M UZIĈKA ENCIKLOPEDIJA
3 a-

z

Dodcttak

ZAGREB IGOSLAVENSKI

MCA\LXXVII ZAVOD

LEKSIKOGRAFSKI

DRUGO,

'i 9, ,'$■$
SVA PRAV A PRlt>RţAi<A COPYR1GHT BY

JUGOSLAVENSKI LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD, ZAGREB
TISAK I UVEZ TISKARNA MLADINSKA KNJIGA, LJUBLJANA

MUZIĈKA ENCIKLOPEDIJA

Glavni urednik

Krešimir Kovaĉević

Ĉlanovi redakcije Ivona Ajanović, Branka Antić, Dragotin Cvetko, Stana Đurić -Klajn, Marija Kuntarić, Dragoslav Ortakov, Mladen Pozajić

Sekretar Krasna Panjkota

Glavni urednik ilustracija Koraljka Kos

Urednik ilustracija Aiirjana Petriĉević

Tehniĉka lektura Biserka Rako, Mirjana Veţa

Korektura Josipa Ĉavala, Nada Karabaić, Ruţica Karavanić, Ecija Matušić, Ljerka Mlinar, Marija Radovanić, Ljerka Verić

Grafiĉko -tehniĉka redakcija Branko Regel , Branimir Sokol, Dušan Ţvab

-#*<**

SURADNICI U III SVESKU
A. Kr. AnĊelko Klobuĉar, docent Muziĉke akademije, Za greb A. Ku. Antun Kuntarić, savjetnik Zavoda za unapreĊivanje struĉnog obrazovanja SRH, Zagreb A. Ln. Aleksandar Linin, viši struĉni su radnik Instituta za folklor, Skopje A. Mvić. Ana Matović, asistent Muzikološkog instituta SANU, Beograd A. Pr. Dr Andreja Preger, prof. Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd A. Rij. Dr Andrej Rijavec, prof. Filozofskog fakulteta, Lju bljana A. To. Andr ija Tomašek, direktor Muziĉke škole »Pavao Markovac«, Zagreb A. Tri. Arsen Triva, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd A. Uo. Ana Urukalo, muziĉki urednik RTV, Zagreb A. Vi. Albe Vidaković, prof. Teološkog fakulteta, Zagreb An. Pe. Antun Petrušić, operni dirigent, Osijek B. Ać. Branka Antić, akademski muziĉar, Zagreb B. Buj. Dr Bojan Bujić, univerzitetski profesor, Reading B. D. Branko Dragutinović, dramaturg opere Narodnog po zorišta, Beograd B. Lk. Borut Loparnik, urednik RTV, Ljubljana B. Mi. Dr Bogdan Milanković, nauĉni suradnik Muzikolo škog instituta SANU, Sarajevo B. Sĉ. Branimir Sakaĉ, kompozitor, Zagreb B. Sa. Dr Boţidar Širola, muzikolog i kompozitor, Zagreb Bi. R. Biserka Rako, redaktor JLZ, Zagreb C. B. Cveto Budkoviĉ, direktor Muziĉke škole Viĉ, Ljubljana C. R. Cvjetko Rihtman, akademik, prof. Muziĉke akade mije, Sarajevo D. Co. Dr Dragotin Cvetko, akademik, prof. Filozofskog fa kulteta, Ljubljana D. Dra . Dušan Dragović, muziĉki publicist, Beograd D. Li. Dragan Lisac, muziĉki publicist, Milano D. Maĉ. Dragutin Maĉuka, kazališni publicist, Zagreb D. Ov. Dragoslav Ortakov, prof. Visoke muziĉke škole, Skopje D. Pl. Dušan Plavša, pro f. Akademije umetnosti, Novi Sad D. Pe. Danilo Pokorn, šef muzikološkog kabineta RTV, Ljubljana D. Sn. Dušan Skovran, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Di. S. Dr Dimitrije Stefanović, viši nauĉni suradnik Mu zikološk og instituta SANU, Beograd Đ. Jć. Đura Jakšić, direktor Muziĉke škole »Josip Slavenski«, Beograd E. A. S. Eva Auer Sedak, muziĉki urednik RTV, Zagreb E. Hk. Emil Hajek, prof. Muziĉke akademije, Beograd E. Zy. Dr Ernst Zavarsky, muzikolog, Bratislava F. L. Franjo Luĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb G. Jć. Dr Gavro Jakešević, profesor muzike, Dubrovnik G. Kr. Gordana Krajaĉić, prof. Muziĉke škole »Stanković«, Beograd H. Nr. Dr Henrik Neubauer, direktor poslovnice »Festival«, Ljubljana H. P. I. Ać. I. Hg. I. In. I. Kĉ. I. Su.

J J . . J . J . J J . . J . J J . J . J .

An. As. Bez. Bur. Gc. Her. Le. Mvić. P). Se. To.

e K Be. . .
K Ko. . K Ks. . L Ai. . L M. . Š. L Ša. . Vr.

L M . . Ca.
M . Hl. M . In.

M . Ĉv. M . Gĉ.

M. Kar. M . Kri. M M M M M M M M M N . . Kun. . Las. . . Pet. Maz. . Poz. . . To. Šku. . Z. D . 2. Dć.

Dr Hubert Pettan, prof. Muziĉke škole »Vatroslav Lisinski«, Zagreb Ivona Ajanović, redaktor JLZ, Zagreb Dr Ivan Henneberg, upravittflj Poslovnice za SR Hrvatsku Zavoda za zaštitu autorskih muziĉkih prava, Zagreb Dr Ivan Ivanĉan, umjetniĉki direktor folklornog an sambla »LaĊo«, Zagreb Ivan Klemenĉiĉ, šef muziĉke zbirke Narodne i univerzitetske knjiţnice, Ljubljana Dr Ivo Supiĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Josip Andrić, kompozitor i muziĉki pisac, Zagreb Josip Andreis, akademik, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Jerko Bezić, nauĉni suradnik Instituta za narodnu umjetnost, Zagreb Jovan Bandur, prof. Muziĉke akademije, Beograd Janko Grilc, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Dr Janez Hofler, docent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Janez Lovše, prof. Muziĉke škole Center, Ljubljana Jovan Milošević, prof. Muziĉke škole, Cetinje Joţa Poţgaj, prosvjetni savjetnik, Zagreb Dr Joţe Sivec, prof. Filozofskog fakulteta, Ljubljana Jelica Todorĉevska, bibliotekar biblioteke »Kliment Ohridski«, Skopje Katarina Bedina, bibliotekar muzikološkog odjela Filozofskog fakulteta, Ljubljana Dr Krešimir Kovaĉević, prof. Muziĉke akadem ije, Zagreb Dr Koraljka Kos, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lorenc Antoni, muziĉki urednik Radio -stanice, Priština Lucijan Marija Škerjanc, akademik, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Ladislav Šaban, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lav Vrbanić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Milo Cipra, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Mane Ĉuĉkov, univerzitetski profesor, Skopje Marijan Gabrijelĉiĉ, umjetniĉki voda Slovenske filharmonije, Ljubljana Miran Hasl, profesor muzike, Koper Milica Ilijin, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Monika Kartin, asistent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Miro Kriţić, muziĉki publicist, Zagreb Marija Kuntarić, redaktor JLZ, Zagreb Mirjana Lastavec, muziĉki urednik RTV, Sarajevo Mladen Mazur, muziĉki urednik RTV, Zagreb Mirjana Petriĉević, redaktor JLZ, Zagreb Mladen Pozajić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevo Mirjana Škunca, prof. Muziĉke škole, Split Dr Mihovil Tomandl, publicist, Panĉevo Milica Zajcev Darić, baletni kritiĉar, Beograd Dr Milan 2e pić, primarius, Zagreb Natko Devĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb

N. Ha. N. Hg. N. Kri. N. Mić. N. Nj. O. D. P. B. P. Me. P. Mil. P. Ši. R. R. A. R. Đ. R. Pej. Ra. Pć. S. Đ. K. S. Gi. S. Lal.

Nikola Hercigonja, prof. Fakulteta muziĉke umetao sti, Beograd Nada Herceg, nastavnik baleta, Zagreb Nada Kriţić, muziĉki publi cist, Zagreb Dr Niko S. Martinović, direktor Centralne biblioteke, Cetinje Nikša Njirić, prof. muzike, Zagreb Dr Oskar Danon, dirigent, Beograd Petar Bingulac, prof. Muziĉke akademij e, Beograd Dr Pavle Merku, zamjenik šefa slovenskog programa RAI, Trst Predrag Milošević, prof. Fakulteta muziĉke umetno sti, Beograd Pavel Šivic, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Redakcija Rafael Ajlec, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Ratko Đurović, prof. Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd Dr Roksanda Pejović, docent Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd Mr. Radmila Petrović, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Stana Durić-Klajn, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Sotir Golabovski, prof. Pedagoške akademije, Skopje Dr Stanoje Lalošević, muziĉki publicist, Sombor

S. Šp. T. Br. T. Rh. T. Si. U. M. J. V. Bon. V. Br. V. Fa. V. Man. V. Mvić. V. Ni. V. Peć. V. U. V. Ţc. V. Ţm. Va. Ba. Z. Gić. Z. Kr. Z. Kuĉ.

Slobodan Špirić, muziĉki pisac, Montreal i Tea Brunšmid, muziĉki suradnik »Zagreb-filma«, i Zagreb Truda Reich, muziĉki pedagog i pisac, Zagreb Todor Skalovski, akademik, kompozitor i dirigent Skopje Ubavka Milanković Janjić, solistica baleta, Sarajevi Vera Bonifaĉić, viši bibliotekar Nacionalne sveuĉilišni biblioteke, Zagreb Vera Bayer, redaktor JLZ, Zagreb j Vladimir Fajdetić, muzikolog, Rijeka Višnja Manasteriotti, muziĉki pedagog i pisac, Zagrel Vlado Milošević, akademik, Banja Luka Vlastimir Nikolovski, prof. Visoke muziĉke škole, i Skopje Vlastimir Periĉić, prof. Fakulteta muziĉke umetaosti Beograd Vilko Ukmar, prof. Akademije za glasbo, Ljubljani Dr Vinko Zganec, akademik, Zagreb Dr Viktor Ţmegać, prof. Filozofskog fakulteta, Zagrel Vartkes Baronijan, muziĉki urednik RTV, Beograi Zlatko Grgošević, kompozitor i muziĉki pedagog, Zagreb Dr Zmaga Kumer, nauĉni savjetnik Glasbeno -naro dopisnog instituta, Ljubljana Dr Zija Kuĉukalić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevi

KRATICE
AFMF AFMW alb. AM AML arap. ASSR b. c. ĉeš. DDT DR DTB DTO egip. engl. franc. glgrĉ. HGZ HNK hrv. IGM IMG instr. ital. izd. izv. jap. JAZU jugKMJB knj. krat. KUD lat. latv. M madţ. MF MFM MGG ml. MOJ MQ NR nem. njem. obj. OKUD Archiv fiir Musikforschung Archiv fiir Musikvvissenschaft albanski Allgemeine Musikzeitung Acta Musicologica arapski Autonomna Sovjetska Socijalistiĉka Republika basso continuo ĉeški Denkmaler deutscher Tonkunst Demokratska Republika Denkmaler der Tonkunst in Bavern Denkmaler der Tonkunst in Osterreich egipatski engleski francuski glasni (2-gl., dvoglasni) grĉki Hrvatski glazbeni zavod, Zagreb Hrvatsko narodno kazalište, Zagreb hrvatski Internationale Gesellschaft fiir Musikvvissenschaft Internationale Musikgesellschaft instrumentalni italijanski izdanje, izdao izvedeno, izveo japanski Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti jugoslavenski Kirchenmusikalisches Jahrbuch knjiga kratica Kulturno-umjetniĉko društvo latinski latvijski Die Musik madţarski Die Musikforschung Monatshefte fiir Musikgeschichte Die Musik in Geschichte und Gegenvvart mladi Muziĉka omladina Jugoslavije Musical Quarterly Narodna Republika nemaĉki njemaĉki

pe PG PJ po po pr ps

RA

red rev

RI

rk RK

RM RM

ru s.

S.

SA

SA

SA

SA SB SF

SI

SI sim

SM

SN SR

srp

SS St

St.

St

sv

ST

Sv šp tal
V.

V vo

ZF

ZF ZI

perzijski objavio, objavljeno ZNŢO Publikationen der Gesellschaft Omladinsko kulturno-umjetniĉko društvofiir Musikforschung Jahrbuch der Musikbibliothek Peters poljski posthumno preradio, preraĊeno pseudonim Rassegna musicale redigirao, redigirano revidirao, revidirano Revue Internationale de Musique rukopis Radniĉko kulturno -umjetniĉko društvo La Revue Musicale Rivista musicale italiana ruski Santo (Sveti), Santa (Sveta) sine anno Sjedinjene Ameriĉke Drţave Srpska akademija nauka (i umetnosti) Socijalistiĉka autonomna pokrajina * ? Slovenska akademija znanosti in umetnosti ; Sammelbande der Internationalen Musikgesellschaft Sovjetska Federalna Socijalistiĉka Republika S ocićte Internationale de Musique Societe Internationale de Musique Contemporaine simfonijski Schweizerische Muzikzeitung (od 1961 Schweizerische MusikzeitungundSchweizerMusikpadagogischeBlatter) Slovensko narodno gledališĉe, Ljubljana Socijalistiĉka Republika; Savezna Republika (Njemaĉka) srpski Sovjetska Socijalistiĉka Republika Saint, Sankt (Sveti) stoljeće, stariji Sainte (Sveta) Studien zur Musikwissenschaft svezak, sveti ' Sveta Cecilija španjolski talijanski vek ; Vierteljahrsschrift fiir Musikwissenschaft vokalni Zeitschrift fiir Musik Zeitschrift fiir Musikwissenschaft Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft Zbornik za narodni ţivot i obiĉaje

ILUSTRACIJE U III SVESKU

PRILOZI U BOJI

POLJSKA MUZIKA. Schola cantorum, minijatura ........................................... PORT ATIV. Detalj poliptiha L. Dobrićevića Marinova .................................... RENESANSA, Muziĉki prizor, detalj tapiserije ................................................... ROMANTIZAM. Veĉernje muziciranje ................................................................ SLOVENSKA MUZIKA. Detalj freske iz Godešiĉa ...................................... SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA. Kralj David i ţongleri, minijature . . . . SRPSKA MUZIKA. Pastir s dvojnicama, detalj freske ................................ ŠPANJOLSKA MUZIKA. Bogorodica i anĊeli sviraĉi ....................................... TALIJANSKA MUZIKA. M. da Caravaggio, Koncert ......................................

108 116 186 226 382 422 428 508 540

PRILOZI U BAKROTISKU

ORGULJE ................................. PJEVANJE ...................................... PLES ................................................ PSALTIR ........................................ REBEK ............................................ ROG ................................................ RUSKA MUZIKA ........................

8—9 64 65 144 145 264 265

SLOVENSKA MUZIKA . . 376—377 SRPSKA MUZIKA . . . . 424—425 TEORBA ......................................... 592 TRIO ............................................... 593 TROMBON .................................... 592 TRUBLJA ....................................... 656 VIOLA DA GAMBA .................... 657

CMUMUJIM luamu immm *. •

i- iltri ii'n-riiifrMifli"iiMifr**-"J1lilliBiTiiaftMMtt

ORATORIJ. Poĉeci. O. je vokalno-instrumentalno djelo većeg opsega, obiĉno za vokalne soliste, zbor i orkestar. U njemu se prikazuje odreĊena dramska radnja, ali redovito bez pomoći pozornice. Oratoriji su u poĉetku duhovni, kasnije se u sve većem broju javljaju i svjetovni. O. se pojavio u Rimu na poĉetku XVII st. Klice mu leţe u duhovnim vjeţbama svećenika Filipa Nerija koji je okupljao vjernike u prostoriji za molitvu (tj. u oratorijumu) rimskih crkava 5. Girolamo della Caritd i S. Maria in Vallicella. U jeku protureformacijskih nastojanja koja su teţila preobraţavanju, proĉišćivanju i jaĉanju vjerskih osjećaja, na tim su se vjeţbama ĉitali odlomci iz sv. Pisma, odrţavale propovijedi i pjevale jednostavne duhovne pjesme tipa laude. Sliĉne duhovne vjeţbe poĉele su se odrţavati i u drugim talijanskim gradovima pa su Nerijevi suradnici 1575 utemeljili tzv. Kongregaciju oratorija (ĉlanove su nazivali »oratoriani« ili »filippini«). U muziĉkom dijelu vjeţbi Neri je ponekad uzimao poznate svjetovne kompozicije homofonoga karaktera i podmetao im nove, duhovne tekstove (taj se postupak nazivao »travestire a scopo spirituale«). Pod vjerojatnim utjecajem nekadašnjih prikazanja (misterija) i još uvijek aktualnih pasija, zatim svjetovnih dramatskih madrigala, a na kraju i opere i njenih novih izraţajnih sredstava, prošle su laude razvojni put koji ih je vodio k dijalogiziranju i individualiziranju uloga iz teksta (u Nerijevo doba laudu i nazivaju »dijalog«)- U poĉetku su se laude pjevale na ponešto improviziran naĉin, uz sudjelovanje svih prisutnih vjernika. Postepeno poĉeli su ih školovani muziĉari umjetniĉki obraĊivati (pri tom su Neriju medu ostalima pomagali Palestrina i G. Animuccia), pa je muziĉki dio Nerijevih duhovnih vjeţbi poprimio oblik duhovnoga koncerta. Pred vjernike se putem muzike poĉela iznositi i stano vita dramska radnja, kakav dogaĊaj iz Biblije; napuštala se stro fiĉnost muziĉkog oblika, a za njom i polifoniĉka obradba koju je zamijenila monodija, omogućujući profiliranje likova u radnji. Budući da nije bilo scenske akcije, trebalo je slušateljima ispriĉati zbivanja izmeĊu nastupa pojedinih uloga. To je ĉinio poseban solist nazvan testo. Zbor je sudjelovao u nastupima puka i u odlomcima kontemplativnoga karaktera. Ovaj postepeni prijelaz od laude k oratoriju (izraz o. kao oznaka za novu vokalno-instrumentalnu vrstu udomaćio se tek sredinom XVII st.) ogleda se u 8 objavljenih zbirki lauda što su ih »oratorijanci« izdali u Rimu 1563—1600 te u djelu Teatro armonico spirituale di madrigali koje je G. F. Anerio objavio u Rimu 1619. Tu je u ulozi testa primijenjen recitativni stil u kojemu je utjecaj opere na o. sasvim oĉit, a bit će još bjelodaniji kad u o. uĊe i arija s njezinim pozi tivnim i negativnim svojstvima. Ovaj tip oratorija, koji se od zametka razvijao na narodnom, talijanskom jeziku, naziva se ora-torio
volgare.

Tzv. oratorio latino sliĉan mu je po strukturi, ali ne i po po stanku. Dok poĉetke »vulgarnog« oratorija treba traţiti izvan crkvenih obreda, latinski se o. razvio u crkvi, iz pasije i polifonih moteta s dijalogijskim odlomcima. Odavna je, naime, postojao obiĉaj da se u recitiranju pasije Kristove rijeĉi povjere drugom recitatoru, dok bi zbor izvodio rijeĉi naroda. Sav ostali dio teksta bio je prepušten glavnom recitatoru koji je donekle predstavljao samog autora pasije, tj. evanĊelistu. Tako je indivi dualizacija uloga u pasiji bila djelomiĉno provedena prije nego što je lauda u svom razvitku stigla do tog stadija. Postepeno, svakako pod utjecajem novoga monodijskog stila svjetovne muzike, uloge su se stale sve više i preciznije osamostaljivati. Pasijski elementi poĉeli su ustupati mjesto i drugim zbivanjima (povijesti o Adamu i Evi, o Lazarovu uskrsnuću, o Isusu i Samaritanki i si.). Prije nego što izloţimo razvoj oratorija u baroku i poslije njega, treba upozoriti da izraz o. ima trojako znaĉenje. On ozna ĉuje: prostoriju za molitvu, duhovne vjeţbe koje su se u toj pro storiji odrţavale i muziĉki oblik koji se iz tih vjeţbi razvio. Što se pak tiĉe navedenih razlika izmeĊu »narodnog« i »latinskog«

oratorija, njih je moguće sabrati u nekoliko ĉinjenica: narodni, vulgarni o. imao je tekst u talijanskim stihovima, nastao je izvan crkve i izvan nje se izvodio, u izboru sadrţaja je slobodniji (ĉesto je obraĊivao zgode iz ţivota svetaca), a zastupan je s mnogo većim brojem djela. Latinski je o. imao latinski tekst u prozi, iz vodio se uglavnom u crkvi (u kojoj je i nastao), ĉesto kao slobodni dio liturgije, a obraĊivao je biblijske motive. Sedamnaesto i osamnaesto stoljeće. O., jedan od najznaĉajnijih doprinosa što ih je muziĉki barok dao crkvenoj muzici, bio je u XVII st. u Italiji dvodijelan. Oratorio volgare gajio se ne samo u Rimu nego i u Bologni, Modeni i Firenci. Predstavnici su mu A. Diruta, T. Massucci, M. Marazzoli, M. Cazzati, G. B. Vitali, G. B. Bassani, F. A. Pistocchi, G. Bononcini, A. Stradella (S. Giovanni Battista), B. Pasquini, O. Pitoni, A. i F. M. Veracini, G. Legrenzi i dr. Na samom poĉetku stoljeća izvela se u Rimu 1600 Rappresentazione di Anima e di Corpo. Autor je E. dei Cavalieri. Mnogi to djelo smatraju jednim od prvih oratorija, iako je to zapravo scenska alegorija. Već u ovo stoljeće ide i reformiranje strukture »narodnog« oratorija što ga je izvršio zna meniti libretist A. Spagna. On je od 1656 do 1716 napisao 30 oratorijskih tekstova. Nasuprot drugim libretistima, koji su znatno isticali ulogu pripovjedaĉa (testo), Spagna je tu ulogu eliminirao, a uklonio je i meditativne odlomke. Pod utjecajem opere teţio je za tim da od oratorija naĉini, prema vlastitim rijeĉima, »savr šeni duhovni melodram«. I nastupi zbora sve su rjeĊi. U središtu su paţnje arija i recitativ koji u sjeni velike virtuozne arije postaje sve suhoparniji i konvencionalniji. Na podruĉju latinskog ora torija najviše je zasluţan G. Carissimi koji svoje oratorije ponekad naziva i »historia«. Ulogu testa (nazivana i historicus) on razvija vrlo paţljivo i raznovrsno, povjeravajući je ne samo solistu nego i duetu pa ĉak i zboru. Znatan je udio zbora, tretiranog preteţno homofono. U recitativnim ariosima ima snaţne dramatike. Medu uspjele Carissimijeve oratorije idu Jonas, Jephta, Judicium Salomonis. Latinske su oratorije pisali i B. Graziani, F. Foggia, E. Bernabei, L. Vittori, V. Mazzocchi, A. Scarlatti. Poslije 1670 upada latinski o. u dekadenciju. Po uzoru na 0. volgare nestaje iz njega testo, uloga zbora sve je beznaĉajnija. Svjetovni su ele menti katkad toliko naglašeni da je A. Schering za oratorije s temama iz ljubavnog ţivota biblijskih likova (Suzana, Judita, Betsabeja i dr.) stvorio naziv oratorio erotico. U XVIII st. o. na narodnom jeziku potisnuo je u Italiji sasvim u pozadinu latinski o. koji se samo ponegdje još kultivira (Rim, Venecija) i to veoma umjereno. Medu libretistima istiĉu se A. Ţeno i, napose, proslavljeni pisac opernih tekstova, daroviti P. Metastasio koji je svoje oratorijske librete nazivao »componimenti sacri« ili »azioni sacre«. I on i Ţeno uzimaju preteţno sadr ţajne teme iz Staroga zavjeta. Po strukturi o. je kroz cijelo XVIII st. i dalje dvodijelan. Uloga zbora (uz povremenu primjenu polifonije) ponegdje je nešto naglašenija, susreće se i dvostruki zbor. O. redovito zapoĉinje trodijelnom uvertirom. Teţište je na velikoj trodijelnoj da capo-ariji napuljskoga opernog tipa. Pri kraju stoljeća o. je sasvim pod utjecajem opere i njenih izraţajnih sredstava. S muziĉkoga gledišta gotovo i nema razlike meĊu njima; loše osobine opere serije, u prvom redu teţnje k vokalnoj bravuri, poprimio je i o. koji sve ĉešće postaje i trodijelan. Postepeno se oratoriji sve više izvode na pozornici (od 1786 osobito u Napulju i Rimu). U tom stoljeću pišu u Italiji oratorije mnogi operni i drugi kompozitori, tako A. Caldara, L. Leo, N. Jommelli, N. Piccinni, L. Vinci, A. Porpora, B. Galuppi, P. Anfossi, F. G. Bertoni, A. Lotti, G. Andreozzi, D. Cimarosa i dr. Postepeno prelazi o. granice Italije. U Francusku ga je prenio Carissimijev uĉenik M. A. Charpentier u ĉija djela s ovoga podruĉja idu 24 Historiae. U Njemaĉkoj i Austriji udomaćio se s ponešto neodreĊenim obrisima koji su ga pribliţavali kantati i operi. Izvodio se u XVIII st. scenski, a i u crkvi. Katoliĉki su ga krugovi prihvatili prije nego protestantski. Prednjaĉio je Beĉ

n
ORATORIJ — ORBON
u kojemu je bilo i talijanskih kompozitora ovog oblika. Jedno od demith, A. Thomas, C. Orff, J. Driessler, H. W. Henze. Znata prvih njemaĉkih znaĉajnijih djela oratorijskoga karaktera jest je u ovom stoljeću doprinos što su ga dali švicarski kompozitoi Historia der ... Auferstehung unsers Erlosers ... H. Schiitza (1623) u H. Suter, C. Beck (Der Tod zu Basel), W. Burkhard (Das Ge kojemu su individualizirane uloge komponirane u duetu umjesto sicht des Jesaja) i, osobito, F. Martin (Et in terra pax i Golgatha, solistiĉki. Prvi pravi njemaĉki o. je Schiitzova Historia der Ge- U Italiji predstavljaju suvremeni o. poslije Perosija N. Cattozzt burt Jesu Christi (1664). Ostali su predstavnici njemaĉko -austrij- G. Fino, M. E. Bossi (Canticum canticorum), L. Refice, G. I skog oratorija do kraja XVIII st. D. Buxtehude, J. J. Fux, G. K. Malipiero, A. Veretti, L. Dallapiccola, G. Petrassi i dr. U te Reutter, J. A. Hasse, L. Mozart, A. C. Adlgasser, J. Mattheson, je zemlji nakon dekadencije minulih vremena, a osobito pošto j J. S. Bach, G. F. Handel (koji je svoje oratorije pisao u Engleskoj), papa Pio X 1903 objavio Motu proprio o crkvenoj muzici, mnog G. Ph. Telemann (Der Tag des Gerichts), Ph. E. Bach, C. H. uĉinjeno da se muzici Graun, J. H. Rolle i, crkvi vrati njezina uzvi osobito, J. Haydn ĉiji šenost i ozbiljnost pa s to oratoriji Die Schopfung i Die odrazilo i na umjetni ĉkoj Jahreszeiten znaĉe vrhunce vrijednosti oratori ja. meĊu oratorijima nastalima Poneki se talijansl na njemaĉkom jeziĉnom kompozitori sluţe i druk podruĉju. U Engleskoj je o. ĉijim nazivima, više pu ta i (na narodnom jeziku) zato što svoja djel utemeljio G. F. Handel, oratorijskoga karakter sluţeći se temama iz namjenjuju izvoĊenju n Armonico SpiritusJe D l Staroga zavjeta, hebrejske pozornici (azione sacra A Y Q L A M A D R I G A L I ? povijesti i grĉke mitologije. A CINQVE,SE1, SBTTE, MADRIGALI On postiţe osobito snaţne & Ottomci. DELLA rCESINTE OPHRA. dojmove u veliĉanstvenim zbornim toĉkama (Messiah, CONCERTATI mistero). U Engleskoj si se Israel in Egy-pt) i u oratorijem bavili W Davies, Coa ii Balfo pcr 1'Organa. dramatski snaţnim F. Delius (Th Mass of Cotnpofiodai RruerenĊo solistiĉkim scenama. Uza nj, Life), G. Ban tock, G. D. CIO. FRANCESCO ANEfttO. no s mnogo manje uspjeha, Holst, R. Vaug han « O M » N O. pisali su oratorije u XVIII Williams, W. Wal ton st. u Engleskoj M. Greene, (Belshazzar's Feast) L. W. Boyce, Th. A. Arne i Eerkeley, M. Tippet (A drugi. Child of our Time) u B.ffo pcrrOrgUM. Devetnaesto i dvaFrancuskoj G. Pierne G. deseto stoljeće. U XIX Bret, A. Caplet (Mi roir de Jesus), Ch Tournemire, G. st. o. se i dalje njeguje. Muziĉari romantike Migoi G. Dandelot, C. preuzimaju ga i obogaćuju ORATORIJ. G. F. Anerio, Teatro armonico spirituale di madrigali, Rim Delvin court, H. Barraud, J izraţajnim sredstvima svoga doba. Francaix; posebno treb O. nosi tada najĉešće herojski karakter, bez obzira da li njegova istaći oratorije A. Ho sadrţajnost potjeĉe iz Biblije, legende ili povijesti. U to doba aktivni neggera Le Roi David su na podruĉju oratorija u Njemaĉkoj L. van Beethoven (Christus Jeanne d'Arc au bucher koji svakako idu u najuspjelije primjerke t am Olberge), F. Schneider (16 oratorija), L. Spohr (Der Fali vrste što ih je dalo naše stoljeće. Belgijanci S. i A. Dupuis, L. Jon Babylons), C. Loewe (Die Zersto-rung Jerusalems), F. Mendelssohn gen, A. Meulemans, J. Ryelandt, P. Gilson i L. Dubois, Slaveni J ĉiji su oratoriji Paulus i Elias uţivali neobiĉnu popularnost i B. Foerster, I. Stravinski (Oedipus Rex), B. Martinu, A. i N. Ĉe izvanNjemaĉke, R.Schumann (Paradies und Peri), F. Hiller, F. Liszt repnjin, J. Šaporin, D. Šostakoviĉ, zatim Švicarac ruskoga podr i (Legende von der heiligen Elisabeth, Christus), F. Draeseke i dr. I Ein jetla W. Vogel (Thyl Claes) i Brazilijanac H. Villa Lobos, istak deutsches Reauiem J. Brahmsa smatra se u stanovitom smislu nutiji su predstavnici oratorija našega vremena. Prilozi što si oratorijem, iako je to izrazito meditativno djelo, bez dramske ih oratoriju dali jugoslavenski kompozitori nisu brojni. Koliki radnje. U Italiji je o. na poĉetku XIX st. sasvim pod utjecajem je poznato, prve naše oratorije komponirali su Slovenci M. Omerz; opere i njenih oblika. Oratorijski libreti prihvaćaju i komiĉne scene i {Christus bajulans erucem, 1712) i J. B. Hoffer {Magdalenae con likove, a ponekad se u oratorije ubacuju operni odlomci (tzv. versio, 1715). Kasnije, 1770 pojavio se u Splitu o. La Traslazion oratorio-centone). Pod nazivom melo-dramma sacro javlja se o. i na di S. Doimo J. Bajamontija. Mnogo kasnije, u XX st., pišu svoji pozornici (takav je Mose G. Rossinija). Dekadenciji oratorija u Italiji oratorije I. Zajc (Prvi grijeh), B. Širola (Ţivot i spomen ... Ćirih pokušali su se suprotstaviti neki kompozitori, tako J. Tomadini koji i Metodija, Seljak), H. Sattner, S. Hristić (Vaskrsenje), B. Pa je oponašao stilska obiljeţja Palestrinine mu zike. Ostali su vaţniji pandopulo, M. Tome (Kriţev pot), V. Vuĉković (Herojski ora autori talijanskih oratorija u prošlom stoljeću N. Zingarelli (La torijum) i drugi. Riedificazione di Gerusalem-me), P. Raimondi (8 oratorija), M. LIT.: C. H. Bitter, Beitrage zur Geschichte des Oratoriums, Berlii Costa, G. Bottesini, L. Manci-nelli. Na prijelazu u XX st. 1872. — O. Wangemann, Geschichte des Oratoriums von den ersten Anfangej bis zur Gegenwart, Leipzig 1882. — F. M. Bbhme, Geschichte des Oratorium! najistaknutiji je autor oratorija u Italiji L. Perosi ĉija djela {La 1887. — G. Massutto, Della mušica sacra in Italia, Venezia 1887— 89. — F. X Risurrezione di Cristo, La Risurre-zione di Lazzaro, II Natale del Haberl, Beitrage zur italienischen Literatur des Oratoriums im 17. und 18 Redentore i dr.), ponešto eklektiĉna, oĉituju iskrenu jednostavnost i Jahrhundert, KMJB, 1901. — G. Pasquetli, L'Oratorio musicale in Italia, Fi 1906 (II izd. 1914). — D. Alaleona, Studi sulla storia dell'oratorio musical neposrednost. Francuski oratorij predstavljaju H. Berlioz renze Italia, Torino 1908 (II izd. 1945). — A. Schering, Geschichte des Oratorium; (L'Enfance du Christ, La Damnation de Faust), F. David, C. Leipzig 1911 (novo izd. 1966). ■— E. Wellesz, Die Opern und Oratorien in Wiei Franck (veoma uspjeli o. Beatitudes), Ch. Gounod ( von 1660 — 1708, STMW, 1919. — H. Vogl, Zur Geschichte des Oratoriums ibid., 1927. — H. Schnoor, Poglavlja o oratoriju u G. Adlerovu, Handbud Redemption), C. Saint-Saens (Le Deluge), Th. Dubois, J. Wien, der Musikgeschichte, II izd., Berlin 1930. — M. A. Zorzi, Saggio di biblio Massenet, V. d'Indv, H. Rabaud i dr. U Engleskoj su se istakli grafia sugli oratori sacri eseguiti a Venezia, Accademie e biblioteehe d'Italia W. S. Bennett, G. Macfarren, A. Sullivan, Ch. V. Stanford, H. 1930—33. —■ G. Pannain, L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Na Milano 1934. — F. Vatidli, L'Oratorio a Bologna negli ultimi decenni de P arry, A. C. Mackenzie i, osobito, E. Elgar ĉiji se o. The Dream poli, Seicento, Note d'archivio, 1938. — H. Schnoor, Oratorien und weltliche Chor of Gerontius ubraja u vrhunce evropske oratorijske muzike. werke (u Fiihrer durch den Konzertsaal H. Kretzschmara), Leipzig 1939. — Raugel, L'Oratorio, Pariš 1948. — A. Damerini, L'Oratorio musicale ne Belgijanci P. Benoit i E. Tinel, pa Slaveni A. Rubinstein, A. F. dopo Carissimi, RMI, 1953. — C. Gasbarri, L'Oratorio dei Filippin Dvorak (Sv. Ljudmila) i F. Nowowiejsky te Amerikanci L. Seicento (1552 — 1952), Roma 1957. — A. Lies, Materialen zur romischen ... Oratorien Damrosch i H. Parker, ostali su istaknutiji autori oratorija u AML, 1957. — Isti, Die Sammlung der Oratorienlibretti (1679 — 1725), ibid. 1959- — P. UlupUHHH, OpaTopHH H KaBTaTa, MocKBa 1960. — P. Damilano, L XIX st. R. Evierhart, G. FeĊer, A. Orel, J. Buţga, J. A. VCestrup, O. Rieme i G. U XX st., u razdoblju velikih revolucionarnih muziĉkih Tagliavini, Roncaglia, Oratorium, MGG, X, 1962. — L. Bianchi, Tutti gli Oratori d strujanja, kompozitori i dalje poklanjaju oratoriju mnogo paţnje. Alessandro Scarlatti, Roma 1963. — O. Mischiati, Per la storia dell'oratorio Firenze 1963. — L. Bianchi, Carissimi, Stradella, Scarlatti e l'oratorii Tada se sve bogatije razvija njegov svjetovni ogranak pa autori Bologna, ponekad putem oratorija tretiraju i aktualnu socijalno-politiĉku musicale, Roma 1966. — Isti, Tutti gli oratori di A. Stradella, Roma 1966. J. As. ORBĆN, Julian, kubanski kompozitor španjolskog podrijetls problematiku. Medu suvremenim njemaĉkim kompozitorima po (Aviles, Španjolska, 7. VIII 1925 —). Studirao na Konzervatosebno su se na ovom podruĉju istakli G. Schumann, J. Haas riju u Oviedu, a zatim djelovao u Habani, gdje je 1942 —49 bic (popularni o. Das Jahr im Lied), C. Bresgen, H. Reutter, P. Hinĉlan skupine Grupo Renovacion Musical. Od 1946 studirao jf kompoziciju kod A. Coplanda na Muziĉkom centru u Tangle woodu, SAD. God. 1960—63 bio je asistent C. Chaveza na Grad-

TEATRO

- ;.

\ /;

;\*V

«t,. %

ORBON — ORFEJ
skom konzervatoriju u Mexico Cityju, a 1964 —65 lektor na Univerzitetu u St. Louisu (Missouri).
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1945; Capricho concertante za komorni orkestar, 1943; Concierto da cdmara, 1944; suita Homenaje a la Tonadilla, 1947; Tres Versiones Sinfdnicas, 1953 (prva nagrada na I muziĉkom festi valu Latinske Amerike u Caracasu); Danzas Sinfdnicas, 1955; Concerto grosso, 1958. — KOMORNA: kvintet s klarinetom, 1944; gudaĉki kvartet, 1951; Punila za komorni ansambl, 1964. — Kompozicije za klavir (sonata, 1946). — VOKALNA: Himnus ad Galli Cantum za sopran, flautu, obou, klarinet, harfu i gudaĉki kvartet, 1956; Tres Cantigas del Rey za sopran, ĉembalo, gudaĉe i uda raljke, 1960. Zborovi: Romance de Fontefrida, 1943; Suite de Canciones de Juan del Encina con un Homenaje Final, 1947; Crucifixus, 1953. LIT.: A. Carpentier, La Mušica en Cuba, Mexico 1946. der musikalischen Formen, 1933; Kirchenmusikalische Lilurgik, 1936; Anton Bruckner. Sein Leben in Bildern, 1936; Aufsalze und Vortrdge, 1939; Ein Harmonielehrekolleg bei Anton Bruckner, 1940; Der junge Schubert, 1940; Mozarts deutscher Weg, 1941 (II izd. 1944); Mozart in Wien, 1944; Wiener Musik, 1947; Johannes Brahms, 1948; Hugo Wolf, 1948; Musikstadt Wien, 1953; Bruckner-Brevier. Briefe, Dokumente, Berichte, 1953; Mozart — Gloria mundi, 1956; J. Brahms und Julius Allgeyer. Eine Kunstlerfreundschaft in Briefen, 1964. Ćko 50 studija u kolektivnim publikacijama; ĉlanci i dr. — IZDANJA: Trienter Codices IV. Ausviahl (sa R. Fickerom), DTO, LIII, 1920; Ein VCiener Beetho-venbuch, .1921; A. Bruckner, uvertira u g-molu, 1921; J. Lanner, Ta'nze und Wal-zer, DTO, LXV, 1926; A. Bruckner, IX simfonija, nadalje Entwiirfe und Skiz-zen zur IX. Symphonie i Vier Orchesterstiicke, sve u izdanju cjelokupnih djela, 1934; W. A. Mozart, Apollo und Hyacinth, Neue Mozart-Ausgabe, 1959 i dr. — Orelu su posvećene dvije spomenice: prigodom 50 roĊendana (izd. F. Racek) 1939 i prigodom 70. godišnjice (izd. H. Federhofer), 1959.

ORCHESTRION, i. mehaniĉki instrument, kombinacija klavira i orgulja. Konstruirao ga je Th. A. Kunz 1791 u Pragu. U dotjeranoj verziji praških graditelja instrumenata I. i Th. Stilla i K. Schmida o. je imao 230 ţica i 360 svirala s više od 100 registara, 4 manuala i pedal, te ugraĊenu napravu za crescendo (jalousie), a bio je prenosiv poput portativa. Na takvu je instrumentu koncertirao Abbe Vogler. 2. Vrsta mehaniĉkih orgulja što ih je konstruirao F. Th. Kaufmann 1851 u Dresdenu. Instrument je imao snaţne jeziĉnjake koji su s pomoću razliĉnih limenih naprava mijenjali temeljnu boju tona i uspješno oponašali zvuk limenog orkestra. K. Ko. ORDINARIUM MISSAE (lat.), do Drugoga vatikanskog koncila (1962—65) naziv za pjevane dijelove mise, koji se unatoĉ razlici medu blagdanima nikada nisu mijenjali. To su: Kyrie, Gloria, Credo, Sanctus, Benedictus i Agnus Dei. Nasuprot tim tzv. nepromjenljivim dijelovima mise, promjenljivi (-> Proprium missae) su za svaki blagdan drukĉiji, u tekstovnom i u muziĉkom pogledu (Introit, Graduale, Tractus itd.). Do XI st. o. m. pjevao je kler sam ili u zajednici s prisutnim vjernicima (osobito u Galiji), pa su zato i napjevi bili jednos tavniji; kasnije ta je duţnost prešla na scholu cantorum, što je ostavilo traga i u muziĉkoj obradbi jer su napjevi prošireni i iskićeni bogatim melizmima. Prema dokumentu koncila (Constitutio de sacra liturgia, 1963) dijelovi mise više nisu strogo podijel jeni na o. m. i proprium missae, premda su u obnovljenom misnom obredu zadrţani stavci neka dašnjega ordinariuma missae.
LIT.: M. Hermesdorff, Die wichtigsten Singweisen des Ordinarium Missae, Gregoriusblatter, 1879. •— M. Sigi, Die Geschichte des Ordinar ium Missae in der deutschen Choraliiberlieferung (2 sv.), Regensburg 1911. — P. Wagner, Geschichte der Messe, I, Leizpig 1913. — Y. Delaporte, Les Chants de l'ordinaire de la messe d'apres les documents chartrains, Revue gregorienne, 1921. — A. Cabrol, The Mass, its Doctrine and Historv, 1931. — ĆT. Kroon, Ordinarium Missae, Lund 1953. A. Vi.

OREL, Dobroslav, ĉeški muzikolog (Ronov nad Doubravou, 15. XII 1870 — Prag, 18. II 1942). Najprije studirao teologiju (kompoziciju privatno kod V. Novaka), a zatim muzikologiju, na Praškom i Beĉkom univerzitetu (O. Hostinsky, G. Adler). Predavao crkvenu muziku na Praškom konzervatoriju (1916—19), ureĊivao ĉasopis Cyril, a od 1921 do 1939 predavao muzikologiju na Univerzitetu u Bratislavi. Svestran muzikolog, najznaĉajniji doprinos povijesti muzike dao je s djelima o srednjovjekovnoj himnologiji i ĉeškoj muzici XVI st.
DJELA. SPISI: Rukovet' chordlu fimske'ho, 1899; Der Mensuralkodex Specidlnik (disertacija), 1914; Kanciondl Franusuv, 1921; Poĉdtky umeleho vicehldsu v Ĉeshdh, 1922; Jan Levoslav Bella, 1924; František Liszt a Bratislava, 1925; Beeth ovenovy vztahy ke slovensku, Hudeb ni roz hled v, 1926 — 2 7; Jan Levoslav Bella, Tempo, 1933—34; Tschekosloioaken u Handbuch der Musikgeschichte G. Adlera(II izd.), 1930; Die Stilartender Mehrstimmigkeit des 15. und 16. Jahrhunderts in Bohmen, Festschrift u ĉast G. Adlera, 1930; Jana Tdborskeho proza o mistru Janu z Husince, 1932; Štefan Fajnor slovenskv sklada tel, 1935; Hudebni prvky svatovdclavske, 1937. IZDANJA: liturgijske pjesmarice Graduale paruum, 1910 i Proprium provinciae Pragensis ad Graduale Romanum, 1913 (obje sa M. Springerom); Maridnske nešpory, 1912 (sa Hejĉlom); Ĉeskf kanciondl, 1921. LIT.: C. Sychra, Dobroslav Orel, Cyril, 1942. — J. Potuĉek, Supis slovenskych hudobnoteoretickych prac, Bratislava 1955.-—J. Buţga, Dobroslav Ore!, MGG, X, 1962.

ORDRE (franc. red, niz), naziv, koji su F. Couperin i njegovi francuski suvremenici upotrebljavali za suitu. U ordreu, kao i u suiti, zadrţano je jedinstvo tonaliteta, ali za razliku od suite stavci ordrea, koji su ĉesto mnogobrojni (kod Couperina ĉak i 23), obiĉno su programskoga karaktera, te nose naslove, a veza s plesnim shemama kod njih je mnogo slabija nego u stavcima suite. OREFICE, Giacomo, talijanski kompozitor i pijanist (Vicenza, 27. VIII 1865 — Milano, 22. XII 1922). Studirao pravo; 1885 diplomirao na Konzervatoriju u Bologni kompoziciju i klavir (L. Mancinelli, A. Busi). Osnovao društvo Societa degli amici della mušica (1904), bio profesor kompozicije na Milanskom konzervatoriju (od 1909) i kritiĉar lista Secolo (od 1920). Njegova je muzika tehniĉki dotjerana. U klavirskim kompozicijama isko rišćuje impresionistiĉke, a u operama veristiĉke elemente. Istakao se kao muziĉki estetiĉar i pedagog.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu, 1911. Tri suite: Sinfonia del bosco, 1898, Anacreontiche, 1917 i Laudi francescane, 1920. — KOMORNA: klavirski trio, 1912; varijacije Riftessi ed ombre za klavirski kvintet, 1916; 2 sonate za violinu i klavir, u e-molu, 1911 i u D-duru, 1913; sonata za violinu ili violonĉelo i klavir u F -duru, 1919. — KLAVIRSKA: Crepuscoli, 1904; Quadri di Boecklin, 1905; Miraggi, 1906; Preludi del mare, 1913; preludij i fuga. — DRAMSKA. Opere: L'Oasi, 1885; Mariska, 1889; Consuelo, 1895; // Gladiatore, 1898; Chopin (prema Chopinovoj muzici), 1901; Cecilia, 1902; Mose, 1905; // Pane altrui, 1907; Radda, 1913 i Castello dei sogni (neizv.). Balet La Soubrette, 1907. — Solo-pjesme. •— SPISI: La Crisi del nazionalismo musicale, RMI, 1917; Conservatorio o universita. musicale, ibid., 1918; L. Mancinelli, 1921. — Instrumentirao Monteverdijeva Orfeja, 1909. LIT.: P. P. Hofler, Giacomo Orefice, MGG, X, 1962.

OREL, Rihard, kompozitor i melograf (Prvaĉina, Gorica, 29. XI 1881 — Gorica, 12. I 1966). Muziku uĉio na uĉiteljskoj školi u Kopru i 1914—15 u Beĉu. Djelovao kao uĉitelj u Sloven skom primorju i u Italiji, 1945—47 didaktiĉki direktor slovenskih škola u okolici Gorice. Kompozitor romantiĉnoga pravca. Crkvena je djela izgraĊivao u polifonom stilu. Bavio se i muziĉkom publi cistikom i sabiranjem narodnih napjeva na slovenskom etniĉkom podruĉju. U svojim obradbama narodnih melodija nastojao da saĉuva izvorne muziĉke karakteristike. Komponirao je za klavir, za orgulje, zborove, mise i crkvene pjesme. D. CO. ORFEJ (grĉ. 'Op9eu^), mitski grĉki pjevaĉ koji je svojim pjevanjem i sviranjem krotio divlje zvijeri te pokretao drveće i kamenje. Pjevao je uz kitaru ili liru, pa su ga smatrali utemeljiteljem kitarodije. Rastrgale su ga bahantkinje (menade), jer se protivio Dionisovim orgijama. N jegova glava s lirom, baĉena u rijeku Hebros, došla je preko mora do Lesbosa, otoka lirskoga pjesništva. Priĉa o Orfeju i njegovu putu u Podzemlje ide u red naj poznatijih i najraširenijih mitoloških opernih sadrţaja: izgubivši voljenu ţenu Euridiku, koju je ujela zmija, O. je pjevanjem sklonuo bogove da mu je vrate. Budući da nije mogao odoljeti ţelji, pa se, unatoĉ izriĉitoj zabrani okrenuo prije vremena, ostao je zauvijek bez nje. Poĉevši od prvih opernih kompozitora, J. Perija (1600), G. Caccinija (1600) i C. Monteverdija (1607), za tim su sadrţajem sve do naših dana posezali brojni muziĉari, meĊu njima i Ch. W. Gluck (1762), F. G. Bertoni (1776), L. Delibes (1878), E. Kfenek (1923), G. F. Malipiero (1925), D. Milhaud (1926) i

OREL, Alfred, austrijski muzikolog (Beĉ, 3. VII 1889 — 11. IV 1967). Završio pravo; od 1917 studirao muzikologiju (G. Adler); promovirao 1919. God. 1918 —38 proĉelnik mu ziĉke zbirke Gradske knjiţnice u Beĉu; habilitirao se 1922 te 1929—45 bio profesor Beĉkog univerziteta. U razdoblju 1940— 45 vodio Sonderreferat fiir Wiener Musikforschung grada Beĉa. Orelova bogata muzikološka ostavština posvećena je preteţno muziĉkoj prošlosti Beĉa i likovima velikih majstora koji su u njemu djelovali: W. A. Mozartu, L. v. Beethovenu, F. Schubertu i, osobito, A. Bruckneru. Sa R. Haasom ureĊivao je izdanje cjelokup nih djela A. Brucknera.
DJELA. SPISI (izbor): Unbekannte Fruhvmrke A. Bruckners, 1921; Anton Bruckner ... Das Werk, der Kiinstler, die Zeit, 1925; Wiener Musikerbriefe aus zwei Jahrhunderten, 1925; Franz Schubert, 1925; Beethoven, 1927; Das Werden ORFEJ, detalj s atiĉke vaze < - V st.

4

ORFEJ — ORFFOV INSTRUMENTARIJ
nanovo stvara praiskonsku sintezu pokreta, rijeĉi i muzik< ovdje povezuje svijest o prošlosti s današnjim stremljenjim: Melodijsko-jeziĉno nasljeĊe se u toku nastave rekreira i aktualizii novim sredstvima, mnogo puta na naĉin improvizacije (sudjelc vanje posebnog instrumentarija prilagoĊenog djeĉjim mogućne stima; primitivni oblici višeglasja). Danas se u mnogim zemljam odvija muziĉka nastava djece prema Orffovu Schulioerku.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Manna Vanna (prema h Maeterlincku); Kleines Konzert za ĉembalo i duhaĉe (prema kompozicijama 2 lutnju iz XVI st.), 1927; Tanzende Faune, 19 l4;.Ba:yernc/je Mimoza mali orkesta J 934- — Dva gudaĉka kvarteta. — DRAMSKA. Opere: Gisei, das Opfer (vlasti tekst, prema starojapanskoj drami Terakoyd), 1913; Der Mond (ein kleines Wel theater), 1939; Die Kluge (Die Geschichte von dem Kb'nig und der klugen Frau. 1943; Die Bernauerin {Ein bayrisches Stiick; vlastiti tekst), 1947; tragedij Antigonae (tekst F. Holderlin prema Sofoklu), 1949; Astutuli (Eine bayriscl Komodie; vlastiti tekst), 1953; tragedija Oedipus der Tyrann (tekst F. Hblderl: prema Sofoklu), 1959; Promete} (na grĉkom, prema Eshilu), 1968; De tempc rum fine comoedia (Spiel vom Enae der Zeiten), 1972. Balet Der Feuerfarber, 1925. Scenske kantate: Carmina Burana (Cantiones profanae), 1937; Catul Carmina (Ludi scaenici), 1943; Trionfo di Afrodite (Concerto scenico), 195 (ova tri posljednja djela sabrana pod naslovom Trionfi, trittico leatrale, 1953 Prikazanja: Comoedia de Christi Resurrectiorte (EinOsterspiel), 1956; Ludus 0 nato Infante mirificus (Ein Weihnachtsspiel), 1960. Scenska muzika: Leonce un Lena (G. Biichner), 1918; Ein Sommernachtstraum (W. Shakespeare), 1952. -VOKALNA. Kantate: Des Turmes Aufentehung (tekst F. Werfel), 1920; 3 kan tate na tekst F. Werfela, 1929 i 2 kantate na tekst B. Brechta, 1930. Als sprach Zarathustra za zbor, duhaĉe, orgulje, 2 klavira i 2 harfe; pjesme z glas i orkestar na tekst R. Dehmela. Zborovi: Catulli Carmina I (sedam zbo rova), 1930; Catulli Carmina II (tri zbora), 1931; elegijska himna Die Sdnge der Vorwelt (F. Schiller) uz instrumente, 1936; Ndnie und Dithyrambe (F Schiller) uz instrumente, 1956; Concerto di voci: Sirmio, 1930; Laudes ere aturarum, 1954 i Sunt lacrimae rerum, 1956 i dr. Kompozicije na cantus firmu za glasove ili instrumente, 1929; solo-pjesme. —■ INSTRUKTIVNA: Orff Schulmerk (sa G. Keetman i H. Bergeseom), 5 sv. od 1930 —35 (preraĊen izd., kao Musik f ur Kinder, sa G. Keet ma n, s v. I — V, 195 0 — 54 ; obj. n više jezika); nekoliko doprinosa za Jugendmusik: Klavierubungi Geigeniibun, I i II i dr. — OBRADBE. C. Monteverdi: Orpheus (L'Orfeo, Favola in Mu sica), Tanz der Sproden (Balio delle Ingrate) i Klage der Ariadne (Lament d'Arianna) — prva redakcija svih triju obradba 1925, posljednja 1940 (ove si obradbe izašle pod zajedniĉkim naslovom Lamenti, trittico leatrale, 1958); W Byrd, Entrata za orkestar u 5 grupa i orgulje, 1928 — 41. LIT.: W. Keller, Carl OrfTs Antigonae, Versuch einer Einfuhrung, Main: 1950. — W. Riezler, Neue Horizonte, Bemerkungen zu Carl OrfTs Antigonae Gestalt und Gedanke, Jahrbuch der Bayerischen Akademie der sehonen Kiin ste Miinchen 1951. — H. Rutz, Carl Orff und sein »Schuliverk«, Rhythmisch-melo disches Spiel, Vorstufe der Personlichkeitsbildung, Osterreichische Musikzeit sehrift, 1951. — IV. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fiir Kinder unc Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — A. Liess, Car Orff — Idee und Werk, Ztirich 1955. — Carl Orff — ein Bericht in Wort unc Bild, s doprinosima K. H. Ruppela, G. R. Sellnera i W. Thomasa, Mainz 195' (II izd. 1960; engl. prijevod Mainz 1960). — W. Vfagner i 117. E. Schdfer, Car Orff zum 60. Geburtstag, Bayreuther Festspiele, 1955. — W. Thomas, Wort magie und Klangmagie, Musik im Unterricht, 1955. — Isti, Erklingende Sprachi (Interpretationsversuch nach dem Schulwerk von Carl Orff), Der Deutsch -Unterricht, Stuttgart 1956. —• /. Kiekert, Die musikalisehe Form in den Werken Carl OrfTs (disertacija), Regensburg 1957. — E. Doflein, Uber Carl Orff unc seine Bernauerin, SMZ, 1958. — W. Schadezvaldt, Carl Orff-Trionfi, zur Idet des Werkes, Die Holderlinsche Antigonae des Sophokles von Carl Orff, Da: Werk Carl OrfTs und sein neues Osterspiel, Zur UraufTiihrung des Oedipu! der Tyrann nach Holderlin von Carl Orff, Hellas und Hesperien, Ziirich 1960 — E. Laaff, Carl Orff, MGG, X, 1962. — A. Liess, I »Trionfi« di Carl Orff, RAM, 1962. — Isti, Carl Orff und das Damonische, Mannheim-Viernheim, 19 65. — • H. W. Sc h mi dt, Ca rl O rff, se in Le be n u nd s e in W e rk, Ko lu 1971. B. Ać.

A. Casella (1932). Ideja o snazi muzike, povezana uz mit o Orfeju, inspirirala je umjetnike i za stvaranje drugih muziĉkih formi: F. Liszta za simfonijsku pjesmu Orpheus (1854), I. Stravinskog za balet Orpheus (1948), J. Cocteaua za film s muzikom G. Aurica (1951) i dr. Orfejeva lira zamjenjuje se u doba renesanse lirom da braccio, zatim i violinom, a kitara harfom, vihuelom, lutnjom i gitarom.
LIT.: O. Kern, Orpheus, Berlin 1920. — E. Norden, Orpheus und Eurydike, Berlin 1934. — C. Atkinson, Orpheus with His Lute, Bulletin of Hispanic Studies, 1949. — L. Cellier, Le Ro mantisme et le mythe d'Orphee, Cahiers de 1* Association internationale des etudes francaises, 1958. —H. Ch. Wolff, Orphei'S als Opernthema, M ušica, 1961. — M. Wegner, E. Winternitz i H. Chr. Wolff, Orpheus, MGG, X, 1962. K. Ko.

ORFF, Carl, njemaĉki kompozitor (Miinchen, 10. VII 1895 —). Još kao srednjoškolac objavio zbirke solo -pjesama i komponirao prvo opseţno djelo za zbor i orkestar. Završivši humanistiĉku gimnaziju, studira muziku 1913—14 na Akademie der Tonkunst u Munchenu kod A. Beer-Walbrunna i H. Zilchera;uto vrijeme na njega znatno utjeĉe Debussvjeva muzika, osobito opera Pelleas et Melisan-de. God. 1915—17 dirigent je u kazalištu Munchener Kammerspiele, a 1917—18 u Narodnom kazalištu u Mannheimu i u Dvorskom kazalištu u Darmstadtu; kao kompozitor kratko je vrijeme sljedbenik R. Strau-ssa i H. Pfitznera te marljivo prouĉava A. Schonberga. Od 1919 ţivio u Munchenu i po ĉeo se baviti C.ORFF pedagogijom. God. 1921—22 uĉenik je H. Kaminskog; intenzivno se bavi starom muzikom, osobito Monteverdijevom. U Munchenu je, zajedno sa svojom ţenom Dorotheom Giinther, 1924 osnovao školu za gimnastiku, muziku i ples (Gtinther-Schule). Iz Orffova pedagoškog rada na toj školi rodio se njegov Schulzoerk (djelo za muziĉki odgoj djece). U suradnji s graditeljem instrumenata K. Maendlerom nastali su novi idiofoni instrumenti, glavni sastavni dio orkestra udaraljki što ga je stvorio O. Taj je orkestar odigrao presudnu ulogu u njegovoj metodi muziĉkog odgoja i u njegovu stvaralaštvu. Poslije dugog traţenja vlastitog izraza, O. istupa kao definitivno izgraĊena liĉ nost 1937 izvedbom scenske kantate Carmina Burana, a zatim povlaĉi sve što je dot le bio napisao. Orffove su kompozicije, kao i njegov Schuliverk, poslije Drugoga svjetskog rata naišle na golem uspjeh po ĉitavome svijetu. God. 1950—60 vodio je O. majstorsku klasu za kompoziciju na Hochschule fiir Musik u Munchenu. Njegovi su uĉenici W. Egk i H. Sutermeister. O. je najbolji dio svog opusa posvetio kazalištu. Da bi se dokuĉila vrlo odreĊena i originalna fizionomija tog umjetnika, nije dovoljno poznavati samo njegovu muziku. Njegova prava vrijednost leţi u novom spajanju svih osnovnih scens kih elemenata: rijeĉi, pokreta (glumaĉke geste i plesa) i muzike. O., umjet nik XX st., povezuje suvremeni izraz sa starim oblicima evropskog teatra. U njegovim scenskim djelima spajaju se karakteristike starogrĉke tragedije i Terencijeve komedije, srednj ovjekovnih misterija i interludija u obliku improviziranih lakrdija, barokne opere, scenskog oratorija i Shakespeareove drame. Za Orffovu je umjetnost rijeĉ neobiĉno vaţna u svim svojim dimenzijama; on se ĉesto sluţi izvornim tekstovima iz antiĉkih i sredn jovjekovnih jezika: starogrĉkim iz doba Sapfe i Euripida (Trionfo di Afrodite), klasiĉnim latinskim (Catulli Carmina), srednjovjekovnim latinskim, starofrancuskim i srednjovisokonjemaĉkim iz va gantske poezije (Carmina Burana), dok svoje vlastite tekstove piše na bavarskom narjeĉju. Sadrţaje svojih djela O. najĉešće uzima iz antike, bliske njegovoj humanistiĉkoj kulturi (Antigonae; Oedipus) i iz svijeta narodne priĉe i balade, s kojim ga povezuje bavarski zaviĉaj (Der Mond; Die Bernauerin). Orffova estetika dijametralno je opreĉna principima kasnoromantiĉke lirske scene: umjesto psihološke drame, ĉiji je glavni protagonist bujan i sli kovit simfonijski orkestar, njegov je teatar statiĉke, epske prirode. Muzika ne slika, nego elementarno, lapidarno, magiĉki sudjeluje uz rijeĉ i pokret. Ritam je najsnaţniji pokretaĉ Orffove muzike. Velik broj udaraljki nosioci su nezamjenjivo orffovskih ritmiĉkih napetosti. O. ĉesto oţivljuje rane oblike muziciranja kao što su ostinato, recitacija, psalmodiranje, melizmi orijentalnog karaktera, organum, fauxbourdon. S Orffovom umjetniĉkom produkcijom bitno je povezan i njegov Schulzoerk. Na isti naĉin kao u scenskom opusu, O. i ovdje

ORFFOV INSTRUMENTARIJ. Kompozitor i pedagog Carl Orff napisao je jedinstveno muziĉko-pedagoško djelo Musik fiir Kinder u kojemu putem pjevane i svirane djeĉje i narodne pjesme, kroz pentatoniku, stare naĉine te dur i mol tonalitet razvija u

C. ORFF. Scenska kantata Carmina Burana, 1937

ORFFOV INSTRUMENTARIJ — ORGELMESSE
djece muzikalni osjećaj i radost z a muziciranje. Za tu je svrhu zamislio i dao izraditi specijalne, jednostavne djeĉje instrumente. U današnjem obliku O. i. ima ovaj sastav: udaraljke (zveĉka, drve na kutija, štapići, ĉinele, triangl, tamburin, praporci, mali bubanj, veliki bubanj i timpan i); melodijske instrumente s ploĉicama (zvonĉići (Glokenspiel) sopran i alt, metalofon sopran i alt, ksilofon sopran, alt i bas) i basove instrumente (bordun — ţiĉani instrument za trzanje ili udaranje batićem i gamba, na kojoj se izvodi samo pizzicato).
LIT.: C. Orff i G. Keetmann, Orff-Schulwerk (5 sv.), Mainz 1930 — 35 (prer. izd. Orff-Schuhverk-Musik fur Kinder, 1950 — 54). — W. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fur Kinder und Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — T. Reich, Sviranje — vaţan faktor suvre menog muziĉkog odgoja, Muzika i škola, 1957, 4—5. — Th. Tabaka, Školski instrumentarij, Zagreb 1959J. Pj.

ORGANISTRUM (lat.; engl. hurdy-gurdy, franc. vielle [de roue], njem. Drehleier, tal. ghironda), u srednjem vijeku, naziv z a ţiĉani instrument nalik na današnju violu. Iznad ormarića za rezonanciju bile su obiĉno napete tri ţice (ili 3 para ţica). Dok se jedna ţica skraćivala s pomoću klavijature, dvije druge dublje, ugodene najviše u kvinti, odzvanjale su slobodno. Poseb nom ruĉkom sviraĉ je stavljao u pokret kotaĉ obloţen smolom koji je doticao sve ţice, tako da su one stalno zvuĉale. Veoma stari instrument, o. je osobito od X do XII st. bio jako raširen. Opseg klavijature bio je u to doba jedna oktava, a kasnije je išao do dvije oktave (kromatski). Od XII do XV st. instrument se susreće pod nazivom Armonie ili Symphonie (otuda iskrivljena imena Chifonie i Cifonia), pa Zampugna, Sambuca rotata i dr. U muziĉku praksu o. je ponovo došao na poĉetku XVIII st. i to osobito u Francuskoj pod nazivom vielle, gdje su se razvili pravi virtuozi koji su na tom instrumentu koncertirali. Originalne

ORGANUM, najraniji oblik evropske višeglasne muzike. Višeglasje prvi put pominje irski filozof Johannes Scotus Eriugena {De divisione naturae, 867); naziv o. navode Regino iz Priima (umro 915) i Hucbald (De Institutione Harmonica), a iscrpnije izloţena teorija ranog višeglasja nalazi se u anonimnom traktatu iz X v. De organo i pseudohucbaldovskom delu Mušica Enchiriadis. O. (zvan i diaphonia) zasniva se na dvoglasju u paralelnim kvartama i to izmeĊu jedne koralne melodije (vox principalis) i dodanog niţeg glasa (vox organalis). Postoje dva vida: a) vox organalis je nepokretan sve dok se vox principalis ne uspne za kvartu iznad poĉetnog tona, zatim se glasovi kreću u paralelnim kvartama, a na kraju melodijske fraze sastaju se na primi (sastajanje glasova pominje još Scotus Erigena):

Rex

cee-

li,

do-

mi-

nus

ma- ris

un- Ċi -

so-

ni

b) glasovi se od poĉetka do kraja kreću u kvartama, a udvaja njem jednog ili oba glasa u oktavi dobiva se troglasni i ĉetvoro glasni organum:
Tw
JKL-

trts

sem-

pL~

ter-

TULS

ft-

U.-

us

ORGANISTRUM, Ĉeška, XVIII st.

kompozicije (sonate, duete i si.) pisali su J. Aubert (1678 —1753), J. B. Anet (1676 —1755), J. B. Boismortier (oko 1691 — oko 1765), Ch. Baton (1710 — 58), E. Ph. Chedeville (umro 1782) i drugi. K. Ko. ORGANOGRAFIJA (Organologia; prema grĉ. opYavov), instrument), znanost koja se bavi istraţivanjem i opisivanjem gradnje instrumenata i njihova historijskog razvoja. MeĊu vaţnija starija djela iz podruĉja organografije idu Syntagma musicum M. Praetoriusa, II (1619), Organopoeia Ph. Bendlera (1619), Mušica mechanica organoendi J. Adlunga (1768) i L'Art du facteur d'orgues Dom F. Bedos de Cellesa (1766 —78). Od novijih autora organografijom su se bavili osobitoj. G. Topfer, M.P. Hamel, Ch. Mahrenholz, J. J. Seidel, H. Klotz, E. Rupp, G. Frotscher, W. Ellerhorst, A. Cellier, Ch. Mutin, P.Smets, C. Locher, A. D. Brisav, W. H. Barnes, G. A. Andslev, F. Dugan, L. Šaban i dr.
LIT.: F. Pedrell, Organografia antiqua espafiola, Barcelona 1901. — A Merklin, Organologia, Madrid 1924. A. Vi.

(U gornjem primeru paralelne kvinte nastaju udvajanjem glasova, a u Hucbaldovu delu Scholia Enchiriadis nalazimo i pravi o. u kvintama). Ovaj drugi vid, prema H. Riemannu, verovatno predstavlja više rezultat teorijske spekulacije nego naĉin na koji se u IX i X v. muziciralo. Opisuje ga i Guido iz Arezza (Micrologus, oko 1125), ali preporuĉuje za upotrebu naĉin bli zak pomenutom prvom vidu; vox organalis je ispod melodije s kojom obrazuje ne samo kva rte, već i terce i sekunde, a završetak je opet prima. Cesto se vox organalis duţe zadrţava na tonovima c, /, ili g, a ponekad je sasvim nepokretan; tada vox principalis moţe silaziti i ispod njega. Potkraj XI v. o. se — sa jedne strane — postepeno pretvara u diskant sa sve većom primenom suprotnog kretanja glasova; u traktatu Ad organum faciendum iz kraja XI v. vox organalis je uvek gornji glas — kao u diskantu, a na završetku moţe biti i oktava. Sa druge strane u XII v. cveta novi oblik organuma sa leţećim donjim glasom: nad odlomkom koralne melo dije u veoma dugim notama kreće se u kraćim trajanjima bogato razvijeni i slobodno ritmizirani gornji glas. (Dugi tonovi tenora bili su verovatno izvoĊeni na orguljama; notirani su kao longe, ali su imali duţu, neodreĊenu vrednost, zavisnu od gornjeg glasa; nazivani su organicus punetus i predstavljaju praoblik orgelpunkta). Ovaj oblik (0. purum, 0. duplum, 0. proprio sumptum) je naroĉito poznat po rukopisima iz St. Martiala u Limogesu, a oko 1169 — 1250 neguju g a majstor' tzv. škole Notre-Dame:

itd.

Iz prethodnog razlaganja oĉito je da je o. ne samo naziv za rano dvoglasje u kojemu prevladava paralelno kretanje deonica, već i za drukĉije oblike ranog višeglasja. Inaĉe, kvartni i kvintni paralelizmi poznati su i u muziĉkoj praksi raznih evropskih i vanevropskih naroda (Island, Portugalija, Juţna Afrika i dr.). Zbirku organuma pod naslovom Die drei- und vierstimmige No-treDame-Organa objavio je 1940 H. Husmann.
LIT.: H. Riemann, Geschichte der Musiktheorie im 9. — 19. Jahrhundert, 1898 (III izd. 1961). •— F. Ludwig, Die liturgisehe Organa Leoninus und Perotinus, Riemann-Festschrift, 1909. — Isti, Repertorium organorum recentioris et motetorum vetustissimi stili, I, Halle 1910. — A. Gastoue, Les Primitifs de la mu sique francaise, Pariš 1922. ■— P. Wagner, Zu den liturgischen Organa, AFMWj 1924. — Isti, Zur Geschichte der Lehre vom Organum, ZFMW, 1925 — 26. — P. Wagner, Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesangs, ibid., 1926. — H. Schmidt, Die Organa der Notre Dame-Schule (disertacija), Wien 1930. — H. Husmann, Die dreistimmigen Organa der Notre-Dame-Schule (disertacija), Berlin 1932. —■ H. Schmidt, Die drei- und vierstimmigen Organa, Kassel 1933. — H. Husmann, Die Offiziumsorgana der Notre-Dame-Zeit, PJB, 1935. — J. Handschin, L'Organum a l'eglise, Revue du ehant Gregorien, 1936 i 1937. — A. Geering, Die Organa und der mehrstimmige Conductus in den Handschriften des deutschen Sprachgebietes vom 13. bis 16. Jahrhundert, Bern 1952. • — W. Krilger, Die authentische Klangform des primitiven Organum, Kassel 1958. — H. Tischler, A propos the Notation of the Parisian Organa, Journal of the Ame rican Musicological Societv, 1961. — H. Husmann, Organum, MGG, X, 1962. V. Peć.

ORGANO PIENO (tal., pune orgulje), starinski naziv za puni zvuk orgulja, koji nastaje ukljuĉivanjem svih registara. U XVII i XVIII st. o. p. se dobivao zajedniĉkim nastupom regi stara Prestant, Bourdon Doublette, Cymbale i mješanica, a do davali bi im se po mogućnosti i registri od 8 i 16 stopa. Prema veliĉini orgulja mijenjale su se i kombinacije za o. p., ali u principu to je uvijek bio spoj temeljnih registara s mješanicama. Danas se i u suvremenim orguljama moţe zgodnim kombiniranjem re gistara postići originalni zvuk starinskog o. p., koji je prikladan osobito za izvedbu kompozicija iz razdoblja baroka. Za skupni nastup svih registara danas se upotrebljavaju nazivi pleno ili tuni.
LIT.: W. Lottermoser, Klangeinsatze des Plenums auf Orgel, mit Tonund Rcgisterkanzellc, AFMW, 1953. A. Vi.

ORGELMESSE

Misa za orgulje

ORGELPUNKT — ORGULJE
ORGELPUNKT -+ Pedalni ton ORGENI, Aglaja (pravo ime Anna Maria Aglaja Gorger St. Jorgen), austrijska pjevaĉica, koloraturni sopran (Roma Szombat, 17. XII 1841 — Beĉ, 15. III 1926). Uĉenica Pauline V ardot-Garcia u Baden-Badenu. Debitirala 1865 u Berlinu kao Anina (Bellini, La Sonnambula). Gostovala u Engleskoj, Njemaĉkoj i Parizu u operi i na koncertnom podiju. Od 1866 preda vala na Konzervatoriju u Dresdenu (1908 prva ţena profesor), od 1914 u Beĉu.
LIT.: E. Brand, Aglaja Orgeni, Miinchen 1931.

