatoriju u Valenciji. Njegove su rane kompozicije inspirirane mediteransl folklorom. III 1954 u Osijeku s ciljem da unapreĊuje tamburaštvo kao posebnu muziĉku granu i da njeguje slavonski folklor. Torino 1922. Concierto levantino za gitaru. — A. sonata za.. orkestar i orgulje (misa. G. kantata Abacus. Thibaut (Origine byzantine de la notation neumat de Veglise latine. rekvijem. LIT. 1940. dirigent i solista Ka-mernog ansambla Radio-Beo-grada (1955—59) i 1971 osnivaĉ i prvi violinista Srpskog gudaĉkog kvarteta. 1 1905 i 1921). 1908—27). 1937. Prvi (A) obu ća ove publikacije: 1. Bannister (Missale Gothicum. Roma 1969. 1939. Mascarada saredstica. Somerset. F. I 1893 — Valencija. Concertino da camera za flautu. orkestraciju studirao i kod M. pjesme za glas i gitaru. E. 181 1904. misni stavci. Kodeks 601 iz talijanskoga grada Lucca (XI . O salutaris hostia za 3 glasa i orkestar. Music and Letters. Paisiello: »I filosofi immaginari«. 1894). — Cr^ djela za glas. odnosno M. instrumente. 1945. 4. u kcjoj su stekli muziĉko obrazovanje mnogi današnji ĉlanovi. 11 mala suita za violinu i klavir. sistematsko i znanstveno prouĉav. 1884. Poemas de Hum. P. 1896). ostvarila niz glavnih uloga. Uĉio (Neumenstudien.. DJELA.. Kodeks H. Telio. 1962. bale rina (Pirej. društvo je razvilo ţivu djelatnost.-koncert za sakso 1943. PALADILHE.) Antiphona Tonarium Missarum s neumatskom i slovĉanom notacijom 1901—05). PALAU. 3. 4. Opere: Le Passant. 1944 i 1950. Napoli 1925. — Teoretsko djelo: Regole per ben accompagnare U partimento o sia U basso fondamentale sopra il ĉembalo. francuski kompozitor (Montpellier. X. Zlatna ribica (Logar) i dr. Valencia 1946 F. Rudolfa Ergotića i Huga Borenića razvio se u vrsno instrumentalno tijelo koje se afirmiralo u domovini i na gostovanjima u inozemstvu (Austrija. oko 30 solo-pjesama. 1938. 1935. Kodeks 339 iz St.26 PAISIELLO — PALEOGRAFIJA. a postojala je još pjevaĉka i folklorna sekcija i omladinski tamburaški orkestar. — H. Opere teatrali. Farkas. 1860. PAJEVIĆ umetniĉke domete dobio je više nagrada i priznanja. 1896—15 7. X. DJF. Stabal mater. Cortese. 1935. MGG. praćeni studijama najboljih gregorijanista. 1885 1 Patrie. 1918 — 19. Prota-Giurleo. Nastupao u mnogi m zemljama solistiĉki i u Ĉest triju (P. Josef. 1940. Sunol (/. della Corte. 1958. 1947. Nastav ljajući tradiciju muziciranja na tamburama. 1886. uz to 1952—72 koncertni majstor Beogradske filharmonije. Poemas de Juventud.. Riem (Studien zur Geschichte der Notenschrift. 1958. Music and Letters. 1939. (obj. divertime 1938. Marche de f'ele.) Antiphonale ssarum S. J. 18. Bertelina. notnoga pisma zapoĉelo je istom potkraj XIX st. 1954. 1942) i C. David i M. A. Pej. God. koncert za flautu.LA: simfonija u Es-duru. Italija. Gasperini (Storia della semiogr musicale. L' Amour africain. dirigent i kompozitor. Stabat Mater za sole. — CRKVENA: 2 mise. Kao solista i kamerni muziĉar razvio je veliku umetniĉku delatnost. kantata Le Czar Ivan IV. Die germanischen Neumen. Benoista (orgulje) i F. Make donski. Elpida. 5. U svoje doba usamljena pojava. LIT. G.. preludij i capriceio za violinu i kl. — VOKALNA: dramatska legenda Les Saintes Maries de la Mer. V< ner (Einfiihrung in die gregorianischen Melodien. a rukovodio i Institutom Valenciano de Mušice gia. W. Bari 1940. od 1963 proft na Muziĉkoj akademiji. Branko. Qu< Manuel Palau. zbor i orkestar. — E... zarzuele nijiors. — DRAMSKA: o] Maror. —■ A. melju 200 razliĉitih rukopisa od IX do XVII st. 1923. — N. 1872. Paisiello's and Rossini's »Barbiere di Siviglia«. i 6. i 3. Conca za orkestar. 1958. 1881). Eicena e danza de Omar.. AFMW. Od 1948 u Beogradu nastavnik Muziĉke škole Josif Marinković (do 1951) i od 1953 docent i zatim profesor na Muziĉkoj akademiji. Grĉka. španjolski dirigent i kompozitor (Alfara del Patriarca. Marcha burlesca. 3 Im siones orquestales. H. 1852). Romano).: A. P.: M. 3 Danzas valendanas. sonata za klarinet i klavir. raspevanost. — U. ĉeški pijanist i kompozitor (Travi 19. Grĉka). — Autobiografija (u rkp. a Debussy.). Cantate pour le centenaire de Favre. oratori e cantate di Giovanni Paisiello (s popisom djela). 1952 i 1961 . ci Zavale stopy za zbor. Paleographie musicale izlazila je u dva niza. Njemaĉka. punoća i soĉnost tona. Koechl i A. Na Konzervatoriju u Pragu studirao kl. Ĉinile. ostao je do kraja ţivota daleko od svih modernih strujanja. 2. 1956. Gregorii (obj. ducion a la paleografia gregoriana. Pajo).Studij završio 1951 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (L. E. VII 1914 — ). MUZIĈKA (grĉ. 3 sv. 4 mise za zbor a cappella. 1925). 1929. Kodeks 121 iz Einsiedelna (X—XI st. Raillard ( plication des neummes ou anciens signes de notation. Home. (-> Kolarić. Roussela. LIT. Siluetas. Giovanni Paisiello. 2 1913 i 1919). Marmontela (klavir). 1939. Hoffmeister) i kompoziciju (O. 1967. kasnije primjenjuje p< tonalnost. Naroĉito se istakla u baletima Labudovo jezero (Ĉajkovski). Temperament. PAJEVIĆ. zbor. Plocek i F. Faustini-Fasini. zatim se usavršavala kod Marine Timofejevne-Semjonove u Moskvi. RAM. 1920 i Amor toma. N a poticaj STD Paje Kolarića odrţava se od 1961 u Osijeku Festival tamburaške glazbe Jugo slavije. Settecento italiano: Paisiello. MGG. 1892. La Obra pianistica de Manuel Palau. L. violinista (Beograd. 159 iz Montpelliera (XI st. — Komorne. Paisiello e la corte di Vienna. Fleischer PAKOVSKA. klavirske i orguljske kompozicije. Osijek 1974K. Masky za saksofon i klavir. Osnivaĉ. Mingote. (K. Paisiello e i suoi primi trionfi a Napoli. 193' 42 predavao klavir na Praškom konzervatoriju. VI 1844 —■ Pariz. U njima su znanstveno i kritiĉki objavljeni fi mili najstarijih i najvaţnijih neumatskih muziĉkih rukopisa. T. Manuel Palau. Ghidanzoni. 1889). 1874. 1907).: Slavonsko tamburaško društvo »Pajo Kolarić« 1954—1974. 18. katkad pikantna melodika. Giovanni Paisiello. Chigiana. 1895. povodi postupcima francuskih impresionista. Simfonija (Bizet). — K VIRSKA: sonata. —■ A. 1905).. Baleti: Lliri Blau. J. Klasiĉna simfonija (Prokofjev). Mondolfi. ORKESTRALNA: 3 simfonije. spontanost i tehniĉka virtuoznost ovog umet-nika zapaţeni su i od kritiĉara inostranih zemalja. Notenschrift Notendruck. Gajard. atonalnost i modalne ljestviĉne sisteme. — VOKALNA: ko mpozicije za glas i orkes niz kompozicija za zbor. 1930. 1944). Suzanne. O. naXoci6? star i yp< pismo). Manuel. Cametti. Od 1892 ĉlan Instituta. della Corte. klavirski kvii 1933. 2 TeDeuma. 1966. Novak). je stekao velike zasluge za izvoĊenje dela jugoslovenskih. G. Valencija. PALENIĈEK. Mocquereau (1849—1930).) Antiphonarium Ambrosianum (obj. Napoli 1908. Tamburaški orkestar pod vodstvom dirigenta Julija Njikoša (1954—67) i zatim Ivice Cvetkovića. Giovanni Paisiello. Za svoje visoke B. pokrenuo ih je 1889 i do smrti Ċivao Dom A. ale Justus ut palma s komparativnim tablicama sastavljenim n. u kompozicijskoj tehnici ĉesto se. Pi (El Canto mozdrabe. Ĉlanica Makedonskog teatra.

sonata za gudaĉe. teško je reći koji je od tadašnjih kapelnika te crkve bio njegov uĉitelj: G. za gudaĉe. 1561. koncert za klavir. Kodeks 239 iz Laona (IX — X st. Kodeks 47 iz Chartresa (X st. sonata za 2 violine i klavir. God. 1949. Hartkerov Anti fonal (obj. 1938. 11. Budući da se ne zna kad je ušao u taj djeĉaĉki zbor i koliko je u njemu proboravio. Gallena (X st. sonatina za 3 klarineta. 1942. i on je za Nerijeve duhovne sastanke što su se odrţavali u oratoriju crkve S. ali ga je smrt osujetila u toj namjeri. o samo vo ljnom dodavanju ukrasa od strane pjevaĉa. 1551 pozvan u Rim da u crkvi sv. Prema legendi. A. Gregorii (obj. Povijesne ĉinjenice govore drukĉije. Roman Palester. Yrieixa u akvitanskoj no taciji (obj. 1972).muziĉkim djelima. P. je takve teţnje zastupao i u drugim svojim djelima (iako ne u svima.: Z. 1563. 1937. 1947. 1547 se oţenio. 1948. Petra. Varijante za 2 klavira. scenska i filmska muzika. je u pravom smislu rijeĉi spasio crkvenu muziku. rekvijem za sole. lat. Vatikanske knjiţnice (XI st. LIT. PARTIM teksta. Kolacze za ţenski zbor i komorni orkestar. Study 58 za mali orkestar. Kakva je uloga u tom nastojanju dopala Palestrinu? Treba odmah reći da ona ni do danas nije sasvim razjašnjena. Sam se ĉesto potpisivao Giovanni Petraloysio Prenestino ili Giopetro Aloysio Prenestino. PALESTER. 1963 i dr. doduše. 1945 i 1959. Gregorii (obj. o pretrpanostima i zamršenostima polifone strukture koja ne dopušta da se tekst slijedi i razumije. kada je postao nastavnik muzike u novoosnovanom Seminario Romano. je majstor instrumentacije i izvornih zvukovnih efekata. Mjesto roĊenja nije pouzda no utvrĊeno. ona je proizvela tako dubok dojam da crkvenu muziku figuralnog tipa nikakvi prigovori nisu više mogli ugroziti. nije dugo ostao na svom novom mjestu. sona tina za violinu i violonĉelo. nije bio uţe povezan s aktivnošću koncila. Malapert. Stravinskog. 1947 i IV. kapelnik je u crkvi S. Kodeks 10673 F. 1935. 10. danas Ukrajinska SSR. bio izabran za kapelnika rimske katedrale sv. 15. Le Bel. 28. Slijedeće godine. 1563. uz to na Univerzitetu u Varšavi studirao povijest umjetnosti. što nije potvrĊeno. 1949. Soltysowa) i Varšavi (K.) Le Manuscrit du Mont-Renaud (obj. 1945— 47 profesor kompozicije na Varšavskom konzervatoriju. Rim 1569 X 0 MUB. zbor i orkestar. Tu je ostao vjerojatno do 1566. ali se zna d a je 1544 izmeĊu njega i tamošnjeg katedralnog kaptola sklop ljen ugovor kojim se obvezao da će poduĉavati u pjevanju sve ćenike i djeĉake i orguljati u blagdanske dane. 1948. Na koncilu su se. 1956. Psalam V za bariton. 1960. Ĉetiri simf onije: I. Fragments des Manuscrits de Chartres (obj. 1959. 13. 1956.) Gradual i tropar iz Bologne (obj. PARTIM SENIS. kodeks 123 biblioteke Angelica u Rimu (XI st.) Antiphonale Missarum S. Kodeks 903 Nacionalne knjiţnice u Parizu (XI st. da je Misa pape Marcela bila 1565 (dakle po završetku koncila) izvedena pred kardi nalskom komisijom koja je ispitivala odn o s t o n a i r i j e ĉ i i u crkveno. MeĊutim. Oni. Roman. Vi. 1939. 1931. Piccolo concerto za komorni orkestar. varijacije. Poput nekolicine drugih muziĉara. do smrti. 1952. 1936 (izgub ljena). talijanski kompozitor (mjesto Palestrina ili moţda Rim. U njegovim ranijim djelima naziru se utjecaji K. U novije vrijeme nastavlja se s izdavanjem dje la Paleographie musicale. Simfonijeta za komorni orkestar. 1930. 160 iz Worcestera (XIII st. a već objavljeni svesci pojavljuju se u reprint i proširenim novim izdanjima. 1555. nokturno za gudaĉe. iako oţenjen. sonatina za klavir 4. 1939. 1912).ruĉno. DJELA. balet Piein o ziemi. Tri soneta Orfeju (R. izvedena pred papom. ix/x. a i vjerojatno jedino to. 1959. Divertimento za 9 instrumenata. Gallena (IX st. simfonijska suita. Sikorski).1OANNIS guće i u višeglasnom stilu PRAENESTINI saĉuvati razumi jevanje MOTTETTOJCUM. M.) Antiphonale Missarum S. Ti su ga radovi vjerojatno potakli na pisanje duhovnih madrigala koje je kasnije objavio u dvije knjige. God. R. P. 1958) i 18. ovo je samo legenda. U Rimu će P.) Graduale S. zapoĉeto 1^45. — . 1948. da PALESTRINA smrti G. — KLAVIRSKA: varijacije. ĉuli glasovi o zloupotrebama kom pozitora i pjevaĉa.PALEOGRAFIJA. i to: 1. 1951. 1936. još sa dvojicom oţenjenih pjevaĉa. Meli. XII 1907 ■—). 1925). preteţno u Parizu i Miinchenu. Kodeks F. zatim ponovo u ino zemstvu. pa je P. Del Mel. Imao je tri sina od kojih ga je preţivio samo najmlaĊi. 1937 — 51). Muzika za 2 klavira i orkestar. IzmeĊu 1931 i 1939 provodio naizmjeniĉno u Parizu i Varšavi. Giovanni Pierluigi da (obiteljsko prezime bru 1555 morao napustiti kapelu. 1948. doduše. Drugi ni z (B) obuhvaća samo faksimile. I knjiga moteta. On je u ĉasu vrhunaravnog zanosa i nadahnuća komponirao znamenitu Misu pape Marcela. Stara rimska predaja tvrdi da ga je poduĉavao Flamanac G. . nakon G. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija. Moguće je. 1900) i 2. — CRKVENA: Missa brevis. Ivana Lateranskog gdje će ostati do 1560. 1950. tzv. Te je godine. 1957. Symphonic Music. 2. III.) Graduale s beneventanskom notacijom (obj. serenada za 2 flaute i gudaĉe. ljati i rješavati vrlo Oefemabftamm. je. 1951. naslovna pa su postepeno njestrana. poljski kompozitor (Šniatvn. 1962. solo-pjesme. Concertino za klavir. a dotakao je i probleme crkvene muzike.) Cantatorium (obj. II 1594). Uĉio na konzervatorijima u Lavovu (M. 1932. bavio i reformom obrednika. Kad je pale strinski kardinal-biskup postao 1550 papa Julije III. Iz ovog odsjeka Palestrinina ţivota vrijedno je zabiljeţiti njegovu suradnju sa F.VOKALNA: oratorij La Mort de Don Juan. 1945. pa se u starim rukopisima i izdanjima susreće i Praenestinus kao jedna od varijanata umjetnikova imena. Ali P. Još dva zbivanja treba izdvojiti iz Palestrinina ţivotnog toka: u logu u odnosu izmeĊu Tridentinskog koncila i crkvene muzike te rad na reformiranju korala. Pali su prijedlozi da se figurama muzika posve ukloni iz crkve. nisu bili usvojeni. Sama je misa. vjerojatno zahvaljujući njegovoj naklonosti. Iginio. Nije poznato kad se P. postao je (zacijelo papinim posredovanjem) pjevaĉ u Papinskoj kapeli. Rilke) za sopran i komorni orkestar. Kad je te iste godine umro njegov zaštitnik. Po tom je gradiću P. — DRAMSKA: opera Zywe kamienie (nedovršena).). jer je ponekad znao postavM 9. Taniec z Osmolody\ 1933. U vrijeme Pija IV završeno je. Potkraj ţivota namjeravao se povući u Palestrinu i uzeti nekadašnje skromno namještenje s kojim je zapoĉeo ka rijeru. Szymanowskog i ponekad I.lita d'Este na ĉijem je dvoru u Rimu i Tivoliju ţivio do 1571. Rosello i dr. koja se pojavila poĉetkom XVII st. F. a od 1950 primjenjuje serijelnu tehniku. adagio. Lissa. F. ĉini se da P. kojim zapoĉinje moćni protureformacijski pokret. 17. uskoro je stupio u sluţbu kardinala Ippo. 1959. Kodeks 390 — 391 iz St. Spominju se s tim u vezi i druga imena: Cimello. Ovaj je uveo u kapelu stroţe mjere i obavezno pridrţavanje propisa.. zasjedanje Tridentinskog koncila. 1942. Maria Maggiore. To se mjesto nekada zvalo Praeneste. 1959. izabran je za papu Pavao IV. Na tom će mjestu ostati 23 godine. kad je zbog nepovoljnih uvjeta za rad i zbog neslaganja s crkvenim vlastima svojevoljno napustio mjesto. Kodeks VI 34 iz Beneventa (XI — XII st. a papa Pavao III je namijenio pripremanju pjevaĉa za Sikstinsku kapelu.) Anti phonarium monasticum (obj. Kao pristaša proturefor-macijskih QV1N1S. oko 1525 —• Rim. ali je na XXII zasjedanju (1562) donesen zakljuĉak da iz crkvene muzike treba odstraniti sve što »sablaţnjava i one ĉišćuje«. mogla biti napisana oko god. vratio u Palestrinu. 1935. 1909). mogla je i nastati iz teţnje PETRALOISII da se pokaţe kako je mo . passacaglia. X. R. 27 Pierluigi). a usko ro zatim i njegov nasljednik Marcel II. Piccola serenata za flautu. 16. Gradual i antifonal iz Novona (X st. 12. zakuĉaste probleme vokalnog Višeglasja) P AL TVSALESTRINA. naime. Godinu dana kasnije objavio je prvu knjigu misa posvećenu Juliju III. 1935 i 1943. Tu je sluţbu oba vljao vjerojatno 5 —6 godina. koncert za violinu. P. MeĊutim. 1937. 1905). 3 gudaĉka kvarteta. Ali nije sasvim iskljuĉeno da se P. MUZIĈKA — PALESTRINA Antiphonarium monasticum (obj. Navodno su tada i njegove glasovne mogućnosti bile priliĉno skromne. U zrelim djelima utire svoj vlastiti stvaralaĉki smjer. U zadnjoj fazi taj se koncil. Petra vodi djeĉaĉki zbor u Cappella Giulia koju je utemeljio papa Julije II. kantate Wista. 1947 i Imie Ttve. 1947. 1924). Maria Maggiore. zbor i orkestar. uvertira. 1930. smjernica u crkvenoj muzici. 1931). 1960. Concerto per dodici. 14. Pretpostavlja se da je to gradić Palestrina iz kojega sasvim sigurno potjeĉu njegovi roditelji. Concertino za ĉembalo i ins trumentalni sastav.) Graduale s prosarom i troparom (obj. Maria in Vallicella pisao jednostavne crkvene kompozicije u duhu starih lauda. Mjesec dana kasnije postaje P. i dobio ime. Coppola. ostati do smrti. P. Animuccie. MGG. P. rodio i u Rimu gdje je ţivio 1537 kao pitomac djeĉaĉkog zbora u crkvi S. kapelnik crkve sv. Nerijem. 1958. 1955). a UBERPR1MVJ. 1922). Kodeks 359 iz St. Tri fragmenta Jana Kochanozvskog za glas i 11 instrumenata. violinu i violu. II. ORKESTRALNA. U stvari. već u septem - PALESTRINA. Concertino za saksofon i gudaĉe. 1942..

a uz Orlanda di Lassa. za osebujne nizove ĉistih trozvuĉja. 18 misa. u završnoj fazi muziĉke renesanse. proţeta umilnim. sluţio se strogom nizozemskom tehnikom kanona. autograf gove kompozicije i njegov stil postali nedostiţnim uzorima protu reformacijskih nastojanja na tom podruĉju.. napredovanje i razvijanje muzikologije omogućuje c pristupi velikom pothvatu: izdavanju sveukupnih umjetnil* PALESTRINA. oţivljuje Pal nina umjetnost ponovo. u 28 misa upotrijebio odlomke drugih kompozitoi 23 mise vlastite). Nakon Josquin Des Presa. P. moţda su r pularnije Improperije.28 PALESTRINA MeĊu umjetnikovim djelima treba na prvom mjestu spon mnogobrojne mise. Njima se moţe u izvjesnom s pribrojiti znameniti dsmoroglasni Stabat mater za dva zbc kojemu nema teatralnosti i dramatiĉnosti karakteristiĉnih za pozicije tog teksta iz kasnijih vremena (dovoljno je spon Rossinijev pokušaj). ispoljujući virtuozno vladanje i najzamršenijim poli foniĉkim postupcima. u koja spadaju himne. Ona ne gleda u budućnost već stoji. Vazda svjt teres za djela ovog velikog majstora postojao je uglavnom u I osobito u Sikstinskoj kapeli. je treći medu najvećim kompozitorima što ih je dotad dala povijest mu zike. je baštinio njihovu sklonost i ljubav za kontrapunktiĉke vještine. Schmitza. Fuxa »Gradus ad Parnassum« (1725) temelji se u goĉemu baš na primjerima i postupcima iz Palestrininih kom ĉija. je iznad svega uspješno ostvario proĉišćavanje. umjetnost Pale: bila je u redovitoj muziĉkoj praksi zanemarena i zap ostav Tek otkako je engleski muziĉki historiĉar Ch. Ave regina coeli i dr. doţivljuje konaĉno renesans u. poslije Palestrinine smrti. uzimao je svjetovne napjeve za cantus firmus svojih misa (ĉak i nakon što se Tridentinski koncil oštro usprotivio takvim postupcima i zabranio ih). Njegov sin Iginio prodao je tada izdavaĉu Raimondiju novu verziju graduala. Paiestrina postaje tada nedostiţnim uz crkvene muzike. nova osjetljivost za harmonijska kretanja u krugu dijatonike. P. paţnja prema tekstu i jasnoći njegova razumijevanja: sve su to elementi koji u sretnoj uravnoteţenosti tvore rijetku ljepotu Palestrinine umjetnosti. »Palestrinin stil« zakljuĉna je karika u lancu što su ga poĉeli kovati Nizozemci. a 51 na višeglasne odlomi toga je P. traţeći od njih da ĉitav gregori janski repertoar pregledaju. vjerojatno najpopui umjetnikovo djelo i izvrstan primjer tipiĉno palestrinskog te divna misa Assumpta est Maria. U ovoj j< pini i jedina Palestrinina misa za mrtve (Missa pro defu Vrhunci Palestrinine umjetnosti u komponiranju misnog nalaze se meĊu šestoroglasnim misama.. nastojali su se ugledati u strinine radove i oponašati njihova obiljeţja. Uspo Palestrininih moteta i misa pokazuje srodne stilske zna ali se. di Lassa. umro zadatak nije bio do kraja dovršen. Kad se. a na tuĊe 87 i to jednoglasne teme (od toga 34 na koralne napjeve. Mistiĉno . spajao je naboţne i liturgijske tekstove. u kojoj se sigurnost i razne tehniĉkih postupaka udruţuje s izrazom u savršen sklad. pišući u tzv.eteriĉna atmosfera njegovih djela rr je više odgovarala pojmu romantiĉke crkvene muzike ko napuštala zasade prosvjetiteljstva i njegova trijeznog. A i mnogi kompozitori XVII i > st. Zoilu. U skupini mnogobrojnih Palestr moteta istiĉu se oni u kojima tekst govori o Bogorodici ( regina. I po kvantitetu i po kvalitetu P. nametnulo se i pitanje revidiranja gregorijanskog korala. P. litanije. je nesun najznatniji kompozitor misnog teksta u ĉitavoj povijesti m Palestrinine mise veoma su raznovrsne i po sastavu za k pisane i po naĉinu obraĊivanja muziĉkog materijala. oĉito povodio za dostign ondašnjih madrigalista. meĊu kojima je 40 ĉetvor nih. od zemske mise na cantus firmus do bogato zastupljene pare mise. Kad je P. od strogo kanonske mise do tipiĉno palestrinske r polifono-homofonim kontrastima i izraţenom paţnjom tekstu. U tu skupin u spat prvom redu Missa Papae Marcelli. jedini koji se moţe uspješne riti s gigantskom motetskom ostavštinom O. Ipak. do druge polovine XVIII st. Ali to nije bilo u cijelosti Palestrinino djelo. teško je utvrditi. Soriano. on se i sam upuštao u rješavanje zaku ĉastih polifoniĉkih zadataka . je i veliki majstor moteta. Salvum me fac i dr. prema rijeĉima E. U motetima pokazuje P. ofertoriji. Surrexit pastor bonus. mot eti razlikuju od mi jednoj znaĉajnoj osebini: u motetima zamašnu ulogu igra t karakterizacija teksta. »razum odnosa prema religiji. Editio Medicaea. traţeći prvenstveno emocionalnost r oznog doţivljaja. Prevladavanje umjerenog imitiranja. Papa Grgur XIII povjerio je 1577 taj zadatak Palestrini i A. Illumina oculos. Burnev 1771 ot u novim izdanjima Stabat mater i Improperije. poput veli ĉanstvena završnog poglavlja. Ĉuveno teoi djelo J. Salve regina. Tzv. a interes za nju postaje sve veći. Tribu si nescirem). Ut re mi fa sol la i Ave / Malobrojne Palestrinine osmoroglasne mise preteţno su na] za dva ĉetvoroglasna zb ora po uzoru na suvremene veneci majstore. Sagledana u cjelini Palestrinina umjetnost ne odaje revolucionarnih crta. Anerio i F. one obuhvaćaju sve tipove. radili i drugi muziĉari i to vrlo nespretno i nevjesto. nakon TriĊentinskog koncila. Pod in Palestrine objavljeno je 105 misa. Iza Palestrinine smrti njegova je umjetnost doţivjela binu sveukupne stare vokalne polifone muzike. te skupinu na tekstove iz monove »Pjesme nad pjesmama«. djela jednostavne fakture u kojemu pri što ih Krist upućuje nezahvalnom puku dobivaju izraz pol boli. . a 2 na < svjetovni napjev L'Homme arme). antifonara i psalterija. N. u jeku njemaĉke romantike. ficat. pa O bone Jesu. Medu ĉetvoroglasnim misama koje ne prave većih koća kod izvoĊenja treba istaknuti mise Jesu nostra rede Dies sanetificatus te osobito Veni sponsa Christi i Iste con Od petoroglasnih posebno treba navesti mise pod naslovi magnum niysterium.). za koloristiĉko suprotstavljanje razliĉitih glasovnih skupina. etei i mistiĉnim raspoloţenjima. razbistravanje polifonog sloga.< crpnu inventivnost koloriranja i polifoniĉkog tematskog ! Od ostalih Palestrininih djela. umjetnikovo nastojanje upućeno je izraza duboke ali preobraţene tuge. isprave i proĉiste od »barbarizam a« i neispravnosti. jer su na Iginiov poticaj na njemu. lamentacije i madrigali. ne temelji se (kako se ranije smatralo) na Palestrininoj obradbi već na reviziji koju su naĉinili F. Njegova umjetnost definitivno ulazi u eri muziĉki repertoar. Poĉe XIX st. L'Homme arme. kontrasti izmeĊu polifonih i homofonih odlomaka. J. pokazala potreba da se brevijar i misal podvrgnu reviziji. »stile antico«. Ali P. 38 peto roglasnih. Kakva je i kolika u tom odgovornom i opseţnom poslu bila Palestrinina uloga. javljaju se prve monografije o njegovu ţ i radu. Pri tom se P.. Znamenito izdanje gra duala iz 1614. 22 šestoroglasne i 5 osmoroglasni vlastite teme komponirao je P. Palestrinine su mise pravi kompendij kompozicije njegova doba. na kraju jednog veoma znaĉajnog historijskog odsjeka. Improperije. Upotrebljavao je istodobno po nekoliko razliĉitih oznaka za mjeru što je dovodilo do priliĉne slo ţenosti u notnom pismu. P. dajući uzore novog sklada u sklopu samostalnih melodijskih linija. Medu drugim Palestrininirr tetima valja posebno istaći niz šestoroglasnih moteta u razvije bogatom kontrapunktiĉkom stilu (Salve jubente Deo. Iz šestoroglasnih misa treba još spomenuti Alma redempton Deum laudamus. Tu es I Corona aurea.

skraćeno obj. . Primi toni (4). Liber Primus Joannis Petraloisii Praenestini Motcttorum. — A. Motet-torum quinque v. Anglesu. — K. za 4 -8 i za 12 glasova (u svemu oko 320 moteta).. 39. Descendit angelus (4). prijevod s predgovorom E. Barcelona 1958. Motectorum quatour v. J. Palestrina im 17. 1569 (ponovno izdavano). (izdaje Istituto italiano per la storia della mušica). Magnificat octa tonum Liber Primus. Commer (IX) i F.). G. Haberl. 1892. 1919).PALESTRINA — PALISCA djela (Breitkopf & Hartel u Leipzigu. Scene iz deĉje sobe. PJB. O. Liber Primus za 4 glasa.. In semiduplicibus maioribus I (5). sa brojem glasova u zagradama): 1. MocKea 1958. sa orkestra cijom ilustrativnog sadrţaja. 1916. G. 100. novo. — E. L'Homme arme (5). Jeppesen. 52. Assumpta est Maria (6). VOKALNA: II Primo Libro di Madrigali a quattro v. 1959). Motettorum quinque v. J. 44. 3axapHii rTaJinaniBHJTH. — Isti. 32. Auda. G. 1924—33 u Tbilisiju na Muziĉkoj školi. a zatim na Konzervatoriju. — R. Wann entstand die Marcellus-Messe?. PALIAŠVILI. Guido Adler Festschrift. Lille 1895. 42. Augs burg 1929. AFMW. 63. Liber quintus. — Isti. — G. J. Ingegneri. AFMW. Der Palestrinastil und seinc Bedeutung in der vokalen Kirchenmusik des 18. \VoljJ. preludijumi. London 1958. Veni Creator Spiritus (6). II Primo Libro de Madrigali a cinquc v. 1925. 8. Paccagnella. Spem in alium (4). XI 1921 —). 5 i 6 glasova u mnogobrojnim skupnim izdanjima onoga doba. — K. di Giovanni Pierluigi da Pclcstrina. I »XXVII Responsoria« di M. Palestrina. The Recentlv Discovered Mantova Masses of Palestrina. London 1922. 1924. Instrumentalbegleitungen der Werke Palestrinas im 17. und 18. 1941. II. Virgili (XVI i XVII). 1948). Palestrina ou la poesie de l'exactitude. Dies sanetijicatus (4). Der Kontrapunkt 29 Palestrinas und seiner Zeitgenossen. L. Sine nomine (4). Die Cardinalskommission von 1564 und Palestrinas Missa Papae Marcelli. secundus za 5. In festis Apostolorum I (5).). 6. . Fellereru. 69. Pro defunetis (5). Weinmann. VI. 1594. Jahrhundert. Cametti. 1950. 1591. Jesu nostra redemptio (4). Pierluigi da Palestrina und Orlando di Lasso. Die Tonarten in der Musik Pa lestrinas und seiner Zeitgenossen. I I I . van der Walt. 3. 6 i 8 glasova. Notre Dame (Indiana. Nigra sum (5). Dilexi quoniam (5). 1894.Schlotterer. DTELA: (navode se samo naslovi prvih. — M. — J. J. kompozitor (Tiflis. Casimiri. Ave Regina coelorum (4). Emendemus in melius (4). K. Panem nostrum (5). 70. Fellerer. 50. Waldcrsee.). 29. 2 knj. Francuskoj. Ipolitova-Ivanova). 1554. iz danje Leipzig 1925. von Winterfeld. — E. Haberl (X-XXXIII). 1926. Regensburg 1962. Spomenica H. 6 i 7 glasova. Dominicalis (5. In duplicibus minoribus I (5). And the Angcls Sing. 19. Fellerer. KMJB. — H. 25. P. Roma 1960. X. 36. KMJB. Ladislav. — G. Aspice Domine (5).. Ai fugatn (4). Vestiva i colli (5). Kandler. Boetticher. Piston. — O. Coatcs. — F. 91. doktorirao 1954. 1583—84 (i ponovno izd. Jeppesen (XVIII i XIX) i L. 72. 1954. Note d'archivio. Drugo izdanje sveukupnih djela. Casimiri. 54. XII. In te Domine speravi (4). 97. — A. P. Švajcarska. Pariš 1930. — C. Stanĉić) te kod M. Palestrina. pijanist i kompozitor (Subotica. — R. Untersuchungen zur Parodiemesse Palestrinas. 1575. Schmitz. Roma 1894. Klasen. Stuttgart 1959. 14.. 1925. Iste confessor (4). Pales trina. Nakon studijskih putovanja po Italiji. L. Te Deum laudamus (6). za 5. P. — Z.. Ursprung. Quam pulehra es (4). 80. — J. 85. Lasso und Palestrina. Von Palestrina zu Bach. In te Domine speravi (6). partim plena v. Pariš 1906 ( I I izd. (ukupno 140 djela). 40. solo-pjesme. 1581 (i više ponovnih izdanja). Regina coeli (4). 1890. Sine nomine (6). O admirabile commercium (5). improvizacije. Lib. Casimiri (I-XV). — J. folklorist i pedagog (Kutais. 90. Secunda (5). Pierluigi da Palestrina. 84. da Palestrina. Salvum me fac (5). Qual e U piit grand'amor (5). attribuiti a Giovanni Pierluigi da Palestrina. Regensburg 1930 ( I I prer. Memor esto (5). Pierluigi da Palestrina und die Gesamtausgabe seiner Werke. DJ ELA : Gru zi jsk a s ui t a za s i mfo nij s k i o rk est a r. — K. — SPISI (na gruzijskom). Lib. Vaulin. Sammlung musikalischer Vor trage. Struktur und Kompositionsverfahren in der Musik Palestrinas. 1946). P. 103. De Beata Virgine (6). S. 24.. Nuove ricerehe sul Palestrina. ZFMW. Hamburger. XI. 1962 2. Haarlem 1958. S. Mušica sacra. Fratres enim ego aecepi (8).. Das »Sprunggesetz« des Palestrinastils bei betonten Viertelnoten. prijevod. Terry. simfonijski i duhaĉki orkestar.. 23. Sine nomine (»a voci mutate«. KMJB. LIT. In minoribus duplicibus (4). Roma 1900. 1594. —K. A. — CRKVENA: 105 misa (3 sporne) ohj. Beatae Mariae Virginis II (5). u 13 knjiga: I. Journal of the American Musi cological Society. Leipzig 1888. 1933. AML.Ecce ego Joannes (6). — Isti. Firmin Le Bel di Noyon. 1600. A. Panis quem ego dabo (4). Hodie Christus natus est (8). Lang. — Opere : Mati i sin. od 1939). Andrems.. Od 1947 ţivi u Skoplju. — K. 2 knj. 66. — Filmska muzika i dr.6. 48. 96.— G. Zur Geschichte von Palestrinas Missa Papa Marcelli. Zalaz sunca. Acterna Christi munera (4). 16. Jep pesen. 1960). — P. izlazi u Rimu od 1939 u 34 sv. izd. maestro in Roma di Giovanni Pierluigi da Palestrina. Zulukidse. Jeppesen. da Palestrina. 51. Eitner. 1594. 74. Moteti u skupnim izdanjima i u rukopisnoj ostavštini. Laudate Dominum (8). Veni sponsa Christi (4). 1.. Roma 1919. — K. — Zapisao oko 300 i obradio više gruzijskih narodnih pjesama. Ad coenam agrti providi (5). — A. Virtute magna (4). Palestrina. Koln 1956. Brenet. X. lo mi son giovinetta (6). LIT : B. II »Codiĉe 59« deir arehivio musicale lateranense. Cenni biografici di G. NOVA IZD.). Pierluigi da Palestrina e l'emendazione del Graduale romano. Levan Petroviĉ. J. De Beata Virgtue (4). VIII. Opere complete di Giovanni Pierluigi da Palestrina.. 1599. — P. 41. 87. G. — \V. Hermelink. Espagne (IV-VIII). Palestrina. Sine nomine (5). 1953 — 55. Lib. . a pojedine su sveske uredili R. Deutsche Musikkultur. Blume. Ovo su izdanje uredili Th. Bibliografia palestriniana. rapsodije. 1590. — H. 1593 (i više ponovnih izd. Casimiri. Das Parodievcrfahren in der Messe Palestrinas. Magnificata u rkp. Analvse zu Palestrinas Missa »Papae Marcelli«. 93. 1926. A. secundus. Augsburg 1929. 94. Njegove se opere Abšilom i hetere i Zalaz sunca ubrajaju u najistaknutija djela gruzijske muzike. — K. In majoribus duplicibus (4). An Introduction to the Technique of Palestrina. Bibliographischer und thematischer Musikkatalog des papstlichen Kapellarchivs im Vatikan zu Rom (Bausteine fiir Musikgeschichte II). Quem dicunt homines (4). di Giov. 15. Joannis Petraloisii Praenestini Aiotettorum. 37. 11. quartus ex Canticis Canticorum.. :9.. 47. Palestrina als vvcltlicher Komponist. Jahrhunderts. — P. Music in the Renaissance. Zur Entstehungsgcschichte des Palestrinasatzes. 25. fuge. 46. — E. 98. 58. G. 35. F. Martin. DJELA: klavirske kompozicije. As. 82. Petra saneta (5). Die Kanongestaltung im Werk Palestrinas. J. 4). z a muški zbor. 20. XI 1924—). Gid ju ehi m'ebbe cara (4). 1923 i Uspavanka. priredio je za tisak 7 prvih knjiga). Bianchi (XX-XXXIV). na Muziĉkoj školi u Tiflisu studirao kod svoga brata. 71. The Story of G. Io mi son giovinetta (4). 1563 (vise puta ponovo izdano). Sacharij Petrovvitsch Paliaschwili. 33. — K. Ave Maria (6). 1862 — 1903. La Mesure dans la messe »L'Homme arme« de Palestrina. 10. — Isti. MGG. Kinkeldev. II Linguaggio melodico e armonico. Metodika muziĉke nastave. Basel 1924. nuovi documenti biografici.. Palestrina. Der Palestrina stil und die Dissonanz. 1954). documenti di vita. P. Klasen. I933J zborovi. his Life and Time. 1586. Pater noster (4). 4. Rumunija. 1862 —1903. The Paraphrase Technique of Palestrina in his Masses Based on Hymns. Pierluigi von Palestrina. 65. lamentacija za 4. kao i u inostranstvu (Francuska. — F. 53.: G. 1601 i XIII. — P. — G. Zaharij Petroviĉ. — F. 105. Palestrina und Palestrina-Rcnaissance. 24. Felix. Thompson) i muzikologiju (O. Ĉerepnjina. 33 sv. Stil njegovih kompozicija karak terišu programski momenti i snaţna dramatizacija. 27. većim dijelom u individualnim izdanjima. 16. 86. et par tim paribus v. Raugel. ibid. 1923. AML. MGG. 5. Confitebor tibi (8). 2. Palestrina. Gabriel archangelus (4). — R.. — R.. —■ R. AML. solo-pjesme. Pars 1-2 za 5 glasova. 1950. Samson. Bollettino bibliografico musicale. USA) 195 5. Sacerdos et pontifex (5). Viri Galilei (6). 1589 (i više ponovnih izd. Ave Mana (4). Respighi. 1923 i Latavra. Svnchronistische Tabelle uber den Lebensgang und die Werke von G. Bavio se i melografijom. Impre sije i uspavanke. New York i London 1954 ( I I izd. De Rensis. 1955. X. Palestrina als Chromatiker. — R. ibid. 104. ter -lius za 5. Kobenhavn i London 1927. Inviolita (4). Jam Christus istra ascenderat (4). Weinmann. Milano 1925. Ursprung. 92. Ut re mi fa sol la (6). Tu es pastor ovium (5). Regensburg 1918. Ecce sacerdos magnus (4). — K. Palestrina. V. U Tbilisiju predavao na muziĉkoj školi (1903—17) i Konzervatoriju (od 1919 profesor). O magnum mysteriwn (5). Leipzig 1914 (II izd. O Rex gloriae (4).. — O. 21. Davison). Kat. Sicut lilium inter spinas (5). VIII 1871 — Tbilisi. 56. da Palestrina. prema godini izdanja. 79. pripisuje se P. Milano 1894. 7. de Witt (I — III). London 1927 ( I I izd. X. Tu es Petrus (6). gruzijski kompozitor. I 1895—■)• Brat Zaharija. Baini. Palestrina.. Kongress-Bericht. ibid. Palestrina. Note d'archivio. In semiduplicibus maioribus II (5). IV. — K. 9. Christus resurgens (4. Miinchen 1960. da Palestrina. Across the Centuries. Leipzig 1834). 1962. I-II.. Qui~iti toni (6). 1949 i Harmonija. 83. Dc feria (4). 95. PALISCA. 1555 (do 1605 doţivjelo desetak izdanja. O Rcgem coeli (4). — W. X. — A. 64. poĉeo je nastupati sa sedam godina. P. — K. u 33 sv. 1933. Rahe. zbor. Jahrhundert. Tu es Petrus (6). Claude Victor. Joannis Petraloysii Praenestini Alotettorum. Beatae Mariae Virginis I (5). Od 1930 u SAD. 1919. 76. Koncertirao skoro u svim većim grado vima Jugoslavije. VII.. Wien 1930. 6. Gombosi. Jeppe sen. T. P. 1944. 1950). seine Werke und deren Bedeutung fur die Geschichte der Tonku nst mit Bezug auf Bainis Forschungen. Kobenhavn 1923 (prošireno njem. P. Octavi toni (Festum nunc celebre) (6). 1953. 61. ostavštini. Fellerer. ibid. 31. — Roy Nash. Die ersten drei Bande dcr Motette Palestrinas. Beatus Laurentius (5). Marshall. G. 68. 1572. Memorie storico-critiehe della vita e delle opere di Giovanni Pierluigi da Palestrina (2 sv. engl. 77. neprolaznoj vrijednosti Palestrinina stvaralaštva i o dubokom poštovanju što mu ga naše vrijeme iskazuje. Der metrisehe Bau der Themen Pales trinas. J. 1963. The Ornamentation in the Works of Palestrina. — K.. Benedicta es (6). 1951. ameriĉki muzikolog podrijetlom iz Rijeke (Rijeka. zborovi.)Dvadeseto je stoljeće u još većoj mjeri priznalo Palestrinino mjesto medu najznatnijim kompozitorima crkvene muzike: nebrojene monografske studije i izdanja poj edinaĉnih majstorovih djela. Cametti. 30. Je suis desherite'e (4). In festis Apostolorum II (5). Predavao 1922—24 na Atuziĉkoj školi u Telavu. 78. 1 9 28 — Op e re : Abšalom i hetere. Lib.. Fantastiĉne slike. A. IX. — Kantata Lenjin. Denta. 99. Roma 1918 — 22. VC'agncr. Brevis (4). Leipzig 1883. Mise nose slije deće naslove (navode se kronološki. Dcr Auf bau der Motetten Palestrinas. Note d'archivio. Madrigali za 3. Restauration und Palestrina-Renaissance in dcr katholischen Kirchenmusik der letzten zwei Jahrhunderte. 89. Cascioli. — A. Colinu).. La Vita e le opere di G. 38. 1960. 1925. 1917— 18. — Isti. Jeppesen. — R. Thema und Melodiebildung der Motettcn Palestrinas. Repleatur os meum (5). P. K. — W. et la musique sacree. X 1933). Bugarska. Dum essei summus pontifex (4). Strasbourg 1890. litanija za 4 glasa u rkp. — S. Alma Rcdemptoris (6). C. Libro secundo. I. DELA: Pastorala i Filmske impresije za orkestar. 13.. ostavštini. O Virgo simul et Mater (5). Lauda Sio}i (4). Mušica Divina.. je jedan od utemeljitelja gruzijskog nacionalnog muziĉkog smjera. Salve Regina (5). und 18. Giovanni Pierluigi da Palestrina. Ascendo ad Patrem (5). od 1594 sa dodanim madrigalom Nessun visse giammai). Palestrina. tj. Studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (E. — H. 55. Lib. P. II izd. Mušica sacra. Hohn. 1600. 17. Gruzijska liturgija za mješoviti zbo r (po zapisu M. — E. Grĉka). Palestrina et l'edition mediceenne. 62. Sveukupna djela Palestrine objavljena su prvi put u Leipzigu. — A. J. PALFI. Zur Modellbehandlung in Pale strinas Parodiemessen. G. 5 i 6 glasova u rkp. 59. M. Švedova i N. P. da Palestrina. — F. Eripe me (5). JIoHad3e. Dum complerentur (6). 1927. Bezverunge.. Genĉve 1940 (novo izd. 1955. Palestrina. 4. Die Variationstechnik in den fruhen Messen Palestrinas. L'Homme arme (4). Sanctorum meritis (4). Nuovo studio su G. 12. Leipzig 1919. Hymni totius anni za 4 glasa. Dispositones modorum. — R. ibid. Pictro Luigi Prcncstino. 3 knj. 22. 1950. — A. 1581. e la »Scuola italiana del bel canto«. problemi e prospettive d'arte. MFM. Tanjej eva). 1570. na Harvard University studirao kompoziciju (W. — O. 75. Reese. Roma 1828 (na njemaĉkom. Lamentationum Hieremiae Prophetae. Casimiri. autorstvo sporno. Glavni je urednik tog izdanja R. ibid. 6 i 8 glasova. H. 43. Beatae Mariae Virginis III (5). 60. 45. — Moteti (u pojedinaĉnim izdanjima): Motecta Festorum totius anni. — J. Palestriniana. još nedovršeno izdanje svih njegovih kompozicija (Rim. X. Nascc la gioia mia (6). 1601 (sam P. 102. 34. Papac Marcelli (6). Apfel. 1584. 1886. Offertoria totius anni. 1949. Muziĉka slikovnica. Quando licta sperai (5). 101. Ferracci. Vitez u tigrovoj koţi. J. 26. — H. 1588. 1927 — Sveĉana kantata za sole. Sacerdotes Domini (6). Hohn. jasno i nedvosmisleno govore o vi sokoj. Spomenica K. 73. Muziku studirao u Tbilisiju i na Moskovskom konzervatoriju (kod S. P. 8. Di Giovanni Petraloysio da Pale strina 11 secundo Libro dc Madrigali a quottro v. 57. Cascioli. AML. — R.. 28. R. individualnih izdanja Palestri ninih djela). Pellera. autografo di G. 88. Cametti. Kendrick Pync. — KLAVIRSKA: Go dina 1945 — Logor smrti.Illumina oculos meos (6). Regina coeli (5). 1920. Haberl. London 1938 (tal. F. 1567.. Psalterium. Primus za 4 glasa. Casimiri. (9^0 kompozicija). 67. Milano 1946). Jeppesen.. In illo tempore (4). In duplicibus minoribus II (5). 1599. Arras i Pariš 1900. priruĉnici Os novna muziĉka teorija. Firenze 1957. F. 1582. autorstvo sporno). H. Delle Madrigali Spirituali a cinquc v. Si. 81. P. te pojedini madrigali u rkp. Breslau 1832. 1957. Palestrina. Das Konzil von Trient und die Kirchenmusik. 18. P. koje će ukloniti greške prvog izdanja i primijeniti su vremenija izdavaĉka naĉela.. P. R... O sacrum convivium (5).

— KLAVIRSKA: 2 sonate. 1687. 1948. X. Hot Jazz. 13. 2 se duhovito narugati nedostacima svojih suvremenika. Lotti i dr. 1928 i V. III (10. pjesnik i libretist (Padova. Od njegovih kompozicija najpopularnije pjesme: Marijana. God. Selim Palmgren. Kla i W. Popevke sem slagal. III 1672 — Dresden. opseţan predgovor donosi i brojne muziĉke primjere iz drugih Pallavicinovih opera). Abert {DDT. Od one divne noći. IV) 1838 sa svrhom da amatei deĉje pojanje u Uspenskoj crkvi. kvintet za klavir. bio je uĉitelj u H' i Visu. U s\ širenja srpske vokalne muziĉke umetnosti prireĊivani su konc i po većim banatskim mestima. 1959. kao i u inozemstvu (SAD). Histoire du jazz. 1686. 1952). Ono je 1885. u g-mo lu. arije. MQ. uz to uĉio pjevanje i violinu. klari net i gudaĉke instrumente. P. 1916. ukusno spaja elemente finskoga folk s finim harmonijskim tkivom i koloristiĉkim efektima impre nizma. Mene zovu Boo Orsula. MGG. koji je sa horom izvodio svoju »Liturg društvo je negovalo i svetovnu muziku pa je već u julu 184/ na koncertu panĉevaĉkog Muziĉkog društva — izvelo. La Gerusalcmtnc literata. 1962. Wilderer. kasnije još kod Q. amer. 1863 društvo je dobilo statut. Sonate: za violinu i klavir. P. uz pra orkestra. Flodcn. 1956. Sa M. 1944 i dr. April. — O. Vespasiano. nekoliko odlomaka iz opera G. Discogri critique des meilleurs disques de jazz. i. — Opere Daniel Hjort. 2. // Tirmmo humiliaio dalVamore. duhaĉe i udaraljke. 1950. ibid. Konzcrtstiick za violinu i orkestar. IV. starim ĉempresom. po uzoru na horsko pojan ruskim crkvama. W. Bustico. God. 1944 i dr. Bergera u Berlinu i Weimaru. Osobito su priznate njegove klavirske kompozicije. stekao je glas jed od najboljih poznavalaca jazza u svijetu. 1940. 1945. Ristori. medu prvima. 4 gudaĉka kvarteta.: W. talijanski kompozitor (Salo. Suomen Musikkilehti. Busonija. — VOKALNA. osobitu je paţnju poklanjao instrumentalnim odlomcima. Slozv. 1 Louis Armslrong. obou i gudaĉe. 1955. ameriĉki kompozitor (Svracuse. Hanson. Douze annees de jazz: 1927-1938. a 1864 i veliku ţensku vaĉku školu. I I I . Steffani. Studirao na Muziĉkom PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO Dl ŠTVO osnovano je 29. 1956. sa Ch. Note d'Archivio per la Storia musicale. je predstavnik srednje i kasne venecijanske opere. // Nerone. 1945. kod C. L. 1685. za violu i klavir. klavirski kvintet. 1944. Topalovićem podiglo na vi umetniĉki nivo. delatnost spada i osnivanje muziĉke škole (1889 i 1936). 1956. ORKESTRALNA. Mainardija. snimio je više gramofonskih ploĉa i objavio Studien zum Spielen Neuer S. Hugues. njemaĉki violonĉelist (Wuppertal. Un Musicista salodiano del secolo XVII: Carlo Pallavicino. M. 1676. Za vreme delovanja horovode S. 1932 osnovao Club de France. IV 1742). Diocleziano. Armonlaakson laulu. 1962. Uĉenik E. 1909-dirigent simfonijskog orkestra muziĉkog društva u Turi poslije toga djeluje kao kompozitor i koncertni pijanist. Massimo Puppieno. PALLAVICINO (Pallavicini). te se pod M. u A-c 1940. 1955. II komorni koncert Memorial Music za komorni orkestar. umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1945 kao solist orkestra u Lu-becloi. 1666—73 i od 1685 dirigent na dvoru u Dresdenu. — VOKALNA: Abraham Lincoln Walks at Midnight za zbor i orkestar. A. Stefano Benedetto. 1958. Diclionary of Jazz. 1950. 1678. Ouand Mez cnregistre. 1936). do 1863 ono je nosilo naziv Hor katedralne crkve. 16. 25. 7. muzike na Francuskom radiju. sonata za 2 klavira.. God. — > Ringbom. . 1954 (engl. od 1689 u Dresdenu dvorski pjesnik. Sastavio i nekoliko libreta za oratorije. malu pevaĉku šl za decu i veliku za odrasle muškarce. G. Guide to Jazz. u meĊuvremenu 1673—74 orguljaš u Padovi i 1674—85 kapelnik u Ospedale degli Incurabili u Veneciji. je jedan od najznatnijih interpreta na tom podruĉju. mala lirska suita. 1953. 1941. 1695—1716 na istom poloţaju u Diisseldorfu te od 1718 ponovno u Dresdenu. Robert Palmer. finski kompozitor i pijanist (Pori. 1559. P. 1960. 1938) i Petcr Schlemihl. Selim. — Crkvena muzika (mise). koncert za mali orkestar. scenska muzika. B. (prer. R.: G. Amore innamoralo. Robert. klavirski trio. 4 simfonijske Aus b'innland. XII 1951). Napisao brojna operna libreta koja su uglazbili C. — Tri oratorija. DJELA. oko 100 zborova. 27. 1689 (dovršio N. jige: G Mei: Letters on Ancient and Modem Music to V. MGG. zatim u Italiji. koral i fuga. Enca in Jtalia. PALM Musik fiir Violoncello. Strungk). Harrisa i A. J. 1916. kantatc. Neka njegova djela izgraĊena su na posebno konstruiranoj lje stvici. Bassiano.: operu La Gerusalemme liberata ohj. 29. 1959. 1971. Klenietti. Pod vodst Nikole Đurkovića. Pastorale u 3 scene i dr. naglašen i ĉesto asimetriĉan ritam i pre teţno kontrapunktska obrada znaĉajke su Palmerove muzike. Carlo i Stefano Benedetto Pallavicino. Sytnphonic Elegy for Thomas VC'olfe. N. MGG. Pet koncerata za klavir: I. X 1944). Mischiali. 1951 i za violinu solo. 1938. — Brojne komorne kompozicije Dvije sonate i više drugih kompozicija za klavir. L'Anliopc. — . La Bataille du jazz. Selim Palmgren. 16. The Music of Robert Palmer. Od 1930 muziĉki kritiĉar lista Hufvudstadsbladet.V. God. Ga- the Seconda Pratica. 1934 (engl. The Real Jazz. Berkeleyu (California) i od 1959 u New Havenu (Connecticut). 1952. Auslin. Petit guide pour une discotheque de jazz. Slozv. The Trojan Women (po Euripidu) za ţenski zbor. PALMER. 1948. Na Jadranu plavom. 1953. 1947 (novo izd. prošireno izd. La veritable musique de jazz. 1952. X. Više od 20 opera: Dcmctrio. J. DJELA: Le Jazz Hol. Of Night and the Sca za 4 glasa i 11 instrumenata. 1956) PALMGREN. II 1878 — Helsinki. Sa ĉlanovima dru izvodio je i svoje i Šlezingerove kompozicije koje je umetao u zorišne komade i prikazivao na predstavama u pomenutim mest: God. univerzitetski nastavnik u Urbani (Illinois). A. Više Paljetkovih pjesama oţivjelo je posljed: godina u novim obradbama. Pobornik novih muziĉkih stremljenja. 1938. Galilei and Some Links betzveen »Pscudo-Alonody« and Monody. X. Siegfried. A. 1682. Radiant Passage. od 1929 kritiĉar jazz -muzike. klavirski kvartet. od 1947 prvi vidonĉelist Radio-orkestia u Hamburgu i od 1962 u Kolnu solist Simfonijskog orkestra Zapadnonjemaĉkog radija i profesor u majstorskoj klasi na Visokoj muziĉkoj školi. uvelo redovne hovne koncerte na kojima su se izvodila i dela ruskih kompozit Programi svetovnih koncerata sadrţavali su prvenstveno kon zicije domaćih autora od kojih su mnoge tu doţivele svoje j izvoĊenje. DRAMSKA. a 1939 profesor kompozicije na akade Sibelius. Metamorphoscn. A. I 1688). a Topalović obrazovao je hor uĉenica Srpske više devojaĉke š koji je pojao u crkvi. 1942. Cinq mois d Nezv York. Portera. koncert. solo-pj uz orkestar i uz klavir. Lţiĉara prošii je mala pevaĉka škola sa uĉenicima iz panĉevaĉke realke. 1674. Fala. Broder. PALM. DJELA. La Musique de jazz et le sztring. I II. K 19. MQ. sonata 4. Y. NOVA IZD. Na njegov poticaj nastala su brojna avangardna djela za violonĉelo (M. Belgiji i Njemaĉkoj.: Katalog over Selim Palmgrens samtliga kompositioner. Antuna u Padovi. Hel 1922. Hasse. 1946. Bi izvrstan pijanist. Gallicno. 8. Pjevna melodija jasnih obrisa. Gautierovom objavio Diction du jazz. 1945. 1946. Vlaho. 1946. 1927 postaje nastavnik klavira i kompozicije na Konze toriju u Helsinkiju. 1913. 1937 i 1942. Klarinet: saksofonist. 1965. — radbe i obradbe za klavir. Uĉio na Eastman School of Music u Rochesteru (H. AML. A. Organizirao brojne emisije j. Kantate: run Lilja. 1942 (franc. Carlo. Coplanda. Ajme meni. Les Rots du 1944. 1951. Pietragrua. 1962. 1958). Nakon svri uĉiteljske škole u Arbanasima kraj Zadra. 1956. 1943. DJELA ORKESTRALNA: simfonija. Brescia. A. 1665—66 orguljaš bazilike sv. kompozitor i pjevaĉ zabavnih mek (Dubrovnik.. Eresh Fount za zbor a cappella. je ste veliku popularnost kao šansonijer i kompozitor zabavne mu2 U svoji m pjesmama. simfonijske varijacije. VI 1915 —). — Baleti: Irish Lcgcnd. 31. P. 1680. 1956. 1929. IV 1927 —). 1947. God. 1949. 1667. LIT. VIII 1893 — Zagreb. francuski muziĉki kritiĉar i p (Pariz. A Clarification of »Mušica Rescrvata« in Jean Taisnier's »Astrologiae«. Od 1919 do smrti op šaptalac u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. Kele -men posvetio mu je Changeant za violonĉelo i orkestar. Ansorgea i F. duhaĉki kvintet. 1675. i 1948. PALJETAK. varijacije. 1951 (novo izd. LIT. Messalina. XII 1974). 1950. Sni je veći broj gramofonskih ploĉa uz vlastitu pratnju na gitari su ga proslavile i izvan Jugoslavije (osobito kod Jugoslaven: iseljenika u SAD). II 1912 —• Montauban. Rossi: Sem toga Đurković je od ĉlanova hora sastavio oktet sa kojii davao koncerte u Panĉevu i Beogradu. a horovoda je postac Jenko koji je još iste godine obrazovao tzv. za koje je ĉesto sam pisao tekstove. oko 1630 — Dresden. Skt PANASSIE. a u svjeţoj melodici njegove muzike ĉesto se vidi utjecaj narodne pjesme. 2.). 1946 i Stone Weather. zatim na Cornell University (Ithaca. 1939— 60.ruĉno. Od 1863 društvo je u velikom obimu nego svetovnu muziku. Donizettija i G. je redoviti gost najvećih svjetskih umjetniĉkih središta 1 festivala suvremene muzike. Jazz Panorama.. — Autobiografija Minusta tuli muusikko. 1921-predaje na Eastman School of Music u Rochesteru (New Yc God. 1954. 1940 —43 predavao na University of Kansas. Rogers). Poema za violinu i komorni orkestar. zameni »harmoniskim notnim pjenijem«. a u znaĉ. H. — H. solo-pjesme .30 PALISCA — PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO institutu u Helsinkiju. 1897 obrazovan je salonski orkestar. 1968). 1969). 1942. New York3 2. Sin Carla. 1666. 144 Hol Jazz Rec 1939. 1959. 1679. ■— KOMORNA: 2 gudaĉka trija.LIT. Delaunevem utemeljio ĉasopis Jazz 1 Od 1937 predavao o jazzu u Parizu i drugim francuskim grad ma. V. I ko morni koncert za vio linu. svojim kompozicijama P.

kako u vreme kad je Panĉevo potpadalo pod austrijsku Vojnu granicu. Gallicom). 19 65 . Armanija i G. dijatonika primijenjena na moderan naĉin. kromatska koncertna etida za violinu 5010. I 1940 —•)■ Na konzervatoriju i akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Parizu studirao kompoziciju (B. Prema Praetoriusu. Beatrice Ccnci. 3 Canti saeri za zbor.PANĈEVAĈKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO — PANNI Vrlo plodnu delatnost razvilo je društvo u periodu izmeĊu dva rata. 1922. Hector Panizza. 2. autobiografija Trilogie des Lebens. 1931 i // Sogno di Agave. XI 1891 —). N. Da Aionteverdi a Wagner. La Vita del linguaggio musicale. argentinski dirigent i kompozitor talijanskoga podrijetla (Buenos Aires. tj. pandoru je konstruirao oko 1560 John Rose u Engleskoj. O RK ES TRALN A: s i mfo nij a za gud a ĉe. 1968 osvojio prvu nagradu za dirigiranje na Pariškom konzervatoriju. — KOA1ORNA : gudaĉki kvartet. Aurora. sonata za violinu i klavir. MGG. sonata za violonĉelo i klavir. Opere: L'Intrusa. Thesaurus of Scales and Melodic Patterus. studije o Verdijevim operama Un Balio in masehera. Rosenthal). 1958. DJELA. Dć. R. S. 1914. — DRAA1SKA. 1939. Pro kofjeva. Njemaĉkoj. Aiusikformcn. poslije Drugoga svjetskog rata boravio u Maisingu i Miinchenu. Polifonia profana e sacra in Monteverdi. To. u publikaciji Settecento napoletano. fuga. Cesarija). 1918. Humperdinck. Toscaninijem). Osvald i J. odnosno akordiĉkih kombinacija: LStravinski: Concerto u Es PANNAIN. rada nove pandijatonske zvukovne vrednote i njihove vertikalne. S. prijevod 1932). Kranĉević. 1969. 1922. V. zbor. i nekoliko uĉitelja i muziĉkih amatera horovode su bili D. A. s i mfo nij e ta. — SPISI: Beethoven. 1946 (nova verzija 1950). Tragische Ouvertiire. PANIZZA. 1964 i 1969. Storia della mušica (3 sv. PANDORA (bandora). Topalović. Livonska pokrajina. 1964. koja dovodi u toku kompozicije do neprestanog meĊusobnog sukobljavanja pojedi nih tonova odreĊene dijatonske osnove. Rolando. As. II 1968). 1898 i 1935. La Alusica in Cremona nclla seconda mela del secolo XVI e i primordi dell' arte monteverdiana (prema bilješkama G. Dirigent mnogih kazališta Italije (1921—31 na milanskoj Scali. 1932. se oĉituje u slobodnoj i neograniĉenoj upotrebi svih sedam tonova dijatonske ljestvice kod vertikalnih. 1926. 1908. Pisac široke kulture. 1911. 1955. Predavao zatim na Konzervatoriju i bio muziĉki kritiĉar napuljskog lista II Mattino (1932 —43) i rimskog lista // Tempo (od 1947). DJELA: teme s varijacijama za orkestar. sicizani). je stekao velikih zasluga za prouĉavanje i upoznavanje muziĉke prošlosti Napulja. 1955. Della Corteom). 1959. uveo je 1937 ameriĉki muziĉki pisac N. 1938. brojne kritike i ĉlanci. 1942 i Aladatne Bovary. New York 1937. sa A. Liedcr alter Gauncr za bas i orkestar. 1955. sonata za violinu i klavir. No on. La Mušica a Napoli dal' 500 a lulto U' 700 u djelu Storia di Napoli. Saladino. P. klavirski trio. usavršavao se u Centro di Avviamento Lirico festivala Aiaggio Musicale Fiorentino. 1959. Bach. 1934. Madridu i Berlinu. Tinctoris. 1955. Ettore (Hćctor). Liibecku. zbor i orkestar. filozofije umjetnosti i filozofije kulture. Brojne studije i ĉlanci u ĉasopisima i drugim publika cijama. Umjetniĉki je savjetnik kazališta San Carlo u Napulju. A. 1948. Becthovens IX. M. Aiila. Clemcns Krauss in Alunchen. Vom Wxnlen_und~$'escn des Kunstzvcrks. MGG. zatim vodio pjevaĉka društva u Frankfurtu na Majni i Offenbachu. G. Stravinskoga. sonata za violu solo. Španjolskoj. Porena. 1932 (II izd. Osim Đurkovića.: II". PANDIJATONIKA (od engl. Lineamenli disloria della mušica. 1944. La h'orza del destino i Rigoletto. 1948. Holandiji. 1918. akordiĉke oblike (-> Dijatonika. 1957. solo-pjesme. Njegove veoma uspjele lirske baritonske kreacije uvrstile su ga ubrzo u najistaknutije talijanske pjevaĉe njegove generacije. nokturno za orkestar. 1954 i za harfu. kod I. — DRAMSKA. 1952. Ono je bilo središte srpskog iredentizma. — Dopunio i izdao priruĉnik za instrumentaciju H. flautu i violu. F. Spoletu. 1962. 1897. 1913 —20 operni dirigent u Charlottenburgu. Aiusicisti dei tempi nuovi. S. Gernsheim). na Covent Gardenu u Londonu i Teatra Colon u Buenos Airesu. Gesualda di Venosa. D. — CRKVENA: rekvijem. koji je bio samouk. Ce. 1962. 24. M. Bandura. — IZDANJA I PRERADBE: djela F. -»■ Harmonija. Mainzu. naroĉito pod upravom horovode J. 1946. I upravo linearnost neoklasicistiĉke muzike. 1949. za violu. G. 1956. 1930. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. 28. X. isticao i na podruĉju estetike. Cimarose. 1911. Barceloni. 1953. Stabat Aiater za tenor. -> Neokla- PANNI. — SPISI: La Teoria tnusicale di G. 1961. M. Durantea. muziĉki kritiĉar i pisac (Ogershof. LIT. Debitirao 1948 u kazalištu San Carlo u Napulju. orkestar i orgulje. Slo nimskv i otada je usvojen u suvremenoj muziĉkoj terminologiji. 17. Oscar von Pander. 1951). trzalaĉki ţiĉani instrument. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. LIT. simfonijska pjesma Amleto. Koncerti: za klavir. L'Ottocento musicale italiano. Austriji (Beĉ i Salzburg). 1917. sa A. na lazi protuteţu u izrazitijoj i sloţenijoj ritmici i mnogo bogatijem linearnom kretanju. Le origini della scuola musicale napoletana. Engleskoj. uvertira. Uĉio u Firenci kod V. U Napulju uĉio kompoziciju na konze rvatoriju San Pietro a Maiella (C. srodan cistri. Studirao na Konzervatoriju u Milanu (M.: M. Verdi. 1969.). // Conservatorio di mušica di S. Cavallija. 1962. LIT. P. La Mušica a Napoli nel Settccento. 1952. metafizike. 1962). Halleu i Darmstadtu. — Balada za klavir. Mimodrame Capri. 31 LIT. Bollettino dell' Istituto di Studi Verdiani. 1947 ( I I izd. On je pri premio nekoliko znaĉajnih svetovnih i duhovnih programa koji su izvedeni na koncertima u Panĉevu i Beograd u kao i na turneji po Srbiji i Makedoniji. Parizu (Biennale). npr. Monteverdi nel quarto cenlenario della nascita (sa G. 1957. Najvaţnija muziĉka djela su mu oratorij Des Lebens Lied (na vlastiti tekst prema djelima stare njemaĉke lirike) i Symphonie des Franenlebens. 1927. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. Guido Pannain. Kielu. U Arte della fuga di G. Origine c sviluppo dell' arte pianistica in llalia dal 1500 al 1700 circa. Mcdiocvo latino. 1910 i Bizanzio. Pietro a Maiella. Izraz p. 31. Cesto gostovao na Aietropolitanu u New Yorku i u opernim kućama u Parizu. III 1883 — Miinchen. 1926 (nova verzija 1940). Muziku studirao u Miinchenu (J. gudaĉki kvar tet i klavir. 1954. solo-pjesme. 1964. X. Horejšek. 1915. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. — VOKALNA: oratorij Des Lebens Lied za sole. 1962. klavirski trio. M. 1932.: AL Tornandl. PANDURA -> Tanbur PANERAI. L' Opera e le opere. Alonteverdija i dr. Petrassi. smjelih misli i zapaţanja.: A\ Slonimsky. 1962. talijanski kompozitor i dirigent (Rim. 1924. Vila di un artista. španjolski prijevod 1950—56). 1936 (IV izd. LIT. a zatim nastupao u velikim talijanskim kazalištima te u Francuskoj. talijanski pjevaĉ. A Ovakav harmonijski postupak nuţno ukida funkcionalne odnose i harmonijsku dinamiku svojstvenu dijatonskim oblicima klasiĉnoga harmonijskog shvaćanja. Goethekantate. nego što ga je imala općenito muzika klasike. tako i onda kad je — posle njena ra zvojaĉenja (1873) — pripojeno maĊarskom Provincijalu. ugoĊenih: XG C D G c e a ili CDGcfad 1 . 17. 1912. 1952. Della Corteom). zbor i orkestar. 1969. Ferroni). DJ ELA. Ferrara. Music Since 1900. ORKESTRALNA: koncert za balalajku. Giuseppe Verdi. — Klavirske kompozicije. s druge strane. Louis) i na Muziĉkoj akademiji u Berlinu (E. 1910. Richard Wagner. F. XI 1967). 1968. simfonijski stavak Fontane d'oltremare. 1935. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 1838—1938. Rovanu i dr. L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Napoli. Deutsch) i dirigiranje (F. Guido. 1927. Serghei Prokofiev. — Isti. 2 za violinu. New York 1947. a od 1957 u Marburgu. osim kompozicije i dirigiranjj. PANDER. 1922 (VIII izd. Kao umjetnik je mnogostran te se. Vinccnzo Bellini (sa A. MGG. klavirski trio. Marcello. 1964. Schmid.: K. New Yorku. dirigent. 1938— 54. Barblanom i C. 1939— Simfonijska pjesma El Rey y la foresta za sole. individualnog je zika i stila. imao je kruškoliki korpus nalik na mandolinu i 5—7 dvostrukih ţica basovskog registra. 1935. J. 1967. engl. C. Pored rada na -negovanju i širenju srpske vokalne muziĉke umetnosti društvo je razvijalo svoju delatnost i na nacionalno -politiĉkom polju. Psalam LI za sopran. Jenko. suita B-A-C-H za klavir 4ruĉno. zbor i orkestar. 1948. 1942. Belgiji i Ju goslaviji. talijanski muzikolog i kompozitor (Napulj. njemaĉki kompozitor. 1952. Berlioza Grande trattato di istrutncji-iazionc e d'orehestrazione moderna (3 sv. — Misterij AIaya. 2 suite za mali orkestar.. Alusica e musicisti in Napoli ncl secolo XIX. 1949. Bandur. — Alcdio siglo de vida musical (autobiografija). 1938. Sinfonia da camera za gudaĉki sekstet. God. Zentner. X 1924 —). Intermczzo za violonĉelo i orkestar. Symphonic. 12. sonata za violonĉelo i klavir. Oscar von. od 1927 prvi muziĉki kritiĉar i urednik lista Miinchener Neueste Nachrichten u Miinchenu. VIII 1875 — Milano. de Nardis) i studirao i na Univerzitetu. V. 1930 i 1960. Scarlattija. a 1667 još se nalazi u sastavu berlinske Dvorske kapele. Paisiella. 1960. 1912. Paklen. nokturno za alt. — VOKALNA: Paolo Uccello za glas. preludij z a gudaĉe. . 1924. solopjesme. bariton (Campi Bisen zio kod Firence. Upotrebljavao se za izvoĊenje generalbasa u XVI i XVII st. Frazzija i u Milanu kod G. Lţiĉar. Opere: // Fidanzalo del mare. zbor i orkestar. On je i autor vrijednih eseja o nizu istaknutih suvremenih evropskih kompozitora. Panĉevo 1938. X. Od 1965 sudjelovao kao kompozitor i dirigent na meĊunarodnim festivalima u Veneciji. Saggi ivagneriani. J. 1936. Tess. Palermu. 1956. A. Caselle i dr.1945. -*■ Harmonijske funkcije. kao što se nalazi u neoklas icistiĉkoj muzici oko 1925 i kasnije. 1917. Symphonie des Frauenlebens za alt. pandiatonicism). P. 1913.

a zatim u Londonu. Schre PANOVA FRULA. TravTojjLijjLO? glumac pokretima). Patience za glasove i instrumente. Pantaleon's Pantalon: an 18. Instrument je svoje generacije. Bartok je tako naslovio svoj balet Cudt cijevi su na donjem kraju obiĉno zatvorene a puše se u njih naj . Izvodi se obiĉno uz pratnju muzike i katkad DJELA: Illust reret Musikhistorie. — Truscott. PANTALEON (franc. usavršavao jedan sviraĉ (Bolivija. Od 1904 nastavnica na Puĉkom u scenska vrsta u kojoj se glumac (ili glumci) izraţavaju nijemom verzitetu. London 1949. 1904.— K. Dechiffrage za jedan ili više vlastito pantomimiĉarsko kazalište (1816). Behm Musiken og musiklivet i Danmark for anno 1800. rapsodija.: E. Koch-Griineberg). 1959. trionfi i si. ske muzike koji odgovaraju samom dramskom sadrţaju pan Hof. 1961. \\'idand \\"agner. — A. kamen). 1958. 1969. dramatsku plesnu pantomimu odnosno pantomimi balet. Kolysankc se udaralo sa dva batića. 1965. zatim u Francuskoj i drugdje. 1964. I. poĉev od 1700. a bez govora. — Balet Cain und Abcl. 1947. Knappertsbusck. walki podziemnej. Etnpedoklcs Lics za bariton i orkestar. Svojim za ono doba neuobiĉajenim vir. — 1 streita koji je prireĊivao koncerte širom Evrope. H. 1934. Przegla. U engles PAN'OVA FRULA. K'ilson. neke je kasnije rekonstruirao. Sinf. Walter. antaras. Taj se oblik ubraja u preteĉe oper baleta. Uber cinige Panpfeifen aus Nordwest-BraGradski orkestar u Birminghamu. A. Musiken og musiklh se pribli ţava baletu. IX 1913 — Miinchen. 1964 i Oberon (Weber). Osim toga se u doba renesanse (poĉev od X st. se javlja ponegdje i studirao kod K. — Krig Ktvintowy. I. ponajprije u Engleskoj gdje izgraĊuju glasoviti pantomimiĉari John Weaver.rustica elegica. Veni Crcalor za 7 izvodilaca. Simon. Linlev i dr. dok Samv Molcho daje prednost dramatiĉn 12.. Prošireni oblik i d instrumenata. Barrault i za komorni ansambl. za XIV dao ime instrumentu. 1966. vulgarizira i zbog sablaţnji scena potpada pod zabrane crkve. harfu i timpane. Die Weltkunst der Pantomime. Infantin (1908). Journa l of the Polvnesian Societv. pa i akrobatskim po. a od 1907 profesor za historiju muzike na Konzer igrom. Bine Bilderbiographic. poset Pilad. Richard VC'agner. Pantomime. ML. Peić piešni ludowych za djeĉaĉki zbor i duhaĉki sastav. —J. Agremcnt za gudaĉe. 1969. Th. pantalon). M. sa . rigent i od 1946 direktor Krakovske filharmonije. Ihcring. Po ţicama 1942 (rev. Gauberta u Parizu. PANUM. 1966. Parmirne. a katkad i kao sastav kod Ph. 1957 i Sinfonia sacra. 1953. Obrtanjem instru. Marceau. F. uništena 1944. u antiĉkoj Grĉkoj 1964).: E. detalj. 1950 (rev. 1968. tako da poslije 520 išĉezava 1 samostalni oblik. A' Italiji (firlinfoeu. u teţnji za reformom dv skog baleta. Hindemith (Cardillac. menta moglo se po volji svirati na crijevnim ţicama što su proiz. Renata Tcbaldi. napetih s gornje i s donje strane rezonatora. ]< Piesni zvukovnim efektima. 1966). zatim se nastanio u Londo silien. Tempo. duhaĉki kvintet.: 5. G.) razvija na dvorovima u Italiji i Francuskoj p. Panpipes in Polvnesia. najvišu umjetniĉku razinu J. Buck. Miinchen 1960. — VOKALNA: Symfonia pokoju za zb 1951. išĉezava iz prakse. perta u Berlinu (1886—87). kretnjama tijela. — J. 1951) i P. — Preradio opere: U novije doba pantomimiĉke scene unose u svoja djela La Cenerentola i La Scala di sela (Rossini). huayra-puhura itd. A. Die Wortlose Spra srednjega vijeka. Usporedo. Kobenhavn. MQ. 1947 (rev. zaslugom Heben. poljski kompozitor i dirigent (V varira u rasporedu i broju cijevi (obiĉno . ne odriĉe se novih izraţajnih sred. 1963. 1959. Panova frula poznata je od davnine LIT. f. Sinf. Andrzej. 1962. mimikom. X. pantomimu posvećenu društvenoj kritici. Nokturno. — J. Lissa. Sikorskog na Konzervatoriju u Varšavi i 1 kao dvojni instrument tj.toriju u Kebenhavnu. Hortense. 1967. rjeĊe preko piska. 1949. oko pantomimi veliku ulogu dobiva muzika koju komponiraju i v znaĉajni majstori. 1937. The Story of Pantomime. / Commcdianti (Mayr). kada je kao samostalnu scensku vrstu njeguju. Arne. ORKESTRALNA. Panama. Staropolska suita za gudaĉki orkestar. Che cosa appariraf gaĉiji sadrţaj dali su pantomimi E. se razvila u okviru antiĉkog grĉkog teatra. — M. Muziĉka pratnja obi< lišta studirao u Munchenu. Od 1954 u Engleskoj. 1964: Richard Strauss. svojoj baletnoj kompoziciji Der Oeburtstag stoji se od niza slijepljenih ili svezanih cijevi. 1956. Iako nastoji da njegova muz dcr. Dibdin.d Kulturalnv. Klavier). orkestar.je dao naslov p. Apres lout za gudaĉki trio i orkestar. danski muzikolog (Kiel.4—12) i u materijalu šava. Ać. Batilus i drugi. bronca. 19 poljskih pjesama i plesova Polonia. u Kini p'ai hsiao. -> Giraffen-MGG. a procvat doţivljuje u Rimu u Augustovo i Car: doba. L. Suite polska za sopran i klavir.: R. njemaĉki muziĉki publicist (Chemnitz. U Evropi je poznata od Marceau i M. bude pristupaĉna slušaocu. Jacot. ali u pantomimi plesni pokreti nisu vezani . 1966. 1961 i 1965. Schnei1944. — Z. elementi pantomime i dalje ţivs okvirima srednjovjekovnih misterija. John Rici Joseph Grimaldi. von Hornbostel. T PANTOMIMA (od grĉ. Po njemu je Luj virski trio. I. 1963. bambus. \\'agner. I94r. napisao W.29 lonian Triplych za gudaĉe. The Pipes of Pan. Dic hundert sehonsten Konzcrte. Zurich 1961. Poslije 1750 flautu i gudaĉe. Muziku i povijest kaza. Andrzej Panufnik. plesnim. imao dvostruku rezonantnu ploĉu i 185 crijevnih i metalnih ţica za dvostruki gudaĉki orkestar i 2 duhaĉka instrumenta.32 PANNI — PANUM na koreografske sheme nego su ovisni samo o dramskcm sadrţi P. E. Ch. komiĉan ili parodistiĉki naĉin glumac predstavlja s maskom na licu uz pratnju zbora i inst mentalnog sastava. ţenja i djelatnosti. IV 1933). Grada PANUFNIK. 1. J. Ravel (Daphnis et Chloe\ 1912). postavljajući teţište na prikazivanj e ljudskih raspe PANOFSKY. H. Epilaph for the Viclims of Katyn. Koncert gol. gotovo u svim zemljama. kretima. 1947. Od 1947 nastupa kao dirig Papagenov instrument. 1956. Th. BerPanufnikove ranije kompozicije uništene su za Varšavskog ustai lin 1910. par od dvije panove frule koje svira F. 14. 1969. u djelu Zwei Jahre unter den Indianern II (Th. 1963. D> rontador. — P. 1929. 1968. IX 1914 —). J. ponira izriĉito za jednu odreĊenu pantomimu. Kasnije se p. Ĉetiri simfonije: I. Weingartnera na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. New York 1901 ( I I i raširena u razliĉitim zemljama i kulturama. G. Arpegc za harfu i 3 udaFrancuskoj. 1966. puĉkih igroka maskerata talijanske komedije delV arle. drvo. 1955) i 1952. VI scena. DJELA. ĉešće izravno. 1968.Centurv Musical Fashion. Ko.und Nationalthcatcr. Opseg je obuhvaćao 5 do 5 1/2 oktava. Andrzej Panuf na kojima su batići o ţice udarali odozgo (kao npr. Ja) P. Koncert za klavir".(Concerto in modo anlico) za trublju. Protest in dcr Opcr. Soubeyran. 1966. H. AFMF. 1947 i dr. Tada se u pantomimi prikazuju teme grĉke mitologije na tragiĉan. J. Burma). metalnima. Pantomime. 1952). 1961. fregamusoni) i u Rumunjskoj (naiu).400 god. Historiju muzike uĉila kod W. 1895 ( I I sv. javlja se otpri] od <-. Situla iz Vaĉa. suita gudaĉk ih instrumenata i 2 harfe. Andrzej Panufnik. III 1967). podiţe raljke. 1950. Noverre stvara. posebice u pogledu dinamiĉkih promjena. 1957—58 vo LIT. Hommagc a Chopin za glas i klavir. G. a B. MeĊutim.predoĉivanju psihiĉkih stanja i konflikata. 1955). Deburau koji je otvorio u Par 1965. Fox Strangways. Honegger {Suite arehaic. 2 uver vodile njeţniji zvuk ili na zvukovno oštrijim. III 1856 LIT. Jarocinski. DJELA (izbor): koncert za gudaĉe i klavir. 1963. kratko vrije Mozart je u operi »Die Zauberflote« upotrijebio panovu frulu kao direktor Varšavske filharmonije. kao narodni instrument odrţala se do danas u Velber 1963. je ušao u modu u prvoj polovini XVIII st. Broadbent. 1953. 1960. Ali ĉešće se pr zima koja poznatija kompozicija il i odlomci operne ili simfoi DJELA: Auch du verstehst Musik. titur eines Lcbens. 1968. Hanks. Muziĉki pisac u Berlinu i od 1946 potertava ili komentira pantomimiĉku glumu i ponekad se kc muziĉki kritiĉar dnevnika Siiddeutsche Zeitimg u Munchenu. razliĉite duljine. Prclcxlc za orkestar. Lausanne 1963. je dao poticaj izgraĊivanju modern og klavira. 1949 (vei za p. Sin graditelja violina Tomasza Panufni (trstika. London 1957. starodr evni duhaĉki instrument. — i H. Das provokativc A^usiktheater der 2oen Jahre. 1966.mandarin (1919). 24. P. Od 1945 od više instrumenata razliĉitih dimenzija (Polinezija). mirakula. D'ailleurs za gudaĉki kvartet. gudaĉe. Decroux. U XVIII st. 1951. K. A Historv of Pantomime. W. Bemerkungen uber sudamerikanisehe Panpfeifen. engleske drame (t dumb show scene). u Juţnoj Americi Mirne. povećani -> cimbal što va te ide meĊu n aprednije i najdarovitije poljske kompozit ga je oko 1697 konstruirao Pantaleon Hebenstreit. alegoriĉl sadrţaja s muzikom i to unutar dvorskih predstava kao što intermediji. Doti Carlos (Verdi). 1963. 26. 1958. ali naziv se i kasnije upotrebljavao za klavire LIT.Lar nazivali su je sirinx (cuptv^). dolazi do procvata posebn autonomnog oblika pantomime. — A. A.

ĉas opet povuku maštu daleko medu narod koji obitava u šturim i kamenim vrletima. a na opernoj po zornici debitirao 1899 u Parizu kao Arnold (Rossini. Hermanna. Giuseppe Paolucci. rasporeĊena je u 7 stavaka. preko lirskog raspoloţenja polifono tretirane »Elegije«. II. Behrendom i O. U poslijeratnom razdoblju P. V 1726 — Assisi. u nizu evropskih drţava i zemalja Prednjeg Istoka.Ĉlanci i studije {Harfe und Lyra im alten Nordeuropa. Muzika arhaiĉkog prizvuka. se u prvom razdoblju zanosio virtuoznim tretiranjem muziĉkih izraţajnih sredstava. IV. koju je vodio P. PAP. od 1952 profesor na Konzervatoriju. Oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta za soliste i muški zbor a cappella temelji se na dalmatinskom. 1924—26 (sa W. vanjskom dekorativnošću i optimistiĉkom ve drinom. suita za violinu i gudaĉe. Dobronić). IV 1776). Na briljantni »Capriccio« koji u srednjem dijelu odaje narodni prizvuk nadovezuje se najprije »Intermezzo« s dijalogom flaute i soprana. Mischiali. 1918. je lako našao i srednji put. 1947. franjevac. u Španjolskoj. Langelegcn som dansk Folkeinstrument. 1940 i 1951. LIT. kada se njegova muzika sadrţajno obogatila. jarkim kombinacijama zvukova. 24. usavršavao se kod F. uz to je bio stalni gost kazališta Komedija u Zagrebu i Kairske opere. izbjegavajući svaki drugi program. 16. Povukavši se s operne pozornice djelovao j e kao pjevaĉki pedagog u rodnom gradu. 25. Boris. i to meĊu prvim hrvatskim kompozitorima. Yannis A. Uĉio kod Padre Martinija u Bologni. Studirao pjevanje na Pariškom konzervatoriju (Hettich). prihvaća te kovine baroknog koncertantnog stila. Simfonijska pjesma Molitve duše. I 1910 —). PAOLUCCI. 1908. 1905 —06). Zagrebu (1959—68) i Splitu (1968—74). U svojim kompozicijama (zbirka Preces 8 v. MGG. francuski pjevaĉ. Ponesen mladenaĉkim temperamentom. mješoviti zbor i orkestar temelji se na fragmentima crkvenoslavenskog liturgiĉnog teksta. oratorija i opere. 1902 proputovao je s opernom druţinom. on je rano. Predavao na Juilliard School oj Music u New Yorku. LI. Zagrebaĉke opere (1940—45) i Simfonijskog orkestra Radio-stanice (1942—45). 2 sonate za violinu i klavir. Dugan. LIT. D. lllustreret Musiklcxikon. a zatim barokna fuga. Od 1951 u Beogradu koncertni majstor Simfonijskog orkestra Radio-televizije i Beogradske filharmonije te profesor Muziĉke akademije. 1951. Kao umjetnik ĉiji se stvaralaĉki proces odvija spontano. Uz kompoziciju i dirigiranje bavio se muziĉkom publicistikom i kritikom. je oblikovao samo muziĉku supstancu. DJELA ORKESTRALNA. puĉkom pjevanju. 1959. kapelnik u crkvi 5. 1946. SAD i Kanadu. PAPANDOPULO. Opernu karijeru zapoĉetu u Italiji. Kantata Slavoslovije za soliste. Haydn. od 1938 ponovno u Zagrebu d irigent Kola (1938—46). od malih vokalnih oblika preko komornih i instrumentalnih djela do B. mise. ispoljio afinitet prema baroknoj motoriĉnosti i znaĉajkama neoklasiĉnog muziĉkog stila. polifoniĉkom igrom tonova. klavir i gudaĉe. SBIMG. Sin pjevaĉice Maje Strozzi. gitaru i violinu. Objavio je teoretsko djelo Arte pratica di contrappunto dimostrata con esempi di vari autori e con osservazioni (3 sv. Sve to nije ga. talijanski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Siena. je slijedio ĉas jedan.): I> 19*5. Poseţući za karakteristiĉnim motivima P. 1935—38 u Splitu dirigent muziĉkog društva Zvonimir i profesor na Gradskoj muziĉkoj školi. Pagliacci (Leoncavallo). — Kompozicije za klavir. PAPAIONNOU. vedroj muzici naglašena ritma i bujnog kolorita. Mascagni. II izd. himne) P. Poslije OsloboĊenja na Rijeci direktor Opere (1946 —48 i 1953 — 59). 1765—72) s muziĉkim primjerima razliĉitih autora XVI—XVIII st. Af Musikhistoriens Billedbog. U kantati Stojanka. Franje u Assisiju. 1906. zamjetljiva je razlika u njegovim ostvarenjima do Drugoga svjetskog rata i poslije. se dotakao svih muziĉkih vrsta. 6 Lefons de ehant. Charles. te pojedina djela i nadalje izgraĊuje na temelju ĉiste muziĉke supstance. na engleskom u 1 sv. 1936 i 1946. ali nema niĉeg zajedniĉkog s vjerskim obredom. 2 koncerta za klavir.: O. a na vokalnom oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta i kantata Slavoslovije. 1962. 6. I . 1945 i dr. Middelalderen Strengeinstrumenter og dares Forlbbere i Old Tiden (3 sv. tenor (San Juan. ĉas drugi pravac i s te se strane njegov umjetniĉki razvoj teško moţe vremenski omeĊiti. Bersa. Fock).. Lhotka. 1962 i V. sintetizirajući utjecaje suvremene evropske mu zike s karakteristiĉnim ritmiĉko-melodiĉkim elementima našega narodnog melosa'. 1939). Aida i Falstaff (Verdi). a dirigiranje 1925—28 na Novom beĉkom konzervatoriju (D. Dugo godina vodio je Gudaĉki kvartet Radio -Beograda. 1916.. violinu i klavir sastoji se od 5 kraćih kontrastnih stavaka izrazito virtuozna obiljeţja. 1931 (bogato ilustrirano. P. 1945. kao majstor kompozicijske tehnike i instrumentacije. izvanredan vokalni slog u metriĉki gotovo slobodnom stilu djeluje veoma sugestivno. IX 1946). 1964. Portugalu i dr. P. 25. koncipirao i Simfonijetu za gudaĉki orkestar u 3 stavka.. Lauri-Volpi. 9. klarinet. P. Medu djelima iz prvoga Papandopulovog stvaralaĉkog raz doblja vrhunski domet na instrumentalnom podruĉju oznaĉuju Concerto da camera i Simfonijeta. Uĉenik K. Honeggera u Parizu. The Stringed Instruments od the Middle Ages . opaljen i oprţen od juţnjaĉkog sunca. da bi kompozicija svoj vrhunac dostigla u »Finalu«. lako i neusiljeno. 1953. moteti. Objavio je: V Art de ehanter (1945). portorikanski pjevaĉ. unatoĉ tome što je oratorij bez instrumentalne pratnje. prijeĉilo da u to doba napiše i stranice koje svojom ozbiljnošću i humanošću duboko zadiru u svijest. Nastavnik u Ateni. Od gotovo razuzdane zanosnosti muziciranja u »Intradi«. Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji.PANUM PAPANDOPULO 33 Danmark efter anno 1800. doĉarava ugoĊaj seoske lirike. Ĉetvrti je stavak »Pastorella« u kojoj P. — Zborovi. Voci parallele. pa j e u muziku unio i dosta plesnih elemenata koji tom djelu daju specifiĉno obiljeţje. nije sasvim odbacio ranija obiljeţja. II 1906—). fantazija za flautu. a nekoliko godina kasnije zablistao je na milanskoj Scali u ulogama Samsona (Saint-Saens. 1950. kroz koju mjestimice pro bija pritajena dramatika.. Umjetniku kao da je pred oĉima lebdjelo sjećanje na stare ritualne obiĉaje. kompozitor i dirigent (Honnef am Rhein. violinist (Zagreb. V Amour de ehanter (1957). III. simfonijska legenda Vassilis Arvanitis. koncipirana dijatonski uz primjenu polifonije. kompoziciju studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. A. Laspopouloua (klavir) u Ateni. grĉki kompozitor (Kavala. 1908 proslavio se na Teatru Colon u Buenos Airesu kao Manrico (Verdi. Debitirao u kazalištu Opera-cbmique 1919. Kalomorisa (kompozicija) i M. Veoma su zanimljiva njegova pisma Padre Martiniju (saĉuvana 143 autografna pisma. Koncertirao u svim većim gradovima Jugoslavije. Ljudevit. Iako se već na samom poĉetku izjasnio kao pristalica nacionalnog muziĉkog smjera. duhaĉki trio. kao što ni u drugom razdoblju. gudaĉki trio.. na kojem je podruĉju stvorio nekoliko djela antologijske vrijednosti. PAOLI. Pa ipak. od 1970 koncertni je majstor Opere i Filharmonije u Sarajevu. solo-pjesme. je uspio da ih individualno obradi i spretno upotrijebi za oblikovanje epsko-dramatiĉnog djela velikih dimenzija. Giuseppe. Od 1951 profesor je Konzervatorija u Parizu. kvartet za flautu. 1962. F. Muziĉki melizmi podsjećaju — kako upozoruje sam umjetnik — »ĉas na ĉisto psalmodijsko liturgijsko pjevanje. Carmen (Bizet). 1767. djela koja istodobno ukazuju na oba izvora umjetnikove inspiracije. Milano 1955. Antonio (pravo ime Ermogene Imleghi Bascaran). gudaĉki kvartet. 1928 i III. meĊutim. VIII 1923 —).. Nastupao ĉesto kao koncertni pjevaĉ u Evropi i Americi. No. B.: Pet simfonija: I. Concerto da camera za sopran (bez teksta). X. U neoklasiĉnom je stilu P. Simfonijeta nije zasnovana na izvanmuziĉkom sadrţaju. Hugenoti i Afrikanka (Meverbeer) i Samson i Dalila.: G. Samson i Dalila) i Vasca (Meverbeer. a vjeĉito u oskudici i teškim briga ma«. Riadisa u Solunu i A. Sfakianatisa i M. 1954. — KOMORNA: Vi'inter Fantasy za 5 instrumenata. bariton (Ţeneva. No. Pl. Vilim Teli). Vocalises d' etude te teĉaj interpretacije 50 Melodies franfaises (na francuskom i engleskom). reprezentativno djelo jugoslavenske muziĉke literature. 1947. 7 duhaĉkih instrumenata. 1870 — 14. izgraĊena na grotesknoj temi. Stalni je ĉlan Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. 1757—76). sada prevladavaju sadrţaji inspirirani dogaĊajima iz nedavne prošlosti i sadašnjosti jugoslaven skih naroda mimo koje pravi umjetnik ne moţe ravnodušno proći. P. Sandvikom. 1940). nastavio je u inozemstvu. P. zatim u Perugi i Senigalliji. Zatureckog. M. Nocturno. Andrea Chenier (Giordano). Svoje najveće kreacije ostvario je u operama Otelio. God. Iris i Guglielmo RatcliJ (Mascagni). og Beethovcn. Njegova III simfonija nagraĊena je 1953 na Natjecanju kraljice Elizabete u Bruxel lesu. 1963. Srednju muziĉku školu završio u Subotici kod J. Studij pjevanja završio u Italiji. PANZĆRA. 1962. psalmi. je posebnu paţnju posvetio vokalno-instrumentalnom obliku kantate. Mozart. U svom bogatom stvaralaštvu koje broji gotovo 300 radova. usavršavao se kod Yvonne Astruc u Parizu. II 1896—). Trubadur). Afrikanka) i tako redom u srednjoj i juţnoj Americi. a od 1772 do smrti u bazilici sv. pa sve do virtuoznog finala (»Perpetuum mobile«). PAPANDOPULO simfonije. zatim operni dirigent u Sarajevu (1948—53). U Art vocal (1959). a Muziĉku akademiju u Budimpešti kod E. 1928 —34 dirigent pjevaĉkog društva Kolo i 1931—34 Društvenog orkestra HGZ u Zagrebu.

1951 (Zagreb. majka Kneţopoljka (S. 17. u kojima P. Muzika proţeta istarskim narodnim melosom izvrsno doĉarava atmosferu sredine u kojoj se suprot stavljaju puĉki i feudalni elementi. Za svoj nadasve vrijedan umjetniĉki ] dobio je »Nagradu Vladimir Nazor« za ţivotno djelo. 1966). stavak dijaboliĉkog karaktera koji ide u najbriljantnije klavirske minijature u jugoslavenskoj muzici. 79. III 1951 Intermezzo. P. Iako je P. verziji Preludium op. Muzika za dokumentarne filmove i dr. Koncertantna muzika za flautu . 37. Autor pet opera. Djeĉji muzit igrokazi: Ţivotinjsko pirovanje op. gudaĉe i udaraljke. Donna Dian< Ameriĉka tragedija (Th. St janka. 1951. sekstet za 2 vio line. Simfonijska slika Previranje op. 24 i I I . 1971. Fantazija. 1969 (Zagi 22. Djelo se temelji na stihovima S. osobito makedonskih. Obno simfonijski pokret. Ahilova baština (M. 8. X 1952). Sveĉana op. 23. osobito u vezi s problematikom iz hrvat muziĉke kulture. 1966 (Rijeka. Pravda (Beogra Novo doba (Split) i dr. Vaţno mjesto u Papandopulovu stvaralaštvu zauzima orkestralna muzika koju je u novije vrijeme obogatio s nekoliko vrijednih ostvarenja. Suite iz bal i opera. U oluji. Arko). premijt Zagreb. 1956. izbjegavao folklorne muziĉke motive. r (Zagreb. 1950. projekciju prošlosti kroz sadašnjost. Tr janke (Euripid-Werfel-Strozzi). 1969 ( greb. 1940. Capriccio za violinu solo i ja -kvartet. 27. kada u pobjedniĉkom maršu nastupa vojska -osvetnik. V 1967. P. V 1956). Elegija za fagot i klavir. ic (u 1. 3. a bavi se i n ziĉkom publicistikom. Nazorovi stihovi o drugu Titu. X 1970). 5. No. Filmska muzika: Lisinski. Divertimento. 1938 (! greb. 1942. 1951. kao i u obradama narodnih napjeva za voka i vokalno-instrumentalne sastave. 3. PapandopuL mnogostranost oĉituje se podjednako na podruĉju komorm vokalne muzike. je posvetio 25. XI 195c Ustanici (H. 28. Partita op. nije išao za oponašanjem sta uzora. Komad za klarinet solo i ostalo društvo. 1 (Zagreb. XI 1965). 1971. —KL AVI SKA : 2 sonate. Vlak broj . I I I 1963). 4. uzoran primjer njegova iţivljavanja u elementima zvuka i ritma. 70 za orgulje). Poema o Neretvi. III. XI 1974). 12. Varijacije i fuga na popularnu hrvatsku boţii pjesmu op. na konkretnom primjeru pokazao kako svaka organizacija tonskog materijala u sluţbi pravog umjetnika nije drugo do sredstvo komuniciranja. Za viol: i klavir: suita op. 3 stavka za harfu. Doktor Atom. Nušiću). 1950 (Sarajevo. dnevnicima Novosti (Zagreb). Mala suita op. Mozaik za gudaĉki i jazz kvartet. narodne igre i dr. 6. 1965. MeĊutim. 13. Ostvarujući baroknu monumentalnost u prvom redu z kovnim sredstvima. 1967 (Beĉ. 1956 (Zagreb. Aranicki prema B. Concerto da camera za sopran (bez teksta). Marulova pisan (Judita staroga Splita). 1972 (Opai 11. 1955 (Rijeka. rasprave i muziĉke kritike objavlji1 je u ĉasopisu Zvuk. Stojan Mutikaša. 1$. II 1966). op. kontrabas i klavir. je napisao cijeli niz scenskih i filmskih muzika. jug. Izdaja kod Novarre (C. 26. Beatrice Cenci. klarinet i fagot. 1934 — 35 (Zagreb. Tri studije. fumna proţeta optimizmom i vjerom u budućnost. Koncerti: 3 za ] vir. VI 194. u kojima je P. 5 preludija. 1950 (Sarajevo i Zagreb. od kc se mnoga susreću u obliku orkestralnih suita. op. 36. 1945. V 1961). 70 (u no verziji Praeludium za orkestar. jedno od svojih posljednjih djela (1974). P. što je muzici podalo i umjetniĉki kvalitet. simfonijski pokret. Rona. 1971 (Zagreb. Legende o drugu Ti majka Kneţopoljka na stihove iz istoimene poeme S. ali muzika nema niĉeg zajedniĉkog s ilustracijom u smislu programnosti. 45. meĊutim. Nazora. V 1953). 2 duhaĉka kvinteta (II. 195c i V. 20. 1974. Introduzic arioso e danza za violonĉelo i klavir op. 5 studija za 2 violine. Bala. 1948. Posebno mjesto u hrvatskoj muzici zauzima Papandopulov Koncert za timpane koji je prava riznica izraţajnih mogućnosti tog rijetko solisticki korištenog instrumenta. Rabadan). Za gudaĉki orkestar: Simfonijeta op. 1. varijacije na 2 dodekafonske teme. Pjesma rada (tel B. 52 za 2 klavira. 19. 1972. op. pri ĉemu se nije ustruĉavao da veoma od vornu i krupnu ulogu dodijeli (ponovno) timpanima. Kantate: Veće mladosti (puĉka poezija) op. je u Legendama o drugu Titu posegao za poezijom V. se ĉesto povjerava klaviru kao instrumentu izrazito virtuozna obiljeţja. 1957 (koncert izvedba Zagreb. ORKESTRALNA. 1969. 11. 1) za drvene haĉke instrumente i udaraljke. Dreiser) i dr. Contradanza op. Muzika za f 1947. Hommage d Bach. Od njegovih ranijih klavirskih djela osobitu su popularnost stekli Contradanza na graciozan plesni napjev iz Dubrovnika i Scherzo fantastico. Mala suita za obou. Bo_ kontrasti. 1974. Rad op. Mean). 19* Plesna suita za klavir 4. VIII 193 Concertino za trublju. obljetnici Dubrovaĉkih ljetnih igara. vaţnim izvori njegove stvaralaĉke inspiracije. 3. Melodrame: melodrame op. on je izvrsno oţivio specifiĉnu boju podneblja i sredine u kojoj još i danas cvjeta »bijeli kameni Grad«. Pop-kon. Kroz naše selo. I 1970). Umišljeni bolesnik (Moliere). 1958. 1963. V 1946). on je u ovoj partituri upotrije ritmiĉke kombinacije tipiĉne za jazz. 15. 79 a. Ţetva.. 1960 i dr. ĉiji stihovi decenijima nadahnjuju muziĉare. IV 1972). ŠoljaĈić). Groteska za tul klavir i udaraljke. I 1930). II. Baleti: Zlato op. Scherzo fi tastico op. 1926. ţenski zbor (bez teksta). Sudac Zalatneji (Calderon). Kulenovića. a od novijih Osam studija. varijacije na dva dodekafonska redoslijeda. 1972. Osim toga on nastupa kao klavirski pratilac. Gavella) i 4 melodrame (stihovi D. 14 (Karlovy Vary. Iskrenošću i nepo srednošću osobito se istiĉe velika gradacija pred završetkom. viol i 7 duhaĉkih instrumenata. 2). Kaleidoskop 74. V 1955). (Obnova). 1925. Fajdetića) inspirirana je dvjema slikama Vincenta iz Kastva. — VOKALN. Crvt cipelice op. 1968. Hasanaginica (M. već je sretnom sintezom tradicionalnih i suvremenih muziĉkih izraţajnih sredstava pronašao vlastiti put ko ji mu je omogućio da u toj kantati natkrili svoje ranije vrhunce. 1945. . Impresije sa ladanja. DJELA. Hommage a Bach (na temu B-A-C-H) r< tivno je kratko djelo. 1973. Kameni svat. fault. nastale u jeku narodnooslobodilaĉke borbe. 3. Bakonja fra Brne. simbolu pobjede i slobode. 27. X 1969). si ĉani muziĉki prikaz (V. izgraĊenom na izvornom makedon skom narodnom napjevu. Amfitrion. 1948 (Sarajevo. 25. za razliku od ritmi folklornog podrijetla. 1950 (Zagreb. Peĉić). 10. 78. IX 1938). Podjednako je snaţan i sam finale. za violinu. X 1967). za 2 klavira. 195$ Dţentlmen i lopov (libreto A. 29. 7. 1974 (Opatija. 13. u. 1933. XI 1972). 89 za klavir i mali bubani. III 191 za fagot i gudaĉki orkestar. 1956. 1928. 1964. — Preludium za orgulje op. Strunck). kvintet za klarinet i gude kvartet op. 90. 72 i Košulja sretnog ĉovjeka. Adem-beg (S. Ćorović). Contradanza za klavir. 1943 (Zagreb. op. 1974. 1953 (Zagreb. Izmjenjujući kontrastne ugoĊaje on je vješto u kompoziciji do ĉarao apstraktne boje i još nestvarnije odraze. 19 sonata za violu i klavir. Dvije kompozicije. Kulenović). nego dirigente ĉije kreacije dobivaju visoke ocjene u zemlji i u inoze stvu. Pet gudaĉkih kvarteta: I. 1970. 68. 1953. 18. 1970 (Split. Milijuni na otok Pustolov pred vratima i dr. dvanaest baleta i drugih muziĉko -scens djela. fantastiĉna opera (P. 1964. 1934. 1963. za kontrabas i gudaĉki orkestar. 2 preludija op. U poĉetku bijaše ritam. 1929 (Zagreb. komiĉna opera (M. 1955 i Pintarichiana. Grand Hotel (Menschen im Hotel). 1945. 1940). 10 i 1952. 1962 (Zagi 21. violinu i klavir. Od 3 Papandopulova koncerta za klavir najveću paţnju privlaĉi drugi. V I9f Vrzino kolo. Ta je apoteoza ujedno i jedan od najljepših odlomaka u dotadanjem Papandopulovu muziĉkom stvaralaštvu. on je posti: efektno osvjeţenje. 1949. Romanija (S. Micek y Mucek i dedek (M. Dvije simfonije: I. — DRAMSKA. Concerto grosso za duhaĉki kvintet. Teuta. I sam pijanist. Divertimento alla pasticcio (Lehrstuck A Tr. Sputi koncertni allegro za klavir. Scenska muzika za dram RoĊenje Salome (C. Svoje ĉlanke. 13. II 1950). 1952— 53 (Sarajevo. violonĉelo. ali ono odaje sve odlike Papandopulova st a naroĉito njegov afinitet prema polifoniji i drugim tekovina barokne muzike. Mali koncert. PAPANDOPULO. varijacije Kolo druga Tita. P. se nije poput većine drugih kompozitora zadovoljio stereotipnim rješenjima. 8. 1947 (Zagreb. suita Selo op. timpane i gudaĉki orkestar. Veze. Štimac i E. 1951. 4 studije. više odli] vanja i drugih priznanja. u raljke i gudaĉe. Dvije kompozicije. 1936 (Zagreb. 8 studija. 20. Scherzo op. Lovrak). Orahovac). 51. Domjanića). violu. sonatina. 19. Orkestralni mozaik (Lehrstuck Nr.34 PAPANDOPULO udaraljkama s timpanima na ĉelu. Muradbegović). Fantazija za klavir i orkestar op. Prvo medu njima su Boje i kontrasti. 30. 21. Kantatu Libertas. 1958 (Zagreb. 9 (B. 1968 i za timpane. harfu i gudaĉki orkes 1965 (Zagreb. 1968. ne ide samo u prve jugoslavenske kompozitore. P. 1927. Mai Arabe symphonique. X 1948) i 1959 (Zagreb. Leskovca priredio Delak). Rt govor ugodni za flautu i ĉembalo. 1954). 1930. Matković). Concertino (in modo antico) za klavirski kvartet 56. 88. 4. Kći dalmatinskih planina op. koje doseţe vrhunac u finalu. 1949). je u kompoziciji pod naslovom U poĉetku bijaše ritam ponovno istaknutu ulogu dodijelio B. P. Praeludium. Opere: Sunĉani romantiĉka opera (libreto M. scherzo za klavir i orkestar. za Ĉembalo i gudaĉki orkestar. 5a ladanja za 8 duhaĉ instrumenata op. 1938. Scherzo za nor 1963. P. VIII 1970) i Madame B. Humo). Dodekafoniĉki koncert za 2 klavira. 31. Molitva majke Jugovića (Idila) op. — KOMORNA. 25. 17. 1954). nije zazirao ni od primjene suvremenih muziĉkih tekovina. Muziĉke komedije: Noć u kampu. poprimaju izraţajnost kojoj je teško staviti nešto sliĉno uz bok. Ogrizovit Faust (Goethe). 5. je suges tivno potcrtao sadrţaj potresnih stihova o herojskoj borbi jugoslavenskih naroda i njihovoj vjeri u konaĉnu pobjedu. Mali koncert za duha kvintet. Iz moje muziĉke biljeţnice. suita za duhaĉki kvintet. 13. 1950. 1964. 1928. Straţiĉića koji u sva tri stavka istiĉu simbol slobode na kojemu je poĉivala blistava prošlost Dubrovnika. I 1965). Oranje kraljevi Marka (A. P. XI 1964). Horoskop op. 1964 (Zagreb. autograf . — Kao umjetnik bogate imaginacije P. IV. Golisciani).ruĉno. Koncertna uvertira. opera iz prosjaĉkog ţivota (prema drami A. Kantata Istarske freske na tekstove iz starih glagoljaških obrednih pjesama (u redakciji V. Nado vezujući na svoj Koncert za timpane.

2. 1944. 1961. u muziĉkoj teoriji antiĉke Grĉke i Bizanta naziv za intervale kvin te i kvarte ĉiji tonovi zvuĉe »usporedno. — KOMORNA: 10 gudaĉkih kvarteta. 1955 (instrumentirano 1959). pjesama ili melodija. Jarĉeva serenada. Oĉe naš op. XII 1954). Trapacpoivia). je obradba ili tzv. 1828 i na posebnom tipu pianina (piano console). — VOKALNA: Tre canti corali za mješoviti zbor i orkestar. Mješoviti zborovi: Boţićna himna op. 1945 i dr. 1921. XII. 30. Hrvatski kompozitori i njihova djela. — KLAVIRSKA : 5 sonata. osobito talijanske. 1962. Plevela. 1953 i 1967. 1974. Ko. ali postoji i mišljenje (A. općenito. U XIX st. Dialogues. I. Psalam 148 za jednoglasni djeĉji (ţenski) zbor i klavir op. 1952. te 1923 u Pesaru stekao naslov magistra. Ać. 76. 1896 — 1938. Konjanik. zbor i orkestar. 24. 1961.godišnjice ţivota. Dix pieces atonales pour 'a jeunesse. Andreis. 1956. Boris Papandopulo. francuski psalmi Clementa Marota. Solo-pjesme: ciklusi Musiche Pascoliane (G. 22. parafrazom se naziva slobodna preradba poznatih opernih arija. Za vokalne soliste i orkestar: La Novella di nonna Lucia i Idillio maremmano. violinu. Puĉki dvopjevi. ZFMW. O. 41. 1892—1939. 2 narodne op. Pape dans la fabrication des pianos. 61. Stara ljubavna pjesma op. 25. Borbena kamata (P. sistem batića koji udaraju o ţice odozgo i dr. PAQUE. 19. 1932. kompozitor (Split. IVagner. 2 pastorale op. Alaleona. —■ J. je ostvario individualni muziĉki stil izgraĊen na osebujnoj atonalnosti s teţištem na melodijskom izrazu. Pjesma strojeva op. — K. Splitske puĉke pjesmice op. Revue mus'icale belge. muziku uĉio u domovini i na New England Conservatory u Bostonu (Q. Quebec. Ncupert. MGG. 80. Fantasta marinaresca. Brojne obrade narodnih napjeva za glas i klavir (ciklusi: Djevojaĉke popijevke op. scenska nuzika. Muški zborovi: Uĉiteljska pjesma op. 1938. 1911—31. Junaĉka legenda.PAPANDOPULO — PARAFRAZA (V. X. 1933. solo-pjesme. 1943. — A. A Jesus. 1956 — 63. 1969. 6 bosanskih narodnih pjesama. Pe-rosi i I. 30. 1. Paraphonie et paraphonistes. Viole d' Amour. Van der Lindcn. Estetski pogledi u novijoj hrvatskoj muzici. tj. Ĉakavska suita. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u d -molu (izgubljeno). 4. — J. 1 895 — 1 936. 1954. 2. meĊutim. 1909 i 1919. Seine-et-Oise. 1919 — 23 studirao kompoziciju u Firenci i Rimu. Kaštelan). Meduza. kritike i dr. IV pjevaĉ po redu bio je arhiparafonista. 58. kvinti i kvarti.) ili Totentanz. Porter). 1888 i 1935. Ljeti u dane ţarke. Mješoviti zbo rovi: Svatovske op. — H. — Rekvijem za sole. mjeseĉev srpe. nije utvrĊeno da ih je baš on prvi uveo. 1948 (nova verzija 1956). -rcapafppaan. 66. Solo-pjesme: Iiglogucs. 1849—59 J Rigoletto. Oĉe naš za bariton op. La Paraphonie. je uz Erarda i Plevela najpoznatiji francuski graditelj klavira u prvoj polovini XIX st. PARAFRAZA (od grĉ. DJELA. 2 uvertire. Nazor). sopran. mješoviti zbor i orkestar op. 12. — Isti. Zvuk. 1951. slo bodna preradba. U višeglasnoj muzici XIII—XVI st. 1965. ibid. Srce od ognja (J. MGG. 1935 (Split. 1966. Vokaliza. Marcia fu nebre. Ave Maria i dr. Bosansko kolo. Paraphrase de concert. 46. Ruke prema noći (N. sekstet. 1974 i dr. instrumentirao operetu Pariški ţivot J. p. 75. O RKESTRALNA: 8 s imfo nija. God. obradba ili slobodno prenošenje postojećeg djela u drugaĉije oblike. Studirao na Konzervatoriju u Liegeu. Trcmano luci sul momi. — Opera Vaima. Pariš 1939. Povodom 60. bio profesor kompozicije i dirigent na Konzervatoriju u Ateni (1900—03). Zbogom op. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Ĉar noći. — Zborovi. XI 1939).: Notice sur les inventions et perfectionnements apport es par H. — L. a V. mori Grand Ami. Koncert za violinu i komorni orkestar. 43 i Zavjetna op. Ivo. prihvatio je polifoniju kao sredstvo s pomoću kojega je stekao sigurnost u vladanju izraţajnim sredstvima. 1950. Posljednja rijeĉ. npr. Turkalj). 1944. Zagreb 1960. Hrvatski kompozitori i njihova djela. Desire Paque. — K. balada za violonĉelo i orkestar. Zagreb 1960. Pivanje drugo (II psalam) za tenor i muški zbor (na osnovu splitskog puĉkog pjevanja) op. 1960. 1942. Tuţbalica op. od 1948 bio je profesor na Muziĉkoj školi. 1909. Drei Weinspriiche. U svojim mnogobrojnim kompozicijama (više od 170 djela) P. Hrvatska misa u d-molu op. Ţalost materina. Uz dvadesetogodi šnjim smrti Ive Paraća. orkestar i orgulje.: P. 82. Marie Joseph Leon Desire. prer. VII 1974). 1929 — 38. 6. tj. 1951. violinu i violu. profesor orgulja na Konzervatoriju u Lisabonu i muziĉki direktor na portugalskom dvoru (1904—09). Andreis. Fajdetić). 1967. Za violinu i klavir: sonata.: A. 2 gudaĉka sekst eta. Botića. — Opera Adelova pjesma. 1965 (Dubrovnik. LIT. VI 1892 — 4. K. 1890 —1934. II 1875). većinom u obliku virtuozne koncertne fantazije za klavir. — Balet Papotages ITiltle-Tattle). RM. Dalmatinske puĉke popijevke. 1951). Na Filozofskom fakultetu u Firenci (1909—14) studirao talijanski. preinaĉenje postojeće muziĉke grade. 1949. 1962 i dr. 1963. ORKESTRALNA : Concerto grosso. mon Frere. Supiĉić. 1891 — 96. violonĉelo i klavir. gdje je kasnije i sam bio profesor solfeggia. teme ili melodije. XI 1928). X. Od 1914 ţivio u Parizu. Svatovska pjesma. Favola aurea i dr. 20. 1859 i dr. simfonija u C-duru. 21. 1940 (prema Bijednoj Mari L. Wagner) da se naslov odnosio na pjevaĉe koji su pjevali u parafonim intervalima. Paraćeva djela odrazuju jaku I. tj. Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesanges. tenor i mješoviti zbor. 3 popijevke. Njegova se djela doimlju kao improvizacija. Narodna igra. koje je uglazbio Goudimel ili protestantske luteranske pjesme. Johann Heinrich (Jean-Henri). Obradio i instrumentirao opere Ljubav i zloba i Porin V. 64. 59. nadzirali pjevaĉki zbor. 1924. Serenatclla za flautu.— VOKALNA. 2 mješovita zbora. opisivanje). 3 stavka. p. VI i VII su se nazivali parafonisti. 1946—47. 1951. LIT. kasnije je poĉeo u svoja djela unositi obiljeţja našega folklora. 1— 2. 1952. 4 sonate za violinu i klavir. U muziku se ukl juĉuju i pjesniĉke parafraze tekstova psalama. MGG.) općenito je prihvaćeno samo oblaganje batića pustom (filcom) i kriţanje ţica.. 67. Osnovao Konzervatorij u Sofiji (1897 —99). 1952. Kovaĉević. V. Kriţane ţice primijenio je P. Ţenski i djeĉki zboro vi: Dodolice op. Pizzetti. 73. 3 klavirska trija. Novo doba. 10. 1960 (Zagreb. u literaturi stiha u prozu i obrnuto. Liszta. Lavoye. 1936). 1893. paraphonia od grĉ. XI 1916 —). Dante in Santa Croce del Corvo za soliste. 1893. 1939. 96. 15. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. K. PARAĆ umjetniĉku narav u kojoj se sretno stapaju ĉvrsto znanje i nadahnuta invencija. Svatovska pjesma iz Mostara. Billi). 1966. 11. XII 1973) i Libertas (S. — CRKVENA: oratorij Muka gospodina našega Isukrsta (po Ivanu) za sole i muški zbor a cappella (na osnovu splitskog puĉkog crkvenog pjevanja) op. Canto delle rose nascenti. Od 1811 radio u Parizu kod graditelja klavira I. Pjesma brata sunca (Sv. Od brojnih njegovih pronalazaka u konstrukciji klavira (instrument s opsegom od 8 oktava. 1. Un grand me:onnu: Desire Paque. belgijski kompozitor (Liege. 2 mješovita zbora na bosanske motive. 298. PAPINEAU-COUTURE. ■— Instruktivno djelo Vingt lecons de lecture v. V 1962). 1950. Lisinskog. Coeuroy. 1962. Kantate: Slavoslovije (Laudamus) za sole. kanadski kompozitor i pijanist (Outremont. Kolijani op. 17. 60 i Gospi od zdravlja za tenor. VI 1941. Od 1951 profesor na Muziĉkom fakultetu Univerziteta u Montrealu. Madrigali dclVEstate. 1973 (Zagreb. PARAFONIJA (lat. sonata za violu i klavir. — Studije. Iz moje domovine op. PARAĆ. 6 narodnih op. Zagreb. 1961. 1962. 1961: Ein Liederzyklus nach Ge~ dichten von Kuba. 1974 (Dubrovnik. Te Mater. 39. 2 ko nce rta za davir. Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965. Borbene i masovne pjesme. VII 1789 — Asnieres kraj Pariza. Muzika. — Brojne studije i ĉlanci.: K. — A. Muziĉar Ivo Parać. 1968. Gastoue. Mouvemem perpetuel. 27. 74. 34. Rismondo. 1904. 1946 i suita.-. Pojedini autori ukljuĉuju u pojam parafraze ponajprije srednjovjekovne -> trope kao slobodnu obradbu. Zborovi: Psalam CL. — Isti. Pokoj vjeĉni II op. 3 Capriccia. Vrativši se u domovinu bio je 1924—25 nastavnik na muziĉkoj školi Stan-ković u Beogradu i zatim u Splitu. Straţiĉić). 1961. za violinu solo: Aria. 5 Pieces concertantes. Pjesma gostima. Njegov se intimni lik najuvjerljivije ocrtava u melodici mediteranskog karaktera. DJELA. V 1867 — Bessancourt. 67. LIT. 5 suita za davir. 63. Solo -pjesme uz klavir: Pjesme lju~ bavi za sopran op. 7. Andante amoroso za gudaĉki kvartet. Otuda u njegovim radovima minuciozno izgraĊivanje motiva na kontra punktski naĉin nije bila sluĉajnost. LIT. usavršavao se kod Nadie Boulanger u Cambridgeu (Massachussets). 1895 i 1899. 1957. Solo-pjesme za glas i klavir: Dvije pjesme op. Istarske freske (zamisao V. Kovaĉević. 1974 i dr. Nadovezujući na najbolje uzore iz prošlosti. 1971. 77. uĉitelji su mu bili D. parafrazu liturgijskog teksta s odgovarajućom melodijom. varijacije za muški zbor Biser. 35 PAPE. Pater Koster. DJELA. Ko. Revue de Musicologie. 23. Paraphrase de concert.'Arti musices. 3. Pojam se javlja i u Ordines Romani iz VII—VIII st. mon Roi. pjesme. 1925. zborove. 1892— 1939. 1953. Gastoue) da su to bili oni ĉlanovi Scholae koji su stajali uz djeĉake (para — pokraj). 1956. Cindrić). Ljubavne pjesme op. Iz moje domovine op. 1967. 1961. . 1942. 1930. francuski graditelj klavira njemaĉkog podrijetla (Sarstedt kraj Hannovera. — KLAVIRSKA: sonata. koncert za violonĉelo. 1943. VIII 1965). francuski i latinski i uz to privatno uĉio muziku (G. — /. Smatra se (P. 38. 3 klavirska kvinteta.: V. Pascoli). Djevojaĉke pjesme i Pjesme s mora. 1815 otvorio vlastitu radionicu. Nad grobom ljepote djevojke op. Kaštelanske narodne pjesmice op. LIT. — OBRADBE. P. Prokofjeva i dr. Maltinata. Ostinato. 1915. Bellio. — KLAVIRSKA: Minuetlo appassionato. 1958. Detetu za sopran i muški zbor. Mirjana. Boris Papandopulo. 3 dvopjeva iz Bosne. Ajd' u kolo op. 57. Barkarola. Offenbacha i Visions fugitives S. U poĉetku pod utjecajem tali janske muziĉke kulture. kao što su njegove parafraze Donizettijevih i Verdijevih opera (Ernani. Dva oraĉa. fantazija za duhaĉk i kvintet. obradbe narodnih boţiĉnih pjesama op. Ljudski i stvaralaĉki dualizam zakašnjelog romantika. mješoviti zbor i mali orkestar. Marie loseph Leon Desire Paque. Tuţna priĉa. Putovanje sunca. 86. Muški zborovi: Pokoj vjeĉni I op. Takve su parafraze bile preteţno salonskog karaktera. Zviraj voda hladna op. izuzev umjetniĉki vrednijih djela F. Jean. 1926. Scherzo i dr. 1950 i dr. L'Infinito. ĉlanci. 1929. 1962. Cviće moje za sopran. gdje je uz to vodio pjevaĉka društva Zvonimir i Tomislav. Bugarske narodne pjesme. Zborovi: ciklusi moteta Exultatio i Amor. prepjevi na narodnim jezicima kao što su npr. 83 i 85. Avc Maria. Suite Lapitsky. koloriranje postojećeg liturgijskog (ili svjetovnog) napjeva — cantus firmusa koji se pri tom katkad znatno mijenja. se bavio i pjesništvom te je pisao stihove na hrvatskom i talijanskom jeziku (op seţna zbirka Ludi e canti). 1912. U muzici. za koje. 3 mise. 1927 (Beĉ. — Kompozicije za orgulje. Johann Heinrich Pape. 1928. Proljetna suita i dr. 91. Zdrav Isuse op. Utva zlatokrila op. koncert za klavir. 2 valcera. 1942. Ko vaĉević. na melodiju »Dies irae« za klavir i orkestar (1849). 12 Effusions lyriques. Studija. Franjo Asiškij za tenor i orgulje. Zagreb 1966.usicale. Nećak kompozitora Guillaumea Couturea. P.). kao naslov pojedinih ĉlanova Scholae cantorum'. 1903 — 30. jedan uz drugoga« za razliku od antifonije (oktave) i simfonije (unisona). Poeme. L.