ORGUE EXPRESSIF -> Harmonij ORGULJARI (engl. organ builder, franc. facteur Ċ'orgues, njem. Orgelbauer, tal. organaro), graditelji orgulja. Od pojave hidrauliĉkih orgulja pa do najnovijeg doba orguljari su se, za razliku od graditelja drugih instrumenata, redovito ograniĉa vali na gradnju orgulja i ostalih instrumenata s tipkama (ĉembalo, klavikord, katkad i klavir). Budući da su orgulje, zbog svoje vanredno sloţene grade, veliĉanstvene zvukovne snage i posebnih izraţajnih mogućnosti, zahtijevale od orguljara ne samo poznavanje akustike i tehnike gradnje, nego i razvijen umjetniĉki smisao za sve probleme mu ziĉkog stvaralaštva i reprodukcije, nije rijedak sluĉaj, da je medu orguljarima bilo i takvih, koji su se istakli i kao vrsni sviraĉi i kompozitori orguljske muzike. MeĊutim, djelatnost orguljara za pravo oznaĉuje pojedine etape razvitka i usavršavanja konstrukcije orgulja tokom stoljeća pa je nedjeljivo vezana uz povijest orgulja (-> Orgulje. Povijest, -> GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instru menata). A. Vi. ORGULJE (od grĉ. opyavov oruĊe, instrument; lat. organum, engl. organ, franc. orgue, njem. Orgel, tal. organo), muziĉki instrument koji proizvodi zvuk na taj naĉin što se pritiskom tipke na klavijaturi omogućuje mehaniĉkim, pneumatskim ili elektriĉ nim putem strujanje zgusnutog zraka iz mijeha u sviralu. Zrak se nalazi u spremištu mijeha pod stalnim i odreĊenim pritiskom, a dovodi se s pomoću crpećega mijeha, koji pokreće -> kalkant ili ga puni centrifugalni ventilator na elektriĉni pogon. Iz spremišta zrak se otvaranjem jednoga ili više manubrija, tj. odreĊene poluge ili ruĉice smještene na prednjoj strani sviraonika, pušta u drvenu škrinju (zraĉnice), odakle s pomoću ventila pre lazi u -> kancelu pojedinoga registra; pritiskom na tipku klavijature otvori se ventil svirale povezane s tom tipkom i oglasi se traţeni ton. Svaka tipka klavijature ima svoju odgovarajuću svi ralu, a niz svirala od najdublje do najviše saĉinjava jedan registar. U orguljama ima više registara, a svaki je izraĊen tako da zvuk njegovih svirala daje tonu drugu boju. Zatvaranjem jednoga i otvaranjem drugoga ili istodobnim otvaranjem više manubrija tipke se na klavijaturi povezuju s jednim ili više novih registara i na taj naĉin se mijenja ne samo boja svirala, nego i njihova snaga ( -* Registar). Traktura. Spoj izmeĊu klavijatura i zraĉnica, koji se uspostavlja pritiskom na tipku i povlaĉenjem registarskih manubrija, zove se traktura (od lat. trahere vući). U starijim orguljama traktura je bila mehaniĉka, što znaĉi da se pritiskom prsta na klavija turi i povlaĉenjem manubrija pokrenuo ĉitav niz tzv. apstrakta, tj. ţica, letvica i kuka, koje su povezivale sviraĉa sa ţeljenim registrima i puštale zrak u odreĊene svirale. Kod pneumatsk e trakture djelovanje apstrakta zamjenjuju tanke olovne cijevi; u njih se pri sviranju i registriranju otvaranjem ventila pušta na jednom kraju struja zgusnutog zraka, koja na drugom kraju cijevi svojim impulsom pokreće ventile zraĉnica i ventile pojedinih svirala. Elektriĉna traktura obavlja sve ove radnje pomoću elektromagneta i potrebnog niza elektriĉnih ţica. Sviraonik. Svi dijelovi orgulja stavljaju se u pogon i upravljaju preko sviraonika. Sviraonik se sastoji od jedne ili više kla vijatura na kojima se svira rukama (->• manual), od klavijature za sviranje nogama ( —> pedal) i od ĉitava niza naprava za spajanje i kombiniranje registara. Svaka klavijatura spojena je s nizom registara, koji tvore zaokruţenu zvukovnu cjelinu. Ako orgulje imaju npr. tri manuala i pedal, onda su manuali rasporeĊeni stepenasto jedan iznad drugoga, tako da je I manual najdonji i raspolaţe s glavnim i najsnaţnijim registrima, II manual je viši s registrima blaţega zvuka, a III je manual najviši s izborom solqregistara. Pedal leţi ispod sviraĉa i ima svoje vlastite registre. Proĉelje (lat. prospectus). Prednji dio ormara, u kojemu su zatvorene svirale, zraĉnice i mijeh. Otkako su orgulje postale liturgijskim instrumentom, graditelji, kipari i slikari nastojali su ukrasiti proĉelje orgulja u stilu crkve i svoga vremena. Na proĉelju je smještan niz metalnih svirala, obiĉno principala, razdijeljenih u više simetriĉnih grupa. Te su svirale naĉinjene od slitine s velikim postotkom kositra. One redovito sviraju, ali ponekad, osobito u XIX st., gradile su se u prospektu i nijeme svi-

rale koje su sluţile samo za ukras. U doba baroka i same su svirah ĉesto bile ukrašene ornamentima. Spojevi. S pomoću naroĉitih naprava, -> kopula, u svakin se orguljama mogu registri jednoga manuala svirati na tipkam: drugog manuala, odnosno registri bilo kojeg ili svih manuala ni tipkama pedala. Isto se tako, pomoću suboktavne i superoktavm kopule, mogu pritiskom na tipku spojiti tonovi njezine dublji i više oktave. Za nagle promjene zvuĉnih boja, koje orgulja: nema mogućnosti za vrijeme sviranja izvršiti, postoje u suvre menim orguljama naroĉiti spojevi, slobodne kombinacije. On< omogućuju^ da se pritiskom na jednu polugu ukljuĉi unaprijec pripremljena registracija. Opseg. Manual obuhvaća 61 tipku, odnosno pet punih oktava s tonovima C—c4, a pedal ima 32, tj. dvije i pol oktave s tonovim; 1 C—g . Stvarni opseg orgulja je meĊutim mnogo veći, nego štc pokazuje broj tipaka, budući da se medu manualnim registrima osim registara normalne visine (to su svi registri od 8 stopa' nalaze i suboktavni registri od 16' i tri superoktavna od 4', 2' i i' a meĊu pedalnim registrima, osim 16' još i od 32'. Prema tome. zvuĉni opseg orgulja obuhvaća tonove više od devet oktava Svirale. Svirale su onaj dio orgulja, u kojima titra stupac zgusnutog zraka i time proizvodi zvukove razliĉite visine i razli ĉitih boja. Orguljske su svirale dvovrsne: labijalne (s usnicama] i jeziĉne. Grade se od drva ili kovinskog lima. Oblik im je za kovinske cilindriĉan ili koniĉan, a za drvene prizmatiĉan ili piramidalan. Sastoje se od gornjeg dijela ili tijela i od donjeg dijela ili noge svirale. Na prijelazu izmeĊu ta dva dijel a nalazi se kod labijalnih svirala otvor (lat. labium usta), kojemu u unutrašnjosti svirale odgovara jezgra, tj. drvena ili limena pregrada. Gornji kraj labijalnih svirala moţe biti otvoren ili zatvoren. Zatvorena svirala daje za oktavu dublji ton nego jednako duga otvorena svirala. Ako se u svirale pusti jaĉa struja zraka, ona će je »prepuhati« (njem. tiber-blasen) tako da će otvorena svirala dati za oktavu viši ton od normalnoga tona, a zatvorena jedan od neparnih -TUELO SVIRALE ĉlanova niza parcijalnih tonova (npr. duodecimu). Kako visina tona ovisi o -GORNJA USNAduţini svirale, -USTAto se ugaĊanje svirale vrši skraćivanjem ili produţivanjem gor njeg dijela svirale s (C.T~ ----PUKOTINA pomoću pokretnog prozorĉića, \ T""~"~~DONJA kositrenog izreza ili mijenjanjem oblika USNA ĉunjastom spravom za ugaĊanje. Jeziĉne \L, ____ -NOGAsu svirale (jeziĉnjaci) nešto drukĉije konstruirane. ORGULJE ulazi kroz nogu u Labiialne svirale Zrak tijelo svirale, koja s gornje strane (glava) ima ugraĊeno grlo sa ţlijebom. Na ţlijebu je priĉvršćen jeziĉac od mjedi. Kad zrak struji kroz sviralu jeziĉac jedn omjerno titra i titra jući ili udara o ţlijeb (udarni jeziĉac) ili slobodno ulazi i izlazi iz njega (slobodni jeziĉac). Visina tona odgovara duţini je-; ziĉca i regulira se ţeljeznim štapićem:: pritiskom na gornji kraj skraćuje se ili produţuje slobodni di o za titranje. Snaga: i boja zvuka reguliraju se rezonatorom razliĉitih oblika i veliĉina, utaknutim u gornji dio glave svirale (->■ Registar). Alikvoti i mješanice. Ako se te-: meljnom registru od 8' ţeli povećati punoća i sjaj, onda mu se dodaje registar-koji odgovara jednome od njegovih ali-: kvotnih tonova. Tako se npr. moţe Prin-cipalu 8' dodati Kvinta f '; ona odgovara trećem ĉlanu NOSA parcijalnog niza, a zvuĉi: kao duodecima (kvinta nad oktavom), osnovnoga tona. U ORGULJE. Jeziĉnjak tom će se sluĉaju na' pritisak tipke c ĉuti osim tona c od Prin-cipala 8' i ton g od Kvinte f ', ali ne kao i samostalan ton, nego stopljen sa svojim osnovnim tonom, kome će njegova | oštrina dati novu boju i potreban sjaj. Zbog toga se registri, koji] daju jedan od alikvotnih tonova, ne upotrebljavaju nikada sami,] nego uvijek spojeni s jednim ili više temeljnih registara. Istoj pravilo vrijedi i za mješanice (miksture). Pritiskom na tip — ; ku one daju u isto vrijeme 2 — 6 alikvotnih tonova iz parci- j jalnog niza. Da bi se upotrebom mješanica mogle postići zanim- i

ORGULJE
O orguljama, hidrauliĉkim ljive zvukovne boje, vaţno i pneumatskim, mnogo su je, da budu spojene s od IX st. nadalje pisali i dovoljnim brojem snaţnih arapski pisci; u XII st. se osnovnih registara, ĉak navode i imena dvojice sposobnih da potpuno arapskih graditelja orgulja, apsorbiraju zvuk alikvo-tnih pa se moţe zakljuĉiti da su i tonova. Graditelji u arapskom svijetu svirka i renesansnih i baroknih gradnja orgulja bili vrlo orgulja instiktivno su razvijeni, ali takoĊer izvan naslutili znaĉenje umjetno vjerskih obreda. stvorenih alikvot-nih tonova S Istoka su se tek u i u svojim instrumentima VIII st. o. ponovo poĉele pruţili bogati izbor širiti po zapad noj Evropi i kombinacija pomoću to istom kada se uvode u mješanica. crkvu. God. 757 darovao je Crescendo. Budući da bizantski car Konstantin visina tona ne ovisi samo o Kopronvmos franaĉkom veliĉini svirale nego i o kralju Pipinu Malom koliĉini zraka, koji mora orgulje, kao znak vladarskog jednoliĉno strujiti pod dostojanstva za dvor u odreĊenim i Compiegneu. Za kasnijih nepromijenjenim tlakom, franaĉkih vladara o. jaĉina je zvuka orgulja dobivaju sve znaĉajniji udio nepromjenljiva. Da bi se u crkvenom bogosluţju. ipak omogu ćile Već u IX i X st. posjeduju dinamiĉke pro mjene i ih neki od najuglednijih raznolikosti u snazi zvuka, francuskih, njemaĉkih, potrebne pri umjetniĉkoj talijanskih i engleskih izvedbi kompozicija, u samostana i crkava (stolna orgulje se ugraĊuju dva crkva u Aachenu, St. ureĊaja: crescendo-valjak na Savin u Poitouu, pa crkve u pokret noge postepeno Strasbourgu, Rimu, ukopĉava registre pre ma Winchesteru i dr.). njihovoj jakosti i tako Tokom XII—XIII st. omogućuje promjene u grade se crkvene o. u snazi i boji zvuka, a Parizu, Konstanzu, Roţaluzije, tj. ormar u uenu, Utrechtu, pa u kojem su registri pojedinog Bonnu, Bruggeu, Firenci, manuala zatvoreni tako da Salzburgu, Pragu, se samo na prednjoj strani mo gu pomoću i drugdje, a od XIV st. stupaljke postepeno dalje gotovo da nema iole otvarati dr veni kapci, propuštaju kroz njih zvuk iste ORGULJE u zagrebaĉkoj katedrali znaĉajnijeg grada ili crkve koja ne bi imala boje u razliĉitim jaĉinama. Ţaluzije se ne grade za orgul ja. Zagreb ih u našoj zemlji ima najranije, cijele orgulje, nego samo za registre gornjih manuala (za II već 1359. Graditelji su isprva bili većinom redovnici ili svećenici i man., III itd.) i za pedal. A. Vi. ujedno orguljaši. Usporedo sa širenjem dolazi do sve većeg Povijest orgulja. Podrijetlo orgulja još nije posve rasvijet - usavršavanja orgulja. Nekad znamenite o. stolne crkve u ljeno. Pobude za gradnju mogle su poteći od pastirskih frula, Halberstadtu, rad majstora Nikole Fabera, 1359 —61 (opisuje gajda, sirinksa (Panove frule) kao i drugih aerofonih instrume- ih Praetorius, 1619) imale su ĉak tri klavijature, ali još mala nata. Narodi Dalekog Istoka, Kinezi, Japanci, Indijci, poznavali opsega (22 tona) i napadno širokih tipaka za sviranje dlanovima ili su vlastite tipove orguljskih instrumenata, tzv. usne orgulje (ki- laktovima; osim toga imale su i pedalnu klavijaturu, no vezanu uz neski šeng, japanski šo, indijska mašrokita), koje se mogu smatrati manualne svirale, dakle bez vlastitih svirala. Tek sredinom XV st. srodnicima orgulja, ali ne prethodnicima, jer se javljaju nakon pedal dobiva u Njemaĉkoj vlastite svirale i doskora ĉitave pojave orgulja u antiĉkom kulturnom krugu. Evropskim su orgu - registre, ĉime zapoĉinje njegova samostalna funkcija u sklopu ljama izravno prethodili starogrĉki i rimski instrumenti, ponaj - orgulja. Svirale manuala koncipiraju se otprilike do 1400 po prije hidraulis. Najstariji antiĉki dokumenti Vitruvija (■*- I st.)3 sistemu »blokova« (njem. Blockzverk): na pritisak tipke javlja se Herona (oko 150 god.) i dr., govore o hidrauliĉnim, odnosno vode- ne samo jedan ton, već istodobno s njim, velika skupina svirala nim orguljama, pripisujući njihov pronalazak Ktesibiju iz Alek- mnogostruko udvostruĉenih gornjih alikvotnih nizova kvinta i sandrije (oko sredine <- III st.). MeĊutim, vjerojatnije je da je oktava, tvoreći tako na svakom pojedinom tonu golemu miksturu. Ti sloţeni mehanizam, kakav je imao hidraulis, nastao kao plod se sklopovi u prvo vrijeme nisu mogli cijepati na sastavne nizove. dugotrajnijeg razvitka u kojemu su sudjelovali mnogi pojedinci Ali oko 1400, usavršavanjem zraĉnica, konstruira se i mehaniĉki i narodi. Kod hidraulisa je zrak potisnut pomoću sisaljke u po - sustav koji je omogućivao izdvajanje takvih nizova, ĉime su sudu, tlaĉio vodu, a pritisak vode izazivao je zgušnjavanje zraĉne stvoreni registri. Zraĉnice se konstruiraju najprije na opruge struje potrebne za proizvodnju zvuka svirala. Otuda je instrument (njem. Springlade), a već sredinom XV st. javlja se konstrukcija i dobio ime (grĉ. »hvdraulos«, tj. aulos na vodu). Hidraulis je imao i zraĉnica s pomicaljkama (njem. Schleiflade). Najraniji podatak o do 3 m visine (zajedno s podnoţjem) te oko 1,5111 ši rine, a opseg orguljama sa samostalnim registrima na teritoriju da našnje do 3 oktave. Hidrauliĉke su o. u doba rimskog carstva doţivjele Jugoslavije odnosi se na o. u katedrali u Kotoru (1488), koje se široku popularnost i raznoliku primjenu u svjetovnom ţivotu, već grade »ala moderna con registri sei«, kao djelo domaćeg ĉak i kao instrument koji prati borbe gladijatora. Ĉini se da su orguljara franjevca Franje Gabriela. Ti su izumi omogućili dalja zbog toga o. u ranokršćansko doba iskljuĉene iz bogosluţja. Po- usavršenja pa se već poĉetkom XVI st. poĉinje uvoditi ĉitav niz red hidraulisa spominje se u dokumentima iz doba Rimskog car- razliĉitih novih tipova svirala (registara), otvorenih, polupoklop stva, od IV st. nadalje, i drugaĉiji tip tzv. pneumatskih orgulja ljenica, poklopljenica i jeziĉnjaka, što je znatno obogaćivalo zvukod kojih se zvuk proizvodio samo na principu tlaĉenja zraka s kovni raspon instrumenta. Odraz tih nastojanja doskora dopire obiĉnom koţnatom mješinom, ali graĊa im je bila jednost avnija, i do Zagreba, gdje Kaptol 1517 traţi od majstora Johanna Stecka, katkad i bez tipaka i registara. MeĊutim, upravo će se iz tih jedno- kanonika kaptola u Peĉuhu, da o. popravi i poveća »novim gla stavnijih pneumatskih orgulja razviti kompleksne novovjeke sovima nedavno iznadenima« (cum novis vocibus nunc inventis). orgulje. Nakon propasti Rimskog carstva o. se dalje njeguju u Usporedo je došlo do zanimljive pojave u razvitku orgulja: ra Bizantu, gdje postaju sastavni dio carskog dvorskog ceremoni- nije homogeni zvukovni korpus (njem. Hauptiverk) dijeli se na jala. Na bizantskom se dvoru one razvijaju u skupocjeni, luksuzni više manjih »satelita« (njem. Nebeniverke), koji dobivaju razliĉita instrument, nerijetko obogaćivan mehaniĉkim napravama za imena ovisno o njihovu smještaju: »leĊni pozitiv« (njem. Ru'ckoponašanje glasova iz prirode (cvrkut ptica, cvrĉaka, zvonĉići).

llflfllll Ilfllllll

i

talijanski se graditelji u pravilu pridrţavaju samo jednog manuala. Što se sastava registara tiĉe. pa ĉlanovi j p j f . — j. posebnih oblika o: gulja. Nakićevi uĉenici G. U XVII st. posve catelli i drugi. —• C. svoje »zlatno doba«. Pariš 1766—7 (nova izd. koji je ujedno autor temeljnog priruĉnika izvedbu polifone muzike. itd. Marka u Veneciji (1490). au jima.: A. cijama kontrastirajućih zvuĉnih tijela masivu velikih orgulja S razdobljem romantizma u XIX st. Me svaki od ovih dodatnih dijelova orgulja ĉinio je posebnu. Pariš 1849. polupoklopljenica. Dazzi. LIT. posebice s izgradnjom baroknih orgulja. se sve više primjenjuju i izvan crkvenih pr< roĉito Gottfried). bra-bantska škola. N. i atlas). vodeće su toskanska škola koju pred stavlja Lorenzo di Giacomo da Prato.muziĉl gj sastave (rjeĊe u jazz). — A. te mletaĉka škola koju zastupa fra Urbano. HernanAlbert Schzueizer). U novije doba mnoj ugledne tvrtke Njemaĉke. n roĉito pogodne za jeftiniju industrijsku Valeran de Heman. te stora. svako smjera u 0 guljarstvu sa svojim posebnim smatra se A be Vogler. Mušica mechanica organoed Berlin 1768 (nova izd. II. što nog zvuka. gra deći i po Hrvatsk ( ->■ zaokruţenu cjelinu samostalnog instrumenta s odreĊenim funk GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instrumenata. st jalište o doseţe visoku razinu. G. Kao reakci na tu dekadansu zapoĉinje o gradnji orgulja. tekovine Reprezentiraju je Daniel van nasljeĊa s ni vim der Distelen. J. »Alzaška reform (jedan od pokretaĉa bio je U Španjolskoj su u XVI st. posebice Jan i majstor i danas postoje' tvrtke Harrison & Harrison. ali zato uvode diobu zraĉnica na b as i diskant. U juţnonjemaĉkim krajevima razvila se tzv. Herbst i Stumm. a pedal ostaje uvijek spojen s manualom. koji se iskorišćuju na više na historijskim koncertima. utjecali na francuske i španjolske graditelje. dekadansu orguljarskog umijeć pa i samih orgulja. Merklin. dolazi do posve novi (Hauptiuerk). L'Ar organica. o. kao što su portativ. G. u Jean Bondifer i Francisque des Oliviers. Krizman. Pfanmuller. fabriĉkih orgulja i obnova tradicionaln gotiĉkih. kada izvode više radova Rene Harris i udomaćeni Nijemac Bernard Smith. F. tada posve renesanse orguljsko umijeće novo. Conclusioi nel suono del* Organo. Gasparini unc (najstariji primjerak zabiljeţen u Rouenu. Nicolas Barbier. — E.). Cavaille-Coll. — J. Traite de l'orgue. orguljski pokf koji uskoro poprima šire dez i Juan Gaytan. a u razdoblju procvata. Pariš 1635.ceska škola koju reprezentiraju F. L'Art du facteur d'orgues (3 sv. — Dom F. Quedlinburg 1698 (faksimile. razvila su se do krajnje tihih r gistara. Umjetniĉki vrijedna. koji je postao utemeljitelj novije mletaĉke škc smješten iznad glavnog manuala. J. Mersenne. ■—■ A. Callido. — A. Arp Schnitger. graditelji znamenitih »carskih orgulja« u Torazmjere. Kass 1927). Stellzvagen. Ks. posta su priliĉno neprikladne za [ois Bedos de Celles. Antegnati. Hildebrandt (Zacharias). eholz majstori izgradili naji Schulze.8 ORGULJE positiv). a Engleskoj Arthur Harrison. U rasponu zvuĉnog volumena takoĊer U tom širokom vreslijede rasp'oni orkestn menskom rasponu. Etud< experimentales sur les tuyaux d'orgues. granica. Kassel 1936 i 1963 — 66). Mainz 1955 — 60). bogato izdiferenciranog r St. visol dotjerana djela koja se danas izraĊuju po uzoru na instrumen starih majstora pridonese preporodu orgulja. Topfer. 1888. Kass 1929 i 1958). F. od svirala prevladava tip principala uz nešto flauta (od kraja XV st. I Rimbault. — M. nastavljaju njegovo djelo. Seidl. Takve Jean de Joyeuse. MeĊutim. Kassel 1951). izd. Bogato razvijenu orguljarsku djelatnost srednje Njemaĉke zastupaju ĉlanovi obitelji Compenius. najveći su majstori Pierre i Alexandre Thierry. pa se grade u koncertnim dvoranama. Weimar 185 (II prer. Na njih se u XVIII st. Bedos de Celles. prema djelatnošću obitelji Scherer na koju se nadovezuju: Dirk Hoyer. To si u ĉlanovi obitelji Lampe-ler i njemaĉkim zemljan F. Oberzverk). Hocgue. instrumenata. Amsterdam 1962). —■ M. Brabantski su Ladegast. Graditelji suvremenih koncertnih orgul nastoje sintetizirati obiljeţja baroknih. — A. nadovezuju Christopher Schreider (Shrider). tehnološkim postupcima starih majsto: ĉija se djela prouĉavaju na Nikolaus Maas. u školskim ustanovama. Graditelji stavljaju teţište na boju zvuka koja postepeno preras Vrhunac razvitka. te Crespin Carlier i mnoge tehniĉke novosti. The Organ: its Historv and Construction. F. Pierre Marchand te dom Frantehn iĉki usavršene moderne o. U njemaĉkim se zemljama stvara na sjeveru autonomni stil Švicarske. Adlung. U Engleskoj se domaće orguljarsko umijeće intenzivnij e razvija nakon Restauracije (1660). D . a cilj mu je napuštanje »o: kestralno« koncipiranih ledu (za Karla V). Lehrbuch der Orgelbaukunst (4 sv. najpoznatiji orguljari G. Hrvatska). Posebni elektroakustiĉki o: ijkĉšk l iĉl stnjsko. Praetoriu Svntagma musicum. Wagner. Gonzdles te J. U doba baroka istiĉe se Jose Verdalonga. pozitiv i regal. Wolfenbuttel 1618 (novo izd. iako i on dobiva nekoliko samostalnih registara (u Italiji ne igra nikada tako eksponiranu ulogu kao u Njemaĉkoj). obiĉno ugraĊen iza sviraĉevih leda u ogradi pjevališta orgulja neobiĉne zvukovne ljepote. romantiĉkih i moderni instrumenata. Johann Snetzler i Samuel Green.). kazalištima i stud J. 4 i 5 manuala. tj. Njihov se utjecaj proteţe daleko izvan nizozemskih Zagrebu). Hopkins i B. U XVI — XVII st. te orgulja. U Italiji se odmah od poĉetka razvija poseba n tip orgulja: ĉitav se blok mikstura principala već vrlo rano rašĉlanjuje na pojedinaĉne nizove alikvota oktava i kvinta (od ottave do trigesi maseste). dostiţu u XVII i XVIII u oponašanje instrumenata velikog. Ovakva sloţena konstrukcija zahtijevala je više pristupa gradnji orgulja što se posve udaljuje od koncepcije barok manuala u sviraoniku — za svaki korpus po jedan — što još u Prednost se daje velikom broju registara temeljne visine (8 XVI st. Milano 1934). renesansnih i baroknih tipova. a najviše je djelovao na sjevernonjemaĉke orguljare. Nizozemske i Francusl ponovno grade o. E. poslije 1900 tzv. obitelji B. Zagreb danas (i gradili su orgulje u koi ranim i skladnim zvuĉnim sastavom certnoj dvorani »Vatroslav Lisinski« u registara. poĉevši ( obuhvaća razliĉita stilska najveće moguće jaĉ i] pa razdoblja. Brescia 1608 (nova izd. najznaĉajniji Istodobno su veliki orguljari juţne Ni zozemske. on je gradio i orgulje za katedralu u Trogiru (1484). Walck ĉija tvrtka renesansnih orgulja s odnosno na ljednici rade i izvanredno izdiferenciORGULJE u koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski. 1386). kako bi one odgovarale zahtjevima koje name« izvoĊenje stilski razliĉite orguljske glazbe od prvih poĉetaka ć avangardnih ostvarenja sadašnjice. J. K. Mainz 1933. — J. XVIII — XIX st. Fritzsche. Matthijs Langhedul. mantiĉkog orkestra. Breslau 1843 (novo izd. U XV st. Spiegel der Orgelmacher und Organisten. proizvodnju. Sve širi interes i teţnja za stilski vjernom interpretacijo] potaknuli su i obnovu već davno odumrlih. J. dovodi do izgradnje orgulja sa 3. uspjevaju povez. Sauer uspjeliji tip nizozemskih i E. graditelj do danas saĉuvanih orgulja bazilike San Petronio u Bologni (1470 —75). Banchieri. znamenit po orguljama u crkvi sv. Spever 151 (nova izd. »prsni pozitiv« novi naĉin i svojim izvanrednim djelima znatno utjeĉe na umije (njem. i Francois-Henri Cliquot. 1937 i 1959. koji naĉinom gradnje i tipovima je poĉe kom XIX st. Cavaille-Coll. Silbermann (naOd XIX st. osobito u Nizozemskim Poslije njega dj luje niz provincijama gdje se istiĉe velikih majsto koji tzv. izd. Bologna 1609 (novo izd. p obitelji Freundt i Egedacher te J. o. novo prer. mnoga vaţna središta Zaĉetnikom r mantiĉkog orguljske djelatnosti. De organographia. osobito je znaĉajna djelat nost obitelji Antegnati ĉiji su ĉlanovi u Italiji izradili ĉitav niz gu ljski instrumenti uvode se i u kino-dvorane i zabavno. poklopljenica i vrlo malo jeziĉnjaka.. Riepp i Slovenac F. Mainz 1938 i 1958). London 1855 (III izc 1887). Hendrik Niehoff tehniĉkim usavrš njima i njegovi nasljednici. ĉlanovi obitelji Bre-bos. Petra Nakića. pridonijele i doduše usavršenju mehaniĉkog U Francuskoj su se još prije 1500 proslavili svojim djelima funkcioniranja orgulja (pneumatik elektromagnetska mehanika. Werekmeiste Erweiterte und verbesserte Orgel-Probe. Brustpositiv) i konaĉno »gornji pozitiv« (njem. U doba izloţio sv je. zati W. Gabler. njegov uĉenik V. konstrukciji 0 gulja. najnovije vrijeme i elektronika ali su istodobno prouzroĉile izmeĊu 1650 i 1770. u Francuskoj Ai stide Covaille-Coll. Kassel 1931 i 1961). Schlick. Die Orgel und ir Bau. a vrhunac oznaĉuje osnovu suvremenih znanstvenih metoc i pomagala.

Ĉeška.o G w Barokne orgulje iz Sv. Brda kraj Olomouca. Rad A. Richtera . Siebera i A.

ORGULJE *■ •■ Gore: Orgulje iz ţupne crkve sv. Ane u Osekovu kraj Kutine. XVIII st. <fo#«: Orgulje iz zavjetne crkve Marije Jeruzalemske u Trskom Vrhu kraj Krapine. . XVIII st..

The Church Organ. Mainz 1956. ibid. Orguljice (puĉki naziv vergleć) sada se još mogu ĉuti samo na sajmovima i u djeĉjim zabavištima (pratnja vrtuljaka i tobogana). Dalla Libera. Tavernera. Kassel 1966. Couwenberg. Whitvjorth. Klotz. Mahrenholz. Statham. — N. ■ — P. London 1930 (III izd. — W. Bosken. Lehr. — H. Muziciranje na orguljama u IX i X st. The Organ of the Twentieth Centurv.. zbirka sadrţi i izvorna djela za orgulje: liturgijske. New York 1909 (II izd. Cellier i H. Geschichte der Orgel (III izd. London 1920. 1959). — H. Einsiedeln 1929. pojavio se uz to izraz »klavirist« u današnjem znaĉenju). koralni motet. Les Tendances nefastes et antireligieuses de l'orgue moderne.. Valentea. te instruktivna orguljska fundamenta slijepog njemaĉkog orguljaša C. L.G. Kassel 1953. New York. London 1902. Eberstaller. cvjeta osobito u Engleskoj.. 1530—-31. Vente. Schlick. Cuneo 1955. W. s prijelazom u barok. Dugan. — E. Perrol. zbornike orguijske muzike s liturgijskim djelima odnosno versettima (najraniji primjerak instrumentalnog Magnificata u 8 starocrkvenih naĉina) te s preludijima. Orgel und Orgelmusik. 1530). Das Buch von der Orgel. der Renaissance und des Barock. The European Organ 1450 — 1850. — J. Radole. Handbuch der Orgelliteratur. Lunelli. uglavnom za bavne muzike. ■ — G. Blaanton. Dufourcg. To se vidi već iz samih naslova djela kao što su: »Ricercari per ogni sorte di stromenti da tašti« (A. Principles of Construction and Use. Buxheimer Orgelbuch. London 1883 (faksimile obj. de Amezua. London 1963. — 5. W. MM. Matthems. Amsterdam 1958. Firenze 1973. London 1908. javljaju se »koloristi«. vrsta malih prijenosnih orgulja (portativ). sa 250 kompozicija. U. — G. 1948). kao cjelina. — A. 1958). Audsley. The British Organ. Esquisse d'une histoire de l'orgue en France du XVII e au XVIII e siecle. U Francuskoj je P. Smets. franc. Redforda. Najstariji su dokumenti kodeks Robertsbridge (oko 1320) koji sadrţi. Thienhaus. L'Arte degli Organi a Venezia. L'Orgue de ses origines hellenistique a la fin du XIII= siecle. Jahrhundert. I9r3). Modern Organ Building. — W. Orgelworterbuch. H. Th. Burn. — K. rasporeĊeni prema visini potrebnoga tona. U Italiji je A. 1923. Prestona. The Modern British Organ. Casson. m. The Organ Described. Vom Blockwerk zur Registerorgel. Da li je rani oblik višeglasja. Schmeitzer. Die Orgelregister. Organs and Organ Building. tal. svrstava pod pojam -> klavirske muzike u širem znaĉenju. X. — W. Friis. London 1903. Kassel 1933. popraćenih vlastitim. Die gotische Orgel von Halberstadt. »Declaracion de instrumentos«. Dufourcq. Dalla Libera. 1. koje su se u srednjem vijeku upotrebljavale za sviranje u procesij ama i kao kućni instrument. Clutton i A. 1972. G. The Organ of the Ancients: From Eastern Sources. A. Warman. Merulo pridonose osobito oblikovanju tokate. Niland. repertoar se sastoji preteţno od liturgijske orguljske muzike {orguljska misa. Buck. Stuttgart 1970. London 1881. Bonavia-Hunt. preteţno troglasne kompozicije. Wien 1973. Pariš 1934— 35. Die moderne Orgel in wissenschaftlicher Beleuchtung. L. Lon don 1918 (II izd. Menzure svirala starih orgulja 17. espinettes et manicordions« (P. Buchner koji je sastavio (oko 1520) opseţan »Fundamentum organisandi« sa 145 kompozicija (1 rani primjerak ĉitave orguljske mise). njem. ■— W. svodilo se po svemu sudeći naj prije na jednoglasno intoniranje ili na izvoĊenje gregorijanskih napjeva (korala) naizmjence s pjevaĉkim zborom. 1930 (VII izd. — H. •— O. proizvodi tonove. London 1948. Izrazitiji instrumentalni. Skinner. Attaingnant objavio. Smith. F. Albany (Texas) 1957. Gloria) s ravnomjernom koralnom melodijom (cantus planus) u donjoj dionici. Barocken Orgelschatz in Niederdsterreich. 1595). tal. Sv. jer je sam naziv imao višestruko znaĉenje. organetto). Introduction a la connaissance de l'orgue. The Electric Organ. — J. stoljeća u kapeli sv. Studii e documenti di storia organaria Veneta. Routh. H. Sangiorgio. Die altosterreichische Orgel. Njegov sin Girolamo Cavazzoni dao je najznatnije djelo talijanske liturgijske orguljske muzike XVI st. Degering. »Toccate e partite d' intavolatura di cimbalo et organo« (Frescobaldi. The Organ and its Position in Musical Art. se pod imenom orguljica (engl. Stoga se i sveukupni repertoar za instrumente s tipkama. Mjestimice se takvo jednoglasno sviranje korala odrţalo do u XVI st. Pariš 1921. Liturgijska o. E. Pearce. HM. London 1931. —• C. — G. Najstariji poznati podatak o orguljama u gradu Varaţdinu. Vrijednije su priloge tim oblicima dali. to su dvoglasni misni stavci (Kyrie. The Art of Organ Building. — G. ponajprije glasoviti virtuozi i improvizatori P. The Mo dern Organ. Rupp. Cellier. C. Fonger es 1960. — P. Gabrieli. tokatne pasaţe) izgraĊuje Marcantonio Cavazzoni koji piše prve ricercare. Die Orgel. Handbuch des Orgelspiels. versetti na Magnificat i himne). L'Orgue. Pariš 1922. — N. ■— H. Pariš 1948 (II izd. Barnes. i Španjolci. 2. Lunelli. A. Orgeln und Orgelbauerin Osterreich. Ša. — C. L'Esthetique de l'orgue. ORGULJICE (tal. — Isti. dok se naziv »organist« odnosio na svakog muziĉara koji svira na instrumentima s tipkama (tek u XVIII st. bio namijenjen orguljama ne moţe se utvrditi. M. London 1905. Bormann. New York 1917. English Organ Cases. Elis. Playing the Organ. Leipzig 1912. Weigl. E. posjedovali redovito nekoliko tipova instrumenata. Miinster 1905. L'Orgue moderne. MGG. C. portativ i regal. Kassel 1934. — H. The Evolution of the Pedal Organ. — G. — L. i na dasve E. W. A. a posebno onu za instru mente s tipkama. — R. Orgelleier ili Drehor- gel. — E. — W.). u njemaĉkim zemljama. Klotz. Summer. The Organ and its Masters. Pariš 1965 . 1517 zbirku »Frottole intabulate da sonare organi«. Wien 1972. MeĊutim. J.— C. a u drugoj polovini XVI st. London 1881. — J. te Juan Bermudo. 1966). Šaban. — Th. najĉešće pozitiv. ■— Isti. A. Augsburg 1929. I. 1966). 1972. — W. The Organ Cases and Organs of the Middle Ages and Renaissance. — G. C. Histoire de l'orgue. razdvajanje n a muziku za klavirske instrumente sa ţicama i za one sa sviralama. The Organ. Berlin 1966. II Posto dell'organo. Th. U opseţnom zborniku Mulliner Book (oko 1530—60) sabrane su kompozicije i. 1969. Tallisa. Leipzig 1931. zatim J. Lešćan. 1555). oni ga otvaraju. Andrea i Giovanni Gabrieli i C.ORGULJE — ORGULJSKA MUZIKA l'orgue et de son architecture. — C. Blithe- H . VCilliams. L. Pariš 1923. 1877. •— J. G. Supper. te od preludija i ranih primjeraka ricercara. Pariš 1856. N. H. Milano 1956). Sam pojam »mušica organica« znaĉio je isprva instrumentalnu muziku uopće. pribliţe ventilima odgovarajućih svirala. Smets. — C. Forer. Kassel 1938 (VI izd. Farmer. Kada se zupci valjka. London 1927. pored intavolatura vokalnih predloţaka. Zagreb 1944. Quoika. — C. V. — E. 1971. Pariš 1933. Bologna 1969.. Levis. — H. 1962. J. pa se ne moţe provesti posve egzaktno razdvajanje kompozicija i vrsta prema pojedinim tipovima instrumenata. Die Entwicklungsgeschichte der Orgelbaukunst. The Story of the Organ. Paumanna. Modern Pneumatic Organ Mechanism. zanimljivu kao rani prilog praksi intavoliranja. kada je taj instrument uveden u kršćansku liturgiju. — M. — K. The Organ: its Evolution. i zatim kodeks Faenza. B. Bachelin. Tonal Design in Modem Organ Building. — H. Die Orgel. — R. 1960). L'Organo italiano. Lunelli. — N. a uz to i opseţne duhovne kompozicije (naziva ih motetti). — K. — H. notirana njemaĉkim tabulaturama (oko 1460—-70). — H. — G. Dahnert. London 1904. Paix. The Contemporarv American Organ. — R. izvorno oblikovanim orguljskim kompozicijama (»El Arte Tripharia« 1550. Or gulje zagrebaĉke prvostolne crkve. — C. de Cabezon koji komponira ricercare (tientos) i niz zanimljivih versetta. — A. Lahee. Orgeln in Osterreich. J. F. prozvani tako zbog svoje tehnike melodijskog ornamentiranja. organo di barberia) pojavljuje cijeli niz razliĉnih meha niĉkih instrumenata za automatsku reprodukciju. Ko'ln 1948.). Leipzig 1927. (3 opseţne zbirke). Dreimiiller. Walcker-Mayer. U XVI st. Uber die Orgelkunst der Gotik. Der Orgelbau in Italien in seinen Meisterwerken vom 14. Miller. London 1909. Hickmann. Syriac and Arabic. •— M. Eisenmann. — F. A. G. autor ranih obradbi protestantskih korala. Rossler. — R. IzgraĊivanju orguljske muzike znatn o su pridonijeli u XVI st. tri koloriran a moteta (intavolature). — B. •— S. K. zabiljeţen talijanskim tabulaturama (oko 1420) u kojemu se nalaze prvi primjeri liturgijske orguljske muzike nastale na temelju prakse naizmjeniĉnog muziciranja zbora i orgulja. unutar toga jedinstvenog podruĉja zapoĉelo je već ranije.. klavikord i njihove srodnike (virginal. Quoika. 1958. U XVIII st. Ellerhorst. Ch. I sam klavirski instrumentarij bio je bogatiji pa su otprilike do 1800 orguljaši a katkada i sviraĉi amateri. Deutsche und franzosische Orgelbaukunst und Orgelkunst. ORGULJSKA MUZIKA. Dixon. Antico obj. Frotscher. Modem Organ Tuning. Deutsche Orgeldispositionen aus 5 Jahrhunderten. ■— A. Osnovni je princip tih orguljica nazupĉani drveni valjak koji se pokreće uz pomoć ruĉke. A. Gregoir. K. Studien zur Friihgeschichte der Orgel bis zum 12. R. — Ch. Raugel. M. — J. The Influence of the Organ in History. Sumner. ■— P. Klotz. pedalni ĉembalo i p edalni klavikord. The Recent Revolution in Organ Building. Hortschansky. Mulet. Vente. ihre Erfindung und ihre Geschichte bis zur Karolingerzeit. — H. Dictionarv of Organs and Organists. Potkraj XVI st. Bonavia-Hunt. London 1966. 1936). ■— F. — J. znaĉajno je i stvaranje juţnotalijanskih majstora Rocca Rodia i A. barrelorgan. Haselbock. tzv. 1957). Freeman. Catania 1955. London 1923. 1956). — J. London 1923. Boston 1903. po formi već gotovo slobodne fantazije. L'Arte organaria in Isiru. Renault. 1637) itd. — A. — A. A. R. R. L'Orgue. autor instruktivnih uputa u sviranje. New York 1905. i Th. VCilliams. N. nastao do XVIII st. F. uz koju gornja kontrapunktira s bogatim figuracijama. Ammerbach (»Orgel. Reinberger i K. Die romische Orgel von Aquincum. — D. Lierre 1887. Wangemann. London 1911 (novo izd. Muzika za instrumente s tipkama — orgulje. Mainz 1934 (VIII izd. Mainz 1938. Documents inedits relatifs a l'orgue francais (2 sv. Ktvasnik. Najopseţnija je zbirka iz XV st. Handbuch der Orgelkunde. Venezia i Roma 1962. posebice A. ibid. Heinrich. tj. Padovano. popraćenih instruktivnim uputama u tehniku sviranja. Clutton i G. Naše orgulje. — R. Hofhaimer i A. Leipzig 1906. — P. The Restoration of Organs.oder Instrument-Tabulaturbuch«. L'Orgue ancien et moderne. Vi. Audsley. The Organ in Church Design. London 1952 (III izd. Gastoue. — O. London 1958. Florijana u Varaţdinu. tokata i fantazija. Prvi primjeri notirane muzike za instrumente s tipkama pojavljuju se istodobno kada se u konstrukciji orgulja prešlo sa sistema blokova na mehanizam zraĉnica s pomicaljkama te kada se uvode i manji. »Tabulature pour le jeu d'orgues. Nauk o glasbalima. uz ostalo. — N. Hure. Pariš 1 949 (II izd. W. Orgulje u salezijanskoj crkvi Marije pomoćnice na Rijeci. pokretljiviji tipovi — pozitiv. Freiburg 1959. ĉembalo. H. Sv. L. — N. poĉinje se izgraĊivati kompozicijski slog koji odgovara speci fiĉnim zvukovnim i tehniĉko -izvodilaĉkim mogućnostima pojedinih tipova instrumenata. Graz i Koln 1955. Die Brabanter Orgel. Pariš 1913. E. Frotscher. Edwards. Hebrew. autor prve tiskane njemaĉke orguljske tabula ture (»Tabulaturen etlicher Lobgesang«. A. J. zatim oko 30 prelu dija. The Organ: its Tonal Structure and Registration. 1571). — J. Mattheuis. a zrak iz mijeha. — A. Quoika. ibid. L'Orgue en France de l'antiquite au debut de la periode classique. Leierkasten. orgue de barbarie. London 1920. Attaingnant. Die Orgel der Neuzeit. Pariš 1935. — A. stariji i mlaĊi. 1969. od tehniĉki jednostavnih »za poĉetnike« do sloţenih. spojenog s istom ruĉkom. 1960). L'Orgue. Wolfenbuttel 1939. 1512). Moretti. Fellerer. A. Klobuĉ ar. Moe. Einsiedeln 1936 (novo izd. London 1950. Wedgwood. — A. Venecijanski maj stori A. Jahrhundert bis zur Gegenwart. -> organum u paralelnim kvartama. Orgel. — H. odnosno orguljski slog (puni akordi. Bruxelles 1865. spinet) — tretirala se u preksi i teoriji sve do sredine XVIII st. Schmid. L.

Fux). Na njega se nadovezuju njegovi uĉenici — predstavnici sjevernonjemaĉkog orguljskog stila — J. G. se školi istiĉu W. tokatu. N. O. Njeguju ga J. Najznat su kompozitori Portugalac M. S. fuga) i plesni stil (chaconne. U Veneciji djeluje G. c zona. Farnaby obogaćuju repertoar. kao i chaconne i passacaglie. Kuhnau. intavolaturama i preludijima. posebice fantazijama. tabulatura Jana iz Lublina (datirana 1537—48) i Krakovska tabulatura (1548). Stoga juţnonjemaĉki majstori dulje njeg ricercar. P.. Schild. najznaĉajniji Sweelinckov uĉenik 5. m. partita i barokna sonata. najveći orguljski majstor svojega doba uopće. Bakrorez iz XV st. Ebner. opseţnom zbirkom »Tabulatura nova« (1624). L. partidosa. . Krieger. osol posredstvom J. varijacijske oblike. su orguljski pisane koralne obradbe i veliki preludiji (ili fanta: ili tokate) i fuge s obligatnim pedalom. no najjaĉe dolaze do izraţaja talijanski utjecaji. Oni preteţno 1 guju koralne obradbe protestantskih pjesama. Gibbons.gdje djelujeJ. ranije tek nage ještena. nizozemski. Uz Frobergera na ĉelu. Giovanni te kasnije L. Cor de Arauxo i 5. Guami. doveo je do nenadmašnog vrhunca J. J. j. F. u koju je. dominantna je liĉnost J. Scheidt uvodi. a djelon i kasnije. W. prepleću se razliĉite sti i struje. Prae-torius. N. Luzzaschi. G. Strozzi te Sicilijanac B. u XVIII st. Fasolo. kamo hodoĉaste mladi muziĉari da bi uĉili kod glasovitih orgu ljaša crkve sv.P. Cabanii autor mnogobrojnih tokata. J. Gibbons i G. Aguileira de Heredia. engleske se obradbe razlikuju i stilski i sadrţajno od kontinentalnih ponajprije po tome što je glavni oblik orguljske obradbe Offertorij i kasnije antifona »Gloria tibi Trinitas«. du Mage. J. Na prijelazu u XVII st. Na iberskom poluotoku dolazi u XVII st. Scheidemann. a zatim J. N. Pored raznovrsnih tipova koralnih obra ti majstori stvaraju opseţne višedjelne preludije i tokate po obi već blize fugi. pa u idućoj generaciji G. Stanley. a uporedo se proširuje i repertoar: izgraĊuju se fuga. M. M. Murschhauser. najveći je orguljski majstor Italije B. preludijima i ostinatnim varijacijama (ground). kolorirani orguljski koral i koralnu fantaziju. J. u. Frobergera koji presaĊuje umijeće svoga J telja Frescobaldija. Medu njegovim raznovrsnim djelima izra. Krieger. F. razlikuju se. Coelho te Španjolci F. poz nadaleko kao kompozitor i uĉitelj mnogih talijanskih i njemaĉ orguljaša (G. J. Greene. A. usporedno sa širenjem orgi sa dva manuala. Erbach. talijanskog i francuskog stila (»i paratus musico-organisticus«. o. Szveelinck. Roseingrave i dr. koji svojim opseţnim i izvorno nadah] tim orguljskim opusom zasjenjuje ostale španjolske majstore. Ch. strogi stil (svi kontrapunktiĉki oblici. dok u oblikovanju i kompozicijs tehnici prihvaća i povezuje juţnonjemaĉke. a njegov utjecaj seţe dal u XVIII st. koji gaje osobito tiente versett. dok su misni stavci i versetti na Magnificat i psalme vrlo rijetki. N. m. Purcell. Buttstett i J. Wecker. koji izgraĊuju poglavito mo-nodijski. instrumenti s tipkama dobivaju sve vaţniju ulogu u svakodnevnoj muziĉkoj praksi. Od njegovih lijanskih uĉenika istiĉu se G. Trabaci. C. Ouagliati i dr. sjevernonjemaĉke škole. versett. talijanske i francu stilske elemente. U Italiji je prijelaz iz renesanse u barok oznaĉio G. Reutter te Georg Muffat i povezuje elemente njemaĉkog. B. U Francuskoj o. nastale su i dvije opseţne poljske zbirke. virtuozni i izraţajni elementi. Gigault. tientosa. talijanski) i bitno pridonosi stvaranju barokne orguljske muzike (tokata. J.. Reincken. kompozitori koji pored nasljeĊenih oblika (tokata. V. S Frescobaldijem zapoĉinje u muzici za instrume s tipkama razdioba na muziĉke stilove. pa sve do XVIII st. A. Fischer. a u XVIII st. pa njihovo svladavanje postaje osnovom muziĉkog obrazovanja svakog crkvenog kapelnika i kompozitora. zatim fughettu i fugu ( chelbel) i najzad sonatu (Kuhnau). J. Svojim sv buhvatnim djelom. R. ricercari. Procvat se nastavlja i u XVIII st. Dandrieu. ne samo u kompozicijskoj tehnici nef u notaciji. gdje je srediri XVII st. Ph. J. prozvana -> In nomine. Tunder i M. H. odlikuje bogatstvom oblika i snagom iz ţaja zahvaljujući baš toj svojoj povezanosti sa svjetovnim vrsta Muziciranje na pozitivu. G. Hasller. canzonu. M. Banchieri. fantastiĉni stil (djela improvizacijskog karakt npr. Sveopću tendenciju kasnobarokne orguljske muzike za usa savanjem nasljeĊenih oblika i za sintetiziranjem razliĉitih lova. M. A. seosa (vrsta varijacija).10 ORGULJSKA MUZIKA Specifiĉno je obiljeţje njihova virtuoznog orguljskog stila listiĉka tehnika pedala. Fontana. H. on sintetizira razliĉite stilove (engleski. versett) pišu već i višestavaĉne sonate. ricen canzona. Bb'htn. Clerambault. MeĊutim. J. uz vlastite primjere. Od XVII st. tokate). Pasquini. Bach koji se u 1 nosu na samu instrumentalnu tehniku nadovezuje preteţno sjevernonjemaĉku školu. F. Liibeck. J. Kerll. Frescobaldi ot \ novu fazu u razvoju orguljske muzike. te padnici obitelji Bach. te Heinrich Bach. E. Della Ciaja i Zipoli. kada jaĉe dolazi do h ţaja sklonost prema plesnom i pjevnom stilu. Byrd. tzv. Poĉetkom stoljeća vaţno je ţarište orguljske muzike Venecija. Kindermann. izriĉito pisanih za francuski tip orgulja. A. fantazija. F. Storace. Kompozicije talijanskih orguljaša proširile su se u to doba Evropom pa je njihov utjecaj zahvatio mnoge muziĉare osobito u istoĉnim i juţnim njemaĉkim zemljama (Ch. Weckmann. Orguljaši srednje Njemaĉke (Franaĉka. bogatim repertoarom liturgijskih kc pozicija. U juţnonjemaĉkim zemljama (Austrija). 1690). K. unio i orguljska djela svojih suvremenika (G. N. V. postao jako središte Beĉ. B. passacaglia. koralnu pi igru i fantaziju. Otada. M. koju je posve uĉvr njegov uĉenik Froberger. F. Fre baldi. U drugoj pole XVII st. B. Bell'Haver. m. Vrhunac je dosegla sjevernonjemaĉka škola u drugoj polovini XVII st. obje s liturgijskim kompozicijama. H. Diruta. Marka. Marchand. Juţnotalijan (napuljsku) školu reprezentiraju G. L. P. glasoviti virginalisti W. Na Fi cobaldija se u Italiji nadovezuju M. U Engleskoj se u XVII st. prelazi u galantni. i za J. doţivljuje u doba baroka velik proc koji zapoĉinje u XVII st. A. mana. Ch. nosno ranoklasiĉni stil. Nivers. J. Buxtehudea. J. time i zvanje orguljaša postaje znaĉajnije i uglednije. Bruhns. koje reprezentiraju L.J. Titeloi G. Boyce. Sredinom XVI st. Drugo jevaţno središte Amsterdam. ShepherĊa i dr. najznatniji medu njima. Lugge. Battiferri i F. s djelima D. ' vatore i G. Poglietti.) . capriccio. Walther. Thiiringija) tako su stvorili vlastitu školu ĉija se tradicija proteţe sve do u XIX a zastupaju je ponajprije J. zatim G. Blotti. J. Rossi. Casini. Pachelbel. koralne varijacije) te postaje zaĉetnikom tzv. nov naĉin notiranja orguljske muzike. U tom razdoblju. glasoviti ntirnbe orguljaš i uĉitelj. razvija specifiĉna engleska vrsta voluntary { double organ). dok su trio-sonate i pas caglie namijenjene bilo orguljama bilo ĉembalu (pedalno: Ali Bachova se o. Buli. Woltz). passacaglia). de Gr{ i dr. Lebegue. Corrette i Je Jacgues Beauvarlet-Charpentier. Opseţne zbornike objavili su J. najznatnija liĉnost prijelaznog razdoblja iz renesanse u barok. uz koga se istiĉu još G. Johann Christoph i Johann Michael. tj. Muffat. s podrobi uputama za registriranje. do stapanja Ca zonove tradicije s obiljeţjima Sweelinckova stila. ricercar. autor prve prave škole za orgulje i ĉembalo »II Transilvano« (1593 —1610). J. Couperin. u kojemu su posve usklaĊeni harmonij kontrapunktski.

J. — H. Zanolini). F. — V. J. J. A. Pariš 1941 (II izd.. Gigout. U Intavolatura d' organo tedesca della Biblioteca Nazionale di Torino. — F. M. J. te ţiv1' dobrim dijelom od bogatog baroknog nasljeĊa. H. Langner. Pastertoitz. koju u toj fazi reprezentiraju još J. F. Brixi. karakterizira dijelom formalistiĉki tradicionalizam koji prevladava u sjevernoj i srednjoj Njemaĉkoj. o. 1927. Istodobno. Fuxa i Mozartove klasike. Ravanello te L. E. A. Ropartz i dr. Jahrhunderts. N.). Sa. Lowinsky. Obnovi francusko-belgijske orguljske muzike pridonio je i N. Dvorak). 1960). Jahrhunderts. specifiĉno francuski oblik noel) C. posebice G. Schonberg. Oko 1920 nastaje u orguljskoj muzici novi objektivistiĉki smjer. Frobergera. J. Kebenhavn 1943 (II izd. Ch. m. 1939. Hurnik te mnogi ameriĉki kompozitori ■— G. tehniĉki vrlo sloţenim orgulj skim koncertima koje po njegovu uzoru njeguju mnogi engleski kompozitori idućih generacija (Ch. Englezi R. — W.. Die deutsche Orgelmusik nach Reger. La Musique d'orgue francaise de J. te je time znatno obogatio orguljski izraz i tehniku. — O. posve izvornim konstruktivistiĉkim sistemom. Vidaković. Augsburg 1926. došlo do ponovnog procvata orguljsie muzike ĉemu je prethodio i znatno pridonio pokret za obnovom crkvene muzike (utemeljenje škole »Niedermeyer«.. te u Francuskoj i Engleskoj. kao i Bachovi uĉenici J. F. Keller. Brahms takoĊer polaze od Bacha. Bericht iiber die Freiburger Tagung fur deutsche Orgelkunst. Pachelbela. Wien 1924. Jones i Ch. Festschrift W. Vierne. Kittel koji presaĊuje tradiciju »Bachove škole« u XIX st. potaknula su ĉitav niz znaĉajnijih kompozitora da napisu bar po jedno djelo za orgulje (H. A. Ha'ndel obogatio je orguljsku muziku svojega doba virtuoznim. Pierne. Kaminski). F. G. Ritter. Bruckner je ostavio samo nekoliko mladenaĉkih djela iako je bio znamenit kao briljantan orguljaš i maštovit improvizator. kao i uspješna djelatnost francuskih orguljara (A. J. ibid.und Klaviermusik aus der ersten Halfte des 17. Desderi. A. — N. Saint-Saens. MeĊutim.. Wagenseil i G. — L. o. Slavenski. Dubois i dr. Izdanja sta rijih orguljskih djela (K. preludij i fuga. Suprotnim su smjerom krenuli mnogi francuski kompozitori. I. Orguljsku muziku prve trećine XIX st. S. S. Ober deutsche Orgelkunst 1450—1500. Foote. A. Titelouze a J. posvuda zapravo opada interes za orgulje sve do tridesetih godina. Stahuljak i A. LIT. — P. — F. ĉija orguljska djela ĉine most izmeĊu kasnobarokne beĉke škole J. Ali tek se s Regerom ponovno javlja u njemaĉkoj muzici umjetnik u ĉijem stvaralaštvu o. J. Guilmant.und Klaviermusik bis 1700. Apel. Sauer. Gounod. Die Orgelkompositionen des Schiilerkreises um J. Rokseth. Schierning. E. Martinija. Schroeder. d' Indy. Vignanelli. Distler. — H. zapoĉela je i u Italiji obn ova. Talijani B. Honegger. I. koji pod utjecajem simfonijske i klavirske muzike pišu programna i deskrip tivna orguljska djela. Hanuš. Kittler. 2 sv. A. Belgijanci P. Ĉesi A. — H. po taknuo je mnoge istaknute kompozitore novijeg doba. Voss. Korner). Roma 1946. Brevi cenni sull' esecuzione e sull' interpretazione delle opere per organo di G. Muffata. Buxtehudea). Smetana. ■— O. (posebice Frescobaldija. dok u Engleskoj Th. Od velikih romantiĉara prvi se temeljitije bavio orguljskom kompozicijom F. Haba. Kirnberger). Die Wandlungen des Klangideals der Orgel im Lichte der Musikgeschichte. M. Die italienische Orgelmusik am Anfang des Cinquecento. Burkhard. 1963. Geschichte und Entwicklung der Voluntarv for Double Organ in der englischen Orgelmusik des 17. U Francuskoj se u drugoj polovini XVIII st. koji su podigli ĉešku orguljsku muziku na evropsku razinu i dali poticaja njezinom daljem cvatu u XIX st. Leipzig 1931. braća Ch. Kinkeldey. Osterc i P. H. koji povezuje francuskoj tradiciji svojstveni. W. Bach. Fux. stvarajući djela mistiĉkoprogramatskog tipa. Kongress-Bericht. Gerstenberg. B. Od Bachovih stilski bliţih suvremenika izdvajaju se još G. Foerster st. Ać. U ovom razdoblju zapoĉinje stvaralaĉka djelatnost ĉitave skupine ĉeških orguljskih majstora. English Organ Music of the Renaissance. Kassel 1960. Leipzig 1910. Sredinom XVIII st. Alain. A. izravnih njegovih uĉenika ili stilskih sljedbenika (Ch. Greifsvvald 1931. Vaughan-Williams. Burney već pripravljaju muziku XIX st. Z6beley. Ĉernohorsky. Jahrhunderts. NJColfenbuttel i Ziirich 1964. Marpurg. pobornik kontrapunktski zasnovanog smjera koji nastavljaju tzv. PJB. G. Dufourcq. ihre Geschichte. — G. zatim djela M. Zach. N. Pariš 1930. Sessions. A. A. Dupuis. i J. Fux. Orgelmusik. Schumann i J. Sietz. — G. Die Musik des Buxheimers Orgelbuches. C. N. W. Bericht iiber die dritte Tagung fur deutsche Orgelkunst in Freiberg i. Ramovš. X. K. izazvan općim antiromantiĉkim strujanjima. Hindemith.. Mendelssohn (sonate. Novim zvuĉnim predodţbama svojega doba pošli su ususret Abbe Vogler i J. Jahrhunderts. Avison. Orijentalna melodija razvija se najĉešće ponavljanjem . Messiaen predvodnik je avangarde. Fellerer. F. Jeans. o. W. S. de Maleingreau. Na ĉelu je tog novog uzmaha C. svojstvenom samo orguljama. koji je bio odliĉan improvizator.G. Weigl. Blume. G. Hook. Ch. Die Orgelbegleitung in der Musik des 17. A. Geschichte des Orgelspiels und der Orgelkomposition. 1949). — K. E. koji unosi u orguljsku muziku tipiĉno francuski simfonijski stil s bogatim zvukovnim nijansiranjem i razvija pravi romantiĉarski. Arne. G. m. To su B. — F. H. F. W. Pojedini beĉki kompozitori ostvarili su sretnu sintezu tog »uĉenog« na ĉina i galantnog stila. Ch. J. Na njega se nadovezuje ĉitav niz francuskih orguljskih kompozitora. nastavljaĉi tradicije simfonijskog stila XIX st. Osobito se njeguju kompozicije u tzv. Jahrhunderts. sonata. zvukovnokoloristiĉki raskošan orguljski slog s vlastitim. Jongen. Felton. J. V. Franck.-M. J. stilski srodan Mendelssohnu. passacaglia. pristaša franckova smjera. O. Becker. J. G. F. poprima obiljeţja koncertne muzike. Flor Peeters. Bericht von neuer Orgelmusik. — H. ĉesto popraćenih i praktiĉkim izvodilaĉkim uputama. R. Ph. Od beĉkih klasiĉara vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici M. I ORIJENTALNE LJESTVICE. koju je predvodio M. MQ. C. Handbuch der Orgelliteratur. — F. m. Soler. meditativno-religiozni izraz. Luĉić. Kassel 1967. R. J. — B. Daquina.J. Klobuĉar.). koloristiĉke mogućnosti romantiĉkih orgulja. Tako su pojedinaĉnim ili većim brojem djela obogatili suvremenu orgulj sku muziku P. Kelletat. ibid. David. što je odraz sveopće sklonosti romantiĉara za naglašavanjem virtuoziteta. varijacija. Bach. novi otisak 1966). Andriessen. Somma.) ili je namijenjena crkvi (F. Orgel und Orgelmusik. A.Hayes. Augsburg 1929. S.: O. Langlais. Istodobno je Gottlieb Muffat ostvario sintezu njemaĉkih. U Francuskoj je u drugoj polovici XIX st. Wather. Uber die Orgelkunst der Gotik der Renaissance und des Barock. Zur Geschichte der deutschen Orgelmusik in der Friihklassik. Kassel 1933. iskorišćujući koloristiĉke efekte instrumenta. und friihen 19. 1938. kada zapoĉinje obnova. predstavnici iduće generacije O. 1843). Studien zur Orgelmusik des ausgehenden 18. i M. Balbastrea. i 5. E. B. — E. Ch. Jahrhunderts. 1962. Rheinberger. J. a u Italiji ona ţivi posve u sjeni klavirskog stvaralaštva (orguljske sonate G.ORGULJSKA MUZIKA — ORIJENTALNE LJESTVICE muzike za instrumente s tipkama. — W. Veliki Bachov suvremenik G. T. Eberlin i J. Kuchaf i dr. — R. Kassel 1934. Handbuch der Orgelliteratur. — K. Cavaille-Coll). Kassel i Basel 1961. Riedel. F. dobiva središnje mje sto. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fiir Tasteninstrumente in der 2. Bach. neoklasicisti (C. Ali dok klavir postaje glavnim solistiĉkim instrumentom klasike i romantizma. Berlin 1936. Casella. Telemann i J. Fellerer. 2 sv. — H. J. F. Berlioz. Zur italienischen Orgelmusik des 17/18. Jacques-Marie Beauvarlet-Charpentiera i drugih. — S. Tutzing 1964. skupni naziv za razliĉite ljestviĉne sustave koji se upotrebljavaju u muzici istoĉnjaĉkih naroda. koji su nastojali proširiti zvukovno -izraţajni raspon orguljske muzike (L. J. preludiji i fuge u romantiĉarski oţivljenoj tradiciji Bacha) ĉime je dao jake pobude suvremenicima i idućim gener acijama. Halfte des 17. G. J. Th. — W. Kolander. Haydn. Frotscher. Fellerer. Krebs. R. Albrechtsberger. tokata. talijanskih i francuskih stilskih elemenata i doveo do posljednjeg vrhunca juţnonjemaĉku orguljsku muziku baroka. G. Die deutsche Orgelsonate. Liszt stavlja teţište na virtuoznost i otkriva nove. F. Griepenkerlovo »kritiĉko-korektno cjelokupno izdanje« Bachovih djela (od 1844 dalje). 1959. de Leeuzv. pa Švicarac W. Pepping. Jahrhunderts (disertacija). Badings. To je dovelo do posvemašnjeg razdvajanja orguljske i klavirske muzike.. E. M. Jolivet. Većina istoĉnjaĉkih muziĉkih kultura ne poznaje pojam tonaliteta. Orgel und Klavier in der Musik des 16. Homilius te J. u juţnonjemaĉkim zemljama. Tournemire i M. Jahrhunderts. Knecht. Sve širi interes za orgulje kao koncertni instrument. Mischiati. Bossi. dijelom i H. strogom (kontrapunktskom) stilu što potvrĊuju mnogobrojna izdanja i prijepisi djela poznatih majstora tokom ĉitavog XVIII st. Mozart. G. Halfte des 17. te romantiĉki karakterni komad) Reger je uspio da poveţe tradicionalnu bacho vsku polifoniju s kasnoromantiĉkim harmonijama 11 i lisztovskim virtuozitetom. Odak. 1969. Die Oberlieferung der deutschen Orgel. Jeppesen. 1935. osobito u Engleskoj gdje se njegova orguljska djela i danas izvode. D. Chadzoick. Lemmens. L'Organo. Ireland. Geschichte der Orgel. ■— K. Poulenc. — K. Moser. usporedo s prijelazom iz baroka u klasiku. Bach-Jahrbuch. obogaćuje virtuozno pisanim djelima (uz ostalo. Klotz. koji teţi za oţivljavanjem predbachovskih oblika i tehnika (H. W. J. MGG. Th. Monn. La Musique d'orgue au XVe siecle et au debut du XVIe. Potkraj XIX st. B. M. stilski srodnih beĉkim klasiĉarima. Dugan. W. Gurlitt. V. G. Britten. Bornefeld. Od hrvatskih kompozitora vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici V. U Španjolskoj galantni stil zastupaju C. A. Teţište je na muzici za crkvene potrebe koja se objavljuje u nepreglednom broju zbirki. Die sachsische Orgelmusik in der 2. Catalogo ragionato. Milhaud. Thomson i dr. prodire u instrumentalnu praksu moderni klavir koji je ubrzo posve istisnuo ĉembalo i klavikord. Znat nije je priloge dao orguljskoj muzici J. dok su mu djela iz kasne faze proţeta maestoznošću i punoćom polifonih glasova. Berlin 1935—36 (II izd. C. Nizozemci H. a od Slovenaca A. Dupre). Hamburg 1956. Ph. Premrl. Santucci. Seeger. posebice F. Weyer. a F. Seixas i A. W. Perosi pokazivali su jaĉu sklonost kromatici.. Geschichte des protestantischen Orgelchorals (disertacija). Ahrens. Apel i Th. prvi veliki i izrazito orguljski kompozitor romantizma. Feroci. W. te J. m. uglavnom stagnira. Clementijai dr. kao i pojava brojnih instruktivnih djela i udţbenika o kontrapunktu (J. C. Obuhvativši sve naslijeĊene i novije forme (koralna fantazija i predigra. Kassel 1932. Schneider. Riedel. Schnebel. — W. Wesley). Francuzi A. Durufle. Gade. Widor. G.