U pogrešne paralelne oktave ne smiju se nikako svrstati oni pa ralelni pomaci u oktavama. to i paralelni pomak u ĉistim kvintama u daleko manjoj mjeri smanjuje samostalnost jednome od glasova izmeĊu koiih se odvija. Marshall. Općenito se smatra da su paralelne kvinte pogrešne kada nastaju izmeĊu temeljnog tona i kvinte u slijedu dvaju razliĉitih akorda ( -> Temeljni ton i temeljni oblik akorda). engl. motus aeaualis. kao i radi oţivlja^ arhaiĉkih harmonijskih postupaka ( -> Organum). oktave ko je se pojavljuju samo na naglašenim do bama. posebno u XVII—-XIX v. L. dakle otprilike do kraja XIX st. — A. kad se pojedini glasovi ne mogu meĊusobno razlikova bojom. ottave consecutive e quinte con secutive) nastaju kad se dva glasa kreću paralelnim pomakom iz jedne (ĉiste) oktave u drugu (ĉistu) oktavu: 1 Isto tako se ne svrstavaju u pogrešn e ni tzv. . 1963. tal. Stoga zabrana paralelnih kvinta nije ni bila nikada tako iskljuĉiva. T a znatno je ublaţen kod skoka: PARALELNO KRETANJE (usporedni pomak. ni dinamikom: Tenebrae factae sunt 1 Ovaj primjer. franc. nego što to ĉini paralelni pomak u oktavama. improvizovana pratnja popularnih i narodnih melo Ali. se postavljaju u muziĉkoj teoriji pravila za j primenjuje se i dopušta p. mouvement parallele. Poseban je sluĉaj istosme pomaka. već da se kreću s k d-a na oktavu e-e 1 (-> Kriţanje glasova. u daleko manjoj mjeri od oktave. movimento parallelo). kojima je svrha da zvukovno pojaĉaju jednu melodijsku liniju. Prema tome se. Die Paraphrase (disertacija). PARALELNE OKTAVE I PARALELNE KVINTE (usporedne oktave i usporedne kvinte. Poseban s su tzv. N. The Paraphrase Technique of Palestrina. Ohrenquinten). . odjednom smanjuje 1-roj realnih glasova. Detmold 1922. iako pogrešne paralelne kvinte zvuĉe neugodnije od pogrešnih paralelnih oktava. Koppel. a paralelne kvarte i kvartseksta^ javljaju se p o pravilu samo izmeĊu gornjih glasova. prema pravilima kontrapunkta. tal. paralelne kvinte koje nastaju postepenim pomal s terce i septime kvintsekstakorda VII stupnja na temeljni i kvintu trozvuka I stupnja. Budući da se ĉista kvinta.S. kao što je i propisano. — R. naprotiv.36 PARAFRAZA — PARALELNO KRETANJE Naprotiv. daje dojam pot] pogrešnih paralelnih kvinta. Ać. oduzima jednom od glasova svaku samostalnost. kod kojega se glasovi kreću u i pravcu. parallel octaves and parallel fifths ili consecutive octaves and consecutive fifths. Njihov će uĉinak biti najneugodniji. izvodi li se. sta pa s primom u jedinstveni zvuk. I. J a 1 i rj #6 1)5 U pogrešne se takoĊer ne ubrajaju ni mnogi sluĉajevi p lelnih kvinta koje nastaju kod pojave -> neakordiĉkih ton. engl. Handschin. Zur Frage der melodischen Paraphrasierung im Mittelalter. parallele Oktaven und parallele Ouinten. Jour nal of the American Musicological Society. k. tj. franc. ĉut će se posve jasno da se 1 alt ne pomiĉu u paralelnim kvintama. Mozartove kvi One nastaju kada se -> povećani kvintsekstakord na VI st nju u molu ili na sniţenom VI stupnju u duru. njem. jer paralelni pomak u oktavama. (npr. -> Zabranjeni pomaci). na mjestu gdje se paralelne oktave pojave. k. a zatim i klasiĉne harme Organum). Wien 1936. jednako kao i paralelni pomak u unisonu.Bach: Koral iz»Pasiie po ■' Mafajju ' H ^ — -f~ —^ — Poput akcentnih oktava i akcentne kvinte proizvode uĉ sliĉan paralelnim kvintama. Zabrana paralelnih kvinta uvodi se u XIV st. slušne kvinte (njem. ako slijede u cjelostepenom pomaku: Od razdoblja muziĉkog impresionizma paralelne se k' osobito ĉesto koriste u koloristiĉke svrhe. parallel motion. ako se izmeĊu njih (dakle na nenaglašenoj dobi) ne mi jenja harmonija: °s= v> V Svjesno izbjegavanje paralelnih oktava datira od XIII st. J. proizvode i akcentne oktave. ako izmeĊu njih ne dolazi do prom harmonije: 10 Sliĉan uĉinak kao paralelne oktave. da bi se malo zatim opet povećao. što stvara oĉitu stilsku neujedna ĉenost: iz 1. u slijedećem akordu ĉni opet kv: ali s nekim trećim glasom. — J.>■ Kvinte rogove Sakrite oktave i sakrite kvinte. u tercama i sekstama. Liszt und die Kunst der Klavierbcarbeitung. rješava u kv akord V stupnja (-> German Sixth): odnosno iz jedne (ĉiste) kvinte u drugu (ĉistu) kvintu: Paralelne oktave smatraju se pogrešnima kada se pojavljuju unutar stavka u kojemu se glasovi inaĉe samostalno kreću. izveden na harmoniju. (-> Harmonija). poznate kao tzv. octaves consecutives et qnintes consecutives. kao i u njil kombinaciji — sekstakordima. Wagner. ZFMW. istovremeni p> dva ili više glasova u istom pravcu. ĉim paralelni pomak prestane. Pra melodije paralelnim tercama ili sekstama postalo je uskoro t rašireno. I l i '''ti'. r Parallelbewegung. i traje do kraja harmonijskoga razvoja koji se temelji na klasiĉnim harmonijskim principima. t rectus. u mješov zboru. lat. Scarlattijeve kvi redovito se ne smatraju pogrešnima: LIT.: E. je upotrebljeno sledno kao princip oblikovanja u najstarijim oblicima višef (->■ Od XIV v. koje nastaju kad j od dva glasa. 1927 — 28. Friedldnder. P. što ĉine kvintu. da je dobilo prizvuk trivij. tzv. pri ĉemu se zadrţava istoi intervalski razmak medu njima. ali sa promenom razmaka. njih slušalac ĉuje kao paralelne s onda.

PARALELNO KRETANJE — PARAMETAR iskljuĉene su iz. istovremena pojava osnovnog i dominantnog tonaliteta. Scarlattijeve kvinte ( -> Paralelne oktave i paralelne kvinte). A. a time nastaju paralelne oktave ili kvinte: 12= i j. trozvuci spojeni paralelnim kretanjem nisu organski povezani. Kasniji su teoretiĉari tumaĉili razlog zabrane veoma razliĉito. kvinti rogova.und Quintenstudien aus dem Nachlass (izdao i komentirao H. pa i u ĉistim kvintama. akcentne oktave i akcentne kvinte nastaju izmeĊu dve uzastopne teze. obiĉno išĉezavaju kad se razloţeni akordi shvate u jednovremenom zvuĉanju: a ? >J_ I b' J J PARAMETAR. Music Review. Breslau 1938. Paralelne ĉiste kvinte. 1960). A budući da se 12 tonova. Rietnann. Das Verbot der Quintenparallelen. LIT. naroĉito ako se gornji glas kreće postepeno. kao kod tzv. ■— H. nastale figuriranjem. Wien 1934. -* sakritih oktava i sakritih kvinta postavljalo se u pitanje još u XIV v. dozvoljavajući ih jedino u kadencama: Korektnima se smatraju i kvinte dobijene pri oktavnim udvajanjima realnih glasova: Beethoven: Sonata op. te sekunde i septime (bila bi to pojava nove disonance bez logiĉnog razrešenja prethodne). Zarlinu) i paralelne velike terce u razmaku celog stepena. Pra'ludien und Studien II. ali se većinom smatra da su najupadljivije paralelne kvinte u razmaku celog stepena. Udţbenici harmonije dopuštaju ih delimiĉno ili potpuno. 1949. Schonberg. već samo postavljeni jedan za c — d drugim. a naknadne izmeĊu dve arze rastavljene tezom. teoretiĉari epohe Ars nova. npr. što se nalaze unutar jedne oktave. Katkad se. Riemann). srodan miksturama: fl A k . Schonberg and others on Parallel Octaves and Fifths.T *A rr F f ' r ili upotrebom pomoćnih glasova (mikstura i si. Tappert. pošto se u oba sluĉaja radi samo o dopunskim glasovima. Mozartove kvinte. u suvremenoj muziĉkoj teoriji i u suvremenoj muzici uopće znaĉi odreĊeno svojstvo. Leipzig 18 59. Primenjuje se i pokret iz ĉiste ili umanjene kvinte u umanjenu kvintu (iz umanjene u ĉistu je redi u strogom stilu). npr. Riemann tumaĉi motive u ovom primeru na naĉin ozna ĉen ispod nota. Opšte prihvaćenog obrazloţenja nema. to se spomenuti parametar tonskih visina dopunjuje i parametrom koji odreĊuje tonove i s obzirom na odreĊenu oktavu ili — šire — s obzirom na odreĊeni . — W.2 T Neki udţbenici harmonije zabranjuju i antiparalelne oktave i antiparhlelne kvinte (suprotno kretanje iz prime u oktavu ili oktave u kvintdecimu. zastareli manir višeglasja neopravdano je u XIV v. zabranili su u XIV v.S. u vokalnom stilu XVI v.Bach:Toccata u d-molu K a> ff 1i « fe r r p r^ Zabrana paralelnih oktava datira iz XIII v. što predstavlja omiljeni manir impresionista. r Ispravnost tzv. pomoću ->• neakordiĉkih tonova (zaosta-jalice) moţe ukloniti neţeljeno paralelno kretanje: Haudn: Londonska simfonija u D-duru f\ ¥t a) I f—g " f f f f V f m F f U XVI v. Sewallt Hucbald. zbog tritonusa koji nastaje izmeĊu niţeg tona jedne i višeg druge terce: 1 37 ili pri ispravnom fraziranju J. kao i u ĉitavim akordima. Leipzig 1890. Zur Lehre vom Quintenverbote.. a opšta zabrana se prvi put javlja kod J. Von verdeckten Quinten und Oktaven. — M. Dodekafoniĉka metoda komponiranja operirala je samo s parametrom tonskih visina.: A. Schenker). Ehrmberg.odnosno niz od 12 tonskih visina koje se pojavljuju u opsegu jedne oktave (-> Dodekafonija). Hauptmann). u strogom stilu se ne smatraju uvek ispravnima: b) ->v. Uprkos zabrani. odnosno iz kvinte u duodecimu —• i obratno). Wien 1911 (V izd.) na orguljama. Leipzig 1869. — J. Herbsta (1643). Ghopin: Mazurka op. Brahms. nepoţeljne su (prema G. 1926. boje i artikulacije (tona). pojam preuzet iz matematike. stapanje tonova kvinte u jedinstvenu zvuĉnu predstavu uništava samostalnost glasova —■ kao i kod paralelnih oktava (H. Peć.MQ. jaĉine.53 . odreĊenu osobinu pojedinih muziĉkih elemenata.: loše zvuĉanje. tome se parametru pridruţuju u -> serijelnoj muzici i drugi koji se takoĊer odnose na svojstva tona: parametri trajanja. uz obrazloţenje: glas koji pri njihovoj pojavi ĉini skok prelazi (u vidu portamenta) preko medutonova. kvinte nastale primenom neharmonijskih tonova: Wagner:Tristan i Izolda b (H. javlja u svakoj pojedinoj oktavi temperiranog sistema (-> Temperatura). paralelne kvinte su ĉesto izbegavane ukrštanjem glasova: Tzv. Shirlam. Oktaven. obiĉne u ranoj višeglasnoj muzici. strogog stila paralelne prime.ustanovljujući niz ~»od 12 tonova. opet. tako da harmonijski smisao nije a. Harmonielehre. oktave i kvinte. u kompozitorskoj praksi sreću se tzv. — A. —■ A. i. U novije doba (od kraja XIX v.24br. W. Schonberg). Ambros. već sekven-ca b). L J. — M.) ponovo se bez ustruĉavanja primenjuje paralelno kretanje u raznovrsnim intervalima. a—• h (M. a u troglasju i višeglasju dopušta pod odreĊenim uslovima. V.und Oktavenparallelenverbot in systematischer Darstellung. Aesthetic and Consecutive Fifths. ^ e ^ uss y : Pel'eas et Melisande Strogi vokalni stil ih u dvoglasju iskljuĉuje.TJ JD n fT H» 10= ili pri vezivanju trozvuka glavnih stupnjeva: . Das Quinten. shvaćen kao loš i nepoţeljan (A. I Prividne paralelne kvinte ili oktave.tzv.

1914 i II. PARENTE.: D. 1917. talijanski kompozi tor i muziĉki kritiĉar (Rim. francuski orijentalist. X. klavirski kvi 1937. VII 1852—4. znatno usavršio. III. 1911—15 upravljao muziĉkim nakladnim poduzećem Sonzogno. za harfu i flautu (sa G. i u Firenci osniva i do 1923 ureĊuje muziĉki ĉasopis La Cr Musicale. Bilseova orkestra u Berlinu. God. Mendelssohna koji je zn utjecao na njegov stil komponiranja. Predavao na muziĉkim školama u Taganrog u (1926—37) i Ordţonikidzeu (1938—39) i na Konzervatoriju u Lavovu (1946 —49). Zingel. de Laborde. Le Tre Ave marie. španjolska pjevaĉica. 1948. — Kompo za klavir i za orgulje. Revue Belge de Musicologie. uzorno iskorišćuju sve zvukovne mogući instrumenta. Les Hi de l'office romain. Alessandro. Gandu. ĉlanci u Reforme musicale. Cheveom. Balet UIexepa3ada. U Usi. N. 2 suite. 1925. se osobito proslavila kao Gilda (Verdi. Jedna od najvećih koloraturnih sopra na u razdoblju izmeĊu dva rata. Tako su se u okviru serijelne muzike formirali i razni drugi parametri. Devonshire. Istodobn bavio prouĉavanjem mnemotehniĉkih naĉela i od 1822 pred mnemotehniĉku metodu na Pariškom univerzitetu. II 1863 — Pariz. Ch. Finistere. 1915. Danse des fees. Paganinija i dr. PARISOTTI. Laurentiana. Dibelius. 5. 1941. Pariš 1780. 1911. sonata za violinu i klavir. J.. 2 ricercara za gu 1952. talijanski muzikolog (1 24. Kirchmeyer i H. Moderne Musik 1945 — 1965. Elias Parish-Alvars. N. engleski harfist. Operas. DJELA. 1922 —44 muziĉki kri tiĉar milanskog lista L'Ambrosiano. 1930 i 1952. 4 koncerta: za harfu i c tar. sovjetski kompozitor (Karavannaja. Armand. 1912 i druga djela za violinu i klavir. 1935 i III. bila je jedna od posljednjih specijalista za ulogu Ofelije u Thomasovu Hamletu. 1906 vratio se u Plombieres. 1892 osnovao vlastiti gudaĉki kvartet (Quatuor Parent) s kojim je koncertirao u mnogim zemljama. sonata. N. 1934* La Notte Santa. a1. 1 9 3 3 . Konzervatorij završio 1924 u Rostovu na Donu (violina i kompozicija). / selte Colloqui. Aiooser. zborovi i solo-pjesme. Gallijem i G. 18. 1927 i Enu3Heubi. R. 1933. O RK ES T RALN A. IV 1913). plesovi raĉnice. LIT. Francuskoj i Maloj Aziji. talijanski filozof i muziĉki kritiĉar (Guardia Sanframondi. I 1934).. Cheveom). Oblici u suvremenoj muzici). 14. Rosina (Rossini. VII 1902 —). 6. DRAMSKA. 1914. Od 1950 muziĉki kritiĉar napuljskih novina // Mattino. Resumes progressifs du prochain cours de musique vocale. MGG. Njegova 1 za harfu. talijanski muzikolog i muziĉki kritiĉar ( timello di Calenzano. Mor. 1939. Largo za gudaĉe. New Yorku. Umberto Giordano arte e nella vita (sa A. — IZDANJA: kompozicije za violinu J. Lauri-Volpi.: J. Uĉio kod L. triptih E d' Italia. Sachs. segni musicali del gabinetto degli »Uffizi« e delle minori collezioni pubbli Firenze. Baleti i pantomime: V Arrivee de 1 1799. — INSTRUKTIVNA : Gymnastique du violon.. 194 Isti.). 1962. belgijski dirigent i kompo: (Liege. na sveĉanim igrama u Salzburgu i dr. 1949. po opsegu najviši. 1914. — VOKALNA: oratorij Fenepaji fljiuee. DJELA: // Momenlo musicale italiano. VI 1964). DJELA. Accompagnament modal du Chant Gregorien (2 sv. La Schola paroi. Kreutzera. V 1881 — Milano. niz studija i eseja. Aufbruch der jungen Musik.Alexis Pariš (1756— 1840). 1936 i JlaMna Anaduna. studije: Essais sur Vinterpretation du chant gregorien. Završivši opernu karijeru na stanila se u Napulju. 1944. Exerdces pour le violon d'apres les 17 quatuors de Beethoven. Essai sur les tonalites du chant gregorien. Luigi. registar u kome nastupaju. doktorirao na Univerzitetu u Napulju. DJELA: Manuelpratique et progressif de musique vocale . La Mušica nella gallerie di Milano. — Requiem. La Foret noire. kao p. priruĉnik za ciferistiĉku not 1846. 4. La Loi et les rois. 1946). za harfu i violinu. se ubraja medu najveće harfiste na svi Utemeljitelj je moderne tehnike sviranja na harfi. Les 8 modes du chant syrien. Ballets. VII 1883 —■ Firenca. 1935 i Xad3UMyp3a~Mu/ibĈ3uxoe. DJELA: Recherches sur les ehants anciens. U Ti de St. zborovi. MGG. 1912. — H. 28. LIT. tema s varijacijama.. Diplomirao latinsku i arhivistiĉku paleografiju. 1935. uz to se osobito zauzimao za djela suvremenih francuskih kompozitora. U sastavu gamba izvodio je najvišu dionicu (poput violine u današnjem orkest ru). Le Trille. kvintet. LIT. muzik i orguljaš (Plombieres. lites orientaux. 1943 i IV. PARIŠ. Bossi (sa L. Notes deh a l'usage des souscripteurs au cours de musique fait par M. 1914—51 predavao harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Milanu. od 1886 koncertni majstor orkestra Colonne. P. orgulje. zatim u Londor Španjolskoj. Kao komorni muziĉar bio je jedan od prvih interpreta J. PARETO. Kompozicije za harfu i klavir (neke Czernvjem). Uĉenik S. 1866). za dispoziciju zvuka u prostoru (-> Prostorna muzika). 1934. 1943. Liegeu i Amsterdamu.-Gervais obj. Dibelius. PARISOT. U svojim studijama ĉesto je povezivao muziku i lik« umjetnosti. 1919. Graziela. fantazije na teme iz opera. 1791. Bochse.: H. Cantates. P. Od 1947 predaje filozofiju i metodologiju povijesti na htituto Italiano di Studi Storici u Napulju. 6.-Dieu. passacaglia / Ciechi di Briigel. Simfonija za orkestar narodnih instrumenata. Rigoletto). PARIŠ. d2. I 1861 — Nancy. Rodea. pa se prema tome moţe reći da su parametri »sve dimenzije muziĉkog toka koje se mogu izolirano mijenjati« (U. Basel 1964.). P.-A. 1945 Ultimo Adamo. Alfredo. Le Solfege du violiniste. — KOMORNA.. Massarta na Konzer vatoriju u Liegeu. Koncertirao po cijeloj Evropi i zemljama Oriji God. 1899. del Sassolungo za violinu i orkestar.: R. Fahrbachom). I 1923). — VOKALNA. Fra Diavolo). 23. Od 1883 u Parizu. — KOMORNA. Stuc u St. kantate FlauRmu A. paralJcle 3 Milano 1955. Exercices journaliers (3 sv. Uĉenica M. dessus de viole): g. 1935. 1934.. I ii Uĉio harfu kod R. 27. PARISH-ALVARS. 1914). Brahmsa u Francuskoj. Dizija i Th. Dva klavirska trija. Za glas. 1954. Un Musicien belge en Russie au debut du XIX s Guillaume. Bavio metodikom muziĉke nastave.: G. Dć. A. 1951. CKa3Ka 0 pbi5aKe u pbiĆKe. Hexoea. 1909 nastupila je prvi put u Teatro Colon u Buenos Airesu. Oratorios joues en Russie d le XVIII siecle. X. ( u jednom ĉinu Colei che ritorna. Methode elem. Intermezzos. ' LIT. pruţa materijal za odreĊen i p. LIT. — DRAMSKA: Opere: CmpenoK Tejuib (djeĉja). u Chicagu. 1823. Bacha. Methode complete pour violon (5 sv. Ĉ e tir i s imfo n ije : I. 1925. ( 1790—92 djelovao je na Theatre de la Monnaie u Bruxelle 1794 vodio je predstave francuske operne druţine u Hambu Od 1799 u Petrogradu dirigent Dvorske opere i Filharmonij društva. Mjeseĉarka). 2 gudaĉka kvarteta. 1902. Labarr Londonu. 1824 i dr. U nizu predavanja po mnogim dovima Francuske. Voc . Etudes pour violon. harfu i gudaĉe. g2. vit ĉelo. serenada. pohaĊao i Moskovski dopisni institut muziĉara pedagoga (viola). 1947. za karakteristiku grupe (-> Oblici muziĉki. Essai sur la musique. 1885 stupio u benediktinski samostan u Solesrr Nastavnik na Katoliĉkom institutu u Parizu. 1914. Concertino za 2 harfe. 1786. La Preghiera dei bimbi za ţenski zbor. Marta (Flotow) i Zerlina (Auber.. PARIGI. Momenlo mistico za violinu. a sviraĉ ga je drţao naslonjena na koljena. 1962. God. Elias. vrijednostima ili uopće u raznim stupnjevima. pijanist i kor zitor (Teignmouth. po obliku najmanji. Opere: Le Nouveau sorcier. 1929. Sinfonisti italiani d'oggi. londonskom Covent Gardenu. T 1955). F. Essai d'application des melodies crientales d des a" eglise.. premda po obliku i sadrţaju nisu posve na visini našnjih zahtjeva. solo -pjesme. 1910 —18 redaktor ĉasopisa Nuova Mušica. zbor i orkt Rimpianto eroico. pro blemi di estetica. lirico. dije i ĉlanci. 1 9 3 0 . Ĉlan orkestra u Maastri i zatim dirigent u Bruxellesu. II. francuski muziĉki pedagog i teoretiĉar (Qi per. 1900.. Giulio Cesare. La Famille des simples d'esprit. Sastavio indeks prvih 20 godišta ĉasopisa RMI (Indici della 1 anno I— XX. Studirao na Univerzitetu i na Liceo Musicale di Santa Cecilia u Rimu. Parent. The History of Musical Instruments. 1948. KOMORNA: gudaĉki trio. 1944. 1844.. od 1900 profesor na Scholi Cantorum. Grande ■ d Vimitation de la mandoline i dr. sonata za violinu i klavir. 1936 (II izd. Lucia di Lammermoor (Donizetti). Notes sur les recitatifs des . Klavirski trio. duhaĉki kvintet. suradnik brojnih ĉasopisa (La Rassegna musicale). Schmidt. VII 1905 —). 1961. 13. sopran (Barce lona. Armand Parent. S. 1917. 1930. de musique vocale (sa E. Miinchen 1966.). Seviljski brijaĉ). — Scenski misterij La Leggenda della Croce. Zapravo svaki muziĉki element koji se javlja u raznim veliĉinama. / Pittori lombardi e la m 1934. bez god. ViĊala u Milanu. Marie-Jean. Castitd della mušica. Lorenzo de Medici cultore della mušica. 1921. c1. PARENT. Holandije i Švicarske te bro ĉlancima borio se za primjenu Galinove -> ciferistiĉke m< koju je. Aitnć. D va gudaĉka ] teta: I. Aime Pariš . II 1808 — Beĉ. 1927 i 1940. od 1863. Udezba mu je bila za kvartu viša od sopranske gambe (franc. PARIBENI. na opernoj pozornici debitirala 1908 u Madridu kao Amina (Bellini.: U. I 1840). napustio samostanski ţi' nastanio se u Nancvju. 1901. W. 1947.God. Za solo: Voyage d'un harpisle en Orient. PARHOMENKO. 27. M. orgulje. 1793. 1923.38 PARAMETAR — PARISOTTI DJELA. B. Nikola) Mihajloviĉ. belgijski violinist i kompozitor (Liege. INSTRUMENTALNA: simfonija. 1939. DJELA (muziĉka): Muš ica e opera Urica. Orsinijem i E. na kojem je kazalištu redovito gostovala do 1927. varijacije. u New Yorku i na K God. Musique orientale. 1921. na milanskoj Scali. od 1880 ti . za gustoću muziĉkog tkiva itd. 1953. 1902 i dr. G alina. 1882 —83 koncertni majstor B. e1. Firenca. DJELA. Benevento. Ukrajina. Tri gudaĉka kvarteta: I. Upotrebljavao se u Francuskoj u XVIII st. VI 1798 — Pariz. 1941. 30. La Mušica e le arti. 1921. E. God. III 1888 —). sa E. harfu Ċaĉe. Karijeru zapoĉeo kao dirigent. 25. 1846 u Leipzigu upoznao F. 20 Etudes de virtuosite. yKpauncKan. — Sonata i druga djela za klavir. Diplomiravši u Parizu prvo poĉeo uĉiti muziku kod P. Meluzzija. J. gudaĉki instrument iz porodice viola da gamba. razne kratke kompozicije. 1756 — Petrograd. Macchijem). — C. 1931. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Myrrhine.. Belgije. 1917 i druga crkvena djel SPISI: Teoria e storia delV antica mušica greca. 1898. LIT. Muzio Clementi vita e neir arte. Koln 1970. II. Tre episodi del Vangelo di San Luĉa. Pastorale za orgulje i gudaĉe. od 1847 u Beĉu harfist D skog orkestra. Pje vala je na Carskoj operi u Petrogradu. 19. 1961. Direktor knjiţnice Biblioteca della Deputazione Napoletana di Storia Patria i napuljske Gradske knjiţnice. PARCIJALNI TONOVI -> Alikvotni tonovi PARDESSUS DE VIOLE. Le Bouqut lageois. D J ELA. New York 1940. 1954. Simfonijske pjesme IJacmopaAb. Guillaume-Alexis. Bontempelli. 19. Musiche in pittura.

Con una certa espressione parlante) ili kod R. Orfej (Stravinski). obraća baletima jugoslovenskih kompozitora. 1916. deluje naizmeniĉno u Beogradu i na mnogim jugosloven-skim i inostranim pozornicama. Redovito se odvija u brzom tempu. Nećak. Zlatorog. Barbados. Simfonijski triptihon (Konjović). Parme za razvoj slovenske opere. Brucknera. 1906. Naš val. 1885 — 1900 (arije talijanskih autora od 1600 do 1800) i Piccolo album di mušica antica. a Memoir for His Grandchildren (s popisom djela). XII 1924). Vr. Parker Semler i P. TheDream-King and His Love. 1893. S. Ko. solo-pjesme (Six Old English Songs. X 1919—). Kao kazališni kompozitor romantiĉnoga smjera najveću je paţnju posvećivao melodij skom oblikovanju. Coll Blues. Smith. Confirmation. 1902. DJELA ORKESTRALNA: simfonija u c-molu op. 1900 i dr. u Beĉu i Bernu. — VOKALNA: 2 balade za solo. Najpoznatije su mu kompozicije: Leap Frog. Spomin na oĉeta ob desetletnici njegove smrti. Ljubljanski zvon. Viktor Parma in njegovo delo. Prelovec. Gil-lespiem. Druzović. kompozitor (Trst. psicologia ed estetica della mušica. npr. Ankari i Alabami (SAD). simfonijska pjesma op. muzika za prigodno djelo Yale Pageant. koraĉnice i dr. K. 17. Amsterdamu. — Spis Music and Public Entertainment. 1896. koji je po gradi upravo suprotnost arije. Kompoziciju uĉio kod G. Gledališki list Narodnega gledališĉa v Ljubljani (Opera). govoreći). — CRK VENA : Morning and Evening Service. Yardbird Suite. Helsinkiju. — 5. 1898 i Morven and the Grail. Rheinbergera u Miinchenu. Ch. Cecilia u Rimu. 1930. Edinburgu. grof celjski. 25. U instrumentalnoj muzici. K. VIII 1920 — New York. Nici. koja se oslanjala na evropske romantiĉne tradicije u okviru akademskog stila. snaţne efekte i izvrsno poznavanje zborskog sloga. osobito u djelima G. DJELA. bostonske ili novoengleske grupe kompozitora. 1960. Hinesa (1943). u kazalištu Dal Verme. Milanu. Goesll. zatim osniva vlastiti combo s kojim nastupa na Festivalu jazza u Parizu. Druzoviĉ.: G. Cimarose i G. LIT. 18. Vestnik Prosvetnih zvez v Ljubljani in v Mariboru. 296. D. God. u kojima je došla do punog izraţaja njegova vitalnost. 1937 u sastavu J. Zbori.' — M. Postavio je i reţirao mnoge balete u Beĉu. Underviood. Charlie (pravo ime Charles Christopher. Harold Harfagar. 1 —2.). Kings of jazz 6. Paisiella. Muhvić). zborovi. 1919 i Pavliha (dovršio I. Eller. — DRAMSKA: opere Mona. Sisslea (1942 —43). 1912 i Fairyland. 1936. upućuje na to da u interpretaciji treba postići sugestivnost izraţaja poput govora. Joan von Zarissa (Egk). Pjevanje uĉio na Konzer vatoriju u Pesaru i u Milanu i tamo 1921. Charlie Parker. val ceri. U baletu Beogradske opere nastupao 1942—• 71 sa prekidima. Schmidt. zatim ĉlan razliĉitih orkestara. Cvetko. Viktor. L. potom kao šef baleta. Slovan. crkveni orguljaš u New Yorku. kojoj je P. Utemeljio je i ureĊivao zbornik Struna. III 1955). Wetzler 1960. — Instruktivno djelo The Progressive Music Series (8 sv. Donna Lee. Viktor Parma. 1907. 1904. Za razliku od -* recitativa. Stara pesem. The Holy Child. Za zbor i orkestar: The Balladof a Knight and His Daughter. — F. zborovi i dr. Tosca). 1918. Od 1894 vodio novoosnovani muziĉki odjel na Yale Umversity. Oratoriji: Hora novissima. Monkom na eksperimentalnim Jam sessions u njujorškom Minton's Playhouse gdje se stvarao novi stil be-bop. Cerkveni glasbenik. Three Sacred Songs). — Klavirske kompozicije. balet studirao PARMEGGIANI. 1934— 35. 1911. —■ M. smisao za odmjerene. 3. Pravo studirao u Beĉu i djelo vao kao upravni ĉinovnik i vladin savjetnik u razliĉitim mjestima. Viktor Parma v cerkveni glasbi. RoĊendan infantkinje (Fortner). Nakon Prvoga svjetskog rata bio je poĉasni dirigent Narodnog gledališĉa u Mariboru. Kantate: King Troj'an. Viktor Parma. Broder. Kasnije svira u orkestrima N. PARLIĆ se Romeo i Julija (Prokofjev). Ohridska legenda (Hristić). te nastavnik na Nacionalnom konzervatoriju. 1895. u kojem je objavljivao preradbe djela domaćih kompozitora za salonski orkestar. Relaxin' at the Camarillo. Charlie Chan). I. IZDANJA: zbirke Arie antiche za glas i klavir (3 sv. — Kompozicije za orgulje (sonata u Es-duru). 39 PARKER. Long Island. B. Viktor Parma. te jedan od zaĉetnika modernog jazza. 1889. Dimitrije. oznaka p. Kronika slovenskih mest.: M. Sebastian (Menotti) i Ana Karenjina (Šĉedrin).: F. Od 1971 slobodan umet-nik. Viktor Parma 1858 — 1924. Uz to osnivaĉ i dirigent New Haven Symphony Orchestra i (od 1901) orguljaš u crkvi sv. — Gudaĉki kvartet. A Wanderer's Psalm. G. solo-pjesme.42. XII 1919). Charlie Parker. tal. Ĉetiri operete: Amazonke. 9. Neko vrijeme operni zborist. Pet opera: Vrh. Zrnje. \'. Viktor Parma. Christianom i Th. Nastavnik na Cathedral School of St John u Garden Citvju (New York). London. Sastavio veoma popularnu zbirku arija starih majstora.Zalar. Bruxellesu. Druzoviĉ. 4 uvertire i dr. 1911. Gillespiea. Scrapple Frotn the Apple.PARMA vih opera najuspjelija je Zlatorog koja se odlikuje i sugestivnom izraţajnošću i arhitektonskom cjelovitošću. Horatio Parker 1863 — 1919: A Study of His Life and Music (disertacija). The Office for the Holy Communion. — N. 19. Christopher. 1884. p. gudaĉki kvintet u d -molu. Pod njegovim vodstvom odjel se razvio u Muziĉku školu. — H. koje poĉivaju na sintezi klasiĉnog i modernog baleta. za orkestar. Tabor. Svojim je slobodnim improvizacijskim stilom utjecao ne samo na saksofoniste nego i na razvitak jazza uopće. Horatio William Parker. Reisner. — F. Dexter Blues). Poslije 1950 sve rjeĊe nastupa zbog nervne rastrojenosti.Rehar. 1949. 1892. Schumanna u Varijacijama na ime ABEGG op. Parkerova su najbolja djela veće vokalno-instrumentalne kompozicije i zborovi. tenor (Rirnini. Ettore.Su Blues. Scenska muzka za kazališne komade: Rokovnjaĉi. 28. 1915. — D. — R. 1928. 7.). Ann Arbor 1965. Rimu. God. Slovenec. Massachusetts. Horatio Parker. 3 —4. 1918. a u Beĉu je uĉio kompoziciju i slušao predavanja A. Najprije lirski tenor. I 1960). 1934. — H. 1910 i Sveti Senan. VIII 1895 — Milano. LIT. IX 1863 —• Cedarhurst. . 1934. Ĉudesni mandarin (Bartok). 1922. New York 1962. Muzikom se poĉeo rano baviti. koncert za orgulje. Co. MGG. 1929. S. koreograf i reditelj.PARISOTTI — PARMEGGIANI akademije S. isprva kao igraĉ. Parkers' Mood. suita za violinu i klavir . New York 1942. (»Lustspiel — Parlando«) da bi pobliţe oznaĉio stil svojih opera Intermezzo i Capriccio. Bloomdido. — F. orgulje i harfu. 1922. dekan od 1904. — H. LIT. 1916. PARLANDO (parlante. 20. The Kobolds. Nikole u New Yorku. 51. Psalam XXIII za zbor. 1893—99 orguljaš i zborovoda u Trinity Church u Bostonu. New York 1925. U operi je zadrţao po djelu na brojeve. II 1858 — Maribor. a sva kome slogu teksta odgovara jedna nota. New York. Viktor Parma kot ĉlovek in skladatelj. a 1927—37 solist na milanskoj Scali. The Shepherd's Vision. 1902. 1934. Gojitev opere in operete v Slovencih. Ksenija. Pomen V. kao što su Licitarsko srce i Kineska priĉa (Baranović). Zgodovina glazbene umetnosti na Slovenskem. — Z. 1897. Billie's Bounce. Venerin hram. 1903 i Mogoĉni prstan. Ogledao se i kao kompozitor. 1962. 7. Eckstinea (1944) i dr. 1902 — 03. Horatio Parker. Bregenzu. Prvi angaţman dobio sa 15 godina. Viktor Parma. — W. Back Home Blues. Chadzvick. — Kompozicije za klavir. te je ostvario niz inventivnih i originalnih koreografija. Od njego. 1891. D. od 1915. Trstu. Jutro.. Slovenski Narod. PARLIĆ. Bravniĉar. D. P. 1958 •—62 bio je direktor baleta Drţavne opere u Beĉu i 1962—64 na istoj duţnosti u Rimskoj operi. 15. Do dolaska u New York predstavnik Kansas City jazza i crnaĉkog bluesa. Uporedo sa izgraĊivanjem baleta Beogradske opere rasla je i Parlićeva umetniĉka liĉnost. Svoja djela koncipirao je izrazito homofono. Veliku paţnju P. 1883. Medu najistaknutijim postavkama u Beogradskoj operi.-— F. Horatio William. 1917. violonĉelo i klavir. 1945 ulazi u kvintet D. W. Djelovao i kao dirigent raznih muziĉkih društava. U novije je doba upotrije bio R. X. debitirao kao Cavaradossi (Puccini. Govekar. Yardbird. — R. dolazi obiĉno u virtuoznim arijama brza tempa ili u ansamblima. 12. — DRAMSKA. Chadvvicka u Bostonu i J. Glumaĉku školu pohaĊao u Beogradu. koreograf i reditelj (Solun. Rossinija. Bird. 1908 i Zaroĉenec v škripcih. Tih godina sudjeluje sa D. MQ. nalaze .9. kasnije postaje jedan od tvoraca i glavnih predstavnika be-bopa. 1920. Harrison. — A Brief Tribute to the Life and Work of Horatio Parker. 1893. The Legend of St. 1891. A Song of the Times i The Dream of Mary. P. Ob desetletnici smrti Viktorja Parme. 1923. 29. Me Shanna s kojim odlazi 1941 u New York i snima prve ploĉe (Confessin' the Blues. 11.Parma kot glasbenik. Kearns. kod Beethovena u šestoj Bagateli op. III. zbor i orkestar: Povodni moţ. 1897. primjenju jući jednostavnu instrumenta ciju.l893.Perhaps. nazivan i Bird. pri ĉemu se jako oslanjao na talijanske uzo re. — VOKALNA. Prosvetni glasnik. suita za violinu. koji se pribliţuje govoru. Le Legend of Charlie Parker. Legionarji. Zabert. Govekar. 1896. A Study of Horatio Parker. Nozu's the Time. — /. 1885. Strauss izraz p. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u F -duru op. ' K. 1923. Parma. 7. maska Cupid and Psyche. 1885. Govekar. naĉin pjevanja. New Haven 1921. D. PARMA. — D. 1903. Ljubljana 1960 . DJELA: polke. ali ih je s pomoću muziĉkog sadrţaja po v vezivao u veće cjeline. 33 (Allegretto quasi andante. 1 (II varijacija s naznakom basso parlando). motet. God. — F. — B. pripada drugoj generaciji tzv. Veoma raširene bile su melodiĉne Parmine kompozicije s podruĉja lake i zabavne muzike medu kojima je osobitu po pularnost doţivjela koraĉnica Mladi vojaki (1900). Ĉovjek pred zrcalom i Napuštene (Kelemen). 65. ameriĉki alt-saksofonist i kompozitor (Kansas City. E.-— Instruktivno djelo Nozioni elementari di acustica. 56. 1925.. Parizu. Marmaduke. talijanski pjevaĉ. PARKER. ameriĉki kompozitor i pedagog (Auburndale. Najĉešće se javlja u tali janskoj operi buffi XVIII i XIX st.

Gallus je. U Italiji su I neskni intermezzi opera serija ĉesto zapravo parodije glavne nje. talijanski kompozitor i muzikolog (Genova. zatim francuskih c sona i aira. dobiva znaĉajnu ulogu i u svjetc muzici. ficata (O. Pored ovih po pularnih oblika parodije. Ram i dr. susreće se u muziĉkoj literaturi od druge po lovine XVI st. 1895. Gour Masseneta. i to najviše u odnos operu. Suppe i Costa-Grandjean: Lohengelb die Prinzessin von Dragani). — VOKALNA: oratoriji Giovanni Battista 1899 i Calvario. Stabat Mater. Dufresneva Opera de Campagne. R. 1968. scenska muzika za drame. MeĊutim Strav obnavlja i staru praksu parodiranja sa djelima komponiranir tuĊe muziĉke motive kao što su balet Le baiser de lafe'e (na mu Ĉajkovskog) ili Pulcinella (na muziku Pergolesija). osobito u crkvenoj muzici. obiĉno ponavljao ulorr poĉetka. pa i instrumentalnih kompozicija. Lu-crezia (Respighi) i dr. S. VIII 1856 — 28. PARNEL u baletu Coppelia plesaĉica (Beograd. Najviše su satiriĉkih parodija izazvale opere Webt zatim R. U njemaĉkim protestantskim misama modeli preteţno uzimali iz duhovne muzike. Napoli). Wagnera (F. U njenom bogatom klasiĉnom repertoaru naroĉito su se isticale uloge u baletima Coppelia (Delibes). Na prijelazu u XVI presaĊuje se tehnika parodijske mise i na kompoziciju M. j njegove svjetovne kantate) ili instrumentalnih kompozicija u kalne (kantate) i obrnuto (kantate u orguljski koral) do ukl vanja muziĉke grade iz nekoliko razliĉitih djela u posve novu 1 poziciju (u misi u h-molu nalaze se uzorci iz najmanje 7 razli ranijih Bachovih djela). U Njem: i Austriji nedostaci ozbiljne opere parodiraju se najĉešće u Si pielu. PARNEL. a od kontrafakture. U Njemaĉkoj se tokom XVII i XVIII st. doţivljuje procv kao satiriĉko oponašanje ili karikiranje. Engleskim i njemaĉkim zbirkams rodiranih (i tekstiranih) francuskih opernih i baletnih mel prethodile su takve zbirke objavljene oko 1700 u samoj Francu Parodies bachiques sur les airs et symphonies des ope'ras. izvrgne satiri. a iz XIX st. 1969. oţivljuju pc baroka prvobitnu praksu parodiranja J. A. koja se prvenstveno osniva na promjeni teksta. Chi dell' altrui si veste i La Baronessa slramba (Cimarosa). 1951 i za fa got. G. 1692). Jedna od najznaĉajnijih umetnica na jugosloven skim baletskim scenama. nizozemski i njemaĉki prepjevi 1 rigala L. III 1926).. . 3 Madrigali napoletani za zbor. La Locandiera (Auletta). J. 14. klavir i orgulje. praksa parodiranja proširila pjesmama na podlozi instrumentalnih komada iz opera Lu Desmaretsa. parodijska misa. npr. MeĊutim. solo-pjesme. je posedovala izvanrednu tehniku. preuzet iz nekog već postojećeg višeglasnog chan.). Masseneta. Musicologia.. Hi i njihovi suvremenici (Telemann) koji većinom preraĊuj prilagoĊuju novoj svrsi vlastita djela. Opere: Bena.. Z. Koreografska fantazija Nuit Corinthienne. Crequilonis. isprva znaĉi preoblikovanje postojeće kompozicije ili muziĉke graĊe u novo djelo bez kariki ranja. // Maestro di cappella D. protupjev). pri mj kod I. F. 1906. kada se javlja u naslovu izdanja mise J. aira i poloneza). U razdoblju oko 1450— njeguje se tzv. La Wally (Catalani). R. katkad dvoglasnim ili troglasnim ulomcim preuzetih kompozicija. Giuseppe Verdi. Renato. Praetorius). kantata u ĉast G . 1902. parodije na opere Ve (N' Anta Aida) i Mascagnija (Fanteria rusticana). — Mise. tccnica e psicologia delV arte dei suoni. L'Avvenire della mušica e Vevoluzione armonica. Taj je tip raširen osobito u Francuskoj gdje je u XVI! gotovo svaka nova opera parodirana na pozornicama vaša kazališta ili Opere comique (npr. npr. 2 za mali orkestar kao grote razraĊivanje popularnih graĊanskih plesova. bio je muziĉki kritiĉar genovskog lista // Cajfaro. — Kompozicije za komorne sastave i za klavir. PARODI. Aiiserere. a katl već postojećim stihovima (popularna Sperontesova zbirka Sim Muse an der Pleisse iz 1736—45 s melodijama francuskih men marševa. 12. gde je zatim do 1969 primabale rina. Paixa: (Missa) Parodia Motettae Domine da nobis auxilium Th. Opernu pozornicu ostavio 1948 te se bavio vokalnom pedagogijom. Concertino napoletano. od parafraze se p. 1896. Stravinskog u Suiti br. i6< postepeno je sve više preuzimao dramski fah. — Sonata fantasia za violinu. U ranijem stadiju razvitka parodijske 1 parodiranje se uglavnom svodilo na dodavanje novih di< jednoglasnim. Strijelac vilenjak (Weber). Macbeth (Verdi). talijanskog madrigalistiĉkog (mnogobrojni engleski. Divertimento. — DRAAISKA : balet Folies Bergercs. Od 1962 profesor je kompozicije na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. s naslovom Impresario (1724). Osmania. PARODI. a i pjesama za lutnju (engleskih) i najzad ulomal opera i baleta. Kasnije (Palestrina) se prakticirale tiranje višeglasnog predloška. Cimarose i si. Knjazeva. ORKESTRALNA: simfonija. Ouvenure Irionfale. Ne-rone (Mascagni). Studij završio 1928 na konzervatoriju 5. U muzici p. 1909. Gostovao je u Francuskoj. na muziĉku gradu odn predloţak. po samom zahvatu odnosno preraĊivanju preuzete kompozicije (ĉesto vezanom s mijenjanjem teksta) koja se stvaralaĉki nanovo oblikuje da bi se prilagodila novoj svrsi ili drugaĉijoj zvuĉnoj predodţbi. MeĊutim. ali je uz to u svoje kreacije unosila dramsku snagu i izraţajnost. — Priredio nova izdanja opera Le Cantatrici villane i / Virluosi ambulanti (Fioravanti). Poznati su z primjeri talijanske operne parodije Prima la mušica poi le p A. Kineska priĉa (Baranović) i RoĊendan infantkinje (Fortner). kantata u ĉast G. razlikuje po svojoj prili ĉno tijesnoj povezanosti s predloškom. od 1939 stalan ĉlan baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Luigi Boccherini. Studij zapoĉet u Genovi nastavio u Parizu kod E. oponašanje nekog umjetniĉkog djela s namjerom da ga se ismije. L'Idolo cinese (Paisiello). Bach. 1895. Marenzija. koncerti: za violinu. M. Ali istodobno od XVII st. j ĉitav niz pjesmarica s instrumentalnim melodijama. 1962. intermediji što ih je Metastasio pisao za vla operu Didone. Epitha -lame. prosjeĉno osam kroz misu i to u novoj kontrapunktiĉkoj obradbi ili nekoj vi cijskoj formi. Sam izraz p. G. Uĉe nica M. Capitoli.. U XI) gotovo su sve poznatije opere Meverbeera. De Nardis. D. redom slijedile njihove parodije. 1931. Les Parodies Noui 1730 (dijelom i s klavirskom muzikom F. u toj je ustanovi od 1940 predavao harmoniju i kontrapunkt. M. najĉešće na poĉetku stavka. 1929. na Lullvjevu operu Ar poznata p. Francesca da Rimini (Zandonai). di Lasso. kojoj je dodan tekst) i mnoge druge. II Dolore nella mušica. Savitri. Piedigrotta (Ricci) i Lo Fralc 'nnammorato (Pergolesi). posebno u okretima i brzim tempima. osobito u Wag-nerovu repertoaru. mahom sova. A. talijanski kompozitor (Napulj. DJELA. 10. Rut. Salierija. 1 tim se razraĊivalo pojedine njegove motive u tehnici skroz vedene imitacije. preuj iz stranih izvor a. općenito. burleski. Savasta. njeguje u opereti (poĉev od Offenbacha). Trattato d'istrumentazione. Na izmaku baroka ovaj tip parod tehnike izumire. Posli je i6co p. PARODIJA (grĉ. moteta ili madrigala. Guirauda i J. — DRAMSKA. crkveno prikazanje La Cantata dci pastori. zborovi. do kraja ţivota bio je uz to šef kla-ke u Scali. Gastoldija i dr. Lorenzo. stvarajući igraĉke partije duboko emocionalno i izdiferencirano. koja se komponira polifom umjesto melodije cantus firmusa. 1949. te predstavlja zapravo posebnu vrstu -> preradbe (poput -*■ kontrafakture i -> parafraze). La Giovane scuola francese. Pietro a Majella u Napulju (C. karikira. Donizettiju. P.40 PARMEGGIANI — PARODIJA se ranije. ismijavaju hirovi pjevaĉa. — Suita za orgulje. Preludio ad una commedia. r^apcoSia otpjev. Halevvja. Charpentiera i drugih). za flautu i gudaĉe. tako npr. za koju je rolu dobila Sedmojulsku nagradu (1963). II 1923—). Engleskoj i Nizozemskoj. Ifigenija u Tauridi (Gluck). ORKESTRALNA: Suite greca. Grindelviald i Belkiss. Jovanovića i B. — SPISI: L'Estetica del canonc. 1935. kao posrednik pri preuzimanju ili usvajanju sti stilskih uzora i oblika. Couperina. Kod Bacha se su: najrazliĉitiji primjeri parodiranja: od preraĊivanja svjetc kompozicija u duhovne {Uskršnji oratorij uglavnom je p. Verdiju. Satiriĉka muziĉka p. gd. koje su prilagoĊene novom tekstu. Parnel je odlikovana sa više saveznih i republiĉ kih nagrada. Romeo i Julija (Prokofjev). XII 1900 —). musicalu i x< U novije doba susreće se i u instrumentalnoj muzici. 1951. iz sredine i s kraja svojih modela. — VOKALNA: Ornitofonie za zbor i orkestar. Od 1906 direktor i profesor estetike i historije muzike na Istituto musicale »Paganini« u Genovi. 1965. M. istakavši se u operama Lohengrin i Parsifal (Wagner). 1949. najkasnije od 1573. DJELA. solo-pjesme.

1886. X. psalam XLVI God is Our Hope za bas. J914. II 1848 — Rustington. II 1776 —■ London. O. 1947. moteta. Od 1793 ĉlan vojne kapele u Denbighu. New York 1966. Djeluje u Washingtonu kao profesor kompozicije na univerzitetu George Washington. 1877 i 1878. P.). 1959. izvanredno uspješne. — G. — SPISI: Studies of Great Composers. Magnificat za sopran. Zborovi. 1948 i 1950. ceiestu i klavir. u G-duru. Oratoriji: Judilh. 194 6. PARRISH. Simfonija fantazija u h-molu. Ovaj se komorni ansambl posebno istakao interpretirajući djela suvremenih kompozitora. sveĉana uver tira Romeo and Juliet. za fla utu. francuski violinist (Ferryville. 1902 (novo izd. 1 8 68 i III. — CRKVENA: Morning. Pisk. 24. 1894.. u G. velški kompozitor i instrumentalist (Denbigh. Colles. 1948. God. Procvatu engleske muzike on je pridonio koliko svojim stvaralaĉkim radom. Fantasy on J. Hubert Parry (2 sv. 1893. 1883. Lenaerts. Vintzius i dr. PARODIJSKA MISA. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. 1868. ostajao obiĉno nepromijenjen. koloriranjem i si. Muziĉkom preporodu u Engleskoj znatno su pridonijeli i Parry jevi spisi. S. 1912. 1957. The Raids 1940 za sopran. — SPISI: Pathways to Modem Music. 1943 utemeljio je gudaĉki kvartet. Mennin). The Rationale und Tehnique of Borrovving in Franco-Flemish Parody-Compositions of the High Renaissance (disertacija). 1964. ORKESTRALNA: 3 simfonije. simfonijska pjesma El Alamein. Hubert Parry. 1959. A ngles. Blest Pair of Sirens. Die asthetische Auffassung der Parodiemesse des 16. u c . New York 1963. na tom je polju u engleskoj izvodilaĉkoj praksi naišao na neprekinutu tradiciju zbornoga pje vanja. III. 1889. Carl.M ass to the P arody -M ass (diserta cija). 1951 (sa J. engleski kompozitor (London. The Musical Times. — J. LIT. XI 1965). 1957. Lockwood. Bach. Pensilvania. 1912 i dr. Govore odrţane stud entima Royal College of Music sakupio i obj. Slyle in Musical Ari. 2 baritona i klavir (orkestar). — G. Sonatina za duhaĉki kvintet. 19 33 i 1943. The Notation of Polyphonic Music.). for the day za bariton. toliko kao odliĉan pedagog i organizator. LIT. — A. a zatim se. u fmolu. Wolff. 1955 i dr. MGG. — W. Calveta. 1878 — 90. 3 suite. Coltes Kao College Addresses Delivered to Pupils. 1953. 1896. 1880. 1884.mo lu. Oxfordshire. MQ. The Spirilual Pilgrims. 1948 i 1952. bogatstvom i maštovitošću oblikovanja Pierre de la Rue.Century Parody Mass in the Netherlands. veoma su mu koristili savjeti i poduka pijaniste E. u tim se djelima vidi njegov osobiti smisao za postizavanje snaţnih efekata s ve likim zborskim blokovima. — KLAVIRSKA: sonata. 1950. STMW. — L. koji imaju i knjiţevnu vrijednost. 1944. 1892 i King Saul. John. 1962. dvostruki zbor i orkestar. V. 1909 (rev. temeljile su se većinom na predlošcima iz duhovne muzike (H. Clemens non Papa. Fuller-Maitland. — H. 8. 2 Te Deuma. kvartet s oboom. u e-molu. 1913. osobito se is - . Roma 1950. ibid. 1880. PARRIS. 1947. 2 seherza. 1957. — J. 1966. Pier sona u Stuttgartu (kompozicija). Psalam XCI za zbor i orkestar. Hubert Parry. the Story of the Development of a Great Per-sonalily. za violonĉelo i za trombon i duhaĉe. 1878. — N. I. 1950. bez. Gallus. brojni ciklusi solo -pjesama (12 ciklusa English Lyrics). za violu i komorni orkestar. — KLAVIRSKA: 2 sonate. Symphonic Aiovement Nr. 1900. ali je njihov prvobitni vertikalni meĊusobni odnos ostajao neizmjenjen. Overture on Southern Folk Hymns. — R. Parodiemessen Palestrinas. Gombert. obou i fagot. 9. — Kompozicije za klavir. 6 stavaka za klavir 4 . Mad Scene za sopran. koncertne turneje po Evropi i ostalim kontinentima. kvintet za violinu. 1951. — M. — VOKALNA: Aiagnificat za sopran. 1920. 1963. sliĉno kao kod drugog naĉina. The Notation of Medieval Music. II. F. madrigala. 1954. 1955. Comperea (misa Allez regrets prema chansonu Havnea van Ghizeghema) i drugih. Grimm. Solo-pjesme: 3 Songs za bariton. — J. od 1951 profesor je muzike na Univerzitety College of Wales u Aberystwythu. violinu i violonĉelo. 1934). 7 limenih instrumenata i udaraljke. Obrechta (misa Je ne demande prema Busnoisovu chansonu). violonĉelo i klavir. Morris. 1947. London 1926. 1959—63 bio je takoĊer i muziĉki kritiĉar dnevnika W'ashington Post. Muziku studirao u Londonu (B. u Pennsvlvaniji i na Columbia University> usavršavao kod J. 5. toceata i fuga i dr. S. sjeverni Wales. Grcene. 1888. violinu i klavir.. 1883. The 16 t h . misa Terriblement na glasove istoimenog chansona). Ostali su ĉlanovi Parreninova kvarteta: Jacques Ghestern (od 1963). G. DJELA. Hozvclls. anthem Earth refoices i dr.) za klavir 4-ruĉno i dr. Za sole. 1. Školovao se u Etonu i na Exeter Collegeu u Oxfordu i uĉio kompoziciju u Londonu kod W. Brumela). zbor i orkestar. 1962. 1962. Music and Letters. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. — KO MO RN A: Tri gud aĉ ka k va rt et a : I. 2. a 1900 —08 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu. Koncerti: za klavir i komorni orkestar. A. 1 86 7. za engleski rog. 1930 i 1950). 1949. 1955. Gudaĉki kvintet. 26. 27. Allan i H. X 1918). u g . H. 1955. The Music of the /7th Ccntury. The Music of an Adventure. 1960. — H. B. Stu- PARRY. 1958. III sv. J. O. Nakon studija na Juilliard School of Music u New Yorku (P. Night za bariton. A 14" 1 Century Parody Mass. III 1916—).-C. AML. taj odlomak imitacijski razraĊivao ili se pak tokom stavka posve zanemarivao. sekstet. ORKESTRALNA: Fantazija. za violinu. 3 klavirska trija. trio za klarinet. 1951. je uz Ch. 1948. A Guide to Musical Thought. dosegla je vrhunac u sloţenim kontrapunktiĉkim kombinacijama J. Ać. X. a od 1797 dirigent.duru. 1883. Oxford History of Music. M. 1954. 3 Passacaglie za sopran. New York 1930. Coplanda u Tanglevvoodu i kod A. — SPISI: Masterpieces of Music before 1750. 1939. 1957. Alas. — Koralni preludij. Klassen. Predavao muziku u Londonu i u Birminghamu. Stanforda zaĉetnik engleskoga muziĉkog preporoda u posljednjoj ĉetvrtini XIX st. i dr. On »Parody« as Term and Concept inthei6 lh Century Music. 3 psalma za zbor. De Profundis. ali je sam po sebi. Kod drugog se naĉina preuzimao samo isjeĉak ili motiv neke kompo zicije koji se zatim imitacijski provodio kroz sve moguće vertikalne i horizontalne kombinacije. 1959. F. L'Ordinarium missae nel XV s. 1953. The Pied Piper of Hamelin. II. Ać. Ċiminucijom. 1889 i IV. Ohlom). 1964 i za trombon i komorni orkestar. varijacije na Dufayevu temu. Pirrotta. XII 1919 —). Barbireau. 1959. Jacobus Gallus. Huegel. 1882. — F. Parodijske mise njemaĉkih protestanata u XVII st. Od 1807 sviraĉ tada omiljela instrumenta flageoleta u Londonu. simfonijska impresija Luxor. See. 1891. rjeĊe više gl asova i njima dodavao nove.ruĉno. 1938). Denker. Method in Orchestration. 1949. DadĊsen. Clarkson. T946. Dannreuthera u Londonu.). SchraĊe. 41 dij završio 1939 na Harvard University i zatim djelovao kao nastavnik i zborovoda u više ameriĉkih gradova. Ova tehnika. Summary of the History and Development of Mediaeval and Modem European Aiusic. Honeggera u Parizu. Evening and Communion Service. A. kao podloge za novo djelo. 1905.PARODIJA — PARRY Parodteverfahren im Berliner Gassenlied. 1957. Robert. L. zbor i mali orkestar. burleske The Seargent-Alajor's Daughter. 7. H. sonata u A-duru za violonĉelo i klavir. Job. s kojim od 1949 poduzima brojne. The Lcaden and The Golden Echo za bariton i orkestar. Fantasy Trio. 1951.: R. Neumann. 1880. Treći naĉin osnivao se na citiranju cijelog preuzetog odlomka (sa svim glasovima) i to najĉešće na poĉecima pojedinih stavaka mise. The Music of Parry and Stanford. Bach's Adaptation of the Te Deum za ansambl blokflauta. Lamentations and Praises za 9 limenih instrumenata i udaraljke. 1918. polifoniĉka kompozicija misnog ordinarija koja se temelji na upotrebi muziĉke graĊe iz nekog već postojećeg djela — chansona. L. engleski kompozitor. Inslinct and Ĉharacter (rkp. Stilski se preteţno školovao na muzici Bacha i H anĊela. simfonijske varijacije. zbor. ciklus solo-pjesama i dr.. Tunis. ant-hemi. Najbolja su mu ostvarenja vokalna djela. Parry as a Song-Writer. 1958. Pageant Music. 1951. Mendelssohna i Brahmsa. — Ch. — L. Ch. — DRAMSKA: komiĉna opera Once upon a Time. 1921.. II. Dewaele (od 1970) i Pierre Penassou. 3 uvertire. moteti. Violinu uĉio u Lorientu. Kongresni izvještaj. N. — Klavirska djela. 1907. za orgulje. C.. kontrapunktiĉki mijenjali. Bennetta i G. Charles Hubert Hastings Parry. v. 1911. Opernparodie und Parodieoper. nova izd.. Bach-Jahrbuch. Hymn for ihe Nativity za sopran. smatra se poĉetkom preporoda) i oda Blest Pair of Sirens. a prevladavala je u XVI st. 1887 i dr. Grovea) na Royal College of Music u Londonu. — Opera Guinevere. 1965. B arcelona 19 58 — —61.: P. Koncerti: za klavir. Tehnika parodiranja ( -> parodija) posuĊenog predloška provodila se na više naĉina: kompozitor bi iz postojećeg tuĊeg ili vlastitog chansona. IV 1851). V 1924—). J. PARROTT. 1880. Ovakva je praksa bila raširena osobito u ranijem stadiju parodijske mise (J. 1877. 1952. gudaĉki nonet. 1946. augmenta cijom. Music and Letters. 1962. — Gudaĉki kvartet. ed il primordi della parodia. 1952. Das Parodieverfahren in den M essen des J. Jahrh und erts. — H. 1957. 1900 i 1911. violon ĉelo. 1887 (XX izd. Aspects of Medieval and Renaissance Music. 1946. 1949). Boucherita i ]. u C-duru. 1948. Jacques. 3 ciklusa Sonets and Songs without Words. Neue Zeitschriftfur Musik. Scenska muzika. Sinfonia za komorni ansambl. sonata fantazija za violinu i klavir. Dale) i OxforĊu. M. zatim na Pariškom konzervatoriju kod J. zbor i orkestar. DJELA. Columbia University. A. himne. VIII izd. 1934. The Sol-dier's Tent za bariton i orkestar. za 5 timpana. Two Witnesses: a Personal Recollection of Hubert Parry and Friedrich v. KMJB. 1956. ĉembalo. Za zbor i orkestar: ode The Glories of our Blood and State. zbor i orgulje (orkestar). 1873 —93. 21. 1950. 1897. duhaĉki kvintet. 1948. 1957 i 1960. 1879. 1897 i dr. Ĉetiri simfo nije: I. R. uz to njegova je melodijska invencija svjeţa. PARRENIN. Takav je naĉin komponiranja mise bio raširen od XV do XVII st. u kompoziciji se usavršavao kod H. DJELA. omiljena u doba Josquin Des Presa. bez god. Considerazioni sui primi esem pi di missa p arodia. 1969. 1948. Uber Ausmass und Wesen der Bachschen Parodieverfahrens. preuzimao 2 ili 3. MGG. Resse. Parodie und Kontrafaktur. 1943 i The Black Ram. 1949 i Ballet music for Pageant of Pembroke. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. 2 gudaĉka trija. A Study of the T ransition from the cantus -firm us . Ghisi. baleti Maid in Birmingham. S. DJELA. — VOKALNA: The Hollom A\en za bariton. 1868. Cambridge 1934. ameriĉki kompozitor i muzikolog (Ply mouth. X 1904 — New York. Graves. — F. Spomenica G. An Ode to the Nativity. a akc entuacija izvanredno precizna. Medu kompozicijama većih formata najbolje su kantata Prometheus Unbound (godina njene izvedbe. 1960. Nicholas Collegeu u Londonu. simfonijska pjesma A Vision of Life. flautu. Macfarrena. Od 1894 do kraja ţivota direktor (nasljednik G. 1920. lan (Horace). Scenes from Shelley's "Prometheus Unbound«. H. Characteristic Popular Tunes of the British Isles (2 sv. 12 preludija. Ova se tehnika razvijala poĉev od Josquin Des Presa (misa Mater Patris prema motetu A. pritom su se preuzeti glasovi linearno. god. ORKESTRALNA. Te Deum and Benedictus. poput citata. 1955. — VOKALNA: kantata Three Kings have come.. Iberta i A. Sonate: za violinu i ĉembalo (klavir). PJB. Od 1883 zborovoda. PARRY. ţenski zbor i orgulje. simfonijska pjesma From Death to Life. Charles Hubert Hastings. 1893 (prošireno pod naslovom The Evolution of the Ari of Music. madrigala i si. Philippe De Monte. 1947. ORKESTRALNA: simfonija za komorni orkestar. Veoma su uspjeli i pojedini njegovi ciklusi solo-pjesama te zborovi a cappella. klavirski kvartet. 1954. najviše izmeĊu 1450 i 1630. — VOKALNA. 1956 i za violu i klavir.mo lu. umjesto melodijskog cantus firmusa. Medu mnogobrojnim kompozitorima parodijskih misa toga doba izdvajaju se. klarinet i gudaĉki kvartet. koncert za klavir. di Lasso i nadasve Palestrina. Rcdlich. 1959. University of Rochester (New York). 1956. u M iscelanea en hom en aje H . muziĉki pisac i pedagog (Bournemouth. 1940 stekao doktorat i 1941 dobio naslov master of arts na St. The Ari of Music. 18.

Sa ovog arhaiĉkog naĉina notiranja in corpo p se na horske knjige i zatim na pojedinaĉne sveske. klavirske kompozicije. Ariantuen. 1966. izraz kojim su se u razdoblju baroka oznaĉivale najprije varijacije s odsjecima (parti) na karakteristiĉne ostinatne modele onoga doba. PARTIMENTO (tal. Wagner. Kongresni izvještaj. 6 Partiten za klavir. drvena ili kamena ploĉ urezanim sistemom linija. U partiturama pretklasiĉnih simfonija ĉesti Ak£& taknuo u sviranju dvostrukog flageoleta. Virginia. U novije doba ponovno se susreće p. Fellerer. 1958. (preteĉa partiture) . Cardiff 1921.: K. i tito per canto e pianoforte). suite. njegovala se u XVII i XVIII st. 1896. grafiĉko predoĉivanje muTabula compositoria. partition pour chant et piano. Na pre u XVII v. Cardiff. djeluje kao slobodan u mjetnik. balade i dr. Arvo. Nadovezujući se na neoklasiĉni stil. 1821 — 29. F. kao što su La Folia. Ghedinija i G. 42 za klavir i orkestar. Ać. vodio smotre barda (Cymmrodorion i Eisteddfodau). vokalne solistiĉke taĉke i instrumentalne partije t stavu: kvintet gudaĉa. DJELA (izbor). ĉestica. Oberoris Oath. Joseph Parrv. on je u toku svoga kretanja prelazio iz dionice u dionicu tako da se sastojao od dijelova obiljeţenog basa. 1963 i 1966. P.. Casella. Iste meno. — VOKALNA. Perija (£>. A Second Series for Pianoforte or Harp. score.. PART. Dallapiccole. The Wehh Harpcr (2 sv. sve udvojene (unis deonice pisale su se na jednom sistemu bez obzira na vrstu. LIT. Petrassija). a Schonberg je prvi ĉak i objavio svoju kompoziciju u formi particelle {Vier Lieder op. — SPISI: II Puntello or The Supporter (osnove muziĉke teorije). estonski kompozitor (Paide. G. Istorija partiture u današnjem njenom znaĉenju pove je uglavnom sa razvojem orkestarske muzike što se izgra od XVII v. 1816. 21. — VOKALNA: oratorij Pas du monde. delo u kome se izmer horovi. franc. u traktatu o ranom organumu {Mušica enchiriadis. na koje su se glasovi šivali u zgusnutom slogu.: K. Mušica sillabica za 13 instrumenata. The Prodigal Son i Nebuchadnezzar. kantata za djeĉji zbor. a izvodila na instrumentu s tipkama. Der Partimento-Spieler. . PARTICELLA (tal. oko IX—i> zatim sa notnim znakovima. MGG. 1814. — Isti. 22 za glas i orkestar). 1600) pa Concerti ecclesiastic Viadane (1602). Kongresni izvještaj. (engl. 1582 štampa se u Parizu prva 01 tarska p. kao i od dijelova tematski izvedene melodijske linije. Caccinija (Euridice. flauta. Bamberg 1953. P. 3 laute. An Account of the Royal Musical Festival held at Westminster Abbeye in 1834. IX 1935 —)• Studij završio na Konzerv atoriju u Tallinu. franc. 1834.: KOMPOZICIJE i OBRADBE (za Vauxhall Gardens): Harle quin Hoax. Njegova opera BloĊzoen prva je velška nacionalna opera. DJELA. 1883. u rukopisu Arundel (XII gde su dvoglasne kompozicije zabeleţene na crtovlju od < jednako razmaknutih linija. pjesme. La Romanesca.) ustalio rasp glasova od viših na niţe. gudaĉki kvartet. vocal score. — C. kontrapunktiĉka vjeţba u improviziranju. U horskoj partituri još se ranije (u XVI v. The Maid of Cefu Idfa. A Trip to Wales. velški kompozitor (Merthyr -Tydvil. Cofiant Joseph Parry. Joseph. 1897. Evans. 1807. 1615—27. u njoj se vokalne deonice nalaz posebnom sistemu. Okosnica (polifone) kompozicije koju je trebalo improvizirati bio je zadani glas. Studirao na Royal Academy of Music u Londonu. partita. njem. J. MGG. S. Od 1809 godinama komponirao djela za popularne priredbe u Vauxhall Gardens. INSTRUMENTALNA: uvertire. Wales. djelić. book) ili u obliku zasebnih svezaka za svaki pojedini glas (< Part books. Handel ĉesto notirao oboe i prve violine ili violono fagot »kao jedan te isti glas«. X. Lloyd Davies. I prve štampane part iz 1577 imaju istu namenu: zbornik Mušica de diversi aute partite in caselle per sonar d'instrumento i zbirka C. balada Jenny Jones. od 1888 do smrti docent na University College u Cardiffu. nem. podjela. sa novim formama. 1689. partition. di Rorea '. naziv p. orguljska ili klavirska p. doktorirao 1878 na Univerzitetu u Cambridgeu. C. je npr. kao što su opere J. Poĉetkom v. uzduţ spojenih taktnim crt U drugoj polovini XVI v.). U doba kasnoga baroka izraz p. Estonija. partire dijeliti). naovamo. Collage on B-A-C-H za komorni orkestar. obiĉno 10. XVI st. Torrefranca.) notirane odvojeno svaka na svo m crtovlju. ĉlanci. Documenti definitivi sulla partita. je još u doba baroka.. Perpetuum mobile. n. PART'ITA (od tal. trombon. 1892. Kantare: Cambria. John Parry. razdioba). kod nemaĉkog teoretiĉara Lampac (traktat Compendium musices. An Account of the Rise and Progress of the Harp. 1598) i G. predoĉavala st \ broj muziĉkih deonica. 1962. oboa. . Leipzig 1940. Stimmbiicher). 17. Sylvia. *k SEC JSU ■u OtO'O PARTITURA (engl. išĉezava. kao i Partita sopra l'aria di Fiorenza saĉuvana u rkp. 3 ili više crtovlja i sluţi kao nacrt za konaĉnu izradbu partiture. Lloyd Davies. to su u poĉetku ruko] prepisi kompozicija. partitura. I. — DRAMSKA. ital. The Birds i Joseph. Partien) upotrebljavao se i kao sinonim za -> suitu (J. LIT. ulazi u partituru generalbas kao temelj. — Ballet comigue de la Royne. A Selection of VCelsh Melodies zuith Symphonies and Accompaniments (3 sv. LIT. a iz orkestarskih deonica naĉinjen je klav izvod. krummhorn. Brojni zborovi. Uz orkestarsku partituru za orkestE dela i horsku partituru za horska dela. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Bach. 1964. ricercare. Bestehend in Sieben Partien . a 4 vod. najpre u Italiji. Utrecht 1952. tabula compositoria. 1834. 1968. Svrha partimenta bila je razvijanje vještine improviziranja i pratnje prima vista. primerci prave notacije u partituri. ostavljajući najniţe mesto za genera Tako su ponekad još kod Mozarta prve violine rasporeĊene najviša deonica. a najviše za kontrolu harmonijskog toka kompozicije.: C. — IZDANJA: zbirka velških na rodnih pjesama Cambrian Minstrelsie (6 sv. pojavljuju se. i madrigali. harfa. Particell). pjesme i dr. God. Takve ostinatne varijacije komponirale su se za instrumente s tipkama (Frescobaldi. 1726 —31 i 3 Partiten za solo violinu. njem. Rowlandsom). za orkestar. Opere: Blodvien. sprezzatura. najpre s pomoću dijastematski rasporeĊenih slogova teksta. orkestralne partite L. a namenjeni instrumentima sa kama (tzv. kao npr. jer se osniva na sist od nekoliko petolinijskih crtovlja. Neue Clavier Ubung Erster Theil. DJELA. a uz to bio i muziĉki kritiĉar lista The Morning Post (1834—48)Najpoznatije je njegovo djelo duet F!ow Gently Deva. kompozicije za više deonia sale su se u obliku tzv. prethodno već objavljenih u pojedina« svescima za svaku deonicu. — Partita za klavir.). 1962.. 1537) prvi put takva tabula coi sitoria dobiva izgled moderne partiture. spartiti et aceomodati per sonar d'ogni d'istrumento perfetto. Ali u daleke prethodnike p ture mogu da se uvrste najstariji zapisi višeglasne muzike kojih se već pojavljuje princip vertikalne koordinacije gla. Sparti ta. vokalr. uvodi se tzv. a ostali niţe od njih. Ali p. se sastoji od 2. V 1841 — Penarth. Partita op. II 1903). gudaĉi itd.). postoji i tzv. Partitur). II Ruggiero i si. Toccate e Parlite d'Intavolatura di cimbalo. Oratoriji: Emmanuel. Pro et contra. 1964. 1961. 1878. X. Kuhnau. horskih knjiga (-> Chorbuch. 1832. skica za partituru na kojoj su pojedine skupine instrumenata (duhaĉi. — IZDANJA: The Ancient Brilon's Martial Music (velške melodije obraĊene za vojnu muziku). koncert za violonĉelo. PARRY. 1826. a ne instrumenata. panova f trublja. 1804. oko 1720). 1871 —80 profesor muzike na University College of Wales u Aberystwythu. Credo za zbor i orkestar. 2 koncertantne violine i continuo). 1902. 1880. i to kao naslov većih djela (A. Od sredine XVII st. bubanj i orgulje. Pre toga. 1895 i King Arthur. 1829.: F. za trzalaĉke instrumente ili za komorne sastave (npr. Origine e significato di repicco. postepeno prihvatio dodekafoniju i druga suvremena kompozicijska sredstva te se uvrstio u istaknute sovjetske umjetnike svoje generacije koji traţe vlastiti mu ziĉki govor. 2 knj.42 PARRY — PARTITURA ziĉkih dela komponovanih za više deonica koje su rasporei vertikalno jedna ispod druge tako da omogućuju taĉan pre nota koje istodobno zvuĉe. (ili partia ili na njemaĉkom Parthie. God. pa se Haydnova djela — 6 Feldparthien za duhaĉki oktet (oko 1780) i 6 Feldparthien za sekstet (oko 1765) mogu smatrati iznimkama. a troglasne na crtovlju od 12 { lelnih linija na kojima se note što istovremeno zvuĉe vertit poklapaju. Saul of Tarsus. engl. cink. Flutc and Violoncello (velske melodije).). Debussy i dr. 1820 osnovao društvo za gaj enje pjevanja uz pratnju harfe Cymdeithas y Canorion. 1893 (sa D.. 1958. Casmallon. Particelle su ostavili Schubert (simfonija u h-molu »nedovršena«). 1963. 1890. napuštaju se sastavi ad libitum u korist unapred pi sanih. partizione. u stvari. pri tome su se niţi pisali ispod v Isti princip primenjivao se i u instrumentalnoj muzici: instrun ĉiji tonovi idu u više registre notirali su se u gornjem delu p ture. tal.). G.. 1839 i 1848 i dr. LIT.

(F) instrumenti Udaraljke Harfa (harfe).'V E. jer su njihove deonice pisane u tonali Ako je više solistiĉkih instrumenata iste grupe. na primer flauta iznad violine. još su kod Mozarta. još' i poje horne na laze još i tzv. kao i u partiturama vokalno-instru. ponujući instrumenti. grupe. Ako dolaze solistiĉki instrumenti iz realnom zvuku. njihove deonice su već u XVII v. tada njihova deonica dolazi na zasebni linijski sistem. Jour- . I i II violina i si. Sa vremenom se pojavila teţnja da se odvoje instrumenti iste vrste u grupe: drveni duvaĉki. Schviartz. Unutar pojedinih grupa instrumenti su rasporeĊeni prema registru od viših na niţe. Lowinsky. Današnji je raspored instrumentalnih grupa u velikoj orkes tarskoj partituti: Drveni duvaĉki instrumenti Limeni duvaĉki 8. prvo se stavlja prvi solista. partitura Fagoti hor. visini registra glasa: sopran. U partiturama XVII i XVIII v.: R. a unutar bas-truba. Tuba Udaraljke: grupa solista (concertino) izdvaja iz orkestarske grupe (ripieni). H. zatim flaute. iznad partiture. gudaĉi i udaraljke. što ga ti instrumenti proizvode. Timpani Takva partitura pokazuje ovaj raspored: Concertino Zvona I Violina Ĉinele II Violine Triangl (Viola) Gong Violonĉelo Mali i veliki bubanj 1 dr. prvo se piše tetima sa predznacima koji se razlikuju od predznaka u crtovlju onaj sa višim registrom (violina i violonĉelo). Stoga su neki autori zapisivali te deonice prema isti. U svakoj grupi instrumenti su i dalje rasporeĊeni po opštem principu partiture: oni koji proizvode visoke tonove nalaze se gore.PARTITURA 43 se na vrh postavljali timpani. danas se — da budu preglednije — preraĊuju i pišu Horne Trube prema današnjem rasporedu. a uz trube i noj dine grupe instrumenata posebnim uglatim akoladama. 1919—2°. alt. bas). definitivno se ustalio raspored istovrsnih instrumenata po grupama koji je ostao u osnovi do danas nepromenjen. mada su trube višeg registra. Doduše.23. mala fla Gudaĉki instrumenti dele se ponekad u dve ili više grupa uta i flauta. hor 1. uz razne varijante i proširenja. stavlja u dnu partiture. E. Zbog veće preglednosti u moder upotrebljavali zajedno sa fagotima). zbog toga što ĉine za sebnu U kamernim delima raspored instrumenata je sliĉan rasporedu grupu. pisane drukĉijim ras Kontrafagot Limeni duvaĉki instrumenti: poredom. horne. klarini (trube). H. Zur Partitur im 16. Ako je kompozicija pisana i za vokalnog ili instrumentalnog solistu.-Fag Wagner). transostalih.za dirigente u nastavi visokih muziĉkih škola odnosno akademija. MeĊutim. a zatim Ein Ubungsbuch. stavljali iznad generalbasa. sreće se ponekad deonica soliste na vrhu iznad svih orkestarskih deonica. Najveće poteškoće pri ĉitanju partiture ĉine tzv. U nekim se sluĉajevima ipak za Tromboni drţava stari raspored. Jahrhundert. pa ĉak i kod Schuberta. celesta Instrumentalni ili vokalni solista. l. oratorijum). i to prvo solisti (po (Anleitung zum Partiturspiel. a ispod njih se redaju instrumenti sa niţim tonovima. samo što se klavir. mentalnih dela (kantata. On the Use of Scores by Sixteenth-Century Musjcians. TVp Tb. K. što je vrlo pregledno. fagoti. 3603. Gudaĉki instrumenti: Ripieni I violine I Violine II violine II Violine Viole Viole Violonĉeli Violonĉela Kontrabasi Kontrabasi U grupi limenih duvaĉkih instrumenata na prvo se mesto stav ljaju Ĉembalo (I. — E. Creuzburg {Partiturspiel. 4 sv. V.?JH. LIT. vezana sa poveća njem orkestarskog sastava. klavir. E. Riema nn se izmeĊu udaraljki i gudaĉkih instrumenata. K. Einheitspartitur) što obiĉno stoje u partituri. Tako se npr. Drveni duvaĉki instrumenti: Mala flauta (piccolo) Flaute Oboe Engleski rog Klarineti Bas-klarinet f. Wagnerove tube (Horntuben). Saksofon Strauss. a neki su ĉak raznih grupa (duvaĉki i gudaĉki). a ispod njih su viole. tenor. (divisi). trublje i rogovi. II) horne.oboe. a i zato što su od limenih duvaĉkih instrumenata po u orkestarskoj partituri.). u partiturama concerta grossa. vokalni solisti i hor stavljaju Metodiĉke priruĉnike napisali su o tom predmetu H. Kod R. a ako su instrumenti drugih deonica. u XIX v. bariton. naroĉito u delima kasnih romantiĉara (R. 1956—60) i dr. . duvaĉi ĉešće uklopljeni medu gudaĉe. kod njih se moţe izdvojiti jedan ili više sviraĉa — solo (ili U novije vreme ĉine se pokušaji da se pojednostavni slika soli). 1103. Partiture kompozicija ranijih autora. (F) Gudaĉki instrumenti Orgulje Pk. limeni duvaĉki. AFMW. B. stavljaju se onim redom kojim beleţili sve deonice u istom kljuĉu (tzv.4. violonĉelo i na dnu kontrabas. instrumenti su rasporeĊeni tako da se violine (I) nalaze na vrhu. meĊutim nije prihvaćeno. Kl(B) tromboni. istovrsni instrumenti vitiĉastim akoladama (npr.. Sviranje partitura obavezan je predmet U operskim partiturama. ako zvuku najbliţi drvenim duvaĉkim instrumentima (nekada su se instrumenata ima. klarineti. timpani. Tek beĉki klasiĉari uvode takav raspored instrumenata po grupama koji se zadrţao do danas. Tili Eulenspiegel. U rukopisu Schubertove »Nedovršene simfonije«. 1902). Wagnera se uz ga partituri se povezuju pored zajedniĉke spojnice. R.

Imao je neobiĉno širok repertoar. Berlinu i Budimpešti. nom tri. Najĉešće je p. 1962. 1. povijest muke i smrti Kr prema tekstu evanĊelja. na sveĉan i izdil ciran naĉin kake izvodila. prolaziti i calle ulica). — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta (II. PASCAL. u kojim samo turbae višeglasne. — Obradbe ruskih narodnih pj LIT. ORKESTRALNA: koncertantna simfonija. prema fiksiranim obrascima recitacije. U novije vrijeme postiţe uspjehe kao televi zijski voditelj raznovrsnih programa. DJELA: O030P My3biKaAbnou KOHcmpyKiiuu 3anucaHHbix Ai. Beber). Biblioteca Palatina. — S. London. 26. Bogat izvorni materijal responzori pasija saĉuvan je iz XVI st. Berlin 1957. ostala pi naĉna lica i i grupe. von J. riftmuuuKUM soponeoKCKuK neceiib. Više je puta nastupao i u operi Metropolitan u Ne\v Yorku (1929—33) i na drugim velikim opernim scenama. Z ralnu izvedbu danas je obavezno vatikansko izdanje grego skoga korala iz 1917. Luki i Ivanu). i odnosi se na vrstu improviziranog ukrašavanja. Schir Tehilla. Beitrage zur Musikwissenschaft. Višeglasje i naslovna strana. Od 1900 radio u Rumjancevskom muzeju. nnmuuiiKuu u ucmopun go3HuKHoeeHun eu zbornik CoBeTCKaH My3biKa. Aldqdmdt za flautu i gudaĉki kvartet. Sterbens. svaki put iz jedn< ĉetiri evanĊelja (po Mateju. G. MG G. prijepis osamostaljivanje dionica pruţali su mnoge gućnosti za sugestivno oţivljavanje bogate i dramatski r. U akordiĉnoj pasaţi prevladavaju figure rastavljenih akorda. K. Wjatscheslaw Wiktorowitsch Paschalow. pojavljuje se : ko. naišle su na velik odjek i proširile XVI i XVII st. prva viola Filharmo nijskog orkestra i ĉlan Izraelskog kvarteta. Ĉlan orkestra u Luzernu. P. Jachet iz Mantove. EvanĊelist. zborovi. po Njemaĉkoj u raznim preradbama. Kodalva (kompozicija).: M. 1959. prvobitno za uliĉnu muziku koja se svirala poput koraĉnice prigodom mimohoda kapele ili se pjevala kao uliĉna serenada. melodijske elemente i time saĉuvao pasiji karakter recitacije. z va Romanusova s PASERO. sovjetski muzikolog (Moskva. od 197c pisane su samo dvije pasije na dva dana velikoga tjedna. a c ce svih ostalih ba najvišem reg Dok je isprva cio bio povjeren j> osobi. Scandello. Dmuyot. Od 1938 u Izraelu. tal. klavir i gudaĉe. PASIJA (lat. passage prolaz. a za drugi. 98) iz XIII ili XIV st. de Sermisy. Hubava (violina) i Z. God. passar proći. Bach. Polifo: se dijelovi pri tom sve više oslobaĊali cantus firmusa (kc dotle uzimao iz jednoglasnih. L. S. pripovje —• srednjoj. D'une ardoise aux partitions du XVI e siecle. 1 sezu u sre dnjov) nu kršćansku PASACALLE (od španj. postavši jednim od njezinih najistaknutijih ĉlanova. E. fantazija Ein Gev.12 (Colim u Modeni (oko 1480). Byrd. A. 13. meĊutim. kada je osnovao Societe des jeunes artistes du Conservatoire. zbornik KoHuepTbi IlHTHiiuKoro c KpecTHHajKbi. ] goĊujući je njemaĉkom jeziku. G. Zur allgemeinen Problematik des Notationsprinzips Partitur. Obrechtu). D. španjolski naziv. Kivrat Adama za glas. 1855—68 profesor zbornog pjevanja. solo-pjesme. Asola i dr. 1914. Rimu i C1924—30) u Teatro Colon u Buenos Airesu. Blumeu. Latomasok za flautu. 1951). Yiskor za violu (ili violinu ili violo nĉelo) i gudaĉe. G. 14. komponirali su latinske responzorijske pasije V. Udaljivanje od cant us firmusa opaţa se i u pasi u kojima se jednoglasje odrţalo samo uz pripovjedaĉev ' (A. W. passio patnja). a odrţavali su se u Cirgue d'hiver (5000 mjesta uz vrlo pristupaĉne ulaznine). prvi p djelu J. na njima je izvodio najviše djela klasika. 15. Gallusa (1587). Veliko znaĉenje imala je njegova suradnja s poznatim zapisivaĉem ruskih narodnih melodija M. X. Lenjina). Izraz se pojavljuje poĉev od XVI st. Pjatnickim. Prvi dokument takve prakse je rukopis iz Salisbi (Parma. gdje je zatim predavao solfeggio (od 1841) i klavir (od 1847 profesor). 1944 i dr. — VOKALNA: fantazija na jemenske teme za zbor i orkestar. raniji primjer je pasija A. IX 1819 — Fontainebleau. Escamilla u Bizetovoj Carmen. npr. 1916—17 (poljski prijevod 1951). 1955). obiĉno virtuozno razraĊen neki motiv kompozicije. Fremiot. Song of Praise. E. 1957. — H. Gue. like biblijske radnje kakvu donosi pasija. VIII 1887). Waldtnann. bas (Torino. se do 1969 ili pjevala na ĉetiri dana velikoga tjedna. koralnih odlomaka pasije) i prema izraţajnijem tumaĉenju teksta (J. C. flautu i klavir. Posebno velik opseg glasa u visokom registru omogućivao mu je da ponekad pjeva i baritonske uloge. 1948. Afirmirao se najprije kao filmski glumac (Velika igra. Moberg. B. Marku. 11. zatim isto što i -* passacaglia. M. Kasnije p. Sn. a odavaju utjecaje Z. Clercx-Lejeune. ledio). se izvodi na naĉin sveĉanoga liturg ĉitanja (lat. koncert za violinu. 1954. Concerts populaires su se odrţali do 1884. Waltherove pasije. a 1868—69 bio je direktor kazališta Thedtre lyrique. Jean-Claude. Zlokobni susreti. U p: N ibkt'iVM nificativae. klaviri udaraljke. Gesius. Medu katoli kompozitorima XVI st. 1960). 1949 i II. naziva se Ijestviĉna p. kasnije se pjevanje podijelilo '. Agada za violu. Spomenica C. DJELA. Dva koncerta za violu: I. 1952. giiu. Kao dirigent potpuno se afirmirao 1851. Pessine. X. Ogledao se i kao kompozitor. Kucejiee. osobito u Italiji i Njemaĉkoj XVII st. von Fischer za prvi tip upotrebljava te responzorijska pasija. Sastoji li se preteţno od ljestviĉnih tonova. s kojom je prireĊivao koncerte u dvo rani Herz i u Gradskoj vijećnici. Jakobi. Concertino za gudaĉki kvartet. Vjaĉeslav Viktoroviĉ. od 1917 vodio muziĉki odjel muzeja (od 1925 Biblioteka SSSR V. }Ku3Hb umsop* !938 (proš. h O. 1955. Pasiju koja je višeglasna. BacuAuu Cepzeeeun KajiunnuKOe. francuski dirigent (Pariz. litterc koja pojedinim gama« USIICHRKTI (Evanc Isus. 1951. 1962 i dr. Jeppesen. Završio historijsko-filozofski fakultet u Moskvi (1895). 24. izd. B. Trstu. postaje bitni sastavni dio bravuroznih kompozicija ili etida. di Lasso. Studien zur Geschichte der »Kunst der Fuge«. Veliku su popularnost stekli njegovi Concerts populaires. T. Walthera (oko 1530). Partitur. Pjevanje uĉio u Rimu kod A. PycCKan tneMamuKa 0 npou3eedenunx EemxoeeHa. najĉešće virtu oznog karaktera. — Responzor pasiju preuzela je i protestantska crkvena muzika. 1959. XII 1951). djel ponegdje pogrešno pripisivalo J. Hoke. — K. PASAŢA (od franc. M. naziva motetnom. pa i u odlomcima povjerenim evanĊelistu. 1957. A. Dje Kunst des Partiturspiels. Studirao u Budimpešti kod J. Poĉev tega vremena U2 se upisuju poj slova (lat. Schiitz. Historia des Leidens u. kvintet s flautom. Odon. nal of the American Musicological Society. X 1927 —). V 1873 —• Lenjingrad. — Kompozicije za klavir. PASDELOUP. P. zatim i kao pjevaĉ. Studij završio na Pariškom konzervatoriju. Po F. B. 1958. passaggio). PASHALOV. kao i ' mase naroda. LIT. 1946. koje je osnovao 1861.!. ali je propagirao i djela suvremenih francuskih i stranih kompozitora. obnovljeni su 1920 kao Concerts Pasdeloup. prva je vrsta pasije koral druga figuralna. rukopis Egerton 3307 (B Museum. talijanski pjevaĉ. Melanges d'histoire et d'esthetique musicales. PARTOS. Jednoglasne ralne lzvc dbc . — Isti. prokomponirana p. Osim već navedenih djela vaţno je spomenuti pasij Regnarta (prije 1583) i 3 pasije J. kraći ili dulji ukrasni slijed tonova u brzom tempu. Prokomponirana (motetna) p. Mani M. 1934.: B. 1962. ide u red najboljih poznavalaca slavenske narodne muzike. Th. Milanu. Kade naziva dre skom pasijom onu u kojoj se samo upravni govor tretira višegl dok se preostali tekst i dalje izvodi koralno. UloneH u nOAbCKan napodnan My3uKay My3bn<ajrkHbiH cOBpeMeHHHK. E. X. On je zadrţao osnovne gregorij. Et par notationstekniske problemer. 1962. Nastupao zatim u Torinu. de Longuevala (oko 1500. CoBeTCKaH My3biKa. Nje gove se kompozicije ĉesto temelje na folkloru.. debitirao 1918 u Vicenzi. odnosno diminucije u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici. lai bae) propisuje ĉite tonske v theum Dionica Krista vjerena je najdi dionici. kombinirana od oba ova elementa. pod vodstvom dirigenta Rhene-Batona. 1947. Meiland. MGG. Evand (štioca. Od 1926 do 1942 pjevao svake sezone na milanskoj Scali. 1958. F. — Th. 1961 osvojio prvu nagradu na Evropskom festivalu pjesme u Cannesu. I 1893 —). Bartoka. a studij kompozicije na školi Moskovskoga filharmonijskog društva (1904—10). francuski šansonjer i filmski glu mac (Pariz. Itnprovisation and Niggun za harfu. Vulpius). pojavila se a XVI st. izraelski violist i kompozitor (Budimpešta. 1962. Stockholm 1961. MGG. oko 1450) i rukopis Est M 1. O. 1860 —73 vodio muške zborove (orpheons).t medu nekoliko izvoĊaĉa. Julcs-Etienne Pasdeloup. 4 pjesme za glas i orkestar. —* raniji dosad poznati dokumenti višeglasja u responzorijskoj jesu traktat iz Fiissena (oko 1450). God. Od 1951 direktor je Muziĉke akademije i profesor Univerziteta u Tel Avivu. 1927. PvccKaH . 1962. nacxaJiOB.44 PARTITURA — PASIJA KHura o EeTXOBeHe. Kodalva i B. Jules-Etienne. I. X 1907 —). Tancredi. de Victoria.. prokomponirana pasija. U katoliĉkoj liturgiji p. Sadrţajno je p. H.

1962. F. Migota (»La Passion«. u Velikom tjednu prakticiralo ĉitanje Kristove muke po evanĊeljima s podijeljenim ulogama i dijalozima. — U Italiji oratorijska pasija nije odigrala znatnije uloge. Prve oratorijske pasije komponirao je Th. Medu njihovim kompozitorima istaknuto mjesto zauzimaju J. Berlin 1960. W. Die altesten Passionsmusiken. Haydna (prvotno za gudaĉki kvartet. S. koje se izvode u obliku nastalom 1634. 1935). III. J. Jahrhundert. aulograf schichte der Passionskomposition von 1650 —1800. — P. 1939. B. i. Lanza Del Vasto. 1921. A4onats sehrift fiir Gottesdinst und kirchliche Kunst. Giitersloh 1929. u Italiji se vrlo ĉesto komponiraju samo tur bae u vrlo jednostavnom višeglasnom slogu. Fischer. Scarlattija (oko 1700). AFMW. ona usvaja recitativ uz instrumentalnu pratnju (tekst EvanĊelista izvodi se u stilu baroknog recitativa). Nef. U ulomku lat. Resinarius. Ameln. prokomponirana p. Bohm. Das Passionsrczitativ bei H. Die alte Choralpassion in der Gegenwart. Sebastiani. Leipzig 1893. Posebno mjesto zauzima H. — W. Hdndel i G. Halle 1935. — O. — B. orguljaš iz 1 Ai Oberammergaua. — R. koraĉa u ophodu pjevajVići drevne obredne pjesme. u kojima je dramatizacija responzorijske pasije dosegla vrhunac. Die Passionsmusiken von J. . Peppinga (»Passionsbericht des Matthaus«. Adamst. Bach und H. H. Musik und Kirche. PJB. F. meĊutim. odigrala je znatnu ulogu. — K. Johann Walter und die altesten deutschen Passionskompositionen. 1904 — 05. Schmidt. — H. — Isti. mystere de PSques. 1939. Taj stil. naziv je tih odlomaka punti della passione. Berlin 1960). povezane sa psalmima i drugim liturgijskim tekstovima. Hildesheim i Wicsbaden 1962). C. 1906. Od sredine XVIII st. Najvrednija meĊu rije tkim djelima na talijanskom tlu je pasija A. Moser. 1931. G. — Razvoj responzorijske i prokomponirane pasije uglavnom je završen u prvoj polovini XVII st. i u XIX st. J. Schiitz stapa gregorijansku i njemaĉku protestantsku recitaciju s monodijskim principom oblikovanja. Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft. U Hrvatskoj napisao je istaknuto djelo B. Jahrhunderts. Keiser i G. Selle (oko 1640). Kiihnhausen. AFMW. Die mehrstimmige Vertonung des Evangeliums. Njegovi su historijsko-stilski korijeni ne samo u oratoriju (pojavio se u Italiji oko 1600) nego i u pasijskoj laudi (od XV st. Jahrhunderts in Italien. Autori su obiĉno manje po znati ili anonimni crkveni muziĉari. Koln 1958. u djelu Musik in Zeit und Raum. LIT. dramsko prikazivanje Kristove muke. Hunolda. koja još uvijek ţivi u izvodilaĉkoj praksi. u nekim muziĉarima budi jaĉi interes za pasiju. v. Neues zur Passionskomposition des 16. S. i. Zur Ge- 45 J. Uvode se alegoriĉka lica. — G. Moser. bile raširene osobito u Dalmaciji. Pariš 1951. 1933). uz primjenu suvremenih muziĉkih sredstava. zapoĉinje razdoblje pasijskog oratorija pred kojim uzmiĉe oratorijska pasija. Rossija (oko 1643). Prvo takvo djelo je »Der blutende und sterbende Jesus« R. Schweizerische Passionsmusiken. Schmitz. 1926. a Burek (1568). Grauna (1755). — Isti i C. 1942) i F. MGG. Wagncr.: F. gdje je jedna pasija popraćena neumatski notiranim melodijama. U pasijski oratorij ubrajaju se i kompozicije na posljednje Kristove r ijeĉi. osobito uz muziku C. Najstariji primjerci latinskih pasijskih igara nalaze se u rukopisu iz Benediktbeura. 1959. Kade. Papandopulo (»Muka gospodina našega Isukrsta«. Die Passionen von H. J. AFMW. H. — Talijanski pasijski oratorij pojavio se sredinom XVII st. 1787.. 1935. Die deutsche Passion von Luther bis Bach. — P. Najpoznatije su do da nas ţive puĉke p. Suprotno ostalim oblicima. Brockesa »Der fiir die Šunde der Welt ge marterte und sterbende Jesus« komponirali su R. pasijski se oratorij u protestantskoj crkvi nije svagdje liturgijski izvodio. 1960. u dvorištima samostana i na gradskim trgovima. nitko nije u pasiji nastavio. Stablein. Ameln. Braun. 1927). Thomasa (»Passionsmusik nach dem Evangelisten Markus«. pasijske igre iz Montecassina (XII st. ibid. Zur motettischen Passion des 16. je oratorijska pasija. Pasijski je oratorij po tekstu slobodna pjesniĉka tvorevina. Bacha. U nizu tih djela najpoznatije je »Die sieben letzten Worte unseres Erlosers am Kreutze« J. Schmitz. — F. Zur Geschichte der Passionskomposition des 16. puĉanstvo iz Jelse. Napjevi su i u tim puĉkim pasijskim igrama većim dijelom potekli od tradicionalnih melodija gregorijanskog —> korala. Mainz 1955. sepolcri). Grundsatzliche Bemerkungen zur Geschichte der Passionshistorie. Schiitz. Spitta. Luthcr -Jahrbuch. — A. bliza latinskom oratoriju XVII st. Vrisnika. B. Poĉetkom XVIII st.. korali. U crkvenim obrednim obiĉajima s otoka Hvara zadrţala se do danas tradicionalna velika pasijska procesija. G. Bitna je znaĉajka pasije (u tome se razlikuje od oratorija) št o zadrţava biblijski tekst i što se kao umeci (osim arija) pojavljuju protestantske crkvene pjesme. Blankenburg. Music and Letters. umetnute arije te samostalne instrumentalne odlomke. Schiitz und ihre Wiederbelebung. Schutz. Ramlera »Der Tod Jesu«. Bach. Funcke. U katoliĉkoj crkvi se već u XII st. u njemu više nema biblijskih rijeĉi ni crkvene pjesme. Aus der Friihgeschichte der deutschen Generalbasspassion. Muzika. Martina (»Golgotha«. Iznad svih dostignuća izdiţu se dvije pasije J. — Isti. ali sadrţavaju elemente starije tradicije. Telemann. Kongresni izvještaj.PAS I JA — PASIJSKE IGRE stantskoj Njemaĉkoj. Schneider. Gesius i dr. Base l 1949. . Gregorianische Formen lehre. donosi govorene i pjevane latinske rijeĉi evanĊelja.) notirani su jedino stihovi Marijine tuţaljke. PASIJSKE IGRE (od lat. Schneider. s kojom se te igre danas izvode. 1920 (II izd.) i u sveĉanostima u slavu Kristova groba u velikom tjednu (tzv. — H. Tek se u prvoj polovini XX st. J. Distlera (»Choral-Passion«. -> misterij). X. pred portalom. novijeg je datuma: komponirao ju je 1815 Rochus Dedler. Fischer i W. oslanjajući se većinom na tekstovnu kompilaciju (summa passionis). — A. po Ivanu (1723) i po Mateju (1729). — J. naprotiv. najprije na latinskom jeziku s odgovarajućim liturgijskim (koralnim) napjevima zatim i na narodnim jezicima (-> liturgijska drama. Mateju i Ivanu). Leipzig 1931. u ĉijem izvoĊenju ponekad sudjeluju i vjernici. Leipzig 1921 ( I I izd. E. Leipzig 1886. Gerhardt. Einfiihrung in die Gregorianischen Melodien. Telemann (oba 1716). Schiitz und seine stilgeschichtlichen Grundlagen. Ĉuveni tekst B. — K. Spitta. nastalo je malo pasija znatnije vrijednosti. Epstcin. v. Muziĉki je vrhunac i u latinskim i u puĉkim pasijskim igrama redovito tuţaljka Marije. Schmitz. — Isti. Passion. Vrijedni su doprinosi K. prvobitno u crkvama. J. U toku vremena nastao je u Njemaĉkoj golem broj oratorijskih pasija. R. Prvim talijanskim pasijskim oratorijem smatra se »Oratorio per la Settimana Santa« L. G. Keisera na tekst C. Keiser (1712). Lechnera (1593). Flor. Die Anfange der deutschen Passionshistorie. Pored toga. Latinskim su se tekstom sluţili J. U katoliĉkoj se liturgiji preteţno dalje izvode djela iz XVI st. — K. zvanog Menantes (1704). Fischer. F. zatim i izvan crkvenih prostora. La Passion. 1929. K. Po uzoru na latinski i talijanski oratorij XVII i XVIII st. Matthduspassion. G. — M. Schiitz sa svoje tri pasije ("po Luki. iz Oberammergaua. Znatnu ulogu odigrao je i tekst C. oratorijska verzija oko 1796). Giitersloh 1893. Die altere Passionskomposition bis zum Jahre 1631.U Hrvatskoj su p. ZFMW. U noći izmeĊu Velikoga ĉetvrtka i Velikoga petka. Ph. — K. Die Passionen nach den vier Evangelisten von H. PJB. Ać. Motetnu pasiju na njemaĉke rijeĉi prvi je komponirao J. 1948).. v. J. Karakteristiĉan oblik u protestantskoj crkvenoj muzici od sredine XVII st. Vrbanja. Na novoj koncepciji poĉiva kompozicija K. Poetizacijom muke Kristove stvorena je mogućnost za naglašavanje meditativnih elemenata i za snaţno isticanje afekata. 1954. Majstorsko djelo te vrste je pasija L. neki kompozitori konzervativno nadovezuju na responzorijsku pasiju iz XVI st. 1931. Theile. pa nastoje obnoviti stare oblike responzorijske i motetne pasije. Iz takve se prakse ubrzo razvilo dramatizirano prikazivanje. Galliculus. Lott. — A. Jahr hunderts. Oberitalienische Figuralpassionen des 16. Pas sion Music before 1724. S. Ph. — K. Festschrift M. B. PJB. Italienische Quellen zur Figuralpassion des XVI Jahrhunderts. Schweizerisches Jahrbuch fiir Musikwissenschaft. Arije donose tekstove iz meditativne lirike. H. — W. Zur Geschichte der deutschen Choralpassion. Pitava i Svirĉa. Gerbcr. 1950). Pendereckog (»Passio et mors Domini nostri Jesu Christi secundum Lucam«. Jahrhunderts. 1965) koja. Kongresni izvještaj. passio patnja). U protestantskim zem ljama. — H. Die mitteldeutsche Choralpassion im 18. Beitrage zur Geschichte der Passion in Italien. Mattheson (1718) i dr.