— R.. 1 flau 2 korneta. oboe. No i pored toga u orkest XVIII v. samostalne instrumental grupe u Pesaru. tromboni i neki iz njihove grupe) i udaraljki (timpani. moţe biti: gudaĉki. i njegov razvoj predstavlja raz' orkestarskog sviranja uopšte te je to u izvesnom smislu. triangel. sastavlien od duvaĉkih instrumenata (flaute. ulje na platnu manjeg ili većeg broja odreĊenih melodijskih obrazaca. U XV i XVI v. meĊutim. drveni i limeni duvai instrumenti. C 1700 upotrebljavaju naziv o. Prva svira melodiju. Kun. fagoti i njima srodni instrumenti). gong. vlada izvesna ukalupljenost uvetovana praksom gener. viole. u grĉkom teatru me sto izmeĊu scene i gledališta na kojem su se nalazili hor i instru mentalisti i na kojem su igrali igraĉi). . (->• Kome orkestar. on se od simfoi skoga razlikuje jedino po nameni. pri ĉemu je uvek imala udeli tehniĉka kvaliteta pojedinih instrumenata i stepen razvoja tehn: sviranja na njima. Zbog toga barok. uf trebljavani su razliĉiti sastavi. meĊu tim tzv. note gracieuse) kao i vox tremula. poĉii se instrumenti u grupnom sviranju upotrebljavati samostah Sve do XIX v. Kod Perzijanaca. klavir i orgulje.). 2 bas.laute. Usprkos nekim pretpostavkama i ma dokaza da su ĉlanovi Camerate iz Firence i prvi operski ko pozitori za grupu instrumentalista upotrebljavali naziv o. oboe. Od te podele funkc u to se doba retko odstupa. zvonĉići i dr. Pored ovih najvaţnijih. ORKESTAR. iskljuĉujući svaku improvizaciju ili individualniju interpretaciju. Na razvoj orkestra mnogo utiĉe razvoj tehnike sviranja na p jedinim instrumentima. Degas. ima operski o. Najstariji je kineski ljestviĉni sustav koji su s neznatnim izmjenama preuzeli i Japanci. mali doboš. Egipćana i Indijaca jezgra ljestviĉnog niza izgraĊena je u okviru kvarte (tetrakord). Kompozitori tog vremena zasnivaju ćelu kompoziciju . — Isti. sastav kao i simfonijski o. klarineti. NajrazraĊeniji sistem melodijskih obrazaca. svaku deonicu (uz izuzetak nekih limenih duvaĉkih instrumenta. Die Musik der aussereuropaischen Naturund Kulturvolker. odnosno u uzlaznom obliku g—as—h—c) koji se susreće i u našim narod nim napjevima. me dijskim instrumentima nalaze se gudaĉki. zatim tamburašk sastavljen od tambura raznih veliĉina i oblika. neuma iz srednjovjekovnog notnog pisma. orgulje i 1 regal) postiţe majstorske kontraste u senĉenju (nj u sceni koja se odigrava u paklu u orkestru dominiraju dube tromboni). ORISCUS (lat. Tom se principu donekle pribliţ jedino neki izraelski i arapski instrumentalni sastavi.12 ORIJENTALNE LJESTVICE — ORKESTAR simfonijski ili veliki.) Mada sam naziv o. Peri. imao —■ u odne na simfonijski —■ potpuno suprotnu.. Tek poĉetkom XVII v. se zove i draţesnom notom (franc. naroĉito na gudaĉkim. sastavljen od gudaĉkih instrumen. druge violine. da se pojaĉaju horski glasovi'. poznaje muziĉka teorija Indije i Perzije. oblik grĉ. pa narodni 0 raznim sastavima i dr. Prema instrumentima od kojih je sastavljen. lin basa. ujedno i vaţno razdob za formiranje orkestra. što bi trebalo znaĉiti. ali i zato da zamene odreĊene horske deonice. vojni. Najstarija definicija u tom smislu nalazi u delu Dictionnaire de musique J. a da se istakne ritam dodaju mu se udaraljke (doboš. potiĉe iz antiknog doba. kada je trebalo da zvukovni uĉinak bude što ja Tako su oko 1475 postojale znaĉajne. U prvo vreme razvoja insti mentalne muzike njihov je sastav bio najĉešće sluĉajan — prei instrumentalnom fondu koji je postojao. umjetne tvorevine. Oni su grupisani u deonice prve violine. Po broju instrumen lista.: H. ORKESTAR fod grĉ. reĉ o. harfa. Monteverdi u orkestarskom sastavu opere Orfeo (15 vi< u raznim registarskim veliĉinamg. Bresciji i nekim drugim evropsk gradovima. Folkloristische Tonalitatsstudien. Introduction a la paleographie musicale gregorienne. C. Caccini. sviralo se na instrumenti] većinom uz hor. a i po principu grupisanja. tj. O. horne. camera soba). kada je ustaljen današnji sastav orkestra. J. podra meva se manji instrumentalni sastav (od ital. koji se sastoji samo od gudaĉkih instru menata. veća ili manja gru pa sviraĉa koji zajedniĉki izvode muziĉko delo napisano ili obraĊeno za sastav te grupe. Pod nazivom kamerni 0. U viru kamernog orkestra postoje razni sastavi. trube. fagoti. Veće instrumentalne grupe istupale su većinom prilike sveĉanosti. tj. od drvenih duvaĉkih instrumer (flaute. 1916. u muziĉkoj teoriji Orijenta ljestvice su zapravo apstraktne. Ċuvaĉki. dok sam o. opo^ obzorje. iako je. tj. LIT. Monteverdi i d deli se o. obzirom na bogati instrume tarij tog vremena. 1 visoka truba. javlja se najpre u Fri cuskoj (oko 1680). horne. harfe i udaraljki) izvode dva ili više instrumentalista sa potpuno jednakom tehnikom. dok je kod Kineza i većine azijskih naroda osnovni ljestviĉni raspon kvinta (penta tonika). koji je preteţno duvaĉki. Razvoj simfonijskog orkestra vodi — u najširim crtama. izvt u akordima harmonsku okosnicu muzike. Bitna karakteristika orkestra je horistiĉka postava deonica. Kompozitori mogu sloţiti sastav orkes i neovisno od navedenih tipova. nemaĉki pisci kao oznaku za me u teatru na kojem su smešteni sviraĉi. kao i tzv. doba stvaranja opere (G. postoje i neke druge varijante orke. a znaĉi zavr šetak sastavljene neume na visini njezine zadnje note ili za jedan dijatoniĉki stupanj više. Lachmann. tj. raz 1 1 simfonijskog orkestra. i plesni 0.. stari vek ne ] znaj'e instrumentalne sastave sliĉne orkestarskom telu. ĉinele i dr. Rousseaua (1754). dinamikom i si. da se pri izvedbi glas ima osloniti na notu ispred oriscusa. kao doba procvata gudaĉkih instrumenata i ogromn razvoja solistiĉkog sviranja na njima. kao naziv za grupu instrumentalista. kojih je po broju najviše. violonĉela i kontrabasa. o.. Musik des Orients. poneki stoje granici izmeĊu orkestra i kamernog ansambla. chitarrone. zatim. Druga grupa izvodi harmonsku podlogu. mada je operski o. Potsdam 1934. Sunol. basa. od prvih instrumentalnih grupa nastalih zbog potreba zaj( niĉkog instrumentalnog muziciranja. LIT. su netemperirane i zbog toga ni)e moguće notirati toĉan intervalski razmak izmeĊu pojedinih njihovih stupnjeva. Riemann. bubanj. U muziĉ literaturi srednjega veka ne nalazi se nigde izraz o. 2 m. sliĉna zarezu. Barok stvara i prve znaĉajnije oblike posvećene samostalno orkestarskom sviranju. U današnjem smislu. artikulacijom. treba otpjevati uz laganu vibraciju glasa. bilo mogućnosti za zvuĉno senĉenje. orkestarska svi i solistiĉki koncert uz pratnju orkestra. a treća. dve ili više). tromboni i još neke vrste limenih duvaĉkih instrumenata). Pored toga u orkestru ponekad nalaze i harfa (jedna. klarineti. Operski o. Ta C. 2 violine piccolo. kraćih ljestviĉnih isjeĉaka. Sve o. u sredini izmeĊu melodije i basovske Unije. op^OTpa orkestra. one bi se pre mogle nazvati 1 mernim nego orkestarskim telima. 2 ĉembala. tj. U orijentalne ljestvice moţe se ubrojiti i -> ciganska ljestvica. Manfovi. U sta vekim velikim instrumentalnim ansamblima instrumenti n bili grupisani horistiĉki. u tri grupe. clarino. 1935. trombona. u razliĉitim većim il i manjim sastavi sa obaveznim instrumentima za isticanje ritma. limenih duvaĉkih instrumenata (trube. lj. Prvi put je ponovo upotrebio Thoinot Arbeau u naslovu traktata o ig ma Orchesographie (1589). bubi ĉinele. orijentalni tetrakord (c—h—as—g. uzvisina).: G. podreĊenu funkciju. J. 3 sordinirane trube. E. Već u tom ranom orkestru nalazi se veliki broj gudţ kih instrumenata. 1929. M. kao zabavni o.). To su concerto grosso.

napisane za 2 flaute. Wagner i R. a u Devetoj simfoniji i ĉetvrtu (taj broj postaje stalan kod svih kasnijih kompozitora). preteĉa je velikog sastava kojim se kasnije sluţe R. Zur Frage der Orchesterbesetzung in der zweiten Halfte des 18. predstavlja vrlo bogatu i šaroliku paletu instrumentalnih boja. Parizu (Les Vingt-quatre violom. uzimajući u obzir njihove individualne karakteristike. LIT. Pojedini diri genti traţe da im s desne strane spreda budu druge violine umesto violonĉela. Leipzigu (Konzertverein. a uz tri trombona i ĉetvrti instrument. Kontrabasi su katkad smešteni s leve. naroĉito u XIX v. Berlioz u delu Grand traite d'instrumentation et a"'orchestration modernes (1844). On posmatra o. u karakteristiĉnom. Gothi (1648). Strauss. kontrafagot. već u prvim delima nagoveštava sklonost ka novatorstvu. U njihovo vreme pronaĊen je i usavršen klarinet koji tada ulazi i u orkestar. dostigao svoj najmonumentalniji oblik. Šifrovani bas i nekoliko melodijskih linija iznad njega predstavljaju partituru XVII v. Moderni o. J. 2 timpana i gudaĉi. Kod Wagnera je o. 2 oboe. tako npr. po ţelji autorovoj ili prema mo gućnostima. 3 oboe. — K. kao i partiture. Beethovenove partiture uzor su i novije instrumentacije. Ph. pored velikog simfonijskog orkestra. Bruckner u Sedmoj i Osmoj simfoniji. doprinelo je tome i pronalaţenje novih instru menata. ĉesto pojaĉana duvaĉima u unisonu. a R. — F. oseća se teţnja za smanjivanjem glomaznog orkestarskog aparata — kakav nalazimo u delima kasnih romantiĉara —• kao i za solistiĉkim. još i ĉetiri posebna duvaĉka orkestra i o sam pari timpana. Neke od tih kapela razvile su se u velika orkestarska tela koja deluju još i danas (London. van Beethoven još smelije tretira pojedine instrumente. Rimski -Korsakov. Preteĉa beĉkih klasiĉara u tom pravcu je Ch. u trijima menueta izmenom veće i manje grupe instrumentalista). 1701 osnovano je prvo filharmonijsko društvo na teritoriju slavenskog juga. koristi specifiĉni ton viole. 2 oboe d'amore. Havdn i Mozart izgraĊuju klasiĉni o. Razvoj graĊansk og staleţa u drugoj polovini XVII v. Magnificat J. Duvaĉke instrumente upotrebljavaju za izvoĊenje harmonije u akordima ili — što je još vaţnije — koriste svaki od njih i za sviranje melodije. Oni uvode neke orkestarske efekte (tremolo). 1763 i Euterpe. 2 oboe. a naroĉito u XVIII v. To je -> Academia philharmonicorum u Ljubljani. Vrhunsko su dostignuće orkestarske literature tog vremena ĉetiri simfonije C. a katkad s desne strane dirigenta. Gezvandhaus. uvodi u orkestar treću hornu (u Trećoj simfoniji). God. Mozart povećavaju broj duvaĉkih instrumenata i razbijaju grupu continua uklanjajući ĉembalo iz orkestra. Mattheson. 4 trube i 2 timpana. 1765). pri razliĉitim evropskim dvorovima samo stalna orkestarska tela. delovao. trombon i harfu.. U baroknom sastavu orkestra velik je broj gudaĉkih instru menata. dugo upotrebljavanom sastavu: 2 flaute. Wagner je dovršio izgradnju moder nog orkestra. Mahler iskoristili su u svojim delima sve zvukovne mogućnosti orkestra Wagnerova tipa. Jahrhundert. 2 oboe. Gluck. MeĊu najpozna tije idu orkestri u Weimaru (osnovan 1700). 1900 — 01. formira se i velik broj simfonijskih orkestara koji postaju kulturna potreba svakoga većeg grada. 1746. Londonu (Ancient Concerts. U toj prvoj partituri nije bilo jasno oznaĉeno koji instrumenti sviraju melodiju (ĉesto se u njoj nalazi uputa »za dve violine ili oboe«). Instruments of the Modem Orchestra. (heckelphon. naroĉito J. teţeći uvek za zaokruţenom arhitektonskom celinom. U doba beĉkih klasiĉara stvara se osnova i strukture i funkcije savremenog simfonijskog orkestra. Berlinu (1712. kontrabas i ĉembalo). 2 flaute. 2 horne. Kapela mannheimskog dvora (osnovana 1720) uţiva u to vreme ugled najboljeg evropskog orkestra. U njima autor kombinuje stari naĉin pisanja za o. Hamb urg 1713. Kasselu (1782) i K0benhavnu (1784). kao veliki instrument. Koblenzu (1782). U njegovoj Kantati br. Bambergu (1781). po nameni sliĉna simfonijskom orkestru.. Rameau još više diferencira pojedine instrumente koristeći njihove specifiĉne karakteristike. Handel. koja zahteva kamerni instrumentalni sastav umesto velikog orkestra). Drvene duvaĉke instrumente upotrebljava još slobodnije nego Havdn i Mozart. violonĉelo. Wagnerove tube da bi ublaţio razliku izmeĊu horni i trombona. 119 nalaze se gudaĉi. gotovo kamernim tretiranjem p ojedinih instrumenata (otuda i izrazi iz savremene muzike kao kamerna simfonija. Berlioz. kao i sve bogatstvo harfe. U XIX v. Krajem XVI i u XVII v. bogat bojama i izraţajnim sredstvima. Pored razvoja tehnike samih instrumenata. E. Bacha (1776). Nad njima kompozitor piše jednu ili više melodijskih linija za instrumente visokog registra (melodijske instrumente). primenjuje u orkestarskim delima izrazitije koloristiĉke kontraste nego njegovi savremenici.: J. Forma. Stuttgartu (1757). 2 oboe da caccia. Tako su uz već pome nute i neke druge italijanske dvorove (kapela crkve sv. 3 trube i timpane. Mainzu (1782). Marka u Veneciji. Les Petits violons. filharmonijska društva. Beĉu (1662) i dr. Leipzig). Strauss pron ašao je i neke nove boje. 4 flaute 3 trube 3 oboe 1 bastruba 1 engleski rog 3 trombona 3 klarineta 1 kontrabastrombon 12 1 bas-klarinet 8 horna 3 fagota 2 timpana 6 harfi i 2 harfe na sceni 16 I vi 16 II v 12 viol violonĉela 8 kon Wagner uvodi i nove instrumente. (melodija u I i II violini. Bacha pisan je za hor. Kompozitori romantiĉari još svesnije i ĉešće koriste speci fiĉne zvuĉne karakteristike instrumenata. Osim toga i funkcije instrumenata u savremenom orkestru postaju drugaĉije ( -> instrumentacija). Das Orchester der italienischen Oper im 17. Uz to je ovde obavezan i continuo (generalbas) što ga sviraju ĉembalo ili orgulje zajedno sa basima i violonĉelistima. Sastav orkestra za operu Lohengrin neobiĉno je bogat i karakteristiĉan: 3 trube 1 bastruba 3 trombona 1 kontrabas-trombon 8 horna 2 tenor-tube 2 bas-tube 1 kontrabas-tuba Ukupno 106 sviraĉa. Kompozitor toga vremena u isto je vreme i izvoĊaĉ. zanimljive zvukovne kontraste postiţu smenjivanjem razliĉitih orkestarskih grupa (npr. G. U orkestarskoj muzici XX v. F. M. a i meĊu gudaĉke instrumente uvodi novine: violine deli u grupe sa upotrebom sola. viole. J. a do slednije primenjuju i postepene prelaze iz fortea u piano i obratno (diminuedno i crescendo). u operi Der Fliegende Hollander koristi 3 piccolo flaute za postizavanje naroĉitih efekata. SBIMG. U savremenom orkestru sviraĉi nisu smešteni uvek jedna ko. Schlesinger. Kongressbericht der Internationalen Musikgesellschaft. osnovana 1685) imali svoje kapele dvorovi u Londonu (oko 1550). Pored simfonijskih orkestara i filharmonija u koncertnom ţivotu uĉestvuje i veliki broj operskih orkestara. ali već nagoveštava i prirodno diferenciranje razno rodnih instrumenata koje će usavršiti rana klasika. — H. 2 flaute. On prvi mesa i kombinuje dve instrumentalne boje da bi dobio novu boju. Webera. pa ĉesto postizava i ĉisto naturalistiĉke efekte. violonĉeli i basi). pa i kamerna opera. Wagnerove tube upotrebljava i A. R. U Devetoj simfoniji pored dve flaute upotrebljava i piccolo. Kod majstora baroka orkestarska partitura postaje sa vremenom sve odreĊenija. kao i instrumentalnih grupa. Haydn i W. 1910. gudaĉku grupu (I i II violine. znalaĉki primenjuje flageolete i pizzicato. struktura kao 1 namene simfonijskog orkestra postaje po njihovu delovanju sve odreĊenija. Kothenu (oko 1720). Das Neu-Eroffnete Orchestre. Tako u operama upotrebljava male flaute. mnogo doprinose pripadnici mannheimske škole. a katkad i lauta). 13 L. A. Sastav orkestra još nije bio odreĊen. Sve te mogućnosti instrumenata u orkestru obradio je H. broj duvaĉkih instrumenata i udaraljki manji je. Haas. pri većim i manjim evrop skim dvorovima. 1795). Strauss i G. 2 trube.). 2 horne i gudaĉke instrumente sa ĉembalom. Jahrhunderts. Nakon pojave i razvoja radija — posle Prvoga svetskog rata — pridruţuje se već i inaĉe bogatom broju simfonijskih orkestara i velik broj radio-orkestara ĉija je uloga u muziĉkom ţivotu takoĊe veoma vaţna. Razvoju orkestra. ĉelesta. R. i655)> Sondershausenu (1637). pa se ona interpretirala na raznim instrumentima. Stamitz. kao i tehnike sviranja na njima. Wien 1909. —■ R. fagot). obiĉno je svirao ĉembalo ili prvu violinu te je ujedno i upravljao izvoĊenjem vršeći ulogu dirigenta. Veliki majstor kolo ristiĉkog orkestra tog vremena je i N. uslovljava i stvaranje bogatog koncertnog ţivota u kojem orkestri imaju vaţnu kulturnu i vaspitnu ulogu. Ph. 1776 i Salomon. ophikle idu.ORKESTAR harmonskoj podlozi (basovoj liniji) koju sviraju instrumenti dubokćg registra (bas. 1 ili 2 fagota. Volbach. Do promena dolazi osobito meĊu gudaĉima. upotreba grupe continua — violonĉelo. oko 1610. Dresdenu (oko 1650). . tada se u mnogim gradovima osnivaju i tzv. uz dva fagota i kontrafagot. Za doĉaravanje razliĉitih romantiĉnih raspoloţenja na temelju korišćenja zvukovnih mogućnosti pojedinih orkestarskih instrumenata izvrsni se primeri nalaze u partiturama C. odnosno clavecin ili orgu lje. od toga 64 gudaĉa. graĊenu na ravnoteţi poje dinih grupa instrumenata. saksofon i dr. u Tanhduseru kombinuje bas-klarinet sa tri flaute koje sviraju u sinkopama. Slobodno i virtuozno tretiranje pojedinih instrumenata unutar orkestra razvija osobito H. W. osnivaju se. Vrlo ukusno upotrebljava engleski rog. svi se instru menti nisu nalazili u svim orkestrima. 2 klarineta. Miinchenu (1778). Uz nju je u XVIII v. Das moderne Orchester in seiner Entwicklung. Njegov o. 2 fagota. zvuk novog kvaliteta. S. dešifrovane akorde izyode akordski instrumenti (ĉembalo. koji kasnije smenjuje bas-tuba. Goldschmidt. veliki poznavalac efektne upotrebe pojedinih instrumenata i instrumentalnih grupa.. Tako Berlioz u Rekvijemu uvodi. Parizu (-»■ Concerts spirituels). ćeli niz orkestarskih sastava. Ceo taj bogati instrumentarij i vanredno poznavanje tehnike sviranja i upotrebe pojedinih instrumenata kod Beethovena su samo sredstva kojima on postiţe zvukovno monolitnu orkestarsku celinu. pod nazivom kapele.

// Carceriere di se slesso. Ataulfo re de'Goti ovvero La forza della virtii. 1727. izgubio muziĉku arhivu i instrumente. Stokowskog od 1938 muziĉki direktor. — F. 1744 i dr. MGG. Pasquetti. — Isti. Spomenica K. 1953. 1717. Devetu simfoniju L. 1709. La Costanza trionfante nel martirio di S. u Solunu i okolini. ORLOVA. — R. 1718. Program je obuhvatao popularne kompozicije. ORLANDO DI LASSO -> Lasso. / veri amici. 1956). B. 1713. Amore e maestd. Posljednje godir ţivota proveo u Invernessu. Sacre du printemps (Stravinski) i Pepeljuga (Pri kofjev). gdje je neko vrijem bio koncertni majstor Capih Theatre Orchestra u New Yoi ku. New York 1931. God. bio tada jedini simfonijski orkestar u Beogradu. St. X. 1732. Broder. // Farasmane. 1948. While the Orchestra Assemble. Đavo u selu (Lhotk: i Ohridska legenda (Hristić). k. The Orchestra and its Instruments. 1732. L'Orchestre. 24. ORMANDY.S. Klasiĉni balet studirao kod V. Balbo e Dalisa. Kralik. — G. Na njoj su zvuĉni otvori razliĉita oblika i veliĉine (okrugli u obliku slova C ili F. Della Corte. nek vrste tambura). Nikolaj Andrejeviĉ. 1910. RMI. Carse. 1711. F. 31. La Fedeltd coronata. gornja daska ■— glasnjaĉa — uvijek je od meka crnogoriĉno. — A. Hotucs. a neki su kruškoliki (instrumenti iz porodic lutnje. koi gudaĉkih i mnogih trzalaĉkih ţicanih instrumen ata trup (korpus koji sutitranjem pojaĉava ton proizveden titranjem ţica tako da mi daje volumen i kvalitetu.) 1958. Milano 1955. K. 1705. UInnocenza difesa. Procee dings of the Musical Association. 1720. Carse. // Marito geloso. — F. pod vodstvom D. 1921 preseli se u SAD. Firenze 1954. sa horom Stanković izvodi i prva vokalno-instrumentalna dela (1907. Tanjejeva. Froman u Zagrebi God. XI 1921 —). Nettl. 1950 osnovao u Munchenu vlastitu trupu za koju je koreografirao balete Petruska (Stravinski). R. The Orchestra. Mnog je nastupao u evropskim australskim orkestrima.) 1954— Zbornik L'Orchestra. uĉestvuje u pozorištu u komadi ma s pevanjem i u operama. Das Orchester als Ausleseprinzip. Vaskrsenije S. Orchester und Orchesterpraxis in Deutschland zwischen 1780 und 1850. God. Carse. Paride. druga polovina XVII st. New York 1942. S. 8. God. DRAMSKA. L'Orchestre et ses instruments. 1722. 1726 i dr. Ćtudes sur un Orchestre au XVIII e siecle. plesaĉic i koreograf ruskoga podrijt tla (Kijev. Jahrhundert (disertacija). Hickmann i H. London 1949. Gandolfi. 1715. 1928. obnavlja se i daje. Nino. Od 1922 ţivio u Parizi koncertirao po Evropi.: H.: G. New York 195: — N. Boult. 1721. Pariš 1955. L'Amor generoso. Untersuchungen zur Klangdifferenzierung im modernen Orchester. Grabbe. pej. LIT. L'Fster. Petruska i Ţa) -ptica (Stravinski). — P. odlomke iz opera. Po impulsu je romantiĉar. Music and Let ters. Teuzzone. La fida ninfa. Netll. Stoddard. C. 1726. — L. 1963). . Uĉestvovao je. Antologia della storia della mušica. L'Oratorio musicale in Italia. CornĊoup. Festschrift fiir Th. Tbilisiju i Pragu. Lon don 1951. Plesaĉku karijeru zapoĉeo u Harkovu. 1916 — 17. u formi plamenih jezika). Bakaleinikoff. Die Sitzordnung des Orchesters. God. 1722. // Figliuol prodigo. 1921— 33 solistica balei Hrvatskoga narodnog kazališl u Zagrebu. mandolina). i dalje sa Biniĉkim na ĉelu. Ifigenia in Aulide. Leipzig 1921. Docnije. London 1942 (IV izd. Bach's Orchestra. — Lorenl i Barret. 1931—3 vodio Minneapolis Symphon Orchestra. — P. —Johnstone-Stringham. 1715. Blume. DJELA. itd. L'Ammalato immaginario. cassa di risonanza). — A. Firenze 1906. Lucia. Das grosse Orchester. Berlin 1938. Instruments of the Modern Orchestra. Polovjecki plesovi (Borodin). spljošteni s vitiĉasto uvijenim stranama (gudaĉki instrumenti. 1712. London 1934. 1962. u A. Leipi-ig 1910 (II izd. 1720. Kutija igraĉaka (Debussv). — R. Ghisi. Giuseppe Maria Orlandini. Bolero (Ravel). Od 1723 dirigent dvorske kapele i od 1732 kapelnik u katedrali. 1709. Schallkasten. Creuzburg. 1921). Griselda. \ Beethovena. Musikblater. X 1760).). Le Nozze di Perseo e Andromeda. Venceslao. Commins. // Bottegaro genliluomo. — H. Torino 1927. u izvo Ċenju opera i oratorija. et Chloe (Ravel). potpurije i fantazije. La Cappella musicale della Corte di Toscana. — F. gitara. 1717. van Beethovena. 1961. Carlo re d'Alemagna. od 1936 pomoćr dirigent (uz L. — P. zatim na Konzervatoriju kod K. 1713. Wien ( I I izd. — H. Pariš 1934. Škotsk a. New York 1936 (novo izd. LIT. 1730. London 1932 (novi otisak 1958). docnije dobija i gudaĉke te razvija znaĉajnu delatnost. Kroyer. ORLOV. Kao direktor baleta u Baselu (1955—67) postavio je brojr cjeloveĉernje klasiĉne balete. Canzonette i drugo. Posle Prvoga svetskog rata. / Fanciulli babilonesi. Temistocle. 1734. — VOKALNA. Studie zur Vorgeschichte der Orchestersuitc im 15. Brass Instruments in the Orchestra. — V. Sedam reci Hristovih i 1908. Straussa. 1962. pod upravom S. Luĉio Papirio. Pincherle. ORKESTRACIJA -> Instrumentacija ORLANDINI. o 1941 glavni dirigent Philadei phia Orchestra. — L. — A. L'Orchestre enfantin. L'Odio e l'Amore. I7th Century Orchestral Instruments. Biniĉkog. obilazi osloboĊene krajeve i prireĊuje koncerte. The Orchestra. Ti su koncerti bili na znatnoj umetniĉkoj visini. Carse. Te mara (Balakirjev). Torchi. XI 1899 — Violinu uĉio na budimpeštar skoj Muziĉkoj akademiji ko J. Olga. X. Nerone. 1722. Havdna. 1716. 1912. Odesi 1911 (sa horom Stanković). 1737. s kojim je ĉest odlazio na koncertne turnej po Americi i Evropi. 1725. Opere: Artaserse. 1940. D. Pariš 1913. Preobraţenskog. G. j nesumnjivo jedan od najistak nutijih dirigenata našeg vremc E. Becker. Le Amazoni vinte da Frcole. . 7. Novom Sadu 1907. Hristića. Licitarsko srce (Baranović). Cucuel. La Merope. Williamson. 1730. — H. 1718. — H. Resonanzkasten. Regensburg 1962. Šut i Romeo i Julija (Prokofjev). The Orchestral Problems of the Future. L'Orchestra in Monteverdi. Dno i strane ormarića redovito su od tvrd drva. La Fede tradita e vendicata. London 1946 ( I I I izd. Neki su ovalni. ruski plesaĉ i koreograf (Harkov. 1740. — G. ORMARIĆ ZA REZONANCIJU (franc. tal. Gli Arnori infelici di Ammone. Camhridge 1940 ( II izd. Adelaide. MGG. — A. The Orchestra from Beetrjoven to Berlioz. Svaka skupina istovrsnih ţicanih instrumenata ima ormari za rezonanciju karakteristiĉna oblika. Stvaranje sveta J. Full Orchestra. a potom i po Francuskoj (1916). Strauss Djelovao zatim 1952'—55 u Oberhausenu kao pedagog i korei graf. koncerte na Krfu. — A.— M. V 1964). Bekker. > Igumnova. zajedno sa raznim muziĉkim društvima. Alessandro Severo. 4. 1909. 1920. Eugene (pravo prezime Blau). osobito u baletima LabuĊe jezero (Ĉajkovski Šeherazada (RimskijKorsakov). 1922. 1724.14 ORKESTAR — ORMARIĆ ZA REZONANCIJU Spectre de la rose CWeber) i Wiener G'schichten (J. — H. S tim filmskim orkestroi zapoĉeo je 1924 svoju dirigent sku karijeru. Cambridge 1948. 1719. — 16. ameriĉki d: rigent madţarskog podrijetla (Budimpešta. Bologna 1920. London 1949. a njegova je aktivnost trajala do Drugoga svetskog rata. London (II izd. Melinda e Tiburzio. Arsace. ovvero La Virtii al cimenio. 1923. Scorpionija i 1719 postao ĉlan društva Accademia Filarmonica u Bologni. Historical Sketch. Safonova. 1725. — L. 1721. Schreiber. Massimiano. Die neue Sitzordnung dcr Simfonieorchesters. MGG. 1718. Oratoriji: // Martirio di S. Orchester. Terry. Koncertira u Skoplju 1906. Orlando di ORLIKOVSKI. Sulima i V. Sn.A. Making an Orchestra. Ko. 1742. I. The Story of Orchestral Music and its Times. Semiramide. Jachino. Malipiero. L'Orchestra. 1739. ijzi. 1708. Premda je za vreme Prvoga svetskog rata. — R. izvodeći prve simfonijske kon certe u Beogradu. La Donna nobile. A. mnogo afiniteta im i za kompozicije impresionista. Nekad su s plohe ormarića za rezonanciju pojedinih instrumenata ukrašaval inkrustacijama. Tagliavini. II 1892 — Inverness. u kompoziciji uĉenik S. — H. Schultz. Regensburg 1933. — Ch. Ifigenia in Tauride. Nizinske u K jevu i M. — M. Biniĉkog. IX. ORKESTAR KRALJEVE GARDE formirao se 1904 iz Beogradskog vojnog orkestra. Lo Scialacquatore. Lisetta e Delfo. 1715. Eugene Ormandy. The Instruments of the Band and Orchestra. The Story of Orchestra. pri prelasku preko Albanije. Fuhrmann. F. Aubert i M. a posebnu im vaţnost daje ĉinjenica da je O. talijanski kompozitor (?. 1932—33 u Osijek i zatim ponovno u Zagrebi 1949—54 bila je baletni majste i koreograf Rijeĉke opere. — A. Tcrry. U poĉetku ima samo duvaĉke instru mente. I svojoj o. caisse de resonana njem. Koreografirao i za Beĉku reviju na ledu kao i za televiziji God? 1970 u Zagrebu postavio balet Šćelkunĉik (Ĉajkovski). Monsieur di Porsugnacchi. 1694. 1720. Scbastiano. prvog simfonijskog orkestra u Beogradu osnovanog 1899. La Preziosa ridicola. 1731 . 1719. — D. Arianna. TO. Uĉio vje rojatno kod D. Giuditta. The Orchestra in the l8th Centurv. Vaclav. Landowski. — Ch. Giuseppe Maria. L'Orchestra nel' 500 e' 600. // Marito giocatore e la moglie bacchetlona. Or« 26. ORMANDY na. 1708. 1723. L'Orchestre de Chambre. Regensburg 1966. 1913—] nastavnik na Visokoj muziĉkoj školi Filharmonijskoga društ\ u Moskvi. izvrsno interpretira djela L. RMI. ruski pijanist (Jelec. Orchestra e orchestrazione. Sjeve noj i Juţnoj Americi i na Dah kom istoku. Gli Strumenti d'orchestra. Schumanna i R. 1738. Ormisda. I. 1712. L'Amor lirannico. 1696. V 1903 — Uĉenica B. ORLOVA dugogodišnjoj umjetn ĉkoj karijeri ostvarila je broju solistiĉke kreacije. Fellereru. g. 1712. Bachs Orchestra. O. Pariš 1949. Pokornoga. 1946). The Orchestra in England. — O. Berenice. Vologeso re de' Parti. R. pod dirigovanjem S. Pariš 1951. drva. Grullo e Moschetta. Herz~ feld. 1725. Antigona. 1916—21 profesc na Moskovskom konzervator ju. Hubava. — Firenca. Carse. Studirao klav u Moskvi kod V. Znatan uspjeh postigao je 1966—• kao direktor baleta Beĉke drţavne opere koreografijama Dapht. L'Oronta. 1721. 18. 1712. — G. 1950). — F. 1741. S. Music and Letters. Das Musikleben. Hind. Un Vecchio innamorato.. ovvero Larinda e Vanesio. 1723. izvodio simfonijsku muziku. Bahĉisarajsk fontana (Asafjev). 1722. Symphony Conductors of the U.

Sjećanje) . LIT. London 1915 ( I I izd. Dijalozi. gambista i ĉembalista. koraĉnica Richard Wagner za duhaĉki orkestar. Divertimento za 3 duhaĉka instrumenta. sa 6—8 pari ţica od mjedi ili ĉelika. man. 60. LIT. baleti Juventud. DJELA. Gloria a San Cirillo. 1. 1964. tonovima ili skupinama nota kraćeg trajanja. op 39. Od 1894 odrţavaju se redovito festivali pod nazivom Concours Orpheoniques. 1969. Giitersloh 1877. — A. 1915. Poetns of 1917. Die Ornamentik der Musik. Zvuk. ameriĉki pijanist i kompozitor ruskoga podrijetla (Kremenĉug. osobito u Makedoniji. Završio studij arhitekture. 1966. Leo. ORO (od grĉ. op. 2. V. 1921. 1929. 3 Weihnachtschbre za zbor. work. 1967. — Lj. — N. kompoziciju uĉio kod P. — VOKALNA: Cantata de Navidad za sopran i orkestar. 1947. Studien zur Entwicklungsgeschichte der ornamentalen Melopoie. Kulturen ţivot. Coplanda (kompozicija) te kod P. Societes chorales. — F. 1924. Pariš 1889. Santa Cruz). ORŠIĆ. ORPHĆON. pravo ime vjerojatno Vogelsang. pantomima Lima Beans. 1967. 1967. Povodom 60-godišnjice roĊenja Trajka Prokopieva. sv. Suite russe. a od 1940 na tamošnjoj Ornstein School of Music i na Temple University. SAN. koncert za duhaĉ ki orkestar. ORPHARION (orpheoreon. — H. — SPISI: Za muzikata. 1945. Canciones Castellanas za sopran i 8 instrumenata. Rosenfeld. oko 1490 — Miinster. Nasuprot tome. ĉileanski komp ozitor i muziĉki kritiĉar (Santiago. razdoblju. 1918. 1967. 50. koncert za klavir op. Sastoji se od 4 knjige: Cantus planus. 1964. DELA: simfonijska pesma Karaorman. LIT. Dolmetsck. — Isti. Goglia. Linin. La Mušica in Macedonia. zbor i 5 grupa instrumenata. Niz godina predavao na Muziĉkoj akademiji u Philadelphiji. Sv. 1946. — K. S. zamišljen je kao instruktivno djelo za mladeţ. odnosno pojedinih temeljnih tonova melodije. Arabesques. — A. 2c. Vogelmeier. 1924. Ziirich 1957. nizozemski kompozitor i pijanist (Rosendaal. Suite des gnomes. U trećoj knjizi nastoji dati sistematske upute o izvoĊenju litur gijskih lekcija. ORREGO-SALAS. Groblje.: E. Od 1961 u Skopju profesor na Srednjoj muziĉkoj školi. — KLA VIRSKA: Deĉja svita. Studirao na Konzervatoriju u Petrogradu. Prelude tragique. opera-oratorij El Retablo del rey pobre. kompozitor i muziĉki pisac (Gev gelija. ORK ES TRALN A: s imfo nija . New York 1961). — -KOMORNA: gudaĉki kvartet. 1914. Putovao po Njemaĉkoj.: J. ritam i izraţaj uvijek ovisno i o ukusu. 1937. 1962. — A. 1914. vuĉe podrijetlo iz prakse improviziranja i variranja koja se susreće u svim muziĉkim kulturama. 1949. 1929. 1971. 2 koncerta za klavir (I. Peace. izdan 1517 u Leipzigu. solo-pesme Karijatida i Portret-. 1954. Psalam za recitatora i duhaĉki orkestar. 22. zborovi. zatim direktor Instituta za folklor. — Missa in tempore discordiae za tenor. Leipzig 1908 (novi otisak 1953). varijacije i fuga. SAD.). Kroz suton. X 1905 —). 4. Kultura. 1966. Herzoga (muzikologija). Cossack Impressions. Die Verzierungen in der Musik. Umjetnik suvremenih stremljenja. XII 1927). meĊu kojima i Ch. orpheoron). \^\~!\ Concerto de cdmara za mali orkestar. muziĉki kritiĉar lista El Mercurio i od 1949 urednik ĉasopisa Revista musical chilena. Stoga je muziĉko ornamentiranje u odnosu na tempo. 1948. Petra. III. Leipzig 1913. Na ĉelu pa riških orpheona stajali su istaknuti muziĉari. Ukrajina. 101. 19481 Umbral del sueno. Skopje 1968. IV 1928 —). op. 1915. lazarice. 1969. Alborada za ţenski zbor. Odatle su ih većinom preuzimali kompozitori drugih zemalja. Majstor vokalne lirike. Eptameron vita. — DRAMSKA: opera La Sibila Casandra. ->■ figuracija. Martens. kantata America. Ko. 1962. LIT. Niemoller. svita. Roma 1949. odreĊenim figurama. X°P°? kolo. Broder. 1967. I. Tehnika. X. Studirao na Konzervatoriju u Hagu i na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. ornamentum ukras). 1913. 26. Antun Oršić. X. 77 — 78. Medu zanimljivim pojedinostima O. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. kada su ukrasi posve toĉno tonski i ritmiĉki notirani oni gube svoj pravi ornamentalni karakter i postaju strukturalni element kompozicije. 4 kratke pjesme za saksofon i klavir op. 1966. jedan te isti znak mogao se odnositi na razne vrste ukrasa ovisno o zemlji. Profesor klavira na Konzervatoriju u Hagu i kompozicije na Konzervatoriju u Amsterdamu.) ostaci orskih obrednih plesova. — P. Leo Ornstein. 1934. W. Uz to 1956 —63 muziĉki kritiĉar Radio-Skopja. 1944). 1933. —• KOMORNA: sekstet za klarinet. Marechal i G. 1972.). Suite 1945. fanfares. 1929. a s tim u vezi mijenjao se i naĉin oznaĉavanja i terminologija (-> diminucija. ORTAKOV. Macedonian Review i dr. 1914. 61. Pares. 1962. Arhitektonika makedonskog »Ora«. suradnik ĉasopisa Zvuk. 2 — 3. Firfov i G. nokturno za klarinet i klavir. 1930. ORNSTEIN. 1962. Zur Aesthetik des musikalischen Ornaments (diserta cija). 1924 i dr. obou. scenska muzika. style. Srbiji i Crnoj Gori. Wissmera na Scholi Cantorum u Parizu. 1971. Tri ruske impresije za violinu i klavir. njemaĉki muziĉki teoretik (Meiningen. Primjenjuje se u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici i biljeţi razliĉitim znakovima. un mušico de Nueva York. 1952. i to u djelima francuskih lautista. Weber. Juan Antonio. Ti. 1962. Muziĉku karijeru zapoĉeo 1940 u Santiagu kao zboro voĊa na Katoliĉkom univerzitetu. Madţarskoj i Rusiji. DJELA. so nata za violinu i klavir op. Janković. na Institute of Musical Art i na Konzervatoriju u New Yorku. klavirski kvintet. -> manira). 1945. vještini i mašti izvodioca. na »emocionalnoj logici«. 1950. Beyschlag. Three Moods: Anger. Lyon 1925. L. Smigdski. 1952. Zanimljive su mno ge pojedinosti toga traktata. 1916. Nocturne and Dance of the Fates. — R. Brunold. Društva su ubrzo stekla veliku popularnost. Mušica sacra in Macedonia. Kroz san. ali se njihove ritmiĉke. Dobar . ->■ koloriranje. Kao muziĉki pisac bavi se istraţiva njem makedonske muziĉke prošlosti. u. zbor i orkestar. Cantos de Advenimiento za mezzosopran i 2 instrumenta. 1952. dinamiĉke i agogiĉke vrijednosti ne mogu posve toĉno fiksirati. — Psalam XIII za zbor i orkestar. 1918. nastavnik muziĉke historije na Konzervatoriju. Thompsona i A.ORNAMENTI — ORTHEL ORNAMENTI -» Ukrasi u muzici ORNAMENTIRANJE (lat. L. ORNITOPARCHUS. Od njegovih kompozicija istiĉu se de ĉje pesme i gudaĉki kvartet. Ać. 11. 1961 i IV. C. Grafiĉki simboli muziĉkog ornamentiranja izdiferenci rali su se u najvećoj mjeri u XVII—-XVIII st. H. Gounod (1852—60). Kulturen ţivot. Joy. 1945. 1965. Ţivko Firfov. kontrabas i ĉembalo. 1931. Ĉetiri simfonije: I. London 1893 — 95 (novi otisak. Leo Ornstein. Štoviše. obiĉno u obliku kola. Od 1961 profesor je kompozicije na Univerzitetu u Bloomingtonu. Wilhem ĉijim je zalaganjem 1835 nastava pjevanja uvedena u sve pariške osnovne škole. Georgii. 1951. MGG. Pesna i oro. instrumentu ili kompozitoru (-> Ukrasi u muzici). 1970. U općoj je upotrebi kod Bugara za plesove što ih izvode ORTHEL. 1964. 59. Langa i G. — VOKALNA: kantata Slovo za Kiril i Melodij. Poema za flautu i klavir. poĉetnicima-kompozitorima preporuĉuje da se sluţe jednom vrstom partitura sa deset linija. Pariš 1910. I 1919 —). 1971. Smatra se da su neki narodni obiĉaji i ophodi u Srbiji (npr. IV 1878 — 23. Muziku studirao na muziĉkim akademi jama u Zagrebu i Beogradu (1955 diplomirao na Istorijsko-folklornom odseku). znakovima za ukrašavanje mogu se naznaĉiti samo pojedine vrste ukrasa. New York 1918. unutar jednog razdoblja ponekad se jedna te ista vrsta ukrasa biljeţila razliĉitim znacima ili obrnuto. 1954. MQ. Umjetniĉku karijeru poĉinje 1911 koncertom u New Yorku. 1965. Lysislrata Suite. — W. Accentus i Contrapunctus. zborovi. Obertura festiva. —■ VOKALNA: kantata Ţetva (S. Skopje 1953. Concerto a tre za violinu. London i New York 1922. XII 1892 — ). ibid. I I . Stockl). 1968. The Interpretation of the Music of the I7th and l8th Centurv. ORKESTRALNA. Njegove najkarakteristiĉnije kompozicije pisane su atonalno. a bogatstvom sadrţaja nadmašuje sliĉna djela onoga vremena. 6. 1954. 2. Monographie universelle de l'Orpheon. Djelovao je kao kontrabasist Zagrebaĉke opere i orguljaš u crkvama sv. 1. 1960. klavir i gudaĉki kvartet. 1925). Allende. Ime je uveo G. Quid. klavir^ ĉembalo i udaraljke. 7 Mo-ments musicaux. za kojim slijede brojni nastupi u muziĉkim metropolama Evrope i Amerike. Leo Ornstein. deĉje pesme: Svetulka. — SPISI: Aaron Copland. Lach. njihova struktura i djelovanje temelje se. solo-pjesme. skupni naziv za raznovrsno ukrašavanje melodije. LIT. MGG. 1931. Pajto ndţijev. Toma Prošev. Prilog prouĉavanju orskih obrednih igara u Jugoslaviji. Arti musices. oko 1535). — . 2 nokturna. 15 skupine plesaĉa. gu daĉki kvartet. simfo nijska pjes ma The Fog. dodole i dr. Vogelhofer ili si.: Ţ. gdje je studirao na razliĉitim univerzitetima. usavršavao se u SAD kod R. — W. violonĉelo i klavir. 6 preludija za violonĉelo i klavir. — KLAVIRSKA: sonata op. Katarine i drugdje. Filmska muzika.: C. Andreas Ornitoparchus. Ĉeškoj. 1969. 1939. Impressions de la Tamise. 28. K. Hubert) i orgulje (A. W. Vlastimir Nikolovski. La Situation musicale et l'instruction publique en France. 1964. Istodobno se u Parizu razvio pokret za osnivanje amaterskih pjevaĉkih zborova. Zvuk. Musical Ornamentation (2 sv. kompozitor (Zagreb. Storia degli abbellimenti musicali. bio je raširen od XVI do XVIII st. pa ih je 1862 bilo više od 300. 1954. suita Life of Man. Ilijašević) za tenor. Njegov traktat Musicae activae micrologus. Heitor Villa -Lobos. ORKESTRALNA: Pjesme bez rijeĉi za vi olonĉelo i orkestar (Proljetna pjesma. i D. Cantus mensuralis. 1958. —■ Pantomima Ballet. Rad XIII kongresa saveza folklorista Jugo slavije u Dojranu 1966. Buchanan. prema vlastitim rijeĉima. suita Escenas de cortes y pastores. dotad nepoznatih u Njemaĉkoj. D. Traite des signes et agrements employes par les clavecinistes fran cais des I7e et l8 e siecle. U njegovu koncertnom repertoaru istaknuto mjesto zauzimaju djela moderne klavirske literature. naziv za zborne narodne plesove. op. direktor Opere i od 1967 profesor na Visokoj muziĉkoj školi. H. funkcija i oblici ornamenti ranja mijenjali su se tokom muziĉke povijesti ovisno o stilu. Serenata concertante. trzalaĉki in strument sliĉan lutnji. — KLAVIRSKA: Tuga za poginule heroje Bugarske Balkanskog rata. Badnja veće i dr.: A. 1972. DJELA. Fasano. Kul turen ţivot 1971. opći naziv u Francuskoj za amatersko pjevaĉko društvo. iskorišćujući iskustva steĉena na puto vanjima. Creation musicale macedonienne d'aujourd'hui.: J. osobito u krugu radniĉke klase. 2 sonate za violinu i klavir. Antun. već definira takt kao ritmiĉku mjeru za dirigenta. a 1910 oko 2200 s preko 60 000 aktivnih ĉlanova (orpheonista). Ornitoparchus aus Meiningen und dessen Lehre von den Kirchenaccenten. po Austriji. — P. Dragoslav. 2 Impressions de Notre-Datne. Sonata a duo za violinu i violu. npr. Leon. Zvuk. Makedonski narodni ora. MeĊutim. Rosen biser i Zima. Mace donian R~eview. Dannreuther. LIT. Andreas (Ornithoparcus. 73 — 74. odreĊenoj sredini ili ukusu. Musical Portraits. 3 sonate za violonĉelo i klavir. Beograd 1957. Jubilaeus Musicis. 1914. solo -pjesme. Ornstein and Modem Music. g y 1944. 1914. no invocamos tu nombre en vano. muziku uĉio na Konzervatoriju u Santiagu (H. ples). Berlin 1957. Tako u drugoj knjizi autor donosi velik broj tabulatura i notnih primjera. solo -pjesme. Na Muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio kontrabas (I. Sonata a quattro za flautu. klavirski trio. Prilog prouĉavanju muziĉke prošlosti M akedonije. Gi. — R. 1957. Kvintana.KLAVIRSKA: 4 sonate. Lyra. A. O.

je zastupao princip apsolutne kromatiĉnosti. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. U tom sluĉaju potpunija je ozn. 1929. 1839 (novo izd. Muziku studirao 1925 — na Konzervatoriju u Pragu kod A. 1933: II. Dictionnaire liturgique. 23. — KLAV1RSKA: sonata. MeĊu tim kompozicijama posebr mjesto zauzimaju orkestralna Suita. Vaganove. koncert za violinu. 27. D. je bio jedan od najboljih trombonista tradicionalnoga jazza. Šest simfonija: I. se dijeli na dvije šesnaestinke (. Klasiĉni balet studirala na Lenjingradskom baletn institutu A. Armstronga. kanta Magnificat. 1955 i 1957. Kleine Ballettsuite. ali ne preza ni pred osjećajnom dinamikom (Piccola sinfonia). 1962. sa lakoćom rešava slo ţene tehniĉke. simfonijeta za gudaĉe. II izd. Diferen- OSTERC. On se medu prvima borio za obnovu gregorijanskog korala. Varije 1956. na španjolskom i talijanskom jeziku). svita šumske priĉe za hor. Uĉio zatim trombon i od 1905 svirao u orkestru B. Div mento za dvostruki kvintet. Olivera. 16.: V. Poema eroico. 22. OSTERC tradicijom. J. 1958. 1962. Vaucluse. koja djelomice još i danas stoji pod njegovim utjecajen Znaĉajan je bio i njegov rad u MeĊunarodnom društvu za suvn menu muziku (SIMC). 1967. Borrowdale. 1943. Petar. 3 bagatele. Pevtona.: W. 17. kompozitor (Dubrovnik. ou de la revolution operee par M. B. 5 Etudes-caprices. 1844. 1853 (II izd. koja za slušaoca ima podjednaki efekt kao i alizacija originalnog teksta. guda ĉe i udaraljke. Introduction a Vetude comparee des tonalites et principalement du chant gregorien et de la musique moderne.. Beograd 1969. — B. Meditacije za 2 klavira. psihološkom uvjerlj vošću forme i neposrednošću izraţaja. OSMOGLASNIK -> Oktoih OSSIA (tal. ORTIZ. Suita concertante za flautu i gudaĉki orkestar sa klavirom. DJELA: Musices liber primus (himne. ĉiji su korijeni djelomiĉne u slovenskoj narodnoj muzici. MGG. Los Angeles 11)52. Paap. — /. hislorique et theoreligue du plain-chant . postiţe tonsku izdiferencira nost izvlaĉeći je iz organizovane zvuĉne materije savremeno tretiranog polifonog stava. O. 1547 (pripisana nepoznatom Miguel Ortizu. moteti i dr. sadrţi najraniji opis legato -poteza i razliĉitih tehnika improvizacije s notnim primjerima. Traite theoretique et pratique de Vaccompagnement du plain-chant. poslije 1570). 1876). Bigarda i B. španjolski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Toledo. formi instrumentaciju. kao Du The'dtre italien et de son influence sur le gout musical francais. LabuĊe jeze Rajmonda (Glazunov. nagoviješl je novo doba i bezobzirno u rao put svojim nazorima. MGG. ORKESTRALNA. Ala Jevgenjevna. V 1802 — Pariz. 1553 (obj.. ĉetiri tridesetidruginke (JC). — KOA1ORNA: gudaĉki kvarte t. 23. Jiraka i zat bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Ljubljani.. koncert za orkestar Silhouette. psalmi. — KLAV1RSKA : sonata. Piccola snifonia. 1955. IV 1932 —). Joseph-Louis d'Ortigue. u polovi] ĉetiri. LIT. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. God. Unoseći u svoja djela i ekspresionistiĉ obiljeţja A. piii facile (tal. 1911 osnovao vlastiti orkestar s kojim je otišao u New Orleans. U poĉetku romantik. LIT. God. Sinfonia conccrtante za klavir i orkestar. Bio je Maestro de Capilla Fernandosa od Toleda vojvode od Albe i 1558 boravio je na njegovu dvoru u Napulju. Armstrongom). Rajiĉića. Mahogany Magic i The Benny Goodman Story i dr. Koncert za orkestar. 1936). Vodio je i vlastite orkestre u San Franciscu i Los Angelesu. esejima i osobito u oštrim kritikama. X. Hindemitha izgrac je vlastiti stil. djelomice sa Th. Louisiana. III.. simfonijske pjesme Ma i Povodni moţ. 1953. XII 1889 — Honolulu. ORTIGUE. — Obrade narodnih pesai igara. Crossfire. 1959— 64 profesor muziĉke škole Josip Slavenski. X. koji se za ostvarenje svojih ideja bon i rijeĉju u ĉlancima. sa L. 1947. M. Pc poznavalac suvremenih muziĉkih stilova. Renea te ponovno u Los Angelesu (1929—30). 1962. kompozitor (Verţej. Niedermeverom utemeljio i 1857 —60 ureĊivao ĉasopis za cr kvenu muziku La Maitrise. zb< rovi Oĉe naš i Tri belokranjske. A. 1959. Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu 1959 diplomirao kompoziciju i 1964 završio postdiplomske studije kod S. Zainteresovan za zvuĉni fenomen svojih ostvarenja. osobito u Journal des Debats (naslijedio H. — VOKALNA: Dve solo pesme. zbirka eseja Le Balcon de l'opera. oko 1510 —?. 20. ORY. Uv dio je s e nove ritmiĉke. Periĉić. a 1954 postal a soliš baleta lenjingradskog kazališta Kirov. OSGHIAN. i kompozitor (La Place. 1958.. sovjetska plesaĉica (?.. koji je moţda identiĉan s Diegom). Kod toga praksi ipak nije potpuno pr kinuo s S. ameriĉki jazz-trombonist. sonata za violonĉelo i klavir i dr. Horsley. solo-pjesme Sonce v zavesah i Štiri belokranjske.: M. 1930. Berlioz. U svom zrelom razdoblju O. o. 1855. XI 1866). The Musices liber primus of Diego Ortiz (diserta cija). Kid Edward. God. — Komponirao kraća djela za klavir. OSMINKA (J"). atonalnos atematiĉnosti i dodekafonije. Opirao se mo viĉkom ponavljanju i otk] njao pomake paralelnih ten odbacujući trozvuk kao ha monijski temelj. 1972. DELA. koncert za violonĉelo. Kao vješt propagator. on je poĉeo sve više poklanjati paţn jasnom izlaganju sadrţaja i preglednijoj formalnoj izgradn Iz toga vremena potjeĉe nekoliko njegovih ostvarenja. Bavi se i muziĉkom kritikom (Politika). 1963. 1857 (novo izd. V. . De l'Ecole musicale italienne et de I'' administration de iAcademie royale de musique a l'occasion de l'opera de M. ili olakšano). os bito ĉeške i njemaĉke. Polazeći od neoklasicizma. misu i druge crkvene kompozicije. Bardet. La Musique a l'e'glise. 1963. 1862 obnovio ga zajedno sa F. nota koja po trajanju odgovara osm trajanja cijele note. 1853 — 63). de Valderravana Silva de sirenas. itd. koji je svojom originalnošću izazvao pravu revo] ĉiju u slovenskoj muzici. — Tratado de glosas. Od 1863 bio je urednik ĉaospisa Le Menestrel. gostovao je u dva navrata u Evropi. Leon Orthel. je izvršio snaţan utjecaj na muziĉki ţivot Pariza. O bacujući u poĉetku tekovi muziĉke prošlosti.. 1829. Proske u Mušica divina. Habe i K. Boldena. Klasiĉna uvertira. 1960 i VI. a zatim u Chicagu ĉlan orkestara K. Kao jedanaestogodišnji djeĉak svirao u kvintetu s prijateljima na instrumentima koje su sami izradili. Rajmonda) i Seljanka iz Medne gore (P kofjev. a u ĉetvrtinki dvije. Ory's Creole Trombone i Savoy Blues. O. K. O. Napustiv ekstremni radikali zam. melod te unuS ^ ' harmonijske kombinaci '° nove poglede n muziĉku arhitektoniku. ORKESTARSKA: Concerto solenne za klavir. O njegovu ţivotu ima malo podataka. Glumio u filmovima New Orleans (sa L. 1973. Mušica iniziale. O. Niedermeverom 1859. Abecedaire du plain-chant. uspio privući brojne sljedbenike te odgojiti kompozitorsku gi neraciju. scherzo za klavir i orkestar. je ublaţio svoj stav. francuski muziĉki pisac (Ca vaillon. ili). Clementom pod naslovom Journal des maitrises. Nisardom. O. 3 sonatine. Schonberga i neoklasicistiĉka P. je došao do stvaralaĉke faze kontrolisanog subjektivizma. Johnsona. 1950. DJELA. Dve deĉje pesme (Svitac i Vi odluka). Od 1919 vodio orkestar u Los Angelesu. 1949. . osim uputa o ornamentici. U cijeloj noti ima osam osminki. — Solo-pjesme.). 1857 sa L. dirigent. O. Joseph Louis d'. U harmon se sluţio novim strukturarr dajući pri tome prednost mali i velikim sekundama. Diego Ortiz. 1954. Osminska pauza biljeţi se . 2 sonate za violinu i klavir. Rossini dans l'opera francais. 1952. MGG. OSIPENKO. Barber. Debitirala 1950. Berlioza). 1970. Priĉa 0 kamenom cvijetu). 1962. nastupao u sastavima Hot Five i Hot Seven L. 1565 (8 moteta obj. Ljutomer. Od njegovih dela nagraĊena su Poema eroico i Koncert za orkestar. u svom je umj niĉkom razvoju prošao nekoliko faza. u notnom tekstu oznaĉuje varijantu u iz1 denju pojedinog kraćeg odlomka kompozicije. Komp nirao je i ćetvrtstepenu m ziku s namjerom da je uvede i tako obogati i slovensku muzici kulturu dostignućima suvremene zapadno -evropske muzike. 1964. Nakon prekida 1931 —40 suraĊivao u orkestrima B. Blacka. C. Slavko. DJELA: De la guerre des dilettanti. Diego. Joseph d'Ortigue. septim nia i povećanim i smanjeni intervalima. Ortizov Tratado de glosas sobre dausulas y otros generos de puntos en la mušica de violones (Rim 1553. Na meĊunarodnom na canju u Parizu 1956 osvojila nagradu Ana Pavlova. koja odlikuju dubokom iskrenošću doţivljaja. 1932 —). Završio uĉiteljsku školu i ne vrijeme djelovao u prosvjetnoj struci. 2 moteta u obradbi za vihuelu u zbirci E. daje i uvid u instrumentalnu praksu XVI st. Ideolog muziĉkog modernizma u Sloveniji. 2 scherza. 1962. IV. R. Zastupnik savremeno g muziĉkog jezika. Schne ider s njemaĉkim prijevodom. Avignon 1918. 1954. LIT. 1840). I 1973). 1861. a od 1964 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (1969—73 prodekan). je nakon studija u Pragu postao gorljivi zagovornik modernizi i ĉetvrtstepene muzike. 1833. preludiji i dr. 2 Hommages en forme d'etude.: R. negirajući svaku vrijednost dij tonici u modernoj muzici. Studirao pravo u Aix-en-Provencei. formalne i harmonske probleme. 1954. Apercu sommaire de la litterature et de la bibliographie musicale en France. 1940. 1860). V 1941). 1895 — Ljubljana.16 ORTHEL — OSTERC cias za violinu i orkestar. LIT. Njene r uspješnije kreacije su: Odetta-Odilija (Ĉajkovski. Conccrto alla burla za klavir.. Sigogis. Arabeske za klavir. A. 1853. 1957. Najĉešće su zamršeniji ukrasi ili pasaţe kod kojih autor ili redaktor donos olakšanu verziju. 25. a zatim se posvetio muziĉkoj publicistici i historiji crkvene muzike te je od 1829 u Parizu suraĊivao kao muzi ĉki kritiĉar u razliĉitim ĉasopisima i dnevnicima. Chicago Vagabondsa (1928 — 29) i Lucky Day L. Medu njegovim kompozicijama najpopularnije su Muskrat Ramble. X.

koncert za violinu i 7 instrumenata. (djela za gambu španjolskih autora. 1970. ibid. Rijavec. Arcadelta. CDXXXIV. basso ostinato. 13. Baleti: Iz Satanovega dnevnika. Zborovi: Familija. III 1927 — ). afirmirao se daleko izvan domovine. 1926. Cvetko. A. 27. OSTERC. DJELA: Das dramatische Spdtwerk C. 1930. U tom sluĉaju on je ritmiĉka okosnica koja daje impuls svim ostalim dionicama. 1936. Pokorn. 1929. K. Co. — KLAVIRSKA: Dve miniaturi. koncert za klavkski kvartet. — KOMORNA: gudaĉki trio. Hartmanns Korrespondenz an S. basse contrainte). ĉesto kao jedan od osnovnih kon struktivnih elemenata nekih muziĉkih oblika (pes. Walter. 27. 1934. Slavko Osterc und die stilistische Situation seiner Zeit. Bavio se preteţno ispitivanjem i analizom srpskoga crkvenog pojanja. Cvetko. Stravinskog. Gombosi. Opere: Krst pri Savici. — D. Cvetko. Šostakoviĉ. v. — D. 1928 (Ljubljana. IV. Stolzela i J. Aforizmi. Banat. Pokorn. 1930. sluţe njima da bi ocrtali odreĊena raspoloţenja. 1941. VI. brojne studije. — W. u muzikologiji uĉenik svoga oca i Th. SPISI: Predlog pevaĉkim druitvima i prijateljima gudbe.A. ibid. — Objavio 12 Composizioni vocali profane e sacre (inedite) di C. Iz k omiĉne opere. od impresionizma nadalje o. S. 1932.. I922. Spomenica SANU. Kussera. 1929. dovodi do smirenja. 1958. Messiaen). Danses. — J.2simfonijske pjesme Povodni moţ. Slavko Osterc in njegove skladbe. Orffa koji ostinatne figure u basu ĉesto udruţuje s melodiĉkim ostinatom u visokim dionicama. Solo-pjesme: Usta so mi bila nema. 1887 — 1908. od 1968 profesor i šef kat edre za muzikologiju na Univerzitetu u Wiirzburgu. Die konstruktive und thematische Ostinatotechnik des 17. Partita za violonĉelo i klavir. Kantate: Rapsodova velikonoĉna poslanica za recitatora. Muziĉke novosti. 1940. Juri in kaca belouška. Buenos Aires 1955. Najstariji. ground). Sin Helmutha. Kongresni izvještaj. obogatio ga modernom kompozicijskom tehnikom 1 tako u znatnoj mjeri pridonio njegovu daljnjem razvoju. Njegova primjena uvjetuje i izgradnju pojedinih ob lika (chaconna. jollia. 1932. Izraz o. — O. de Rorea. und 18. njemaĉki muzikolog i kompozitor (Bielefeld. Jahrhunderts (disertacija) Miinchen 1940. Premrl. Osthoffu posvećene su dvije spome nice. lamento u operi).. 25. VII 1865 — Beĉ. Magnificat za mješoviti zbor i 2 klavira. 1962. Cvetko. primjenjuju o. Blume) i Nagels Musikarchiv. Orao 1893. Requiem za muški zbor i 15 instrumenata. ibid. J. Corrazzinija »Obup bednega sentimenlalnega poeta«. Pamatce Slavka Osterca. zbor i 9 instrumenata u ĉetvrtstepenom sistemu. Kao konstruktivni element javlja se o. 1929. — j. 1928. Paz. 1969. DELA. 1924. Bolero. Tihomir. 1928. 1962 -— 63. R. Thomas). 1930. A. kompoziciju. Rijavec. Theatergesang und darstellende Musik in der italienischen Renaissance (2 sv. rog i violu.. 1962 — 65. — M. I. 9. Der »Basso ostinato« und die Anfange der Kantate. 1935. Susreće se od XIII st. alt-saksofon. — K. Arti musices. S. klavir i dirigiranje uĉio privatn o i na Sternovu konzervatoriju. ibid. 1929. •— D. 1946. Wiesbaden 1966). J. 1929. Basso ostinato und Basso quasi ostinato. Negujmo crkvenu pesmu. Religioso iz suite za orkestar. D. suita za violinu i klavir. Kompozitori XX st. melodiĉki i ritmiĉki jasno odreĊena i pregledna muziĉka misao koja se doslovno po navlja u istoj dionici kroz cijelu kompoziciju ili kroz njezin veći odlomak.. God. a od 1928 na Univerzitetu u Berlinu (od 1932 docent). ĉetir i Heinejeve pesmi za viši glas i gudaĉki kvartet u ĉetvrtstepenom sistemu. Bericht iiber den internationalen musikwissenschaftlichen Kongress. Spomen ica R. sonata za violonĉelo i klavir. Georgiadesa. Ph. VCestphal. 1929. doktorirao 1954 u Heidelbergu. VIII 1896 —). OSTINATO (od lat. Slavko Osterc. — A. O. M. Stalno ponavljanje iste ritmiĉke i melodiĉke figure moţe stvoriti dojam nepokretnosti. harmonizovao je narodne melodije za hor i za klavir. 18. Samospevi Slavka Osterca do njegovega koncerta v letu 1925. 1938 — 39. 1934. 2. 1889— 1912 gimnazijski nastavnik. 1939. 1924 i Mati. 1932 (Ljubljana. Zborovske kompozicije Slavka Osterca. Prokofjeva i C. knjiţevni istoriĉar i kompozitor (Os tojićevo. Scherchens und K. —• Isti. kao i djela engleskih virginalista. moţe biti sredstvo za postizanje i isti canje pokretl jivosti. 1928. Apfel. Muzikološki zbornik. Leipzig 1910. 1971. DJELA (izbor). U misama i motetima Nizozemaca (XV i XVI st. IV 1962). 17 S. Straţilovo 1892. Male pesmi za Irenu za so pran ili tenor. Litterschied. 5. MGG. II 1932). Fellerer). AFMW. Beethovens Klavierkonzert c-moll. Preludij 1 fuga za ĉetvrtstepeni klavir.) nalazi se takoĊer o. Sonce v zavesah. Veze Josipa Slavenskog sa Stavkom Ostercom. — Isti. Der Ostinato in der neuen Musik. 2 kantate i pjesme uz orkestar i klavir. 1968. Fantaisie chromatiaue. 1938. Die Niederldnder und das deutsche Lied (1400 —1640). Das Musikwerk (izd. Jahrhundert bis zur Gegemvart. Cvetoĉi bezeg za alt. Motoriĉki o. Mali preludiji. — Za orgulje: Fantazija i koral. XI 1928). — Isti. obou. Bedina. Po svom djelovanju o. od 1920 profesor Univerziteta u Skopju. 1940. Ostinato. G. 7. Musikgeschichte und Gegenwart. G. 1. 1930 (Ljubljana. 1927. — D. 1941. passacaglia. alt. I stavak Sedme simfonije). Nazori Slavka Osterca o tradiciji v glasbi in o glasbenem nacionalizmu. O. uobiĉajio se ok 1700. Komorno kompozicijsko snovanje Slavka Osterca pred njegovim odhodom v Prago. RAM 1934. Adam Krieger. 1961 i 1966. 1928 — 29. Ciacona za violu i klavir. ORKESTRALNA: simfonijau C-duru. Introduccion a la mušica de nuestro tiempo. 1940. Bartoka. 1921. Kompozicijski stavek komornih instrumentalnih del Slavka Osterca. ■— VOKALNA. 1942. Ravel. D. Passacaglia i koral. vrlo ĉest.. — A. — KOMPOZICIJE: gudaĉki kvartet. Ĉetiri karikature za flautu piccolOj klarinet i fagot. autograf OSTHOFF.. — DRAMSKA. 27. di Lassa. 1955. Medea. 1928. 2 gudaĉka kvarteta. 1938. Studirao muzikologiju. 1969. Naša pevaĉka društva i narodno . trio za flautu. 1928. Suita. Bagatele. Uloga ostinatnih figura u suvremenoj muzici. V. A. G. 1936. Festschrift K. 1936. 1951 — 52. Kassel 1973. — T. Beĉki klasici rijetko upotrebljavaju ostinatne figure. knj. suita za 8 instrumenata. Divertimento za gudaĉki kvartet. i talijanske canzone (G. 1911 — 12. Šegula. Monteverdi. SBIMG. K vprašanju tonalnosti in vertikale v skladbah Slavka Osterca. nadalje. II 1932) i Illusions (Iluzije). oso bito impresionisti. Ave Maria za sopran. dok se romantiĉari. J. Kun. Riemann. Protivnim postupkom o. 1926—28 asistent A. Asistent (1957) i docent (1965) na Univerzitetu u Miinchenu. 1924. 1938. Rijavec. Frescobaldi). 1929. — R. Qualre pieces symphoniques. — H. — A. Tri pesmi iz ciklusa S. 1926— 27 i 1934. Six petits morceaux. Trois esquisses. u Frankfurtu na Majni studirao kompoziciju (K. Pravoslavno srpsko crkveno pjenije po starom karlov aĉkom naĉinu. Svojim kompozicijama. — D. S. Rijavec. Petites variations. Pesem o devici Peregrini. obstinatus uporan). Reicherl.). na roĉito D. 1932. 1967. 1931. 1928. Propper. — IZDANJA: Das deutsche Chorlied vom 16. Iz pisama Miloja Milojevića Slavku Ostercu. Zu J. •— E. Fellerer (Musicae scientiae collectanea). Wolf). X 1921). Cerkveni glasbenik. Arabeske. ibid. sonata za violu i klavir. LIT. Ortiza). Nasuprot tome. Procesija. Bachs Ostinatotechnik. Rhvthmus. a u XVII st. 1953. 1929. Liliencron. 1965. Nowak. Ravel. Maska rdeĉe smrti. U baroku je basso 0. Italia patria del basso ostinato. klarinet i fagot. sluţi gdjekad upravo u protivne svrhe. 1925. Cinq morceaux. III. Ouatre miniatures. a i najĉešći oblik je i \ u basovoj dionici. 1932. muzikolog (Halle na Saali. karakteristiĉan je za stvaranje B. Kriegera. Zur Geschichte des basso ostinato (disertacija). 1931. 1940.: H. Oĉe naš. X. sonata za sak sofon i klavir. 1934. ibid. u djelima neobaroka i neoklasike. F. Toccata. u oba oblika (O. 3. historiju umjetnosti i filozofiju na Berlinskom univerzitetu (J. plesne muzike XVI st. 1922. 1929. Slovenska glasbena revija. 1925. Ĉetiri Gradnikove pesmi za kontraalt i gudaĉki kvartet. — K. Josquin Desprez (2 sv. 4. Bonn 1970. Studije. 1929. Mouvement symphonique. Der Basso ostinato als technisches und formbildendes Prinzip (disertacija). Grundzuge einer Geschichte des basso ostinato . — Ista. koncert za orkestar. djelomiĉno u svescima Das Chorvverk (izd. 1922. alt-saksofon i bas-klarinet. —• L. 1933. koja kruţi oko sebe bez cilja (M. Krog s kredo. Monteverdis (disertacija). 1937. Salome. Berlin 1926. kvintet za duhaĉke instrumente. franc. Stoletja slovenske glasbe. Helmuth. Gurlitt. H. Aus H. 1936. 1960. 1935. Marburg 1928.1972. LIT. obj. 1937 — 41 (Ljubljana. Bibliografski pregled kompozicij Slavka Osterca. Belokranjska suita. Regnarta. VVolfgang. Melos 1953. — L. Koln 1973. Belokranjske uspavanke. On je i vaţan element OSTOJIĆ. 1927. Leipzig 1950 (novi otisak. Willaerta. štampanim i izvoĊenim u inozemstvu. 1930 (Ljubljana. 1970. 1926. K vprašanju o kompozicijskih nazorih Slavka Osterca. God. 1935. najĉešće u dionici cantus firmusa. — T. zbor i 7 instrumenata. Osterc. 1933. VII. God. koncert za klavir i duhaĉke instrumente. 1934. djela Josquina des Presa. X. Ouverture classique. Scheringa na Univerzitetu u Halleu (na Saali). — G. — D. U orkestralnim partiturama postiţe se ostinatom velika gradacija tako da postepeno sve veći broj dionica preuzima ostinatnu figuru (M. I stavak Španjolske rapsodije).. C. ĉla nci. II 1932) i Dandin v vicah. ibid. 1929. nonet. 1934.: S. koncert za obou. violu i klavir. slovensko muziĉko stvaralaštvo uputio novim pravcem. — L. 17. MGG. Ljubljana 1964. C. Slavko Osterc — Prispevek za biografijo. Muziĉko obrazovanje steka) kod privatnih uĉitelja u Novom Sadu. 1962. Ljubljana 1972.. Lipovšek.OSTERC — OSTOJIĆ Treba istaći da je O. Wien 1932. — A. on se zove ostinatni bas (tal. u razliĉitim modifikacijama i varijantama ima vaţnu ulogu i u jazzu.). Michaela. Kriegera. 1937—64 bio je profesor muzikologije na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni. Ostinato und Kompositionstechnik bei den englischen Virginalisten der elisabethanischen Zeit. bas -klarinet. Fri drika Velikog. Šegula. Slavko Osterc. Hessenberg) i dirigiranje (K. rog. 1939. DJELA: Der Lautenist Santino Garsi da Parma (disertacija).

Pej. Melodrami za recitaciju i klavir Kamenny mnich. XI] 1926 —). horove i dr. Bio je zatim nastavnik u Scotch Holland Warehouseu u Pali Mallu. 1960. 1969. Koncfrtni pijanist. 1904 i Balada ĉeskd. Mahlera. Alpha Omega. — VOKALNA: Tasso-conceti za sopran flautu. XII 1880 — Sebastian. 1912. sonatina za violinu. Scenska muzika za dramu J. 1907—08. drvene duhaĉk instrumente. Praha 1935. Ignacij. a otada se iskljuĉivo bavio muzikom (uĉio kod Z. Realisationen za klavir i orkestar. osobito u Baletnor studiju Mariborske opere. ostvaruje originalan muziĉki govor osebujnih melodijskih i polifonijskih rje šenja. La Legende de la rose rouge. Od 1908 dirigent amaterskog ansambla Orkestralni sdruţeni.). Mimi (Puccini. moteti i dr. VII 1936). Engleska. Djeluje u Trstu kao nastavnik na školi Glasbene Matice i zborovoda pjevaĉkog društva Vasilij Mirk s kojim je osvojio više nagrada na meĊunarodnim natjecanjima. Toffola u Trstu. oko 1762.. 1762 — 63. Airs for the Summer. ondje . Fibicha). ORGVLJSKA: Cancion montanesa. Passages. — DRAMSKA. ORKESTRALNA: Montaru za klavir. 1969. kn}. Benedetiĉ) za muški zbor i orkestar Cork strirao O. 1950.-Ph. God. simfonijeta. Đordević. The Glasgow Herald. scenska muzi] Ilderim i Rubinul miraculos. oko 1748. — Elegija za violinu i klavir. Od 1951 ţivio u S. 3 Collections of Songs. 1758. 1899 i Legenda o sv. Praha 1936. Old Scotch and English Songs. od 1736 violinist i orguljaš u Edirtburghu. muziku za pozorišne komade. Collection of 43 Scots Tunes zvith Variations . Baĉka. Dancingmaster u Dunfermlineu. 1912. 191 El Canto popular montanes. MGG. 25. farsa The Reprisal or The Tars of Old England (Smollett). David. Pripada najznaĉajnijim ĉeškim kompozitorima XX st. VIII 1864 — Mol. — Objavio više zbirka škotskih narodnih napjeva: Collection of Scots Songs (2 sv. ali unosi suvremenu melodiku i disonantne dramatske akcente. na opernoj pozor nici debitirala 1947 u Ljubljani kao Rosina (Rossini. Melodrami za recitaciju i orkestar: Lihe. Horovoda i nastavnik muzike u Starom Beĉeju. ĉeški kompozitor i dirigent (Prag. Margareta (Gounod. Pepeljuga i Petja i vuk (Prokofjev).). 1913. Interpla 1963 za 2 pijanista i komorni sastav. Preradio za 6-gl. 1955. LIT. Gieseking i orgulje (F. — DRAA SKA: opera De la Matei cetire. ORKESTRALNA. Engleskoj.. Pohadkovd suita. X. Engleskoj i SAD. 1912. . Ion Nonna. 1960. Momente. Predavao ĉeški i njemaĉki do 1919. Collection of Curious Scots Tunes (2 sv. Švicarskoj. Tropismen I za klavir. violu i klavir. 1898! Suita C. 1917. 1968 (u scenskoj verziji: Utrecht 1968). pjevaĉica. a 1741 u Londonu. Posebna izdanja SAN. Ĉehoslovaĉka. Divadlo. klavir (B. 1758. op.). A Collection of. 1912 i Peisaj de iarnd. . G. Granan Flood.). Kjuder). paleografiju (A. 1965. Na gorici na placu i dr. balet Ileana Cosinzeana. Njezin repertoar obuhvać niz sopranskih uloga lirskog i koloraturnog karaktera. Studirao kompoziciju (J. Uĉenica L. 26. Gran himno a San Ignacio de Loyola. — Solo-pjesme. Ensemble za 17 instrumenata. 1909—10. Couperina. u baletu se usavršavao u Njt maĉkoj. oko 1747. 3. for the Violin and Harpsichord. O STR Ĉ IL kvalitetu izvedaba podigao na evropski nivo. Marcha real espanola. 1962. KOMORNA: 6 Pastoral Solos for a Violin and Vcl. zborovi. La Boheme). Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. oko 1742 (7 sv. James. Love in a Village. Les Enchantemen d'Armide za violinu i orkestar. 1965 Touches za orgulje. medi kojima su Marcelina (Beethoven. 1962. škotski violinist. LIT. Panĉevo 1938. IV 1931 —). Danza de gigantones i ( Solopjesme: Kun. VIII 1935). simfonijska pjesma Pohadka o Šemiku. 2 simfonijske skice na narodne moti' Din bdtrini. 1915. Las Montanas. In paĉe. 1940—51 b je direktor Konzervatorija u Madridu. OTAfiO Y EGUINO. Germani). Nejedly. 1900—03. XII 1888 — 25. Salmo sinfonico. Otakar Ostrĉil. Poupe. 1899. varijacije Kfiţovd cesta. — J. Alessandrescu. Marcha nupcdl. Legenda z Erinu.. 1960. . Hindemith) dirigiranje (H. Kundlovy oĉi. . orgulje i udaraljke. 1897. Janaĉka s Ostrĉilem. —• Spomenica Pamatce Otakara Ostrĉila. oko 1745. Les Toques guerra. 1753. 1711 — Knebvvorth. limene instrumente udaraljke. oko 1759. 191 Sorgi-Dantza. Vlasty skon. Via Ci cis. Novom Sadu i Mariboru (1959 —64 i od 1970] uz to se istiĉe kao odgojitelj mladih plesaĉa. 1939. 3 klavira. Rameaua te Les Moissonneurs i Passacaille F. Zero. Opere: Jan Zhofe-lecky (neizv. Đordević. Pedrell). Goigoechea). d'Indv) u Parizu. istodobno apsolvira studij muziĉke historije na Akademiji za glasbo i historije urr jetnosti na Filozofskom fakultetu.). Isusovac. The Caledonian Pocket Companion (2 sv. pantomima Queen Mab. IX. — KLAVIRSKA: Collection of Minuets.: Af. DJELA. 8 litanija za 3 — 4 gU i orgulje. MGG. kao dirigent i kompozitor. Mocquereau) muzikologiju (F. j. Arregui. Dramaticka tvorba Otakara Ostrĉila a jeji jevištni osudy. H. Tatjana (Ĉajkovski Evgenij Onjegin). 1905. Querol. History of Music in Scotland. K. 12 Serenatas for lwo Violins and Vcl. Studirao na Zemaljskoj muziĉkoj uĉiteljskoj školi u Pragu. Zatim nastupala u Italiji. Balada o mrtvim ševci a mlade taneĉnici. OTRIN. 2. 7. gdje je obogatio repertoar brojnim izvedbama klasiĉnih i osobito modernih opera. LIT. Martini. Filmska muzika Nolimetangere. 12 Canciones para la Sagra Comunion. for a German Fl.: A. — Danza de las cavaducas za klavir. 1892 i Skfivan. 1950. 1915. Ero s onogi svijeta) i druga djela. Zite. OSTOJIĆ — OTTE DJELA: kantata Moji zemlji (F. studirao orgulje i kompozici (A. horovoda i kompozitor (Beraun. oko 1760 i (12 sv. 12. I 1768). Pik Nogaviĉka (Cipci). Rektorys. V. studije i ĉlanci. oko 1765. kasnije se sve više orijentii prema folklo rnim znaĉajkama rumunjske narodne muzike. osnovao Operno društvo iz kojeg se razvila drţavna opera. Edinburgh 1900. London 1947. Nastavnik muzike S. Himno pontific Zborovi: Basa Chorichu. 1906. kantata The Wheel barrovi. Lamentatio in Sabbato Sanci 3 Misererea. La Giarra (Caselk i druga djela. Dromenon z. Anton-Tuna. Sebastianu (1922—32) i Azcoitiji (1932—39). ORKESTRALNA: simfonija u A-duru op. DJELA. III 1940). Smetane. 1928—33. — Z. •— KOMORNA : gudaĉki kvartet u H -duru. Gc. Le'bl. Colin's Kisses. rumunjski kompozitor i dirigei (Bukurešt. Bartol. Serenata'Ronda. 1914. 1911 i 5 canciones montanesas. njemaĉki pijanist i kompozitor (Plauen. 1742. Balada i dr. Seviljsl brijaĉ) i tamo angaţirana do 1951. Nje maĉkoj. Osvvalds Airs. U njegova najbolja koreografska ostvs renja idu baleti: Les petits riens (Mozart). — J. — CRKVENA: 8 Cdnticos a la Santisima Virgi 191° j I2 Canticos al Sagrado Corazon. 1960.: Af. Breazv Ion Nonna Otescu. — Obradbe crkvenih i narodnih pesama. Jose Maria Nemesio Otafio y Eguino. OTA. Faust] Manon (Massenet). — DRAMSKA: Macbeth. viith a Thorough Bass. Od 1913 predavao kompozicij na Konzervatoriju u Bukureštu (od 1918 direktor). Andre bat ikusi dct. OTTA KLASINC. Cancion del carretero. W. Ondina. 1910. oko 1750 —60.D. zbor Rondeau des songes i Menuets de Plal J. od 1959 muziĉk urednik Radio-Bremena. — V. II 1879 — 20. 25. —• A. Violetta i Gild (Verdi. Praha 1948. oko 1750—55. španjols kompozitor i muzikolog (Azcoitia. P. U Otescuovim ranijim kompozicijama osjeća : utjecaj francuskog impresionizma. — KOMORNA: Folie et sens. 1740 boravio u Italiji. Od 1927 upravljao takoĊer Bukureštanskoi filharmonijom. and Vcl. Solo-pjesme: 12 Songs Compos'd in the Scotch Taste. Belgiji. Responsorios del Oficio de Semana Santa. LIT. VII 1924 —). plesaĉ i koreograf (Zemun. — F.: V. udaraljke i gudaĉe. Kao kompozitor osvojio više nagrada DJELA. DJELA. Be. Gudaria. Studij kontrabasa završio na Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. Rendezvous za komorni ansambl. Studirao na KonzerV: toriju u Bukureštu te na Konzervatoriju (Ch. Airs for the Autumn i Airs for the Winter. tragedija Cleone (Dodsley). La Traviata i Rigoletto). Po sebna izdania SAN. Pozniak. 1750. oko 1741. — W. Les Sylphides (Chopin Mammon (Kfenek). 3. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. 1921. 1751. 1959. 1926: Selska slavnost. 21 Canciones a Maria Santisima. S. Musical Antiquary. God. Cancion del olivo. 1747. 196 OTESCU. bastianu. dok u orkestralnim kompozicijama. deĉje pesme. 5 Strukturelle Spiele za klavirski trio. Farmer. Simfonijske pjesme: Le Temple de Gnia 1908. oko 1742 i oko 1775.: J. Abendroth). 1910 i Narcisse. Otakar. 17. Đula (Gotovac.). Airs for the Spring. Fidelio). LIT. Diplomirao modernu filologiju i estetiku.). 1915. Valeurs. N. I 1931 — U Ljubljani završio Srednju baletnu školu. vodi i muški zbor Valentin Vodnik. Praha 1912. — Balet Diadalos. Ion Nonna Otescu. 1895. 1934. a zatim direktor opere Praškog narodnog kazališta.. Suite vasca. 1916. M. — VOKALNA: ksmtatt'Uhodilo. . OSWALD. 1761 imenovan je dvorskim komornim kompozitorom. 1955. R. Guipiizcoa. iako pod izvjesnim utjecajem G. Otakar Ostrĉil. lirski sopran (Trs 18. 1913. fantazija za violinu i klavir. kun i El mar de la vida. OSVALD. The Musical Magazine. oko 1770. 1743. Muzica. X. Panĉevu. — Obradbe narodn napjeva za zbor (Eno dreuce. klavir i udaraljke. OSTRĈIL. El Calangrejo. Korespodence L. Praha 1935. Kao plesaĉ i koreograf angaţiran d sada u Ljubljani. od 1958 ĉlanica Mariborske oper i od 1959 stalni gost Zagrebaĉke opere. Hans. The Masque of Alfred. 1965 Alpha-Omega za 12 muških glasova. 1903 — 05. oko 1747.: O. 1970. 1928. James Oswald and the Temple of Apollo. — SPISI: La Mušica religiosa y la legislacion. — G. 10 Favourite Songs. Buţga. (10 sv. Payer. muški zborovi (Devin. 1907 utemeljio ĉasopis Musi Sacro-Hispana koji je ureĊivao do 1922. zbirke Remembranza. MGG. — Kompozicije za vojniĉku muziku. 1921. tragedija The Gamester (Moore). oko 1795. Defile-Entracte-Reverance za glas i klavir.. K. oko 1741 i 1742. koj je vodio od 1938.). Jose Maria Nemesio. with a Thorough Bass. 6 Sonatas for two German Flutes by Giuseppe St. Otakar Ostrĉil. solo-pjesme uz orkestar i uz klavir. kompozitor i zborovoda (Dolina kraj Trsta. 1757. 1911. 1899. — VOKALNA: The old Woman's Oratory. Libanonu i Juţnoj Africi. — H. 1914 postao dramaturg i direktor opere Vinohradske divadlo. 1911. Iko. a O . — V. 1927— 28. Early Scottish Melodies. Meditacion. 29. Lepa Vida (Ukmar). Tomandl. 1958. 1913—19 i Honzovo krdlovstvi. Otakar Ostrĉil vzrust a uzrani. Letopis Matice Srpske. Za zbor i orkest. DJELA: Elegia za violonĉelo i klavir. Francuskoj. 19. Tropismen II za klavir. Leto. Somboru i Subotici i dirigent pozorišta u Novom Sadu. 1928. 2. 1736. Klavierbuch I.18 prosvećivanje. Kidson. 1909. Glen. 6 Divertimentos. Me. P.—■ Izdao Antologia de organisi espanoles i zbirku španjolskih vojniĉkih kompozicija iz XVIII st.). IV 1956). Kvapila Sirotek. Portugah Egiptu. 1742—43. 1915. Widor) i Schc cantorum (V. 299 i dr. Komponovao je za klavir. Paqueno largo. U svojim operama nastavlja tradiciju B. Rusalka (Dvofak). S. Spomenica Panĉevaĉkog Srpskog crkvenog pevaĉkog društva. — VOKALNA. 1963. LIT. OTTE. orguljaš i kompozitor (Dunfermline.