— A. Landshoff (Alte Mcister des Bel c: bez god. K. a chaconna na ostinantne harmonije. Mnogi francuski autori uvrštavali su ga balete. Sokol. LIT. Haynes. Medu starim hrvatskim rukopisima otkrili su R. Mar M. 1939 V. brzi i ţivahni talijanski ples u dvodobnoj mjeri iz } st. Die Orgel. Boghen. 5 bizzarrie. Strohal i V. takoĊer u mnogim mjestima — npr. Reichert. c. Hb'fler. Pasijske igre su se odrţavale i u Koruškoj. na festivalima u Salzburgu (od 1931). Pasquini. Apel. S. ĉesto upotreb ljavali nazive upravo ( nuto. J. Jedan od najljepših talijanskih koloraturnih soprana svoga vremena. Music and Letters. 4 passacaglie. Ţc. Poslije pa: mezza obiĉno je slijedio saltarello (kao -> Nachtanz). slovenskom i njemaĉkom jeziku. nije bio samostalna kompozicija već varijanta neke pozi melodije. J. Passepied. Palermo 1959. Jahrhunderts. B.. Telemann. F. kada je u Ljubljani harala kuga. sopran (Gallarate. U Sloveniji su p. tali. Tagliap (Antologia di tnusica antica e moderna per pianofortc fl934) i dr. 1963. meĊustavak izmeĊu sarabande i gigue (F. najvaţniji je po svojim kompozi< ma za ĉembalo odnosno orgulje. PASQUINI. 1962. prireĊivane svake godine u mnogim mjestima Kranjske u noći izmeĊu Velikog ĉetvrtka i Velikog petka. Po misije nekih autora (W. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. — J. U pasijskim proce sijama sudjelovali su i flagelanti.S. Kj Fischer. Schuler. Znatna uloga je u njima pripadala muzici. Gervais. L. Heimrich. odnosno dramske predstave i kapucin ske pasijske procesije i p. od španj. sudjelovao kao virtuoz i kompozitor na dvorskim koncertima švedske kraljic e Kristine. / du Congres d'Histoire de FArt. i. Mušica d'oggi. — P. teranea Palermo 1954. Apel) p. l892. 1536. LIT. Mušica N. — raširene ne samo u Ljubljani već i u drugim slovenskim krajevima — vaţan su dokument o muziĉkoj praksi i umjetniĉkoj razini slovenskoga muziĉkog ţivota u XVII i XVIII st. C. Berlin 1958. J. Kassel 1967. Redovito je u 3/4 mjeri s karakteristiĉnim ritmom J . podrijet vjerojatno iz Španjolske. Sixieme Uvre de danseries. 79. V. 2 ca cia. Medu tim djelima najpopularni i najuspjelija Toccata con lo scherzo del Cucco. Koncertirao u Beĉu i Parizu te odgojio više vrsnih muziĉara (F. Bernardo Pasquini e il suo tricentenario. Scarlattija. Nešto kasnije zapoĉeli su ljubljanski kapucini tradiciju dramskog prikazivanja Kristove muke. engl. Kotlar. I 1894 — Cagliari. Marini. 17 suita. Najpoznatije passacaglie napisali su B. Falstaff). Klasiĉna p. ili J. Bernardo Pasquini. 101 — 108. LIT. Ein Nezvgeordnet kunstlich Lautenb. Les Origines de la Chaconne et de la Passac: Revue de Musicologie. a varijacije nisu meĊu sobno odijeljene. bez god. tal. odrţana je na Veliki petak velika pasijska procesija. i. koja odaje svje: invencije. Maribor.^F. Bi PASINI. 1 bergamasca. XI 1710). U Koruškoj je u dramskom prikaziv anju muke i smrti Kristove sudjelovalo oko 50 osoba i mnoštvo naroda koje je pred stavljalo ţidovski puk. M X. Bach i G. francuski narodni ] iz XVI st. Kongresni izvještaj. A< Ostaci pasijskih procesija i pjesama o Kristovoj muci ili Gospinu plaĉu kao i brojni rukopisni dokumenti svjedoĉe da su p. Djela za instrumente s tipkama: 11 djela obj. 1962. Od 1650 u Rimu. Histoire de la musique slovene. p.! . — K. VI 1942). 2 ricercara. Dohnanvi.: A. 35 tokata ili »tastata«. IN STRU MEN TALN A. F. LIT. 1962. lakoću i eleganciju te uspješno predsta vlja Pasqui kao kompozitora koji je koristio i prevladao Frescobaldijeve 1 caje i otvorio novu etapu u razvoju talijanske instrument muzike.und Cembalowerke Bernardo Pasquinis (dis ciia). Varese. — F. Za k la vir i z a o rgulj e : 3 5 so nat a za 2 ĉembala ). F. 1550). Bernardo. kojega su smatrali najvećim ta lijanskim orgulja u drugoj polovini XVII st. Ljubljana 1970. nazivane »sprevod s predstavo bridkega trpljenja in smrti našega Odrešnika«. J. Danckert (1931). uĉenik L. Razvila se oko 1600 iz istoimenog starinskog plesa. . Tragovi melodija starih hrvatskih pasijskih napjeva zapaţaju se u nekim pjesmama iz zbirke Cithara octochorda (1701). U baroknoj instrumentalnoj suiti nalazi se gdjekad . Kotnik. J. 1962. DJ ELA. van den Borren. Roma ] — W. se isticala izvanredno profinjenim kreacijama. Gasparini i dr. K. 1958.. kardinala Pamphilija i Ottobonija. kreće se u nepravilnim movima. Elisetta (Cimarosa. p. Passacaglia. Kompozitori su : dutim. plesna kompozi brzog tempa namijenjena najĉešće gitari ili pjevanju uz prat gitare. 5 partita (Partite antiehi maestri italiani. G. Neke pasijske pjesme s otoka Hvara zapisao je i notirao B. Djelo Cento partite sopra il passacaglio (K G. — /•'. 1 fuga. svirao ĉembalo u orkestru kazališta Capranica. je niz varijacija na ostinatnu melodi. Autor teksta (oko 1000 stihova) tih slovenskih pasijskih igara bio je pater Romuald-Lovrenc Marušiĉ. MGG. me polovica). X.: C. S. G. Maria Maggiore (1665—67). »Gospin plaĉ« na otoku Hvaru. talijanska pijanistica i pjevaĉica. ali je gostovala na brojnim muziĉkim pozornicama u Evropi i Americi. 3 canzoni francesi. Laura.: B. U poĉe p. Vittorija i M. 1589) stilizirani p brza pavana.). B. a francuski autori njeguji i kao baletni stavak (J. Izvestja Muzejskega društva za Kranjsko. Biber. 1959. 2 tokate (Toccate antichi maestri italiani. Muffat. takoĊer bile raširene.). Oko 1670 postao ĉembalist i kapelnik princa Giambattiste Borghesea. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. 28. pjevanje diplomirala 1921 na Konzervatoriju u Rimu (P. stoletja. Hindemith. 1895). 1695. Taj pasijski tekst je najstariji saĉuvani pisani spomenik slovenske dramske umjetnosti. . zapisivanih od XV do XVIII st. G. X. Couperin. M. Machabey. Pepeljuga i Talijanka u Alţiru). Kasnije se razvilo nekoliko akordiĉkih obrazaca su bili temelj bogato figuriranih varijacija passamezza. pesen (La Flora. Crocifisso (1664—87) i u crkvi . Pistoia. Cestija. Co. NOVA IZD. Die frtihesten Erscheinungsfor der Passacaglia in der itajienischen Musik des 17. The Kevboard Works of Bernardo quini. PASSACAGLIA (tal.) i dr. Melo passepieda u 3/8 mjeri s uzmahom. prikazivale i u Hrvatskom primorju (Rijeka). Mnoge stare pasijske pjesme saĉuvale su se do danas usmenom predajom. Od 1923 bila je ĉlanica milanske Scale. 1918). i pa sijske procesije bile raširene u mnogim dalmatinskim krajevima. Pasijonska igra iz Ţelezne Kaple. Ph. A. Carniola. Vatielli (Antiĉke cantate d'amore. S. Appiani). Otada su takove procesije. 1922. u Sloveniji njegovale su se osobito u XVII i u XVIII st. XII 1637 — Rim. 10 arija (1922) i 2 sonate za 2 ĉembala ( i < 1 sonatu za 2 ĉembala obj. 1 fantazija. D. Luin. c. pripremajući put umjetnosti D. oko 200 arija uz b. passacaille. talijanski kompozitor i orguljaš (Massa di Valdinievole. i to na latinskom. i. Note sur Bernard Pasquini et ses oeuvres. Barblan. Otada pišu kompozitori passaca najĉešće za instrumente s tipkama. i. — od kojih pojedini imaju i neumatsku notaciju napjeva — dokazuju da su se p.46 PASIJSKE IGRE — PASSEPIED Umjetnik. E. Mantuani. — . Angelina i Isabella (Rossini. — M. G. Bach). Vaţan je izvor za prouĉavanje starih hrvatskih pasijskih igara djelo T. Shed (Selection of Pieces by Pasquini. 1818 nje maĉki tekst pasijskih igara preveo je na slovenski Andrej Dra bosnjak. H. frazu. — G. God. — M. — A. \ LIT. PASSAMEZZO (pass'e mezzo.und Klaviermusik 1700. F. Odak i LIT. Zur Friihgeschichte der Passacaglia. — INSTRUKTIVNA: Saggi di contrappunto. U poĉetku je p. Crain. Ĉarobna frula i Cost fan tutte). Maria in Aracoeli (od 1664). Der Passamezzo. Za slovensku kulturu osobito su vaţne pasijske procesije koje su se na slovenskom jeziku odrţavale od oko 1721 u Škofjoj Loki. MF. pa se ĉesto i pojavljuje pod imenom pavana pa mesa (H. Stein. 18 varijacija ili partita. G. A. sastoji se od 1 kontrapunktskih varijacija na melodijsku frazu koja se prvi pojavljuje u basovoj dionici. W.: F.: Ch. Kalan. zatim I tokatu (bez god. M. u Oratorio del Ss. — D. Završivši 1911 studij klavira (S. pasaca instrumentalna kompozicija umjerena tempa u trodobnoj m. — E. postaje dvorski i salonski p plesao se u parovima. Crain. — KALNA: 15 oratorija.. Ĉesi. Bernardo Pasquini. 25 1 11 pojedinaĉnih plesova. F.S. 1967. 7. DRAMSKA: 16 o medu kojima Dov'e amorc e pictd. Arbeauu {Orchesographie. 1946. 1680. F. Webern. Geschichte der Orgel. O. Orguljaš u rimskim crkvama S. Kra XVII st. Kast i G. — Isti. 2 arije obj. Bonaventura. paspy). 1949): 2 arije obj. MGG. Tema je reĉenica od 4 i taktova.).7. Muffat. Frescobaldija najraniji je primjer passacaglie koja se naĉii variranja pribliţuje chaconni. Marcel-Dubois. princa Colonne. — L. franc. C. Osthoff. Ĉasopis za zgodovino in narodopisie. J. — W. Štefanić mnoge tekstove pasijskih igara zapisane glagoljicom na staroslavenskom jeziku. F. P. nego se nade zuju jedna na drugu. S. Han. P. — Tri m za glas i b. uz to marljivo prouĉava djela Palestrine i Fresco baldija. Pasijonske igre na Kranjskem. A Piceno 1923. 28. 1916. M X. 1920). je vrlo sliĉna -> chaconni. 1948. J) J S vremenom se razvija u polagani stavak izgraĊen principu varijacija. koji se odrţao do danas. — W. Pasijonska procesija v Loki. P. Veress. Pariš 1921. 2 Ann Arbor 1965. Tajni brak). osobito u baroku. W. Lully). Regol ben suonare il ĉembalo o organo. nestaje iz muziĉke prakse. 1764). T. U sjevernoj Hrvatskoj prikazivale su se p. Novi svet. Sokol. U fonotekama Staroslavenskog instituta i Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu ĉuvaju se magnetofonske snimke mnogih pasijskih pjesama. Kassel i I 1951. obnovljene za Prvoga svjetskog rata prema tekstu pasijskih igara iz Oberammergaua). The Passacaglia in the Ti tieth Centurv. Di Pietro) i iduće godine debitirala u Teatro Costanzi kao'Nannetta (Verdi. danas Massa e Cozzile. a u XX st. Prema Th. 20 djela obj. 1679 i La Forza d'amore. i. Ward. von Fischer. Ljubljana. a zatim se neprestano ponavljs u basu ili u kojem gornjem glasu. Firenci (1933) i dr. K ur PASSEPIED (franc. osobito kao Kraljica noći i Fiordiligi (M ozart. L'Arte di Bern Pasquini. 21. zapoĉela blistavu koncertnu karijeru. P. Boghen izd. N. God. I isusovaĉke komedije. Oris gledališke zgodovine pri Slovencih. i. Luigi dei Francesi (1673—75). osobito u Bretagni. Passamezzo. 1598. B. je bila znamenita i kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. The Operas of Bernardo Pasquini (disertacija.: G. I. više od 50 kantata. passo korak. NewsieĊler. Schuman. Durante. a saĉuvani fragmenti glagoljskih tekstova. Sv. Ann Arbor 1960. Pervizovića Muka i smrt Kristuševa po Mateju i Janušu (2 sv. a plesni su koraci vanredno ţivi i obiluju varijanta: U drugoj polovini XVII st. u ţupi Vrbovcu (1792—1868. B. Vokalna d 1 kantatu obj. Cvetko. Ravel. P.

jer izvesno vreme provodi u zatvoru i internaciji zbog aktivnosti u nacionalnom omladinskom pokretu (1914—17). 1940—46 profesor u Muziĉkoj školi Mokranjac u Beogradu. da su je usporeĊivali sa najvećim dramskim glumcima. Imala je neobiĉno jak sopran velikog opsega (od a do dz). Adlgassera. Juneka i F. Vogler. oznaĉuju se katkad i muziĉka djela koje su izvorno komponirali nekolicina autora. Kasnije su pastiri poĉeli na njemu bušiti otvore (5 do 6) ĉime su omogućili i izvoĊenje jednostavnijih melodija. Bentzon. LJapb MaKCUMuauan. razliĉita podrijetla. p. Od truvera je poznato oko 130 pastourella s kraja XIII st. Basel 1927. u kojoj se pjesnik natjeĉe za ljubav pastirice ili kakve seoske ljepotice. Haubenstock-Ramati. suita na ukrajinske teme. 1916 i ^anaee. G. Giuditta Pasta. Ljadova. X. Petrograd). 1936. Kao kompozitor pisao je prvenstveno vokalna dela. N'ew York 1921. a izraĊuje (PASTIRSKI se u razliĉitim veliĉinama. . 1833. ibid. McmopuKO-6u6jiuoyKa3amejib cnpitMeHaHUHMbi (2 sv. Handel. B. Pasticcios und Parodien in norddeutschen Klaviertabulaturen. J. susreće se pastorala naroĉito u boţiĉnoj duhovnoj muzici. X 1797 — Blevio na jezeru Co-mo. izrazito dramatskog timbra. de la Laurencie. Za nju su specijalno pisali uloge u svojim operama V. Milano 1935. a takoĊer i pjevaĉe koji su htjeli da se pro duciraju sa svojim najuspjelijim toĉkama. MGG. Grade moj. VOKALNA: Iie heruvimi za 2 muška hora i duvaĉke instrumente. Erbse. sa uspehom gostovao sa našim horovima u Ĉehoslovaĉkoj. muziĉko-scensko djelo sa sentimentalno-idiliĉnim sadrţajem. G. PASTA. — Sonata-fantazija za klavir. Bruxelles 1926. Mozarta. 1958. Rimski-F Korsakova. oko 150 horskih dela. 1957. A. Dietricha. Engel.a višoj umjetniĉkoj razini od pravog pasticcia (ili tzv. a 1946 —51 prvi dirigent hora Radio-Beograda i nastavnik u Muziĉkoj školi Stanković. 1916. 1947. širi se i u Francuskoj i u Španjolskoj. IV. Reimann. juţnoameriĉki društveni ples španjolskog podrijetla u 2/4. M. 1957.. Razvila se iz talijanskih narodnih napjeva. 1957. M. 1927—41). MGG. 1915 i 1921. Scappe i V. 3. Giuditta Pasta e Maria Malibran. HauKOSCKOzo. London. po znate su pastorale za orgulje J. d. Andrej Filippowitsch Paschtschenko. kao plod renesansnog prouĉavanja umjetnosti Vergilija i ostalih klasiĉnih autora ekloga. — E. N. A. UIym Ea/ianupee. Svetolik. uvertira Kapuaaaji. i nisu drugo nego veće skroz komponirane pastorale. U XVII st. ţiv tempo i sveĉani korak pri kojem se udara petom o petu.. Monaldi. u lirici trubadura i truvera (XII —XIII st. Po mitološkoj graĊi ona je naj vaţniji preteĉa opere. debitirala 1815 u Milanu i uskoro poslije toga zapoĉela briljantnu karijeru u Italiji (Venecija. melodici. Kanpuenan neeecma. P. Motteuxa). Va-rese. Torelli. Klebe. osn. 47 PASTORALA. Les Peines et les plaisirs de l'amour. Corelli.: G. Ferranti-Giulini. kompozitor i muziĉki pisac (Petrovaradin. Senluk Hajduk Velj'ka. 1937 i 1944. Jarre. koncertima (A. Havdna i A. Beĉ. 1929. V. 1914 i 1927. 1. Rim. a dolazi u boţiĉnim oratorijima (J. 1966. Koncert za violinu. Bossini. G. 1925. zatim Quatuor sur le nom de B-/a-/(i889) N. talijanska pjevaĉica. 16. provansalski pastorela). a ĉesti su u njoj lirski momenti. 1940. II. Povukla se s pozornice 1841. F. Giuditta Pasta. U šireni znaĉenju. r. X.. — DRAMSKA. Obilićem (Beograd. MF. Bach). — Sastavio My3biKajtbHue npou3eedeHUH II. 1912. priredio oko 850 koncerata u Jugoslaviji. Skrjabina i fran cuskih impresionista. G. opera // Muzio Scevola (1721). najĉešće u 6/8 ili 12/8 mjeri. jednostavan duhaĉki instrument. dirigent. La Pastorale dramatique en France a la fin du XVI e et au commencement du XVII e siecle. Amadei. npr. M. CsadbSa Kpe^uncKoio. diri govanje kod F. Les Pastorales . IJoMnadypbi. 1917 — 21. Andrej Filipoviĉ. MaĊarskoj. ili oratorij Die Schuldigkeit des ersten und fiirnehmsten Gcbots (1767) W. Milano. harmonskoj strukturi i formi oseća se jaki prizvuk narodnoga jezika. 1944. B. Pariš 1906. Opere: OpjiitHbiu 6ynm. Instrumentalna ili vokalna kompozicija idiliĉnog karak tera. 1944. 1951. s jednostavnom melodijskom linijom i harmonijom. Lavig-ne. pa su zapravo :. J. M. I. Kreutzer). PAŠĈENKO. Sonneck. —■ M. V. preteţno pod utjecajem A. a većina ih je notirana. zborovi. osobito talijanske i fr ancuske. Najstariju saĉuvanu provansalsku postourellu (i jedinu s notiranom melodijom) spjevao je trubadur Marcabru. A. MGG. VII. Poslednji gost. Pisao djela raznovrsna po tematici 1 muziĉkoj formi. A. Hepnbiu np. J. DELA. Locatelli) i pastoralnim misama (G. Njegov stil blizak je romantizmu. CoBeTCKan My3biKa.. LIT.PASSO DOBLE — PAŠĆAN-KOJANOV PASSO DOBLE (španj. Tri simfonijske pjesme: Fuzanmbi. Najveće uspehe postigao sa Ţenskim pevaĉkim društvom (Novi Sad. naziv za operu sastavljenu od najuspjelijih ili vrlo po-f pularnih arija. pašteta. franc. »Orazio«: The History of a Pasticcio.). 2. i po jednim stavkom J. vrsta pjesme u formi dijaloga. — H. Petnaest tisoĉ za bas i mešoviti hor (nagraĊen I nagrad om Saveza kompozitora Jugoslavije). dueta ili većih odlomaka. Kongresni izvještaj MeĊunarodnoga muziĉkog društva. temperament. Berio. LIT.: O. Miscellaneous Studies in the History of Music. passo dop-pio). Scarlattija. Piguet. — Isti. Gasparinija i Albinonija (na libreto P. Pacini (Niobe). — Dva gudaĉka kvarteta. — M. B. P. Scarlattija i F. klavir 4-ruĉno i udaraljke. suita Eypnm-MomojiuH % 1952. S. Les Fetes d'Amour et de Bacchus. solo-pesme i horove. naglašen ritam. 1913. Humla. 1923. izrazom p. Walker. Studirala u Milanu kod G.. 1925. \Vimberger. Pepusch napisavši I sam recitative i preradivši arije A. Cambert. U pastorali je veza rijeĉi i tona mnogo tjesnija nego u miseriju. sopran (Saronno. VI 1971). R. Otkud tebi bela bulo. u izrazu. LIT. 1956 i Pad6a u JIOUKO. ■ H. London 1911. 1955. ROG. Studije prekida. 1926. uvertira. 1952. Studirao na Konzervatorijumu u Zagrebu (violinu kod V. PASTICCIO (od tal. 1962. 1930. 1952. 1935—41) i Horom Radio-Beograda (1946—51). 1 PASTOURELLE (franc. Thomyris. II.: J. Rane opere. Honeggera. kompoziciju kod Ć. 1 Queen of Scythia (1707) koji je sloţio J. »skrpane opere«). Le Roux i H. Glazunova. — F. — H. 15. Pastorale. Muziku studirao na Petrogradskom konzervatoriju (J.:£. DJELA. C. CuM^onuneCKan MUcmepuH za teremin i orkestar. razvio se -> tioo-step. D. VI. Norma). Akademskim muškim horom (Novi Sad. avant Lully. M. se raširio u opernoj praksi XVII —XIX st. 1962. 1923. LIT. 1928 (prer. 1955). God. Ein italienisches Pasticcio von 1609. M. — Ista. Iz p. sovjetski kompozitor (Rostov na Donu. zbor i orkestar. Meunux. G. a od suvremenih orkes tralna Pastorale d'ete A. Negri). Prvobitno je p. W. 28. Henze. Dugana. Bio je dirigent u 35 horova. 2 rapsodije. A. i dr. Firenze 1906. Tri simfonijete. 4 hora iz »Gorskog vijenca«. Delbouille. Kao operni spektakl saĉinjen od stilski raznorodnih toĉaka. 3 kompozicije za violinu i klavir. U crkvenoj muzici XVII i XVIII st. 1923. Couperina. Diabelli. Giu-ditta (rod. Cijev pastirskog roga koniĉna je oblika. Schumanna. Ktihner. gdje je ĉlan uprave Filharmonijskog orkestra i Akadem skog teatra opere i baleta. P. i. Poljskoj. 1914. PASTA. 1952. U klavirskoj literaturi istiĉu se pastorale G. Bellini (La Sonnambula. Bononcini i G. Lully. Vsi so prihajali. R. X. 1962. A. Les Origines de la pastourelle. Fricker. 1954. K. — G. ynuifa Becejian za ansambl narodnih i klasiĉnih instrumenata. Devet simfonija: I. R. H. Štejnberg). Pasquinija. di Serangelija Torino. 1933). Brahmsa i A. Takva suradnja nekolicine autora na jednom djelu ĉesto se susreće i u instrumentalnoj muzici. Bugar skoj i Turskoj. pastiche). da bi zadovoljio publiku koja je ţelila u jednoj izvedbi ĉuti sve svoje omiljene arije. 1949. S. smisao za horsko izvoĊenje i izrazitu sugestivnost. Javlja se u Italiji u XVI st. Donizetti (Anna Bolena) i G. kantata Fonoc Mupa.. Poznati su primjeri. VIII 1885 —). pa Divertimento fiir Mozart (12 obradbi Mozartove arije »Ein Madchen oder Weibchen«) za koji su pojedine stavke komponirali G. L' Evolution de la pastourelle du XII e siecle a nos jours. Frescobaldija. Kun. za koju su po jedan ĉin komponirali F. Rossinija i mnogi drugi. Vitol. Lhotke). ORKESTRALNA. MQ. pita. Wildberger. Niedermevera Robert Bruce (1846) prema odlomcima iz opera G. 1923—40 nastavnik muzike u novosadskoj gimnaziji. nameHKO. Sonata za violinu i klavir (1853) sa dva stavka R. 1955.). 8. L. PAŠĆAN-KOJANOV. G. III 1892 — Beograd. Bacha. CTapeHninH jieHHiirparicKHH KOMIIO3HTOP A. IV 1865). (R. Einem. one ĉesto zadrţavaju i naziv p. 2 suite za mali orkestar. 3/4 ili 6/8 mjeri. dvostruki korak. sluţio samo za meĊu- sobno dozivanje pastira. G.). Napulj) i širom Evrope (Pariz. Ać. kompozicije za glas. 1956 i IX. seherzo-fantazija Apnenun u KonOM6uua. Karakteristike su mu jednostavnost melodike. u uţem j smislu. LIT. 1. To je npr. Scenska i filmska muzika. K. Rad G. — L. vrsta drvene trublje. Borodina i A. Kao horski dirigent pokazivao je prirodnu muzikalnost. VIII. Steffanija. Giuditta Pasta e i suoi tempi — memorie e lettere. III. F UMH cojimty. Maršal.: M. solo-pjesme. Ch. L. tal. Bononcinija. Svoje je uloge glumaĉki tako snaţno oblikovala. p. BaKxaHKu. — VOKALNA: oratorij JlemiH. G. zatim p. 1927 i dr. Nakon Revolucije sudjelovao u organiziranju novoga muziĉkoga ţivota u Lenjin gradu. 1923. G. JJy6unyiuKa za 2 zbora. preuzetih iz razliĉitih opera jednog ili više autora i prilagoĊenih novom libretu.

1924—). 10. Ohridska legenda (Hristić). God. PATACHOU (pravo ime Henriette Ragon). Navodi da je i sam komponirao ne mog potvrditi. Kao koncertant posebnu paţnju posvećuje savremenom muziĉkom stvaralaštvu. PAŠKJEVIĈ. — SPIS. Drţi se da je za neke od njih napisao libreto. 1786 i komiĉna opera <Pedyn c dembMU (u suradnji sa V. Baranović) i 1957 na Akademiji za muziku i pozorišnu umetnost u Beĉu (H. znamenitog filozofa Franje Patricija koji se 1 der bavio muzikom. 1934). 6 Original Gaelic Song zborova. Na marginama Mozartove g-moll simfonije. Sin Svetolika. Sch\ 1903 (rev. II 1843 — Ca. LIT. doktorirala. Great Minds in 1926. Fomina i M. Plamenac. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. Pro mušica. Barges u Veneciji kod pozi nakladnika A. U Velikom Varadinu (1759—76) uzdrţavao je vlastiti orkestar PATTERSON. O hrvatskoj muzici u vrijeme Renesanse. 1791. Jedini potpuni primjerak teg djela ĉuv prije Drugoga svjetskog rata u biblioteci vojvode Augus Wolfenbiittelu. Osim u Jugoslaviji nastupala je u Francuskoj. ţeleći stvoriti temelj za nacionalni ziĉki smjer. Matinskoga. Adelina (/ Juga Maria). ibid. LIT. I njen vlastiti reportoar odaje umjetnicu sigurna i istan ĉana ukusa. Luksemburgu. 1951 —53 u Subotici šef Filharmonije. Prolegomena za jednu teoriju dirigovanja. SPISI: Tendencije savremene mu ziĉke interpretacije.: V. 1907. Crkveni orguljaš u Dublinu i od 1904 u Ci tamo je 1924 postala profesor za irsku muziku na Univ College. 81. Kmiĉi se. 18. pod naslovom KaK nojicueciub.: Patricijeve madrigale obj. V. Po završetku studija u Beogradu postaje ĉlan Beogradskog baleta. Plodna i raznovrsna delatnost Svetolika Pašćana. Njemaĉkoj i SAD. Makedonska povest (Smokvarski) i dr. tekst Katarine II). Hr revija. 1961. Violinist dvorskog orkestra u Petrogradu (1763— 89). PATRICIJ. 1913. 1953—55 dirigent Savremenog pozorišta u Beogradu i od 1957 stalni dirigent Beogradske opere. Od 1783 dvorski muziĉar Katarine II (komponirao na M. 52. Ţupanović (Hrvatski skladatelji XVI stoljeća. napisao je. Brecknock. kojima su znameniti kompozitori Michael Ha. — OBRADBE: nova verzija opere CanKmnemepbypzCKUU zocmuitbiu deop M. Pot s otoka Cresa iz plemićke obitelji Petrisa ili Petrića. od kojih je neke kompon Dittersdorf. stihovi raznih pjesnika). Giselle (Adam). doselila u New A. Zna se jedir da se ĉetiri njegova 4-glasna madrigala nalaze u zbirci // pritno de Villote koju je 1550 objavio A.: D. Italiji. Gardana. — Af. Rallying Song of the Gaelic League za zbor i tar. God. K . 1926. vjerojatno više v nih djela. 1966. SSSR. Austriji. Bugarskoj. Petrić). 10. D. Nastupa i na koncertnim podijumima sa profesionalnim orkestrima (Beogradska filharmonija) i amaterskim horovima (KUD /lio Lola Ribar. Vasilij Ale-ksejeviĉ. 27. 1970). Zvuk. 3. violinistkinja (Temišvar. Bargesa. Nos Castle. Opere: komiĉna opera Hecnacmbe om Kapemu. biskup u Velikom Varadinu i nadbiskup u Kalocsi. 1936. 45. 4. DJELA. Andrija P. 1956. u hrvatskom prepjevu V. romantiĉni i savremeni operski i simfonijski repertoar. koji su bili p ĉi. Periĉić. Ĉlan orkestra Rumunske radio -televizije u Bukureštu i uteme ljitelj gu daĉkog kvarteta Ateneum s kojim je nastupala u Rumuniji i drugim zemljama. The Profess Music. baletski igraĉ (Sombor. K. ruski kompozitor i violinist (?. VI1918—).: D. Pasticcio HanajibHOe ynpa&jieuue OAeza (zborovi III ĉina. — Dva opela. Rabi L. Braća Baruh i dr. 1970. MaĊarskoj. Potaknut talijanskom operom b'uffom. Zvuk. Borislav. Datum gova roĊenja i smrti nije poznat. oko 1742 — ? 3 oko 1800). izvodio opere. DELA. izvodi klasiĉni. Ĉetiri madrigala Andrije Petrisa iz 1550. dirigent petrogradskog Velikog ruskog kazališta (1780— 83) i uĉitelj violine. ljubitelj muzike (obiteljsko dobro kraj Karlovca. III 1929—). a slavu i popularnost postigla nakon 1948. U tom je svojstvu mnogo uĉinila za afirmaciju suvremene francuske chansone vrijedna literarna sadrţaja. Tekstovi Patricijevih madrigala su talijans njihova muziĉka struktura i izraţaj idu od smirene homoi do većih ekspresivnijih melodijskih i harmonijskih slobod NOVA IZD. Dve jevrejske pesme i Tri ukrajinske pesme. Gostovao je u Austriji. ali su podaci o njima veoma skromni. izd. Japanu i Au straliji. pjesama i dr. 1779. <t>eeeu je prva ruska operna priĉa. dirigent Opere i profesor muziĉke škole. Ţupanović. Ĉlanci i prikazi u ĉasopisima i listovima (Zvuk. Adam. koji se otada odrţava svake godine. studij dirigovanja završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (K.'V 27. PATAĈIĆ. LIT. a 1952 prelazi u Skopski balet. Gertzovici). ffnji. (1757—62) i K. II 1717 — Kalocsa. kompozitor. Lchmann. komiĉna opera CKynoii. 18. 1902. Neumorna u S' nastojanjima oko unapreĊenja irske muzike. Studij violine sa specijalizacijom završila na kon zervatoriju Ciprian Pornmbescu u Bukureštu (A. madrigal iz zbirke A. Peć. Stevvart). Anlonius Stradivarius Crcmonctisis. 15. Annie Wilson. X. je uz J. Pro mušica. PATTI. koloraturni sopran drid. MGG. PATTI u . I. francuska pjevaĉica šansona (Pariz. dirigent (Novi Sad. 1964. dovodio je na scenu realistiĉki i ţivo ocrtane narodne tipove. Hrvatska glazba u XVI stoljeću. J. Poznatija postala nakon 1945. 2. godine. Swarowsky). za glas i klavir. su u svojim transkripcijarr Asić (ĉetiri madrigala. 19 — Obradbe irskih narodnih p (zbirka Ivernia). a u muziku unosio narodne elemente. VI 1924 —). Chals wit sic-Lovers. 1972. 1792. PAŠTI. gde se istakao u baletima: Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). operna priĉa <Peeeu (tekst Katarine II. — 5.48 PAŠĆAN-KOJANOV — PATTI i pjevaĉe. kada je kao direktor preuzela upravu kabareta Chez Patachou. — SPISI: Istorijski razvoj gudaĉkih instrumenata. PATRICIJ (Petris. IX 1919). Bavi se i muziĉkom publicistikom. I 1934). Wassili Alexejewitsch Paschkevvitsch. DRAAtSKA. kompc i muzikolog (Lurgan. osobito bo-sanskohercegovaĉkih kompozitora. Švajcarskoj. 1962. Sanje za glas i orkestar. a od 1789 dirigent orkestra dvorskih plesova. Beograd 1969. The Bells of Shandon za m ti zbor. j DJELA: Simfonijske pjesme. 11. Ve: 1550 a valjda i roĊak. z. Đurić -Klajn. Miroslava. Stuc na Irskoj muziĉkoj akademiji u Dublinu (R.. Bcautiful Song and the 1926. Sn. VII 1784). man u npocnbieeiub. 1968. Belgiji. talijanska vaĉica. Violindri porodice Gvarnerius. Zagrebaĉki kanonik. The Music of Ireland. Si. X 1868 — Cork. Dirigentskim se ra dom bavi od 1946. Ditters von Dittersdorf (1764 —69) bili na ĉ U svom je kazalištu P. P. Izraelu. How to listen Orcheslra. 16. A.). —■ Opere The High-King's Daughter i — VOKALNA: 4 kantate. Po svoj je prilici bio suvreme Hristus je gore vstal. Kuĉ. irska orguljašica. — L. Son quesC i bei crin d'oro. u njoj se prvi put susreće nešto istoĉnjaĉkog kolorita. Rumunija. a osobito francuskom komiĉnom operom. Kopelija (Delibes). Đavo u selu (Lhotka). Kolo. posebno je ] ĉavala narodnu muziku. PAŠIĆ njezine tekstove). i'uft'l chltn fgmtioihim ihiim[i«fj«x''mi>i u ml /n/ftife »jm/l'tl tum' mon Umrntt mtintlfoto onde fwtfW« fmfte fitjutlk mmf r ijwji ii l PAŠIĆ. Zvuk. 1782. utemelj itelj ruske komiĉne opere. Jovan. Matinskoga. Andrija. ciklus V suncu i senci. Dirigent temperamentnog i sugestivnog gesta i širokog emotivnog dijapazona. Asić. Mladost provela u siromaštvu i anonimnosti. Martin y Solerom). Španiji. 1962. III program Radio-Beograda. NaP ĉićev je tekst Dittersdorf napisao muziku za oratorij Isacco fii del Redentore (1776). " smjutflt fttll'autnttiroft ptaK th'aJonm d'mtttnt't Jt ulete OHimjHf poj«i l'mm'htmcfi't pm te htmtfi' t fmite fmipttflt pell'mgettihe n'alhoT olortoHUI ute mtmioth'tfrtfi gllocth'euM'ilfote. Politika). 1897 utemeljila Feis Ceoil. Od 1968 u Sarajevu solist orkestra Radio-televizije i docent na Muziĉkoj akademiji. Pošto je diteljima. 43 — 44. festival irske nai muzike. 81) i. T. Story of Oratorio.

antologija klavirske muzike od J. 1903). po Nizozemskoj. 1953. od 1876 na National Training School for Music. Šleska. Muziĉki kritiĉar novina Leipziger Tagblatt. Stiegli tz. P. uvertire. Spezial-Etilden (3 sv.). II j^ig —). — PRERADBE: simfonije J. P. XI 1921— ). 1850. Das musikalische Slreben in der Gegenmart. 1928 —45 ĉlan opere u Munchenu. 1962. Izrazit karakterni tenor i izvrstan glumac. V 1905). ameriĉki jazz -gitarist (Waukesha. X. Leberta i L.ruĉno i 4 . Bofkovec). Patti's Life. Uĉio u Beĉu kod Th.PATTI — PAULIK kasnijeg impresarija. La Boheme). Njezin kristalno ĉist glas. A. Filmska muzika. Poĉetkom Drugoga svjet skog rata povukao se iz javnog muziĉkog ţivota i u Pragu otvorio školu pjevanja. njezina je karijera moţda najduţe trajala (56 godina). 1878. Aus der Werkstatt eines Pianisten (etide za tehniku prstiju). Les (pravo ime Lester Polfus). The Birthday Book of Musicians and Composers. 9. 26. DJELA. — PRERADBE: djela L. — VOKALNA: kantate Hymnus hornickym ţenam. IV 1836 — Leipzig. 1961. Don Jose (Bizet. 1947. 1952. na opernoj po zornici debitirao 1913 u Dresdenu kao Manrico (Verdi. Koncerti: za violinu. postigavši zavidnu tehniku i veliku popularnost u SAD. LIT. Londonu. razvijao se pod utjecajem Djanga Reinchardta. Schuberta (oko 30 sv. Bio je ne samo tehniĉki besprijekoran i vrlo muzikalan pjevaĉ. — IZDANJA. Na londonskom Cov ent GarĊ enu nastu pala 23 godi ne. je najznatnija koloraturna pjevaĉica XIX st. je u Zagrebaĉkoj operi ostvario niz F _ PAULIK kao Sujski kreacija... 1963.). P. 1945). Bio je prije svega interpret kompo zitora klasike i romantike. 1877. Aida). — Priredio njemaĉki prijevod Bo ethiusova djela De institutione mušica i popratio komentarom: Des. PATTIER A najuspjelije kreacije bile Tannhauser (Wagner). 1847 —51 muziĉki direktor u Mainzu. Najuspjelija su njegova ostvarenja u operama W. ■— DRAMSKA. mit einem Uberblick ilber die allgriechische Harmonik. go stovao je na svima većim mu ziĉkim pozornicama Evrope i SAD.: W. God. pjevala je još do 1914. Zuzana Vojifovd. 1876 (franc. 1954 i za lovaĉki rog.— 37 i 1941 —42 angaţiran na radiju u Chicagu. a od 1872 profesor muziko logije na Univerzitetu u Leipzigu. 1881 (prošireno izd. ĉeški kompozitor (Libušin. Vetter. Tino (Martino). 1924— 32 vodio Konzervatorij u Leipzigu i 1933 —34 Visoku muziĉku školu u Mannheimu. 1866 imenovan carskim austrijskim dvorskim pijanistom. Grotesky za duhaĉki trio. P. London 1877. A. 1944. 1958. ne baš osobito snaţan. 1948 i Volim vas. 1949 —51). sona tina za violinu i klavir. za obou. 1938 — 40 u jazz bandu. kompozitor i pedagog (Beĉ. sistemom »plavback« te kao interpret zabavne muzike. Najprije dirigent. u sastavu s pjevaĉicom Mary Ford. — H. LIT. prijevod 1913). uz to od 1869 predavao mu ziĉku teoriju i klavir na Konzervatoriju. Haba. klavirski trio. objavio R. Darmstadt. Le Monde Musical. od 1946 ĉlan beĉke Drţavne opere. Plaidyja. o suvremenoj muzici itd. Dirzke i W. Die role Maske. 1861. — E. sonata za violonĉelo i klavir. 21. MGG.. Pjevala na koncertima od 1851. 1932. Bacha do F. The Art of Pianoforte Playing. od 1950 bio je profesor na Aka demiji za muziku i glumaĉku umjetnost u Beĉu. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. Vuškovića u Zagrebu i Ranieri-Horbowskog u Beĉu. DJELA: simfonija u c-molu. klavirska škola S. 1872. 31. Zapaţena su bila i njegova predavanja (od 1870) o muzici za ĉembalo i klavir. Njezin repertoar obuhvaćao je više od 30 najpoznatijih kolora turnih uloga. 1960. Opere: Ţvanivy Slimefl. PAUER. rapsodija. Legge. zatim u Munchenu kod F. Divertimento za nonet. snimajući ploĉe s triksnimkama. 1851 preselio se u London. Salzburgu i Edinburghu. Od 1887 profesor klavira na Konzervatoriju u Kolnu. Poslije je s velikim uspjesima pjevala na gotovo svim znatnijim svjetskim opernim pozornicama. 49 sical Companion (100 klavirskih kompozicija raznih autora). Ţupana i na Muziĉkoj akademij i u Zagrebu (L. — H. Nastupao i u Amsterdamu. P. pijanist. Studirao na Konzervatoriju i na Muziĉkoj akademiji u Pragu (O. 1. Adler. Musikalisches VCochenblatt.kao pjevaĉ debi tirao 1926 u Liberecu (Reichenberg) kao Radames (Verdi. 1937 i dr. H. Detskd suita. Iako je 1906 sluţ beno napustila pozornicu i koncertni podij. Hauptmanna. Boetius 5 Bu'cher iiber die Musik. Darmstadt. proĉelnik muziĉkog odjela u Ministarstvu školstva. pokrenuo muziĉke ĉasopise Die Tonhalle (1868) i Musikalisches Wochenblatt (1870). cjelokupna djela za klavir R. sonata za obou. Mandyczevski) i Univerzite tu (G.: G. — IZDANJA'. 22. pjevaĉ. K. Divertimento za 3 klarineta. — KLAVIRSKA: sonata. 1953 i dr. njemaĉki muzikolog (Freivval dau. Velik ugled postigao i kao interpret Lieda. Canio (Leoncavallo. 9. 8. sonata za violinu i klavir. od 1897 na Konze rvatoriju u Stuttgartu (od 1908 direktor). KLAVIRSK A: 7 Stucke in Walzer . S. 1960. kompozitor i pedagog (London. 1944 osnovao u Kaliforniji vlastiti trio. klavirska djela L. Njezina je trijumfalna karijera zapoĉela 1861. God. 3 sonatine. U Leipzigu studirao klasiĉnu filologiju. 1958. X 1866 —■ Jugenheim. 1953. — SPISI: Elemenls of the Beautiful in Music. Muziĉki referent u Centrali za muziku i umjetnost (HAU. 1960 i Manţehke kontrapunkty. o razvoju oratorija. F. 1 1974). PATTIERA. solo-pjesme. Klein. Veselohrni suita. Od 1866 docent. Max. duhaĉki kvintet. Lancelotti. Dalmazzo. Jifi. za fagot. DJELA. ĉervend Karkulka. Mladeinickd suita. 1959. 1962. Budimpešti i SAD te na festivalima u Munchenu. PAUL. MGG. Franjo. 1904.ruĉno. PATZAK. Najveću je popularnost stekao ĉetrdesetih godina. Mozarta za klavir 2 . Vrbanić). a na oratorijskom podruĉ ju u Bachovim pasijama. A. 1949. v. Liszta. Operni prvak u Dresdenu. Beethovena i F. koji je 1920 pretvorio u Visoku muziĉku školu. kom poziciju studirao kod V. — A. 1946 i dr. A. R.ruĉno. zborovi. VI 1916 —). Šin. Ĉudesno preciznom vokalizacijom i virtuoznom tehnikom svladavala je najraz liĉitije uloge. 1962. Adelina Patti. 1866. 1951. Capriccio za obou ili flautu. Al lot ria. Lachnera u Karlsruheu. Alte Meister (65 brojeva). IV 1898). 1880. Leben und musikalische Bedeutung des Boetius. Oscar Paul. Kladno. A Diclionary of Pianists and Composers for Pianoforte. 1942. ORKESTRALNA: simfonija. Old English Composers for the Virginal and Harpsichord. kvintet za klavir i duhaĉke instrumente. Pjevanje uĉio kod R. Carmen). 1876. 1963. H. — Etide i dr. / Pagliacci) i Otelio (Verdi). sonata za violonĉelo i klavir. Schumanna. Sin i uĉenik Ernsta. je s podjednakim uspjehom inter pretirao uloge lirskog i dram skog kara ktera. DJELA (izbor): Die absolute Harmonik der Griechen. nego i izvrstan glumac. Osobito su bili zapaţeni njegovi ciklusi historijskih koncerata u Londonu 1861—63 i 1867. tenor (Cavtat kraj Dubrovnika. umjetniĉki direktor Ĉeške filharmonije (od 1958). a od 1883 na Royal College of Music. Lebensschau eines Kiinsllers. LIT. glavni tajnik Saveza ĉeških kompozitora (od 1963). kada je u Londonu kreirala glavnu ulogu u operi La Sonnambula V. 1947. Koncerti su bili popraćeni iscrpnim analitiĉkim programima. do 1928 pjevao u Operi u Brnu. Beethovena. Tagernsee. X. Studirao kompoziciju i dirigiranje na Beĉkom konzervatoriju (E. Sechtera (kompozicija).. Trubadur). Zbirke: Alte Klaviermusik (12 sv. Uz to koncer tirao u Londonu. Milanu (Scala). Schb'nheitsanalyse der Beethovenschen Sonalen. Adelina Patti. 1949. se odlikovao izuzetno inteligentnim poniranjem u duh svakog djela i profinjenim osjećajem za stil. Beĉu i Pragu. znanosti i umjetnosti (1951 —52). Ude!. sonatina za klarinet i klavir. XII 1826 — Jugenheim. The Reign of Patti.: G. 1946. Primer of Musical Forms. 1953. Debitirala u Talijanskoj operi u New Yorku 1859 kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). — SPISI: Vnser sehsames Ich. kada se potpuno povukla na svoje imanje u Walesu. Pfitznera. Njegove su T. Mušica d'oggi. Schumanna. Ernst. Clas- PAUER. Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1941 u Zagrebu kao ĉlan opernog zbora i u Hrvatskom narodnom kazali štu debitirao kao solist 1947 u ulozi Rodolpha (Puccini. V. Ktihner.und Land lerform. Griidener). Uĉenik M. Antvverpenu. London 1920. 1895. na kojima je prikazao razvoj klavirske muzike od 1600 do njegovih vremena. Je dan od velikih pijanista i pedagoga svoga vremena. God. Lachnera (instrumentacija). Medu svim pjevaĉicama. — Opere: Don Riego. Mozarta mlaĊeg (klavir) te S. VI 1890 — 25. osobito Schubertova ciklusa Winterreise. u muzikologiji M. Oscar. H. 4 -r uĉno i 8 . 27. za klavir 2. u klaviru uĉenik L. Samouk. — Instruktivno djelo Lehrbuch der Harmonik.). Max Pa uer. 2. PAULIK. Povukao se 1896 i otada ţivio u Jugenheimu. 1944. 1958. Starka. X. Bellinija. medu kojima su uloge u operi Boris Godunov . MGG. Adelina Patti. Celebraied Concert Sludies (50 etida raznih autora). A. Njemaĉkoj i Austriji. Havdna i W. 1948. God. PAUL. tenor (Virovitica. klarinet ili fagot i klavir. Mozarta te naslovna uloga u operi Palestrina H. v. zamjenik predsjednika u odboru Ĉehoslovaĉkog ra dija (1952 —53). Mendelssohna i dr. Julius.ruĉno. 12. 1949. 1851 i Die Braut. 5. bio je neobiĉno gibak i savršeno izjednaĉen u svim poloţajima (c1 -f3). 18. Wisconsin. M. suita za harfu. gdje je 1859 —64 i od 1871 profesor klavira na Royal Academy of Music. IV 1898 — Rottach-Egern. Ko. 9. 1954. pjevaĉ. IV 1966). Curzon. direktor opere Narodnoga kazališta u Pragu (1953 —55). — Klavirski kvartet. 1925. 1919. — INSTRUKTIVNA: Primer of the Pianoforte. tenor (Beĉ. austrijski pjevaĉ. kompozicije za klavir. 1961. 1870. austrijski pijanist.

Sveĉani svadbeni marš. 1957. pjesmu VCiplich figur obj. Trifunoostvarenja dao u orkestarskim kompozicijama. K PAUM. kompozitor i dirigent (Šajkaš. osobito se istakla kao wa gnerijanka. Gram. Kraulwurst. Strauss. — Troglasna pjesma na cantus firmus (Tenorlied) Wiplich figur. Opere: Das / Eisen. Moj ĉardaĉe. 7. Dugogodišnji dirigent zbora Dvorske opere u Beĉu. Obradbe pjesama: Je loymors. Ausgeviahlle Sdtze. 1968. a odgojio je i brojne uĉenike. B. 1925). Das instrumentale Ensemble der Antike bis zur Gegemuart. Od 1952 vodio 01 star Camerata academica. istaknuvši se osobito kao Vašek i Šujski. Konrad. LIT. op. simfonijske varijacije. 1843 — Beĉ. 0 njegovu školovanju nema podataka. Napustivši pozornicu posvetila se pjevaĉkoj pc gogiji na Konzervatoriju. NOVA IZD. 1968. tj. bez broja opusa. dotle je P. Prema svje doĉanstvu S. najzrelija M. Osim u zemlji nastupao na brojnim evropskim muziĉkim pozornicama. op. Prodana nevjesta).. Milenko Paunović i njegova Jugoslovenska s fonija. B. II. Mozartu i muzici baroka. 1912. 1936. H. a muziĉke drame romantiĉarske pokušaje stvaranja domaćega opersko-dramskog ţanra. Uppstandelse op. Geburtstag. napose u Jugoslovenskoj simfoniji programski koncipovanoj i proţetoj toplim lirizmom. gudaĉe i ĉembalo. solo-pjesme. a bavio se i muziĉkom kritikom (Wiener Zeitung). 1470 koncertirao na raznim instrumentima na dvoru u Man-tovi. zapoĉeo tradiciju njemaĉke organistiĉke umjetnosti što su je slijedili i dalje razvili njegovi uĉenici. 51. Balio Mediceo. — Ch. 1914. Gustaf. 9. koji ga je naslijedio u sluţbi. IX 185S —• Beĉ. 1955 (prema Mozartu). MGG. XII. Bernhard Paumgartner. 1958. J. boravi u Novom Sadu kao dirigent Narodnog pozorišta. Sokolović (Zajc. je i na za znak kojim se takav prekid muziciranja obeleţava u nota< U savremenoj notaciji svakoj vrsti note odgovara p. AFMW. silence. S. — DRAMSKA. — VOKALNA: Uveo cvel za mešoviti hor. koja je djelomiĉno bila u upotrebi još oko 1620. Aus dem Leben eines Taugeni 1929 i Rossini in Neapel. solo-pjesme. 24. D. 1960 i za violonĉelo so lo. pat engl. 2 Fundamenta i 3 obradbe pjesama za orgulje obj. 1933). Nurnberg 1912. nego od praktiĉnih. 1971 proslavio je 30-godišnjicu umjetniĉkog rada. 1958). nastupao i kao pijanist. Zvuk. 1959. kompozitor i muzikolog (1 14. napisao tekst za svoje muziĉke drame Ĉengić-Aga i Divina tragedija. 1923. A. 1944 i 1957. 19. 1955) i dr. 3. 4 suite i dr. Ein hebraisches Zeugnis fiir den Aufenthalt Konrad Paumanns in Mantua (1470). Kao direktor Mozarteuma u Salzburgu (1917—38. I 1898 — 17. Trinaest simfonija: I. Mozart. P. DJELA. A ć. ? i 1959.stud pravo. PAUZA (od grĉ. Gu'mbel. E. ORGULJSKA (u tabulaturi). u Dvorskoj or debitirala i88ikao Amneris (Verdi. PAUMANN. Od 1929 bio je orguljaš u Halsingborgu.Od 1450 u Munchenu. 1927.: Fundamentum organisandi u faksimilu obj. 47. Svojim je djelom P. II 1932). Wallner. 1962. 135. — Klavirski trio. četvrtinska osminska Sesnaestinska tridesetdruginska šezdesetČetvrt pauza pauza pauza pau2a pauza ćela polo . 2. 1. — KALNA: Eine deutsche W eihnachtsmusik za soliste. 2 za engleski rog. gdje je do kraja ţivota orguljaš na bavarskom dvoru. Don Jerom (Prokofjev. 1922. gdje mu je uĉitelj u kompo ziciji bio P. sistematski poredanih primjera. — Suita za klavir. Die Hb'hle von Salamanca. Aidd). LIT. oko 1415 — Miinchen. zbor i mali orkestar. 1. Pause). W. S. Autor tumaĉi kako se na odreĊen te -norski cantus firmus stvara dvoglasno i troglasno djelo za orgulje. od ] i dr. 1967. pisani u njemaĉkoj orguljskoj tabulaturi. Avenary. Rosa (roĊena Papier). — Harmonizacije narodnih melodija. MF. Dvije uvertire. sa A. Nikola Šubić Zrinjski). zborovoda (Kirchberg. lat. P. najĉešće oslonjene na folklor. X. 1927. Medu muzikološkim radovima naji nija su mu djela o W. Bolongaro Crevenna). Documenta Musicologica. K. Fundamenta: Ffimdamentum bo-num trium notarum magistri Conradi In Nurenbergk. Ines u Meyerbe< voj Afrikanki). 1945— predsjednik 1953—-59) dirigirao je od 1922 i njegovim orkestr a pri osnivanju Festivala u Salzburgu bio je jedan od najaktivr organizatora. sonate i varijacije za violinu i klavir. ibid. — Kompozicije za klavir. Ko. A. 27. jednal trajanja: DELA. 1927 (V izd. 1. 8. Rosenberg (Das Schedelsche Liederbuch. Slijep od roĊenja. Re-ger. Fundamentum M. — H. A. li Orchestcrsuite nach alten franzosischen Meistern. Jancik. Fundamentbuch. I 1473). Pepin (Vidošić. — Muziĉke drame Divina tragedi Ĉengić -Aga. Heiod (R. IV. K. Bach. Ti priruĉnici. -rcaueaO-ai [7tauae?0ai] prestati.GARTNER. A. kojemu je od 1960 bio predsjednik. Za djelovanja u Munchenu pridonio je uzdizanju muziĉkoga ţivota. 1943. zborovi. uvertire Smrt majke Jugovića. Fest-Zeitung. harfu. God. 1960 i za rog.PAULIK — PAUZA Vašek (Smetana. ORKESTARSKA: Jugoslovenska simfonija I. PAUNOVIĆ. 1922. Vjen ĉanje u samostanu). Stari mladić) i dr. Conrad Paumanns »Fundamentum Organisandi« und seine verschiedenen Fassungen. C. Sinfonietta op. Saltnen. za improviziranje i za komponiranje orguljske muzike.: B. Krehl. Boris Godunov). H. — Svezak Osterreichische Musikzeitschrift posvećen Paumgarti (red. Najkasnije od 1446 orgu ljaš crkve sv. 1948. franc. Ţena Hansa. — B. Schubert. 1963. 1936. P. Hans. 1958. — Crkvena djela {Juloratorium. A. R. — SPISI: zart. 1950 i 1957. 1960. pause. u djelu Miinchner Charakterkopfe der Gotik (izd. Scenska muzika. 1946). Rad V. a od 1921 do smrti bio je kapelnik vojne muzike i nastavnik u muziĉkoj školi Stanković u Beogradu. 1929 osnovao Salzburger Mozart-Orcht s kojim koncertira i u inozemstvu. 1956. pjevanje uĉila Konzervatoriju u Beĉu (M. Dienzla i K. Marchesi) i tamo. Aron Dergson in metnoriam op. God. Mozart. ORKESTRALNA. — 'Zborovi. 1889 — Beograd. Zur Lebensgeschichte Konrad Paumanns. XI. za violinu. Nadgrobna ploĉa. Šujski (Muscrgski. Studirao orgulje u Stockholmu i Kebenhavnu. Waltera. Ameln (Lochamer Liederbuch. PAUNOVIĆ. — IZDANJA: Das Taghorn (stihovi i napjevi bavarsko-austrijskih h nesangera. kako se diskantira (kontrapunktira u diskantu) s pomoću figura 1 obrazaca instrumentalnog karaktera. ORKESTRALNA: Ouverture zu einem ritlerlichen Spiel. Bernhard. Za vreme Prvoga svetskog rata su-deluje u Orkestru kraljeve garde u izgnanstvu. obou. VII 1971). — KOMORNA: 5 gudaĉkih kvarteta. 1922. vatorijumu u Leipzigu (M. Jugosloi ska simfonija II (nedovršena). Virdunga (1511) P. Larghetto. Dugogodišnja pi kinja Beĉke opere. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više nagrada i odlikovanja. 2 za obou. LIT. H. PAUMANN. V 1896). 120. odsus tona. op.: Wissenschaft und Praxis (spomenica u povodu Paumgartnerova roĊendana). Knez Igor). God. Deutsches Sangerbundes-Fest. 1963 i XIII. j an Mozarts 200. Zurich 1957. uz orgulje majstorski K. op. L. mezzosopran (Baden kraj B 15. S. ital. Ti neobiĉno vaţni udţbe nici instrumentalnog diskantiranja nisu sastavljeni od pravila. je izloţio u nekoliko saĉuvanih Fundamenta. pored ostalog. te je. V. imenovan gradskim orguljašem 1447. 1471 nastupio u Regensburgu. 1962. rest. op.: A. Bavio se i knjiţevnim radom. Romansa. Das kleine Beethovenbuch. DJELA. 22.. Svoje temeljito znanje P. 28. za fagot i gudaĉe. flautu i fidulu (viellu). Baleti: Pagoden. Wallner (Das Buxheimer Orgelbuch. So nate: za violinu i klavir. 1950. — H. 1955. Nesumnjivo najveći njemaĉki muziĉar svoga vremena. Sin Hansa i Rose. Po završenim studijama na Kon. — Lege za violinu i klavir. PAULSON. Mušica aeterna. pausa. C. dirigent. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Niirnberg. Vcrsuch einer griindli Violinschule 1923. medu njima i svoga sina Paula Paumanna (umro 1517). 1938 odlazi u Ita! gdje prouĉava povijest firentinske muzike i poĉetke opere. Fundamentum organisandi Magistri Conradi Paumanns Ĉeci de Nurenberg Anno 1452 (tabula-tura zajedno s Lochamer Liederbuch). 1958 i 1959. 19 Salzburger Divertimento. XI 1887 — Salzburg. Dok njegove manje forme predstavljaju skromne radove. Koncerti: 2 za violonĉelo. Svita I. Saloma). Jeroška (Borodin. Konrad Paumann. je izumio njemaĉku tabulaturu za lutnju. Rottauscherom). — W. Cc». Sebalda u Niirnbergu. 102. 1933. Erinnerut 1969. 1911 i Haj Veljko. MGG. VI-IX. X. za glas. 1964. 23. muziku uĉio kod B. Wolff. Papandopulo. DJELA. sistematskim redom donose upute za sviranje orgulja. III. Konrad Paumann. 9. Serenada. 1959. Stieglei Beĉu. austrijska obitelj muziĉara. 93. op. je bio nadaleko poznat kao izvrstan orguljaš. 1966. Vi se u Salzburg 1945 te provodi reorganizaciju Mozarteuma i stivala. prije 1451.. povre meno ćutanje pojedinih ili svih deonica. za saksofon. —• F. Con lacrime i Ich begerr nit merr. IV. švedski kompozitor i orguljaš (Halsing borg. Miinchen 1938. XII 1966). X 1924). (u Buxheimer Orgelbuch) i Fundamentum magistri Conradi Pauman Contrapuncti. Milenko. Preussner). Miinchen svirao lutnju. cijenjen zbog nepogrešiva pamćenja i darovitosti u improviziranju. Solo -pesme: Serena Viju vetri. F. 2 za klarinet. Riemann). po tom u Jagodini kao nastavnik muzike u uĉiteljskoj školi. Divertimento (5 si engleskih plesova). za violonĉelo i klavir. Vt opseg njezina glasa dopuštao joj je da pjeva i uloge drams soprana (Leonora u Beethovenovu Fideliju. nem. 1957.

Chopina. Pavlova. a šezdesetĉetvrtinska pauza seizieme de soupir. London 1958. pavane.letnici Josipa Pavĉiĉa. osminska pauza zove se engleski auaver rest. P. U XIV v. Siier. — J. P. zvanom finiš punctorum. Po karakteru veoma je srodna -* passamezzu. — A. paven. suspirium zamenjuje notu minimu (tj. P. franc. pausa longa reda (docnije zvana pausa longa imperfecta) jednaka je imperfektnoj (dvodelnoj) longi. Najĉešće je u 2/2 mjeri. PAVĈIĈ. H. a osobito je ĉesta u muzici engleskih virginalista (W. Flight of the Swan. Co. a i b traju dve trećine. koja traje više taktova obiĉno se oznaĉava brojem taktova iznad po 10 10 preĉne vodoravne ili dvostruke kose debele crte. Algeranoff. violinista (Beograd. Pavlo va.PAUZA — PAVLOVIĆ U stranim jezicima nazivi p. | M | •. Pauze pod 6 i 7 naĉinjene su iz znakova tabulatura. ■— H. Umetnik je spontane emocije. nastao je nesklad: osmina note je imala jedan. odgovaraju nazivima nota istog trajanja npr. Oliveroff. — T. 4. U Parizu se. osnovano 27. — U drugoj polovini XVI st. mnoštvo primera za njihovu upotrebu sreće se kod L. Hyden. 1911 osnovala vlastitu trupu u Londonu s kojom je gostovala po cijelom svijetu. Prema Th. Iste godine s grupom istaknutih plesaĉa pošla na turneju u Skandinaviju. Ubrzo se proširila po cijeloj Evropi. Great Dancers. Nizinskim najveća priznanja. odgovara fusi (tj. A. London 1931. Nizinskim i T. nazivajući je lenima. ĉetvrtini). STMW. 7. PAVLOVA je bila. P. meĊutim.: M. 24.. Tako su nastali današnji oblici pauza. London 1957. Karsavi-nom. Umjetnik romantiĉnih sti lskih koncepcija. Bartoka i dr. nije imala razumijevanja za moderna strujanja u baletnoj umjetnosti. J. afirmirale su se na brojnim nastupima širom zemlje. Pavane). Pavane. šesnaestinska pauza quart de soupir. Pobornica ĉistog akademskog stila. ali obrnut na levo. 1962. God. Franko iz Kolna (XIII v. Snaţnije deluje pa uza koja prekida prirodan razvoj muziĉke misli (npr. Dejstvo pauza iskorišćeno je već u srednjovekovnom hoquetusu. B. je izrazito polagan plesni stavak i javlja se obiĉno povezana s kojim brzim plesom (saltarellom ili galliardom). koji je tek mjestimice posezao za novijim izraţajnim sredstvima. za ceo takt piše se kao ćela pauza. Gerdt) gdje je odmah angaţirana u Marijinskom kazalištu (1906 primabalerina). J. npr. oznaĉava predah na kraju melodijske fraze. zamenjuje ih zajedniĉki oblik. LIT. M. Les Trois graces du XX € siecle. kao i od pauze koja skraćuje pret hodnu notu (staccato). pausa longa perfecta (pausa modi) odgovara trajanju per fektne (trodelne) longe. a osmina pauze dva barjaĉića itd. dva. Franks (redaktor). London 1927. nije traţio ni utirao nove putove. Savremenik. VII 1870 — Ljubljana. Clarke. — B. U svojim sekcijama (mje šoviti pjevaĉki zbor. muzikom majstorski doĉarao prpošni humor i iskrenu vedrinu sadrţaja. Lipovšek.-. 11 — 12. dramska i likovna skupina) društvo je okupljalo najp rije samo radnike i namještenike. A. je ubrzo plesala sve velike uloge klasiĉnog reper toara. Ţupanĉiĉa. — V. osmini). I 1931). LIT. Efekt pauze zavisi od njenog poloţaja. pa profesor na Fakultetu muziĉke umetnosti. U u mjetniĉkoj muzici prvi put se susreće 1508 u djelu Intabolatura de lauto talijanskog kompozitora Dalze. Koncertni majstor Kamernog orkestra u Hagu (1958—59) i Kamernog orkestra u Ziirichu (1960). I. Anna Pavlova.) poznaje sledeće oblike: 1 2 3 4a 4b 4c 5 6 7 PAVAO MARKOVAC. Lissa. Ljubljanski zvon. divertissementi na muziku F. osminska pauza demisoupir.. Osobitu popularnost stekao je kao kompozitor solo-pjesama. Muziĉke sekcije društva. II 1881 — Hag. u kojemu je P. IX 1949). zajedno sa V. Vazem. P. Anna Pavlovna. programski orijentirane na djela jugoslavenskih kompo zitora. Buli. 1940. Polazio muziĉku školu Filharmoniĉkog društva u Ljubljani i zatim studirao muziku u Beĉu te 1901 po loţio drţavni ispit iz klavira i pjevanja. — M. Izvanredno ta lentirana. 2. npr. MGG. pavenne. J. ĉetiri. Die aesthetischen Funktionen der Stille und Pause in der Musik. X. Pariš 1957. PAVLOVIĆ . Berlin 1933. KpacoecKan. Josip. kompozitor (Veliko Lašĉe. A Biographv. a 1909 u Francusku. 1907) sa V. Anna Pavlova. Tu se istakla osobito u Fokinovim koreografijama. pridruţila trupi Ballets russes S. V. pod nazivom padoana ili paduana javlja se katkad i brzi ples u 3/4 mjeri. Dowland). E Promena takta ili tempa. TO. Svojom umjet niĉkom zrelošcu one su pridonijele da se slovenska vokalna lirika podigne na viši artistiĉki nivo. ili se nalazi na arzi i skopĉana je s diminuendom. Ţivković. od 1961 u Beogradu docent. La Mort du cygne (S'dnt-Saens). Brahmsa. N. ■— C. Oh 70. Violinista izraţajnog tona. 9—10.: Z. LIT. Djelovao je zatim u Ljub ljani kao nastavnik na uĉiteljskoj školi (1901-—25). se odlikuje originalnim tumaĉenjima kompozicija. Na repertoaru njezine trupe nalazila su se iskljuĉivo klasiĉna djela kao Vila lutaka (Bayer). s izuzetkom or kestra. Stravinskog. N. Višeglasnoj menzuralnoj muzici bile su neophodne pauze odreĊenog trajanja. Do 1957 u društvu je djelovao i simfonijski orkestar. Rostala i tamo 1956 diplomirao na Royal College of Music. Morley. a nemaĉki Achtelpause. Beaumont. D. 23. Kun. semisuspirium odgovara semiminimi (tj. •— P. Pisao je preteţno vokalna i klavirska djela. frazu u crescendu) ili se nalazi na tezi takta (npr. [ # | a u štampanim orkestarskim deonicama katkad se koriste i stari oblici pauza ĉetiri i dva puta duţih od ćele pauze. — A. tamburaški zbor. LIT. pa je produhovljenošću i lakoćom pokreta umjela stvoriti atmosferu poetiĉne nestvarnosti. (Orchesographie. Arbeauu. formalno dovršenih vokalnih min ijatura. Aleksandar. punih ţivota. Oblakov. PAV ANA (tal. J. Toškov). Jedino francuski nazivi odstupaju od tog pravila: ćela pauza pause. G. dvorski ples podrijetlom iz Italije. kao i pojava korone oznaĉava se u toku ovakve pauze na sledeći naĉin: Adagio Allegro 3EEE Antiĉka grĉka notacija oznaĉavala je pauzu koja odgovara najkraćoj ritmiĉkoj vrednosti (chronos protos) slovom A (lambda). stoga je kratkim pauzama dat po jedan barjaĉić manje. Apsolvirao (1953) Muziĉku akademiju u Beogradu (P. New York 1932. 5. Giselle (Adam). tridesetdruginska pauza huitieme de soupir.. baleti P. pavan. soĉnih melodija i neposredne izraţajnosti. Od 1963 ĉlan je Beogradskog trija sa kojim je gostovao u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. Sastoji se od tri ili ĉetiri perio de poredane redovito prema shemi AABBCC ili AABBCCDD. PAVLOVA. Hg. P. Posebno treba spomenuti ciklus pjesama Ciciban na stihove O. Ĉaj-kovskog. polovinska pauza demi-pause. P.: V. bez obzira na duţinu takta. Moe. tri. Svellov. With Pavlova Round the World. A. P. 6. kod kontratempa) od pauze koja prati završetak motiva ili fraze. osvo jivši više prvih i drugih mjesta na natjecanjima i smotrama ama terske muziĉke aktivnosti. AHHa IlaBjloBa. Dandre. polovinu) i javlja se nešto kasnije. Anna Pavlova. pa je p. Pavlova. New York 1947. 12. Pariš 1922. P. — S. Peć. Th. engl. 24. 4.: L. pausa zamenjuje notu brevis. My Jears with Pavlova. ruska plesaĉica (Petrograd. pavin. Djagileva. njem. Magriel. IX 1945 u Zagrebu. 18. Legat. Pri uvoĊenju belih nota u XV v. van Beethovena. stekavši u baletu Pavillon d'Armide (Ĉerepnjin. — W. Gibbons. se plesala samo na velikim dvorskim sveĉanostima. na školi Glasbene matice i privatno. Lifar. koja odgovara semibrevisu (današnja ćela pa uza). Posjedovala je neobiĉnu gracioznost. Pauze se mogu produţivati taĉkom i koronom. vjerojatno iz Padove. u XVI st. Uţivala je veliku slavu koja je još za njena ţivota graniĉila s legendom. London 1956 (ruski Moskva 1956). ruski plesovi. ansambl narodnih plesova. izvanredan plesaĉki talent. Byrd. O. 1. italijanski pausa di roma. odnosno jednu trećinu note bre vis (semibrevis major i semibrevis minor). pjevaĉi narodnih pjesama. 1962. 1589) p. 3. Studij klasiĉnog baleta završila 1899 na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu (E. c semipausa. Jubileji slovenskih kulturnih radnika. Cecchetti. zatim otišao u London na usavršavanje kod M. sem što se u kasnoj ho ralnoj notaciji crtom kroz ceo linijski sistem. JleHHHrpa^ 1964. ĉetvrtinska pauza soupir. Pogotovu su sugestivne neoĉekivane generalne pauze (zajedniĉk esvim glasovima). Six. zatim 1908 u Njemaĉku i Austriju. X 1929 ■—). London 1932. radniĉko kulturno -umjetniĉko dru štvo. iskrivljeni oblik izraza alla pavana. 1940. a zatim gra Ċane svih profesija i omladinu. rafinovane . I. pet puta duţe pauze su AAAA Neumska i horalna notacija ne poznaju pauze.

Svirao je u njemaĉkim orkestrima W . 22. Smještena je na podu ispred sviraonika.: E. a u helenistiĉko doba postaje prigo dna pjesma. violinist (Kotor. A Study of the Greek Paean. Riddleja i dr. Pedal. Tres Contrapuntos za klarinet. Transformaciones canonicas. passacaglia. Alovimiento sinfonico. u drugim sluĉajevima predstavlja mehaniĉki ureĊaj za stizavanje odreĊenih efekata. U njegovom repertoaru. LIT. ' PEDALNI KLAVIR (engl. Gieseking. u Londonu. Beriihmte Geiger der Vergangenheit und Gegenwart. Zameci pedalnog tona nalaze se već u XII st. Das Streichquartelt in Wort und Bild. Uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu (F. 5. Djelo se ĉuva u biblioteci franjevaĉkoga samostana Kraljeva Sutjeska. takoĊer u obliku dalnog ĉembala. Bachs (disertacija). Kultura i bosanski franjevci. je jedan od najistaknutijih evropskih trubljaĉa na podruĉju jazza i zabavne muzike. tj. ORKESTRALNA: 2 koncerta za klavir i gudaĉe.: H. preludij i fuga. New York 1900. Mušica 1946. 1895. Brittena. P. p. od 1946 djeluje u Eni Opera Group. pedai pedale inferieure. 1936. Die Geige in Wahrheit und Fabel. pedalis noţni). jao samo od -> kratke oktave. Osnov. H. Das Pedalklavier. St violine završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M.: L. pedal point. Poduzeće je do 1892 objavilo u svemu 212 kompozicija. Introducdon a la mušica de nuestro tiempo. Maz. je bio generalni sekretar Saveza muziĉkih umetnika Jugoslavije. franc. prvobitno posvećena Apolonu. Juan Carlos Paz. gudaĉe i udaraljke. R. Namjena pedala je razliĉita. 1954—58 ĉlan Zagrebaĉkih solista i 1958—61 konce majstor Zagrebaĉke opere. tenor (Farnham. pec prema lat. 1899. franc. Albert (pseudonim A. 1933. Od 1957 u Kolnu prvi trubljaĉ u ansamblima K. k. instrumenti namijenjeni orguljašima za vjeţbi Pedal se isprva dodavao najdubljim tipkama manuala ili se s. poput himne. Misli se da je J. poema za glas i klavir. Niicleos. u praksi ganuma. 1927. 3. Deubner. a zatim kraće vrijeme malog sastava pijaniste B. franjevac. A. preteţno u najdubljoj dionici kompozicije Pedalni ton). P. XII 1930—). F.52 PAVLOVIĆ — PEDALNI TON pine Neto English Singers. na kojoj se s nogama. Kao solist i komorni muziĉar (Zagrebaĉki k tet. Izraziti polifoniĉar. Massarta. Boletin Latino-Americano d e Mušica. trublju. sonatina za klarinet i klavir. Orguljaš u Oxfordu i proĉelnik muziĉkog odjela Grange School u Crowboroughu 3 zatim (1933—34) uĉio pjevanje na Royal College of Music u Londonu. Dioniza. P. je rijedak tip pjevaĉa. Jelenić. dugo drţani ton. pedal piano. passacaglia za gudaĉe. La Obra rnusical de Juan Carlos Paz. Zeusa. Na nekim instrumentima gulje. 4 kompozicije za klarinet solo. 1952. E. Uĉenik A. 1938 i 1943. III sonatina. K. T938. a istu funkciju ima pedal i na timpan: LIT. Pedalflilgel. Orguljski p. Kasnije se p. 4 dodekafoniĉke kompozicije za razne sastave i za violinu solo. Bach naj svojih 6 orguljskih trio-sonata za pedalni klavir (a 2 Clav. Skizzen op. 1932 i 1935. javljaju se. Orgelpunkt. engleski pjevaĉ. 3. Izraz pedal ĉesto se upotrebljava kao oznaka za dug( drţane tonove. 1955. k. Ilijada. Ritmica constante. vidno mesto zauzimaju kompozicije jugoslovenskih mu ziĉkih stvaralaca. 1934 — 38. Continuidad 1953 za udaraljke. U okviru Nezvport jazz-festivala gostovao 1972 u Beogradu. tal. Das normale Klavierpedal. Rhvthmik. 1935. trubljaĉ (Beograd. Od 1961 u Kairu koncertni maj Filharmonije i profesor Nacionalnog konzervatorija. Eulenburga u Leipzigu (Eulenburgs kleine Partiturausgabe) proširivši je izdanjima orkestralnih i zbornih partitura. Schun (Studien op. PAVLOVIĆ. kat dalni klavikordi. Kompoziciju uĉio kod C. Bruggaier. a nastupao je i u velikim plesnim i jazz-orkestrima S. 1932. 1944 (rev. snimio je i više vlastitih gramofonskih ploĉa. Pedal. 1931. PEĈARIĆ. V. Pindarov drugi P. G. jer su orj . Gaita. 1930. M. Mainz 1938 (najr izd. ureĊaj na razliĉitim muziĉkim ins mentima. e Ped. PAYNE. 1 — K. ugaĊanje instrumenta i dr. 1956. violinu. J. VIII 1972). sluţi se atonalnim i politonalnim postupcima. 1936 —38 vokalni solist na BBC. kulture i produbljene interpretacije. utemeljio u Buenos Airesu Grupo Renovacion. Olten : I. Kreutzer. klavir i celestu. Con-crecion 1964 za 7 duhaĉkih instrumenata. Schran Die musikgeschichtliche Stellung der Orgel-triosonaten von J. Evansa. ĉlanci i studije. A PEARS. Gounod (Fant sur Vhymne nationale russe. što znaĉi. 1957. 1930. 1929. saksofon i klavir. — E. Poema heroico. a sluţi za voĊenje basove dionice. — W. Poĉetak i svršetak tih harmonija redovito istiĉe iz pedalnog tona. Miho (Mijo). horovoda i organist u samostanu Kraljeva Sutjeska. Edelhagena. pod nazivom Paynes kleine Kammermusik Partiturausgabe. 1926. od 1934 do 1950 komponirao gotovo samo u dodekafoniĉkom stilu. Posejdona. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. 66. pedalni klavir) p. 1936 (nova verzija 1953). S. Fairbanks. LIT. 22. izmjenjivanjem prstiju i pete obiju n brze pasaţe i vezane fraze. Meisterwerke des Klavierbaus. Aĉ. DJELA (sve pod pseudonimom): Beriihmte Pianisten der Vergangenheit und Gegenwart. Kentona. Instrumenti tog tipa bili su poznati već u XV st. Philadelphia 1938). 1954. trombon i violonĉelo. 1943. njem. 2 koncerta za 5 duhaĉkih instrumenata i klavir. Spasilac). tal. kao temeljnog tona akorda. i to najprije u orguljskoj. Frankfurt a. Tema y transformaciones za 11 duhaĉkih instrumenata. ibid. 1937— 4 0. PEAN (grĉ. Jedan muziĉki fragment peana u starogrĉkoj notaciji saĉuvan je na tzv. III 1929 —). pedale ili pedale c monia). iz spoja. njem. S. produl tonova. Richter. kad se nad svakom dugo drţanom notom korala izv bogat. 1935. C. Canto de navidad za tamtam i gudaĉe. Pej. Dvnamik. Od 1943 jedan od najistaknutijih lista kazališta Sadler's Wells Opera. omogućuje modifikaciju izraţajn promjenu dinamike. koji podjednako suvereno v pozornicom i koncertnim podijem te se s lakoćom snala. Leipzig 1915 ( I I izd. 1925 i 1935. od 1 ponovno u Zagrebu koncertni majstor Simfonijskog orkc Radiotelevizije. K< PEDAL (engl. — KLAVIRSKA: 3 sonate. posvećena i ĉovjeku. Arnold Schoenberg o el fin de la era tonal. 1893. 1951. ZFMW. Od 1938 nastupa i kao koncertni pjevaĉ uz st< pratnju B. G. celestu. odnosno prelomljene oktave. 1948—49 pjevao u kazalištu Covent Ga. Kuhna i dr. pjevao i u ĉast drugih bogova. VIII 1901—25. 1862 ušao u nakladno poduzeće svog oca u Leipzigu gdje je 1886 poĉeo izdavati partiture komornih kompozicija (od razdoblja klasike do romantike) u dţepnom formatu. ĉije solo-pjesme ĉesto interpretira. God. 1923. rcatav pobjedniĉka pjesma). Suite concertante za p. Lange. 1949). U svom djelu Naĉin crkvenog pjevanja (1857) tumaĉi muziĉku teoriju i iznosi praktiĉne primjere s tekstom. sedam pedala na harfi ! promjeni udezbe ţica. Sarajevo 1912 i 1915. PAZ. Studirao na Lancing College u Londonu. Der Paan. Surrev. P. Ehrlich). 2. 391) ili ozdravljenja i si.. da se pri upotrebi pedala treba sluţiti gama. Ch. violonĉelo i klavir. 1952. sonatina za flautu i klarinet. Na goi svima praizvedbama Brittenovih opera pjevao glavne teno partije. obiĉno basov. — SPISI: La Mušica en los Estados Vnidos. se u pi proširio najviše oko 1840 kada je tvrtka Pleyel izgradila usavi model. 58. Rokovića. a zatim i u Nizozems] Engleskoj tipke normalne veliĉine. 1951—54 prvi violinist u orkestru kazališta Komedij Zagrebu. Leimer i W. Sch God. Neues Jahrbuc h fiir den klassischen Altertum 1919. t. 1954. E kromatski. Hirt. 1931 — 32. 24. M. Beriihmte Sdngerinnen. Mušica za flautu. oba su pokreta mnogo pridonijela propagiranju suvremene muzike u Argentini. I955! Mušica za fagot. starogrĉka zborska pjesma. Naziv govori.. Edo. LIT. Jć.: A. N. Seis superposiciones. sluţi za sviranje. kao dirigent vodio Hrvatski festivalski komorni orkestar. PAVLOVIĆ. Handschin. 1962— 64 i dr. zajedno sa nekoliko mladih kompozitora radikalnije orijentiranih. God. 1893.. Već u Bachovo vrijeme m se na njima svirati.: J. duhaĉki oktet. pedale. Mozart je takoĊer posjedovao takav instrument. je klavijatura većih razmjera. God. MHorad. 1931. I. Juan Carlos. Klavir i pijai opskrbljeni su sa dva ili tri pedala kojima sviraĉ regulira upot i prigušivaĉa i pomiĉe klavijaturu udesno (klavir) zbog smanj zvuĉnosti instrumenta. 1947. se uskoro zatim javlja i u instrumentalnoj mi (gdje se i stalno zadrţao). pedal. sonata za violinu i klavir. a 1938 Agrupacićn Nueva Mitska. 1929. 1940. pa i nazvana po njegovu epitetu Paian (Izbavitelj. 1937 na koncertnoj turneji po SAD kao ĉlan sku - PEDALNI TON (pedal. 56. Fetkovskog u Beogradu. a u XVIII st. Djela za pedalni klavir komponirali su R. S. IV 1921). 3 kompozicije. engl. Klavirski trio) nastupao u zemlji i inozemstvu. 1930. da su pedalne tipke povlaĉile za sobom odg rajuće duboke tonove manualnih tipaka. koji obuhvata veliki broj dela od baroknih do savremenih kompo zitora.: J. argentinski kompozitor (Buenos Aires. U peanu se sveĉanim tonom izriĉe zahva lnost. VI 1910 —). klarinet. — L. DJELA. 1954. 3 trija za duhaĉke sastave. Dedalus 1950 za flautu. LIT. njemaĉki muziĉk1 nakladnik i pisac engleskog podrijetla (Leipzig. Gallac. Alkan (op. — Abel.). G. Hauptmann) i u Parizu kod L. Obiĉno ima opseg od 32 tipke (CRazvio se u XIV st. 1959. franc. klavirski instrur kojemu je dodana pedalna klavijatura kao kod orgulja (s opsej xD-d). P. 1 Jahrbuch. nad kojim se izmjer razliĉite harmonije. a tada je ediciju preuzela naklada E. 1927 —29. Peter (Neville Luard). elektriĉnu gitaju. 1930. i orkes LIT. uvertira za 12 instrumenata. David. pianoforte a pedali). 64. na ĉembalu (novije produkcije) peds se ukljuĉuju i iskljuĉuju registri. 1965. problematici svih stilova i razdoblja. VI 1842 — I. koji odgovara današnjoj peda kopuli. 1936.. carillon. a tada prešao na jednostavniji naĉin izraţavanja. Studien zur Geschichte des Orgelpedalspiels in I schland bis zur Zeit J. 6 balada. 2. 6 fuga na ime BACH op. Miillera. tal. I. 69 i 72) i Ch. dok u sredi dijelu one mogu doći s njim i u oštru koliziju ( ->• Temeljni i temeljni oblik akorda). ili se upravlja molba za pomoć u rato vanju (npr. Od tih malih tip rasporeĊenih kao skraćene. -> Kontrapm MeĊutim. 1955. — F. 1898. Bach. piano-pe'dc njem. Al. engl. razvile su se u Njemaĉkoj. gdje je 1950—56 ĉlan Zabavnog orkestra Radija. osobito nakon pobjede (Homer. J. široko izraĊen kontrapunkt (-> Organum. Berlinskom papirusu (-> Grĉka muzika).

Dok je u polifonoj muzici pretklasiĉnoga razdoblja pedal ĉesto bio omiljeno sredstvo za postizavanje monumentalnih efekata (kao npr. ĉime postaje sliĉan ->ostinatu: P. inverted pedal za leţeći ton u najgornjem glasu..PEDALNI TON sa svojim pedalima (od kojih i potjeĉe naziv pedalni ton) pruţale vrlo povoljne tehniĉke mogućnosti za dugo drţanje basovih to nova. t. pa i potpunih pedalnih akorda. u najgornjem glasu. pedale supMeure i pedale inteneure. preba cujući ga pri tom redovito u unutarnje ili najgornje glasove. S. Vegende Stimme ili liegetide Mittelstimme. ali nikako iskljuĉivoj nastupao u najdonjem glasu kao ->• dominanta odnosno kao dominantni pedal ili kao -> tonika. On je ĉesto ritmiziran. m .op 71 P.S. t. tj. istodobna kombinacija dvaju pedalnih tonova. u završnim dijelovima kompozicija). koji je opet specifiĉno sredstvo tonskoga kolorita. ali ne svuda i ne uvijek s istom svrhom i namjenom. Slijedeći primjeri ilustriraju ove tri vrste pedalnog tona: J. tal. Dvostruki pedal.Bach: Mal a f uga za orgulj e u a-m olu 53 R Strauss: Don Quichotte S Šulek: nija br. isprekidan pauzama i figuriran. samo je daljnja konsekvenca opisane »pedalne prakse« romantiĉara. Suvremeni autori pruţaju u svojim djelima najraznovrsnije primjere za upotrebu pedalnoga tona. a u klasi ĉnom za pojaĉavanje harmonijske napetosti (naroĉito na kraju provedbenih dijelova kompozicija). U razdoblju tonalne muzike (-> Harmonija) p.2 ]. odnosno kao toniĉki pedal u odreĊenom tonalitetu. Bech: Das VVohltempei ierte Klavier I. 1 r ¥ r r * FF Pedalni se ton u praksi ne pojavljuje samo u obliku doslovce izdrţanog tona. njem. je najĉešće. naziva se i leţeći ton (engl. redovito je sadrţavao toniku i menu kvintu. se mnogo upotrebljavao u instrumentalnoj muzici sviju razdoblja i stilova. preludij u b-molu E Gneg: Der var engang. Hindemith: Sonata za klavir četveroručno P. mternal pedal za leţeći ton u nekom unutar njem glasu. dotle su kompozitori romantike koristili pedal pri cr tanju lirskih i intimnih raspoloţenja. t. a moţe ĉak poprimiti i oblik kraćeg melodijskog motiva. ili u jednom od -> unutarnjih glasova. pedale superiore i pedale medio). franc. Impre sionistiĉki pedal. dvostrukoga pedala.

njemaĉki kompozitor i dirigent belgijs podrijetla(Antvverpen. Fiorina.54 PEDALNI TON — PEETERS L. 1936.2 br. — Pastorales za glas i orkestar. Školski inspektor u Buenos Airesu. Wolf). Guerra inqualtro. Gerhard i H. je i utemel španjolske muzikologije. Carlos Pedrell. RM. oko 60 solo-pjesama. LIT.op. Angles. . antifone. 1856.van Beethovem Sonata za klavir u A-duru. radeći kao kritiĉar. — H. Nastupio je i u filmu. Exi 1921. 1925. — R. X 1962. 1962. osnivaĉ Sociedad Nacional de Mušica (1915). Schumai studirao i muzikologiju (A. 1919kompozitor i dirigent scenske muzike u Bochumu. Uĉenik i nećak F. Angles. 1840. Catdlech de la Biblioteca Musical de Diputacić de Bart (2 sv. 1853. 1910. Barcelona T941. God. 1910. R. Od 1868 u Torinu. urugvajski kompozitor španjolskoga pod rijetla (Minas. S literarno. medu kojima se posi istiĉe Tutti in masehera. U ĉast nj 70godišnjice izdana je 19TI spomenica Escritos heortdsticos. G. 1903—04. Eh Madrigals i la Missa da Difunts d'En Brudicu (sa H. U tome i jest pravo znaĉenje Pedre stvaralaštva. treći dio La Jornada de Panissars). 1874. 1844. 1902. de Falla. Gtosa (sa zborom) i Cant de la Montanya. (sabrane studije). 1917. SBIMG. od 1845 dirigent na Teatro Filartm i Teatro Nuovo u Veroni. Romea di Monfort. O. — H. 1841. 1882—83 izdavao je djela s podruĉja suvremene duhovne muzike pod zajedniĉkim naslovom Salterio Sacro-Hispano. otkupljuje.2i. Felipe Pedrell. Mitjana.: A. LIT. studirao na Scholi Cantorum u Parizu (V. Emil. F. 1 08. Zborovi: Canco Hatina. SBIMG. Nekoliko zarzuela. Folhlore musical castillan du XVI' siecle. 1901. — A. — IZDANJA: Hispaniae Schola mušica sacra (8 sv. PEDRELL. 187c Klavirska djela. Olema lasci 1872. d'Indv. 1928. 1906. U dugom nizu rasprava i izdanja o je likove iz španjolske muziĉke prošlosti i upozorio na nj< velike ali zanemarene vrijednosti. 1894 — 98.— M. pjesme. Gelmina.25. 1859. drugi dio Rayo de Luna. 1908. Toscaninija.V 1974). P. Roxas. SBIMG. ostala je svjedoĉanstvo plemenitih nastojanja da se stvori španjolski cionalni muziĉki stil. T 1897. A. 1852. I Pirenei. La Mušica espanola desde la edad media hasta nuestros dias. 1930 i Alleluia. Opere: L'ullimo Abenzeraggio. I. III 1941). 1910. 1891 (obj. 1865.). 11 Tasso a Ferrara. Pedrella. Carlos. ORKESTRALNA. P. Pesaro 1894. Antologia de Organistas cldsicos espanoles (2 sv. DJELA. 1872 osn (sa G. Felipe. Opere: Ardid de Atnor. osobito njemaĉkih kompozil Od 1882 bio je direktor konzervatorija Rossini u Pesaru.i9: Potpuni popis Pedrellovih djela obj. tilde. 1840. Eleonor McLellan i G. PEETERS. God. de Falla. Orientaciones . L'Eglogue »La Foret sans amour« de Lope de Veg. — Uvertira. španjolski kompozitor i muzikolog (Tortosa. Baleti: La Rose et le gitan. 12. La Figlia dell'arciere. Reiff u AFMW. U operi debitirao 1938 u Phils phiji kao Vojvoda (Verdi. Cancionero musical popular espanol (4 sv. ( modo. 1920 — 2 M. crkvene kompozicije. Klose) i Berlinu (E. — Komorne kompozicije (gudaĉki kvartet. Danza y cancićn de Aixa. 1902—12. 1894. God. 1908—09. I jedan od posljednjih sljedbenika velike napuljske operne trad Njegova su najbolja djela opere buffe. Kao kompozitor P. Jan (pravo ime Jacob Pincus Perelmu ameriĉki pjevaĉ. tenor (New York. MGG. meĊu ostalima: I. Potkraj 1904 vratio se u Barcelonu kao umjetniĉki direktor nakladnoga poduzeća Vidal y Llimano koje je nastavilo s izdavanjem Pedrellove serije publikacija Salterio Sacro-Hispano. God. 1909 — 10. Carlo. Miisicos contempordneos y de otros tiempos. — DRAMSKA. VIII 1922). 1883). PEERCE. Victoria. Suita / 7 (prema Petrarki) i dr.muziĉkom djelatnošću poĉeo 1867 suraĊujući u više muziĉkih ĉasopisa. 1918 (pretisak iz VIII sv. DJELA. jer se u njegovoj m vide nedostaci kompozicijske tehnike i suvišni Wagnerov caj. a povremeno i dirigent na Teatro Regio. Festschrift H. XI 1817 — 16. La < tina. Querol. direktor Liceo skale. ostao do smrti. a kasnije predavao na Univerzitetu u Tucumanu. / N. 1906 pod naslovon cutnents pour servir a Vhistoire des origines du thedtre musical) . 1 omnia (8 sv. Anglesom). La Matinada. Felipe Pedrell. 1 lirico espanol anierior al siglo XIX (5 sv. rekvijem. La Mušica contemporanea en Espana y Felipe Pe Malaga 1901. sabranih djela T. Moller. Cuento de Abril i La Guitarra. P. 1.) i vodio orkestralne koncerte na ko je izvodio simfonijsku muziku. G voisier. U Barceloni je P. 1923.). Od 1896 do 1899 izdavao je ĉasopis Mušica religiosa en Espana. 1875. Tutti in masehera. Pjevao tenorske partije najviše u talijanskim i f cuskim operama. < Pedrotti. Diccu biogrdfico y bibliogrdfico de miisicos y escritores de mušica espanoles. Opere: LinĊ. i na franc). A. Solo-pjesme. J. Diccionario tecnico de la mušica. gdje je u. Clara di Mailand. 1895—1903 predavao u Madridu povijest muzike i muziĉku estetiku na Konzervatoriju i u Escuela des estudios su-periores. portu y hispanoamericanos anliguos y modernos. RM. 1911. Felipe Pedrell. kompozitor i muzikolog. Chiesa. je htio F. O la exposicion historica celebrada en commemoracion del primer centenari nacimiento del maestro Felipe Pedrell. 1897 — 98. 1881 Pirineos. DJELA. de Breville). Prdcticas preparc de instrumentacion.[889— 91 nastaje njegova velika dramska trilogija Los Pirineos. MQ. Pariz. IV 1893—Bochum.: T. God. talijanski kompozitor i dirigent rona. M. X 1893). Od 1840 dirigent Talijans kazališta u Amsterdamu. dijelovi: prolog Alma Mater. 1881. 1878. PEDRELL više ostvariti nego što je mogao. — M. Cleopdtre. 1894—97 (ostali svesci nisu c ljeni). — SPISI: matica musical. 1931. PEDRELL. muziku uĉio u Miinchenu (W. DRAMSKA. I. Borghetti. prvi dio El 1 de Foix. Genoveffa di Bral 1854. X 1878 — Montrouge. M.: G. Mantovani. Anuario de l'Institut d'Estudis Catalans. Felipe Pedrell et »Les Pyrer\ees% Pariš 19a / Balaguer. Carlo Pedrotti. LIT. 1924. 1881. 1913 .). La Musique indigene dans la thedtre espagnol du } siecle. — E. Sti rao germanistiku i filozofiju.. Nakon putovanja po Italiji i boravka u Parizu nastanio se 1882 u Barceloni. de Curzon. Uĉitelj mu bili E. 1899—190c Fešta d'Elche. Tomds Luis de toria. Mazeppa. ZFMW. spanisehe Volkslied. 16. 1870. Njime se P. On je jedini pokazao put darovitim uĉe nicima koji bogatom opusu ostvariti sve njegove teţnje. Dos Musichs cinchcei catalans. J. 1910. ORKESTRALNA: Ouverture Catalana. La Canco popular catalana. — < VENA: 8 misa (Messa di gloria)'. 19: 38 pjeva u Radio City Music Hali u New Yorku. moteti. je doista pravi osnivaĉ novoga muziĉkog govora u Špa skoj izraslog iz savršene ljepote bogatih narodnih napjeva ii! sova. Istel. // Favorito. II Parruchiere della Reggenza. 1902. Humperdinck. Prvo ve priznanje dobiva 1936 za nastup u Beethovenovoj IX simf pod upravom A. Ĉlan njujorškog Metr litana od 1941. — DRAMSKA. 1902. Lirica nacionalizada (sabrane studije). Osobita draţ njegova muziĉkog izraza potjeĉe od vještine primijenjenih elemenata španjolskog i juţnoameriĉkog folklora. Kretzschmar. Od 1921 ţivio u Parizu. Marion Delorme. En el estrado de Beatriz. T. 1921—35 operni dramaturg. Por n mušica. Njegovi su uĉenici bili. u kojoj je došao do punog izraţaja nj' smisao za vedru melodiku i poletnu ritmiku. Fantasta argentina. 3. Tu je pokrenuo ĉasopise Notas musicales y literarias (1882—83) i Ilustracion musical hispano-americana (1888) koji je ureĊivao do 1896. II 1841 •— Barcelona. 1918 — 22 (novi otisak ic 2 sv. 1900—01 (prošireno izdanje obj. Isabella d'Aragona. X. 19. 1912. P. muziĉki sa vjetnik Consejo Nacional de EĊucacidn. 3. MGG. 1902 (neizv. Emporio cie. Kao uvod imala jo j je posluţiti ĉuvena Pedrellova rasprava Por nuestra mušica (1891) u kojoj se zauzimao za stvaranje nacionalne španjolske opere na temelju španjolskoga muziĉkog folklora. i na katalonskom). 1911 (nastavak preth< djela). — VOKALNA: oratorij Alleluia. Rigoletto). 1909 (iste g obj. Simfonijske pjesme : Excelsior.). Victorije). I Pedrell. 1846. Une Nuit de Scheherazade.2 Njegova muzika nije prešla španjolske granice. Reiff. Albeniz. U muzici uglavnom samouk. 1881. zborovi s orkestrom i a cappella. 1861. e historico de organografia musical antigua espanola. PEDROTTI. Los Miisicos espanoles. 1921. Depanisom i dr. Jean I d'Aragon. 1889—91 (izv.).). Dć. Riemann. 1923. Granados.). ibid. pedagog. Musicalerias. Mazeppa. Felipe Pedrell un.). L. L. El ( Arnau (sa zborom). 1872 (III izd. Tebaldini. VI 1904 —). Suares. 1917. 19. E. Jor de arte (uspomene i studije). Nadovezujući na kasnu romani . Felipe Pedrell ed il dramma lirico spagnuolo. 1905 i dr.

— VOKALNA: oratorij. The Four Seasons. G. — CRKVENA: 8 misa. Studirao muziku na Lemmensovu institutu u Mechelenu (O. Filmska muzika A pausasa das ehagas. 1965. Feicht i K. Dora. I95 1 » Divertimenlo za klarinet. harfu. Duprea i Ch. elegija. Nono) i na Muziĉkoj akademiji u Baselu (P. 35 minijatura. Valejevom. 1966. Mechelen 1950. 1940. (Pekell. Alte Meister (2 sv. DJELA. Milano 1947.25.— DRAMSKA. 1969. 1925. W. Marier. Missa secunda ad aequales. II. 1918. 1929. Flor Peeters Organist. III 1916 —). Vlaamse Rhapsodie. u bmo lu op. Zvuk. Tournemirea u Parizu. 1953. Opera AuxuAy. 1943. 1959. Hrvatski muziĉki umetnici i kompozitori u Beogradu izmeĊu dva rata. Odgojio je velik broj orguljaša i kompozitora. 1946. P. 1944. je jedan od najboljih poljskih kontrapunktiĉara (Missa pulcherrima. Tlpaidnunnan y$epmwpa ua KadapduucKue meMbi. od 1923. Missa brevis obj. Romantische Suite. 1951. Dora Pejaĉević. 1931. Flor Peeters muzikale persoonlijkheid. LIT. O gebo e a sombra. DJELA. Mortelmans i J. poljski kompozitor (? — Krakov. —■ H. PEJAĈEVIĆ. Razvoj muziĉke kritike i esejistike u Srbiji izmeĊu dva rata (magistarski rad.Maštanja op. Courvoisier). A Foohsh Diary. K. U Mechelenu. c. violinu. 1939. Dva orkestarska dela Mihovila Logara. 2. Prouĉavanje muziĉkog folklora (jakutskog. klavirski kvintet op. MGG. 1965. Koenig). sonata za trublju i klavir. 1912. Ko. 1965. scenska muzika 2a više od 200 kazališnih djela. izmeĊu 1649 i 1655. 1954. Brahms i E. ibid. Grieg. W. Feicht. 1954. sonatina. 1940. 1662. Fuga en Hymne op »Ave Mariš Stella«. 69. Baleti: Beceunue eempbi. De Becker. 1953. za violu. 1964. izmeĊu 1661 i 1669. 24. rkp. Colloquium musicae vocalis. ORKESTRALNA: Poliptico 1960 za komorni orkestar. izmeĊu 1661 i 1669 i Missa pulcherrima ad instar Praenestini. 1964.PEETERS — PEKIEL i na polifoniju starih nizozemskih majstora. 1929. — E. 1957 i Eepe3oean poiua. X. LIT. Mise: Missa concertata La Lombardesca za 8 gl. III. 1960. Dvije klavirske skice op. Americi. instrumente i b. violu i violonĉelo. H. M. Hjuza). DJELA: koncert za klavir. 57. 1950. 10. 44. 1915. 1929. 1961. Od 1953 izdaje ĉasopis De Praestant. 1919. 1954. PEJAĈEVIĆ PEJOVIĆ. Rad VII kongresa SFJ. Koncerti: 2 za klavir. 1923. 1962. 1950. 1951.). violu da gamba i Ĉembalo. Lay za klavirski trio. a kompozicije nastale u Krakovu pisane su a cappella. Bale t Tanzsymphonie. Benedictus. za 2 violine. 1942. O Aiy3fciKe H. 1969.viĉ. Dvije sonate za violinu i klavir: I. Missa senza le cerimonie II (Sanctus. 1971. CoBeTCKa« MV3biKa. Stockhausen. G. — Solo-pjesme (romance na stihove A.). sovjetski kompozitor (Moskva. 36. M.) utjecalo je na njegovo stvaralaštvo. Mu ziĉki instrumenti na srednjovekovnim spomenicima Srbije i Makedonije (doktorska disertacija. Stockhausena. Paccagnella. Cteuma na HKymcKite meMbi. koncert z a orgulje i klavir. — O My3bixe HKymoe (u suradnji sa I. Cvetko). Lied-Symphonie. MGG. 19 14 — 46. 1966. 40 kompozicija za lutnju obj. Peeters. 1935. — K. Flor Peeters e la Mušica Sacra Moderna. Dva nokturna op. Od 1944 predaje na toj ustanovi i na Muziĉko -pedagoškom institutu Gnjesin. 1955. — INSTRUKTIVNA: 10 Pedalstudies. 1949 i 1959. 1938). X. PEIXINHO. Te Deum. Visser. Simfonijeta. K OH uepmnaH $aHma. 1935. 31 i 48. 1955). Crouma na pyccuue meMbi. CDE za klavir. 1959 i Istorija muzike od francuske burţoaske revolucije do perioda imperijalizma. ORKESTRALNA: simfonija u ns-molu op. 7 gudaĉkih kvarteta. trio za flautu. Barkarola op. violinu. LIT.: Missa pulcherrima obj. 1961. Emil Peeters. Herzog. 3.Kovaĉević. klarinet. 7 tibec na meMbi napodoe CCCP. — KOMORNA: gudaĉki trio. Stanislav Biniĉki kao organizator muziĉkog ţivota u Beogradu. Weberna. The zvork of Leoš Jandĉek in the light of Czech music performed in Belgrade between the two Wars. 1948). trublju. Ruganje Hristu. za violonĉelo. 38. jKauna d'ApK. III 1923). 1936. 1968. — Manje kompozicije za klavir (2 sonatine. sonata za violonĉelo i klavir op. portugalski kompozitor (Montijo. — A. Diafonia 2 za harfu. violu i harfu. L. H. doktorirala iz muzikologije 1975 u Ljubljani (D. Flor Peeters. XII 1929 —). MondaecKan crouma. izmeĊu 1649 i 1655. 1934. Wal-zer-Capricen op. 1962. J. u orkestralnim i komornim kompozicijama nakon 1921 sretno sjedinjuje barokne i klasiĉne oblike s atonalnom harmonijom i dodekafoniĉkom kompozicijskom tehnikom. 1948 — 49. 4 suite). Missa a quatuor s 1664. 35. Huml). L. Junek) i instrumentaciju (D. 1921. EoedaHoea. koncert za klavir u g-molu op. 1938. Istorija muzike (2 sv. Kornelije Stanković u oĉima svojih savremenika. God. 43. 1951. 1661.. 49. Gieburovvski {Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. —■ IZDANJA: Oudnederlandse Meesters voor het orgel (3 sv. 3 kanona obj. var ijacije. ĉembalo i gudaĉe. moteti. Dvadeset godina Udruţenja muziĉkih umetnika Srbije. za violinu. klavirski kvartet op.: G. 1969. 84. Glavne karakteristike njegovih kompozicija su slobodna ritmika i bogata primjena polifonije. 1962 (prer. S. brojne solo -pjesme. 1944. 26. ORKESTRALNA: simfonija u 2 stavka. violonĉelo i klavir. 1940. 1945. — Collage I za 2 klavira. Najbolja su mu djela orkestralne suite. Concertino za 2 klavira. Servaas. Berceuse op. Entrata festiva za orgulje.). 3 klavirska trija. 1951. Missa senza le cerimonie I. zbirke koralnih predigra. Aziji i juţnoj Africi. DJELA: 40 plesova za lutnju. udaraljke i magnetofon. NOVA IZD. Szczepanska (ibi d. Antvverpen. 1964. 1963. 1948. Audite mortales obj. 1950. 1970. Missa Paschalis. ibid. — F. 1969. Đurić -Klajn). 2 moteta obj. klavirski trio op 29. suita za orke star. VII 1903 —). 1972. Zvuk. 1661. — Euridice reamada za zbor i orkestar. Audite morlales za zbor. Narodno stvaralaštvo. i 5 instrumenata. Brennecke. 1967. van Nuffel) te kod M. — KOMORNA: Situacoes 66 za flautu. 1958. KNJIGE: Istorija muzike od prvobitne zajednice do Beethovena. 2 Symphonische Musik. violonĉelo i komor ni orkestar. koncert za klavir. 77 — 78. muzikolog (Beograd. a zatim studirala kompoziciju i violinu u Dresdenu (P. prigodne kantate. 1943. Missa senza le cerimonie II. Petri) i Miinchenu (W. DELA. duhaĉki trio. 124 — 125. ITeHKa. Opere: Die Troerinnen. klavir. Instruments de musique dans l'art serbo-macedonien et Byzantin.: H. Manuale. Najugledniji belgijski orguljaš. a mnoga su objavljena. D . Najranije 1633 postao ĉlan kraljevske kapele u Varšavi (od 1649 kapelnik) i pripadao joj do 1655. III. Porena. simfonijska balada. 1941 i Brand im Opernhaus (nedovršena). Sinfonietta Bochumensis. K.). je priredio više stotina koncerata po Evropi. 40. X. Depuvdt. 1954. 1960.). Jubilate Deo (psalam CIC). Pet simfonija: I i II. 1972. 60 kratkih kompozicija. — KOMORNA: klavirski trio. 25. passacaglia i fuga. 50 i dr. Agnus) obj. 1955. CoBeTCKan My3t>iKa. Šest stavaka. Predavao na teĉajevima suvremene muzike u Lisabonu i u Brazilu (Oporto. ibid. 1914 i II. 1916. LIT. Pechel). Der Hellvveg. Ţivot cvijeća op. Boston 1948. Scenska i filmska muzika. Petrassi. 1943 (sa M. Istorijski pregled razvoja Udruţenja kompozitora Srbije. duhovne pjesme. 1918). Kinetofonias za 25 gudaĉa i 3 magnetofona. 1931 i dr. K. P. 1967. 1965.. 1896) te H. Ecclesiae. Mjaskovski). 1929). Musique serbe contemporaine. Slavenska u b-molu op. The Organ Music of Flor Peeters. a zatim studirao kompoziciju na akademiji Santa Cecilia u Rimu (B. Svoja najvrednija djela ostvario je na podruĉju kolektivne improvizacije. 1973. Bloka i L. 28. ipak najznaĉajnija medu njima — Simfonija i Klavirski koncert — odaju zrelog umjetnika koji dobro vlada kompozicijskom tehnikom i lako se snalazi u velikim muziĉkim formama.. God. 1953. Misura. MGG. 6 juţnoafriĉkih pjesama za zbor. Anthologia pro organo (4 sv. instrumentalne skupine (ehori) i timpane ad libitum. 2. 1—2. 1959 — 67. uvertira op. Fantasie concertante za klavir i orkestar u d-molu op. 1953 — 54 i 1959. 45. U Slavenskoj sonati za violinu P. Dora Pejaĉević. — Tri kanona. Po stilu kasni romantik. sjajan improvizator. Sjećanje op.). 2 trublje. op. ilustracije iz Davidovog ţivota i 150. vise moteta. Practische Methode voor Gregoriaanse begeleiding. Berceuse op. — DRAMSKA. a na Muziĉkoj akademiji 1955 istorijsko-folklorni odsek i 1963 postdiplomske studije (S. — ORGULJSKA: Sinfonia per organo. Abenteuer in Spanien. Roksanda. 25. Portugal. suita za 4 trombona. Barle. vjerojatno 1670). belgijski orguljaš i kompozitor (Tielen. na baškirske teme. 33. Pedeset godina rada Muziĉke škole Stanković. 1938. 1913. Toccata. 1909. Brno 1969. 41. audio-vizuelni show Nos nao estamos algures. Dvije sonate: I. 1959. 1962. Missa brevis). 1957. Sećanje na Branka Dragutinovića. 1945 i 1948. Arti musices. prihvatio tekovine P. 1955. Sikorski (Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. Đ. Zborni k radova VizantoloŠkog instituta SANU. — M. 1943. 1910 i II. Iako se njezina priliĉno brojna djela (58 opusa) ne odlikuju većom izvornošću. 1932. Missa brevis ad aequales. 19. Curitiba). Opera Selecta pro Organo Johannis Cabanilles. 1936. Stejmanom). violonĉelo. 4. 2 trublje i 2 trombona. As 4 estacoes za trublju. Sv. Radej. 55 PEETERS. 1969. 2 trombona. 1954 i za flautu. 4. — P. 20. Flor. K. Der Komponist E. Turnhout 1950. Oslobodivši se utjecaja A. Još neki podaci 0 muzici starih Slovena. nova samostalna verzija 1953). preludij. Boulez. — CRKVENA. Litlle Organ Book. je pokušala svoj muziĉki govor usmjeriti u pravcu muziĉkog nacionalizma. 20.op. Nikolaj Ivano. C. 1921 i 1937. Nomos.. 1966. psalma na našim freskama. Bouleza i L. 11. violu. 3 preludija i fuge. 1949. W. 1934 i 1949. Brodjanskaja i D. — DRAMSKA. 1957. a od 1925 prvi. Roma 1959. P. — Th. Od 1948 profesor Flamanskog konzervatorija u Antwerpenu (od 1952 direktor). 5. 1931—48 predavao 1 na Konzervatoriju u Gentu.). 1931. 1972. muziĉku teoriju (Ć. 1966. Jorge. Kmicic-Mieleszvriski (Muzyka. na tatarske teme.3un na fiuucKue mejnu za violinu i orkestar. Nona i kasnije. 4. kvartet za obou. — W. Corbet. od 1658 kapelnik katedrale u Krakovu. duhaĉki kvintet. 1945. IX 1885 — M iinchen. Zvuk. Pedeset godina rada Beogradske filharmonije (u štampi). 1963. 17. Lehmann. — KLAVIRSKA. — KLAVIRSKA: sonata. 1958). prije 1649. izmeĊu 1649 i 1655. 1669. baškirskog i dr. ORKESTRALNA. Barttomiej (Bartholomaus). 1953. 1925— 52 profesor orgulja na Lemmensovu institutu. diplomirao 1940. Nikolai Iwanowitsch Peiko. koncert za flautu. koralna fantazija za orgulje. balada. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta. harfu i klavir. 1954. ĉembalo. Missa in defeetu unius contraltus. U Beogradu završila studije istorije umetnosti. Sherwood. 1966. — STUDIJE I ĈLANCI (izbor): Uti caj folklora iz NOB na umetnićko stvaralaštvo. 10 orguljskih korala. Surzvnski {Monumenta Musices Sacrae in Polonia. Na Konzervatoriju u Lisabonu uĉ io klavir. 1960. PEJKO. Feicht i W. Studirao kompoziciju na Moskovskom konzervatoriju (N. 1966. 1955. Mušica Sacra. U Zagrebu uĉila violinu (V. Njezina su se djela s uspjehom izvodila i u Njemaĉkoj. Variaties en Finale op een Oud Vlaams Lied. drugi orguljaš katedrale.: F. Swierczek i H. je u biti bila eklektik ĉiji su uzori bili J. 1935 —48 drţao majstorske teĉa jeve orgulja i kompozicije u Tilburgu (Nizozemska) i u SAD. Rad VIII kongresa SFJ. Dva intermezza op. kompozitor (Našice. Recitativo III za flautu. 2. Hrvatski kompozitori i njiho va djela. 1951. Cvijetni vrtlog op. H. Hymn Preludes (213 kompozicija u 24 sv.. I 1940 —). 48. Feicht (Wydawnictzvo Dazvnej Muzyki Polskiej. DJELA.). rkp. 1948. Essen 1953. celestu. Pejaĉevićeva ide u red ri jetkih ţena koje su se u Hrvatskoj istakle na podruĉju muziĉkog stvaralaštva. 1941. canzona i ciacona. II Compositore fiammingo Flor Peeters. DJELA. . metalne udaraljke i 12 gudaĉa. Zagreb 1960. Kaiser). Ars Organi (3 sv. 1970. 1960. u As-duru op. AlmadaA Kame of War. 1965).: J. H. — Dva gudaĉka kvarteta i druga komorna djela. 1957—75 profesor Muziĉke škole Stanković i od 1975 je docent na Fakultetu muziĉkih umetno sti u Beogradu. koncert za orgulje. Missa a 6 De Resurrectione Domini Nostri Jesu Christi. IV. Scenska muzika: Macbeth. Penckel. 1962. Caecilia. 1643. Opienski (La Musique polonaise. 1970. Njegove crkvene kompozicije nastale u Varšavi pisane su preteţno u venecijanskom koncertantnom stilu.

1972. Cajon de sastre (zbirka ĉlanaka). 1970. DJELA. 1965. 1961. belgijski kompozitor. De Mannen van Smeerop. za violu. pentaj pentatonica). Studirao u rodnom gradu i na Konzervatoriju u Madridu. Pentatonik. — Dva gudaĉka kvarteta. 1948. P. Josef ml. 1962. XI 1846 — Madrid. 1945. Malawskog i S. koji improvizira stihove. 1967. Sada (1976. X 1950). Josef Pembaur dem Jungeren zum 60. i B. brojne solo-pjesme uz klavir i orgulje. 12. Harmonie. 1972. Melos. Ubrzo zatim postaje suradnik u eksperimentalnom studiju za konkretnu muziku Poljskog radija. MGG. 2 klavirska trija. kao balet 1971). Kompozicije za zbor i orkestar. 1972. X. Willem Pelemans. na poseban. A. a 1921 —48 na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. 1948 — 57. djeĉji zbor i o 1965 (scenska verzija 1969). 1893.: Ch. Penderecki und das H6 folgreicher Musik. ibid.und Modulationslehre. Radio-opera Het standvastig tinnen soldaatje. Geburtstag. LIT. Krakow 1911. — A. Stroh. Pendereckis »Anakla Streicher und Schlagzeuggruppen. — W. Berlin 1935. — Kantata Viva Hernani. 10. Kompozicije za ĉembalo. Koncert. 1933 — 35. 10. — Opera Zigeunerliebe. 1945 i 1950. ein Bekenntnis seiner Freunde (red. MGG. 8 balada. 1957. gdje je 1958 diplomirao. zborovoĊa. 31. 1966. Rheinberger).. komorni komorni orkestar. XI 1896). S7. dramatska poema Die Schlacht am Berg Isel 1809 za sole. 1932 i 1942. 1926. •— SPISI: Von der Poesie des Klavierspiels. — J. 1936 — 39. God. za violinu i klavir. Hdusler. Ovisno o rasporedu intervala. Grajf i K. Nakon usavršavanja kod A. 2 trija za obou. 1958. — Isti.. c2a1g1f1d1 ili d2c2a1g1el. 1875 —1918 profesor i direktor muziĉke škole u Innsbrucku. Spatherbst i dramatska scena Thermopylae. violu. medu kojima popularni Flamanski plesovi). La Opera espaiiola y la mušica dramdlica en Espana en el siglo KIK. Wplywy wk>skic w muzyce polskiej. ORKESTRALNA: 6 simfonija. Parry i E liams (Antient British Music. Smatra se da je taj tip iz iz tonova naizmjeniĉnog lanca kvinta (uzlaznih) i kvarta (sila kao npr. 1972. 1962. — J. pripada muziĉkoj gardi. 1957. — W. franc. Barbierija. violon ĉelo i harfu. Conlra la opera espanola. MGG. Impresiones y Recuerdos: Carlos Gounod. Preteţan dio njegova stvaralaštva okrenut je velikii kalnim formama. 196 venska misa za soliste. Gruhn. IV 1875 — Miinchen. 3 zbora i orkestar. Zentner. 1892. Strofy za sopran. klarinet i fagot. 1967. 1960 i 1968. Geest en Klank. LIT. Koncerti: za violinu za violino grande. 1967 i za 2 gitare. jući neki poznati narodni napjev. i^6^. PENILLION (od velšanskog pennill stih). Psalmy za zbor i orkestar. 1878. Profesor kompozicije u Krakowu i 1966—68 na Volk-zoangHochschule u Essenu. 1742). Mušica. 1971. 1950. 1964. X. Bartlomiej Pckiel. 11. 1942— 44. Hymnus laudans za komorni zbor i orkestar Stabat Mater za 12 solista i 3 zbora. 3 mješovita zbora. Cantata in honorem Almae Universitatis Iagellonicae sescentos abhinc annos fundatae. Willlner. PENDERECKI strumenata. Koncerti: 3 za klavir. Trevre pet i tovoz glas. nego je najmanji razmak meĊu tonovima cijei pen. U novije doba izdao S. Skolyszewskog. Lwow 1925. odnos prema »novom zvuku« odraţava se i u tretiranju ljuc glasa. Pelemans Willem. Anaklasis za 42 gudaĉka instrumenta i udaraljke. violu i kontrabas. pentatonic. Od 1879 profesor historije muzike na Escuela Nacional de Mušica u Madridu. bas. 5 gudaĉkih kvarteta. Studirao na Konzervatoriju u Beĉu (A. Petites e'tudes (98 kompozicija. Stemmingsvoorspel. 2 sonate za 2 klavira.: Z. V 1848 — 19. for IVinds. Wagnera. Opere: Le Combat de la Vierge et du Diable. SPISI: La Obra maestra de Verdi: Aida. muziĉki pisac i kritiĉar (Antvverpen. trio . t LIT. — KOMPOZICIJE: simfonija na motive iz zarzuela F. Capriccio za violinu i orkestar. Neue Musikzeitschrift. 1971. 1. za violonĉelo solo. 2. Od 1944 muziĉki kritiĉar.koncert za 3 duhaĉka i 4 gudaĉka instrumenta. 1968. 1967 i za violonĉelo. O. Fluort 1961. gdje je uz to vodio Akademsko pjevaĉko društvo i LieĊertafel te osnovao Tirolski pjevaĉki savez. X. u tom se listu gorljivo zauzimao za djela R.: T. pedagog i kompozitor (Innsbruck. — Klavirske kompozicije. Scenska i filmska muzika. 1898. Huber. Sin i uĉenik Josefa st. M. Wagner. 1971. Emanadje za 2 gudaĉka o T 959. oratorij Auferstehung Christi (II dio U trenja) za sole. PELEMANS. — Josef Pembaur. ORKESTRALNA: 1 simfonija. zasnovan na ljestviĉnom nizu c tonova (šesti ton je oktava prvoga tona) koji mogu biti raspoi i u razmacima većim od cijelog stepena. s kojim je prijateljevao. solo-pjesme (Hoek der eenzaamheid). Antonio Perla y Goni. 1954. Fonogrami za flautu i k orkestar. Kao stvaralac sluţio se isprva naglašeno agresivnim melosom i harmonijom. 3. 1961. 1900. kantata En vogel van sneeuzv. Weberna i P. gdje je kara stiĉan pentatonski niz f1g1a1c2d2 izveden iz prvih pet tono\ lanca: .Capriccio za obou i 1965. — SPISI: Architeetonische Muziek. — VOKALNA: kantata Gott der Weltenschopfer. LIT. 1915. — Sonata za orgulje. J. Munchen 1940. Musik Jahrhundert. primjenjuje na £ man naĉin tehniĉke i ari cijske mogućnosti klasiĉr K. za 2 trublje. VVillem. u tonalnom sistemu kineske muzike. što put do punog izraţaja došlo u kompoziciji Tren (1961). Impresiones musicales (zbirka ĉlanaka). — KOAiORNA: gudaĉki trio. zborovi.. poljski kompozitor (D?bica. Na tradicionalnim velšanskim festivalima ( -> Eiste. Bc on postepene stvara osob volucionarno novi muziĉk i zvuĉni svijet koji razvija vlastitim naĉelima i zak< Polazna toĉka mu je fei zvuka koji ne poznaje ra? ĉavanje na ton : šum te tome zahtijeva i potpuni kriterij estetskog i emocioj vrednovanja. Josef i Josef jr. II 1923). — VOKALNA: oratoriji De zvandelende Jood. Studirao kompoziciju kod F. 1963. austrijski dirigent. kao kompozitor bio je pristaša novonjemaĉke škole (solo -pjesme. MGG. 1961. postiţući na i ĉin denaturaciju zvuka. za violinu. 1962. ksilomarimbu. a melodiju harfiste varira i uk (ĉesto dosta slobodno) kao da kontrapunktira na odreĊeni < firmus. P. 1970. 1945. 1885 (najznatnije djelo). — DRAMSKA: opera Ubu Roi. Kosmogonia za zbor i orkestE (nova verzija 1971). recitatora i orkestar. 1910 (holandski prijevod 1930) i Uber L. 1964. javlja se u razliĉitim oblicims silaznim ili uzlaznim. Godinama središnja liĉnost muziĉkoga ţivota u Innsbrucku. 1968. 1931. A. 1946. cionalni naĉin (velšanski canu penillion): harfist zapoĉinje. Pjevaju se uz pratnju harfe. 1902 —21 nastavnik klavira (od 1912 profesor) u tom zavodu. Canlicum canticorum Salomonis za 16-gl. Rienzi. Nuestros musicos: Barbieri. duhaĉki sekstet.. Wiechowicza na Muziĉkoj akademiji u Krakovvu. 1938. Jesu Christi secundum Lucam za soliste. zatim mu se prikljuĉuje . 10. 2. anhemitonski u kojemu polustepena. 1967. upriliĉuju se i natjecanja pjevaĉa u vještini takv e pjesn muziĉke improvizacije. zbor i orkestar: Bilder aus dem Leben Walthers von der Vogelzveide. — INSTRUKTIVNA: Uber das Dirigieren. Petite Suite za gudaĉki sekstet. za gitaru. 1901. baletna opera De Noţem en de Nimf. recitatora. flautu. M. autobiografija Mi retrato. harfu i komorni orkestar. Kao pijanist ide medu najistaknutije interprete Lisztovih djela. Reisenauera na Konzervatoriju u Leipzigu. — Kompozicije za klavir. Ugledajući se u p< na A. Querol. za ĉembalo. Der einsame Weg des Krzvsztof Penderecki. 1875. Thuillea na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. violinu. Krzysztof Pen und die polnische Avantgarde. 2 und op. ■ — Misa za zbor i orkestar i druge crkvene kompozicije. 1901. tonski sustav. PEMBAUR. 2 za violu i klavir. 1973. 23. Najstariju tiskanu zbirku harfis napjeva pogodnih za canu penillion objavili su J. španjolski muziĉki pisac i kompozitor (San Sebastian. 1945. M. ibid. potjeĉe iz vrlo kultura i po svemu sudeći predstavlja najstariji oblik org ranog rasporeĊivanja tonova. X. 1968. zbor i orkestar. 1885. Werner. 1961). a zatim kod A. 1942. 1948—59 predavao povijest muzike na Konzervatoriju u Mechelenu. zbor. Oĉito po novim mogućnostima zv oblikovanja u elektronske ţici. 1938. Die Kirchenwerke von Bartholomaus P^kiel (disertacija). Polymorphia za 48 gudaĉkih instrumenata. je rektor visoke muziĉke škole u Krakovvu. na kojoj je 1897—1900 nastavnik klavira. DJELA: simfonija In Tirol. ali je nakon višegodišnje evolucije stvorio vlastiti ujednaĉen i vedar kompozi torski izraz. simfonijska pjesma Vasconia za vojnu muziku i orkestar i druga orkestralna djela. Dem 75 jahringen Josef Pembaur. Tren 1 Hiroszimy za 52 gudaĉka instrumenta. oratorij Grablegung Christi (I dio diptih nja) za sole. — Mensura sortis za klavir. npr. Sonate: 3 za violinu i klavir. 8. 1964. 1928. PENDERECKI. DJELA. 1892. LIT. za violonĉelo i gudaĉe. — W. Ude). 1958 . 1961. — Više misa i druga crkvena djela. 20. zbor i orkestar. — KLAVIRSKA: 19 sonata. — Drei Marienlieder. Pittsburgh Ouverture. Za sole. studirao kod J. Schivinger. Magische Klanglandschaften. tal. La Rose de Bakazvali. Gwynn Williams zbornik Penillion inEnglish (1925). — Elektronska (Psalmus. kvintet za flautu. Šku. 1945 i Herfstgoud. oder Der Dauer von Langtvell. PENA Y GONI. 1952 i Diederik en Katrina. 1875. 1967 i Die Teufel von 1 1969. zborovi). kanon za 52 i instrumenta i magnetofonsku vrpcu. van Beethovens Sonaten op. sonata za violonĉelo i orkestar. XI 1933 — ). Josef st. 1963 i za orgulje. epitaf Ir. IV 1901 —). DJELA. U muzici uglavnom samouk. partita za ĉembalo. violinu. — W. 1879. 1928 i Floris en Blancefloer. — H. 1967. Concert voor Strijkcrs. Jachimecki. skupni na: stare pjesme u Walesu koje vuku podrijetlo iz drevne ] keltskih barda. 1968 i dr. PENTATONIKA (do grĉ. Pembaur. — VOKALNA: Passio et mors Domir. 1940 i 1941. De natura sonoris. Susreće se i danas u muzici 1 tivnih naroda i u muziĉkom folkloru mnogih civiliziranih n. udaraljke. za violonĉelo i fagot. Los Maestros cantores de Nuremberg de R. riam Arlur Malaicski za gudaĉe i timpane. 1947 i 1954 i dr. 1875. Krzysztof. 1948 i 1968. Struktur Modelle in Pendereckis »Threnos«.: M. Wymiary czasu i ciszy za zbor i orkestar. van Aekere. KOMPOZICIJE: sonata za violinu i klavir u A-duru.. pentatonigue. Antonio. Bruckner) i na Konigliche Musikschule u Miinchenu (F. Baleti:Mifes gloriosus. 1962. gitaru. pijanist (Innsbruck. Stariji je tzv. 1959. Rheinbergera i L. 1947. 1947. 1948. 1971. 1962. M. — Isti. — Komorna djela. Fcicht. zborovi. 1961. I i II. 2 duhaĉka kvin teta. 5 Concertina za komorni orkestar. 1962. — DRAMSKA. 23. Bruxelles 1954. 1894 i dr.56 PE_KIEL — PENTATONIKA P. 2 zbora i orkestar.: Catalogus van Werken van Belgische Componisten. 1875. Muziek beluisteren. 1958. 1. Actions. 1961 (izv. Bremen 1969. oratorij Dies irae (posvećen ţrtvama Ošw za soliste. Od 1866 trideset je godina bio muziĉki kritiĉar madridskih novina El Imparcial. 1961. Anleitung zum grundlichen Studium und Analysieren der 84 Klavieretiiden von Cramer. Zielinski. 13. DJELA. . 1960. njem. 1962 (kasnije uvršteno u Passio se Lucam).