Cotarelo y Mori. ĉeški pjevaĉ (bariton) i pedagog (Plzefi. 1950 i 1954. od 1949 dirigent haškog Residentie-Orkest. Kardinal. — A.). 4 kompozicije za gudaĉe. — Isti. London 1892. OUVERT (franc. 1690). Oxford. T. — E. francuski naziv za praznu ţicu na gudaĉkim instrumentima. Od 1955 OUP je preuzelo izda vanje ĉasopisa Music & Letters. Tako npr. Paganinija. 1941. Positions of Organs in Churches. klavir i udaraljke. Zapoĉeo pijanistiĉku karijeru. J. pjesme i dr. 23. Brucknera. Violonĉeiist i dirigent orke stra u Utrechtu. Mendelssohna. XI 1972). S bratom Slavkom Avsenikom utemeljio 1954 ansambl za narodnu zabavnu muziku pod nazivom Kvintet braće Avsenik koji se ubrzo uvrstio u najpopularnije ansamble te vrste. van Beethovena. a od oko 1870 bio je dirigent u madridskom Teatro Real. gudaĉki kvartet. 1911 — 14 operni solist u Zagrebu. Pikova dama). T. Lanciani. 1879. Lovve i W. pisao je aranţmane za Th. 12. Handel i dr. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. ameriĉki kompozitor i jazz -pijanist (Bangor. A Treatise on Musical Form and General Composition. III 1877 — Prag. Knjiţevnik i muziĉar. O RKES TRALNA: s imfo nija za guda ĉe. I Teatri di Roma. Šef -dirigent Simfonijskog orkestra u Torontu (1965 —66). OZNAĈIVANJE AKORDA. preko 100 himna. Tovomasu. A Treatise on Counterpoint. sonatina za violinu i ĉembalo. sonata za violonĉelo i klavir. gudaĉki trio. II Teatro Ottoboni nel Palazzo del la Cancelleria. 1950. Za klavir: sonate. simfonijeta za 16 duhaĉkih instrumenata. je do 1961 i sam kao klarinetist djelovao u ansamblu. Rostala na Royal College of Music u Lon donu (1949—51).: A. Gaffi. Gjungjenac. — P. U Plziiu uĉio pjevanje kod M. Ko. apertum i clausum. —■ Opera U hola disabitata (napisao kao 8godišnji djeĉak). Scarlatti. Historia de la zarzuela. DJELA: simfonija. Persichetti). 1907—11 Vinohradskoga divadla u Pra gu. Madrid 1881. protektor Kongregacije i Accademije S. Nikola Šubić Zrinjski) i dr. Kast. aperto i ehiuso) upućivali su izvod ioce da kod ponavljanja kompozicije uzmu drukĉiji završetak (danas prima volta i seconda volta). A.: F. U nastavi harmonije. Ansambl je do danas (1974) snimio 20 long-play gramofonskih ploĉa u nakladi od 10 milijuna i dobio 8 zlatnih. Ravela. (balada. Nje gove 4 kompozicije za gudaĉe. OUSELEY. H Sako*). 1957. kao i u harmonijskoj analizi. Introductie en Allegro. A. 1688). 1889 — 90. nizozemski dirigent i kompozitor (Winterswijk. preludiji i dr. 1962. Pagliacci). 6. 1709) i dr. Ranev. violinist (Ljubljana. M. I. 24. -> Harmonijska analiza). OXFORD UNIVERSITY PRESS. MGG. I I I 1877). kao operni dirigent debitirao 1969 u Salzburgu (Mozart. Muziku uĉio na Musical Collegeu u Chicagu i na Juilliard School of Music u New Yorku (V. Havergal. Tartinija. LIT. 1942. II 1740). solo-pjesme. Duhovni voda kvinteta. u C -d u r u. Sir Frederick Arthur Gore Ouselev. T. i D. II Cardinale Bencdetto Pamphili. dijamantnih i platinskih ploĉa. Studij završio na Unive rzitetu Toho Gaku'en u Tokiju (N. 1958. 1705). — J. XI 1950). usavršavao se kod W. aceord d l'ouvert znaĉi akord proizveden na samim praznim ţicama. La Forza del divino amore (B. 1706). MGG. VIII 1825 — Herford. Roma 1953. 1868. On the Early Italian and Spanish Treatises on Counterpoint and Harmony. Cecilia. 1962. — M. 9. Cantata ddV Assunta (A. muziĉki Odušci OTVORENA FORMA OTVORI OUDRID Y SEGURA. Vilko. 1962. U muziĉkim oblicima XIV st. 1882. DJELA. Co. 1932. La Pastorella (isti. D J E LA . Bartoka i dr. kojom je pridonio razvoju te muziĉke vrste u Španjolskoj. B. Dvofaka.. 1960. F. Americi i Japanu. London i Clarendon Press. On some Italian and Spanish Treatises on Music of the Scventeenth Century. Bio je suradnik ĉasopisa Jazz Today. Renato (Verdi. // Trionfo della castita (A. suautor i aranţer. OTTOBONI. osnovao je biblioteku Ottoboniana. Silvio (Leoncava'lo.. Oblici. se ogledao i kao kompozitor.molu. Dalibor i Prodana nevjesta). — Gudaĉki trio. Monksa. Cosi fan tutte). 1943. 1882. La Boheme). Michael's College kojemu je. Nakon zavr šenoga studija s velikim je uspjehom nastupao u mnogim evropskim zemljama i izvan Evrope. W. i kod H. IN S T R U ME N T A LN A : 2 g u d a ĉ k a k va r te ta . japanski dirigent (Hoten. Njegovi su uĉenici J. — J. S. harmonijske funkcije i tonalitet kojemu pripadaju pojedini akordi (-> Harmonija. o ĉemu svjedoĉe r edovita gostovanja po Evropi. 1691). Od 1880 postoji i londonski ogranak. Madrid 1946. 1868. 1955. Sachsom. talijanski libretist (Venecija. Fantasta za 5 limenih instrumenata. Charlesom i dr. Fleschova nagrada) i Miinchenu (1958). Marcello (Puccini. IV 1889). Pfeifera na Akademiji za glasbo u Ljubljani i M. Pietro. II 1920 — New York. Kocelin (Lisinski. OVERTON. II s imfo nija. koji je do danas izdao veći broj muzikalija i znanstvenih muziĉkih knjiga. The Compositions of the Rev. Operni l ib r e t i : U Amantc del suo cncmico (muzika F. Jelecki (Ĉajkovski. 28. II 1825 — Madrid. 1948—71 ĉlan Plesnog orkestra Radio -Ljubljane. 27. nokturna i dr. Caldara. 12. Faust). XI 1928 —•)• Studij klarineta završio 1961 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (M. virelais) izrazi ouvert i clos (lat. — CRKVENA : brojne mise. Bio je izvrstan improvizator na klaviru i orguljama. Rava. — SPISI: A Treatise on Harmony. tal. — Zborovi. 1924 utemeljio je londonski ogranak muziĉki odjel. solo-pjesme. G. Zrinjski (Zajc. // Trionfo della Vergine (A. 1962—63 profesor Akademije za glasbo u Ljub ljani. P. IX 1935 —). divertimento za limene duhaĉe. klavir. Conccrlino za violinu i gudaĉe. Hali. — Kompozicije za klavir (sonata. — R. 1 8 6 8 i d. nastupa kao gost u Evropi. Od 1855 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu i praecentor katedrale u Herfordu. La opera espanola y la mušica dramatica en Espafia. — DRAMSKA: opera The Enchanted Pear Trĉe. lntrada za limene duhaĉe i udaraljke. SAD. Dresden). F.\\a&is\a\ i Krušina (Smetana. Seji. engleski kompozitor. God. Marshall. H. Scarlatti. D. Szymanowskog. Character and Influence of Sir Frederick Gore Ouselev. 1946. O. Mozarta. a od 1963 na Visokoj mu ziĉkoj školi u Kolnu. S. 9. Igor. V 1931 —). kao rektor i donator. S. Amorc e gratitudine (Lanciani. Hartnan. 1705). 13. 1952. 1951. Statira (A. O. Bernsteina u Tanglewoodu. Alontaldo. kompozitor i aranţer narodne zabavne muzike (Begunje. London 1889. pa i u Juţnoj Americi. oznaĉuje se struktura pojedinih akorda. Cristobal. na njegovu su bogatom re pertoaru violinske sonate i kraća djela razliĉitih majstora svih raz doblja. G. L. Za svoja vrijedna ostvarenja stekao je pri znanja i na meĊunarodnim natjecanjima u Ţenevi (1950). OVSENIK (Avsenik). ĉasopis Roma. 1875. Studij s doktoratom završio u Oxfordu. Frederick Arthur Gore. Canon and Fugue. Karajana u Berlinu. 1960. X. Considerations on the History of Ecclesiastical Music of Western Europe 1876. God. Charles. Uĉenik B. nakladno poduzeće Oxfordskog univerziteta. 1904—07 ĉlan Ljubljanske opere. Historia de la zarzuela y del genero chico. Predaje na meĊunarodnim teĉajevima dirigiranja Nizozemskog radija. Kune i N. od 1971 je programni i muziĉki rukovodilac tvornice gramofonskih ploĉa Helidon u Ljubljani. Bacha. Costanzi. 1942. Umjetnik velike pjevaĉke kulture ostvario je brojne baritonske uloge koje su se odlikovale scenskom dovršenošću: Don Giovanni ( Mozart). ostavio muziĉku biblioteku (jednu od najvećih u Engleskoj). On Mecenate in Roma barocca. DJELA. Uz koncerte J. Za orgulje: 12 fuga. Bumpus. Za boravka u Zagrebu bavio se veoma uspješno pjevaĉkom pedagogijom. sonata za violu i klavir. de Angelis. Valentin (Gounod. Proceedings of the Royal Musical Association. IX. 1690). a posebno djela jugosla I. i. W. Rieg gera i D. B. Cvejić. a od 1962 vodio je teĉajeve za kompoziciju na Neto School of Music. K. španjolski kompozitor i dirigent (Bajadoz.). Debussvja i M. simfonijeta i divertimento ubrajaju se medu istaknuta djela nizozemskog orkestralnog repertoara. Firenze 1955. njegovi su uĉenici bili Z. Stainer. Milhauda. sekretar Svetog Oficija. A. Komponirao je muziku za preko 100 zarzuela. 1958. OZIM venskih kompozitora. LIT.OTTERLOO — OZNAČIVANJE AKORDA OTTERLOO. — VOKALNA: oratoriji St. Americi i Australiji. suita za gudaĉe. utemeljeno 1468. 3 suite. The Life of Sir Frederick Ouseley ( I I izd. C. OZAWA. K. 2 klavirska trija. Jan. Snimio je više gramofonskih ploĉa. 1956.: W. tri poglavlja o engleskoj muzici u Historv of Music Naumannovog engleskog izdanja. otvoren). 7. Ranevom. Lon donu (1951. OZIM. a zatim se usavršavao kod L. . N. Corelli. God. Scarlatti. — Kompozicije za klavir (fuge) i za orgulje. 1948. Uĉenik L. 11. 1950. Balet Nonagc. X. Wallersteina i 1902 zapoĉeo umjetniĉku karijeru. Peha y Goni. Z. 1886. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više meĊunarodnih nagrada. 2. Cecilia. C. u svojem je domu prireĊivao znamenite koncerte na kojima su sudjelovali najugled niji umjetnici onoga doba (A. Krabuljni ples). stupanj na kojemu se u ljestvici nalaze. Scarlatti. II Cardinale Pietro Ottoboni. 1. Pietro Ottoboni. OUREDNIK. Joyce. VII 1667 — Rim. Giuditla vitloriosa (isti. Memorials of Frederick Arthur Gore Ouselev. XII 1907 —). Madrid 1935. 19 2. Kao jazz-pijanist suraĊivao je sa A. Filmska muzika. Michigan. Willem van Otterloo. LIT. Frederick Arthur Gore Ouseley. — L. Symphonic Movement. Paap. Izvrstan inter pret djela A. Posjeduje izvrsnu tehniĉku spremu i po sebni smisao za stilsku interpre taciju. 1957. teoretiĉar i muziĉki pisac (London. God. 1694). London 1896. Carlo Magno (G. estampida. Polycarp i Hagar. Poviri). Od 1960 profesor je na Juilliard School of Music. gudaĉki sekstet. Ĉajkovskog. — Aranţmani za jazz -orkestar. Studirao na Konzervatoriju u Amsterdamu (S. 1953). koja je poslije njegove smrti pripojena Vatikanskoj biblioteci. 1961. LIT. Gunzek). Osnovao St. MGG. Gostuje u drugim zemljama. Willem van. klarinetist. 1935. U posljednje vrijeme nastupa s uspjehom i kao dirigent. 1869. 1914—19 solist Narodnog divadla u Pragu i 1919—21 ponovno u Zagrebu. — F. 1695). — Zborovi. Saldonija u Madridu. celestu i udaraljke. pa se poduzeće dijeli u Oxford Universitv Press. 1938.: A. Mufioz.

V. op. pjevaĉica.14. OZNAKE ZA PREDAVANJE. -*■ Dominantne harmonije. D i DD oznaĉuju se. Pjevaĉi karijeru zapoĉela 1919 na operi u Ljubljani kao Paulina (Ĉajkovsl Pikova dama). septakord V stupnja. -> Frazrranje). —> harmonijske funkcije akorda (—> Toniĉke harmonije. DĆ. Slovima T. I 1896 — Zagreb. S. KO. ostvarila je nekoliko z. a za djelovanja u Ljubl jani nastupala je kao dramska glumica. tj. D/II i D/III dvije sekundarne dominante. OŢEGOVIĆ. VIII 1962). skupina grafiĉkih znakova notnom tekstu (rijeĉi. a tonaliteti se taoder oznaĉuju slovima. konstri irali su svoje posebne sisteme oznaĉivanja akorda. i to velikima dur. Riemann i dr. Pikova dama). 12. kao H. koji predstavlja temeljni ton odreĊenog akorda (~> Te-meljni ton i temeljni oblik akorda). 2 C: V7 I D/M D/III D T J V Pojedini muziĉki teoretiĉari. N. Pjevanje uĉila na školi HGZ Zagrebu i 1913 —16 n Muziĉkoj akademiji u Beĉu. S uspjehom se bavila koi certnom djelatnošću. dok se rimskim brojkama oznaĉuje stu panj ljestvice. kratice.) koji upućuju kal treba interpretirati neko muziĉko djelo. odnosno izvan granica njegove škole.. paţenih kreacija. slova i dr. pa se stoga nijedan od njih nije proširio izvan kruga aut rovih pristaša. Marcelinu (Mozart. alt (Budimpešta. Ulril (Verdi. —> Dinamika. nadalje. Lucija. -> Sekundarne dominante).. 9. one toĉnije oznaĉu kako autor (ili redaktor) zamišlja muzikalnu kompo nentu izvei be (-> Agogika. dominantu II i dominantu III stupnja itd. od kojih posebno treba istaknuti Groficu (Ĉa kovski. -> Domi-nanta dominante. Altistica velikih glasovn mogućnosti i osobitog smisla za glumu. K. Svi su ti s stemi mahom odraz liĉnih gledanja autora na harmonijske pr bleme. kao i niz pomno izraĊenih i stils okarakteriziranih epizodnih uloga. br. a malima mol.: Beethoven: Sonata za klavir u G-duru. Figarov pir). Uf kvintsekstakord II stupnja. VII ni septakord VII stupnja s povišenom tercom i povišenom tt kvintom. . Bila je zatim ĉlanica opera u Ljubljani i Mariboi i 1924—42 te od 1945 u Zagrebu. -> Subdominantne harmonije.OZNAĈIVANJE AKORDA — OŢEGOVIĆ ' • ■ > Struktura akorda oznaĉuje se arapskim brojkama na naĉin -> generalbasa. U pri loţenom primjeru C znaĉi C-dur tonalitet. Krabuljni ples) i dr.

— KOMORNA: Sinfonias za 17 limenih instrumenata. 7 zborista i plesaĉicu. 1608 i Sacrae Cantiones za 4—10. Modulos II za 2 orkestra. Inici-ativas. 1967. Djelovao u Rimu 1589—93 u crkvi Santa Maria di Monserrato. III 1706). I 1930 —). 4. 1953. za 2 klavira: Movil II. 1968. Un celebre mušico fabrianese: Gasparo Pac chierotti. 1958. armonia. od 1968 vodi Studio di fonologia musicale Talijanskog radija u Milanu. 1960. 1965 — 66. Padova 1844. PACCAGNINI. 1597 (vjerojatno još od 1595) kapelnik u rimskom Collegio Germanico. orguljaš i kompozitor (Salboro. —■ KLAVIRSKA: sonata.). ali oĉituju i neke znaĉajke tadašnje venecijanske muzike. 1968. 1968.). // Canto gregoriano. Novara). basklarinet i udaraljke. tj. . La Parola in Palestrina). gudaĉki kvartet. Imaginario I za 3 udaraljke i ĉembalo. Erfurtu (Predigerkirche. Palestrina. 1957. Umbrija. 1968. koji je uglavnom napisao Pacchierotti. 1961. 1608. 5 Invenciones za flautu (violinu) i klavir. orguljski korali (najĉešće troglasni s cantus firmusom u gornjem glasu ili basu). violinu i klarinet. 1597. tutti la spogliano. J. Petra. flautu vibrafon i udaraljke. Posljednje decenije ţivota proveo u Padovi. 1953. — DRAMSKA: Protocolo. sopran (Fabriano. 1968. Eisenachu (1677— 78). Studio pratico della tnelodia. 1962. Stanislao. ĉemu se . U Milanu otvorio eksperimentalnu muziĉku školu u kojoj je pri mjenjivao vlastitu metodu muziĉke nastave. balet / Dispersi. 1963. U orguljskoj i klavirskoj muzici skraćenica za pedal. Angelo. DJELA. Lopez de Osaba. MGG. V 1740 —■ Padova. Teoria e storia degli abbellimenti. Luis de. Terzo concerto za sopran i orkestar. tokate. PABLO. God. sopran. Pacellijeva djela mogu se po tehnici i stilu usporediti s najboljim kompozicijama toga vremena. Od 1964 artistiĉki je direktor Biennala suvremene mu zike u Madridu. K. Vercelli. Gruppi concertati. DJELA. S. Ermenegildo. Asprilio Pacelli insigne Maestro di Cappella della Corte Reale della Polonia. Comentarios za mezzosopran. 3.: M. J. Prosodia. III. toplina i blagost harmonij skog izraza ĉesto s istaknutom funkcionalnošću akorda. oznaka za treći manual. Escena za zbor i 18 instrumenata. Glinski. II 1880 ■—•)• Studirao na Muziĉkom institutu u Padovi (C. Recreation suite enfantine. — KOMORNA: gudaĉki trio. vibrafon i klavir. Školsku i muziĉku naobrazbu stekao u Niirnbergu (H. 1952. Bach. 17. — Komponirao crkvena i druga djela. Magnificat i moteti za 4 glasa. 1961 — 69 (I. 1570 — Varšava. — CRKVENA. —• G. psalmi i moteti za 4 glasa. 1970. 1961. Schvvemmer. klavir. 1591 i 16 moteta. 1925. Asprilio. talijanski muziĉki pisac. 1967. — DRAMSKA: Le sue ragioni. 1925 —30 izdavao vlastiti ĉasopis Nuova didattica e pedagogia musicale. 1964. 1970. Bach. A. 1934. 1962. za pozitiv. a pp za pianissimo ili piii piano. 1925. S. 1678—90). U zbirkama djela raznih autora onoga vremena štampane su 2 duhovne pjesme fcanzonette spirituali) za 3 glasa. Por diversos motivos za 4 klavira. talijanski pjevaĉ. 28. — R. Canzone in onore di S. 1963 i II Dio di oro. Antuna u Milanu. 1967. X 1930 —). — Spis Aproximacion a una estetica contempordnea. Luis de Pablo versucht eine Asthetik der zeitgenossischen Musik. — SPISI: La Elaborazione tematica nelle opere di G. Reiss (Muzyka i Špievi. 1599. K. Nastupa kao predavaĉ i suradnik struĉnih muziĉkih publikacija. koju je obogatio komponirajući orguljske korale. 1968. Metodo teorico-pratico per lo studio primario della teoria lettura e composizione musicale (8 svešĉića).: G. Elaborazione in polifonia armonica (3 sv. Reciproco. — ELEKTRONSKA: Sequenze e strutture. 1921. fantazije. 1948. Metodo per lo studio delV organo. Orguljaš (Malmo. Gliriski (2 sv. Glosa za sopran. Gaspare. radio-opere Mose. L. 1965.: P. 1960 —61 utemeljio ansambl Tiempo y Mušica za suvremenu komornu muziku. 1962. TEORETSKA I INSTRUKTIVNA: Metodo per lo studio del pianoforte e la composizione degli esercizi iecnici ritmici e melodici (3 sv. Pardfrasis za 24 instrumenta (po motetima T. Condicionado za flautu solo. V 1623). Bach. . te koralne partite. 1964. klavir i udaraljke. ■—■ PACHELBEL. PACELLI. Zbirke: psalmi i moteti za 8 glasova. vjerojatno do 1676). Prentz). Anthem za zbor. VOKALNA: j Ćori di Euripide za zbor i orkestar. Stanislao obj. 12. Altdorfu i Regensburgu (Ph. Fabriano 1935. Istakao se i kao pedagog. Heterogeneo. P. 1958 — 68. 1959. 1963. i. Actuelles 1968 za orkestar. 1955. 1939. 1960.). gdje je 1769 angaţiran kao pritno mušico kazališta San Benedetto. 1952. talijanski kompozitor (Vasciano di Stroncone. Cenni biografici intorno a Gaspare Pacchierotti. 1958. Gothi (od 1692) i Niirnbergu (od 1695 u crkvi sv. Mušica da camera za 9 instrumenata. a zatim kapelnik i orguljaš crkve sv. Orguljaš u Beĉu (od 1673. 1967. Reciproco za flautu. Mušica a due za violinu i klavir. jasnoća. njemaĉki kompozitor i orguljaš (Niirnberg. Calegari objavio je 1836 priruĉnik Modi generali del canto . Radial za 24 instrumenta. La Formazione del linguaggio musicale (3 sv. Pollini). 1962. 1928. limene instrumente i kontrabas. Un Uomo da salvare. Seulin. 1964. 1961. PACCAGNELLA.). Od 1603 vodio u Varšavi dvorsku kapelu Sigi smunda III. moţda i G. Pjevao na svima većim talijanskim pozornicama te više puta u Londonu. Johann. IX 1653 — pokopan 9. ali je još jednom nastupio 1796. Bacha na podruĉju muzike za orgulje i ĉembalo. preteĉa J. Wecker). 2 zbora. Završio studij prava u Madridu. Padova. Libro para U pianista. Ancona. Ein Wort za glas. 1969. nadalje varija cije. 1961.). .: ukupna djela obj. Cecchini Pacchierotti. PACCHIEROTTI (Pacchiarotti). u muzici uglavnom samouk. La Citta del miracolo za flautu i orkestar. LIT. LIT. 1967. 1965. Nakon što se afirmirao kao kompozitor na brojnim festivalima suvremene muzike. Za Pachelbelov originalni muziĉki jezik karakte ristiĉna je pjevnost melodije. 1955. Mušica a cinque. U rukopisu je saĉuvano nekoliko crkvenih kompozicija. X. 18. 1971. skraćenica za piano. od 1594 u Trinita dei Pellegrini. DJELA: zbirka madrigala za 4 glasa. 1963. Imao je glas izvan redna opsega i virtuozno je vladao tehnikom belkanta. španjols ki kompozitor (Bilbao.). talijanski kompozitor (Castano Primo. NOVA IZD. 1952 i dr. DJELA. 19571 1958. 1925. Melos. Sebalda). Elementi di canto gregoriano. Milano. Actuelles za sopran. 1965 — 66. Ĉita del Vaticano 1941. Kompozitor avangardnih stremljenja. chaconne i suite. 1962. Imaginario II. 1792 povukao se sa scene. kršten 21. ■— VOKALNA: Choral eucaristico za zbor i 7 duhaĉa. 2 ksilofona. 1964 i dr. sopran-sak-sofon. 1953. zbor i orkestar. 1954—66. 1602—03 na istom poloţaju u bazilici sv. 1604 —18. Polar za violinu. 1969. 1968. 1957. psalmi. 1965. Koncertirao u Italiji i u inozemstvu. 1928—34. S. S. Kod orgulja. 1957. / dispersi. Modulos III za 17 instrumenata. 1963 utemeljio ansambl Ars Antiqua. Ejercicio para cuarteto. 1964. Progressus. sopran i magnetofonsku vrpcu. 1968. 1964. Victorie). Bivio. 2. II izd.Sassi. fuge. Opere di J. X 1821). Stuttgartu (1690—92). 1961. Najvaţnije su njegove koralne obradbe: koralne fuge (thematice praeambulando).16 i 20 glasova. Dialoghi. — KLAVIRSKA: Sei tempi za 2 klavira. // Mušica za 2 klavira. Vento-nel vento za mezzosopran i orkestar. debitirao 1766 u Veneciji. medu njima Missa de Passione Domini (autorstvo nesigurno) i 8 kompozicija u orguljskoj tabulaturi. 1963. M. 1956. je jedan od najvećih njemaĉkih orguljaša svoga vremena. Modulos IV za gudaĉki kvartet. Prosodia. pedagog. Metodo di composizione musicale (3 sv. kao i kombiniran oblik (susreće se jedino koa Pachelbela) u kojemu orguljska fuga uvodi u orguljski koral. Tombeau. Bertonija. Cesuras za duhaĉki i gudaĉki trio. II Linguaggio melodico e armonico. one govore jezikom rimske škole. varijacije (2 sv. II. Studij završio na Konzervatoriju u Milanu. Canzone in onore di S. contromelodia. ORKESTRALNA: 4 Invenciones. 28. 1929). 1960. Uĉio kod F. 1957. 1956. Mutazioni za violinu solo.P (p). J. 2 klavira i gudaĉki kvartet. 1611. kršten 1. 4. Tutti la vogliono. koncert za violinu i 6 instrumentalnih grupa. Modulos I za 3 klarineta. a bavio se i muzikologijom i teoretsko-pedagoškim radom. Quasi una fantasta. Asprilio Pacelli. ORKESTRALNA: 4 Studi. d'Alessi. Ubrzo stekao veliku reputaciju širom Italije i izvan nje. LIT. 1601.

M. Jovan Paĉu. Wiederkehr seines Geburtstages. H. Botstiber i M. 1960. Commer {Mušica sacra. J. 1887. Pjevanje uĉila u Lisabonu i tamo 1888 debil u kazalištu San Carlos kao Amina (Bellini. u ko jima je mogao doći do izraţaja njegov izvanredno mekan ton i gotovo eteriĉan pianissimo. 1875). meĊu kc su bile Rosina (Rossini. I. 1967. Pachelbel: Alternation or Intonation?. 1960. DJELA: DRAMSKA. MF. 1911. J. 1962. — H. ): 9 ka nt ata . kompozicije za harmonijum i kla' Muzika za pozorišni komad Naši seljani. redovno je kon rao u mnogim mestima tadašnje Austro -Ugarske i Srbije.. — DRAMSKA : opere Kung Karls jakt. VII 1848 — Rim. Eggebrecht (od 1954) i dr. 1828 —34 prvi violinist dvorskog orkestra u Stockhc Od 1834 muziĉki direktor (od 1860 profesor) na Univerzit< Helsinkiju. Novi nastupi vodili su ga zatim u Berlin . Abo 1949. U ki vrijeme ostvarila blistavu umjetniĉku karijeru. 1962. Kantate und Konzert im Werk J. Parizu. PACHMANN. MGG. H. Hauptmanna (kompozi God. Pro mušica. Kompozicije za 2 klavira. Meditation za gudaĉe. kompozitor i pijanist (Aleksandrovo koc botice. Pachelbel. je od 1837 i dvorski muziĉki direktor. LIT. The Instrumental Works of J. Rigoletlo). Eggebrecht. Muziku uĉio \ botici. H. RazraĊivanju svojih djela. za vi 1955. Mat thaei (4 sv. Krummacher. Kompozicije mu se odlikuju logikom i jasnoćom strukture. Ti kurpiozvski za solistu. IX 1965). X 1916 —). Pojedina vokalna i crkvena djela obj. Around Music London. DJELA. J. 1901). XII 1867). u F kod B. Oko 15 kantata. 6. Eggebrecht. koncertne etide. Smetane. Siedlce. gestikuliranjem. 1886—1917 profesor klavira na Moskovskom konzervatoriju. dr. Saradivao je u mnogim ĉasopisima i i nim listovima. Posljednje godine ţivota proveo u Pesciji. Ponešto ekscentriĉan. dobiva na Konzervator. Suita kurpiozvska. M. Leschetvzkog. 6 Concertoni za orkestar. Zelenskog. ali im ĉesto manjka izvornost. — H. U meĊuvremenu pre godinu dana na Konzervatorijumu u Strassburgu. ricercari. Dachsa na Konzervatoriju u Beĉu. revidirao i iz ostavštine dodao II di o F. tip ka ma. AFMW. 1952. Pachelbel als Ka mmerkomponist. SBIMG. kompi i drţavnik (Kurylowka. Furlanetto). obj.: M. 1876 —80 nastupao na koncertima. Orih. X. — Kompozicije za orgulje (sonata. 13 Magnificata. — Isti. A. kao i djela. Urban). La Regina di Cipro. 1956. za autorova ţivota): varijacije (vjerojatno 4 niza) Musicalische Sterbens-Gedancken. kolo iz i rastanka. otkrićima na polju klavirske tehnike. fantazije. Mušica. P( izdanja SAN. 2 1941). 1932. Oratoriji: 11 Trionfo della religione. fuge (medu njima oko 100 fuga na Magnificat).: K. 1843. sluţio se kod sviranja grimasama. 27. II Carcere Mamertino. 1864. 1953 i 1957! koncertna uv 1949. 1918 — 19. Rubinsteina. 1865. J. 1913. Zu seinem 250. 1860. u Kasselu kod L. — VO K ALN A I CRK VEN A (rkp. Wycinanki z morskiej pianki z. Montevideu. ni jednog ĉasa ne zamagljuje jasnoću osnovne koncepcije. Mnoge narodne i graĊanske melodije harmoni: je i za hor i za klavir. Davini. ORKESTRALNA: fantazija za klavir i orkestar. — N. J. kasnijeg j sjednika republike Argentine. Pet. 1826. Woodzvard. Sorabji. je ime novan njezinim direktorom. Rusiji. — SPISI: Sutla nalitd della mušica ntelodrammalica italiana del secolo XVIII. bey S. Acht Chordle zum Praeambulieren. Doflcin. 30. nastavnik u Lodzu i od 1954 profesor na ' koj muziĉkoj školi u Varšavi. Studij orgulja završio 194 Konzervatoriju u Varšav i (B. talijanski kompozitor i teoretiĉar (Ca tania. ariji CRKVENA: brojne mise. Ĉuj. Milano). tokate. Zborovoda i organizator muzi ţivota u Plocku. Leipzig i druge njemaĉke gradove. — Obradbe nai pjesama za zbor.-E. sopran (Lisabon.22 PACHELBEL — PADEREWSKI Agnese. solo-pjesme. duhaĉki kvintet. 8. koristeći se nje. Vladimir. 1953. Giovanni Pacini: Bemerki zum Stil seiner Opern. Pachelbel (disertacija). 26 moteta. — D. P. Prag je ovo milog Srpstva. Arenskog i S. ragionamento. 1948. 1954. DELA. Fredrik ( rich) Pacius. argentinska pjevaĉica tugalskog podrijetla. Nezadovoljan svojim sviranjem povukao se tada i osam se godina dalje usavršavao. NOVA IZD. za razliĉne komorne sastave te preludiji. 1864 —65. se istakla izvanrednim kreacijama brojnih uloga. 1898. 4. God. 2 melodrame. Moniuszka za klavir. MGG. Od 1813 komponirao za najvaţnija talijanska kazališta (Venecija. Cenni starici sulla mušica e trattato di contrappunto. Gilda (Verdi. Aus der Vergangenheit der Stadt Erfurt. 6. Pachelbel (disertacija). Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. Koncerti: 2 za klavir. — INSTRUMENTALNA: programna simfonija Dante. 1834 osnovao muziĉku školu u Viareggiu. Mattei) i Veneciji (B. 1951. INSTRUMENTALNA (obj. Medea di Corinto. Bena di Varnol. 19. Oko 90 opera: Annetta e Lucindo. Arenskog i N. 1903). Udav: na vrhuncu slave 1907 za diplomatu M. Seviljski brijaĉ). Svetosa vska pesma. 1845. Manon (Massenet) i d PACIORKIEVVICZ. M. M. Chigiana. I 1891). Barceloni. Canv bridge (Massachusetts) 1952. Sikorski). kada je škola pripojena muziĉkoj školi u gradu Lucca (1842). H.: fuge na Magnificat za instrumente s tipkama obradili i obj. 1693. 1S50 (revidirana ' koncert za violinu. sonate i dr. 1957. Seiffert (DTB. 3 rekvije ma. proputovao je gotovo sve evropske zemlje i Sjevernu Ameriku. Seif fert (1929). 1841). zbirku Hexachordum Apollinis obj. Marsz uroczysty. Pachelbel — sein Leben und Wirken in Erfurt. The Magnificat Fugues of J. Studij zapoĉeo na Varšav skom konzervatoriju kod R. Iako po profesiji lekar. uz romanti< patriotski izraz. F. X. i Die Loreley. — Romanca za glas i klavir. šavi. XI 1860 — New York. — G. Fredrik Pacius. 1955. 1846. pridruţuje virtuozno iţivljavanje u samoj instrumentalnoj igri koja. P. God. -KALNA: 10 kantata. — VOKALNA. — TEORETSKA: Principi elementari col metodo del meloplasto. Spohra (violina) i M. Moniuszka (harmonija) i W. poljski kompozitor i pijanist (Lazy. Centralna liĉnost muziĉkog ţivota u Helsinkij' je poloţio temelje razvoju nove epohe u finskoj muzici. — Isti. Uz to niz izgubljenih kompozicija. PACIUS. nastupajući u lermu. Pachelbels Kammermusik. i duhaĉki kvintet. PACINI. u kasnijim godinama i glasnim komentarima.: M. 3 klavirska trija. — E. — Horske harmonizacije. Ljubavni napitak). — Tri kompozicije za violonĉelo i klavir. Seiffert (DTB. 1905). 1867 i dr. 17. zborovi. je autor finske n nalne himne Maamme Laulu. DJELA. 188. Helsinki 1921. — F. moteti i dr. 1954. 6 gudaĉkih kvarteta. Tadeusz.: V. Tada poĉinje njegova blistava nistiĉka karijera: nakon Pariza (1888) i Londona (1890) P. — J. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. 1691 (?). so tvohl in den Vespern als Tagambt. brojni ĉli kritike. varijacije. Sant' PAĈU. X 1902). V. — Preradbe orkestralnih djela P. F. Giovanni Pacini. i bidermajerski salonski stil briljantno vit nog karaktera. Zobelev (1937). Pachmann and Chopin. 1903 — 04. Mnoge njegove pjesme posta u Finskoj veoma popularne. neka djela za instrumente s tipkama obj. PACHULSKI. Pachelbels (disertacija). mann. 6. LIT. sonatina za fagot i 1 1953. Pachelbel. mesto profesora klavira. Sonatina zvirtuozozvska. zbor i orkestar. oko 80 zborova. — E. Dordević. AFMW. P. — Deul-hche Anzveisung. J.— VOKALNA: kantata Ojczyzna za zbor i orkestar. II Maestro Giovanni Pacini. 1699. Zelenskog (kontrapunkt). a studij kompo 1950 u Lodzu (K. KLAVIRSKA: Chansonette serbe. sonatina za 2 violine. Rutkovvski). 1900. 1951. Don Giova Adina (Donizetti. u tom gradu P. Magnani. ĉarka). meĊutim. H. Jovan. Palermo 1927. Studirao kompoziciju u Bologni (S. Petrogradu. Madridu. 1952 i 1954. Chopina. Johann Pachelbel als Vokalkomponist (s potpunim popisom djela). povukla se s operne pozor Jedna od najglasovitijih koloraturnih soprana svojega dob. koja je ubrzo postala poznata. 1921). — II. LIT. a kasnije ruskih kompozitora eklektika A. varijacije za violinu i orkestar. Seiffert. 1842 . ORKESTRALNA: simfonija u 1 stavku. PACINI. — Gudaĉki kvartet. Ringbom. Eggebrecht. Napulj. Sebald mit der Orgel zu intoniren und zu respondiren sich zu verhalten habe. 1867. J. 1838. fantazija. pa mu ni instrumentacija nije uvijek dotjerana. Pijanistiĉku karijeru zapoĉeo 1869 koncertnom turnejom po Rusiji. Brahmsom. MGG. Alveara. 2 mise. W. Zur 300. Pachelbels. Singspiel Prinsessan af Cypern. U poĉetku pod utjecajem F. God. H. Mjeseĉarka). 6 partita Musicalische Ergotzung za 2 violine i b. 1950. izbor djela za instrumente s tipkama obj. nastupa i kao koncertni orgi DJELA. oko 1858—64. — H. Seiffert (DTO. I II 1809 —■ Helsinki. Fredrik (Friedrich). 1957. uvertira. a zatim nastavio studij na Konzervatoriju u Moskvi kao uĉenik N. a nakon golemih uspjeha 1880 u Beĉu i Parizu. i dr. Woodward (1952). Mihalek. Todestag. Zerlina (Mozart. 1928 —36). Uĉio kod J. Ignacy Jati. Buenos Airesu i drugdje. Arenskog. 1865 (dopunio F. 1956. suita. 1947). Wie man durchs ganze Jahr bey tvehrendem Gottesdienst. Ciccc 1872. Musik und Kirche. U njegovim kompozicijama ogleda se. 1967. III 1847 — Zagreb. 17. X. Berlin 1941. Fedtke (1958). usavršavao se u Beĉu kod T. poljski kompozitor i guljaš (Sierpc. arije s varijacijama Hexachordum Apollinis. God. . I dio. H. — i'. DJELA. Strobla (klavir). 1970. — F. Pabsta (klavir) te A. Kiel) i instrumentacije (H. Nolle. Regina (udata Alvear). Journal of the American Musicological Societv. 17. Johann Pachelbel. c. 1938. Fredrik Pacius som tonsattare. H. Evanston i Chicago 1954. koralne obradbe i suite za instrume nte s. potom. Born. Moser. 1 7 a ri ja . poljski pijanist. Londonu. Saffo. 49S. posvećivao je malo paţnje. U Pachelbelovoj liĉnosti sjedinjuje se virtuoznost i pjevnost juţnonjemaĉke škole sa srednjonjemaĉkom teţnjom prema kontrapunktiranju i variranju na temelju cantus firmusa. Milanu. 1962. dueti. nekoliko suita za komorni sastav obj. zahvaljujući melodijskoj invenciji i smislu za scenske efekte. je stekao široko priznanje. 1953. C onamo i dr. 1683. 1872 upisuje se na Varšavski konzervatorijum studira klavir. Collan-Beaurain. Diplomiravši 1878. U Be sprijateljuje sa J. I 1933). Dušane. pre ludiji i dr. Đ PADEREWSKI. Iako je poĉeo komponirati u vrijeme najvećih Rossinijevih uspjeha. S. II 1796 —• Pescia. God. partitu za 5 gudaĉkih instrumenata i b. 6. Die Variation als Grundlage handwerklicher Gestaltung im musikalischen Schaffen J. Zeitschrift fiir Hausmusik. I 1871 — Buenos A 18.: M.: partite. finski kompozitor njema podrijetla (Hamburg. — //. Beckmann. U rkp. K. autobiografija Le mie memorie artistiche. A. c. Osobito se isticao kao interpret Chopinovih kompozicija. Rubinsteina i P. uporedo sa medicinskim studijama. Moser i T. Pachelbels »Musikalische Sterbensgedanken«. LIT. LIT. Bez tebe draga. Podolija. Nj< se kompozicije nadovezuju na njemaĉku romantiĉku školi su ĉesto inspirirane finskim folklorom. — KLAVIRSKA: sonatina. nastalih najĉešće u kratkom roku (svoju najbolju operu Saffo napisao je u 28 dana). solo-pjesme i dr. — Balet Legenda Wars 1959. Giovanni. — KLAVIRSKA: 2 sonate. A Study of the Tenburv Manuscripts of J. — E. Ĉajkovskog. oktet i dr. 1881 odlazi u Berlin na kompozicije (F. Od 1822 ţivio u pokrajini Lucca. zborovi. X 1859 — SSSR. ! za violinu i klavir. ruski pijanist austrijskog podrijetla (Odessa. ORKESTRALNA: 2 simfonije. 1840. Henrvk. Amina (Bellini.

Pijanist snaţna temperamenta. Z Mych ivspomnien. Paderevvski. k o n cert za orgulje. Posebno se istiĉe Paerovo poznavanje orkestra i efektna instrumentacija. Wisnera Morgensterna u Zagrebu.. I. Š. Finck. Paderevvski and His Art. P. God. Nacistiĉka invazija Poljske u septembru 1939 duboko potresa umetnika. — E.. 1804 —07 dvorski kazališni diri gent u Dresdenu. 1794.PADEREWSKI — PAGANINI više od ioo koncerata širom Severne Amerike. PADOVANA (Paduana) -> Pavana PADOVANO -> Annibale Padovano PADOVEC. Brno. 1812—27 muziĉki direktor u Thedtre des Italiens (nasljednik G. 1962. Leonora ossia L'Amore coniugale. 1804 i Le Mattre de chapelle. 1798 nastanio se u Beĉu kao ka pelnik kazališta Karntnertor. Paderevvski. O stylu narodnowym zv Muzyce. 23. varijacije i fuga op. italijanski vio linist i kompozitor (Genova. klavirske kompozicije. A. 1880. X. Powodţ. Strakacz. Pri kraju svoje umetniĉke karijere svira samo u do brotvorne svrhe. Mirković (D. refteksje. Paderevvski. VII 1800 — 4. Servetto.. — A. Muziĉko obrazovanje stekao kod violon-ĉeliste G. VII 1771 — Pariz. a prvenstveno W. eklektik. Mickiewicza. D ELA. — Narodne horvatzke poputnice za klavir. Hamburg. PADEREWSKI nacionalnom tematikom (Simfonija u h-molu). Od 1808 u Parizu dvorski dirigent Napoleona i direktor Opera-Comique. Paers »Leonora« und Beethovens »Fidelio«. Paderevvski. IN S TRU MEN TALN A: 2 s i mfo nij e . Wizje przyszlošci. 1799. MeĊu njegovim klavirskim delima veoma je popularan Menuet u G-duru iz ciklusa op. Ignacv Jan Paderewski. Nevv York 1943. 1962. introdukcija i tokata. London 1915. Kasnije. Orle bialy za muški hor. On pomaţe organizovahje generalnoga komiteta pomoći za ţrtve rata u Poljskoj i daje sve prihode od svojih brojnih koncerata odrţanih 1914—18 u korist oslobodilaĉke akcije. Nevv Brunsvvick 1949. Od 1793 svi. arije i dr. Danses polonaises op. Ignacv Jan Paderevvski. Goleme prihode od svojih koncerata on deli široko u kulturne i karitativne svrhe. kao i drugi talijanski kompozitori njegova vremena. ali se iste godine vraća u Parmu. 1903. fantazije. Sv. Lausanne 1929 i 1948). 1929. Chybir'iski. Chopina. Bronarskim i J. 1 90 8 . — A.. 1919 vraća se u domovinu i sastavlja prvu izbornu koalicionu vladu u kojoj je predsednik i ministar inostranih poslova. 1919. Njegov je uĉenik bio V. severnoj Africi i Australiji.: R.: 5. 1933. T. solo-pesme. Od kompozicija velikog formata izdvaja se opera Manru. varijacije. pod utjecajem njemaĉke muzike. Ingresa . za gitaru. J. gdje postaje dvorski muziĉki direktor. I. Cooke. — B. 1791. Turczvriskim priredio izdanje celokupnih dela F. Bio je podjednako izraţa jan u interpretiranju dela velikog formata i u doĉara van ju intimne atmosfere klavirskih minijatura. i. — R. 27. Od 1909 direktor Varšavskog konzervatorijuma. DJ ELA. Krajem 1919 povlaĉi se iz politiĉkog ţivota. God. 1884. ciklus Chants du voyageur. violinista Ċenovskog pozorišta. Ko. Konstruirao je gitaru sa 10 ţica. Ilirski glazbenici. London '934 (poljski prevod 1935). LIT. Kompozitorska delatnost Paderewskog obuhvata 24 opusa. 1931. niz kraćih kompozicija. koje gradi na dopadljivoj i sentimentalnoj melodici. Landau. Poznah 1924. a koristio je i poljske muziĉke motive (Fantazja polska). 1792 angaţiran za kazališnog dirigenta u Veneciji. gitarist i kompozitor (Varaţdin. ibid. osobito sklon razraĊivanju lirskih prizora. P. Budimpešta. E. talijanski kompozitor (Parma. Hk. 1927. New York 1895. X 1782 — Nica. Vukotinovića. Zapomniane korespondencje muzyczne. Camilla. naj - PAGANINI. P. 1934. Duleba i Z. je. kalendar »Dragoljub«. od kojih je većina pisana za klavir solo. U ranom detinjstvu uĉitelji su mu G. (Na crnooku. izgradio je svoj individualni interpretacioni stil. LIT. — F. Otada neprestano koncertira po Evropi i Americi. Niccolo. 3. X. 5. izvanredno sugestivne pojave. Costa. E. Graz. namenjenu potpomaganju muziĉke nastave i nagraĊivanju talentovanih mladih ameriĉkih kompozitora. Prerado vića. u Poljsku se nikad više nije vratio. J. Hannover. na francuskom.). MGG. elegija. šarmantan u ophoĊenju. 1888. 17. 1928. — G. Prilog k historiji glazbenog rada Ivana Ev. — Ch. 13. nokturni i dr. Opienski. muziĉki di rektor Ċenovske ka tedrale. Trnskog. — DRAMSKA. 17. Jedan od vaţnijih predstavnika talijanske opere potkraj XVIII st. violu i gitaru. Medu solo-pesmama naroĉito je uspeo ciklus pesama na tekstove A. Krakovv 1960. Krakozviak. // nuova Figaro. — Ch. V 1839). Ĉesto se inspirisao poljskom I. Simfonija u h-molu i Klavirski koncert. Paderevvski. valceri za duhaĉki orkestar. 27. U vokalnim se djelima uspješno pribliţio duhu hrvatske narodne pjsme. — J. Kompozicije su mu tehniĉki doterane. Warszawa 1910. 1829—37 djelovao u Beĉu.. Od 1848 slijep. V 1840). Vra -za i dr. P. Chopina prema izvorima (21 sv. Ignacv Jan Paderewski. 1936. 14. ibid. uzuagi. 1893.Tebaldini. Deţelić). Oko 50 opera: Orphee et Euridice. — A. Kuhaĉ. Kao jedan od posljednjih evropskih gitarista svojega doba s velikim je uspjehom koncertirao u domovini i inozemstvu (Beĉ. 1842. Talentovan i studiozan. S. Nevv York 1956. DJELA: sonata za violinu. Rad D. 3. k o nc e rt za klavir u a-molu op. U tom gradu poĉinje ka rijeru opernog kompozitora. — M. Sidoroivicz. I. varijacije na Vive Henry IV za orkestar. Thibaut. Bio je naroĉito poznat kao interpret F. 1884. Spontinija). Paderevvski. dueti. 1901. je romantiĉar. Mozarta. Humoresqucs de concert op. Englander. Sjetimo se Padovca. Fantazja polska za klavir i orkestar. — E. 5 i op.). Krakovv 1949—59). Severnoj i Juţnoj Americi. a 1914 poĉi nje svoju politiĉku aktivnost. Chopin. Diana ed Endimione Sajjfo). 1884. 3 Grandes sonates za klavir uz violinu ili violonĉelo ad libitum. produbio je svoj stil i stvorio vrijedna umjetniĉka djela. je predstavnik Poljskoga narodnog komiteta u Washingtonu.. 1884. nemaju veće umjetniĉke vrijednosti. — Opera Manru. 1917 — 19 P. Paderevvski as I knew Him. pa uz ostalo osniva 1900 u SAD fundaciju Paderezvski.ruĉno. Frankfurt na Majni. pa F. Philadelphia 1928. — Theo-retisch-praktische Guitar-renschule. Više opusa posvećeno je solopesmi. Ignacv Jan Paderevvski. ibid. Sokolozvska. — E. Godine 1795 odlazi na usavr šavanje U Parmu. Ferdinando Paer. — Instruktivna djela. od 1832 vodio kraljevu komornu muziku. Gnecco i G. — A. 9.. 1862.d Muzyczny. P. Przegla. — Sonata za violinu i klavir u a-molu op. — IZDANJA: sa L. te potpisuje za Poljsku mirovni ugovor u Versaillesu. 1884. Ne-ues Beethoven-Jahrbuch. Ghirettija na dvoru u Parmi. 1940. ibid. Muzvka. — KLAVIRSKA: sonata u esmolu op. Lwow 1910 (II izd. na kojima P. LIT. — VOKALNA: 2 oratorija. MGG. God. 1889. — SPISI: Tempo rubato. 11 i op. Gronotuicz. 1884. Baughan. RM. — J. Ivan Pado -vec. i on u Americi pokreće razgranam ak ciju u korist poljskih zarobljenika i poljske ratne siroĉadi.. neobiĉno sugestivan. New York 1934. Krajanski. Padovĉeve kompozicije za gitaru.*T ra na koncertima i pobuĊuje paţnju svo jim neobiĉnim spo sobnostima. Ekicrt. N. 1932. 2 4. brojne kantate (L'Amor timido. nebst Anzveisung zum Spiele einer zehnsai-tigen Guitarre. Ferdinando Paer. ibid. Myili. polone-ze. PAGANINI. Sledi niz koncert nih turneja po E vropi.: H. I. zatim u Varaţdinu. Buenos Aires 1946. Aurea Parma. Phillips. 23 više varijacije i fantazije na popularne operne teme. 1821. Paderevvski. pasija. Muzyka jedna jest ţywq szlukq. Moje drago i dr. O RK ES TARSK A: s imfo n ija u h . Laszozvski. XI 1873). Kellogg. muziĉku teoriju uĉio kod J. 14. 1939. gdje je ţivio od 1819. Pianist and Patriot. God. A. 1913 odlazi ponovo u SAD. doţivljava trijumfalne uspehe. U gitari samouk. F. C. 1793. — W. — Hej.mo lu op. — So-lo-pjesme na stihove Lj. koristi sav svoj umetniĉki autoritet i svoj veliki imutak da bi pomogao u izgradnji nezavisne Poljske. 21. Padovca. Zagreb 1893. fanta zija za klavir i 5 duhaĉkih instrumenata. K. — H. Prag. Kolander. Tatra Album za klavir 4. / Pretendenti burlati. Ferdinando. ko nce rt za k la vir. Umetnik velike inteligencije. Tvan. — Crkvene kompozicije (mise moteti). je suvereno vladao svojim auditorijem. London i dr. 1921 odlazi u Kaliforniju. ibid. Mon-dolfi. Paderevvski. PADOVEC PAER.

— O. Genova 1935. Notice sur le celebre Niccolo Paganini. Trio concerlante za violu. Milano 1936). Napoleon Sonata per violino sulla guarta corda.. La Vie passionee de Paganini. 1936. Pagj Krakow 1958. Schumann (Koncertne etide na N. Paganini. — R. španj olski kompozitor (Barcelona. 19 Balio delte Ingrate (Monteverdi. PAHISSA. -v. 1939.. 1820. . Uveo je i nekoliko novih vrsta poteza. Prag 1830 (nove samouk. Guhr u delu Ober Paganinis Kunst die Violine zu spielen. Kapp. U violinsku tehniku nije uneo bitne novine ali ju je obogatio i usavršio.—■ A. Sve te nove ili neobiĉne majstorije izvodio je takvom briljantnom lakoćom da je publika ludovala od oduševljenja. London 1956. Milano 1940. De Co Paganini.. 8. HMnoAbCKuu. Jaime. Od svojih je uĉenika priznavao samo dvojicu: G. 2 i 3. — F. Maesloso. Paganinijeve kompozicije. velikih uspeha u Milanu. Bolma. stvara nove zvuĉne boje i doprinosi eleganciji i blesku sviranja. .:^. Codignola. Tada je na vrhuncu Paganini. Od 1839 primoran je da ţivi na jugu — u Genovi. Bruni. London 195 M. God. ni operni repertoar ĉesto igrala i likove iz suvremenih talijan: muziĉko-scenskih djela.^-^. On je zaĉetnik novog naĉina upotrebe i sviranja flageoletnih tonova kojima povećava obim violine. u u-molu 1826. Zbog takvih kvaliteta mr su njezine uloge snimljene na gramofonskim ploĉama. Niccolo Paganini — Genealogia. Monte Carlu. The Bells (tekst pjesama E. ostaje u istoriji muzike jedinstvena. F. 1. 10). Paganini a Palermo. 1813. 7 1880 —• Buenos Aires. Notict God. Berri. Baletna solistica kaza u Chicagu (1918 —19). Niccolo Paganini. Pag£ Tek od 1828 polazi na turneje van Italije. . — S. Paganiniane. Lina. HHKKOJIO ITaraHHHH. — 5. Ziirich 1950. 1826. pizzicato levom rukom i lukom (spiccato). — O. . Pariš 1909 (novo 1927. New statuete i medalje. 4 i 5.v 1929. Pariš 1831. kultivisao je i takve efekte kao što su sviranje na samoj G-ţici ili sviranje na tri ţice (kad bi jedna pukla). — E. DJELA.. prevod Britanskim otocima. — G. 11. violonĉelo i gitaru. 6. Berlin 1950. 1953. Oklahoma 1957. M. Belgiji i 1938 (novo 1950. II Calvario di Paganini (II izd. Valensi. 15 kvarteta za violinu. Ruth. . N. Marseilleu. ORKESTRALNA: 2 simfonije.. 1801 svira na cr graphique sur Niccolo Paganini. toliko i njegovim izgledom. 1851. zbog bolesti. Meli. 1962. Ghiribizzi (49 kraćih kompozicija). sonata sentimentale. Centone di sonate za violinu i gitaru. u Dduru op. Uz štand. Farga. nadahnute i obojene izrazitim estradnim inspiracijama. Into nacija mu je bila savršena.. •— Nekoliko vokalnih kompozicija (Quel jour heureux za glas. Nakon Modena 1911 ( I I I izd.e. Variazioni sulVInno »Heil dir im Siegerkranz* op. 1906. njegova chestra di Paganini e i dir del suo »demonska« igra. Ipak je on zapravo 1830. Arm* Paganini. 1834 vraća se u Italiju.. Pariš 18 51 (engl. a Praha. ameriĉka plesaĉica i koreograf (Indianap 22. violonĉelo i gitaru. Sussmavra) op. njegovo im e postaje u Italiji pojam. Ier Collection of the New York Public Librarv. 12. Paera. Za violinu solo: Ventiquattro Capricci op. P Paganini. Moto perpetuo.Morazzoni. 1817 — 18. Bonaventura. J.Marseille 1940. i V. Pariš 1922. Od 1929 pri balerina Opere u Chicagu i Cincinnatiju. — L. Paganinis Lehre. Fire Rimu. Violins and Violinists. Palermo 1949. Milhauda. 1940. Nocturno za violonĉelo i klavii . Stoneom vodila ansambl slobodnog modei plesa.. gde uĉi kompoziciju kod G. u a-molu. Conestabile. Liszt (Ţtudes d'execution transcendante d'apres Paganini). 6 kvarteta za violinu. Nedostatke u njima nadomeštao je P. Francu skoj. Niccolo Paganini. J. Osnovne su crte njegove igre bravurozna veština i temperament. Harrys. P muzika D. I. -de Miramon Fitz-James. opo_ _ _ -. IV. Somni d'infant za klavir i orkestar. Kao violinski virtuoz P. — Niccolo Paganini. Paganiniana in the . III. Pariš 196 M. de Laphaleque. 1921. I slave i bogatstva . Londonu i drugim gradovima. poslednje boravište mu je Nica.. kao 1940. The Ladder to Paganini. Cecchetija. pune bleska. Berri. svoj je stil i veštinu razvio zahvaljujući ne samo muziĉkom 1909). imperator storico e letterark la Liguria. Ciandellija i C. izvoĊenje dvostrukih pasaţa. ■ . 1946). variazioni sulVaria. Ghirettija i F.. gitaru i violonĉelo. 1851. Car dell' uomo je u Parizu. nastupom i ophoĊenjem. Paganini Paganinijeva Capriccia op.. Berkel. — W. 9. Hamburg 1831 talentu nego i upornosti. Genova 1962. Introduzione e variazioni sulVaria »Non piii mesta accanto al fuoco* dalla »Cenerentola« di Rossini op. O njemu se pišu ĉlanci. A i on sam smatrao je mnoge te neosnovane priĉe poţeljnim prilogom svojoj afirmaciji. 1900 i 1921. Prag 1940. —J. S PAGE. HHKKOJIO FlaraHHHH.. Oko njegove liĉnosti niĉu razliĉite legende izazvane koliko uspesima. P. A Profond Misterv. 1820. MQ. je zanos kojemu se nisu mogli Pizzetti. 1797 — 1800 boravi u Genovi i Livornu. De Courcy. Documenti e 1 monianze. EberhĊrdt. Firenza 1873 (novi otisak 1903). Luccu i sve do 1828 koncertira po italijanskim gradovima. Le Streghe (varijacije na temu F. — J. Minuetto e Perigourdine. od 1937 djelovao u Buenos Airesu kao muziĉki publi 1 nastavnik kompozicije. 1833 ponovo New 1954. — Zatim se niţu koncerti po i Saussine. autograf nini a Marseille. 1809 napušta nova 1909. violu. engl. Ni Paganini. G. — P.. — J.. Jarosy. — G. kao npr. Mušica c gi. obnovio je upotrebu scordature. Hamburg 1960. Variazioni paganiniane. Roma 1923. Paganinis Leben und Character. violu. D E LA. Me 1961. Milanu. prevod Milano 1875). Fayolle. Uĉenica J. trio u D-duru za violinu. della Corte. — KAMERNA : gudaĉki kvartet. Master of Strings. Paganini et Beriot. virtuozne tehnike. zatim kromatski glissando. debiti 1927 u Milanu kao Gilda (Verdi.. obeleţena tempo. 1830. talijanska pjevaĉica. Kre bergom gostovala po SAD (1932). 1 Monodia. 6. K. Milano 1960. 1820. Sonata con variazioni za violinu. prevod London 1852 kvenim sveĉanostima u gradu Lucca i postiţe prvi znatniji uspeh. Cantoy cortejo nuptial. Berlin 1921. Paganini. tnici prave karikature. PAGLIUGHI. Mompellio. u Eduru. —■ J. / Palpiti. 1936). MGG. Niccolo Paganini. — G. 35 Minuetti. Braunscl 1830. Genova 1940. gitaru i violonĉelo. . Berlin 1922. D. Fetiš. — /. Bavagnolija. Napulju. Beĉu. Duo merveille (obi. vrtoglavim majstorijama. SE 194L — Balestieri y Di tanti palpiti.. Arte e magia di Niccolo Paganini. Stratton.prevod Milano 1 — A. beĉki izlozi puni su Pedemonte. — G. Gran sonate u A-duru za gitaru i violinu.. i dr. klavir i hor). odakle ĉesto odlazi u Pariz. — Th. Icom fia paganiniana. Tiby. — F. Paganiniana. the Romantic V oso. v. Paganini. — /. G. — Ck. Pjevala zatim s veli uspjehom u Torinu. Završio studij arhitekti u kompoziciji uĉenik E. Rigoletto). Svojim je naĉinom P. Isticala se ĉistom vokaliz jom i stilski vjernim interpretacijama. Chronologie of His Life. Lungonelli. — P. Moto perpetuo op. en.*:^. 1806 postaje drugi violinista u kamernom orkestru His Life and Works. plesom uz recitaciju. Niccolo Pag. Brahms {Varijacije na Paganinijevu temu op. Sivorija (oba iz njegovih kasnijih godina). je obogatila reper mnogim novinama. —■ H. Niĉe 19: M. Sonata La Primavcra. Spivacke. W. . X. O RK ES TA RS K A. Prvi koncert daje u Geigenhaltung. VCashington 1945.. — 1 Boero. PAGANINI.24 PAGANINI — PAHISSA LIT : /. Paganiniana ornale robe »a la Paga-nini«. Poivrozniak. colo Paganini. a kantilena oĉara vajuća. stra. Celeda.. Ha. 14. povlaĉi. Le Secret de '. Ferrarini. gotovo nedostiţna pojava: umetnik kod koga su vanredne mu zikalne i fiziĉke sposobnosti bile spojene sa fantastiĉnim preda vanjem vlastitoj umetnosti i fascinantnom sugestivnošću. 13. ■ ■ * . 12 Sonate per violino e chitarra op. Londonu (1920) i trupe Ballets n (1925) u kojoj se usavršavala kod E.. koloraturni SOT (New York3 27. Pariš Nemaĉkoj. I. 1948. Paganini Roman seines Lebens. Pa ni intimo. Uz to sa H. Paganini. 1851. izdrţljivosti i snaţnoj individualnosti. 1926. G. Boscassi. Wiesbaden 1961. Duetto amoroso za violinu i gitaru i dr. TJaAbMUN. .. Niccolo Pag. — G. novi otisak Milano 1939). To su dela nenameštenog izraza. . — M. mu daje titulu virtuoza dvora. — A.-.. Vita di Niccolo Paganini da Ge što mu donosi mesto koncertnog majs tora novoosnovanog orke Perugia 1851 (novo izd. Za v io lin u i o rk e s ta r: 5 k o nc e ra t a . Suite intertonal. . \ npr. Tu je trupu obnovila pod nazivom Page-Stone Bali 1950 u Parizu prvi puta s njom nastupila. III 1905 —■)• Uĉenica A. Paganini le m.. Direktor Gradske muz škole u Barceloni i muziĉki kritiĉar listova La Publicidad i Nottcias. Weidmann.naša se njegov naĉin -« ■•■-'• » *• odevanja. Njezin je glas imao v< raspon i ugodan srebrnasti timbar. Die Grundlagen des violinisti: Fingersatzes. Berlin 1913 (novo izd. gde postiţe trijumfalan uspeh. Susannah and the Ba (Rossini.— A. imaju sve osobine njegova izvoĊaĉkog stila.. Sonata amorosa galante. Sonata a violino scordato za violinu uz pratnju 2 violine..■. Di A False and an Authentic Portret of Paganini.. II Violino di Paganini kneginje Elise Baciocchi (Napoleonove sestre). violu. X. Paganini in seinem Reisevvagen und Zimmer. JleHHHrpajj 1961. — A. Genova 194 H. — KOMORNA: 2 Canciones del campo za duh kvintet. Istakla izvornim koreografijama za Chicago Lyric Theatre: An Amer in Pariš (Gershwin. — E. 27. 1956) i dr. — L. Codignola. Impromptu an bois (Ibert. te u Kini i Japanu (1934 1934—37 sa B..). — Za gitaru: 4 sonatine. London 1936.. dal »Tancredit di Rossini op. Weinberg. Paganinis Leben und Treiben. X 1969). 35) i F. gitaru i violonĉelo op.). 1925. Milano 1953. — A. Sonata per la gran viola e orchestra. 3 uver 2 katalonska plesa. ton jasan i mekan.. 1955). ume nini.. II. T Chiesa.-■*■.. engl. C. sonata za klavir 1 violinu. Paganini of Genova. Sessanta variazioni sul tema »Baracubd« za violinu i gitaru op. Postepeno s. Torino oteti niti mu ziĉari sasvim drugaĉijeg kova. Schottky. Tutzing. 1909 i Nit de somnis. Ni Paganini. God. Caprice d'Adieu. R. prevod New York 1911) —■ A. V 1908 ■—■). svojim iskrenim predavanjem. — J.. 1955. 1830). God. the Genoese (2 sv. Mantovani. tal. 195 Wheeler. 7.■. 1926. izazivala Milano 1940 (IV 1947). 1835. u h-molu (La Campanella) op. la vita pera. simfonijske pje El Ĉami. znatno uticao na stil violinske muzike. P 1940. nekoliko gitaristiĉkih efekata (taj je instrument odliĉno poznavao). 1969). Morere. Waldemar. — M. 1833. London 1907. Zacharezvitch. — 5". Prod'Homme. Die Violintechnik ] ninis (disertacija). F.. posvećene prvenstveno violini ili drugim gudaĉkim instrumentima.

preteţno veće muziĉke forme. Escenas romdnticas infantiles. — SPISI: Los grandes problemas de la mušica. Caligrafia musical. — KLAVIRSKA: Tri arabeske. Tri etide. A. V boj!). projekciju i dr. Njegova G. Uĉio na Muziĉkom liceju A. INSTR UKTIVNA : Armonizacion de bajos y cantos dados (2 sv. 15 minijatura za simfonijski duhaĉki orkestar. Opere: La Preso de Lleida. ORKESTRALNA: 2 simfonije. 1904. kompozicije za 2 violine i klavir. 1777 (kao Gli Astrologi immaginari. 1784 vratio se preko Varšave i Beĉa u Napulj i postao dvorski kompozitor i muziĉki direktor na dvoru Ferdinanda IV. 1907). Nakon prvih komiĉnih opera. 1939. 1779). dok se brojna zborska djela i solo-pjesme temelje takoĊer na belokranj-skom i prekomurskom melosu. kasnije je postao znatno umjereniji. kantate. Munchenu i Kolnu. 8. 1962. 1802 —03 kapelnik Napoleona Bonapartea u Parizu. 1947 (talijanski 1961). U tom ţanru P. solo-pjesme. 1769. Otrošhe pesmi in . V 1907 —). —■ prema H. scenska muzika. PAHOR za Pahora da je većinu svojih djela pre radio i za drukĉije instrumentalne ili vokalno -instrumentalne sastave. — Kompozicije za orgulje. 1951. L'Idolo cinese. Od 1970 djeluje u Los Angelesu. 1928). 1938. PAIK. Moving Theater at Amsterdam. je. »bostonske skupine« muziĉara odgojio je niz znatnih kom pozitora. Hozve. 1880. Abos. Nina o sia La Pazza per amore. Cimarosu. Peter. 1968. bliska narodnoj. PAHLEN. 1967. 1949. / Filosofi immaginari. 1876 i Spring. 3 koncertne etide. ţenskih. Sendar y cumbrcs de la mušica espanola. 1941—45. ronda i capricci za klavir uz pratnju violine.PAHISSA — PAISIELLO KLAVIRSKA: Sonata fantasia. ali od 1801 ponovno je na dvoru. 1936. Duo concertante za violinu. ameriĉki orguljaš. 1955. Solo-pjesme: Baladas.: M. za violu i klavir i za razliĉite duhaĉke instrumente i klavir. Posebno se istiĉe njegova melodika. sonata za violinu i klavir i dr. korejski kompozitor (S6ul. 1945—66 bio je profesor kompozicije na Akademiji za glasbo u Ljubljani. 1767. 1966. 6 gudaĉkih kvarteta ili za flautu. 1953. Intermezzi. 1953. 1955. kompoziciju uĉio na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (W. 1948. 1927—40. Lach. 26. kasnije poduzima niz turneja po Evropi. uz N. 1775. Od 1803 u Napulju dvorski muziĉki direktor. 1919. 25 3 komada za Charlottu Moorman: Cello Sonata. John Knowles Paine. Nakon studija neko vrijeme u Beĉu dirigent Radija i Volksopere. ■— VOKALNA: oratoriji Lu Passione di Gesu Cri. PAINE. Profesor muzike u Idriji. — Preveo knjigu The Musi'. A. IV 1906). Co. 1766. Kad je 1799 proglašena republika. — Misa u D-duru za sole. Canigo. simfonijske pjesme The Tempest. Od 1939 ţivi u Juţnoj Americi. Mason. 1900. John Knowles. Cotumacci i G. Veliku su popularnost stekle njegove partizanske kompozicije. Be. DJELA. La Molinara). 2 gudaĉka kvarteta. kao vodeća liĉnost tzv. Achille in Sciro. 1955. zborovi. Sinfonie for 20 Rooms. La Morisca. 1938). Vida y obrade M. Parmi. 5 Poetnas. — INSTRUMENTALNA: 12 kon-. ■— KOMORNA. 1899. VII 1932 —). 1789 i Pro-serpina. Ivan kraj Trsta. 2 oboe 2 roga i b. 1789. Rimu. 1958. P. 1964. De W. A. capriccio Les Adieux i druge kom pozicije za klavir. te postaje u zemlji jedan od vodećih opernih kompozitora. Paineova djela. Slovenska suita za orkestar. Canciones populares catalanas. 1945. oko 70 minijatura. God. 1866. Gostuje u brojnim latinskoameriĉkim zemljama i u Evropi. MQ. u svoja djela unosio i nove tekovin e. B. Osterca u poĉetku modernist. Socrate immaginario. sonate. maestro di cappella i nadzornik talijanske opere.o ugank. talijanski kompozitor (Taranto. Osterca u Ljubljani. 1953. U svoje kompozicije unosio je elemente narodne muzike. Tri prekmurske narodne. Napulju. neko vrijeme orguljaš u Bostonu. Štiri pesmi za glas i gudaĉe. uvertira za Shakespeareovu komediju As You Like It. — VOKALNA. 1. izvedenih 1764 u Bologni. 1765. — Spis The History of Music to the Death of Schuberl (obj. simfonijska pjesma Tuje ţivljenje. i to ne samo u veselim puĉkim prizorima. a dramatika ţiva.1959. Durante. 1803. XI 1974). Piezas liricas. Kurt. razraĊena cjelina. 2 Pieces for Alison Knowles. 1784. Exposition of Music. 1956. 6 be lokranjskih suita za djeĉki zbor i duhaĈe. c. 1951 i dr. — VOKALNA: oko 400 mješovitih. Karakterizacija likova mjestimiĉno je vrlo vješta. 1788 (kasnije i pod drugim naslovima. La Vedova di bel genio. 2 koncerta za klavir. •— Opera Azara. nadbiskupski dirigent kapele Tesoro di San Gennaro u katedrali. VI 1816). Belokranjska suita za muški zbor. Opera sextronique. 1941—45. Solo-pjesme: Belohranjske otroške pesmi. Mendelssohna). DJELA. 1960. npr. Više od 80 opera (većim dijelom opere buffe. 6 menueta za 2 violine. Pesmi za otroški glas in klavir. 1961. Šef -dirigent orkestra Filarmonica Metropolitano u Buenos Airesu. PAHOR. Bodas en montaha. violinu. 1783 i Christus. X. duhaĉki trio. certantnih simfonija. Studirao na Konzervatoriju i Univerzitetu u Beĉu (G. Bruder. medu kojima su J. — CRKVENA: 10 misa za zbor i orkestar. P. Studirao u Portlandu i Berlinu. God. DJELA. Za svoj kompozitorski rad dobio je Prešer-novu nagradu. LIT. de Falla. gudaĉki kvarteti. 9. Ptuju. 25. 1876. Giovanni. 1964) i za gudaĉki orkestar {Mrtvaĉki ples. Martini u Bologni i privatno kod S. — KOMORNA: gudaĉki kvartet.. Banja Luci i Mariboru. Scenska muzika za drame. Abertu — ĉesto bio uzor W.). 1906 (nova verzija La Princesa Margarida. 1774. simfonije. 1781. 1764. svjeţa. 1951. . oslanjaju se na Beethovena i na ranu njemaĉku romantiku (osobito R. 1950. La Frascatana. La Serva padrona. V 1740 — Napulj. Predstavnik Druge napuljske škole. 20. Piccinija i D. — VOKALNA: oratorij St. Gala Placidia. 1774. fešte teatrali . Seis canciones. pedagog i kompo zitor (Portland. 1939. SAD. zatim dirigent Filharmonije u Rosariju (Argentina). Od 1862 predavao muziku na Harvard University (od 1875 profesor). brojne kantate. imenovan je direktorom nacionalne muzike. Više kompozicija za mali orkestar (7 slika iz ciklusa Obisk grajskega muzeja. P. Espiritu y cuerpo de la mušica. 3 magnetofona. zbor i orkestar. osobito istarske. argentinski muziĉki pisac i dirigent au strijskoga podrijetla (Beĉ. na Konzer vatoriju G. // Re Teodoro in Venezia. 1962. 1945. Torinu 1 dr. Najznaĉajnije Pahorove kompozicije s kojima je znatno pridonio razvoju slovenske muzike jesu Oĉe naš hlapca Jerneja za zbor. komponira u idućih 12 god ina oko 50 opera za kazališta u Modeni. in Spain G.. — Klavirske kompozicije. Massachusetts. A. — N. C. Mozartu. Chasea. Veneciji. 1955. Tragicomedia de Calixto y Malibea. 1962. nego i onda kad je suptilnija. 25. Demetrio. Don Chisciotte della Mancia. naroĉito zborovi (Komandant Stane. kompozitor (Sv. Bogata skala izraţajnih sredstava naglašuje Paisiellov izvanredan smisao za ironiju i patetiku. 1913. 1786. kompozicije za zbor i orkestar. Od 1815 bio je samo dirigent kraljevske kapele. 1950. 1957. Slovenska suita. 1962. 1778. 1943. Istarske predigre za klavir i orkestar. 1930. Electronic Opera No. 1937. 1877 i Poseidon and Amphitrite. VII 1896 — Ljubljana. 1950. Fortner) i na ljetnim teĉajevima u Darmstadtu (1957—59)5 a radio je i u Elektronskom muziĉkom studiju Radio -Kolna. Karakteristi ĉno je K. Etude jor Pianoforte za 2 preparirana klavira i dr. SAD. A. F. Schumanna i F. 1794. —■ Filmska muzika. PAISIELLO (Paesiello). ostalo opere serije): // Ciarlone. 6. violonĉelo i orkestar. jasna. i K. Foote. Simple. Converse i D. Vrama u Trstu. Nakon uspjelih koncerata na orguljama u Berlinu i u mnogim ameriĉkim gradovima. Karol. sonata za violinu i violonĉelo . L''Amor contrastato. bakrorez najbolja djela stilski su ĉista. 1939. Carpenter. Pod utjecajem S. E. Studirao na univerzitetima u Tokiju. 1955. G. 1784. Nam June. 30 belokranjskih otroških iger. 1963. Olimpiade. Ansambli su mu ĉas homofoni. / Zingari in fiera. 1782. DJELA EKSPERIMENTALNA: Hommage a John Cage za 2 klavira. Na poziv Katarine II boravio 1776 —84 u Petrogradu kao dvorski kompozitor. Angelica. 1900. MGG. Don Gil de las calzas verdes. prirodna i raznolika. Orel). 1937 i 1938. muških. 1878. najznatniji majstor talijanske komiĉne opere u drugoj polovini XVIII st. ORKESTRALNA: Simfonija v slogu dialonike. poetiĉna i zaokruţena i time je P. preludiji i fuge. Hill. Variation on a Theme by Saint-Saens. na školi Glasbene matice u Gorici. omladinskih i djeĉjih zborova. 1923. Lamusica y el hombre. D. etide i minijature za klavir. Marianela. Maine. 1873. prvoj katedri za muziku u SAD. Domine salvum fac za zbor i orkestar. finale je katkad scenski posve zaokruţena. Piezas infantiles. Ţalostinka ţrtvam. Studira na Conservatorio di Sant'Onofrio u Napulju. se sluţio svim naslije Ċenim formama. Andromeda. DRAMSKA. Slovenska suita. 1957 direktor Teatro Colon u Buenos Airesu. 1946. // Barbiere di Siviglia. —■ DRAMSKA. ĉas u majstorski izvedenoj imitaciji. I 1839 — Cambridge. violu i violonĉelo. 5. 1910. 12 klavirskih kvarteta. nakon kraljeva povratka lišen svih funkcija. 1957—58. Cantata a la tumba de Garda Lorca.no. U svojim eksperimentalnim djelima slu ţi se televizijom kao sredstvom umjetniĉkog muziĉkog izraţavanja. 1965. Adler. klavirski trio. PAISIELLO. Na juriš!. John Knowles Paine. gdje su mu uĉitelji F. te htrijanka. oko 1773. R. a onda profesor Univerziteta i zborovoda u Montevideu. B. ide u red najistaknutijih ameriĉkih mu ziĉkih pedagoga svoga vremena.