1957. LIT. L'Oiseau-Phenix. Walter. Barbara. Gruss an Ernst Pepping. j PENTLAND. 2 gudaĉka kvarteta.). Tri simfonije: I. 1939. 1941. John Christopher (Johann Christoph). Jedna od najzapaţe nijih umetnica savremenog baletskcg stvaralaštva u Jugoslaviji. te u muzici naših kompozitora koji svoj muziĉki izraz temelje na znaĉajkama narodne muzike. Zum siebzigsten Geburtstag. II. 1949. 2 Miniatures. Inlerludio. 1954. Danckert. Poos. zati m naroda Australije i Oceanije. U umjetniĉkoj muzici p. 1945 i 1953. 1930. 5 koralnih partita. 1948. 57 (Smokvarski). Manicke. nestvarni ugoĊaj npr. Divertimento za obou. 1960. oktet za duhaĉe 1948. Binchoisa. V 1926 —). 1957. Sonata Fantasy. 1950. Rhapsody. Tanzzveisen und Rundgesange. Heut und ewtg (Goethe). Das europaische Volkslied. 1946 i za violinu solo. nalaze oba tipa. 1958. klavirski kvartet. a novije na hemitonskoj. II. Za gudaĉki orkestar: varijacije. Rimskog Korsakova. 1967. duo za violu i klavir. L. Puccinija ili u Wagnerovu Siegfriedu. AML. Scalera. Winnington-Jngram. 2 trombona i 4 kontrabasa. Kolessa). Zlatna ribica (Logar).PENTATONIKA — PEPUSCH Svaki od tih pet tonova moţe biti poĉetni ton jednog pentatonskog naĉina. Sonate: za violonĉelo i klavir. Musik und Kirche. PEPPING. — A. sa polustepenskim razmakom: cefghfc1) cefahfc1). 1937 i IV. Ĉetiri sonate: I—III.— £• Szabolcsi. Wiora. 1959. klavirski trio. gdje je od 1953 i profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi. Ave atque vale. Bugarskoj. 1944. fantazije. i na Istoku u zemljama koje su bile pod mongolsko-turskim utjecajima (Rumunjska. 1960. 1941. 1938. Bicinien (korali.-Georges-de-Beauce. Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (W. 1931 i 1951. Ĉetiri simfonije: 1. Messiaena u Parizu (1949 —51). 1 926. violu. 1955. Kantate: Cantique des Cantiques za zbor i gudaĉki orkestar. Five-Tone Scales and Civilization. Jacobi) i na Bekshire Music Centre u Tanglewoodu (A.). za komorni orkestar. Širola). 1957. 1959. serenaĊa. Makedonska povest PEPUSCH. Bohmisches Orgelbuch (2 sv. 1961 u nakladi po du zeća Barenreiter. Praeludia-Postludia su 18 Chordlen. Ohridska legenda (Hristić). Studien zum Personalstil des Komponisten. B. Gedanken zum Kirchenmusikschaffen E. Hymne de la Mort). 1924. saksofon i trombon. se susreće u djelima u kojima autor ţeli ocrtati istoĉnjaĉku egzotiku ili poseban. 1932. 12 Choralvorspiele. Adagio. 1940. T. a zatim se usavršavala kod Ljubov Jegorove u Parizu. 1949. 1958. — KLAVIRSKA: sonata. Jugoslavija). Škotske. 1941. no ĉini se da je u starije doba prevlada vala anhemitonska. Durr. On the Problem of Pre-Pentatonic Scales. 1945. Manicke. 1947. zbor i orkestar. Ona je i vaţno izraţajno sredstvo impresionista u doĉaravanju profinjenih pjesniĉkih raspoloţenja (Ĉ. Premda je gradio na baštini prošlih vjekova. usavršavao se kod A. Choralvorspiele. 1934—38. — VOKALNA. Balet Beauty and the Beast za 2 klavira. 1946 i 1949. za violinu i klavir. Bartok Sacra. himne i dr.). Tokata i fuga. Adagio e Fuga. 1937. O Haupt voli Blut und Wunden za glas i orkestar. 1964 i dr. 1944. 1955. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I. — CR KVENA. — Isti. I I I . La Porte-Reve. — KOMORNA. Honeggera. DJELA. Grosses Orgelbuch (3 sv. Ronde de l'Oi-seauPhenix. 1953 i 1954. Copland. •— Komorna opera The Lake. moteti. Ernst Pepping. 1925. za 10 instrumenata. ORKESTRALNA. fuge. engleski kompozitor njemaĉkog podrijetla (Berlin. prema novijim istraţivanjima anhemitonska pentatonika je moţda izvedena i iz tonova trozvuka odnosno muzike kojoj je trozvuk osnovica. U hrvatskom su se muziĉkom folkloru »u meĊimur skoj narodnoj melodici najĉišće saĉuvali tragovi pentatonike kao prastarog tonalnog poimanja. Madţarska. DJELA. Weihnachtslieder. u japanskoj muzici se npr. klavirski trio i dr. gudaĉki trio. E. — D. a upućuju na blizinu mongolskih naseobina« (B. Mirror Study. naroĉito u baletima Bahĉisarajska fontana (Asafjev). mala serenaĊa za duhaĉki orkestar. razvio je jasan stav prema muziĉkom materijalu i opredi El PEPPING jelio se za proširenu tonalnost. 1948. Budapest 1956. 1939. IV 1934 —). 1934. Reinhard. Clare). Nombres za 2 klavira i orkestar. Te Deum za sole. Muzika je za Peppinga izraţajna umjetnost. 1950. Pentatoniĉki su bile ugodene i antiĉka lira i kitara. Solo-pjesme ( Cycle-Eluard. 2. 1971. 1948. 1928. klavir kod J. — Yangyin~Liu. Donaueschin-genu i drugim gradovima. 2 oboe. —■ J. — KLAVIR SKA. — Kompozicije za klavir i 2a orgulje. komorni koncert za 16 instrumenata. Đavo u selu (Lhotka). 1953. kanadski kompozitor i pijanist (St. — W. Ernst. violonĉelo i fagot. na Juilliard School of Music u New Yorku (B. 1950. 1926. Susreće se i u djelima ruskih kompozitora nacionalne škole. Od 1926 sudjeluje ĉesto i s uspjehom na festivali ma za suvremenu muziku u BadenBadenu. Abraxas (Egk). što su ga Hrvati donijeli iz Zakar patske postojbine. kao i mnogi stari ili primitivni. preludij. 1939. Missa brevis. Sonatina. 1943. Hemitonska p. Primabalerina Makedonskog narodnog teatra u Skopju. A Theory of Evolving Tonality. Kao i Hindemith. — K. Ernst Pepping. 1958 i IV. Baveći se protestantskom crkvenom pjes mom. 1952 i Le Rite du Soleil Noir. IX 1901 —). te u folkloru juţne Italije i Sardi nije. 1926. 1940. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. — Zborovi. koncert za kontrabas i 8 solistiĉkih instrumenata. u krajevima gdje se saĉuvalo staro keltsko nasljeĊe (Škotska. I. Dva koncerta za klavir. 1667 —• Lon- . koncert za klarinet. Kleines Oregelbuch. Der Wagen. Clermont. — R. Varijacije na Boccherinijevu temu. 1967. Ona se naziva i ditonskom. obradbe narodnih pjesama i dr. 1931. Nocturne za klavir i gudaĉki orkestar. III. abesinska i nubijska lira itd. Muziku uĉio u Quebecu i Montrealu. 1957. Do 1934 ţivi u Miilheimu i Essenu. trombon i 6 solistiĉkih in strumenata. 1938. partita. Obiljeţja pentatonike vaţan su element duhovnih pjesama Ameriĉkih Crnaca (Negro Spirituals). Za zbor: Deutsche Choralmesse. Koncerti: za violinu i komorni orkestar. zbor i orkestar. 1944. Otto. 1942. rog. doBitnik je prve nagrade za klasiĉni balet na Festivalu jugoslovenskog baleta u Ljubljani (1960). 2 sonatine. Kleine Messe. 1959 i IV. Gostovala je u svim većim gradovima Jugoslavije. 2 kompozicije na chanson G. dvostruka fuga. solo--pjesme. Piano Duels on Klee. MGG. — Popis štampanih Peppingovih djela obj. Ein Beitrag zum Personlichkeitsstil des'Komponisten. M. Peppings drei Klaviersonaten (diser tacija). 1956. Rumuniji. Zbirke: Choralbuch. Japan. A. Egiptu i Nemaĉkoj. Zur gleichzeitigen Existenz pentatonischer und heptatonischer Leitern in der chinesischen Musik. izvedenu iz crkvenih naĉina. 1942 i III. fuge. Koncert za violu. varijacije i suita za 2 violine. Die Tageszeiten. 1954—55 i Neues Choralbuch. 2$ Orgelchordle nach Sdtzen des Spandauer Chorbuches.: W. Quebec. Hyperboles. 12. klarinet. I u antiĉkoj grĉkoj muzici spominj u se oba tipa. 1959. Berlin 1965. 24. 1952. Passionsbericht des Matthdus. New York 1932. 1939. 1964. Giselle (Adam). evanĊelja i poslanice. — VOKALNA. Ać.: H. Ostaci anhemitonske pentatonike susreću se i u današnjoj muzici afriĉkih Berbera. Der polyphone Satz (2 sv. — H. Mušica. 1948. 1956. Riemann. 1930. Baletsku školu završila u Skopju (G. Studirala na Scholi Cantorum u Parizu (C. Variations. Missa Dona Nobis Pacem. 2 Romanzen. 1951. Behrenda) i na Konzervatoriju u Torontu (A. 3 sv. osobito N. Fantaisie za tenor. sonata za 2 klavira. 1934. Mouvement. jer ukljuĉuje dvije velike terce. 1942. Peri1. Five Preludes. 1948. 1944. 1962. teţi za oţivljavanjem stare polifonije. razvijenija je i po svemu sudeći mlada od anhemitonske. Strata za komorni orkestar. 1941. Natka. 2 koncerta za klavir. Pesma nad pesmama (Prošev) i dr. Bugarska. Nina Kirsanova). Coppelia (Delibes). Studies in Line. 1960. Poos (red. 1947. I 1912 —). na Curtis Institutu u Philadelphiji (kompoziciju kod R. X. Colony Music za klavir i gudaĉe. 1961. Joliveta i O. 2. — SPISI: Stilivende der Musik. Melodije gregorijanskog korala takoĊer se dadu svesti na pentatoniĉku osnovicu kojoj su dodani ukrasni tonovi. Adrio i K. Das Jahr. Wagenaar. Tri simfonije: I. Si. septet. 1923. antiĉka Grĉka. Nastupa i kao pijanist u Americi i Evropi. 1956. i D. Romeo i Julija (Prokofjev). Berlin 1971. Ravel). PEPIN. 1958. plesaĉica (Skopje. 1962. 1967—68. psalmi. Irska). PENUŠLISKA-MITROVSKA. U instrumentalnim djelima nastavlja tradiciju baroknoga koncerta. — W. Gauthiez). Hamm. Festschrift Ernst Pepping. Tokata. Debussv. 1947. The Pentatonic Tuning of the Greek Lyre. 1963. II. 1929. Folkloristische Tonalitatsstudien I: Pentatonik und tetrachordale Melodik. Baleti: Les Portes de l'Enfer za 2 klavira. 1951. sonata. 1927. F. U muziĉkom folkloru evropskih naroda p. Anhemitonska pentatonska ljestvica nalazi se gotovo u svim starim kulturama Istoka i Zapada (Kina. 1949. Leipzig 1916. 1956. ORKESTRALNA. ameriĉkih Indijanaca. Psalam CIC. ■— ZA ORGULJE: 2 koncerta. 1958 i Hymne au Vent du Nord za tenor i orkestar. Wiirzburg 1955). ■>' LIT. Budapest 1948. 2 trublje. tada postaje nastavnik Škole za crkvenu muziku u Berlinu (Spandau). 1956. — DRAMSKA. 1931. Drugi je tip pentatonske ljestvice — hemitonska p. Variations Symphonique. 1963. Make donski. Od 1943 predaje muziĉku teoriju i kompoziciju na Konzervatoriju u Torontu. Invention za mali orkestar. Peppings. 1955. — D. Ernst Peppings Liederkreis fiir Chor nach Gedichten von Goethe »Heut und ewig«. i P. a vjerojatno i Egipat i Babilonija). Iz tog se zakljuĉuje da ljudskom uhu prvobitno nije bio uroĊen interval male sekunde. ostvarila je niz kreacija. Gmeindl). varijacije. se susreće preteţno na Zapadu. varijacije. 1957. ostvario je izvoran muziĉki jezik te se ubraja u vodeće suvremene njemaĉke kompozitore. Studien iiber F. Studia Memoriae B. 1927. — H. 1953. Spandauer Chorbuch (19 sv. Ciklusi za zbor: Spruche und Lieder. Madţarske i balkanskih naroda.). Yasser. Kleincr Jahrkreis.). za orgulje i gudaĉe. 1943. 1926 i 1943. Alter als die Pentatonik. — KOMORNA'. s umetnutim sporednim tonovima. 1927. MeĊutim. Ov. 1934. Indija.-J. njemaĉki kompozitor (Duisburg. DJELA.1948. 1941. 1928. — A. solo-pjesme. za klavir i gudaĉe. ali se starije melodije temelje na anhemitonskoj pentatonici. melodijski instrumenti (panova frula. 1956. sonata za flautu i klavir. Quasars. 2 fagota. Classical Quarterly.). 1957 i III. 1968. 15. 1929. Italiji. Djeluje kao nastavnik kompozicije na Konzervatoriju pokrajine Quebec u Montrealu (od 1959 Director of Studies). 1961. 5. Senfla. Muši ca. 1950 i Die Weihnachtsgeschichte des Lukas. Erlangen 1951 (obj. Journal of the International Folk Music Council. ORKESTRALNA. P. Zborovi. Berlin J 939. u Grĉkoj. u operi Turandot G. 1959. 1945. 1938. Don Kihot (Minkus). Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). kanadski kompozitor (Winnipeg.). 1939. osobito u oblasti crkvene muzike. 1949—63 djelovala u muziĉkom odjelu univerziteta Columbia Britannica u Vancouveru. varijacije na pjesmu L. 1958. suita za trub lju. About Five-Tone Scales in the Early Hebrew Melodies. varijacije. 1941 i 1957. Ać. Beitrage zur Musikwissenschaft. Deutsche Messe. Simfonijske pjesme Guerenica. II. 1938. u vokalnoj muzici nje guje oblike izgraĊene na teme lju cantus firmusa. 1960 (takoĊer u verziji za klavir). fantazija.

lamenta cije i dr. 1731). Velik je ugled uţivao i kao teoretiĉar i nastavnik. Cudviorth. ORKESTRALNA. u tom gradu zapoĉeo karijeru oper kompozitora. Brat istaknutog PERFECTIO (lat. — Kompozicije za klavir. Uĉio kod dvojice orguljaša. Na turneje po Juţnoj Americi. ORKESTRALNA. krajem XVI st. MGG. Di Chiera. — G. a ten per/eetum odreĊivao je diobu note brevis na tri semibreviss odnosu tempus imperfeetum protuvrijednost brevisa su d semibrevis). 1749. portugalski kompozitor (Caminha. Demofoonte. dirigent i mu2 pisac (Miinchen. 1740. medu kojima se posebno istiĉu uzorne praizvedbe opera Meistersinger. U ranijim djelima oslanjao se na švedsku narodnu i lodiku. c. Školovan na Con vatorio di Santa Maria di Loreto u Napulju (F. sveĉane igre. Mario Peragallo. a 1941 postao prvi plesaĉ. 1948. od 1854 utemeljitelj i dirigent Oratorijskog dru i od 1864 intendant dvorske muzike. 1952. La Mušica en la išla de Pascua. — Ch. DJELA. 1962. Os Musicos portugueses. n vokalna djela. 6 engleskih kantata. 1941. Dibbuk za violinu i orkestar. IX 1893 —). 1962. 29. 1729 i Polly. vjerojatno 30. X. Musicisti napoletani alla corte di Portog Napoli 1923. je bio vrstan kompozitor. I Raimondin. Ai PERGAMENT. nestaje. kopisi njegovih djela nisu se saĉuvali. 1955 i'za 2 violine. DJELA. Grattan Flood. Subsidios para a biografia do ce] mestre. — Lisabon. The Union of the Three Sister Arts. Johann Christoph Pepusch. Hauptmanna u Leipzigu. Lo Stendardo di S. Mancini. izraz p. DJELA. G. X 1778). 1947. Artur.7'/ie Beggar's Opera (1728). W. perdere izgubiti). Concertino za klavirski kvartet. Prota-Giurleo. Generalintendant Karl von Pertall (disertacija). Rica Kao solist debitirao u tom kazalištu 1929 u baletu Les Creat de Promethee (Beethoven).: J. III 1910 — ). PEREIRA-SALAS. psalme. LIT. CH. I 1 za violonĉelo. PEREIRA. 1962. za violinu. oznaĉuje vrijednost posljednjega zr u ligaturi izraţenu oblikom note. fantazija. a sastavio ju je moţda uĉenik Viscount Paislev. scenski madrigal La Collina za sole. za 2 gudaĉka instrumenta. G. 1751. a zatim do smrti bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Sao Paolu. Solin 1757 i dr. I744. Hughes. Najbolje su njegove kompozicije za blokflautu. U Stockholmu je 1923bio muziĉki kritiĉar lista Svenska Dagbladet. LIT. F. LIT.. MGG. — DRAMSKA. Njegov interes za muziĉku prošlost pridonio je gajenju stare muzike. — VOKAL kantate. 8 studija Forme sovrapposte. 12. Puccinija. psalam Memento Domine za 8 glasova i org Magnificat za 5 glasova i orkestar. Koncerti: 2 za klavir. Karl Freiherr von Perfall. intenzivno se bavio studijem stare muzike i sudjelovao u osnivanju Academy of Ancient Music (1710). Corale e Aria za zbor i orkestar. I 1824 — 14. Ballad--opere: The Beggar's Opera. napisao je i Te Deum za tri zbora. DRAMSKA. V 1904 •—). L. — Oratorij // Martirio di S. 1935. 1957. Jackson. na univerzitetu^ Berkeley u Kaliforniji. Marcos Soares. don. je napisao uvertiru u partituri te continuo uz pjevane meloĊ ijekoje je vjerojatno izabrao Gay. koje se u Engleskoj razvilo ranije nego u drugim zemljama. h chen 1954. Mnogostrano nadaren. P. Johann Christoph Pepusch. PERFALL. Maske: Venus and Adonis. 1933. Koncerti: za klavir. Casella. Karl. DJELA. — P'. X. Od 1945 prihvaća tendencije suvremene muzike. Bartolomeo. . Tres Esludos Brasileiros). npr. II prošireno izd. PEPUSCH direktor kaza lišta Lincoln's Inn Fields. 1922. neziano. Subird i D. Missa da Gloria za glas. 1962. Od 1950 je sekretar. njemaĉki kompozitor. 6 koncerata za 2 blokflaute. — CRKVENA : mise za 4. solo -pjesme. t na podjela ritmiĉke jedinice. 1946. Lisboa 1935. Od 1737 do smrti bio je orguljaš u kapeli škole i doma Charterhouse. I Didone abbandonata. 1853. Soares. I 1655). Najveću i najtrajniju slavu stekao je kao autor prve -^-ballad-opere (sa J. 1955. — Obradbe narodnih napjeva. 1962. Calmus. c. sonata za violinu i klavir. napustio plesaĉku karijeru Parizu otvorio vlastitu baletnu školu. U Munchenu od 1850 zboro\ Liedertafela. I 1910 —•). X. više muških zborova. Mušica za dvostruki gudaĉki kvartet. Muziku studirao u Italiji (1910 —13 i 1915—23). Muziku uĉio u Petrograc na Sternovu konzervatoriju u Berlinu. A. Kod ligatura. Više od 35 opera: La Nemica amanle. srodna morendu. sluţeći se dodeka-fonijom na slobodan. 1850 — 1900. David Perez. Los Origenos del musical en Chile. zatim ĉembalist. Di Perez. Music and Letters. — U. Medea. oznaka za interpretaciju. LIT. kritiĉar i d gent (Helsinki. 1954 i za orkestar. Profesor u Pedagoš] institutu i na Školi lijepih umjetnosti u Santiagu. gdje se kasnije spominje kao pjevaĉ i kapelnik. Bolero (Ravel) i dr. Die Entzvicl des modernen Theaters. od 1752 dvorski kapelnik u L bonu. 1754. DJELA. Vibrazioni za flautu. Giorgio. — W.) i klavir. motete. zuralna notacija). talijanski kompozitor (Rim. 2 popreĉne flaute. X. The Operas of Davide Perez (dis ĉija). veoma brojne sonate (za 4 instrumenta i b. PEREIRA. VOlimpiade. c. — Klavirske kompozicije (Seis Pecaš sobre Temas do Folclore Brasileireo. J. Kao operni kompozitor stekao veliku reputaciju. oko 1770 prvi napisao orkestralnu pratnju uz pjevanje). Upotrebljava se najĉešće na kraju kompozicije ili kojeg većeg odlomka i ĉesto dolazi zajedno s postepenim usporavanjem tempa (rallentando). 1959. Semiramide.) i dr. Barbella). J. Najprije violinist u orkestru ka zališta Drury Lane. Das Rheingold i Die Walkiire. 1867—93 bio je intenc dvorskog kazališta. X. solo-pjesme. Rotoli) umjetniĉki voĊa koncertnog društva Accademia Filarmonica Romana. — Klavirski kvintet. 1752. II knjiga. Klasiĉni balet uĉio na školi Pariške opere (G. njego 1 je zaslugom napuljska škola doţivjela trijumf u Portugalu. Guia Bibliogrdfica para el estudio del folklore ehileno. MGG. — C. ali se postepeno sve više pribliţio narodnoj tradiciji ist nih Ţidova. brazilski kompozitor (Sao Paolo.. Serge. Joan da Zai (Egk). Opere: Ginevra degli Almieri. Bio je pomoćni i 1740—48 glavni kapelnik u i Cappella Palatina u Palermu. 1735. tidningen. na Sorbonnei u Pari. Mila. The Beggar's Opera and its Composers. 1949 i 1951. Notas para la historia del inlercambio musical entr Americas. 1947. The Wedding. Rebela. 1941. talijanski kompozitor (Napulj. Baiardi. sa 14 godina namjestio se na pruskom dvoru u Berlinu i otada se dalje sam izobraţavao. 1945. Bierbaum. PERAGALLO. Apollo and Dapkne. francuski plesaĉ i pedagog (Venecija. švedski kompozitor. 1952. MGG. ■— Zborovi. Mati de'morti za 5 glasova i orkestar. Klingenberga i Grossea. Od 1963 predaje na bs noj školi Pariške opere. dioba dulje notne vrijedn na protuvrijednost od tri manje notne jedinice. — E. Od 1713 više godina i muziĉki J. — KOMORNA : 3 gudaĉka kvarteta. — TEORETSKA: A Treatise on Harmony. — Kompozicije za orgulje. zbor i orkestar. I. SBIMG 1907. 1954 i La Parrucca delV imperatore.: M. Juegos y alegrias cc ales. 1777. Studirao u Santiagu. oko 1710. odnosno poloţajem »štapi kod ligature cum perfeetione posljednja je nota bila longa. i DJELA: Cantos y danzas de la patria vieja. 7.. nadovezuje na veristiĉki stil G. 1959. ĉileanski muzikolog (Santi 19. — DRAMSKA. 1899. I. upućuje da treba smanjivati jaĉinu tona (diminuendo) do potpunog pianissima kao da se ton gubi. uĉio u Colegio dos Reis u Vila Vi<. S Re di Persia.: G. — VOKALNA: 6 engleskih kantata. Davide. vrijedne su paţnje i neke uvertire i koncerti. U ranijim operama P. 1881 i Junker Heinz. 1886. 1937. 1894. PERETTI. ode i dr. 1728. J. kojega je kasi kad je vojvoda postao portugalski kralj (1640). a smatra se da je Th. Pored Mozartovih opera osobito je ĉ stavljao na repertoar Wagnerova djela (700 izvedaba u 25 godi. Linlev st. 21. 5 i 8 glasova i orkestar. rasprava u obliku pisma o staroj grĉkoj muziĉkoj teoriji. a od 1942 lista Af. Mario. H. 1942. — Anthemi. zbor i orkestar.: U. His de la miisica en Chile. Prota-Giurleo. PERDENDOSI (od tal. MGG. — SPISI: Ein trag zur Geschichte des Koniglichen Theaters in Miinchen. kantata An Hapless Shepherd. 1712 — 32 orguljaš i kompozitor kapele vojvode od Chandosa u Cannonsu. moţda je revidirao sam Pe pusch. 20. nasu] ligature sine perfeetione koja je završavala sa brevisom (-> JV. 1716. V II 1752).Oexle. La Clemenza di Tito. Nekoliko serenata. Sa svojim bra najpoznatniji muziĉar na dvoru vojvode Joaoa II. za 1 instrument i b. Istakao se osobito u koreografijama Lifara: Le Chtvalier et la demoiselle (Gaubert). B. 1935. 1730 (štampano anonimno. 1950. 1948. INSTRUMENTALNA: simfonije.1934 i 1937. obo u ili violinu i b. DRAMSKA. Ann Arbor 1967. responzoriji. — Kompozicije za klavir. u menzuralnoj notaciji. Di Donato. Das Konlerfei. Die »Beggar's Opera« von Gay und Pepusch. MQ. 1723 i dr. 1939. Concerto grosso a 6: 2 Concerti a 4 . tiptofono (sastav udaraljka koji je izmislio sam P. savršenost). responzorije i villancic najviše za 8—12 glasova. Moses. VIII 1946). de Vasconcelos. IX 1894 — 3. Dvojbeno je da li se Pepuschova suradnja protezala još dalje (nije saĉuvana ni jedna potpuna parti tura iz onoga vremena. instrument koji je osobito volio. I 1907). za 2 instrumenta i b. — R' Sietz. 1929. Sin/oma Urica za glas i orkestar. moteti. solo-pjesme. P. a od 1956 predsjednik Societa Italiana di Mušica Contemporanea. Eugenio. za violinu. h chen 1892. tj. 1960. La Gitain campagna. gdje se trajno nastanio.58 PEPUSCH — PERGAMENT polifoniĉara J. Nakon studija kompozicije i klavira (V. Opere: Sakuntala. PEREZ. Muziku studirao M. Oporto 1870. — ' Freitas Branco.Gayem). individualan naĉin. 1940. — VOKALNA: In memoriam. oko 1712. 1715. c. koja je odmah postala izvanredno popularna. smatra se da je osnova knjige Pepuschova poduka njegovih uĉenika.: O. 25 Jahre Munchener Hoftheatergeschichte. 1954. 1746 i dr. premda mu invencija nije uvijek bila bogata. U tridesetoj godini napustio pruski dvor i preko Nizozemske stigao oko 1700 u London. Ać. slijedio u Lisal Komponirao je mise. voditelj klorne sekcije u Institutu za muziĉka istraţivanja. DJELA: Interludio para um bailado infantil za orkestar. modus ni perfeetus odreĊivao je da se maxima dijeli na tri longe. 1710 1711 — Lisabon. Marcos Soares Pereira. 25. LIT.

Sledeća dela piše u Rimu S ENTARSl gde prelazi u sluţbu vojvode CaraNcl Teatro de'Sig. Svenska tonsdttere. — E. God. Notices sur la vie et les ouvrages de Pergolese. talijanski kompozitor i pjevaĉ (Rim. // Flaminio. Kao operski kompozitor debitira 1731 operom Salustia i već iduće godine postiţe vanredan uspeh komiĉnom operom u na puljskom dijalektu Lo prate' nnamorato.. proţeta lirsko . K. Dve mise: I. To su Misa u Fduru za dva hora. — H. osobito kod parodiranja ili kad ţeli da pojaĉa odreĊeno raspoloţenje. oko 100 solo-pjesama. Amsterdam 1953. U pojedinim arijama njegovih opera-serija (Salustia. Goldoni and Pergolesi. Guglielmo d'Aauitania. 1943. — E. Uĉenik J. oktobar. Olimpiade) muziĉki su profinjeno izraţeni osećaji i raspoloţenja pojedinih osoba. Sinfonia za violonĉelo ib. III 1736). Scenska i filmska muzika. Giovanni Battista. PERGOLESI 2 sonate za ĉembalo u A -duru i C-duru. — Isti. Barblanu. G. Perg olesi. — G. Lo Frate 'nnamorato. Tre ignoti quartetti di G. je 1929. Boyer. nemaĉko prošireno i preraĊeno izdanje obj. koja je uzvitlala sukobe izmeĊu —> buffonista 1 antibuffonista. Kahl. upotrebljava oboe i rog ove. pojaĉan rogovima i u finalu trombonima. LA SERVA PADRONA INTERME ZZO DELA. X.emocionalnom crtom i mestimiĉno ra Ċena pod uticajem operskog stila (Salve Regina. italijanski kompozitor (Jesi. naslovna strana. Pergolesi contributo a un' interpretazione critica. — A. Toni (1920). 4. 1951. 1722 ili 1723 upisuje se na Conservatorio dei Poveri di Gesii Cristo u Napulju gde uĉi violinu kod B.uin. Napisan za dva pevaĉa. PERI. I I I verzija za 4 zbora). Caf farelli (26 sv. Adriano in Siria sa intermezzom Livietta e Tracollo (ili pod naslovom La Contadina astuta. — W. Le Messe di G. Claydon. I 1710 — Pozzuoli. Jacopo (nazvan Zazzerino). Opere: Salustia. Guglielmo d'Aguitania. — SPISI: Vandring med Fru Mušica. Aulette). 1950. vrhunsko i jedinstveno delo u celokupnoj muziĉkoj literaturi tog ţanra koje je izvršilo velik uticaj na razvoj komiĉne opere. de Saint-Foix. Salve Regina za sopran. kont rapunkt kod G. Stabat Mater obj. 1734 izvodi se njegova nova opera Adriano in Siria. 1936 — 41).: M. melodije su jednostavne. 1731 (muzika intermezza nije saĉuvana). u F-duru za 2 zbora 1 orkestra (II verzija za 1 zbor. — H. Stabat Mater i Salve Regina. Stabat Mater za sopran. uz kamerni orkestar (gudaĉki kvintet. nekoliko psalama (Dixit Dominus za sopran. —■ M. obou. — A. — Isti. Schmidt (1910) i E. obiĉno praćene orkestrom koji plastiĉno potcrtava pevaĉku deonicu. je —■ u okviru savremenih strujanja — izgradio svoj poseban naĉin izraţavanja. Einstein (1949) i Ph. Music and Letters. ovaj intermez -zo privlaĉi i danas svojom sve-ţinom. Opere Himlens hemlighet. Milano 1961. 1917. Torino 1936. Vrlo su verovatno Pergolesijeva dela: Piccola sinfonia u F-duru\Concerto u F-duru. Toni (klavirski izvadak. motete obj. 1750 u Londonu. Somma (klavirski izvadak. 1920) i F. Zur Frage der Autorschaft der Ricciotti und Pergolesi zugeschriebenen »Concerti Armonici«. Music and Letters. Kongresni izvještaj Utrecht 1952. Hucke. Firenze 196 6. U Pergolesijevu stvaranju posebno mesto zauzima intermezzo La Serva padrona. Spomenica G. c. A. Dva gudaĉka kvarteta: I. Mercure de France. D. 1746 u Parizu. M. Pergolesi. La finta Polacca. An sambli mu nisu podjednako uspeli. Siena 1942. — F. moteti. autograf . — F. 1951.M. B. Cherbuliez. 1733. — Isti. nekoliko kantata i serenata. No. Mohler (1954). 1734. VIII 1561 — Firenca. God. B. uskoro postaje poznat širom sveta. Music and Letters. — DRAMSKA. Accademici' fa-Maddaloni. nema je uloga). 12. L. Mascherala delle Ninfe di Senna. delo // Maestro di mušica koje je u stvari pasticcio prema komiĉnoj operi L'Orazio od P. Milano 1900. Torino 1943. komponira komiĉnu operu libreto. 1731. Analecta Musicologica. 1962. Pergolesiana. skraćeno i zd. B. sonata za violinu i klavir. Pergolesi. Goldmann LIT. Balet Krelantems och Eldeling. sonata za orgulje u F-duru. Sonata za CANDIDI UNIH violonĉelo i opera seria Olim-piade Di S. dva znaĉajna crkvena dela. c.. 1611. Giovanni Battista Pergolesi. 1752. Moses Perga ment i Simon Perga me nt -Parmet. 1735. kompoziciju kod L. Fortuna e influenza della mušica di Pergolesi in Europa. Stabat Mater). 1937. ■— G. 1966. operu // Flaminio V. — A. Lettera biografica intorno alla patria ed alla vita di Giovanni Battista Pergolesi. raccolti in occasione della Set timana celebrativa. Firenze 1966. PERGOLESI. partituru. Some Notes on the Instrumental Works Atributed to Pergolesi. Bach-Jahrbuch. Concerto romantico za gudaĉe. crkvena drama sa buffo scenama. B. Napoli 1831 ( I I izd. 1935. juli 1772.PERGAMENT — PERI nidre za violonĉelo i orkestar. — 42 Solfeggi a 2 vod. sa intermezzom Livietta e Tracollo. Pergolesi und sein »Stabat Mater«. G. Giovanni Battista Pergolesi. 17.. PERI. Jenny Lind. Di alcuni falsi autografi pergolesiani. pa dueti iz La Serva padrona). 1943. sluţavku Serpinu i njezina gospodara Uberta (treće lice. — Giovanii Battista Pergolesi. Platen. — Marchese di Villarosa. La serva padrona. koga nazivaju »Raffael muzike«. Radiciotti. Firenze 1953. idu meĊu majstorska ostvarenja. opera seria // Prigioniero superbo sa intermezzom La Serva padrona. 1731 (smatralo se da se uz ovu dramu izvodilo kao intermezzo. 20. B. duet lo ti dissi i tercet Se ilfuoco iz opere Lo Frate' nnamorato. I. Tracollo itd. Izrazito operski kompozitor P. do toga da su mu izdavaĉi. 1949.: Ch. Rapsodia ebraica. stvorio je kompozicije koje idu meĊu najvrednija muziĉk a dela njegove epohe i posebno napuljske škole. Sinfonia za violonĉelo i b. MGG. Eine Pergolesi Bearbeitung Bachs. 1737 — 38). Pergolesi. G. MGG. 1928. KMJB. 1735 (prer. punu afirmaciju donosi mu sledeće delo. sonata za orgulje u G-duru. De Matteisa. Pergolesi attraverso i suoi biografi e le sue opere. — C. — VOKALNA: Li Prodigi della divina grazia nella conversione di S. F. R. Monthlv Musical Record. a kasnije i istoriĉari pripisivali i tuĊa dela. Zanon (1915). rog. guda ĉe i b. remek-delo napuljskog buffo-stila. piše sakralnu dramu La Conversione di S. 192 2 (kasnije djelo miĉno iskorišt en u Conccrlo romantico za gudaĉe) i l i . oko 60 zborova. 1947). Lo »Stabat Mater« di Pergolesi in una rara trascrizione di Paisiello. Greca. Leipzig 1880. Pergolesi. 1949. COSTAN2A. Dela iz oblasti duhovne muzike tehniĉki su doterana. 1734). L'Olimpiade. Walker. Golemo odu še vljenje za njegovu muziku i uz to brojne legende što su se posle svih uspeha nizale oko njegove liĉnosti dovele su. Rapp (1951). intermezzo La Serva padrona obj. A. klavirski izvadak opere L'Olimpiade obj. 1938 (engl. Po povratku u Napulj. — Isti. te ĉembalo). 1959. 1732 (prer. VIII 1633). 1962. — H. Zurich i Stutt gart 1954). — Ch. Njome stiĉe priznanja i moćnog zaštitnika princa Colonna di Stigliano kod koga stupa 1732 u sluţbu kao maestro di cappella. 2 zbora. B. U orkestru P. klavirski izvadak intermezza Livietta e Tracollo obj.1946. G. Pergolesi. NOVA IZD : Opera omnia preraĊena za klavir ili za pevanje i klavir sa kraćenjima. 64 Solfeggi d 3 vod. u Dduru za zbor i orkestar ( I I verzija za 2 zbora) i II. 1739 Flaminio (1735) i pred kraj ţivota. — KOMORNA. Wien 1963. gde posta je orguljaš Kraljevske G. jedno stavna. — F. Sn. Mušica d'oggi. Intermezzo La Serva padrona. Giovanni Battista Pergolesi. Giovanni Battista sluţio se redovito prezimenom Pergolesi (retko Pergolese). 59 Chaconne za violu solo. LIT. —■ CRKVENA. Schletlerer. Giovanni Battista Pergolesi. oratorij La Fenice sul rogo ovvero La morte di San Giuseppe. ali poneki (kao npr. 1733. — Klavirski izvadak koncerta za violinu i orkestar obj. — Isti. Švedska rapsodija.). Uno sconosciuto intermezzo di G. 1945. Margadonna. B. c. gudaĉe i b. Rivista Italiana di Musicologia. ma da to posve zrelo delo izgraĊena L' ODIO V1NTO DALLA je majstora. — Isti. Milano 1935. 1731. 1961. c. F. Ĉlanci i studije. Mortari (1942). Degrada. Dunning. Cudzoorlh. Infantesa i D. Milano 1963. X. 1843). Radiciotti (1913) i A. — VOKALNA: oratorij Den judiska sdngen. 1920. Pergolesi. napisana je u ĉast kraljice Elizabete Christine i izvedena u Teatro di San Bartolomeo. sa scenski plastiĉno i ţivo prikazanim situacijama. Sonata a tre. Njegove arije. obj. A. Toni (klavirski izvadak. Roma 1910 (novo. gudaĉki orkestar i b. već bolestan. B. Schlitzer. INSTRUMENTALNA: koncert za violinu i gudaĉe u B -duru. G. 1944. E. dueta i arija. Pergolesijeva dela bila su neposredno posle njegove smrti neobiĉno cenjena i mnogo izvoĊena tako da je njegova svetska reputacija zapoĉela još pre istorijske pariške reprize intermezza La Serva padrona. duhom. On je u prvome redu majstor buffo -stila i muziĉar neiscrpne melodijske invencije. Klavirski trio. Della Corte. ibid. A. c). Pergolesi (disertacija). 1938). poglavito u Francuskoj. B. Njegova se porodica prvobitno preţivala Draghi i pod tim je imenom preselila iz mesta Pergola u Jesi blizu Ancone. Već 1740 izvodi se u Dresdenu. skladnim melodijama. Reuter (1947). sluga Vespone. Note e Documenti. Za svojih 26 godina P. 1949. Ny vandring med Fru Mušica. B. 1952. J. G. dodavanjima i nekim izmenama originalnoga teksta obj. ponekad široka daha sa naglašenom lirsko -emocionalnom crtom i lišene suvišnih koloratura. kapele. Damerini. Tegen. Two Centuries of Pergolesi Forgeries and Misattributions. me Ċutim. u F -duru. no ona ne nailazi na povoljan prijem kod PER MUŠICA publike. 1953 i Eli. 1921). J. PERGOLESI. Potkraj studija. u buffonesknim su delima (Lo Frate 'nnamorato) ĉesto pisane u obliku duhovitih parodija na seria-ariju ili pak sa melodikom deklamacijskoga karaktera. Siena 1942. pevne. // Prigioniero superbo sa intermezzom Li Serva padrona. Vincija i F. RMI. 1966. — DRAMSKA. 1940. Cudivorth. duo za violinu i vio lonĉelo. Durantea. 1944. Giovanni in Perficcto t{cl (izvedena 1735) koju je rimska Drammt intitolato publika primila vrlo hladno. alt. Geizinger (1925). — Isti.

— SPISI: Josif Marinković. 1951. Bila jednom ruţa jedna . To je prva opera uopće. Torchi (L'Arte musicale in Italia. K. 1615. 1934 (Accademia d'Italia). X 1930 —). muziĉka drama Euridice. Vlastimir. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen. III izd. ski kvintet u h-molu. Na meĊunarodnom konkursu Gian V. RMI. debitirao i8< Opera-Comique kao Monostatos (Mozart. MeĊusobna harmonijska nost reĉenica oĉituje se u kadencama. pa je na tekst O. 1949. — DRAMSKA. 1948. Od 1948 u Beogradu profesor muziĉkih škola Josif Marinković i Josip Slavenski. LIT. VI). reprezentativnog stila (stille rappresentativo). Bojana. . Ohridska legenda koju je 1948 dobila republiĉku nagradu. 1617. Euridice. PERIODA (grĉ. J. talijanski kompozitor i muziĉki (Trst. 1945—69 istaknuti solist baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. 1959 i Gradinar. Armonia razionale. 1948. Jacopo Peri. Vecchija 1938 i dr LIT. 1913. XI 1954). Firenze 1939. MGG. nadalje varijacije i druga djela za klavir. je u svojim djelima pokazao priliĉan smisao za razvi janje dramatiĉnih prizora. — Isti. Menetrat. — A. do-mo-vl-n/}. Fešte musicali della Firenze Medicea. odnosno dvaput po 4 takta. naĉelo periode don i u sloţenijim oblicima umjetniĉke muzike. a zbog izraţajne muziĉke pretacije i osobita glumaĉkog talenta bio je veoma cijenjen vao je Pelleasa na prvoj izvedbi opere Pelleas et Melisam Debussvja (1902) i ostvario tada svoju najbolju ulogu. X. X. NOVA IZD. vodio i mi odjel na Istituto editoriale italiano. Le Origini del melodramma. da Gagliana (A. I. 1968. U muziĉkoj teoriji. taktova. LIT. pa je nastupao kao pjevaĉ (npr. — A. takoĊer na Rinuccinijev tekst. Skovranom). Jovanović). podudarnost iz i poĉetnog i završnog dijela periode koja u pravilu obuhv. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. Studirao na ] kom konzervatoriju (R. 1971. I 95i. 1628.: operu Euridice obj. o dnosno tzv. 1611 — 13). Romeo i Julija (Prokofjev). the first Opera. Sa ansamblom beograi Narodnog pozorišta gostovala u zemljama Evrope. (A. Caccini). La Liberazione di Tirrena ed Astrea. 1933. Solerti. 1608 (arije komponirao C.: G. na praizvedbi op ere Euridice). Izraz p. Ĉini). 1964. Dva puta napuštao muziĉko kazalište. pa 1961 docent i od 1965 profesor.— F. To je prva opera koje se muzika potpuno saĉuvala. fešta teatrale (sa M. a I. P. pe'lia (Delibes). zatim studirao kod A. osporavao je. de Curzon. Torino 1903. kompozitor i muziĉki pisac (Vršac. Osobito je vaţno njegovo izdanje madrigalske kon O. faksimil obj. svita za 3 v ioline. 1919. Carlo. Wieselberger) i na Konzervatoriju u Leipzigu (S. Ĉarobna frula). Salvadori). no uglavnom izbegava spoljne efekte i privremena modna stremljenja. Theatre Festivals of the Medici. partija Clorija u operi Flora M.. Solo-pesme: Šumske idile. Azije r *e. Firenze 1895. tj. Dafne. Ghisi. DELA. I 1942).: Echo con due risposte »Dunque fra torbide onde«. Corazzini.— KLAVIRSKA: sonata. Caccinijevom). Od XIX st.Ghisi. Pregled nauke o harmoniji. još i simetrija muziĉke grade. da Gaglianom). La Precedenza delU dame. Na toj se shemi temelje plesa i pjesme. —• Miserere. II. izvedena je 1600. Nouvelle Revue. Pesme iz Dalmacije. 1591 postao principale direttore della mušica e dei mušici na mediĉejskom dvoru u Firenci. canzonette i gali G. prilikom vjenĉanja francuskog kr alja Henrika IV s Marijom de'Medici. nekoliko kompozicija u zbirkama onoga doba. Leipzig 1901. Jean. 1933. 7Kpio8o. d'autunno. 1955. Ghisi. 1957. — VOKALNA: Le varie musiche . 1948. U stilskom pogledu njegova dela odišu neoromantizmom. 1951. L. Kon trapunkt. et alcune spirituali in ultimo con continuo uz pratnju ĉembala (ili chitarrona) i orgulja. Veće na "skolju i Grm. intermedij La Speranza za guidata da Mercurio. tematski srodne i harmonijski meĊusobno 0 1 tvore periodu. B. Reĉenice periode temelje se na neznatno iz njenoj ili srodnoj graĊi (a ax ili a b). 1904—14 nastavnik kompozicije na Konzervatoriju u 1 od 1914 docent na Konzervatoriju u Milanu.ve bi vaz-dcc -Ha dje-cb-vi-no. 1964. Rinuccinija napisao operu Dafne. Mušica. u nekim se delima sluţi savremenijim muziĉkim jezi kom (simfonijeta). z. 9. meĊu kojima su na - J -tr '1' JJ JTJ J 7T1 ^^ . — INSTRUKTIVNA: Nauka o muziĉ kim oblicima. Malvezzija. 1905. tonike i dominanti taj se naĉin postizava medu reĉenicama odnos pitanj a i odgc Takva p. Verdi. — IZD/ arije iz opere Euridice J. recitativi za operu Tetide (libreto F. Atti dell'Accademia del Real Istituto Musicale di Firenze. da.). . Sn. RAM. O. tema s varijacijama. javlja se u ziĉkoj teoriji oko 1100 (Johannes Affligemensis). Pesme iz Makedonije. Milano 1940.— KAMERNA: gudaĉki kvartet. Bio je gotovo 50 godina jedan od najvećih um je u Francuskoj. Marx pojmom periode podrazumijeva se. takoĊer ĉlan Camerate i autor opere Euridice. 1954. 1949. C. — Isti. od 1956 u Muziĉkoj akademiji asistent S. Drţić). zatim od st. intermedij. P. a bio je i vrstan orguljaš i ĉembalist. Caccini. turniri i dr. 3. — H. PERINELLO. M . PERICIC Battista Viotti 1950 u Vercelliju osvojio je nagradu za gudaĉki kvartet. 1600 (nekoliko brojeva komponirao G. U istom baletu igri sa podjednakim uspehom glavnu ţensku ulogu. baleti. 7. preglednosti forme i izrazitoj naklonosti sonat-no-dramskom izrazu. Scenska muzika: Pepeljuga (za pozorište marioneta) i Novela od Stanca (M. Jacopo Peri. 1973).125. 1614. As. — Opera Rosmun Pjesme za glas i klavir. Jacopo Peri e la sua famiglia. 1962. 1966. Simfonijski stav. Kraljica ostrva (Thiriet) i dr. MGG. G. Rajiĉića. Simfonijske pjesme: // Cigno morente. 1598 (sa J. Periĉićev inventivni muziĉki jezik bazira na neposrednoj i bogatoj fantaziji. Skovranom. 1962. II 1877 — Rim. Prema tome dvije mu -> reĉenice. i je baritonske i tenorske uloge. 1922. 1967. Muziĉka je deklamacija u njima vrlo izrazita. Kontrapunkts S. 1969 (sa D. Caccinija. KOMPOZICIJE. Radenkoviĉem). SBIMG. G. Pesme iz Vranja. — M. 1950. Casella. pored diferencijacije u šecima. Rinuccini). Razvoj tonalnog sistema. Geneve 1955). ~z&mljo\mL MM sta. 1905. 2 e 3 voci con aggiunta d'arie nuove . da P. 1950.v. II izd. Veoma aktivan muziĉki pisac. Labudovo jezero kovski). fešta teatrale. izvedena je prvi puta 1598 u palaĉi Corsi.60 PERI — PERIODA roĉito zapaţene uloge Bugarke (Hristić. Croquis d'artistes: Jean Perier. plesaĉica (Zagreb. a druga potpunom. vremenski odsjek: dobije. P. 1949) i dr. DRAMSKA. 1589. 3 arije iz Le varie musiche obj. . . — VOKALNA. Sonneck. 1625 i dr. da Gaglianom i F. 6.: H. 1961 (sa D. Taskin). francuski pjevaĉ. 13. PERICIC.: L. najprije kao oznaka za melodiju rašĉlanjenu cezi na poloviĉni i potpuni završetak. Prva reĉenica zav redovito nepotpunom kadencom. Monteverdi). Nagler. Studirao muziku u ' (G. Stva ralaĉki put Stanojla Rajiĉića. Goldschmidt. sastavljena od dvije male reĉenice (4+4 ta kta) nazi i mala p. saĉuvan libreto i po 2 kratka Perijeva i Corsijeva muziĉka odlomka).: F. 1908. Studien zur Geschichte der italienischen Oper im 17. — Imp. Jadass God. Bussine. . skripta za predmete Harmonija. dalje. — O. Fantasta quasi una sonata za violinu (ili violu) i klavir. Guitrvja). Biljanu. 1900. k u Rimu. je imao izvrstan glas. a od sredine XVIII st. Tri pesme Rabindranata Tagore. E. Amfiparnaso O. balio e drammatica alla Corte Medicea dal 1600 al 1637. Loezvenberg. — Gudaĉki kvartet u C -duru. PERIER. 1608 i za operu Arianna (O. ĉesto osve-ţenim zvukovima impresioniz-ma. Kostićem i D. Tal prijevod knjige Lehrbuch des .IV stavak »Himnal PERIĆ. 1958. sonatina. Riemannu). Harmoi graĊa kreće se obiĉno izmeĊu dva pola. Od 1919 ţivio u Opatiji. 1948. posvetio dramskoj glumi (poslije Prvoga svjetskog rata ĉlan S. općenito. oj ju-naĈ-Jca. Mila. Opere: Dafne (»favola pastorale«). A. Uhla u Beĉu. Rapporti sonori superarmonid. 1 ţene partije dala je u baletima Licitarsko srce (Baranović). Iduća Perijeva opera. Perija. 1962. 1919. da Palestrine.-re sla. dio ili ulomak nekog teksta. Nas je i u operetama.Beethoven: IX simfonija u d-molu op. DJELA. Carlo Perinello. od 8 normalnih taktova (ili 4 »velika« ili 16 »n taktova) predstavlja »normativnu temeljnu shemu muz stavka« (prema H. Vecchija Amfiparnaso. MGG. meĊutim. Hrvatska himna »Lijepa naša dorr I I TUL-ŠOL. — F. 1962 (sa M. M. III scena za Mascherata delle Ninfe di Senna (sa M. Rajiĉića. Jean Perier. Corsijem. 3 fragmenta ove opere obj. ORKESTARSKA: simfonijeta za gudaĉe. i Pregled razvoja hormonskih stilova. Kao ĉlan firentinske Camerate zanosio se idejom o oţivljavanju starogrĉke tragedije. u stilu novog monodiĉkog recitativa. ciklusi Noć bez jutra. X. U svojoj umetniĉkoj karijeri ostvarila niz kreacija. Jeppesen (La Flora. 1609.\ Cambridge 1943 (II izd. Alle fonti della mondia. Periju prvenstvo u recitativnom stilu. arije G. Horovi: Tri rukoveti: I. 1539 — 1637. . — A. Jahrhundert. visoki bariton (Pari II 1869 —• Neuilly-sur-Seine. Annals of Opera (2 sv. 1948 i III. Firenze 1905. DJELA. 1931). D. II beato regno i Turbini di primavera. j kojim se oznaĉuje zaokruţena muziĉka misao ĉiji se dijelov Ċusobno odnose kao pitanje i odgovor. XII I9 27 —)• Kompoziciju završio u Muziĉkoj akademiji u Beogradu u klasi S. Intermediji. balet Marte e amore. romanca za violinu i klavir. saraĊuje i u ĉasopisima Zvuk i Pro mušica. Lijepa. Srednju baletsku školu završila 1948 u Becgradu (M. — A. Jadassohna. sonatina za violinu i klavir. — SPISI: G.

Kad se takva izmjena provodi prema strogo utvrĊenom redoslijedu radi se o pravilnoj p. sonatina za klarinet i klavir i dr. Zur Musiksprache der Wiener Klassiker. znaĉi onaj sluĉaj izmjene glasova (Stimmtausch) kod kojega su svi glasovi izmijenjeni u višestru kom kontrapunktu. W. 2 duhaĉka kvinteta. Jedan od prvih ameriĉkih muziĉkih stvaralaca koji su usvojili dvanaesttonsku kompozicijsku metodu. 1935 (prer. Fantazja. God. George. 1948. The Chanson of Antoine Busnois. P. 1947. p. Mozart-Jahrbuch. h u b ili obrnuto. Schubert. — L. Feil. PERLEA. Epitafium dla Nikosa Belojannisa. a od 1974 ponovno u Zagrebu. G. — Th. Uwertura zvarszawska. The Music Review. Niedt. Chopina. 1948. God. Simfonijeta. kod K. Balkanske pitoreske. koncert za klavir. 1943. — G. što je karakteristika tzv. Tri simfo nije: I. PERKOWSKI. 2 simfonijske skic e. Suite. Od 1931 organizator muziĉkog ţivota u Poljskoj. Scenska i filmska muzika. nego i visina tona. Za zbor i orkestar odn. Ch. profesor Konzervatorija u Varšavi (1949— 51. 6 Bagatelle. S. — G. Massenkeil. a završavaju razliĉitim kadencama (npr. kada se dva takta raĉunaju kao jedan. 1919. ţenskim zavr šetkom. a pro mjena se oznaĉivala odgovarajućim predznacima odnos no b. —■ SPISI: Evolution of the Tone-Row: the Tzvehe-Tone Modal System. nepravilni broj taktova. Ukrajina. Ponekad i dvije periode stoje meĊusobno u sliĉnom odnosu kao reĉenice unutar periode: oblikovane su prema naĉelu simet rije. Wiesbaden 1962. Reesea na Univerzitetu u New Yorku. Heidelberg 1955. zborovi. Ać. Zum periodischen Prinzip bei J. 3 za klarinet solo. — A. ORKESTRALNA. što dovodi do primjene svih kombinacijskih mogućnosti u toku stavka. Riepel und H. Bass. sole. Komponirao je pod utjecajem francuske neoklasike. — L. U praksi se meĊutim susreću mnogobrojne varijante. 17. 3+5) od ovih najtipiĉnijih primjera periode. Grosse Kompositionslehre I. 1926 (izgubljena). Concertino za fagot i flautu. Kfeneka u New Yorku.IVstavak r i r r r n rr g-moi *r Ako obje reĉenice završavaju toniĉkim trozvukom.: Z.283.Mozart: Sonata za klavir u A-duru K. PERMUTACIJA (od lat. Studirao na konzervatorijima u Miinchenu i Leipzigu. Zasluţan je za razvoj suvremene poljske muziĉke kulture. MQ. Wagners Begriff der »dichterisch-musikalischen Periode«. 1949. 1947. 1942. 1923 i klavirski kvintet. DJELA. Bach-Jahrbuch. Sonate: za violu solo.550. 1950 —55 dirigent Zagrebaĉke opere. New Jersev.. Ralner. Dahlhaus. 1945. suţenja. 1956. 1946. Baleti: Szvantezvit. 1954. — Gudaĉki kvartet. Triolct za gudaĉki kvartet. 1962. LIT. dirigent Metropolitana i Connecticut Symphony Orchestra (1952—59). Piotr. ORKESTRALNA: 3 simfonije. 1948—57 predavao povijest muzike u New Yorku i Louisvilleu. zbor i orkestar: Ballada pomorska. Periode od ĉetiri takta (2+2) susreću se najĉešće u pola ganim stavcima u kojima je u jednom taktu sadrţana ĉitava (dvotaktna) fraza: Andante vVA. X. nadalje javlja u fugama s više tema. 1932 (izgubljena. solo -pjesme. 1955— 56 na istom poloţaju u Mariboru i 1956—65 u Skopju. XII 1900 —New York. 2. Monody II za kontrabas solo.Mozart: Simfonija u g-molu K. Koch (disertaciia). Milano 1920 —22. Ramer. Rapsodia. naziv što ga je upotrebio teoretiĉar Marchettus iz Padove (Lucidarium in arte musicae planae. God. III 1901 — ). od 1948 u SAD. Bio je i nastavnik na Manhattan School of Music u New Yorku (1952—59 i od 1965). 1962. fantazija za klavir i orkestar. Kod nepravilne p. — DRAMSKA. za violonĉelo solo. VII 1970). 1963.PERIODA — PERMUTACIJA Dvije velike reĉenice (8 + 8 taktova) saĉinjavaju veliku periodu : Andante con Variazioni Lv. r r rr r 1 i =t= r r U brzom tempu pak. — KLAVIRSKA: sonata. 1932. J. u izdanju Beitrage zur Geschichte der Musikanschauung im 19. 1959 i 1960. Riemann. II. Jahrhundert (red. 1967 —74 u Rijeci. 1938. Eighteenth Century Theories of Musical Period Structure.V. 1960). Hebrevj Melodies za violonĉelo. rekonstruirana 1952) i druga djela za klavir. — VOKALNA: kantata VCisla. Ko. permutatio). Studirao na Varšavskom konzervatoriju (R. E. Bach. 1951. Harmonic Aspects of Classic Form. Gdjekad prva reĉenica pri kraju modulira u tonalitet dominante: 336=3=^ g-mol W. Prva reĉenica periode završava ĉesto poloviĉnom kadencom na dominanti. 1947). 1960. 1939.Mozart: Sonata za klavir u G-duru K. rekonstruirana 1955). Dirigiranje studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. 1938 (izgubljen. 1960.V. Lyric Pieee za violonĉelo i klavir. — Solo-pjesme. Monody /za flautu solo. Classic Suite. Lindjo. 1950. Ionel (Jonel). poljski kompozitor (Oweczacz. Piotr Perkowski. U Bukureštu dirigent Drţavne opere (direktor 1929—32 i 1934—36) i simfonijskog orkestra radio-stanice (1936—44). Journal of the American Musicological Society. moţe imati i 32 takta (npr. — C. S. permutacijske fuge (javlja se kod J. MQ. 1317—18) za posebnu vrstu -> mutacije kada je kod solmiziranja melodija mutirala iz hexachordum durum u hexachordum molle ili obratno. Salmen). 1966. 1941. LIT. 1926 (izgubljena. a i odstupanja (proširenja. K. 1967. A. 1946 odlazi u Italiju (dirigent Rimske opere i milanske Scale).V. Val cer u Des-duru). —• Isti. Satztechnische Fragen in der Kompositionslehren von F. rekonstruiran 1948) i 1960. Rapsod. Roussela (1926—28).1 stavak 61 umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1943 u Osijeku kao operni korepe titor i dirigent. uvertira. pa se mijenjao ne samo solmizacijski slog polustepena (mi-fa). Atonality and the Twelve-Note System in the United States. zbor i orgulje. 1954. 1955. 1950. Kompozicije za sole i zbor. DJELA. njego vo je djelovanje u prvoj reĉenici u znatnoj mjeri oslabljeno terc nim ili kvintnim poloţajem kvintakorda ili tzv. 1954. MGG. — P. 1950. Lissa. 3 etide za orkestar. F. A. Mozarts.Beethoven:Sonata za klavir u As-duru op. 6. seherzo za duhaĉki orkestar. 1947. 1962) i Wroclawu (1951 —53). Radio-opera Girlandy. flaute i komorni orkestar. Stekavši naslov Master of Music uĉio muzikologiju kod G. npr. 1960. 13. 1956. koncert za violinu. a druga na tonici: Andante grazioso W.26. VIII 1920 —). Georgiades. Studij kompozicije završio 1942 na Univerzitetu u Chicagu i zatim se usavršavao kod E. sonatina za trublju i klavir. Poloneza u As -duru F. za orkestar.: H. 1949. rumunjski dirigent i kompozitor (Ograda. Trattato di forma musicale. 1959. G. —• Zborovi. ameriĉki kompozitor i muziĉki teoretiĉar (Bavonne. The Score. 30. U višeglasnom stavku p. 331. 2 koncerta za vio linu. — Duo za K. — KOMORNA : 5 gudaĉkih kvarteta (III. varijacije na vlastitu temu. 1925 (izgubljen). IV. Berlin i Stuttgart 1902. Integrative Devices in the Music of Machaut. The Music Review. Ino. 1960. 1935. Statkowski). V 1915 —). Direktor Konzervatorija u Toruriu (1935—39).11 stavak DJELA. PERIŠIĆ. Benary. Ialomita. Suita geometrycsflautu i klavir. 1952 i dr. ORKES TRALN A: Plesna suita. 1945. ORKESTRALNA: simfonija u C-duru. koncertantna simfonija za violinu i orkestar. V. Szymanowskog i poljskoga muziĉkog folklora. tj. taktovi 17—-48). Untersuchungen zum Problem der Symmetrie in der Instrumentalmusik W. kombinacije glasova niţu se slobodno što se od XVII st. 1. Little Suite. 1969. DJELA. 3 Movernents. istodobno i profesor Konzervatorija (1941—44). gudaĉki kvintet. 1954. Neue Beitrage zu einer Lehre von den Tonvorstellungen. 1950 i 1952. — Sonata za klavir. . Bacha). PJB. Regensburg 1965. — Sonata za klavir. 1965—67 djelovao u Zagrebu.A. sonata za obou i klavir. 1955 i Sinjonia dramatica. se i kao teoretiĉar zalaţe za povezivanje neoklasiĉnih oblika s dodekafoniĉkom organizacijom zvukovnog materijala. 1962. 1948. sole. 1957 —61 profesor na Kalifornijskom univerzitetu i od 1967 kompozitor in resistance Univerziteta u Tanglewoodu. 1958. 22. za violu i klavir. Serial Composilion and Atonality. 1950. I. 1953. G. 1951. 1968. 1916. dirigent i kompozitor (Dubrovnik. 6 preludija. I stavak PERLE. solo-pjesme. 1958. Szymanowskog i u Parizu kod A. 1950 i Klementyna.

Perosi. von Ficker (1930 i 1946 — 47). 1933). London 1966. — M. —=■ Opera Mi 1940. 1935). —■ Djela za orgulje. L. 1962. Wiori. a najpoznatiji su ĉetvoroglasni organumi Videru Sedenmt principes. — Isti. 1958. što nastaje permutacijom. bas-bariton (Rambervillers. 1671). IV 1675). Uĉitelj pjevanja na seminaru u Imoli. pa u crkvi sv.*X 1956). 1962. francuski kompozitor. me ment perpetuel. Oratoriji: La Passione secondo San Marco. piše najvi. 1929. I 1894 •— Pariz. Pomone. Riemannu. — Isti. (pi W. psalmi. Ţivio je vjerojatno na prijelazu u XIII st. menica H. 1025 ( I I izd. a u spomenutih 479 001 600 permutacija sadrţani su i onako svi mogući 12-tonski nizovi uopće. Pt lunga. Stoga je P. je sudjelovao na praizvedbama opera Perse'e et Andromede (Ibert.: R. 1910. S. Kassel 1967. LIT. 1909. sigurno utvrĊeno njegovo autorstvo. Tako obnovljenim oratorijem izvršio je snaţan utjecaj na svoje suvremenike. Cameroni. Paganinija. Ro (1936). mala suita. tae Mariae Virginis). kratio je Le nove organume. retrogradni oblik i retrogradni oblik inverzije). A.F je 1669 sa R. MF. himne. — KOMORNA: 18 gudaĉkih kvarteta. Die liturgischen Organa Leoninus und Perotinus. Ludwig. H. i 4. ot\ je 1671 u Parizu prvo francusko javno operno kazalište izved opere Pomone. 1960. Sanders. gloria vivente della mušica sacra. Zur Melodiebildung Leonins und Perotins. On je. Don Kihot (Massenet). Machabey. Verdi. V 1883 •— 6.: sva djela za koja je utvrĊeno Perotinusovo autorstvo je H. New York 1967. 2 (varijacije). 2 rekvijema. 1898. Aspects of Medieva Renaissance Music. I. promjena re doslijeda tonova unutar nekog niza. 1956). Tortona. Apel (Historical Anthology of Music. Bressan. inspirirajući se duhovnom muzikom prošlih razdoblja — melodi-kom gregorijanskoga korala. ukupno 6 varijanti (c-d-e. 1932. 1937. 1929). je pisao i conduc u motetskom stilu. Musmeci. Roma 1924. francuski pjevaĉ. violonĉelo i klavir. Ostale kompozicije oratorijskog karaktera i kantate: O Padre nostro. -. 1899. — C. Lorenzo. Roma 1967. improvizacijskoga karaktera. 4 Danze za dvostruki gudaĉki kvintet. T.Gennrich. Die drei-und vierstimmigen Notre Dame Organa. nus). Della Corte. za ko. Mose. iz o. 1912. 21. koncert za klarinet. — H. — G. Les Primitifs de la musique francaise. 1947). Spominje ga anonimni engleski autor traktata objavlji u djelu Scriptores . talijanski kompozitor (Tortona. 1925—55 nastavnik na Konzervatoriju u Torinu. Musiciens d'aujourd'hui. — Vokalne kompozicije. P. 26. tema s varijacijama. 1934. 3. je prvi veliki kompozitor višeglasne muzike ne samo po tek nama kojima je obogatio višeglasno muziciranje nego i po un niĉkoj snazi i uvjerljivosti svoje muzike. Del 1 i A. PERRIN. — A. Milano 1952. 23. I2. Andre. Milano 1959. Cantata in onore della Beata Cabrini. nego na sve tonske i ostale -> parametre. The Enlargement of the »Magnus liber or Journal of the American Musicological Societv. 3. DJELA. Marka u Veneciji. — C. Natalitia. U ^serijelnoj muzici p. M. M. sonata za violu i klavir. Notre-Dame Organa. — Z. 1930. Zastupajući ideje cecilijanskog pokreta. su R. Cambertom isposlovao dopuštenje Luja XIV. Medu prvima primjer tzv. diplomirao klavir i kompoziciju na Konzervatoriju u Bole God. Apelu oko 1160 — 1220. X. X. Serial Composition. L. Melodija Peroti: saţeta je i redovito kraća i pregnantnija od melodike Leonin organuma. 1930. — G. c-e-d. Bernardija. Cantata dell'anima. na opernoj pozornici debitirao 1921 u Nici kao Vitellio (Massenet. II za violinu i orkestar i Sona mouvement perpetuel za violinu i klavir N. 3 Notturni a G. 1944. Albertini. najbrojniji su troglasni ganumi. — A. 1907. 1898. 1921. pothvat je propao : financijskih i pravnih razloga. balet La Calunnia. 1929 i // Nazzareno. Perosi. Svaka p. 1 Ariane. La Risurrezione di Lazzaro. Perosi. O njegovu ţivotu nema pouzd podataka. Lo: Perosi. — E. Perosi. oko 1620 — Pariz. npr. klavirski kvintet. e) permutacijom se moţe dobiti 1 X 2 X 3. Herkunft und Entwicklung des »Magnus liber organi de phonario«. 1928 postao ĉlan Pariške opere na kojoj će u toku godina ostvariti cijeli niz izvanrednih kreacija. II Sogno interpretato. U muziĉkoj literaturi najpoznatij primjeri Moto perpetuo op.F. Acireale 1932. U suvremenoj muzici. 1950. u kojoj se jedna lodijsko-ritmiĉka figura odvija neprekidno u brzom tempi poĉetka do kraja stavka. II Momento perosiano. Torino. Baratti. Husmann (Publikationen dlterer Musik. Damerini. L'Entrata di Cristo in Gerusalemme. God. La Vision de Mdna (Dumas. -* Modalna notac P. Usprkos uspjeha-predstave. 1917. Carabella i E. nije prvi primijenio tehniku trogl ali je troglasno višeglasje tek u njegovim djelima postiglo p umjetniĉku vrijednost. Perosi e le sue opere. Prvu muziĉku naobrazbu dobio od oca Giuseppea. B.: A. Davison i W. 28. Svoju bogatu i nadasve uspješnu umjetniĉku karijeru završio je 1949. Lul . vokalnom polifonijom Palestrine i Schiitza. . L. — CRKVENA: više od 20 misa za 2— 8 glasova. gudaĉe i 4 roga. P. — A. VI 1966). Scherzo. — KOMORNA: gudaĉki kv 1910. The of Perotinus. koncert za vi< 1932. Vespertina oratio. ORKESTRALNA: koncert za klavir. prema Y. 1934) i Oedipe (Enescu. Napoli. 19C17. Perosi. Brindle. se mnogo upotrebljavala u -> dodekafoniji. sonata za vio linu i klavir. inverzija. ziĉki pisac (Torino. Oi revidirao Leoninovu zbirku Magnus Liber Organi. — H. Bergamo 1899. — Sonata i brojna druga djela za klavir. Mefisto (Gounod. Uz liturgiĉke organume P. Sch -(Garre). •— R. 5 gudaĉkih kvinteta. L. Vjerojatno djelovao u Parizu. — A. Le Sette parole di Nostro Signore Gesit Cristo sulla cro-ce. Roma 1952. . oko 200 kompozicija za klarinet i klavir i dr. je postigao muziĉki izraz sugestivna djelovanja. XII 1872 — Rim. Mušica Disciplina. 70 Canoni. Tonalno se Pe nusova muzika kreće izmeĊu pentatonske heterofonije i tonE znaĉajki dijatonske dur -ljestvice. — INSTRUKTIVNA: Trattato d'arn 1927 (II izd. A propo quadruples perotiens. Gani. L. 1899 — 1918. Glinski. MQ.ra'zaodtri tona (c. 1902. usavršavao se 1893 u Školi za crkvenu muziku u Regensburgu (F. Perosi. Milano 1924. 1896 zareĊen za svećenika. matematiĉki postupak koji se sa stoji u mijenjaju poretka elemenata odreĊenoga niza. // »Clavicembalo ben temperatoi di G. Perotinus. Roncaglia. — H. Immagini e sotiche nella mušica ita Siena 1957. Perosi. U nizu djela. Torino 1954. S. Rolland. franc. PERRACHIO. h X. — E. PĊnnain. 1947. — M. 1904. 1901. Leipzig 1940. The Question of tins Oeuvre and Dates. Leoninovi organumi su dvoglasni. E. meĊutim. d-e-c. L. 1932)5 Vercingetorix (Canteloube. modus. Dumontier) i kod A. PERNET. Perotinus Magnus. Camberta (La Pastorale. napisao za njih nove klauzule i dodao mnoge 1 organume. Spomenica W. PEROTINUS (Perotin. // Natale del Redentore. Pariš 1908 (XVIII izd. Coussemakera (anon. studirao na akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Milanu (M. Debussy. L. prema H. Firenze. Roma 1924. Nakon angaţmana u po krajinskim kazalištima. Messina. Perotins Beata viscera. toĉno odreĊenim ritmiĉkim modusima. Torino 1936. Dć. gotiĉke moduse (2. Milano 1953. Dok su Leoninovi orgar ritmiĉki slobodni. 1963. —• VOKALNA. LIT. Perosi. 1901. L. se primjenjuje ne sa mo na tonske visine. 1922. — SPISI: V 1 pianistica di C. a bio je i partner Grace Moore i Georgesa Thilla u filmskoj verziji Charpentierove opere Louise. zapravo rada novi niz. 1940 jedan ili više organuma obj. suita za violinu. / Principi fondamentali dellu compos: musicale. L. 1963. Tischler. 1955. L'Oratorio musicale e »La Risurrezione di Cristo« di L. L. // Giudizio universale. Dies iste. PERPETUUM MOBILE (lat. meĊu kojima su uloge: Boris Godunov (Musorgski). talijanski kompozitor..A. Gastoue. je napisao velik broj djela od kojih su najznatnije kompozicije duhovnoga karaktera. MGG. pjesme. Don L. Perosi. In Patris memoriam. IV) i Johai de Garlandia. Haller). d. La Risurrezione di Cristo. d-c-e. IX 1966). 1897. Paglialunga. — Isti. o-sobito oratoriji i mise. Faust) i dr. 1947). MeĊutim. PEROSI. Ottocento mu italiano. 1952. ostao sve do smrti. Rolande et le mauvais garcon (Rabaud. Mućci. Y. 1913. P. Pariš 1922. Perosi. Pastorale za zbor i orkestar. Perotinus Revisited. PEROSI izgraĊivao na tekstovima iz EvanĊelja. Maximilien (Milhaud. Pierre (nazvan Abbe Perrin). 1936. ou le Mariage de Bacchus. RMI. Rinaldi. koncert za violinu. A libreta prvih francuskih opera R.62 PERMUTACIJA — PERRIN Perosi. LIT. — E. Taccuino. od XIX st. narušava njegov originalni oblik (kao što ga u biti narušavaju već i njegove klasiĉne varijante. U toj je sluţbi. NOVA IZD. La Strage degli innocenti. ukupno 479 001 600 varijanti. a i zbog spletaka J. La Lettura. K\. 1962. a Perotinusovi glasni i ĉetvoroglasni. Tischleru oko 115. više s za razne sastave i dr. ORKESTRALNA: koncert za klavir. pijanist i.: F. 6. Završio pravo. In diebus tribulationis. 1921. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Parizu (A. 1938 i dr. zvan magister Perotinus m. 1900. Torti. Saladin) gdje je diplomirao. i to oko 1190 —: kao nasljednik Leonina u katedrali Notre Dame (tada crkva . francuski pje i operni libretist (Lyon. — Obradbe narodnih napjeva za zbor. Perosi. P. e-c-d. — Isti. 1948. zvukovnom monumentalnošću Bacha i Handela •— P. N. a u i muzici posljednji stavak Perpetuum mobile iz Simfonijete za g ĉki orkestar B. — G. Simfonijske poeme Dovrei non piangere i La Fešta del villaggio. La Trasfigurazione. 1931 — 32. Herodiade). 1899. DJELA. Venezia. 1898. L. Klauzule su najĉešće diskantske. moto perpetuo). studije i ĉlanci. ibid. ZFMW. orguljaša katedrale u Tortoni. Genova i Milano. tal. 1898 imenovan stalnim dirigentom Sikstinske kapele. Rokseth oko 1170 ili 117 nakon 1220). naziv za in: mentalnu kompoziciju virtuozna karaktera. 1904. Husmann. 7 Ch. on se kao kompozitor prikljuĉio onim reformatorima koji su nastojali talijansku crkvenu muziku osloboditi od nadmoćnog utjecaja opere i vratiti je tradicionalnom stilu. pastorala i scherzo. e-d-c). 194. Haberl. Perosi e i suoi primi quattro oratori. P. trajno gibljiv. Gennrich (1955) i dr. svoje oratorije L. autor prvih ĉetvorogla kompozicija u evropskoj umjetniĉkoj muzici. 1900. Greese. Husmann. Luigi. Transitus animae. Suite posvećene talijanskim gradovima: Roma. AFMF. 1160 — oko 1200 ili 1205. je najveći kompozitor razdoblja -> Notre Dame. uz prekid zbog bolesti 1915—23. Papandopula. 1902. 1931). Don Giovanni (Mozart). 1659. oko 150 moteta. L'Oratorio di L. od 12-tonskog niza mogu će je naĉiniti I X 2 X 3 X 4 X 5 X 6 X 7 X 8 X 9 X I O X U X X 12.

1859 povukla se s pozornice i pouĉavala pjevanje u Parizu. 9. — Isti. Svoju današnju vaţnost varavi zahvaljuje peruanskomu pjesniku Marianu Melga. Furio Camillo. LIT. 1905. IV 1756). Grisi. Jules Perrot. Silvestrini. Suzana (Mozart. Cantate morali e spirituali za 1 i 2 gl. B. Adam) posvećen C. Seviljski brijaĉ). Pariš 1942. — VOKALNA: 2 kantate. Figarov pir) i Gilda (Verdi. LIT. Imala je glas velikog op sega. Persichettijeva je muzika tonalna u osnovi. Me. U plesovima i pjesmama današnjih peruanskih Indijanaca proţimaju se indijanski i španjolski elementi. Ruda Ravnik -Kos i dr. — Y. 24. 1950. 31. P. PERUANSKA MUZIKA. Narodna muzika zapadnih nizinskih predjela na Pacifiku nastala je miješanjem muziĉkih elemenata španjolske i crnaĉke etni ĉke skupine. Koncertirala u Italiji i Jugoslaviji. dueti. Be. 1929 — 54. — D. serenate i druge kompozi cije. 1689. se osobito istiĉe kao kompozitor crkvene muzike u strogom kontrapunktskom stilu. MQ. Be. Celebrations za zbor i duhaĉe. od 1945 u Ljubljani solist Slovenske filhar monije i profesor na Akademiji za glasbo. u visokim registrima ĉist. Od 1690 kapelnik crkve San Pietro. Sonata za ĉembalo. VI. Twetitieth-Century Harmony: Creative Aspects and Practice. Obradio je stare tršćanske narodne pjesme za mješoviti zbor (1952). 1940 i za violonĉelo solo. francuski plesaĉ. U lirskim pjesmama yaravi spojeni su indijanska melodija i španjolski tekst. 1696. Ide medu najveće koloraturne pjevaĉice svoga vremena. Moore. Sonate: za violinu i klavir. God. jasan i oštar. a zatim po zavr šenom studiju (1929) na Konzervatoriju u Ljubljani profesor muzike u Litiji i Mariboru. Š.PERRIN — PERUANSKA MUZIKA kojemu je 1672 uspjelo dobiti koncesiju za sebe. 1962. XII 1909 —). Giacomo Antonio Perti. MF. The Romantic Ballet in England. Aureliano Pertile e il suo metodo di canto. — N. Bavagnolija u Milanu. Broder. Ves trisa. je bio izvanredan plesaĉ briljantne tehnike i velikog glumaĉkog talenta. 3. 1944. 1943. Schuman. 1735. 1960. Pariz. Uz Giselle u njegove najpoznatije koreografije idu: Ondine. Penelope la casta. Grisi koja se pod njegovim vodstvom razvila u jednu od najvećih balerina svoga vremena. I 1967). 1952. od 1947 profesor na Juilliard School of Music u New Yorku. a od 1922 na milanskoj Scali. Aureliano. Kontrapunktski splet ĉesto je zamršen. djelomiĉno sa 2 oboe i 2 trublje. DJELA: 27 uvodnih simfonija za mise. Pougin. po Nizozemskoj. MGG. U muziĉkoj povijesti Bologne P. God. Za njihova boravka u Londonu (1842) nastalo je Perrotovo koreografsko remek-djelo (u suradnji sa J. Studirao klavir. VIII 1892). Fugazzole. U instrumentariju Indijanaca pretkolumbovskih vremena nalazile su se udaraljke i duhaĉki instrumenti: veliki i mali ruĉni bubanj (tinya).ru (1791-—1814). LIT. Concerlino za klavir. Artists of the Dance. La Rosaura. 2. djelovao je u Moskvi do 1932.: A. 1940 i 1954. The Pleiades za zbor. Martini. koji je naslijeĊenim melodijama varavija podmetnuo strofne tekstove. 1941. — CRKVENA: Messa e (8) salmi concer-tati za 4 gl. MGG. Uĉio kod V. sopran ( Litija. ali se odlikovao neobiĉnom pjevaĉkom kulturom. Te Deum za zbor i orkestar. Nerone i Mefistofele). iako kretanje njegovih dionica. oko 130 kantata uz instrumente i b. Već za studija zbo rovoda pjevaĉkih društava. solo-pjesme. MocKBa 1927. 1940. njegovi su uĉenici. Pas de guatre. preteţno s orkestrom i orguljama. sonata za 2 klavira. IzmeĊu 1837 i 185 9 pjevala u Parizu. Kći Milana. — A'. Padova. Londonu. 1968. 1939 — 65. Vincent. Kiihner. Karakteristiĉne su. kao nasljednik S. tondero . uĉio dalje kod A. 1922 na inicijativu L. MGG. Studij završila 1934 na Konzervatoriju u Veneciji (M. V 1931 —). — CRKVENA: misa. 8. 1939 — 41. Milan. PERSIANI. 1950 za duhaĉe.) na podruĉju današnjega Perua saĉuvali su se do danas u narodnoj muzici indijanske etniĉke skupine na visoravnima nad zapadnim obalnim pojasom. Repertoar mu je bio veoma širok. 1942. Mileva. 1940. — Komorna sonata u zbirci Sonate da camera a violino e violoncello di vari autori. 1962. PERSICHETTI. pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Mariboru i na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (J. Les vrais createurs de 1' opera francais. Lifar. — W. 1942—67. Više od 20 opera: Marzio Coriolano. 1962. Kumara. 1717 i dr. Martha). Njena velika ţivotna kreacija bila je uloga Lucije di Lammermoor koju je G. Osim na jugoslavenskim opernim pozorni cama gostovala je u Trstu.: L. je znatno pridonio podizanju orkestralnog muziciranja u SSSR. London 1954. N ezine su glavne kreacije Lucia di Lammermoor (Donizetti). Taglioni.-Ch. pro finjene muziĉke kulture i izrazite sce nske nadarenosti. Fairy Tale. Celovcu i Grazu. 11. a zatim se usavršavala kod A. PERTILE. 1686. XI 1885 — Milano. Betetto). RMI. VI 1661 —■ Bologna. Tipiĉan je huayno. je pjevaĉica velikog glasovnog raspona. Uršiĉ. — /. DJELA. 1708. Najprije uĉitelj. The Music of Vincent Persichetti. 1682—1749 (većinom samo Kyrie i Gloria). 1848—59 djelovao u Petrogradu. 1941. Pošto je već zapoĉeo pjevaĉku karijeru. koncert za klavir 4 -ruĉno. PERTOT PORTOGRANDI. tvori politonalne spojeve. kao i stranih utjecaja. Stabat Mater za zbor i orkestar. Rosina (Rossini. 4. a time se postizala uigrana i precizna interpretacija gotovo jednaka onoj kod komornog muziciranja. Fanny (roĊena Tacchinardi). La Flavia. VI 1915 —). 1700. te velik ambitus i veliki skokovi. Giselle.^MGG. PERSIMFANS (kratica od Llepeuu cuMcfiommecKuu aucaM. 1963. od 1932 vodio. X. koja je danas vrlo popularna kod Indijanaca i Mestica.: /). pa frul e od trstike. Giegling. svih pet baleta na muziku C. trublju i gudaĉe. 1966. Od 1955 solistica Ma riborske opere. 4. zborovi. Poslije drugoga svjetskog rata bio je dirigent velikog pjevaĉkog zbora u Šĉedni i muškoga zbora na Prošeku i Kontovelu. X. Nije raspolagao velikim glasom. LIT. — VOKALNA: više od 20 oratorija. Od 1952 urednik u izdavaĉkoj kući Elkan-Vogel Co. 10 serenada za instru mentalne sastave. — R. Dance Index. Le Jugement de Pariš i La Guerre des femmes.: F. dirigent (Barkovlje kraj Trsta. 6 sonatina. Mušica e Dischi. ĉegrtaljka od peĉene gline ili kovine. 1961. Debitirala 1832 u Livornu i ubrzo se zatim afirmirala na glavnim talijanskim opernim scenama (zvali su je »La piccola Pasta«). u Philadelphiji. Corallijem) balet Giselle (A. Ginevra. Vincent Persichetti. — Baleti Thcn one Day. Giacomo Antonio. canzonette. Bologna 1932. pasija i proroĉanstava. UyKKep.: G. La Esmeralda. Pariš 1881. The Liltle Piano Book. 2 8 misa. Harfa. 1954. I 1952). Narodna. LIT. uz instrumentalnu pratnju. Suita za violinu i violonĉelo. 1944 i Eye of Anguish (King Lear). Fables za recitatora i orkestar. 1955. 1939— 59. Nastupao na opernim scenama po ĉitavoj Italiji. p. 1848). 1683. priliĉno slobodno.: A. LIT. 1. Giacomo Antonio Perti. simfonijski orkestar bez dirigenta. debitirao 1911 u Vicenzi kao Lvonel (Flotow. —• KOMORNA: 3 g udaĉka kvarteta. kao općenito u indijskoj muzici. Tu je bio prvi plesaĉ i koreograf u Mari jinskom kazalištu te pedagog. Oreficea u Padovi i kod M. The Hollov Men za trublju i gudaĉe. Jules Joseph. prvotno indijanski obredni ples. Ostaci autohtone umjetniĉke muzike u kulturi Inka (XII—XVI st. 1949. bili G. septet za drvene i limene duhaĉke instrumente i klavir. New Yorkl938. osnovan god. talijanski kompozitor (Crevalcore. — Sonata za orgulje. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. — H. 1692. 21. 6. X. Zajedno su gostovali u mnogim evropskim gradovima. koje su se afir mirale u domovini i inozemstvu. Uĉiteljski pjevaĉki zbor. jedan od najizrazitijih predstavnika bale tne umjetnosti romantiĉnog raz doblja. 1920 — 21 pjevao na Metropolitanu u New Yorku. Celletti. 25. Guest. Essays on 20 th. Cicognari). K. Pistocchi. R. Njegove najuspjelije uloge bile su Otelio (Verdi) te Neron i Faust (Boito. P.. Tamošnji plesovi — kao resbalosa. za duhaĉe). p. Izuzetne okolnosti pod kojima je nastupao zahtijevale su najveću sabra nost i zalaganje svih ĉlan ova ansambla. Cejtlina. G. marinera. 10. harfistica (Trst. t enor (Montagnana. 1961. Pastorale za duhaĉki kvintet. 1952. arije. Perrinu i Cambertu s pravom pripada naslov stvaralaca francuske opere. do 1943 ĉlanica Teatro deVOpera u Rimu. c. koreograf i ped agog (Lyon. 1951. X 1812 —■ Neuilly-sur-Seine. pjevaĉica. U metru prevladava dvodobnost. te od ljamine ili pelikanove kosti sa najviše 7 rupica (kena) i trublje od gline s usnikom i ravnom ili zavinutom cijevi. Donizetti komponirao za nju (1835). ORKESTRALNA: 8 simfonija (V. Rigoletto). Aldrovandini. oratorije. — DRAAiSKA. te Faust (Panizza. 1953. samo za pedal. kompoziciju i dirigiranje. od 1945 u Trstu. Launay. Giuseppe Persiani e Fanny Tacchinardi. Jelica. 6.6Ab). F. PERROT. Fanny Persiani. LIT. 1943. 1962. uz violine i bez njih. Posljednji put nastupio 1946. Na turneji po Italiji upoznao je 1834 u Napulju C. Dance Ovcrture. Bio je na glasu PERTOT. X. medu ostalima. 1940. Vincent Persichetti. A. memorie ed appunti. PERTI. sonatina za orgulje. U njima ima i elemenata iz civilizacije prije Inka. 1963. i K. pjevao je i dramatske i lirske partije. 1960. 1945. koloraturni sopran (Rim. 2 klavirska kvinteta.Century Choral Music. većinom za gudaĉe. Pierre Perrin. Bogatim i raznovrsnim repertoarom i velikim brojem koncerata P. Utemeljila je prvu slovensku harfistiĉku školu iz koje su izišle koncertantne umjet nice P. Me. za gudaĉe. talijanski pjevaĉ. 1830 angaţiran kao prvi plesaĉ u londonskom King's Theatre i iste godine gostovao u Parizu kao partner M. Evett. 63 i kao odliĉan pedagog. silazne anhemitonske pentatonske melodije. talijanska pjevaĉica. a od 1696 do smrti bazilike San Petronio u Bologni. Ludo Vero. God. rjeĊe s preskakivanjem u trodobnost. 1963 i dr. King Lear. bila je nepoznat instrument. 1955. Slonimsky. 18. God. više od 400 kraćih kom pozicija. Studij klasiĉnog baleta zapoĉet u Lvonu nastavio u Parizu kod A. panova frula od trstike ili peĉene gline. Aureliano Pertile (s diskografijom). Pugnija. Torelli i G. predavao zatim pjevanje na Konzervatoriju u Milanu i vodio teĉaj usavršavanja na Scali. koncert za klavir. 1948. Zuţek. FlHTb jieT ITepCHMcbaHca. 1926—29 izlazio je i muziĉki ĉasopis [lepeuMcfJaHC. The Juilliard Revievv. Od 1942 predaje kompoziciju na Konzervatoriju u Philadelphiji. Tcbaldini. Uz taj orkestar koncertirali su najugledniji domaći i strani solisti. — KLAVIRSKA: 11 sonata. Poems (3 serije).: R. V 1867). za violinu solo. Schreiberovom). — SPISI: William Schuman (sa F. Rusiji i drugdje. sposobnošću stilskog uţivljavanja i inteligentnošću interpretacije. 1955. VIII 1810 — Parame. koji je kod Mestica dobio španjolski tekst uz evropske plesne elemente. 1962. VII 190c — Golnik. ali on obiĉno ne smeta isticanju strogih ritmiĉkih impul sa. 1688. Divertimento. Sassoli -Ruata u Rimu.

17 61. PESCETTI. i R. 1962. od 1929 nosi ime »Alzedo« u spomen kompozitora peruanske narodne himne Jose Bernarda Alzeda. Mvić. Indijanac Daniel Alomias Robles (1871—1942). AML. Murko. Akademija je 1946. Iranska muzika PERZIJSKA MUZIKA PES -> Podatus PESANTE (tal. radom. pijanist. J. Renzo Bracesco (1888 —). — M. Nina (Švara). a nakon toga nakladi . LIT. Cronologia musicale della Basilica di S. LIT.64 PERUANSKA MUZIKA — PETERS legenda (Hristić). mješoviti z orgulje i orkestar (izv. a zatim se vraća u Sarajevo. P. Panĉe Pešev kao muziĉki umetnik i kompozitor. Indijanac Teodoro Valcdrcel (1900—1942). — W. ] boravio u Rimu. s teţinom. od 1734 u Londonu gdje je 1737 bio dire kazališta Covent Garden. Valcdrel. najlepša i popularnija pesma iz NOB u Makedoniji. Skopje 1970. Bolivija). oko 1739 Za svećenika zareĊen 1762. medu prvima je prouĉavao peruansku narodnu muziku kojom se i sluţio u svojim kompozicijama. ĉesto elegantnom i pristupaĉnom lodikom prekriva nedostatak invencije. 1964 usavršavao se u Moskvi. talijanski kompoz ĉembalist i orguljaš (Venecija. Pablo Chdvez Aguilar (1899 —). upućuj« to da jedan odlomak ili pasaţu treba izvesti dostojanstveno. Giselle (Adam). kao i B hovenove kompozicije. te vanred smislom za kompoziciju. — Crkvena muzika. Panĉe. The Music of Peru (2 sv. Lima 1952.). nosilac je glavnih uloga. Karakaš. God. U njima se oĉituje tradicija zagrebaĉke c: u pjevanju muke Kristove na Cvjetnicu i Veliki petak. Zlatna ribica (Logar). Te se melodije stalno poj ljaju i izmjenjuju. Sargeant i J. kako se novo p oduzeće nazvalo. 24. Cuzco 1940. Labudovo je (Ĉajkovski) i dr. Jose de Orejon y Aparicio. Vukmanović. III 1766). 1912 u Pragu prilikom otkrivanja spomenika Palackome. Giovanni Battista Pes MGG. God. Petersova kći prepustila je poduzeće 1828. Degrada.. Konzervatorij izdaje tromjeseĉnu muziĉku reviju »Boletin de Conser vatorio nacional de Mušica« te ima vlastiti zbor i orkesta r. C. a prestilizirani su pod utjecajem druge okoline. meĊu njima su Kontrasti i Grozd kikot (Škerl). kompozitor preteţno crkvene muzike. crkvena djela) vrhunci su muziĉkoga baroka u Juţnoj Americi. Le Sonate per ĉembalo e per organo di Gio Battista Pescetti. S. 5 PERVIZOVIĆ. takoĊer roĊeni Španjolac. Muziku uĉio u Kumanovu kod lamarevića. God. teţak). a uspješno se bavi i ba letskom pedagogijom. koji je prouĉavao peruansku indijansku muziku i sa svojom ţenom pijanisticom Lily Rosay osnovao muziĉku školu Sas-Rosay. oratorija sv. Buonomini. D. Perunovića. U Americi je uz gusle snimio na gramofonskim ploĉama bogat niz na rodnih pjesama. Resbalosa ima npr. Zagreb 1951. drugi orguljaš (od 1762) crkve sv. U operama. — R. u znak protesta protiv aneksije Bosne i Hercegovine. Sds Orchassal. Muzika Indijanaca Latinske Amerike. Zar ptica (Stravinski). Njegove koreografije (od 1968) cdlikuji maštovitošću. T. — R. Upotrebljava se najĉešće kao uputa za voĊenje polaganih stavaka. pripojena novoosnovanom »Conservatorio Nacional de Mušica«. Si stema pentafonico en la mušica precolonial de Peru. —J. muziĉki pisac francusko -belgijskog podrijetla Andres Sas (1900 —1967). autor prvo ga peruanskog muziĉko-teoretskog priruĉnika. meĊu njima i navodno autentiĉna »Himna sunca« Inka). Washington 1959 — 60. Pariš 1925. Moreno. Talijan Claudio Rebagliati (1843—1909). originalnim scenskim rješenjima. karakteristike prvotnog crnaĉkog brazilskog lunduma. što pc Ċuje i srodnost tih napjeva s onim iz Peršićeva Passionale c ticum (1683). — F. 4 sonate za orgulje. sonate idu meĊu posljednje primjerke talijanske barokne ins mentalne muzike. PEŠEV. PERUNOVIĆ (Perun). X. je jedan od prvih jugoslovenskih k pozitora koji su spoznali vrednost masovne borbene pesm revoluciji i borbi za slobodu. Srednju baletsku školu završio u Osijeku (S. Barle. Tekst Pervizovićeve Muke u kajkavskom je narj onoga doba. a marinera je preoblikovani španjolski fandango. zatim u Beogradu na muziĉkoj školi Stankoi privatno kod J. B. Pod pokroviteljstvom toga društva osnovana je 1909 muziĉka škola (Academia Nacional de Mušica). roĊen u Španjolskoj. P. — Oratorij Gionata. Najveći broj njegi kompozicija okupator je uništio. (-> Indijanska muzika. Uĉeni] Lottija. Ohridska PETELIN. Alfonso de Silva (1903—• 1937). Tomds de Torrejon y Velasco. pa veliki broj horova a cappella i masovnih pes. Castro. d'Harcourt. Kiihnel). Ivana Krstitelja i kneţevskoga dvor. poznata po golemom glasovnom opsegu. Pervizovićeva Muka Isusova. Lahiri. — L. —■ 5. zapisanih koral notama starijeg tipa. Peters. Javno poĉeo pje vati uz gusle 1908 u Beogradu. Mar Venezia. pred spomenikom kneza Mihaila.: J. Muziĉkite tvorci vo Makedonija. kapelnik katedrale u Limi. Toĉke njezina repertoara komponira njezin muţ Moises Vivanco na osnovi suvremene internacionalne zabavne muzike. Tragom srpsko-hrvatske narodne epike. Prije svakog okršaja pjevao je uz gusle i hrabrio vojsku. 1910 nastupao na sokolskim sletovima u Sofiji i Plevni. Raygada. muziĉki pisac. zatim katedrale u La Plati (danas Sucre. nakon oĉeve srt Carlu Gotthelfu Bohmeu (1785—1855). ki brojni baleti u operama. Osnovao ga Carl Friedrich Peters (1779—1872) je 1814 otkupio od Ambrosiusa Kiihnela Neuer Verlag des Bu. guslar (Pješivci. Esmeralda (Pugni). Bacha. za klavir violinu i klavir. Gotovo celokupni kompozitorski rad Peševa proţet je ri lucionarnim duhom prvoborca koji nalazi nadahnuće u liten inspirisanoj velikom borbom svoga naroda za osloboĊenje koje herojski i umire. VI 1952). Vrativši 1747 u Italiju djelovao u Firenci. Bosquejo del proceso de la mušica en el Peru. Ondje je Federico Gerdes Munoz osnovao 1908 Filharmonijsko društvo (Sociedad Filarmonica de Lima). Smrt guslara P. 51. Vaţni su još: Jose Bernardo Alzedo (1798—1878). 1934. 1938. Tako se 1936 rodila prva nje. VI 1944). Vizcarra. Types of Quechua Melody. glavni grad Perua. 1704 — 20. Kao dobrovoljac uĉestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svjetskom ratu. 5. a od 1738 King's Theatre. kompozitor i horovoĊa (Titov Veles. Galuppija. oznaka za interpretaciju. Dalla Libera. gdje mu je nastavnik muzike bio R. arije. MQ. 1900 prešao iz Crne Gore u Srbiju. Pobjeda. 1952. LIT. debitujući u ulozi Princa (Ĉajkovski. Historia de la Cultura antigua del Peru. meĊu kojima su sonate za orgulje. A — u osnovi su ili crnaĉki ili španjolsko -portugalski. mjereno. autor je prve opere koja je napisana i izvedena u Novome svijetu. Z 1961. Romeo i Juliju (Prokofj Bahĉisarajska fontana (Asafjev). Jakob PETERS. koreograf i baletski pedagog (Jajce. Bureau de Musiqu F. sakupljaĉ narodnih melodija (više od 700 melodija. R. Rapsodija u pla (Gershwin). 1929). 1726 —38. Hoffmeister i A. Prvi vaţniji kompozitori javljaju se u Peruu u kasnijem XVII st. Širola obradio je melodije za sole. Arbatskog. Manuel Aguirre. njemaĉko nakladno poduzeće sa sjediš u Leipzigu. kantata Narciso alj 1731. DJELA: 16 sonata za ĉembalo. Postoji i struja koja je pod utjecajem francuskog impresionizma. Mušica sacra. MeĊu peruanskim muziĉkim umjetnicima svjetsku je slavu postigla Yma Sumac (1927 —). revolucionarna pesma Klasje zeleno za koju je sam spevao t na hrvatskosrpskom jeziku. gdje je zatim bio regens c katedrale. kao »Escuela Central Anexa«. Suhi) i tamo 1951 zapoĉeo umjetniĉku karijeru kao ĉlan baletskog ansambla. Alberto Mejia i Enrique Iturriaga (1916 —). kao i skupina modernih kompozitora. roĊen je u Peruu (djelovao 1736—-65). nastalim pod neposrednim utjecajem njej prijatelja B. LIT. saĉuvalo se samo nekoliko borbenih pesama koje je kompom u poslednjim mesecima svoga ţivota. Slavenskog i J. La Mušica de lo» Incas. Marka. C. Petar. Roberto Carpio Valdes (1900—). La Musique des Incas et ses survivances. Jakob -> Gallus. izdavaĉ zbirke peruanske folklorne muzike i autor simfonijskih djela u kojima je koristio peruanski folklor. odliĉan partner i igraĉ. svećenik (?. de Musigue (poduzeće pod nazivom Bureau de Musique utemf su 1800 F. Tolinger. 1768.— J. 19 61. U Negotinu završio Uĉiteljsku školu (1910). Chigiana. F. Toma Zakarija. ! PERVAN.: R. kapelnik katedrale u Limi (oko 1670 do 1676). Stevenson. 1. Bavio se i pedago. L. u Šabac. njegove kompozicije (pasija. s. Edip (Bombardelli). plesaĉ. Delovao je naj u Kumanovu i to kao pedagog. 1957—61 ĉlan Zagrebaĉkog baleta. Nikšić. God. Njegove trostav. A. tavo djelo sadrţi nekoliko osnovnih melodija. Uspavana ljepotica). pri ĉemu iskorišćuje peruanski indijanski folklor. J. Većina peruanskih kompozitora inspirira se peruanskim fol klorom i formira nacionalnu školu. I — Pljaĉkavica. Istim je duhom proţeta i pesma će udarne makedonske brigade Ko ĉelik srne nie. 1966. 3 intermezza.) Umjetniĉka. LIT. IV 1880 — 9. 3. Svoju prvu operu izveo je u Veneciji 1725. i M. — C. Od brojnih instrumentaln vokalnih dela. dugogodišnji orguljaš katedrale u Limi. 1936 —). pod naslovom Muka y szmert f tusseva po szveteh evangelistah Matheu y Janussu popiszana. Središte muziĉkoga ţivota je Lima. Od 1953 u Sarajevskoj operi. »La Purpura de la Rosa« (1701). — A. Apercu sur la musiqu e Inĉa. uskoro je poĉelo javljivati prve edicije sabranih djela J. 1764 objavio je u Zagi muku Kristovu s napjevima. — Oko 20 opera. Sv. koji je od 1863 ţivio u Limi. 1934. 1916. —■ Išli. na ĉetiri crte. komponirao je crkvenu muziku i villancicos. Giovanni Battista. kompozitor i pedagog. Izrazita scenska liĉnost.: B. Slavko.: 5. Quito 1957. Lima 1949. gdje 1957 postaje solista. Boletin latino -americano de mušica.: M. Esquema historico de la mušica en el Peru. A. horski dirigent ( Tutunov kombi Abrašević) i organizator. Juan de Araujo. Svoje najviše igraĉke domete ostvario je u baletima Licitarsko srce (Baranović).

PJEVANJE uarmCtn Minijatura u brevijaru iz XV st. Kampor na Rabu .. franjevaĉki samostan.

prije 1022 . Katedrala u Hildesheimu.PLES PLES SALOME.

III 1819 ili 1822 — Petrograd. 65 s koncertnim poduzećem Normana Granza Jazz at the Philharmonic. F. 1920 —21 boravio u Italiji. IV. Guido. 1969. Schenner. 1930. udţbenik Osnovi horskog aranţiranja. 1934. Studirao na Muziĉkoj akade miji u Miinchenu (F. Lester Young. Ella Fitzgerald. ORKESTRALNA.PETERS — PETIPA 1860 preuzeo Julius Friedlander. W.Sveagaldrar. Fastlagsfest pa Stockholm. 1962. 3. Peters Edition u Londonu pod vodstvom Maxa Hinrichsena i C. Same Atnam. Ubraja se medu vodeće pijaniste jazza. Milojević. U nekoliko navrata gostovao i u Jugoslaviji. recitatore. koncertirao na brojnim turnejama. III. flautu i harfu. 1962. 1896 — 1930. ali i kao Arlina u Balfeovoj opereti Ciganka. 1917 — 25 i od 1926 nadalje. 1961. komiĉna opera Domedagsprofetcrna. solo-pjesme. Max Hinrichsen se. Od 1930 ţivio u Frosou (sje verna Švedska). koji se 1863 udruţio s Maxom Abrahamom (1831—1900). XII 1957). Coleman Hawkins i dr. V. Tri simfonijska portreta.: V. Wagnera te se sluţio tehnikom lajtmotiva. 1967. 1937 odvojio i 1938 osnovao u Londonu nakladu Hinrichsen Edition. ORKESTRALNA. Opera Arnljot. Guido Peters. — Fantazija za klavir. Kao pijanist proslavio se posve izuzetnim tehniĉkim virtuozi tetom i svojim posebnim stilom kojim se nadovezuje na tradiciju Arta Tatuma. 1930. osobito su mu uspjele solo -pjesme i lirske minijature za klavir. Zviţdi vetre. Ltd. U Leipzigu izlazi od 1956 i Deutsches Jahrbuch der Musikzvissenschaft. Lovers' Promenade i dr. Beograd 1969.Koncert za violinu 1928. Svita Deĉji kutak za hor i kamerni orkestar. PETIN. PETERSON. evoluirao je ka savremenijim harmonskim koncep cijama i slobodno tre tiranoj polifoniji. X. kao i na festivalu u Salzburgu. 1911. Stockholm 1943. posthumum I. 1953. precizne tehnike i elegancije. više od 100 pjesama za glas i klavir (orkestar). Om Musik. Rigoletto i Krabuljni ples). Pastorala i igra. kanadski jazz-pijanist i kompozitor (Montreal. Slavenski). jednog od najpopularnijih kanadskih sastava. Nakon turneje . Ariadna na Naksosu). 3. 1909. 7. Trnava ĉetrdeset prve. 1933). Peters. DJELA. Komponirao Canadiana Suite (1965 nagraĊena kao jedna od najboljih kompozicija jazza). The Smudge. Petersen. 1918. Le Roi d'Yvetot (isti. —• Scenska muzika. VIII 1925—). sonata za violonĉelo i klavir. Naša scena. Horovi: Pesma Republici. Hymne za zbor i orkestar. 15. Peters Corporation u New Yorku pod upravom Waltera Hinrichsena (1907—1969). u A -duru i u c-molu. sopran (New York. 1974. — KLAV'IRSKA: Varijacije na temu M. DJELA. Laugs. 1962. Studirao na Beĉkom konzerva toriju (W. Periĉić. te je 1894 osnovao muziĉku biblioteku (Musikbibliothek Peters) koja je 1895 poĉela objavljivati poznati godišnjak (Jahrbuch der Musikbibliothek Peters). 1968.). !955. 1948. LIT. Sestre s juga. Seviljski brijaĉ). J. 1970. LIT. — KOAIORNA: 3 gudaĉka kvarteta. Kraće vreme profesor muziĉke škole i muziĉki urednik Radija u Sarajevu. 1970. 1943. 33. God. Ko.: H. U Londonu se i nadalje štampaju djela engleskih autora.). Njegove uspomene Minnen obj. zbor. Kad je 1880 iz poduzeća istupio J. Wilhelm Petersen. 4. 1902 i dr. 1941. — VOKALNA: kan-tate (. 1960. 1941 i op. istakao se i u baletima La Jollie fille de Gand (Decombes. F. Klose. 1963. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. PETERSEN. a na vodstvu je ostao Johannes Petschull (1901 —) koji je 1940 poduzeće pripojio nakladi Litolff. zatim B. V 1930—). debitirala 1950 na njujorškom Aietropolitanu. 1959. Anakreontika (2 sv. MGG. 1922—35 u Darmstadtu (od 1927 predavao na Muziĉkoj akademiji). 1934. scenska muzika. LIT. od 1949 profeteor muziĉke škole Isidor Bajić u Novom Sadu (jedno vreme istovremeno saradnik novosadskog odeljenja beogradske Muziĉke akademije) i od 1970 profesor Više pedagoške škole u Zrenjaninu. X. 1967. 1935. 1. — SPISI: Ludvig van Bcloven kao ĉovek i umetnik. simfonijska poema za orkestar i mešoviti hor. 1966 i Ta ptica koja leti za ţenski hor i gudaĉe. 1949. III. Barokna. Peterson-Berger. 1903 (prer. 1941. — Klavirske kompozicije. II. Urviorte za zbor a cappella. Liick. Simfonijeta za gudaĉe. U njezine najveće kreacije idu Rosina (Rossini. 1950. — Opera Der goldne Topf. C. Abraham je 1867 promijenio naziv poduzeća u Edition Peters i pridonio njegovu daljnjem procvatu. Studije završio 1948 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (M. 1958. II 1867 — Ostersund. X. osvajajući publiku ljepotom i tehniĉkom dovršenošću svoga koloraturnog soprana i smislom za scensko oblikovanje uloge. Henri i Hans -Joachim Hinrichsen morali su 1938 istupiti iz poduzeća. Peterson-Berger. Don Pasquale i Lucia di Lammermoor). Graziosa (Labarre. Veru'analungen und Fuge. koreograf i pedagog (Marseille. Ĉarobna frula). PETERS. Balada za fagot i klavir. s vlastitim trijom i s najpoznatijim liĉnostima jazza (Billie Holidav. I 1937). PETERSON-BERGER. Pošavši od poznoroman tiĉkog stila. 1951. Adina. Adih och Elisiv. Zerbinetta (Strauss. 1959 usavršavao se kod N. M. sonatina. Nikola. Tokata i fuga. Od 1951 nastupa s vlastitim trijom ĉiji su ĉlanovi kontrabasist R. VII 1898). Stan Getz. Uloga Vojvodine u stvaranju srpske muziĉke kulture. God. Milojevića. 1923. — KOMORNA: 2 sonate za violinu i klavir. II. Mladi dani. III 1890 — Darmstadt. meĊutim. Bila si cvet. 1923 i Frdn utsikstornet. Jancik. od 1935 profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Mannheimu. Peć. ZFM. klavirski kvartet. Darmstadt 1962. veliki orkestar i orgulje. 29. F. 18. koja je postala veoma poznata zbog izdavanja djela starijih i suvremenih engleskih kompozitora. God. Fogelquist. Od 1944 u orkestru Johnnvja Holmesa. Pod fašistiĉkim terorom. 1896. 1974. Baneret. 1910. Eine Trauermusik. koncert za gudaĉki orkestar. 1943. — KLAV1RSKA : Frosoblomster (3 sv. 1913 (njemaĉki prijevod Richard Wagner ah Kuhurerscheinung. Peterson-Berger (Svensk Tonsattare). 1967. Friedlander. Jones). 1858). ispunjena svjeţom lirikom prirode. Na opernom je podruĉju bio pod utjecajem R. te u vlastitim koreografijama baleta Sakountala (Rever. 1923 i 1935 i dr. — Autobiografija (rkp.: Spomenica Wilhelm Pctcrson-Berger. 1946. Izbor eseja i ĉlanaka Recensioner (2 sv. F. Ashby (1953 —58 H. Der Komponist Wilhelm Petersen. Kretschmera. P. Peters u Frankfurtu na Majni pod upravom J. 1800 —1867 —1967. Solitudo. 1842) i La Fille mal garde'e (Halevv. ameriĉka pjevaĉica. 1954. Ellis.). u e-molu. Mušica. Landliche Sinfonie u E-duru. Angermanland. Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i u Dresdenu kod E. Melodiens mysterium. 1917). LIT. 1953. Noack. 1835 bio prvi plesaĉ u Nantesu. Oscar (Emanuel). Richard Wagner som kulturforeteelse. T. — M. Tu je 1841 na premijeri baleta Giselle (Adam) plesao kao partner C. 59—64. Vrstan interpret J. Naša scena. gitarist I. Ĉetiri simfonije: I. francuska obitelj plesaĉa i koreografa. Louis Armstrong. Nokturno. !933. debitirao u Bruxellesu. Snimio velik broj ploĉa. ChilĊren's Time. Wilhelm. bas. — Das Brot dcs Lebens za zbor i orgulje ad libitum. Stockholm 1937. Klasiĉna. Pozorište. 1931. op. MGG. u Chicagu i San Franciscu. XII 1942). SSSR. 1962. 1937. Epstein). Bakine priĉe. J926. 1890. umjesto oboljele pjevaĉice. Tri simfonije: I. Fardminnen. kao solist.: R. U svojim djelima razvio individualan stil karakteristiĉan po melodijskoj i zvukovno-harmonijskoj silini i šarolikosti.). Symphonia brevis. — Aphorismen. a snimila je i brojne gramofonske ploĉe. 1921. P. Roberta. 1950. 1947. 1950. 1896. J. — VOKALNA: kantate Cvrĉak za ţenski (deĉji) hor. Wilhelm Peterson-Berger. 1887 i 1910.: Katalozi naklade. Fredbarj. 1 —9. od 1953 ponovo u Darmstadtu. Stockholm 1950. Carlberg. Wilhelm Petersen. X. njemaĉki kompozitor (Atena. Frankfurt a. Grisi. LIT. 1963. 1959. W. Riemer. 1913 i dr. MGG. Gilda i Oscar (Verdi. — DRAMSKA. 1917. a 1952 prvi put gostuje u Evropi. Norina i Lucia (Donizetti. Pergament. Dnevnik. 1903 i III. 1853). 15. — H. Peters. 19. plesaĉ. Sin i uĉenik plesaĉa Jean-Antoinea Petipa. Rana ţetva. Dedine priĉe. Hallelujah Time. — SPISI: Svensk musikkullur. Izraziti predstavnik nacionalnog romantizam u Švedskoj. S. 1973. Valcer za klavir i orkestar. 1931 u vodstvo poduzeća došli su i Hinrichsenovi si novi Max (1901 —) i Hans-Joachim (1909—1940). Bavi se muziĉkom kritikom i publicistikom {Slobodna Vojvodina.). 1958. Bacha te klasika i romantika. a u New Yorku suvremenih muziĉara svih narodnosti. Opere (sve na vlastiti tekst): Ran. Umjetniĉku karijeru nastavila na londonskom Covent Gardenu i drugim evropskim muziĉkim kazalištima.). Wilhelm. 1948. Boulanger u Parizu. Nocturno u D-duru za 4 gudaĉka i 4 duhaĉka instrumenta. 1946. 11. op. Lucien. Ljubavni napitak. 1955. solo-pjesme. plesaĉ i koreograf (Marseille. II. Canticum) i seriju novih izdanja stare muzike Erbe Deutscher Musik. Uĉenica W. Oda eroica za hor i orkestar. 1972. — Velika misa za soliste. T961. — R. Hermanna. Pet simfonija: I. — Isti. — B. God. Politika ekspres. Debitirao 1839 u Parizu u baletu La Sylphide (Schneitzhoffer). -— E. 1964 i IV Folklorna (Muziĉki spomenik Stevanu Mokranjcu). s kraćim prekidima. Brat Luciena. muziĉare i muziĉke pedagoge. XI 1866 — Beĉ. 3 sonate za violinu i klavir i dr. kantata Von edler Art. uzimajući za suradnike istaknute muzikologe. švedski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Ullanger. je veoma uspješno koncertirala u Sovjetskom Savezu. Brown (od 1966 S. 1900. MGG. Istodobno zapoĉele su radom i tri samostalne filijale: C. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. ORKESTARSKA. Symphonisches Vorspiel zu ciner Tragikomodie. Jamtland. Sunnanfard. 1949 na turneji po SAD PETIPA. 10 pesama za deĉji hor. 1897). Plesaĉ izvanredne lakoće. 1900. 1918. 1929 i V. ORKESTRALNA. 1919 —22 muziĉki kritiĉar u Miinchenu. Concerlino za obou i gudaĉki orkestar. XII 1815 — Versailles. oslanjajući se katkad na elemente folklora. Balada o Veri Radišić. Petschulla. 1865) i Namouna (Lalo. Po zorište i dr. postala je švedska nacionalna opera. Hayes). 1915. 27. 1955. Lindtar. muziĉki kritiĉar lista Dagens Nyheter u Stockholmu. 1921. u fis-molu. Thema. — T. 22. W. J. 1861). Arnljot. Abraham je za suvlasnika uzeo svog nećaka Henrija Hinrichsena (1868—1942) koji je nakon Abrahamove smrti postao jedini vlasnik. — O. Poduzeće u Frankfurtu objavljuje većinom zbirke zbornih kompozicija (Das Singzuerk. Kessel) te od 1959 još i perkusionist Ed Thigpen (od 1965 L. 1882). 2. — A. 1921. opera-bajka Lyckan. 1923. s kojim nastupa u Torontu i Montrealu. Zeittafeln zur Verlagsgeschichte. Kraljica Noći (Mozart. Mottl). Don Giovanni) i tamo odmah angaţirana. 1900 i 1914. Stockholm 1946. 4. op. 1968— 69. 1900. DJELA. 30. Holmia. Pet simfonija: op. koncert za klavir. On je djelokrug rada znatno proširio preuzimanjem drugih nakladnih poduzeća. 11. XII 1920—). DELA. — KAMERNA: Pesma pletilje za violinu i klavir. uskoĉila u ulogu Zerline (Mozart. kompozitor (Krasnodar. kada je. Postludium. PETERS. — VOKALNA'. 1949 poduzeće u Leipzigu je nacionalizirano. Wilhelm Petersen. Sonetni ciklus za bariton i mešoviti hor (gudaĉki orkestar). suita za violinu i klavir. Marius. 1918. 1930. 2. 1883. 1903. 1971. VI 1910). zborovi. austrijski kompozitor i pijanist (Graz. K.

PETIPA muzika Baron Scell). Lifar. Ko PETORICA. II 1836 — Novoĉerkask. Scenska muzika. muziĉara. C. 1948. Lomakinom). neovisno o formalnim i tt niĉkim sponama. Dance Index. LIT. Concertino za klavir.). italijanizacija opere. God. Marija Sergejevna (rod. Uz originalne koreografije P. Zatim je osnovao i do 1970 vodio Ballet de Pariš. sceno -grafa i kostimografa ostvario je s tim ansamblom niz veoma zapaţenih i zanimljivih djela. La Bayadere (isti. kao što je npr. pj nalazeći nova rješenja. — Y. Char rat 1940 i kao koreograf u Thedtre des Champs-Elyse'es baletom Les Forains (Sauguet) 1944. u kcjemu je naslovnu ulogu plesala nje gova ţena Zizi Jeanmaire. God. JTeHHHrpa^ 1922. 1948). P. Kao gost postavio je 1950 nekoliko baleta za Sadler's Wells Ballet. Njegovi su uĉenici. J 957! Garden-party. Ĉerniševski. 1953. — 5. 1956). H. Pariš 1953. X. Cezar An noviĉ Cui (1835—1918). — B. God. 1946 dobio Grand Prix de Rome. Šĉelkunĉik (1892) i LabuĊe je zero (1895). U njez najbolja ostvarenja idu Mirandolina (Martinu). Dix. Pariški ţivot). Busser). se odlikuje izuzetn izvornošću i elegancijom. Ballets of To-day. Modest Petroviĉ Musorgski (1839—18: i Nikolaj Rimski-Korsakov (1844 —1908). 1960 i Migraine. bili koreografi L. 1946. plesaĉi P. Studirao na E\cole Normale de musique (N. Trastevere. Pariš 1950. Balletdouxom). Postigla uspjeh naroĉito u oĉevim koreografijama Ĉajkovskijevih baleta.66 PETIPA — PETORICA (J. 15. Pavlova i T. PETIT. plesaĉica (Petrograd. Furia italiana. Folies Bergeres. 21. libreto J. a ĉlanovi su bili: Milij Aleksejeviĉ Balakirev (183* 1910). Pierre. U okviru te škole Balakii je organizirao seriju koncerata na kojima su se redovito izvod djela Petorice. skupina ruskih kompozitora iz druge polov XIX st. Đerdan). suita za 2 violonĉela i orkestar. 1947). 1904 povukao se u mirovinu. 1947 —51 boravio u Rimu. ORKESTRALNA: koncert za klavir. 1963 generalni direktor £cole normale. Ţena Mariusa. 24. ruska plesaĉica i dramska glumica (Petrograd. Iz tijesne i vrlo uspješne suradnje Petipa sa P. U najzapaţenije njegove koreo grafije idu i Les R. U Parizu debitirao kao plesaĉ na recitalu J. 1958. III 1882). Bio je zatim prvi ple saĉ u Madridu. — Messe pour Ste-Jeanne de France. rr ziĉki kritiĉar V. 5 drţaje svojih djela crpli su uglavnom iz nacionalne povijest literature te iz narodnih obiĉaja i ţivota. Ivanovim. Legat te balerine A. Baleti: Zadig. Od 1847 dje lovao u Carskom kazalištu u H * . L'Oeuf < cogue (Thiriet. Concerto pour tete-d-tete (sa F. po SAD (1839) nastavio studij u Parizu kod G. 1953) i Le L (Dutilleux. Ravel. nastale pod utjecajem estet ruskih revolucionarnih demokrata (Bjelinski. još i danas ţive na svim baletnim pozornicama svijeta. Marija Mariusovna. Opere: Le Jeu de V amour et du hasard. XIX Bena. 1953). JIewK08. Bach. — Solo-pjesme. Utemeljitelj i glavni urednik Revue du Conservatoirc aktivan u organizaciji Jeunesses Musicales. 17. K. Debitirala 1857 u Petrogradu u baletu Daha Blu (Pugni). Ivanov i M. Salmigondis za timpane. gudaĉe i udaraljke. Verdi. Petrica (C tovac. Hg. Aleksandar Porfirjeviĉ Borodin (1833—1887). Lhotka-Kalinski) i iste godine debitii na pozornici kazališta Komedija u Zagrebu kao Paulina (Off bach. I 1924 —). 1958. 1943. Studij pjevanja zapoĉet na Muziĉ školi u Varaţdinu (A. uvrstivši u njih chan-sonu i mnoge elemente panto mime pribliţio ih je tipu muziĉke komedije. Tu se istakao 1840 kao partner C. 1950 — SPISI: Les Problemes musicaux d' Aristote. 1953 i Feu rouge. Grisi. Od 1970 bio je umjetniĉki ru kovodilac baleta Pariške opere. Usavršio je klasiĉnu tehniku i postavio temelje ruskoj baletnoj školi. Gerdt i N. a od 1972 djeluje u Marseilleu. a kao koreografa privlaĉe ga teme iz vremene stvarnosti koje obraduje zanimljivo i nekonvencional Svojom sna ţnom umjetniĉkom osobnošću mnogo je prido procvatu francuske baletne umjetnosti nakon Drugoga svjetsl rata. izgradili ruski nacionalni muziĉki s Skupina se poĉela okupljati 1857 u Petrogradu i konaĉno ustalila 1862. gdje je debitirala 1853. Cocteau). Od 1962 u tom kazalištu kreirala niz pr sopranskih uloga u muziĉkim komedijama i operetama.Sept visages de la danse francaise. Stoga su u oblikovanju napuštali naslijeĊe forme. Zajedniĉka djelatnost Petorice bila je najjaĉa izmeĊu 186c 1880. 1967. W. pjevaĉica. feu vert. XII 1857 — Pariz. 1854 udala se za Mariusa P. La Camargo (isti. Vestrisa. S. Roland. Hors-d'oeuvre za udaraljke. 1943. 1965 šef muziĉke produkcije francuske Radio-televizije. God.. muzika za radio. 1951. Njegovu muziku karakteriziraju optimizam i vedrina. Bristol. koji su. 13. Opereta La Mare-chale Sans-Gene. Mnoga Petipova koreografska ostvarenja. God. I. 1951.: /. Vlast). 1954. puna romantike i prizora iz bajki. 2 roga i tubu. kao što je npr. KpacoBCKan. Lifar). Kao plesaĉ P. Autor de la chanson francaise. bile su stvaranje realistiĉkog. Uz suradnju uglednih knjiţevnika. Umjetniĉke teţnje Petorice. Johanssona. Cec-cettijem i L.Mapuyc rie-nina. je od izvrsnih talijanskih plesaĉa s kojima je suraĊivao usvojio preciznost i ĉistoću talijanske škole. medu ostalima. 1947. Boulanger) i na Konzervatoriju u Parizu (N. od 1951 profesor je na P ariškom konzervatoriju. IX 1938 —). 1950). 1949). Muziĉki kritiĉar lista Parisien Ubere. Nevenka. 1946) i Les Amours de Jupiter (Ibert. Mala Flcramve (Tijardović). S. Karsavina. U Petrogradu je postavio zatim još pedesetak cjeloveĉernjih djela i oko 35 baletnih divertissementa. 1951. Beaumont. udaraljke i klavir. LIT. 1958. Histoire du Ballet Russe. 1945 (neobj. M. uĉila kod svo jih roditelja i C. I. 1958. 1872). 1951. DJELA. 1949). Fokin. Gospa Dara (Lhotka-Kalinski. PETIT. sop (Varaţdin. 1960. Les quatre vents. a 1906 objavio svoje uspomene {Memoires. V. A History of Ballet in Russia. Aricana. -— DRAMSKA. je koreografirao i premijere Glazunovljevih baleta Rajmonda (1897) i Godišnja doba (1900). Marius Petipa. 1965. — C. N. JleiiHHrpari 1971. 1945 — 48 vodio tu baletnu trupu i za nju koreografirao balete Le jeune homme et la mort PETKOVIĆ -SOBJESLAVSKI. 1930). Slonimsky. JICHHH rpa« i MocKBa 1963. tri kompozicije za violinu i klavir. Glink A. 1869). Istakao se i kao koreograf baletnih filmova (R Christian Andersen. Denil en 24 heurs (isti. London 1930. Središte njihova muziĉko -odgojnog i koncertno-prot gandnog rada bila je Besplatna muziĉka škola koju je utemel Balakirev 1862 (sa G. 4 kompozicije za trublju. Ideolog Petorice. engl. Opolski) završila 1962 na Muziĉkoj a demiji u Zagrebu (I. strane uzore i utjecaje. Kći Mariusa i Marije Sergejevne. Prvi veliki koreo&> jf c £ V grafski uspjeh postigao u Rusiji 1862 baletom La Fille du pharaon (Pugni). Kao solist uspješno nastupa i u Zagreb koj operi. Dargomiţskog. 1948. Concertino za orgulje. 1954. W. / "* Petrogradu. Prema naĉelima Petot muzika (vokalna) treba da tumaĉi prave osjećaje. PETIT Demoiselles de la nuit (Francaix. — KOMORNA: suita za 4 violonĉela. Ĉajkovskim nastala su remek-djela klasiĉnog baletnog repertoara Trnoruţica (1890). 1877). a po najautoritativnijem ĉla i umjetniĉkom vodi Balakirevu nazivani su i Balakirevljev kruţ U ruskoj muziĉkoj literaturi oznaĉuju ih i naslovom Nova ru: muziĉka škola.: JI. 1. Glass Slip. 3. poglavito slavenskih i istoĉnjaĉkih. sonata za violinu i klavir. a stvaralac fantazija se mora razvijati slobodno. — Zbornik MapHyc IleTHna. T961. Znaĉajnu su ulogu odigrali i zbornici narod r . Lidova. 1943. Kasnije se povukla s baletne pozornice i djelovala kao glumica. Bcaumonl. kompozitori skupine koristili su i izvornu folklor gradu drugih naroda. u prikazu jednog koncerta). Fiametta (Sup Boccaccio). Daddy Long Legs. Su rovšĉikova). 1954. dao im je ime MoiyuaH uy \ (1867. varijacije za saxhorn i klavir. Studirao na baletnoj školi Pariške opere (S. 1952. 4. Najveći uspjeh postigao baletima Don Quichote (Minkus. — Kompozicije za klavir. Cine-Bijou. opera s brojevima i klasiĉna sonata. Osobiti je uspjeh postigao baletima Car-men (Bizet. uĉenica Carske baletne škole u Petro gradu. Gallon. 1970. IV 1922 —). nadovezujući se na djelatnost M. francuski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Pcitiers. 1948. E broljubov). PyccKHfl SaJieTHtiH Teaip BTOPOH noji. je obnovio i oko 70 starih baleta udahnuvši im svojim genijem novi ţivot. pod ĉijim se vodstvom razvila u vrsnu balerinu. Interpretirala glavne uloge u mnogim njegovim baletima. Le Bal des blanchisseuses (Duke. 1950. Poi ruskog folklora. Talisman (Drigo) i Pepeljuga (zajedniĉka koreografija sa E. koncert za 2 gitare" 1964. i La Crogueuse de diamants (Damase. francuski plesaĉ i koreograf (Villemomble kraj Pariza. Stasov. 1960 postao predstojnik odjela za zabavnu muziku na francuskoj Radio-televiziji (ORTF). Romanza romana. Marica (Tijardo' Splitski akvarel) i dr. 1969. Odgojen u duhu francuske škole klasiĉnog baleta P. prijevod 1958). London 1954. nacionalno g muz kog izraza koji se temelji na ruskoj narodnoj muzici i otkla.

fi i G. Bcatitudes-teslimonianza per Martin Lulher King za bariton. tokata. IzmeĊu dva rata ovaj je Konzervatorij imao više od 40 podruţnica po ĉitavoj Argentini. 1939. Ottctlo di ottoni za 4 trublje i 4 trombona. filmska muzika {Riso amaro i Non c'e pace fra gii ulivi G. 1968. 1958. AlorvMan KyiKa. The Evolution of the Russian School of Alusic. S. Uz to je 1937—39 vodio venecijansko kazalište La Fenice. a dritto c rovescio. S. Milano 1960. 1959. trublju in fa i timpane. pa nji hova djelatnost predstavlja epohu u razvitku ruske i svjetske muzike. — Alali rjeĉnik muziĉkih termina na litavskom. Milano 1957. D. 1933.). Pcstalozza. Predavao je harmoniju. Molinarija. preludij. Roma 1942.. 1952. — J. 1962. Kotor 1937. — Nekoliko ĉlanaka i studija. Erlangen 1927. diplomirao 1932 i 1933. a mjestimice i konstruktivistiĉki suh. 1965. Alv ić. 1936.. \Y'eissmann. Više opereta (Kaminkretis ir maluni?iinkas. La Mušica strumentale da camera di Goffredo Petrassi. Komponovao je instrumentalna i vokalna djela te objavio više predavanja s po druĉja muzike. 1969. zborske (kantate Rimski-Korsakova. talijanska pjevaĉica. Invcnzione concertata za gudaĉe. 1934. komorne (gudaĉki kvarteti Borodina). orgulje R. 1928 (sa G. zatim u SAD. Gallus. O. 1941. I I I 1937). 1969. J. 1923 i Egle ţalĉin karatiene. ORKESTRALNA: koncert za klavir. tamo je osnovao i pjevaĉko društvo Giuscppe Vevdi. . 1903. —J. 1951. Chigiana. — V. Niirnberg 1913..: . J. — KOMORNA : gudaĉki trio. — CRKVENA: Psa la m IX za zbo r. gdje je osnovao Litavski konzervatorij. Pestalozza. siciliana c fuga za gudaĉki kvartet. Dialogo angetico za 2 flaute. Vcln ia s išva d eja s. Wohnhaas. II 1863 —?). L. oni svj edoĉe o velikoj Petrejusovoj naobrazbi i vaţan su izvor podataka o tadašnjim muziĉkim pri likama u Njemaĉkoj. MocKna 1960. RAM. A. preludij i fuga za gudaĉe. Petrassijeva djela pripadaju preteţno neoklasicizmu. 3 kompozicije za zbor i mali orkestar. P. PETRELLA.. Senfl. Le Opere di G. Salvatore in Lauro u Rimu. — Al. Germani). a proširio se i izvan granica domovine. gdje je zatim bio korektor u štampariji svog roĊaka Adama Petrija. — VOKALNA: kantata Noche oscura za zbor i orkestar. Srodna su muzici P. Cahocorcs. 1539 i 1540. — KLAVIRSKA: p artita. 1933 (takoĊer u verziji s klavirom). Sonata da camera za ĉembalo i 10 instru menata. X. LIT. Odrţavao teĉajeve kompozicije na Mozarteiimn u Salzburgu (1951) i na Berkshire Music Centre u Tangle\voodu (1956). 1943 i Ritratto di Don Chisciotte. — Album litavskih narodnih pjesama. kontrabas. Peterlein). God. i R . K'eissmann. 1960. I Concerti di Petrassi e la crisi della mušica come linguaggio. gitaru i mandolinu. violu. 1930. J. Hindemitha i I. Goffredo Petrassi (engl. 1958. 1940. violu. II. 28. dramatski madrigal Ćoro di tnorti (G. LIT. 1952 —64. Russ). poslije kratka boravka u Vilniusu emigrirao u Švicarsku. Lc Opere di Goffredo Petrassi. Šeherazada i Španjolski capriceio Rimski-Korsakova itd.ukoviĉ. Willaert i dr. New York 1936. Saluto augurale per H. ĉembalo i udaraljke. Cuia. 1948. Divertimento scat'lattiano largo c slrelto. Inlroduzionc cd Allcgro za violinu i 11 instrumenata. Za glas i n instrumenata ( i l i klavir): Vocalizzo per addormcntarc una bambina. P. Goffredo Pctrassi.). VI. . 1948. 1540. Senfl). 1536. Sicitiana c marcetta za klavir 4. A. Isaac. Licturiškas milijonerius). za komorni orkestar. 19. Pjevanje uĉila u Milanu (G. Liber 15 missarum (A. 67 PETOROZVUK -> Nonakord PETRARKA. A colloquio con Goffredo Petrassi. — IZDANJA: Ĉami popolari dclla campagna romana. I. PETRASSI.: C. Motctti per la Passione za zbor.). 1544. Gloria in cxcelsis Deo za sopran. 1541. — P. Senfl. — M. kontrabas. sopran (Greco Mi lanese. Willaert. Op ere: Girin ka valiu s.. ali nikada ne gube specifiĉna ro manska obiljeţja. Petri. 1906 (kasnije preraĊeno u operu). 1942. Coiori det tempo. Mikas. Musikdruck und. Tu je sudjelovao u revolucionarnim zbivanjima 1905. 1950. Studirao na Univerzitetu u Baselu. passacaglia. U instrumentalnim kompozicijama njegov je jezik smioniji. Aiila. kompoziciju. Isaac i dr. D. \ La Biennale. lim en e duhaĉe. 1922. A. studirao na konzervatoriju Santa Cecilia (kompozicija A. Preselivši se u Argentinu. 1962. IV. IZDANJA: Ein nerogeordnet kunstlich Lautcnbuch (2 sv. Magnificat za sopran. 1906. 1930. Nevvsiedler. 1934. Pariš 1949. 1914 se nastanio u Bosto nu. 1951. 4. Zborski djeĉak u crkvi 5. 1947—50 bio direktor rimske Accademia Filarmonica i 1954—56 pred sjednik internacionalnog muzi ĉkog društva Societd lnternazionale di Mušica Contempo ranea. 1903. koncert za flautu. 1955.: Al. 1959. L. Uĉenik N.). III 1550). klavirske {Islamey Balakireva. limene duhaĉe i udaraljke. Senfl i dr. Propos d' Alain »/. Serov. — T. baleti La Follia di Orlando. Suoffle za 3 flaute (3 izvoĊaĉa). Renzi i F. 1929. 3 inven cije za k lavir). Po stilu. 1538. 1944. zborovi Musorgskog) i vokalne solistiĉke muzike (pjesme Balakireva. Od 1523 ţivio u Nurnbergu. zbor i orkestar. Lamcnto di Arilnna. De Santisa). Suoni notturni za gitaru. Povremeno pri mjenjuje i principe dodekafonije. talijanski kompozitor (Zagarolo. Nonscnsc za zbor a cappella. . — B.). Prologo e cinquc invenzioni. 1944. osobito vlastitih djela.. D' Amico. Selectissimarum mutetarum . a u novije vrijeme i serijalne muzike (Koncert za flautu). Giarda). Johannes Petrejus. III 1914 —). pjevanje. flautu i orgulje. za gudaĉe.PETORICA — PETRELLA pjesama koje su ureĊivali Balakirev (prvi je objavljen 1866) i Rimski-Korsakov. Tirindelli. 1932. 3 klavira. Sctlin. serenata za flautu. The Five. je autor prvoga litavskog muziĉko -dramskog djela (Biritte) i prvih litavskih opera. partita. H. Utjecaj Petorice proteţe se na mnoge ruske kompozitore idu ćih generacija.: F. Goffredo. (J. H. — R. — L. Leopardi) za zbor. 193 6 uĉio dirigiranje kod B. arija i finale za violonĉelo i klavir. ibid. seltsamer und kunstreichcr tcutschcr Gcsang . te simfonijske (Bo-gatirska simfonija Borodina. — Ai. Rim. H. limene duhaĉe. Njegove opere i operete izvodila su u SAD litavska kulturnoumjetniĉka društva. Brumel. Bortolotto. istoriju muzike i klavir. Prĉanj — historijsko-estetski prikaz. 1967. Clara. 1941. II serenata-trio za harfu. 1952.. litavski kompozitor (Kaunas. Divcrtimcnto in 4 parti. invencija za 2 flaute. maĉki tracu nakladnik (Langendorf kraj Hammelburga. DRAMS KA. Guter. Taccuino di mušica (Aliracoto e fanfara za 3 instrumenta. R. 1964. udaraljke i 2 klavira. Mastcrs of Russian Alusic. 1931.). Le ultime opere di Goffredo Petrassi. Adotnas ir Jcva. Cullmann. Benedizione.— DRAMSKA: opere // Cordovano. 1933 (prer. Recreation concertanlc. 1960. Tu j e 1526 osnovao vlastito nakladno poduzeće. Od 1939 predaje kompoziciju na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu.. Ouverture da concerto. Natalcttijem). des Fres. Fanfara za 3 trublje. Borodina. — /. Hofhaimcr i L. Ockeghem i dr.. 1539. Goffredo Petrassis Orchesterkonzerte. At. 16. Solo-pjesme: 3 Liriche antiehe italiunc. Slike s izloţbe Musorgskog i dr.. Ne\v York 1958. a nakon 1536 i nekoliko muziĉkih iz danja koja se odlikuju izuzetnom kvalitetom tiska. 1960. arija i finale za violonĉelo i komorni orkestar. Mušica di ottoni e timpani. Rimski -Korsakova na Konzervatoriju u Petrogradu. 1953. MGG. G. 1944. preludij. Estriza 15 izvoĊaĉa. Pinsauti. La Scuola nazionale russa. 1957 i VII. Familliengeschichte der Petri 1391 — 1913. Goffredo Petrassi. je objavljivao preteţno teološke. scenska muzika.. ObraĊivao je i litavske narodne pjesme. osnovao je u Buenos Airesu vlastiti Conservatorio mttsicale Rio de la Plata. 1945. Organizovao je i javne koncerte u Buenos Airesu. Pojedine zbirke popratio je i pregovorima. — /. VII 1904 —). 1968. kontrapunkt. 5 dueta za 2 violonĉela. 1539.. P. Johannes. PETRAUSKAS. L. PETREJUS (Petreus. Ausszug guter alter und nevjer tcutschcr Licdlein (2 sv. 1939). 1965. gudaĉki kvartet. Musorgskijev Boris Godunov i niz opera Rimski-Korsakova). klarinet piceolo. 4. 1916. i932. Alira co lo .). LIT. 1954. PETORICA invencija za flautu. 1967). Nuova Rivista Musicale Italiana. Od 1959 nastupa kao dirigent. God 1892 završio muziĉki studij na Konzerva toriju u Veneciji (P. X 1873 — 23. Svojim cjelokupnim stvaranjem i pojedinaĉnim kompozi -cijskotehniĉkim novostima Petorica su dali temeljne priloge razvitku ruske opere (Boroiinov Knez Igor. 2 Liriche sopra melodic delta campagna romana za violinu i klavir. 1962. Vlad. Sinfonia. 1497 •— Niirn'ciju18. 191 8. osobito u zborskim dje lima u kojima se ĉesto oslanja na G PETRASSI lifonije. gud aĉe. 1962. I. Le Groupe des Cinq. Fopdeeua. Porcna. Abraliam. Bustini. 1929. Anton. 1954. Ać. Isaac. 1931. J. Tre per sctte za 3 izvoĊaĉa i 7 (duhaĉkih) instrumenata. pravniĉke i prirodoznanstvene radove.\Bortototto.Q_uattro Innisacri za glas i orkestar. 1931. Quadcrni della Rassegna Musicale. 1942. 1936 i 2 Lirichc di Saffo. 1927. 1926. Venezia 1967 (takoĊer u Nuova Rivista Musicale Italiana. Stravinskoga. muziĉki pedagog i kompozitor (Prĉanj. I I I . Harmoniac pocticae (P. Milano 1958.). A. 1967. 1939 (takoĊer uz klavir). Strobel. Alarinelli. Igra s muzikom i pjevanjem Birutc. 1924. 1539 i 1542. 1959) i Mortc delVaria. DJELA. — C. Rimski-Korsakova i nadasve Musorgskog). V. — E. je sklon kontrapunktiĉkom koncipira nju. J.ruĉno.Drucker in Niirnberg (disertacija). Canlioncs cenlum. Mušica a 2. 1952. 1958. Cohen. DJELA. Petrassi 1&54 —1960. 1929. — AI.V. LIT. 1967. 11 Sentimento dell'assoluto in Goffredo Petrassi (La »Recreation concertanteO. MGG. 19 44 i d r.' Hommc de Dieu" za bariton i 12 izvoĊaĉa. Mouton. H.. nje- DJELA. 1948 (verzija za komorni orkestar. Melos. 2. stare duhovne poberg. 1934. Sedam koncerata za orkestar: I. zbirka psalama (3 sv. 6. diversarum nationian. 1963. Arcadelt. X. kontrabas i uda raljke.

1950. Cavosa Kozak stihotvorac. Werther (Massenet). koncert za flautu. Errico (Enrico). Zingarelli i dr. sovj pjevaĉ.judmila). kompozitor i dirigent (Ljubljana. 1970. 1965. SAD. 1929. Pjevanje uĉio 1938 na muziĉkoj školi Glazunov u Moskvi.: G. Plesovi klefta. Carmen). 1968. 1970. 1973 i dr. PETRIDIS. gdje su mu uĉitelji bili M. — Vokalne i crkvene kompozicije (rekvijem). PETROBELLI. 1971. Fa Galicki i Konĉak (Borodin. Ivan Ivanoviĉ. Didone abbandonata (Cavalli). zbor i orkestar. 1953. 1972. S. PETRELLA. JViusiche italianc 1 vive. Don Pasqnale). E. se istiĉe i kao koncertna pjevaĉica. Unatoĉ primjeni novijih i najnovijih kompozicijsko-tehniĉkih tekovina u njegovim se ko mpozicijama posljednjih godina zamjećuju izrazito osjećajne crte. bariton (Bitolj. 1959. 1965. DRAMSKA. PETROV. PETRIĈEVIĆ (Petris). Dosifej (Musorgski. Escamillo (Bizet. Uĉio kod I. scenska mi filmska\nuzika. za fagot i za rog. Egon. gde je bit silac glavnih baritonskih partija. je n osobni kompozitorski izraz. DJELA: monografija Giuseppe Tanini. 1938. T. A. 1973. God. Kompoziciju studirao na Konzervatoriju u F vi (A. 1htonepcKan ciouma. : zapazio ga je na sajamskoj pozornici u Kursku impresarij skoga kazališta M. solo-pjesme. a od 1947 u milanskoj Scali i zatim na drugim talijanskim opernim scenama ostvarila niz kreacija u standardnom i suvremenom repertoaru. 1943. California (1947 —57) i na Konzervatoriju u Baselu (1920—21 i od 1957). 1934. LIT. 1856. Sept mouvements pour sept instruments. Le fonti biografiehe. 1966. le sue idee e il suo tempo. Marco Visconti. VI 1931 —). Palcrmo 1913. 1943. VII 1963). Enrico Petrella. 1962. Dargoi . Kao pijanist i pedagog nadovezao se na svog uĉitelja Busonija. PETRI. Analecta Musicol 1965. 1937 1 1960. P. scenska muzika za pidovu tragediju Ifigenija na Tauridi. francuske. 1955. sintetizirajući — u jasnim forma okvirima —■ naprednu harmoniju s polifonijom i bizants modalnom melodikom. Andrija PETRIĆ. ostvari o je niz kreacija s kojima se uv u istaknute predstavnike sovjetskog opernog kazališta. talijanski muzikolog (Pac 18. ruski pjevaĉ. Mefisto (Gounod. Uu^avTtvV) i>umcx (Bizt ţrtva). Pevanje uĉio kod Nine Kuneli u Sk i J. 1858. Niz godina pisao za vodeće grĉke. Figaro (Rossini. I I I 1878). 1967. 1 DJELA. 1932 — 36. Nadovezujući na neoklasicizam. od komiĉnih d o tetiĉnih i tragiĉnih. La hane). — Opera Zephyra. 19SI i Cnopm Cfoi/mti. Tanini. Jevlahov). Petro Petridis. PHTRIĆ neoimpresionizma našao put u svijet novih boja i kontrolirane aleatorike. koncert za kla rinet. Seviljski berberin). La Figlia di Iorio (Pizzetti).: M. 1969. 1854. V 1962). Musique concertanle. glasa snaţne nosivosti. 2. L'Uragano (Rocca). 1949 i za gudaĉe. Pierluigi. glumaĉke i pjevaĉke interpretacije bile su jednako uvjerlji prirodne. Uglavnom sam debitirao 1825 u vodvilju C. 1965. Djeluje u Ljubljani kao slobodan umjetnik. 1936. 1963. Selvellija u Carigradu i kratko vrijeme kod A. preludij. Siciliano. Bacha. Sti Per Pedizione critica di un concerto larliniano (D. a uz to je urednik edicija Društva slovenskih skladatelja. 23. Herojska. 24 opere: Le Miniere di Freiberg. grĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (Nigde. Od 1945 u Torinu. Umjetnik velikog i veoma ugodno timbrir. a klavir kod Terese Carreno. Divcrtimcnto za Slavka Osterea. Le Precauzioni. jeux d quatrc. za orkestar. Roussela u Parizu. P za soliste. 1874 i dr. MGG. 10. recitatora. Petro (Petros). 21). Bacha i F. Musiquc conccrtante za klavir i orkestar. 1944. 1939. kla trio. IV 1877).ii. Gravure za 3 duhaĉka instrumenta. c il »Don Giovanni": osscrvazioni sulla scena iniziale del »Rigolclto«. 1971. J961 (sa A. Trois images. 1973. PETROV. DJELA (izbor). V Incoronazione di Poppea (Monteverdi). a nje. 1973. Croquis sonores. za klarinet. Medu njegovim operama najuspjelija je Le Precauzioni. Koncertna uvertira. — 5. 1955 i liepez Hadeiicds*!. 1869. Burlesque pour les temps passes. talijanski kompozitor (Palermo. IV. X. ĉlan Petrogra opere (debitirao je kao Sarastro u Mozartovoj Ĉa robnoj fr pjevao u tom kazalištu bez prekida do 4 dana prije smrti. koral s . 1965. Marcel (Puccini. i 1924 — 26. 5 najviše domete postigao je ulogama Boris Godunov (Musorg Don Basilio (Rossini. Blagoj-Karagjule. Paganelli. Berlinu (1921—26). muzika za ist na prikazivanja na Akropoli. 1953. III. Bio je i muziĉki kritiĉar lista Gazzett Veneto (1956—59). Algarotti e la corte di Dresda. arija i fuga. Bellini. Busonija. Violinu uĉio kod svog oca Henrija Wilhelma Petrija.varijacijama na hiz:i himnu Krist je uskrsnuo za gudaĉe. 1864. 1968. •— Scenska muzika. V. La Parisienne. ORKESTRALNA: 3 simfonije. Intarzije za duhaĉki trio i komorni ansambl. LIT. simfonija u 9 stavaka. Elnava. U njegovu golemom repertoaru osobito s isticali likovi iz opera ruskih kompozitora. 7. Chigiana. P. nastupajući istodobn koncertima Moskovske filharmonije i priredbama Opernog sambla pod vodstvom I. Škerjanc. / promcssi sposi. N. XI 1806 — Petrograd. 1971. Ivo. — KL A V IRSKA : sonate. koral s varijacijama na bizantsku \ Svemoćni Boţe zu gudaĉe i orkestar. Igre za glas i harfu. Son et Lumiere. Liszta. na Mills Collegeii u Oaklandu. Almaviva (Mo Figarova ţenidba). Grĉka 1929. 1938. R. Mosaiques za klarinet i komorni ansambl. Wolffa i A. Mala Azija. 1959. Predsjednik lenjingradskog odjela Saveza kom] tora RSl'SR. 1940. 23. 1944 i V. i DJELA. pevaĉ. Co grosso za duhaĉe i timpane. Turandoi). 1935. 29. 1939. Sonate: za flautu. zatim koncertni pijanist u Evropi (1923 turneja po SSSR) i SAD. Nuances en co'uleur. Isprva violinist Dvorskoga kazališta u Dresdenu (1899—1901) i drugi violinist u kvartetu koji je sastavio njegov otac. 2 duhaĉka kvinteta. u kojoj se ukusno izmjenjuju bufoneskna raspoloţenja sa sentimentalnim prizorima. sovjetski kompozitor (Le grad. najistaknutijeg jugoslavenskog komornog ti jela u svojem ţanru koje je steklo neprocjenjive zasluge za suvremeno jugoslavensko muziĉko stvaralaštvo (više od 100 praizvedba). Od 1949 ĉlan Skopske opere. Švara). pijanist i violinist nizozemskoga podrijetla (Hannover. 1962. Dounias. Manon Lescaut (Puccini). X. klavira. komedija napuljskog tipa. Betetta u Ljubljani.giz). Gemini Music za violonĉelo i klavir. je poĉetkom 60-tih godina napustio tradicionalno metriĉko biljeţenje te je preko I. koncert za violinu i orkestar. 1964.Quatuor~) 1969. Rusalka i Kameni gost A. Digenis Akritas. 1918—21 boravio u Par Londonu. — Romanse. X 1932 —). Pitomac Collegio di San Sebastiano u Napulju. Otada je P. Bellini. Opereta ŠKujiu mpn cmvOeuina. Ĉarobna jr Malatcsta (Donizetti. Meditacije za klavirski trio. zbor i ork 1954. 1962. Jeux d trois. Andrej Pavloviĉ. 27. Doeuincnti e osscrvazioni. utemeljitelj i voditelj komornog ansambla Slavko Osterc. Tanini. Osip Afanasjeviĉ. Hpa3duuHHa:i vuepnnopa. Costa. Simfonićne mutacije. 1964. 1951. Parma 1969. Donizetti i V. Aladame Bovary (Pannain). California. plesna pantomima '0 ripaT^aTEu-rvjC (Kramar). I je glas rijetke ljepote i izjednaĉenosti te velikog opsega. Conj Internazionale di Studi Verdiani. Lebedov. engleske PETROV. — Oratorij "Avtoc. 1929. 1951. 11. 1973. CniauiiuoHHitiu CMompitme. bas (Irkutsk. a za svoja umjeti dostignuća u dva je navrata dobio drţavnu nagradu SSSR. Baleti: 3ant HOjioitMta. — DRAMSKA: opera Hoćemo plesati. Germont (V La Traviata) i dr. Jonska suita. Appunti per Francesco Dal Sole. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Paclda u JI OUKO. 1956 i (. Bavi se muziĉkom publicistikom. 1967. 16. IIauXoc (Sv. IX 1930 —). Quadcrni della Rassegna sicale. ' ■ . Nocturne et jeux. 1936 i 1937. stekao naziv i ter of Fine Arts. Knez Igor). Seviljski brijaĉ). II. Bianca Orsini. a na opernoj pozornici debitirala 1941 u Alessandriji kao Liu (Puccini. Koncerti: 2 za klavir. — Kompozicije za harfu. D. Nuova Rivista Musicale Italiana. 1954. Glinke (ulogu Rus napisao je Glinka za njega). Studirao na Konzervatoriju u Lenjing (O. P. M. 1957 doktorirao na Univerzitetu u Rimu tim 1961 na Univerzitetu u Princetonu. 1965. solo-pjesme. Ĉernovom). s manjim prekidima. 1964 —69 arhivist na htituto di >' Verdiani u Parmi i od 1969 nastavnik muziĉke povijesti na I zervatoriju u Pesaru. II 1920 —). Les Paysages. XII 1813 — Genova. Epitaf. Siena 1962. 1969. bas (Jelizavetg 15. Koĉubej (Ĉajko Mazepa). AML. 1963. Eresque symphonique. Istakla se u operama Otelio (Verdi). za obou. »L'Ermiona" di Pio degli Obizzi e i primi spettacoli d'opcra veneziani. Najviše je afiniteta pokazivao prema djelima J. 1938 osvojila prvu nagradu na natjecanju pjevaĉa u Firenci. 3 i Francesco Manelli. MGG. // Vortice (Rossellini) i dr. 1922. DJELA. Buchmavera i F. Gostovao je u inozemstvu. Pet simfonija: I. Uzori su mu bili G. — Tri Modalne suite za klavir. S. 1955. ORKESTRALNA. Hovanšĉina) i Ruslan (Gli Ruslan i l. Rij. Uz to predavao klavir u Manchesteru (1905—11). Lirska. III 1881 —Berkelev. U njegovom bogatom repert osobito su se isticale uloge: Papageno (Mozart. Herojska posmrtna uvertira. Di Enrico Petrella musicista palermitano. Petit concerlo de ehambre za obou i 8 instrumenata. Kozlovskoga. Integrali. 1955. God. Jonc. 1940. Od 1954 redaktor lenjingradskog odjela Drţa muziĉkog izdavaĉkog poduzeća (Muz. Andrija -> Patricij. God. S. a od 1922. a snimila je i više gramofonskih ploĉa. 1851. — Gudaĉki kvartet. Od 1943 solist mos skog Velikog teatra. Pedrello). za violonĉelo. — Bizantski rek (u spomen bizantskoga cara Konstantina Paleologa XI) za sole. 1966. 1839. La Contcssa d'Amalfi. S Busonijem je suraĊivao u izdavanju klavirskih djela J. 1953 i 1959. Ostvario je cijelu galeriju likova. Capriccioza violonĉelo i 8 instrumenata. Studij kompozicije i dirigiranja završio 1958 na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (L. Concerlo grosso za gudaĉki orkestar. 1960. VII 1892 —). Pjevao je na premijer opera Ivan Susanjin i Ruslan i Ljudmila M. Gostovala je u mnogim evropskim i ameriĉkim muziĉkim središtima. 1948. Summer Music za flautu i klavir. u Ateni. Ne\v Yorku (1940—47). ! PETROV (pravo ime Krauze). Konzul i Aiaria Golovin (Menotti). — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. Dialogues concerlanls za violonĉelo i orkestar.68 PETRELLA — PETROV i ameriĉke novine i ĉasopise.

Soroĉinski sajam). V. K. Svaku svoju ulogu podigao je na visok nivo umetniĉke kreacije. Popĉe (Musorgski. 4. Music for Some Serbian Saints in Manuscripls Preserved in Roumania in Gomparison zvilh Differciil Melodic Vcrsions Found in Othcr Alanuscripts. VI 1466 — Venecija. Sigurdov vrt. 1954. razvila se u balerinu dramsko karakternog tipa. 7. 1963. meĊunarodni ansambl Nonconvenible AH Stars i grupu B. So maki sum se rodila. p. Zagrebaĉki jazz-kvintet (1968). 1965—66 bila je na specijalizaciji iz etnomuzikologije na Wesleyan univerzitetu u Middletovvnu (SAD). 9. Moja tuga) za glas i klavir. Aluziĉki stvaraoci u Srbiji. Djevojka (Baranović. The Oldest Notation of Folk Songs in Yugoslavia. Convention (1970). Marinkovića 1 St. 1972. zbornik sa 99 kompozicija najpoznatijih vokalnih polifoniĉara XV st.). Passacaglia in Blucs za fagot i klavir. Musorgskoga (ulogu Varlaama). koncert za flautu. 1961 i dr. LIT. gde je od 1970 asistent. — H. ORKESTARSKA: simfonija. filharmonijom i Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Zagreb. Periĉić.PETROV — PETRUCCI skoga. CTacoB. Os novni su mu umetniĉki kvaliteti bili od prirode dobro postavljen glas. Kobenhavn 1972.: Coupanne co^HHeHHH. 1962 (rkp. 1975. 77 — 78. 1953. 1954. Rad XX kongresa SUFJ (u štampi). rumunsku i srpsku crkvenu muziku. zatim profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost. bugarsku.. Svatovske šaljivke. 1952. Studies in Eastern Chant IV. Kao kompozitor najviše se istiĉe na podruĉju jazza. The Byzantine and Slavonic Oklocchos unlil thc i s l h Ce)itury. Sarajevo 1963. Na~ rodno stvaralaštvo. 17. Milošević). ricTep6ypr 1894). 1966. Narodne melodije iz Vladiĉinog Hana i okoline. Hymns in Ilonor of Serbian Sainls m Alusic Alanuscripts of ihe Aionastery of Chilandar and in Printcd Editions. 13. Zvuk. Ethnomusicology in Yugoslavia. 87 — 88. 1920—60 ĉlan Opere u Beogradu gde je kro2 te godine bio najistaknutiji tumaĉ tenorskeg karakternog i komiĉnog faha. Edinburgh 1969. Scenska muzika za pozorišne komade: Alanda. 21. savršena dikcija. 18. te ostvarila niz solistiĉkih uloga. Acta musicologica. — Monografija Af. Violinu uĉio privatno u Karlovcu i Sarajevu. Skapcnove podvale. 1973. Mokranjca (rkp. gdje je 1498 dobio. Balkan Blucs. Dobri vojnik Švejk. MocKBa 1952 (ranije štampano u: B. H3 npouiJioro lorocjraBCKOii My3t>lKn. Studije kompozicije završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (P. X. Graz 1973. — DRAA1SKA. 1970. D. Kongresni izveštaj. kao i ostalu djecu kralja Nikole I. III 1918). od 1966 docent Fakulteta muziĉke umetnosti. 1958. takoĊer orkestrovano).Beograd 1961. S. God. Od 1490 radio u Veneciji. predsednik je odbora Jugoslovenskih hor skih sveĉanosti u Nišu. Tzvo Slyles ofVocal Alusic in the Zlalibor Regionjournal of the IFMC. Licitarsko srce). DELA: Pregled glasova u staroj srpskoj pojanoj poeziji. 1961. Bajšanski. Pro mušica (vanredni broj). Trorogi šešir) i dr. A1GG. Rezultate svojih istraţivanja prikazala je na brojnim meĊunarodnim skupovima u zemlji i inostranstvu.nM0cen3b tneKcma u Menoduu s cepocKux jiupu*ieci<ux napodnux necnnx. Narodni melos oblasti Titovog Uzica. povlasticu za štampanje menzuralne mu zike i tabulatura za orgulje i lutnju. Studije istorije muzike završila na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. 163. pozorišta odgojila je brojne soliste i ĉlanove baleta. Kantate: Simfonijski epitaf. nastavnik je scenskih kretnji na Teatrološkom odsjeku Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Kongiesni izveštaj. PETROVIĆ. Kao kompozitor neguje prvenstveno vokalne oblike (horske \i horsko-simfonijske). Zvuk. Danica. 1968. 1963. 1501 izdao je P. Njegove kompozicije štampan e su u Rimu i Leipzigu. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. 18. 1970. 1964. 1973. kompozitor i dirigent (Beograd. prikazi i dr. Uz to djeluje uspješno i kao koreograf. PETROVIĆ. DJELA: Air. u svoja djela ĉesto unosi elemente narodnog melosa. 1968. Zla vila (Ĉajko vski. Zbornik radova Vizantološkog instituta. Mirko N. Rimski-Korsakova te Boris Godunov M. 1973. X 1893 — Beograd. Lenka i Mitke. na dvadeset godina. i R. Ţena corregidora (De Falla. Mil. 1965. 1957. Ravel. Farkas). God. 1962. M ušica Antiqua Europae Orientalis. Cassazione za gudaĉe i duhaĉe. 1954. Tolinger koji je njega. Some Aspccts of Formal Expression in Serbian Folk Music. naroĉito za karakterne i komiĉne uloge. Cetinjske novine. 2. Narodni melos Vukovog Jadra. 1953. Horovi: Veće na školju. P. 1965. Uspavana ljepotica). Profesor i 1964—66 direktor muziĉke škole Josip Slavenski u Beogradu. Grkinja. Moto sinfonico. K. Cinacoe. Putovanja po Balkanskom poluostrvu od XV do XVIII veka kao izvori za islonju srpske muzike. a 1962 magistrirala iz folkloristike (M. Papers of the Yugoslav-American Seminar on Music. Srpsko narodno crkveno pojanje i njegovi zapisivaći. talijanski muziĉki nakladnik (Fossombrone. — KLAVIRSKA : Varijacije na narodnu temu. Aluzićka tradicija u komuni Leposavić. D. Leptirića (Odak. Glavna odaliska. Glasnik Muzeja Kosova i Metohije. Na Liparu.). 1955. VII. Prvobitno dramski glumac. I 1923 —). Filmska muzika. kao i solist sa Zagrebaĉkom. Figarova ţenidba). B. — KOMORNA : gudaĉki kvartet. 1971. Dva cvancika. Radomir. Miinchenu i Beuronu. Razvoj etnomuzikologije u Srbiji. Zlatiĉanin. 1956. solo -pjesme. Vranjski glasnik. Put oko sveta. I. Snimio je nekoliko gramofonski h ploĉa. Ohridska legenda). DELA. Narodna muzika juţnog Banata. Utemeljio je i vodio Zagrebaĉki jazzkvartet (1959). Podgorica 1933. Vašek (Smetana. S. 1964. medu kojima su Marija i OĊaliska (Asafjev. 1969 i Proleterska rapsodija. kantata Egyediil az erdoben. Alesto etnomuzikologije u Jugoslaviji. Stefanovića u Muzikološkom institutu. Ottaviano. Vitolade. Kao pedagog u baletskom studiju Sarajevskog PETROVIĆ-NJEGOŠ. 1956. Pronašao je i usavršio tiskanje muzikalija pomiĉ nim slogom. Marš drvenih vojnika. ORKESTRALNA: simfonija za gudaĉe. 1958.Nj. 1. vizantijsku. Leptirića i mjesec). Veoma aktivan na podizanju muziĉkog amaterizma. poslije OsloboĊenja nastavila studij baleta na Srednjoj muziĉkoj školi (E. — VOKALNA. 1973. Lijepa Helena i Skelet (Egk. V 1539). Boško. 14. 1971. Najznaĉajnije su bile Šujski (Musorgski. III 1930 —). II 1930 —). 1958. Plesna drama Barcsai szcrcldje. kompozitor (Cetinje. Flanagan Blucs. od 1957 vibrafonist u Zagrebu. Nastavak je P. 1975. Maz. Ukroćena goropad. III. — B. IV. Venier). PETROVIĆ. The Place of Ethnomusicology in Yugoslav Alusic. Mali djeĉak 5 velikim sr cem. PETRUCCI. Vasiljević). A l. Church Elcmcnts in Serbian Ritual Folk Songs. Zeleno raspoloţenje. Abraxas). Nastupao na brojnim koncertima i jazz-festivalima u zemlji i inoze mstvu. Prodana nevesta) i Don Basilio (Mozart. Peć. Prolećna pesma. Yearbook of the IFMC (u štampi). 1971. — Kompozicije za klavir i ĉembalo. Biserka i Zvijezda Danica (Hristić. 1955. Dobitnik je više nag rada u domovini i inozemstvu. Do 1941 ţivio u Beogradu. Stasov ga smatra suosnivaĉem ruske opere i utemeljiteljem ruske vokalne škole. 1971. Radmila. MocKBa i JleliHHrpaA 1950. PETROVIĆ. 1955. Valse triste. Alorfološke kategorije melopoelskih struktura u narodnim napevima Srbije. LIT. 1953.: V. 1938. Dragutin. poduĉavao u klaviru. XII 1945 —). Ocsin AcbanacbeBH^ FTCTPOB. Festivala deĉjih horova u Šapcu. Karakteristike njegovog muziĉkog jezika Vu uravnoteţenost formalne strukture. Bavi se preteţno razliĉitim aspektima uticaja vizantij ske muziĉke tradicije na rusku. Poema 0 Loli Ribaru. B3a. Ossip Afanassje\vitsch Petrovv. LIT. Pokojnik. 1960—64 muziĉki direktor kazališta Petofi u Budimpešti. III. 21. 1957. tenor (Kraljevo. DJELA. je jedan od najagilnijih pobornika jazza i organizatora u Jugoslaviji. 6. Mladići na zvonicima. Ĉlanci. balet Lysistratc. takoĊer orkestrovano) i 3 pjesme (Izgubljena sreća. Boris Godunov). 1974. vanredan glumaĉki talenat. staru slovensku muziku i neumsku notaciju studirala kod D. Mušica Antiqua Europae Orientalis. 1972.iturgical Anlhology Alanuscript zvith thc Russian ihammer-hcaded" Notation from AD 1674. Prikazi i ĉlanci. IX 1974). Ocun ITeTpoB.Kuhner. Liĉnosti. Arti Musices. 1958. 1965. *954i Poema o Stevanu. V. 1967. 1964. aktivno je pomagao muziĉku djelatnost u Crnoj Gor i. Mali smiješak na njen naĉin.: U. V 1923 —).. 1951. PETROVIĆ. Keka kolo. Jugoszlav dalok za zbor i gudaĉe. prvo djelo štampano pomiĉnim slogom: Harmonice Musices Odhecaton A. 1961 i Biin is biinhodes (Zloĉin i kazna. sonatina za obou i klavir. XX. plastiĉnost linearnog vo Ċenja glasova i umereno savremen harmonski idiom. — DRAMSKA: opere C'est la guerre. Đ. — M. Radomir Petrović. pevaĉ. Kongresni izveštaj. J. 13. Emil. madţarski kompozitor (Beĉkerek. zdanja i pre -deli nekad i sad. IV 1879 — Beĉ. Aletoda mercnja intervala u narodnim melodijama. One Aspcct of thc Slavonic Oklocchos in four Chilandari Music Alanuscripts. diplomirala 1955 na Muziĉkoj akademiji. JJacmoHKiiHa. Niz godina dirigent hora i orkestra KUD Branko Cvetković (I nagrada u Arezzu 1957 i II nagrada u Llangollenu 1964). Grozdanin kikot). Bucure --ti 1971. Od 1949 ĉlan baletnog ansambla Sarajevske opere. 69 PETROVICS. Beograd 1969. Ciganka. Bahĉisarajska fontana). Osnovna znanja o muzi ci dao mu je kompozitor R. Srpska muzika kroz vekove. Posle završenih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1951). Alvić. kao i stremljenje ka liĉnom izrazu nacionalnog stila. — VOKALNA: oratorij Jonas kbnyve. Nevenka. duhaĉki kvintet. itd. M. tiskarski C (potpun popis kompozicija sabranih znak (colophon . 1973. Narodne melodije u prolećnim obiĉajima. P. — SPISI: Harmonska i kontt apunktska sredstva u horskoj muzici J. U Sarajevu završila gimnaziju i polazila balet nu školu Maše Arsenjeve Ignjeve. 1971. 1918. Journal of the IFMC. br. objavio 1502 i 1504 pod naslovom Canti B i Canti o . PETROVIĆ. Kao amater komponovao je marševe (Ferdinand-Marsch za klavir. Bloomington 1970. 1953. etnomuzikolog (Beograd. studij kompozicije završio na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (F. Njegova priliĉno bogata biblio teka muzikalija danas se nalazi u Drţavnom muzeju u Cetinju. Triangulon za zbor i gudaĉe. P. O Srbljaku. M. DELA: Tipovi lestvica u istoĉnih naroda i srpskim narodnim pcsmama (magistarski rad). Sonata in F. — /. 1967. Folk Alusic in tkrec-lingual Community. Poz. danas Zrenjanin. Srpska muzika kroz vekove. Ivanka (Škerl. Poznavanje horske literature (skripta). 1969. Pskoviĉanka N. filmske i scenske muzike. prema Dostojevskom). 1964. 1964.: Knjaz Mirko. Glasnik Etnografskog muzeja. II 1935 —). muzikolog (Beograd. PETRUCCI. balerina i baletski pedagog (Ĉajniĉe. Kongresni izveštaj. Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu. valcere (La petite fleur du printemps za klavir. Romeo i Julija). Maska (Prokofjev. Alnogoljestvije rumunskom vojvodi Jovanu Aleksandru. Rad IX kongresa SUFJ. The Conccpt of Yugoslav Folk Alusic in the Tzventieth Centurv. Rad VIII kongresa SUFJ. na specijalizaciji boravila u Oxfordu. B. 5. vibrafonist i kompozitor (Bjelovar.

Drucke von O. 1937 doktorirao pravo. zbor. 1935— 36) i A. za glas i klavir. 1946). Firenzc 1948. koje mu pripisuje Jakov iz Liegea (rkp. — H. a istiĉe se i svojim nastupima u jugoslavenskom i stan dardnom oratorijskom repertoaru. 1953. sonata za violonĉelo solo. 1923. tako je omogućio uvoĊenje skupina 5—7 (gdjekad i 9) semibrevisa. MeĊu njegova najuspjelija djela s solopjesme. izrazite muzikalnosti i smisla za scensko oblikovanje.) Franje Bosanca. Hubert. pjevaĉ. Dramalicka ouvertura. klavirski tri klavirski kvartet. Aarhus i Kobenhavn 1968. sopran (Tivat. 1971. O. I—III. Gazzeta Musicale di Milano. I— III. Petrucci da Fossombrone. Di due štampe igno te di O. muziĉki teoretiĉar i kompozitor (XIII st. sjeverozap. Zvuk. M 1962. K PETTERSSON. Menzuralna teorija Petrusa de Crucea veza je izmeĊu uĉe nja Franka iz Kolna i Philippea de Vitrvja. Der erste . Zborovi (Vokalna suita na Preradoviće' solo-pjesme (ciklusi: Ptice. Z intimnich chvil za violinu i klavir. Firkušnv.: A. 27. Aluzika. Najprije glazba. 1961. više su komercijalnoga karaktera. Mjesto i datum njegova roĊenja i smrti nisu poznati. der erste Erfinder des Musiknotendruckcs mit beweglichen Metalltypen. Notendruck fiir Figuralmusik. 1909 — 47. La Frottola. 1. Gostovao je na brojn im evropskim muziĉkim pozornicama i u Japanu. u Montpcllieru). je kao solist Zagrebaĉke opere ostvario niz zapa ţenih basovskih kreacija. simfonijska pjesma Vĉĉnv navrat. PETRUŠIĆ. u Londonu). pjevaĉica. simfonijeta. usavršavala se na ' teĉajevima u Salzburgu. u svojoj karijeri ostvarila niz prvih opernih likova. 1958. Krabuljni ples). 1921. Hudebni rozhledv. Zbog politiĉkih prilika napušta Veneciju i vraća se u Fossombrone. — KOMORNA: gudaĉki 1962. Uppsala. — VOKALNA: simfonijska drama Ndmoi kulaš za soliste. 1932. Napisao 1336 traktat Compendium de discantu mensurabili (saĉuvan u rukopisnoj zbirci iz XIV st. 1 1889—10. LIT. Skripta: Pregled povijesti glazbe. meĊu k ojima su Ramfis i Veliki inkvizitor (Verdi. Wien 1845. Dugan). koji se ubraja medu najinstruktivnije priruĉnike o kompoziciji iz prve polovine XIV st. Knjige: Popis skladl Zajca. MFMW. Rosina (Rossini. 1970 — VOKALNA : kantate Ovidijcva posljednja noć u Rim i Kip domovine. X. Z detskeho ţivota.: Odhccaton A (faksimil novoga otiska iz 1504) obj. Predigra. Hewitt. — Isti. Reaney. 1963 — K.: G. O. MGG. 1939. Wolf (Ein Beitrag zur Diskantlehre des 14. Madame Butterjiy i La B< Manon (Massenet). Sarlori. Schvvartz (Publikationen alterer Musik. 1956. 1955 i Ţena i krajolik. K. III 1935 — ). Odhecalon B (faksimil) obj. 1962. Rokseth (Les Polyphonies du XIII' siecle. PETTAN. KOMORNA: suita za gudaĉki trio. 1941. Balatkc Petrţelka. Hrvatska opera. Bemcrkungen zur Bibliographic der altesten welt lichen Notendrucke in Italien. a zatim primjenjuje i nova izraţajna sredstva (ĉetvrtstepena r jazz). djeĉja opera uz klavir maĉkica. Luda di Lammermoor). MGG. za gudaĉki kvartet. God. Auda (Les »Afotets Vallons« du manuscrit de Turiti: Vari 42 II. 1939. LIT. Praha 1946. a nastupa i kao koncertna pje Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1973). Catdani. NOVA IZD. Petrus de Crucc. ISuţga. God. — D. • C Hrvatska pozornica). Vogel. . — DRAMSKA: op kun (vlastiti libreto prema V. Boris Godunov). sonata za violinu i klavir. P. Djelovao je i kao n kritiĉar dnevnika Obzor. Cesari. NOVA IZD. Ko. Gilda i > (Verdi. pripisuje mu se i Traclatus de lonis (rkp. Haberl. 1973. Maria Golovin (Menotti) i Tena ( Gostovala je u inozemstvu. Grada je prikazana vrlo sistematiĉno. Ch. 1873. I. 1909. U njegovu motetu Aucun ont trouve — Lonc tans — Annuntiantes dolaze u triplumu grupe do sedam semibrevisa. Zajĉevi suvremenici. H. Giovanna d'Arco ( a od jugoslavenskih opera Moĉvaru (Bjelinski). 1925. U svemu je poznato 61 Petruccijevo muziĉko izdanje. škole »Vatroslav Lisinski" Zagreb < do 1972. Samson i Dalila). MF. Aida i Don Carlos). Franjo. Rossinija. (Bernaville. TEORETSKA : traktat o menzuralnoj muzici (saĉuvani sa mo izvodi u traktatima Roberta de Handloa i Johna Hanbovsa). — SPISI. Popijevke na rijeĉi Begovića i Nazora. Petrucci aus der Bibliothek des Liceo Filarmonico di Bologna. Kao opern telj debitirao 1974 u Osijeku (Salieri. Antun. 1964. 1930. Milano 1932. I. . serenada . Gustaf Allan. On (prema R. švedski kompozitor ( Ryd. PETRUŠANEC. ali je v eć 1960 debitirao u Zagrebaĉkoj operi kao Nikitiĉ (Musorgski. ali se ograniĉio na štampa nje klasika latinske i talijanske knjiţevnosti. PJB. 1960— nica Rijeĉke opere i od 1961 u Osijeku. 1947. ali i djela pojedinih kompozitora. 1507 objavio prvi put tabulature (Intabolatura de lauto). Janaĉeka) i kod V. MGG. 1864). suita. jazz-orkestar i orgulje. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Rajska ptica za turni sopran i orkestar. Petrus Frater^ dictus Palma ociosa. Zlatić). 1953). Liuzzi (1931. Studij pjevanja završio 1965 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. UgoĊaji. u Odhecatonu objavio E. Umjetniĉku karijeru zapoĉela u nom studiju Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu i tarr debitirala kao Oscar (Verdi. Poslije općeg uvoda ras pravlja se o pravilima kontrapunktskoga stavka nota protiv note. Telefon (Menotti). 1913—14). francuski muziĉki teoretiĉar iz prve polovine XIV st. 1912. Još kao student od 1952 organizirao LIT. orkestar. ? — ?). Studije i ĉlanci. novoizd.VIRSKA: Svatebni suita. — A. u Erfurtu. suita. Repetitorij povijesti glazbe. bas (Poljanec kraj Varaţ dina. Veliki svećenik (Saint-Saens. Pastoralni syn 1952. Studirao na Orguljaškoj školi u Brnu poziciju kod L. dci Petrucci da Fossombrone.. Za Petrţelkin r govor karakteristiĉan je ritmiĉki raznolik melos koji iz narodne pjesme. 1958. violinu. 27. Ivan Zajc. Musikdrucke von O. IX 1911 —). LIT. 1952. DJELA. 1536 vratio se u Veneciju. — A. Studij kompozicije završio 1935 na Muziĉkoj miji u Zagrebu (F. a bavi se mu publicistikom i prevoĊenjem opernih libreta. Collectanea Historiae Musicae. Traktat je obj. Romancu nović) i Scherzo (Savin). U zrelom razdoblju djela mu se istiĉu preteţno ponekad i polifonim voĊenjem glasova i umjerenošću u kor harmonijskih i zvukovnih mogućnosti. izlaganje je popraćeno brojnim notnim primjerima. .: L. 1973. 1962. K. Jeppesen. — C NA: misa u a-molu. kojim se grupe semibrevisa u jednom brevisu odjeljuju jedna od druge. Seviljski Ĉo-Ĉo-San i Mirni (Puccini. Nuove conelusive aggiunte alla bibliografia dcl Petrucci. 1962. Masseneta. 1970 — 73. 3 gudaĉka kvarteta. partita za gudaĉe. SBIMG. Hrvatska revija i dr. Nakon Odhecatona objavio je niz izdanja. de' Petrucci da Fossombrone. H. 1932. 19 33. Petrucci. Petrucci in der Bibliothek des Franziskancrklosters Giissing (Burgenland). 1504—08 P. kompozitor i muziĉki pisac (Zagret 1912 —). PETRUS DE CRUCE (Pierre de la Croix). Novaka i J. 1931 Opera Hornik Pavcl. Donizettija. 1935) te I — I I I G. Vilem. grofovija Ponthieu. God. Sv. 1946. 19. pjesme za glas i orkestar.). DJELA.70 PETRUCCI — PETTERSSON u Zagrebu kućne operne koncerte uz klavir. 1965 — 66 (II izd. Predigra i meĊuigra. U središtu Pettanova spisateljskog rada je hi opera u XIX i XX st. Na: muzike u Moravskoj Ostravi i dirigent putujuće operne d Od 1913 u Brnu. Operu na kojima je izvodio standardna muziĉka scenska djela. Arlecchino (Busoni). — C. Jahrlnmderts. Štefica. 1918 i dr. Vilem Petrţelka. Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1975). . Ottaviano Petrucci. Bibliografia delle opere musicali štampate da O. 6 moteta. Petrus de Cruce je prvi notu brevis perfeeta podijelio na ĉetiri semibrevisa. 1943. dirigent (Zagreb. 1856 i Bolletino Bibliografico Musicale. 1969. XI 1933 —) Antuna. Nazoru). tane i dr. Zajedno sa Francescom da Bologna otvara ondje tiskaru (1511) te izdaje nove zbirke duhovne i svjetovne menzuralne muzike. Pregled povijesti hrvatske Repetitorij povijesti glazbe (6 sv. tzv. Fcderhofcr. X. X. od 1941 profesor na srednje Muziĉke akademije i 1951—72 na muziĉkoj školi Vatrosl sinski u Zagrebu (1951—53 direktor). 1956. 3. suita za gudaĉki kvartet. za violinu i klavir. Modlilba k slunci. o kromatskim promjenama tonova i o pravilima diminuiranoga diskanta. Schmid. je tiskao najopseţniju zbirku: 11 svezaka frottola.: Traclalus de tonis obj. meĊu kojima su djela ^ Puccinija. — Isti. R. recitatora. 1935.Prema Jakovu iz Liegea. knjige i instruktivna bivših i sadašnjih nastavnika Muz. 1930. God. za glas i kvartet. Raimondo (Donizetti. Divertimento za duhaĉki kvintet. PETRŢELKA. 1915 —19 profesor na Orguljaškoj šk 1919 na novom Konzervatoriju i od 1947 na novoosnovane demiji za muziĉku umjetnost Leoš Jandĉek. 56. E. Coussemaker (Scriptorutn . Muzikalije objavljene u Fossombroneu nisu tako dotjerane i tako dobro opremljene kao venecijanska izdanja. Studij dirigiranja završio 1961 na Muziĉkoj akademiji u Zagr ebu (S. F. — J. simfonijeta za tamburaški orkestar. c rijeĉi). PETRUS FRATER (nazvan Palma ociosa). K. . Kutuzov (Prokofjev. Vcrnarecci. God. Ĉini se da poslije 1520 nije više objavio ni jedno muziĉko d jelo. sonata za rog i klavi sonatina za flautu i klavir. Hewitt (1967). Firenze J953. Devet stoljeća višeglasne zborne glazbe. Rigoletto i La Traviata). 195 2. I 1967). Hiischen. Novaka u Pragu. Redovnik cistercitskoga samostana Cherchamps u biskupiji Amiens. Vilem Petrţelka. 1509 izdaje Tenori e contrabassi intabulati (I sv. prve ska 1973). Rat i mir) 1 dr. a suraĊivao i struĉnih ĉasopisa (Muzika i škola. Lunzer). 0 konsonancama i disonancama o valjanom voĊenju glasova. X. većinom zbirke duhovne i svjetovne vokalne muzike.: H. A. — KOMPOZICIJE: 2 moteta. I 1938 —). P. — F.). Na Konzervatoriju u Stock . priredio H. Scherzetto. Monterosso i B. Biblioteca Amploniana 8 '94'). sonata za violinu i klavir u c-molu. Bologna 1882 (novi otisak 1884). 1953. Lirsko -koloratu pran. repertoar obas eţe preko 50 opera. Pjesm. Disertori (1954). 1895). 3 pjesme iz zbirke »Hrvatski kraljevi«. — KLAV1RSKA: sonata u E-duri sonatina. Balade). 1969. Y. ORKESTRALNA: simfonija op. je predavao teoretske predu muziĉkoj školi Franjo Kuhaĉ u Osijeku. Na osjeĉkoj pozornici izveo prvi put u Jugoslaviji i pad grada Mahagonija (Brecht-Weill). DJELA. I. glas (Poulenc). Umjetnik velikih glasovnih mogućnosti. Francuska. 1927. 2 moteta obj. ko. Najprije pod utjecajem V. studij pjevanja završila 1959 na muziĉkoj školi slav Lisinski u Zagrebu (M. ĉeški kompozitor (Brno. Muziĉka škola slav Lisinski« 1829—1969. 2 koncertne arije Arija oĉekivanja iz »Kohana i 1948 i Prizor iz »Fausta*'. 2. i klonuća . zborovi. 1941. zbirke frottola I — IV obj. Gremin (Ĉajkovski. Od 1962 korepetitor i zatim dirigent Hrvatskog na rodnog kazališta u Osijeku. P se istakla kao Lucia di Lammermoor (Donizetti).R. 1962. Onjegin). tabulature za lutnju i knjiţevna djela. 19 ĉinovnik u prosvjetnoj struci. Ĉajkovskog. 1929. Glazbeni udţbenici. de Handlou) uvodi punetus divisionis. J.

1930 —39 predavao na Muziĉkoj akade miji u Stuttgartu. 194O. Na Muziĉkoj akademiji u Beĉu studirao klavir (L. Riemann (1898). Sonata za 2 kla vira op. Tappoiet. luslige und anmuthige Ncuc Aricn (24 kompozicije) za glas. DJELA. Šleska. kao i 9 plesova za instrumente s tipka ma. Image dc Noć! za djeĉji zbor i klavir 4 -ruĉno. Nastavnik muzike na institutu Jagttcs-Dalcroze od njegova osnutka (1915). obj. 1944.: zbirke iz 1611. Couranten und Diintz sampl zzvcycn Canzon mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. vjerojatno se uskoro istakao kao vrlo vješt sviraĉ trublje (Claritiblaser) te je 1669 ili 1670 primljen u Stadtpfeiferc. fagot ili violone i b. 1955. Psalam CI II za alt. flautu i orgulje. III. Ballcten. Intraden. Neues zur Lebensgeschichte Paul Peucrls. 1957 i Incarnalus est homo. ). 1955. obou i gudaĉki kvartet. Frankl. C. Diintz und Galliarda mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. gudaĉki kvintet sa 2 violonĉela. je prvi predstavnik cikliĉke kompozicijske forme zvane varijacijska suita.PETTERSSON — PEZEL uĉio violinu i violu (J. . Schering (Turvnnusiken und Suiten. A. 1959. hciliger Geist. 1921. 1959. Jahrbuch des Oberostcrrcichi schcn Musealvcrcins. mit drcyen Stimmcn gcsetzt. P. Petzold). koja se u temeljnom obliku javlja u trećem Dantzu. 2 viole. zatim s vlastitim combo-sastavima i s ansamblom od 13 sviraĉa. . b. obj. kompozicije op. Schelleom). 1. DDT. — Crkvene kompozicije. — VOKALNA : zborovi. 21. XII 1951). Black-eved Peas and Collard Greens i Tricotism. Dclitiae musicales. 1961. LIT. melodije uz b. 2 sonate za violinu i klavir. 1962. Gcorg Philipp Telemann. duo za violinu i klavir. 21. 1938. PETTIFORD. — R. 2 koncerta za gudaĉe. Paul. 1950. Bulletin de la Societe »Union Alusicolo gique (i. 1928. Ge iringe r (D TO. Meyer (Turmmusik Auswahl von 18 Stiicken fu'r funfstvmnigen Bldscrchor . PETZOLDT. \\"cs~ selv. . Das ist: Ncuc tculschc Gesangcr . klavirski trio. L'Oiseau blcit za sopran. Studije. Schreker). 1938 (II izd. — DRAMSKA: opera Die arme Aluttcr und dcr Tod. 1962. 1942. 1954 i 1971. 1949. H. — VOKALNA: Schone. 1947. zatim od 1924 bio profesor klavira u majstorskoj klasi i lektor za muzikologiju na konzerva toriju Odeon u Ateni. orguljaš i graditelj orgulja (?. — Solo-pjesme. 1936. 71 (II izd. U Stevru djelovao i kao graditelj orgulja (sa G. God. te Njemaĉkoj.. Blocha u Ţene vi. 1625. od 1949 ponovo na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. Qua~ trains portuguais. limene duhaĉe i orgulje. Leibovvitza (kompozicija). 1927. Schering. Njegove najzrelije sonate i suite ubrajaju se u najvrednija dostignuća njemaĉke orke stralne muzike XVII st. 1950. Fclix Petvrek. Zur Lebensgeschichte Paul Peucr's. S. Komma. gdje je vodila mali zbor u Aićnestrandie. Hornbostel). U nekoliko navrata svirao i u orkestru D. Schumann. simfonijeta. kantate Komm. Goda. Olssonom i K. V. VTien 1915. passacaglia i fuga. 1949. 4 skice za violinu. Johann Christoph -> Pezel. 6 koncertnih etida. Opus musicum sonatarum (25 sonata) za 2 violine. NOVA IZD. sonatina. Paul Peuerl (s popisom djela). 1941 (II izd. gudaĉki kvintet i ĉembalo. Revue Musicale Suisse. 1913. 19 i 46. — K. 1954 i drugo za glas i klavir. 17. 2 koncerta za orkestar. po jed ina dje la o bj. duo za rog i klavir. 1934. Isprva kontra basist u stilu svvinga. Weinholdom). M. 1952. koral. 1948 (II izd. Laux. 1685. 1942. 1935. 1951. osobito opere. 1929). mit 5 Slimmen. Opernaricn russischer und soujctischcr Alcister (5 sv. 1943. S vojim stvaralaĉkim i mnogostrukim praktiĉnim djelovanjem P. I Remember Clifford. Aujjziig. PETZOLD. Fclix Petvrek. 1669. 1947). V 1892 — Beĉ. A. e>fiS} g> a. 1968. . je i jedan od malobrojnih njemaĉkih kompozitora canzona. . Esquisses sympho/iiques. RM. pantomime Komadić. 1947). XI 1888 —). Betzel. Richard Petzoldt. 1670. . orgulje i orkestar. Blomdahlom. 3 viole. M. 1613 i 1625. fagot ili violone i b. duet za violinu i violu. pod utjecajem teozofskih ideja i mistiĉnih raspoloţenja. Melchers). scenska muzika za marionetsko kazalište. 1613. c. 1913 — 28. Ruthstrom) i kontrapunkt (H. l'ocalise za sopran i harfu. II. 1952. od 1939 na Konzervatoriju i na Univerzi tetu u Leip zigu. Sinfonia da camera op. Nakon Drugoga svjetskog rata muziĉki kritiĉar dnevnih novina u Leipzigu. Bicinia variorum instrumentorum (m komp ozicija) za razliĉite sastave i b. simfonijeta op. mala suita za gitaru. 1682 (sa J. 1929. MGG. — KLAV1RSKA: 3 sonate. izbor iz Hora decima i Funffstimmigte blasende Music. M. DJELA.: A. Ellcr. isprva violinist gradske muzike. Diz-crtimento za duhaĉke instrumente. 3 plesa u suvremenoj zbirci raznih autora Amocnitatum musicalium hortuhis. I 1974). Zzvci jiidischf Hochzcitslicdcr za 3 glasa. varijacije i sonatina. 1934. Lauxom i W. njemaĉki kompozitor (Liverpool. oko 1570—80 —?. ZFM. HofTmann (1937) i I. a na Univerzitetu muzikologiju (G. 1678. Schering. XII 1639 — Bautzen. vojniĉka koraĉnica za limene duhaĉe. K. liltliche luslige Padovanen. 1935. X. — Priĉa La petite sirene za soliste. PEUERL (Bauerl. Od 1958 djeluje u Evropi. orkestar i plesaĉe. Od 1934 urednik ĉasopisa AM u Berlinu. pa W.: K. 1620. 1928). Preludij.icder am Klavicr. 1931 i 1949. 14. — P. Barneta. XI 1907 — Leipzig. najviše u Skandinavskim zemljama. 1917. Fernande Pevrot. 1967. DJELA: Ncue Padouan. sagradio takoĊer orgulje u Hornu i u samostanu Wilkerinng (Gornja Austrija). dotle su kasnija. — KOMORNA: koncert za violinu i gudaĉki kvartet. 33. sonata za violinu i klavir u e-molu. 2 viole i violone. Za 2 klavira: tokata i fuga u miksolidijskom naĉinu. 13. 1611. duo za violonĉelo i klavir. •— O. Lipphardt (1933). c. ORKESTRALNA: simfonija u b-molu. Schiinemann. Gedalgea i P. Alozart. Hora decima musicorum Lipsicnsum. Kleine Alusikgcschi-chte. odcr Lusl-Music (7 suita) za 2 violine. Schreverom). 1945. Neumannom). FernanĊe Pevrot. IX 1922 — Kobenhavn. Dukasa. u svojim je kompozicijama povezivao kasnoromantiĉna obiljeţja s radikalnim tendencijama. 3962. STMW. je znatno prema šio ulogu srednjonjemaĉkih Stadtpfeifcra. kasnije se usavršavao u Parizu kod M. na Mozarteumii u Salzburgu 1 na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi. 1963. 2 viole. Sclnccbsch. Simfonijska suita. sonata za violinu i klavir. E. sampl zzveven Ganzonen . 1960. Sauer) i kompoziciju (F. 1922 i Tahi. GalHard. 7 sonata za 2 violine. SPISI: Die Kirchenkompositionen und weltlichen Kantatcn Rein hard Keiscrs (disertacija). a 1944 vodi sa D. LIT. — KOA1ORNA : Fischmarkl in Athcn za gudaĉki trio. 45. 2 koncerta za 2 klavira. Najpoznatije su mu kompozicije: Blues in the Closet. 1919. Hermana i dr. 14. 1924. 1940 . 9 plesova u rukopisnoj tabulaturi za instrumente s tipkama. zatim se vratila u Ţenevu. 2 psalma za zbor. 1921. Johann Christoph.: R. gudaĉki trio. 1951. Djelovao je kao violist orkestra Stockholms Konsertforeninig. Moţda potjeĉe iz Niirnberga. zborovi. studij nastavio sa O.: P. DJELA. 1928. 1949—-1959 urednik ĉasopisa Musik in der Schule.: E. Studirala kod E. Uĉenik Ph. 2 viole. 1949.— \\"eltspicgel. Fernande. 1944. violinu i klavir. solo -pjesme. predgovor novom izdanju Pezelovih instrumentalnih djela. 1933. INSTRUMENTALNA: Muši ca respertina Lipsiaca odcr Leipzigischc Abcnd-Music (12 suita) za 2 violine. Gantz Ncuc Padouancn. Od 1946 predavao kompoziciju i muziĉku teoriju na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu i tamo 1962 postao direktor Konzervatorija. violonĉelist i kompozitor (Okmulgee. 1956). ORKESTRALNA: simfonija op. 1954. 1913. 1953. Johann Christoph PETZOLD. 1964. II dio. mješoviti zbor. duhaĉki trio. Uz starocrkvene naĉine primjenjivao je i posebno konstruiranu ljestvicu od devet tonova (c. 1940. a 1609 —25 u Steyru (Gornja Austrija). violonĉelo i klavir. trio za flautu. 1956. Sicingiv' tili the Girls Come Home. 1962. dramatska rapsodija Dcr Garlen dcs Paradicses. Pezel. Courantcn. — Isti. Saska. austrijski pijanist i kompozitor (Brno. — KLAV1RSKA: sonata op. DJELA. 1919—20 predavala Jaques-Dalcrozeovu metodu u Parizu na ticale dc Rythmique de Vatigirard i na £cole Normale de Musigue. Paul Pcuerl (disertacija). Miiller (1930). NOVA IZD. — Isti. Uĉio klavir i kontrabas te do 1941 svirao s ansa mblom svog oca na turnejama po SAD. violinu i vi olonĉelo. Od 1919 predavao na beĉkoj Muziĉkoj akademiji. Adler). snimio mnogobrojne ploĉe. 1970. me du ostalima. 1956. od 1952 profesor i direktor Instituta (kasnije Odjela ) za muziĉki odgoj na univerzitetu Karl Aiarx. obj. 1934. nastupajući s istak nutim ameriĉkim i evropskim jazz -muziĉarima. c. 1950 i 1957. DJELA. Paul Peuerl. DJELA. uvertira op. 1922. 1934 i dr. Fellera Devotus sludiosus oder Dcr Anddchtigc Student. 2 violine. 1924. 1965 . 1921. Becihoven. — IZDANJA: J. 1943 nastupa u orkestru Ch. 1950. PETYREK. 1675. 20 i 27. A. E.. X. oder Musicalischc Arbeit zum Ab-blascn (40 sonata) za 2 korneta i 3 trombona ili 2 violine. Uĉila neko vrijeme kod A. 1962. Uz to uveo u jazzu rjeĊe upotrebljavan violonĉelo. — Kraće kompozicije za klavir. Jaques-Dalcrozea i E. 1933. — K. suita za mali orkestar. Intrada. 2 trija za ţenske glasove i harfu. 8. Dahma (klavir) na Konzervatoriju u Kolnu. I sv. E. 1956 —59LIT. ORKESTRALNA. c. 1950. 41. njemaĉki kompozitor (Glatz. 1924. 7 preludija za duhaĉki kvartet. 1672. 1935. solo-pjesme. MGG. austrijski kompozitor. IV. Hackherom i U. Od 1664 u Leipzigu. 25. trio za flautu. na koji je prenio solistiĉki pizzicato kontrabasa. njemaĉki muzikolog (Plauen. Neumann (1956). 1946. 1931. 1930) i dr. — U". Dobitnik više nagrada najpoznatijih svjetskih jazz revija. suita za sopran i gudaĉki kva rtet. Turmmusiken und Suiten. 1949. — VOKALNA: lirska kantata Die Lerchc. MGG. Geiringer. Od 1602 orguljaš u Hornu (Donja Austrija). švicarski kompozitor (Ţeneva. VII 1908 —). 17. Peyerl). J. PEYROT. 1953. Te Dcum za 2 zbora i orgulje. sudjelujući na eksperimentalnim Jani Sessio?is razvio se u pobornika modernog jazza. 1942. X. 1925. 1953. Rudolf. kvintet. . Šest simfonija: I. Ellingtona. VC'. Intradai und Diiniz . 1922. poslije 1625). Saint. sonata za violonĉelo i klavir op. 1948. fagot ili violone i b. Oklahoma. varijacije na austrijsku vo jniĉku narodnu pjes mu. 1959.. LIT. DDT. od 1939 njegov glavni urednik u Leipzigu. Studirao u Berlinu muzikologiju (A. X. 1929. op. c. PEZEL (Pezelius. — CRKVENA: misa za zbor a cappella. Jarnacha (kompozicija) i P. — Misa za zbor. B. Ncttl. Alte I. trio za flautu. c.. od 1672 vodio Collegivni mnsiatm. X 1694). Oscar. Felix. ORKESTRALNA: Inlrada za 2 flaute i orkestar. direktor Gradske muziĉke biblioteke. Eldridgea. Le Thonianerchor dc Leipzig. dis. violone ili fagot i b. ameriĉki kontrabasist. Gillespiem prvi sastav be-bopa. 1962. 1923. Lorlzing Alappe dcr Stadt Leipzig (sa K. 1966 i VI. Beurlin. J. 1954. Svi stavci njegovih suita temelje se na zajedniĉkoj muziĉkoj supstanciji. FiinJJ-stimmigie blasende Music (76 kompozicija) za 2 korneta i 3 trombona. Scchs griechischc Rhapsodien. Oko 1681 postao je Stadtmusikus (Director Musicae Instrumaitalis) u Bautzenu. MGG. Francuskoj i dr. ĉlanci. 1686. 1934 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. cis. 1947). Dok u Petvrekovim ranijim djelima ima narodnog prizvuka i humora. Johann Christoph Pezel(ius). 26. za pjesmaricu s tekstovima J. Svojim djelom Netie Paduanen (1611) P. 1966. 1958: suita za gudaĉe. 1966 —67. ţenski zbor i flautu. Sachs. Die Leipziger Ratsmusik von 1650 bis 1775. osobito za djecu. Richard. — KOMORNA: 4 gudaĉka kv arteta. nokturno Der Schancn'. G. 1938. 5. Wolf. IX 1960). zbor. H. Hora decima. Sainl le Scigneur za alt.: neka instrumentalna djela obi. 1622. 1955. Dieu parlc a Vhommc za vokalni kvartet. LIT. 1914. Godo\vsky. Bavio se i kompozicijom. Die Oper in ihrer Zeit. 12. . zatim odlazi u Nevv York u sastav trubljaĉa R. God. AFM 1 *'. — l'OKALNA : kantata za sopran i mali orkestar. Profinjen umjetnik s razvijenim smislom za koloristiĉke efekte. gudaĉki kvartet u E -duru. 30. Baeh im Spiegcl einer Sladi (sa I. docent za muziĉku povijest na Visokoj mu ziĉkoj školi. Od 1932 suraĊivao u novinama i ĉasopisima u zemlji i inozemstvu. Vieuxa (viola) te kod A. c). Schubert. 5. Honeggera i R. Saint.

Schubert. Koln 1940. Nakon toga nije više bio stalno namješten. Berrsche obj. Kovaĉ) i tamo ulogom Nicclausa (Offenbach. Aida i Trubadur). Blume. Autobiographischc Skizze und kleine Erinncrungcn. 1903. SPISI: Bayreuther Fanfarcn.' Hine kulturphilosophi Personlichkeitsstudie uber Anton Bruckner und Hans Pfitzner. njemaĉki muzikolog i dirigent (Kiel. zborovi: više od solo-pjesama. opereti. Hans Pfitzner. Prvi koncert za violonĉelo i orkestar PFOHL. Heger i W. Pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Osijeku (D. a 1929 u 3 sv. s kojim je usko povezan. Ozim. je do danas (1975) ostvarila više od 80 veliki h opernih kreacija. Miiller. 55. DJELA: Dominantenlchre. 1938. Vrijedna su njegova istraţivanja na podru teorije tonskih sistema. klavirski se op. Werk und Gestalt eines Deutschen. Dic moderne Oper. 1910. Die Person kcit H. Br. 1959. gdje od 1958 predaje akustiku na Viso muziĉkoj školi. u cis-molu op. MF. 1946—48 surad ĉasopisa Osterreichische Musikzeitschrift i Konzertblatt der ( sellschaft der Musikfreunde. u G -duru op. Handela. Knorra. Briefe. Festschrift F. — Isti. Abendroth. 1902. 1940. j thoven. pjevaĉica. Weber. 1945. PFEIFER. Asistent i od 1960 lektor Univerziteta u Kielu. Stoga ima mnogo autobiografskog u njegovoj najboljoj operi Palestrina. Za svoje umjetniĉke domete dobila je 1963 Nagradu Boţidar Maslarić grada Osijeka. ibid. medu ostalima. 1917. X. Munchen 1924. Z. Fons salutifer za zbor i orkestar. 1900. Musik. U dolini) i Lotta (Massenet. Gc. I operni vodiĉi. Ai. 17 1911 —). U Pfitznerovoj muzici. Hans Pfitzner. Hans Pfitzner. 36a. 1947. Mann. Rutz. 1908 (III izd. — Der junge Tag. 1893 0 izd.). 42. rapsodija Tzvardowsky za mezzos opran. Schenka na Univerzitetu u Beĉu. 1 Phantasic op. Zurich i Freiburg i. Busor Neuc Asthelik der musikalischen hnpolcnz (s napadajem na P. 23. Tri gudaĉka kvarteta: I. Hans Pfitzner. Ĉeška. U' ostliche Fahrtcn. Gcschichtc ihrer Deutung. s (prema gudaĉkom kvartetu op. 1891. a gostovala je i u inozemstvu. Veoma ugledan pedagog. In moriam Hans Pfitzner. MGG. kritiĉar i kc pozitor (Loket. 1907 (IV izd. Vcrsuch einer Stilbetrachtung. Havdna. — Ch. Klavirski u F-duru op. I pored neosporne vrijednosti njegovih najboljih djela •—• meĊu njih svakako idu još i opera Der arme Heinrich. zbor i orkestar. Hans Pfitzner. 1953. — H. Kleinc Symphomc op. Wien 1949 drţava iscrpan popis djela). 185 DRAAISKA. Kasnije objavio: Meine Bcziehungen zu M. Marta (d'Albert. 2 za violonĉelo. Vom IVcscn und Mertung Ncucr Harmo 1949. Ibsena. DJELA (izbor): J. Svestrana umjetnica. pod naslovom A. Amneris i Azucena (Verdi. Aiedium) i Majke (Dallapiccola. Rumunjskoj. H. — VOKALNA : kantata Von deutscher Sccle ( Eichendorff). Studi u Miinchenu i Leipzigu. M. MeĊu njima se nalaze svojedt vrlo zapaţene publikacije: Futuristengefahr (1917. Hans Pfitzner. Schrott. Pfitzners Klavierlied (disertacija). Leben in Bildern. Berlin 1919. Wagner. Abendroth. Miinchen i Leipzig 1904. F. Chrysander. Nikischu. Nikisch als Aiensch und Kiinstler. F. a 1970 Sedmoprositiaĉku nagradu Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku. 1919 Schumann. Gemeinnutzigc Einfulii in die Musik. 46. 1908—18 direktor Konzervatorija. 50. : (prošireno izd. eine Zu. a klavir kod J. — IV. dvostruki zbor i orke. Der Musikfrcund. S. Kao solistica Osjeĉke opere P. — Aiohr. Munchen 1935 (najvaţnije djelo o I neru). 5.. — J. za violinu u h-r op. Ballettszenc za orkestar. ORKESTRALNA. 1897—1907 u Berlinu predavao kompoziciju na Sternovu konzervatoriju i od 1903 istodobno bio dirigent kazališta Theater des VCestens. Die Rose vom Liebesga 1901. musicalu i drami. gdjekad eteriĉno-apstraktnoj. 1897. violinist (Ljubljana. — K. — Isti. Odlazio je na brojna gostovanja kao dirigent. je znatno pridonio razvoju mladog violinskog naraštaja u Jugoslaviji. } Pfitzner. F. Beethc 1922. A. Ambrosius. 1965. Wien 1950. Car I Grammanu. Franz. Hans Pritzner und die deutschc Bii Munchen 1917. Koln 1959. Lebens\veg und Schaffensernte. Leitmotiv und T in den musikdramatischen VC'erken Hans Pfitzners. Hoffmannove priĉe) 1946 zapoĉela opernu karijeru. Leipzig 1922 E. a zatim se do 1935 usavršavao kod J. Bekkera) i I und Vi'iedcrgabe. 1917 (III izd. Muziĉki kritiĉar nov ina L ziger Tageblatt i Konigliche Leipziger Zeitung. H. 1962. alt (Osijek. S. 56. ZFM. 1929. Hans Pfit. Bahlc. ibid. »Fidclio« — Oper zzvischen Revolution und Humanitat. Munchen i Leipzig 1960. Za toĉenik). 1942. 1939. God. Slavica. 1894—96 kazališni dirigent u Mainzu. pa se na nju i obarao u svojim zanimljivim spisima. od 1951 profesor na Akademiji za glasbo (1970— 74 rektor). Lutgc. ukusno doĉarao kolorit vremena. — 7. na Univerzitetu u Miinchenu preda povijest muzike (od 1906 profesor). nema osjetilnosti ni uţivanja u zvukovnoj raskoši. 1895. — Th. Uz to je 1935—70 bio prvi violinist Ljubljanskega godalnega kvarteta.: R. 52. vodi i univerzitetski Collegium musicum. 1923. Freiburg i. Hans Pfitzner. Werther). zbor. H. Studij violine završio 1933 na Visokoj školi Drţavnog konzervato rija u Ljubljani. preselio se u Munchen. — U7. Hans Pfitzner. Schaal. -Blittau. Deutsche Musik der Zeitvvende. Blume). 1897 i 1899. 1890 i za Kĉithchcn von 1 bronn H. Pe. Kvvasta. — \\". Svojim baršunastim i sonornim altom oduševljavala je publiku svih jugoslavenskih opernih središta. Paula. II. Ero s onoga svijeta). 10 kantata za 2 solista. Koncerti: za klavir u Es-duru op. Hans Pfitzner. a od 1909 —16 i direktor Opere u Stras-bourgu. 1939 i u C-duru op. Ekvinocij) i Doma (Gotovac. — U". je tip povuĉena stvaraoca koji razmišlja o vjeĉnoj problematici umjetnika i njegove okoline — polazeći i od vlastite sudbine. Riezler. N. austrijski muzikolog (Graz. PFROGNER. Abert. 1935 i u a-molu op. balada Herr Oluf za 1 ton i orkestar. 34. Grohe. zborna fantazija Das dunkle Reich za sole. 22. Leon. Ferdinand Pfohl. Letke za bariton i orkestar. njemaĉki n ziĉki pisac (Munchen. Studirao u Frankfurtu na Majni kompoziciju kod I. 1926. 1892 —1932 daktor muziĉke rubrike lista Hamburger Nachrichten. U toj je operi P. U tom uspjelom djelu oţivljuje antiteza genija i njegove sredine s tragiĉnim prizvukom samoće i povremenih sumnji u smisao ţivota i stvaranja. Završio studij prava s doktoratom. 1920—29 vodio je majstorsku klasu iz kompozicije na Akademiji umjetnosti u Berlinu. Wiirzburg 1967. XI 1926 —). 1892—93 nastavnik na Konzervatoriju u Koblenzu. R. 1947. 12. LIT. Mi. Pntzners »Rose vom Liebesgarten«. 5. 1923. Deutsche Musik. Fr furt a. 1967— 68. Palestrina. 1955 Rcden. ork' i orgulje. — E. Pfitzners »Armer Heinrich« in seiner Stellung zur Musik ausgehenden 19. XII 1949). Sein Leben und Schaffen. 36). 1932.. Regensburg 1968 J. u D -duri 13. Potsdam 1940. Cobenzl i dr. Eindrucke und Bilder mcincs Lebens. XI 1907 —). U inozi stvu je P. Leipzig 1941. DJELA. 1896. A. Leipzig 1920. Koncert za violinu i orkestar. Od njegovih djela istiĉu studije o R. katkad i teško pristupaĉnoj. Kociana na majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu. a 1930—34 u Miinchenu. 192^). 36. Jahrhundert (disertacija). — L. Tri simfonije: I. njemaĉki muziĉki pisac. MGG. Kleista. XI 1933). 31. I Scenska muzika za Fest auf Solhaug H. Vi'agners K'erk und Sci teti ( I I I izd. Lindlar. Pfitzners "Palestrina". Ai. \\"andrcy. A. V 1869 — Salzburg. R. Rudiger. 1907—08 dirigent je Kaimova orkestra u Miinchenu. An. Kassel 1963. Od 1948 ţivio u Stuttgartu. u muzikologiji u nik E. V 1926 —). R. Od r predavao na Vogtovu konzervatoriju u Hamburgu. oporoj. v. PFORDTEN. 1905. Hermann Ludvvig von der.: P. DJELA.72 PFAFF — PFROGNER i mnoge solo-pjesme — Pfitznerova muzika ipak nije prešla g niĉe njegove zemlje s kojom su je i suviše povezale tipiĉno j manske osobine njegove ljudske i umjetniĉke naravi. PFITZNER svoga vremena. Jedan najuglednijih muziĉkih kritiĉara svojega vremena u Njemaĉi vrijedna je njegova monografija o A. Se PFITZNER. muški zbor i orkestar. 1925 i I I I . D Hans Pfitzners Lieder. — KOMORSA. Stimmcn der E kcit za 6-gl. Sonate za violinu i klavir. 1942. 29. 1948. u cis-molu op. 12. PFAFF. — Klavi kompozicije. Bruch. VII 1857 — 16. popis Pfit: rovih djela 1919 ( I I izd. 8. God. a od domaćih Jele (Brkanović. i J. Studij s doktoratom završio 1953 na Univerzitetu u Kielu (A. Wagneru. 1962. v. 1922). 1908. God. 1926). napisanoj na vlastiti libreto. Opernhaus Zurich. 1969 i dr. — C. — SPISI: sabrane studije i ĉlanci objavljeni su 1926 pod našlo Gesammcllc Schriften u 2 sv. 1922). 1891. DJELA: Handlung und Dichtung der Buhnenzverke R. Leipzig 1909. 1922). Hans Pfitzner und der geniale Mer Eine psvchologischc Kulturkritik. Wagners. Kroll. Abendroth. 44. Pfitzners. II. Klopĉiĉ. Hermann. God. Regensburg 193* H. Ĉehoslovaĉkoj i dr. oratorij Jephta G. i. H. menstellung uber ihn und sein Werk. 1926. ostao gotovo nepoznat. s napadajem na F._— KOAi ZIC1JE: simfonijska fantazija Das Aicer. Nikisch. 1917). X 1862 — Hamburg-Bergedorf. Aiuller-Blatlau. jednakim je umjetniĉkim ţarom i profe sionalnom odgovornošću nastupala u operi. Hamburg 193 F. Einfuhrung in R. Aiusikalische Essays (2 sv. U suvremenom opernom repe rtoaru istiĉu se nje zine uloge Flore (Menotti. Zur russischcn Nationaloper des ig. Abendroth obi. L und Schaffen. Lei 1924. 1926). ic . Die Zzvblfordnung dcr Tone. Zu Thcmatik und Form in Schonbcrgs Streichsexlet. medu kojima su Carmen (Bizet). 1935—51 nastavnik violine na Glasbenoj matici i Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. dirigent i muziĉki pisac (Moskva. LIT. F. Das Herz. S Hans Pfitzner. Hans. A. klavirski kvintet u C-duru op. brojni ĉlanci i rasprave u novinama i ĉasopisima. 1918 i za violonĉelo i klavir. — H.. 1954. 1969. 1906 (prer. V 1949). 1916 izd. — Louis. Schriften. 1966 — 67. u Madţarskoj. PFANNKUCH. C. stekao i diplomu nastavnika klavira. musikalischc Inspiration. Das Christ-Elfldn. solo-pjesme. 1928). Rectanus. mi ku uĉio privatno kod O. njemaĉki kompozitor. 1921. Verzeichnis im Druck erschienenen Werk. suzdrţanoj. — IZDANJA: opera Armida J. Hans Pfitzner. Br. Skalarjeva. J. 1911. — W. Bio je protivnik muziĉke avangarde H. Utemeljitelj (1952) i dirigent komornog orkestra. — A. lentin. a nastupao je i kao koncertant. P. sluţeći se starocrkve-nim tonalitetima i polifonijom klasiĉnoga tipa. Ai. 3. j. Miinchen 1904. X. Ferdinand. God. Hirtler. 1925). VVilhelm. Bachs 'Alusikalisches Opfcr -. ibid. Faust auf dem Alusiktheater. Hans Pfitzner. 1923 (VIII izd. Opere: Dcr arme Heinrich. Njegovi su uĉenici bili. 1928). 1920. kantata Von deutscher Seele. Aiozart. Wie ich Musikkritiker tvurde. P. Hcinrich Vogl. Iz njegove su škole izišli istaknuti violinisti I. Studirao filozofiju na Univerzitetu u Leipzigu. Konstanz 1949. I Dic Nibclungen in Bayreuth. 1922. u c-molu op. Hans Pfitzner. R. Jahrhunderts. — H. Cossmann. operni redatelj i pijanist.

IX 1679). Prva djela izdaje 1547 uz pomoć nekolicine specijalista muziĉke tipografije. 11. Blaise le savelier' 1759. Bio je i vrstan flautista. 1717 ili 1718). (1716 i 1718). Jacques. a od 1554 radi potpuno samostalno. 35. najvaţnije nizozemsko muziĉko iz davaĉko poduzeće u XVI i XVII st. 1931. God. Isidore. dodavši i Schule fiir Kleine Trommel. 1960. plesove i marševe koji su se izvodili na dvoru od vremena Franje I (1515—47) te je ta dela prepisao u partituri. klarinet. 1755. Boravio je više puta u Londonu. 1761. od 1716 oboista u dvorskom kamernom ansamblu. 1789. c. — SPISI: La Technique de Liszt (2 sv. 31. 1788. Od 1835 do smrti timpanist u orkestru Gemandhans. X. harmonijskim bogatstvom i melodijskom invencijom. La nouvclle ecole des femmes. — A. La Mascarade des Savoyards. onde kao uĉenik A. Rameaua).-A. Robyns-Becquarl. 1700. Ecole d'octaves. U orkestru Grande Šcurie od 1668 svirao fifre. Jacques. sluţio na dvoru kao ĉlan orkestra Grande Ecurie i kamernog ansambla. IV 1681 — 8. Tallahassee. zatim kod C. La Princesse de Crete. 1932. H. Prezime se gotovo uvek upotrebljavalo u obliku Danican Philidor. Philadelphia 1858 (III izd. uvrštavala je djela crkvene i svjetovne muzike. La belle eselave ou Volcour cl Zelia. Les Philidor.: H. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. Poznat kao Ph. Tom Jones i ozbiljna opera PFUNDT. prince de Dancmarck. plesovi. Iitudes techniques base'es sur une nouvclle maniere de travailler. Hermann Pfrogner. 4. oko 1510 — oko 1573). — J. 1785. 1740 napustio sluţbu u kapeli i nastanio se u Parizu. cantatille L'Ete za sopran i orkestar. u zanatskoj veštini. Problemes technigues. je sa E. No tice biographique sur Phalĉse. Fran?ois. Les Femmes vengees ou Les feintes infidelites. Bergmans. 8. 24. IX 1726 — London. 1773. A. instrumentalista i kompozitor (Pariz. francuski pijanist madţarskog podrijetla (Budimpešta. M. 1887. više klavirskih kompozicija. X. Nakon njegove smrti poduzeće su vodile njegove kćeri. DJELA. Die Collection Philidors. S. Poznat kao Ph. Orgu ljaš i zborovoda. 1712. Francois-Andre Danican Philidor (disertacija). Ernest Gotthold Benjamin. 1950. Genealogie biographique des musiciens de ce nom. Mavera. fagot i gudaĉe op. Music and Letters. Andre Philidor. svojim operama doţivljava velike uspehe. V 1708). — CRKVENA: oratorij Saneta Elisabeth. 5. 1867 — 68. Belisairc (dovršio H. U Parizu uĉio klavir kod G. marševi i dr. Baletske opere: Le Canal a Versailles. Andre. Le Mari comme U les faudrait tom. Antucrpcn 1829. S. — INSTRUKTIVNA: Elementary Rhythmic Exercises for ihe Fingers. 1756 poĉeo komponovati opere. i~j6"j (od 1769 davana u revidiranom obliku pod naslovom Sandomir. IX 1863 — Pariz. Le Roy de la Chine. 1874 — 75. u kojemu je svirao krummhorn. Jean. —• PRERADBE: djela J. Ode anglaise. — VArt de la modulation. Florida. RM. Njegova ritmiĉka vještina postala je legendarna. Ott. Pcrsee. Bellamann. 1768. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. Liedcr za glas i klavir. Premda je mnogo komponovao. 3. PHILIPP. Sprissler. —■ Te Deum. 1698 i Danac. 13. Kao profesor klavira na Pariškom konzervatoriju (1893 —1934) stekao ugled jednog od najistaknutijih klavirskih pedagoga svojega vremena. 1885. — Isti. Traucr Lieder za glas i orgulje op. 1773. III 1689 — ?. — Isti. Anne. R. Musik op. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu op. MGG. instrumentalista i kompozitor (u Dauphieneu [?].: A . 6 kvarteta za obou (ili flautu ili violinu). A Hymn to Harmony. Harmonia celeste. Histoire et biblr>graphie de la typographie musicale dans les Pays -Bas. 1760. Oko 1840 konstruirao je mehanizam s pedalima za preudezbu (preštimavanje) timpana. I I I 1629). galantnih sveĉanosti koje daju okvir njegovim komadima. That Philidor Familv. Isidore Philipp. 1583. 1552 —53. 1585. medu kojima su najvrednije Le Mare-chal ferrant. Ph. Dunijem i P. The Life of Philidor. Mendelssohna. 1759. Ernelinde. Neke od njih su i historijski vrlo vaţne i zanimljive.. zbirovi. J. 6. Diane et Endymion. preteţno komiĉnih. a bio je i dirigent Bachova komornog zbora. Ph. gde je i umro. Fran9ois-Andre. 1764. flautista i kompozitor (Pariz. Zborovi. Rittera. Freiburg im Breisgau 1960. 7. Melodia olimpica. balete. 7. Gouverneur dans l'isle de Baralaria. Ĉlanci i studije. 1763. Le Quiproquo ou Le Volage fixĉ. Gossecom i H. 1687. Jedan od njegovih sinova. Trialom) za glas i komorni sastav i dr. 1764. 1591). Lc bon /Us. iskvarena francuska verzija škotskoga prezimena Duncan. a 1679 na" sledio oca kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. 3930. Thć mistoclc. 1749 objavio je knjigu U Analyse des echecs koja je postala klasiĉno delo o šahu. DRAMSKA.: H. Mušica divina. La Typographie musicale en Belgiquc au XVIe siecle. kompozitor i šahist (Dreux. — E. Melidc ou Le Navigateur. Philfdor. Hell'er. Symphonia angelica.: A. plesove. (Hortus Musarum. 1770. moteti. — G. Pr. DJELA. 13. Pierre ml. 1959. PHALESE (Phalesius). Exercices journaliers. — C. Musik und Musikcrziehung in der Reifezeit.-E. 11. Mathiasa na Konzervatoriju. Sancho Panca. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Freiburg im Breisgau. LIT. 12 Ariettes pćriodiqucs (sa J. Les Petes de la paix. Bio je najugledniji francuski kompozitor svoje F. gdje je nastupao na koncertima i poduĉavao privatno i na muziĉkim školama u New Yorku i Montrealu (Kanada). U svoje edicije naklada Ph. Pariš 1847. Pierre Phalese. Moteti. 1779. To je doba rokokoa. Francoisov polubrat. Nastupao solistiĉki i s orkestrom u mnogim evropskim zemljama. Andreov sin. The Philidor Manuscripts. L'Amant deguise ou Le Jardinier suppose.— IZDANJA: 36 Etudes techniques Ch. L'Oeuvre de Philidor. V 1657 — Versailles. Jeanov sin. st. XII 1871). 11. 1962. 1688. 1761 . VIII 1890 — 2. Concert Etudes. (? — Antwerpen. 1775.). PHILIDOR generacije. Hymne zur Lob der Arbcit. 1960. 1700 i dr. \X'asielewski. 1756. Uĉio klavir kod F. U kasnijim godinama surintendant de musique princa Contija. Schmidt. 1701. Uz tehniĉku spremu. u kojemu je svirao krummhorn i trombu marinu. — Kompozicije za klavir i za orgulje. X. raspolaţe i originalnošću ideja.. DELA. INSTRUMENTALNA: Suiles de danses pour le violon et haul -bois. Monsignvjem razvio konaĉni oblik komiĉne opere.meme. — A. 1943- . motete i druga muziĉka dela svoga vre mena. 1962. Opere: Le Diabte a quatre. Anne. Pravo prezime bilo joj je. Le Jardinier de Sidon. C. 1699. Musician and Chessplaver. II 1958). 20.: A. F. 1920 i Alissa symphonica »Credo in unum DeumK. — DRAMSKA. KOMPOZICIJE: Revoire melancolique te Serenade humoristigue i dr. Kod njega nailazimo već i na duhovitu soci jalnu kritiku (Le Bucheron) i izrazitu mrţnju na aristokra -tiju (Le Jardinier et son Seig-neur). 27. 97. A. — Rekvijem (na uspomenu J. 1779. za 2 klavira. Ph. 2 violine i b. 3. 1754. 1941 preselio u Ameriku. Bacha. — E. on nadmašuje sve savremenike. Jahre. Andreov brat. Šezdesetih i sedamdesetih godina XVIII v. Philidor et l'evolution de la musique francaise au XVIII e siecle. Lardin. On je jedini u svojoj generaciji spoznao vaţnost orkestarskih deonica. VFMW. Studirao na Konzervatoriju u Freiburgu i kod orguljaša A. Le Mariage de la Couture avec le Grosse Cathos. 1865). Poduĉavao klavir u Leip zigu gdje je bio zborovoda Gradskog kazališta. L'Amitie au village. 1931. Campre stiĉe osnovna muziĉka znanja.Danican (d'Anican). 1. VI 1806 — Leipzig. Goovaerts. C. (Louvain. oko 1620 — Versailles. uz to svirao krummhorn u kraljevskoj kapeli te obou i fagot u kraljevoj kamernoj muzici. La France musicale. X 1728). instrumentalista i kompozitor (Versailles. Wiecka. le Cadet. Saint-Sae'nsa i drugih kompozitora. 1763. oko 1647 — Dreux. Napisao ih je oko PHILIPP. LIT. 73 30. God. Vanredan talenat za šah. 1960. Hellera i Th. Andre. Napisao Paukenschule. c. Hamma u Baselu. — G. 1. Bcrthe (sa F. Le Bucheron ou Les trois souhaits. Some Recollections of S. — G.). od 1708 ĉlan dvor ske kapele kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. 1849 (ponovo izdao H. još je vaţniji kao prepisivaĉ ĉijom su se zaslugom saĉuvali brojni primerci stare francuske muzike. Anneov brat. Jean. 1780. najprije Magdalena. Te Deum.. njemaĉki timpanist (Dommitzsch kod Torgaua. a od 1690 i kamernog ansambla Luja XIV. — VOKALNA: oratorij Carmen saeculare za zbor i orkestar (na tekst Horacija). Carroll. zatim Maria. 1924—42 vodio Muziĉku školu u Karlsruheu. 1697. Pougin. za orkestar. tamo je osnovao i orguljašku školu. LIT. Ph. L'Huitre et les plaideurs. Sinfonischc Fricdensmesse. Bio je podjednako obdaren za patetiku i za komiku. flule a bec. jer sadrţe dragocjene primjerke polifonoga talijanskog madrigala XVI st. Botsonom). 17. 1775. Le Bucheron ou Les trois souhaits. DELA. Philidor peint par lui. La Gamme chromalique. MGG. Posljednje djelo kuće Phalese potjeĉe iz 1673 ili 1674. Le Puits d'amour ou Les Amours de Pierre le Long et Blanche Bazu. Kao knjiţniĉar kraljevske muziĉke biblioteke (od 1684) sakupljao je mnoge opere. Baum (red. Bonnet. 1769. VI 1972). Symphonische Musik op. PHILIDOR. Francois i Francois -Andre. Liedcr za alt. meĊutim. 17. 1934. Komponovao je marševe.). Kompo zicije se nisu oĉuvale.PFROGNER — PHILIPP Der zerrissene Orpheus. MGG. Saska. 1957. MQ. Thoinan. Pariš 1921. l'Aine. — VOKALNA: kantata Zzvischen Zeit und Ezuigkeit. Exercices de tenues. 2.Le Marechal ferranl. Fellozves. Le Jardinier et son Seigneur. Komponovao je dve zbirke Pieces pour laflute traversiere . La Chronique Musicale. Was ist Zvjolflonmusiki. 5. MQ. — Isti. 1583. Antwerpen 1880. 1785. VIII 1730). Od 1683 uz to fagotista i oboista orkestra. 1760. — Pastorale: L'Amour vainqueur. Allen. 1765. a 1774 sa preraĊenim libretom proširena na 5 ĉinova). Bruxelles 1930. Ceciiia's Day. — P. III izd. Njegova su dela mestimiĉno već dramski zaoštrena i ţivopisno instrumentovana. LIT. francuska porodica muziĉara iz XVII i XVIII st.Franc Philipp 70. antologija klavirske muzike sta rijih i novijih francuskih autora (2 sv. trombu marinu i timpane. instrumentalista i kompozitor (Versailles. Musical Courier. Ušao je u istoriju kao osnivaĉ ->■ Concerts Spirituels (1725). VIII 1796). God. kantata Sic fulgct Virgo immaculata. sa 6 godina primljen u grupu paţeva kraljevske kapele u Versaillesu.\Vritten in Honour of St. 1894). Berton). — Klavirski kvartet op. nadalje aire. 1762. violons et haulbois avec la b. Le Sorcier. 1921. 1935. seli 1581 izdavaĉku kuću u Antvverpen. aire i druga prigodna dela. Ernćlinde. Le Soldat magiacicn. Saint-Saensa. Tom Joncs. 2. 1796. Franz. škotskoga porekla. DELA: Pretnier livre de pieces pour la fiute traversiere. 1962. Osnovao ga je u Louvainu Pierre Ph. LIT.

1621). tiše nego pri PIANOFORTE -> Klavir PIANOLA -> Mehaniĉki instrumenti ! PIATIGORSKY (Pjatigorski). Simpson. Djetinjstvo i mladost provela putujući sa cirkusom u kojemu je njezin otac bio akrobat. XII 1915 —• 11. c. Lyder. Westcotea. P. 1938.T. dvorski je orguljaš nadvojvode Albrechta u Bruxellesu. 1947. — CRKVENA: Cantiones sacrae za 5 glasova. zbirka litanija za 4 — 9 glasova i b.). First Booke of Consort Lessons. 1621). me. su to isprva klaviri s rezonatorom u obliku krila smještenih klavijature naviše. Lepleea koji joj je dao nadimak La Mome Piaf. INSTRUMENTALNA. Uz veliku muzikalnost i osebujnu ljepotu glasa njeno se pjevanje odlikovalo i izuzetnom izraţajnošću. 3 Satiric Fragments.: S. Peter Philips. Philips. nastale su pod snaţnim utjecajem talijanske muzike. I. uspravni klavir. tokata. A Set of Informalities. 1630). tzv. 1625). v. klarinet i klavir. 1941. ppp. Wonuma. što je moguće tiše). kvartet s oboom.: P. Misa za 6 glasova (saĉuvane 4 dionice u ruko pisu). 1943. tal. 1628. 1615). G. a H. Recusant Historv. 1946. Hughes. Pavla u Londonu. H. LIT. 1941. tal. Fullcr -Maitland i W. tiho. Milord. uz to u sluţbi kardinala A. 1935. Morlev. 1937 i Don't We AH. Za instrumente s tipkama: 19 kompo zicija u Fitzzvilliam Virginal Book (jedna štampana u suvremenoj zbirci). za tim orguljaš u English College. suraĊujući s piscem R. Split 1973. ameriĉki kompozitor (Omaha. Mon ligi nair . II i III. pp. X 1963). oko 20 kompozicija u raznim rukopisima. Plevel je instrumentu dao ime p. ___ s NOVA IZD. što se najviše istiĉe u pavanama i gagliardama za virginal i u muzici za consort. 3 Divertimenti. Dart i W. Collins. Francusku i Flandriju.. 1933. 1964. Aznavourom. deminutiv odpiano). 1946. Serenate za klavir 4-ruĉno. Pageta te u njegovoj pratnji posjećuje Španjolsku. 9.74 PHILIPPE DE VITRY PHILIPPE DE VITRY — PIATIGORSKY Vitry. B. Liszt i neki suvremeni aui upotrebljavaju i oznaku pppp. — A. Hawkins u Americi (tzv. 1936. Composer and Organist. vec tiho). Ta/Jel Consort. New York 1955. kod kojega su rezonator i metalni ol sa ţicama postavljeni uspravno. najradije je pjev pjesme drugih autora stvorene posebno za nju. U romantiĉnoj muzici postoji još i pianissimo possibile (pi — što je moguće tiše. c. Hanson). Od 1590 ţivio u Antwerpenu (1593 u Amsterdamu vjerojatno upoznao J. G. X. Princcss and Puppet. C. 1955). Izvedeni stupnjevi od piana su pianissimo (krat. zbirka madrigala za 8 glasova. Klengela i H. Pape je 1 konstruirao tzv. T. W. ru violonĉelist (Jekaterinoslav. Paradisus sacris cantionibus consitus za I — 3 glasa i b. 13 madrigala u zbirkama raznih autora. Montandom (Les Compagnons de la Chanson). Wornum. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju. God. 1948. Muzika za consort i druge instrume n talne sastave: nekoliko kompozicija (osobito pavane) u suvremenim zbirkama (T. oko 20 kompozicija u rukopisu. Ać. LIT. Napisala j autobiografska djela Au bal de la ehance (1958) i Ma Vie (po. pojedinaĉne motete obj. srednje tiho) i piu piano (tal. New Light on Peter Philips. Coates (Jacobean Consort Music. Scherzo. Mušica Britannica. B. Music for Strings. Stringham) i Rochesteru (B. — Isti. Sweelincka).: I. u klasiĉnoj je muzici to najtiši dinamiĉki s panj. tal. Poslije 1605 primio svećeniĉki red. piangere plakati) oznaĉuje da u terpretaciji odreĊenog odlomka treba postići dojam tuge. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju obj. MGG. Deliciae sacrae za 2 i 3 glasa i b. 1949. — KLAVIRSKA: 4 sonate. Neko vrijeme boravio u Varšavi. Zbog okomito razapetih ţica ima specijalno prilagoĊenu englesku mehaniku tzv. 19. 1954). Gregor (Grigorij). Tape-Clu Action. PIANO (krat. nekoliko moteta i drugih duhovnih kompozicija štam panih u suvremenim zbirkama. kada je napustio Rusiju. piano console. Beckera. od 1621 kapelan u Tirlemontu i od 1623 kanonik u Bethuneu. PIANINO (pijanino. grade se od sredine XVIII st.. Philipsove kompozicije. Cantiones sacrae za 8 glasova. Ditanaklasis). 1582 napustio Englesku zauvijek. Petar Philips. zaostaje i po volumenu i po kvaliteti tona. Burrill. Monthlv Musical Record. 1936. 1842. konstrukcija sti sudbine te o snazi ljubavi koja sve oplemenjuje (Hymn< V amour. Concert Piecc za fagot i gu daĉe. — VOKALNA: 2 zbirke madrigala za 6 glasova. HildebranĊ. koncert za klavir. XI 1907 — ). U muziĉkoj literaturi javlja se prvi put oko 1600 u dj Sonata pian'e fone G. Banchierija. francuska šansonijerka (Pariš. pp.od 1968 profesor-gost na Juilliard School of Music u New Yorku. istodobno i neovis I. V 1976). Vjerojatno zborski djeĉak u katedrali sv. an English Musician in the Netherlands. je ne regrette rien). piano ^krat.: O. svirao u razliĉil moskovskim orkestrima. P. Peter (Pietro Philippi. Philippe de engleski kompozitor (London. Petrus Philippus). Studirao u Denveru (E. uspravno (-> Giraffenklavier).: kompozicije za instrumente s tipkama obj. 1613 ( I I I izd. B. Per-speclive in a Labyrints za 3 gudaĉka orkestra. 17. Studirao na Moskovskom konzervatoriju kod A. u prvom r< za kućno muziciranje. PIAF. Prei pianina. Ti PIANISSIMO (krat. H. A. D. Das Pianino. Stcele. God. Portable grandpianoforte) i M. Berteaut. Karijeru pjevaĉice zapoĉela 1935 u kabaretu L. Courthouse Square. Non. 1894 — 99). Far nesea). uvertira Tom Paine. DJELA. G hn a. 1938 i Stcp Into My Parlor. Pati. lagano). MeĊutim. 1942. Profesor na Eastman School of Music u Rochesteru i 1949 — 64 na Univerzitetu u Illinoisu. najtiše). c. 1944. Do 1921. o PIAF ljudskim patnjama i fatalno- PIANGENDO (od tal. — Sinfonia brevis za orgulje. Pren je napisala tekst i muziku za niz ehansona. sonate za violinu i klavir. Op pianina manji je od opsega horizontalnoga klavira {»A — za kojim p. II izd. u instrumentalnoj mu piangendu odgovara dolente (con dolore). Rogers. c. pa vjerojatno do smrti. H. Pjevala je u najpo znatijim pariškim dvoranama i na turnejama sa Ch. Assom i oblikovavši svoj izvoran stil interpretacije. L' Organiste des archiducs Albert et Isabelle: P. varijacije Nine by Nine. Paget-pnvznu i gagliardu za 5 viola i passamezzo za 6 dionica obj. La Goualante du pauvre Jean. 1957. 1612 (i kasnije). partita za klavirski kvartet. Sussex 1958. A. . Donauworth 1905. B. Bcrgmans. Od 1960 bila je stalan gost music-halla Olympia. tj. on je usprkos tome ostao povezan s engleskom tradicijom. Nešto kasnije. Cottage Piano (1811) i Piccolo Piano (oko 182 njegovu su udarnu mehaniku kasnije prihvatili svi gradi) pianina. Nešto su niţi oblik imali instrumi R. W. gdje je uĉio kod J. La Foule. Edith Piaf (prijevod s francuskog). LIT. I. Mu u Beĉu (tzv. koju je konstruirao i usa vršio. U trebljava se preteţno u Vokalnoj muzici. Baleti: Gro teskne Dance. — C. 1596 ( I I izd. Concerto grosso. Isprva ţivio u Rimu (pitomac.. Gem-mulae sacrae za 2 i 3 glasa uz b. 1942 i za violonĉelo i klavir. 3 Easy Pieces za gudaĉe. R. 1932. Becaudom i Y. — KOA1ORNA: 2 gudaĉka kvarteta (I. od 1585 u sluţbi lorda Th. 1622). Partita za klavir i gudaĉe. posebni ol klavira. p. gdje je dobio prvu muziĉku poduku od S. trostruki koncert za violu. . IV 1903— Los Angeles. 1962.. 1944. — J. The Latin Sacred Music of Peter Philips (disertacija). Play Bali. uspravni klaviri. 1633 (posth. 1613 (II izd. 1970). 1604) i 1603 (II izd. od 1610 kanonik u Soigniesu. 1560 ili 1561 — Bruxelles. 1616 (II izd. 1599. tal. — Zborovi. dinamiĉka oznaka vedena od piano. postigla je ugled i slavu najbolje francuske šansonijeike. Squire (The Filzvjilliam Virginal Book. PHILLIPS. tal. Gent 1903. La Vie en rose. vrlo niski pianino s kriţanim ĉama. 1623 (II izd. Edith (pravo ime Giovanna Gassion). Peter Philips. Najviše je in terpretirala ehansone koje govore o ţivotu siromašnih i obiĉnih ljudi. — DRAMSKA : opere One-Act Opera. J. Lumsden (Anthology of English Lute Music. Berlioz. Squire i dr. odnosno okomito na klavijau smještenu po sredini ormara. Prvi pianin rezonantnim ormarom koji se proteţe od poda uvis i s klav turom po sredini ormara izgradili su 1800. mp. Nebraska. pianissimo possibile (krat. kvintet Music for This Time of Year. jedna od temeljnih dinamiĉ oznaka. F. ORKESTRALNA: Sinfonia concerlanle. 1963. PIANINO. 1628). PHILIPS. Boa nor Regis. 1937. 1939). ps Berlinu. 1598 (III izd. — P. osobito vokalne i crkvene. Papers of the American Musicological Societv for 1940. 1615). DJELA. Pojavila se i na filmu. 7. Od 1597. je doskora postao najrašireniji instrument. Gabrielija i u nekim kompozicijama za gulje A.

Gostovao je u go tovo svim većim gradovima Evrope i SAD. Francesco Maria Piave. Na poĉetku Revolucije P. 1971.). 1937—55 ţivio u Londonu. Lisztom). što samo delimjĉno po pravlja njegovo materijalno i tada već u velikoj meri oronulo fiziĉko stanje. Tema i varijacije bili su bogato ornamentirani. magnetofon. Verdija. III 1876). 1846. Giuseppe Verdi. Stephenson. 1962—68. gajio duboko poštovanje prema Glucku za koga je rekao da je »zaduţio operu isto koliko veliki Corneille francusku dramu«.: M. Skulpture. Lincolnshire.Polazio pjevaĉku školu na Metropolitanu u New Yorku. W. rog. Stiffelio. — KLAVIRSKA: Sonata eroica. Ch. — KOMORNA : 4 sonate za violonĉelo i klavir. 1972. 1850 (nova verzija kao Aroldo. Rahmanjinovom i A. Piobaireachd. koji zbog njega 1800 ustanovljava mesto šestog in spektora muzike na Konzervatorijumu. pozvan u Pariz na pobudu Gluckovih protivnika. Grant. ne stvarajući nijedno novo delo. // koncertantna muzika za klavir. Umjetnik profinjene muzikalnosti. Oslanjajući se na tradicije napuljske operne škole P. 1844. gdje je djelovao kao pedagog. na turnejama po Italiji i Rusiji. Verdi: Ernani. F. Allan. je u mnogome razvio strukturu opere. God. 1956. varijacije i više manjih kompozicija za violonĉelo i klavir.: T. Studi e memorie. C. Usavršavao se kod L. Edinburgh 1915. od 1957 predaje na Univerzitetu u Bostonu i na Peabody Cortservatory u Baltimoreu. Trijumfi. 75 projektore i komorni ansambl. Libretti e libretisti verdiani dal punto di vista storico-bibliografico. u triju sa A.PIATIGORSKY — PICCINNI 28 prvi violonĉelist Berlinske filharmonije. engleski pjevaĉ. 1958. pa je P. P. Lorenzino de'Medici.L. Bcrla di Varnol. PIAVE. E. Već ugledan preselio 1758 u Rim. V 1800). djeĉji balet Nezadovoljna buba-mara. Porpora. Svirao je s gotovo svim istaknutim orkestrima Evrope. obligatni violonĉelo i klavir i za glas i klavir. Abbiati. — K. Dugogodišnji prijatelj G. God. VII 1901). M. 1842. Sin muziĉara. je bio melodiĉar velike osećajnosti. 1907 debitira na Njemaĉkoj operi u Pragu kao Romeo (Gounod. mezzosopran i harfu. Trebao je postati svećenik. 1954—60 profesor na Muziĉkoj školi i muziĉki kritiĉar dnevnika Glas Slavonije u Osijeku. Od 1846 u Londonu (3 godine solist Talijanske opere). 1783. 1776 odlazi u Pariz privuĉen laskavim pozivima i novim mogućnostima za rad.). Balfe: Le Muldtre. 1874 i 1877. —• DRAMSKA: scensko-muziĉka burleska Vijesti za glumicu. Osim toga P. 1966. H. 1951. Simpson. u stvari. Francesco Maria. tenor (Long Sutton. Griselda. Polazeći od Goldonijevog libreta on je u komiĉnu operu uneo elemente opere serije (parti serie) pa je time proveo prelaz iz napuljskog tipa buffo-opere u tip sentimentalne. Odak). Parizu i Londonu. its Origin and Constructicn. — U. A.25. Alfredo Piatti. 1859 —99 redovito nastupao na izvedbama Popidar Concerts (koncerti komorne muzike). 1951. obojene više internacionalno. 1848. Kummera i dr. I 1822 — Crocetta di Nozzo kraj Bergama. PICCAVER. J. MGG. OBRADBE 1 PRERADBE: Ocuvres classigues za violon ĉelo (P. talijanski violonĉelist i kompo zitor (Bergamo. 1971. posebnu paţnju posvećuje djelima koncertantnog karaktera u kojima najviše dolazi do izra ţaja optimizam muziĉkog sadrţaja. Mercadante: La Schiava Saracena ossia II campo dei crociati. Heifetzom. 1848. i dr. Ricci: Estella di Murcia. Bach i dr. Predsjednik je Komisije za priredbe u Društvu hrvatskih skladatelja. Simfonijska apoteoza (Praznik avangarde). stu dirao kod L. M. U formalnom pogledu njegove se kompozicije oslanjaju na tradicionalne muziĉke oblike uz ĉestu primjenu polifonih postupaka. 1958. Latham. 1950. I due Foscari. Studij završio na Konzervatoriju u Milanu (V. Objavio je autobiografiju Cellist (1965). XII 1926 —). F. 18. Boniforti. Nastupao je i u komornim sastavima s velikim virtuozima: u duu sa S. Preludij. Roma 1939. Fleschom. zatim se vratio u Beĉ. Libretisti e poeti verdiani. Alfred. Na premijeri svoje opere 1779 postiţe Gluck izvanredan i zasluţen uspeh koji je bacio u zasenak prvo izvoĊenje Piccinnijeve Iphigenie (1781). DJELA. PIATTI -> Cineli PIATTI. Aiacbeth. mada je delo ipak doţivelo dosta lep prijem. Od 1838 u Veneciji. 1962. talijanski pjesnik i libretist (Murano. Sklon suvremenom muziĉkom govoru. III koncertantna muzika za recitatora. 1894 — 95. No. varijacije Ţuti ljiljan za flautu. Quarti. V koncertantna muzika (Conclusa) za ansambl solista i orkestar. udruţuje rijetku muzikalnost sa sav ršenim tehniĉkim znanjem i razumijevanjem bitnih elemenata razliĉitih stilova i struja. 1951. Za njega su koncerte za violonĉelo pisali mnogi suvremeni kom pozitori (P. . 1958. — G. 1962. 5. 1851. A. od 1859 vršio je te duţnosti u milanskoj Scali. Allan Cameron. God. Schnabelom i C. Milano 1959. Benvenuti. Pedrotti: Olema la schiava. Mušica d'oggi. Milsteinom. K. Adami. Durantea na konzervatoriju Sant'Onofrio u Napulju. Poetske improvizacije za recitatora i 10 instrumenata. njegovi su uĉenici R. Studij kompozicije završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Za grebu (K. 1952. // Corsaro. — J. 8. Slavonska rapsodija. IV koncertantna muzika za grupu solista i grupe zvuĉnike. u knjizi Verdi. U to se vreme u Parizu već razmahao sukob izmeĊu pristaša italijan ske opere i pristaša Gluckove operne reforme. E.. N. U poredenju sa savremenicima (izuzev Glucka) on je znatno unapredio i orkestar zanimljivijom i raznovrsnijom instrumentacijom. P. 2 trublje i gudaĉe. ali se posvetio filozofiji i retorici te je u Rimu poĉeo suraĊivati u Revne des Deux Mondes. najprije korektor u štampariji. Koncepti za violu solo. kojom na premijeri 1760 postiţe vanredan uspeh. 1867. 1848 i Piltore e Duca. timpane i udaraljke. 1968. Romeo et Juliette). — G. Debitirao 1834. Buzzolla. štaviše poz nato je da N. 16. MGG. 18. Najizrazitiji je primerak tog novog buffo-ţanra La Cecchina. 1848. I 1728 — Passy. serenada za 2 violon ĉela. C.. F. Lea i F. Rolandi. 1959 i Kantata o krvi i kamenu. 1951 i dr. 1971. Alfredo Carlo. Pacini: II Duca d'Alba. LIT. 1952. Bosoni. God. doprinosi njegovom postavljanju za profesora na Ecole Royale de Musique et Declamation koja kasnije postaje Pariški konzervatorijum. / koncerlantna muzika za flautu. sviranje mu se odlikovalo tonskom izraţajnošću i savršenim svladavanjem tehniĉkih problema. Schnabelom. klavir. 1798 vraća se u Pariz i stiĉe naklonost Napoleona. 1965. bakrorez je P. Pibroch. 26. graĊanske muziĉke komedije. 7.23. —■ KOMORNA : gudaĉki kvartet in d. 1961. 1845. sa A. J. ORKESTRALNA : 2 koncerta za violonĉelo. 3 studije. Divertimento (Djeĉji prizori) za mali orkestar. ORKESTRALNA: Simfonija mladosti. Nakon tog a posvetio se solistiĉkoj karijeri te je ubrzo postao jednim od najuvaţenijih i najtraţenijih violonĉelista današnjice. 1963. Hindemith. 1969. Becker i W. 1950. SAD i Juţne Amerike. balet Legenda o Amoru. a posebno obiljeţje dobivali su primje nom prirodnog ĉetvrtstepena izmeĊu tonova / i fis. Rubinsteinom i J. Oko 60 libreta na koja su muziku napisali: G. 1847 (nova verzija 1865). P. koncert za 3 orkestra. passacaglia i fuga za gudaĉki orkestar. Locatelli. poglavito buffe. tubu. S. God. Don Diego di Mendoza. saksofon. Bio je i izvrstan pedagog. Ricci: Crispino e la comare. italijanski kompozitor (Bari. razradio je finale i uveo oblik slobodnog ronda. 1957. 1970. 1924. ĉembalo. provodi ĉetiri godine u velikoj bedi. Himna radne mladosti. F. V 1810 — Milano. — INSTRUKTIVNA: Škola za violo nĉelo (izvod iz instruktivnih djela J. G. se vraća u Napulj da bi uskoro bio stavljen u kućni pritvor pod sumnjom da simpatiše Revoluciju. 1965. Capriccio za violinu i orkestar. — IZDANJA. Prochazka-Neumannove u Pragu i kod Rosarija u Italiji. S. C. 3 dodekafonske studije. što mu je omogućilo da prikaţe i svoje ranije italijanske opere. DJELA. Prikaziva nje Piccinnijeve najbolje francuske opere Didon. M. 1857). T. 3 ili 4 varijacije i pokretnog završnog stavka. La Dotom delte isole. 1969. PIBERNIK. Ko. Piccinnijeva prva francuska opera Roland izvodi se 1778 i doţivljava odliĉan prijem. A. Dotzauera. God. Prokofjev. 1850. Concerlino za violonĉelo. God. Braga. 1872. Castelnuovo-Tedesco). pjevaĉicu. Piave poeta filodrammatico. njegovi odnosi sa Gluckom nisu se time promenili. je tada imenovan za direktora italijanske operne trupe (angaţovane u pariškoj Operi). od 1842 u kazalištu La Fenice libretist i 1848 —59 upravitelj priredaba. je bio uzor violonĉelistima svoga vremena. 1844. — Invencija I za orgulje. Kantate: Osijeku. P. ujedno Piccinnijevo najvrednije delo. Njegova se dela ne izvode i P. Minijature. P. Masovne i borbene pjesme. 1847 i Ruy Blas. 1867. 1853. F. od 1961 voditelj je muziĉkih suradnika za reţiju na RTV Zagreb. je proširio i produbio znaĉaj dueta i dao im snaţniji dramski izraz. Duporta. vibrafon. djela F. M. Simon Boccanegra. 1910 —37 bio je prvak Beĉke opere. Horowitzom i N. PICCINNI. a kasnije izuzetnu popularnost ne samo u Rimu i Italiji nego i u drugim evropskim zemljama. Alfredo Piatti. 1957. PIBROCH (noviji engleski oblik galskog piobaireachd). znaĉajan majstor motivskog rada i odliĉan poznavalac vokalne tehnike i izraţajnih mogućnosti glasa. Roma 1941. 1941—49 poduĉavao je u Curtis Institute of Music u Philadelphiji. London 1901. Muzika za radio i televiziju. — VOKALNA. Nicola (Niccolo). X. 1854. X. kontrabas. 1952. stara škotska narodna muzika za gajde. 12 capriccia za violonĉelo solo. koncertirao u Munchenu (sa F. kompozitor (Zagreb. flautu. Mendelssohna (Liedcr ohne Worte) i dr. LIT. 1967. za kojega je napisao više opernih libreta. Rigoletto. IX 1958). — F. Mantovani. Strcpnja za sopran i klavir. La Traviata. i L. Hausmann. 1857 i La Forza dcl dcstino. Zlatko. sa V. 1863 i dr. PICCINNI (Piccini). Merighi). Sastoji se od teme. G. LIT. — Pjesme za glas. S. harfu i gudaĉe. Ostatak ţivota provodi povuĉeno. Snaga zemlje). izdrţavajući se od skromnih prihoda koje mu donosi kompo novanje psalama. oni su mu i nametnuli ulogu Gluckova rivala. Zanimljivo je da su njegove ozbiljne opere na francuske tekstove daleko uspelije i vrednije od odgovarajućih . DJELA. Whitehouse. Uskoro je prihvatio ponudu pariške Opere da napiše delo na temu Iphigenie en Tauride na kojoj je radio i Gluck. II1884 — Beĉ. 1862 (nova verzija 1865). J. Venecija. Na grobu heroja. Varijacije na narodnu temu iz Slavonije.: 7. tu piše komiĉnu operu La Cecchina ossia la buo-na figliuola. 1955. Simfonijska trilogija (Sutjeska.