Notenschrift Notendruck. — H. 193' 42 predavao klavir na Praškom konzervatoriju. 1936. — A. 1958.. Un'opera di Paisiello per Caterina II di Pietroburgo »Gli astrologi immaginari« (1779). 1886. R. 1920 i Amor toma. Poemas de Juventud. Pajo). uz to 1952—72 koncertni majstor Beogradske filharmonije. 1872. — Komorne. Ko. zatim se usavršavala kod Marine Timofejevne-Semjonove u Moskvi. Opere: Le Passant. znanost koja se bavi prouĉavanjem staroga notnog pis Premda se već u djelima srednjovjekovnih.. RAM. Njegove su rane kompozicije inspirirane mediteransl folklorom. Parrish (The Notation of Medieval Mi *957) obraduju svu problematiku muziĉke notacije od njez poĉetaka do danas. X. E. — A. 1782. David i M. 1955. atonalnost i modalne ljestviĉne sisteme. 1933). 8c 1600. — KOMORNA: Cuarteto en estilo popular za gud. Napoli 1925. Mingote. brojne solo-pjesme (najpoznatija Mandolinata). F. MUZIĈKA na Konzervatoriju u Valenciji. 1939. 1954. Za svoje visoke B. Fournier) i A. Grĉka. Cantate pour le centenaire de Favre. slavonsko tamburaško društvo. zarzuele nijiors. — KLAVIRSKA: Sonaiina valencu Valencia. 1958. Valencia 1956. 15. U svoje doba usamljena pojava. melju 200 razliĉitih rukopisa od IX do XVII st. 3. VI 1844 —■ Pariz. Ghidanzoni. MGG.: A. Bari 1940. divertime 1938. 11 mala suita za violinu i klavir. Paleographie musicale izlazila je u dva niza. 2. 4. Bannister (Missale Gothicum. Josef. Cametti. zborovi. Cortese. notnoga pisma zapoĉelo je istom potkraj XIX st.. — N. violinista (Beograd. 1962. (K. Concertino da camera za flautu. — A. Si. Kao solista i kamerni muziĉar razvio je veliku umetniĉku delatnost. Diana. 1935. MUZIĈKA (grĉ. 1925). —■ A. 1923. G. Ravela.) Anti nale Missarum S. usavrša se u Parizu na Ecole Normale (D. Bertelina. 1940. 1967. 1894). pjesme za glas i gitaru. a posebno srp skih kompozitora. a Debussy. 1881). Valencia za kl i orkestar. Rudolfa Ergotića i Huga Borenića razvio se u vrsno instrumentalno tijelo koje se afirmiralo u domovini i na gostovanjima u inozemstvu (Austrija. Giovanni Paisiello. Elpida. — CRKVENA: 2 mise. 1908—27). — KALNA: Pisen o ćloveku za sole. 1937. —■ A. 1939 i Joyel. DJF. Un'autobiografia inedita di Giovanni Paisiello. della Corte. sonata i druge kompozicije za git kompozicije za violonĉelo i klavir. 1929. Poljska. dirigent i solista Ka-mernog ansambla Radio-Beo-grada (1955—59) i 1971 osnivaĉ i prvi violinista Srpskog gudaĉkog kvarteta. izdanja francuske benediktinske opatije u Solesn — Paleographie musicale. Fleischer PAKOVSKA. T. Responzorij — gr. 1940.) Antiphonale ssarum S. Torino 1922. u kcjoj su stekli muziĉko obrazovanje mnogi današnji ĉlanovi. utemeljeno 21. — K VIRSKA: sonata. Italija. VII 1914 — ). Roma 1969. Paisiello e i suoi primi trionfi a Napoli. 1962. Marmontela (klavir). 1942. Poemas de Hum. Fremiot. 1962. Branko. — VOKALNA: dramatska legenda Les Saintes Maries de la Mer. 1 i 1919). a rukovodio i Institutom Valenciano de Mušice gia. 3 Danzas valendanas. orkestar i orgulje (misa. mušico contemporaneo. Valencija. Thibaut (Origine byzantine de la notation neumat de Veglise latine. 1936. 1907). povodi postupcima francuskih impresionista. 1958. Qu< Manuel Palau. A. Conci dramdtico za klavir. Masky za saksofon i klavir. MGG. Farkas.. 1921. Abert. H. od 1963 proft na Muziĉkoj akademiji. 4. U njegovu okviru zapaţene je rezultate postigla narodna tamburaška škola. Kodeks 121 iz Einsiedelna (X—XI st. Od 1892 ĉlan Instituta. sistematsko i znanstveno prouĉav. 1940. Paisiello: »I filosofi immaginari«. Kodeks 339 iz St. della Corte. Njemaĉka. V. Manuel. pokrenuo ih je 1889 i do smrti Ċivao Dom A. AFMW.. kasnije primjenjuje p< tonalnost. meĊutim. X. Suzanne. O salutaris hostia za 3 glasa i orkestar. španjolski dirigent i kompozitor (Alfara del Patriarca. L' Amour africain. Apel (The Notation of Pohphonic Music. Siluetas.) Antiphona Tonarium Missarum s neumatskom i slovĉanom notacijom 1901—05). orgulje i orkestar. Gasperini (Storia della semiogr musicale. Riem (Studien zur Geschichte der Notenschrift. Roma 1929. Pupino. Fragments symphomques. XII 1936 —). Od 1948 u Beogradu nastavnik Muziĉke škole Josif Marinković (do 1951) i od 1953 docent i zatim profesor na Muziĉkoj akademiji. Romano). 1939. U Valen djelovao kao nastavnik. P. Wolf (Handbuch der Notationskunde. Giovanni Paisiello. Marjanović) i usavršavao se u Ţenevi (C. Giovanni Paisiello. 1884.. — Teoretsko djelo: Regole per ben accompagnare U partimento o sia U basso fondamentale sopra il ĉembalo. V< ner (Einfiihrung in die gregorianischen Melodien. Valutazioni critiche rettificate. Halevyja (kompozicija). Chigiana. PAJEVIĆ. bale rina (Pirej. Madţarska. Koechl i A. odnosno M. dirigent i kompozitor. Pi (El Canto mozdrabe. MGG. 1938. 1945. Prvi (A) obu ća ove publikacije: 1. (obj. Valencia 1946 F. Srednju baletsku školu završila u Skoplju (G. Uz to postoji i posebna grana muziĉke pa granje koja se bavi samo srednjovjekovnim neumatskim not pismom kojim su se od VII do XIV st. Plocek i F. I 1926). Concierto levantino za gitaru. Pej. Mondolfi. 1923). — Cr^ djela za glas. 2 TeDeuma. zbor. misni stavci. Music and Letters. — M.: Slavonsko tamburaško društvo »Pajo Kolarić« 1954—1974. G. U njima su znanstveno i kritiĉki objavljeni fi mili najstarijih i najvaţnijih neumatskih muziĉkih rukopisa. LIT. Telio. A.. — M. M. suita Gongoriana. — DRAMSKA. Gregorii (obj. Loevienberg. — U. Šino. Tri} caledralicio. Osijek 1974K. 1927. Kodeks 601 iz talijanskoga grada Lucca (XI . Naroĉito se istakla u baletima Labudovo jezero (Ĉajkovski). — KOMORNA: gudaĉki kvartet. LIT.violinu i klavir. PAJEVIĆ umetniĉke domete dobio je više nagrada i priznanja. Roussela. Paisiello. Luksemburg. 1 1905 i 1921). F. Stabal mater. I 1893 — Valencija. (-> Kolarić. Mocquereau (1849—1930). Stabat Mater za sole. Studia Musicologica. Novak). W. Nina Kirsanova). 4 mise za zbor a cappella. Music and Letters. a i kasnijih teor cara susreću mnogi odlomci u kojima se opisuju ili tumaĉe jedini muziĉki znakovi. Make donski. raspevanost. O neumatskoj notaciji pisali su F. Preteţno je instrumentalni kompozi DJELA: 3 koncerta za klavir. 1927. varijacije za violonĉelo i klavir. U. 1918 — 19. u kompozicijskoj tehnici ĉesto se.. sonata za. Mocquereau (niz radova. P. zbor i orkestar. H. PALAU. Prota-Giurleo. G. Paisiellos Buf-fokunst und ihre Beziehungen zu Mozart. pri-redivši preko 500 koncerata u zemlji i inostranstvu. III 1954 u Osijeku s ciljem da unapreĊuje tamburaštvo kao posebnu muziĉku granu i da njeguje slavonski folklor. Gajard. — DRAMSKA: o] Maror. 3 sv. društvo je razvilo ţivu djelatnost. V. a nakon 1930 nast Dom J. U njegovim operama i solo-pjesmama istiĉe se ljupka. 1889 i 1895.-koncert za sakso 1943. Uĉio (Neumenstudien. Na Konzervatoriju u Pragu studirao kl. 1885 1 Patrie.Studij završio 1951 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (L. 4. Conca za orkestar. solo-pjesme. Nastav ljajući tradiciju muziciranja na tamburama. LIT. Raillard ( plication des neummes ou anciens signes de notation. Zlatna ribica (Logar) i dr. L. 1926. 1957. 3 sv.26 PAISIELLO — PALEOGRAFIJA. 92). Lussy (Histoire de la nota musicale. orkestraciju studirao i kod M. 1905). LIT. 1940. PALADILHE. J. Somerset. Sunol (/. Alexanian. koncert za flautu. mala suita za klarinet i klavir. Ĉeške pohadky. Smetana. 1946. PALEOGRAFIJA. zatim u Parizu kod Ch. Rojo i G. 1956. naXoci6? star i yp< pismo). i 6. ostvarila niz glavnih uloga. Od svih su radova najvaţ meĊutim. 1958. X. Settecento italiano: Paisiello. Klavirni skicaf. Gregorii (obj. punoća i soĉnost tona. 1892.) Antiphonarium Ambrosianum (obj. J. Emile Paladilhe. koji okuplja najkvalitetnije sastave iz cijele zemlje. Bernoulli (Die C ralsehrift bei Hymnen und Sequenzen im spateren Mittela 1897). 6. 1944 i 1950. Napoli 1908. Die germanischen Neumen. 1952 i 1961 . — H. 181 1904. C. klavirske i orguljske kompozicije.: M. 1906. 1929). 159 iz Montpelliera (XI st. Marche de f'ele. O. Paisiello e la corte di Vienna. F. — E. J. PALENIĈEK. Home. biljeţili napjevi greg janskoga korala. 1942) i C. 1882. Ĉinile. P. DJELA. Klasiĉna simfonija (Prokofjev). psalmi. ducion a la paleografia gregoriana. francuski kompozitor (Montpellier. Paisiello's and Rossini's »Barbiere di Siviglia«. Nastupao u mnogi m zemljama solistiĉki i u Ĉest triju (P. — Autobiografija (u rkp. God. II 1967). 1889). ale Justus ut palma s komparativnim tablicama sastavljenim n. ĉiji poĉeci u Osijeku datiraju od sredine XIX st. 18. Uĉio na Konzervatoriju u Parizu kod A. moteti i dr. Temperament. 1956. kantata Abacus. 9. 6 Preludios de Espana i dr. Faustini-Fasini.. Simfonija (Bizet). Mascarada saredstica. Sadio). Opere teatrali. 1874. 1930.. — VOKALNA: ko mpozicije za glas i orkes niz kompozicija za zbor. oko 30 solo-pjesama. 1939. Osnivaĉ. Eicena e danza de Omar. 1896). ĉeški pijanist i kompozitor (Travi 19. — A. 1852). 2 1913 i 1919). 1944). 1878. oratori e cantate di Giovanni Paisiello (s popisom djela).LA: simfonija u Es-duru. Benoista (orgulje) i F. Tamburaški orkestar pod vodstvom dirigenta Julija Njikoša (1954—67) i zatim Ivice Cvetkovića. 1896—15 7. Baleti: Lliri Blau. je stekao velike zasluge za izvoĊenje dela jugoslovenskih. praćeni studijama najboljih gregorijanista. Hoffmeister) i kompoziciju (O. E. katkad pikantna melodika. Grĉka). rafinirana.. 1895. 5.). i 3. klavirski kvii 1933. P. Ĉlanica Makedonskog teatra. Kodeks 34209 Britan muzeja (XII st. 1947. 1860. 1936. Danza iberica. H. 1947. 1935. ORKESTRALNA: 3 simfonije. Marcha burlesca. PAJO KOLARIĆ. ostao je do kraja ţivota daleko od svih modernih strujanja. a postojala je još pjevaĉka i folklorna sekcija i omladinski tamburaški orkestar. i 8. 1878. Manuel Palau. ci Zavale stopy za zbor. X 1923 —• 23 II !975). La Obra pianistica de Manuel Palau. 19C5. od 1952 direk Konzervatorija. preludij i capriceio za violinu i kl. Gallena (X st. Sesini (Decadenza e resta zione del canto liturgico. 18. Šin. sonata za klarinet i klavir. instrumente. rekvijem. kantata Le Czar Ivan IV. 1966. 1935. N a poticaj STD Paje Kolarića odrţava se od 1961 u Osijeku Festival tamburaške glazbe Jugo slavije. 3 Im siones orquestales. Kodeks H. spontanost i tehniĉka virtuoznost ovog umet-nika zapaţeni su i od kritiĉara inostranih zemalja.: C.

) Le Manuscrit du Mont-Renaud (obj. Gradual i antifonal iz Novona (X st. Tri soneta Orfeju (R. Poput nekolicine drugih muziĉara. ali ga je smrt osujetila u toj namjeri. 1935 i 1943. kantate Wista. već u septem - PALESTRINA. 1948. 1930. Concertino za saksofon i gudaĉe. 1931). 1947 i IV. i to: 1. je u pravom smislu rijeĉi spasio crkvenu muziku. 1947 i Imie Ttve. 16. Kolacze za ţenski zbor i komorni orkestar. i on je za Nerijeve duhovne sastanke što su se odrţavali u oratoriju crkve S. To se mjesto nekada zvalo Praeneste. 1948. a i vjerojatno jedino to. 1959. LIT. koncert za klavir.) Anti phonarium monasticum (obj. 1936. 1951. zbor i orkestar. ORKESTRALNA. U zadnjoj fazi taj se koncil. Ĉetiri simf onije: I. izabran je za papu Pavao IV. Mjesec dana kasnije postaje P. U stvari. Navodno su tada i njegove glasovne mogućnosti bile priliĉno skromne. Sikorski). što nije potvrĊeno. ĉini se da P. 1547 se oţenio. naslovna pa su postepeno njestrana. a dotakao je i probleme crkvene muzike. P. 1956. — KLAVIRSKA: varijacije. naime. 1922). 1960. ali se zna d a je 1544 izmeĊu njega i tamošnjeg katedralnog kaptola sklop ljen ugovor kojim se obvezao da će poduĉavati u pjevanju sve ćenike i djeĉake i orguljati u blagdanske dane. 28. zapoĉeto 1^45. 1963 i dr. Po tom je gradiću P. Kodeks 359 iz St. 1960. i dobio ime. nisu bili usvojeni. Prema legendi. jer je ponekad znao postavM 9. P. 1956. Rosello i dr. Stara rimska predaja tvrdi da ga je poduĉavao Flamanac G. Ali P. Budući da se ne zna kad je ušao u taj djeĉaĉki zbor i koliko je u njemu proboravio. Ali nije sasvim iskljuĉeno da se P. 1949. doduše. kapelnik je u crkvi S. Tu je sluţbu oba vljao vjerojatno 5 —6 godina. 1957.: Z. Drugi ni z (B) obuhvaća samo faksimile. ĉuli glasovi o zloupotrebama kom pozitora i pjevaĉa. U Rimu će P. da PALESTRINA smrti G. R. uskoro je stupio u sluţbu kardinala Ippo. talijanski kompozitor (mjesto Palestrina ili moţda Rim. 160 iz Worcestera (XIII st. Yrieixa u akvitanskoj no taciji (obj. F. 12. U novije vrijeme nastavlja se s izdavanjem dje la Paleographie musicale.1OANNIS guće i u višeglasnom stilu PRAENESTINI saĉuvati razumi jevanje MOTTETTOJCUM. X. bavio i reformom obrednika. rekvijem za sole. 1947. Rilke) za sopran i komorni orkestar. Iginio. P. 15. 14. 1905). 1972). Kodeks 903 Nacionalne knjiţnice u Parizu (XI st. 1939. II. adagio.) Antiphonale Missarum S. Muzika za 2 klavira i orkestar. 1912). IzmeĊu 1931 i 1939 provodio naizmjeniĉno u Parizu i Varšavi. Tri fragmenta Jana Kochanozvskog za glas i 11 instrumenata. koja se pojavila poĉetkom XVII st. Nije poznato kad se P. 1948. Pretpostavlja se da je to gradić Palestrina iz kojega sasvim sigurno potjeĉu njegovi roditelji. izvedena pred papom. Povijesne ĉinjenice govore drukĉije. a usko ro zatim i njegov nasljednik Marcel II. pa se u starim rukopisima i izdanjima susreće i Praenestinus kao jedna od varijanata umjetnikova imena. Rim 1569 X 0 MUB. Sam se ĉesto potpisivao Giovanni Petraloysio Prenestino ili Giopetro Aloysio Prenestino. 1958. Na tom će mjestu ostati 23 godine. III. Kodeks F. 1563. teško je reći koji je od tadašnjih kapelnika te crkve bio njegov uĉitelj: G. Concertino za ĉembalo i ins trumentalni sastav. Ovaj je uveo u kapelu stroţe mjere i obavezno pridrţavanje propisa. a papa Pavao III je namijenio pripremanju pjevaĉa za Sikstinsku kapelu. zakuĉaste probleme vokalnog Višeglasja) P AL TVSALESTRINA. Pali su prijedlozi da se figurama muzika posve ukloni iz crkve. Kodeks 47 iz Chartresa (X st. Kodeks 390 — 391 iz St. Spominju se s tim u vezi i druga imena: Cimello. nije dugo ostao na svom novom mjestu. Hartkerov Anti fonal (obj. 1935. 1935. a UBERPR1MVJ. Stravinskog.. danas Ukrajinska SSR. sona tina za violinu i violonĉelo. sonata za 2 violine i klavir. Vi. Nerijem. Animuccie. Piccolo concerto za komorni orkestar. Concertino za klavir. Varijante za 2 klavira. Petra. Uĉio na konzervatorijima u Lavovu (M. Gregorii (obj. 1900) i 2. 1937 — 51). 1945. mogla je i nastati iz teţnje PETRALOISII da se pokaţe kako je mo . MGG. God. MUZIĈKA — PALESTRINA Antiphonarium monasticum (obj. Roman. ovo je samo legenda. Fragments des Manuscrits de Chartres (obj. PALESTER. Petra vodi djeĉaĉki zbor u Cappella Giulia koju je utemeljio papa Julije II. Del Mel. 1555. Ti su ga radovi vjerojatno potakli na pisanje duhovnih madrigala koje je kasnije objavio u dvije knjige. Gallena (IX st. kapelnik crkve sv. 10. solo-pjesme. Giovanni Pierluigi da (obiteljsko prezime bru 1555 morao napustiti kapelu. ix/x. Malapert. simfonijska suita. je. MeĊutim. o pretrpanostima i zamršenostima polifone strukture koja ne dopušta da se tekst slijedi i razumije. 2. 27 Pierluigi). uz to na Univerzitetu u Varšavi studirao povijest umjetnosti. nije bio uţe povezan s aktivnošću koncila. 1932. Gregorii (obj. Kodeks 239 iz Laona (IX — X st. Maria Maggiore. Roman Palester. 1561. Na koncilu su se. ljati i rješavati vrlo Oefemabftamm. U zrelim djelima utire svoj vlastiti stvaralaĉki smjer. još sa dvojicom oţenjenih pjevaĉa. mogla biti napisana oko god. 1924). Maria Maggiore. Oni. 1959. Le Bel. lat.muziĉkim djelima. scenska i filmska muzika. Kad je te iste godine umro njegov zaštitnik. Piccola serenata za flautu. M. MeĊutim. bio izabran za kapelnika rimske katedrale sv. 1962. 1945— 47 profesor kompozicije na Varšavskom konzervatoriju. Maria in Vallicella pisao jednostavne crkvene kompozicije u duhu starih lauda. Iz ovog odsjeka Palestrinina ţivota vrijedno je zabiljeţiti njegovu suradnju sa F. uvertira. I knjiga moteta. 1959. za gudaĉe. 1930. 1947. nakon G. pa je P. balet Piein o ziemi. poljski kompozitor (Šniatvn. 1948. Meli. postao je (zacijelo papinim posredovanjem) pjevaĉ u Papinskoj kapeli. 1958) i 18. koncert za violinu. Psalam V za bariton. 1951. kodeks 123 biblioteke Angelica u Rimu (XI st.ruĉno. 1955). 1942. On je u ĉasu vrhunaravnog zanosa i nadahnuća komponirao znamenitu Misu pape Marcela. 1950. Taniec z Osmolody\ 1933.) Graduale s beneventanskom notacijom (obj. kad je zbog nepovoljnih uvjeta za rad i zbog neslaganja s crkvenim vlastima svojevoljno napustio mjesto. 1563. vjerojatno zahvaljujući njegovoj naklonosti. iako oţenjen.VOKALNA: oratorij La Mort de Don Juan. sonata za gudaĉe. Kao pristaša proturefor-macijskih QV1N1S. — DRAMSKA: opera Zywe kamienie (nedovršena). do smrti. Godinu dana kasnije objavio je prvu knjigu misa posvećenu Juliju III. Kad je pale strinski kardinal-biskup postao 1550 papa Julije III. R. 1937. 17. Te je godine. a već objavljeni svesci pojavljuju se u reprint i proširenim novim izdanjima. zasjedanje Tridentinskog koncila. passacaglia. Vatikanske knjiţnice (XI st. Study 58 za mali orkestar. . DJELA. a od 1950 primjenjuje serijelnu tehniku. PARTIM SENIS. doduše. violinu i violu. F. Lissa. je takve teţnje zastupao i u drugim svojim djelima (iako ne u svima. 1931. 1942. smjernica u crkvenoj muzici. P. Ivana Lateranskog gdje će ostati do 1560. kojim zapoĉinje moćni protureformacijski pokret. sonatina za klavir 4. 3 gudaĉka kvarteta. ostati do smrti. Simfonijeta za komorni orkestar. Szymanowskog i ponekad I. XII 1907 ■—). kada je postao nastavnik muzike u novoosnovanom Seminario Romano.) Graduale s prosarom i troparom (obj. ali je na XXII zasjedanju (1562) donesen zakljuĉak da iz crkvene muzike treba odstraniti sve što »sablaţnjava i one ĉišćuje«. 1925).. 13. II 1594). Imao je tri sina od kojih ga je preţivio samo najmlaĊi. Kodeks VI 34 iz Beneventa (XI — XII st. vratio u Palestrinu. Divertimento za 9 instrumenata. U njegovim ranijim djelima naziru se utjecaji K. zbor i orkestar. 1936 (izgub ljena). Sama je misa. 1942. 1952. Moguće je. sonatina za 3 klarineta. oko 1525 —• Rim. Potkraj ţivota namjeravao se povući u Palestrinu i uzeti nekadašnje skromno namještenje s kojim je zapoĉeo ka rijeru. 1949. ona je proizvela tako dubok dojam da crkvenu muziku figuralnog tipa nikakvi prigovori nisu više mogli ugroziti. Slijedeće godine. — .) Cantatorium (obj. 11.PALEOGRAFIJA. 1937.). — CRKVENA: Missa brevis. je majstor instrumentacije i izvornih zvukovnih efekata. Soltysowa) i Varšavi (K. P. zatim ponovo u ino zemstvu. 1939. PARTIM teksta. U vrijeme Pija IV završeno je. da je Misa pape Marcela bila 1565 (dakle po završetku koncila) izvedena pred kardi nalskom komisijom koja je ispitivala odn o s t o n a i r i j e ĉ i i u crkveno. 1551 pozvan u Rim da u crkvi sv. A.) Graduale S. Još dva zbivanja treba izdvojiti iz Palestrinina ţivotnog toka: u logu u odnosu izmeĊu Tridentinskog koncila i crkvene muzike te rad na reformiranju korala. 1909). 1945 i 1959. Symphonic Music. 1959. nokturno za gudaĉe. serenada za 2 flaute i gudaĉe. Kakva je uloga u tom nastojanju dopala Palestrinu? Treba odmah reći da ona ni do danas nije sasvim razjašnjena. Tu je ostao vjerojatno do 1566. tzv.lita d'Este na ĉijem je dvoru u Rimu i Tivoliju ţivio do 1571. varijacije. 1938. Coppola. rodio i u Rimu gdje je ţivio 1537 kao pitomac djeĉaĉkog zbora u crkvi S. Kodeks 10673 F. o samo vo ljnom dodavanju ukrasa od strane pjevaĉa. Gallena (X st. preteţno u Parizu i Miinchenu.) Gradual i tropar iz Bologne (obj. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija. Concerto per dodici. Mjesto roĊenja nije pouzda no utvrĊeno. God.) Antiphonale Missarum S.

spajao je naboţne i liturgijske tekstove. Soriano. Uspo Palestrininih moteta i misa pokazuje srodne stilske zna ali se. Sagledana u cjelini Palestrinina umjetnost ne odaje revolucionarnih crta. dajući uzore novog sklada u sklopu samostalnih melodijskih linija. uzimao je svjetovne napjeve za cantus firmus svojih misa (ĉak i nakon što se Tridentinski koncil oštro usprotivio takvim postupcima i zabranio ih). je iznad svega uspješno ostvario proĉišćavanje. U tu skupin u spat prvom redu Missa Papae Marcelli. doţivljuje konaĉno renesans u. Njima se moţe u izvjesnom s pribrojiti znameniti dsmoroglasni Stabat mater za dva zbc kojemu nema teatralnosti i dramatiĉnosti karakteristiĉnih za pozicije tog teksta iz kasnijih vremena (dovoljno je spon Rossinijev pokušaj). Tu es I Corona aurea. Burnev 1771 ot u novim izdanjima Stabat mater i Improperije. radili i drugi muziĉari i to vrlo nespretno i nevjesto. umjetnikovo nastojanje upućeno je izraza duboke ali preobraţene tuge. je treći medu najvećim kompozitorima što ih je dotad dala povijest mu zike. sluţio se strogom nizozemskom tehnikom kanona. Editio Medicaea. Iza Palestrinine smrti njegova je umjetnost doţivjela binu sveukupne stare vokalne polifone muzike. Pod in Palestrine objavljeno je 105 misa. etei i mistiĉnim raspoloţenjima. Pri tom se P. na kraju jednog veoma znaĉajnog historijskog odsjeka. Poĉe XIX st. javljaju se prve monografije o njegovu ţ i radu. u jeku njemaĉke romantike. umro zadatak nije bio do kraja dovršen. Tzv. traţeći od njih da ĉitav gregori janski repertoar pregledaju. pišući u tzv. za osebujne nizove ĉistih trozvuĉja. Njegov sin Iginio prodao je tada izdavaĉu Raimondiju novu verziju graduala. Kakva je i kolika u tom odgovornom i opseţnom poslu bila Palestrinina uloga. moţda su r pularnije Improperije. u koja spadaju himne. kontrasti izmeĊu polifonih i homofonih odlomaka. za koloristiĉko suprotstavljanje razliĉitih glasovnih skupina. nametnulo se i pitanje revidiranja gregorijanskog korala. od strogo kanonske mise do tipiĉno palestrinske r polifono-homofonim kontrastima i izraţenom paţnjom tekstu. Mistiĉno . Ut re mi fa sol la i Ave / Malobrojne Palestrinine osmoroglasne mise preteţno su na] za dva ĉetvoroglasna zb ora po uzoru na suvremene veneci majstore. jedini koji se moţe uspješne riti s gigantskom motetskom ostavštinom O. 18 misa. Ali to nije bilo u cijelosti Palestrinino djelo. U motetima pokazuje P. lamentacije i madrigali. L'Homme arme. meĊu kojima je 40 ĉetvor nih. Surrexit pastor bonus. Vazda svjt teres za djela ovog velikog majstora postojao je uglavnom u I osobito u Sikstinskoj kapeli. U ovoj j< pini i jedina Palestrinina misa za mrtve (Missa pro defu Vrhunci Palestrinine umjetnosti u komponiranju misnog nalaze se meĊu šestoroglasnim misama. a interes za nju postaje sve veći. jer su na Iginiov poticaj na njemu. Papa Grgur XIII povjerio je 1577 taj zadatak Palestrini i A. A i mnogi kompozitori XVII i > st. je nesun najznatniji kompozitor misnog teksta u ĉitavoj povijesti m Palestrinine mise veoma su raznovrsne i po sastavu za k pisane i po naĉinu obraĊivanja muziĉkog materijala. antifonara i psalterija. Njegova umjetnost definitivno ulazi u eri muziĉki repertoar. litanije. ofertoriji.eteriĉna atmosfera njegovih djela rr je više odgovarala pojmu romantiĉke crkvene muzike ko napuštala zasade prosvjetiteljstva i njegova trijeznog.. Tribu si nescirem). Ali P. poput veli ĉanstvena završnog poglavlja. je baštinio njihovu sklonost i ljubav za kontrapunktiĉke vještine. J. Upotrebljavao je istodobno po nekoliko razliĉitih oznaka za mjeru što je dovodilo do priliĉne slo ţenosti u notnom pismu. proţeta umilnim. od zemske mise na cantus firmus do bogato zastupljene pare mise. razbistravanje polifonog sloga. pa O bone Jesu. P. autograf gove kompozicije i njegov stil postali nedostiţnim uzorima protu reformacijskih nastojanja na tom podruĉju. Fuxa »Gradus ad Parnassum« (1725) temelji se u goĉemu baš na primjerima i postupcima iz Palestrininih kom ĉija. nastojali su se ugledati u strinine radove i oponašati njihova obiljeţja. teško je utvrditi. nova osjetljivost za harmonijska kretanja u krugu dijatonike. N. one obuhvaćaju sve tipove. . ispoljujući virtuozno vladanje i najzamršenijim poli foniĉkim postupcima. Znamenito izdanje gra duala iz 1614. djela jednostavne fakture u kojemu pri što ih Krist upućuje nezahvalnom puku dobivaju izraz pol boli. U skupini mnogobrojnih Palestr moteta istiĉu se oni u kojima tekst govori o Bogorodici ( regina. a 51 na višeglasne odlomi toga je P.). Salve regina. do druge polovine XVIII st. Anerio i F. Medu ĉetvoroglasnim misama koje ne prave većih koća kod izvoĊenja treba istaknuti mise Jesu nostra rede Dies sanetificatus te osobito Veni sponsa Christi i Iste con Od petoroglasnih posebno treba navesti mise pod naslovi magnum niysterium. P. Ipak. Kad je P. u 28 misa upotrijebio odlomke drugih kompozitoi 23 mise vlastite). traţeći prvenstveno emocionalnost r oznog doţivljaja. 22 šestoroglasne i 5 osmoroglasni vlastite teme komponirao je P.28 PALESTRINA MeĊu umjetnikovim djelima treba na prvom mjestu spon mnogobrojne mise. pokazala potreba da se brevijar i misal podvrgnu reviziji.. umjetnost Pale: bila je u redovitoj muziĉkoj praksi zanemarena i zap ostav Tek otkako je engleski muziĉki historiĉar Ch. Ĉuveno teoi djelo J.. I po kvantitetu i po kvalitetu P. di Lassa. oĉito povodio za dostign ondašnjih madrigalista. Kad se. te skupinu na tekstove iz monove »Pjesme nad pjesmama«. Ona ne gleda u budućnost već stoji. Iz šestoroglasnih misa treba još spomenuti Alma redempton Deum laudamus. ne temelji se (kako se ranije smatralo) na Palestrininoj obradbi već na reviziji koju su naĉinili F. isprave i proĉiste od »barbarizam a« i neispravnosti. ficat. P. u završnoj fazi muziĉke renesanse. »stile antico«. poslije Palestrinine smrti. Prevladavanje umjerenog imitiranja. »Palestrinin stil« zakljuĉna je karika u lancu što su ga poĉeli kovati Nizozemci. Zoilu. a uz Orlanda di Lassa. Palestrinine su mise pravi kompendij kompozicije njegova doba. mot eti razlikuju od mi jednoj znaĉajnoj osebini: u motetima zamašnu ulogu igra t karakterizacija teksta. 38 peto roglasnih. P. Schmitza. Paiestrina postaje tada nedostiţnim uz crkvene muzike. je i veliki majstor moteta. »razum odnosa prema religiji. on se i sam upuštao u rješavanje zaku ĉastih polifoniĉkih zadataka . Medu drugim Palestrininirr tetima valja posebno istaći niz šestoroglasnih moteta u razvije bogatom kontrapunktiĉkom stilu (Salve jubente Deo. u kojoj se sigurnost i razne tehniĉkih postupaka udruţuje s izrazom u savršen sklad. Illumina oculos. Nakon Josquin Des Presa. a 2 na < svjetovni napjev L'Homme arme). Salvum me fac i dr. vjerojatno najpopui umjetnikovo djelo i izvrstan primjer tipiĉno palestrinskog te divna misa Assumpta est Maria. Ave regina coeli i dr. Improperije. prema rijeĉima E. oţivljuje Pal nina umjetnost ponovo. nakon TriĊentinskog koncila. paţnja prema tekstu i jasnoći njegova razumijevanja: sve su to elementi koji u sretnoj uravnoteţenosti tvore rijetku ljepotu Palestrinine umjetnosti. napredovanje i razvijanje muzikologije omogućuje c pristupi velikom pothvatu: izdavanju sveukupnih umjetnil* PALESTRINA.< crpnu inventivnost koloriranja i polifoniĉkog tematskog ! Od ostalih Palestrininih djela. a na tuĊe 87 i to jednoglasne teme (od toga 34 na koralne napjeve.

Palestriniana. I 1895—■)• Brat Zaharija. — K. 1583—84 (i ponovno izd. Spem in alium (4). 73. — G. Roma 1828 (na njemaĉkom. Memor esto (5). 1925. Colinu). litanija za 4 glasa u rkp. 7. Regina coeli (4). La Vita e le opere di G. 86. 1600. 1919). Dcr Auf bau der Motetten Palestrinas. Samson. Spomenica K. X. Schmitz. London 1938 (tal. O Virgo simul et Mater (5). Papac Marcelli (6). — W. 5 i 6 glasova u rkp. DELA: Pastorala i Filmske impresije za orkestar. 1925. Thompson) i muzikologiju (O. Lib. Davison). A. Viri Galilei (6).. Panem nostrum (5). 48. Bianchi (XX-XXXIV). Levan Petroviĉ. 1927. Casimiri. R. O magnum mysteriwn (5). Moteti u skupnim izdanjima i u rukopisnoj ostavštini. Je suis desherite'e (4). — Isti. Ladislav. Eripe me (5). In te Domine speravi (6). MFM. J. Liber quintus. Baini. AFMW. da Palestrina. — P. — A. 1941. Waldcrsee. 83. In semiduplicibus maioribus II (5). Palestrina. Anglesu. 1862 — 1903. Psalterium. Sine nomine (5). DJ ELA : Gru zi jsk a s ui t a za s i mfo nij s k i o rk est a r. Francuskoj. Casimiri. O. 16. AML. 77.. 1948). AML. ameriĉki muzikolog podrijetlom iz Rijeke (Rijeka. autografo di G. 28. 6 i 7 glasova. II »Codiĉe 59« deir arehivio musicale lateranense.. Panis quem ego dabo (4). — Filmska muzika i dr. 1569 (ponovno izdavano). P. J. Music in the Renaissance. Pierluigi da Palestrina und die Gesamtausgabe seiner Werke. 85. — K. Gruzijska liturgija za mješoviti zbo r (po zapisu M. und 18. sa brojem glasova u zagradama): 1. 1962. 100. 6. — P. Hodie Christus natus est (8). — G. Der Kontrapunkt 29 Palestrinas und seiner Zeitgenossen. Die Variationstechnik in den fruhen Messen Palestrinas. solo-pjesme. 1923 i Uspavanka.. 1894. Der Palestrinastil und seinc Bedeutung in der vokalen Kirchenmusik des 18. Casimiri. 89. — Isti. Regensburg 1930 ( I I prer. MGG. 51. G. Bibliographischer und thematischer Musikkatalog des papstlichen Kapellarchivs im Vatikan zu Rom (Bausteine fiir Musikgeschichte II). Kobenhavn 1923 (prošireno njem. 32. quartus ex Canticis Canticorum. — SPISI (na gruzijskom). — F. — F. A. G. Nuove ricerehe sul Palestrina. Pellera. Nascc la gioia mia (6). partim plena v. prijevod s predgovorom E. di Giov. Klasen. Švedova i N. Assumpta est Maria (6). — G. 101. nuovi documenti biografici. Impre sije i uspavanke. — Z. — Isti. Zur Geschichte von Palestrinas Missa Papa Marcelli. 1949. X. Roma 1919.. 78. Motectorum quatour v. 13. 1923 i Latavra. Zur Modellbehandlung in Pale strinas Parodiemessen. De Beata Virgtue (4). Bezverunge. problemi e prospettive d'arte. Joannis Petraloisii Praenestini Aiotettorum. Ĉerepnjina. J. S. Gid ju ehi m'ebbe cara (4). 38. Joannis Petraloysii Praenestini Alotettorum. T. Nuovo studio su G. Palestrina ou la poesie de l'exactitude. Pro defunetis (5). — K. 1944. (9^0 kompozicija). a zatim na Konzervatoriju. Firenze 1957. seine Werke und deren Bedeutung fur die Geschichte der Tonku nst mit Bezug auf Bainis Forschungen. As. maestro in Roma di Giovanni Pierluigi da Palestrina. Secunda (5).. Piston. 104. Muziĉka slikovnica. Zalaz sunca. 44. Casimiri. 1924. ostavštini. Gabriel archangelus (4). Raugel. Miinchen 1960. Nigra sum (5). — A. Pales trina. X. Virtute magna (4). Jeppesen. Instrumentalbegleitungen der Werke Palestrinas im 17. Pater noster (4). An Introduction to the Technique of Palestrina. Ad coenam agrti providi (5). A. 1924—33 u Tbilisiju na Muziĉkoj školi. 17. da Palestrina. V. e la »Scuola italiana del bel canto«. 14. (izdaje Istituto italiano per la storia della mušica). Strasbourg 1890. da Palestrina. und 18.. Beatae Mariae Virginis I (5). — Moteti (u pojedinaĉnim izdanjima): Motecta Festorum totius anni. I-II. 64. XI 1924—). Dum essei summus pontifex (4).. Bavio se i melografijom. — CRKVENA: 105 misa (3 sporne) ohj. 21. F. 37. 1591. sa orkestra cijom ilustrativnog sadrţaja. ibid. IV. — E. Milano 1894. 69. Augsburg 1929. Palestrina. — Roy Nash. P. The Story of G. Stanĉić) te kod M. Pars 1-2 za 5 glasova. 1581. 25. u 33 sv. XI. 1572. Fantastiĉne slike. — H. Palestrina et l'edition mediceenne. 1959). Roma 1960. Ipolitova-Ivanova). — \V. Casimiri (I-XV). Palestrina und Palestrina-Rcnaissance. Salve Regina (5). In semiduplicibus maioribus I (5). Liber Primus za 4 glasa. 27. Guido Adler Festschrift.. Firmin Le Bel di Noyon. 33. Deutsche Musikkultur. iz danje Leipzig 1925. 1957. 1584. Lib. 75. Kobenhavn i London 1927. Pariš 1930. — F. Nakon studijskih putovanja po Italiji. 1588. 61. Beatae Mariae Virginis III (5). di Giovanni Pierluigi da Pclcstrina. 34. improvizacije. 97. Jeppesen. gruzijski kompozitor. 60. 1926. Kongress-Bericht. — W. 8. VI. Motet-torum quinque v. 1933. — Opere : Mati i sin. Sacerdotes Domini (6). \VoljJ. Analvse zu Palestrinas Missa »Papae Marcelli«. fuge. — O. 1925. De Rensis. tj. 76. — E. —K. — E. 43.). 1960. Dum complerentur (6).). Paccagnella. 16. 4. Jahrhundert. — O. 24. London 1927 ( I I izd. Acterna Christi munera (4). Haberl. 1926.. VC'agncr. Ave Maria (6). PALFI. a pojedine su sveske uredili R. II. Gombosi. S. Milano 1946). Sammlung musikalischer Vor trage. 58. 33 sv. Hohn. Ursprung. Palestrina. 103. Zur Entstehungsgcschichte des Palestrinasatzes. — R. Brevis (4). 1950. 1954. 1563 (vise puta ponovo izdano). Struktur und Kompositionsverfahren in der Musik Palestrinas. novo. Veni sponsa Christi (4). 63. Christus resurgens (4. Jahrhundert. Octavi toni (Festum nunc celebre) (6). 1890.). Ingegneri. J. pripisuje se P. Blume. G. Palestrina. NOVA IZD. Palestrina. 31. zbor. Cametti. 4). Lasso und Palestrina. Jahrhunderts. R. Sveukupna djela Palestrine objavljena su prvi put u Leipzigu.Schlotterer. — A. 56. J. Stuttgart 1959. H.Illumina oculos meos (6). Sicut lilium inter spinas (5). ibid. Jeppesen. Salvum me fac (5). Beatae Mariae Virginis II (5). Cascioli. 22. Fratres enim ego aecepi (8). Leipzig 1888. 4. — P. Liber Primus Joannis Petraloisii Praenestini Motcttorum. AML. Haberl (X-XXXIII). Regensburg 1962. Te Deum laudamus (6). — P. Palestrina. . — R. attribuiti a Giovanni Pierluigi da Palestrina. Lauda Sio}i (4). 1593 (i više ponovnih izd. Basel 1924. 12. documenti di vita. Weinmann. 102. J. 1953. 41. Palestrina im 17. Fellereru. na Muziĉkoj školi u Tiflisu studirao kod svoga brata. AFMW. Die Kanongestaltung im Werk Palestrinas. solo-pjesme. Inviolita (4).. Koln 1956. 90. — A. Brenet. Kat. Sacharij Petrovvitsch Paliaschwili. 2 knj. Koncertirao skoro u svim većim grado vima Jugoslavije. ZFMW. — K. Studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (E. Klasen. da Palestrina. Die Tonarten in der Musik Pa lestrinas und seiner Zeitgenossen. II Linguaggio melodico e armonico. Predavao 1922—24 na Atuziĉkoj školi u Telavu. A. 1933. Sine nomine (6). Espagne (IV-VIII).. De Beata Virgine (6). 42. folklorist i pedagog (Kutais. Commer (IX) i F. P. te pojedini madrigali u rkp. Rumunija. 66. The Recentlv Discovered Mantova Masses of Palestrina. H. Vitez u tigrovoj koţi.. engl. L'Homme arme (4). Respighi. prijevod. 92. II izd. — R. — Kantata Lenjin. Mušica Divina. — A. Pierluigi da Palestrina und Orlando di Lasso. In festis Apostolorum I (5). Qui~iti toni (6). Hohn. LIT. 1589 (i više ponovnih izd. Notre Dame (Indiana. P. 59. 88. Confitebor tibi (8). 29. 26. Dilexi quoniam (5). 72.. Offertoria totius anni. 81. z a muški zbor. — K. Andrems. Das »Sprunggesetz« des Palestrinastils bei betonten Viertelnoten. VII. ibid. 1554. Stil njegovih kompozicija karak terišu programski momenti i snaţna dramatizacija. 24. 1927 — Sveĉana kantata za sole. — H. G. P.. Wien 1930. poĉeo je nastupati sa sedam godina. ibid. Muziku studirao u Tbilisiju i na Moskovskom konzervatoriju (kod S. London 1922. rapsodije. 74. ibid. Sine nomine (4). Das Parodievcrfahren in der Messe Palestrinas. Milano 1925. — F. prema godini izdanja. Lamentationum Hieremiae Prophetae. — Isti. The Ornamentation in the Works of Palestrina. AML. Roma 1918 — 22. Sanctorum meritis (4). 84.— G. Opere complete di Giovanni Pierluigi da Palestrina. 1582. Fellerer. — S. F. Wann entstand die Marcellus-Messe?. Ai fugatn (4). DTELA: (navode se samo naslovi prvih. 99. Io mi son giovinetta (4). Palestrina als Chromatiker. 82. von Winterfeld. Scene iz deĉje sobe. — E. 1555 (do 1605 doţivjelo desetak izdanja. neprolaznoj vrijednosti Palestrinina stvaralaštva i o dubokom poštovanju što mu ga naše vrijeme iskazuje. 1916.. Tu es Petrus (6).. 2. 23. Madrigali za 3. O admirabile commercium (5). 39. Cametti. — K. Across the Centuries. P. 1570.PALESTRINA — PALISCA djela (Breitkopf & Hartel u Leipzigu. P. Tanjej eva). 1950). Pictro Luigi Prcncstino. još nedovršeno izdanje svih njegovih kompozicija (Rim. 1594. 25. 45. KMJB. Tu es pastor ovium (5). Lille 1895. od 1939). 80. Grĉka). P. Primus za 4 glasa. — J. U Tbilisiju predavao na muziĉkoj školi (1903—17) i Konzervatoriju (od 1919 profesor). 1949 i Harmonija. Vaulin. 1917— 18. ter -lius za 5. XII. Palestrina. 96. Regensburg 1918.. Cascioli. Regina coeli (5). Kendrick Pync. Od 1947 ţivi u Skoplju.. Quam pulehra es (4).. Mušica sacra. O Rcgem coeli (4). Fellerer. J. Hermelink. I933J zborovi. XI 1921 —). Note d'archivio. Marshall.. Palestrina. 95. 55. 2 knj. — R. — R. Virgili (XVI i XVII). Ave Regina coelorum (4). I I I . lo mi son giovinetta (6). 1 9 28 — Op e re : Abšalom i hetere. Palestrina. PALISCA. — R. 30. VIII 1871 — Tbilisi.. Magnificata u rkp. — M. London 1958. 35. 65. 3. Beatus Laurentius (5). P. 50. 1586. Emendemus in melius (4). — J. Spomenica H.. 47. Note d'archivio. Felix. 11.. (ukupno 140 djela). lamentacija za 4. Petra saneta (5). 5 i 6 glasova u mnogobrojnim skupnim izdanjima onoga doba. Primi toni (4). 1962 2. kompozitor (Tiflis. Jeppesen. Rahe. Augs burg 1929. — K. Dispositones modorum. LIT : B. Pierluigi da Palestrina e l'emendazione del Graduale romano. Palestrina. od 1594 sa dodanim madrigalom Nessun visse giammai). Denta. Benedicta es (6). Boetticher. In minoribus duplicibus (4). Fellerer. K. Lib. In duplicibus minoribus I (5). Libro secundo. — K. Reese. Jeppe sen. G. Di Giovanni Petraloysio da Pale strina 11 secundo Libro dc Madrigali a quottro v. Roma 1900. 6 i 8 glasova. Ave Mana (4). And the Angcls Sing. 1919. — Isti. — Zapisao oko 300 i obradio više gruzijskih narodnih pjesama. In duplicibus minoribus II (5). Dominicalis (5.. Sacerdos et pontifex (5). pijanist i kompozitor (Subotica. Qual e U piit grand'amor (5). MGG. Untersuchungen zur Parodiemesse Palestrinas.). Weinmann. 70. 1567. za 5. G. Dc feria (4). Von Palestrina zu Bach. X. na Harvard University studirao kompoziciju (W. O sacrum convivium (5). Veni Creator Spiritus (6). — R. Claude Victor. Leipzig 1919. autorstvo sporno).)Dvadeseto je stoljeće u još većoj mjeri priznalo Palestrinino mjesto medu najznatnijim kompozitorima crkvene muzike: nebrojene monografske studije i izdanja poj edinaĉnih majstorovih djela.. In illo tempore (4). 98. 1599. 1954). 1892. 94. 6 i 8 glasova. Jeppesen (XVIII i XIX) i L. G. da Palestrina. Breslau 1832. van der Walt. Njegove se opere Abšilom i hetere i Zalaz sunca ubrajaju u najistaknutija djela gruzijske muzike. . Mise nose slije deće naslove (navode se kronološki. 68. Coatcs. 1950. La Mesure dans la messe »L'Homme arme« de Palestrina. Barcelona 1958. izlazi u Rimu od 1939 u 34 sv.. Lib. Metodika muziĉke nastave. Eitner. Mušica sacra. ostavštini. Lang. 1886. Auda. — K. autorstvo sporno. de Witt (I — III). I. Hymni totius anni za 4 glasa. PJB. — H. Die ersten drei Bande dcr Motette Palestrinas.6. 54. Arras i Pariš 1900. Od 1930 u SAD. 53. Giovanni Pierluigi da Palestrina. 1955. Bugarska. Bollettino bibliografico musicale. — J. Die Cardinalskommission von 1564 und Palestrinas Missa Papae Marcelli. 10. Palestrina. 3axapHii rTaJinaniBHJTH. — H. — K. secundus za 5. Alma Rcdemptoris (6). Repleatur os meum (5). Pariš 1906 ( I I izd. 1953 — 55. L. 5. Martin. Descendit angelus (4). Der metrisehe Bau der Themen Pales trinas. New York i London 1954 ( I I izd. jasno i nedvosmisleno govore o vi sokoj.. Vestiva i colli (5). — A. VOKALNA: II Primo Libro di Madrigali a quattro v. P. Restauration und Palestrina-Renaissance in dcr katholischen Kirchenmusik der letzten zwei Jahrhunderte.. Hamburger. Quando licta sperai (5). Haberl. 67. L. Svnchronistische Tabelle uber den Lebensgang und die Werke von G. — R. simfonijski i duhaĉki orkestar. — J. P. In festis Apostolorum II (5). 36. Laudate Dominum (8). Jep pesen. — KLAVIRSKA: Go dina 1945 — Logor smrti. DJELA: klavirske kompozicije. Motettorum quinque v. 20. 1862 —1903. PALIAŠVILI. 1594. 1590. . X 1933). X. 1920. Der Palestrina stil und die Dissonanz. Jesu nostra redemptio (4). Leipzig 1883. 1955. 1601 i XIII. zborovi. Drugo izdanje sveukupnih djela. 19. secundus. L'Homme arme (5). Glavni je urednik tog izdanja R. Casimiri. Ascendo ad Patrem (5). 18. KMJB. —■ R. 6. JIoHad3e. priruĉnici Os novna muziĉka teorija. u 13 knjiga: I. 46. 1950. 1946). Si. et la musique sacree. Magnificat octa tonum Liber Primus. Švajcarska. preludijumi. C. Thema und Melodiebildung der Motettcn Palestrinas. Note d'archivio. Tu es Petrus (6). 1594. Leipzig 1914 (II izd. Memorie storico-critiehe della vita e delle opere di Giovanni Pierluigi da Palestrina (2 sv. P. 8. 1581 (i više ponovnih izdanja). je jedan od utemeljitelja gruzijskog nacionalnog muziĉkog smjera. Pierluigi von Palestrina. Ecce sacerdos magnus (4). VIII. 62. Cametti. In te Domine speravi (4). 91. Palestrina als vvcltlicher Komponist. Terry. većim dijelom u individualnim izdanjima. 1601 (sam P. Ovo su izdanje uredili Th. Haarlem 1958. 1575. F. — O. Aspice Domine (5). P. 9. J. 71. 105. Roma 1894. — C.. K. Ursprung. skraćeno obj. Iste confessor (4). Jam Christus istra ascenderat (4). P. 87.: G. O Rex gloriae (4). Delle Madrigali Spirituali a cinquc v. — K. 1963. — A. IX. Bibliografia palestriniana. 1600. izd. Ut re mi fa sol la (6).Ecce ego Joannes (6). 1960). Kandler. Leipzig 1834). J. 79. Das Konzil von Trient und die Kirchenmusik. za 4 -8 i za 12 glasova (u svemu oko 320 moteta). priredio je za tisak 7 prvih knjiga). :9. koje će ukloniti greške prvog izdanja i primijeniti su vremenija izdavaĉka naĉela. 1. Sine nomine (»a voci mutate«. 1951. 93. Apfel. Quem dicunt homines (4). his Life and Time. ibid. 1599. Lib. Genĉve 1940 (novo izd. 40. kao i u inostranstvu (Francuska. II Primo Libro de Madrigali a cinquc v. MocKea 1958. In majoribus duplicibus (4). USA) 195 5. Journal of the American Musi cological Society. 1923. The Paraphrase Technique of Palestrina in his Masses Based on Hymns. X. Zulukidse. M. Ferracci. 57. Pierluigi da Palestrina.. 15. 3 knj.. Zaharij Petroviĉ. P. KMJB. Palestrina. Cenni biografici di G. Kinkeldev. et par tim paribus v. I »XXVII Responsoria« di M. 52. individualnih izdanja Palestri ninih djela). doktorirao 1954. Dies sanetijicatus (4).

A. malu pevaĉku šl za decu i veliku za odrasle muškarce. Selim. kantatc. Sytnphonic Elegy for Thomas VC'olfe. 1951 i za violinu solo. Of Night and the Sca za 4 glasa i 11 instrumenata. Antuna u Padovi. bio je uĉitelj u H' i Visu. finski kompozitor i pijanist (Pori. God. A. 4 gudaĉka kvarteta. Note d'Archivio per la Storia musicale. 13. Lotti i dr. 1678. Guide to Jazz. jige: G Mei: Letters on Ancient and Modem Music to V. u g-mo lu. Napisao brojna operna libreta koja su uglazbili C. Galilei and Some Links betzveen »Pscudo-Alonody« and Monody. 2.. Ouand Mez cnregistre. Mainardija. Za vreme delovanja horovode S. I I I . Gallicno. 1938. 1960. 1948. J. klari net i gudaĉke instrumente. 1916. N. u meĊuvremenu 1673—74 orguljaš u Padovi i 1674—85 kapelnik u Ospedale degli Incurabili u Veneciji. 1666. 1944 i dr. 1956. i. Delaunevem utemeljio ĉasopis Jazz 1 Od 1937 predavao o jazzu u Parizu i drugim francuskim grad ma.LIT. Carlo i Stefano Benedetto Pallavicino. NOVA IZD. od 1929 kritiĉar jazz -muzike. 1559. Bergera u Berlinu i Weimaru. Studirao na Muziĉkom PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO Dl ŠTVO osnovano je 29. Od njegovih kompozicija najpopularnije pjesme: Marijana. je jedan od najznatnijih interpreta na tom podruĉju. 1965. 1938. ukusno spaja elemente finskoga folk s finim harmonijskim tkivom i koloristiĉkim efektima impre nizma. 1951 (novo izd. AML. The Music of Robert Palmer. Sin Carla. prošireno izd. Na Jadranu plavom. osobitu je paţnju poklanjao instrumentalnim odlomcima. ameriĉki kompozitor (Svracuse. A. Broder. P. Kele -men posvetio mu je Changeant za violonĉelo i orkestar.. zatim u Italiji. Metamorphoscn. Skt PANASSIE. 1959. 1942. a u znaĉ. kao i u inozemstvu (SAD). 1956) PALMGREN. Armonlaakson laulu. M. I II. Diclionary of Jazz. 1953. 27. IV. — Brojne komorne kompozicije Dvije sonate i više drugih kompozicija za klavir. 1955. Massimo Puppieno. III 1672 — Dresden. 1956. — VOKALNA. 1676. 1952. MQ. DJELA. Harrisa i A. 1944 i dr. pjesnik i libretist (Padova. DJELA. Robert. stekao je glas jed od najboljih poznavalaca jazza u svijetu. — VOKALNA: Abraham Lincoln Walks at Midnight za zbor i orkestar. 1936). Slozv. Rogers). Auslin. Vespasiano. Ono je 1885. Sa ĉlanovima dru izvodio je i svoje i Šlezingerove kompozicije koje je umetao u zorišne komade i prikazivao na predstavama u pomenutim mest: God. A. 1949. Robert Palmer. za violu i klavir. 1940 —43 predavao na University of Kansas. 1946. 1686. 1947 (novo izd. za koje je ĉesto sam pisao tekstove. Hugues. 1913. MGG. A. 1687. 1940. PALJETAK. P. obou i gudaĉe. Jazz Panorama. Abert {DDT. Bassiano. Uĉio na Eastman School of Music u Rochesteru (H. Popevke sem slagal. Hanson. 1685.. Messalina. III (10. univerzitetski nastavnik u Urbani (Illinois). 1695—1716 na istom poloţaju u Diisseldorfu te od 1718 ponovno u Dresdenu. V. 1897 obrazovan je salonski orkestar. Sni je veći broj gramofonskih ploĉa uz vlastitu pratnju na gitari su ga proslavile i izvan Jugoslavije (osobito kod Jugoslaven: iseljenika u SAD). koji je sa horom izvodio svoju »Liturg društvo je negovalo i svetovnu muziku pa je već u julu 184/ na koncertu panĉevaĉkog Muziĉkog društva — izvelo. April. Selim Palmgren. 1679. varijacije. Na njegov poticaj nastala su brojna avangardna djela za violonĉelo (M. Hasse. 1863 društvo je dobilo statut. H. II 1912 —• Montauban.ruĉno. Pobornik novih muziĉkih stremljenja. mala lirska suita. kvintet za klavir. umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1945 kao solist orkestra u Lu-becloi. Od 1863 društvo je u velikom obimu nego svetovnu muziku. Konzcrtstiick za violinu i orkestar. 1929. IV) 1838 sa svrhom da amatei deĉje pojanje u Uspenskoj crkvi. Lţiĉara prošii je mala pevaĉka škola sa uĉenicima iz panĉevaĉke realke. 1956. Les Rots du 1944. PALM Musik fiir Violoncello. Siegfried. a 1939 profesor kompozicije na akade Sibelius. 1968). 1954 (engl. 1951. Wilderer.: Katalog over Selim Palmgrens samtliga kompositioner. 1942. solo-pj uz orkestar i uz klavir. 31. VIII 1893 — Zagreb. — O. opseţan predgovor donosi i brojne muziĉke primjere iz drugih Pallavicinovih opera). francuski muziĉki kritiĉar i p (Pariz. 1682. od 1947 prvi vidonĉelist Radio-orkestia u Hamburgu i od 1962 u Kolnu solist Simfonijskog orkestra Zapadnonjemaĉkog radija i profesor u majstorskoj klasi na Visokoj muziĉkoj školi. 1667. VI 1915 —). 1950. 1952. L. 1946. Cinq mois d Nezv York. uz pra orkestra. LIT. PALM. PALLAVICINO (Pallavicini). Kla i W. a 1864 i veliku ţensku vaĉku školu. Enca in Jtalia. sa Ch. 1971. 1947. LIT. Discogri critique des meilleurs disques de jazz. ORKESTRALNA.). Histoire du jazz. Brescia. 1944. — Crkvena muzika (mise). MGG. U s\ širenja srpske vokalne muziĉke umetnosti prireĊivani su konc i po većim banatskim mestima. MGG. oko 100 zborova. je predstavnik srednje i kasne venecijanske opere. La Musique de jazz et le sztring.: operu La Gerusalemme liberata ohj. DJELA: Le Jazz Hol. Douze annees de jazz: 1927-1938. koral i fuga. Ga- the Seconda Pratica. uz to uĉio pjevanje i violinu. 1962. IV 1742). 1909-dirigent simfonijskog orkestra muziĉkog društva u Turi poslije toga djeluje kao kompozitor i koncertni pijanist. P. Suomen Musikkilehti. snimio je više gramofonskih ploĉa i objavio Studien zum Spielen Neuer S. talijanski kompozitor (Salo. 1956. njemaĉki violonĉelist (Wuppertal. a Topalović obrazovao je hor uĉenica Srpske više devojaĉke š koji je pojao u crkvi. W. Pet koncerata za klavir: I. 1665—66 orguljaš bazilike sv. PALMER. Stefano Benedetto. amer. Poema za violinu i komorni orkestar. (prer. 1946. 1954. Kantate: run Lilja. simfonijske varijacije. G. Klarinet: saksofonist. — > Ringbom. koncert. Gautierovom objavio Diction du jazz. K 19. — KLAVIRSKA: 2 sonate. Više od 20 opera: Dcmctrio. 1962. Flodcn. 1680. Nakon svri uĉiteljske škole u Arbanasima kraj Zadra. Un Musicista salodiano del secolo XVII: Carlo Pallavicino. 1937 i 1942. Fala. 1934 (engl. La Gerusalcmtnc literata. 1950. Steffani. Uĉenik E. 1939— 60. 1666—73 i od 1685 dirigent na dvoru u Dresdenu. God. od 1689 u Dresdenu dvorski pjesnik. 1945. Coplanda. Sonate: za violinu i klavir. XII 1974). 29. klavirski trio. 4 simfonijske Aus b'innland. — Tri oratorija. — Autobiografija Minusta tuli muusikko. God. 1932 osnovao Club de France. nekoliko odlomaka iz opera G. DRAMSKA. 25. 7. Sastavio i nekoliko libreta za oratorije. Strungk). 1956. medu prvima. Mene zovu Boo Orsula. 1953. La veritable musique de jazz. je redoviti gost najvećih svjetskih umjetniĉkih središta 1 festivala suvremene muzike. B. 1916. God. 1689 (dovršio N. Carlo. 1950. naglašen i ĉesto asimetriĉan ritam i pre teţno kontrapunktska obrada znaĉajke su Palmerove muzike. Hot Jazz. 1942 (franc. 1921-predaje na Eastman School of Music u Rochesteru (New Yc God. . Rossi: Sem toga Đurković je od ĉlanova hora sastavio oktet sa kojii davao koncerte u Panĉevu i Beogradu. Petit guide pour une discotheque de jazz. 1927 postaje nastavnik klavira i kompozicije na Konze toriju u Helsinkiju. delatnost spada i osnivanje muziĉke škole (1889 i 1936). L'Anliopc. Berkeleyu (California) i od 1959 u New Havenu (Connecticut). scenska muzika. — Baleti: Irish Lcgcnd. ibid. 16. oko 1630 — Dresden. zameni »harmoniskim notnim pjenijem«. Pietragrua. Bustico. La Bataille du jazz. 1945. 1 Louis Armslrong. Od one divne noći. Y. arije. 1928 i V. Ansorgea i F. 1958). Od 1930 muziĉki kritiĉar lista Hufvudstadsbladet. Sa M. Radiant Passage. 16. — . Pastorale u 3 scene i dr. The Trojan Women (po Euripidu) za ţenski zbor. DJELA ORKESTRALNA: simfonija. 1959.V. klavirski kvintet. Hel 1922. Diocleziano. koncert za mali orkestar. Organizirao brojne emisije j. Belgiji i Njemaĉkoj. Selim Palmgren. — Opere Daniel Hjort. 1962. J. X. Vlaho. P. R. A. Mischiali. 1959. Slozv. Donizettija i G. 1946 i Stone Weather. do 1863 ono je nosilo naziv Hor katedralne crkve. Ajme meni. a horovoda je postac Jenko koji je još iste godine obrazovao tzv. Eresh Fount za zbor a cappella.: W. kasnije još kod Q. sonata za 2 klavira. A Clarification of »Mušica Rescrvata« in Jean Taisnier's »Astrologiae«. 1675. Više Paljetkovih pjesama oţivjelo je posljed: godina u novim obradbama. 1674. uvelo redovne hovne koncerte na kojima su se izvodila i dela ruskih kompozit Programi svetovnih koncerata sadrţavali su prvenstveno kon zicije domaćih autora od kojih su mnoge tu doţivele svoje j izvoĊenje. ■— KOMORNA: 2 gudaĉka trija. Klenietti. kompozitor i pjevaĉ zabavnih mek (Dubrovnik. 1945. Pjevna melodija jasnih obrisa. u A-c 1940. Neka njegova djela izgraĊena su na posebno konstruiranoj lje stvici. X 1944). duhaĉki kvintet. 1948. zatim na Cornell University (Ithaca. klavirski kvartet. po uzoru na horsko pojan ruskim crkvama. 144 Hol Jazz Rec 1939. muzike na Francuskom radiju. II komorni koncert Memorial Music za komorni orkestar. 1943. solo-pjesme . The Real Jazz. — radbe i obradbe za klavir. starim ĉempresom. IV 1927 —). a u svjeţoj melodici njegove muzike ĉesto se vidi utjecaj narodne pjesme. svojim kompozicijama P. X. Bi izvrstan pijanist. Amore innamoralo. God. Pod vodst Nikole Đurkovića. sonata 4. i 1948. X.: G. te se pod M. 1941.30 PALISCA — PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO institutu u Helsinkiju. 1952). 1958. 1938) i Petcr Schlemihl. Osobito su priznate njegove klavirske kompozicije. // Nerone. 1955. Portera. — H. Topalovićem podiglo na vi umetniĉki nivo. MQ. Ristori. II 1878 — Helsinki. XII 1951). kod C. I 1688). 2. 1969). I ko morni koncert za vio linu. // Tirmmo humiliaio dalVamore. duhaĉe i udaraljke. 8. je ste veliku popularnost kao šansonijer i kompozitor zabavne mu2 U svoji m pjesmama. New York3 2. Busonija. Od 1919 do smrti op šaptalac u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. 2 se duhovito narugati nedostacima svojih suvremenika.

1946. zbor i orkestar. On je pri premio nekoliko znaĉajnih svetovnih i duhovnih programa koji su izvedeni na koncertima u Panĉevu i Beograd u kao i na turneji po Srbiji i Makedoniji. 1917. Stabat Aiater za tenor. New Yorku. Pisac široke kulture. As. 1917. Schmid. 1948. Njegove veoma uspjele lirske baritonske kreacije uvrstile su ga ubrzo u najistaknutije talijanske pjevaĉe njegove generacije. 1952. gudaĉki kvar tet i klavir. Umjetniĉki je savjetnik kazališta San Carlo u Napulju. 2 za violinu.: II". Mcdiocvo latino. — SPISI: Beethoven. srodan cistri. L' Opera e le opere. Izraz p. suita B-A-C-H za klavir 4ruĉno. Verdi. na Covent Gardenu u Londonu i Teatra Colon u Buenos Airesu. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. — IZDANJA I PRERADBE: djela F. — KOA1ORNA : gudaĉki kvartet. Porena. U Arte della fuga di G. Spoletu. zbor i orkestar. 1968 osvojio prvu nagradu za dirigiranje na Pariškom konzervatoriju. To. 1955. Koncerti: za klavir. — DRAMSKA. PANDURA -> Tanbur PANERAI. Muziku studirao u Miinchenu (J. . naroĉito pod upravom horovode J. G. klavirski trio. 1918. Symphonie des Frauenlebens za alt. DJ ELA. Scarlattija. Studirao na Konzervatoriju u Milanu (M. Kao umjetnik je mnogostran te se. flautu i violu. Deutsch) i dirigiranje (F.. Symphonic. Storia della mušica (3 sv. sa A. Intermczzo za violonĉelo i orkestar. talijanski kompozitor i dirigent (Rim. kromatska koncertna etida za violinu 5010. 1939— Simfonijska pjesma El Rey y la foresta za sole. P. uveo je 1937 ameriĉki muziĉki pisac N. Bandur. Marcello. Vom Wxnlen_und~$'escn des Kunstzvcrks. — Misterij AIaya. 1926. Cesarija). — VOKALNA: oratorij Des Lebens Lied za sole. Lineamenli disloria della mušica. Aurora. 1959. Cavallija. — Balada za klavir. 1969. Dirigent mnogih kazališta Italije (1921—31 na milanskoj Scali. — VOKALNA: Paolo Uccello za glas. A. simfonijski stavak Fontane d'oltremare. 1935. Engleskoj. Osvald i J. rada nove pandijatonske zvukovne vrednote i njihove vertikalne. PANDER. 1939. Bandura. 1946 (nova verzija 1950). a 1667 još se nalazi u sastavu berlinske Dvorske kapele. Giuseppe Verdi. Madridu i Berlinu. 1908. a od 1957 u Marburgu. isticao i na podruĉju estetike. -»■ Harmonija. P. — Isti. 1938— 54. — Klavirske kompozicije. 1935. S. Barceloni. Cesto gostovao na Aietropolitanu u New Yorku i u opernim kućama u Parizu. PANDIJATONIKA (od engl. 1942 i Aladatne Bovary. Pietro a Maiella. 17. s druge strane. Durantea. 1944. 1897. Bollettino dell' Istituto di Studi Verdiani. 1960. Guido Pannain. VIII 1875 — Milano. La Mušica a Napoli nel Settccento. 1924. Ferroni). Ettore (Hćctor). Gesualda di Venosa. Serghei Prokofiev. Becthovens IX. — Alcdio siglo de vida musical (autobiografija). solopjesme. U Napulju uĉio kompoziciju na konze rvatoriju San Pietro a Maiella (C. tako i onda kad je — posle njena ra zvojaĉenja (1873) — pripojeno maĊarskom Provincijalu. LIT. kako u vreme kad je Panĉevo potpadalo pod austrijsku Vojnu granicu. koji je bio samouk. 1930. Uĉio u Firenci kod V. Saladino. R. Holandiji. smjelih misli i zapaţanja. — CRKVENA: rekvijem. 1953. V. 1952. Brojne studije i ĉlanci u ĉasopisima i drugim publika cijama. Od 1965 sudjelovao kao kompozitor i dirigent na meĊunarodnim festivalima u Veneciji. New York 1937. tj. klavirski trio. sonata za violonĉelo i klavir. Richard Wagner. La Vita del linguaggio musicale.: A\ Slonimsky. Tragische Ouvertiire. A Ovakav harmonijski postupak nuţno ukida funkcionalne odnose i harmonijsku dinamiku svojstvenu dijatonskim oblicima klasiĉnoga harmonijskog shvaćanja. Ono je bilo središte srpskog iredentizma. 1936 (IV izd. 1949. 1962. 1962). Le origini della scuola musicale napoletana. 1969. Horejšek. 1913. Predavao zatim na Konzervatoriju i bio muziĉki kritiĉar napuljskog lista II Mattino (1932 —43) i rimskog lista // Tempo (od 1947). Stravinskoga. — SPISI: La Teoria tnusicale di G. X 1924 —). nokturno za alt.: K. talijanski muzikolog i kompozitor (Napulj. Alusica e musicisti in Napoli ncl secolo XIX. Della Corteom). muziĉki kritiĉar i pisac (Ogershof. C. 1932 (II izd. D. nego što ga je imala općenito muzika klasike. Lţiĉar. metafizike. 1911. 1951). Origine c sviluppo dell' arte pianistica in llalia dal 1500 al 1700 circa. uvertira. Thesaurus of Scales and Melodic Patterus. DJELA: teme s varijacijama za orkestar. 1948. ORKESTRALNA: koncert za balalajku. 1934. sa A. Sinfonia da camera za gudaĉki sekstet. 1936. 1952. fuga. prijevod 1932). 1926 (nova verzija 1940). 31 LIT. Halleu i Darmstadtu. Hector Panizza. 1932. 1962. orkestar i orgulje. J. trzalaĉki ţiĉani instrument. Najvaţnija muziĉka djela su mu oratorij Des Lebens Lied (na vlastiti tekst prema djelima stare njemaĉke lirike) i Symphonie des Franenlebens. V. G. 1927. Oscar von Pander. // Conservatorio di mušica di S.PANĈEVAĈKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO — PANNI Vrlo plodnu delatnost razvilo je društvo u periodu izmeĊu dva rata. imao je kruškoliki korpus nalik na mandolinu i 5—7 dvostrukih ţica basovskog registra. Paisiella. s i mfo nij e ta. Armanija i G. P. Palermu. 1914. brojne kritike i ĉlanci.1945. 1955. Belgiji i Ju goslaviji. i nekoliko uĉitelja i muziĉkih amatera horovode su bili D. Osim Đurkovića. Gallicom). 1942. Della Corteom). I upravo linearnost neoklasicistiĉke muzike. koja dovodi u toku kompozicije do neprestanog meĊusobnog sukobljavanja pojedi nih tonova odreĊene dijatonske osnove. X. 1962. Bach. DJELA. 1954. zbor. Aiila. poslije Drugoga svjetskog rata boravio u Maisingu i Miinchenu. Psalam LI za sopran. španjolski prijevod 1950—56). 1962. 1964 i 1969. 1964. 1955. se oĉituje u slobodnoj i neograniĉenoj upotrebi svih sedam tonova dijatonske ljestvice kod vertikalnih. N. studije o Verdijevim operama Un Balio in masehera. kao što se nalazi u neoklas icistiĉkoj muzici oko 1925 i kasnije. Vila di un artista. u publikaciji Settecento napoletano. Clemcns Krauss in Alunchen. M. 31. La Mušica a Napoli dal' 500 a lulto U' 700 u djelu Storia di Napoli. pandoru je konstruirao oko 1560 John Rose u Engleskoj. 1958. 1932. Humperdinck. 1915. Cimarose. Topalović. Alonteverdija i dr. simfonijska pjesma Amleto. L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Napoli. No on. O RK ES TRALN A: s i mfo nij a za gud a ĉe. M. God. -> Neokla- PANNI. MGG. Saggi ivagneriani. Da Aionteverdi a Wagner. 1949. 1922 (VIII izd. 1947 ( I I izd. M. autobiografija Trilogie des Lebens. X. Ferrara. Upotrebljavao se za izvoĊenje generalbasa u XVI i XVII st. Liibecku. 2 suite za mali orkestar. Caselle i dr. 1961. A. Monteverdi nel quarto cenlenario della nascita (sa G. 1967. sicizani). -*■ Harmonijske funkcije. sonata za violinu i klavir. klavirski trio. Parizu (Biennale). 1910 i Bizanzio. 1948. Guido. M. solo-pjesme. La h'orza del destino i Rigoletto. de Nardis) i studirao i na Univerzitetu. odnosno akordiĉkih kombinacija: LStravinski: Concerto u Es PANNAIN. Barblanom i C. sonata za violonĉelo i klavir. Španjolskoj. individualnog je zika i stila. Pored rada na -negovanju i širenju srpske vokalne muziĉke umetnosti društvo je razvijalo svoju delatnost i na nacionalno -politiĉkom polju. 1964. 1956. filozofije umjetnosti i filozofije kulture.: M. 1931 i // Sogno di Agave. 1969. Petrassi. 19 65 . nokturno za orkestar. A. — DRAA1SKA. Vinccnzo Bellini (sa A. F. Njemaĉkoj. 17. Dć. Gernsheim). 1911. L'Ottocento musicale italiano. 1956. J. Opere: // Fidanzalo del mare. Austriji (Beĉ i Salzburg). dijatonika primijenjena na moderan naĉin. F. La Alusica in Cremona nclla seconda mela del secolo XVI e i primordi dell' arte monteverdiana (prema bilješkama G. zbor i orkestar. engl. sonata za violu solo. Ce. LIT. akordiĉke oblike (-> Dijatonika. 1912. 1959. — Dopunio i izdao priruĉnik za instrumentaciju H. 1952. X. 1918. II 1968). 1955. I 1940 —•)■ Na konzervatoriju i akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Parizu studirao kompoziciju (B. Rolando. usavršavao se u Centro di Avviamento Lirico festivala Aiaggio Musicale Fiorentino. 12. je stekao velikih zasluga za prouĉavanje i upoznavanje muziĉke prošlosti Napulja. MGG. Slo nimskv i otada je usvojen u suvremenoj muziĉkoj terminologiji. pandiatonicism). 24. Panĉevo 1938. 1964. zatim vodio pjevaĉka društva u Frankfurtu na Majni i Offenbachu. Aiusikformcn. Louis) i na Muziĉkoj akademiji u Berlinu (E. sonata za violinu i klavir. PANDORA (bandora). S. 1922. New York 1947. Livonska pokrajina. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. 1968. njemaĉki kompozitor. PANIZZA. Mainzu. preludij z a gudaĉe. Tess. Mimodrame Capri. 1912. 1898 i 1935. Kielu. 1922. 1938. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. 1930 i 1960. od 1927 prvi muziĉki kritiĉar i urednik lista Miinchener Neueste Nachrichten u Miinchenu. XI 1967). Toscaninijem). Aiusicisti dei tempi nuovi. 3 Canti saeri za zbor. 1924. Beatrice Ccnci. 1957. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 1838—1938. Zentner. 1962. 2. Music Since 1900. 1954 i za harfu. Liedcr alter Gauncr za bas i orkestar. ugoĊenih: XG C D G c e a ili CDGcfad 1 . a zatim nastupao u velikim talijanskim kazalištima te u Francuskoj. Pro kofjeva. Goethekantate.: AL Tornandl. Oscar von. LIT. 28. Jenko. 1910. za violu. LIT. On je i autor vrijednih eseja o nizu istaknutih suvremenih evropskih kompozitora. III 1883 — Miinchen. na lazi protuteţu u izrazitijoj i sloţenijoj ritmici i mnogo bogatijem linearnom kretanju. S. 1957. 1938. Rosenthal).). argentinski dirigent i kompozitor talijanskoga podrijetla (Buenos Aires. MGG. npr. osim kompozicije i dirigiranjj. dirigent. talijanski pjevaĉ. 1913 —20 operni dirigent u Charlottenburgu. Tinctoris. Rovanu i dr. XI 1891 —). 1927. Polifonia profana e sacra in Monteverdi. Debitirao 1948 u kazalištu San Carlo u Napulju. kod I. Opere: L'Intrusa. Prema Praetoriusu. Kranĉević. Berlioza Grande trattato di istrutncji-iazionc e d'orehestrazione moderna (3 sv. Paklen. solo-pjesme. zbor i orkestar. bariton (Campi Bisen zio kod Firence. Frazzija i u Milanu kod G.

engleske drame (t dumb show scene). 1967. 1929. A Historv of Pantomime. u teţnji za reformom dv skog baleta. A. von Hornbostel. DJELA. Tada se u pantomimi prikazuju teme grĉke mitologije na tragiĉan. rapsodija. Taj se oblik ubraja u preteĉe oper baleta. I94r. ţenja i djelatnosti. ne odriĉe se novih izraţajnih sred. a katkad i kao sastav kod Ph. Uber cinige Panpfeifen aus Nordwest-BraGradski orkestar u Birminghamu. kamen). Renata Tcbaldi. Ch. Obrtanjem instru. Poslije 1750 flautu i gudaĉe. Buck. Veni Crcalor za 7 izvodilaca. Jarocinski. detalj. plesnim.: R. pantalon). se javlja ponegdje i studirao kod K. 1966. huayra-puhura itd. 1964. W. elementi pantomime i dalje ţivs okvirima srednjovjekovnih misterija. Panpipes in Polvnesia. Pantomime. fregamusoni) i u Rumunjskoj (naiu). MQ. Apres lout za gudaĉki trio i orkestar. uništena 1944. 1968. Osim toga se u doba renesanse (poĉev od X st. Arpegc za harfu i 3 udaFrancuskoj. 1969. 1966. Die Weltkunst der Pantomime. Andrzej Panuf na kojima su batići o ţice udarali odozgo (kao npr. — Z. zaslugom Heben. drvo. ponira izriĉito za jednu odreĊenu pantomimu. 1937. komiĉan ili parodistiĉki naĉin glumac predstavlja s maskom na licu uz pratnju zbora i inst mentalnog sastava. —J. Protest in dcr Opcr. K. 26. London 1949. Od 1947 nastupa kao dirig Papagenov instrument.4—12) i u materijalu šava. Panama. poset Pilad. za XIV dao ime instrumentu. postavljajući teţište na prikazivanj e ljudskih raspe PANOFSKY. walki podziemnej. u djelu Zwei Jahre unter den Indianern II (Th. J. Kasnije se p. Behm Musiken og musiklivet i Danmark for anno 1800. 1968. u Juţnoj Americi Mirne. Sinf. 1965. 1958. Bine Bilderbiographic. bronca. 1961. razliĉite duljine. PANUM. Dechiffrage za jedan ili više vlastito pantomimiĉarsko kazalište (1816). dok Samv Molcho daje prednost dramatiĉn 12. J..: 5. f. Epilaph for the Viclims of Katyn. Andrzej Panufnik. 1951) i P. 1961. IX 1914 —). trionfi i si. kretnjama tijela. III 1856 LIT. ali u pantomimi plesni pokreti nisu vezani . H. IX 1913 — Miinchen. D'ailleurs za gudaĉki kvartet. 1957 i Sinfonia sacra. napisao W. a zatim u Londonu. a bez govora. 1895 ( I I sv. 1963. U Evropi je poznata od Marceau i M. bambus. K'ilson. 1947 i dr. 14. Andrzej. vulgarizira i zbog sablaţnji scena potpada pod zabrane crkve. menta moglo se po volji svirati na crijevnim ţicama što su proiz. P. Andrzej Panufnik. — Krig Ktvintowy. tako da poslije 520 išĉezava 1 samostalni oblik. ske muzike koji odgovaraju samom dramskom sadrţaju pan Hof. — VOKALNA: Symfonia pokoju za zb 1951.400 god. zatim u Francuskoj i drugdje. Dic hundert sehonsten Konzcrte. Muziĉka pratnja obi< lišta studirao u Munchenu.: E. Dibdin. Po ţicama 1942 (rev. 1966. Marceau. Klavier). — A. Ravel (Daphnis et Chloe\ 1912). Ja) P. Nokturno. Sinf. 1952). Fox Strangways. usavršavao jedan sviraĉ (Bolivija. Svojim za ono doba neuobiĉajenim vir. Hanks. F. neke je kasnije rekonstruirao. Od 1945 od više instrumenata razliĉitih dimenzija (Polinezija). par od dvije panove frule koje svira F. Sikorskog na Konzervatoriju u Varšavi i 1 kao dvojni instrument tj. suita gudaĉk ih instrumenata i 2 harfe.(Concerto in modo anlico) za trublju. 1950. 1966. 1904. dramatsku plesnu pantomimu odnosno pantomimi balet.— K. harfu i timpane. 1964: Richard Strauss. Tempo. 1966). je ušao u modu u prvoj polovini XVIII st. Das provokativc A^usiktheater der 2oen Jahre. 1963. Od 1904 nastavnica na Puĉkom u scenska vrsta u kojoj se glumac (ili glumci) izraţavaju nijemom verzitetu. Iako nastoji da njegova muz dcr. Schre PANOVA FRULA. A' Italiji (firlinfoeu. Przegla. 1958. bude pristupaĉna slušaocu. mirakula. — i H. Ać. \\'idand \\"agner. Hindemith (Cardillac.32 PANNI — PANUM na koreografske sheme nego su ovisni samo o dramskcm sadrţi P.) razvija na dvorovima u Italiji i Francuskoj p. Sin graditelja violina Tomasza Panufni (trstika. London 1957. Schnei1944.: E. rigent i od 1946 direktor Krakovske filharmonije. 1960. III 1967). Prošireni oblik i d instrumenata. Ĉetiri simfonije: I. 1955) i 1952. rjeĊe preko piska. 1959. Ali ĉešće se pr zima koja poznatija kompozicija il i odlomci operne ili simfoi DJELA: Auch du verstehst Musik. Pantaleon's Pantalon: an 18. Lausanne 1963. Gauberta u Parizu. Lissa.mandarin (1919). ali naziv se i kasnije upotrebljavao za klavire LIT. VI scena. H. Staropolska suita za gudaĉki orkestar. -> Giraffen-MGG. 1961 i 1965. alegoriĉl sadrţaja s muzikom i to unutar dvorskih predstava kao što intermediji. je dao poticaj izgraĊivanju modern og klavira. Decroux. PANTALEON (franc. / Commcdianti (Mayr). The Story of Pantomime. Hortense. 1956. 1947. 1956. Che cosa appariraf gaĉiji sadrţaj dali su pantomimi E. Barrault i za komorni ansambl. Honegger {Suite arehaic. G. ĉešće izravno. Parmirne. Simon. se razvila u okviru antiĉkog grĉkog teatra. \\'agner. ML. napetih s gornje i s donje strane rezonatora. Journa l of the Polvnesian Societv. Batilus i drugi. A. Panova frula poznata je od davnine LIT. 1953. 1964 i Oberon (Weber). poĉev od 1700. MeĊutim. Koch-Griineberg). X. Walter. Soubeyran. a procvat doţivljuje u Rimu u Augustovo i Car: doba. Instrument je svoje generacije. Bartok je tako naslovio svoj balet Cudt cijevi su na donjem kraju obiĉno zatvorene a puše se u njih naj . 1947 (rev. Musiken og musiklh se pribli ţava baletu. Etnpedoklcs Lics za bariton i orkestar. TravTojjLijjLO? glumac pokretima). — J. 1969. Infantin (1908). G. Suite polska za sopran i klavir. BerPanufnikove ranije kompozicije uništene su za Varšavskog ustai lin 1910. 1934. E. u antiĉkoj Grĉkoj 1964). 19 poljskih pjesama i plesova Polonia.29 lonian Triplych za gudaĉe. 2 uver vodile njeţniji zvuk ili na zvukovno oštrijim. U engles PAN'OVA FRULA. 1947. 1951. — 1 streita koji je prireĊivao koncerte širom Evrope. 24. ORKESTRALNA. 1969. Koncert za klavir". puĉkih igroka maskerata talijanske komedije delV arle. Bemerkungen uber sudamerikanisehe Panpfeifen. antaras. najvišu umjetniĉku razinu J. ponajprije u Engleskoj gdje izgraĊuju glasoviti pantomimiĉari John Weaver. Situla iz Vaĉa. Ihcring. kratko vrije Mozart je u operi »Die Zauberflote« upotrijebio panovu frulu kao direktor Varšavske filharmonije. kao narodni instrument odrţala se do danas u Velber 1963. gotovo u svim zemljama. — A. Arne. Prclcxlc za orkestar. — J. Od 1954 u Engleskoj. Hommagc a Chopin za glas i klavir. The Pipes of Pan. Knappertsbusck. Agremcnt za gudaĉe. svojoj baletnoj kompoziciji Der Oeburtstag stoji se od niza slijepljenih ili svezanih cijevi. Doti Carlos (Verdi). išĉezava iz prakse. 1963. danski muzikolog (Kiel. — Balet Cain und Abcl. — P. duhaĉki kvintet. Die Wortlose Spra srednjega vijeka. J. Muziku i povijest kaza.und Nationalthcatcr. 1968. — Preradio opere: U novije doba pantomimiĉke scene unose u svoja djela La Cenerentola i La Scala di sela (Rossini). Jacot. Noverre stvara. Richard VC'agner. New York 1901 ( I I i raširena u razliĉitim zemljama i kulturama. imao dvostruku rezonantnu ploĉu i 185 crijevnih i metalnih ţica za dvostruki gudaĉki orkestar i 2 duhaĉka instrumenta. Weingartnera na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. G. T PANTOMIMA (od grĉ. zatim se nastanio u Londo silien. I. L. posebice u pogledu dinamiĉkih promjena. M. njemaĉki muziĉki publicist (Chemnitz.Lar nazivali su je sirinx (cuptv^). — Truscott. Pantomime. Muziĉki pisac u Berlinu i od 1946 potertava ili komentira pantomimiĉku glumu i ponekad se kc muziĉki kritiĉar dnevnika Siiddeutsche Zeitimg u Munchenu.predoĉivanju psihiĉkih stanja i konflikata. Kolysankc se udaralo sa dva batića. metalnima. sa .Centurv Musical Fashion. Grada PANUFNIK. orkestar. — M. javlja se otpri] od <-. AFMF. I. D> rontador. H. a od 1907 profesor za historiju muzike na Konzer igrom. 1966. Peić piešni ludowych za djeĉaĉki zbor i duhaĉki sastav. mimikom. Historiju muzike uĉila kod W. Burma). Deburau koji je otvorio u Par 1965. 1963. ]< Piesni zvukovnim efektima. perta u Berlinu (1886—87).je dao naslov p. 1. 1949. starodr evni duhaĉki instrument. Usporedo.d Kulturalnv.toriju u Kebenhavnu. Ko. 1950 (rev. titur eines Lcbens. Opseg je obuhvaćao 5 do 5 1/2 oktava. pantomimu posvećenu društvenoj kritici. 1963. kretima. dolazi do procvata posebn autonomnog oblika pantomime. Miinchen 1960. kada je kao samostalnu scensku vrstu njeguju. 1953. Th. Linlev i dr. Kobenhavn. Patience za glasove i instrumente. DJELA (izbor): koncert za gudaĉe i klavir. poljski kompozitor i dirigent (V varira u rasporedu i broju cijevi (obiĉno . Zurich 1961. Th. 1962. 1949 (vei za p. Izvodi se obiĉno uz pratnju muzike i katkad DJELA: Illust reret Musikhistorie. 1966. Po njemu je Luj virski trio. 1957—58 vo LIT. I. 1955). a B.rustica elegica. 1968. gudaĉe. pa i akrobatskim po. Koncert gol. John Rici Joseph Grimaldi. podiţe raljke. U XVIII st. oko pantomimi veliku ulogu dobiva muzika koju komponiraju i v znaĉajni majstori. povećani -> cimbal što va te ide meĊu n aprednije i najdarovitije poljske kompozit ga je oko 1697 konstruirao Pantaleon Hebenstreit. 1959. A. Broadbent. u Kini p'ai hsiao. IV 1933).

duhaĉki trio.): I> 19*5. Boris. Vocalises d' etude te teĉaj interpretacije 50 Melodies franfaises (na francuskom i engleskom). Aida i Falstaff (Verdi). V Amour de ehanter (1957). Afrikanka) i tako redom u srednjoj i juţnoj Americi. sada prevladavaju sadrţaji inspirirani dogaĊajima iz nedavne prošlosti i sadašnjosti jugoslaven skih naroda mimo koje pravi umjetnik ne moţe ravnodušno proći. SBIMG. gitaru i violinu. ĉas opet povuku maštu daleko medu narod koji obitava u šturim i kamenim vrletima. F. PANZĆRA. kapelnik u crkvi 5. violinu i klavir sastoji se od 5 kraćih kontrastnih stavaka izrazito virtuozna obiljeţja. 1765—72) s muziĉkim primjerima razliĉitih autora XVI—XVIII st. doĉarava ugoĊaj seoske lirike. Fock). II 1906—). II.PANUM PAPANDOPULO 33 Danmark efter anno 1800. mješoviti zbor i orkestar temelji se na fragmentima crkvenoslavenskog liturgiĉnog teksta. pa sve do virtuoznog finala (»Perpetuum mobile«). pa j e u muziku unio i dosta plesnih elemenata koji tom djelu daju specifiĉno obiljeţje. violinist (Zagreb. puĉkom pjevanju. I . Af Musikhistoriens Billedbog. Muzika arhaiĉkog prizvuka. LIT. 1916. ĉas drugi pravac i s te se strane njegov umjetniĉki razvoj teško moţe vremenski omeĊiti. gudaĉki trio. klarinet. IX 1946). Antonio (pravo ime Ermogene Imleghi Bascaran). na kojem je podruĉju stvorio nekoliko djela antologijske vrijednosti. reprezentativno djelo jugoslavenske muziĉke literature. Zagrebu (1959—68) i Splitu (1968—74). francuski pjevaĉ. Koncertirao u svim većim gradovima Jugoslavije. — Zborovi. 1945. rasporeĊena je u 7 stavaka. Nastavnik u Ateni. vanjskom dekorativnošću i optimistiĉkom ve drinom. 1947. lako i neusiljeno. Njegova III simfonija nagraĊena je 1953 na Natjecanju kraljice Elizabete u Bruxel lesu. a nekoliko godina kasnije zablistao je na milanskoj Scali u ulogama Samsona (Saint-Saens. Uĉio kod Padre Martinija u Bologni. simfonijska legenda Vassilis Arvanitis. Giuseppe Paolucci. Stalni je ĉlan Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. 1964. 1870 — 14.: G. u nizu evropskih drţava i zemalja Prednjeg Istoka. a Muziĉku akademiju u Budimpešti kod E. Ĉetvrti je stavak »Pastorella« u kojoj P. 1928 —34 dirigent pjevaĉkog društva Kolo i 1931—34 Društvenog orkestra HGZ u Zagrebu. I 1910 —). kao što ni u drugom razdoblju. je uspio da ih individualno obradi i spretno upotrijebi za oblikovanje epsko-dramatiĉnog djela velikih dimenzija. IV 1776). od 1952 profesor na Konzervatoriju. a na vokalnom oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta i kantata Slavoslovije. sintetizirajući utjecaje suvremene evropske mu zike s karakteristiĉnim ritmiĉko-melodiĉkim elementima našega narodnog melosa'. vedroj muzici naglašena ritma i bujnog kolorita. Ponesen mladenaĉkim temperamentom. Vilim Teli). Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji. II 1896—). nije sasvim odbacio ranija obiljeţja.. 2 koncerta za klavir. preko lirskog raspoloţenja polifono tretirane »Elegije«. Uĉenik K. se u prvom razdoblju zanosio virtuoznim tretiranjem muziĉkih izraţajnih sredstava. 1940 i 1951. Samson i Dalila) i Vasca (Meverbeer. Nocturno. bariton (Ţeneva. Milano 1955. 1767. koncipirana dijatonski uz primjenu polifonije. 1939). suita za violinu i gudaĉe. 1908. PAOLUCCI. Laspopouloua (klavir) u Ateni. No. jarkim kombinacijama zvukova. Veoma su zanimljiva njegova pisma Padre Martiniju (saĉuvana 143 autografna pisma. Simfonijska pjesma Molitve duše. moteti.. 24. klavir i gudaĉe. Poseţući za karakteristiĉnim motivima P. je oblikovao samo muziĉku supstancu. God. U svom bogatom stvaralaštvu koje broji gotovo 300 radova. Hermanna. Pa ipak. P. Pagliacci (Leoncavallo). Dobronić). Bersa. Od 1951 u Beogradu koncertni majstor Simfonijskog orkestra Radio-televizije i Beogradske filharmonije te profesor Muziĉke akademije. a na opernoj po zornici debitirao 1899 u Parizu kao Arnold (Rossini. Kantata Slavoslovije za soliste. P. Portugalu i dr. Predavao na Juilliard School oj Music u New Yorku. izbjegavajući svaki drugi program. 25. franjevac. gudaĉki kvartet. Behrendom i O. usavršavao se kod Yvonne Astruc u Parizu. Zagrebaĉke opere (1940—45) i Simfonijskog orkestra Radio-stanice (1942—45). Dugan. — Kompozicije za klavir. 1936 i 1946. psalmi. U poslijeratnom razdoblju P. U svojim kompozicijama (zbirka Preces 8 v. 1962. Debitirao u kazalištu Opera-cbmique 1919. je lako našao i srednji put. Studirao pjevanje na Pariškom konzervatoriju (Hettich). Yannis A. B. se dotakao svih muziĉkih vrsta. Zatureckog. No. djela koja istodobno ukazuju na oba izvora umjetnikove inspiracije. Voci parallele. kao majstor kompozicijske tehnike i instrumentacije. P. 1924—26 (sa W. 1902 proputovao je s opernom druţinom. 7 duhaĉkih instrumenata. MGG. 6 Lefons de ehant. 1947. portorikanski pjevaĉ. a vjeĉito u oskudici i teškim briga ma«. te pojedina djela i nadalje izgraĊuje na temelju ĉiste muziĉke supstance. P. koncipirao i Simfonijetu za gudaĉki orkestar u 3 stavka. Hugenoti i Afrikanka (Meverbeer) i Samson i Dalila. Objavio je teoretsko djelo Arte pratica di contrappunto dimostrata con esempi di vari autori e con osservazioni (3 sv. a zatim barokna fuga. 1906. Muziĉki melizmi podsjećaju — kako upozoruje sam umjetnik — »ĉas na ĉisto psalmodijsko liturgijsko pjevanje. meĊutim. Giuseppe. od 1938 ponovno u Zagrebu d irigent Kola (1938—46).Ĉlanci i studije {Harfe und Lyra im alten Nordeuropa. on je rano.: Pet simfonija: I. VIII 1923 —). 6. 1962. u Španjolskoj. unatoĉ tome što je oratorij bez instrumentalne pratnje. Uz kompoziciju i dirigiranje bavio se muziĉkom publicistikom i kritikom. 1931 (bogato ilustrirano. Iako se već na samom poĉetku izjasnio kao pristalica nacionalnog muziĉkog smjera. Andrea Chenier (Giordano). PAPANDOPULO. himne) P. DJELA ORKESTRALNA. 9. og Beethovcn. Povukavši se s operne pozornice djelovao j e kao pjevaĉki pedagog u rodnom gradu. PAP. 1908 proslavio se na Teatru Colon u Buenos Airesu kao Manrico (Verdi. mise. Middelalderen Strengeinstrumenter og dares Forlbbere i Old Tiden (3 sv. Umjetniku kao da je pred oĉima lebdjelo sjećanje na stare ritualne obiĉaje. Od 1951 profesor je Konzervatorija u Parizu. na engleskom u 1 sv. Svoje najveće kreacije ostvario je u operama Otelio. prihvaća te kovine baroknog koncertantnog stila. Kalomorisa (kompozicija) i M. Nastupao ĉesto kao koncertni pjevaĉ u Evropi i Americi. 1946. usavršavao se kod F. Riadisa u Solunu i A. Poslije OsloboĊenja na Rijeci direktor Opere (1946 —48 i 1953 — 59). ispoljio afinitet prema baroknoj motoriĉnosti i znaĉajkama neoklasiĉnog muziĉkog stila. LIT. zatim u Perugi i Senigalliji. Medu djelima iz prvoga Papandopulovog stvaralaĉkog raz doblja vrhunski domet na instrumentalnom podruĉju oznaĉuju Concerto da camera i Simfonijeta. U kantati Stojanka. LI. 2 sonate za violinu i klavir. Simfonijeta nije zasnovana na izvanmuziĉkom sadrţaju. Sfakianatisa i M. 1963. 1940). Na briljantni »Capriccio« koji u srednjem dijelu odaje narodni prizvuk nadovezuje se najprije »Intermezzo« s dijalogom flaute i soprana. II izd.: O. 1905 —06). lllustreret Musiklcxikon. je slijedio ĉas jedan. PAPANDOPULO simfonije. Lauri-Volpi. 1962. Sin pjevaĉice Maje Strozzi. X. Kao umjetnik ĉiji se stvaralaĉki proces odvija spontano. a od 1772 do smrti u bazilici sv. Sandvikom. Trubadur). Opernu karijeru zapoĉetu u Italiji. zamjetljiva je razlika u njegovim ostvarenjima do Drugoga svjetskog rata i poslije.. A. 1918. Od gotovo razuzdane zanosnosti muziciranja u »Intradi«. 1953. Iris i Guglielmo RatcliJ (Mascagni). Pl. Concerto da camera za sopran (bez teksta). D. 1935—38 u Splitu dirigent muziĉkog društva Zvonimir i profesor na Gradskoj muziĉkoj školi. Studij pjevanja završio u Italiji. M. Srednju muziĉku školu završio u Subotici kod J. Mischiali. 1962 i V. talijanski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Siena. 1954. da bi kompozicija svoj vrhunac dostigla u »Finalu«. U neoklasiĉnom je stilu P. Lhotka. PAOLI. od malih vokalnih oblika preko komornih i instrumentalnih djela do B. kroz koju mjestimice pro bija pritajena dramatika. Charles. — KOMORNA: Vi'inter Fantasy za 5 instrumenata. kompozitor i dirigent (Honnef am Rhein. Objavio je: V Art de ehanter (1945). kvartet za flautu. a dirigiranje 1925—28 na Novom beĉkom konzervatoriju (D. 1951. izgraĊena na grotesknoj temi. 16. oratorija i opere. U Art vocal (1959). Honeggera u Parizu. uz to je bio stalni gost kazališta Komedija u Zagrebu i Kairske opere. nastavio je u inozemstvu. Ljudevit. IV. opaljen i oprţen od juţnjaĉkog sunca. Mascagni. Carmen (Bizet). V 1726 — Assisi. P. 1959. zatim operni dirigent u Sarajevu (1948—53). je posebnu paţnju posvetio vokalno-instrumentalnom obliku kantate. Haydn. Sve to nije ga. Oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta za soliste i muški zbor a cappella temelji se na dalmatinskom. fantazija za flautu. koju je vodio P. 1928 i III.. 25. ali nema niĉeg zajedniĉkog s vjerskim obredom. grĉki kompozitor (Kavala. od 1970 koncertni je majstor Opere i Filharmonije u Sarajevu. 1945 i dr. Franje u Assisiju. 1757—76). izvanredan vokalni slog u metriĉki gotovo slobodnom stilu djeluje veoma sugestivno. The Stringed Instruments od the Middle Ages . 1950. kada se njegova muzika sadrţajno obogatila. polifoniĉkom igrom tonova. kompoziciju studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. tenor (San Juan. SAD i Kanadu. solo-pjesme. PAPAIONNOU. Mozart. III. Dugo godina vodio je Gudaĉki kvartet Radio -Beograda. prijeĉilo da u to doba napiše i stranice koje svojom ozbiljnošću i humanošću duboko zadiru u svijest.. i to meĊu prvim hrvatskim kompozitorima. Langelegcn som dansk Folkeinstrument..

Marulova pisan (Judita staroga Splita). violu. P. Pravda (Beogra Novo doba (Split) i dr. Concertino (in modo antico) za klavirski kvartet 56. 8. 19. Mean). 1940). za violinu. rasprave i muziĉke kritike objavlji1 je u ĉasopisu Zvuk. za Ĉembalo i gudaĉki orkestar. 5 studija za 2 violine. Za svoj nadasve vrijedan umjetniĉki ] dobio je »Nagradu Vladimir Nazor« za ţivotno djelo. 1953 (Zagreb. timpane i gudaĉki orkestar. Fantazija za klavir i orkestar op. Za viol: i klavir: suita op. Tr janke (Euripid-Werfel-Strozzi). Filmska muzika: Lisinski. 19. V 1946). Milijuni na otok Pustolov pred vratima i dr. 5a ladanja za 8 duhaĉ instrumenata op. Mali koncert za duha kvintet. 1) za drvene haĉke instrumente i udaraljke. P. u kojima je P. V I9f Vrzino kolo. II 1950). Prvo medu njima su Boje i kontrasti. 1950 (Sarajevo i Zagreb. Domjanića). Varijacije i fuga na popularnu hrvatsku boţii pjesmu op. osobito makedonskih. 7. Komad za klarinet solo i ostalo društvo. Osim toga on nastupa kao klavirski pratilac. jedno od svojih posljednjih djela (1974). nastale u jeku narodnooslobodilaĉke borbe. na konkretnom primjeru pokazao kako svaka organizacija tonskog materijala u sluţbi pravog umjetnika nije drugo do sredstvo komuniciranja. V 1961). Oranje kraljevi Marka (A. ţenski zbor (bez teksta). 78. Od 3 Papandopulova koncerta za klavir najveću paţnju privlaĉi drugi. 13. — Preludium za orgulje op. 13. 1962 (Zagi 21. St janka.. poprimaju izraţajnost kojoj je teško staviti nešto sliĉno uz bok. X 1970). Vaţno mjesto u Papandopulovu stvaralaštvu zauzima orkestralna muzika koju je u novije vrijeme obogatio s nekoliko vrijednih ostvarenja. za kontrabas i gudaĉki orkestar. 1971 (Zagreb. 3 stavka za harfu. I 1965). on je u ovoj partituri upotrije ritmiĉke kombinacije tipiĉne za jazz. 1964. X 1952). 1963. Donna Dian< Ameriĉka tragedija (Th. P. Legende o drugu Ti majka Kneţopoljka na stihove iz istoimene poeme S. opera iz prosjaĉkog ţivota (prema drami A. 1951. Golisciani). Hommage d Bach. Djeĉji muzit igrokazi: Ţivotinjsko pirovanje op. 1945. kvintet za klarinet i gude kvartet op. Nado vezujući na svoj Koncert za timpane. Orkestralni mozaik (Lehrstuck Nr. Divertimento alla pasticcio (Lehrstuck A Tr. 1948. 1950. 1952— 53 (Sarajevo. — DRAMSKA. 1963. 1954). 70 za orgulje). 5. Crvt cipelice op. XI 1965). gudaĉe i udaraljke. 1948 (Sarajevo. 37. fantastiĉna opera (P. 1929 (Zagreb. 51. Strunck). 1940. sonatina. Molitva majke Jugovića (Idila) op. Scherzo za nor 1963. premijt Zagreb. više odli] vanja i drugih priznanja. violinu i klavir. Kantatu Libertas. VI 194. Od njegovih ranijih klavirskih djela osobitu su popularnost stekli Contradanza na graciozan plesni napjev iz Dubrovnika i Scherzo fantastico. Hasanaginica (M. majka Kneţopoljka (S. 25. Kroz naše selo. 14 (Karlovy Vary. uzoran primjer njegova iţivljavanja u elementima zvuka i ritma. 1945.ruĉno. 68. 1955 (Rijeka. koje doseţe vrhunac u finalu. No. jug. je u kompoziciji pod naslovom U poĉetku bijaše ritam ponovno istaknutu ulogu dodijelio B. Koncerti: 3 za ] vir. Pet gudaĉkih kvarteta: I. 1. Vlak broj . izgraĊenom na izvornom makedon skom narodnom napjevu. XI 1972). obljetnici Dubrovaĉkih ljetnih igara. Sveĉana op. 1934 — 35 (Zagreb. Iskrenošću i nepo srednošću osobito se istiĉe velika gradacija pred završetkom. ĉiji stihovi decenijima nadahnjuju muziĉare. 45. Simfonijska slika Previranje op. je suges tivno potcrtao sadrţaj potresnih stihova o herojskoj borbi jugoslavenskih naroda i njihovoj vjeri u konaĉnu pobjedu. 2). stavak dijaboliĉkog karaktera koji ide u najbriljantnije klavirske minijature u jugoslavenskoj muzici. 4 studije. VIII 193 Concertino za trublju. III 1951 Intermezzo. op. 1928. suita za duhaĉki kvintet. Fantazija. V 1953). Ostvarujući baroknu monumentalnost u prvom redu z kovnim sredstvima. fault. Elegija za fagot i klavir. Teuta. Sputi koncertni allegro za klavir. ŠoljaĈić). 13. Impresije sa ladanja. 1934. 1967 (Beĉ. nije zazirao ni od primjene suvremenih muziĉkih tekovina. 1956. Opere: Sunĉani romantiĉka opera (libreto M. ORKESTRALNA.34 PAPANDOPULO udaraljkama s timpanima na ĉelu. 1964 (Zagreb. Melodrame: melodrame op. je u Legendama o drugu Titu posegao za poezijom V. za 2 klavira. r (Zagreb. Rabadan). 1927. 2 duhaĉka kvinteta (II. Ogrizovit Faust (Goethe). Muziĉke komedije: Noć u kampu. 1925. Kulenović). 1950 (Sarajevo. Straţiĉića koji u sva tri stavka istiĉu simbol slobode na kojemu je poĉivala blistava prošlost Dubrovnika. Pop-kon. U oluji. suita Selo op. 11. 17. Djelo se temelji na stihovima S. 1957 (koncert izvedba Zagreb. scherzo za klavir i orkestar. 1951 (Zagreb. VIII 1970) i Madame B. Mai Arabe symphonique. projekciju prošlosti kroz sadašnjost. 1958 (Zagreb. 36. 1942. V 1956). op. 89 za klavir i mali bubani. 1933. Gavella) i 4 melodrame (stihovi D. 1972. Izmjenjujući kontrastne ugoĊaje on je vješto u kompoziciji do ĉarao apstraktne boje i još nestvarnije odraze. 1 (Zagreb. Sudac Zalatneji (Calderon). 24 i I I . I 1970). 2 preludija op. ali ono odaje sve odlike Papandopulova st a naroĉito njegov afinitet prema polifoniji i drugim tekovina barokne muzike. MeĊutim. Stojan Mutikaša. komiĉna opera (M. Concerto da camera za sopran (bez teksta). 1970 (Split. 3. ali muzika nema niĉeg zajedniĉkog s ilustracijom u smislu programnosti. Humo). 72 i Košulja sretnog ĉovjeka. u kojima P. meĊutim. Baleti: Zlato op. Kantata Istarske freske na tekstove iz starih glagoljaških obrednih pjesama (u redakciji V. Nazora. je posvetio 25. Bo_ kontrasti. Aranicki prema B. Rona. IV. Lovrak). Divertimento. op. Izdaja kod Novarre (C. 1945. Poema o Neretvi. Bakonja fra Brne. 27. on je izvrsno oţivio specifiĉnu boju podneblja i sredine u kojoj još i danas cvjeta »bijeli kameni Grad«. izbjegavao folklorne muziĉke motive. Capriccio za violinu solo i ja -kvartet. 195c i V. 1972 (Opai 11. 3. Suite iz bal i opera. Dvije kompozicije. 3. 8 studija. dvanaest baleta i drugih muziĉko -scens djela. PapandopuL mnogostranost oĉituje se podjednako na podruĉju komorm vokalne muzike. III 191 za fagot i gudaĉki orkestar. 1960 i dr. 4. osobito u vezi s problematikom iz hrvat muziĉke kulture. Koncertantna muzika za flautu . 1936 (Zagreb. Romanija (S. . P. V 1967. 1951. Kantate: Veće mladosti (puĉka poezija) op. 1974. 3. kao i u obradama narodnih napjeva za voka i vokalno-instrumentalne sastave. Svoje ĉlanke. Podjednako je snaţan i sam finale. 1928. vaţnim izvori njegove stvaralaĉke inspiracije. ne ide samo u prve jugoslavenske kompozitore. Kaleidoskop 74. u raljke i gudaĉe. 52 za 2 klavira. Posebno mjesto u hrvatskoj muzici zauzima Papandopulov Koncert za timpane koji je prava riznica izraţajnih mogućnosti tog rijetko solisticki korištenog instrumenta. Contradanza za klavir. varijacije na 2 dodekafonske teme. 1974. Muzika za dokumentarne filmove i dr. nego dirigente ĉije kreacije dobivaju visoke ocjene u zemlji i u inoze stvu. Adem-beg (S. Mali koncert. se nije poput većine drugih kompozitora zadovoljio stereotipnim rješenjima. Contradanza op. Peĉić). I sam pijanist. (Obnova). Hommage a Bach (na temu B-A-C-H) r< tivno je kratko djelo. a od novijih Osam studija. 1955 i Pintarichiana. Dvije kompozicije. III. Muzika proţeta istarskim narodnim melosom izvrsno doĉarava atmosferu sredine u kojoj se suprot stavljaju puĉki i feudalni elementi. 1966). Bala. 1930. autograf . 1956. 26. viol i 7 duhaĉkih instrumenata. Mala suita za obou. 90. 1969 (Zagi 22. Nušiću). Umišljeni bolesnik (Moliere). već je sretnom sintezom tradicionalnih i suvremenih muziĉkih izraţajnih sredstava pronašao vlastiti put ko ji mu je omogućio da u toj kantati natkrili svoje ranije vrhunce. varijacije Kolo druga Tita. 25. 4. op. Iako je P. XI 195c Ustanici (H. Kulenovića. ic (u 1. II. Dreiser) i dr. XI 1974). P. Dodekafoniĉki koncert za 2 klavira. 1964. 1926. — VOKALN. klarinet i fagot. Ta je apoteoza ujedno i jedan od najljepših odlomaka u dotadanjem Papandopulovu muziĉkom stvaralaštvu. Matković). 1943 (Zagreb. —KL AVI SKA : 2 sonate. Nazorovi stihovi o drugu Titu. 19* Plesna suita za klavir 4. harfu i gudaĉki orkes 1965 (Zagreb. što je muzici podalo i umjetniĉki kvalitet. XI 1964). Muzika za f 1947. violonĉelo. 1938. Mala suita op. P. Doktor Atom. 1965. Ahilova baština (M. PAPANDOPULO. 6. 5. Fajdetića) inspirirana je dvjema slikama Vincenta iz Kastva. se ĉesto povjerava klaviru kao instrumentu izrazito virtuozna obiljeţja. Dvije simfonije: I. pri ĉemu se nije ustruĉavao da veoma od vornu i krupnu ulogu dodijeli (ponovno) timpanima. Autor pet opera. Beatrice Cenci. Obno simfonijski pokret. 1971. Muradbegović). fumna proţeta optimizmom i vjerom u budućnost. Partita op. 1971. 1968. Ţetva. Tri studije. 1968. Rt govor ugodni za flautu i ĉembalo. 1969 ( greb. Štimac i E. Rad op. simfonijski pokret. on je posti: efektno osvjeţenje. 17. 1972. Scenska muzika za dram RoĊenje Salome (C. dnevnicima Novosti (Zagreb). 1949). — Kao umjetnik bogate imaginacije P. 1964. Scherzo fi tastico op. 1950 (Zagreb. 195$ Dţentlmen i lopov (libreto A. 79 a. 1974. Leskovca priredio Delak). 10 i 1952. 79. I 1930). 1956 (Zagreb. 1958. sekstet za 2 vio line. 1954). 5 preludija. je napisao cijeli niz scenskih i filmskih muzika. 1974 (Opatija. 1950. 13. a bavi se i n ziĉkom publicistikom. 29. I I I 1963). 88. Micek y Mucek i dedek (M. 27. 1949. 20. Veze. 1953. II 1966). kontrabas i klavir. 23. Pjesma rada (tel B. Orahovac). 1969. Groteska za tul klavir i udaraljke. 30. V 1955). 1968 i za timpane. 15. Arko). Kameni svat. 10. od kc se mnoga susreću u obliku orkestralnih suita. 1938 (! greb. 1973. 31. P. Horoskop op. Koncertna uvertira. 9 (B. DJELA. Ćorović). 1$. nije išao za oponašanjem sta uzora. 18. IV 1972). za razliku od ritmi folklornog podrijetla. narodne igre i dr. si ĉani muziĉki prikaz (V. Scherzo op. 21. simbolu pobjede i slobode. Concerto grosso za duhaĉki kvintet. 19 sonata za violu i klavir. 70 (u no verziji Praeludium za orkestar. kada u pobjedniĉkom maršu nastupa vojska -osvetnik. 12. Praeludium. Mozaik za gudaĉki i jazz kvartet. 1966 (Rijeka. 20. 1970. Kći dalmatinskih planina op. Introduzic arioso e danza za violonĉelo i klavir op. u. 1951. verziji Preludium op. U poĉetku bijaše ritam. Grand Hotel (Menschen im Hotel). Za gudaĉki orkestar: Simfonijeta op. — KOMORNA. 1947 (Zagreb. IX 1938). Iz moje muziĉke biljeţnice. X 1969). 8. X 1967). 28. Amfitrion. varijacije na dva dodekafonska redoslijeda. X 1948) i 1959 (Zagreb. P.

p. 1895 i 1899. sopran. 2 mješovita zbora na bosanske motive. 1933. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Andreis. Osnovao Konzervatorij u Sofiji (1897 —99). violinu. mješoviti zbor i mali orkestar. PARAĆ. PAQUE. 2 ko nce rta za davir. izuzev umjetniĉki vrednijih djela F. 5 Pieces concertantes. — KOMORNA: 10 gudaĉkih kvarteta. 22. 91. 6 narodnih op. pjesme. Proljetna suita i dr. Avc Maria. — Studije. — H. kompozitor (Split. Gastoue) da su to bili oni ĉlanovi Scholae koji su stajali uz djeĉake (para — pokraj). —■ J. Maltinata. — J. Scherzo i dr. 1925. Muziĉar Ivo Parać. Pariš 1939. Jarĉeva serenada. Supiĉić. gdje je uz to vodio pjevaĉka društva Zvonimir i Tomislav. Psalam 148 za jednoglasni djeĉji (ţenski) zbor i klavir op. 6. 77. muziku uĉio u domovini i na New England Conservatory u Bostonu (Q. mjeseĉev srpe. u muziĉkoj teoriji antiĉke Grĉke i Bizanta naziv za intervale kvin te i kvarte ĉiji tonovi zvuĉe »usporedno. 1952. Stara ljubavna pjesma op. je ostvario individualni muziĉki stil izgraĊen na osebujnoj atonalnosti s teţištem na melodijskom izrazu. MGG. Marie loseph Leon Desire Paque. 1962. mon Frere. 1969. Mješoviti zbo rovi: Svatovske op. Pape dans la fabrication des pianos. Pivanje drugo (II psalam) za tenor i muški zbor (na osnovu splitskog puĉkog pjevanja) op. mješoviti zbor i orkestar op. Iz moje domovine op. 2 mješovita zbora. 1911—31.-. Utva zlatokrila op. Rismondo. 3 klavirska kvinteta. za violinu solo: Aria. Marie Joseph Leon Desire. 1962. Nećak kompozitora Guillaumea Couturea.: V. 1942. Muški zborovi: Pokoj vjeĉni I op. 12. teme ili melodije. 1924. 1909. Bugarske narodne pjesme. 35 PAPE. 1966. općenito. Meduza. Poeme. je uz Erarda i Plevela najpoznatiji francuski graditelj klavira u prvoj polovini XIX st. 83 i 85. instrumentirao operetu Pariški ţivot J. 1944. Ivo. Drei Weinspriiche. 1932. 1948 (nova verzija 1956). 1957. bio profesor kompozicije i dirigent na Konzervatoriju u Ateni (1900—03).) ili Totentanz. 1962 i dr. Zagreb. Pojam se javlja i u Ordines Romani iz VII—VIII st. 1974 i dr. 1828 i na posebnom tipu pianina (piano console). — Zborovi. 15. Johann Heinrich Pape. Dante in Santa Croce del Corvo za soliste. kanadski kompozitor i pijanist (Outremont. profesor orgulja na Konzervatoriju u Lisabonu i muziĉki direktor na portugalskom dvoru (1904—09). . slo bodna preradba. Pe-rosi i I. Nadovezujući na najbolje uzore iz prošlosti. U višeglasnoj muzici XIII—XVI st. kvinti i kvarti. Serenatclla za flautu. Tuţbalica op. Jean. Zborovi: ciklusi moteta Exultatio i Amor. Takve su parafraze bile preteţno salonskog karaktera. Konjanik. Kaštelan). 60 i Gospi od zdravlja za tenor. LIT. belgijski kompozitor (Liege. 75. Splitske puĉke pjesmice op. LIT. Puĉki dvopjevi. Ţenski i djeĉki zboro vi: Dodolice op. Lavoye.usicale. ORKESTRALNA : Concerto grosso. Canto delle rose nascenti. 298. 27. LIT. 30. 1954. Otuda u njegovim radovima minuciozno izgraĊivanje motiva na kontra punktski naĉin nije bila sluĉajnost. Estetski pogledi u novijoj hrvatskoj muzici. 1919 — 23 studirao kompoziciju u Firenci i Rimu. P. Revue de Musicologie. Hrvatski kompozitori i njihova djela. 1974. Johann Heinrich (Jean-Henri). 43 i Zavjetna op. 61. 1943. Dva oraĉa. 1890 —1934. parafrazom se naziva slobodna preradba poznatih opernih arija. Ostinato. francuski graditelj klavira njemaĉkog podrijetla (Sarstedt kraj Hannovera. RM. O. mon Roi. tj. orkestar i orgulje. Obradio i instrumentirao opere Ljubav i zloba i Porin V.: K. Novo doba. Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965. Kriţane ţice primijenio je P. 1921. 1926. 96. Pjesma brata sunca (Sv. Madrigali dclVEstate. kao što su njegove parafraze Donizettijevih i Verdijevih opera (Ernani. U poĉetku pod utjecajem tali janske muziĉke kulture. — K. obradbe narodnih boţiĉnih pjesama op. V 1962). Nazor). opisivanje). 1942. Porter). — KLAVIRSKA: sonata. U muziku se ukl juĉuju i pjesniĉke parafraze tekstova psalama. violinu i violu. koloriranje postojećeg liturgijskog (ili svjetovnog) napjeva — cantus firmusa koji se pri tom katkad znatno mijenja. Iz moje domovine op. — Isti. 12 Effusions lyriques. Dialogues.: P. Povodom 60. 1893. Fajdetić). Ajd' u kolo op. većinom u obliku virtuozne koncertne fantazije za klavir. Muzika. 1961: Ein Liederzyklus nach Ge~ dichten von Kuba. 1974 (Dubrovnik. — A. prihvatio je polifoniju kao sredstvo s pomoću kojega je stekao sigurnost u vladanju izraţajnim sredstvima. Njegova se djela doimlju kao improvizacija. 1945 i dr. II 1875). Bellio.. 3. PARAFRAZA (od grĉ. — A. 1965. Suite Lapitsky. — Isti. 20. VI i VII su se nazivali parafonisti. IV pjevaĉ po redu bio je arhiparafonista. Od 1811 radio u Parizu kod graditelja klavira I. 1966. Smatra se (P. XII 1954). Borbene i masovne pjesme. Ruke prema noći (N. 46. 6 bosanskih narodnih pjesama. 1946—47. 1— 2. V 1867 — Bessancourt. balada za violonĉelo i orkestar. V. Pjesma strojeva op. Tuţna priĉa. Botića. 1967. je obradba ili tzv. Narodna igra. 3 dvopjeva iz Bosne. 30. Plevela. Dix pieces atonales pour 'a jeunesse. 1936). 1938. Kovaĉević. 11. 1951. 34. Srce od ognja (J. U svojim mnogobrojnim kompozicijama (više od 170 djela) P. Ko vaĉević. Ko. 1859 i dr. Viole d' Amour. IVagner. 1950. Wagner) da se naslov odnosio na pjevaĉe koji su pjevali u parafonim intervalima. ZFMW. — Opera Vaima. 1961. Paraphonie et paraphonistes. 2 gudaĉka sekst eta. gdje je kasnije i sam bio profesor solfeggia. Solo -pjesme uz klavir: Pjesme lju~ bavi za sopran op. Za vokalne soliste i orkestar: La Novella di nonna Lucia i Idillio maremmano. Boris Papandopulo. Marcia fu nebre. Pojedini autori ukljuĉuju u pojam parafraze ponajprije srednjovjekovne -> trope kao slobodnu obradbu. 1935 (Split. 80. — /. Pjesma gostima. Detetu za sopran i muški zbor. Istarske freske (zamisao V. DJELA. violonĉelo i klavir. X. 1952. Barkarola. solo-pjesme. 1955 (instrumentirano 1959). Na Filozofskom fakultetu u Firenci (1909—14) studirao talijanski. XI 1939). p. Solo-pjesme: ciklusi Musiche Pascoliane (G. 57. kao naslov pojedinih ĉlanova Scholae cantorum'. 1950. koncert za violonĉelo. Liszta. kasnije je poĉeo u svoja djela unositi obiljeţja našega folklora. 2 narodne op. preinaĉenje postojeće muziĉke grade. L. Seine-et-Oise. tenor i mješoviti zbor. Vokaliza. 3 popijevke. U muzici. 1815 otvorio vlastitu radionicu. francuski i latinski i uz to privatno uĉio muziku (G. 3 mise. Gastoue. Turkalj). 1968. VIII 1965). 82. Kantate: Slavoslovije (Laudamus) za sole. VII 1789 — Asnieres kraj Pariza. Zagreb 1966. 66. Ać. Pokoj vjeĉni II op. sonata za violu i klavir. 3 Capriccia. XII 1973) i Libertas (S. simfonija u C-duru. 1962. 4. prer. 76. 38. ibid. — K. Studirao na Konzervatoriju u Liegeu. 1967.). 1930. Revue mus'icale belge. MGG. DJELA. Od 1951 profesor na Muziĉkom fakultetu Univerziteta u Montrealu. 1953 i 1967. ĉlanci. Oĉe naš op. PARAĆ umjetniĉku narav u kojoj se sretno stapaju ĉvrsto znanje i nadahnuta invencija. 2 uvertire. Mirjana. — KLAVIRSKA : 5 sonata. 73. 1950 i dr. Un grand me:onnu: Desire Paque. Posljednja rijeĉ. 1927 (Beĉ. 67. Hrvatska misa u d-molu op. 1849—59 J Rigoletto. Alaleona. Za violinu i klavir: sonata. 67. 1953.— VOKALNA. se bavio i pjesništvom te je pisao stihove na hrvatskom i talijanskom jeziku (op seţna zbirka Ludi e canti). 58. 1962. 39. Ljeti u dane ţarke. LIT. — Rekvijem za sole. Desire Paque. 1973 (Zagreb. Hrvatski kompozitori i njihova djela. Borbena kamata (P. Offenbacha i Visions fugitives S. Uz dvadesetogodi šnjim smrti Ive Paraća. 5 suita za davir. osobito talijanske. God. 1971. 1965 (Dubrovnik. 86. 10. 2. — Balet Papotages ITiltle-Tattle). jedan uz drugoga« za razliku od antifonije (oktave) i simfonije (unisona). Vrativši se u domovinu bio je 1924—25 nastavnik na muziĉkoj školi Stan-ković u Beogradu i zatim u Splitu. VI 1892 — 4. fantazija za duhaĉk i kvintet. Ţalost materina. Coeuroy. Fantasta marinaresca. 1961. 21. sekstet. — VOKALNA: Tre canti corali za mješoviti zbor i orkestar. 1974 i dr. 1929 — 38. VI 1941. u literaturi stiha u prozu i obrnuto. Junaĉka legenda. Zagreb 1960. usavršavao se kod Nadie Boulanger u Cambridgeu (Massachussets). za koje. VII 1974). 1961. LIT. 19. P. X. 2 valcera. 1888 i 1935. 1952. Oĉe naš za bariton op. XI 1928). I. 1915. koje je uglazbio Goudimel ili protestantske luteranske pjesme. Koncert za violinu i komorni orkestar. Od brojnih njegovih pronalazaka u konstrukciji klavira (instrument s opsegom od 8 oktava. Lisinskog. Kolijani op. 1960.) općenito je prihvaćeno samo oblaganje batića pustom (filcom) i kriţanje ţica.'Arti musices. 1946 i suita. tj. Djevojaĉke pjesme i Pjesme s mora. 1909 i 1919. DJELA. 1904. — OBRADBE. 59. Putovanje sunca. Pascoli). 3 stavka. 2 pastorale op. 1 895 — 1 936. Cindrić). 7. Zviraj voda hladna op. 1939. na melodiju »Dies irae« za klavir i orkestar (1849). 1. 1944. Van der Lindcn. Quebec. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u d -molu (izgubljeno). prepjevi na narodnim jezicima kao što su npr. sistem batića koji udaraju o ţice odozgo i dr. 1951). Ko. Ljudski i stvaralaĉki dualizam zakašnjelog romantika. 4 sonate za violinu i klavir. — Brojne studije i ĉlanci. Trcmano luci sul momi. 1928. Solo-pjesme: Iiglogucs. meĊutim. parafrazu liturgijskog teksta s odgovarajućom melodijom. L'Infinito. Zbogom op. 3 klavirska trija. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Ĉar noći. Kovaĉević. Solo-pjesme za glas i klavir: Dvije pjesme op. Bosansko kolo. O RKESTRALNA: 8 s imfo nija.PAPANDOPULO — PARAFRAZA (V. Dalmatinske puĉke popijevke. 1949. varijacije za muški zbor Biser. Od 1914 ţivio u Parizu. 1958. 1951. 1960 (Zagreb. koncert za klavir. La Paraphonie. 1. 41. uĉitelji su mu bili D. nadzirali pjevaĉki zbor. Studija. Ncupert. Paraphrase de concert. Zborovi: Psalam CL. U XIX st. Muški zborovi: Uĉiteljska pjesma op. Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesanges. 1956. K. scenska nuzika. Ave Maria i dr. Prokofjeva i dr. Zagreb 1960. 2. 1893. Kaštelanske narodne pjesmice op. 74. Zvuk. 1903 — 30. 1929. PARAFONIJA (lat. 1940 (prema Bijednoj Mari L. — L. nije utvrĊeno da ih je baš on prvi uveo. Pizzetti.godišnjice ţivota. Favola aurea i dr. Nad grobom ljepote djevojke op. -rcapafppaan. od 1948 bio je profesor na Muziĉkoj školi. pjesama ili melodija. zbor i orkestar. Paraphrase de concert. 17. npr. Boris Papandopulo. obradba ili slobodno prenošenje postojećeg djela u drugaĉije oblike. Ĉakavska suita. 1961. Svatovska pjesma iz Mostara. 1892—1939. Te Mater. a V. — Opera Adelova pjesma. MGG. te 1923 u Pesaru stekao naslov magistra. 1943. 64. Brojne obrade narodnih napjeva za glas i klavir (ciklusi: Djevojaĉke popijevke op. Andante amoroso za gudaĉki kvartet. Njegov se intimni lik najuvjerljivije ocrtava u melodici mediteranskog karaktera. 63. Svatovska pjesma. ali postoji i mišljenje (A. Cviće moje za sopran. XI 1916 —). 1951.: Notice sur les inventions et perfectionnements apport es par H. 1942. zborove. kritike i dr. Billi). — CRKVENA: oratorij Muka gospodina našega Isukrsta (po Ivanu) za sole i muški zbor a cappella (na osnovu splitskog puĉkog crkvenog pjevanja) op. Ljubavne pjesme op. Zdrav Isuse op. XII. 23. 25. Mješoviti zborovi: Boţićna himna op. PAPINEAU-COUTURE. ■— Instruktivno djelo Vingt lecons de lecture v. 1912. — Kompozicije za orgulje. A Jesus. Andreis. tj. K. 1891 — 96. Franjo Asiškij za tenor i orgulje. — KLAVIRSKA: Minuetlo appassionato. 1956 — 63. francuski psalmi Clementa Marota. Trapacpoivia). 1896 — 1938. Straţiĉić). mori Grand Ami. Pater Koster. 1963. Paraćeva djela odrazuju jaku I. 1956. 1961.: A. 24. Mouvemem perpetuel. paraphonia od grĉ. 1892— 1939.

k. Liszt und die Kunst der Klavierbcarbeitung. Zur Frage der melodischen Paraphrasierung im Mittelalter. U pogrešne paralelne oktave ne smiju se nikako svrstati oni pa ralelni pomaci u oktavama. parallel octaves and parallel fifths ili consecutive octaves and consecutive fifths. — J. movimento parallelo). parallel motion. franc. T a znatno je ublaţen kod skoka: PARALELNO KRETANJE (usporedni pomak. rješava u kv akord V stupnja (-> German Sixth): odnosno iz jedne (ĉiste) kvinte u drugu (ĉistu) kvintu: Paralelne oktave smatraju se pogrešnima kada se pojavljuju unutar stavka u kojemu se glasovi inaĉe samostalno kreću. da bi se malo zatim opet povećao. Budući da se ĉista kvinta. 1927 — 28. P. octaves consecutives et qnintes consecutives. ali sa promenom razmaka.S. motus aeaualis. ako izmeĊu njih ne dolazi do prom harmonije: 10 Sliĉan uĉinak kao paralelne oktave. odjednom smanjuje 1-roj realnih glasova. njih slušalac ĉuje kao paralelne s onda. se postavljaju u muziĉkoj teoriji pravila za j primenjuje se i dopušta p. Poseban je sluĉaj istosme pomaka. oduzima jednom od glasova svaku samostalnost. tzv. parallele Oktaven und parallele Ouinten. k. Friedldnder. oktave ko je se pojavljuju samo na naglašenim do bama. posebno u XVII—-XIX v. u slijedećem akordu ĉni opet kv: ali s nekim trećim glasom. 1963.36 PARAFRAZA — PARALELNO KRETANJE Naprotiv. iako pogrešne paralelne kvinte zvuĉe neugodnije od pogrešnih paralelnih oktava. poznate kao tzv. već da se kreću s k d-a na oktavu e-e 1 (-> Kriţanje glasova. t rectus. tal. Poseban s su tzv. kad se pojedini glasovi ne mogu meĊusobno razlikova bojom. kao i radi oţivlja^ arhaiĉkih harmonijskih postupaka ( -> Organum). kao što je i propisano. Wien 1936. nego što to ĉini paralelni pomak u oktavama. Mozartove kvi One nastaju kada se -> povećani kvintsekstakord na VI st nju u molu ili na sniţenom VI stupnju u duru. slušne kvinte (njem. Wagner. u daleko manjoj mjeri od oktave. engl. što stvara oĉitu stilsku neujedna ĉenost: iz 1. . jednako kao i paralelni pomak u unisonu. sta pa s primom u jedinstveni zvuk. J a 1 i rj #6 1)5 U pogrešne se takoĊer ne ubrajaju ni mnogi sluĉajevi p lelnih kvinta koje nastaju kod pojave -> neakordiĉkih ton. dakle otprilike do kraja XIX st. J. L. kao i u njil kombinaciji — sekstakordima. prema pravilima kontrapunkta. i traje do kraja harmonijskoga razvoja koji se temelji na klasiĉnim harmonijskim principima. Općenito se smatra da su paralelne kvinte pogrešne kada nastaju izmeĊu temeljnog tona i kvinte u slijedu dvaju razliĉitih akorda ( -> Temeljni ton i temeljni oblik akorda). Zabrana paralelnih kvinta uvodi se u XIV st. jer paralelni pomak u oktavama. ĉim paralelni pomak prestane. Ać. proizvode i akcentne oktave. istovremeni p> dva ili više glasova u istom pravcu.: E. ako slijede u cjelostepenom pomaku: Od razdoblja muziĉkog impresionizma paralelne se k' osobito ĉesto koriste u koloristiĉke svrhe. a paralelne kvarte i kvartseksta^ javljaju se p o pravilu samo izmeĊu gornjih glasova. ĉut će se posve jasno da se 1 alt ne pomiĉu u paralelnim kvintama. — A. Prema tome se. (-> Harmonija). njem. Koppel. Njihov će uĉinak biti najneugodniji. improvizovana pratnja popularnih i narodnih melo Ali. mouvement parallele. N. što ĉine kvintu. tal. The Paraphrase Technique of Palestrina. I. naprotiv. paralelne kvinte koje nastaju postepenim pomal s terce i septime kvintsekstakorda VII stupnja na temeljni i kvintu trozvuka I stupnja. Handschin. izvodi li se.Bach: Koral iz»Pasiie po ■' Mafajju ' H ^ — -f~ —^ — Poput akcentnih oktava i akcentne kvinte proizvode uĉ sliĉan paralelnim kvintama. -> Zabranjeni pomaci). Pra melodije paralelnim tercama ili sekstama postalo je uskoro t rašireno. tj. ako se izmeĊu njih (dakle na nenaglašenoj dobi) ne mi jenja harmonija: °s= v> V Svjesno izbjegavanje paralelnih oktava datira od XIII st. Scarlattijeve kvi redovito se ne smatraju pogrešnima: LIT. Jour nal of the American Musicological Society. Detmold 1922. je upotrebljeno sledno kao princip oblikovanja u najstarijim oblicima višef (->■ Od XIV v. Die Paraphrase (disertacija). Stoga zabrana paralelnih kvinta nije ni bila nikada tako iskljuĉiva. to i paralelni pomak u ĉistim kvintama u daleko manjoj mjeri smanjuje samostalnost jednome od glasova izmeĊu koiih se odvija. engl. u tercama i sekstama. ZFMW. Ohrenquinten). lat. PARALELNE OKTAVE I PARALELNE KVINTE (usporedne oktave i usporedne kvinte. da je dobilo prizvuk trivij. (npr. u mješov zboru. — R. r Parallelbewegung. kojima je svrha da zvukovno pojaĉaju jednu melodijsku liniju. koje nastaju kad j od dva glasa. izveden na harmoniju. I l i '''ti'. Marshall. daje dojam pot] pogrešnih paralelnih kvinta. . ni dinamikom: Tenebrae factae sunt 1 Ovaj primjer.>■ Kvinte rogove Sakrite oktave i sakrite kvinte. a zatim i klasiĉne harme Organum). kod kojega se glasovi kreću u i pravcu. na mjestu gdje se paralelne oktave pojave. franc. pri ĉemu se zadrţava istoi intervalski razmak medu njima. ottave consecutive e quinte con secutive) nastaju kad se dva glasa kreću paralelnim pomakom iz jedne (ĉiste) oktave u drugu (ĉistu) oktavu: 1 Isto tako se ne svrstavaju u pogrešn e ni tzv.

Ghopin: Mazurka op. Sewallt Hucbald. a opšta zabrana se prvi put javlja kod J. shvaćen kao loš i nepoţeljan (A. W. Das Verbot der Quintenparallelen. kvinte nastale primenom neharmonijskih tonova: Wagner:Tristan i Izolda b (H. a time nastaju paralelne oktave ili kvinte: 12= i j. Paralelne ĉiste kvinte. obiĉno išĉezavaju kad se razloţeni akordi shvate u jednovremenom zvuĉanju: a ? >J_ I b' J J PARAMETAR.PARALELNO KRETANJE — PARAMETAR iskljuĉene su iz. Breslau 1938. — W. Von verdeckten Quinten und Oktaven. — A. npr. A. u vokalnom stilu XVI v. Leipzig 1890. Shirlam.. Brahms. u kompozitorskoj praksi sreću se tzv. Ehrmberg. 1949. Kasniji su teoretiĉari tumaĉili razlog zabrane veoma razliĉito. Rietnann. a naknadne izmeĊu dve arze rastavljene tezom. akcentne oktave i akcentne kvinte nastaju izmeĊu dve uzastopne teze.odnosno niz od 12 tonskih visina koje se pojavljuju u opsegu jedne oktave (-> Dodekafonija). dozvoljavajući ih jedino u kadencama: Korektnima se smatraju i kvinte dobijene pri oktavnim udvajanjima realnih glasova: Beethoven: Sonata op.und Quintenstudien aus dem Nachlass (izdao i komentirao H.Bach:Toccata u d-molu K a> ff 1i « fe r r p r^ Zabrana paralelnih oktava datira iz XIII v. već sekven-ca b). Hauptmann). naroĉito ako se gornji glas kreće postepeno. zbog tritonusa koji nastaje izmeĊu niţeg tona jedne i višeg druge terce: 1 37 ili pri ispravnom fraziranju J. već samo postavljeni jedan za c — d drugim. Riemann). 1960). Zur Lehre vom Quintenverbote. teoretiĉari epohe Ars nova. I Prividne paralelne kvinte ili oktave. a—• h (M. Riemann tumaĉi motive u ovom primeru na naĉin ozna ĉen ispod nota. ali se većinom smatra da su najupadljivije paralelne kvinte u razmaku celog stepena. Katkad se. odnosno iz kvinte u duodecimu —• i obratno). — M. kao kod tzv. oktave i kvinte. paralelne kvinte su ĉesto izbegavane ukrštanjem glasova: Tzv.: loše zvuĉanje. nastale figuriranjem. Schonberg. jaĉine. Primenjuje se i pokret iz ĉiste ili umanjene kvinte u umanjenu kvintu (iz umanjene u ĉistu je redi u strogom stilu). —■ A.: A. — J. Schenker). Uprkos zabrani.MQ. npr. r Ispravnost tzv. strogog stila paralelne prime. a u troglasju i višeglasju dopušta pod odreĊenim uslovima. tome se parametru pridruţuju u -> serijelnoj muzici i drugi koji se takoĊer odnose na svojstva tona: parametri trajanja.ustanovljujući niz ~»od 12 tonova. u strogom stilu se ne smatraju uvek ispravnima: b) ->v. u suvremenoj muziĉkoj teoriji i u suvremenoj muzici uopće znaĉi odreĊeno svojstvo. — M. to se spomenuti parametar tonskih visina dopunjuje i parametrom koji odreĊuje tonove i s obzirom na odreĊenu oktavu ili — šire — s obzirom na odreĊeni .24br. istovremena pojava osnovnog i dominantnog tonaliteta. Harmonielehre.tzv. nepoţeljne su (prema G. pa i u ĉistim kvintama. Wien 1934. Dodekafoniĉka metoda komponiranja operirala je samo s parametrom tonskih visina. kao i u ĉitavim akordima. Music Review.TJ JD n fT H» 10= ili pri vezivanju trozvuka glavnih stupnjeva: . Schonberg). Pra'ludien und Studien II. pomoću ->• neakordiĉkih tonova (zaosta-jalice) moţe ukloniti neţeljeno paralelno kretanje: Haudn: Londonska simfonija u D-duru f\ ¥t a) I f—g " f f f f V f m F f U XVI v.T *A rr F f ' r ili upotrebom pomoćnih glasova (mikstura i si. zabranili su u XIV v. stapanje tonova kvinte u jedinstvenu zvuĉnu predstavu uništava samostalnost glasova —■ kao i kod paralelnih oktava (H. što se nalaze unutar jedne oktave. obiĉne u ranoj višeglasnoj muzici. Udţbenici harmonije dopuštaju ih delimiĉno ili potpuno. U novije doba (od kraja XIX v. što predstavlja omiljeni manir impresionista. opet.) na orguljama. Scarlattijeve kvinte ( -> Paralelne oktave i paralelne kvinte). kvinti rogova. V. javlja u svakoj pojedinoj oktavi temperiranog sistema (-> Temperatura). -* sakritih oktava i sakritih kvinta postavljalo se u pitanje još u XIV v. trozvuci spojeni paralelnim kretanjem nisu organski povezani. Zarlinu) i paralelne velike terce u razmaku celog stepena.) ponovo se bez ustruĉavanja primenjuje paralelno kretanje u raznovrsnim intervalima. boje i artikulacije (tona). tako da harmonijski smisao nije a.53 . i. Opšte prihvaćenog obrazloţenja nema. Oktaven. Mozartove kvinte. A budući da se 12 tonova. Leipzig 18 59. pojam preuzet iz matematike. ■— H. te sekunde i septime (bila bi to pojava nove disonance bez logiĉnog razrešenja prethodne). Herbsta (1643). L J. Aesthetic and Consecutive Fifths.S. srodan miksturama: fl A k . ^ e ^ uss y : Pel'eas et Melisande Strogi vokalni stil ih u dvoglasju iskljuĉuje. LIT. Schonberg and others on Parallel Octaves and Fifths. 1926.und Oktavenparallelenverbot in systematischer Darstellung. Leipzig 1869. odreĊenu osobinu pojedinih muziĉkih elemenata. uz obrazloţenje: glas koji pri njihovoj pojavi ĉini skok prelazi (u vidu portamenta) preko medutonova.2 T Neki udţbenici harmonije zabranjuju i antiparalelne oktave i antiparhlelne kvinte (suprotno kretanje iz prime u oktavu ili oktave u kvintdecimu. Ambros. Das Quinten. Peć. Tappert. Wien 1911 (V izd. pošto se u oba sluĉaja radi samo o dopunskim glasovima. zastareli manir višeglasja neopravdano je u XIV v.