X. 1927. 1913. 1887. 1914. Abert. \Veber. DJELA: kritiĉko izdanje s komentarom The Chanson Albums of Marguerilc of Austria. J. Pastorale varie'e dans le style ancien za duhaĉe. s. 1931 i Notturno romantico. PIERO DA FIRENZE (Petrus de Florentia). Havdna sa svjeţinom i izvornošću ĉeške melodike. Marmontela (klavir). — G. dirigent i guljaš (Metz. La Notte critica. Gulliver au pays Lili 1937. — DRAMSKA. Francois d'Assise. God. 16. DELA. J. Sere'nade a Colombinc. Le Fat meprise. 30. Ĉeška. Casanova a Venezia. Nastavniĉku karijeru za poĉeo kao asistent na Rutgers University u New Brunswicku (od 1965 profesor). La Scaltra letterata. Notturno e Rondo fantastico. — P. Siroe. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma L'An mil (sa zbor 1897. Die italienisehe Aladrigalisten des Trecento. zbor i orkc 1896. VI 1874 — Pa 24. v. II. 1780. 1890. MQ. Pariš 1890. I 1805). Filmska muzika. violu i violonĉelo. MGG. 1929 i Dansc des Elfes. 1905. 1 lmages. Scherzo-Caprice za klavir i orkestar. — A. vio violu. 2 dvoglasna kanonska madrigala i 2 troglasne cac autentiĉnost caccia Or qua compagni i Segugi a cord'e can dokazana.: L. — CRKVENA: oko 30 misa. Piero. Les Cathedrules. 151 gudaĉki kvartet s baritonom te niz kompozicija za 5—8 instrumenata i bariton ili violu da gamba (za kneza N. W. Ferchaull.) — CRK NA: rekvijem. 1. Boulon d'or. 1 Humoresque. D. Pafis 1878. 1913. Les dernieres annees de Piccinni a Pariš. Demetrio. Bellucci La Salandra. Six morceaux faciles. 1758. 1966. Oratoriji: Gioas. Pierne. Poeme symphonique za klavir i orks 1901. gdje je isprva violinist u dvorskom kazalištu. — M. Popovici. Vittorina. Kerman). PJB. — DRAMSKA. Nicola Piccinriiv'MGG.: W. kvarteti s flautom i s klarinetom. Griselda. 1935. Suite de concerl. — L. Vaclava. koncert za klavir u c-molu. Iphigenie en Tauride. Opere (većinom komiĉne): Le Chemin de Vamour. Badinage. God. 1933. 24 Capriccia za violinu solo. Lenepveu). 1772. Wenzel Pichls Kammermusik (disertacija). 1903 poirn dirigent. solo-pjesme. kom] ĉije za violinu i klavir. III 1952). Aspects of Medieval and Renaissance Music: A Birthday Offering to Gustave Reese. Mondolfi. Paul. 6 klavirskih trija. Piccinni: con frammenti di musiche inedite. Th. PIERNE kod Morh 17. 1934. 1758 i Gionata. Roland. 1792. Holmes. Opereta Ce'sa J 939. IV 1929 —•)• Na Univerzitetu u Chicagu postigao 1951 naslov Master of Arts. Vecchi (Atlante paleografico musi I95i)LIT. talijai kompozitor XIV st. La Coupe enchantee. Heures heroiques. 18 82 di Prix de Rome kantatom Edith. 1774. U tome je njegova najveća istorijska zasluga.: A. 1962. Gabriel Piernć. sa M. Pene'lope. N. — A. iako ne u \ i mnogo originalnosti. L' Uomo Piccinni e la »Querelle celebre«. Della Corle. f cuski kompozitor. 1762. 1920. 1937. — Obradbe narodnih napjeva. 1901. 1769 po staje prvi violinist dvorskog kazališta u Beĉu. Tantum ergo. 1883. 1754. Kantate. Tabor. PIERNE. 1783. La buona figliuola von Nicola Piccinni. 1893. Gabriel. solo-pjesme (ciklus Scheherazade. — H. Lowinsky. Divertissemenl sur un theme pastoral. 1888. Ide m prve kompozitore troglasnih caccia i dvoglasnih kanonskih : drigala. Lucelte. Enilde i Aladcmoiselle Don Quick Baleti: Seduclion. Wenzel). 1912. 1966. Reverie. Atys. Ipermestra. 1752. Paul. 1766. U vokalnoj muzici o: ka a voće piena upućuje da redeni odlomak treba izv< punim glasom. de Curzon. dalise et le chevre-pied. Variazioni coreografiche. // Vagabondo fonunalo. U rukopisu Panciatichi 26 nalaze se 4 njegova dvogk madrigala. lakoću i vještinu. ORKESTRALNA: 89 simfonija. I Abandon. 1 Cassandre. Boito). 1755. 4 sonate i tokata za ĉembalo. Njegove kompozicije pokazuju u harmoniji i instrumentaciji utjecaj francuske muzike njegova doba i muziĉkog jezika R. LIT. Sonata da camera za flautu. — II. God. Wien 1928. 1785.Mala flauta). ] 1956. 1921. 1796 se vraća u Beĉ. Trois pieces en trio za violinu. X. DJELA. Marije pred Tynom i studira kompoziciju (J. 1962. 1794. LIT. psalmi). 1942) i G. mazurke. \TTi\ Gli Amanti mascherati. a. moteti. 1927. 1901. A Lctter . sonata za violinu i klavir. — Dvanaest opera na talijanska. Opere scrie: Zenobia. teologiju i pravo u Pragu. pojedine kompozicije obj. Violinu uĉio u rodnome mjestu kod J. DRAMSKA (oko 130 opera). — VOKALNA. Album pour mes petits amis. / Viaggiatori. 1760. d'Arc. oznaĉuje najmanji instrument pojedine obitelji s najvišim op segom. Opere: Le D Galant. Strahova. Impressions de Music-Hall. Bio je veoma vješt viol inist te plodan i svestran kompozitor. . VII 1937). v. DJELA. 1761. 11 serenada. Na polju buffo-opere P. Bari 1928. — Dve simfonije (uvertire). 1765. — Crkvene kompozicije (misa. Piccinni als Buffokomponist. od 1762 je violinist u crkvi sv. odakle 1775 pre lazi u Milano kao violinist i kompozitor komorne muzike nadvojvode Ferdinanda. 2. 1940. 1923. Paysages frandscains. — KLAVIRSKA: Silhouettcs de Carnaval. Variations libres et finale za flautu. La Buona figliuola ritala. istodobno je violinist u seminaru sv. 1917. Mahit. Preludio c Scherzo sinfonico. 1787. 1952. Giovine. u guljskoj muzici oznaka za f< koji se postizava ukljuĉivar svih registara (organo pie rja italijanskom jeziku. mise. Klotilde (nasljednik C. La Nuil de Noel de 1870 za sole. 1761. Humorcsque za klavir i orkestar. violonĉ kiavir. Baleti i pantomime: Le Collier de saphirs. Panton 1889. 1778. 1960). 1777. Desnoiresterres. 1756. Vjerojatno izmeĊu 1330 i 1350 u sluţbi ( telji Visconti u Milanu i obitelji Scaligeri u Veroni. ORKESTRALNA : simfonijska pjesma Sortilegi za klavir i orkestar. of Charles VIII of France Cvncerning Alcxander Agricola. 15 kvinteta. 1775. Piccolo in Es ili Pikkolo-Korneti). 8. 1910. Opere: Basi e bole (libreto A. 1946. -> violino piccolo. An Introductionto Music ( I I I izd. VIII ] — Ploujean G. Wenzel Pichl. 1883. Rapsodie Lorr — Gudaĉki kvartet. 1950. Leipzig.: R. 1931.: ukupna djela obj. 1890 — 98 orgulja: crkvi sv. M. Wien 1918. Notes bibliographiques sur la guerre musicale des Gluckistes et Piccinnistes. te -> Biigelhorn in Es (njem. La Morte di Abele. Neko vrijeme koncertirao u Italiji. — KOM NA: klavirski trio. Jć. NOVA IZD. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Orati La Croisade des enfants. 1784. 1888. Bari a N. La Molinarella. 1935. 1927. 1926. RoĊak Gabriela. oznaka uz naziv instrumenta. — E. Schneider. — K. 1761. 1962. Izvr interpret Debussvjevih djela. 1935 i Evocazioni. 1892. sonate za violinu i klavir. X. Bari 1964. Le Docteur Blanc. — Solo-pjesme. Demofoonte. Thrce Unedintified Chansons by Pierre de la Rue. Le Dormeur eveille. studirao na Pariškom konze: toriju (Ch. 1936. Pamela transformed. Gluck et Piccinni. 1891. — KLAVIRSKA: 15 pieces. Francka (orgulje) i J. La Berceuse. Orguljaš u crkvi Saint-Paul-Saint-L u Parizu. 1890. Francka). 1965. 1918.j malen). Kolisko. z b o r s k o j literaturi? p. 1926. La bella verila. 1909. Alessandro nelle Indie. Konigslom. Burlesca. La Rotella. 1769. Riccardo Pick-Mangiagalli. 1935. 3. 1792. DJELA. 1923. 1793. One Nuit de Cartouche. Thoinan. Nakon dvogodišnjega bon u Rimu nastavnik muzike u Parizu. W burg 1940. Opere buffe: Le Donne dispettose. 10. — KOMORNA: 30 gudaĉkih trija. 18 gudaĉkih kvarteta. 1759. Pataĉića u Velikom Varadinu (Nagvvarad. — Gudaĉki kvartet u g -molu. 1905). obou i klavir. D. Opere teatrali serie e buffe di Niccolo Piccinni. MGG. 1883. Straussa. 1901. 19. PICHL (Pichel). 1893. — DRi SKA. Les Enfants d Bethle'em. 1893. Studien zur italienischen Musik des Trect Publikationen der Schweizerischen musikforschenden Gesellschaft. MQ. // Baronc di Torreforte. MGG. — A. Piccinni e il discorso di Marcagni del 1900. 1958 — 63. 1962. ĉeški kompozitor i violinist (Bechvne. oko 35 koncerata za razliĉite solistiĉke instrumente. Les joycuses comr. flauto piccolo (-5. 1938. la klavir. neko vrijeme je muziĉki direktor kazališta u Monzi. IX 1741 — Beĉ. Giration. Madţarska). pun). violonĉelo i harfu. 1781. F. 1765 —69 violinist i pomoćni kapelnik kod biskupa A. U svojim djelima (oko 900) sjedinio je klasicizam J. 1894.. 1914. Pariš 1872. — A. klarinet i klavir. VII 1949). I La Fille de Tabarin. Bernsteinom). Od 1936 direktor Milanskoga konzervatorija. Riccardo. — C. violonĉelo i klavir. Premiere suite d'orchestre. 1. 1895 (pregl. — KLA\ SKA: Chant d'automne. što u prvome redu treba pripisati bo ljim libretima. 1901. Pascazio. // Servo padrone ossia L'amor perfetto. sonate za violinu solo. 1962. talijanski kompozitor i pijanist (Strakonice. oznaĉuje mješovit zbor suprot zboru sastavljenom jednakih glasova (-*■ Aeqt 3. La Serva onorala. 1912. Didon. — VOKALNA. Bari 1951. 23. 1960. Martin. Salame. 1910 i Sophie Arn 1927. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. Lizarda. 1783. psalmi. a 1910—32 glavni dirigent orkestra Colonne. Gani. 1906. Od 1969 urednik je ĉasopisa Journal of the American Musicological Society. Sumitra. Austriji i Njemaĉkoj. Riccardo Pick-Mangiagalli. LIT. Bari 1928. 1921. rekvijem. Scenska muzika. Marrocco (F tcenth Century Ilalian Cacce. A PICK-MANGIAGALLI. Esterhazija). sonata za violinu i kl 1900. latinska i njemaĉka libreta. kompozitor i orguljaš (Metz. Le Gclosic. L'Ospite inatteso. Le Theatre. — Kompozicije za orgulje. PICKER. 1936. sonata za violonĉelo i klavir. forte. — M. Mompellio. Fischer. — Isti. La Critica musicale. Seger). VII 1882 — Milano. sonata za violonĉelo i klavir. 1883. Jcannc. Studije: The Chanson Albums of Marguerite of Austria. Illinois. // Carillon tnagico. — T. 1760.10 i Le Figurinai. Studirao Pariškom konzervatoriju kod A. Gabriel Henri Const: 2. Psalam XXIV. koncertna kompozicija za harfu i orkestar. 1895. Le Mensonge officieux. kao npr. // Re pastore. Introduclu variations za 4 saksofona. Rapsodia epica i dr. On ne badinc pas avec Vamour. Mascarades. La Libellule. I Don Luis. — J. I Simfonijske pjesme: De I' ombre a la lumiere. 1901. klavirski kvintet. 1936. DJELA. Pirrotta {The Music of Fourte Century Italy. God. RMI. 1938. 1779. Camelti. a zatim do smrti u sluţbi nadvojvode Fer dinanda. Lo Stravagante. Fantaisie basque za vi< i orkestar. Kasnije studirao filozofiju. je neosporno dao neke od najvrednijih i najĉistijih primera ovog muziĉkog roda. U svojim mnogobrojnim komp cijama oĉitovao je veliko znanje. Annales Musicologiques. MGG. Pokornvja. 1885. doktorirao na Kalifornijskom univerzitetu u Berkelevu (E. 18 fuga za violinu solo. Niccolo Piccini. 1923. 23. 1907 i Les Fiorct St. Ga Pierne. Vendie. — F. LIT.: G. 1767. La Cecchina ossia la buona figliuola. u Es-duru i u d-molu. Barkarola za 2 klavira. Pierneovo najpoznatije djelo je ora La Croisade des enfants.76 PICCINNI — PIERRE PIENO (tal. X. de Pariš. 1929. PICCOLO (tal. ceri i dr. ameriĉki muzikolog (Chicago. Vaclav (VVenzeslaus. X. 1. Chant de Printemps. 1915. Ballet de cour. O Pichlovoj popular nosti svjedoĉi ĉirrjenica da su mu kompozicije štampale najuglednije evropske izdavaĉke kuće. Note d'archivio. Masseneta (kompozicija). Ouverture syn nique. Baleti: // Šalice d'oro. Les Elfes. 1758. Saggio cronologico delle opere teatrali di Nicolo Piccinni.— VOKALNA: zborovi. 1935 i Fragonard.

. Urednik ĉašo] Le Monde musical i suradnik mnogih struĉnih publikacija. od 1881 radio na Parisl konzervatoriju (1900—10 zamjenik sekretara). Studirao na Konzervatorij Parizu.PIERRE. francuski muziĉki pisac (Passv. VIII 1855 —■ Pariz. Constant. II 1918). 12. fagotist u pariškim orkestrima.

tierce de Picardie. Otuda pifferari. Krover. 1957. 1930. Piccars« za muški zbor i duhaĉe. 1918. Pej. 77 PIERRE DE LA CRODC PIETRI. N. 1928. Havanaise za 2 viole. Twee Liederen op Oud--Hollandse leksten. promovirao 1928. Music for Tape. 1913: Adio giovinezza. II i III. 1923. I. 1899. spel van emotie en intellect. harfist (Zagorje ob Savi. H. Opere: Calendimaggio. 1932. Mala se terca u završnom trozvuku izbjegavala zbog toga što se. Od 1958 bavi se istraţivanjem izvora za muziĉku povijest srednjega vijeka i renesanse na podruĉju srednje Rajne. 1972. C. Willem Pijper and Dutch Contemporarv Music. De leute komt za muški zbor i klavir. 1928. 1973 (sa N. H. stari talijanski naziv za razliĉite vrste pastirskih duhaĉkih instrumenata najviše sa dvo strukim jeziĉkom (Schalmei. P lemenitim. 1924. Pan. 1922. Zenck) i Freiburgu im Breisgau (W. II 1933 —). Tosca). 1900. MQ. ORKESTRALNA. 5. documenls historiques et administratifs (sa potpunim popisom autorovih djela). Hendrix. za violinu. 1933 i Merlijn. 1930 — 31. Les Hymnes et chansons de la Revolution. PIJPER. DJELA. 1918. Tzvee ballades van Paul Fon za ţenski zbor i orkestar. 1939— 45 (nedovršena). 1928 i V. 1915. Ruy Blas. Vcm'anni. pijanist i muziĉki pisac (Zeis t. W. Guarda. Sarrette et les origines du Conservatoire nttional de musique et de declamalion. B. LaDonna perduta. Music Today. a 1926 —29 redaktor ĉasopisa De Muziek. 1925. 1957. Schallenbcrg. a 1925—30 kompoziciju na Konzervatoriju u Ams-terdamu. 1962. Die Musik im Erziehungs-und Bildungsideal des cusgehenden Altertums und fruhen Mitlelalters. Acqua cheta. Knez od Zete). Orkestsluk za klavir i orkestar. Hardzvare Performance. 1936. Assen 1960. DRAMSKA. Tzvo Pieces za violinu i klavir. Verlainea). Alor-dre la Terre Vivante. Drei Aphorismen. 1919—20. Notes inedites sur la musique de la Chapelle Royale (1532—1790). Nocturne za fagot i gitaru. LIT. zvuĉ nim i opseţnim glasom i izvrsnom glumom djelovao je uvijek nepo sredno i uvjerljivo. Scarpia (Puccini. PIKARDIJSKA TERCA (engl. Karijeru zapoĉeo kao kompozitor opera.: K. III 1897—). Dĉ.). Assen 1954. AML. kritiĉar i esejist P. Willem Pijper. Njegovi su najpoznatiji uĉenici H. I 1904 — ). 121— 123. SchaefTerom). II quarletto vagabondo. 1920. 1930 — 47 bio je direktor Konzervatorija u Rotterdamu. 1929 ( I I izd. 1936. 1940. Rotterdam 1933. III 1947). 1917. 1921 i I I I . 1930. Wagenaar. 1 9 6 8 . Postao 1942 redatelj Gradskoga kazališta u Gor litzu. van Bazen. Der Vnterricht in den Dom. Modclla. PIFFERO (tal. 1938.. MGG. Dresdener Hoffeste vom 16. prelazi na melodijske linije šireg daha i sve se više sluţi kontrapunktskim tehnikama i oblicima (fuga). 1930. 1916. Josip. and the Netherlands School of the 20th Centurv. Die Musikpflege. Svojom je djelatnošću kao kompozitor. 1929. Kloppenburg. R. G. a 1943 direktor opere u Konigsbergu. od 1967 bavi se elektroakustiĉkom muzikom. 1725 — 1790.. 1965. LIT. 1930. velika terca smatrala konsonantnijom. i6e Eeuzus Marialied. Rompicollo. 1940 i 1941. God. pikardisehe Terz. Ojstraha na Konzervatoriju u Moskvi. De Derde Svmphonie van Willem Pijper. pa nije iskljuĉeno da su utjecale na postanak -»■ siciliane. po tadašnjoj muziĉkoj teoriji. 1934. 1926. — KOMORNA. 1915. vanredni . 1969—70. 1939 i za violonĉelo. je najznaĉajniji nizozemski kompozitor u razdoblju iz meĊu dva rata. Utrecht (u štampi). On gradi ĉitavu kompoziciju iz jedne jezgre — kratkog motiva ili akorda — te razvija politonalne (naziva ih »pluritonalnima«) i poliritmiĉke zvuĉn e sklopove koji se kreću oko jednog zvuĉnog centra. u 2 knj. U poĉetku pod utjecajem njemaĉkih kasnoromantiĉara (Mahler). La Dote di Jannette. 2 sonate za violinu i klavir. gdje je uz to od 1934 dramaturg opere. 1931) i De Stemvork. 1919 i 1922. a u ritmici je sklon plesnim obrascima.. skim opernim pozornicama. 11. V' Ecolc de chant de Opera (1672 — 1807). I I . Ketting. kad se kao završni akord poĉeo upotrebljavati potpuni trozvuk ( -> Kadenca). — A. posebice habanere i tanga. terza picearda). Zvuk. guarda la moslarda. 1926. 1919. VIII 1946). Od 1929 predavao na Pedagoškom institutu Tehniĉke visoke škole u Dresdenu. DJELA: Die Klassifikation der Musik von Boetius bis Ugolino von Orvieto (disertacija). Operete?/« Flemmerland. Petrus de Cruce MGG.PIERRE — PIKELJ DJELA: Histoire de Vorchestre de VOpera de Pariš. van Lier. te oko 1920 dolazi do vlastitog vrlo saţetog izraza. 1914. Willem Frederik Johannes. Primarasa. 6 Adagia. Njihove pastoralne melodije bile su. Synthana. •— Isti. Bernet Kempers. ali se onda posvetio vedrom muziĉkom kazalištu i napisao više veoma uspjelih opereta. Srednju muziĉku školu i Muziĉku akademiju završio u Beogradu. 1974. 1927.: B. Za zbor acappella: Heer Halezvijn. 1917. njemaĉki muzikolog (Dresden. Koštana). Three Polymers za klavir. 19301 Hymne za bas. II. Šku. 1890. Orgelspiel und Orgelbauer in Spcyer vor der Reformation. Organisten und Orgelspiel in Deutschland bis zum Ende des 16. Sima (Gotovac. AFMW. 1919 i 1924. Uĉenik A. Le Concerl spiritucl. 1923. 8. duhaĉki kvintet. — K. 1934. Vbersehene Ouellen zur mittelalterlichen Orgelgeschichtc. Over Willem Pijper. J. IV. Sachsen als Musikland. Operni solist u Osije ku (1919—27). zatim nalazi poticaje u impresionizmu (Debussv) i u muzici Schonberga i Stravinskog. Scenska muzika. H.' Heer Danielken i Van den Coninc van Castilien. . 6. Giocondo Zappaterra. gajde i si. Chamber Aiusic za 2 klarinetista. koji su o Boţiću dolazili sa sela u Rim i uz svirku predstavljali pastire iz Betlehema. 1962 posvetio se muzici i došao u Jugoslaviju. Studije fizike završio 1960 na Univerzitetu u Oxfordu. 1929. M. 1929. 1914 i 1921. a dvadesetih godina i glavni predstavnik nizo zemske avangarde. duhaĉki trio. Ĉasa mia. Maristella. Dva klavirska trija. Lac-hartre). Nikola Šubić Zrinjski). 1 9 7 2 . X. La Faclure instrumentale d VExposition universelle de 1889. 1920. klarinetista i saksofonista. Studirao na Muziĉkoj školi u Utrechtu (J. Jahrhunderts. Rondine bionda. Studirao na univerzitetima u Leipzigu (Th. X. 1931. les luthiers et la facture instrumentale. Jahrhundert. 1974 (sa B. Namba Zaim. S o u n ds Ar o u n d I — I V. 1900. Gerhard. Constant Pierre. Festschrift Max SeirTert. Anuario Musical. —■ KLAVIRSKA : sonata. — SPISI. Anuario Musical. Reeser. Drie OudHollandsche Volksdansen. Pet gudaĉkih kvarteta: I. 21. PIKELJ. Za glas i orkestar: Fetes galantes (na stihove P. MusizierendeHirten in Rom. Maksim (Konjović. Mengelberg. Mefisto (Gounod. Leipzig 1954. Jahrhunderts. PIETZSCH. London 1949. 1926. 1920. X 1913 —). 1938. snaţno utjecao na iduću generaciju nizozemskih kompozitora. sovjetski violinist (Kijev. V 1939 —). Die Beschreibungen deutscher Fiirstenhochzeiten von der Mitte des 15. Viktor Aleksandroviĉ. Cammarota) i Beĉu. 1929. 1927. 1920.und Klosterschulen vor der Jahrtausendzvende. 1932. 1943. od 1958. 1973 (sa B. I I I . P. Musik und Bild. — Obradbe starih francuskih i nizozemskih pjesama (Oudt Nederlandsche Minneliedjes i dr. bis zum Beginn des 17. DJELA. The Radio Belgrade Electronic Studio. »I PirTerari*. — ELEK T RO A K U S TIĈ N A: Ye a h . De Pianosonate van Willem Pijper. Dobitnik drugih nagrada na natjecanjima violinista u Pragu (1949) i Parizu (1957). 1917. t. Tuffolina. Od 1918 predavao harmoniju. 1960. na opernoj pozornici debitirao 1919 u Osi jeku kao Marcello (Puccini. 1919. 19 23. — K. Jedan od osnivaĉa (1971) i stalnih saradnika Elektronskog studija Radio-Beograda. 1910. 1927. Uĉenik D. nizozemsku sekciju MeĊunarodnog društva za novu muziku. sekstet za duhaĉe i klavir. 1926. Seth Calvisius und Johannes Kepler. MF. 1973.— E. H. Sonata za 2 klavira. Giuseppe. Divertimento za klavir i gudaĉki orkestar. 1916. U poĉetku komponuje kamerna dela postvvebernovske orijentacije. PIGNON. 10 duhaĉa i 2 klavira.: H.). ibid. franc.: De Ouintencircel. 1937. Interface. 1899. 15. 22. — E. U melodici ĉesto daje vaţnu ulogu intervalu kvarte. PIHLER PIKAJZEN. Picardy third. Izbor najvaţnijih ĉlanaka i kritika obj. Praksa redovitog za vršavanja pikardijskom tercom gubi se sredinom XVIII st. 1916. 1895. bariton (Osijek. Bosmans. septet za duhaĉe. . Zagrebu (1941—45) i Rijeci (i945—59). 19. — W. Op den wetfstoel za zbor. 1917. —*-l8. L. Badings. uz to je bio 1918 —23 muziĉki kritiĉar novina Utrechts Dagblad. Coronara na Konzervatoriju u Milanu. 1938. P. van Lunteren-Hansen). Birtner. 1967. 1931.. 1932. Willem Pijper. 1904 i dr. 2 sonate za violonĉelo i klavir. Der IVandel des Klangideals in der Musik. ĉini se. kontrabas i klavir. Varia Historica. »Reveillez-vous. posvećujući posebnu paţnju još neiscrpljenom poten cijalu ljudskog glasa. AFMF. K. Gurlitt. Geller. 1932. od 1945 ţivi u Kaiserslauternu. Bardet. Ph. H. — VOKALNA. 1934. Sakaĉem). Ero s onoga svijeta) i dr. uv edena je u muziĉku praksu poĉetkom XVI st. 1955. Inleiding tot de opera Halewijn. velika terca u završnom trozvuku jedne kompozicije napisane u molu. Les Factcurs d'instruments de musique. La Canzone di S. — SPISI: Sistemi za stvaralaĉku konlrolisanupro~ izvodnju zvuka. Ringer. kompozitor (London. sa suradnicima. LIT. 1925. 1923. Anuario Musical. — DRAMSKA : opere Halezvijn. 1955.— Isti.. 1923. Amster dam 1957. Gallija i G. 1923 pokrenuo. 1962. tal. 1915. — SINTETSKA: Say za 5 vokalnih solista i traku. 3 sonatine. sonata za violinu solo. Tri simfonije: I. P. V 1886 — Milano. Ĉlan više opernih i simfonijskih orkestara u Srbiji. nizozemski kompozitor. Orgelbauer. pjevaĉ. 1972. 1935. kao i u inozemstvu. L'Ascensione. sonata za flautu i klavir. Scenska muzika. Pjevanje uĉio u Zagrebu (E. Mitke (Konjović. M. Solopjesme: La Maumariee 2 zbirke. njem. Lucciola. Le Conservatoire national de musique et de declamation. 1939 i Arsa del Giglio. Thematisch-bibliografische Catalogus van de verken van Willem Pijper. 1966. 1895. P. U posljednjoj stvaralaĉkoj fazi (otprilike od 1932) P. pedagog. INSTRUMENTALNA: Five Pieces za kamerni ansambl i tenor (vlastiti tekst). Koncerti: za klavir. Zur Pfiege der Musik an den deutschcn Universitatcn bis sur Mitle des 16. 1935. Ko. 2. u 12/8 mjeri. PIHLER. Beogradu (1927 —41). Falstaff (Verdi). Od njegovih mnogobrojnih baritonskih i bas-baritonskih uloga istiĉu se Boris Godunov (Musorgski). ali se u pojedinaĉnim sluĉajevima susreće i dalje. popreĉna svirala). Besseler). — Passepied za carillcn. a nas tupao je i na drugim Jugoslaven- M. Liederen. La Bohetne). 1893 . Paul Stephen. ime za sviraĉe u XVIII st. DELA. Caecilia en de Muziek. Jahrhunderts als musikgeschichtliche Ouellen. IX 1894 — Leidschendam. Faust). 1946. 1967. ĉasa mia . Willem Pijper. 1965 osvojio prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju Niccolo Paganini u Genovi. Romance sans paroles. Bio je stalni gost Ljubljanske opere. Zrinjski (Zajc. b udući da se ona pojavljuje i kao ĉetvrti parci jalni ton iznad odreĊenog basovog tona. Landre i B. Milan. Od 1922 vodio Utrechtski duhaĉki sekstet s kojim je ĉesto nastupao kao pijanist. talijanski kompozitor (Sant'Ilario na otoku Elbi. Giovanni. Synthi-story. UIsola verde. Zes Symplionische Epigrathmcn.

— VOKALNA: Fantasia corale za zbor i orkestar. A. 1948. a istiĉe se i u savremenim baletskim delima Vibracije (Fribec). Lidija. IV 1918). Corelli. 4 Pieces za 14 duhaĉa. Solistiĉki nastuj u Jugoslaviji i brojnim evrc skim zemljama. Kraljica ostrva (Thiriet) i Darinkin dar (Z. Studi na Konzervatoriju u Petrogradu. -M. ĉlan njujorškog Metropolitana. 1927 (II izd. La Face d'une grande ville. La Cenerentoi Nastupao u manjim talijanskim opernim kazalištima. Albert Roussel. La Mušica en cl Peru. Schaeffner. Tri simfonije: I. 2 Villancicos za zbor. 3 stavka za udaraljke i kla 1961. 1 9 5 3 i 1958. Don Pasquale (Donizetti) i Leporello (Moz. a 1927 — -30 ĉasopisa Musique. A. ORKESTRALNA: 4 Pieces. Canto for Orchestra No. Još kao uĉenica dobija 1955 angaţman u beograd skom Narodnom pozorištu. PINEDA-DUQUE. Les Aveuglcs. La derniere aventure de Pierrot. Djeluje u Limi. kolumbijski kompozitor (Santuario. 1917. 1941. — CRKVENA: oratorij Cristo en el Seno de Abraham. plesaĉica (Lapovo. udarati po ţici). Chi -cagu. u Berlinu (A. Roberto. R. pridonoseći \ dizanju umjetniĉkog nivoa 1 vatske i jugoslavenske muzik njezinoj afirmaciji u svije Kao profesor Muziĉke akac I. 1961. 1961. bas -bariton (/ dar. VIII 1911 — ). 1958. El zodiaco za tenor i gudaĉki kvarte t. Antonio Vivaldi et la musique instrumentale (2 sv. II. violinu i violonĉelo. PINELLI. 1. V. 1939 i dr. 1935). Antiquia. — SPISI: Al otro laĊo de la moma J 955. F. Vfozzeck i Lulu (Berg). 1966. Londonu. U Beogradu završila 1956 srednju baletsku školu Lujo Daviĉo (M.-J. i pizzicato na gudaĉkim instrumentima. Prvu poduku dobio od oca. talijanski kompozitor (Alpignano. 2. Locatellija i dr. PILARCZYK. Preludio Sinfonico. kod Nadije Boulanger Parizu. jer je podjednako uspješno pjevao b£ tonske i basovske partije. renverse. Laloy. Rolland). La Etnomusica de la selva peruana. 1892 ] sta o ĉlan milanske Scale (nastupna uloga Cristoforo Colon na praizvedbi istoimene Franchettijeve opere). DJELA. God. Pet gudaĉkih kvarteta: I. Er-martung (Schonberg). je profesor na Fakultetu muzi ĉke umetnoEti u Beogradu. Ghedini). 1960. 1955 (engl. sonatina za flautu. 1916. specijalizovala se kod Ninette de Valois u Londonu. 1954. Feuillets d' histoire du violon. 12. 1940. Leclaira. koncert za klavir. — Prisma za "magnetofon. Simfonijskom orkestru Rad: odnosno Drţavnom simfonijskom orkestru (1938—53). Za paţene kreacije dala je u klasiĉnim^ baletima Silfide (Chopin). 14. Osobitu je aktivn razvio kao komorni muziĉ prva violina u Akademskom j Ċaĉkom kvartetu (1930—3 gudaĉkom kvartetu Pinkai -Matz (1933—47). 1950. 1956 i 1957! Ave Maria i Salve Regina. — Muz za film. . 1922. njemaĉka pjevaĉica. Njegov je rep toar bio veoma opseţan. Sinfonia variata. 1948. 1924. His Lije. I I I . Klavir i harmoniju uĉio u Medellinu. S uspjehom nastupa i kao koncertna pjevaĉica. U pu noj ravnoteţi glasovnih kva liteta i glume. 1965. 1937. Muziĉki kritiĉar u Petrogradu. 1925 — -27 bio je glavni urednik ĉasopisa Monde Musical. mandolina. 1933. dodekafonsku tehni kod J. 29. Estudio sobre el ritmo de tnarinera. VI 1888 — Pariz. S. zborno pjevanje u Caliju. 1927. Pralltriller naziva se gdjekad i p. sopran (Schoningen. 1958. 1899 — 1914 kraćim prekidima. Alţir. istakla se kao interpret u suvremenim operama: Saloma (R. Beĉu. u kojima ispo ljava hitrinu. Instruments a cordes pincees je naziv za ţiĉane instrumente na kojima se ton proizvodi trzanjem (gitara. 3. 8. Pl. k o nc e r t z a v io li n u . 1967. 1960. New Yorku. Torino. A. 1956). talijanski pjevaĉ. 1957. LIT. 1948. Le Monde des virtuoses. 1952. — IZDANJA: Musiciens peints par eux-memes (160 pisama muziĉara). kasnije se specijalizirao za buffo ul< i na tom se podruĉju uvrstio u najveće operne umjetnike sve vremena. 1959! Collages. Na opernoj pozornici deb rao 1878 u Cremoni kao Don Magnifico (Rossini. Mare Pincherle. 1971. — VOKALNA: Danse macabre za zbor i orkestar. Jean-Marie Leelair Vaine. i. —• Fantazija za klavir. P. 1920 i III. Chanlecler. Zaĉarana lepot ica (Ĉajkovski) i dr. Petit lexique des tcrmes musicaux d'usage courant. X 1888 — Helsinki. Komorni orkestru Radio-televizije (19 —60) i od 1960 u Zagrebaĉ] filharmoniji. iduće godine i brao ga je Verdi za prvoga Forda u Falstaffu. od 1918 ţivio Finskoj. a uz to na stim turnejama po Juţnoj Americi i Evropi. 1942. — K O M O RN A : 2 g u d a ĉ k a k v a rt e t a . 1968. 19 Piccolo concerto. Pirro. Nastavnik PINKAVA. La Flar eternelle. — KLAVIRSKA: Tema i varijacije. 3. 22. Mondonvillea. 1952. 6 Pieces za Ċaĉe i duhaĉe. 20. solo-pjesme. Njegove glavne kreacije bile su Don Bartolo (Rossi Seviljski brijaĉ). Posebno se bavio istraţivanjem violinske muzike XVII i XVIII st. II 1938 — ). Nuori Psy za sopran i orkestar. 1921 i 1922. ardens. 1942. 1954 (engl. PINGOUD. a od i< do smrti u Helsinkiju kao upravitelj Drţavnog simfonijsi orkestra. Traette. Strauss). 1917. Siloti) i Leipz (M. 1953. 1966. vodio je i Komi ni studio Zagrebaĉke filharrr nije. na Visokoj muziĉkoj škol Berlinu (kompoziciju kod B. kantata Edipo Rey. gde najpre igra manje solistiĉke uloge. VI 1974). pincer štipati. Mahagonny H. Don Giovanm). Le Violon. Humla. — Redig izdanja djela T. M . 1943. 1961. francuski muzikolog (Constantine. PINCE (pincement. Od 1894 punih godina stalni gost londonskog Covent Gardena. Jovanović. na Konzervatoriju u Madridu. L' Orchestrc de eharnbre. Canto for Orchestra No. Bahĉisarajska fontana (Asafjev). 1922 — 24 u Turkuu kao nastavnik muzike. 1 9 6 0 . gudaĉki tri o. Mare. Enrique. IV. — KOMORI D. Gudaĉki kvartetu Radio-Zagreba (15 —55) i koncertni majstor ansamblu Zagrebaĉkih soli: (i953—60). violinu i violu. G. Vivaldija. i8 c 8 — Milano. 1919. 1959. Brojne studije i ĉlanci. L. DJELA: Les Violonisles compositeurs et virtuoses. 1950. Evoluciones No. 1963. Milanu. PINI CORSI. — Komorr klavirska djela. 16. 2. 1959. 1920. Umjetniĉki direktor po duzeća Pleyel S. i djelatnosti velikih violinista i violinskih škola te je s toga podruĉja objavio nekoliko veoma vrijednih monografija. DJELA. His V/ork. PILIPENKO. ic Simfonijske pjesme: Confessions. Corelli et son lemps. 1935 i dr. Jachinoa u Bogoti. 1921. Ernest. 1918. sonata za 2 violine. 1955. Sa baletskim an samblom Narodnog pozorišta u Beogradu gostovala gotovo u svim zemljama Evrope. Hymnen an die Nacht. Neki muziĉari oznaĉuju izrazom p. MGG. 1952. Reger). Ballarini. Najviše uspeha ima u ulogama tzv. koncert za gudaĉe. fantazija i tema s varija cijama. Blachera. moteti i dr. Le Prophete. Rufera) i na Elektronskom muziĉkom centru u Princeto kod V.: A. Hristić). finski kompozitor francusko-ruskog p< rijetla (Petrograd. ORKESTRALNA: Sinfonia breve. 1965. Na Konzervatoriju u Torinu završio studij violine i kompozicije (E. 1962. 1960. a zatim osvaja klasiĉni baletski repertoar. 1961. 1960 i za violinu i soliste. 1971. 1957). da camera za obou. 1948. peruanski kompozitor (Lima. a zatim uĉio na Muziĉ] školi u Subotici i 1925—34 na Muziĉkoj akademiji u Zagrel gdje je diplomirao kod V. PINKAVA mije odgojio je niz izvrsnih i . Helga. polukarakternog klasiĉnog ţanra. sonata za violu i klavir. Muzikologiju studirao u Parizu (A. VIII 1910 —). televiziju i kazalište. Braunschvveig. Kao koncertni harfist ĉesto je us pješno nastupao u zemlji i ino stranstvu. 1918.). franc. impulsivan temperament i preciznu tehniku. (1927 —55) i muziĉki kritiĉar u Nouvelles Litteraires. 1927.. 1939—73 bio je is dobno profesor na Muziĉ] akademiji. Vivaldi. Narkissos. Nastavnik na Nacio nalnom konzervatoriju i kapelnik crkve Nuestra Senora de las Nievas u Bogoti. citra). u Japanu i Egiptu. X. 1945 i V. PINCHERLE. II. 31. 1959. VI 1942). 1961. 1957. 13. III 1925 —). Festejo. Muziku studirao u Limi. ORKESTRALNA. violini st (Sopron. Giselle (Adam). od 1954 ĉlan je Hamburške opere. Un Chcvalier sans peur es : reproehe. 1967. 1960. Concertino. Carlo. PILARCZYK (Brecht i Weill). Od 1934 u Zagrebu koncer majstor u Operi (1934 — 35). 1912 —). DJELA. zatim nastavnik etnomuzikologije Konzervatoriju i profesor na Univerzitetu. Madţarska. 19 Le Fetiche. Pjevanje uĉila u Hamburgu. od 1951 solistica Drţavnog kazališta u Braunschvveigu . Les Instruments du quatuor. Antonio. ORKESTRALNA: simfonija. G. 1939. Šest sonata za 2 violine J. Histoire illustree de la musique. Gostovala u mnogim njemaĉkim opernim kazalištima i na drugim velikim opernim scenama: u Parizu. Predavao na Ecole Normale u Parizu. Carissimija. u kompoziciji i dodekafonskoj tehnici uĉenik C. 1947. Ĉudesni mandarin (Bartok). — Kompozicije za klavir i orgulje. 1953. 1958. Sor. lutnja. 1.78 PIKELJ — PINKAVA harmonije i kontrapunkta na konzervatoriju Santa Ceciliat Rimu i od 1969 profesor na Konzervatoriju u Torinu. PINILLA. Ussachevskog. 1957. 1927 — ). Mojić). 5 misa za orgulje. 1933. djela za ĉembalo J. Tri koncerta za klavir. Ivan. KOMORNA: gudaĉki kvarte t. francuski naziv za -> mordent. DJELA. 1952 (preradba V gudaĉkog kvartc Koncerti: za violu i gudaĉe. 1966. najprije kao muzi kritiĉar dnevnika Expreso. Corelli. D. 1968. — VOKALNA : 11 Canciones populares za gk klavir. trio za flautu. Ko'nig Hirsch (Henze). Z .

za violinu. 1967. 16. Stahuljak. II. 1962. 3. Ezio. 1932 i Ilapa(p~pa3a e&pxy napodua meMa. PINZAUTI. ibid. 11 Maggio Musicale Fiorentino. 1901). 1965. 1826. V 1976). Dešpalj. a od 1967 odgovorni je urednik ĉasopisa Nuova Rivista Musicale Italiana i uz to muziĉki kritiĉar dnevnika La Nazione. Concertino za klavir. 1962 i IV. filmska muzika. 1910. Hivrja (Musorgski. radiju i televiziji. Uĉitelj muzike. kompozitor (Ĉakovec. 1944 —47. PINZA. — Isti. V 1892 —■ Stamford. Saloma) i Majka (Menotti.PINKAVA — PIPKOV strumentalista. soliste i orkestar. 1882. Pottera (klavir) i E. 1873. Strauss. Crkvena lira. M. VI 1923 —). K. Svoje najviše domete ostvario u baletima LabuĊe jezero. Panajot. 6. znaĉajne su njegove klavirske kompozicije. 1958. KLAVIRSKA: sonatine. 1966. ameriĉki kompozitor i orguljaš (Lynn. Lilaniae Lauretanae u B-duru za muški zbor i orgul je i u D-duru za 5. Sv. Patti. Detić. Kosir. Aria and Echo za 2 roga i timpane. Stekao veliku reputaciju kao pjevaĉki pedagog. Rossinija. III. PIPKOV : . 1943 i 1954. Gli arnesi delt a mušica. kompozitor i dirigent (Loveĉ. Kasnije uĉio u Londonu kod Ph. 1961. Pikova dama). bugarski kompozitor i zborovoda (Plovdiv. fantazije. Dudaš) obradio za gudaĉki ansambl B. 7 deutsche Tame. 1954. Massachusetts. Za ĉim hleptiš. Pastorella. Izdavao novine My3UKajieu Oimjiac i ureĊivao ĉasopis Teannp u My3UKa. Dukas). 1954. K. Z. Prigodom 70. Materassi). za orgulje. — DRAMSKA: komorna opera The Garden of Arlemus. — K. 27. pijanist i kompozitor (Sinalunga. Od njegovih instrumentalnih kompozicija najuspjelije su klavirske minijature i stavci za orgulje koji se odlikuju vještom polifoniĉkom konstrukcijom. III 1798 — Koprivnica. za violinu i gudaĉe. Komponirao je pod utjecajem narodne umjetnosti. XI 1871 — Sofija. Varaţdin 1914. — KOMORNA: Fanfare. Faust). Chigiana. 1966. 1927 (izgubljena). Zvonimir. 1966. 5. 1909 i Ul. V 1957). 1962. Uĉenik M. — CRKVENA: oko 30 misa. Froman. D. 1860 (rkp. Nuova Rivista Musicale Italiana. 1957. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Jedan od pionira bugarskoga muziĉkog stvaralaštva u prvoj ĉetvrtini XX st. Konzul). Ciro Pinsuti. s vanrednom glumaĉkom ubedljivošću. Koncertni orguljaš i ĉembalist. Studije (izbor): L'Eredita di Verdi nella condotta vocale del »Prigioniero«. 59— 80). Landleri. Ko. -G. bas (Rim. — Ĉlanci u ĉasopisima. 1936. koncert za celestu i ĉembalo. Siena.: A. Iz Pinkavine škole izišli su violinisti D. Signs of the Zodiac. Poziv na ples (Weber) i dr. 1908. 79 PINKHAM. a 1926—48 bio je ĉlan Metropolitana u New Yorku. 2. V 1829 — Firenca. Stanĉić. 18. Calacoustical Measures. 25. ali već 1932 prešao u balet gdje je us koro postao solist. PINTARIĆ. Slephen za zbor. Od 1948 je pro fesor na tamošnjem Konzerva - LJ . Don Giovannija (Mozart) i Mefista (Gounod. 1961 i 1964. Sedak. nemaju mnogo zajedniĉkih crta s narodnom muzikom. 9. zbo rovoda i. scenska muzika. Kantate: Chrisimas Cantata (Sinfonia sacraj. 1946. u svojim je kompozicijama nastojao pogoditi narodni duh. Muzika. Lorković. Balija. osobito crkvena. Filić. Uspomene iz najmladjeg mog Ċaĉkog ţivota u Varaţdinu. Bilješke o klavirskoj muzici u Hrvatskoj. najĉešće karakternog mezzosopranskog faha. 1919 dirigent zbora Feopzu KupKoe. a kasnije i kod J. Na Harvard University stekao 1944 naslcv master of arts. S. studirao u Sofiji i na £cole normale de musique u Parizu (kompozicija P. Valdec. Ĉetiri Concertante: I. EimapcKa pancoduH. A. u teoriji uglavnom samouk. 1836.: Z. Zborovi: Danak svaki. Biggs). Varaţdin 1972. gudaĉe i celestu. Honegger. MeĊutim. Ko. 9. 1830—32 samostanski vikar u Varaţdinu i 1832—36 ponovno u Zagrebu. 10. sonata uz limene instrumente. LIT. Ĉlan Zagrebaĉkog baleta do 1942 (1939—40 u Diisseldor-fu) i zatim na Drţavnoj operi u Beĉu. 1957. Torrefranca na muzikološkoj katedri Univerziteta u Firenci. — VOKALNA. Kuhaĉ. God. — Vokalni kvarteti. saĉuvao se samo u prijepisu. DJELA: Da tamburo a tamburo. kao ni s karakteristiĉnim crkvenim stilom. 1967. 1962. 1949—-57 muziĉki kritiĉar dnevnika Giornale del Mattino. Easter Cantata. Irodijada (R. Glazbeni ţivot Varaţdina. PINTAR IĆ Franjevac. Leonardo. Prospettive per uno studio sulla mušica a Firenze nelVOttocento. Bal pod maskama i Trubadur). gudaĉe. — Klavirske kompozicije (CaModuecKu manu. poloneze. 1823—30 F. KO. 1965. R. talijanski pjevaĉki pedagog. 3 sveska djeĉjih i škol skih pjesama. sadrţi 45 hrvatskih napjeva uz pratnju orgulja). Zagreb 1893. Od 1949 nastupao u muziĉkim komedijama. Rondo. niz operskih likova. \ Muziku uĉio u Varaţdinu i kod orguljaša F. sonata za klarinet i klavir. S. PINSUTI. Na podruĉju crkvene muzike naj vaţniji je Pintarićev opseţni kantual Crkvena lira sa 378 vokalnih (hrvatskih i latinskih) i instrumentalnih stavaka. 4. VII 1895 — Beograd. B. 1952. Evgenija. M. 1918. Sin i uĉenik Panajota. Ciro. r kp. ĉembalo. 1920 —21 zborovoda Narodne opere u Sofiji. na filmu. II 1867). — Velik broj preradbi za duhaĉki or kestar.amentations of Jeremiah.). MGG. 1963. 4 Pintarićeva stavka (Sonatina. 17. Martinec.. LIT. 8 deutsche Tame i dr. 1918). Glas mu se odlikovao sonornošću i elastiĉnošću. U njegovu širokom repertoaru isticale su se kreacije Borisa Godunova (Musorgski). Daniel. Pintarićeve kompozicije nalaze se uglavnom u arhivu HGZ i u Kuhaĉevoj ostavštini u Drţavnom arhivu u Zagrebu. Cantilena and Capriccio za violinu i ĉembalo. Đavo u selu (Lhotka). 1954. u arhivu Muziĉke akademije u Zagrebu. VIII 1942). 1937. L'Approdo Musicale. 1946 i dr. Wedding Cantata. Kviring. talijanski pjevaĉ. 1849 (prema mol itveniku za školsku mladeţ Liber precum et hymnorum. 25. 1921—24). Marcellina (Mozart. fuge. pevaĉica.: F. ĉembalo. God. nastavljajući tako tradiciju zagrebaĉke violinistiĉke škole ĉiji je utemeljitelj bio njegov uĉitelj i prethodnik V. Wisner-Morgenster-na. tako da su mnogi već renomirani pjevaĉi traţili od njega savjete (Giulia Grisi. pripremljen 1860 za štampu. 1955 (diplomska radnja. Fortunata Pintarića. XI 1907—). sadrţavajuća poboţnih molitvah i pesmah veţbanje. mješoviti zbor i orkestar. III 1888). u Buenos Airesu i u Australiji. 1877 i Margherita. Detešce je porodeno. 1948. Ildebrando Pizzetti critico. 1965. — CRKVENA: Requiem za alt. Fortunata Pintarića reda sv. Sa devet godina već je priredio pijanistiĉki koncert. 1948. 1924—30 kapelnik Gradske duhaĉke muzike u Sofiji. breve storia degli strumenli musicali. talijanski muziĉki kritiĉar (Firenca. 1959. terceti i dueti. Stranić. Lan -gera u Zs * i grebu. Carska nevesta). Lupija. God. Grofica (Ĉajkovski. DJELA: oko 30 klavirskih kompozicija. C. Hrdjok. orgulje i udaraljke. plesaĉ (Osijek. DJELA. Mario). 1967. Ljubaša (Rimski -Korsakov. djeĉje operete Meua u nmu-HKU. — Opere: // Mercante di Venezia. gitaru i orkestar. Franje. A. Veni Sancte Spiritus za mješoviti zbor i orgulje. F. — K. St. 9. Damcrini. — ORGULJSKA: PINTEROVIĆ. 1 974 LIT. — SPISI: Knjiga bogoljubnosti karstjanske. PINTAR. direktor opere u Sofiji. 1927. Pevanje uĉila u Zagrebu. The Reproaches za zbor i orkestar. pastorale i dr. C. T. Fortunat. Matlia Corvino. Svadba (Stravinski). koraĉnice). Svetu jalni. U svojoj karijeri kreirala.godišnjice smrti skladatelja O. K. harmoniju i kontrapunkt u ĉio na tamošnjem Konzervatoriju kod R. DJELA: kompozicije za duhaĉki or kestar (karišici. str.— B' Antić. uĉitelj pjevanja i orguljanja u Zagrebu (1826—28 gvardijan samostana). Š. zbor i orkestar. ĉembalo (Wanda Landowska) i orgulje (P. uz to i u Nevvcastleu nastavnik pjevanja. Petrassi »sacro«. mezzosopran (Gornji Karlovac. Šĉelkunĉik i V simfonija (Ĉajkovski). Nekoliko uspomena na o. Figarova ţenidba). — VOKALNA: oko 20 zborova (XUMH na Kupun u Me-moduu. oko 230 pjesama na engleske i talijanske tekstove. oslanjajući se na klasiĉne uzore Pintarićeva djela. Martyrdom of St. 3. Pristalica ilirskog pokreta. valceri. 21. Od 1848 ponovo je u Londonu. debitirao 1914 u Soncinu (Cremona). preludiji. L. Sretan svetu danak svemu. a 1845 u Bologni na Liceo Filarmonico i kod G. Mark Passion.tenor. 1836 — 57 profesor na gimnaziji i 1857—60 tajnik provincijala u Varaţdinu. 1967. Mil. IX 1904— Sofija. Huml. Od 1964 suraĊivao je u redakciji Approdo Musicale. a od 1856 nastavnik klavira i profesor pjevanja na Royal Academy of Music u Londonu. 1970 (takoĊer i separat). kazališnu karijeru zapoĉeo 1931 u Zagrebu kao dramski glumac. zbor i orkestar.ypeu u MpaeKU. Imbrek z nosom i Licitarsko srce (Baranović). kojemu je 1960—63 bio direktor. PIPKOV. 1860—66 gvardijan samostana u Virovitici i 1867 gvardijan u Koprivnici. 1830. DJELA. p. Jonah za zbor. Soroĉinski sajam). 1964. Kupres. od 1959 profesor je na Nezv England Conservatory u Bostonu. Najvaţnije su njezine uloge: Ulrica i Azucena (Verdi. Od 1920 pjevao na velikim opernim pozornicama Italije (milanska Scala. zatim studirao kompoziciju (A. Zagrebaĉka violinistiĉka škola. Papandopulo pod naslovom Pintarichiana. Studirao na Konzervatoriju u Milanu.—Za violinu i klavir: Ilhpsu padocmu na naiuna-WIUUH euonuHucm. I. Stabat Mater za sopran. Blagrovvea (violinu). God. varijacije. V 1974). 1932—44 korepetitor. X. 1920 —60 ĉlanica i prvakinja Beogradske opere. celestu i udaraljke. Ninić. —■ Gedichte an die Musik za glas i gitaru. Studirao na Konzervatoriju u Bologni. Ljubomir. 1968. Rukopis toga kantuala. Gonnecticut. Barber) u Tanglevvoodu i privatno kod Nadije Boulanger. koncert za violinu. — 5. od kojih mnogi potjeĉu od njegove ruke. I. RAM. Profesionalnu karijeru zapoĉeo kao asistent F. 1959. rodoljubne pjesme i davorije.gl. 2. — ORGULJSKA: 2 sonate uz gudaĉke instrumente. — DRAMSKA: opera Pycna. 1963. —• Izbor iz Pintarićevih klavirskih kompozicija i pastorala za orgulje obradio za klavir S. Gostovao na najvećim pozornicama Evrope i Sjeverne Amerike. za gitaru. Papini. U Firenci završio studij muzikologije i violine (V. 1. Ilirski glazbenici. XI 1926 —).

P. AJieKcanjip CTenaHOBHM FlHporOB. Fidi Sarastro (Mozart.__-/-. 5. 1930. XI 1929).»e3oe. na tom je podruĉju postigao zapaţene uspjehe te je pridonio razvoju zborskoga pjevanja kod slovenske omladine. FpnropnH C. Estienne Richard. 1951. II 1869 •— Pariz. Daland (Wagner.enaHOBH*. Rokseth. Njegovi uĉenici bili su A. kao i prvi muzikološki seminar u Francuskoj. Ljubomir Pipkov. Tohueea. God. O formi i strukturi piska ovisi boja zpojedinih instrumenata.-~ _ _ D . Melanges de musicologie offerts a -de la Laurencie. Nino. Temperament Tendencies in ihe Florentine Camerala. — Obradbe narodnih pjesama. bas (Bosanski Samac. . 1959). 1944. ihid. klavirski trio. Co<bnH 1952. kompozicije za glas i komorni orkestar. Thib. . Pinel. 1948 i Antnu-zona 43. RMI. Musique et Poćsie au XVI siecle. Filmska muzika. God. MocKBa i JlemiHrpaa 1951. Schnabel) s otvorom na dc strani u koji se uĉvršćuje tanka ploĉica od trske zvana jeţ (usnik oboe sadrţi dva takva jeziĉka). 1960. JIIOGOMHP rinnKOB. 1964. 1931. — E. Koncerti: za kla vir. njem. Nouva Rivista Musicale Italiana. 28. franc. God. 1921 na turneji po SSSR. — VOKALNA: Opamopun 3a naiuemo epeMe. DJELA. Codice di Luct E. 1946. debitirao 1908 u operi Strijelac vilenjak (Weber). La Scuola ro] 19S3. Marchettus de Padua and the Italian Ars i Mušica Disciplina. pjevaĉ. 1962. Na toj je ustanovi . udaraljke i klavir. Go d. . 1940 i 1955. Rokseth i G. suvremeno koncipiranim. Francka i vrši sluţbu orguljaša. 1 2. Thibault. 1948 —56 direktor muziĉke bi teke Konzervatorija Sv. 1932. Kongresni izvještaj. 1955 na Columbia Universitv.. Pincherle. dio limenih duhaĉkih instrumenata prislonjen uz sviraĉa. 1948. Per Vorigine c la sloria della caccia e del madrigale treća RMI. VI 1899 — Moskva. 1946—47. HAuee. Brat Grigorija. Scholasticism and Music. Konjice. d: dobio mekši zvuk tube. MGG. IzgraĊen je najĉešće u obliku lijevka (rog) ili kc (trublja i trombon). 1931 stekao dok iz povijesti umjetnosti. bec. — E. 1968. D. bas (Novoselki.. Andre Gabriel Edme Pirro. 1907 doktorirao na Sorbonnei. Pevaĉ plemenito zvuĉnog i toploga gla nog materijala. VI 1964). Pe. a 1923 u Berlinu.. Pirro und Yvonne Rokseth. osnovao teĉajeve za historiju muzike na Scholi Cantorum.enaHOBHM IInporOB. 1928 i 1948. HolanĊ. M\ sttick). 1929. Co. 1952 i dr. MF. — V. zatim orguljaš i kapelnik u College Stanislas. S1 zur Musikgeschichte. Considerazioni sui primi t di Aiissa parodia. U Parizu studira pravo. XIV. Tijdschrift der eniging voor Nederlandsche Muzikgeschiedenis. 1885 — Beograd. — KLAVIRSKA: St-niapcua cwuma. Redovito gostovao u Odesi i Petrogradu. zove teralni otvor na gornjoj strani cijevi u koji sviraĉ duše. Bio je izvanredan uĉitelj ĉija je metoda nastave povezivala strogu kritiĉnost s dubokom interpretacijom. u knjizi Histoire de la Musique. pevaĉ. 1934. sovjetski pjevaĉ. 1950. X. zatim od 1920. stavljao na nju p. Wagner. Kamy/ibiCKan. 1944. u: šavao se kod V. njem. Od 1967 ĉlan Ameriĉke demije umjetnosti i znanosti. . Froberger. francuski muzikolog (SaintDizier.: Y. Y. JeanBaptiste de Belleville. 1921. de 1491 a 1525 environ. mouthpiece. 12. — Zborovi.: II.). _ . 1954. 1948. hospitira u orguljskoj klasi C. koncert za 10 duhaĉ kih instrumenata. 1933 i dr.ITuporoB. ___ . Jedan od utemeljitelja i prvi predsjednik Saveza bugarskih kompozitora. AjieKcaH^p C. Revue de Musicologie. suraĊuje u izdavanju Han Publications in Music (od 1968). ibid.la tecnica musicale del Trecento italiano (sa Gottijem). DJELA: gudaĉki kvartet. Fedorov. U središtu njegova djelovanja je omladinska vokalna mu zika.: M. . Scelle poctic Monteverdi. CofpHH 1962. 1950 (s popisom Pirroovih spisa). solo-pjesme. 1930: Remarques sur V tion musicale de la fin du XIVe au milicu du KVe siecles. Donskog na Školi filharmoniĉkog društva. za violinu. Savaste. X. 1949. Obrecht a Cambrai. 13 1908 —). 1954. Fpoćbm Ha naprnuianuna za prirodni rog i klavir.. : tin. DJELA: // Sacchelti . Trois cht niers francais du XVe siecle. PIRROTTA.-_ _. 1967. S. 1885 — Lenjingrad. 1937. PIRNIK. CoBeTCKafl My3i. djelovao kao profesor na uĉiteljskoj školi u Tol minu. Došavši 1903 u Moskvu uĉio kod M. . Sa M. — AjiencaHAP CTenaHOBH^ FlHporOB. sa malim prekic ĉlan opere u Beogradu. dok se. PISAK (engl. — IZDANJA: Huit pieces inedites pour le cl par Mezangeau. Svetozar. 25. 1. MQ. zbirka Otroškc pesmi za glas i klavir. P ostvario niz velikih kreacija: Miloš (Konjović. historijsko-kritiĉki dijelovi njegovih rasprava još uvijek smatraju uzorima.'* T -_. I kao kompozitor on se u svojim. Je of the American Musicological Societv. Collectanea Historiae Musicae. Antoine Boesset. 1959. Spcculum. R. zborovi. — IZDANJA: The sic of l4 lh ~Century Italy (5 sv. Mušica Disciplina. VIII 1902 — ). 1955. Tre capitoli su Cesti. 1922—24 solist Opere. Stantschezva-Braschowanowa. Cecilije u Rimu. — A". 1930. roga. Academie des beaux-arts. Prodana nevesta). 1946. Grigorij Stjepanoviĉ. Frazzija i A. 1939. a na flauti se p. 3. T~» \ K -. God. Od profesor je na Harvard Universily. LIT. guenau. A. LIT. — DRAMSKA. .PISAREVIĆ toriju. 1935. studirao na Školi filharmoniĉkog društva u Moskvi (V. poema Ceamoa za zbor i orkestar. Uz uloge iz klasiĉnog ruskog opernog repertoara pjevao je i na mnogim premijerama sovjetskih opera. Santa Cecilia. 20. Kod klarineta je to kljunu sliĉan dk poĉetku cijevi (franc. PIRRO Rokseth i G. a zatim u Velikom kazalištu u Moskvi. Ĉarobna frula). šl PISAREVIĆ. LIT. P. Od 1915 opere u Zagrebu i Ljubljani. FlaHaHOT I-HnKOB. Flacmopa/i. D. // Codice Estense lat. 568 e la mušica francese in Italia al cipio deV 400. Njegova dirigentska ostvarenja odlikuju se profinjenom interpretacijom i tehniĉkom dovršenosti. /. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Aubrvjem i dr. American Institute of Musicologv. In Text Forms from Cicot Dufay. MGG. L'Ars Nova italianne. Brenetovom. PIROGOV.: A. RM.lhI sv. 1938. II 1931). Thibault. 1955 ( u zborniku L'Ars Nova. 1952. 19 54- PIRRO. Opere: Hnunume deeem Opamu. 1939. bas (Novoselki. Dante cus: Gothicism. muzikalan interpretator i odliĉan glumac. simfonijske varijacije IJbmyeaHe 113 A. M OMHUJI . 11. 1966. 1948 i dr.ioanun za gudaĉe. — L. 1968. 1954. 1963. 1927 (zapoĉeo P. Miloševa ţenic Kecal (Smetana. OmapuneH manu.. Pirroova hermeneutska estetika izgubila je s godinama na aktualnosti.-. sonata za violinu i klavir. unus ti uuaneurs jrurt^uis uu ternps aes rois t_«ari-s v ei i^naries VI. Rocco (Beethoven. Od njegovih djela na prvom su mjestu Esthe'tique de Bach.. — KOMORNA: z gudaĉka kvarteta. Cesti e Abbatini. 1936. Paolo da Firenze in un nuovo frammento. Zbog toga je npr. Commedia delVarte e melodramma.80 PIPKOV . 1900—04 orguljaš u crkvi St. a 1910—30 bio je solist Velikog kazališta u Moskvi. embouchure. Studirao pevanje u Beĉu. XI 1943). M. 1950. P. CodiHH 1958. Aleksandr Stjepanoviĉ. U širem smislu upotrebljava se naziv p. 1953. Tjutjunik). 1928.J . Li Gottijem). Dulcedo e subtilitas nella pratica polifonica franco-italia principio del' 400. umet ku karijeru na operskoj sceni poĉeo u Miinchenu. Medveda i L. 1948. ITaHajioT I-HIIKOB. je vrlo zasluţan za izgradnju bugarske muziĉke kulture. B. JiemcKU a>i6yM. Kompozicije gradi na elementima bugarskog folklora. II. Pragu i Bukureštu. meĊutim. Rollanda. Institut de France. Questions musu „ Cf . suita Ilponem nad TpaKun za komorni orkestar. 1949— 51.. uz to unosi i elemente muziĉkog impresionizma (opera HuuHume deeem 6pamn) i ekspresionizma. Music and Cultural Tendencies in 15 Century Italv. naslijedivši R. Les Colloques de Wegimont. talijanski muzikolog (Palermo.-. ' ~ . 26. Cronologia e minazione dell'Ars nova italiana. Debitirao 1919. Festschrift Guido Adler.. . vokalnim i instrumentalnim djelima najviše obraća omladini. Predavao povijest muzike 1936—4 Konzervatoriju u Palermu. etide za violinu i klavir. I Note su un codice di antiehe musiche per tastiera. Robinet de la Magdalaine. Haute-Marne. Andpeee. 1954—55 pred na Princeton University. . Tragedie et comedie dc Camerata fiorentina. Macha-bey.iKa. Osobito velik uspjeh posti gao kao Boris Godunov (Musorgski). Studirao na konzervatorijima u Palermu i u Fir gdje je diplomirao 1930 orgulje i orguljsku kompoziciju. . Revue Belge de Musicologie. M.. Pjevao zatim na Manjinskom kazalištu u Pe trogradu. -954. 1940. za glas i komorni sastav. Andrć (Gabriel Edme). 1960. u A-Q. ^ polifoniche iialiane durante U sce. kompozitor i zborovoda (Preloge. burleska za violinu i klavir. Pirro. 1954 (engl. COBeTCKan My3biKa. Santa Cecilia. u knjizi Aspects of Medieval and Renaissance Music. klavirski kvartet. Jlbeoe. 1927. Maks. Rjazanska gubernija. je utemeljio muziĉki odjel pariške Nacionalne biblioteke. Atti del congresso internazionale di mušica sacra. — Klavirske kompozicije za omladinu Pejzaţi. 1951 i za violonĉelo. preludij. dovršile Y. Buxtehude i Histoire de la musique de lafin du XIV siecle d lafin du XVI". MocKBa 1953. Studirao solo-pjevanje na Konzervatoriju u Ljubljani. LIT. masovne pjesme. i kod drugih haĉkih instrumenata. I'epouHHa yeepmwpa. Plamenac. Encvclopec la Pleiade. od 1912 predavao historiju umjetnosti i muzike (1930—37 profesor). ^ ** O _ ~ . 1962..

guda ĉe i harfu. — KOMORNA: gudaĉki trio. 1951 i 1962. Gesang vom Rundfunk. DJELA. Epsteina. 1955. Ballet Music za klavir i komorni orkestar. 1710 (sa C. no moţda se najviše proĉuo po deskriptivno programnoj muzici za balet The Incredible Flutist. 3 psalma. Nastupao kao pijanist u Austriji i SAD. 1958. klavirski kvartet. 1959 i za klarinet. partita za violinu. Fabri i dr. U mladosti se teško probijao svirajući po zabavnim lokalima. 1964. — Crkvena djela. 1929 i 1948. — DRAMSKA. Schonberga. F. interludij za violu i klavir. 1948. 1935. sonata za klarinet i klavir. Bacha. NOVA IZD. 1959. 1937. solo . Stefanom. 1959.) bili razvrstani u razrede. B. 1926. 1942. Musik in China. Vivaldija u Veneciji. Unser Rundfunk. fantazija za engleski rog. 1946. 1921). Gostovao u Engleskoj. LIT. B. 1959. Minelli. DJELA: simfonija. od 1954 vodio odjel za muziku u Ministarstvu kulture Njemaĉke DR. Problems of Inlo-nation in the Performance of Contemporary Music. I I . Za sole. Oratoriji: Sant' Adriano. 1950. H. adagio i fuga. 1948. INS TRU MENTALN A: Capri cci puerili variamenie composti. 1960 i VIII. Louisu (Montana). sonata za violinu i klavir. 1934 i American Suite. 1949. New York 1952. u djelu Instrumental Alusic (obj. — SPISI: Das Parodieverfahren in den Messen des Jacob Gallus (disertacija). X. 1953. G. MGG. Goss. P. duhaĉki kvintet. Jung. 1962. III. 1948. PISENDEL. 81 u sluţbi dvora u Parmi. Od 1950 proĉelnik muziĉkoga odjela Radio-Berlina. rog i trombon. Kultivirao je izrazito »apsolutne« instrumentalne forme. partita. Jean Philippe Ramcau und die franzb'sische Aufkldrung. 1934. na kojemu je 1924 promovirao. 3 kompoziciie za flautu. O s a m s i mfo n i j a : I. Studirao na baletnoj školi Rimske opere gdje je ĉlan baletnog zbora od 1948. 1700 i / Rivali generosi. 1967. Prclude and Allegro za orgulje i gudaĉe. koju je završio 1916. 7 koncerata za violinu. njemaĉki pijanist. VII. se ipak nije nikad ogradio od tekovina suvremene evropske muzike. Istodobno se bavio i muziĉkom publicistikom.. simfonijski preludij. — Baiet The Incredible Flutist. a od 1728 koncertni majstor dvorske kapele i dvorske opere u Dresdenu. Concertino za klavir i komorni orkestar. 1963. zbirka dueta i terceta. Essay in His Honour (uredio J. 1935 (6 misa). MQ. Lincoln Centar Festival Overture. violu i orgulje. 1948. Leipzig 1959. bio je 1937—51 profesor muzike na University of Redlands u Redlandsu (California). 1947.). 1947. M. 1956. — TEORETSKA: Prindples of Harmonic Analysis. A Toccata of Galuppi za recitatora i orkestar. suita za obou i klavir. 1926). 1721 i Davide. 1928. 1955. 1925. — N. Pistocchija u Ansbachu. Studirao klavir i ĉembalo i polazio predavanja iz muzikologije na Univerzitetu u Breslauu. 1926. X. Composer Walter Piston. Johann Georg. Boulanger. Die Stimme des Propheten. 1935. Introduction and Rondo za flautu i klavir. 1700 se vratio u Bolognu. a nastava se vršila po strogim metodiĉkim principima. U godišnjaku Jahrbuch der Deutschen Demokrati -schen Republik za 1955. Three Ceremonial Rites. VValter. 20. 1942. arije. I 1894 —). 20. PISK. Blech-blatterCortige. 16. G. J. V 1726). —■ Kompozicije za orgulje. Bucolic Suite za gudaĉe. 1950. Benda. 1938. Music for Strings. 11. 1907). a predavao i na Novom beĉkom konzervatoriju. pjevaĉki pedagog i kompozitor (Palermo. atonal nosti i dodekafonije. suita za obou. P. Nilacanta (Delibes. trio za violinu. 1958. 1955. sonata za flautu i klavir. 1962. talijanski pjevaĉ (alt). Bulletin of the American Composers Alliance. H. 1707. u e-molu (1954) i sonatu za violinu solo u a -molu (1953). koncert. 1927. God. sonatina za vi olinu i ĉembalo. on je pokazao stvaralaĉki interes i za principe neoklasicizma. 1941 (II izd. 1933. Le Pazzie d1 arnore e delV inleresse. Glowacki. sonata za violinu-solo. 1943. Rococo Suite za violu i orkestar. LIT. — Carnival Song za muški zbor i duhaĉe. V. Francesco Antonlo Mamiliano (zvan Pistocehino). Schrekera. J. — E. 1939. 1927. D. per suonarsi nel clavicembalo. duo za violinu i violonĉelo. 1957.: gigue i ariju s francuskim tekstom iz Scherzi musicali obj. 1945. Liltle Woodwind Music za obou. 1939 i 1960. klavirski trio. 1797—98 boravio na dvoru u Berlinu. studirao 1924—26 kompoziciju u Parizu kod N. 1933. iako se u njima ponegdje zamjećuju i elementi specifiĉno »ameriĉkog« w. suita za 4 klarineta. 1943. Divertimento. 1942. 1935. Ĉlanci i studije. 1697. — Classified Chronological Catalogue of Works by the U. Fugue on a Victory Tune. STMW. c. DJELA. 1946. Hughes). 1933. 1947. Modern Music. 1964. Bernstein. za violinu i za violu. Paul A. c passcggiati in 40 modi sopra un basso d'un balletto . C. violu i gitaru. kla rinet ili violonĉelo i klavir. Kao pedagog postigao je mnogo uspjeha: iz njegove klase izašlo je više vrlo istaknutih ameriĉkih kompozitora (L. — VOKALNA. Paul Amadeus. 1936 emigrirao u SAD. i arije u rukopisu. A. a potjecala je iz Italije. S. ihre historischen Voraussetzungcn und ihre Auszvirkung im franzosischen. Death Valley Sonatina. 1944. koncert za violinu u Es -duru (1959). Kennan. Njegovi su uĉenici bili J. Citkomilz. PISTON. teoriju i povijest muzike na Visokoj muziĉkoj školi u Weimaru. A. 1721. G. Die Harmonielchre Jean-Philippe Rameaus. oko 150 solo -pjesama {Gesdnge eines fahrenden Spielmanns. — KLAVIRSKA: sonatina. 1956 i 1957 ureĊivao rubriku Die Entviicklung des kulturellen Lebens. J. 1954. — Ai. 1935. — KOMORNA: pet gudaĉkih kvarteta. arpa. 1965. Studirao u Beĉu kod F. Paul Amadeus Pisk. Nakon Prvoga svjetskog rata upisao se na Harvard University. IV. 1924. 1963. njemaĉki violinist i kompozitor (Cadolzburg. Music of the West Magazine. The Storm. 1931. DJELA: Streiter fur ĉine nationale Musik. 1961. P. preludij i fuga. 1946. VI. a solist od 1950. 1944. 1943 i The Trail of Life s recitatorom. NOVA IZD. 1679 (II verzija pod naslovom Gli Amori fatali. G. kvartet za 2 trublje. 1 9 4 2 . Richard Wagner. 1943. Simfonijeta. za orgulje. Jahrhunderts. MGG. — IZDANJA: mise J . talijanski p'lesaĉ i koreograf (Rim. I 1933 —). 1921. duhaĉki kvartet. Oko 1960 poĉeo se baviti i koreografijom . / Pastori al Prescpe. 1956. S. 1936. Maine. Schcrzi musicali (6 talijanskih kantata. Symphonic Piece. D J ELA. duhaĉki trio. 1957. zborovi. 1952. pjesme za glas i gudaĉki kvartet. Variation on a Theme by Eugcne Goossens. PISTON nacionalnog stila (sinkopirani ritmovi). Furth. Obitelj se nekad zvala Pistone.PISAREVIC — PISTONI utalica). 1692. c. 1962. 1955. Nakon povratka u SAD predaje do 1959 na Harvard Uni-versity (od 1944 profesor). Broder.: /. Hans. Counterpoint. Walter Piston. 13. Cappellijem). 1944. Moresca Figures za violinu. u kojoj su uĉenici (A. Školovao se u Bologni. 1924. Hauswald obj. Ricercare. 2 klarineta i fagot. 1958. 1948). 1 kompozicija s njemaĉkim tekstom i 2 s francuskim). sonatu za violinu i b. 1926. klavirski trio. 1 9 3 7 . koji je vjerojatno za njega komponirao partite za violinu solo. 1932.— Klavirske kompozicije (sonata. 1699. kla rinet i fagot. Speculum Suite. ĉembalist i muzikolog (Breslau. — K. italicnischen und deutschen musiktheoretischen Schrifttum des 18. Schering (DDT. Kremcnliev. kantate za 1 — -3 glasa i b. Gallusa u svescima DTĈ. 1940. Walter Piston. Francesco Antonio Mamiliano Pistocchi. tokata. II 1914 ■—). Maria Vergine addolorata. muzikolog i muziĉki kritiĉar (Beĉ. Festschrift Richard Miinnich. Intermezzo Tunbridge Fair za vojnu muziku. 26. 1918. 1953. passacaglia. za violu. 1698. Harmony. 1958. 2 suite. Handel-Festschrift. 1659 ■—• Bologna. Orchestration. God. 1938.: B. 1962. X. 2 talijanska dueta. Musikblatter des Anbruch (1920—28) i bio muziĉki kritiĉar u IViener Arbeiter-Zeitung (1921—34). varijacije za violonĉelo i orkestar. Monarijem i G. 2 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. — DRAMSKA. Graun. 1951 —62 profesor na University of Texas u Austinu i od 1963 na Washington University u St. brojni ĉlanci u ameriĉkim i nje maĉkim publikacijama. R. Mario. Zur Vorgeschichte einiger im theoretischen Werk Jean Philippe Rameaus behandelter Probleme der Harmonik. XII' 1687 — Dresden. 1967 (3 mise) i 1969 (5 misa). Josef -> Pišna. suita za komorni orkestar. Psalm and Prayer of David za zbor i 7 instrumenata. 1958. A. 1932. preludij i fuga. pastorala // Narcisa. Slonimsky. 1922—34 vodio je muziĉki odjel Narodnoga sveuĉilišta u Beĉu. Nastupao u domovini i inozemstvu. 1944. 1935. F. 1922). Opere: // Leandro. XI 1755). Uĉenik G. 1918. G. Brojna Pistonova djela poštuju tradicionalne klasiĉne okvire. kasnije A. 1931. 1941. Johann Georg Pisendel. klavirski kvintet. Requiem. MGG. Prvi veći uspjeh do ţivio je 1951 u baletu Soglia del tempo (muzika B. Pisk. A. 1931—-33 predavao kompoziciju na Austrijsko-ameriĉkom konzervatoriju u Mondseeu (Salzkammergut). serenata. Adlera. Glavna obiljeţja Piskova stila su slobodno tretirana polifonija. 1686—1705 operni pjevaĉ u Italiji i Njemaĉkoj. Torellija i F. c. 1951. 1953. se kao kompozitor isticao smislom za upotrebu polifonih sredstava i za motiviĉku razradbu. Ber nacchi. Bertolino da Faenza. Zatim je uĉio klavir i violinu. 1932. 1927. 1686—95 PISTONI. gradski PISTOCCHI. 1967). Engine Room. izdavao. Vrativši se iz zarobljeništva. osobito u Napulju. predavao 1946—50 klavir. 1955. Capriccio za harfu i gudaĉe.sonate za violonĉelo. 1945 i dr.: H. — Dvije sonate za violinu i b. Od 1963 intendant je Drţavne opere u Istoĉnom Berlinu. Fanfare fot the Fighting French. 25. suita za obou i klavir. O RK ES TR ALN A. Josef PISCHNER. God. gudaĉki kvartet. je polazio slikarsku školu Massachusetts Normal Art School u Bostonu. Ĉarter. ORKESTRALNA: Baroque Chamber Concerto za violinu i orkestar. Bavio se i vokalnom peda gogijom. Shapero i dr. 1947. PISKAĈI. jasna forma i ritmika. Modern Music Makers. Od 1712 violinist. 1936. LIT. 1682). Pisk. 1940. violino. zbor i orkestar: Die neue Stadt. 1966. J. austrijski kompozitor. Lakme). MESTNI -> Duhaĉi. za 2 klavira. Iste godine postao solist kazališta Scala u Milanu (od 1953 prvi plesaĉ). 1949. D. et altri stromenti. 1947. Monodrama Schattenseite. Istiĉe se podjednako u klasiĉnom i su vremenom repertoaru. Za 1 — 2 glasa i orkestar: Campanella-Kantate. 1947.: L. 1927 i 1939. fantazija za klarinet i klavir. Paul A. Quantz i F. 1667. 1944. V 1893—). 3 sonate za violinu i klavir. Baleti: Der grosse Regenmacher s recitatorom. As. 1930. Hellmesbergera i G. 1929. 1933. PISCHNA. Dobivši stipendiju. Boletin interamericano de mušica. LIT. sa P. melodika koja naginje atonalnosti. Le Risa di Democrito. 1945. Njegov peda-goško-teoretski rad odrazio se i u nizu veoma cijenjenih teoretskih priruĉnika. Konzertbuch. Suite of American Folksongs za 24 instrumenta. Tagliavini. 1967. Najvaţniji njemaĉki violinski virtuoz u doba J. Tu je utemeljio ĉuvenu pjevaĉku školu. 4 concerta grossa. 1935. X.: koncert za violinu u D -duru obj. a zatim dvora u Ansbachu. Koncerti: 2 za violinu. P. 1947. Benvennuti (35 Arie di vari Autori del secolo XVII. Divertimento za 9 instrumenata. // Sacrificio di Gefte. gudaĉki sekstet. MGG. Škole takva tipa ubrzo su osni vane i u drugim talijanskim gradovima. — VOKALNA. 1720. 1699 preselio se u Beĉ. 1954. Bartoka). 1958. 1956.. Symphonische Ouvertiire. promovirao 1916. New York 1959. God. klarinet i klavir. Njemu u ĉast objavljena je spomenica Paul Amadeus Pisk. 3 New England Sketches. 1942. Walter Piston — Classicist. 1959 (5 misa). ameriĉki kompozitor (Rockland. Rondo-Suile za violinu i klavir. — A'. duo za vi olu i violonĉelo. — Chromatic Study on li.

L. I. Bibliotheque de l'Ecole des hautes etudes. Pariš 1915. Etude sur la litterature pythagoricienne. nasuprot više empiriĉki orijentiranim harmonicima oko Aristoksena. — P. Thoughts from Pythagoras. Scenska muzika. Giuseppe Ottavio. 1941. Malog Pišne (Maly cviĉeni. zborovi. van der Waerden. grĉki filozof (Samos . Frank. Chaignet. — B. Zbog svoga društveno -elitnog stava. oni su u svoj univerzum ugradili i muziku te su brojevima oznaĉivali i svojstva tonova i odnose medu njima. Bibliotheque de l'Ecole des hautes ćtudes. ĉije je djelovanje trajalo više stoljeća. U njegovu je sistemu velika terca veća. 1693. Scripta Mathematica.VII e sieclt De Gounod a Debussy. 1951). I 1938. Crkveni kapelnik u Monterotondu (1673). Harmonikale Deutung eines pythagoreischen Spruches. Percy. Die Harmonielehre der Pythagoreer. pa su i veliku i malu t ercu radi slo: oblika razlomaka u odnosu njihovih frekvencija smatrali za nance. bez pjevanja). Feininger (Mon lilurgicae polychoralis. Aggiunte alle regole di contrappunlo di Giulii Regole di Contrapuntoj Notizie de' contrappuntisti e compositori di musit anni 1000 fino al 1700. Studirao na Konzervatoriju u Le (C. 1853). B. njegovi su uĉenici bili F. je -> meno. E. u Lat (1708—19) i (od 1719) u Capella Giulia u crkvi sv. p. 2 : 3 = kvinta. Josef. Prokofjeva). PITAGOREJSKA TERCA. Orienlal Rhaps. Recherches sur les sources de la legende de Pythagoras. Schmidt-Gorg. — J. VI 1963). Becker. DJELA KOMPOZICIJE. Mušica d' oggi. VI 1826 — Prag. Mnogo godina uĉitelj klavira u Moskvi. nova revizija E. Schubert. 1925. <-582 — Metapont. — M. uvertira The Taming of the Shreto. kao umirovljenik ţivio u Pragu. L'Opera italien au X. LIT. Abert. stt kraće. Leo. 1945. p. Od 1677 do smrti kapelnik u ri crkvi San Marco u palaĉi Venezia. 1. LIT. Od pc nika u auletici poznat je i Midas iz Akragasa (na Pitijskim ma <. Pariš 1874. Pitagorin tonski sistem je netemperiran. KMJB. dakle. a za malu tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od tri ĉiste kvarte (c-f-b-es1). P. Pythagoras. Vie intime. Plato und die sogennanten Pythagoreer. Die Zahlengrundlagen der Musik. Studirao obou na Praškom konzervatoriju. P. Suprotno od p. 1946. Foggie.: J. Music and Letters. a mala manja od istovrsnih terca u ĉistoj i temperiranoj ugodbi. 1923 —49 pr knjiţevnosti na Univerzitetu u Bordeauxu. uz to i u crkvama Sant' linare (od 1686). Autor je popularnih priruĉnika 60 Exercices progressifs pour piano (nova izd. X. PITROU.: A. Muziĉka pra PITIJSKI NOMOS oblici. kc se odrţavala u ĉast boga Apolona u Delfima. 1933. oko 700 psalama. . Pythagoras (2 sv. Wolff. u siju (1674) i Rietiju (1676).. Giuseppe Ottavio MGG. L. 1962. 1928. engleski dirigent i kompozitor (Londi I 1870 — 23. 1957 Schumann. 1693 i Ilungariae triutnphus in Ouirinali. Petra. nik F. 1943. 19.: M. God. Der pythische Apollonhymnus aitiologische Die Meisenheim a. Pitagorovski muziĉki teoretiĉari (Filolaj. 1962. i njegova škola utemeljili su grĉku nauku o muziĉkom -> etosu. Pariš 1926. Prema Pitagori je. zajednica je ĉesto do lazila u ozbiljne sukobe s politiĉkim protivnicima. 1695. Korepetitor.). Barbcur. Die Lehre vom Ethos in der griechischen Musik. 1900. Robert Pitrou. Eratosten. 1961. F. pjesme za glas i orkestar. Une »bellc epoque« de la musiaue francaise. Zborski djeĉak u Rimu.. Jadassohn) i na Muziĉkoj akademiji u Miin (J. 1 suita.: Missa in Nativitate Domini i Alissa pro Defunctis ( Proske (Aiusica divina. izraz koji se upotrebljava uz oznake za ti dinamiku. Bonn 1957. Bardet. više). gimnastiĉka i hipiĉka (u voţnji i jahanju). Leipzig 1899. U Pitagorinu sistemu odreĊivanja akustiĉnih odnosa meĊu tonovima intervala izraĉunava se frekvencija za veliku tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od ĉetiri ĉiste kvinte (c-g-d^-a^-e2). Vogel. Bindel. Jedan dio Pitonijevih crkvenih djela nastavlja trt Palestrine i njegove škole_. Rehberg) i tzv. Reinecke. NOVA IZD. Festschrift J. i njegovi uĉenici razvili su svoj pogled na svijet. 1. Mareĉeka. . — Isti. LIT. Prijevod: R. 81 : 64 = velika terca). I. oko ^-496). P. III 1657 — Rim. Sciences religieuses. Jean-St Bach. II 1743). X. je bio najugledniji crkveni muziĉar svoga vremena u ] a po plodnosti mu moţda nema premca u cijeloj povijesti m Njegova muzika odraţava stilski razvoj ostvaren kroz dvi neracije. Euklid. Pariš 1952. L. gdje je 194 predavao i povijest muzike. ^ pedagog. — O. talijanski kompozitor ( 18. francuski muziĉki historiĉar (Pari IX 1879 — Bordeaux. Kucharski. Percy Pitt of Covent Garden and the BBC. X. solo-pjesme. Durante. ali pokazuje sve jaĉi utjecaj višezb koncertantnog stila na uštrb kontrapunktike. Halle 1923. 1 se ta himna u ĉast Apolona izvodila uz pratnju kitare. frekvencija velike terce 81 : 64 (ili 408 centa). XI 1932). — W. Pitijsku 1 LIT. Door. animato ţivahnije).). — E. Smatrajući da se u prirodi sve kr eće po zakonima broja (harmonija sfera). a od -< uvodi se na igrama i aulodija (pjevanje uz pratnju aulosa) i tika (solistiĉka svirka na aulosu. premda je već Aristoksen ustanovio. Robert. allegro brţe. 1943. p. Oratoriji: San Ranicro. im Archiv der Cappella Giulia. PltJ (tal. morao <~5O9 bjeţati iz Krotona i skloniti se u Metapont (do nja Italija). oko 200 Magnificai 200 moteta. Arhita. Te je god in bjednik u auletici bio slavni antiĉki aulet Sakadas sa svoji. piano tiše.. Wagner. stotine stavaka misnog propriuma i ĉasoslova litanije i SPISI: Guida armonica. PITIJSKE IGRE. 1963. G. Hucke. Tiberti. AFMW. PIŠNA (Pischna). a male terce 32 : 27 (294 centa). MGG. ali se njegovo uĉenje saĉuvalo u spisima uĉenika (pitagorovska škola postojala je do kraja Sr-lV st. — A. The Resistance of the Pythagorean Tuning System. MGG. Theorica musicae Milano 1492 novi morali bez pogovora pokoriti disciplini nalik na samostansku. A (Gershzviniana. 1900. Jednostavni razlomci predstavljali su konsonance ( 1 : 2 = oktava. prema kojemu brojke najbolje izraţavaju bit svih stvari i pojmova. Bartoka. IV izd. DJELA (o muzici): La Vic intericurc de Robert Schumann.: O. Pasija po Mate šija po Luki. 3 : 4 = kvarta). Un grande maestro della scuola romana.490) za koga je Pindar spjevao svoju 12. 1906. Ko. 1935. 1962. 15. nije ništa napisao. Izgubljeni sin S. simfonijski preludij Le Sang des crepuscules. La Vie de Mozart. Bavio se i kompozicijom. Gl. ORKESTRALNA: simfonijeta. kako pokazuje tabela: velika terca mala terca Pitagorin sistem: 408 centa 294 centa Temperirana ugodba: 400 centa 300 centa Ĉista ugodba: 386 centa 316 centa PITT. poput Olimpijskih svake ĉetvrte godine i imale su panhelenski karakter. Musiciens romanligucs. Postanak i nezna. Bcnnet. da je titrajni 1 meĊu tonovima velike terce 5 : 4 (ili 386 centi). — H. Stuttgart 1950. — Balada Hohenlinden za muške glasove i orkestar. 1955. A. pa muziĉki direktor British Broadcasting Company (1922 Njegova su djela romantiĉki obojena. Rheinberger). PITONI. 0. Grĉka muzika. K. 1955) i dr. a sloţeniji disonance (16 : 27 = velika seksta. zatim direktor British National Opera Company (1 24). LIT. Delatte. u antiĉkoj Grĉkoj. San Lorenzo in Lucina (od 1689). ĉeški pijanist i pedagog (Rtišo vice kraj Pfibrama. koje su se ĉla - P1TAC0RAS fe£ PYTACOJW Pitagorini akustiĉki pokusi. Ĉetvoroglasni kanon Io sono in allegria (jedino poznato Pit svjetovno djelo). M. njegov biograf G. — H. 1957. no od <. DJELA. S. G toĉka obredne sveĉanosti bio je Pitijski nomos u kojemu si kazivala Apolonova borba i pobjeda nad zmajem Pitonom. Missa Albana obj. W. III izd. orguljaš. — V.582 prireĊivale su se. artikulaciju i interpretaciju da bi se pojaĉalo nj prvobitno znaĉenje (p. // M01 parato. Vues sur la France. Fruhgriechische Mathematik und Musiklehre. D. PITAGORA. od 1915 dirigent Beecham ' Company. suivies d'ho a Richard Wagncr.: B. Chamier. Ĉudesni mandarin B. X 1896). Didim i Prolemej) nazvani su i kanonicima. A. P. koncert za klarinet balada za violinu i orkestar. pomoćni dirigent lista Covent Garden u Londonu. F. Oko -t-530 došao u Kroton (donja Italija) i tamo osnovao filozofsku i vjersko-politiĉku zajednicu. Giuseppe Ottavio Pitoni und seine . pa je tako i P. Kolk. oko 250 misa. Levy. strumentalnim Pitijskim nomosom (nazivan i auletiĉki m Kasnije je u muziĉko natjecanje uvedena i kitaristika.82 PISTONI — PIU Teoretiĉari srednjega vijeka preuzeli su Pitagorino aku: odreĊivanje intervala. Etudes sur la doctrine Pythagoricienne. Od 1907 umjetniĉki di u Grand Opera Syndiicate. Hermes. sveĉanosti i natje' umjetniĉka. Sciences historiques. a izveden je s pomoću nizanja ĉistih kvinta. Gaffurius. Vetter. 1941. Chiti i dr. —J. — E.

Albrechtsbergera. Concerto delV Estate. Nuova Rivista Musicale Italiana. Ostvarajući muziĉku komponentu svoje muziĉko -dramske koncepcije.— H. G. PIZZI. Scenska muzika za dramska djela La Nave (G. Foglio d' album. Rota pa hrvatski kompozitori I. 1904. u vjeĉnoj borbi izmeĊu osjećaja i duţnosti. Due canzoni corali za zbor. Debora e Jaele. La Pisanella (D' Annunzio. // calzare d' argento. Tenebrae factae sunt. —M. 1946). 20. 4 sonate za violinu i kl avir. dirigent i muziĉki pisac (Parma. uvertira. PIZZETTI njima tako da djeluju kao odraz umjetnikovih scenskih djela. U Beogradskoj operi od 1936. Parać. Parma 1932. 1914. G. medu njima Tre liriche. Bellinija. Lhotka-Kalinski. X 1842). La Morgia. suita La Pisanella (prema scenskoj muzici za istoimenu dramu G. Frescobaldija. a zatim u Parizu. Franzla i G. Pixis' Memoiren. Rinaldi. — L. Likovi su u njima ĉesto puni moralne snage i veliĉine. Intermezzi crnici. La Mušica di V. Chopinom. 1954. II 1788 — Baden-Baden. L'Assassinio nella cattedrale. Zauberspruch. L'Arte di Ildebrando Pizzetti e »Lo Straniero«. 3. a kasnije solista (1959 —63 direktor. 1936. '93^. Gavazzeni. odraz ţivota u trajnoj punoći njegove istine. Koreografska scena Rondo veneziano. 1944. Provevši time je dinstveno stapanje tona i rijeĉi. Pagano. 1820. — M. Requiem za zbor a cappella) kojima u novijoj talijanskoj muzici pripada vrlo istaknuto mjesto. LaLunga notte di Medea (C. koje su posluţile kao scenska muzika za pastoralu Aminta T. Parigi. sinteza uma i srca. 1936. najprije ĉlan hora. Rinaldi. 24 duhaĉka instrumenta. Viottija. S bratom Johannom Peterom koncertirao 1794 —1806 na turnejama po Njemaĉkoj. 1958. Cantico di gloria za ţenski zbor. Pilati. pijanist i kompozitor (Mannheim. Tre sonetti tragici. Tantum ergo. III !785 — Prag. II 1968). engl. ţivopisnim orkestralnim bojama slika prirodu (Concerto dell' Estate). Torino 1928. II Pianoforte. oktobar 1940 (broj posvećen Pizzettiju)« •—■ Rassegna dorica. potrebu da se ljubavlju i dobrotom pristupi ljudskim patnjama. od Glucka do Wagnera i Debussvja. 1829 i Spruch des Herzens. 1929 (1931 izv. Ave Maria. — KLAV1RSKA: sonata. Neko vrijeme predavao u tom zavodu povijest muzike. Concertino za klavir. 1914. 1940. je jedan od najistaknutijih predstavnika velike obnove talijanske muzike na kazališnom i instrumentalnom podruĉju u prvim decenijima XX st. Bolletino Bibliografico Musicale. LIT. II 1861 — Milano. Stoga je. Do 1823 ţivio u Beĉu. Alvaro). Ifigenia. F. Verdi e Pizzetti. God. teţište je njegova stvaranja svakako bilo u muziĉkom kazalištu. — ■ KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Ildebrando Pizzetti poeta. / Pastori. Mil. Ouverture per una farsa tragica. — M. Danskoj. Cagliostro. Seviljski berberiri).) Ujedno koncertni pevaĉ. 1933—34. pošto je tri godine bio kapelnik i direktor . 1916—18. pevaĉki pedagog i docent na Fakultetu muziĉke umetnosti. Johann Peter. s kojim je koncertirao do 1806. 1949 i // Campiello (Goldoni). 1945. vrhunac u djelatnosti stvaralaĉkog ĉovjeĉjeg duha. njegov je uĉenik bio J. Saint-Cyr. 1935. 1922. La Rappresentazione di Santa Uliva. II. 1953 i dr. Drama mora. kao balet). —• M. Nouvelle Revue d'Italie. XI 1940). izazivati duhovna oĉišćenja. A. Bibiana. 2 klavira i udaraljke. Canti di ricordanza. 1. u zborniku L' Italia e gli Italiani del Secolo XIX. Le Trachinie (Sofoklo). X. Heidelberg 1875. — M. kao nekada u starih Grka. 1922. X 1917 —). LaSacra rappresentazione di Abram e d' Isaac (F. Cecilia u Rimu (1948—51 direktor). Pizzettiju je drama. više solo -pjesama. Damerini. 1958. 1908. — R. novembar 1921 (broj posvećen Pizzettiju). 1913. Njegov esej o Belliniju jamaĉno je jedan od najljepših napisanih o autoru Norme. 1924. La'nento za tenor i zbor. 22. Gatti. nije uvijek postizavao uspjehe. pisao sam sve svoje operne tekstove. Priredio nova izdanja sonata za violinu i klavir F. Don Pasquale (Donizetti). 6 klavirskih trija. 1965. Gavazzeni. nekoliko ronda s varijacijama za klavir i orkestar. »Lo Straniero di Ildebrando Pizzetti. — G. ali je ubrzo spoznao da će teško naći tuĊi tekst koji bi mu omogućio da do kraja provede svoj plan operne koncepcije. P. koncertu za violinu. Lirski i dramski elementi prepleću se u I. DJELA. Herzom). — G. je drţao da treba izbjegavati »lirske oaze« koje zaustavljaju dramski tok radnje pa je izgradio vlastiti recitativni stil u kojemu prevladava silabiĉko tretiranje melodijske linije s jakim isticanjem ritmiĉkog elementa. Firenze 1921. Castelnuovo-Tedesco. I. 20. Orseolo. 1950. sonata u A za violinu i klavir. Altri studi pizzettiani. — A. Hexameron (varijacije na koraĉnicu iz opere / Puritani V. Czernvjem i H . MGG. a zatim. Ildebrando Pizzetti. — Instrumentirao kompozicije G. Come vi piace (Shakespeare). — G. klavir. 1936. Ildebrando Pizzetti. Branko. P. Figarova ţenidba). 1920. Introduzione ali' Agamennone di Eschilo za zbor i orkestar. gudaĉki kvinteti. Parma 1932. Gavazzeni. Uz F. Trubadur). Studirao na konzervatorijima u Bergamu i Milanu (A. Gavazzeni. Musidsti contemporanei. sonata u F za violonĉelo i klavir. I. je jedan od najdarovitijih muziĉkih pisaca. Altre cinque liriche. ali umjerenije nego Casella ili Malipiero. »Debora e Jaele« di Ildebrando Pizzetti. Ratka. je rano poĉeo razmišljati o problemima opere kao muziĉke drame pa je uskoro došao do zakljuĉka da se oni ne mogu rije šiti ni grubostima veristiĉkih pokušaja ni Massenetovim skreta njem u sentimentalni lirizam. J. Milano 1928. njemaĉki violinist i diri gent (Mannheim. — M. P. p. — DRAMSKA. D' Annunzio). — A. God. Como 1937. Righi). 1884 —97 ţivio u Londonu. Busonija. 1914. —■ La Rassegna musicale. F. De profundis (7-gl. V. P. 1962. 83 PIXIS. Pasquinija i M. 1947. Casellu i G. 28. L'Oro. D' Annunzija). 1932. Engleskoj i dr. 1910. 1926 i 1931). J. Rinaldi. Kompoziciju uĉio na Konzervatoriju u Parmi (T. bas (Srbobran. dopo la morte. Don Bartolo (Rossini. Brojni ĉlanci i studije u struĉnim mu ziĉkim i knjiţevnim ĉasopisima i u listovima. talijanski kompozitor.: H. kla virski kvintet. gdje je uĉio kod J. La citta dannunziana a Ildebrando Pizzetti. 1917 (prer. U svojim nastojanjima P. ORKESTRALNA: simfonija u A-duru. Bellini. — R. 1810 postao profesor Konzervatorija i kazališni dirigent u Pragu. je svoje muziĉko -dramsko stvaranje povezao s D'Annunzijevim. Slavik. 1968. Evvena. 1930. 1943. 1908. Le Fešte delle Panatenee. Canti del-la stagione alta za klavir i orkestar. Veoma cijenjen pedagog. Ildebrando P izzetti e la sua mušica corale. Thalbergom. je pronašao naĉin kako da izbjegne srodnosti s recitativnim vlastitostima velikih reformatora opere. 1806—10 ţivio u Beĉu. — CRKVENA: Messa di Requiem za zbor a cappella. Due liriche drammatiche napoletane. Kao izvrstan poznavalac klasiĉne polifonije. Firenze 1947. Belcari). — G. C. — M. RAM. Rusiji i Poljskoj. medu njima su M. 1930 (takoĊer za orkestar). 1914. Da un autunno gid lontano. 1961 i Clitennestra. Agamennone (Eshil).). 1918 —19. Prunieres. — G. As. mart —april 1921. 1921. 1922— 25 (izv. Pixis. 1940 (broj posvećen Pizzettiju). niz djela salonskog karaktera. rondo Les trois clochettes. 1943. 1931. O. 1930). Ponchielli). Brat Friedricha Wilhelma. Ildebrando Pizzetti. 1914. Emilio. — M. Kirigin i I. 1906 i u D. 1911. Milano 1946. Milano 1958. Boris Godunov). — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. Kranz. — SPISI: La Mušica dei Greci. P. Tre sonetti del Petrarca. Sinfonia delfuoco per »Cabiria« di G. LIT. Bazzini. M. izmeĊu na gona i zakona. U nekima P. u. Pixisovo briljantno pijanistiĉko umijeće od razuje se u stilu njegovih brojnih klavirskih kompozicija. La Mušica italiana dell' Ottocento. Vanna Lupa. koncert u C za violonĉelo. 1921. 1933. Tre studi su Pizzetti. Guida attraverso il poema e la mušica. Ildebrando Pizzetti e il dramma musicale italiano d' oggi.. u koju je unio neke arhaiĉke crte. zajednice. PIZZETTI. a po tomu i muziĉka drama. talijanski kompozitor (Verona. Odgojio je velik broj uĉenika. U svojim najuspjelijim ostvarenjima. God. Malipiera. — Uredio zbornik Vincenzo Bellini. »Fra Gherardo« di Ildebrando Pizzetti. G. Gesammelte Blatter uber Musik. P. 1948. — Parma a Ilde brando Pizzetti.PIVNIĈKI — PIZZI PIVNIĈKI. Preludio a un altro giorno. La fionda di Davide. dosad najtemeljitija monografija o ovom umjetniku). Leipzig 1903. klavirski trio. 1913. 1930 (kao posebna knjiga obj. Mušica d' oggi. X. Castelnuovo-Tedesco. poĉevši od libreta za operu Debora e Jaele. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija. Rossija. 1915. Fondi. — KLAVIRSKA: 3 sonate. Canzone dei beni perduti. Nakon niza mladenaĉkih pokušaja. pa su takve osobine znaĉajne i za njegove zborne kompozicije (npr. Fra Gherardo. 1949. 1836. 1944. 1942. Musicisti contemporanei. Debora e Jaele di Ildebrando Pizzetti. P. 1938. Castelnuovo-Tedesco. 1928. sonata za violonĉelo i klavir. Friedrich Wilhelm (II). 2. 10. N. —• Firenze a Ilde brando Pizzetti. 1922. Trepreludisinfoniciper VEdipo Re di Sofocle. 1955. uĉio još kod J.!-' Ultima caccia di Sant' Uberto za zbor i orkestar. M. Od 1924 bio je direktor Konzervatorija u Milanu. — M. Oko 1845 povukao se u Baden-Baden. juli 1920. 1928. Brojne instrumentalne kompozicije Pizzettijeve odaju ĉesto vokalni karakter. Respighija. P. 1932. Pizzetti. Roma 1919. — L. Friedrich AVilhelm. Sin i uĉenik Fri edricha Wilhelma. je zborne stranice u svojim operama ĉesto izgraĊivao na punoći i bogatstvu kontrapunktiĉ -kih linija. Milano 1922. 1905. Ildebrando Pizzetti. Ferrando (Verdi. 1951. 2. on je ipak preobrazio talijansku operu svojega vremena. II Valore della »Fedra« di D' Annunzio nel dramma di Ildebrando Pizzetti. Gani. —■ VOKALNA: kantata Vanitas vanitatum.: R. Ilde brando Pizzetti. Ildebrando Pizzetti. D' Annunzio. — Isti. 1933. 1940. Roma 1930. Tre composizioni corali za zbor. B. koncert u es za harfu. ■— M. Već su Pizzettijeve opere pokazale koliku vaţnost on pridaje zboru kao predstavniku kolektiva. B. 1931. La Figlia di lorio. u A. gdjekad je upadao u jednoliĉnost (tome se nisu mogli oteti ni ostali reformatori opere kojima je recitativ bio ishodište). Respighija kao profesor kompozicije na akademiji 5. Firenze 1943. IX 1880— Rim. Ildebrando. Aus J. Brano di un commento ali' »Orseolo« di Pizzetti. Niccolb Paganini. Mortari. Ildebrando Pizzetti. Johann Peter. Filmska muzika. Bastianelli. Opere: Almazinde. Sietz. Pixis. New York 1945. 1932. Lisztom. tako u remek-djelima Debora e Jaele i Fra Gherardo. Gavazzeni. Edipo e Colono (Sofoklo). 1904. Vaţnije uloge: Figaro i Bartolo (Mozart. u zborniku Parma a Ildebrando Pizzetti. Lo Straniero. »L'oro« di Ildebrando Pizzetti. u The Book of Modem Composers D. 1942 — 43. Gavazzeni. 1960. 2 Poesie d'Ungaretti. Tre canti za violonĉelo (violinu) i klavir. Pizzetti. Fedra. — G. Rondo veneziano. Damerini. II momento musicale italiano. A. Roma 1937. 1925. Convegno. — G. pevaĉ. Sluţio se tekovinama suvremenoga muziĉkog jezika. I9 I3). 1951. Uĉio na Muziĉkoj akademiji u Beogradu i diplomirao u klasi N. — DRAMSKA. Kao pijanist koncertirao na turnejama po Italiji. koncert za. 13. Tassa. 1822. —■ Medu talijanskim kompozitorima našeg stoljeća P. MQ. prijevod 1951. 12. XII 1874). 1931. Giehne. Badische Biographien. 1908 postao nastavnikom za harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Firenzi (1917 direktor). Premda je pisao i instrumentalne kompozicije. Mušica e dramma. Canto d' amore za muški zbor. 1962. Torino 1934 (novo izd. a neke od tih kompozicija imaju i autobiografski prizvuk. Pimen (Musorgski. Rinaldi. MGG. 1932— 33. Bergamo 1956. La Madre al figlio lontano. 1950. Opere: Cid. A. a 1936 je naslijedio O. Cvejića. zajedno sa F. klavirski kvartet. Veracinija i madrigala Gesualda da Venosea. S. 1911. 1957. 1932—33.