Mendelssohna koji je zn utjecao na njegov stil komponiranja. PARIGI. 13. 1892 osnovao vlastiti gudaĉki kvartet (Quatuor Parent) s kojim je koncertirao u mnogim zemljama. Essai sur la musique. na sveĉanim igrama u Salzburgu i dr. Seviljski brijaĉ). 1951. Cheveom. 1941. VI 1964). del Sassolungo za violinu i orkestar.-Gervais obj. 1917. Mor. Finistere. 1934. Notes sur les recitatifs des . na milanskoj Scali. Diplomirao latinsku i arhivistiĉku paleografiju. Le Tre Ave marie. Liegeu i Amsterdamu. DJELA (muziĉka): Muš ica e opera Urica. paralJcle 3 Milano 1955. sonata. Etudes pour violon. 1935 i III. D va gudaĉka ] teta: I... PARISOT. Od 1950 muziĉki kritiĉar napuljskih novina // Mattino.. londonskom Covent Gardenu. O RK ES T RALN A. Massarta na Konzer vatoriju u Liegeu. VII 1905 —). Accompagnament modal du Chant Gregorien (2 sv. 1930. 1885 stupio u benediktinski samostan u Solesrr Nastavnik na Katoliĉkom institutu u Parizu. 1948. V 1881 — Milano. Balet UIexepa3ada. Aitnć. 18. 1947. U Ti de St. Miinchen 1966. od 1886 koncertni majstor orkestra Colonne. 1914. — INSTRUKTIVNA : Gymnastique du violon. 1906 vratio se u Plombieres. Sastavio indeks prvih 20 godišta ĉasopisa RMI (Indici della 1 anno I— XX. Alfredo. LIT. — Requiem. lites orientaux. pohaĊao i Moskovski dopisni institut muziĉara pedagoga (viola). priruĉnik za ciferistiĉku not 1846. Kompozicije za harfu i klavir (neke Czernvjem). pruţa materijal za odreĊen i p. Od 1947 predaje filozofiju i metodologiju povijesti na htituto Italiano di Studi Storici u Napulju. 1946). III 1888 —). Voc . studije: Essais sur Vinterpretation du chant gregorien. 1934* La Notte Santa. Cheveom). 1921. PARENTE. uzorno iskorišćuju sve zvukovne mogući instrumenta. 28. Muzio Clementi vita e neir arte. Momenlo mistico za violinu. Francuskoj i Maloj Aziji. Ĉlan orkestra u Maastri i zatim dirigent u Bruxellesu. Giulio Cesare. de Laborde. 1756 — Petrograd. a1. LIT. Bochse. Essai d'application des melodies crientales d des a" eglise.: J. PARIŠ. sonata za violinu i klavir. 1866). II. Armand Parent. Holandije i Švicarske te bro ĉlancima borio se za primjenu Galinove -> ciferistiĉke m< koju je. 1934. New Yorku. Ballets. Ĉ e tir i s imfo n ije : I. Njegova 1 za harfu. po obliku najmanji. Operas. N.). 1927 i Enu3Heubi. razne kratke kompozicije. 6. LIT. za harfu i flautu (sa G. sovjetski kompozitor (Karavannaja. Luigi. Zingel. 1922 —44 muziĉki kri tiĉar milanskog lista L'Ambrosiano. P. ĉlanci u Reforme musicale. 1944. Ukrajina. dessus de viole): g. Le Trille. Konzervatorij završio 1924 u Rostovu na Donu (violina i kompozicija). Gallijem i G. B. Benevento. 1786. znatno usavršio. c1. 1921. talijanski muzikolog i muziĉki kritiĉar ( timello di Calenzano. lirico.). Orsinijem i E. Exercices journaliers (3 sv. belgijski dirigent i kompo: (Liege. po opsegu najviši. Marta (Flotow) i Zerlina (Auber. 1961. 1 9 3 0 . Revue Belge de Musicologie. i u Firenci osniva i do 1923 ureĊuje muziĉki ĉasopis La Cr Musicale.: R.. PARISH-ALVARS. od 1880 ti . La Loi et les rois. III. X. Fahrbachom). solo -pjesme. 1941. zborovi i solo-pjesme. 27. / selte Colloqui. DJELA. talijanski kompozi tor i muziĉki kritiĉar (Rim. pijanist i kor zitor (Teignmouth. 1899. Essai sur les tonalites du chant gregorien. Završivši opernu karijeru na stanila se u Napulju. J. Rodea. 1793. — IZDANJA: kompozicije za violinu J. CKa3Ka 0 pbi5aKe u pbiĆKe. Pastorale za orgulje i gudaĉe. yKpauncKan. Nikola) Mihajloviĉ. 1935 i Xad3UMyp3a~Mu/ibĈ3uxoe. Castitd della mušica. Laurentiana. 194 Isti. God. La Foret noire. 1901. MGG. passacaglia / Ciechi di Briigel. 1935. Moderne Musik 1945 — 1965. N. M. Armand. vrijednostima ili uopće u raznim stupnjevima. Les 8 modes du chant syrien. Sinfonisti italiani d'oggi. — Scenski misterij La Leggenda della Croce. Za solo: Voyage d'un harpisle en Orient. dije i ĉlanci. Les Hi de l'office romain. 1914). od 1900 profesor na Scholi Cantorum. Baleti i pantomime: V Arrivee de 1 1799. 1927 i 1940. LIT. PARCIJALNI TONOVI -> Alikvotni tonovi PARDESSUS DE VIOLE. 1933. varijacije. VII 1902 —). Concertino za 2 harfe. Fra Diavolo). A. MGG. Umberto Giordano arte e nella vita (sa A. sopran (Barce lona. 5. II 1863 — Pariz. 1953. F.. 1935. Bacha. 1902. 1917. X. bez god. Od 1883 u Parizu. 1914 i II. 1961. I 1934). Rosina (Rossini. Firenca. orgulje.: U. Koln 1970.-A. 1929. Elias Parish-Alvars. gudaĉki instrument iz porodice viola da gamba. triptih E d' Italia. U sastavu gamba izvodio je najvišu dionicu (poput violine u današnjem orkest ru). 14. Methode complete pour violon (5 sv.. Hexoea. 1954. Pje vala je na Carskoj operi u Petrogradu. Musique orientale. I 1840). PARETO. — Sonata i druga djela za klavir. talijanski filozof i muziĉki kritiĉar (Guardia Sanframondi. 1949. kantate FlauRmu A. II 1808 — Beĉ.: G. 2 gudaĉka kvarteta. segni musicali del gabinetto degli »Uffizi« e delle minori collezioni pubbli Firenze. 1914. 1824 i dr. VII 1852—4. R. 1882 —83 koncertni majstor B. duhaĉki kvintet. Tri gudaĉka kvarteta: I. INSTRUMENTALNA: simfonija. La Famille des simples d'esprit. Dibelius. 20 Etudes de virtuosite. P. 1912 i druga djela za violinu i klavir. 1947. Simfonijske pjesme IJacmopaAb. 1921. Rigoletto). Resumes progressifs du prochain cours de musique vocale. talijanski muzikolog (1 24. — VOKALNA: oratorij Fenepaji fljiuee. harfu i gudaĉe. Bossi (sa L.. 4 koncerta: za harfu i c tar. Uĉenik S. 1945 Ultimo Adamo. Studirao na Univerzitetu i na Liceo Musicale di Santa Cecilia u Rimu. 1930 i 1952. Uĉio kod L. u New Yorku i na K God. e1. DRAMSKA. Bavio metodikom muziĉke nastave. P. 27. 23. 1923. orgulje. New York 1940. 1912. 4. od 1863. bila je jedna od posljednjih specijalista za ulogu Ofelije u Thomasovu Hamletu. Kao komorni muziĉar bio je jedan od prvih interpreta J. La Mušica e le arti. 1911. 1962. 1846 u Leipzigu upoznao F. E. registar u kome nastupaju. a sviraĉ ga je drţao naslonjena na koljena. 1939. Intermezzos. — C. u Chicagu. za karakteristiku grupe (-> Oblici muziĉki.. Oratorios joues en Russie d le XVIII siecle. Dizija i Th. za harfu i violinu. 2 ricercara za gu 1952. pro blemi di estetica. 1902 i dr.. Danse des fees. harfu Ċaĉe. d2.: D. Macchijem). Elias. Largo za gudaĉe. sonata za violinu i klavir. PARIŠ. francuski orijentalist. Parent. niz studija i eseja. Lucia di Lammermoor (Donizetti). Koncertirao po cijeloj Evropi i zemljama Oriji God. Le Bouqut lageois. premda po obliku i sadrţaju nisu posve na visini našnjih zahtjeva. Direktor knjiţnice Biblioteca della Deputazione Napoletana di Storia Patria i napuljske Gradske knjiţnice. za dispoziciju zvuka u prostoru (-> Prostorna muzika). tema s varijacijama. VI 1798 — Pariz. 1948. Istodobn bavio prouĉavanjem mnemotehniĉkih naĉela i od 1822 pred mnemotehniĉku metodu na Pariškom univerzitetu. Labarr Londonu. kao p. Notes deh a l'usage des souscripteurs au cours de musique fait par M. Devonshire. Aiooser. DJELA: // Momenlo musicale italiano. Kreutzera. zbor i orkt Rimpianto eroico. — Kompo za klavir i za orgulje. / Pittori lombardi e la m 1934. ( 1790—92 djelovao je na Theatre de la Monnaie u Bruxelle 1794 vodio je predstave francuske operne druţine u Hambu Od 1799 u Petrogradu dirigent Dvorske opere i Filharmonij društva. Basel 1964. belgijski violinist i kompozitor (Liege.God. U nizu predavanja po mnogim dovima Francuske. KOMORNA: gudaĉki trio. DJELA: Recherches sur les ehants anciens. Pariš 1780. U svojim studijama ĉesto je povezivao muziku i lik« umjetnosti. 1931. Sachs. Cantates. Musiche in pittura. 1900. 1910 —18 redaktor ĉasopisa Nuova Mušica. DJELA. Zapravo svaki muziĉki element koji se javlja u raznim veliĉinama. G alina. g2. Le Solfege du violiniste. francuski muziĉki pedagog i teoretiĉar (Qi per. 1823. španjolska pjevaĉica. 1943 i IV. 1844. God. Mjeseĉarka). Methode elem. ( u jednom ĉinu Colei che ritorna. 1791. Ch. napustio samostanski ţi' nastanio se u Nancvju. PARISOTTI. Udezba mu je bila za kvartu viša od sopranske gambe (franc. Kirchmeyer i H. engleski harfist. se ubraja medu najveće harfiste na svi Utemeljitelj je moderne tehnike sviranja na harfi. S. fantazije na teme iz opera. 1925. ViĊala u Milanu. zborovi. Bilseova orkestra u Berlinu. Marie-Jean. Bontempelli. Alessandro. La Schola paroi. sa E. I 1923). Schmidt. Lorenzo de Medici cultore della mušica. I 1861 — Nancy. Graziela. — DRAMSKA: Opere: CmpenoK Tejuib (djeĉja). pa se prema tome moţe reći da su parametri »sve dimenzije muziĉkog toka koje se mogu izolirano mijenjati« (U. 1915. 25. J. Stuc u St. 30.. N. Belgije. 1919. 1914. LIT.). ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Myrrhine. uz to se osobito zauzimao za djela suvremenih francuskih kompozitora. Dva klavirska trija. Meluzzija. 6. Lauri-Volpi. 2 suite. 1944. 1925. — VOKALNA. Tre episodi del Vangelo di San Luĉa. Oblici u suvremenoj muzici). Predavao na muziĉkim školama u Taganrog u (1926—37) i Ordţonikidzeu (1938—39) i na Konzervatoriju u Lavovu (1946 —49). 19. Dibelius. 1 9 3 3 . 1936 (II izd. de musique vocale (sa E. plesovi raĉnice. VII 1883 —■ Firenca. Opere: Le Nouveau sorcier. za gustoću muziĉkog tkiva itd.38 PARAMETAR — PARISOTTI DJELA. U Usi.. PARHOMENKO. Upotrebljavao se u Francuskoj u XVIII st. ' LIT. 1954. na kojem je kazalištu redovito gostovala do 1927. 1936 i JlaMna Anaduna. DJELA: Manuelpratique et progressif de musique vocale . Aime Pariš . od 1847 u Beĉu harfist D skog orkestra. IV 1913). — KOMORNA. 1898. — H. PARENT. Jedna od najvećih koloraturnih sopra na u razdoblju izmeĊu dva rata.-Dieu. 1909 nastupila je prvi put u Teatro Colon u Buenos Airesu. 1911—15 upravljao muziĉkim nakladnim poduzećem Sonzogno. D J ELA. kvintet. The History of Musical Instruments. vit ĉelo. T 1955). serenada. Grande ■ d Vimitation de la mandoline i dr. PARIBENI.Alexis Pariš (1756— 1840). II. na opernoj pozornici debitirala 1908 u Madridu kao Amina (Bellini. Guillaume-Alexis. DJELA. klavirski kvi 1937. 1943. W. — KOMORNA. se osobito proslavila kao Gilda (Verdi. Paganinija i dr. Za glas. Uĉenica M.: H. Un Musicien belge en Russie au debut du XIX s Guillaume. muzik i orguljaš (Plombieres. 1962. zatim u Londor Španjolskoj. Diplomiravši u Parizu prvo poĉeo uĉiti muziku kod P. Klavirski trio. I ii Uĉio harfu kod R. Simfonija za orkestar narodnih instrumenata. God. Dć. 19. 1917 i druga crkvena djel SPISI: Teoria e storia delV antica mušica greca. Tako su se u okviru serijelne muzike formirali i razni drugi parametri. Brahmsa u Francuskoj. Karijeru zapoĉeo kao dirigent. Aufbruch der jungen Musik. 1939. La Preghiera dei bimbi za ţenski zbor. Exerdces pour le violon d'apres les 17 quatuors de Beethoven. Gandu. doktorirao na Univerzitetu u Napulju. suradnik brojnih ĉasopisa (La Rassegna musicale). 1914—51 predavao harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Milanu. La Mušica nella gallerie di Milano.

The Kobolds.' — M.Zalar. Od 1971 slobodan umet-nik. 1928. pri ĉemu se jako oslanjao na talijanske uzo re. p. Donna Lee. XII 1919). — CRK VENA : Morning and Evening Service. Viktor Parma. 28. II 1858 — Maribor. 18. Horatio William.). Govekar. Coll Blues. simfonijska pjesma op. Poslije 1950 sve rjeĊe nastupa zbog nervne rastrojenosti. — 5. New York 1942. Kasnije svira u orkestrima N. LIT. Druzoviĉ. Uz to osnivaĉ i dirigent New Haven Symphony Orchestra i (od 1901) orguljaš u crkvi sv. Long Island. Slovenski Narod. Cimarose i G. 1937 u sastavu J. \'. Prvi angaţman dobio sa 15 godina. Oratoriji: Hora novissima. obraća baletima jugoslovenskih kompozitora. Ch. talijanski pjevaĉ. Horatio William Parker. K. 4 uvertire i dr. — R. Venerin hram. Postavio je i reţirao mnoge balete u Beĉu. Najpoznatije su mu kompozicije: Leap Frog. — N. Od 1894 vodio novoosnovani muziĉki odjel na Yale Umversity. Gillespiea. naĉin pjevanja.9. IX 1863 —• Cedarhurst. 1910 i Sveti Senan. Ksenija. 1930. od 1915. a u Beĉu je uĉio kompoziciju i slušao predavanja A. Eller. Druzoviĉ. — Kompozicije za klavir. ali ih je s pomoću muziĉkog sadrţaja po v vezivao u veće cjeline. Veoma raširene bile su melodiĉne Parmine kompozicije s podruĉja lake i zabavne muzike medu kojima je osobitu po pularnost doţivjela koraĉnica Mladi vojaki (1900). Utemeljio je i ureĊivao zbornik Struna. Orfej (Stravinski). Muzikom se poĉeo rano baviti. Relaxin' at the Camarillo. — B. New York 1962. Strauss izraz p. 1907. Parma. Svojim je slobodnim improvizacijskim stilom utjecao ne samo na saksofoniste nego i na razvitak jazza uopće. Gojitev opere in operete v Slovencih. Smith. koje poĉivaju na sintezi klasiĉnog i modernog baleta. te jedan od zaĉetnika modernog jazza. 1896. Ko. Za zbor i orkestar: The Balladof a Knight and His Daughter. Zabert. primjenju jući jednostavnu instrumenta ciju. 1922. solo-pjesme (Six Old English Songs. 1917. zborovi i dr. tenor (Rirnini. Svoja djela koncipirao je izrazito homofono. Dimitrije. Simfonijski triptihon (Konjović). K. Ann Arbor 1965. 1896. Cecilia u Rimu. suita za violinu i klavir . isprva kao igraĉ. 1885. Od njego. 1904. Pet opera: Vrh. 1923. Neko vrijeme operni zborist. tal. govoreći). te nastavnik na Nacionalnom konzervatoriju. Harold Harfagar. Zgodovina glazbene umetnosti na Slovenskem. a sva kome slogu teksta odgovara jedna nota. LIT. maska Cupid and Psyche. dolazi obiĉno u virtuoznim arijama brza tempa ili u ansamblima. u Beĉu i Bernu. Hinesa (1943).Rehar. — F. Yardbird Suite. Jutro. 1960. Bravniĉar. 1958 •—62 bio je direktor baleta Drţavne opere u Beĉu i 1962—64 na istoj duţnosti u Rimskoj operi. bostonske ili novoengleske grupe kompozitora. Kompoziciju uĉio kod G. Prelovec.Perhaps. The Office for the Holy Communion. 1915. Sebastian (Menotti) i Ana Karenjina (Šĉedrin). Scenska muzka za kazališne komade: Rokovnjaĉi.-— F. Billie's Bounce. Con una certa espressione parlante) ili kod R.: M. kod Beethovena u šestoj Bagateli op.: F. 1949.42.Su Blues. Goesll. psicologia ed estetica della mušica. 51. 1912 i Fairyland. Ohridska legenda (Hristić). DJELA. zbor i orkestar: Povodni moţ. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u F -duru op. Nikole u New Yorku. 3 —4. Dexter Blues). P. W. — DRAMSKA. koji se pribliţuje govoru. Stara pesem. Schumanna u Varijacijama na ime ABEGG op. VIII 1920 — New York. 1906. Horatio Parker 1863 — 1919: A Study of His Life and Music (disertacija). God. TheDream-King and His Love. 1929. ' K. Nici.. Reisner. Parkers' Mood. te je ostvario niz inventivnih i originalnih koreografija. Christianom i Th. nalaze . Co. 1925. Bregenzu. zatim osniva vlastiti combo s kojim nastupa na Festivalu jazza u Parizu. 1934. Spomin na oĉeta ob desetletnici njegove smrti. DJELA ORKESTRALNA: simfonija u c-molu op. Marmaduke. orgulje i harfu. — Instruktivno djelo The Progressive Music Series (8 sv. a Memoir for His Grandchildren (s popisom djela). suita za violinu. 1900 i dr. Eckstinea (1944) i dr. D. Ettore. snaţne efekte i izvrsno poznavanje zborskog sloga. Najprije lirski tenor. 296. — F. Bruxellesu. Viktor Parma. pripada drugoj generaciji tzv. muzika za prigodno djelo Yale Pageant. I. 1911. Slovan. Monkom na eksperimentalnim Jam sessions u njujorškom Minton's Playhouse gdje se stvarao novi stil be-bop. 1902. 1911. DJELA: polke. Charlie Parker. Confirmation. — Klavirske kompozicije. kojoj je P. Nećak. kao što su Licitarsko srce i Kineska priĉa (Baranović). Kings of jazz 6. 1919 i Pavliha (dovršio I. — H. Charlie Parker. Joan von Zarissa (Egk). 1 —2. God. 1893. 9. PARKER. (»Lustspiel — Parlando«) da bi pobliţe oznaĉio stil svojih opera Intermezzo i Capriccio. koraĉnice i dr. — Kompozicije za orgulje (sonata u Es-duru). 1902. Legionarji. deluje naizmeniĉno u Beogradu i na mnogim jugosloven-skim i inostranim pozornicama. Helsinkiju. Prosvetni glasnik. 65. Brucknera. Viktor Parma. Ĉovjek pred zrcalom i Napuštene (Kelemen). gudaĉki kvintet u d -molu. . Ĉetiri operete: Amazonke. Redovito se odvija u brzom tempu. Zbori.: G. Broder. Muhvić). Gledališki list Narodnega gledališĉa v Ljubljani (Opera). A Wanderer's Psalm. Horatio Parker. MGG. New York. 1885 — 1900 (arije talijanskih autora od 1600 do 1800) i Piccolo album di mušica antica.l893. PARMA. Kantate: King Troj'an. Edinburgu.-— Instruktivno djelo Nozioni elementari di acustica. Pomen V. Bloomdido. Amsterdamu. 20. osobito u djelima G. 1920. Psalam XXIII za zbor. Veliku paţnju P. solo-pjesme. Ĉudesni mandarin (Bartok). Yardbird. X 1919—). a 1927—37 solist na milanskoj Scali. Le Legend of Charlie Parker. —■ M. U baletu Beogradske opere nastupao 1942—• 71 sa prekidima. Ljubljanski zvon. The Shepherd's Vision. 1891. npr. 1 (II varijacija s naznakom basso parlando). Viktor Parma v cerkveni glasbi. Underviood. 1908 i Zaroĉenec v škripcih. u kojem je objavljivao preradbe djela domaćih kompozitora za salonski orkestar. kasnije postaje jedan od tvoraca i glavnih predstavnika be-bopa. 1883. 1934— 35. 1936. zatim ĉlan razliĉitih orkestara. 1962. Scrapple Frotn the Apple. — VOKALNA: 2 balade za solo. Viktor. smisao za odmjerene. Chadvvicka u Bostonu i J. Back Home Blues. — F. Viktor Parma 1858 — 1924.PARISOTTI — PARMEGGIANI akademije S. Ljubljana 1960 . 7. Tabor. Vestnik Prosvetnih zvez v Ljubljani in v Mariboru. 1934. 7. — W. koji je po gradi upravo suprotnost arije. Vr. U novije je doba upotrije bio R. P. 29. grof celjski. Glumaĉku školu pohaĊao u Beogradu. 1885. New Haven 1921. Parker Semler i P. Barbados. LIT. U operi je zadrţao po djelu na brojeve. koreograf i reditelj. — VOKALNA. PARLANDO (parlante. Tosca). 1893. 25. potom kao šef baleta. D. 1918. New York 1925.. Viktor Parma. Kao kazališni kompozitor romantiĉnoga smjera najveću je paţnju posvećivao melodij skom oblikovanju. 1945 ulazi u kvintet D. Nozu's the Time. 1891. 1923. Milanu. God. G. Zlatorog. IZDANJA: zbirke Arie antiche za glas i klavir (3 sv. 1918. MQ. Chadzvick. 15. Me Shanna s kojim odlazi 1941 u New York i snima prve ploĉe (Confessin' the Blues. dekan od 1904. Rheinbergera u Miinchenu. Do dolaska u New York predstavnik Kansas City jazza i crnaĉkog bluesa. Charlie Chan). Paisiella. D. Christopher. u kazalištu Dal Verme. — A Brief Tribute to the Life and Work of Horatio Parker. Viktor Parma. Djelovao i kao dirigent raznih muziĉkih društava. Sastavio veoma popularnu zbirku arija starih majstora. PARLIĆ. motet. 1897. 1902 — 03. S. Gil-lespiem. Pjevanje uĉio na Konzer vatoriju u Pesaru i u Milanu i tamo 1921. Sisslea (1942 —43). Pravo studirao u Beĉu i djelo vao kao upravni ĉinovnik i vladin savjetnik u razliĉitim mjestima. 1916. — R. Govekar. koncert za orgulje. Pod njegovim vodstvom odjel se razvio u Muziĉku školu. ameriĉki kompozitor i pedagog (Auburndale. Harrison. E. Za razliku od -* recitativa. 33 (Allegretto quasi andante. B. 1895. za orkestar. 1916. L. 39 PARKER. u kojima je došla do punog izraţaja njegova vitalnost. Nakon Prvoga svjetskog rata bio je poĉasni dirigent Narodnog gledališĉa u Mariboru. Rossinija. Najĉešće se javlja u tali janskoj operi buffi XVIII i XIX st. 1889. 1893—99 orguljaš i zborovoda u Trinity Church u Bostonu. 1884. A Study of Horatio Parker. Cerkveni glasbenik. Horatio Parker. zborovi. S. koja se oslanjala na evropske romantiĉne tradicije u okviru akademskog stila.Parma kot glasbenik. Kronika slovenskih mest. Charlie (pravo ime Charles Christopher.). 1903 i Mogoĉni prstan. Medu najistaknutijim postavkama u Beogradskoj operi.PARMA vih opera najuspjelija je Zlatorog koja se odlikuje i sugestivnom izraţajnošću i arhitektonskom cjelovitošću. 1897. Parme za razvoj slovenske opere. Trstu. ameriĉki alt-saksofonist i kompozitor (Kansas City. Slovenec. 17. — D. Massachusetts. Zrnje. Cvetko. Kearns. upućuje na to da u interpretaciji treba postići sugestivnost izraţaja poput govora. balet studirao PARMEGGIANI. A Song of the Times i The Dream of Mary. III. — Spis Music and Public Entertainment. 1892. Three Sacred Songs). Bird. The Legend of St. London. 1903. Schmidt. RoĊendan infantkinje (Fortner). Govekar. Nastavnik na Cathedral School of St John u Garden Citvju (New York). VIII 1895 — Milano. Rimu. debitirao kao Cavaradossi (Puccini. I 1960). 19. Viktor Parma in njegovo delo. — D. — F. — /. D. 3. 1934. — H. Viktor Parma kot ĉlovek in skladatelj. Ankari i Alabami (SAD). PARLIĆ se Romeo i Julija (Prokofjev). III 1955). — Z. oznaka p. U instrumentalnoj muzici. val ceri. — Gudaĉki kvartet. Wetzler 1960. violonĉelo i klavir. The Holy Child. 1922. crkveni orguljaš u New Yorku. — H. Ob desetletnici smrti Viktorja Parme. 12. Naš val. Tih godina sudjeluje sa D. Druzović. 56. 1898 i Morven and the Grail. koreograf i reditelj (Solun. Parizu. — DRAMSKA: opere Mona. Uporedo sa izgraĊivanjem baleta Beogradske opere rasla je i Parlićeva umetniĉka liĉnost. 11. XII 1924). Parkerova su najbolja djela veće vokalno-instrumentalne kompozicije i zborovi. kompozitor (Trst. 7. nazivan i Bird. X. Ogledao se i kao kompozitor.

talijanski kompozitor i muzikolog (Genova. nizozemski i njemaĉki prepjevi 1 rigala L. PARODI. 1931. pri mj kod I. Trattato d'istrumentazione. PARODIJA (grĉ. U Italiji su I neskni intermezzi opera serija ĉesto zapravo parodije glavne nje. Dufresneva Opera de Campagne. L'Idolo cinese (Paisiello). A. — Mise. solo-pjesme. ORKESTRALNA: Suite greca. S. isprva znaĉi preoblikovanje postojeće kompozicije ili muziĉke graĊe u novo djelo bez kariki ranja. zborovi. R. D. burleski. L'Avvenire della mušica e Vevoluzione armonica. u toj je ustanovi od 1940 predavao harmoniju i kontrapunkt. M. Ne-rone (Mascagni). praksa parodiranja proširila pjesmama na podlozi instrumentalnih komada iz opera Lu Desmaretsa. De Nardis. PARNEL u baletu Coppelia plesaĉica (Beograd. U Njemaĉkoj se tokom XVII i XVIII st. — Sonata fantasia za violinu. PARODI. parodijska misa. II 1923—). za flautu i gudaĉe. izvrgne satiri. III 1926). Musicologia. Posli je i6co p. Kasnije (Palestrina) se prakticirale tiranje višeglasnog predloška. Verdiju. 1949. Ali istodobno od XVII st. musicalu i x< U novije doba susreće se i u instrumentalnoj muzici. Od 1962 profesor je kompozicije na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. koje su prilagoĊene novom tekstu. gde je zatim do 1969 primabale rina. Marenzija. Luigi Boccherini. ali je uz to u svoje kreacije unosila dramsku snagu i izraţajnost. redom slijedile njihove parodije. 1929. od parafraze se p. — VOKALNA: oratoriji Giovanni Battista 1899 i Calvario. njeguje u opereti (poĉev od Offenbacha). Knjazeva. G. j njegove svjetovne kantate) ili instrumentalnih kompozicija u kalne (kantate) i obrnuto (kantate u orguljski koral) do ukl vanja muziĉke grade iz nekoliko razliĉitih djela u posve novu 1 poziciju (u misi u h-molu nalaze se uzorci iz najmanje 7 razli ranijih Bachovih djela). Gastoldija i dr. Guirauda i J. 10. Najviše su satiriĉkih parodija izazvale opere Webt zatim R. npr. U njemaĉkim protestantskim misama modeli preteţno uzimali iz duhovne muzike. Gour Masseneta. Paixa: (Missa) Parodia Motettae Domine da nobis auxilium Th. od 1939 stalan ĉlan baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Kineska priĉa (Baranović) i RoĊendan infantkinje (Fortner). Giuseppe Verdi. II Dolore nella mušica. Od 1906 direktor i profesor estetike i historije muzike na Istituto musicale »Paganini« u Genovi. Chi dell' altrui si veste i La Baronessa slramba (Cimarosa). Jedna od najznaĉajnijih umetnica na jugosloven skim baletskim scenama. Savasta. Z. Koreografska fantazija Nuit Corinthienne. Donizettiju. Engleskim i njemaĉkim zbirkams rodiranih (i tekstiranih) francuskih opernih i baletnih mel prethodile su takve zbirke objavljene oko 1700 u samoj Francu Parodies bachiques sur les airs et symphonies des ope'ras. Masseneta. 1 tim se razraĊivalo pojedine njegove motive u tehnici skroz vedene imitacije. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija. Aiiserere. Couperina. susreće se u muziĉkoj literaturi od druge po lovine XVI st. scenska muzika za drame. Rut. J. — Suita za orgulje.. intermediji što ih je Metastasio pisao za vla operu Didone. M. Parnel je odlikovana sa više saveznih i republiĉ kih nagrada. // Maestro di cappella D. na muziĉku gradu odn predloţak. Gallus je. i6< postepeno je sve više preuzimao dramski fah. Opere: Bena. DJELA. A. Ifigenija u Tauridi (Gluck). Macbeth (Verdi). katkad dvoglasnim ili troglasnim ulomcim preuzetih kompozicija. Strijelac vilenjak (Weber). Preludio ad una commedia. 1949. bio je muziĉki kritiĉar genovskog lista // Cajfaro. iz sredine i s kraja svojih modela. Francesca da Rimini (Zandonai). — DRAAISKA : balet Folies Bergercs. doţivljuje procv kao satiriĉko oponašanje ili karikiranje. — Kompozicije za komorne sastave i za klavir. parodije na opere Ve (N' Anta Aida) i Mascagnija (Fanteria rusticana). 2 za mali orkestar kao grote razraĊivanje popularnih graĊanskih plesova. a katl već postojećim stihovima (popularna Sperontesova zbirka Sim Muse an der Pleisse iz 1736—45 s melodijama francuskih men marševa. Uĉe nica M. Sam izraz p.40 PARMEGGIANI — PARODIJA se ranije. — Priredio nova izdanja opera Le Cantatrici villane i / Virluosi ambulanti (Fioravanti). a od kontrafakture. 1951 i za fa got. s naslovom Impresario (1724). La Locandiera (Auletta). Piedigrotta (Ricci) i Lo Fralc 'nnammorato (Pergolesi). stvarajući igraĉke partije duboko emocionalno i izdiferencirano. je posedovala izvanrednu tehniku. 12. Ouvenure Irionfale. 1895. kojoj je dodan tekst) i mnoge druge. Divertimento. preuzet iz nekog već postojećeg višeglasnog chan. kada se javlja u naslovu izdanja mise J. Na prijelazu u XVI presaĊuje se tehnika parodijske mise i na kompoziciju M. Les Parodies Noui 1730 (dijelom i s klavirskom muzikom F. 1969. moteta ili madrigala. 1962. koja se prvenstveno osniva na promjeni teksta. Halevvja. Kod Bacha se su: najrazliĉitiji primjeri parodiranja: od preraĊivanja svjetc kompozicija u duhovne {Uskršnji oratorij uglavnom je p. tako npr. istakavši se u operama Lohengrin i Parsifal (Wagner). Crequilonis. Romeo i Julija (Prokofjev). Stabat Mater. U njenom bogatom klasiĉnom repertoaru naroĉito su se isticale uloge u baletima Coppelia (Delibes). razlikuje po svojoj prili ĉno tijesnoj povezanosti s predloškom. U ranijem stadiju razvitka parodijske 1 parodiranje se uglavnom svodilo na dodavanje novih di< jednoglasnim.. a iz XIX st. U razdoblju oko 1450— njeguje se tzv. Grindelviald i Belkiss. La Giovane scuola francese. dobiva znaĉajnu ulogu i u svjetc muzici. Praetorius). di Lasso. ficata (O. PARNEL. kantata u ĉast G. MeĊutim Strav obnavlja i staru praksu parodiranja sa djelima komponiranir tuĊe muziĉke motive kao što su balet Le baiser de lafe'e (na mu Ĉajkovskog) ili Pulcinella (na muziku Pergolesija). protupjev). Cimarose i si. Suppe i Costa-Grandjean: Lohengelb die Prinzessin von Dragani). karikira. crkveno prikazanje La Cantata dci pastori. 1951. Ram i dr. Hi i njihovi suvremenici (Telemann) koji većinom preraĊuj prilagoĊuju novoj svrsi vlastita djela. P. koja se komponira polifom umjesto melodije cantus firmusa. 1968. pa i instrumentalnih kompozicija. Na izmaku baroka ovaj tip parod tehnike izumire. Studij zapoĉet u Genovi nastavio u Parizu kod E. Napoli). prosjeĉno osam kroz misu i to u novoj kontrapunktiĉkoj obradbi ili nekoj vi cijskoj formi. talijanski kompozitor (Napulj.. Opernu pozornicu ostavio 1948 te se bavio vokalnom pedagogijom. te predstavlja zapravo posebnu vrstu -> preradbe (poput -*■ kontrafakture i -> parafraze). r^apcoSia otpjev. Engleskoj i Nizozemskoj. 1909. Wagnera (F. Capitoli. Osmania. Epitha -lame. U Njem: i Austriji nedostaci ozbiljne opere parodiraju se najĉešće u Si pielu. preuj iz stranih izvor a. XII 1900 —). najĉešće na poĉetku stavka. Lorenzo. U XI) gotovo su sve poznatije opere Meverbeera. kao posrednik pri preuzimanju ili usvajanju sti stilskih uzora i oblika. Bach. osobito u Wag-nerovu repertoaru. j ĉitav niz pjesmarica s instrumentalnim melodijama. Poznati su z primjeri talijanske operne parodije Prima la mušica poi le p A. zatim francuskih c sona i aira.. koncerti: za violinu. tccnica e psicologia delV arte dei suoni. općenito. talijanskog madrigalistiĉkog (mnogobrojni engleski. a i pjesama za lutnju (engleskih) i najzad ulomal opera i baleta. ismijavaju hirovi pjevaĉa. MeĊutim. Stravinskog u Suiti br. 1896. najkasnije od 1573. F. gd. mahom sova. oţivljuju pc baroka prvobitnu praksu parodiranja J. po samom zahvatu odnosno preraĊivanju preuzete kompozicije (ĉesto vezanom s mijenjanjem teksta) koja se stvaralaĉki nanovo oblikuje da bi se prilagodila novoj svrsi ili drugaĉijoj zvuĉnoj predodţbi.). R. . kantata u ĉast G . Salierija. Pietro a Majella u Napulju (C. obiĉno ponavljao ulorr poĉetka. i to najviše u odnos operu. Jovanovića i B. Studij završio 1928 na konzervatoriju 5. Taj je tip raširen osobito u Francuskoj gdje je u XVI! gotovo svaka nova opera parodirana na pozornicama vaša kazališta ili Opere comique (npr. 1692). M. posebno u okretima i brzim tempima. 3 Madrigali napoletani za zbor. Lu-crezia (Respighi) i dr. na Lullvjevu operu Ar poznata p. 1965. Pored ovih po pularnih oblika parodije. Gostovao je u Francuskoj. — DRAMSKA. Savitri. Satiriĉka muziĉka p. — SPISI: L'Estetica del canonc. solo-pjesme. VIII 1856 — 28. U muzici p. oponašanje nekog umjetniĉkog djela s namjerom da ga se ismije. osobito u crkvenoj muzici. do kraja ţivota bio je uz to šef kla-ke u Scali. La Wally (Catalani). 1895. Renato. 1906. klavir i orgulje. G. za koju je rolu dobila Sedmojulsku nagradu (1963). MeĊutim. aira i poloneza). npr. 1902. Concertino napoletano. — VOKALNA: Ornitofonie za zbor i orkestar. Charpentiera i drugih). 14. 1935.

Clemens non Papa. N. zbor i orkestar. 1868. za engleski rog. 1888. 1897 i dr. DJELA. 1. — VOKALNA: kantata Three Kings have come. Parry as a Song-Writer. 1960. Music and Letters. STMW. ostajao obiĉno nepromijenjen. A. 1959—63 bio je takoĊer i muziĉki kritiĉar dnevnika W'ashington Post. 1880. u kompoziciji se usavršavao kod H. u M iscelanea en hom en aje H . Robert. 5. 1950. 1957. 1957. A. violinu i klavir. sonata fantazija za violinu i klavir. Uber Ausmass und Wesen der Bachschen Parodieverfahrens. 1868. S. 1960. Klassen. Tunis. toliko kao odliĉan pedagog i organizator. Psalam XCI za zbor i orkestar. 1958. S. Honeggera u Parizu. 1892 i King Saul. Hubert Parry. anthem Earth refoices i dr. Symphonic Aiovement Nr. — CRKVENA: Morning. 1893 (prošireno pod naslovom The Evolution of the Ari of Music. 1947. The Lcaden and The Golden Echo za bariton i orkestar. Parodie und Kontrafaktur. H. PARRY. Columbia University. J. a zatim se. London 1926. S. 21. poput citata. 1930 i 1950). The Sol-dier's Tent za bariton i orkestar. 1951. 1900. Pier sona u Stuttgartu (kompozicija). — G. ant-hemi. 1912. 1958. i dr. KMJB. 24. — M. Brumela). za fla utu. Dale) i OxforĊu. III. Za sole. 1947. Clarkson. II.ruĉno. 1912 i dr. C. Music and Letters. 7 limenih instrumenata i udaraljke. — F. PARROTT. 1907. v. Simfonija fantazija u h-molu. 1947. Charles Hubert Hastings. — H. Resse. — SPISI: Pathways to Modem Music. B. — KO MO RN A: Tri gud aĉ ka k va rt et a : I. 1909 (rev. 1920. Huegel. Blest Pair of Sirens. ciklus solo-pjesama i dr. 1889.Century Parody Mass in the Netherlands. Hubert Parry. sveĉana uver tira Romeo and Juliet. himne. New York 1930. 1880. 3 ciklusa Sonets and Songs without Words. Opernparodie und Parodieoper. simfonijske varijacije. Colles. u C-duru. the Story of the Development of a Great Per-sonalily. zbor i orgulje (orkestar). 1883. Medu kompozicijama većih formata najbolje su kantata Prometheus Unbound (godina njene izvedbe. MGG. 1894. DJELA. A. 1948 i 1952. 1896. Muziĉkom preporodu u Engleskoj znatno su pridonijeli i Parry jevi spisi. a 1900 —08 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu. XI 1965). ali je sam po sebi. veoma su mu koristili savjeti i poduka pijaniste E. DadĊsen. PARODIJSKA MISA. F. Gallus. Boucherita i ]. Ohlom). — L. II. Treći naĉin osnivao se na citiranju cijelog preuzetog odlomka (sa svim glasovima) i to najĉešće na poĉecima pojedinih stavaka mise. sekstet.. LIT. koji imaju i knjiţevnu vrijednost. augmenta cijom. M. simfonijska pjesma El Alamein. Iberta i A. Sonatina za duhaĉki kvintet. Coltes Kao College Addresses Delivered to Pupils. P. umjesto melodijskog cantus firmusa.: R. 1 8 68 i III. Procvatu engleske muzike on je pridonio koliko svojim stvaralaĉkim radom. Mendelssohna i Brahmsa. L. 1880. John. za violu i komorni orkestar. 1955. osobito se is - . 1948. najviše izmeĊu 1450 i 1630. 1964 i za trombon i komorni orkestar. na tom je polju u engleskoj izvodilaĉkoj praksi naišao na neprekinutu tradiciju zbornoga pje vanja. klarinet i gudaĉki kvartet. muziĉki pisac i pedagog (Bournemouth. X 1904 — New York. Ać. Das Parodieverfahren in den M essen des J. X 1918). ameriĉki kompozitor i muzikolog (Ply mouth. 1957. H. 1952. Gombert. za 5 timpana. 1886. violinu i violonĉelo. — KLAVIRSKA: 2 sonate. velški kompozitor i instrumentalist (Denbigh. Jahrh und erts. Te Deum and Benedictus. Jacques. simfonijska pjesma From Death to Life. 3 suite. 1889 i IV. — J. simfonijska impresija Luxor. 1953. 12 preludija. 1962. Djeluje u Washingtonu kao profesor kompozicije na univerzitetu George Washington. taj odlomak imitacijski razraĊivao ili se pak tokom stavka posve zanemarivao. J. Muziku studirao u Londonu (B. II 1776 —■ London. Magnificat za sopran. obou i fagot. 1952. 1883. Za zbor i orkestar: ode The Glories of our Blood and State. II. G. 194 6. od 1951 profesor je muzike na Univerzitety College of Wales u Aberystwythu. 1938). zbor i orkestar. Night za bariton. 3 uvertire. 1877. Ovaj se komorni ansambl posebno istakao interpretirajući djela suvremenih kompozitora. Gudaĉki kvintet. The Music of Parry and Stanford. Graves. — J. di Lasso i nadasve Palestrina. 1877 i 1878. Ova se tehnika razvijala poĉev od Josquin Des Presa (misa Mater Patris prema motetu A. Vintzius i dr. nova izd. za orgulje. brojni ciklusi solo -pjesama (12 ciklusa English Lyrics). Bach's Adaptation of the Te Deum za ansambl blokflauta. Inslinct and Ĉharacter (rkp. baleti Maid in Birmingham. 2 gudaĉka trija. The Music of an Adventure. The Rationale und Tehnique of Borrovving in Franco-Flemish Parody-Compositions of the High Renaissance (disertacija). sjeverni Wales. Denker. L. Wolff. burleske The Seargent-Alajor's Daughter. — L. Pisk. violon ĉelo.). 1957. IV 1851). Fantasy Trio. M. violonĉelo i klavir. 1962. a od 1797 dirigent. 1954. Kongresni izvještaj. Parodiemessen Palestrinas. for the day za bariton. 1953. 1959. engleski kompozitor (London. 7. Pensilvania. sonata u A-duru za violonĉelo i klavir. dvostruki zbor i orkestar. bez. Grimm. XII 1919 —). 1887 (XX izd. 1934. VIII izd. Solo-pjesme: 3 Songs za bariton. Od 1807 sviraĉ tada omiljela instrumenta flageoleta u Londonu. De Profundis. II 1848 — Rustington. The Notation of Medieval Music.. Neue Zeitschriftfur Musik. — VOKALNA. kvintet za violinu. 27. Medu mnogobrojnim kompozitorima parodijskih misa toga doba izdvajaju se. rjeĊe više gl asova i njima dodavao nove. Kod drugog se naĉina preuzimao samo isjeĉak ili motiv neke kompo zicije koji se zatim imitacijski provodio kroz sve moguće vertikalne i horizontalne kombinacije. LIT. gudaĉki nonet.. 1891.. Philippe De Monte. a akc entuacija izvanredno precizna. — VOKALNA: Aiagnificat za sopran. bogatstvom i maštovitošću oblikovanja Pierre de la Rue. PJB. 8. — H. F. Grovea) na Royal College of Music u Londonu. 1900 i 1911. Method in Orchestration. Od 1793 ĉlan vojne kapele u Denbighu. 1920. za violinu. misa Terriblement na glasove istoimenog chansona). preuzimao 2 ili 3. 1957. A ngles. 1951. Violinu uĉio u Lorientu. koncertne turneje po Evropi i ostalim kontinentima. The Notation of Polyphonic Music. — Gudaĉki kvartet. 1946. I. Ać. 1882. kao podloge za novo djelo. 1943 i The Black Ram. smatra se poĉetkom preporoda) i oda Blest Pair of Sirens. Hubert Parry (2 sv. u fmolu. Aspects of Medieval and Renaissance Music. Mennin). u G. 1954. 1954. Nicholas Collegeu u Londonu. 1883. MGG. 1957. 3 Passacaglie za sopran. u G-duru. dosegla je vrhunac u sloţenim kontrapunktiĉkim kombinacijama J.). — Ch. — G. Ovakva je praksa bila raširena osobito u ranijem stadiju parodijske mise (J. 1948. V. 1878 — 90. 1951 (sa J. — VOKALNA: The Hollom A\en za bariton. MQ. pritom su se preuzeti glasovi linearno. 1955. 1955. 1921. kvartet s oboom. 1943 utemeljio je gudaĉki kvartet. madrigala. Veoma su uspjeli i pojedini njegovi ciklusi solo-pjesama te zborovi a cappella. 3 psalma za zbor. 1934). Sonate: za violinu i ĉembalo (klavir). Neumann. Two Witnesses: a Personal Recollection of Hubert Parry and Friedrich v. — W. Comperea (misa Allez regrets prema chansonu Havnea van Ghizeghema) i drugih. 6 stavaka za klavir 4 . klavirski kvartet. — SPISI: Studies of Great Composers. Fantasy on J. Job. Nakon studija na Juilliard School of Music u New Yorku (P. 1902 (novo izd. O. 1956. 1949.. Rcdlich. ORKESTRALNA: 3 simfonije. SchraĊe. u Pennsvlvaniji i na Columbia University> usavršavao kod J. Morris. 1918. Ostali su ĉlanovi Parreninova kvarteta: Jacques Ghestern (od 1963). koloriranjem i si. An Ode to the Nativity. Takav je naĉin komponiranja mise bio raširen od XV do XVII st. DJELA. — KLAVIRSKA: sonata. 1939. 1949 i Ballet music for Pageant of Pembroke. 1949). ceiestu i klavir. 1966. New York 1966. — A. Oxfordshire. The 16 t h . Školovao se u Etonu i na Exeter Collegeu u Oxfordu i uĉio kompoziciju u Londonu kod W. — J. 1964. Hymn for ihe Nativity za sopran. Mad Scene za sopran. 1884. The Spirilual Pilgrims. Oxford History of Music. Sinfonia za komorni ansambl. 1946. The Musical Times. 1965. 1950. 18.mo lu. Najbolja su mu ostvarenja vokalna djela. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. Ĉetiri simfo nije: I.). Obrechta (misa Je ne demande prema Busnoisovu chansonu). 2. koncert za klavir. New York 1963. A 14" 1 Century Parody Mass. u tim se djelima vidi njegov osobiti smisao za postizavanje snaţnih efekata s ve likim zborskim blokovima.PARODIJA — PARRY Parodteverfahren im Berliner Gassenlied. 1957 i 1960. Barbireau. PARRISH. za violonĉelo i za trombon i duhaĉe. Dannreuthera u Londonu. zbor i mali orkestar. PARRENIN. u g . Ova tehnika. moteta. Lamentations and Praises za 9 limenih instrumenata i udaraljke. engleski kompozitor. Macfarrena. On »Parody« as Term and Concept inthei6 lh Century Music. DJELA. A Guide to Musical Thought. Pageant Music. B arcelona 19 58 — —61. lan (Horace). 1959. Carl. duhaĉki kvintet. Fuller-Maitland. francuski violinist (Ferryville. See. Od 1883 zborovoda. Spomenica G. 1962. Overture on Southern Folk Hymns. The Pied Piper of Hamelin. 1911. 1944. 1969. 1879. trio za klarinet. 1948 i 1950. — Koralni preludij. a prevladavala je u XVI st. 1873 —93. Coplanda u Tanglevvoodu i kod A. Lenaerts.M ass to the P arody -M ass (diserta cija). Charles Hubert Hastings Parry. 1951. 1948. 1893. madrigala i si. X. Summary of the History and Development of Mediaeval and Modem European Aiusic. bez god. psalam XLVI God is Our Hope za bas. The Music of the /7th Ccntury. 1956 i za violu i klavir. ali je njihov prvobitni vertikalni meĊusobni odnos ostajao neizmjenjen. izvanredno uspješne. Tehnika parodiranja ( -> parodija) posuĊenog predloška provodila se na više naĉina: kompozitor bi iz postojećeg tuĊeg ili vlastitog chansona. Bennetta i G. god. Ch. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. 2 Te Deuma. The Raids 1940 za sopran. III 1916—). 1959. 1956.) za klavir 4-ruĉno i dr. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Stu- PARRY. s kojim od 1949 poduzima brojne. varijacije na Dufayevu temu. Scenes from Shelley's "Prometheus Unbound«.. 1949. J914. Parodijske mise njemaĉkih protestanata u XVII st. — Kompozicije za klavir. moteti. God. ORKESTRALNA: Fantazija. ed il primordi della parodia. Grcene. A Study of the T ransition from the cantus -firm us . polifoniĉka kompozicija misnog ordinarija koja se temelji na upotrebi muziĉke graĊe iz nekog već postojećeg djela — chansona. H. Govore odrţane stud entima Royal College of Music sakupio i obj. 1962. Die asthetische Auffassung der Parodiemesse des 16. Evening and Communion Service. 2 baritona i klavir (orkestar). The Ari of Music. O.duru. Allan i H. Alas. 1880. Characteristic Popular Tunes of the British Isles (2 sv. Considerazioni sui primi esem pi di missa p arodia. Ċiminucijom. Cambridge 1934. zatim na Pariškom konzervatoriju kod J. Dewaele (od 1970) i Pierre Penassou. X. Hozvclls. temeljile su se većinom na predlošcima iz duhovne muzike (H. Scenska muzika. — N. 3 klavirska trija. Roma 1950. Calveta. ORKESTRALNA: simfonija za komorni orkestar. simfonijska pjesma A Vision of Life. 1963.mo lu. University of Rochester (New York). Lockwood. 26. PARRIS. 1955. 41 dij završio 1939 na Harvard University i zatim djelovao kao nastavnik i zborovoda u više ameriĉkih gradova. Slyle in Musical Ari.. flautu. — H. — SPISI: Masterpieces of Music before 1750. toceata i fuga i dr. AML. Koncerti: za klavir i komorni orkestar.-C. kontrapunktiĉki mijenjali. 1887 i dr. 1959. Zborovi. uz to njegova je melodijska invencija svjeţa. ibid. Bach. 1878. zbor. 1947. — DRAMSKA: komiĉna opera Once upon a Time. 9. III sv. 1913. Bach-Jahrbuch. — R. T946. ĉembalo. R. u c . 1951. 2 seherza. — Opera Guinevere. 1948. ţenski zbor i orgulje. Od 1894 do kraja ţivota direktor (nasljednik G. 1940 stekao doktorat i 1941 dobio naslov master of arts na St. sliĉno kao kod drugog naĉina. 1959. 1955 i dr. 19 33 i 1943.: P. 1948. omiljena u doba Josquin Des Presa. V 1924—). u e-molu. L'Ordinarium missae nel XV s. 1897. 1950. Ghisi. Stanforda zaĉetnik engleskoga muziĉkog preporoda u posljednjoj ĉetvrtini XIX st. — F. 1 86 7. Predavao muziku u Londonu i u Birminghamu. — Klavirska djela. Oratoriji: Judilh. 1905. Stilski se preteţno školovao na muzici Bacha i H anĊela. je uz Ch. Pirrotta. Koncerti: za klavir. ORKESTRALNA. Jacobus Gallus.

kao i Partita sopra l'aria di Fiorenza saĉuvana u rkp. 1964. — VOKALNA: oratorij Pas du monde. 1966. je npr. 1962. i to kao naslov većih djela (A. LIT. 6 Partiten za klavir. 1814. 1832. i tito per canto e pianoforte). Arvo. Der Partimento-Spieler.). 1615—27. — DRAMSKA. orguljska ili klavirska p. Ać. napuštaju se sastavi ad libitum u korist unapred pi sanih. Particelle su ostavili Schubert (simfonija u h-molu »nedovršena«). na koje su se glasovi šivali u zgusnutom slogu. Od sredine XVII st. Bach. izraz kojim su se u razdoblju baroka oznaĉivale najprije varijacije s odsjecima (parti) na karakteristiĉne ostinatne modele onoga doba. Svrha partimenta bila je razvijanje vještine improviziranja i pratnje prima vista. Kantare: Cambria. ulazi u partituru generalbas kao temelj. velški kompozitor (Merthyr -Tydvil. postepeno prihvatio dodekafoniju i druga suvremena kompozicijska sredstva te se uvrstio u istaknute sovjetske umjetnike svoje generacije koji traţe vlastiti mu ziĉki govor. horskih knjiga (-> Chorbuch. doktorirao 1878 na Univerzitetu u Cambridgeu. Evans. za orkestar.. a najviše za kontrolu harmonijskog toka kompozicije. DJELA. (ili partia ili na njemaĉkom Parthie. . Kuhnau. Bestehend in Sieben Partien . je još u doba baroka. sve udvojene (unis deonice pisale su se na jednom sistemu bez obzira na vrstu. cink. (engl. tal. John Parry. franc. Casmallon. partire dijeliti).42 PARRY — PARTITURA ziĉkih dela komponovanih za više deonica koje su rasporei vertikalno jedna ispod druge tako da omogućuju taĉan pre nota koje istodobno zvuĉe. V 1841 — Penarth. naovamo. Oratoriji: Emmanuel. vokalr. 1871 —80 profesor muzike na University College of Wales u Aberystwythu. 17. P. Lloyd Davies. PARRY. 1726 —31 i 3 Partiten za solo violinu. predoĉavala st \ broj muziĉkih deonica. a Schonberg je prvi ĉak i objavio svoju kompoziciju u formi particelle {Vier Lieder op. score. i madrigali. PARTIMENTO (tal. Kongresni izvještaj. Casella. Dallapiccole. Sa ovog arhaiĉkog naĉina notiranja in corpo p se na horske knjige i zatim na pojedinaĉne sveske. sprezzatura. G. on je u toku svoga kretanja prelazio iz dionice u dionicu tako da se sastojao od dijelova obiljeţenog basa. primerci prave notacije u partituri. u njoj se vokalne deonice nalaz posebnom sistemu. Virginia. II 1903). 22 za glas i orkestar). Partien) upotrebljavao se i kao sinonim za -> suitu (J. 1820 osnovao društvo za gaj enje pjevanja uz pratnju harfe Cymdeithas y Canorion. — Partita za klavir. 2 koncertantne violine i continuo). U doba kasnoga baroka izraz p. Wagner. Bamberg 1953. 1902. delo u kome se izmer horovi. to su u poĉetku ruko] prepisi kompozicija. Istorija partiture u današnjem njenom znaĉenju pove je uglavnom sa razvojem orkestarske muzike što se izgra od XVII v. razdioba). The Prodigal Son i Nebuchadnezzar. u rukopisu Arundel (XII gde su dvoglasne kompozicije zabeleţene na crtovlju od < jednako razmaknutih linija. a troglasne na crtovlju od 12 { lelnih linija na kojima se note što istovremeno zvuĉe vertit poklapaju. orkestralne partite L. Cofiant Joseph Parry. išĉezava. Partitur). Ali p. — IZDANJA: The Ancient Brilon's Martial Music (velške melodije obraĊene za vojnu muziku). njegovala se u XVII i XVIII st. njem. Takve ostinatne varijacije komponirale su se za instrumente s tipkama (Frescobaldi. podjela.). 1893 (sa D. 1839 i 1848 i dr.: KOMPOZICIJE i OBRADBE (za Vauxhall Gardens): Harle quin Hoax. Estonija. a izvodila na instrumentu s tipkama. LIT. oboa. God. Studirao na Royal Academy of Music u Londonu. II Ruggiero i si. trombon. pjesme i dr. PARTICELLA (tal. 1892. P. 2 knj. Joseph Parrv. partition pour chant et piano. Pre toga. kao što su La Folia. A Selection of VCelsh Melodies zuith Symphonies and Accompaniments (3 sv. gudaĉki kvartet. grafiĉko predoĉivanje muTabula compositoria. — Ballet comigue de la Royne. drvena ili kamena ploĉ urezanim sistemom linija. engl. Documenti definitivi sulla partita. ostavljajući najniţe mesto za genera Tako su ponekad još kod Mozarta prve violine rasporeĊene najviša deonica. pjesme.) notirane odvojeno svaka na svo m crtovlju. Petrassija). Uz orkestarsku partituru za orkestE dela i horsku partituru za horska dela. Oberoris Oath. The Maid of Cefu Idfa. U novije doba ponovno se susreće p. — SPISI: II Puntello or The Supporter (osnove muziĉke teorije). Neue Clavier Ubung Erster Theil. Partita op. uvodi se tzv. ricercare. DJELA. 1807. a ostali niţe od njih. partita. 1834. 1963. LIT. Brojni zborovi. najpre s pomoću dijastematski rasporeĊenih slogova teksta. 1537) prvi put takva tabula coi sitoria dobiva izgled moderne partiture. Origine e significato di repicco. sa novim formama. djelić. 1821 — 29. a uz to bio i muziĉki kritiĉar lista The Morning Post (1834—48)Najpoznatije je njegovo djelo duet F!ow Gently Deva. partitura.: F. kompozicije za više deonia sale su se u obliku tzv. U horskoj partituri još se ranije (u XVI v. pojavljuju se. book) ili u obliku zasebnih svezaka za svaki pojedini glas (< Part books. 1834. 1804. bubanj i orgulje. ORKESTRALNA: 2 simfonije. oko IX—i> zatim sa notnim znakovima. 1829. koncert za violonĉelo. naziv p. u traktatu o ranom organumu {Mušica enchiriadis. God. Rowlandsom). Torrefranca. U partiturama pretklasiĉnih simfonija ĉesti Ak£& taknuo u sviranju dvostrukog flageoleta. . 1880. 1896. *k SEC JSU ■u OtO'O PARTITURA (engl. C. Flutc and Violoncello (velske melodije). The Birds i Joseph. The Wehh Harpcr (2 sv. uzduţ spojenih taktnim crt U drugoj polovini XVI v. X. I prve štampane part iz 1577 imaju istu namenu: zbornik Mušica de diversi aute partite in caselle per sonar d'instrumento i zbirka C.. kao i od dijelova tematski izvedene melodijske linije. 1964. a ne instrumenata.: K. za trzalaĉke instrumente ili za komorne sastave (npr. spartiti et aceomodati per sonar d'ogni d'istrumento perfetto. suite. partition. postoji i tzv. pri tome su se niţi pisali ispod v Isti princip primenjivao se i u instrumentalnoj muzici: instrun ĉiji tonovi idu u više registre notirali su se u gornjem delu p ture.. Credo za zbor i orkestar. (preteĉa partiture) . — C. Lloyd Davies. Sparti ta. partizione. 1826. Okosnica (polifone) kompozicije koju je trebalo improvizirati bio je zadani glas. 1878. 1689. X. Leipzig 1940. u stvari. obiĉno 10. Fellerer. Wales. ĉlanci.. prethodno već objavljenih u pojedina« svescima za svaku deonicu. Collage on B-A-C-H za komorni orkestar. 1883. Saul of Tarsus. PART'ITA (od tal. vokalne solistiĉke taĉke i instrumentalne partije t stavu: kvintet gudaĉa. franc. Njegova opera BloĊzoen prva je velška nacionalna opera. kontrapunktiĉka vjeţba u improviziranju. Handel ĉesto notirao oboe i prve violine ili violono fagot »kao jedan te isti glas«. MGG.). nem. djeluje kao slobodan u mjetnik. njem. S.: C. 1958. kantata za djeĉji zbor. J. vocal score. G. La Romanesca.) ustalio rasp glasova od viših na niţe. 1895 i King Arthur. 1598) i G.. Poĉetkom v. kao npr. Cardiff 1921. flauta. ĉestica. A Trip to Wales. klavirske kompozicije. n. tabula compositoria. MGG. 1816. Particell). estonski kompozitor (Paide. Caccinija (Euridice. An Account of the Royal Musical Festival held at Westminster Abbeye in 1834. LIT. a namenjeni instrumentima sa kama (tzv. najpre u Italiji. harfa. 21.). kao što su opere J. Cardiff. 3 laute. A Second Series for Pianoforte or Harp. di Rorea '. a iz orkestarskih deonica naĉinjen je klav izvod. jer se osniva na sist od nekoliko petolinijskih crtovlja. — IZDANJA: zbirka velških na rodnih pjesama Cambrian Minstrelsie (6 sv. 1963 i 1966. Mušica sillabica za 13 instrumenata. 1962. Perpetuum mobile. 1897. oko 1720). INSTRUMENTALNA: uvertire. — VOKALNA.. 42 za klavir i orkestar. skica za partituru na kojoj su pojedine skupine instrumenata (duhaĉi. 1961. Pro et contra. XVI st. Na pre u XVII v. 1890.). panova f trublja. se sastoji od 2. 1968. gudaĉi itd. An Account of the Rise and Progress of the Harp. I. F. PART. Opere: Blodvien. Utrecht 1952. Debussy i dr. vodio smotre barda (Cymmrodorion i Eisteddfodau). — Isti. pa se Haydnova djela — 6 Feldparthien za duhaĉki oktet (oko 1780) i 6 Feldparthien za sekstet (oko 1765) mogu smatrati iznimkama. Toccate e Parlite d'Intavolatura di cimbalo. Ghedinija i G. krummhorn. Kongresni izvještaj. balade i dr. Iste meno. Nadovezujući se na neoklasiĉni stil. Sylvia. Joseph. 3 ili više crtovlja i sluţi kao nacrt za konaĉnu izradbu partiture. balada Jenny Jones. Ariantuen. Od 1809 godinama komponirao djela za popularne priredbe u Vauxhall Gardens. 1958. 1600) pa Concerti ecclesiastic Viadane (1602). 1582 štampa se u Parizu prva 01 tarska p. a 4 vod. DJELA (izbor). kod nemaĉkog teoretiĉara Lampac (traktat Compendium musices. Ali u daleke prethodnike p ture mogu da se uvrste najstariji zapisi višeglasne muzike kojih se već pojavljuje princip vertikalne koordinacije gla. Stimmbiicher). Perija (£>. ital. od 1888 do smrti docent na University College u Cardiffu.: K. IX 1935 —)• Studij završio na Konzerv atoriju u Tallinu.

a uz trube i noj dine grupe instrumenata posebnim uglatim akoladama. kao i u partiturama vokalno-instru. što ga ti instrumenti proizvode. partitura Fagoti hor.: R. E.oboe. fagoti. njihove deonice su već u XVII v. Wagnerove tube (Horntuben). Jahrhundert. bariton. violonĉelo i na dnu kontrabas. Stoga su neki autori zapisivali te deonice prema isti. duvaĉi ĉešće uklopljeni medu gudaĉe. istovrsni instrumenti vitiĉastim akoladama (npr. stavljali iznad generalbasa. B. 1919—2°. K. još su kod Mozarta. l. Ako je kompozicija pisana i za vokalnog ili instrumentalnog solistu. samo što se klavir. 1902). što je vrlo pregledno. još' i poje horne na laze još i tzv. Partiture kompozicija ranijih autora. prvo se stavlja prvi solista. V. vokalni solisti i hor stavljaju Metodiĉke priruĉnike napisali su o tom predmetu H. tada njihova deonica dolazi na zasebni linijski sistem. Unutar pojedinih grupa instrumenti su rasporeĊeni prema registru od viših na niţe. U rukopisu Schubertove »Nedovršene simfonije«. instrumenti su rasporeĊeni tako da se violine (I) nalaze na vrhu. visini registra glasa: sopran. oratorijum). R. a ako su instrumenti drugih deonica. na primer flauta iznad violine. E. trublje i rogovi. K. Zbog veće preglednosti u moder upotrebljavali zajedno sa fagotima). 4 sv. stavljaju se onim redom kojim beleţili sve deonice u istom kljuĉu (tzv. u XIX v.. Einheitspartitur) što obiĉno stoje u partituri. bas). hor 1. tenor. danas se — da budu preglednije — preraĊuju i pišu Horne Trube prema današnjem rasporedu. Jour- . kod njih se moţe izdvojiti jedan ili više sviraĉa — solo (ili U novije vreme ĉine se pokušaji da se pojednostavni slika soli). jer su njihove deonice pisane u tonali Ako je više solistiĉkih instrumenata iste grupe. Saksofon Strauss. Gudaĉki instrumenti: Ripieni I violine I Violine II violine II Violine Viole Viole Violonĉeli Violonĉela Kontrabasi Kontrabasi U grupi limenih duvaĉkih instrumenata na prvo se mesto stav ljaju Ĉembalo (I. MeĊutim. zbog toga što ĉine za sebnu U kamernim delima raspored instrumenata je sliĉan rasporedu grupu. Tuba Udaraljke: grupa solista (concertino) izdvaja iz orkestarske grupe (ripieni). meĊutim nije prihvaćeno. LIT. definitivno se ustalio raspored istovrsnih instrumenata po grupama koji je ostao u osnovi do danas nepromenjen. (F) instrumenti Udaraljke Harfa (harfe). Timpani Takva partitura pokazuje ovaj raspored: Concertino Zvona I Violina Ĉinele II Violine Triangl (Viola) Gong Violonĉelo Mali i veliki bubanj 1 dr. TVp Tb. Sa vremenom se pojavila teţnja da se odvoje instrumenti iste vrste u grupe: drveni duvaĉki. Današnji je raspored instrumentalnih grupa u velikoj orkes tarskoj partituti: Drveni duvaĉki instrumenti Limeni duvaĉki 8. Tek beĉki klasiĉari uvode takav raspored instrumenata po grupama koji se zadrţao do danas. II) horne. Creuzburg {Partiturspiel. Najveće poteškoće pri ĉitanju partiture ĉine tzv. (F) Gudaĉki instrumenti Orgulje Pk. iznad partiture. u partiturama concerta grossa. Tili Eulenspiegel. pisane drukĉijim ras Kontrafagot Limeni duvaĉki instrumenti: poredom.za dirigente u nastavi visokih muziĉkih škola odnosno akademija. Drveni duvaĉki instrumenti: Mala flauta (piccolo) Flaute Oboe Engleski rog Klarineti Bas-klarinet f. Kl(B) tromboni.?JH. 1103. prvo se piše tetima sa predznacima koji se razlikuju od predznaka u crtovlju onaj sa višim registrom (violina i violonĉelo). — E. mala fla Gudaĉki instrumenti dele se ponekad u dve ili više grupa uta i flauta. Doduše. limeni duvaĉki. (divisi). a unutar bas-truba. alt.'V E. a ispod njih se redaju instrumenti sa niţim tonovima. a zatim Ein Ubungsbuch. celesta Instrumentalni ili vokalni solista. naroĉito u delima kasnih romantiĉara (R. ponujući instrumenti. klarineti. . uz razne varijante i proširenja. a i zato što su od limenih duvaĉkih instrumenata po u orkestarskoj partituri. zatim flaute. U nekim se sluĉajevima ipak za Tromboni drţava stari raspored. klarini (trube). vezana sa poveća njem orkestarskog sastava. On the Use of Scores by Sixteenth-Century Musjcians. Kod R. U partiturama XVII i XVIII v. stavlja u dnu partiture. ako zvuku najbliţi drvenim duvaĉkim instrumentima (nekada su se instrumenata ima. I i II violina i si. sreće se ponekad deonica soliste na vrhu iznad svih orkestarskih deonica. H. Schviartz. timpani.). mentalnih dela (kantata. 1956—60) i dr. i to prvo solisti (po (Anleitung zum Partiturspiel. Ako dolaze solistiĉki instrumenti iz realnom zvuku. transostalih. pa ĉak i kod Schuberta.23. Riema nn se izmeĊu udaraljki i gudaĉkih instrumenata. Zur Partitur im 16.PARTITURA 43 se na vrh postavljali timpani. AFMW. horne. Sviranje partitura obavezan je predmet U operskim partiturama. klavir. H. gudaĉi i udaraljke.4.-Fag Wagner). a ispod njih su viole. Tako se npr. a neki su ĉak raznih grupa (duvaĉki i gudaĉki). Wagnera se uz ga partituri se povezuju pored zajedniĉke spojnice. U svakoj grupi instrumenti su i dalje rasporeĊeni po opštem principu partiture: oni koji proizvode visoke tonove nalaze se gore. Lowinsky. mada su trube višeg registra. 3603. grupe.