Damerini. Medu prvima upotrijebio ga je C. Najpoznatije su Lochamer Liederbuch (oko 1450). Concierto para tres hernianas za gitaru. kao npr. borbena pjesma ili . 3. OdreĊeniji oblici pjesme su npr. Aiissa solemnis. — Klavirska djela. Puschmanna. nalazi u pjesm hriflus iejpone pogodan oblik z: renje i propagii umjetniĉke zborr terature. 1900. i dinom XVIII st. Duhovne pjesma: novijega doba oĉituju teţnju za vraćanjem prvobitnom rep toaru pjesama i za stvaranjem jedinstvenoga zbornika crkva pjesama za katolike. Od 1938 namješten na Talijanskom r adiju (RAI). PIZZINI. slovenske protestantske pjesmarice. 1889. 1959. 1925. gezupft). Poĉeo se primjenjivati u vrijeme kad su instrumenti kao gitara i lutnja.). LIT.Veći dio pjesama iz tih pjesmarica oĉ utjecaj Meistersingera ili njemaĉkoga narodnog pjevanja. Veoma su vrijedne zbirke svjetovnih pjesama (njem. U razdoblju klasike i osobito romai djela sabrana u pjesmarici poprimaju oblik solo-pjesme. IV 1905 —). Opere: Guglielmo Ratdiff. Muzika za radio-igru i za televiziju. H. Chansonnier de VArsenal i Chansonnier Cangi. Monteverdi u dramskom madrigalu Tancredi e Clorinda (1624). KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. MGG. 1501. Psalmen J. za katoliĉke p marice dodavao se ovim naslovima i pridjev katoliĉki). ili. 1666). a medu potpi sanima nalaze se i imena istaknutih predstavnika francuske viteške umjetnosti (A. Franckea (174 Tochter Sion H. 1906. Psalmen Davids. Mendelssohna. tuGie Chrusltlrebe 7iwJuuochmi kao je nešto dn ĉije. obredna. Paganini je prvi svirao p. Ona moţe biti svjetovnoga karaktera (lir ska. je i naziv za odreĊen dvodijelni odnosno trodijelni muzi ĉki oblik {-> Dvodijelna pjesma.. speravi. 2 sv. uvertira. buch (I 1534. grom većine pjesmarica. Porsta (17c Vollstdndige Francksche Gesangbuch G. naĉin sviranja na gudaĉkim instrumentima kod kojeg se ton umjesto povlaĉenjem gudala proizvodi tako da se ţice trzaju prstima. — Operna priĉa Dardanio. P. rukopisna Pavlins. zt duhovnih napjev. Kolmarer Liederhandschrift. uskoro postaje s nim za zbirku isl cfafţc ucfielcmo \iherd\\oit\ ĉivo nar. Guillaume de Poitiers. kasnijih crkvenih pjesmarica vaţnije su Geistliche Lieder . — Suita / Canli sereni za glas i klavir. -* Trodijelna pjesma). Ott's Li. 1526. Berliner Gesangbuch J. — Sonata za klavir. pa i oblike zabavne muzike. La Rosalba. 1941. 1941. Rostocker Liederbuch (oko 1460). Requiem. 1930. 1959. A. U Rimu 1924—30 dirigent koncerata za odgoj studenata. 1530. sarabanda za gudaĉe. 15. Liederbuch) koje su se u XV i XVI st. Br. 1926 i dr. ukljuĉuje i ostvare nja umjetniĉke muzike i tvorevine narodnoga stvaralaštva. Gebet und Kirchenubung. La Vanita e Vamorc. Donauesch Liederhandschrift (XV st. pjesam Razvoj crki pjesmarice. A. 1928. 1 Leipziger Gesangbuch (1682). divertimento u obliku varijacija Grotte di Postumia. Leisentritta (1567).Do-mine. Scenska muzika. Wiener Handschrift 2701. 1541J Babstsche Gesangbuch. Nezvgesangbiichlein. Jdillio. Luthera. PJESMARICA. — CRKVENA I oratorij Death and Rcsurrcction. 1890. u Ravnu kod Ohrida. P. pizz. Osiandera (1586). Sabbathische . Carlo Alberto. a prekc i cgrehe odeprjj: i kcic on tu naprednih ideji drţanih u tekstoi pjesama. uobiĉajio se u Njemaĉkoj naziv Gesangl ili Kirchengesangbuch. simfonijski triptih Al Piemonte. a zatim se usavršavao kod O. Frevli: hausena (2 sv. II 1544). Carlo Alberto Pizzini. kasnije kao Herzensandschten. von Sachsena) i neke druge zbirke Minnesangera i Meistersingera. engl. M. Psalmen. gdje je stekao popularnost svojim romancama. franc. Chansonnier du Roi. Tek pri deni nacionaliza prvoj polovini '. Pysnicky duchovai. Gesangbuch. Respighi). zatim (1932—37) muziĉki inspektor u Societd Italiana degli Autori ed Editori. Pisni za naypoglavitiyc. O. pojavile u Njemaĉkoj. ĉitim imenima ( Geisti Lieder. Respighija u Rimu. Othmayr Liederbuch (1549). DJELA. tj. Medu brojnim instrumentalnim minijaturama iz vremena romantike (kasnije i u oblasti salonske muzike) mnoge nose na slov p. X. Iz istoga su razdoblja Jenaer Liederhandschrift. vokalno djelo manjeg opsega. del Encine. 1962. Vrlo agilan kao dirigent u domovini i drugim evropskim zemljama. Glogauer (Berliner) Liederbuch (oko 1460 ili 1480). Takve su pjesri riĉe Deutsche Evangelische Kirchen-Gesangbuch (1854). njem. Izraz p. Jenjavai nacionalnih pok ubil /robum iciepore v prestaje objavljiv takvih zbornika. Gothaer Gesangbuch. 1644 ehiridion. 1928. Stranica iz Pavlinske pjesmariee. a kas i u drugim zemlja zbornici duhoi pjesama pod r. Cantional J. Jedino pjesmarice namijenjene kućn muziciranju pokazuju veću slobodu u izboru tekstova i napj {Praxis pietatis melica. Strapaese. 1931. Izraelu i Americi. Calvisiusa (15c Mainzer Cantulae (1605). djeĉja. ORKESTRALNA: simfonija u c-molu. prijate savjetnik M. 1545) i Leipzigu ( ehiridion. 1929. Singebuch A. Wohlriechi Lebensruchte. 1644. Suite infantile. nestali iz orkestra.. Cancionero musical de Elvas (oba s kompozicijama J.). Vcjidctta. od tal. muziĉke škole u Bergamu. 1704 i 1714). Har niae analogicae Cantorinum i Aiusae Sioniae. 1895. Evangelische Gesangbuch fiir die Schutzgebiete und das Auslo (1915) i druge. 1930. F. jer su one ĉesto jedini saĉuvani izvori i dokumenti koji govore o muziĉkoj praksi pojedine epohe i stvaralaštvu anonimnih majstora. Psalmen L. 1932. lenlust) ili pod latinskim naslovima (Paradisus musicus. pince.: A. kompozicije za violinu i klavir i dr. PJESMA. 1887 i 1889. Strassburgu(7'ewWc/i Kirchcnc 1525. 1893. Lindenborna (1741) i dr. The Bric-Brac-Will. Fiinfzig Geistliche Lieder . DJELA. plucked. talijanski kompozitor i dirigent (Rim. Psalmen. Editha. 1969. N. Njegove su kompozicije programnog karaktera. Seelenmusik. Keisera i G. p. Autori su im većim dijelom anonimni. Oznaka -> arco upućuje instrumentalistu da prekine izvoĊenje pizzicata i da nastavi svirati gudalom. sonata za violinu i klavir. P. Handela. Penalose i drugih majstora) i Cancionero de Uppsala. od kojih je pr pod naslovom Eni Psalmi objavio Primoţ Trubar 1567 u Tubi genu. namijenjena uglavnom širim slojevima ljubitelja muzike i zbog toga relativno jednostavnije strukture i s manjim tehniĉ kim zahtjevima za izvodioca. plesna i dr. Kirchengesa'nge S. simfonijska pjesma // Poema delte Dolomiti. Kun. Kas meĊutim. PIZZICATO (krat. vratio se ponovno u London. Najstariji su primjeri pjesmarica zbirke narodnih te truverskih i trubadur skih napjeva iz XIII i XIV st. 1961. Strassbu: Gesangbuch. Schedelsches Lieder- . Himmlische Lieder. F. Prva takva pjesmarica sastavljena po U2 na već postojeće ĉeške zbirke (npr. Srodnost s trubadurskom umjetnošću oĉituju i zbornici španjolskih pje sama kao što su Cancionero musical de Palacio. Lter. U doba refor ĉije sastavljaju s Njemaĉkoj. klavirske kompozicije za djecu. To su i lanjski psaltir. 1962. kojima je bila svojstvena ovakva tehnika sviranja. Munchencr Liederbuch (oko 1460). sa svjetovnim napjevima gubi dotadašnje znaĉ Ona se pretvara u zbirku jednoglasnih ili rjeĊe višeglasnih kalnih kompozicija. U uţem smislu naziv p. trzati. 2. Historijsko znaĉenje pjesmarica je veliko. Oeglin's Li. za protestante i za Ţidove. staje tada ciklus : -pjesama. st.solo-pjesma. 1536. T. anonimni rukopisni zbornik psalama pisan u X.j 1524). st. Filmska muzika. ukljuĉuje uz narodnu pjesmu prvenstveno solo -pjesmu uz pratnju klavira. buch (1512). pizzicare štipati. Dobici. Scheina (1627). Susreće se i u operama R. sonata za violonĉelo i klavir. diplomirao 1929 na Konzervatoriju u Bologni. simfonijska freska In Tc. Liederbuch der Anna von Koln (1525). 1. Kod nas se prve pjesmarice javljaju veoma rano. — KOA1ORNA: sarabanda i fuga za gudaĉki kvartet. satiriĉna. Bertran de Born). — Crkvena muzika. Ubrzo zatim izlaze sliĉne pjesmaric Erfurtu (Enchiridion. Chansonnier de Saint Germain. 22. Geistliche Gesangbuch J. Najpoznatija je klavirska zbirka Pjesme bez rijeĉi (Lieder ohne Worte) F.84 PIZZI — PJESMARICA buch (oko 1460). Psaltikija Stefana Srbina (vjerojatno XVI st. u Japanu.). 1899. Donaueschinger Liederhandschrift. Ivania. 15 je protestantska crkvena pjesmarica Geystliche gesangk Buchl koju je 1524 u VCittenbergu objavio Johann Walter. pjesmarica Valentina Voigta (sastavljena za magdebu rškoga kneza P. zbirka jednoglasnih ili višeglasno obraĊenih napjeva razucita karaktera s instrumentalnom pratnjom ili bez nje. Deuts. U njima je objavljena karakteristiĉna skupina pjesama koje uz neznatna proširenja i dopune ĉitava dva stoljeća ostale . Studirao na Konzervatoriju u Rimu (C. lijevom rukom i istodobno izvodio melodiju gudalom u desnoj ruci. 1927. Gabridla. de la Halle. epska. — DRAMSKA. tarantella 1923. a!i i duhovnog (narodne i umjetniĉke crkvene pjesme). od 1955 pomoćnik direktora za orkestre i zborove. u širem smislu oznaĉuje i kraću kompoziciju za zbor a cappella ili uz pratnju klavira ili manjeg instrumentalnog sastava kao i djela za glas bez pratnje ili uz instrumentalnu pratnju. naysvetiye i nayveselye dni svi godischia sloxene i kako se u organe us' yednim glasom mogu spivi Atanazija Jurjevića (štampane 1635 Beĉu).

a pojedine sveĉa nosti postaju politiĉko-nacionalne manifestacije. Drvaru i drugdje radniĉki su domovi bili centri kulturno -prosvjetnog rada meĊu radnicima u kojima su povremeno djelovale pjevaĉke i tamburaške sekcije. no postepeno sve više na amaterskoj. Mokranjac. Lott (1926). Escher i W. Eitner. 1878) i O. poĉeli nicati muški (kasnije i mješoviti) zborovi pod nazivom Apollo Club. Smiljanić). Wilhem 1835 u Parizu utemeljio muško pjevaĉko društvo. dirigent P. Das Evangelische Kirchengesangbuch. Klobuĉar). dirigenti K. Liedertafel i Orpheon bili su uzori po kojima se proširio pjevaĉki pokret u Americi gdje su u drugoj polovici XIX st. opere i operete. Etoens. Najistaknutija su u Sara jevu: Proleter (dirigenti C. . K. Unser Gesangbuch. 1783) koji se posvećuje engleskoj višeglasnoj pjesmi a cappella. Sliĉno kao Liedertafel u Njemaĉkoj bio je organiziran ->■ Orpheon u Francuskoj. Die Zukunft des Gesengbuches. i U JUGOSLAVIJI. najstarije pjevaĉko društvo u Bosni. 1959). Rihtman). Ko. faksimil i transkripcija) J. Beck (1938). Milićević. Plecitv) i dr. 1960). Banjoj Luci. Bajec i C. 1955. Beck (1927)^ Jenaer Liederhandschrift obj. Rihtman). Chansonnier Cange (2 sv. Maier (Publikationen alterer Musik. Marechal i G. novi otisak 1945). U prvom periodu rada.. —■ Jahrbucher des Deutschen Sangerbundes I — X. Treba spomenuti da su na koncertu u Drvaru. izdvaja se Kolo. u drugoj polovini XVIII st. u Mostaru: Abrašević (dirigenti F. faksimil i transkripcija) J. MGG. PJEVAĈKA DRUŠTVA. Hrvatsko pjevaĉko društvo Trebević (1894. dirigenti Lj. L.. Leipzig 1949. koji je prije Prvoga svjetskog rata brojio više od 5500 društava s oko 190000 aktivnih ĉlanova. Vidošića (1933—41) doseglo visok umjetniĉki stepen. O. Cancionero musical de los siglos XV y XVI F. kao npr. pa pod vodstvom struĉnih dirigenata dostiţu vi sok reproduktivni nivo. 1926 — 36 i od 1952 nadalje. a 1927 osnovan je zbor Pelagić. P.: H. Bosna i Hercegovina. M. Bihaću i dr. Prvo austrijsko pjevaĉko društvo Wiener Mdnnergesangverein osnovano je 1843 u Beĉu. Pares. 85 posebna pjevaĉka društva koja dostiţu visoku razinu reproduk cije. Za Berlinom su se ubrzo poveli Leipzig (1815) i Frankfurt na Odri (1819). Kade (Publikationen alterer Praktischer und Theo retischer Musikwerke. Barbieri (1890. Zelter koji je s umjetniĉki obrazovanim ĉlanovima Pjevaĉke akademije (Singakademie) utemeljio 1809 u Berlinu društvo pod nazivom Liedertafel. su: F. Teulsch Kirchenamt (faksimil) K. I — III. i Hrvatsko pjevaĉko društvo Majevica (1896). Demetar) i Jevrejsko pjevaĉko društvo Lira (1900. Ona su se uskoro asimilirala s društvima iz sjevernih krajeva. von der Hagen (Minnesinger. T. LIT. U Sarajevu su djelovali Srpsko pevaĉko društvo Sloga (osnovano 1888. Koepp (1953). 1896) te Fr. K. 1924.PJESMARICA — PJEVAĈKA DRUŠTVA pjesmarica nastala oko 1644. Aubry i A. Liederbuch der Anna von Kb'ln W. Geschichte des deutsch-schweizerischen evangelischen Gesangbuches im 16. Kotzschke. prireĊivao je velike pjevaĉke smotre (Liederfeste). Bay y Gay i I. — Geystlicke Gesangk Buchleyn obj. Runge (1896). Lexikon des deutschen Chorwesens. U jeku pokreta z a nacionalnu samostalnost ona su postala ţarištima patriotizma probuĊenoga graĊanskog staleţa. Hofmann (1914). Poticaj za osnivanje muških pjevaĉkih zborova u Njemaĉkoj dao je K. Ruţić). Tjedni zborne muzike (Sangerivochen) odrţavali su se u razliĉitim gradovima. Društva takva karaktera proširila su se zatim u juţnoj Njemaĉkoj (ĉesto pod nazivom Liederkranz). U tom je sa vezu 1910 bilo uĉlanjeno oko 2200 društava s više od 60000 pjevaĉa. Schroder (u izdanju sveukupnih djela J.. i Glee Club (London. u Prijedoru Srpsko pevaĉko društvo Vila (1888. u Vi sokom Srpsko pevaĉko društvo Milutinović (1897). U Zenici. God. Jungić i O. zbornik izabranih hrvatsko-slovenskih zborova. U nizu zbirki zbornih kompozicija XIX st. 21 hrvat sko. Riĉtsch (DTO. najznaĉajnije društvo u BiH. — O. Medu prva takva društva idu Noblemen's and Gentlemen's Catch Club (osnovano 1761 u Londonu). A. G. u Nevesinju Srpsko pevaĉko društvo Zastava. student sko KUD Slobodan Princip Seljo ("dirigent M. Pariš 1910. Šku. a umjetniĉki najzrelije Sloga u Banjoj Luci (1922. od 1963 u Essenu. Poslije Prvoga svjetskog rata obnovljena društva idu u prvom redu za umjetniĉkim ciljevima. osobito do 1914. U Banjoj Luci postojao je 1919 —21 radniĉki zbor. U poĉetku uglavnom na profesionalnoj bazi. Sohngen. i L. Schlesischer Sangerbund. dirigenti B. Ţita.: H. B. Wiener Handschrifi 2701. u Bosanskoj Gradiški Srpsko pevaĉko društvo Branko. Klapper (1936 — 37). istodobno osnovano je više novih radniĉkih kulturno -umjetniĉkih društava koja meĊu ostalim sekcijama imaju i pje vaĉku. ■— M. Jun gić i C. Prvi festival organiziran je 1951 u Mainzu. 1838). u Mostaru Srpsko pevaĉko društvo Gusle (1888). 1901. Kade (Publikation alterer Praktischer und Theoretischer Musikvverke. Babstsche Gesangbuch (faksimil) K. Istovetni ciljevi društava izazvali su organiziranje regionalnih i gradskih saveza (npr. Umićević i V. a zatim i drugi gradovi sjeverne Njemaĉke.). LIT. Basel 1962. Glogauer Liederbuch H. Ameln (1929. X rukovet. Petrich. koje je pod vodstvom dirigenta T. Chicagu (1872). prednjaĉila npudeopuan neeuecKaa Kanejijia God. Ringmann i J. Šaran. — Isti. Muziĉka umjetnost u Bosni i Hercegovini javlja se relativno kasno i to najprije putem pjevaĉkih društava koja za austro-ugarske okupacije (1878—1918) nisu bila samo kulturno-umjetniĉke ustanove nego i mjesta na kojima je strujao društveni. Da non). U Bosni i Hercegovini djelovalo je nakon OsloboĊenja oko 120 kulturno-umjetniĉkih društava po gradovima i industrijskim naseljima i oko 350 po selima. Kozara). Vaso Miskin-Crni (dirigent I. vrlo aktivno u svim manifestacijama radniĉkog sindikalnog pokreta. Kolmarer Liederhandschrift i Donaueschinger Liederhandschrift obj. Prvi takav festival odrţan je 1865 u Dresdenu. Kassel 1950. nazvanoj -> glee. Bernouilli (2 sv. u Banja Luci: Pelagić (dirigent J. Tuzli. Gesangbuch. Ocglin's Liederbuch R. a naroĉito aktivno po broju uspjelih turneja i velikih oratorijskih izvoĊenja. Mirić i M. do 1914. koji najviše njeguje komponiranje i izvoĊenje mu ziĉke forme -*■ catch. II izd. Nageli koji je 1810 osnovao u Zurichu muško pjevaĉko društvo s ciljem da njeguje narodnu pjesmu. Glavni organizatori bili su kompozitori Nikola Hercigonja i Oskar Danon. H. 2 jevrejska. B. Angles (1947 — 51). politiĉko-nacionalni i kulturni ţi vot pojedinih gradova. kao i zborske kompozicije bez instrumentalne pratnje. 3 radniĉka i dr. kantate. J. Salmen i J. IV. Mitjana. B. u Livnu Srpsko pevaĉko društvo Sundeĉić i Hrvatsko pjevaĉko društvo Dinara. Reinthaler (1948). Schedelsches Liederbuch H. U poĉetku su se ĉlanovi regrutirali iz redova kompozitora. D. J. Demetar) i Mladen Stojanović (dirigent S. Hladek i I. Od muslimanskih društava najstarije je bilo Jedinstvo u Derventi. društva uĉestvuju na priredbama nacionalnog i vjerskog karaktera. Louisu (1893). i L. Vrlo aktivan bio je zbor Mdnnergesangverein u Sarajevu (1886) koji je izvodio oratorije. — C. 9 muslimanskih. G. Tome je vjerojatno pridonio i H. Jiranek). dirigenti J. — Der Deutsche Sangerbund 1862 — 1912. Raynaud (1892). obuhvaća 18 pokra jinskih saveza sa oko 15 000 zborova. pod kojim je nazivom G. Rosenberg (1933). u Travniku Hrvatsko pjevaĉko društvo Vlašić (1899). po djelokrugu svoga nacionalnog i kulturnog rada. Pojava nacionalnih muziĉkih škola u ostalim slavenskim zemljama odrazila se osobito na podruĉju vokalne muzike pa su nakon praškog Hlahola (osnovanog 1831) nikla brojna pjevaĉka društva. — R. 1802 osnovano je Petrogradsko filharmonijsko društvo koje je u svom sastavu imalo i zbor te je redovito izvodilo djela velikih vokalno-instrumentalnih formi. Kad je 1905 osnovan Glavni radniĉki savez za Bosnu i Hercegovinu zapoĉelo je s djelovanjem u Sarajevu Radniĉko pje-vaĉkotamburaško društvo Proleter (dirigenti K. Umićević i J. Ott's Liederbuch R. Geschichte des deutschen Mannergesanges. 1913). Radniĉka muziĉka društva organizirala su se i po strukama. Berliner Sangerbund) koji su se kasnije ujedinili u jedinstveni Deutscher Sangerbund. 1912. O. Jeanroy (19097. Monographie universelle de l'Orpheon. Milošević). U okviru kulturno -prosvjetnih društava Gajret i Narodna uzdanica formirani su horovi u Sarajevu. no sa širenjem pjevaĉkog pokreta društvima su poĉeli u sve većoj mjeri pristupati i muziĉki diletanti. Radniĉki glazbeni zbor Sloboda i dr. Pope (1944). Usporedno sa sve većim za nimanjem za narodnu pjesmu utemeljuju se u toku XIX st. Jahrhundert. 1873 — 76). F.: Chansonnier de Saint Germain (faksimil) obj. Jenny. Za vrijeme Narodnooslobodilaĉke borbe ekipe za kulturno -umjetniĉki rad pri vojnim jedi nicama NOV organizirale su 1942 —45 horove i druge muziĉke sekcije na osloboĊenom teritoriju. Erk i O. Rihtman. Dresden 1927 — F. Chansonnier de V Arsenal (faksimil i transkripcija) P. P. profesionalnih pjevaĉa i pjesnika. a redovite smotre (Concours Orpheonigues) odrţavale su se od 1849. Enchiridion iz Leipziga (faksimil) H. K. dirigenti D. Odmah poslije OsloboĊenja mnoga su društva obnovila svoj rad. Savez. Eitner i J. Chansonnier du Roi (2 sv. koju je 1894 izdalo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo u Zagrebu. Radetić). izvoĊena i veća zborska djela ( S. H. u Zenici: Iskra. te Cithara octochorda iz 1701. Lochamer Liederbuch (faksimil) K. 1880). Za razliku od ranijih stoljeća kada se zborno pjev anje njegovalo u krugu profesionalnih muziĉara u crkvama i na feudalnim dvorovima. IV. Najpoznatiji medu njima djelovali su u Bostonu (od 1871). Meyer i G. 1943 — 55). u evropskim zemljama niĉu pjevaĉka društva koja preuzimaju vaţnu ulogu u muziĉkom ţivotu te utjeĉu na razvoj muziĉkoga stvaralaštva na tom podruĉju. Miiller (fotokopija. Brooklvnu (1878). Ameln (1925) te K. L. i osobito u XIX st. u Tuzli Srpsko pevaĉko društvo Njeguš (1886). M. Ruţić i B. No. pojavljuje se i u graĊanskom društvu teţnja za skupnim vokalnim muziciranjem svjetovnog karaktera. Mahrenholz. novi otisak 1966). Cancionero musical de Palacio H. Od slavenskih zemalja najdulju je zborsku tradiciju imala Rusija gdje je u XVIII st. Mostaru. Homen). u Bijeljini Srpsko pevaĉko društvo Srbadija (1895). u Banjoj Luci Hrvatsko pjevaĉko društvo Nada (1898) i Srpsko pevaĉko društvo Jedinstvo (1891. J. Cancionero de Uppsala R. Holz i E. u maju 1944. kojoj je autor vjerojatno Toma Kovaĉević. u Sarajevu: Savez grafiĉkih radnika. Monchengladbach 1954 (II izd. Travanj. Danon. 1949 po novno je osnovan Deutscher Sangerbund. Do 1941 bila su u Bosni i Hercegovini u svemu 73 organizirana pjevaĉka društva (34 srpska. NOVA IZD. Waltera. Cincinnatiju (1882) i St.

na neko su vrijeme zaustavile nepovoljne politiĉke prilike (Bachov apsolu tizam). broj pjevaĉkih društava naglo je rasao. oduševljene idejom ilirizma u toj aktivnosti. a od 1908 i tamburaški orkestar. Crna Gora. Od 1926 u okviru društva radila je muziĉka škola pod vodstvom Bogoslava Šule. formirana izriĉito radi njegovanja amaterskog zborskog pjevanja. Vaţan centar zborskog pjevanja bio je Osijek gdje je: utemeljeno Osjeĉko pjevaĉko društvo (kasnije Kuhaĉ). Gundulić u Dubrovniku (i Zoranić u Zadru (1908. U pogledu kvantitete i postignutih rezultata sve do kraja goga svjetskog rata u zborskom muziciranju vodila su grad društva. Vladimir Nazor (Zagreb). štampanjem muzikalija i poticanjem stvaralaštva je od 1862 do 1947 bilo jedan od najznaĉajnijih ĉimbenike ziĉkog ţivota Zagreba i ĉitave Hrvatske. Nikola Đurković u Kotoru. dramskom i recitator skom sekcijom. Danas pored mješovitog hora i dramske sekcije društvo ima i dţez -orkestar. posebno ona osni unutar ogranaka Seljaĉke sloge i Prosvjete. koji odmah postaje najvaţnijim središtem zbornog pjevanja u Hr vatskoj. L u Sisku. a njegovu je tradiciju nastavilo KUD Abrašević. Niko Rolović u Baru i druga. Društvo je djelovalo pod uticajem Komunistiĉke partije. Poslije OsloboĊenja donekle je izmijenjeno organiziranje : terskog zborskog muziciranja. Uporedo s razvojem radniĉkog pokreta u Hrvatskoj ] ĉavao se broj takvih društava.86 PJEVAĈKA DRUŠTVA Za razvoj zborskog muziciranja u Hrvatskoj od posebn znaĉenja bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo. pjevaĉka su društva ĉitavo stoljeće vršila znaĉajnu kulturnoumjet niĉku misiju. u Kriţevcima (1863). Muslimansko društvo Napredak djelovalo je od 1921 sa muškim horom i tamburaškim orkestrom koje je vodio Said Mujadţević. U toku NOB postojale su pri štabovima kulturne ekipe iz kojih su se poslije OsloboĊenja razvila kulturno -umjetniĉka druš tva. je radniĉkim pjevaĉkim zborovima uz kulturno-prosvjetnu latnost bila namijenjena i izrazito politiĉko -propagandna u U koordinaciji s Radniĉkom kulturno -prosvjetnom zajedni ti su zborovi djelovali u okviru strukovnih sindikata. To osobito vrijedi za ona društva koja su dosegla zamjernu razinu zborskog reproduktivnog umijeća. U Zagrel su pjevaĉki zbor Zagrebaĉkog radniĉkog društva za podup. Vila u Varaţdinu (1875). N prestanka rada (1947) njihovu je tradiciju nastavio Akadi zbor KUD studenata Zagrebaĉkog sveuĉilišta Ivan Goran Ko (osnovan 1948). njegovala traĉ izvornog narodnog kolektivnog muziciranja. Najistaknutiji reprezentant poslijeratnog . MeĊu društvima što su ih osi disidenti iz Kola {Hrvatsko tipografs ko pjevaĉko društvo . Aioša Pijade. pokretaĉ i nosilac muziĉke i kazališne aktivnosti u Karlovcu. osnovan 1947 u Sarajevu ("dirigenti T. 1918—26 djelovalo je u Podgorici Radniĉko pjevaĉko društvo sa muškim horom i gudaĉkim kvintetom koje je vodio Luka Krcunović.). Zvonimir u Splitu ( 1921 otvorilo muziĉku školu). medu kojima si već navedene istaknutije mjesto zauzimali Pavao Markov. a u n< vrijeme na organiziranju i promic anju zborskog pjevaĉkog a terizma radi Odbor za muziĉku kulturu Prosvjetnog sabora vatske. Njihovo djelovanje znaĉi svojevrsni nastavak već postojeće tradicije zbornog muziciranja. Mirić. već u posljednjoj ĉetvrtini prošlog stoljeća ja se u Hrvatskoj i prva radniĉka pjevaĉka društva. obuhvativši takoĊer i pouĉa vanje u muzici. koje je uz muški hor i gudaĉki kvintet imalo još dramsku i recitatorsku sekciju. skog muziciranja omladine postao je zbor KUD Joţa Via (osnovan 1945) koji je dosegao razinu vrhunskog zborskog lektiva. doduše. No. Poslije Drugoga svjetskog rata uzelo je ime narodnog heroja Radoja Dakića. God. 1874. Djelatnost društva bila je obu stavljena za vrijeme okupacije. horovoda je bio Franjo Vimer. Osim pjevaĉkih društava u gradovima. Kao samostaln a udruţenja. nastavljaju tradiciju zbo djelatnosti u suvremenim društvenim uvjetima. Ivan Filipović (Zagreb). 1927 ono je promijenilo naziv u KPD Gajret koje je bilo aktivno do Drugoga svjetskog rata. pjevaĉki zborovi Hrvatskoga trgovaĉkog društva M 1884 i Hrvatskoga kulturnog društva Napredak. Osim toga Kolo je bilo medu utemeljiti Hrvatskog pjevaĉkog saveza. A. Kr. Pojava pjevaĉkih društava bila je. Medu njima se muziĉkom aktivnošću istiĉu Njegoš na Cetinju. osnovano 1839 u Kotoru. Muziĉka škola društva radila je 1937 —41. Djelatnost društva nastavilo je nakon OsloboĊenja KUD Stanko Dragojević u ĉijem su sastavu mješoviti hor i sekcija na rodne muzike. U Nikšiću je 1898 osnovano Pjevaĉko društvo Zahumlje koje je pored hora imalo i dramsku sekciju. Proces. štampanje muzikalija i dr. tambu raškim i salonskim gudaĉkim orkestrom. zapoĉet u ĉetvrtom deceniju. Takvi zborovi. G. Amatersko zborno muziciranje postalo je dio umjetr aktivnosti kulturno-umjetniĉkih društava u kojima je pje \ zbor samo jedna od sekcija. MeĊu pjevaĉkim društvima specifiĉne programske oriji ĉije u razdoblju izmeĊu dva rata posebno su mjesto zauz zborovi Glazbeno društvo intelektualaca (GDI. 1880 osnovano je Podgoriĉko pjevaĉko društvo koje je u svom sastavu imalo grupu pjevaĉa. Temelje omladinskim pjevaĉkim društvima postavili su dost (1900) i Balkan (1903). Društvo je od 1866 imalo i mali orkestar. U periodu od 1936 do 1941 radilo je i studentsko društvo Samopomoć sa horskom. je pred Prvi svjetski rat bilo blizu stotinu. koji okuplja blizu stotinu pjevaĉkih zborova i koji je posebnu manifestaciju zborskog amaterskog muziciranja meljio godišnji Festival pjevaĉkih društava (1968—72 u Petr od 1973 u Zadru). Neka od njih njegovala su zborsko mu ranje na tradicionalan naĉin. pjevaĉkih društava u drugim gradovima znaĉajna s u bila . orkestarskom. samo što su motivi njihova osnivanja bili drukĉiji. pa su u svoje programe mogla uvrštavati vrijedna ostvarenja zborske literature. Aktivna ne samo u centrima nego i u manjim mjestima. Šireći zanimanje za vokalnu i vokalno -instrumentalnu muziku ona su svojim djelovanjem pridonijela izgraĊiva nju muziĉke kulture sredine u kojoj su djelovala. osobito pred Drugi svjetski rat. To objašnjava angaţiranje omladine. dugu tradiciju ij i društva u selima. U nekim mjes postoje i zborovi drugih narodnosti. odmah osnovalo muziĉku školu). J. dramskom i recitatorskom sekcijom. osvojivši visoke nagrade na raznim takmiĉenjima. (1886). Aktivnost Hrvatskoga pjevaĉkog saveza nakon OsloboĊ nastavio je Savez kulturno-prosvjetnih društava Hrvatske ( nije Savez muziĉkih društava i organizacija Hrvatske). a u Varaţdinu Radniĉko pjevaĉko društvo V. Ovo je društvo prekinulo radom 1892. uz veća vokalno-instru talna djela izvodilo i opere i operete. a posebno teţnje hrvatskog graĊan stva da u svojim redovima stvori uvjete za muziĉku djelatnost kao jednog od ĉimbenika buĊenj a i razvijanja nacionalne svijesti. TJ "^ Za razvoj novije horske muzike u Bosni i Hercegovini va ţan je Radio -hor. Cetinjska ĉitaonica (1868) osnovala je 1871 Pjevaĉko društvo koje je kasnije izraslo u Cetinjsko crkveno pjevaĉko društvo (od 1908 pod imenom Njegcš). Hor se afirmisao u domovini i u inostranstvu. Istodobno pjevaĉka se društva pojavljuju i u drugim gradovima. Pozajić i dr. God. mali mandolinski orkestar i dramsku sekciju. soliste narodnih pje sama. kada je osnovano Prvo podgoriĉko pje vaĉko društvo Branko sa muškim i mješovitim horom. M. Prvo pjevaĉko društvo na teritoriji današnje Crne Gore bilo je -> Jedinstvo. koji su se 1930 ujedinili pod naz Mladost-Balkan i ušli u red naših najistaknutijih zborova. Marić. 1930). izvedbama velikih vokalno-instrumen djela. U drugoj polovini XIX v. pa osnivanje pjevaĉkih društava poĉinje tek potkraj šestog decenija prošloga stoljeća. Jeka u S boru (1874). Budo Tomović u Titogradu. i naobrazbu (utemeljen 1873. Kolo benik) ili Jeka Primorja (Rijeka). Hrvatska. °d 1883 Hrvatsko obrtniĉko-raa pjevaĉko društvo Sloboda) i Hrvatsko tipografsko pjevaĉko dr Sloga (1874). v. Sloga u Vinkovcima (1872). u prvom redu u Zagrebu. Uza nj vaţno je pje društvo Lipa (1876) koje uz kraće prekide djeluje i dana. 1862 pod nazivom Vijenac obnovljena je djelatnost Narodnoga ilirskog skladnoglasja društva (osnovano 1839) koje je razvilo znatnu aktivn ost. os je vaţno bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Lisinski (1910). . odnosno od onih koji i sada dj« kao Vinko Jedut. jedi najznaĉajnijih jugoslavenskih amaterskih pjevaĉkih društa razdoblju izmeĊu dva rata. Od 1921 dirigent je bio Aleksa Ivanović koji je znatno proširo repertoar. osnovano je više pjevaĉkih društava i zborskih sekcija u kulturno -prosvjetnim društvima. Danas u Crnoj Gori djeluje oko 40 kulturno-umjetniĉkih društava u većim mjestima i oko 300 društava u selima. a Lisinski Juţnoslavenskoga. Zagrebaĉki madrigalisti (1930—41). Mvić. dok su druga. i postoje. osnovano 1858 (od 1868 Prvo hrvatsko pjevaĉko društvo Zora). koje je uz prekid za Prvoga svjetskog rata djelovalo do 1941. Jadranska vila na Sušaku. Posljednjih decenija >S poĉetkom XX st. Ostvarilo je niz turneja po zemlji. Visokim dorr zborske reprodukcije. kc dvadesetih i tridesetih godina XX st. kojega su ostvarenja bila na vis umjetniĉkom nivou. naime posljedica romantiĉar skih tendencija u našoj sredini. pjevaĉka društva u Hrvatskoj poĉinju se osnivati oko sredine XIX st. Uz to Kolo je bilo matica zborskog pjevanja. ali broj društava koja njeguju samo pjevanje relat je malen. God. VoloĊa i Zivko Dţuver u Pljevljima. 1919—4. Pjevaĉki zborovi. Medu takvima najstarije je Društvo karlovaĉkih pjevaĉa. Mijat Mašković u Kolašinu.

Kumar). urednik S. Šuligoj) za koji su pisali djela mnogi ju goslavenski kompozitori. (pjevaĉka škola u Ribnici postojala je vjerojatno još prije 1407) i zbora Filharmonijskog društva u Ljubljani. Tako u Skopju deluje Vardar (dirigent P. dirigenti M. Mladinski zbor RTV Ljubljana (1957. Hubada uskoro postaje najvaţniji dio te »koncertne ustanove za umjetniĉki savršeno izvoĊenje dobrih muziĉkih djela« i uzor slovenskim zborovima. a ĉlanovi se ponegdje uĉe u vlastitim pjevaĉkim školama. Za narodnooslobodilaĉke borbe osnovan je. izvodeći renesansna i suvremena djela (dirigenti R. podavaju nove kvalitete slovenskom zborskom pjevanju. God. L. Vlado Tasevski. društvo su vodili dirigenti S. Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1934) i Gusla (1936). J. M. C. dirigent N. koji se odrţava svake druge godine u Celju. Fio. Široki repertoar i tehniĉka dovršenost ovih zborova. Joţe Gregorc. Milan Pertot. koji se na poticaj Glasbene matice već 1894 ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih društev. oba u Skopju. osnovan 1944 u logoru Gravina kraj Barija. poĉinje 1921 Pevska zveza izda- 87 vati reviju »Pevec«. i Oktet Gallus (1966. Tetovo. njihovo je djelovanje bolje organizi rano 1 trajnije. Zbor Glasbene matice izvodi takoĊer i vokalno -instrumentalnu literaturu. stekao visoka priznanja u zemlji i inozemstvu (Bugarska. Posle Pr voga svetskog rata obnavlja se rad postojećih društava. Dragomanski. Za Velesom slede Bitola. Tako je 1894 osnovana u Velesu (Tit ov Veles) Radniĉko -prosvetna ĉitaonica koja je imala i muziĉku sekciju. Vodušek. Zborovi su se u okviru ĉitalnica odrţali sve do tridesetih godina XX st. 1944 osnovan je u Koĉevskom Rogu Partizanski invalidski pevski zbor koji kao Partizanski pevski zbor djeluje još i danas te ide u autentiĉne interprete partizanskih pjesama (dirigenti K. u Štipu Jedinstvo (1924). koji nastupaju i pod vodstvom stranih dirigenata. umjetniĉki vode B. Kumar) i revija »Grlica«. J. Si. u Makedoniji je delovalo oko 100 kulturno-umetniĉkih društava i oko 350 ku lturno-prosvetnih organizacija. a najvaţniji su tada zborovi u Ljubljani (1861—90). Kuhar. Prokopiev). Joţe Gregorc). Prilepu. Komorni moški zbor u Celju (1949. azijskim i ameriĉkim zemljama. Gradsko crkveno pevaĉko društvo u Tetovu (1908) i školske i crkvene horove u Bitoli. Šivic. Gajdov i T. Odmah posle OsloboĊenja razvija se u Makedoniji veoma ţiva muziĉka aktivnost i to najviše u okviru kulturno -umetniĉkih društava i kulturno -prosvetnih organizacija koje imaju i horske sekcije. od kojih je prvu (u povodu 100. Hane. Poljska. u Kumanovu Panĉe Pešev. Fabijan) i Mladinski pevski zbor mesta Maribor (1964. Korošec. Gajdov) i pevaĉko društvo Jeka sa Vardara (1929). Tako uz redovite edicije Glasbene Matice i revije koje se brinu i za zborsku muziku (»Cerkveni glasbenik«. Najvaţniji ansambl. u Bitoli Mokranjac (1922) i Kajmakĉalan (1924). dirigent A. Poposki i S. Francuska. »Novi akordi«. »Nova muzika). Šivic. gotovo iskljuĉivo bio pod njemaĉkim utjecajem. Vodušek. Šuligoj). dir igenti R. dirigent A. dirigenti V. Nakon Prvoga svjetskog rata obnovljenom zboru Glasbene matice u Ljubljani pridruţuju se zborovi Glasbenih matica u drugim gradovima (Maribor. kojih tradicija seţe do u XV st. Medu njima se posebno istiĉu Slovenski oktet (1951. Za vreme okupacije 1941—44 neka društva produţavaju rad. P. Loparnik. M. Hrisik i M. mješoviti zbor France Prešern u Kranju (1945. Grebenarov). u uskoj vezi sa poĉecima socijalistiĉkog pokreta u Makedoniji. Sikošek. Bole. Belgija. Lipar). niz zborova koji su većinom bili kratka vijeka. »Glasbena zora«. Ciril Vertaĉnik). Trstu (1861 —) i Mariboru (1861 —1914). Rajšter. 1960 smotra je prerasla u meĊunarodni Mla dinski pevski festival. Na Hubadov se poticaj 1922 liberalno orijentirana pjevaĉka društva ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih zborov (kasnije Hubadova ţupa u Kranjskoj i Ipavĉeva ţupa u Štajerskoj). Novo Mesto). Hauptman. suvremeno organiziran zbor bila je Lira u Kamniku (1882) koji djeluje još i danas. Šijaĉki). koncerta Trboveljskog slavĉeka) priredio Uĉiteljski pevski zbor 1934 u Ljubljani pod naslovom »Dnevi mladinske glasbe«. Osim crkvenih zborova. M. S. Kuhar.'—Posebnu vrstu slovenskog zborskog pjevanja predstavljaju muški okteti. Prokopiev) i hor Makedonija (dirigent T. God. dirigenti S. u Tetovu Ujo Smok (1946. Slovenija. samo pod drugim imenom. Nikolovski) koji se razvio u jedan od najboljih makedonskih horova. J. R. Grebenarov). Kumar. Skopje. Njega je 1945 naslijedio mješoviti APZ Tone Tomšiĉ. urednik S. Kumanovo. a od 1973 meĊunarodno. J. B. u Prilepu Gradski pevaĉki hor i dr. Poslije Drugoga svjetskog rata prva je smotra u Celju bila 1946. dirigent S. dirigent S. u Prilepu Crkveno pevaĉko društvo (1922) i Gradsko pevaĉko društvo (1924). Visoki umjetniĉki domet medu njima postigao je samo Pevski zbor Jugoslovanske armade Srećko Kosovel (dirigent R. Prelovec) »Zbore« (1925—34) koji su objavljivanjem novih djela veoma pozitivno djelovali na razvoj slovenske zborske muzike. Srbija. dirigent B. koji je stekao i evropski ugled. prvi organizirani oblici slovenskog zbornog pjevanja susreću se u 1848. osim 1929 — 32 vodio ga je F. Boţiĉ). a velik uspjeh postiţe 1896 u Beĉu. dirigent S. Štip i drugi gradovi. Prvi samostalan. V. Novi polet u razdoblju nakon Bachova apsolutizma daju zborovima ĉitalnice. Mokranjac (1922. Michl podigao na zamjernu visinu. 1891 utemeljen je u Ljubljani Zbor Glasbene matice. Kumar utemeljio je 1920 u Trstu mješoviti Pevski zbor slovenskih uĉiteljskih društev v Italiji koji je postigao visok nivo i najviše izvodio djela suvremenih slovenskih kom pozitora. osnovanoj 1920. Austrija. Škoberne. 1900 osnovano je u Gorici Pevsko in glasbeno društvo kao podruţnica Glasbene matice. gotovo svi pristupaju narodnooslobodilaĉkom pokretu. Sa negovanjem srpske vokalne muziĉke umetnosti otpoĉeo je J. U isto je doba u Ljubljani os novan (muški) Akademski pevski zbor (1926 —41. Bole. God. Munih). dirigent P. T. Kunej. koji se osobito kao interpret slovenskih narodnih pjesama proslavio u mnogim evropskim. U Skopju bivši ĉlanovi horova Vardar i Mokranjac osnivaju pevaĉko društvo Boris Drangov (dirigent T. P. a pjevaĉko društvo Ljubljanski zvon (dirigent Z. Pahcr. Sve veći zahtjevi i diferencijacija zahtjevaju nove aktivno sti. naroĉito 1934—40 kada je u nizu koncerata prikazao razvoj slovenske vokalne muzike od narodnih pjesama do »Novih akorda«. T. Skalovski) ĉiji ĉlanovi. u Bitoli Stif Naumov (1945. Cvetko. Njihovu tradiciju nastavili su poslije Drugoga svjetskog rata »Naši zbori« (1946 —). osobito na os loboĊenom teritoriju. koji je u XIX st. Gobec. dirigenti E. Za vreme prve vladavine kneza Mihaila postojao je i na njegovom dvoru krug pevaĉa koje je u horskom pevanju poduĉavao Nikola Đurković. Gobec). Bogatom razvoju slovenske literature za omladinske zborove pridonijele su publikacije: »Otroške pesmi« (1924.PJEVAĈKA DRUŠTVA Makedonija. Skalovski i T. Od manjinskih kulturno-umetniĉkih društava veoma su aktivna tursko Jeni Jol i albansko Emin Duraku. Savĉenko. Masovnost om ladinskog zbornog pjevanja dokazuju brojne smotre. Ilić). Jevrejsko pevaĉko društvo (1930. Štipu i Kumanovu. Hane) i Ljubljanski komorni zbor (1950. Lebiĉ. U Tetovu Biniĉki (1922). ima veliku tradiciju. R. D. od 1962 L. Medu najpoznatije idu Moški zbor DPD Slava Klavora u Mariboru (1948. revijalna zbirka »Grlica« (1933 —35. Simoniti. M. Lebiĉ i od 1971 M. Zbor je 1926 zbog politiĉkog terora morao obustaviti djelovanje. ali je njegovim smjernicama pošlo već 1925 u Ljubljani Društvo uĉiteljev glasbe s Uĉiteljskim pevskim zborom (od 1936 U PZ Emil Adamiĉ) koji je njegovao suvremeni zborski repertoar. D. a osnivaju se i nova. dok se klerikalna dr uštva okupljaju u Pevskoj zvezi. kad nastupa stagnacija u njihovom radu. J. U vremenu najintenzivnije aktivnosti amaterskih društava do sredine pedesetih godina. dirigent S. Šlezinger kao upravitelj Kneţevske bande prateći sa svojim orkestrom pevanje glumaca u komadima pozorišne druţine Joakima Vujića u Kragujevcu (1835). koja izlazi u Ljubljani od 1953. Simoniti). od 1958 Komorni zbor RTV Ljubljana. Biennalske republiĉke smotre omladinskih zborova odrţavaju se od 1968 u Zagorju ob Savi. Prilep. Pod vodstvom M. Švi carska). Tada poĉinju na »besedama« manji muški ansambli izvoditi teh niĉki skromne slovenske (i slavenske) kompozicije nacionalnog sadrţaja. oso bito u školama. bio je Trboveljski slavĉek iz Trbovlja (1930—41. dirigenti J. Ĉehoslovaĉka. Medu njima se naroĉito istiĉu u Skopju Koĉo Racin (1945. M. koji je do 1946. a drugdje ĉesto sastavljeni prigodice. Kiril Pejĉinović (1936) i Bratstvo (1938. Z. Rajšter). S. Munih i B. Celje. ĉiji je zbor dirigent J. Lk. Prva makedonska kulturno-prosvetna i umetniĉka društva javljaju se potkraj XIX v. . Od 1965 u sklopu te manifestacije odrţava se jugoslavensko na tjecanje. Od pevaĉkih društava iz tog vremena treba spomenuti Vardar u Skopju (osnovan 1907). Orce Nikolov i akademski Mirĉe Acev. Nakon OsloboĊenja pojavljuju se uz amaterske i prvi p oluprofesionalni zborovi: Mješoviti zbor Slovenske filharmonije (1948. dirigenti A. D. Njegovanje omladinske zborske kulture u Sloveniji. umjetniĉki vode J. U razdoblju poslije Drugoga svjetskog rata veoma se raširilo djelovanje amaterskih zborova ujedinjenih u Zvezi kulturno-prosvetnih organizacij Slovenije. Bole. veći nom radnici i napredni omladinci. kada je prestao s radom. u Velesu muziĉko društvo Grom (1923. Belgija. Munih) koji 60tih godina dobiva najviša priznanja u domovini i inozem stvu (Italija. Šurbek). Ĉehoslovaĉka). Poslije Drugoga svjetskog rata osnovani su Mladinski zbor Slovenske filharmonije (1948—51. i to u Ljubljani pod okriljem Slovenskoga društva. Pjevaĉki ansambl i i nadalje sudjeluju na »besedama« i kazališnim predstavama. Marolt) koji se istakao stilski zaokruţeni m programima. Šijaĉki) koje 1934 osniva i muziĉku školu.

koje su prikazivale komade s pevanjem rete. Petrik. horovode S. J. Niš 3—7. To. R. Uĉitelj i kompozitor A. — Veliki Beĉkerek (Zrenjai Katoliĉko muško pevaĉko društvo. horovode A. Srpsko ratarsko pevaĉko. radnika. Srpsko crkveno pevaĉko štvo (1865. — 5. Izuzimajući Panĉevaĉko srpsko crkveno pevaĉko društvo. horovoĊa M. — Palanka (BĆ Sloga. — Temišvar: Si crkveno pevaĉko društvo (1867) i Srpsko zanatlisko pevaĉko štvo (1891). Šambek). i mović) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo Straţilovo (1912 Stari Vrbas: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1920). — Jugoslovenske hi sveĉanosti 1968. najstarije srpsko zanatlijsko pevaĉko štvo u Vojvodini. Spom 50godišnjice Srpskog pevaĉkog društva »Venac« u Panĉevu. Srpsko crkveni. horovoĊa Z. Tane. — Beograd: Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1884). — Priština: Hor Muziĉkog društva i Collegium cantorum (1969). Morfidis Nisis osnovao je 1839 hor u Vršcu. U Srbiji su postojala ili postoje ova istaknuta društva: Aran Ċelovac: Arandelovaĉka pevaĉka druţina (1882). Subotica 1939. Braća Baruh (1952) i Collegium musicum (1971). najstarije srpsko seosko di u Vojvodini. Radivojevića. Rajić u Uspenskoj crkvi u Panĉevu. Abrašević i Bratstvo. God. — Poţega: Poţeško pevaĉko društvo Ilić. — Vršac: Nein muško pevaĉko društvo (1861) i Srpsko crkveno pevaĉko dri Nedajmo je (1867. — Beĉej: Petar Konjović i Kamerni hor ( — Bela Crkva: Nemaĉko zanatlisko pevaĉko društvo. — Zemun: Jugoslo sko akademsko pevaĉko društvo (horovoĊa M. — Kraljevo: Abrašević i Kraljevaĉko pevaĉko društvo. MaĊarsko pevaĉko društvo. Ivo Lola-Ribar (1944). VII 1974. horovO' Pašćan-Kojanov) i Svetozar Marković (1945). — Subo Hrvatsko pjevaĉko društvo Neven (1920). P. Atanacković i K. — Sremska Mitrovica: Hrvatsko ratarsko i svjetno pjevaĉko društvo Tomislav. Posle OsloboĊenja. Đordević i B. — Sombor: 5 crkveno pevaĉko društvo (1868). Branko Cvetković (1945). 1968. A. seljaka i gradskih stanovnika najrazliĉitijih profesija. J. — Ĉurug: Vojvodina. Ta su društva vrlo mnogo doprinela negovanju i širenju vokalne muziĉke umetnosti u Srbiji. Plznicki). Švarc). horovoĊa Napravnik). Tolinger). 1888 promenilo naziv u Pevaĉka druţina Stanković. — Velika Kikinda: Ratarsko pevaĉko društvo. — Prizren: Agimi. — Srbol Pevaĉko društvo zanatliske omladine i Srpsko crkveno pei društvo (1874). zaveštanja i si. Panĉevo 193. društveni i naći centri doprineli su oĉuvanju nacionalne indivi dualnosti si naroda pod tuĊinskom vlašću: austrijskom u Banatskoj kr. — Pirot: Abrašević i Momĉilo. Beograd 1927. naroĉito u unutrašnjosti. — Pevaĉka društva u Kraljevini i Hrvata i Slovenaca (šapirografirano). (1860—68. u skladu sa izmenjenim društveno-politiĉkim prilikama. Tipografsko pevaĉko društvo Jakšić. vaĉko društvo. Nisko radniĉko i zanatlisko pevaĉko društvo Sindelić. F. Poţarevaĉko trgovaĉko pevaĉko društvo i Poţarevaĉko zanatlisko pevaĉko društvo Sloga. — Niš: Jevrejsko crkveno pevaĉko društvo David. horovoĊa D. — Leskovac: Branko (1896). — Poţarevac: Crkveno pevaĉko dru štvo Braniĉevo. Mnoga pevaĉka društva u Vojvodini i m diletantske sekcije. — S Zora i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo. Konjo LIT. Sr am). — Peć: Ramis Sadiku. Pašćan -Koja MaĊarsko pevaĉko društvo Dalker. imali su Srbi. Radniĉko pevaĉko društvo vojne fabrike (1876) i Srpsko crkveno pevaĉko društvo. — Album srpskih kompozitora (Uspomena na srpsku pevaĉku slavu u Somboru). posle OsloboĊenja nastali su i prvi profesionalni horovi Radio -televizije Beograd i Jugoslovenske narodne armije. — Zajeĉar: Zajeĉarska pevaĉka druţina (1875) i Brković Crni. — Ĉaĉak: Abrašević. prosvetno i dobrotvorno društvo (1 Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1893. Panĉevo 1938. Abrašević i Vojislav Vuĉković (1969). Morfidis Nisis). sva ostala pevaĉka društva u Vojvodini nastala su u drugoj polovini XIX v. horovode V. Muziĉko društvo (hori R.umetniĉkih društava. Branko (horovode V. Lotić. horovode P. Jorgović). — Smederevo: Opšte zanatlijsko radniĉko pevaĉko društvo DuraĊ Branković. Kosovac. Cee i P. R. a 1924—41 delovalo u okviru Muziĉkog društva Stanković). u crkvenih pevaĉkih društava. Šabaĉko pevaĉko društvo zanatlijske omladine Abra šević i 66 devojaka (1964). 32—33. a 1843 obrazovao je sveštenik P. a 1841 u Novom Sadu. E. Beogradsko pevaĉko društvo (1853). — Sremski Karlovci: Srpsko crkveno pei društvo (1874). Srpsko pevaĉko dri Graniĉar (1865) i kamerni hor Pro mušica. 1847 —48 gostovao je u Beogradu Đurkovićev oktet iz Panĉeva koji je nastupao na raznim sveĉanostima i uĉestvovao u predstavama pozorišne druţine. — Petrovaradin: Hrvatsko pjevaĉki štvo Neven. Topal i Jovan Bandur (1968). Stamatović crkveni hor od školske dece u Segedinu. Srpsko-jevrejsko pevaĉko društvo (1880. horovode J. mno ga prestaju raditi. No. Srpska pravoslavna mitropolija Karlovaĉka po poĊi od 1905. Tako nov naĉin omas ovljenja kulture i umetnosti putem amaterske delatnosti okuplja danas velik broj omladinaca. hor F. — Vranje: Pevaĉko muzikalno društvo Prevodnica. J. Cvcfanov. Pored amaterskih horova. Ţensko muziĉko udruţenje (1924. U Pešti je 1842 Horom Serbsko-peštanske crkve upravljao M. sve do osnivanja Prvog beogradskog pevaĉkog društva u Beogradu (1853) nije bilo ni jednog graĊanskog pevaĉkog društva. kojih je 1958 na teritoriji uţe Srbije. Maćejovski. Jev pevaĉko društvo. Srpsko novoi ĉitaoniĉko pevaĉko društvo (1881). veliku paţnju posvećivala negovanju i š srpske svetovne muzike. — Sad: Akademski muški hor (1930. — Negotin: Hajduk Veljko (1872) i Zanatlisko pevaĉko i tamburaška društvo Krajina. Letopis Matice srpske. osnovano 1838. Volf. horovode M. — D. Iste je godine osnovan hor i u Velikom Beĉke reku (Zrenjanin). maĊarskom u Ugarskoj.88 PJEVAĈKA DRUŠTVA Najviše pevaĉkih društava u Vojvodini. Srpsko zanatlisko pe društvo Neven (1875). uvelike se menja i stanje na polju horskog pevanja. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 18 1938.Horejšek. Patić. — Prokuplje: Prokupljansko pevaĉko društvo Jug Bogdan. a neka rumunska i nei društva i manje duvaĉke orkestre. prihoda od svojih priredaba. Branko Krsmanović (1945). Pro mušica. Crkveno pevaĉko društvo Kornelije (1881. — Valjevo: Abrašević i Ĉika Ljuba. V. M. Prvi Ċaĉki crkveni hor sastavio je 1830 D. Ranije su samo u nekim srpskim pravoslavnim crkvama postojali horovi sastavljeni od školske dece i odrasle mladeţi. Popović) i Zajednica. Ţivković) i Sr crkvena zadruga (1863. J. Srpsko ratarsko pevaĉko dr (1924) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1892). — Đ. Lifka. Biniĉki. po selima su horovode bili uĉi muziĉki amateri. Neven. a 1837 u istoj je crkvi pevao hor uĉitelja P. P -Javorski. Srpska pevaĉka društva kao kulturni. — Irig: Srpsko crkveno pevaĉko d (1887). horovoĊa A. — Kovin: Nemaĉko crkveno i svetovno pevaĉko dr Rumunsko pravoslavno crkveno i svetovno pevaĉko društvo i . — Paraćin: Abrašević i Paraćinsko pevaĉko društvo. Sa osnivanjem pevaĉkih društava u Srbiji otpoĉelo se inten zivnije tek za vreme Omladinskog pokreta. horovoĊa S. Ona su pored svetovne negovala i crkvenu muziku. — Lj. Sem malih izuzetaka pevaĉka društva u Srbiji nisu — kao većina njih u Vojvodini — uţivala materijalnu potporu. Beogradski madrigalisti (1951). Tomandl. Si zanatlisko pevaĉko društvo Omladina (1921) i Velikokiku graĊansko pevaĉko društvo (1891). Radniĉka pevaĉka grupa Karador de. Lţiĉar. Doka Pavloviĉ. — Bavanište: Srpsko crkveno pevaĉko društvo sa tarnbin zborom (1868). Posebna edicija ĉasopisa Pro mušica. — Kruševac: Car Lazar. 1914. ĐorĊević. Hauška. Sombor 1939. Zmaj. Šipoš)i Josif Maiinković (1970). — Šabac: Šabaĉko graĊansko pevaĉko društvo (1865. Rajić i Zlatiborska vila. Ta su društ crkveno pojanje. Grĉić i G.! crkveno pevaĉko društvo (1868. Iseĉak iz is naše muziĉke umetnosti. Svoboda).: M. — Knjaţevac: Stevan Kralj Deĉanski. pa su sudelovala na liturgijama i drugim crkvenim obredima. — Jagodina: Abrašević i Branko. Pihert. — Palanka (BanatJ: Srpsko crkveno pevaĉko društ v Panĉevo: Eval^geliĉko crkveno pevaĉko društvo (1884). Rumunsko pevaĉko dru: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1867). Srpsko novosadsko pevaĉko društvo (1868. M. Prolog 40-godišnjice Vršaĉkog crkvenog pevaĉkog dr 1907 sa istorijom njegovom. Poneka društva nastavljaju i dalje svoju delatnost. 1932. — Vlasotinci: Njegoš. Beograd 1950. nego su se izdrţavala od ĉlanarine. osnovanih \ godina u vreme pokreta Ujedinjene omladine srpske. Nikolaje-vićŠtirski). — Veliko Gradište: Velikogradištanska pevaĉka druţina (1880. Nikola Tesla. Vranjska pevaĉka druţina (1879. Horovode su većinom bili Ĉesi. Abrašević i Smederevsko crkveno pevaĉko društvo Sloga. horovoĊa A. Pevaĉki almanah pevaĉke ţupe »Laza Kc povodom 10-godišnjice. Topalović). Srpsko pevaĉko d. — Ĉakovo: Srpsi kveno pevaĉko društvo (1860). Štoker i R. — Kragujevac: Abrašević i Kragujevaĉko pevaĉko društvo. . osnovano pod nazivom Bra. —Spomenica 50-godišnjice rada pev£ društva »Gusle« u Velikoj Kikindi. Srpsko crkveno pevaĉko dri (1868. a imali su i tamburaške zborove. hi. Venac (1884). Tipografsko pevaĉko društvo Jedin stvo (horovode P. Medu njima se istiĉu ova: Banatsko Novo selo: Srpsko ci pevaĉko društvo (1866. Vojvodine i Kosova i Metohije b ilo 228. Nemaĉko zana pevaĉko društvo (horovoĊa M. a docnije i uĉitelji koji su osnovali mnoga pevaĉka društva. — Pete jugoslovenske horske ĉanosti. a neka se uklapaju kao sekcije veoma aktivnih kulturno. Krstić i S. Marinković i V. Kranĉević i B. Klicin. — Petrovgrad (Zrenjanin): Pevaĉki hor Kola sr sestara (1936) i Srpsko ratarsko pevaĉko društvo (1934). Pevaĉki hor Beogradskih uĉitelja Marinković. Kornelije. — V. Dok su u gradovima horovima upr preteţno ĉeški muziĉari. Ne zemljoradniĉko pevaĉko društvo. dobrovoljnih priloga.V biografskom reĉniku srpskih muziĉara. — Titovo Uzice: Uţiĉka pevaĉka druţina (1880). — Dolovo: Gusle (: Srpsko ratarsko pevaĉko društvo Sloga (1925) i Srpsko zana pevaĉko društvo (1905). R. Takvi su horovi postojali 1840 u Aradu i Temišvaru.

takva se djela susreću i na kontinentu. ponajprije u grĉkoj lirici gdje se njeguju razliĉite vrste zbornih pjesama ->■ pean. Eu>ens.) jednoglasno zborno pjevanje ĉitavog općinstva u crkvi. Kassel 1950 ( I I izd. Ra u ge l. poste peno je potisnula tu praksu. To je jedini muziĉki instrument na ko jemu se visinske razlike meĊu tonovima ne mogu fik sirati pokretom ruke ili prstiju ili kojim srodnim postupkom. Zatim pjevanje kao sastavni d io liturgije. prosvjetiteljske ideje i zatim romantizam dali su snaţan zamah zbornom pjevan ju kao umjetniĉkom izrazu kolektiva.. u pjevaĉkoj se nastavi od XVII st.. tj. Otada se ustalio kao norma ĉetvoroglasni mješoviti zbor u sastavu: sopran — alt —-tenor —■ bas. muziĉko izraţavanje s pomoću ljudskoga glasa. Struja zraka iz pjevaĉevih pluća uzrokuje titraje glasnica. attaque ili coup de glotte.: H. svjesnim i postepenim privikavanjem ljudskog grla na radnje koje su potrebne da bi se moglo ĉisto intonirati. koja ukljuĉuje i razumljivo izgovaranje teksta. Wiora. Posebnu je ulogu imao zbor kod religijskih kultnih sveĉanosti i kod narodnih obrednih obiĉaja. odvojen od općinstva i od IV st. formiranje glasa na fiziološkoj osnovi. 1935 — 37. djeĉji. Zecchi. Leipzig I — II. London 1953. povoljne za ispravnu pjevaĉku tehniku. Die stimmlic he Erziehung des Chores (II izd. Prema broju pjevaĉa. Bach). 1948 (novo izd. Sangerchore und Chorvereine. što ukljuĉuje tzv. jasan i pravilan izgovor (tzv. Ali sastavi su se svodili na 2—3 pjevaĉa za pojedinu dionicu. XopoBe. II Goro nella storia. Gerson-Kizvi. 2. LIT. Teţnja za ho mogenošću zvuka. PJB. a moţe se izvoditi uz instrumentalnu pratnju ili bez nje. p. — K. — Jj. 1960). engl. Aicyer. njeguju se u Engleskoj kompozicije u obliku conduetusa namijenjene vjerojatno zbornom pjevanju. — F. Stuttgart 1963. Izjednaĉena zvonkost u tihom i glasnom pjevanju dokaz je visokoga stupnja pjevaĉke tehnike. kada se povećava i broj pjevaĉa u zboru. Unger. je jedan od najstarijih oblika muziciranja. 1436 imala 9 pjevaĉa. u komornim vokal nim sastavima. Dobro školovani pjevaĉ. Klink. je redovito povezano s rijeĉima. Chorgesang. Zurich i Erlenbach 1932. Ncf. — W. duboki ţenski ili djeĉji glas je alt. P. postiţe se iskljuĉivo sistematiĉnim.) koji su izvodili pjevaĉi i instrumentalisti u zbornom sastavu. komorni itd. J^MumpeacKuu. Chor.). ţenski ili djeĉji zbor. Zbo r moţe nastupati uz pratnju instrumenata ili bez njih (a cappellaj. tercet. Za ispravno pjevanje vanredno je vaţna smisleno usklaĊena teh nika disanja. a srednji je mezosopran. Bumpus. Ubrzo zatim buĊenje na cionalne svijesti i interes za narodno blago potaknuli su gajenje zborske puĉke pjesme te osnivanje pjevaĉkih zborova. Der ehorisehe Gesang der Frauen mit besonderer Bezugnahme seiner Betatigung auf geistlichem Gebiet. bas). po opsegu izmeĊu soprana i alta. promjen ljive. Stvarati iz govornog organa muziĉki vokalni instrument znaĉi uspostaviti ravnoteţu i uskladiti od reĊene fiksacije i pokrete grla. . što obuhvaća ĉistu intonaciju. P. pa i u tzv. Schiinemann. Das deutsche Chorlied zvvischcn Senfi und Hasslcr. srodno je duhaĉkim instrumentima. u nastupu ili tzv. Jedino pri pjevanju sjedi njeni su instrument i interpret u jednoj te istoj osobi. p.nOHHOH u coBeTCKofi UJKOne. Muški glasovi se dijele na visoki glas — tenor. Epscein. himna itd. poĉev od ranog organuma (XI st. — P. lijepo obliko vati melodiju i izraţajno interpretirati muziĉku i tekstovnu komponentu vokalnog djela.). a u XIV st. Blankenburg.. pa i u manjim mjestima. — A. — W. Pjevanje je svojstveno i narodnoj muzici i svima stilskim razdobljima umjetniĉke muzike. a kasnije na empori. Regens burg 1953 — 58. Kretzschmar. I. rijeĉima odgovarajućeg teksta. XopoBOe neHHe B pvccKoii AOpeBOjiK>u. attack. — E. -> ditiramb. mezzosopran. z. London 1908. Musikalische Zeitfragen II. kitara. Lehrbuch der Chorleitung (3 sv. D ie C ho r fuhrung. veća skupina pjevaĉa u kojoj svaku dio nicu pjeva nekoliko iz vodilaca. duboki glas — bas i bariton. 1960. p. Visoki ţenski i djeĉji glas naziva se sopran. srednji glas s opsegom izmeĊu tenora i basa. — G. a sama rijeĉ ehorus (lat. a uz to su se donji glasovi redovito izvodili instrumentalno. prema naĉinu kako se u njemu stvara glas. i u komediji. Kunzmann. Young. Koller. — W. utemeljuju se razliĉiti profesionalni ili amaterski zborovi te dolazi do procvata specifiĉne zborske muzike. 1932. — F. bariton. lira). vokalni kvartet i si. J. Kod velikoga mješovitog zbora sastav se proširuje ĉak i na ĉetiri ţenske dionice (prvi i drugi sopran. — L. Leipzig 1929. Geschichte des Chorliedes. Thomas.. postiţe zvukovnu izjednaĉenost tonova u svim registrima. veliki. P jevaĉ se izraţava istodobno na dva naĉina: muziĉki. i govorno. Handel. The Choral Tradition. Ĉisti vokalni zborni sastav oznaĉivao se od XVI st. Musik und Dichtung im alten Griechenland. i si. Mušica sacra. — E. dobiva novu ulogu i gradu. attacco). zborni sastav i suzvuĉje instrumenata iste obitelji (ehorus instrumentalis). kantati. njegovalo se u antifonalnom i responzorijalnom. proširena je na 24. ka o što su duet.. Ehm a nn. raz vijanje tehnike pjevanja. školski z. — P. — R. alt) i ĉetiri muške dionice (prvi i drugi tenor. Vom liturgischen Chor. —• P. Le C ha nt e ho ra l. Bern 1963. — J S. zbor. Bologna 1960. Zbog toga su funkcije govornog organa pri pjevanju usporene. U novim baroknim oblicima. — A. smješten na posebnom prostoru oko oltara (kor).. Muški glasovi su dublji od ţenskih i djeĉjih. 1956). — J. Svi se tonovi stvaraju u larinksu i visina tona moţe se regulirati samo prema akustiĉkoj predodţbi pjevaĉa. — W. je veoma raznovrsno. 1957). MGG. U XIII—XIV st. Školovanje pjevaĉa obuhvaća: 1. izvodi zbor klerika. zapjeva (franc. U ranokršćansko doba spominje se najprije (oko 100 god. pravilno disan je i drţanje tijela te ujednaĉivanje glasa u svim registrima. odnosno sastavu i vrsti njihovih glasova razlikuju se pojedini tipqvi zbora: muški. Der alte und der neue Sinn des Chorgesanges. Zborno pjevanje rašireno je od davnine na svim stranama svijeta i na svim stupnjevima kulture.) odnosila se ne samo na vokalni zborski sastav (ehorus vocalis) nego i na skupni. a prema namjeni postoji operniz. Die Schweiz die singt. P. M. 1928. Mainz 1953. Lexikon des deutschen Chorwesens. i u XIX st. Regensburg 1950. Valentin. Tehniĉka zrelost pjevaĉa oĉituje se osobito u stva ranju poĉetnog tona. moţe pjevati jednoglasno (unisono) ili višeglasno.PJEVAĈKI ZBOR — PJEVANJE PJEVAĈKI ZBOR. sve jaĉe izraţena kod nizozemskih renesansnih polifoniĉara. — K.M. Razvija se tzv. a prema sastavu ono obuhvaća solistiĉko muziciranje jednoga pjevaĉa. 1952. Wolfen biittel 1935 — 36. Journal of the International Folk Music Council. — A. njem. Fiihrer durch die deutsche Chorliteratur. organske materije i zbog toga ne postoji kao konaĉno usta ljen i gotov instrument. operi. U doba Francuske revolucije nastaje velik broj rodoljubnih pjesama i himna koje izvode golemi zborovi od po nekoliko stotina pjevaĉa. S razvitkom polifonih oblika uvode se i više glasni sastavi. PJEVANJE. prijelaznim tonovima. tj. 1961. a u drugoj polovini XV st. Kvaliteta i nosivost glasa ovise o broju i intenzitetu harmonijskih tonova. — Das Chorwesen in unserer Zeit. Wolfenbuttel 1 941. Posvuda. Ali isprva su se u višeglasnim djelima zborske partije izmjenjivale sa solistiĉkim.ieHne H vnpaBneHne 89 xopoM. U antiĉkoj Grĉkoj sama rijeĉ koros (-/opće) prvobitno je oznaĉivala plesni prostor na kome su se izvodili obredni plesovi s pjevanjem. U starom hebrejskom bogosluţju pjevanje zbora. Young. Višeglasni zborski sastav i zvuk u današnjem smislu razvija se tek od XV st. prema gradi kompozicije ono moţe biti jednoglasno ili višeglasno. Ać. Od <-VII st.. mješoviti. Einsatz. nadalje upotrebljava postupak nazvan -> messa di voće. izrazima concentus voeum ili concento di vod. Sohncr. Papinska kapela je npr.). Die mehrehorige Auffiihrungspraxis bei M. Ĉesto se u operi i još više u oratorijskim djelima izmjenjuju homofone i polifone (fugato) partije zbora koji kao predstavnik naroda (turbae) postaje tumaĉem općeĉovjeĉanskih ideja ili se aktivno ukljuĉuje u dramsku radnju (Gluck. ĉasopis Mušica. Neumann. A. poĉev od Josquin Des Presa i Ockeghema. Ljudsko grlo. tonovima oblikova nim u melodijsku liniju. MocKBa i HeHHHrpaA 1948 (II izd. Potkraj XVIII st. ţenski. koji je u Davidovo doba obuhvaćao i do 4000 pjevaĉa. S obzirom na akcije pojedinih dijelova grla. tj. oratoriju. gdje broji 24 pjevaĉa. i p. a jednoglasno pjevanje zbora praćeno je instrumentalnom prat njom (aulos. svladavanje razliĉitih vrsta artikulacije (legato. zborno pjevanje poprima umjetniĉki razvijenije oblike. u razliĉitim zborskim ansamblima. staceato). Der Schulchor vom XVI Jahrhundert bis zur Gegemvart. Kassel 1958. impostaciju. kao što su muški. pjevanje se razlikuje od govora u prvom redu duţim trajanjem glasova odnosno tonova. II. crkveni z. te u psalmodiĉkom i himniĉkom obliku što je utjecalo na kršćansko liturgijsko pjevanje. a ţdrijelo i usna šupljina imaju pri pjevanju sliĉnu ulogu kao rezonator kod sviranja na instru mentu. Opseg svakoga glasa dijeli se na nekoliko registara razliĉitih po boji i intenzitetu. a i unutar tih skupina diferenciraju se glasovi po visini i boji. Historv of English Cathedral Music. Zbor dobiva zatim vaţnu ulogu u antiĉ koj tragediji. Religious Chant: A Pan-Asiatic Conception of Music. Vokalni se instrument sastoji od ţive. Da se to postigne. Premda se kao sredstvo oduvijek upotrebljavalo ljudsko grlo. Monchengladbach 1954 (II izd. Dobar zapjev dokazuje sposobnost pjevaĉa da već unaprijed zna uskla diti sve funkcije sviju dijelova svoga vokalnog instrumenta. III sv. tal. Fiziološke osobine grla uvjetuju razlike koje su izraţene u razliĉitim vrstama glasa. U talijanskoj višezbornoj muzici te u baroknom concertu javljaju se razliĉite vrste takvih vokalnih i instrumentalnih zborova. — f. koncertantni zbor s homofonim zborskim slogom u kojemu glavnu melodijsku liniju podupire primarno akordiĉko kretanje ostalih glasova. omladinski z. Praetorius und die Feiergestaltung der Gegenwart. — P. Moser. Der Chormeister. A Handbook of Choral Technique... Der Chorgesang in der Schweiz vom Mittelalter bis zur Gegemvart. Pa riš 19 48.JIOKIUUH. zatim i samo pjevanje s plesom i skupinu izvodilaca. te vještinu dinamiĉkog. Leipzig 1917. JI. London 1962. Handbuch der Chormusik (2 sv. ali i koloristiĉkog mijenjanja tona. ispravnim oblikovanjem rezonatora svoga vokalnog instrumenta pri izgovaranju samoglasnika. MocKBa 1957. — K. je ipak doţivjelo . od najstarijih vremena. Za dobro pjevanje povoljne su one fiksacije kojima pjevaĉ moţe produljiti trajanje bez zamora i uz svjesnu kontr olu. radio z. Leipzig 1879. Zvonak glas postiţe se iskljuĉivo ravnoteţom svih mišićnih pokreta. Ispravna tehnika pjevanja. 1961). gdje se sastoji od 12 do 15 pjevaĉa. -> dikcija).

T 1933. Šarenilo i ĉesto gotovo nevjerojatan stupanj virtuoznosti . sed rotunda. — L. Pjevanje grĉkog nomosa zahtijevalo je visok stupanj vještine. La Tecnica del canto. velikim tonskim volumenom i ini tetom. 1 1640. Traitć complet de l'art du chant (1847). u kojemu nastoj kladiti francusku tradiciju s talijanskim naĉinom. na govorne akcente. The A Singing. nego zaobljeno. L'Art de chanter. L. a Hieronvmus de Moravia (XIII st. KaiiKapoeuH. od dalje. On zahtijeva pjevanje s punim i prirodnim glasom (tal.. Jacopo da Bologna piše 1350 u jednom svom madrigalu: »Per gridar forte non si canta bene. Škola pevanja. oni govore o vrlo razvijenom umijeću zbornog i solistiĉkog pjevanja kod Egipćana. Pojava melodiĉkog ukrašavanja. Najvaţnija pedagoška djela belkai XVIII st. Pjevanje u pianu uz jasnu vokalizaciju. Konigsberg 1927. ţivah nim i suzdrţanim glasom psalmodirahu). Herm ann Finck. Zagreb 1940. a osuĊuje fal setiranje kao neprikladno za izraţajnu deklamaciju. zatim u Metzu. U pjesmama uglazbljenim silabiĉki. Nedostatke te nike uoĉio je i R.) i drugdje. V (Vollstdndige Singschule. upravo u to vrijeme nastaje najvrednije goško djelo koje se temelji na belkantu. G. Siotto Pintor. Interpretacija je ovi sila o sadrţaju teksta. u Italiji izdaje. Romantizam XIX st. pa Garcijin uĉenik J. stavlja za temelj impostacije glasa pravilno o vanje samoglasnika i suglasnika (Deutscher Gesangsunte\ I—IV. naklada Ricordi seriju pod naslovom Vocalizzi nello moderno s etidama suvremenih talijanskih kompozitora (Ca: Malipiero. Malha de Parrel. Loiseau. Odnos tona i rijeĉi poprimao je u pjevaĉkoj praksi takoĊer razliĉite oblike koji se dadu razvrstati na dva osnovna naĉina. 1854). stavljale pred pjevaĉe te koje nije mogla u potpunosti riješiti tradicionalna praksa bell Vokalni izraz XIX i XX st. Pariš 194' A. N. Technik der deutschen Gesangsl Leipzig 1911 (III izd. Tada cvate talijanska škola be koja razvija prvenstveno gibljivost glasa. tako u Francuskoj A. doziranje i tehnika disanja. Zi 1943. -> Caccini u predgovoru zbirci Le Nuove musiche (1601).). Ricci. Caccini je utemeljitelj metodike pjevaĉke nastave. Mansion. non nimis velociter. Henderson. Ricci. J.) ideal vokalne estetike gregorijanskoga pjevanja bio je smiren. Stravinskog i Schonberga. Njihov je cilj da. F hammer. Mancini (Pensieri e riflessioni pi sopra il canto figurato. F. Na Mancinija se djelomice . stile concitato) postavlja G.).). Njemaĉka vokalna pedagogija XVII st. M. Klasiĉnoj talijanskoj školi dali su vr priloge još i G. tiensscn-Lohmann. Pariš 1948. MeĊutim. senza maestro (1562) daje prvo sistematsko djelo pjevaĉke pedagogije. jaĉine (messa di voće) i zvukovnu ujednaĉenost. Intenziviranje dramskog i. Glucka. W. On stavlja teţište na izraţajnost teksta. virili. Bordogni. Entrainez. u središtu je talijanske operne umjetnosti arija s bravuroznim ornamentima i koloraturama. M. Dok je u renesansnoj vokalnoj polifoniji melodija imala prevlast nad tekstom. Milinković. D. —• M. O. A. — H. (P. Chanter ou ne mnoge promjene. Lully). Stockh {Gesangsmethode. sve više potiskuje pravila tehnike belkanta (precizr glasnica. — B. pa ga s pravom smatraju utemeljiteljem modern kalne pedagogije. 1642). melizmatiĉko i silabiĉko pjevanje. Pizzetti. Jah: dcrts (disertacija). Leipzig 1923 ( I I I izd. priruĉnik M. — F. 1558. —■ B. a u silabi ĉkom dolazi do izraţaja. nazalno pjevanje na Prednjem Istoku ili stisnuti i kriĉavi naĉin pjevanja u staroj kineskoj i japanskoj vokalnoj umjetnosti. Concone. U XVIII st. Zarlino. kao P. Massell. pojedini slogovi rijeĉi ukrašeni su s više tonova (melizmi) ili s bogatijom figuracijom (kolorature). Verdija. Forchhatner. Majcen. London 1939. poĉev od G. Umjetnost pjevanja. 1884) i drugi. L. Srednjovjekovna crkvena muzika nije od pjevaĉa traţila ni veliki opseg niti znatniji inten zitet glasa. J. 1668) paţljivo obraĊuje modulativnost glasa i vo kalizaciju i iznosi izvorna zapaţanja o pravilnom izgovoru. fizioloških. Pariš 1947. Milano 1923. isto kao i zborno pjevanje u tragediji. III. Hemery. Estetska pravila nove ekspresivne deklamacije (tal. U srednjem vijeku su za gajenje liturgijskog pjevanja utemeljene posebne pjevaĉke škole (-> Schola cantoruni). 1938. La Science et l'art du chant. Vicende degli stili del canto del tempo di Gluck al'9Oo.) p preteţno s tog stajališta. I danas još postoje raznovrsne vokalne estetike. potaknut id R. F. sa destruction. I nacionalne škole romantil protstavljaju se tada općepriznatom i dominantnom stilt kanta. de Bacillv [Remaraues curieuses sur l'art de bien chanter. MeĊutim. 1824). ne odveć brzo. Hey. Bel Canto. Martinua. kao npr. Njih su uvjetovale osobitosti ritma i akcenata u jezicima razliĉitih naroda. isticanje sadrţaja teksta i povećani orkestar traţe od p veliki opseg i intenzitet glasa. Syntagma musicum. Prirodnom govoru najbliţe su razne vrste deklamiranog pjevanja kao što su -> psalmodija i -> recitativ. 1774). Milano 1938. fonaskusa. po sebno konsonanata (suspension des consonnes). G. — M. J. Rousselot i dr. aequa lance.) sa 140 vjeţbi sastavljenih iz djek vremenika. M. u većoj ili manjoj mjeri. Maffei svojim priruĉnikom Discorso della voće edel modo d'appararedi cantar diGarganta. New York 1921. Talijanski belkanto nije za ljavao već u reformnim operama Ch. Poslije 1900 sve se više prilagc i didaktiĉka djela interpretativnim zahtjevima suvremene zike. Kelsev. Njegova pravila razvijaju H. melizmima i koloraturama. U prvome je teţište na melodijskom elementu. Tarncauc Chant. Iro. Early H of Singing. Das bewusste Singen. kasnije prozvanog bel canto (-> belkanto). Mozarta. Praetorius.). u polifonoj muzici renesanse. Tada se stvaraju temelji izraţajne pjevaĉke interpretacije i specifiĉno talijanskog. kao što su npr. L'£tude du chant. L. napisali su P. Pariš 19: V. Caccinijev »novi stil« (nazvan i stile rappresentativo) obiluje ukrasima.) spominje tri naĉina stvaranja glasa: vox pectoris (prsni registar). Frossard. ma con soav'e dolce melodia«. Schmitt (Grossc Gi schule filr Deutsche. Faurea i M. podaci o pjevaĉkoj tehnici priliĉno su oskudni. kod sloţenijih vrsta. i V. — W. usavrše lji grlo kako bi postalo svestrani vokalni instrument koji moi voditi i baroknu muziku i romantiĉnu solo-pjesmu i drarr Sprechgesang novijeg doba. II Bel Canto. Die Stimmkunst (2 sv. usklaĊivanjem elemenata. unosi veliki preokret u pjevaĉku 1 nost. C. Strassburg 1909. J. To jedno shvaćanje glasa kao vokalnog instrumenta iskljuĉuje dran interpretaciju teksta. — H. Zagreb 1938. MeĊutim. sve više obraćaju paţnju cifiĉnoj vokalizaciji njemaĉkog jez ika.Bichle. Iffert (1895). Wagner. — W. Njemaĉki pedagozi. Nasuprot virtuoznosti belkanta teţište je na nagi. Tosi (Opinioni de'cantori ani moderni. udruţena s dramatskom deklama (Sprechgesang). J. postavlja na pjevaĉe i u tehniĉ kom i u muziĉkom pogledu veće zahtjeve. Zur Geschichte der franzosischen Gcsangskunst C tacija). Ravela pa sve do Milh. 1619. P. struktura se stiha još ra spoznaje. Lhotka-Kal Tehnika pjevanja. Veliki intenzitet on postizava dubokim polo larinksa i tamnom vokalizacijom. Grka i Rimljana. 1552. Munchen l< 38. Wagnera. Die goldene Kehle. 1954).'A. Uz muške i djeĉaĉke glasove. — G. Podaci o umjetnosti pjevanja u antiĉko doba zabiljeţeni su u izvještajima pisaca. — /. voće piena e naturale). Coclico. Pariš 1945. s ekspresivnom deklamacijom t dramatiĉnim akcentima. G. 1885). Mersenne u VI knjizi (De l'art de bien chanter) djela Harmonie universelle (1636) povezuje vokalnu tehniku i estetiku onoga vremena s vlastitim saznanjima o fiziologiji glasa. tzv. Vlrich. Leipzig 1912. Pariš 1946. zig 1931 — 32. Aloser. Langle u djelu Methode de du Conservatoire de musiaue (1803—04). — F. muţevnim. Die Schule des Bel auf Grund der Originalschriftens zum ersten Male dargestellt. Mainz 1938 ( II izd. Dic deutschen und italienischen Gesangsmethoden des 18. Ma Marchesi i mnogi drugi. Bellinija i G nizettija i osobito djela G. J. kao što su arija ili polifoniĉko pjevanje. melodramatskoj izraţajnosti. virtuoznog pjevaĉkog umijeća. Ulrich. Die altitalienische Gesangsmethode. Mengozzi i H. — H. Wien 1948. ali modulativan i njeţan glas: »semper pari voće. Segreti del Bel Canto.und sprachphysiologischer Grundlage (3 sv. Livorno 1920. F. s pojavom ranobarokne monodije dolazi i do teţnje za uspostavljanjem ravnoteţe izmeĊu tona i rijeĉi. Mnogi autori pišu o umijeću pjevanja i odgoju pjevaĉa (A. Pjevaĉi samovoljno ukrašuju i izobliĉuju arije najrazliĉitijim improvizacijskim do dacima. Reizcr. M. sa construction. 1951). Prema pravilima izloţenim u djelu Instituta patrum de modo psallendi (XI st. odmjereno. ■ Ross. — A. na znanstvenu fizk osnovu. a spominju i djelatnost uĉitelja pjevanja. Greiner. stajala je uglavnom pod utjecajem Caccinijeve metode (M. MocKea 193 A. Stimmbildung (5 sv. Della Corte. Tada se stvaraju teme lji pjevaĉke pedagogije. a G.. Gallenu (u VIII st. 1592). Zandonai i dr.. Mei gesang aus drei Jahrhunderten. ideal je pjevaĉke estetike sve do XVI st. B. Leipzig 19. iako je tekst stiliziran time što je ukljuĉen u muziĉki sistem mjere. — J. govorni. narodne pjesme. Panzera. vezuju B. LIT. Farga. Bruns.). 1723) i G. Heiiderson. Vaccai. Herbst. Die Grundsatze der Stimmbi \vahrend der a cappella-Periode und zur Zeit des Aufkommens der Oper. — H. St.— Ch. Beograd 1933. — J. Hettich objavljuje od 1907 zl Vocalises-etudes (14 sv. F.vous a articuler. ali ne zapostavlja ni pitanje muzikalnoga stvaranja tona i plastiĉnog oblikovanja melodijske linije. Machabey. Stim dung auf stimm. Samostalnije se razvijala francuska pjevaĉka škola koja se oslanja na osobitosti francuskog jezika i francuskog opernog recitativa (J. kao i razliĉita shvaćanja o ulozi i znaĉenju pjevane rijeĉi. HOBBIH nyTb neBiia. Zacconi.. vox gutturis (grleni registar) i vox capitis (ĉeoni registar). Phvsiological basis of the art of singing. — M. Gerold. viva et succincta voće psallatur« (. Le Bel canto. Notes s chant. Garcija podiţe pral pedagogiju s dotadašnje empirijske. 1952). psiholoških i tehniĉkih. 1556. sve do XVI st. — J. U Italiji su dramatski razvijenije opere V. A. Pjevaĉki pedagozi XX st. Goldschmidt (1896) i A. Njegov ideal bila je zvonkost gl stilu talijanske kantilene. najprije u Rimu (vjerojatno u V st. ĉesto se oblik rijeĉi ţrtvuje za volju muzike. B. Bachner. a ni 1 lijim djelima W. J.). figuriranja i koloriranja. i dr. modulativnost gl. B. — V. uvijek jednakim glasom. Buenos Aires 1947 ris 1955). u to vrijeme u zboru sudjeluju i -> falsetisti i -> kastrati. — L. Mušica practica.90 PJEVANJE tadašnje operne prakse odrazuju danas još samo zbirke pje' vokaliza iz toga vremena.: Th.

Pariš 1961. ne skrivena upotreba tuĊe muziĉke zamisli radi odreĊene umjetniĉke svrhe: -> preradbe. Snovva. Gesangskunst.: \V. Nikolić Stamatović. Archiv fiir Urheber-. Sprechfunktioncn als Singaritrieb. P. La Voix chantee. London 1951. LIT. uz to klavir K. Plagiat. Couperin). — A. Saska. -> pozajmica'). 3. 2. a 1973 podijeljuje mu Nacionalna zaklada za humanistiĉke nauke u Washingtonu nagradu u svrhu prouĉavanja evrop skih arhiva. Jahrhundert (disertacija"). — J. Pariš 1957. ipak spoznaje da je pravo podruĉje njegova rada muziĉka nauka. Walter. je otkrio djela Šibenĉanina Ivana Lukaĉića. — G. Dubuque 1959 (London 1962). Sopranos of Today. Zurich 1956. Vr. prenesena je 1935 iz Krka u Zagreb i povjerena na ĉuvanje Hrvatskom glazbeno m zavodu. i na engleski). folklora) ili zbog neizbjeţnih meĊusobnih utjecaja. Interauteurs. — A. Reid. — C. ukrasti). London 1956. II 1895 —). naziv. Stuttgart 1960. Od 1956 do 1958 potpredsjednik je Ameriĉkog muzikološkog društva. 1930. U toku svojih istraţivanja spomenika stare mu zike u Dalmaciji. Lauri-Volpi. izvedena djela suvremenih evropskih kompozitora. Bel canto et emission italienne. Solo pevanje. A. de Chambonieresu (F. Rudorff. JXO>WBO. — P. Leipzig ( I I izd. Milano 1959. New York 1951. — C. ibid. Rodd Alarling. PLAICHINGER. — G. austrijska pjevaĉica. Wandernde Melodien. uobiĉajen u XVII—XVIII st.und Theaterrecht. Kompoziciju studirao u Beĉu (F. MocKBa i JlemiHrpaA 1948. U to je vrijeme Njemaĉko muzikološko društvo uvrstil o u plan svojih izdanja sabrana djela J.PJEVANJE — PLAMENAC chanter. — R. postaje privatni docent za muzikologiju na Univerzitetu (1928 —39). — A. — A. Poseban oblik plagijata je prisvajanje originalnog naslova tuĊeg djela. Miin chcn i Leipzig 1912 ( I I izd.. Cocchi.. Duey. Vrativši se u Zagreb. IV izd. Montreux i Miinchen 1949. — O. Povukavši se s operne pozornice poduĉavala je pjevanje na konzervatoriju Stern u Berlinu i zatim privatno u Rodaunu kraj Beĉa. -> chiae. Pirro) i Beĉu (G. — F. Wiesbaden 1961. — F. Kao violinist koncertirao najprije u Dresdenu. Vt'ien 1957. U ĉast njegove 70 -godišnjice. 1969 izdaje Sveuĉilište u Pittsburghu zbornik nauĉnih radova evropskih i ameriĉkih muzikologa u redakciji G. Whitc. I Maestri del bel canto. Atcm. lOdun. 1963. Ch. dragocjena muziĉka biblioteka N. Couperin i d'Anglebert). A. Eeopoe. se moţe odnositi na tuĊe djelo u cjelini ili na njegove bitne dijelove. — H. Hahn. Czernvja. Pariš 1948. Brtin. Gansbacher) i kod L. Hamburg 1957. KelĊorfer. Kassel i Basel 1956. Hein. Zurich 1952. LIT. //. Agthea i violinu kod Haasea u Dresdenu. Nevina. What happens in singing. Biilo \v. Lebcndige Ordnungen durch Atmcn. Die geistigcn Grundlagen des Gesanges. Znanstvenu djelatnost Plamenĉevu privlaĉila su poglavito dva podruĉja: muziĉka prošlost Dalmacije i zapadnoevropska muzika XIV —XVI st. God. Le Plagiat. Pariš 1950. Das musikalische Plagiat als asthetisches Problem.). Aloscr. — R. Lullvju (F. od reminiscencije. God. od 1831 orkestralni muziĉar u Leipzigu. Schulze i dr. — F.MiipOBaHHe rojioca neona. W. Neki teoretiĉari smatraju da p. Thausing. na opernoj pozornici debitirala je u Hamburgu. uništenje predmeta kojim je nanijeta povreda. — H. Štampa. — Ch. 1955. — O. prisvajanje odnosno slijepo oponašanje tuĊeg umjetniĉkog ili nauĉnog djela. — V. London 1950. 1966. Lhotka). muzikolog i kompozitor (Zagreb. Janoivski. MGG. Voice Production in Singing. — //.: R. Paul i E. Du plagiat musical. Die Aussprache im Gesang. Aiackworth-Young. Grain. — N. Inicijativom D. Roma. — L. u sporu protiv Modugna da je u poznatoj pjesmi Nel blu dipinto di blu navodno plagirao pjesmu // castdlo dei sogni De Marca) za postojanje plagijata u muzici nije odluĉna istovetnost nekoliko taktova dviju kompozicija nego izraţajni rezultat djela u cjelini. nastala u doba Prvoga svjetskog rata (npr. — L. III 1868 — 19. Singen. Magie der Stimme. Milano 1957. Marafioli. New York 1956. To je i vrijeme njegove kompozitorske djelatnosti koju je kasnije potpuno napustio. die es werden wollen. na poziv Ameriĉkog muzikološkog društva u New York da zastupa Jugoslaviju na meĊunarodnom kongresu za muzikolo giju i da odrţi predavanje o staroj muzici Dalmacije. — F. X. Misteri della voće umana. Plamenca. Litantc. A History of Song. i kaznene sankcije. L'Amour de chanter. II Canto artistico. Das musikalische Plagiat. (-> parodija. gdje postiţe 1925 doktorat disertacijom o J. staceato. u cjelini ili u pojedinim odlomcima. Gcering. L. PLAGALNA KADENCA Starocrkveni naĉini -> Kadenca PLAGALNI MODUSI PLAGIJAT (od lat. Njegova su djela Technische Studien fiir das Pianojortespiel (1852. J. — J. G. 1. Ncw York 1951. U tom deceniju organizirao je više muziĉkih veĉeri na kojima su. P. XI 1810 — Grimma. — P. Hg. Das Recht an die Melodie. God. Ilempoe. Neka njegova djela. Gcsangslcxikon in Skizzen. u Beĉu. U nekim sluĉajevima teško se razlikuje p. sopran (Beĉ. PLAINTE (franc. 1960. — F. — V. naknada štete). — R. Landeroin. Drugi svjetski rat spreĉava mu povratak u domovinu. M. Bases physiologiques du chant. — A'. 1955. Holzen. Le Plagiat musical. Munster i. M. — E. 1947 dobiva Guggenheimovu nagradu. Pariš 1962. Sprechen. P. Fernandes Lavic. u opisanom smislu. A Natural Approach to Singing. 13. — \V. a gostovala je u londonskom Covent Gardenu. Louis.). London 1965. 1959. p. Munchen i Basel 1965. kojom je tada upravljao B. Dragan. L. Des possibillites inconnues dc l'organe vocal dans l'art du chant et son ćtude. 1951. Alartienssm-Lohmann. šala. Amsterdamu i dr. 1940 —41 predaje na Muziĉkom institutu u St. Singing: The Physical Nature of Vocal Organ. nije pravni pojam. Pa riš i Bruxelles 1957. — AI. seherzoznog stavka. Maragliano-Mori. — W. Film. Baudelairea. Bitterling. Iro. Austin 1960. Walter. Kassel i Bascl 1953. U francuskoj naziv za razliĉite vrste ukrasa: za vibrato kod gudaĉki h instrumenata i za predudar ili tzv. — A. Ima više oblika plagijata medu kojima se iz dvajaju: namjerno prisvajanje autorstva tuĊeg djela. Udine-Algarottija. 1913. Torino 1953. MocKBa 1962. neoeu H necHH. Adler). 6. Du chant.) prvi je izrazom plagiarius oznaĉio kradljivca stihova. legatissimo i portato). variranja i si. kod lake muzike) i si. Sc hreker) i Pragu (V. On Influence and Borrowing. Uĉio klavir kod A. za kompozicije u spomen neĉije smrti. La Voće nello studio del canto. Wermsdorf. 91 Od 1894 ĉlanica Gradske opere u Strassburgu i 1901—14 na Dvorskoj operi u Berlinu. PLAISANTERIE (franc. a 1970 ga to društvo bira za poĉasnog ĉlana. solo-pjesme na stihove Ch. — R. G. Kagcn. MocKBa 1962. Koln 1935. — J. Mari. — A. Etude sur le droit d'auteur. — R. — J. Der Kunstgesang. Beograd 1950. Kreutlcr. Husson. Miinchenu. uz njegova uvodna predavanja. parodiranja. Neue Zeitschrift fijr Musik. Wicn i Koln 1962. i I sv. 1949 (srpski prevod: O uticaju i pozajmljivanju. njemaĉki klavirski pedagog (Hub ertusburg. A. Pariš 1933. Hoffmeister). Vocal Tcchnique. pomodnih formula (npr. MocKea 1963. pregledniji i jasniji. ■ — E. Fnrnejia rojioca u ero (bH3iionorHMecKHe OCHOBBI. Ockeghemu kao kompozitoru ehansona i moteta. Stuttgart 1954. povreda autorskog prava za koju su predviĊene gradanskopravne sankcije (zabrana daljnje povrede. Thila. Istaknuta '. C. 1927). — G. Sastavio je prvu temeljito razraĊenu teoriju vrsta udara (legato. On Studying Singing. Hcrzfeld. 1914) i Der Klavierlehrer (1874. Lhotka-Katinski. Judd. izvedene 19 16) ubrajaju se u tehniĉki najnaprednije kompozicije toga vremena u Hrvatskoj i odaju umjetnika koji budno prati razvoj suvremene evropske muzike. Kao vrstan pedagog i metodiĉar P. III 1939). U septembru 1939 odlazi P. — H. Husson. — /. Le Chant. Neue Grund lagen fiir den Sprach. je. Tappcrt. — P. MeĊutim. Musical Times. Pjevanje uĉila na beĉkom Kon zervatoriju (J. zatim se po svetio klavirskoj pedagogiji. O.) 1890. ibid. Aloser. Die grossen Primadonnen: Von Bordoni bis zur Callas. već 1897 pjevala je u Bavreuthu. Nitze. a 1951 nagradu Ameriĉkog vijeća nauĉnih društava. AI. 4). New York 1950 (novo izd. 1936 izabran je za dopisnog ĉlana JAZU. Huslcr i Y. 1956. Milano 1949. Schulze. 1843—65 profesor klavira na Leipziškom konzervatoriju. Fngliinder. Stevens (red. ĉesto naziv vedrog. — F. Cou perin) i J. — R.vagnerijanka. 8.). kasnije je poduĉavao privatno. oslanja se na C. — V. MeĊutim. a 1954 postaje redovni profeso r za muzikologiju na Univerzitetu drţave Illinois u Urbani. Das Plagiat in der Tonkunst (disertacija). III 1874). Gesangspadagogik. 1925 —26 korepetitor je berlinske Stadtische Oper. J. je posebnu paţnju poklanjao tehniĉkom svlad avanju instrumenta. Die Sangerstimme ( I I I dopunjeno izd. — B. neovlašteno preradivanje ili imitiranje tuĊeg djela bez formalnog prisvajanja autorstva. Le Bel canto. t j. prev. općenito. — //. I. Dustmann i Mampe-Babbonigg. JI. — . zatim ţivi u New Yorku gdje za vrijeme rata radi u Uredu za ratne informacije (Office of War Information). Mcrlin. Roma 1953. Der wissende Sanger. 1958. Zagreb 1953 (novo pr ošireno izdanje 1975). — H. — D. God. U Zagrebu završio 1917 pravne nauke (dr iur. plagio izvršiti otmicu. MGG. — Ph. Sprache und Gesang. Umjetnost solo pjevanja. Nje govi su uĉenici bili H. Prema shvaćanju talijanske sudske prakse (npr. — P. Dock. u instrumentalnim suitama iz XVIII st. 1923. Rosenlhal. London 1953. Ourasco. The Sci ence and Art of Singing. a uz to je od rane mladosti uĉio klavir i violinu i zatim harmoniju i kontrapunkt (F. ali je saţetiji. Ockeghema u Plamenĉevoj redakciji. Lettre d'Italie. — R. —■ R. Sarajevo 1972. AIcNaugfit. Pariš 1957. Panzera. i on ostaje u SAD. Difctti causati da un errato studio del canto. Pariš 1950. — K. Science and Singing. podrugivanje). Caruso's Method of Voice Production. Das musikalisehe Motiv in Recht. franc. Ein Wegvveiser fiir Sanger und alle. La Voix naturelle. Pariš 1960. The scientific Culture of the Voice. God. Oop. Berlin 1961. jadikovka). Louis Plaidy. Bel Canto in its Golden Age. v. PLAIDY. 28. ili naprosto zbog općenito prihvaćenih izraţajnih sredstava jednog stilskog razdoblja.und Gesangsunterricht. 1950. O ^njia■MHKe 3Ryna MejioeeMecKoro rojroca. tog izdanja izlazi u Leipzigu 1927. U razdoblju rane klasike pod tim je naslovom objavljeno više zbirki kompozicija lak oga karaktera. — R. De Sanctis. . Grosse Sangerinnen der Klassik und Romantik. Louisu. Bel Canto: Principles and Practices. Reesea i R. Rossi. Berlin i Frankfurt a. 1963. MeĊu najpoznatija i najljepša djela te vrste idu ţalobne kompozicije posvećene J. Laurcns.. Corelliju (F. Caslelain. Revue internationale du droit d'auteur. B. Pariš 1949. M. 1962. De Sanclis. Špiler. P. — A. — H. London 1953. Siclz.S 1 . — O. Novak. a ukoliko se radi o namjernom plagijatu. gdje je nastupao i kao solist. Umjetnost pjevanja. nesvjesne imitacije tuĊeg djela koje se prethodno upoznalo i nejasno saĉuvalo u pamćenju ili od sluĉajne koincidencije koja moţe nastati zbog zajedniĉkog izvora inspiracije (npr. Die methodisch-padagogischen Grundsatze deutscher Gesangskultur im 19. Wolfenbiittel 1960. propuštanje iz nemarnosti naznaĉivanja imena autora ili izvora tuĊeg djela. Muzika. revija Le Droit d'auteur. PLAMENAC. Sliĉan je oblik -> tombeau. Kiihncr. Diagnostik und Padagogik der Stimme.. 1960). Musikalische Criminajia. Rimski pjesnik Martial (I st. IV. Honotka. Hensel. Studira tada muzikologiju u Parizu (A. u muzici se susreće i svjesna. Noć.

u zborniku Ess Musicologv in honor of D. 1954 (II izd. Was die Geschichte der Posaune lehrt. A najznatnijeg hrvatskog kompozitora u razdoblju ranog baroka. Savremenik. Bentivoglio. Ispravci i dopune bibliografiji djela Tome Cecchinija. 2 —4. d' armonia. — IZDANJA: J. Keyboard Music of the Late Aiiddle Ages in Faenza. brojne ehansonn LIT. Kongresni izvještaj Belgijskog arheološkog udruţenja u Brugesu. 1865.. 1928 — 29. O stogodišnjici smrti Franza Schubcrta . 1958—6 r. Zagreb.ASS. ibid. Masses and Sections ( I X — XVI). Osobito ga je privukao lik velikog nizozemskog majstora XV st. kao pub] Ameriĉkog muzikološkog društva. Tim Filolaja. Journal of the American Musicological Societv. grĉki filozof (Atena. U njemu je podvrgao operu Porin objektivnoj kritici i tako priredio realniju osnovu za prouĉavanje djelatnosti toga najnadarenijeg ilirskog kompozitora. La Vendetta slava. i objavio n njegovih mo-teta iz zbirke Sacrae Cantiones (1620) s historijsko-kritiĉkim uvodom. Papers read at the International Congress of Musicologv. 1872. The Recently Discovered Complete Copy PLANQUETTE. 1878. Tragom Ivana Lukaĉića i nekih njegovih suvremenika. faksimile izd. Blick in die mlung musikalischer Wahrzeichen deutscher Stddte. Ce 1970. Trombonist u Kralje kapeli. Arti music 1972.: F. Guardione. Keyboard Music of the 141I1 Century in Codex Faenza 117. I sv. u kojoj je nastava obuhvaćala govu dijalektiĉku metodu. 1938. MGG IX. koje su ubrzo postale pularne. 1933. J. Baudelairea. uĉenik. Poduzimao je uspješne tu: kao virtuoz na trombonu. S. uz to je umio vješto instrumer i birati dobra libreta. Akademiju. Another Paduan Fragment of Trecento Music. koji je sav ţivot proveo u Dalmaciji. znanost (oso bito matematiku). Spa: 1891 i dr. 1915. 1905 preuzeo od Koslecka vodstvo ansambla Bldsen God. 1956. IV. RM. 1950. zapisao. God. P. 1877. — Pjesme (patriotske. O hrvatskoj muzici u vrijeme renesanse. 1962 i ch: niera u Dijonu. 1952.violinist na poĉetku XVII st.und Motettenkomponist (disertacija). PLAMENAC Violin Tablature of the Early ij'h Century) P. izdanje JAZU. 3. 1879. MGG. Feschotte. J. U dijelovima drugog kodeksa XV st„ u Nacionalnoj biblioteci u Parizu prepoznao je fragmente jednog muziĉkog rukopisa koji se nalazi u Sevilli. Bio-bibliografijska studija. Spomenica Ch. ^427 do ^347). što mu je omogućilo da taj vaţni muziĉki spomenik u potpunosti rekonstruira. P. 1871. Komiĉne opere i operete: Le Serment dc M Gregoire. upravo najvaţniji izvor za njeno prouĉavanje. Broivsing Through a Little-Knozvn Manuscript (Prague. A PostScript to Volume II of the Collected Works of Johannes Ockeghem. SPISI: O godišnjici smrti Cesara Francka. Baveći se starom nizozemskom muziĉkom kulturom. DRAMSKA. u pripremi III sv.: J. u više ĉlanaka i predavanja. iskoristio je i za upoznavanje uĉenja pitagorovaca Arhite. Sachsu. AM. Cjelokupna djela. Pjesma od kananskog veselja za ţenski zbor i orkestar (odnosno \ 1918. New York 1959). kao i na tabulaturu iz arhiva JAZU kojom je jedan hrvatski amater. Njegov najpoznatiji uĉenik bio je Aristotel. autobiografija Aus dem Leben eines Posaunenvirtuosen. 1952. Le Clu Gaston. I 1903). Damonov dak Drakon bio je Platonov uĉitelj. DJELA: simfonije. 1936. 1895.£ iiber die Berliner Musik-Fachausstellung. An Unknozvn Violin Tablature of the Early I7th Century. LIT. X. Platoi (ili »akademska«) škola postojala je do kraja staroga vijeka i ţivjela novi procvat djelovanjem Plotina u III st. God. Dragan Plamenac. publikacija Ameriĉkog muzikološkog društva u Yorku. un nost i etiku. La Cremaillere. Pietro Platania. Bachs Clarintrompeter und seine Kunst. La Princesse Colombine. Ĉetiri moteta (1564). Raimondija na i zervatoriju u Palermu. Reeseu. 1882 —83 kapelnik katedrale u Milanu. Ockeghem. roĊenje Luja XIV i Rafael Levaković. Faventina. 1. — DRAMSKA.. Deutsche Musiker-Ze 1920. Uz 60-godišnjicu ţivota. 1916. i na Siciliju (^-390 do <~388. LIT. 1928. Seville. De Napoli. 1947 (II dotjerano izd. The Tzvo-Part Quodlibets in the Seville Chansonnier. 1949. kelera. 1923. MGG. 1964. — Reguier. 11. kapelnik stolnih crkava u Splitu i Hvaru u prvoj polovini XVII stoljeća. 1960. 1880. solo-pjesme. 1886. Notes. a 19.: J. Music in the Renaissance. Strahov Monastery. Kasnije komponira komiĉne opere i operete od su neke bile vrlo omiljele. German Polyphonic Lieder of the i^th Century. Riilkblick auf Entsl und erste Entzoicklung der grossen deutschen Orchester. Deutsche Instrumentenbau-Ze 1906. 1919. 262. Zur »L'homme arme«-Frage. 1972. se još za vrijeme studija u Parizu poĉeo baviti zapadno evropskom muziĉkom prošlošću. klavirska djela (gavota. Journal of the American A^ logical Societv. 1971. Kongresni izvještaj IGM. Music Libraries in Eastern Europe: a Visit in the Summer of 1961. / on the Rearrangemcnt of Faenza Codex 117. Annales musicologiques IV. 47). je pridavao ve . Robert. 1925. MQ. Plamenac on his 7Oth birthdav. O tristogodišnjici tvorca francuske opere. Arti musices II. Rad JAZU. Hrvatska revija. Julije Skjavetić. ibid. 1961. 1954. 1928. U sve spisima (gotovo svi su u obliku dijaloga) P. nekoliko popularnih ondašnjih melodija.' potpuno izdanje u faksimilu obnovljenog chansonniera u Sevilli. 11 — 12. < LIT. DJELA. Milano 1908. Le Paradis de Mahomet. P.293. Johanncs Ockeghem ah Chanson. ZFMW. jedinih saĉuvanih primjeraka triju pjesama L. r. decembra 1935 organizirao je u Zagrebu veoma vaţan koncert na kojemu su — prvi put poslije nekoliko stoljeća — ponovo izvedena djela tih kompozitora. Zeitschrift fiir Schuln 1933. 1951. Spomenica H. Papers of the American Musicological Societv. Od ostalih Plamenĉevih radova koji zasjecaju u podruĉje naš e mu ziĉke kulture treba istaknuti esej o Vatroslavu Lisinskom. osobito Les Cloches de Cornevill je komiĉna opera u deset godina izvedena 1000 puta u P. sigurnost u metodiĉkim postupcima i dubljinu znanstvene misli. — Anleitung zum Blasen des Signal-Posthorns F. Reese. 1921 osnovao vlastiti ansambl trublja i trombona. pa njegova kazališna djela nisu ni < zaboravljena. Mizlera (1740 — 43). U svojim radovima Plamenac oĉituje veliko i temeljito zna nje. La Chanson dc L'Homme arme et le Ms. 13.40 de la Bibliotheque Kationale de Naples. 1857. 1934. An Unknozvn Composition by Dufay?. kao i u brojnim evropskim zemljama. 1927. Z: mao se za populariziranje trombona i duhaĉkih instrumi uopće. 1921. kr 1969. — G. U posebnoj studiji (An Vnknoton D. 1964. Hrvatska revija. Revue belge de musicologie. Robert Planquette. I9O( vršio L. 4 i 1952. Kongresni izvještaj IGM. Tri putovanja u juţnu It. 1927. The Publications of D. Le Talisman. nakon njegove smrti (^ -399) boravio neko vrijem Megari. francuski kompozitor (1 31. 1. Opere: M. Si 1887. Ludwig Plass. Nepoznat hrvatski muziĉar ranog baroka.. . III 1864 — Berlin. IV 1907). 1954. sluţili kao cantusom firmu som u svojim polifonim kompozicijama. 4. Uĉenik P. knj. Savremenik. Music of the i6th and iyth Centuries in Dalmatia. Alcune osservazioni sulla struttura del Codice u Biblioteca comunale di Faenza (L'Ars nova italiana del Trecento III). 1929. 1955. Obzor. 1972 objavio je i potpuno kritiĉko izdanje tog spomenika u seriji Corpus Mensurabilis Musicae Ameriĉkog muzikološkog instituta. 1955. P. uĉio na Kraljevskoj vi muziĉkoj školi u Berlinu (J. G. 1934. ibid.92 PLAMENAC — PLATON of A. sa Ockegher motetima i svjetovnim djelima. solo -pjesi stihove Ch. MQ. 1915. za koji je P. MQ. komiĉna opera Les Cloches de Corneville. IX 1 Vojni muziĉar u Hannoveru i Kielu. u knjizi G. je upozorio na ranu pojavu violine u našim primorskim krajevima. Reesea. Spomenica G. van den Borrenu. Karstddt. psalam LXVII za z orkestar. Faenza. SPISI: Die deutsche orehestrale Tonkunst in Gcfahr. Zagreb. INSTRUKTIVNA: Corso completo di canoni di ogni genere e fughe. Ivan Lukaĉić i njegovi moteti. Excerpta Colombiniana: Items of Musical Interesi in Fernando Colon's »Regestrum«. 2 (iste godine takoĊer na francusko m u Revue belge de musicologie). 1912. za svoj instrument. Odabrani moteti {duhovni kot HGZ. Piccarda Donali. Pensiero sinfonico. Nezv Light on Codex Faenza 117. 1954 i Postscript toj studiji. Pietro. Vatroslav Lisinski. Panurge. 1885. *-366 do ^-365 i <-36i do ■«-. talijanski kompozitor (Catania : IV 1828 — Napulj. 1884. Donja Saska. Toma Cecchini. Johannes. Journal of the American Musicological Societv. 1966. AM. u kolekciji Corpus Mensurabilis Musicae (American Institute of" cologv). Rad ovih i drugih muziĉara iz Dalmacije u doba ranog baroka prikazao je P. Music in the Adriatic Coastal Areas of the Southern Slavs. 4— 5. 1927 (II dotjerano izd. objavljen još 1919. Deux pieces de la Renaissance tirees de fonds Jlorentins. 1935. — G. Journal of the American Musicological Societv. 117. var 1925). Na tom polju crpio je znanje prvenstveno Damona. 26. Ganne) i dr. 1966). 1852. Wood. The »Second« Chansonnier of the Biblioteca Riccardiana (Codex 2356). 3113. 1962. njemaĉki trombonist i muziĉki pisac (< rode am Harz. napitnice. Kosleck). Antico's Frottole Intabulate. utvrdio da predstavlja jedinstvenu zbirku instrumentalne muzike kasnog XIV i ranog XV st. Knjiţevni Jug. PL. 1 —3. 1. Završivši Konzervatorij u Ps poĉeo je komponirati chansonnette. O starijoj muzici Savremenik. 1915. D. 16. PLATANIA. II sv. Po povratku s prvoga putovanja utemeljio prvu vis školu na Zapadu. 1959). Annual Meeting. u SAD i Meksiku. 1863—81 direktor toga Konz« torija. Ivan Lukaĉić. Utrecht. 3. — KOMPOZICIJE: u za orkestar. 1941. Te su mu osobine odavna i pribavile zasluţen meĊunarodni ugled. Narod Zagreb. 1913. Pittsburgh — T.: G. Ockeghema. PLATON. Dvije stare dubrovaĉke pjesme za mješoviti zbor. komiĉna opera Rip van Winkle (ni djelo). Codex 1J7. Deutsche M -Musiker-Zeitung. New York 1939 (štampano 1944). imao priroĊen melodijski dar. MGG III. 3. Autour d'Ockeghem. Od drugih Plamenĉevih radova osobitu su paţnju pobudile njegove studije o kodeksu 117 u Faenzi. X. je u jednom muziĉkom kodeksu Nacionalne biblioteke u Napu lju otkrio tekst i izvorni oblik nekad ĉuvenog napjeva L'homme arme. III 1848 — 28. Leipzig 1972. La Cantiniere. osobito za tzv. tato. — VOKALNA: simfonija sa zborom. Ogledao se i kao kompozitor. Nezv Light on the Last Years of Carl Philipp Emanuel Bach. 1925. Messen (I — u kolekciji Publikationen aiterer Musik. 1951. Rimska opera 17. DJELA. 4. Autour de Plamenac. VI E. Spomenica C. 1874. VI. Mušica d'oggi. kojim su se brojni kompozitori XV—XVII st. 1517. 1 i 2. 1900. Andreis. E. je dobio neobiĉno široku naobrazbu u muzici i u urr nosti općenito. psalam CXII za sopran. Sokr. 1895. Anglesu. 1964. J. I Platania. 1885 —1902 rektor Konzervatorija u Napulju. Turmmusik. DJELA.. Zatim je objavio iscrpnu i dokumentiranu bio--bibliografsku studiju o ţivotu i radu talijanskog kompozitora Tome Cecchinija. 1. Razvitak novih nastojanja u francuskoj muzici. Ludvvig. Rad JAZU. Ockeghem. A Reconstruction of the French Chansonnier in the Biblioteca Colombina. gudaĉki kvartet. a zatim djelovao u Ateni. ibid. 1962. 1905. Dr. 4. Koln 1958. stoljeća. zbor i klavir. 1962.

odnosno multiplayback sastoji se od snimanja u više faza. ĉlanci. Kod zabavne muzike sistem p. Škronp. kritike. Firenze 1963. 1729. Catch thai Catch Can. Aschaffenburgi.). God. Dušan. sacras cantiones. 1651. Handschin. udţbenik za škole VK radnika. S pomoću tehnike plavbacka mogu se iskljuĉiti nepoţeljne zvuĉne smetnje koje su inaĉe pri neposrednom sni manju neizbjeţne. 1936 — 1938. Poerstera. 1653. Prime ricognizioni dello stile violoncellistico plattiano. Plato und dic sogennantcn Pvthagoreer. Tako se postiţe efekt cijelog ansambla. kompozitor (? — Mainz.: F. Dva Ude. 28 koncerata za violonĉelo. ZFMW. — IV 7 . J. studije i ĉlanci. D. Gottron i D. Gottron. H. La Creazionc dclla sonata drammatica rivendicata all'Italia: Giovanni Platti il grande. Alantuani. Nastavio je s objavljivanjem vrijednih zbirka koje su. Fibich — mistr ĉeške balady. Musicks Hand-maide za virginal. Sistem p. — Al. Od 1639 ţivio u Londonu. komorni tenorist. 1684. —■ SPISI: Z. Zobelev (1951).: J. 4 sonate za ĉembalo. Slabat mater. — J. 1742. F. 1910. 2 introita. Basel 1951. 8. kao i izdanja njegova oca. 1652. PLAVEC (Plautz. 1943. 1 Ave mariš stella i 12 marijanskih moteta. The Timaeus Scale. 1653.PLATON — PLAYFORD vaţnost muzici. Lohmann. Giovanni Bcnedetto Platti. Mariae continens 3.).. poznat je u zabavnoj muzici osobito po snimkama gitariste Lesa Paula. Jeremiaš. jer se i sam naziva Carniolus. — J. Requicm\ psalam L. Musikalische Sinndeutung des antikcn Nomos. Kongressbericht Hamburg. — J. Giovanni Benedetto. Jarnach. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. sonata za violinu i bas. Zahl und Gestalt bei Platon und Aristoteles. Kapellmeister des Mainzer Erzbischofs von Kronberg. Mainzer Musikgeschichte von 1500 bis 1800. Select Musicall Ayrcs and Dialogues. kantate. 1673—84. dok pjevaĉ ili glumac sinhrono markira pjevanje odnosno govor. XI 1686). — KOMORNA: gudaĉki kvartet. P. Stcnzcl. Halle 1924. Ljubljana 1958. DJELA. 1949. Tu je do 1647 radio u nakladnom poduzeću J. apud Balthas. Skladatelji Gallus-Plautzius-Dolar in njihovo delo (Les compositeurs Gallus -Plautzius-Dolar et leur ocuvre). Znatnim darom zapaţanja. Moje dete i muzika. — A. 1969. 1950. umjetniĉka intencija i nauĉna spoznaja. obligatni violonĉelo i bas. 1663. osigurale tvrtki P. — A. 1943. Popović. 2. Gabriel Plautz 1612 — 1641. 1935. in arte compositionis 10 et 12 voeum non habens šibi parem«. 6 sonata za ĉembalo op. W. Suprotna je -* sinkronizaciji u tome. 1968. pod naslovom Umetnost i umetniĉko delo). — D.. PLAVŠA. — Variacc na vdnoĉnikoledu za klavir. Maribor 1967. 1673. Zur Wissenschaftslehre von der Musik bei Platon und Aristoteles. F. 1964. — Isti. Purcella. nakon oĉeve smrti vodio poduzeće do 1707. tehnika snimanja muzike ili drugih zvuĉnih efekata. P. Ono što P. DJELA. — D. Ać. 6 sonata za ĉembalo . MGG X. Malipiero (/ Classici dclla mušica itahana. dvopjevi. 1954. J. Psalms and Hymns za glas i orgulje. 1943 i Ncstnrtelnd ves. preteţno govori o mnogo širem podruĉju umjetnosti općenito.— E. Tagore). 13. Ahhcrs. od kojih većinu otklanja. 1. A Musicall Banquet (3 sv. LIT. Novaka. 1681. 6 sonata za popreĉnu flautu solo ili uz violonĉelo op. Jandĉkova tvorba sborovd. LIT. Fabbri. B. III 1905 —). obj. Frank.: 12 klavirskih sonata obj. IZDANJA: The English Dancing Masler. John.). B. MGG. 1669. Foerster). 1920) i L. Morlev. Byrd. Debeljak). scenska muzika. Time]. Zborovi. Bio je predavaĉ. Halle 1923. — E. Kratil. 1623 — London. O jugoslovanski glasbi. 1933. gdje se kaţe: »capellae magister eximjus in musicis instrumentis exquisitissimus. Leipzig 1899. zatim se taj tonski zapis pri snimanju televizijske emisije ili filma preko zvuĉnika emitira i ponovno presnimava. koji je zapravo rezultat sviranja ili pjevanja samo jedne jedine osobe. Bonaccorsi. 1962. 11. engleski muziĉki nakladnik (Norwich. 1959. 1957. B. 1927. eseji. 1967. AloutsopouloS) La Musique dans l'oeuvre de Platon. 1743.. Njegove su kompozicije. I. n. HorTmann-Erbrecht (Mitteldeutsches Alusikarchiv. Zbirka sadrţi 3 mise. Aut hore Gabriele PlaMzio Carniolo. 1968 i Muzika iz raznih aspekata. talijanski kompozitor. koncert za obou. MGG. istaknuto mjesto medu engleskim nakladnicima. Le Celebrazioni dcl 1963.. arije. Protivi se pretjeranoj upotrebi instrumenata. 3 Magnifikata. Nejedly. 1652. 1941. God. Aiuzika u školi. Bavljenje muzikom postaje vrijedno tek onoga ĉasa kad se poveţe s -> etosom. Note integrative in margine alla monografia di F. Una nuova fonte per la conoscenza di Giovanni Platti e del suo »Miscrere«. 12 so nata za violonĉelo. — CRKVENA: 6 misa. Z. I. sonata za 2 oboe i bas.: //. Chigiana. promovirao 1929. — A. Bern 1952. Alusick's Dclight on the Cithren. — Isti. Uvod u muziĉku umetnost . F. 1934. 1961—62 (suradnici B. Ljubljana 1970. 1666. Richtcr. Histoire de la musique slovene. — L. Schcrzo na temu O. Poĉeti (R. MDCXXII. sonata za 2 violine i bas.. —J. PLAVEC. 1961. O. Jedino liru i kitaru smatra vrijednima da budu priznate. kaţe o muzici kao filozof i muziĉki estetiĉar (etiĉar). Sin Johna. serenata. Sonnatas in 3 Parts H. The Trcasury of Alusick. Aly. Protagora. Leipzig 1933). 1956. Maz. — Kompozicije za orgulje i za harfu. R. 1931. a tek se iznimno osvrće na muziĉke pojave u uţem smislu. 1662. 2. oko 1700 — Wurzburg. Gabriel Plautz — dvorni kapelnik v Mainzu. Th. 1954). fantazija za violinu i klavir. 5. razlikuje se od onoga što kaţe kao umjetnik i muziĉki teoretiĉ ar. suita za klavir. Bartošem i P. Zich) i kompoziciju (J. 1961 i druge monografije. Instrumental Ayres (3 sv. P. Die Musik im platonischen Staate. A Cataloguc of Ali the Musick Bookes that Have Been Printed in England. koja se prakticira na televiziji. Lipp. — F. Kantate: Nedelc svalodušni. 1720). 1940. & 8 vocibus cum basso generali. Banister. NIN. Zich. Foerstra. violinist. Svmposion (Gozba). Henry. Ponekad je jako naglašena politiĉka tendencija. NOVA IZD. Courtly Alasquing Ayrcs. Co. 93 Gottron. Ph. Zbirka eseja Muziĉki portreti i profili. 1672. I 1641). smatrajući da su njezini pokreti analog ni gibanjima ljudske duše i da3 prema tome. instrumentalist i pjevaĉ (Venecija. — L. Ljubljana 1963. — Više melodrama. X. Muzikološki zbornik. PLAYBACK.1742. Zbori. a od 1651 vodio vlastitu nakladu u kojoj je objavljivao zbirke s djelima istaknutih suvremenih engleskih kompozitora (J. Sborovd Ivorba J. Smctanova tvorba sborovd. Torrefranca. O. M. što potvrĊuje i opaska u knjizi umrlih. Borba. zadaća muzike nije da besmisleno uveseljava. — J. I 1763). 1972. zatim publicist i od 1969 profesor teoretskih predmeta na Muziĉkoj školi Isidor Bajić u Novom Sadu. 1928. Berlin 1924 (II izd. 1944. — E. U Platonovim idejama o muzici suoĉavaju se filozofska misao. Giovanni Platti (Precisazioni sul Settccento). Erić i M. Torrefranca. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem.. 2 Ave Maria. Ostrĉila. formi i harmoniji izdiţu Plattija iznad njegovih talijanskih suvremenika. Medu Platonovim spisima zanimljivim za muziĉku nauku nalaze se: Drţava. 1930— 48 gimnazijski profesor i zborovoda. 1953. Kako se sluša umetniĉka muzika. Der Ursprung der Musik. Vuĉković kao estetiĉar i sociolog muzike (opseţan predgovor estetiĉkim i so ciološki m studijama V. PLAYFORD. — Isti. AFMVC. — VOKALNA. Gorgija. muziĉar na dvoru kneza biskupa (oboist. Aluziĉka umetnost. V 1657—■?. 1671 i 1677 (XX izd. 5. u Radio-Beogradu i Radio-Zagrebu i dr. 1682.es Jahrbuch. Tada je otvorio trgovinu muzikalija. dakle kao neposrednoga preteĉu beĉkoga kla siĉnog stila u klavirskoj muzici. Torrefranca oznaĉuje Plattija kao stvaraoca »dramatske klavirske sonate«.sur legoiit italicn op. ORKESTRALNA: Lclni ouvertura. B. Kirchenmusikalisch. The Pleasant Companion. 1757). Gabriel. Hoffmann-Erbrecht. -tehnike u tonskom studiju prethodno realizira zvuĉna i l i muziĉka snimka i to optimalnih kvaliteta. Platos Musiktheorie (disertacija). Dic Lchrc vom Ethos in der griechischen Musik. Oĉito rodom iz Kranjske. Mainz 1959. 1962. u II i I I I izd. IX S TR U Al E N TA ENA. 1941. Mušica Disciplina. 1685. 1967. — Sa J. Deutsche Akademie der Wissenschaften. U rukopisu: 5 koncerata za ĉembalo. M. Zakoni. Gabriel Plautz. 1962. Pariš 1959. stoletja. . Richtcr. muzikolog i kritiĉar (Sopot. Jedina dosad poznata štampana zbirka kompozicija objavljena je u Aschaffenburgu (1622) pod naslovom Flosculus vernalis. Platons Stellung zur praktischen und spekulativen Musiktheorie . 3 sonate za flautu obj. pod utjecajem J. 1950. — IV". i P. Muziĉka umetnost. Fedon. muziĉki leksikon (s grupom autora). 1941. Purcell. Vuĉkovića. solo-pjesme. 3. The Prcscnt Practice of Alusick. X. Fedro. 1956 završio studij klavira kod C. ■— A. Inspirirajući se pita gorovskom naukom. 6. Bensona. P. RMI. PLATTI. As. Svaki muziĉki predmet o kojemu raspravlja ugraĊen je u njegovu jedinstvenu filozofsku sliku svijeta. 1940. 1. Vcttcr. Josef. Giovanni Benedetto Platti e la sonata moderna. 1954 —61 ureĊivao ĉasopis Suvremeni akordi. Ilofler. godišnjice roĊenja J. 1948. Inspektor za muziku u Savjetu za prosvjetu SR Srbije (1955—60). Od 1975 profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. kompozitor i zborovoda (Hermanuv Mestec. simfonijska predigra Od veku do veku. metodskog priruĉnika Muziĉko vaspitanjc. bio je od 1612 kapelnik nadbiskupa u Mainzu. Od 1954 glav ni je urednik ĉasopisa Hudebni Vychova. O. Choice Songs and Ayres (5 sv. Platon. što se kod p. LIT. 1948—64 profesor na Univerzitetu u Pragu. muziĉki nakladnik (London. jasnoćom izlaganja i izvornošću stila ide medu istaknute suvremene jugoslavenske muziĉke pisce i kritiĉare. muziĉki pedagog i suradnik radio-stanica. 4 ricercara za violinu i violonĉelo. Apollo's Banquet. Pra ţakom uredio spomenicu povodom 90. osobito zborovi. Vetter. 4.). Istituzioni e Monumenti dell1 Arte Alusicale Italiana. Vjerojatno od 1722 u Wiirzburgu. — A. Muziĉkoj problematici ne pristupa kao muziĉar. Plautzius). tonove i njihove odnose odreĊuje bro jevima. Foerstera i V. Rcgncr. Cvetko.. Locke. se u njima sluţi vertikalnim i horizontal nim principima oblikovanja te uz snaţnu invenciju pruţa dokaz 0 razvijenom smislu za zvukovnost i za izbor kontrastnih tema. Finalni se tonski zapis dobiva nadosnimavanjem glasa ili dijela orkestralne partiture na već snimljenu podlogu (matrica). 3 Salve re-giiia. violonĉelist i ĉem balist). filmu i kod snimanja plo ĉa. Kompozicije odaju utjecaje nizozemske i venecijanske škole. Studirao u Pragu muzikologiju (Z. D. 1935. Liĉara na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. nego da pridonosi skladnom oblikovanju duha i da ublaţuje afekte. Prvi zvuĉi. Gottron. DJELA. O. se upotrebljava i kod višestrukog nadosnimavanja jednog instrumenta ili glasa u razliĉitim melodijskim linijama. — Opera Arianna. Berlin 1961. 4 ricercara za violinu i violonĉelo obj.. The Aiusical Companion (sadrţi i n ekoliko Plavfordovih kompozicija). 21 sonata za violinu. Cvetko. Neue Jahrbiicher fiir Wissenschaft und Jugendbildung. nego kao mislilac. 1941. 1940. Torrefranca. 1669. Fibich rnclodramatik. 2. Cvetko. The Division Violin. Izvornost u tematici. Dugogodišnji muziĉki kritiĉar u listovima 20 oktobar. Meditace za violu i klavir. 1962. III 1924 —). 1673. — A. Abcrt.. je za ţivota bio veoma uvaţen kompozitor. 1967. Politika. 10 Sacrmn convivium.. Štampana u Niirnbergu: 6 koncerata za obligatni ĉembalo i gudaĉe op. 1940. 1651 (nekoliko izdanja do 1728). 4. DJELA: O porcklu muzike. 1928. — VOKALSA : 3 oratorija. Missas aKasgue laudes B. The Theater of Alusic. Gibbons. usavršavao se na Sorbonnei u Parizu. Zahl und Klang bei Platon (disertacija). narod eeskv i slovenskv. Blo\v i dr. a kraće je vrijeme djelovao u Umjetniĉkom ansamblu Doma JNA i u Školi za vaspitaĉe u Beo gradu. ĉeški muzikolog. a odlikuju se bogatstvom melodijske invencije. Alusick's Recrealion.

sarabande gigue i dr. MeĊutim. kad je ojaĉao graĊanski staleţ. Improvizirana pli muzika srednjo kovnih sviraĉa (nj Spielleute) saĉuva] u zapisima poĉ od kraja XIII st. Music News and Herald. raširen u Engleskoj već mnogo rar DJELA. a još ĉešće je ĉvrsto povezan s okolinom i uvjetovan obiĉajima i nazorima odreĊenog društva. bio je raširen i u XVI st. meĊutim. 1918. Na skupine nalazi se polagani ples u parovima.). Analogni princip. Postojali su . IZDANJA: The Theater of Music. Vodeća uloga u XVI st. Društvena uglaĊenost i kultura. Durer. Plavford. a klerici su rado plesali u proMenada iz Tetova. utjecaj okoline. II — IV. V. improvizacija postepeno ustupa mj toĉno fiksiranim predlošcima. Oko 1600 poĉinje plesna muzika mnogo znatnije utjecat: muziĉki stil općenito. dirigent i kompozitor ĉeškog porijekla (Kladno.V st. u svom kraj njem obliku takav ples postaje pantomima. 1688. U prvoj polovini X st. objaviti ili prikazati. — Iz XV st. LIT. Ĉesto imaju magiĉno znaĉenje: lovaĉki plesovi treba da osi guraju uspjeh u lovu.. 1694. 1699. U Italiji se od sredine XV st. John Plavford and 17 th Centurv Music Publishing. Do kraja rata proveo u logorima u Albaniji. pavana. PriroĊene osobine plemena i naroda. I elmann je isprva rao preteţno jed glasno ili heterofi Većinom se noti melodijska okosr koju je sviraĉ A. Smith. Nizozemski vokalni stil ustupa mj pravilnije ritmiziranoj polifoniji. Time zapoĉinje dug niz stiliziranih plesova u evrop instrumentalnoj muzici: oni će se pojavljivati ne samo u si nego pojedinaĉno. jedan ples ne uţiva apsolutnu prednost nad ostalima. operetski i orkestarski dirigent i horovoĊa u Mariboru. 1688 — 92. 1700. Spli tu. menuet dvorski ples nailazi na sve oštriju kritiku. Aiša. Mezopotamija). U to vrijeme odigrao je veliku ul engleski country dance. Dean-Smith. ne nailazi na velik odjek u dvorskim krugovima.94 PLAYFORD — PLES jednoglasni plesn: pjevi s latinski] francuskim teksi a kasnije i s njer kim. quadernaria. Ples moţe biti spontan. on istjeruje zloduha. 1931 —37 pozorišni dirigent i horo voĊa pjevaĉkih društava Pelagić. ili oblik instrumentalne muzike u suiti. II. Sarajevo 1961.: Z. Otkako je Banjaluka postala. Ċutim. 1699 — 1702. U društvenim pl vima vlada priliĉna slo boda izbora sve do sredine XVII st. plesovi su kao iskon ski oblici umjetniĉkog izraţavanja nalazili i dalje svcj put. kao -> balet ili slobodan (moderan) ples. a sliĉan smisao imaju i ratni. Thesaurus Musicus. Veoma popularna kao grupni i p dinaĉni pantomimiĉki ples bila je od XV st. Oko i6co poĉinje i povezivanje neke plesova u zatvoren slijed. poslije kojega jedi grupni ples brzo postaje prir. narodni i društveni. Mletaĉki trgovac. — DRAMSKA. nego nalazi novu sna afirmaciju kao oblik scenske umjetnosti u dvorskom baletu i p nim toĉkama francuske opere.). glavno je ţarište te prakse bio burgu ski dvor. Svoj najviši umjetniĉki do met plesovi su doţivjeli u scenskom obliku. Sjećanje. Zona Zamfirova. Music Publishing in the British Isles. MGG. redovito popraćen muzikom. Plesovi primitivna ĉovjeka snaţno izraţavaju duševna stanja i tijesno su vezani uz odreĊenu pri liku. <. koje je ponekad urodilo posve novim oblicima (npr. meĊutim. izraz ili slika bilo ĉega. 1617). Skopju i Beogradu.hercegovaĉkih kompozi tora. kultivira ne samo kao društveni ples. Italiji i Njemaĉkoj. 1514 p kom izvedbe obog vao raznim figurama. God. a zatim od 1945 ponovno u Banjoj Luci dirigent pozorišta. bila je u svojoj biti dvorska. lišen svih pretenzija da bude simbol. i u simfoniji i drugim kompozicijama klas: oblika (menuet). Likovi savremenih bosansko. Fi cuski društveni ples poslije 1650 ne izvodi se više u kolu. 1962. On je ponekad manifestacija individualne volje. bakrorez. kor s pantomimiĉ kim plesnim pokretima u starogrĉkoj drami— orkestika. Nezu Songs By Tom D'Urfey (2 sv. sve to odreĊuje stil plesa. a bolesniku vraća zdravlje. John Plavford. nasuprot starijim obrednim kolima — ko-reutika). Nit ja spavam i dr. moresca. Ja sam voleo.). pripada Italiji. MeĊutim. Gospodin od Pursonjaka. X. da i u muziĉkim' mama ĉije je po jetlo vezano uz r u rondeauu i ba (XIII—XV st. dok ga Francuska re lucija nije posve ukinula. Perioc princip plesne muzike. Pjesma banjaluĉkih radnika.: F. 1927. U nje susreću plesovi razliĉita nacionalnog podrijetla — allema courante. u suitu (J. oni postaju stilizirani stavci koji nisu više namijenjeni ple: izvedbi. ples moţe poprimiti i odreĊeno znaĉenje.). Purcella (2 sv. Tunes to the Psalms of David. Tiskani primjerci plesne mu saĉuvam su od 1529 dalje. Mvić. oblici vjerovanja. susreću kod primitivnih naroda. Od povijesnog doba ĉovjeĉanstva. Harmonia Sacra. pri< ţio i ples u parov: Miran ples u par ma. ■ — M. slijed ritmiĉkih pokreta tijela s umjetniĉkim obiljeţji ma. Ona. Uz brojne plesove u parovima. Ĉehoslovaĉka. — Ch. Jaroslav. ţetelaĉki i ljubavni p. Humphries i W. ĉesto se prepleću. H. London 1954. 1698 — 1700. LIT. 1695 —96. Po karakter u je to dvorski ples uz preteţno \ glasnu muziĉku pratnju (melodiji u tenoru dodavale su se d improvizirane dionice). VIII 1901 — Banja Luka. MQ. jer ga je crkva zbog njegove povezanosti s poganskim obredima i erotiĉke naglašenosti odstranila iz svog rituala. Zaspala djevojka i dr. ili kao zasebna djela (valceri F. 1922—31 operski. piva). Deliciae Musicae (4 sv. Obje vrste plesa. Oko 1200 u organumu je postojala ritmika blis ka plesnoj. p se u otvorenim parovima u koloni. Nada i Sloga u Banjoj Luci. Man dragola. horovoĊa društva Pelagić i od 1946 nastavnik na novoosnovanoj Muziĉkoj školi. U promjeni stila oko 1600 znatn' ulogu odigrala i engleska plesna muzika za consort i za virgi ona je pridonijela da u XVII st. Plesu moţe biti sadrţaj samo po kret. Chopina). ili pravilima i namjenom strogo fiksirana forma. Ples je sredstvo ekstatiĉnog sjedinjenj'a s boţanstvom. pojavljuju vaţni t tati o plesu. Kuĉukaliĉ. teţište s vokalne muzike pri na instrumentalnu. Horovi: Mi smo brod. na nji nadovezuje brţa galliarda. Seljaĉki plesni par. stupanj kulturnog razvoja. U dri polovini XVIII st. 1686 — 87. osobito francuski branle. Schein. Najraniji oblici plesa još se danas. djelomiĉno neizmijenjeni. saĉuvani su zapisi popular basse danse koji se izvodio polaganim koracima. primat je pripao Francuskoj. Ch. cesijama. Plesalo se teţno u kolu koji se. Nakon djelovanja u Nišu (1937—40) postao 1941 direktor Muziĉke škole i horovoĊa pjevaĉkog društva Branko u Podgorici (danas Titograd) gdje je 1942 kao antifašist interniran. koji uz polagani (bassa danza) opisuju ţivahne sove (saltarello. Mercurius Musicus. U suiti plesovi gube prvotnu fun ju. Pulver. Operetska revija OdgoĊena noć. Iz stare Bosne. U daljem razvoju. postepeno prodire u opći ziĉki stil tek u XVIII st. p. U povijesti evrop skog plesa dolazi do velikog zastoja u do ba ranog kršćanstva. koju su francuski plesni 1 telji proširili po Evropi. Na Konzervatoriju u Pragu uĉio orgulje. a i njegovo stapanje s drugim umjetnostima. u mnogim starim kulturama igra veliku ulogu u obredima i ceremonijama (Egipat. Grivna. improviziran izraz trenutnog raspoloţenja. Orpheus Britannicus H. u koju iz plesne muzike 1 takt sa stupnjevanim akcentima (teške i lake dobe). Trzalica PLEKTRON PLES. Matura. Hasanaginica. Solo-pjesme: Zašto. I 1961). 18. Vodeći novi ples je men Ples se u XVII st. uve se plešu i kola. — J. gdje pl stvo postavlja nova mjerila za društveni ples koji se sve više vija. 1954 —58 dirigent i glavni muziĉki urednik Radio -stanice u Titogradu. Scenska muzika za pozorišne komade: Poţar strasti. Kidson. ĉiji su plesovi uzor dvorski graĊanskim krugovima ostalih zemalja. The Banguel of Music (6 sv.). DJELA: kompozicije za klavir. plesom se katkad ţeli nešto priopćiti. — VOKALNA. PLECITY. Zlatija. God. 1.

LIT. Novi plesni ritmovi odrazili su se i u djelima mnogih suvremenih kompozitora: Stra-vinskog (Ragtime. gusje nica i raznih drugih ţivotinja. P. a napose kozaraĉko kolo. ostatak davnih plesova za lovinu. Stauder. ragtime i njemu srodan foxtrott. Podrijetlo plesova protiv zlih sila i demona. 1716 muzici XX st. vjerski i drugi razlozi pridonijeli su da se na podruĉju Jugoslavije razvije velik broj narodnih plesova. u najrazliĉitijim prostor nim shemama. MQ. Na nekim podruĉjima kolo ima selekcijsku ulogu. takoĊer raspela ili male kapelice. — R. Lach. u svadbi kao pomoć mladom paru. segnidilla) nisu ušli u plesne dvorane. do prvih ljubavnih pogleda. Vom Schamanentanz zur Rumba. od najjednostavnijih do veoma sloţenih. priredio K. Der Tanz als Bevvegungsphanomen. Charles. ali i plodnost. odnosno djevojka za udaju. osim vjerovanja da njihov ples ozdravljuje. po mišljenju naroda veoma opasna m jesta. Vom Kulttanz zum Jazz. Pariš 1966. Postoji velik raspon plesova. dodira. AML. kao Gesellschaftstanz. London i New York 1924. U XIX st. naime. 1944. sa davno zaboravljenom namjerom da se zavara. Geschichte der Tanzkunst. — G. Plesom su se naši preci borili i protiv zmija. About Dance and Dance Music in the Later Middle Ages. U kolu dolazi do upoznavanja. štovanje kućnih duhova i potvrĊi vanje vlasništva. Sachs. Sam ulazak u kolo oznaĉuje da je mladić dozreo za ţenidbu. npr. vila i vještica moţe se najviše naslutiti prema mjestu na kojem se izvode. 1938. Leipzig 1966. IVolf. salatu. imali su posebnu društvenu i obrazovnu funkciju. koji imaju svrhu da otjeraju zimu. Halle 1926. te cotillon i ĉetvorka quadrille). G. — F. — M. U nekim krajevima kolo je javna tribina na kojoj se analiziraju i kritiziraju dogaĊaji iz ţivota sela. — V. meringue. krije sova i izvora. juţnoameriĉki plesovi kreolskih Crnaca prirodniji su i strastveniji: to su. bajao. imitiranje radnih pokreta plesanjem. Der Tanz in der Antike. Jur jevu. ponajĉešće deseteraĉkim dvostihovima koji se pjevaju ili uzvikuju. U njemu se odabire budući braĉni drug. Eine VPeltgeschichte des Tanzes. stih koji na naĉin starih improviziranih dvostihova izvikuje pojedinac. Milhauda (Rag— Caprices). njegove su dalje metamorfoze bile anglaise. Oppi. npr. — V. omogućili su da su se u kolo hvatali borci (danas omla - društveni. Ać. odnosno udobrovolji duh pokojnika. od ritmiĉki jednostavnih do plesova sa veoma sloţenim neparnim ritmovima. presudnu ulogu u njima odigrao je crnaĉki element. J. Posebno mjesto i ulogu imali su partizanski plesovi. Toutes les Danses moderncs. steĉcima. Ritmovi španjolskih plesova (fandango. razigrano bezbriţni eha eha eha. Prudhommeau. Zeitschrift fiir Volkskunde. Hamburg 1962. konoplju. a ostali prihvaćaju. New York 1963. New York 1949.PLES U Francuskoj se taj ples. 1955). Junk. repu i drugo. Pariš 1932 (novo izd. AFMW. Medu plesove za zdravlje. nego i mnoge druge evropske gradove. Potsdam 1937. — O. Društvena uloga narodnih plesova. potreba za ritmiĉkim izraţava njem osjećaja pokretima. priredio J. Piano Rag Music. The Dance: An Historical Survey. 1925). Ravela (Blues iz violinske sonate). franc. Nije. 1918 — 19. kuće. Jahrhundert. 1930). Dances of Spain and Italy from 1400 to 1600. Salmen. je najveću popularnost stekao valcer koji je osvojio ne samo Beĉ. Czcrzmnski. Wien 1920. toĉnije afrokubanskog podrijetla je tango. Giinther. Nettl. Dolmetsch. Miillcr-Blattau). Leipzig 1886 (novo izd. ekonomski. Bohme. Gombosi. Drugdje ples ima ulogu u namjenskom privreĊivanju. ali i u vezi s vegetacijskim kultovima. Normalno se kola vode za suncem ili »naoposum«. — J. koji doţivljava vrhunac popularnosti u Evropi 1912. — Tanzbibliographie (izd. koji su se rodili u sjevernoame-riĉkoj industrijskoj civilizaciji. D'Aronco. koji oko 1950 poprima razna imena: jitterbug. Jednostavni pokreti i melodija. Ne stavljaju se sluĉajno na ta. Storia della Danza popolare e d'Arte. 1953. — O. — P. Plesovi uz rad ili o radu. mogu se spomenuti i plesovi oko drveća. Kinkeldcy. okolice pa i vaţnija svjetska zbivanja. — G. — M. ognjišta ili kućnog stupa zadrţalo se djelomice i do danas. usko je povezana s pojavom i razvojem -> jazza. Die Tanze des Mittelalters. a stvorili su ih urbanizirani Crnci. U isto vrijeme postaju moderni ttvostep i onestep. javljaju se revolucionarne promjene i u plesu.: A. Povijesni. The Dance in Classical Music. ali su naišli na širok odaziv u umjetniĉkoj muzici. The Story of Dance Music. B. Nema povijesnih podataka koji bi jasnije objasnili rezultate miješanja i meĊusobnih proţimanja kultura raz nih sredina i slojeva na našem podruĉju. calypso i manje zanosni. bebop. a negdje slabije. Dance Tunes of the I5 th Century. usvajajući njihovu organizaciju i vladanje. osim nešto veoma malo na nadgrobnim spomenicima. Hindemitha (Suite 1922). Der Hoftanz. Danas. rtimba. 1935. Hohe Schule der Musik (izd. — F. 1959). Petermann). 1962). oni su ispunjeni osnovnom magijskom namjenom za buĊenje i unapreĊivanje vegetacije. djeca poprimaju manire odraslih. za lan. ipak se u njima nazire neka dašnja magijska funkcija koja je negdje jaĉe izraţena. London 1954. Kolo iz Sutomora NARODNI PLESOVI U JUGOSLAVIJI. Izvor novih društvenih plesova nije više Evropa. Nettl. — A. rock'n roll. szving i boogie woogie. skupljaju priloge za izgradnju škole. U prošlosti ples nije bio samo rezultat oslobaĊanja viška snage. ali i vaţnih odluka. zelje. hebrejski 1955). . o pokladama. bu nara i si. Cambridge (Mass. nego Sjeverna i Juţna Amerika. kola koja se plešu na suprotnu stranu. Tanzmusik. Parnac. Schdfer. pa ĉak i tada kada raskriţje nije blizu. snaţno prisutan u ritmovima i pokretima. a neki plesni obiĉaji omogućuju im i dramsko izraţavanje. njem. — P. Misli se iz nose improviziranim. — R. a namjena mu je uglavnom tro struka: zaštita od bolesti. Vaţne su dalje etape u razvoju društvenoga plesa XX st. Leipzig 1930. Magijsko oplesivanje oko sela. Handbuch des Tanzes. Leipzig 1862. kao Tanz und Tanz musik. 95 Stoga je veoma teško odrediti starost. — C. Dances of England and Frarce from 1450 to 1600. Zur Geschichte des Gesellschaftstanzes im 18. Ivanjdanu i si. Ostaci ratarskih plesova u kojima se istiĉe magija za urod poljoprivrednih dobara. koji se susreću još u XIX st. od solistiĉkih do kolektivnih. Wiora i W.) 1959. rijetkim freskama i u arhivskim podacima. nagon za kolektivnim izrazom. — W. kad sluţe bolje m organiziranju društveno-zabavnoga ţivota. U nekim se krajevima saĉuvao ples zajc ili zec (zeĉko kolo). kad narodni plesovi imaju preteţno društvenu funkciju. sluĉajno da se ponegdje kola plešu na kriţanju putova. već prvenstveno magijski faktor u borbi za ţivotni prosperitet. La Danse grecque antique. 1967). Slavenskog su podrijetla veoma popularna pol-ka (iz Ĉeške) i ma-zurka (iz Poljske). ispituje njegova snaga i vitalnost. The Dance Encyclopedia. Modern Bailroom Dancing. Makedonske rusalije. Bic. Usporedo s radikalnim pokretom u Stranica iz Plesne škole. Geschichte des Tanzes in Deutschland (2 sv. Pariš 1932. izd. Kfeneka (Johny spielt auf) i drugih. Berlin 1906 (III izd. u izdanju Instrumental Music (priredio D. kojima se teško moţe ustanoviti jedinstvena osnova. 1941. Tango). — O. — O. kako bi prije došlo proljeće i sunce. ali postoje i naopaĉka kola. Povijest plesa XX st. u 3 sv. Histoire de la Danse. Oponašajući starije. bolero. Der Tanz. Sonner. — D. Prvi sjevernoameriĉki crnaĉki ples koji dolazi u Evropu (oko 1900) je cakezvalk. obavljaju zajedniĉke poslove vezane uz ples.). Wissenschaft und Bildung. Gombosi. Hughes). španj. 1937 i 1938. Sihcstcr. M. — V. London 1949(11 izd. Sharp i A. nešto izmijenjen pretvorio u contredanse. Ples ima i odreĊenu odgojnu i obrazovnu ulogu. Die Tanzmusik im deutschen Mittelalter. djelomiĉno se danas primenjuju za Novu godinu. Nasuprot tim plesovima. — W. — D. Dolmetsch. u prvom redu. nadalje shimmy. Stuttgart 1959. krumpir. Berlin 1933 (engl. Ta su se kola izvodila i na groblju. Osobito vaţno mjesto zauzimaju narodni plesovi za zimskog solsticija. Chujoy. Firenze 1962. Stuttgart 1930. samba. šala. — H. Giinthcr i H. New York 1947 (njem. Musik und Tanz. pojavu i podrijetlo narodnih plesova. 1935. Juţnoame-riĉkog. Nadovezani uz proljetne plesne obiĉaje. Wecge. London 1927 (II prer. — C.

drobniĉica. Hrvata Šokaca: baĉko kolo. dipanjkoš. uz rasta i spola. batuta. šurle i vidalice (dvo te mih (mješnice). muziĉkih i drugih karakteristika vezanih uz ples. niĉe i tambura samica. Pleše se u zatvorenim kolima koja su zbijena. Kolo se pomiĉe neznatno. U nekim krajevima (Lika. jadransku. U pano: zoni ima plesova u parovima i plesova u trojkama. gajdaško kolo. prostornih. oj Ivane Ivaniću. muklim i si. Plesovi podravskih Mad Ala folj a Tisza. moravsku i vardarsku zonu: Alpska zona.šamarj Slovensko primorje: mafrina. Pli prate razliĉiti instrumenti. Od solistiĉkih su to gajde. produţetak do Jadrana dobiva se šire podruĉje na ĉijoj se ZE noj strani kola kreću u smjeru hoda kazaljke na satu. a plesan iskljuĉivu pratnju pjesmom gotovo i ne postoji. koutre Hvat. falila se faljisava. Pre teţu gudaĉki sastavi (guci. tancuj-tancuj. staro sito. tandrĉak. gopek. staro sito. sitne bole. Stihovi se improviziraju u samom 1 Po obliku su to zatvorena ili otvorena kola koja se krei zapadnim krajevima u smjeru hoda kazaljke na satu. Rumunja: ardeh ivrtita. šuštarska. Ritmiĉki su obrasci najĉešće dvodijelni i tro dijelni tipa polke. Matjaţev rejc. nerazdvojnosti i snage. još se i danas za pratnju Iz primjene ovih ritmova proizlaze stilske razlike u a plesanja. Oni su u kolu dobivali osjećaj kompaktnosti. no oni s lativno mlaĊi od kola. obiĉno u deseteraĉkom dvostihu. Partneri nisu uvijek ĉvrsto vezani jedan za drugoga mogu plesati u odreĊenom odnosu jedan prema drugome rovi se kreću obrnuto od hoda kazaljke na satu. Prekmurje: Marko skaĉe. Bilogora i Moslavina: drmeš. jednoliĉno rasporeĊeni krugu. Poĉetak grupnog sviranja predstavljale su kombir gajda ili duda s jednom violinom. zurka. Dinarska zona. Snaţni poskoci odraţavaju oporo štaĉko plesanje. Na prijelazu postoje kola koja kreću na jednu si pa se vraćaju na drugu (povraćanac. Plesovi istarskih Talijana: furlana i vilota. zajaĉi tanec odzemok. panonsku. polka. povraĉuša i si. Podravina: a ples s ropĉecom. taraban. izvikujući zapovijedi. Bela krajina: most. Staje štajeriš. Prema podacima iz literature. baĉko kolo. todore. U prvom laganom šetanom dijelu ka se i pjeva. religija i profesija. Posavina i Turof jzvir voda izvirala. Ritmiĉki obrasci gotovo su bez izuz dvodijelni. Slavonija: teno kolo. Rusina: kazaĉok. geografsko podruĉje Jugoslavije moţe se podi jeliti na šest plesnih zona: na alpsku. bilo starije balade. cjeline. Od stilskih znaĉajka najvaţnije je drn i intenzivno vertikalno titranje. lepa Anka. pa se neki plesovi nazivaju d Najvaţniji plesovi. Srijem: kt šantavi madarac. a u istoĉ obrnuto. Glamoĉko polje) kc upravlja kolovoĊa.mulatoš. Istraţivanjem stilskih. kalom katerina. dude. ficko. U zevši Dunav i njegov zami. logovac. pauna. bokazo. Mnoga se kola izvode ili uz iskljuĉivu pratnju pjes ili kombinirano uz pjesmu i svirku. kino dete. klarineti. Uz ples se vrlo rijetko i pjeva. u Istri. veliko kolo. Istra: balon (balim). Pleše se preteţno u parovima. kalušerul. ĉindara. Plesovi Hrvata Bunjevaca: momaĉko kolo. gunci) uz koje se prema sjeveroistoku ĉesto dodaju duhaĉki instrumenti (trublje. repa i drmeš. jer se svak dionik hvata za drugoga susjeda. ritmiĉkih. vanjkuštanc. Hrv zagorje i Prigorje: drmeš. U folklorno najsaĉuvanijem kraju alpske zone. Reţija: rezjanka. madarac. Baranja: šokaĉko kolo. šotiš. dinarsku. hrv sedam paši. Gorenjska: svatovska polka. ritka buza. Kreću se ponajviše u ova dva tipa: dinci) iz gradova i sela. ĉikoš-tanc. u jednu. Danas su najpopularniji tamburašk kestri. Osjeća se izra zita sklonost prema duhaĉkim instrumentima. ĉardaš. Dolenjsko: Abrahamova greda. . ĉeški ples. tand rokoko. keleruj. Svladavanje plesnoga prostora neobiĉno je intenz 1 u horizontali i u vertikali. a na isti obratno. tromboni te harmonike i cimbal). jer se svaki sudionik hvata za pr susjeda. Baĉka: veliko baĉko kolo. Madţara: ĉardaš. U nekim se krajevima tal izvikuju poskoĉice. razliĉitih nacija. crteţima i freskama mogu se uoĉiti ţveglice i pri mitivne trublje. koji uz tamburice imaju ponegdje u sastavu violine i moniku. Karakteristiĉna je inten vrtnja parova i već izgubljena pojava zapovjednika plesa je stajao u sredini plesnoga prostora. a rjeĊe uz giju (Bosna) ili tapan (Kosovo). u većim ansamblima ili solistiĉki. štajeriš. sitne bole. bilo noviji dvostihovi koji go 0 seoskim aktualnostima. hajd na mista. kozatuš. Kola se stoga nazivaju nijer gluhim.). bilo u drugu stranu. Kola nisu zbijena. Najvaţniji plesovi. kolo. Banat: veliko banatsko malo banatsko kolo. a pojedin okreće se u smjeru kazaljke na satu. Koruška: rej. godci. i to ponajviše u ova dva ti njihovim kombinacijama: 4 J J I J J J J Slavonsko kolo Kola se preteţno izvode bez muziĉke pratnje. mumera. f Hvat. rance. odnosno valcera: Varijante: -T3-T3-T3 Muziĉki instrumentarij za pratnju plesa nije jedinstven. Medim kuritari. staro sito. šaran. Geografska podjela narodnih plesova. moldovan. igra k< dvadeset i dva. U središnjoj i sjevernoj Slo veniji harmonika je zamijenila nekadašnji oprekelj. Slo\ ĉardaš. cotić.96 PLES plesa upotrebljavaju roţenice (sopele). ketuš. osim kod s šetanog kola. dopaši. ĉrnomeljsko koh trumf. duĉec. a u Beloj kra jini umjesto davnog mijeha susreću se tamburaši. Kola se odvijaju u vrlo arhaiĉnom ši rodijelnom ritmiĉkom obrascu. tkaleĉka. Panonska zona.

ojnali pembe. osmerac. Ċuture. po crnogorski (podvoje. mišnjaĉa). a druga ga ponavlja. dok se u planinskim krajevima pleše na cijelim stopalima. klarinet i violina. gajde i ćemane. Vaţnu ulogu u kolu imaju prvi plesaĉ. trodijelnog ritma plesnog koraka i parnoga. c) — raširen na sjeveru i jugu. udaljavaju i proţimaju. Lika: liĉko kolo. ja posijah lan. Ijeljenovo kolo. hrvatski. rusaliska ora {kapetan avasi i dr. Crnoj Gori i Makedoniji (kula. Na jugu preteţe lijerica. skoke). berovka. crniniĉko kolo. Vlaška kola: pre pišor. sitnica. a raširena su u svim krajevima. Slavoniji (palo inje na zeleno smilje). ĉifte ĉamce. hrvaĉki (tanac. Banija. Makedonske plesove prati par ţurni i tapan ili gajde i tapan. Najvaţniji plesovi. trusa. opal. Ne pleše se uz pratnju pjesme. paun. pauna. kaĉamak. a na krajnjem sjeveru sopile. U prvom redu tu je niz starih šetanih kola koja su se izvodila ili se izvode iskljuĉivo uz pjesmu. Plesove uglavnom prate orkestri sastavljeni od konvencionalnih graĊanskih instrumenata. bimbera. Osim njih javljaju se još i mnogi drugi. ĉarlama. Najvaţniji plesovi: devojaĉko kolo. batuta. dok se ranije ta pratnja ĉesto miješala s pjesmom. zgrabac. ĉini se da to nije nigdje u tako velikoj mjeri kao ovdje. izraziti levantski instrument. Znaĉajno Jedinica melodije rijetko se poklapa s jedinicom plesa. plesaĉi i plesa ĉice hvataju se miješano. a posebice neparni ritmiĉki obrasci. mijeh. Crna Gora: zetsko kolo. podijeljene u dvije grupe. pembe. šota. prolijeta. sitan tanac. potrĉano. trojanac. svorĉe. U novije vrijeme hvataju se i mješovito. zasebno ţene. polomka. kave ojuni. kalaĉ. tararankanje). Kalopero Pero. ĊurĊevka. uĉetvero. naški. manfrina. staro tikveško. Znaĉajna je heteroritmija izmeĊu plesa i glazbene pratnje. onda plesaĉi pjevajući imitiraju njegov zvuk (npr. škaljarsko kolo. ušestero. U moravskoj su zoni preteţno otvorena kola. baba ĐurĊa. rumenka. bibera. makazice. imi taciju zmije.). Kvarnersko primorje i otoci: kolo. Hercegovina: kolanje. dimpala. Tipiĉni su dva trodijelna i jedan šestos minski ritmiĉki obrazac: )? J b )| J o /3J J * J J)J je da se svaka jedinica glazbene pratnje toĉno pokriva s jedinicom plesa. tambura. kasapsko. Ako u blizini nema nikakvog instrumenta. RjeĊe se nalaze plesovi u lesama i pa rovima. paun. poskoĉica. Bosna: kolanje. Na granici prema jugu mogu se naći zurle. Prvi i posljednji drţe u ruci maramu (šervetku) ili ćostek. dvodijelnog ritma glazbene pratnje. nevestinsko. Od solistiĉkih instrumenata jedino se frula primjenjuje u orkestru. treskavica. tanac. Od dvodijelnih najĉešći su: a) — ĉešći na sjevernom Jadranu. Na sjeveru prvi plesaĉ ima posebno znaĉenje. moravac. kuku nješće. poskoĉica. Tasino kolo. U novije vrijeme javljaju se usna har monika. Jadranska zona. proskaka. Pleše se u parovima. Istaknutu ulogu imaju prvi i posljednji plesaĉ u kolu. a na jugu ponegdje i izvikivanjem zapovijedi upravlja kolom. tanĉar. Smjer kretanja je obrnut od hoda kazaljke na satu. Mada se harmonika vrlo proširila i u drugim zonama. nima igra. Stari instrumenti. Najvaţniji plesovi: lesnoto. Postoji tip kola na kolu koji se susreće u raznim geografskim podruĉjima. zajaško. krstaĉka. Jovanovo kolo. a ĉini se i najstariji. ĉetiri puta. Od solistiĉkih instrumenata dolaze: vigulica. Kosovo: coko-coko. posebice ţenskih. Jano mori. Neka kola ostala su izvan ove ra zdiobe. Linije se pribliţavaju. šupelka i kaval. Dalmacija i otoci: kolo. kolo sv. Od instrumenata za pratnju plesa za ĉitavo je podruĉje najvaţniji. ali oni nisu jednoliĉno rasporeĊeni u krugu. Jedna otpjeva stih. komitsko. dirlija. Kordun. drmeš. kozaraĉko kolo. zaplet. Gradski orkestar —• ĉalgija — sastavljen je od violina. uĉestali poskoci i okreti te preteţno plesanje na prednjem dijelu stopala. Tripuna. šumatovac. u Beloj krajini. . teškoto. Smjer kretanja je na obje strane. Todorka. poravna. prolomka. Ċikalica. linĊo. Geografski neopredijeljena kola.PLES 97 Kolo iz Šibenika Makedonska Kavadarka Najvaţniji plesovi. šepica. pauna. oro. Kontinentalna Dalmacija: kolo. Preteţno su to otvorena kola u koja se posebno hvataju muš karci. oštro i snaţno. goĉ i daire. U makedonskim su plesovima (orima) najĉešći ritmovi 2/4 i 7/16. Kao figurativan ples svaki se tanac sastoji od više figura (primjer za Cres: naokolo. i to najĉešće dvodijelni koji se odvija u ove dvije glavne konstrukcije: nj a od sedmorodijelnih: Danas u pratnji plesova vaţniju ulogu igra instrumentalna glazba. šotiĉ. Drugi oblik je plesanje u dvije nasuprotne linije. varalica. sitan tanac. Vardarska zona. a posebno ţene. trusa. Za stil je karakteristiĉno plesanje s napregnutim zglobovima. rijetko se susreću. Crnogorsko primorje: kolo. Crnogorka. kune. Prevladavaju parni ritmovi. Pjesmu vode »pesnopoj kite«. poskoĉica. Moravska zona. b) —• ĉešći na juţnom Jadranu. dvojnice. Ţikino kolo. zmijsko. Hercegovini (kolo na kolu ili ĉadar kolo na tri kata). tanac. Poneki plesaĉ moţe plesati i sa dvije plesaĉice. tako da plesaĉi mijenjaju strane. izmeĊu neparnog. Dva su vaţna stilska obiljeţja: prebiranje nogama i intenzivno okretanje pojedinaca. vilota. i posljednji. groznica. Stilska znaĉajka za ravniĉarske krajeve je sitno preplitanje nogama i fino treperenje tijelom. povratke. zasebno muškarci. lauta. seljenik. potkolo. Ora su najĉešće praćena pjesmom. ratevka. npr. vranjanka. ĉarlama. biraĉe kolo. sicilijana. udvoje. opšajdiri. kanona i daire. z mesta. ambar ili oro na oro). Kola se kreću u smjeru obrnutom od hoda kazaljke na satu. starobosansko kolo (iz Glamoĉa). po tramuntanskii). Borjano Borjanke. kopaĉka. Ċidije. sarajĉica. Pokuplje i Pounje: kamen moste ne lilaj se. udvoje. kalajdţisko.

Joseph Stephan Camille. Prosvjeta.: L. Etnografski institut SANU. Martin Pluddemann und seine Balladen. Zagreb 196 4. The dical Svmphonies of I. u meĊuvremenu se usavr šavala kod M. Plisetskava — Potrait. 1814 stupio u oĉevo poduzeće i vodio ga od 1824. Medu njene na. Aub er. Folklor i scena. X. Pleyel. Zagreb 1963. Maja Mihajlovna. I. 4. Ilijin i O. Festsch Schenk. Narodne igre-plesovi iz Bosne. Marie Felicite Denise. God.ruĉno i 4 . Janković. njemaĉki kompozitor (Koll 29. Die Legende vom Hufeisen i. Zagreb 1971. IX 1854 — Berlin. 1792 dirigirao je tzv. kojemu je uskoro dodao štampariju nota i skladište in strumenata. Dopuda. muziĉki nakladnik i gradi telj klavira (Ruppertsthal. nazvana Camille Pleyel). Bjelinskog. pijanistica (Zagreb. — Patriotske prigodne kompozicije (Hymne a la liberte za zbor i duhaĉe. Smetanom ugledan klavirski trio (( trio).: R. Prvu pouku u muzici dobio od J. Ignaz Joseph« 2. I —III. Vanhala u Beĉu. God. — F. Klinge I. Putne uspomene. a 1945 kao pi balerina. Chopin posvetio tri nok turna op. violina. Uz djela standardnog pijanistiĉkog repertoara posebno se istiĉe kao interpret klavirskih kompozicija B. Mocnua 19. MaĊarske narodne igre iz Vojvodine. plesovi s jataganima na Kosovu. PLIĆA (lat. Slovenske ludove tance vo Vojvodine. V 1855). 1970 osnovala (ţenski) Za grebaĉki klavirski trio koji danas (1975) nastupa u sastavu P. Prokofjev A. Narodni plesovi Hrvatske. Kuhaĉ. VII 1811 —■ Sainte-Josse-ten Noode kraj Bruxellesa. God. XI 1925 —). Ţena Rodiona Šĉedrina. PLISECKA (Kameni c. Šuštar. Obrazovan u Ateni u duhu Platonove filozofije. graditelj instrumenata i mu ziĉki nakladnik (Strasbourg. oko 60 gudaĉkih kvarteta. pijanistica (Pariz.Wurz. a ĉesto i u harmoniji osjec utjecaj R. Srnith. — J. VI 1757 — na svom dobru kraj Pariza. — M. Kukuljeviĉ -Sakcinski. 1834 likvidirao nakladno poduzeće i bavio se samo tvor nicom klavira (od 1824 suvlasnik firme je F. Marie Felicite Denise (rod. IV 1938 —). 1—8.. Klingenbeck. Regenj 1939. Najuspjelije su mu balade Graf Eberl Weissdorn. u zbirci G. 1893. Martin. ali se posebno istakao kao kom orni muziĉar. — E. — Isti. — G. Liszt. II 1914 Uĉio violinu kod O. Paj tondţiev. XI 1831). — R. Beograd 1934 — 64. 1962. sovjetska ples (Moskva. Iz nj' umjetnosti zraĉe optimizam i ţivotna radost. Klavierfabi ZFM. Njezinim sviranjem oduševljavali su se Mendelssohn. 1. Loriod u Parizu. Professional Concerts u Londonu. 14. proizvodi danas klavire i odliĉna ĉembala. grofa L. muziĉkih nakladnika i graditelja klavira austrijskoga podrijetla. Ivanĉan. Chopin je 1832 priredio svoj prvi pariški koncert. Jedan od najplodnijih pisaca ani . Sarajevo 1962.. Istarski narodni plesovi. Poc/iaeAeea. de Foureaud. Ples i plesovna glazba. 1795 preselio se u Pariz i tamo 1797 osnovao muziĉko nakladno po duzeće. Prag 189 H. Skopje 1953. ORKESTRALNA:. putovanjima posjetio Aleksandriju. Havdnu). Engel. — J. J. 8. — DRAMSKA: opere Die Fee Urgele (za marionete). KO. PLISECKA. Martin Pluddemann und die deutsche Ballade. — //.ruĉno. — KOMORNA: gudaĉka trija. X. Herza. Bahĉisar fontana). MGG. Ubraja se medu velike pijaniste svoga vremena. Makedonski narodni oro. Siegfrieds Schzvert.A. Slovenski ljudski plesi Primorske. I. — F. 26. Janković. Marolt i M. 2. Ignaz Joseph. 4. — G. sein Streichquartett im Rahmen der Wiener Klassik. Liĉki narodni plesovi. Narodne igre iz Bosne i Hercegovine. i (Spar God. XII 1788 — Montmorencv kraj Pariza. Mušica. Plevel. 20. Kalkbrennera. Srijemu i Baĉkoj. — Isti. 1777 preuzeo kapelu svog mecene. 1793 i II. Ljubljana 1969. 1962. — Kompozicije za klavir 2 . Ševĉika u Piseku. Narodne igre. i Zdravka Teodorović. Studirao na Konzervatori Leipzigu. Rajmonda (Glazi te Smrt labuda (Saint-S£ a od modernog Carevna (! rin. Plesaĉica briljantne tehnike i izraţajne me. Munchen 1928. 1793 (sa J. Kalkbrenner) koju je razvio u jedno od prvih poduzeća te vrste. idiofoni metalni instrument. u briţljivoj deklamaciji. — Lj. Plevel. P. Prilog prouĉavanju ostataka orskih obrednih igara u Jugoslaviji. nabor. Ţena Camillea. Thomsona A Select Collection of Original Scotish Airs for the Voice. Chopin je Plevelu posvetio svoja 24 klavirska preludija. Ivanĉan. 3. Havdna iz njegova srednjeg razdoblja. Havdnom i E. Schneider. Ivanĉan. God. Kocian). Schemann. Pariš 1893. Mehulom). X. — J. PLOCEK. X 1897). a 1941—46 bio prvi violinist Praškoga gudaĉkog kvar 1937—42 koncertni majstor Ĉeške filharmonije. 1887 vodio Singakademie u Ratiboru (Raciboi 1889 —94 profesor pjevanja na muziĉkoj školi u Grazu 2 ţivio u Berlinu. Aleksandr. i D. To su moreška i kumpanija (moštra) na Korĉuli. Joseph St Camille. Plevel. Zagreb 1971. Novi Sad 1953. nasljednice G. i to u nekoj vrsti falseta. — /. Kitri(Minkus Kihoi). — Isti. I. R. — Obradbe škotskih narodnih pjesama za glas i klavir obj. 1962. prijevoj). Dance 1971—72. Košukova). Ljubljana 1958. P. Paleniĉekom i F. 8. 1972 nastalo je njezino prvo koreografsko djelo balet . 1776 i Ijigenia in Aulide. Konjić Grbonjić). rusalje i lazarice u Srbiji. 1934 osn sa J. Maja Plisetskava (na engl. 18. Zagreb 1973. Podrijetlo i veze korĉulanskih kumpanija. Baletna pantomima Le Jugement de Pariš. kompozitor. Dopuda. Ilijin. 1785. Njoj je F. sebno Pliseckoj namijeni: glavne uloge u svojim bali S. Pariš 1900. Makedonski narodni oro. MocKBa 1965. sonate 2a violinu (ili flautu) i klavir i dr. Beograd 1962. violonĉelo i klavir. Gerdt. H de cent mille pianos et d' une salle de concert. Narodni plesovi Dalmacije. I I I . idućih godina boravio u Italiji nekoliko puta. Beograd 1957. dio ţivota proveo u Heroneji. L. u notaciji XIII st. uţiva nepodij ugled najbolje sovjetske plesaĉice. — M. Šuštar. uĉenica H. }Kdano6. Klinge I. postao svećenik 1 lonova delfijskog svetišta. Kaiser und der Abt. i D. gdje je 1789 naslijedio F. i poznatu koncertnu dvoranu Salle Pleyel. Debeljak i Ai. — O. Batka. Tagliaferre i Y. Haĉaturjan M. Zagreb 1969. — /. U upotrebi motiva. B. God. God. Potkraj I st. Richtera na poloţaju kapelnika. (Prokofjev. DJELA. Teţište njegova stvaralaštva je na gudaĉkim kvartetima. — Škola za klavir Nouvelle methode de Pianoforte (sa J. Erdodvja. H. Alexaniana. Roslavleva. Margarita Levĉeva. 2 za violu i 2 za violonĉelo. Odetta-Odilija (Ĉajkovski: bude jezero). Ljerka. Dušika. — Ai. Koncerti: za klavir. Temperamentna umjetnica izrazitih pijanistiĉkih odlika. Pajtondţiev. Havd na u Eisenstadtu. sabljama ili jataganima. — Isti. PLITICE. Istaknuti kompozitor balada. Moschelesa i F. F. Ravnikar. Medu ostalim. kraljice. M. Koreografija ljudskega plesa. sonate za violinu (ili flautu). pjevanoj obiĉnim gl na završetku dodavala druga viša (ascendens) ili niţa (descen. Karenjina (Šĉedrin). Wagnera. — /. 2 sv.. LIT. osobito sugestivno prikazuje psihološke sukobe. Juţno -slovjenske narodne popievke. Piĉces d' harmonie za 6 duhaĉkih instrumenata (pripisuje se i J. kao uĉenica nastupala u kazalištu u brojnim bale nakon diplome tu je angaţ kao solistica. Sin i uĉenik Ignaza Josepha.: N. na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu završila 1962 studij klavira (S. L. — J.). grĉki filozof i historiĉar (Heroneja. — M. Slovenski ljudski plesi Koruške. Feifer. Šuštar. Ann Arbor 1967. Firfov i G. — Ţ. 9. violonĉelo. poznatiji pod ' nom -> ĉineli. Martin Pluddemann. PLEYEL. te se afirmirala u domovini i u inozemstvu. — H. LIT. PLUTARH. Slovenski ljudski plesi Prekomurja. 1839 sagradio je P. 1957. I. MocKBa 1966. Zagreb 1880. Dušikom). oko 12 gudaĉkih kvinteta. Donja Austrija. francuska obitelj muziĉara. 8 koncertantnih simfonija. zna muziĉki ukras koji se biljeţio dodavanj em dvaju vertik štapića kvadratnoj noti: PLESLIĆ-BJELINSKI. u kratko se vrijeme uvr stila u najuglednije jugoslavenske koncertante svoje generacije. 64 simfonije (kod nekih autentiĉnost dvoj bena). Profesoi Muziĉkoj akademiji u Pragu (1946—48 i od 1952) i 1948—5 Janaĉekovoj muziĉkoj akademiji u Brnu. sein Leben und seine Kompositio nen fur Streichquartett (d: ĉija). Vjero jatno je 1783 postao drugi kapelnik katedrale u Strasbourgu. 6 kvarteta za flautu i gudaĉke instru mente. rusalije i kaloĊojna u Makedoniji. LIT. 1799. septet. MaftH FIjinceuKaH. 1791). Skopje 1973. I. 1. 1848 —72 profesor Kon zervatorija u Bruxellesu. turski marš u Turopolju. Moke. bal u maškare na Pelješcu.—• A. ■— M. 30. U Salons Pleyel. — J. usavršavao se u komornoj muzici na £cole Noi u Parizu kod D. Zagreb 1873. 1797.98 PLES — PLUTARH LIT. Mladenović. se istiĉe i kao koncertni pratilac.. gudaĉki sekstet. La Salle PIeyeI. MGG. završio i pravo (doktorirao 1 Mnogo je uspjeha imao na svojim brojnim solistiĉkim nastur. Ljubljana 1958. ĉeški violinist (Prag. kraljice u Slavoniji. Izvodio se tako da se glavnoj noti. Plevel (disertacija). Stettin 193 L. na Konzervatoriju u I (J. Ogledao se i kao kompozitor. — B. 6 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. I. 1957. Comettant. Plevel. u kojima se pribliţio kvartetima J. 11. Ilijin. PLUDDEMANN. — Isti. uĉio i kod J. Martin Pluddemann. Ljubljana 1968. Petrovec 1953. Klasiĉni studirala 1934 —43 na baletnoj školi Velikog kazališta u M (E. uloge klasiĉnog repertoar. III 1875). 1807 utemeljio je i tvornicu klavira. M. God. — Lj. Rim i druge gradove. Narodne igre u okolici Beograda. Komponist. Tvornica Pleyel S. Ulanove. 3. Romeo ijulija) rema (Asafjev. Zagreb 1956—59. oko 4! oko 123). In. Pommersche Lebensbilder. K. Ţena kompozitora Bruna Bjelinskog. Stanĉić) i 1970 stekla naziv magistar muzike. Verleger. N. a zatim je pet godina uĉio kod J. IL-iHceiiKaH. 3 serenade. I. osnovanom 1830.: /. Etnografski institut SANU. Posebnu i to vrlo raširenu skupinu tvore plesovi s maĉevima. Fetiš i drugi.

Kaul. Andreis). M . Der Ronga. 1949. 1963. nekoliko ĉlanaka. Scenska i filmska muzika. 1949. a zraĉnice i relaisi sagraĊeni su na pricipu pneumats kih dizalica. 1963. kod orgulja s mehaniĉkom trakturom bile su primijenjene najprije samo pneumatske dizalice (njem. IX 1942 — ). 1958—60 direktor muziĉkog odjela Ĉeške televizije. 1961. 1960—61 usavršavao se u kompoziciji kod H. Poetiĉki trio za violinu. violonĉelo i klavir. Theorie und Geschic hte der a ltg riec hisc he n M us ik. Kao dirigent gostovao u Zagrebaĉkoj operi. I. Favaretta. Za violinu i klavir: 2 sonate. 2 sonate za klavir. 4 suite. BEoi IIotpaXX7)Xo!. orgulje kod kojih se spoj izmeĊu sviraonika i zraĉnica za svirale ostvaruje pomoću pneumatske trakture. X 1910 ■—). 'X{hx'a). 1947. Pjotr Petroviĉ. Franz. tal. je u mistiĉkom pogledu simboliĉki predstavljala savršeniji izraz vjerskih osjećaja od napjeva s mnogo rijeĉi. V 1876). posebne naprave na zraĉni pogon (grĉ. 8. 1964 zapoĉeo umjetniĉku karijeru u Zagrebu kao operni korepe titor. K u n. Plutarch. 1 g1 . 1948 (prer. Hudba ve starem slohu za klavir i gudaĉe. Kantate: Novy ĉlovek. nonet O it'astnych detech. Postojala su dva razliĉita tipa: jedan u obliku smanjene violine s priliĉno dugim vra tom. 1951. seoski prizor s muziĉkim umecima. na vlastite tekstove koje je sam i ilustrirao. — DRAMSKA. 1957 — 59. 1947 —51 djeluje u muziĉkom odjelu Ĉeškoga radija u Brnu. Ĉes'ky tanec z Podkrkonoii za vojnu muz iku. potanja POCHETTE. za dinamiku (poco forte). III. Volkmann (Plutarchi De mušica. Singspie li za kazalište lutaka. 1961. preteţno za djecu. Jdgerlieder. koncert za duhaĉe. III. 1951.). Ludvik. pes noga). suita za violu i klavir. P. Dizalicama se na pritisak tipke puštao zrak u mali mijeh koji bi se naduo i pokrenuo ostale dijelove mehanike (apstrakte. 1951. so nata za 2 violonĉela i klavir. klavirski trio.: W. koji se svrstavaju u dvije skupine: Vitae parallelae (Paralelne biografije. R. 1847 —63 intendant dvorske muzike. ORKESTRALNA: simfonija. 1865). VI. rad mehaniĉke trakture zamijenio djelovanjem zraĉnoga tlaka kroz tanke metalne cijevi. MGG. simfonijska pjesma Setkdni mlddeţe. h2. Studien iiber die Pochette. 1953. Nakon obnove gregorijanskoga pjevanja što "j u je proveo papa Grgur Veliki (oko 600). XVII st. 2 koncerta za klavir. Rapsodietty. Stu dij dirigiranja završio 1966 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. 1956 i 1960. 1948. 1947.: traktat su u novije vrijeme obj. Sundsvall 1917. latinski prijevod. Dutilleuxa u Parizu i A. ciklus od 3 simfonijske pjesme Cesta vlasti. 1960 i 3 kompozicije. DJELA. 1843 i Alte und neue Kinderlieder. talijanska pjevaĉica. — Opera Opustiš -li mne. Cijelog ţivota u sluţbi bavarskoga dvora. Hrdtky s ćertem. Munchen 1932. Mijeh je spojen s ventilom koji se otvara i pušta zrak iz kancele u sviralu. 1960 i dr. kratke kompozicije za klavir. 4. Nastupa i na koncertnom podiju. Jaromir. Na opernoj pozornici debitirala 1949 u Spoletu (Teatro Sperimentale) kao Margareta (Gounod. Pjevanje uĉila privatno (E. vioiu. — Zabavna muzika. Slepice a kostelnik. za gudaĉe i flautu. Troiuua dah). ORKESTRALNA. — Isti. Skjerne (Plutarks Dialog om Musiken. ciklus Pripovijetke u stihovima za djeĉju sobu. 1964). 1951 i Laska peknejši. Ilepl JJ. 1951. predigra Slavnost VHumanite. Gudaĉki Kvartetino. 1950. zborovi. Sechs Landler za citru. a sastavljeno je u obliku dvaju predavanja: prvo se bavi povijesnim razvojem. Litanie za gudaĉki kvartet. Sechs altdeutsche Minnelieder. Stare zlate ĉasy. 1949. Soldalenlieder. II. Od 1949 profesor je na Konzervatoriju u Minsku. PODEŠT'. ili a . malena violina (dugaĉka oko 30—40 cm).). 1954. — VOKALNA. Filmova hvezda. Kompozicije za 2 glasa i orkestar. je zadrţana u stavcima aleluje pod imenom -> jubilacija. 1944. Od 1974 operni dirigent u Ulmu a od 1975 u Bernu. Franz Pocci als Musiker (disertacija). 1954. Zolotarjev). njemaĉki kompozitor talijanskoga podrijetla (Munchen. a od 1958 na njujorškom Metropolitanu. 1962. III 1927 —). K. Schumann. Z pfibehu noveho souĉasnika. Baldo. Moravska. kit.PLUTARH — PODKOVIROV Grĉke. sopran (Monte galda. God. sonatina. Racek. 1835. 1949. e . 1957. III 1807 — 7. grĉ. kuke i dr. 1956 i za klavir. Concertino za trombon i klavir. Studije za sonatu za flautu i klavir. tj. 1950. II. R. 1955. 1953. ĉeški kompozitor (Dubrianv.: D. Od 1955 redovito nastupa u milanskoj Scali. 1847. Taschengeige. Pneumatska traktura ĉesto se kombinira s elek triĉnom: elektriĉna traktura povezuje sviraonik sa zraĉnicama. VII 1921 —). 1960. d\2 a2 ili g\ d\ a-. Opere: Tri apokryfy (K.). Westphal (Plutarch iiber die Musik. oznaka uz nazive za tempo (poco adagio. Vetter. 1953. A. koncert za violinu Jami serendda. Franz Graf von Pocci. osobito Aristoksena i Heraklida s Ponta. 1960. Zato se pneumatika primjenjuje danas samo još kod orgulja. tamo je 1950 —51 bio nastavnik. 1947 i IH. zatim prevelika osjetljivost mnogobrojnih mjehova prema promjenama temperature. Pet gudaĉkih kvarteta: I. 1945). U Brnu studirao kompoziciju (j. 1965. 1955). Hojaĉky za 2 klarineta i klavir. Operete: Kdyţ se Aniĉka vddvala. Leipzig 1957 — 61. 99 ment je imao 3 —4 1 ţice udešene ĉesto c . Kvapil) i muzikologiju (J. POCO (tal. ŠteĊron). Da se olakša sviranje i kopuliranje dvaju ili više manu ala.: K. P. NOVA IZD. 1956. 1949. i Moralia (grĉ. Reinach (Plutargue de la musique. 1952 i 1959. Concertino za 2 cimbala. koncert za klavir. 1833 i 1834. odnosno lat. od grĉ. violonĉelo i klavir. 1966—68 bio je pijanist i asistent Milana Horvata u Za grebaĉkoj filharmoniji. u -> neumatskoj notaciji jedan od osnovnih znakova za dva tona. za agogiku (poco ritenuto) ili za artikulaciju (poco legato). Concertino za 2 violonĉela i komorni orkestar. POCHETTE (franc. se istiĉe i kreacijama djela suvremenih kompozitora. Stradivarija. — KLAVIRSKA: 2 sonate. Milušĉina abeceda. sonatina. 1951. 1956. Romeo a Julie. Studirao na Konzervatoriju i na Janaĉekovoj muziĉkoj aka demiji u Brnu (J. 1942 i 1948. 1959) i dr. 1949Koncerti: 2 za violinu. TCOU? noga. J 957. meĊu kojima zbirke: Bildertone fiirs Klavier. 1948 i 1958. 1837. 1950. 1953. 1856). INSTRUMENTALNA: nokturno za violonĉelo i klavir. usavršavala se u komornoj muzici na akademiji Chigiana u Sieni kod G. 1951 i II. 1962. Co planda u SAD. POBBE.OUCTIXYJI. 1963. 1953—56 dirigent vojnog instrumentalnog ansambla Vit Nejedly. Vi. MGG. Kvapil). — O. Simfonijeta za gudaĉe. 1840. 1951 i 1953. U skupini Moralia saĉuvan-je i kratak spis De mušica (grĉ. DJELA. koje su u isto vrijeme ukopĉane. Pisen o Stalinu. pa su zapaţeni njegovi uspjesi na Ljetnim igrama u Dubrovniku. Instru- PODGORIĈKO PJEVAĈKO DRUŠTVO -> Pjevaĉka društva u Jugoslaviji. LIT. Francuski je orguljar Moitessier. Poccijev lirski talent dolazio je osobito do izraţaja u zborovima i pjesmama. 1948. Svata noc. 1909). X. Z Moravy za gudaĉki kvartet. A. B. bez obzira na broj registara i kopula. kojom su se sluţili plesni majstori u XVII i XVIII st. 1947. Kod pneumatske trakture pritiskom na tipku naglo se mijenja tlak u odreĊenoj cijevi kao i u malom mijehu priĉvršćenom na jednom nje nom kraju. Osim u operi nastupa i na koncertnom podiju. 1948. Izvrstan interpret uloga iz standardnog opernog repertoara. Bez cymbdlu nejsou hody. Fava Ceriati) i na Konzervatoriju u Pesaru (R. PODATUS (pes. 1852. 1956. solo-pjesme. promovirao 1 949. 1946. Studirao na konzervatorijima u Sverdlovsku i Minsku (V. poco allegro). Kantate: Smrt. — SPISI: Souĉasnd hudba na Zdpade. U santgalskoj notaciji biljeţio se^ y. 19. H. srednjovjekovni naziv za bujni melizmatiĉki motiv u gregorijanskom pjevanju koji se iz vodio na jednom slogu ili samo vokalu (-> Vokaliza). DJELA. Ziegler (Plutarchi Moralia. 1965. malo). Knaben und Madchen gezvidmet. za violonĉelo. II. 1959. Djelo donosi opširne citate drugih autora. S. Prema tadašnjem shvaćanju p. Saĉuvan je samo dio njegovih spisa. solopjesme (ciklus Blizky hlas. Barkerhebel). Pastor. 1955 i V. izum engleskog orguljara Ch. Druţstevnikuv den za harmoniku. a nedostaci su: malo zakašnjenje u izgovoru svirala (ukoliko je sviraonik suviše udaljen od kancela pojedinih registara). tarantella i siciliana. 1900). violonĉelo. Uspjele su njegove klavirske minijature koji je cijenio i R. ORKESTRALNA. 1963. 1953. God. LIT. — Kompozicije za klavir (sonata. 1964. sordino). trostruki koncert za violinu. poznati muziĉko-historijski prikaz i najvaţniji knjiţevni izvor za upoznavanje povijesti grĉke muzike. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. u djelu Mythos-Melos-Musica (2 sv. Barkera (1832). Sonatina za klarinet i klavir. 1942. 1948. ĉeški kompozitor (Brno. Marcella. X. — Studije i ĉlanci. 1842. dirigent (Dubrovnik. Weil i Th. III. Plutarhova djela još nisu iscrpno istraţena s gledišta muziĉke nauke. koje nemaju više od 20 registara. Fryklund. 1955. dţepić. rapsodija. prikazuje uzlazni interval. 19. simfonijska pjesma Raymonda Dienovd. uz to studirao povijest muzike (J. — . njem. Prednosti su pneumatske trakture ugodno i lagano prebiranje po tipkama. Concertino za cimbal. 1847. Ĉapek). PODEŠVA. duhaĉki kvintet. XII 1921 —■). sekstet za 2 violine. sovjetski kompozitor (Ĉeljabinsk. njemaĉki prijevod. ■— KOMORNA. Pisen o me zemi. 1950. Suita notturna. drugo govori prvenstveno o svrsi i vrijednosti muzike i o sredstvima za njihovo postizanje. — VOKALNA. 1956. Budeš ţit v miru. 1955. simfonijske varijacije. 1941 i 1945. 13. Pavoni Giuli). Ko. drugi duguljasta trupa bez uglova (pochette bateau). POCCI. engl. prirodni rog i kla rinet. Zborovi. PODKOVIROV. ĉtyfi miniatury. I. Faust) i odmah angaţirana u napuljskom San Carlu. 1946. Trve5[ia zrak). 1950. —■ VOKALNA: zborovi i pjesme. Pisen o velike dobe. Crna Gora PODIĆ. Zlatić). 1961. sv. 1955. 1950 i Stranickd legitimace. DJELA. 1968—69 korepetitor Raimond-Theatera u Beĉu i 1969—74 dirigent opere u Linzu.). G. LIT. fasc. 7. — Singspiel Der Alchymist. sonata za violonĉelo i klavir. a u koralnim knjigama piše se J. sonata za violinu i klavir. danski prijevod. 1951. IV. 1952 — 53. p. God. Tri simfonije: I. 1956—59 tajnik Saveza ĉeških kompozitora u Pragu. sonatina za kornet i klavir. Vicenza. 1957. K. PNEUMATSKE ORGULJE. Pariški ĉasovi. 1961. 1946. Dvije simfo nije. PNEUMA (grĉ. 2 moravska plesa. 1835. U muzeju Pariškoga konzervatorija ĉuva se primjerak pochettea — rad A.

Carl Ferdinand Pohl. Od 1924 ţivio u Beĉu gdje je predavao pjevanje na Neues Wiener Konservatoriumu. Episoden aus detn Leben eines gr Aleisters. sonata za gudaĉke instrumente i ĉembalo.). F. God. 1864. W. Vojno-muziĉku školu završio u Vršcu. Alessandro. Halfte des 17. Kebenhavnu. \X 7. prem hlovoj ostavštini. Marija (rod. — L. und Einfiihrung zur Mušica. od 1661 bio je orguljaš dvorske kapele u Beĉu. 12 ricercara obj. 1946. Od 1956 ĉlan je njujorškog Metropolitana. Direktor je srednje muziĉke škole Njegoš u Kotoru od njezina osnivanja. a kasnije nastavnik muzike u Kranju i Celju. Ciklus signolo moţe se zbog bogatstva muziĉkog izraza te raskoši i ' oznosti instrumentalnog stila ubrojiti medu najznatnija OSIVE klavirske literature.. 1945. Elie Emile Gabriel Poiree. I Bayreuther Erinnerungen. POGLIETTI (Boglietti). des Singvereines der Gesellsckaft der Musikfreunde in Wien. 1884. muziku uĉio kod E. Eitnerom. sonata za gudaĉke i mente i fagot. P. kasnije (1856—61) s Brendelom izdavao ĉas Anregungen fur Kunst.1939 i 1954 524 preludija i dr. ] Rasprave. Requiem. Etudi Tannhaeuser de Richard Wagner. Riedel. a redovito nastupa na festivalima u Veroni i Firenci. Le Chant gnosticoma. Botstiber. na opernoj pozornici debitirao 1947 u Palermu kao Rodolfo (Puccini. Denkschrift aus Anlass des huniertjahrigen Bestehens der Ton. je ĉest gost muziĉkih kazališta u Španjolskoj. kemiju i fiziku u Karlsruheu. IX 1819 — Beĉ. Neue Mitteilungen zu bensgeschichte von A. Kerlla). Massenet. Wenzela. Wagner. Do 1941 ĉlanica Zagrebaĉke opere. i Suvremeni prikaz pogibije Zrinjskog i Frankopana u muzici za ĉembalo. de Pogliettis. — Opera IJasej Kopvaeun. 1904 (roman inspiriran ţivotom Wagnera). — Crkvene kompozicije (mise. francuski muziĉki pisac i k pozitor (Villeneuve-St. Morana i Ero s onoga svijeta). Aida. P. 19 F. — Zbirke hovovaZvuci iz Crne Gore. Njegov najvredniji doprinos zikologiji je rad na istraţivanju ţivota i djela J. Franc. Francuskoj i Švicarskoj. slavni operni pevec. Knez Igor).— Zborovi. La Boheme). — Sastavio Muziĉki priruĉnik. Lirski tenor. studije. a već iduće godine nastupio je prvi put u milanskoj Scali u ulozi Riccarda (Verdi. ses formes expressives speciale d'apres la partitiondes Maitres ehanteurs). Des Grieux i Werther (J. 1961. 20. Varšavi. sopran (Kreka kraj Tuzle. talijanski kompozitor i orguljaš (? — Beĉ. 1962. — Opereta Povodni moţ. X. Eva (Zajc. K. 1881. NOVA IZD. njemaĉki muzikolog (Darms 6. 1677. 61.-Genevieve. -— V. IX 1939). XII 1896). LIT. sonata za duhaĉke instrumente i orgulje. chiavi). Berlioz). W. IX 1826 — Baden-Baden.100 KOMORNA: gudaĉki kvartet. Brendelom suraĊuje u ĉasopisu i Musikztitung. Sistem pokloj imaju gotovo svi drveni duhaĉki instrumenti (izuzeci su picc< -flauta i blokflauta). Senta i Elza (Wagner. ĉeških gajda. je napisao 23 stavka u obliku varijacija. 1863—66 uĉitelj muzike i ziĉki kritiĉar u Londonu. II. je u svoje doba bio jedan od najboljih lirskih tenora na svijetu. franc. Faust). Washingtonu i dr. a zatim studirao kompo ziciju kod S. P. Derţaj. Richard. Jahrhunderts sa R. posebno u Buenos Airesu i Rio de Janeiru. ni na zemlji. Botstiber (DTO. Londonu. libreto opere C. und 17. Beĉu. 1877. PODVINEC se osobitom ljepotom glasa. VI 1956). Die Gesellsckaft der Musikfreunde. DJELA: Zur Geschichte der Glasharmonika. Jahrhunderts. napisala prema njegovim bilješkama. — RETSKA: Compendium oder kurtzer Begriff. POHL. POHL. pjevaĉica. X 1850 — riz. Dresdenu. 1900 i roman Richard Wiegand. Toccata sopra Cassedio (sic) di Filipa 1676. 1900. — Pohlova c ţena. Anton. 1958. Fuxa cijenili kao primjeri stn stila. Osterca na Konzervatoriju u Ljubljani. H.. 25. osobito prikladan za talijanski operni repertoar. Havdna. Lagerbergom i '. Studij pjevanja u Milanu prekinuo je zbog rata. klavir -ski trio. Zur lebensgeschichte A. Tatjana i Liza (Ĉajkovski. MGG. Rossignolo (t canzona. LIT. Berlioz. Riedel (Die Orgel. Gounod). 1906. Pogliettis Oper »Endimionc. solo-pjesme. posljednja dva stavka. Bardct. 1854-ţivio u Weimaru. ler-Sodetat. Kirchera Musurgia Uniz\ 1650. ĉiji je inventar velikim dijelom katalogizi Utemeljio (1905) i ureĊivao zbirku Les Musiciens ce'lebres. Poginuo prilikom turske opsade.. analyse et guide thematique (sa A. kompozitor i ] nik (Leipzig. ĉlanci u ĉasopisima. 17. kompozitor (Ljubljana. Toccata del 7. VII 1683). pjevaĉ. Gesammehe Schriften (4 sv. Kao recenzent beĉkoga muziĉkoj vota bio antipod E. III 1910 — Beograd. Klappen. J. Praeludia. Spomenica o 25 letnici akad. A. Manon i Werther). Evgenij Onjegin i Pikova dama). Krabuljni ples). M vić i R. Faust (Ch. D. pod imenom J. Unverrichl. Puccini. Leben und Wissenschaft.olo. Bibliographie der Musiksa. III sv. Une nouvelle interpretation rythmique du second h_ a Apollon. Ukleti Holandez i Lohen-grin). Uĉenik S. 1898 i 1902. POKLOPCI (engl. Ać PODVINEC. Od 85 njegovih uloga najveće su kreacije bile Rodolfo (G. Richard Wagner. — Kraće kompozicije za violinu i klavir (Motiv iz Crne Gore) i za yiolonĉelo i klavir (Romansa). pokušava ĉembalom ilustrirati pojedine faz vjere Zrinskog i Frankopana. Njegov operni repertoar bio je neobiĉno velik. Martha). talijanski pjevaĉ. 1927). Vencajz. C kritike i dr.: izabrana djela za ĉembalo obi. 1920. a onda se povukla s kazališne scene. Toccata per VIntroito D Aiessa con U pedale.. Gesammehe Scfo iiber Musik und Musiker (3 sv. X. Sainte Cecile. V 1925). Gottingenu i 1 ţigu. Essais de technique et d'esthetique musicales (I. Les Maitres ehanteurs . 1884—1918 bibliotekar u pariškoj knjiţ Ste. kao i u juţnoj Americi. M. Pittsburgu. Romeo et Juliette). muziĉkom kulturom i scenski sugestivnom interpretacijom. se isticala takoĊer kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. zatim u Baden-Badenu. LIT. A. keys. U suiti Sopra la ribe di Ungheria P. Gianni. 1948 i Pionir na harmonike (100 vjeţba za poĉetnike). Bernharda). Capriccio per lo rossigr Ana bizzarrj. MeĊu njegovim djelima istiĉu se programno kon cipirane barokne suite za instrumente s tipkama. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Beĉu. Festschri Engel. MGG. Le Discours musical: son principe. Od 1946 djeluje u Crnoj Gori gdje uĉestvuje u organizaciji muziĉkog školstva. 1867. 9. 9. saĉuvani u brojnim prijepi osobito su se u krugu oko J. sluţeći se umjereno tonskin kanjem. K. Izvrstan pjevaĉ sa sjajnim glasovnim kvalitetama uzornom tehniĉkom spremom i velikom muziĉkom kulturom. Balletti za 3 — 6 glasova. jevodi: H. DJELA. del rossigr. njemaĉki muziĉki pisac. Liszt. LIT. und ihr Kom torium. DJELA: L'Evolution de la musigue. 9. kritike. Pobornik novonjem škole. Koczirz. Romeo (Ch. Bostonu. 1955. Poglietti und J. 23. Muziĉki pisac u Dresc (1852—54). napisao H. R. vrijedni su njegovi radovi o Wagneru. Kassel 1964. 4. DJELA. Kerll. Za instrumente kama: 12 ricercara (jedan štampan u djelu A. društva Slovenije na Dunaju. POGGI. God. Autobiographische. 1946. Otelio i Trubadur). 1671.: H. Pragu. 1894. 28. Tosca i Madama Butterflv (Puccini). La Boheme). U suiti Rossignolo P. LIT. 16. Denkschrift aus Anlass des fiinfundzzvunzigjahrigen Bes. clefs. muzika za bajku Ĉardak ni na nebu. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fur ' ninstrumente in der 2. Pogliettijev Compendium jedan je od najvaţnijih udţb za instrumente s tipkama iz XVII st. tenor (Ljubljana. Krabuljni ples. Jaroslavna (Borodin. Đ. U njezine najbolje kreacije idu Amelija. Aida. Lvonel (F. Slovenski Narod. Ernst 1895. — F. 1871. Portugalu. Sietz. Mozart und Hay London (2 sv. X 1921 —). Masovne pjesme i dr. plesni stavci. zatim na Rijeci i od 1949 u Zagrebu. DJELA: uvertira Zemljo naša. Philadelphiji. la musique en 1884. Louise. Pjevanje studirala na Muziĉkoj akade miji u Zagrebu (N. Riedel. Gounod. 1957).: A. — KLAVIRSKA :2 sonate. njem. Gostovala na jugoslavenskim i stranim opernim pozornicama. POGAĈNIK-NAVAL. Richard Pohl. zverke des 16. Toc sopra la ribellione di Ungheria. 1871. Odlikovala M. Pjevao je na njemaĉkom. Cadcnzen und Fugen iiber d\ Choral Ton. tono. Nikola Šubić Zrinski) i Morana i Đula (Gotovac. 1947 i Pjesme za pionire. sona-tina za obou i klavir. Nastupao na mnogim svjetskim opernim pozornicama: u Frankfurtu na Maj ni. Vjerojatno rodom iz Toskane. Haberlom). Prodana nevjesta). 12. mehanizam poluga s poklopcima koji sluţe za otvar. Ricercari. 1963. sonatina za klarinet i klavir. sonata za 2 t gudaĉke instrumente i orgulje. 1900. Berlinu. Chopin. PODKOVIROV — POKLOPCI flageoleta). 1877 i dr. 1906). 9. Co. des sept voyelles. S -Saensa Samson und Dalila.: R. POGAĈAR. 1888. gdje sa K. Kassel i Basel 19c Isti. Og! se i kao kompozitor. 1962. Elie Ćtnile Gabriel. 1883 i dr. Razna knjiţevna djela. 2. Regulae compositionis (prema Ausfiihrlicher Bericht von dem Gebrauche der sonanzen und Dissonanzen Ch. holandskoga POIRĈE. B. klavirski kvintet. i zatvaranje rupica na duhaĉkim instrumentima. Magnificat).. Franc Pogaĉnik-Naval. fugirani stavci). H. AFMW. P. X. Josef Haydn. New Yorku (Metropolitan). IV 1887). Marica (Smetana. SPISI: Akustische Briefe fur Musiker und Musikfreunde. F. X 1865 — Beĉ. F. Flotow. Alessandro Poglietti. a od limenih duhaĉkih instrumenata sal . Bavio se i komp ĉijom. 1960. IK'agner. najprije u Sarajevu. 1950.. 1962. STMW.. neke s imitacijama instrumenata razliĉitih naroda (npr. J. MGG. Desdemona i Leonora (Verdi. MGG. Eder Ber-tić) i tamo 1938 debitirala kao Margareta (Gounod. 1962 —63. in Wien. Chicagu. Najprije vojni muziĉar. Sechtera u I Orguljaš protestantske crkve u Beĉu (1848—53) i od 1866 ar Društva prijatelja muzike. VI 1913 —). tenor (Piacenza. Kijevu. Sepe).). 1877. X. 1883-Die Hohenzuge der musikalischen Entzvickelung. Carl Ferdinand. 1862. knjige Hector Berlioz. — Isti. — Obrade narodnih bjeloruskih napjeva. Pet. Od 1946 ponovno nastupa. 1962. je snimio mnoge gramofonske ploĉe. talijanskom i francuskom jeziku.: B. dirao filozofiju. INSTRUMENTALNA: 4 so nate za gudaĉke ins tru mi orgulje. :J. Capriccio iiber das Henner-undHannergeschri canzonom) i dr. God. imitiraju pjev slavuja. 1875 — 82 (2 sv.-Georges kraj Pariza. arija s varijacijama. Stockholmu. Hanslicka. 1 und Werke.

X 1868 — Beograd. Eduard Poldini. 10. ravnatelj in dirigent opere. solo-pjesme. Carl Maria von Webcr. — Klavirske kompozicije. — Fuga za gudaĉki kvartet. Balet Eszaki feny. Ljubljansko narodno gledališĉe v letu 1928. Studirao na Konzervatoriju u Budimpešti (S. osnovao je Vojnu muziĉku školu u Vršcu i ustanovio centralni muziĉki arhi v pri Ministar stvu vojske i mornarice u Beogradu. 4 graduala i dr. Noć u Veneciji. VI 1890 —■ Ljubljana. VI 1947) i Deseti. kantata Turki na Slevici. — CRKVENA: 3 mise. DJELA: opere Mati Jugovićev (Ljubljana. Muzika za ples. Mirko Poliĉ i Osijek.brat (Ljubljana. radio kao korepetitor u beĉkom Karltheatru. Posebne zasluge stekao je P. — VOKALNA: muški zborovi i djeĉji zborovi sa solistima na madţ. 13. Bibliografski pregled kompozicij S.. 1847. POKORNI. pej. POLIĈ vodio i pjevaĉko društvo Stanković. Hoffer. 1899. POLAJENKO. muzikolog (Celje. Mirko. ibid. — VOKALNA. II. Ca-priceio croato (nedovršeno). Istinski talent. Amina. — /.VI 1869 — Bergeroc kraj Veveva. Istodobno su usavrša vali sistem prijenosnih poluga. 1962. izvrsne tehnike i izrazitog glumaĉkog dara. LIT. Helena (Nedbal. Na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio violinu (A. Kirschhofer) i kompoziciju (J. Istaknut plesaĉ so listiĉkih uloga klasiĉnog baletnog repertoara. Hrvatska svadba. Vilzaka. iy-2y. 1928. V. Budapest 1925. dirigent i violinist (Zagreb. Nikolas. 1.: V. 29. ORKESTRALNA: Suite fantastica. Kuhaĉ. . 1914— 23 dirigent opere u Osijeku (od 1918" direktor) i tamo 1920 osnovao i vodio muziĉku škelu. Lk. POKORNI. Mandyczew skog i J. Markantna pojava u slovenskom muziĉkom ţivotu. God. P. od 1845 dirigent kazališnog orkestra. Za vrijeme studija na Conservatorio Verdi u Trstu djelovao kao zboro. 1951. je nastojao svojim djelima dati nacionalno obiljeţje. Slovenska glasbena revija. POLIĆ. Arckepek a magvar zenevilagbol. God. Obrazi iz slovenske glasbene preteklosti. Danilo. 1846. — Preradio opere Gorenjski slavĉek A. kompozitor (Sušak. ameriĉki plesaĉ (New York.POKLOPCI — POLIĆ fon. — Dvadesetak klavirskih kompozicija (Pjesniĉka glazbotvo renja. Završio studij prava i diplomirao 1968 iz historije muzike na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Foerstera. Schollara i A. — Solo-pjesme. zatim do 1941 dirigent Beogradske opere. Beogradu (1923 —24) i Ljubljani (1925 —48). 1858. D. — DRAMSKA. osobito poboljšao taj sistem miinchenski flautist Th. Papp. Tako je na koncu prve polovine XIX st. 1858. nimjy. Za vreme Prvoga svetskog rata reorganizovao Muziku konjiĉke divizije i davao koncerte u većim gradovima severne Afrike. gdje je M. Marica (Smetana. Pisao je prigodne kompo zicije. Strauss ml. 4. Franjo. in operne priĉe: KjSipjerozsa. II 1951). Angaţiran zatim u trupama Ballet des Champs-Elysee. Valse serenade). X I 1893 —). P. DJELA: L. X 1956). 1. Bravniĉar. ruska sirotica (Scribe). Studirao pravo u Pragu. Brat pjesnika Janka Polica Kamova i Nikole Polica. U du hu ilirskih ideja P. nastupala je i u operi. Ţavršivši studij na Konzervatorij umu u Beĉu. Wisner-Morgenstern). Lisinskoga. 6 ofertorija. Cosi fan tutte). Rob i Pirat. Hoffmannove priĉe). te programnim. da smanje poteškoće što ih je sviraĉima zadavalo zatvaranje ru pica izravno prstima i da omoguće neke prije neizvedive hvatove. — M. 1970. Đak prosjak). kako u vlastitim djelima tako i u obradbama tuĊih. 101 Sistem poklopaca primjenjivao se i na pojedinim starijim li menim duhaĉkim instrumentima (Klappenhorn. Pet uvertira: u B-duru. 25. Harknes Ballet i dr. od 1903 na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu (Ć. VI 1908). — Boţiĉna suita za zbor i orkestar. 1923—24 tajnik i dirigent opere u Zagrebu i 1924— 25 na istim poloţajima u Beogradu. 1894. Ilirski glazbenici. 1969. Od 1925 do 1939 djelovao je u Ljubljani kao dirigent i direktor opere. Grofica Marica (Kalman). pjevanje uĉila u Trstu (de Filippi) i Beĉu (R. ibid. C. gavotta e fuga i dr. ser pent itd. R. Gedackt) -~> Registar POKORN. — Orkestralne transkripcije vlastitih klavirskih kompozicija (Maionnettes. kantata u B-duru. Poĉetkom Drugoga svjetskog rata vratio se u Ljubljanu.voĊa Slovenskoga pjevaĉkog društva i zbora Šentjakobske ĉitalnice i od 1911 dirigent tršćanskoga Narodnog gledali šta gdje je 1913 uveo redovite operne predstave. 1854. zatim urednik muziĉkog programa Radija i 1963 — 74 šef Muziĉke produkcije Radio-televizije Ljubljana. Leipzig 1965. 1928. Niz godina profesor muzike u Ţenevi. Adela (J. POLIĈ. Prosvetni servis. Liza (Lehar. POLDINI. Bio je horovoda nekoliko pevaĉkih društava.P. U Ljubljani je od 1929 vodio pjevaĉki zbor Glasbene Matice i neko vrijeme predavao dirigiranje i bio profesor u opernoj školi Muziĉke akademije. Dragutin. Lepa Vida R. liriĉnim klavirskim 2. Afirmirao se scenskim djelima. fan tazija Oluja na moru u C-duru. Bio je jedan od prvih dirigenata Narodnog pozorišta u Beogradu (1897—1909) koji su sistematski izvodili opere i operete stranih i domaćih kompo zitora. Nastavnik (1841 —51) i od 1852 dirigent orkestra HGZ. M.). Od 1890 bio je vojni kapelnik u Beogradu. Grand Ballet du Marquis de Cuevas. VI. Wolf-Ferrari. Muziku uĉio u poĉetku kao samouk. 1850 utemeljio je u Zagrebu prvu graĊansku muziku (duhaĉki orkestar). osobito idiliĉno -poetiĉnom operom Karnevalska svadba.. ali se posvetio muzici. ^eijern/iuiv vovnciia mrezaj. Na stvaral aĉkom podruĉju njega je najviše privlaĉila opera. je ostavio nevelik broj djela koja odavaju temperamentnu romantiĉarsku narav. Kod bijelog konjića). God. kao dirigent i dugogodišnji direktor Ljubljanske opere. 1929. Pjevala je glavne uloge u skoro svim ope retama slovenskih skladatelja. Poljaĉka krv). VIII 1924 —). Saffi. Laura (Millocker. I. 2 Slavjanske uvertire u D-duru (1853) i a-molu i Narodna u a-molu. Stebri slovenskoga gledališĉa. Novak). dirigent (Ĉermakovica. 1948 postao solist ansambla Metropolitan Ballet u New Yorku. Šišmiš). u C-duru. To. Schonewolf). POKLOPLJENICA (njem. Franjo Pokorni. on je nastojao da svoje poglede uskladi s modernim opernim smjernicama. Boccacio (Suppe). Trois etudes. Operetna i operna pjevaĉica u Osijeku (1918—23). Po stilu kasni romantiĉar. 1. Opereta. ORKESTRALNA. Gregorc). prispevek za biografijo. i franc. B. LIT. Erika (J. Co. Canone. Ţena Mirka. Valjevu i Nišu. subreta (Tr st. Epsteina u Beĉu. Ballet de Pariš. Hrvatski list 1923. Savina i Porin V. X. kompozitor i dirigent (Trst. je i kao kompozitor i kao reproduktivni umjetnik ostavio vidljive tragove i pridonio razvoju jugoslavenske muziĉke kulture. Milutin. Štefanij a. 15. Goglia. Osterca. madţarski kompozitor (Budimpešta. Gusar (Kukuljević). — Preludiji i fuge za orgulje. IX 1859). Graniĉari ili proštenje rta Ilijevo. Slavko Ozterc. a od 1855 istodobno koralist katedrale. God.. Sv. Scenska muzika za drame i igrokaze: Jelva. Ko. La Boheme) i dr. većinom za vojni orkestar. kompozitor. 30. Nastojeći da drvene duhaĉke instrumente tehniĉki usavrše. Ptiĉar) i dr. poĉeli su graditelji instrumenata krajem XVI st. tema s varijacijama. Do Drugoga svjetskog rata prva subreta Slovenskog narodnog gle dališĉa u Ljubljani. Se. 1961. Junek. 1906 upisao se na Konzervatorij u Veneciji gdje mu je uĉitelj bio E. Debitirao 1947 u Ottazva Ballet Company. Muzi kološki zbornik. smisao za orkestralni kolorit i za stvaranje melankoliĉnih. — P. XII 1932 —). 2. 261.: Ĉaĉinoviĉ. tu robnih i potištenih raspoloţenja što su ih u njemu izazivala tmurna predosjećanja skore smrti. koja se pod njegovom upravom razvila u reprezentativno muziĉko tijelo. 1825 — 26. VI 1957). DJELA. Autor brojnih komentara za cikluse koncerata na radiju i televiziji. — Moteti. Papier -Baumgartner). Barun ciganin. debitirala 1911—12 na pozornici slovenskog Dra matiĉnog društva u Trstu. solopjesme. 1962. J. tekstove. Musetta (Puccini. suradnik ĉasopisa Naši razgledi i Koncertnog lista Slovenske filharmonije 1 predavaĉ. kompozicijama specifiĉno madţarskog kolorita. Ede (Eduard). Giulietta (Orfenbach. ugraĊivati po sebne poklopce na cijev instrumenta. Tomka) te kod E. 1847. Prodana nevjesta). V. MeĊu najuspjelije njegove kompozicije ubraja se orkestralna Suite fantastica. ofikleida. Peruzzi. Zagreb 1893.: F. 21. A. zapaţene je uspjehe ostvarila i na drugim jugoslavenskim operetnim pozornicama. X 1951). 1857 i Crna kraljica (Freudenreich). solo-pjesme. 1853.MGG. Zborovi. Poldini. 3. — A. Klasiĉni balet uĉio kod L. Slavko Osterc. U XVII i XVIII st. Napisao poglavlje o jugoslavenskoj muzici u kolektivnom djelu Konzertbuch (urednik K. neprestano su povećavali broj poklopaca. iyjo. Kao referent vojnih muzika (1920 —1937) i kapelnik Or kestra kraljeve garde isticao se organizatorskim sposobnostima te je podigao taj orkestar na znatnu umetniĉku visinu. DJELA. Pjevaĉica velikog glasovnog opse ga.). gdje je poloţio završni ispit iz orgulja. Za mje šoviti zbor i orkestar: Sveĉana kantata u D-duru. ibid. Barcarola. 1949 —53 muziĉki komentator. LIT. Hamupipoke i Vasorru baba. 17. VIII 1883 — 12. Kristina (Zeller. Bohm (Bb'hmov sistem). K. pa se istakla kao Despina (Mozart. no to mu je uspjelo samo djelomice. 1965. Domaći prijatelj.. Teška plućna bolest i rana smrt prekinule su taj studij. Zemlja smiješka). poputnice. gdje je 1945 —47 bio ponovno direktor opere i zatim dirigent. Mirko Polić. U njezinom bogatom repertoaru posebno su se isticale uloge Liza (Benatzkv. zborovi i dr. 1845. 2 i 1939. koji je uz profinjen smisao za specifiĉ nost dramskog izraţavanja izvrsno vladao kompozicijskom teh nikom. Šker janc.

I. poHfonia). spajanje odnosno odmjenjivanje dvaju ili više razliĉitih mjera. t v . te priprava i pravilno rješenje disonanca. 7roXu više i [ASTpia mjernost). Aleksander. izuzev rijetkih pojedinaĉnih primjera kao što je prvog ĉina opere Don Giovanni W. rijeĉ p. posebno majstori rimske škole. Heidelberg 1957. Berlin 1930. dali Talijani. u -> dodekafoniji. Stravinskog (1911). (Stravinski. s razvitkom srednjovjekovnih višeglasnih tehnika i oblika. Bavio se i kompozic DJELA: O muzyce koišielnej i jej reformie. Ivesa srećemo p. gde se — prema Milhaud gornji glas kreće u d -molu. MocKBa 1962. ~> diskonta. gdje se istoc izvode tri plesa u razliĉitim mjerama. s vokalnom polifonijom nizozemskih kompozitora (-> Nizozemska muzika). S. polifoni oblici upo trebljavaju se rijetko uglavnom samo za izuzetne. Studies in Medieval and Renaissance Music. Ponekad se i prikladnim smještajem akcenata stvaraju poli met riĉki efekti unutar jedne te iste mjere: 4 J J J J | J J J J | J J J J Primer drukĉije vrste je burleskno-parodistiĉki završetak Ċaĉkog seksteta Ein musikalischer Spass W. Wiesbaden 1956. W. Polyphony in Theory and Practice from the 9th Century to the Close of the I3th Centurv. drugi troosminsku. motet i misu. (disertacija). Strauss upotreb u pojedinim delima {Ein Heldenleben. Bartoka u 14 Bagatela (1908). New York 1950. Moderne Polvphonie. radi posebnom efektu koji predstavlja izuzetak u kompozicionoj p teg doba. Istodobno. Uz to od 1904 predavao pc muzike na Konzervatoriju u Varšavi. Moniuszko. — A. Probleme der neuen Polyphonie. gdje se polifono pisani zborski dijelovi izmjenjuju s homofonima. Spiess. istovremeno zvuĉanje više raznih tonaliteta. preteţno dijatonsko vo Ċenje glasova. Povijest polifonije zapoĉinje meĊutim ranije. canzona. Surzvnsk osnivaĉ poljske muziĉke historiografije. Salome. Bacha. prvi takt kompozicije sadrţi dvoĉetvrtinsku mjeru. X. W. ĉetvoroglasju i u višeglasju. polyphony. treća troĉetvrtinsku i si. a osobito su ĉeste u kompozi cijama nastalim potkraj XIV i poĉetkom XV st.Stravinski: »Petn MJ J J J 1 J J J J Polimetrijske tvorevine susreću se u srednjovjekovnoj i renesansnoj višeglasnoj muzici.: 5. U doba baroka pojava novih monodijskih i koncertantnih oblika i tehnika potiskuje tradicionalni stil vokalne polifonije. POLIRITMIJA. a u kompoziciji općenito prevladava veći broj glasova od šestoroglasja do dvanaestoroglasja. za razliku od -> homofonije. -> conductusa. Dzije muzyki polskiej w zaryse. Pi je primjer balet Le Sacre du printemps I. •— H. Aleksander Polinski. 13. Kao oznaka višeglasne muzike. a posebno znaĉenje dobiva p. Ţeleriski). franc. vokalno -instrumentalnih oblika. C. CnpeĈKoe. — B. demith. D. je — uz J. MeĊutim. Polyphonie. Bologna 1965. A. upotrebljava s e u muziĉkom znaĉenju rijetko. II Contrappunto nella polifonia vocale classica. Studien zur Vokalpolyphonie. tal. 1938 (Boţiĉni prilog). O 30. Cambridge (Mass. — > organuma. pa se obnavljaju klasiĉne tehnike imi tacije (->• neoklasicizam). harmonskog jezika u poznom XIX v. jedan je od plodova ra. Mozarta. primarno horizontalno.godišnjici smrti. Noskovvski. Pre se mogu kao zametak politonalnosti smatrati o punkti nad kojima se ĉesto dogaĊaju i istupanja u druge tona] (-> Pedalni ton). P. Prava. akordiĉkog sloga. Hamburger . TTOAU mnogo i TOVO? ZVI.: 5. za linearno oblikovaje. kod F. u jednom te istom taktu jedna dionica sadrţi dvo ĉetvrtinsku mjeru. odnosno dionica ili glasova. & najveći procvat do-ţivljuje u doba renesanse. (1890). LIT. psalama (10) M. Ać.102 POLIĆ — POLITONALNOST išĉezava. Milutin Polić -Kvarnerski. 1909) harmonske sklopove koji graniĉe sa politonalnošću. — C. Cervenca. balet Petruška. engl. Pored Nizozemaca znaĉajan su doprinos razvoju polifonije u XVI st. peti petoroosmin sku i si. najpoznatiji meĊu ranim merima politonalnosti (zapravo bitonalnosti) je svakako slede Petruške I. Sanden. 1903. gde i instrument izvodi akord u drugom tonalitetu. Milhaud nalazi njene poĉetke u starijoj muzici. druga troosminsku. The Beginnigs of Choral Polyphony. Dresden 1950. izbjegavanje većih melodijskih skokova. uglavnom u smislu mnogostrukosti tona. saz' koja oni obrazuju pripadaju u svakom trenutku samo jec tonalitetu: J. P. As. Bukofzer. npr. Glavna su obiljeţja njihova polifonog stila jasnoća i usklaĊenost muzike i teksta. poljski muziĉki historiĉar i stov. ţivi dalje unutar novih. toceata i nadasve fuga koja doseţe vrhunac s djelima J. POLITONALNOST (od grĉ. razumijeva se djelo graĊeno po naĉelima -> kontrapunkta. S. Već R. pa u Song for Harvest Season (1894) i u neki kasnijih dela. Lissa. Od 18. P. Mulder. 1890. Na prijelazu u XX st. Antike Polvpho nie. kao što su višezborni koncert. T. Thilmann.Gomolke (1884) i zbirku poljskih crkvenih p XVI i XVII st. MGG. ptiĉjeg pjeva). Novosti. B«chi Četiri JJ J J|J I J JJJ J J J 5I J J J J J J J J|J J \ | J POLIMETRIJA (od grĉ. Zlalić. javlja se oko 1300 u anonimnom traktatu Summa musicae gdje se jednoglasju (can-tus simplex) suprotstavlja kao modus canendi a pluribus diversam observantibus melodiam. tako da npr. Piein Bogurodzi zvzgledem muzycznym. novoizd. Pojavljuje se u muzici XX v. Cambridge 1939. 5 sv. Kod B. — M. Uz misu i motet njeguje se tada osobito madrigal. već u orguljskom delu Variations on »s rica« (1891). razraĊujući virtuozno sve njezine mogućnosti. Majstori tog razdoblja izgraĊuju sloţene polifone oblike chanson. POLIFONIJA (od grĉ. sloţenih. je bitni sastavni dio polifone muzike u kojoj svaka di ima vlastiti melodijski i ritmiĉki tok. 1962. sonija u Sonatina seconda (1912). primarno vertikalnog. J. njem. Bacha. polyphonie. 1907. općenito svako višeglasje. a donji u a-molu. istodobni nastup dvaju ili više raz] ritmiĉkih obrazaca ĉiji se metriĉki akcenti podudaraju (] jeri 1 a i 1 b) ili razilaze (primjeri 2 a i 2 b): 1a b J JJ J J j J JJ J _ -3l _ 3 J i »J J i ___ • . te razvijaju tehniku imitacije. studije o poljskoj muziĉkoj prošlosti. a u uţem smislu muziĉki slog saĉinjen od dvije ili više istodobnih. p.) 1947. najĉešće dva Bitonalnost). — P. P. stvaraju se novi oblici pisani tehnikom kontrapunkta: ricercar. — IZDA obj. tj. poi se više iskorišćuju razliĉite polimetrijske kombinacije. U muzici XX st. VIII 1916). 1899. 4. 1905. rada se novi polifoni stil instrumentalne muzike. 1914. Nakon toga p. glas.S. je horizontalna ako promjene mjere slijede jedna za drugom. smrti muziĉki kritiĉar lista Kurjer Warszawski i suradnik m drugih muziĉkih publikacija. Sistematski upotreblj poliritmiju kompozitori XX st. Ch. 37) a susreće se i u jazzu i u m vanevropskih naroda. Harvard University. tj. Polyphonie ili Mehrstimmig-keit. od obrata i rakove imitacije do diminucije i augmentacije. ITojincboHHH H nojiHrboHH*iecKHe cbopMbi. Merritt. pasija i oratorij. meĊutim. Sixteenth Centurv Polyphony. Gunther. tj. P. — J. U antiĉkoj grĉkoj literaturi izraz p. sistematski provedena p. LIT. VI 1845 — Varšava. Klaviermusik op. posebno kanonske. F. se već u doba baroka sve više prilagoĊuje i podreĊuje harmonijskom kretanju i tonalnim funkcijama. dramatski naglašene efekte. — L. }■ LIT. Njihova su djela pisana u troglasju. b U ovom drugom sluĉaju radi se o poliritmiji koja uklj i —> polimetriju. je vertikalna ako razliĉite mjere nastupaju istodobno tako da npr. 7roXu mnogo i cpwv/) zvuk. Mozarta. samostalnih melodijskih linija. sa kombinacijom Fis-dura i C-d I. nj sledećem kanonu J.: Z. prema tome pod pojmom p. na aulosu (Plutarh) ili mnogozvuĉnosti (npr. — E. Najzad u okvirima primarno harmonijski oblikovane muzike klasiĉnog i romantiĉkog razdoblja. Stravinskog (: POLINSKI. ponovno oţivljuje interes za polifoniju. Studirao na V: skom konzervatoriju (Z. 5. npr. Utrecht 1955. Ele. koje ide ĉesto do 8 realnih glasova. treći i ĉetvrti ĉetvoroĉetvrtinsku. A. Ali s prodorom harmonijske svijesti p. i 1914. u sonatnoj provedbi ili finalu. naravno.

Lanner). 1962. suita za violu i duhaĉki kvintet. 1933. — DRAMSKA: opera Polobuh. Deroux. Desderi. 1699. —■ VOKALNA. N. 1714.. 1685. Dni v Chicagu. Kongresni izvještaj. Vesela udovica (Lehar) i GrojLuxenburg (Lehar). a svima je zajedniĉka ritmiĉka podloga: rm i m. Semiramide. Poštolka. svaka od više simultanih melodija moţe imati sopstvenu harmonizaciju. DRAMSKA. VII 1896 — 11. bitonalna konstelacija Fis-dur + C-dur u primeru br. 1934.. 1694. 1926. Es-duru. talijanski kompozitor i orguljaš (Brescia. svaka melodija višeglasnog stava nalazi se u dru gom tonalitetu. Od njezinih opernih uloga treba spomenuti Ĉo -Ĉo-San (Puccini. B. Maricu (Smetana. 1942. Ĉesta je p. 1932. ORKESTRALNA: mala simfonija. LIT. primena poli-tonalnosti nije više tako ĉesta. tj. 1937. Fuchsa u Beĉu. 1932. Od tridesetih godina XX v. Milhaud. fantazija. L''Arminio. La Vendetta d'amore. Debussvja. Od novijih najpoznatija je Circus-Polka (1942) I. na što ukazuju i razliĉiti predznaci): K. miksture). 1722 i dr. Od 1697 uz to poduĉavao na Conservatorio degli Incurabili. Kocian. Rosmonda. — VOKALNA: kantate. Divertimento za duhaĉki kvintet. 1. kao u Gudaĉkom kvartetu K. Hoerburger. K. je ples parova. Oratoriji: La Fenice. Marka u Veneciji. Mainz 1956. 1928. Uĉenik G. 6. 1921. dramska glumica i interpret opernih likova lirskog karaktera. 2 sonate za violinu i klavir. već je u šesnaestoj godini postala ĉlanicom ljubljanskog kazališta. 1707. Kao ĉeški narodni ples p. Kfidla. Neobiĉno nadarena pjevaĉica i glumica. W6rner. ĉeški kompozitor. 1945. Sv. Studirao na Konzervatoriju u Pragu (J. 1941 i dr. Vladimir Polivka. A. V 1948). potrebno je da svaka komponenta za sebe bude jednostav na i pregledna. IzmeĊu ovih krajnosti nalaze se sluĉajevi D. dakle na alterirovani dominatni-^nonakord u h-molu koji sadrţi i ĉistu kvintu cis i smanjenu kvintu c. podjednako uvjerljiva kao operetna subreta. . Krajiny. XI 1931). Preludijum iz klavirskih Pezzi infantili A. DJELA. 1930. Gerbiĉa u Ljubljani i J. a 1839 spominje se već u Beĉu i Petrogradu. u djelima operet nih kompozitora (J. 1951. Stecker i V. Le Pazzie degli amanti. zborovi. 1923—30 profesor klavira na Konzervatoriju u Chicagu.. superpozicija ĉitavih akorda koji pripadaju raznim tonalitetima -> primjer). U njegovim ranim vokalnim djelima osjeća se utjecaj V. Milhaud i ĉlanovi grupe Šestorice. Opere: // Licurgo ovvero 11 Cieco d'acuta vista. Svoja je najviša dostignuća ostvarila u operetama Poljaĉka krv (Nedbal). Legrenzija. J. Jefte i dr. suita. Polke su medu ostalima pisali i A. Vladimir. La Forza della virtu.: J. 1695. Šišmiš (J. javlja se prvi put 1835. oko 1680 — 4. La Schiavitit fortunata. koncert za klavir. Milhaud-. Svestrana umjetnica. 1925). — K. 1923. a na njegov razvoj utjecali su i neki strani plesovi (ecossaise. P. X. LIT. Irma. Pojavio se na poĉetku XIX st. M. Oko 1835 p. regina di Napoli. od 1692 drugi ka pelnik (1702 dobio poĉasno zvanje Maestro giubilato). Melodija polke izgraĊena je obiĉno simetriĉno. ■— Kompozicije za orgulje (sonate. 1694. POLIVKA. Suprotnost linearnoj je vertikalna p. X. na dijatonici. kojega je od 1702 zamjenjivao. kompozitor (Venecija. putopis 5 Kocianem kolem svita. razliĉiti registri i zvuĉne boje). 1840 u Parizu. 1701. potjeĉe iz 1837. 1922. V 1746). se plesala u obliku kola i prvobitno se zvala nimra i madera. 1945. LIT. O. Torino n j Prva objavljena p. Dvorak i Z. Madame Butterfly). krakozviak. da bi efekt simultane pojave više tonaliteta mogao biti shvaćen. a ostali deluju kao dodaci (alteracije. La Mušica contemporanea. RM. Les Eumenides gde melodija pripada jednom. a po povratku iz SAD stvara vlastiti stil. oko 1653 — Venecija. 1712. Polka. Americi i u Japanu. P. pa na osnovu toga zakljuĉuje da je nemoguće ĉuti u jednom sazvuĉju više osnovnih tonova — što p. 1932 i Malajske pisne I935. H. naglašeno antiromantiĉan. 1693. 1719.). Desderi). Straus). C. 1702. 1918. VI 1875 — Zagreb. u politonalnim sazvuĉjima obiĉno preteţe najdublji akordski kompleks. moţe biti linearna. 1937. pa ĉak i realnost njene egzistencije. Prochazka. fuge). ĉeški narodni ples u dvodobnoj mjeri i brzom tempu (nešto sporijem od tempa galopa).). Najzad. prodire u praške salone. 2. Jole. J.. 1918 i 1919. 1. MeĊutim. Neue Musik in der Entscheidung (II izd. Strauss ml.: R. — KOMORNA : gudaĉki kvartet. uvertira. Naziv p. Polytonalite et atonalite. Slavenskog. Ĉar valcera (O. npr. pijanist i muziĉki kritiĉar (Prag. Fis-duru i A-duru. s naglašenim rit miĉkim figurama. 1938. 1931. a akordska pratnja drugom tonalitetu (npr.Szymanowski: Gudački kvartet 103 Osterreichische Musikzeitschrift. Brittena i mnogih drugih. — KLAVIRSKA: sonata. Napisao je oko 80 opera od kojih je većina izvedena u Veneciji. 30. od 1690 drugi orguljaš. Ciklusi solo-pjesama: Senatske pisne. Gejša (Jones). V. melodrame (Balada o oĉich topiĉovych. Borova-Valouškova) i ĉlan Ĉeškog trija koncertirao na turnejama po Evropi. a od 1901 bila je ĉlanica Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. POLLAK. Ottone. Od 1665 pjevaĉ u duţdevoj kapeli crkve sv. Szymanowskog (pojedini glasovi se kreću u C -duru. — D. c. pjevaĉica. MGG. C. Joseph in Aegypto. POLKA. U umjetniĉku muziku uveo ju je B. Stvarno. 1694. upravo zahteva. God. ibid. Prodana nevjesta) i Micaelu (Bizet. Ascanio.— SPISI: autobiografija Rytmus. Smetana koji je tom narodnom plesu dao umjetniĉki oblik stvorivši od njega simbol ĉeškoga nacionalnog muziĉkog izraza. poĉiva uglavnom. 1716. 11. Kao pratilac na klaviru (B. Antonio. Publio Cornelio Scipione. od znaĉaja je da harmonski kompleksi koji ulaze u sastav politonalnog sazvuĉja obiĉno zadrţavaju znatan stepen samostalnosti u pogledu tretmana i zvuĉnosti (razliĉito voĊenje glasova. pojavljuju se i gledišta koja osporavaju njenu vrednost (E.. Faramondo. 1713. — F. Jedan od najplodnijih i najpopularnijih opernih kompozitora svoga vremena. scenska muzika. uz ĉestu primjenu linearne polifonije. Peć. LIT. pjesme u venecijanskom narjeĉju za glas i b. Alfonso primo. J. Carlo Francesco. ali se najviše i najdoslednije njima sluţio D.: M.POLITONALNOST — POLLAROLO P. sonata za violu i klavir. Ravela. MGG. Ko. 1695. c. Brojne su podvrste polke. K. Novaka. — Politonalne kombinacije nalaze se i kod C. Fibich. Warszawa 1960. capricci. 1692. izvesne kombinacije su ĉak objašnjive u smislu tradicionalne harmonije. Stravinskog. Tichy ocean za glas i klavirski trio. M.: Irma Pollak. Circe abbandonata. Duhovne kantate: 24 arije za glas i b. preludiji. Carmen). tj. 1707. 1930. II Germanico. Kao salonski ples p.-i. La Musique polytonale. Strauss ml. POLLAROLO (Pollaroli). Pjevanje uĉila kod F. Novak). a 1844 pleše se u Londonu i u gradovima SAD. krajem 1722). S. od 1930 u Prsgu (od 1939 profesor Konzervatorija). Astinome. L'Irene. The Polish Origin of the Polka. Hindemith razvija u delu Unterzveisung im Tonsatz teoriju s pomoću koje se svakom akordu — ma koliko sloţenom — moţe odrediti osnovni ton. Hahki. nastao je vjerojatno od ĉeške rijeĉi pulka (polovina). 2 dala bi se ćela svesti na akord fis-ais-c-cis-e-g. 1944. 1922. GVInganni felici. simfonijska pjes ma Jaro. 1962. kritike i ĉlanci. jer su za taj ples znaĉajni ĉesti polukoraci. Schottische). Caselle). DJELA. Prokofjeva. Kun. Sin i uĉenik Garla Francesca. 1696. posebnu paţnju posvećivao je instrumentaciji. 1693. passacaglia i fuga. tako da nastaje po-lifono voĊenje ĉitavih akord-skih kompleksa ( poliharmoni-ja). Marsia deluso. 1692. Lijepa Jelena (Offenbach). Roussela. sopran (Ljubljana. Kasnije je pjevala u beĉkom Theater an der Wien.

33. — CRKVENA: oratoriji (Recognitio fratrum. 1959. 3. 26. — Instruktivno djelo Exercices amusants pour violon scul. polonezi se dodaje trio kao srednji. H. Tartinija. Th. Uĉenik W. 1961. se tada uvodi i POLLINI. van Beethovenom). — Isti. zatim kao samostalna kompozicija s karakteristiĉr akcentuiranim ritmom. Kao roĊak Ţ. Divertimento za 4 roga i gudaĉki orkestar. 13. Fantasta op. 1964. 1963. Zurich i Freiburg i. polonez) i pridonose njezinoj velikoj popularne u Evropi potkraj XVIII st. Kavsera. 1883 —85 i od 1890 do smrti direktor Konzervatorija u Padovi (koji danas nosi njegovo ime). Od kraja XVIII st. Na muziĉkom horizontu zablistao je poput meteora 1960 u Varšavi. te u Francuskoj. 1935 —). 1863. L. II. — DRAMSb balet Mechanismus. ay i si. melodrama L'Orfanella svizzera. 1729. III. pieszy. po drugim zemljama. P. Lea. — ORGULJSKA: S01 bravura. Maurizio. 31. 10. DJELA. X. Isprva vio linist Dvorskog orkestra u Torinu. je. Confitebor. DJELA.104 POLLAROLO — POLONEZA POLO. Ode III di Anacreonte za 2 violine. Riemanna. Sonata laetiliae za 2 orgulje. Viottija. serenade i dr. DJELA. orgulje. Frau Mušica in Krain. Kronika. Kozlowski koji je pored poloneza za klavir. pa dobiva trodjelni oblik ABA. za kontrabas i duhaĉki kvintet. jedan je od najistaknutijih mu ziĉkih umjetnika svoje generacije u Italiji. U zbirka instrumentalne muzike tog vremena susreće se najprije uz razlii »poljske plesove« (polnisch Dantz) kao improvizirani doda (Proporz). je na: pao i solistiĉki. P. Toccata op. Lonatija i C. S. udaraljke i orkestar. Violinu uĉio u Astiju. Concentus resonabilis Zi solo instrumenata i magnetofonsku vrpcu. 1962. Br. u svoja djela ui i elemente moravskog narodnog melosa. — D. Za klaviĉembalo: Tre Sonate op. N. — DRAMSKA. i to isprva izvan granica Poljske. s pijanistom E. ĉembalo i gudaĉki o rkestar. 1963. 1716 i dr. romance. Zdenţk. Franc. talijanski violinist (Parma. do 1833 ruska drţavna himna). Poljski kompozit prihvaćaju umjetniĉki oblik i naziv poloneze prema francusk uzorima (polj. je iskoristio tek djelomice. POLLINI. A. MGG. Pallarolo. Ljubljana 1877. Scherzo op. misa za 4 glasa i orkestar. Toccata za kontrabas i komi orkestar. 1962. 1960. konkretna muzika. wolny — i u narodu se pleše i danas. Handel. Concerto grossc gitaru. koncertni majstor Dvorskog orkestra u Dresdenu (od 1814). 1970. bas-klarinet i violinu. POLLEDRO. op. 1695. Vdvn djeĉji zbor i klavir. POLO. DRAMSKA. Vidussa. Ein Portraten-Album aus dem vorigen Jahrhunderte. 1702. za gud kvartet i ĉembalo. 1801. IV. Sinfonietta. Uĉenik C. de Falla uvrstio u ciklus solo-pjesama Siete canciones poput espanolas (1914). bio je od 1809 profesor klavira na Milanskom konzervatoriju. 1719'. 56. J. Capriccio op. 1798. ĉeški kompozitor (Tišnov. I 1942 —). SuraĊivao u ĉasopisima. 12 *! di tecnica. J. P. talijanski pijanist (Milano. VIII 1853). Ljubljana 1959. Bach (Francuska suita Eduru). Rani klasicist. prosi: p. Osim klavira vir tuozno je svirao violinu. Ogiriski sa dvadese programnih klavirskih poloneza (Les Adieux. Bazzinija. Kirnberger i dr. LIT. Cvetko. Mušica concisa za flautu. a 1740 naslijedio je A. Histoire de la musique slovene. osobito u Rivista musicale italiana. 1714. l( Mušica trascurala za bas-klarinet i ĉembalo. dobiva formu instrumentalne ko pozicije tokom XVII st. Viottija. D. Marka u Veneciji i na tom po loţaju ostao do smrti. violu i kontrabas op. 1729 i L'Abbandono di Armida. Premda je kod Pugnanija uĉio samo kratko vrijeme. Enrico. 1966. Perrino. P. a bio je i izvrstan pjevaĉ (pjevao je u mnogim gradovima Italije). IX 1846). poljski narodni ple: instrumentalne kompozicije proizašle iz tog plesa. — KOMOR* Tri Mušica spingenta: I. Polledrov violinski stil karika je izmeĊu tradicije tali janske violinske klasike (Pugnani) i virtuoznosti romantike (Pa-ganini). — S. Cesare Pollini nella vita e nell'arte. Costa. pijanist i kompozitor (Ljubljana. se smatra. Zoisa nastupao je u ljubljanskom diletantskom kazalištu u slovenskim i njemaĉkim igrokazima. 1820. 50. 1963. DJELA. Orlando furioso. Sacerdoti. Zingarellija u Milanu. Padova 1917. — F. 1726. oko 1804 kratko vrijeme koncertni majstor kazališta u Bergamu.: B. Allegro affanalo. Pagan i dr. Pulsazione za udaraljke. u n maĉkim i skandinavskim zemljama. Mozarta u Beĉu i od 1793 N. Ks. Lisztu. Totenpolonaise) J. Trentadue esercizi in forma di toccatta. Introduction et Toccata op. 1914. 1961. Rod Pollinijev in ljubljanski zdravnik dr Janez Krizostom Pollini. — Preveo na talijanski Physiologie der Bogenfuhrung auf den Streichin. VI 1858 — 26. POLLINI je gostovao i u Jugoslaviji. — P. 10. H. Demefrio e Tolomeo. što potvr Ċuju nastupi u najvećim svjet skim muziĉkim središtima. 1. Leoni. za glas i klavir ili klaviĉembalo. kantata za alt i b. Opere: Tigrane. E. 1963. za bas -klarinet 1 13 udaraljki. ali kao dvorski odnosno salonski p] te se odrţala takoĊer do najnovijeg doba najviše u obliku s ĉanog mimohoda parova na plesnim sveĉanostima (u Njemaĉ ĉesto na muziku koraĉnice). Zpev mrtvych deti za zbor. a usavršavao se kod G. canzonette. Studij kompozicije završio 1961 na Muziĉkoj akadei Leoš Jandĉek u Brnu (V. Tamo je osnovao kvartet Polo koji je 16 godina uţi glas najuglednijega komornog ansambla u Italiji. 1721. Put u širok svijet. 1968. osot prigodom vjenĉanja. Scherzo trario za ksilofon (gitara). 1812.. VI 1781 —■ 15. Mondolfi. 12 arija za sopran i b. Diplomirao pravo u Padovi. Ph. stoji odavno u prvim re dovima koncertanata. 2 dueta za 2 violine. 1962 4 Sound Conversations and Finale. — F. nekoliko solo-pjesama (Invocazion pratnju violine i klavira). listro Armonico op. Od 1895 { fesor violine na Konzervatoriju u Torinu i koncertni majstc tamošnjem Teatro Regio. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. U umjetniĉkoj muzici p. B. 3 trublje i 1 pane. kantata // Trionfo della paĉe. Joachim). zauzimao se za teoretske reforme H. 39. Iz Poljske se najkasnije od XVII st. POLOLANIK. sa svojom klavirskom tehnikom tvori most od starih majstora k F. Plešu ga španjolske ciganke uz kastanjete. 3 Scherzi za duh kvintet. djelomice još pod utjecajem rokokoa. Sacrum amoris novendiale. 1966. SPISI: Terminologia musicale tedesco-italiana. 1701. Klavier-Musik. DJELA. Luĉio Papirio dittatore. G. Milano 1962. 2 violine i violonĉelo. koji mu je kao laureatu tako znaĉaj nog konkursa bio otvoren. La Mušica italiana nelle sue principali fasi stor iche. X. Paganinija i instruktivna djela za violinu A. umjereno b tempa (allegro moderato ili andante mosso).: G. Studirao na Konzervatoriju u Parn na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi (J. za orgulje. K. 25. polonaise). ORKESTRALNA: Sinfonia pastorale. 1950. 57. P. 25. a nekoliko još za zbor i orkestar (meĊu nji: Grom pobiedy rozdazvajsia. B u predigri IV ĉinu opere Carmen). Tecnica fondamenta delle scale e degli arpeggi. koncert za klavir. 58. udaraljke i ĉemt 1963. 1700. harfu i udaraljke. Franc Pollini. Rassegna Musicale Ćurci. Plesni koraci i fij pokazuju snaţan orijentalni utjecaj. Sulpizia fedele. opera-oratorij Pjc nad pjesmama. POLLINI. Scherzo di Fantasta op. ORKESTRALNA.). kc trastni dio. — VOKALNA: Nabuchodonosor za zbor. 1723. God. Lottija na poloţaju kapelnika crkve sv. II. — Missa brevis za djeĉji zbor i orgulje. A. Carlo Francesco. Ljubljana 1940. Giovanni Battista Polledro. — VOKALNA : oratorij Stabat mater za 2 gl. P. jer se zbog bolesti morao povući iz javnog ţivota. flautu. 34. 2. I 1912). 37. Takve instrumentalne poloneze komj nirali su Couperin. 18.