Sn. Zlokobni susreti. 15. 1962. Izraz se pojavljuje poĉev od XVI st. Kodalva i B. PASDELOUP. zbornik KoHuepTbi IlHTHiiuKoro c KpecTHHajKbi. ostala pi naĉna lica i i grupe. passar proći. Marku. povijest muke i smrti Kr prema tekstu evanĊelja. 1962. prvobitno za uliĉnu muziku koja se svirala poput koraĉnice prigodom mimohoda kapele ili se pjevala kao uliĉna serenada. 11. Julcs-Etienne Pasdeloup. — S. 26. a odrţavali su se u Cirgue d'hiver (5000 mjesta uz vrlo pristupaĉne ulaznine). U novije vrijeme postiţe uspjehe kao televi zijski voditelj raznovrsnih programa. Višeglasje i naslovna strana. Jachet iz Mantove. Jakobi. M. 1914. Trstu. 1. Pjevanje uĉio u Rimu kod A. 24. melodijske elemente i time saĉuvao pasiji karakter recitacije. Itnprovisation and Niggun za harfu. — Isti. Nje gove se kompozicije ĉesto temelje na folkloru. B. 1947. tal. 1927. Historia des Leidens u. Blumeu. Završio historijsko-filozofski fakultet u Moskvi (1895). Od 1938 u Izraelu. francuski šansonjer i filmski glu mac (Pariz. Veliko znaĉenje imala je njegova suradnja s poznatim zapisivaĉem ruskih narodnih melodija M. Vulpius). P. kombinirana od oba ova elementa. H. a za drugi. Beitrage zur Musikwissenschaft. i odnosi se na vrstu improviziranog ukrašavanja. B. I. giiu. Pjatnickim. debitirao 1918 u Vicenzi. Jean-Claude. God. XII 1951). Milanu. zatim isto što i -* passacaglia.44 PARTITURA — PASIJA KHura o EeTXOBeHe. koncert za violinu. prokomponirana pasija. Udaljivanje od cant us firmusa opaţa se i u pasi u kojima se jednoglasje odrţalo samo uz pripovjedaĉev ' (A. F. se izvodi na naĉin sveĉanoga liturg ĉitanja (lat. Ogledao se i kao kompozitor. španjolski naziv. MGG.12 (Colim u Modeni (oko 1480). X 1907 —). Više je puta nastupao i u operi Metropolitan u Ne\v Yorku (1929—33) i na drugim velikim opernim scenama. Obrechtu). Scandello. G. PASAŢA (od franc. 1955). — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta (II. X 1927 —). Vjaĉeslav Viktoroviĉ. Veliku su popularnost stekli njegovi Concerts populaires. E. L. Od 1926 do 1942 pjevao svake sezone na milanskoj Scali. Berlinu i Budimpešti. 1934. 1959. 1962. Kao dirigent potpuno se afirmirao 1851. Kade naziva dre skom pasijom onu u kojoj se samo upravni govor tretira višegl dok se preostali tekst i dalje izvodi koralno. 1959. IX 1819 — Fontainebleau. prokomponirana p. di Lasso. von Fischer za prvi tip upotrebljava te responzorijska pasija. Z ralnu izvedbu danas je obavezno vatikansko izdanje grego skoga korala iz 1917. D'une ardoise aux partitions du XVI e siecle. London. svaki put iz jedn< ĉetiri evanĊelja (po Mateju. od 197c pisane su samo dvije pasije na dva dana velikoga tjedna. LIT. Nastupao zatim u Torinu. Lenjina). Tancredi. pripovje —• srednjoj. najĉešće virtu oznog karaktera. pa i u odlomcima povjerenim evanĊelistu.: B. PycCKan tneMamuKa 0 npou3eedenunx EemxoeeHa. naziva motetnom. meĊutim. I 1893 —).. prva je vrsta pasije koral druga figuralna. PASCAL. 1958. Dmuyot. nnmuuiiKuu u ucmopun go3HuKHoeeHun eu zbornik CoBeTCKaH My3biKa. EvanĊelist. DJELA. Studien zur Geschichte der »Kunst der Fuge«. npr. koje je osnovao 1861.!. 1855—68 profesor zbornog pjevanja. Studirao u Budimpešti kod J. pojavila se a XVI st. CoBeTCKaH My3biKa. Concertino za gudaĉki kvartet. de Longuevala (oko 1500. D. 1952. O. Waldtnann. riftmuuuKUM soponeoKCKuK neceiib. Odon. BacuAuu Cepzeeeun KajiunnuKOe. kvintet s flautom. X. Prokomponirana (motetna) p. Pasiju koja je višeglasna. W. 1946. PASHALOV. Wjatscheslaw Wiktorowitsch Paschalow. kraći ili dulji ukrasni slijed tonova u brzom tempu. Byrd. a c ce svih ostalih ba najvišem reg Dok je isprva cio bio povjeren j> osobi. po Njemaĉkoj u raznim preradbama. francuski dirigent (Pariz. 1951. Kodalva (kompozicija). 1958. obiĉno virtuozno razraĊen neki motiv kompozicije. klavir i gudaĉe. Gallusa (1587). B. — K. passage prolaz. von J. 1949 i II.: M. kao i ' mase naroda. s kojom je prireĊivao koncerte u dvo rani Herz i u Gradskoj vijećnici. litterc koja pojedinim gama« USIICHRKTI (Evanc Isus. prema fiksiranim obrascima recitacije. UloneH u nOAbCKan napodnan My3uKay My3bn<ajrkHbiH cOBpeMeHHHK. Bartoka. Dje Kunst des Partiturspiels. Jednoglasne ralne lzvc dbc . bas (Torino. Evand (štioca. A. Medu katoli kompozitorima XVI st. h O. DJELA: O030P My3biKaAbnou KOHcmpyKiiuu 3anucaHHbix Ai. oko 1450) i rukopis Est M 1. Concerts populaires su se odrţali do 1884. Latomasok za flautu. prva viola Filharmo nijskog orkestra i ĉlan Izraelskog kvarteta. Osim već navedenih djela vaţno je spomenuti pasij Regnarta (prije 1583) i 3 pasije J. solo-pjesme. Kucejiee. 13. Mani M. Stockholm 1961. 1957. Rimu i C1924—30) u Teatro Colon u Buenos Airesu. M. 1955. Dva koncerta za violu: I. passaggio). 1954. nacxaJiOB. izraelski violist i kompozitor (Budimpešta. prvi p djelu J. Posebno velik opseg glasa u visokom registru omogućivao mu je da ponekad pjeva i baritonske uloge. kada je osnovao Societe des jeunes artistes du Conservatoire. 4 pjesme za glas i orkestar. Partitur. MGG. Th. X. Escamilla u Bizetovoj Carmen. obnovljeni su 1920 kao Concerts Pasdeloup. 1860 —73 vodio muške zborove (orpheons). Schiitz. Studij završio na Pariškom konzervatoriju. Meiland. — VOKALNA: fantazija na jemenske teme za zbor i orkestar. 1916—17 (poljski prijevod 1951). Fremiot. Imao je neobiĉno širok repertoar. a odavaju utjecaje Z. klaviri udaraljke. Asola i dr. G. nom tri. naziva se Ijestviĉna p. VIII 1887). X. V 1873 —• Lenjingrad.. 1962. koralnih odlomaka pasije) i prema izraţajnijem tumaĉenju teksta (J. Bach. S. — Kompozicije za klavir. postaje bitni sastavni dio bravuroznih kompozicija ili etida. Prvi dokument takve prakse je rukopis iz Salisbi (Parma. ali je propagirao i djela suvremenih francuskih i stranih kompozitora. 1961 osvojio prvu nagradu na Evropskom festivalu pjesme u Cannesu. Polifo: se dijelovi pri tom sve više oslobaĊali cantus firmusa (kc dotle uzimao iz jednoglasnih. z va Romanusova s PASERO. Luki i Ivanu). sovjetski muzikolog (Moskva. C. Afirmirao se najprije kao filmski glumac (Velika igra. —* raniji dosad poznati dokumenti višeglasja u responzorijskoj jesu traktat iz Fiissena (oko 1450). Pessine. Od 1900 radio u Rumjancevskom muzeju. E. U katoliĉkoj liturgiji p.t medu nekoliko izvoĊaĉa. Moberg. Spomenica C. Kivrat Adama za glas. de Victoria. Od 1951 direktor je Muziĉke akademije i profesor Univerziteta u Tel Avivu. PARTOS. Po F. lai bae) propisuje ĉite tonske v theum Dionica Krista vjerena je najdi dionici. Schir Tehilla. 1944 i dr. PASIJA (lat. Sterbens. PvccKaH . od 1917 vodio muziĉki odjel muzeja (od 1925 Biblioteka SSSR V. na sveĉan i izdil ciran naĉin kake izvodila. 98) iz XIII ili XIV st. zborovi. Biblioteca Palatina. 1957. 14. talijanski pjevaĉ. a 1868—69 bio je direktor kazališta Thedtre lyrique. pod vodstvom dirigenta Rhene-Batona. komponirali su latinske responzorijske pasije V. ide u red najboljih poznavalaca slavenske narodne muzike. }Ku3Hb umsop* !938 (proš. postavši jednim od njezinih najistaknutijih ĉlanova. se do 1969 ili pjevala na ĉetiri dana velikoga tjedna. prolaziti i calle ulica). ledio). pojavljuje se : ko. ORKESTRALNA: koncertantna simfonija. Ĉlan orkestra u Luzernu. Sadrţajno je p. passio patnja). naišle su na velik odjek i proširile XVI i XVII st. 1960). Gesius. Aldqdmdt za flautu i gudaĉki kvartet. na njima je izvodio najviše djela klasika. a studij kompozicije na školi Moskovskoga filharmonijskog društva (1904—10). osobito u Italiji i Njemaĉkoj XVII st. 1962 i dr. flautu i klavir. Gue. prijepis osamostaljivanje dionica pruţali su mnoge gućnosti za sugestivno oţivljavanje bogate i dramatski r. ] goĊujući je njemaĉkom jeziku. 1962. A. 1 sezu u sre dnjov) nu kršćansku PASACALLE (od španj. 1948. Agada za violu. MG G. rukopis Egerton 3307 (B Museum. God. Jules-Etienne. 1951). raniji primjer je pasija A. — H. Clercx-Lejeune. Hubava (violina) i Z. On je zadrţao osnovne gregorij. Jeppesen. nal of the American Musicological Society. — Th. Melanges d'histoire et d'esthetique musicales. Sastoji li se preteţno od ljestviĉnih tonova. Yiskor za violu (ili violinu ili violo nĉelo) i gudaĉe. Beber). odnosno diminucije u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici. Bogat izvorni materijal responzori pasija saĉuvan je iz XVI st. djel ponegdje pogrešno pripisivalo J. Zur allgemeinen Problematik des Notationsprinzips Partitur. Najĉešće je p. — Responzor pasiju preuzela je i protestantska crkvena muzika. kasnije se pjevanje podijelilo '. Berlin 1957. Kasnije p. Poĉev tega vremena U2 se upisuju poj slova (lat. Song of Praise. — Obradbe ruskih narodnih pj LIT. U p: N ibkt'iVM nificativae. gdje je zatim predavao solfeggio (od 1841) i klavir (od 1847 profesor). T. Et par notationstekniske problemer. de Sermisy. Hoke. fantazija Ein Gev. P. Waltherove pasije. Walthera (oko 1530). U akordiĉnoj pasaţi prevladavaju figure rastavljenih akorda. G. like biblijske radnje kakvu donosi pasija. zatim i kao pjevaĉ. u kojim samo turbae višeglasne. izd. E. K.

u Italiji se vrlo ĉesto komponiraju samo tur bae u vrlo jednostavnom višeglasnom slogu. Sebastiani. Stablein. III. Neues zur Passionskomposition des 16. F. R. u Velikom tjednu prakticiralo ĉitanje Kristove muke po evanĊeljima s podijeljenim ulogama i dijalozima. S. v. — P. — H. gdje je jedna pasija popraćena neumatski notiranim melodijama. G. Mateju i Ivanu). MGG. Halle 1935. Theile. Spitta. PASIJSKE IGRE (od lat. 1948). Njegovi su historijsko-stilski korijeni ne samo u oratoriju (pojavio se u Italiji oko 1600) nego i u pasijskoj laudi (od XV st. sepolcri). ali sadrţavaju elemente starije tradicije. Na novoj koncepciji poĉiva kompozicija K. Kiihnhausen. u dvorištima samostana i na gradskim trgovima. Prvim talijanskim pasijskim oratorijem smatra se »Oratorio per la Settimana Santa« L. Pendereckog (»Passio et mors Domini nostri Jesu Christi secundum Lucam«. Braun. Bach und H. Beitrage zur Geschichte der Passion in Italien. Selle (oko 1640). U ulomku lat. Iznad svih dostignuća izdiţu se dvije pasije J. Leipzig 1893. U katoliĉkoj crkvi se već u XII st. s kojom se te igre danas izvode. — G. Tek se u prvoj polovini XX st. Migota (»La Passion«. zvanog Menantes (1704). B. Die alte Choralpassion in der Gegenwart. X. Jahr hunderts. Schmitz. Festschrift M. 1931.. 1926. bliza latinskom oratoriju XVII st. Matthduspassion. Papandopulo (»Muka gospodina našega Isukrsta«. Fischer. Uvode se alegoriĉka lica. Die mitteldeutsche Choralpassion im 18. Music and Letters. 1959. Poetizacijom muke Kristove stvorena je mogućnost za naglašavanje meditativnih elemenata i za snaţno isticanje afekata. 1962. . E.. Znatnu ulogu odigrao je i tekst C. PJB. Keiser (1712). Prvo takvo djelo je »Der blutende und sterbende Jesus« R.. — J. povezane sa psalmima i drugim liturgijskim tekstovima. Bohm. W. K.) notirani su jedino stihovi Marijine tuţaljke. Die altere Passionskomposition bis zum Jahre 1631. ZFMW. Schiitz und ihre Wiederbelebung. 1927). Gerhardt. U pasijski oratorij ubrajaju se i kompozicije na posljednje Kristove r ijeĉi. osobito uz muziku C. 1935). Telemann (oba 1716). prokomponirana p. Mattheson (1718) i dr. Hunolda. Ameln. Schweizerische Passionsmusiken. Grundsatzliche Bemerkungen zur Geschichte der Passionshistorie. uz primjenu suvremenih muziĉkih sredstava. — M. Spitta. — K. i. korali. iz Oberammergaua. Lott. oslanjajući se većinom na tekstovnu kompilaciju (summa passionis). Vrbanja. prvobitno u crkvama. Medu njihovim kompozitorima istaknuto mjesto zauzimaju J. novijeg je datuma: komponirao ju je 1815 Rochus Dedler. Ph. Telemann. — O. — Isti.: F. Galliculus. Flor.PAS I JA — PASIJSKE IGRE stantskoj Njemaĉkoj. Kade. Oberitalienische Figuralpassionen des 16. puĉanstvo iz Jelse. pa nastoje obnoviti stare oblike responzorijske i motetne pasije. — R.) i u sveĉanostima u slavu Kristova groba u velikom tjednu (tzv. U noći izmeĊu Velikoga ĉetvrtka i Velikoga petka. 1931. 1906. Die mehrstimmige Vertonung des Evangeliums. U crkvenim obrednim obiĉajima s otoka Hvara zadrţala se do danas tradicionalna velika pasijska procesija. Die altesten Passionsmusiken. Autori su obiĉno manje po znati ili anonimni crkveni muziĉari. 1939. — P. 1787. orguljaš iz 1 Ai Oberammergaua. 1921. Martina (»Golgotha«. Arije donose tekstove iz meditativne lirike. — Isti. u ĉijem izvoĊenju ponekad sudjeluju i vjernici. Einfiihrung in die Gregorianischen Melodien. Bitna je znaĉajka pasije (u tome se razlikuje od oratorija) št o zadrţava biblijski tekst i što se kao umeci (osim arija) pojavljuju protestantske crkvene pjesme. 1935. — K. 1954. A4onats sehrift fiir Gottesdinst und kirchliche Kunst. J. zapoĉinje razdoblje pasijskog oratorija pred kojim uzmiĉe oratorijska pasija. Luthcr -Jahrbuch. donosi govorene i pjevane latinske rijeĉi evanĊelja. Poĉetkom XVIII st. Die Passionen nach den vier Evangelisten von H. a Burek (1568). Die Anfange der deutschen Passionshistorie. — H. — K. nitko nije u pasiji nastavio. 1942) i F. Ać. PJB. Keisera na tekst C. Thomasa (»Passionsmusik nach dem Evangelisten Markus«. odigrala je znatnu ulogu. H. — K. mystere de PSques. Musik und Kirche. Pasijski je oratorij po tekstu slobodna pjesniĉka tvorevina. Leipzig 1931. Pitava i Svirĉa. Vrijedni su doprinosi K. Po uzoru na latinski i talijanski oratorij XVII i XVIII st. AFMW. Distlera (»Choral-Passion«. 1933). H. PJB. naprotiv. Schweizerisches Jahrbuch fiir Musikwissenschaft. pasijske igre iz Montecassina (XII st. — Isti. Napjevi su i u tim puĉkim pasijskim igrama većim dijelom potekli od tradicionalnih melodija gregorijanskog —> korala. U toku vremena nastao je u Njemaĉkoj golem broj oratorijskih pasija. u nekim muziĉarima budi jaĉi interes za pasiju. Kongresni izvještaj. meĊutim. AFMW. Karakteristiĉan oblik u protestantskoj crkvenoj muzici od sredine XVII st. -> misterij). dramsko prikazivanje Kristove muke. Latinskim su se tekstom sluţili J. Pariš 1951. Resinarius. po Ivanu (1723) i po Mateju (1729). Die Passionen von H. ona usvaja recitativ uz instrumentalnu pratnju (tekst EvanĊelista izvodi se u stilu baroknog recitativa). Italienische Quellen zur Figuralpassion des XVI Jahrhunderts. Brockesa »Der fiir die Šunde der Welt ge marterte und sterbende Jesus« komponirali su R. Najvrednija meĊu rije tkim djelima na talijanskom tlu je pasija A. Pas sion Music before 1724. Passion. Taj stil. Vrisnika. C. Die Passionsmusiken von J. U nizu tih djela najpoznatije je »Die sieben letzten Worte unseres Erlosers am Kreutze« J. . koje se izvode u obliku nastalom 1634. Rossija (oko 1643). Funcke. — W. Base l 1949. oratorijska verzija oko 1796). — A. Hildesheim i Wicsbaden 1962). Berlin 1960. 1939. — H. Majstorsko djelo te vrste je pasija L. Schiitz und seine stilgeschichtlichen Grundlagen. Pored toga. koja još uvijek ţivi u izvodilaĉkoj praksi. Keiser i G. neki kompozitori konzervativno nadovezuju na responzorijsku pasiju iz XVI st. 1960. Blankenburg. u kojima je dramatizacija responzorijske pasije dosegla vrhunac. Johann Walter und die altesten deutschen Passionskompositionen. Kongresni izvještaj. umetnute arije te samostalne instrumentalne odlomke. — B. Iz takve se prakse ubrzo razvilo dramatizirano prikazivanje. J. Koln 1958. Hdndel i G. Zur Ge- 45 J. u djelu Musik in Zeit und Raum. koraĉa u ophodu pjevajVići drevne obredne pjesme. Nef. Gesius i dr. — Isti i C. G. — U Italiji oratorijska pasija nije odigrala znatnije uloge. Schneider. — A. Leipzig 1886. aulograf schichte der Passionskomposition von 1650 —1800. Moser. J. AFMW. Bacha. Zur motettischen Passion des 16. Lechnera (1593). Gerbcr. Die deutsche Passion von Luther bis Bach. Schiitz sa svoje tri pasije ("po Luki. J. S. Wagncr. Mainz 1955. Schutz. Giitersloh 1893. B. nastalo je malo pasija znatnije vrijednosti. Aus der Friihgeschichte der deutschen Generalbasspassion. Epstcin. naziv je tih odlomaka punti della passione. zatim i izvan crkvenih prostora. Jahrhundert. Zur Geschichte der deutschen Choralpassion. Muziĉki je vrhunac i u latinskim i u puĉkim pasijskim igrama redovito tuţaljka Marije. G. H. Jahrhunderts. 1950). Grauna (1755). Fischer. Od sredine XVIII st. ibid. Zur Geschichte der Passionskomposition des 16. LIT. Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft. F. 1904 — 05. i u XIX st. Ameln. — Razvoj responzorijske i prokomponirane pasije uglavnom je završen u prvoj polovini XVII st. Schneider. Muzika. U protestantskim zem ljama. Posebno mjesto zauzima H. 1929. passio patnja). — A. Najstariji primjerci latinskih pasijskih igara nalaze se u rukopisu iz Benediktbeura. pred portalom. — W. Ph. pasijski se oratorij u protestantskoj crkvi nije svagdje liturgijski izvodio. 1965) koja. — F. U Hrvatskoj napisao je istaknuto djelo B. J. bile raširene osobito u Dalmaciji. Schmidt. Ĉuveni tekst B. Leipzig 1921 ( I I izd. J. najprije na latinskom jeziku s odgovarajućim liturgijskim (koralnim) napjevima zatim i na narodnim jezicima (-> liturgijska drama. U katoliĉkoj se liturgiji preteţno dalje izvode djela iz XVI st. — Talijanski pasijski oratorij pojavio se sredinom XVII st. Jahrhunderts. Haydna (prvotno za gudaĉki kvartet. Schmitz. Bach. v. je oratorijska pasija. — K. Schiitz stapa gregorijansku i njemaĉku protestantsku recitaciju s monodijskim principom oblikovanja. Lanza Del Vasto. B. Jahrhunderts in Italien. Peppinga (»Passionsbericht des Matthaus«. Suprotno ostalim oblicima. Gregorianische Formen lehre. Berlin 1960). Motetnu pasiju na njemaĉke rijeĉi prvi je komponirao J. Adamst. Giitersloh 1929. La Passion. i. u njemu više nema biblijskih rijeĉi ni crkvene pjesme. Schmitz. F. Moser. S. Najpoznatije su do da nas ţive puĉke p. Scarlattija (oko 1700). G.U Hrvatskoj su p. Schiitz. Prve oratorijske pasije komponirao je Th. Fischer i W. v. Ramlera »Der Tod Jesu«. 1920 (II izd. Das Passionsrczitativ bei H.

2 arije obj.. ili J. L'Arte di Bern Pasquini. Zur Friihgeschichte der Passacaglia. Bernardo Pasquini. J.) i dr. više od 50 kantata. i. najvaţniji je po svojim kompozi< ma za ĉembalo odnosno orgulje. talijanski kompozitor i orguljaš (Massa di Valdinievole. 1589) stilizirani p brza pavana. Kassel 1967. Odak i LIT. uz to marljivo prouĉava djela Palestrine i Fresco baldija.). S. Haynes. Pasquini. 1922. 1962. Heimrich. — . 1946. sudjelovao kao virtuoz i kompozitor na dvorskim koncertima švedske kraljic e Kristine. Ĉarobna frula i Cost fan tutte). Di Pietro) i iduće godine debitirala u Teatro Costanzi kao'Nannetta (Verdi. takoĊer u mnogim mjestima — npr.). kardinala Pamphilija i Ottobonija. Maribor. 1959. W. tal. U sjevernoj Hrvatskoj prikazivale su se p. Od 1650 u Rimu. C. Angelina i Isabella (Rossini. Arbeauu {Orchesographie. je niz varijacija na ostinatnu melodi. MGG. 28. Mušica N. »Gospin plaĉ« na otoku Hvaru. Osthoff. Nešto kasnije zapoĉeli su ljubljanski kapucini tradiciju dramskog prikazivanja Kristove muke. J. 1949): 2 arije obj. prikazivale i u Hrvatskom primorju (Rijeka). G. takoĊer bile raširene. Otada pišu kompozitori passaca najĉešće za instrumente s tipkama. meĊustavak izmeĊu sarabande i gigue (F. M X. Biber. Kassel i I 1951. LIT. Boghen. i. 4 passacaglie. G. Bach). 1695. Ljubljana 1970. P. Mnogi francuski autori uvrštavali su ga balete. LIT. — E. a u XX st. 1962. 1916.46 PASIJSKE IGRE — PASSEPIED Umjetnik. LIT. X. Schuler. Tagliap (Antologia di tnusica antica e moderna per pianofortc fl934) i dr. p. 2 ricercara. G. Passamezzo. K. zatim I tokatu (bez god. Kotlar. nije bio samostalna kompozicija već varijanta neke pozi melodije. Novi svet. Redovito je u 3/4 mjeri s karakteristiĉnim ritmom J . Falstaff). Poslije pa: mezza obiĉno je slijedio saltarello (kao -> Nachtanz). Shed (Selection of Pieces by Pasquini. Telemann.! . Mnoge stare pasijske pjesme saĉuvale su se do danas usmenom predajom. princa Colonne. Elisetta (Cimarosa. VI 1942). Music and Letters. — raširene ne samo u Ljubljani već i u drugim slovenskim krajevima — vaţan su dokument o muziĉkoj praksi i umjetniĉkoj razini slovenskoga muziĉkog ţivota u XVII i XVIII st. 5 partita (Partite antiehi maestri italiani. p. Kra XVII st. od španj. F. Der Passamezzo. 2 ca cia. podrijet vjerojatno iz Španjolske. P. Geschichte der Orgel. / du Congres d'Histoire de FArt. i to na latinskom. 1818 nje maĉki tekst pasijskih igara preveo je na slovenski Andrej Dra bosnjak. Pasijonska procesija v Loki. K ur PASSEPIED (franc. — INSTRUKTIVNA: Saggi di contrappunto. Passacaglia. Neke pasijske pjesme s otoka Hvara zapisao je i notirao B. francuski narodni ] iz XVI st. A. Kongresni izvještaj. 1958. — A. a zatim se neprestano ponavljs u basu ili u kojem gornjem glasu. zapoĉela blistavu koncertnu karijeru. prireĊivane svake godine u mnogim mjestima Kranjske u noći izmeĊu Velikog ĉetvrtka i Velikog petka. obnovljene za Prvoga svjetskog rata prema tekstu pasijskih igara iz Oberammergaua). 17 suita. Danckert (1931). 1963. Pasijske igre su se odrţavale i u Koruškoj. Oko 1670 postao ĉembalist i kapelnik princa Giambattiste Borghesea. Muffat. c. Prema Th. Histoire de la musique slovene. Ţc. danas Massa e Cozzile. bez god. i. 1920). a varijacije nisu meĊu sobno odijeljene. Ravel. — W. i. Die Orgel. — M. Apel. ĉesto upotreb ljavali nazive upravo ( nuto. 35 tokata ili »tastata«. je vrlo sliĉna -> chaconni. franc. kada je u Ljubljani harala kuga. — A. 1939 V. 1962. Vaţan je izvor za prouĉavanje starih hrvatskih pasijskih igara djelo T. I. Stein. MF. koji se odrţao do danas. P. 2 tokate (Toccate antichi maestri italiani. Durante. Crain.S.^F. 5 bizzarrie. Passepied. 7. W.. Dohnanvi. 1962. Tema je reĉenica od 4 i taktova. frazu. Regol ben suonare il ĉembalo o organo. 101 — 108. H. Scarlattija. Kasnije se razvilo nekoliko akordiĉkih obrazaca su bili temelj bogato figuriranih varijacija passamezza. U Koruškoj je u dramskom prikaziv anju muke i smrti Kristove sudjelovalo oko 50 osoba i mnoštvo naroda koje je pred stavljalo ţidovski puk. u ţupi Vrbovcu (1792—1868. Barblan. — M. PASSAMEZZO (pass'e mezzo. Ein Nezvgeordnet kunstlich Lautenb.7. Sokol. — /•'. U pasijskim proce sijama sudjelovali su i flagelanti. J.: G. Co. 1764). 79. osobito u baroku. sopran (Gallarate.: Ch. F. Appiani). Crocifisso (1664—87) i u crkvi . J. NOVA IZD. 21. The Kevboard Works of Bernardo quini. Machabey. S. U poĉetku je p. 18 varijacija ili partita. Cvetko. A Piceno 1923. odnosno dramske predstave i kapucin ske pasijske procesije i p. — J. von Fischer. Medu starim hrvatskim rukopisima otkrili su R. Les Origines de la Chaconne et de la Passac: Revue de Musicologie. God. Gasparini i dr. Ph. 1 fantazija. slovenskom i njemaĉkom jeziku. O. engl. Han. — G. . teranea Palermo 1954.: F. B.. Mar M. Tajni brak). 10 arija (1922) i 2 sonate za 2 ĉembala ( i < 1 sonatu za 2 ĉembala obj. N. V. Sv. 28. paspy). plesna kompozi brzog tempa namijenjena najĉešće gitari ili pjevanju uz prat gitare. Reichert. kreće se u nepravilnim movima. a plesni su koraci vanredno ţivi i obiluju varijanta: U drugoj polovini XVII st. Za k la vir i z a o rgulj e : 3 5 so nat a za 2 ĉembala ). 25 1 11 pojedinaĉnih plesova. Bernardo. Cestija. Štefanić mnoge tekstove pasijskih igara zapisane glagoljicom na staroslavenskom jeziku. 1 fuga. — K. Crain. XII 1637 — Rim. K. Vatielli (Antiĉke cantate d'amore. oko 200 arija uz b. U poĉe p. Hindemith. I isusovaĉke komedije. nazivane »sprevod s predstavo bridkega trpljenja in smrti našega Odrešnika«. u Sloveniji njegovale su se osobito u XVII i u XVIII st. Carniola. LIT. Završivši 1911 studij klavira (S. lakoću i eleganciju te uspješno predsta vlja Pasqui kao kompozitora koji je koristio i prevladao Frescobaldijeve 1 caje i otvorio novu etapu u razvoju talijanske instrument muzike. Ward. God. PASSACAGLIA (tal. Pasijonske igre na Kranjskem. Kj Fischer. Maria in Aracoeli (od 1664). Lully). i. 1598. Marcel-Dubois. 3 canzoni francesi. Znatna uloga je u njima pripadala muzici. Couperin. Pistoia. Vittorija i M. Melo passepieda u 3/8 mjeri s uzmahom. Varese. odrţana je na Veliki petak velika pasijska procesija. Ljubljana. — P. Maria Maggiore (1665—67). osobito u Bretagni. — Tri m za glas i b. F. Bach i G. The Passacaglia in the Ti tieth Centurv. svirao ĉembalo u orkestru kazališta Capranica. Roma ] — W. i pa sijske procesije bile raširene u mnogim dalmatinskim krajevima. U Sloveniji su p. i. Marini. Note sur Bernard Pasquini et ses oeuvres. l892. J. I 1894 — Cagliari. osobito kao Kraljica noći i Fiordiligi (M ozart.und Cembalowerke Bernardo Pasquinis (dis ciia). Luigi dei Francesi (1673—75). sastoji se od 1 kontrapunktskih varijacija na melodijsku frazu koja se prvi pojavljuje u basovoj dionici. Die frtihesten Erscheinungsfor der Passacaglia in der itajienischen Musik des 17. Kast i G. kojega su smatrali najvećim ta lijanskim orgulja u drugoj polovini XVII st. Kotnik. Tragovi melodija starih hrvatskih pasijskih napjeva zapaţaju se u nekim pjesmama iz zbirke Cithara octochorda (1701). F. Izvestja Muzejskega društva za Kranjsko. A. U baroknoj instrumentalnoj suiti nalazi se gdjekad . ali je gostovala na brojnim muziĉkim pozornicama u Evropi i Americi. u Oratorio del Ss. — L. tali. J) J S vremenom se razvija u polagani stavak izgraĊen principu varijacija. Jedan od najljepših talijanskih koloraturnih soprana svoga vremena. passo korak. B. M. Vokalna d 1 kantatu obj. brzi i ţivahni talijanski ples u dvodobnoj mjeri iz } st. — F. pjevanje diplomirala 1921 na Konzervatoriju u Rimu (P. Po misije nekih autora (W. 1895). C. — KALNA: 15 oratorija. Orguljaš u rimskim crkvama S. DJ ELA. Bonaventura. F. 20 djela obj.und Klaviermusik 1700. Ann Arbor 1960. S. Frescobaldija najraniji je primjer passacaglie koja se naĉii variranja pribliţuje chaconni. Muffat. Bernardo Pasquini e il suo tricentenario. zapisivanih od XV do XVIII st. NewsieĊler. koja odaje svje: invencije. T.). 1 bergamasca. Pepeljuga i Talijanka u Alţiru). IN STRU MEN TALN A. a chaconna na ostinantne harmonije. postaje dvorski i salonski p plesao se u parovima. Webern. Gervais. \ LIT. 1550). Laura. D. Djelo Cento partite sopra il passacaglio (K G. S. — D. P. B. Hb'fler.: B. Pervizovića Muka i smrt Kristuševa po Mateju i Janušu (2 sv. Kalan. c. Firenci (1933) i dr. Najpoznatije passacaglie napisali su B. 1918). E. Luin. Oris gledališke zgodovine pri Slovencih. Otada su takove procesije. L. G. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. Jahrhunderts. Taj pasijski tekst je najstariji saĉuvani pisani spomenik slovenske dramske umjetnosti. Apel) p. P. DRAMSKA: 16 o medu kojima Dov'e amorc e pictd. nego se nade zuju jedna na drugu. Ĉesi. Mantuani. Bi PASINI. a saĉuvani fragmenti glagoljskih tekstova. 1536. Pasijonska igra iz Ţelezne Kaple. The Operas of Bernardo Pasquini (disertacija. Sokol. X. G. van den Borren. Od 1923 bila je ĉlanica milanske Scale. a francuski autori njeguji i kao baletni stavak (J. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. F. Medu tim djelima najpopularni i najuspjelija Toccata con lo scherzo del Cucco. pa se ĉesto i pojavljuje pod imenom pavana pa mesa (H. pesen (La Flora.S. stoletja. MGG. Pariš 1921. passacaille. Za slovensku kulturu osobito su vaţne pasijske procesije koje su se na slovenskom jeziku odrţavale od oko 1721 u Škofjoj Loki. 1680. F. Boghen izd. Kompozitori su : dutim. me polovica). nestaje iz muziĉke prakse. Berlin 1958. Klasiĉna p. Koncertirao u Beĉu i Parizu te odgojio više vrsnih muziĉara (F. uĉenik L. talijanska pijanistica i pjevaĉica. Schuman. na festivalima u Salzburgu (od 1931). 1679 i La Forza d'amore. — W. XI 1710). pripremajući put umjetnosti D. — od kojih pojedini imaju i neumatsku notaciju napjeva — dokazuju da su se p. Razvila se oko 1600 iz istoimenog starinskog plesa. B. Ĉasopis za zgodovino in narodopisie. A< Ostaci pasijskih procesija i pjesama o Kristovoj muci ili Gospinu plaĉu kao i brojni rukopisni dokumenti svjedoĉe da su p. se isticala izvanredno profinjenim kreacijama. Veress. je bila znamenita i kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. Sixieme Uvre de danseries. Bernardo Pasquini.: C. 2 Ann Arbor 1965. PASQUINI. J. U fonotekama Staroslavenskog instituta i Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu ĉuvaju se magnetofonske snimke mnogih pasijskih pjesama. 1948. — Isti.: A. Strohal i V. Palermo 1959. M. Autor teksta (oko 1000 stihova) tih slovenskih pasijskih igara bio je pater Romuald-Lovrenc Marušiĉ. Mušica d'oggi. Landshoff (Alte Mcister des Bel c: bez god. Djela za instrumente s tipkama: 11 djela obj. 1967. . pasaca instrumentalna kompozicija umjerena tempa u trodobnoj m. M X.

I. M. Lavig-ne. PAŠĆAN-KOJANOV. DJELA. temperament. Maršal. 1962. Ch. — M. London 1911. MF. da su je usporeĊivali sa najvećim dramskim glumcima. 1927—41). suita na ukrajinske teme. Devet simfonija: I. —■ M. pašteta. naglašen ritam. C. p. tal. JJy6unyiuKa za 2 zbora. Petrograd). talijanska pjevaĉica. 1914. Razvila se iz talijanskih narodnih napjeva. \Vimberger. vrsta drvene trublje. klavir 4-ruĉno i udaraljke. Mozarta. Les Pastorales . juţnoameriĉki društveni ples španjolskog podrijetla u 2/4. J. 1952. i nisu drugo nego veće skroz komponirane pastorale. 1912. Torelli. 3/4 ili 6/8 mjeri. F. Steffanija. U XVII st. 8. Rossinija i mnogi drugi.: G. Andrej Filippowitsch Paschtschenko. po znate su pastorale za orgulje J. Bugar skoj i Turskoj. zbor i orkestar. priredio oko 850 koncerata u Jugoslaviji. jednostavan duhaĉki instrument. B. Brahmsa i A. Scenska i filmska muzika. III. Takva suradnja nekolicine autora na jednom djelu ĉesto se susreće i u instrumentalnoj muzici. u kojoj se pjesnik natjeĉe za ljubav pastirice ili kakve seoske ljepotice.. M. 1930. Akademskim muškim horom (Novi Sad. M. ROG. 1951. kompozitor i muziĉki pisac (Petrovaradin. nameHKO. dvostruki korak. Ferranti-Giulini. IV. 1940—46 profesor u Muziĉkoj školi Mokranjac u Beogradu. LIT. kompoziciju kod Ć. provansalski pastorela). Tri simfonijske pjesme: Fuzanmbi. G. X. Walker. La Pastorale dramatique en France a la fin du XVI e et au commencement du XVII e siecle. 2 suite za mali orkestar. — Sastavio My3biKajtbHue npou3eedeHUH II.. To je npr. M. širi se i u Francuskoj i u Španjolskoj. PASTA.PASSO DOBLE — PAŠĆAN-KOJANOV PASSO DOBLE (španj. Studije prekida. Giu-ditta (rod. pastiche). 1916 i ^anaee. Bossini. Bach). Iz p. VIII. P. — Dva gudaĉka kvarteta. MQ. kantata Fonoc Mupa.a višoj umjetniĉkoj razini od pravog pasticcia (ili tzv. passo dop-pio). Humla. M. Hepnbiu np. V. Fricker. — H. ibid. a 1946 —51 prvi dirigent hora Radio-Beograda i nastavnik u Muziĉkoj školi Stanković. B. J. 1952.. G. Pacini (Niobe). Ktihner. u izrazu. gdje je ĉlan uprave Filharmonijskog orkestra i Akadem skog teatra opere i baleta. Prvobitno je p. smisao za horsko izvoĊenje i izrazitu sugestivnost. Giuditta Pasta. 1947. Poslednji gost. s jednostavnom melodijskom linijom i harmonijom. G. Svetolik. za koju su po jedan ĉin komponirali F. Haubenstock-Ramati. G. U klavirskoj literaturi istiĉu se pastorale G. Rim. oko 150 horskih dela. izrazito dramatskog timbra. Milano. N. R. »Orazio«: The History of a Pasticcio. LIT. uvertira Kapuaaaji. Cambert. Motteuxa). di Serangelija Torino. 3 kompozicije za violinu i klavir. zatim p. Poljskoj. i po jednim stavkom J. 1923—40 nastavnik muzike u novosadskoj gimnaziji. U šireni znaĉenju. Delbouille. preuzetih iz razliĉitih opera jednog ili više autora i prilagoĊenih novom libretu. G. Glazunova. Engel. R. G. (R. Napulj) i širom Evrope (Pariz. II. Pisao djela raznovrsna po tematici 1 muziĉkoj formi. 1936.: O. a dolazi u boţiĉnim oratorijima (J. Pastorale. 1 Queen of Scythia (1707) koji je sloţio J. de la Laurencie. W. susreće se pastorala naroĉito u boţiĉnoj duhovnoj muzici. a izraĊuje (PASTIRSKI se u razliĉitim veliĉinama. Bacha. 1949. dirigent. a takoĊer i pjevaĉe koji su htjeli da se pro duciraju sa svojim najuspjelijim toĉkama. Bio je dirigent u 35 horova. Les Fetes d'Amour et de Bacchus. Pasquinija. Pepusch napisavši I sam recitative i preradivši arije A. Sonneck. a ĉesti su u njoj lirski momenti. 1923. K. Einem. Corelli. 15. Giuditta Pasta. 1958. VOKALNA: Iie heruvimi za 2 muška hora i duvaĉke instrumente. P. Beĉ. 1944. Štejnberg). . Milano 1935. Tri simfonijete. ■ H. 3. ynuifa Becejian za ansambl narodnih i klasiĉnih instrumenata. solo-pjesme. 1833. 1923. CoBeTCKan My3biKa. 1925. 1916. sa uspehom gostovao sa našim horovima u Ĉehoslovaĉkoj. Amadei. 47 PASTORALA. MGG. Henze. Va-rese. Opere: OpjiitHbiu 6ynm. Thomyris. Kanpuenan neeecma. Bellini (La Sonnambula.. 1935—41) i Horom Radio-Beograda (1946—51). oznaĉuju se katkad i muziĉka djela koje su izvorno komponirali nekolicina autora. 16. 1966. B. Reimann. X 1797 — Blevio na jezeru Co-mo. Koncert za violinu. Vogler. 1954. Muziku studirao na Petrogradskom konzervatoriju (J. 1955. 1. one ĉesto zadrţavaju i naziv p. p. razliĉita podrijetla. — Ista. 1933). P. Pasticcios und Parodien in norddeutschen Klaviertabulaturen. 1962. X. Les Origines de la pastourelle. — DRAMSKA. II. Pariš 1906. 1955. osobito talijanske i fr ancuske. Frescobaldija. zatim Quatuor sur le nom de B-/a-/(i889) N. naziv za operu sastavljenu od najuspjelijih ili vrlo po-f pularnih arija. sluţio samo za meĊu- sobno dozivanje pastira. Kao horski dirigent pokazivao je prirodnu muzikalnost. opera // Muzio Scevola (1721). S. a većina ih je notirana. A. Scarlattija. — Sonata-fantazija za klavir. Adlgassera. Rimski-F Korsakova. harmonskoj strukturi i formi oseća se jaki prizvuk narodnoga jezika. 1957. 1962. 1957. G.: J. Petnaest tisoĉ za bas i mešoviti hor (nagraĊen I nagrad om Saveza kompozitora Jugoslavije). suita Eypnm-MomojiuH % 1952. Kreutzer). ORKESTRALNA. Bononcini i G. Bononcinija. MGG.). R. — F. Locatelli) i pastoralnim misama (G. — Isti. LIT. D. Najstariju saĉuvanu provansalsku postourellu (i jedinu s notiranom melodijom) spjevao je trubadur Marcabru. London. zborovi. dueta ili većih odlomaka.:£. L. Ein italienisches Pasticcio von 1609. 1928 (prer.).). Gasparinija i Albinonija (na libreto P. LIT. PAŠĈENKO. PASTICCIO (od tal. Scappe i V. Couperina. Negri). Berio. — L. CsadbSa Kpe^uncKoio. Cijev pastirskog roga koniĉna je oblika. avant Lully. Giuditta Pasta e i suoi tempi — memorie e lettere. Andrej Filipoviĉ. Najveće uspehe postigao sa Ţenskim pevaĉkim društvom (Novi Sad. 28. kao plod renesansnog prouĉavanja umjetnosti Vergilija i ostalih klasiĉnih autora ekloga. LIT. 1917 — 21. Havdna i A. Otkud tebi bela bulo. seherzo-fantazija Apnenun u KonOM6uua. melodici. Poznati su primjeri. Giuditta Pasta e Maria Malibran. 1923. VI 1971). 1929. pa Divertimento fiir Mozart (12 obradbi Mozartove arije »Ein Madchen oder Weibchen«) za koji su pojedine stavke komponirali G. Lully. muziĉko-scensko djelo sa sentimentalno-idiliĉnim sadrţajem. Basel 1927. A. Borodina i A. Jarre. L. A. Meunux.. Handel. 1952. i. ţiv tempo i sveĉani korak pri kojem se udara petom o petu. razvio se -> tioo-step. Kao kompozitor pisao je prvenstveno vokalna dela. CTapeHninH jieHHiirparicKHH KOMIIO3HTOP A. Honeggera. Piguet. M. BaKxaHKu. DELA. a od suvremenih orkes tralna Pastorale d'ete A. Obilićem (Beograd. MaĊarskoj. Za nju su specijalno pisali uloge u svojim operama V. Skrjabina i fran cuskih impresionista. Miscellaneous Studies in the History of Music. Norma). u lirici trubadura i truvera (XII —XIII st. Juneka i F. X. L' Evolution de la pastourelle du XII e siecle a nos jours. Monaldi. G. N'ew York 1921. debitirala 1815 u Milanu i uskoro poslije toga zapoĉela briljantnu karijeru u Italiji (Venecija. Instrumentalna ili vokalna kompozicija idiliĉnog karak tera. koncertima (A. 1 PASTOURELLE (franc. Diabelli. H. npr. pa su zapravo :. Senluk Hajduk Velj'ka. 2 rapsodije. HauKOSCKOzo. vrsta pjesme u formi dijaloga. Scarlattija i F. i dr. Les Peines et les plaisirs de l'amour. Dietricha. jer izvesno vreme provodi u zatvoru i internaciji zbog aktivnosti u nacionalnom omladinskom pokretu (1914—17). 1940. osn. VIII 1885 —). sopran (Saronno. — G. S. Kasnije su pastiri poĉeli na njemu bušiti otvore (5 do 6) ĉime su omogućili i izvoĊenje jednostavnijih melodija. Svoje je uloge glumaĉki tako snaţno oblikovala. III 1892 — Beograd. MGG. Imala je neobiĉno jak sopran velikog opsega (od a do dz). d. — VOKALNA: oratorij JlemiH. 4 hora iz »Gorskog vijenca«. Njegov stil blizak je romantizmu. 1956 i IX. Klebe. 1937 i 1944. V. Rad G. uvertira. PASTA. UIym Ea/ianupee. da bi zadovoljio publiku koja je ţelila u jednoj izvedbi ĉuti sve svoje omiljene arije. Po mitološkoj graĊi ona je naj vaţniji preteĉa opere. najĉešće u 6/8 ili 12/8 mjeri. God. Bruxelles 1926. 1915 i 1921. A. pita. se raširio u opernoj praksi XVII —XIX st.: M.. LJapb MaKCUMuauan. Sonata za violinu i klavir (1853) sa dva stavka R. Ljadova. VII. diri govanje kod F. »skrpane opere«). 1923. Schumanna. sovjetski kompozitor (Rostov na Donu. K. preteţno pod utjecajem A. Javlja se u Italiji u XVI st. Wildberger. kompozicije za glas. Povukla se s pozornice 1841. Kao operni spektakl saĉinjen od stilski raznorodnih toĉaka. Nakon Revolucije sudjelovao u organiziranju novoga muziĉkoga ţivota u Lenjin gradu. Le Roux i H. franc. F UMH cojimty. u uţem j smislu. Vsi so prihajali. Ać. izrazom p. Lhotke). U pastorali je veza rijeĉi i tona mnogo tjesnija nego u miseriju. — E. 1. A. 1926. A. 1914 i 1927. Studirao na Konzervatorijumu u Zagrebu (violinu kod V. — H. Dugana. Niedermevera Robert Bruce (1846) prema odlomcima iz opera G. Od truvera je poznato oko 130 pastourella s kraja XIII st. CuM^onuneCKan MUcmepuH za teremin i orkestar. Donizetti (Anna Bolena) i G. 1913. McmopuKO-6u6jiuoyKa3amejib cnpitMeHaHUHMbi (2 sv. 1925. Erbse. Firenze 1906. Grade moj. Bentzon. IV 1865). Rane opere. solo-pesme i horove. 1957. 1955). 1927 i dr. G. Karakteristike su mu jednostavnost melodike. Kongresni izvještaj MeĊunarodnoga muziĉkog društva. r. 1944. 1956 i Pad6a u JIOUKO. Vitol. J. Studirala u Milanu kod G. U crkvenoj muzici XVII i XVIII st. 2. IJoMnadypbi. Kun. VI. ili oratorij Die Schuldigkeit des ersten und fiirnehmsten Gcbots (1767) W.

Sch\ 1903 (rev. osobito bo-sanskohercegovaĉkih kompozitora. Gostovao je u Austriji. Violindri porodice Gvarnerius. Ţupanović. Rabi L. Zvuk. — 5. Andrija. Prolegomena za jednu teoriju dirigovanja. Opere: komiĉna opera Hecnacmbe om Kapemu. violinistkinja (Temišvar. 43 — 44. The Profess Music. PATRICIJ. 27. 1966. 81) i. K. How to listen Orcheslra. Plamenac. 1972.'V 27. 4. MaĊarskoj. 1970. Osim u Jugoslaviji nastupala je u Francuskoj. Na marginama Mozartove g-moll simfonije. je uz J. 1961. Pošto je diteljima. God. Ĉlan orkestra Rumunske radio -televizije u Bukureštu i uteme ljitelj gu daĉkog kvarteta Ateneum s kojim je nastupala u Rumuniji i drugim zemljama. The Music of Ireland. Politika). PATTI u . irska orguljašica.. 10. MGG. A. O hrvatskoj muzici u vrijeme Renesanse. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. 1779. su u svojim transkripcijarr Asić (ĉetiri madrigala. Njemaĉkoj i SAD. Adam. <t>eeeu je prva ruska operna priĉa. Fomina i M. PATACHOU (pravo ime Henriette Ragon). Nastupa i na koncertnim podijumima sa profesionalnim orkestrima (Beogradska filharmonija) i amaterskim horovima (KUD /lio Lola Ribar. 1951 —53 u Subotici šef Filharmonije. Jedini potpuni primjerak teg djela ĉuv prije Drugoga svjetskog rata u biblioteci vojvode Augus Wolfenbiittelu. 11. — L.: D. Stuc na Irskoj muziĉkoj akademiji u Dublinu (R. SPISI: Tendencije savremene mu ziĉke interpretacije. 52. stihovi raznih pjesnika). Peć. PAŠKJEVIĈ. z. Son quesC i bei crin d'oro. Borislav. 1907. 1953—55 dirigent Savremenog pozorišta u Beogradu i od 1957 stalni dirigent Beogradske opere. Wassili Alexejewitsch Paschkevvitsch. Lchmann. doselila u New A. Poznatija postala nakon 1945. Crkveni orguljaš u Dublinu i od 1904 u Ci tamo je 1924 postala profesor za irsku muziku na Univ College. 18. francuska pjevaĉica šansona (Pariz. PATTI. Stevvart). Dirigentskim se ra dom bavi od 1946. posebno je ] ĉavala narodnu muziku. 3. gde se istakao u baletima: Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). ffnji. izvodio opere. dovodio je na scenu realistiĉki i ţivo ocrtane narodne tipove. u hrvatskom prepjevu V. Ĉlanci i prikazi u ĉasopisima i listovima (Zvuk. Izraelu. 1926. God. dirigent petrogradskog Velikog ruskog kazališta (1780— 83) i uĉitelj violine. Rumunija. dirigent (Novi Sad. Kuĉ. III program Radio-Beograda. I. Vasilij Ale-ksejeviĉ. Swarowsky). Belgiji. Đurić -Klajn. T. J. — Dva opela. j DJELA: Simfonijske pjesme. 1962. Italiji. 1956. Drţi se da je za neke od njih napisao libreto. izd. I 1934). Beograd 1969. 19 — Obradbe irskih narodnih p (zbirka Ivernia). VII 1784). I njen vlastiti reportoar odaje umjetnicu sigurna i istan ĉana ukusa. od kojih je neke kompon Dittersdorf. Zagrebaĉki kanonik. talijanska vaĉica. Si. K . Španiji. — SPIS. 1968. Japanu i Au straliji. Rallying Song of the Gaelic League za zbor i tar. Petrić). —■ Opere The High-King's Daughter i — VOKALNA: 4 kantate. Martin y Solerom). Adelina (/ Juga Maria). Jovan. 1964. vjerojatno više v nih djela. Zvuk. Austriji. koji su bili p ĉi. 1791. studij dirigovanja završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (K. Miroslava. LIT. a osobito francuskom komiĉnom operom. tekst Katarine II). U Velikom Varadinu (1759—76) uzdrţavao je vlastiti orkestar PATTERSON. kojima su znameniti kompozitori Michael Ha. za glas i klavir. Tekstovi Patricijevih madrigala su talijans njihova muziĉka struktura i izraţaj idu od smirene homoi do većih ekspresivnijih melodijskih i harmonijskih slobod NOVA IZD.: V. Bcautiful Song and the 1926. — SPISI: Istorijski razvoj gudaĉkih instrumenata. Giselle (Adam). Bavi se i muziĉkom publicistikom. Zna se jedir da se ĉetiri njegova 4-glasna madrigala nalaze u zbirci // pritno de Villote koju je 1550 objavio A. Luksemburgu. Švajcarskoj. 1934). Violinist dvorskog orkestra u Petrogradu (1763— 89). NaP ĉićev je tekst Dittersdorf napisao muziku za oratorij Isacco fii del Redentore (1776). Makedonska povest (Smokvarski) i dr. Barges u Veneciji kod pozi nakladnika A. 81. festival irske nai muzike. ljubitelj muzike (obiteljsko dobro kraj Karlovca. Ţupanović (Hrvatski skladatelji XVI stoljeća. pjesama i dr. Gertzovici). utemelj itelj ruske komiĉne opere. Od 1968 u Sarajevu solist orkestra Radio-televizije i docent na Muziĉkoj akademiji.). izvodi klasiĉni. 1902. Sin Svetolika. 18. 1792. Dve jevrejske pesme i Tri ukrajinske pesme. doktorirala.: Patricijeve madrigale obj. — Af. Zvuk. baletski igraĉ (Sombor. Andrija P. Matinskoga. V. Plodna i raznovrsna delatnost Svetolika Pašćana. Kopelija (Delibes). 2. II 1843 — Ca. ţeleći stvoriti temelj za nacionalni ziĉki smjer. Pro mušica. 1924—). DELA. komiĉna opera CKynoii. Story of Oratorio. Kolo. Sanje za glas i orkestar. 16. Kao koncertant posebnu paţnju posvećuje savremenom muziĉkom stvaralaštvu. 1913. romantiĉni i savremeni operski i simfonijski repertoar. koloraturni sopran drid. Ditters von Dittersdorf (1764 —69) bili na ĉ U svom je kazalištu P. 6 Original Gaelic Song zborova. man u npocnbieeiub. Ohridska legenda (Hristić). kompozitor. Gardana. III 1929—). godine. Asić. VI1918—). 10. — OBRADBE: nova verzija opere CanKmnemepbypzCKUU zocmuitbiu deop M. 1782. D. (1757—62) i K. Ve: 1550 a valjda i roĊak. LIT. Chals wit sic-Lovers. u njoj se prvi put susreće nešto istoĉnjaĉkog kolorita.: D. napisao je. i'uft'l chltn fgmtioihim ihiim[i«fj«x''mi>i u ml /n/ftife »jm/l'tl tum' mon Umrntt mtintlfoto onde fwtfW« fmfte fitjutlk mmf r ijwji ii l PAŠIĆ. Brecknock. PAŠTI. operna priĉa <Peeeu (tekst Katarine II.48 PAŠĆAN-KOJANOV — PATTI i pjevaĉe. 1962. PAŠIĆ njezine tekstove). 1897 utemeljila Feis Ceoil. Sn. a od 1789 dirigent orkestra dvorskih plesova. Đavo u selu (Lhotka). Great Minds in 1926. Braća Baruh i dr. a u muziku unosio narodne elemente. " smjutflt fttll'autnttiroft ptaK th'aJonm d'mtttnt't Jt ulete OHimjHf poj«i l'mm'htmcfi't pm te htmtfi' t fmite fmipttflt pell'mgettihe n'alhoT olortoHUI ute mtmioth'tfrtfi gllocth'euM'ilfote. U tom je svojstvu mnogo uĉinila za afirmaciju suvremene francuske chansone vrijedna literarna sadrţaja. Bugarskoj. oko 1742 — ? 3 oko 1800). znamenitog filozofa Franje Patricija koji se 1 der bavio muzikom. Datum gova roĊenja i smrti nije poznat. Anlonius Stradivarius Crcmonctisis. Pot s otoka Cresa iz plemićke obitelji Petrisa ili Petrića. X. madrigal iz zbirke A. II 1717 — Kalocsa. koji se otada odrţava svake godine. biskup u Velikom Varadinu i nadbiskup u Kalocsi. SSSR. Hrvatska glazba u XVI stoljeću. Studij violine sa specijalizacijom završila na kon zervatoriju Ciprian Pornmbescu u Bukureštu (A. 1936. Po završetku studija u Beogradu postaje ĉlan Beogradskog baleta. Annie Wilson. ibid. Baranović) i 1957 na Akademiji za muziku i pozorišnu umetnost u Beĉu (H. 1970). Kmiĉi se. VI 1924 —). Periĉić. LIT. pod naslovom KaK nojicueciub. PATRICIJ (Petris. Po svoj je prilici bio suvreme Hristus je gore vstal. DJELA. Navodi da je i sam komponirao ne mog potvrditi. PATAĈIĆ. a slavu i popularnost postigla nakon 1948. Potaknut talijanskom operom b'uffom. dirigent Opere i profesor muziĉke škole. Nos Castle. Matinskoga. ali su podaci o njima veoma skromni. 1786 i komiĉna opera <Pedyn c dembMU (u suradnji sa V. Od 1783 dvorski muziĉar Katarine II (komponirao na M. ruski kompozitor i violinist (?. IX 1919). ciklus V suncu i senci. Neumorna u S' nastojanjima oko unapreĊenja irske muzike. The Bells of Shandon za m ti zbor. Ĉetiri madrigala Andrije Petrisa iz 1550. Mladost provela u siromaštvu i anonimnosti. Dirigent temperamentnog i sugestivnog gesta i širokog emotivnog dijapazona. kompc i muzikolog (Lurgan. DRAAtSKA. Hr revija. Pro mušica. Pasticcio HanajibHOe ynpa&jieuue OAeza (zborovi III ĉina. a 1952 prelazi u Skopski balet. Bargesa. 15. kada je kao direktor preuzela upravu kabareta Chez Patachou. X 1868 — Cork. P. 45.

Pfitznera. PATZAK. Osobito su bili zapaţeni njegovi ciklusi historijskih koncerata u Londonu 1861—63 i 1867.. XI 1921— ). Max. 1953. Mozarta mlaĊeg (klavir) te S. — PRERADBE: simfonije J. solo-pjesme. 1866. H. Šin. MGG. duhaĉki kvintet. 1919. Beethovena. 1962. — Priredio njemaĉki prijevod Bo ethiusova djela De institutione mušica i popratio komentarom: Des. od 1876 na National Training School for Music. 1948 i Volim vas.ruĉno i 4 . Sin i uĉenik Ernsta. — A. 1851 preselio se u London. Adler. 1876.). Beethovena i F. Primer of Musical Forms. Clas- PAUER. — VOKALNA: kantate Hymnus hornickym ţenam. v. 1958. osobito Schubertova ciklusa Winterreise. bio je neobiĉno gibak i savršeno izjednaĉen u svim poloţajima (c1 -f3). Muziĉki referent u Centrali za muziku i umjetnost (HAU. 1880. gdje je 1859 —64 i od 1871 profesor klavira na Royal Academy of Music. Samouk. XII 1826 — Jugenheim. 1954. od 1946 ĉlan beĉke Drţavne opere. PATTIERA. Leberta i L. Hauptmanna. 21. God. 9. X 1866 —■ Jugenheim. v. Patti's Life. La Boheme). 1949. 26. 22. 1962. za fagot. A. PAUER. Boetius 5 Bu'cher iiber die Musik. Schb'nheitsanalyse der Beethovenschen Sonalen. 1960. 1944. Pjevanje uĉio kod R.: G. Die role Maske. Starka. Mozarta te naslovna uloga u operi Palestrina H. Debitirala u Talijanskoj operi u New Yorku 1859 kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). Legge. X. proĉelnik muziĉkog odjela u Ministarstvu školstva. 4 -r uĉno i 8 . Julius. austrijski pjevaĉ. V 1905).. sonata za violonĉelo i klavir. K.— 37 i 1941 —42 angaţiran na radiju u Chicagu. F. Bio je ne samo tehniĉki besprijekoran i vrlo muzikalan pjevaĉ. Franjo. a od 1883 na Royal College of Music. VI 1916 —). antologija klavirske muzike od J. VI 1890 — 25. 1963. 1878. 49 sical Companion (100 klavirskih kompozicija raznih autora). 1958. 1903). Studirao kompoziciju i dirigiranje na Beĉkom konzervatoriju (E. Adelina Patti. — Opere: Don Riego. Adelina Patti. P. Njezina je trijumfalna karijera zapoĉela 1861. 5. 1925. 1947. — INSTRUKTIVNA: Primer of the Pianoforte. Aida). prijevod 1913). P. Plaidyja. a na oratorijskom podruĉ ju u Bachovim pasijama. LIT. 1850. sonata za violonĉelo i klavir. Tino (Martino). 1851 i Die Braut. snimajući ploĉe s triksnimkama. 1861. X. 1946 i dr. 1944 osnovao u Kaliforniji vlastiti trio. 1924— 32 vodio Konzervatorij u Leipzigu i 1933 —34 Visoku muziĉku školu u Mannheimu. Njegove su T. pjevaĉ. suita za harfu. 1949. 1938 — 40 u jazz bandu. uvertire. God. kompozitor i pedagog (Beĉ. Darmstadt. ■— DRAMSKA. Leben und musikalische Bedeutung des Boetius. mit einem Uberblick ilber die allgriechische Harmonik. postigavši zavidnu tehniku i veliku popularnost u SAD. A. Koncerti: za violinu. Ţupana i na Muziĉkoj akademij i u Zagrebu (L. Salzburgu i Edinburghu. Antvverpenu. Schumanna. Divertimento za nonet. 1953.ruĉno. P. Darmstadt. Velik ugled postigao i kao interpret Lieda. — SPISI: Elemenls of the Beautiful in Music. zborovi. Bio je prije svega interpret kompo zitora klasike i romantike. go stovao je na svima većim mu ziĉkim pozornicama Evrope i SAD. objavio R. A Diclionary of Pianists and Composers for Pianoforte. nego i izvrstan glumac. 1953. ameriĉki jazz -gitarist (Waukesha. Haba. MGG. — SPISI: Vnser sehsames Ich. — E. znanosti i umjetnosti (1951 —52). pokrenuo muziĉke ĉasopise Die Tonhalle (1868) i Musikalisches Wochenblatt (1870). glavni tajnik Saveza ĉeških kompozitora (od 1963). klavirska djela L. 1961. ĉervend Karkulka. u klaviru uĉenik L. 1949 —51). zatim u Munchenu kod F. 1945). DJELA. Tagernsee. PAULIK. u sastavu s pjevaĉicom Mary Ford. Na londonskom Cov ent GarĊ enu nastu pala 23 godi ne. Stiegli tz. Liszta. Beĉu i Pragu. Dalmazzo. DJELA.kao pjevaĉ debi tirao 1926 u Liberecu (Reichenberg) kao Radames (Verdi. 1953 i dr.. Old English Composers for the Virginal and Harpsichord. Bacha do F. 3 sonatine. 9. 27. sonatina za klarinet i klavir. Veselohrni suita. Mozarta za klavir 2 . umjetniĉki direktor Ĉeške filharmonije (od 1958). kompozitor i pedagog (London. Musikalisches VCochenblatt. 1932. — KLAVIRSKA: sonata. Od 1887 profesor klavira na Konzervatoriju u Kolnu. KLAVIRSK A: 7 Stucke in Walzer . Londonu. Detskd suita. kada se potpuno povukla na svoje imanje u Walesu. A. DJELA (izbor): Die absolute Harmonik der Griechen. uz to od 1869 predavao mu ziĉku teoriju i klavir na Konzervatoriju. Poĉetkom Drugoga svjet skog rata povukao se iz javnog muziĉkog ţivota i u Pragu otvorio školu pjevanja. klavirski trio. Alte Meister (65 brojeva). PAUL. tenor (Cavtat kraj Dubrovnika. Milanu (Scala). 1954 i za lovaĉki rog. Schuberta (oko 30 sv.ruĉno. S. IV 1836 — Leipzig. tenor (Beĉ. Oscar. 18. ĉeški kompozitor (Libušin. Capriccio za obou ili flautu. 1870. X. Medu svim pjevaĉicama. Lachnera (instrumentacija). Povukao se 1896 i otada ţivio u Jugenheimu. za obou. cjelokupna djela za klavir R.. Wisconsin. Je dan od velikih pijanista i pedagoga svoga vremena. Oscar Paul. se odlikovao izuzetno inteligentnim poniranjem u duh svakog djela i profinjenim osjećajem za stil. H. kom poziciju studirao kod V. IV 1898). sonata za obou. 1962. Trubadur). Aus der Werkstatt eines Pianisten (etide za tehniku prstiju). — Etide i dr. 1895. 8. Bofkovec). Havdna i W. — Klavirski kvartet.PATTI — PAULIK kasnijeg impresarija. — H. Jifi.und Land lerform. Lebensschau eines Kiinsllers. 1961. 1847 —51 muziĉki direktor u Mainzu. Ĉudesno preciznom vokalizacijom i virtuoznom tehnikom svladavala je najraz liĉitije uloge. A. Adelina Patti. pjevaĉ. 1959.ruĉno.). Sechtera (kompozicija). Zapaţena su bila i njegova predavanja (od 1870) o muzici za ĉembalo i klavir. H. 1963. tenor (Virovitica. — PRERADBE: djela L. Klein. God. Ernst. je u Zagrebaĉkoj operi ostvario niz F _ PAULIK kao Sujski kreacija. za klavir 2. The Art of Pianoforte Playing. razvijao se pod utjecajem Djanga Reinchardta. austrijski pijanist. Šleska. Najveću je popularnost stekao ĉetrdesetih godina. PATTIER A najuspjelije kreacije bile Tannhauser (Wagner). Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1941 u Zagrebu kao ĉlan opernog zbora i u Hrvatskom narodnom kazali štu debitirao kao solist 1947 u ulozi Rodolpha (Puccini. Koncerti su bili popraćeni iscrpnim analitiĉkim programima. Nastupao i u Amsterdamu.: G. Opere: Ţvanivy Slimefl. R. Uĉenik M. Curzon. IV 1898 — Rottach-Egern. od 1950 bio je profesor na Aka demiji za muziku i glumaĉku umjetnost u Beĉu. 1960 i Manţehke kontrapunkty. pijanist. pjevala je još do 1914. do 1928 pjevao u Operi u Brnu. Spezial-Etilden (3 sv. Max Pa uer. o razvoju oratorija. na opernoj po zornici debitirao 1913 u Dresdenu kao Manrico (Verdi. MGG. 2. Divertimento za 3 klarineta. 1948. The Reign of Patti. po Nizozemskoj. 1958. II j^ig —). Najuspjelija su njegova ostvarenja u operama W. V. klavirska škola S. / Pagliacci) i Otelio (Verdi). je najznatnija koloraturna pjevaĉica XIX st. kompozicije za klavir. Don Jose (Bizet. The Birthday Book of Musicians and Composers. God. zamjenik predsjednika u odboru Ĉehoslovaĉkog ra dija (1952 —53). Uz to koncer tirao u Londonu. Les (pravo ime Lester Polfus). sonata za violinu i klavir. 12. PAUL. njemaĉki muzikolog (Freivval dau. 1872. Mandyczevski) i Univerzite tu (G. 1951. Schumanna. Budimpešti i SAD te na festivalima u Munchenu. 1877. A. je s podjednakim uspjehom inter pretirao uloge lirskog i dram skog kara ktera. Lancelotti. Najprije dirigent.). 1942. 1947. 9. LIT. LIT. Vuškovića u Zagrebu i Ranieri-Horbowskog u Beĉu. Le Monde Musical. Njezin repertoar obuhvaćao je više od 30 najpoznatijih kolora turnih uloga. Od 1866 docent. a od 1872 profesor muziko logije na Univerzitetu u Leipzigu. London 1920. ne baš osobito snaţan. — Instruktivno djelo Lehrbuch der Harmonik. P. Ktihner. Izrazit karakterni tenor i izvrstan glumac. DJELA: simfonija u c-molu. 1946. ORKESTRALNA: simfonija. — IZDANJA'. Mendelssohna i dr. kada je u Londonu kreirala glavnu ulogu u operi La Sonnambula V. sistemom »plavback« te kao interpret zabavne muzike. medu kojima su uloge u operi Boris Godunov . na kojima je prikazao razvoj klavirske muzike od 1600 do njegovih vremena. Das musikalische Slreben in der Gegenmart. Lachnera u Karlsruheu. 1928 —45 ĉlan opere u Munchenu. IV 1966). u muzikologiji M. Grotesky za duhaĉki trio. Filmska muzika. Poslije je s velikim uspjesima pjevala na gotovo svim znatnijim svjetskim opernim pozornicama. 1937 i dr. Ko. 1881 (prošireno izd. Pjevala na koncertima od 1851. Iako je 1906 sluţ beno napustila pozornicu i koncertni podij. Carmen). njezina je karijera moţda najduţe trajala (56 godina). o suvremenoj muzici itd. Ude!. Uĉio u Beĉu kod Th. kvintet za klavir i duhaĉke instrumente. Zuzana Vojifovd. 1952. Mladeinickd suita. Njemaĉkoj i Austriji. 1949. Griidener). direktor opere Narodnoga kazališta u Pragu (1953 —55). 1944. 1904. 31. — H. sona tina za violinu i klavir. Bellinija. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. rapsodija. Al lot ria. od 1897 na Konze rvatoriju u Stuttgartu (od 1908 direktor). Vetter. Studirao na Konzervatoriju i na Muziĉkoj akademiji u Pragu (O. P. klarinet ili fagot i klavir. Kladno. Vrbanić). 1.: W. U Leipzigu studirao klasiĉnu filologiju. Operni prvak u Dresdenu. Canio (Leoncavallo. Celebraied Concert Sludies (50 etida raznih autora). — IZDANJA. Muziĉki kritiĉar novina Leipziger Tagblatt. London 1877. 1 1974). M. koji je 1920 pretvorio u Visoku muziĉku školu. Njezin kristalno ĉist glas. 1960. Zbirke: Alte Klaviermusik (12 sv. Mušica d'oggi. Dirzke i W. 1876 (franc. 1866 imenovan carskim austrijskim dvorskim pijanistom.

dotle je P. je izumio njemaĉku tabulaturu za lutnju. AFMW. op. nego od praktiĉnih. franc. tj. — Kompozicije za klavir. ? i 1959. Solo -pesme: Serena Viju vetri. ORKESTRALNA: Ouverture zu einem ritlerlichen Spiel. je izloţio u nekoliko saĉuvanih Fundamenta. 19 Salzburger Divertimento. 1933). Divertimento (5 si engleskih plesova). 1936. za glas. 1959. V. K. 1471 nastupio u Regensburgu. Wallner. 1966. za saksofon. Dok njegove manje forme predstavljaju skromne radove. 1912. 1968. Bernhard Paumgartner. H. B. Sebalda u Niirnbergu. P. silence. vatorijumu u Leipzigu (M. Ausgeviahlle Sdtze. sa A. Rosenberg (Das Schedelsche Liederbuch. Studirao orgulje u Stockholmu i Kebenhavnu. 1948. 2 za klarinet. Ein hebraisches Zeugnis fiir den Aufenthalt Konrad Paumanns in Mantua (1470). Preussner). pat engl. op.: Fundamentum organisandi u faksimilu obj. 7. X 1924). Autor tumaĉi kako se na odreĊen te -norski cantus firmus stvara dvoglasno i troglasno djelo za orgulje. Cc». Mozart. P. op. gdje mu je uĉitelj u kompo ziciji bio P. 1960. imenovan gradskim orguljašem 1447. 1957. XI. ORKESTRALNA. Dienzla i K. odsus tona. Saltnen. pored ostalog. Nikola Šubić Zrinjski). op. nem. Marchesi) i tamo. K PAUM. 1964. 1960 i za rog. VII 1971). 1958). 1914. muziku uĉio kod B. Obradbe pjesama: Je loymors. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više nagrada i odlikovanja. C.GARTNER. 1922. Opere: Das / Eisen. cijenjen zbog nepogrešiva pamćenja i darovitosti u improviziranju. — Klavirski trio. Knez Igor). 1889 — Beograd. Od 1952 vodio 01 star Camerata academica. P. Boris Godunov). 1944 i 1957. 9. Documenta Musicologica. Ţena Hansa. 0 njegovu školovanju nema podataka. gudaĉe i ĉembalo. S. švedski kompozitor i orguljaš (Halsing borg. God. Napustivši pozornicu posvetila se pjevaĉkoj pc gogiji na Konzervatoriju. 2 za obou. za violinu. Vjen ĉanje u samostanu). A. austrijska obitelj muziĉara. boravi u Novom Sadu kao dirigent Narodnog pozorišta. — IZDANJA: Das Taghorn (stihovi i napjevi bavarsko-austrijskih h nesangera. K. Baleti: Pagoden. — SPISI: zart.PAULIK — PAUZA Vašek (Smetana. sistematski poredanih primjera. ORKESTARSKA: Jugoslovenska simfonija I. Die Hb'hle von Salamanca. 2. Zurich 1957. Wolff. Romansa. S. Šujski (Muscrgski. Nadgrobna ploĉa. Milenko. najzrelija M. 1958. Hans. NOVA IZD. za improviziranje i za komponiranje orguljske muzike. solo-pjesme. Za vreme Prvoga svetskog rata su-deluje u Orkestru kraljeve garde u izgnanstvu. Waltera. A. Medu muzikološkim radovima naji nija su mu djela o W. H. — B. IV. istaknuvši se osobito kao Vašek i Šujski. MF. — KALNA: Eine deutsche W eihnachtsmusik za soliste. XII. Balio Mediceo. B. Bernhard. I 1473). medu njima i svoga sina Paula Paumanna (umro 1517). F. 3. Re-ger. napisao tekst za svoje muziĉke drame Ĉengić-Aga i Divina tragedija.. Rosa (roĊena Papier). 1968. solo-pjesme. (u Buxheimer Orgelbuch) i Fundamentum magistri Conradi Pauman Contrapuncti. 24. Don Jerom (Prokofjev. op. -rcaueaO-ai [7tauae?0ai] prestati. kompozitor i muzikolog (1 14. Ti priruĉnici. 1956. Das instrumentale Ensemble der Antike bis zur Gegemuart. IX 185S —• Beĉ. Kraulwurst. a muziĉke drame romantiĉarske pokušaje stvaranja domaćega opersko-dramskog ţanra. najĉešće oslonjene na folklor. — KOMORNA: 5 gudaĉkih kvarteta. 8. 9.. Deutsches Sangerbundes-Fest. 1946). Jancik. 1955 (prema Mozartu). rest. 1955) i dr. a odgojio je i brojne uĉenike. Ko. Za djelovanja u Munchenu pridonio je uzdizanju muziĉkoga ţivota. 1927. Ines u Meyerbe< voj Afrikanki). po tom u Jagodini kao nastavnik muzike u uĉiteljskoj školi. Bach. J. V 1896). te je. Mušica aeterna. I 1898 — 17. Mozartu i muzici baroka. E. Koncerti: 2 za violonĉelo. Sokolović (Zajc. IV. li Orchestcrsuite nach alten franzosischen Meistern. kako se diskantira (kontrapunktira u diskantu) s pomoću figura 1 obrazaca instrumentalnog karaktera. MGG. je i na za znak kojim se takav prekid muziciranja obeleţava u nota< U savremenoj notaciji svakoj vrsti note odgovara p. C. četvrtinska osminska Sesnaestinska tridesetdruginska šezdesetČetvrt pauza pauza pauza pau2a pauza ćela polo . prije 1451. Sveĉani svadbeni marš. harfu. 1967. Heiod (R. ibid. — Svezak Osterreichische Musikzeitschrift posvećen Paumgarti (red.. — DRAMSKA. D. 28. Osim u zemlji nastupao na brojnim evropskim muziĉkim pozornicama. Gram. 2 za engleski rog. Papandopulo. 2 Fundamenta i 3 obradbe pjesama za orgulje obj. God. A. Pause). L. Sinfonietta op. A. PAUNOVIĆ. Miinchen svirao lutnju. flautu i fidulu (viellu). Nurnberg 1912. Rottauscherom). Aus dem Leben eines Taugeni 1929 i Rossini in Neapel. — W. Trinaest simfonija: I. Vi se u Salzburg 1945 te provodi reorganizaciju Mozarteuma i stivala. Erinnerut 1969. Kao direktor Mozarteuma u Salzburgu (1917—38. — Harmonizacije narodnih melodija. Ti neobiĉno vaţni udţbe nici instrumentalnog diskantiranja nisu sastavljeni od pravila. Slijep od roĊenja. kompozitor i dirigent (Šajkaš. Pepin (Vidošić. II 1932). u djelu Miinchner Charakterkopfe der Gotik (izd. Bavio se i knjiţevnim radom.stud pravo. Avenary. Aidd). Riemann). Fundamentbuch. 120. Ameln (Lochamer Liederbuch. 1958 i 1959. X. 1958. Bolongaro Crevenna). 23. za fagot i gudaĉe. Moj ĉardaĉe. koja je djelomiĉno bila u upotrebi još oko 1620. PAUNOVIĆ. 1950. povre meno ćutanje pojedinih ili svih deonica. 1923. 1957. Od 1929 bio je orguljaš u Halsingborgu. Virdunga (1511) P. H. 1. Svoje temeljito znanje P. Vcrsuch einer griindli Violinschule 1923. MGG. 1943. Mozart. 102. simfonijske varijacije. Fundamentum M. XI 1887 — Salzburg. —• F. II. X. XII 1966). LIT. — H. Sin Hansa i Rose. Dugogodišnja pi kinja Beĉke opere. PAULSON. Wallner (Das Buxheimer Orgelbuch. — Muziĉke drame Divina tragedi Ĉengić -Aga. A ć. — Crkvena djela {Juloratorium. 1843 — Beĉ. Stieglei Beĉu. zborovi. Con lacrime i Ich begerr nit merr. pisani u njemaĉkoj orguljskoj tabulaturi. Gustaf. S. gdje je do kraja ţivota orguljaš na bavarskom dvoru. sonate i varijacije za violinu i klavir. — Troglasna pjesma na cantus firmus (Tenorlied) Wiplich figur. Conrad Paumanns »Fundamentum Organisandi« und seine verschiedenen Fassungen. Konrad Paumann. pjesmu VCiplich figur obj. za violonĉelo i klavir. 19. 1470 koncertirao na raznim instrumentima na dvoru u Man-tovi. VI-IX. 22. Zvuk. 4 suite i dr. oko 1415 — Miinchen. Serenada. Najkasnije od 1446 orgu ljaš crkve sv. 51. 1962. lat. obou. Fest-Zeitung. 1922. pausa. od ] i dr. Zur Lebensgeschichte Konrad Paumanns. Das kleine Beethovenbuch. III. — VOKALNA: Uveo cvel za mešoviti hor. — Suita za klavir. uz orgulje majstorski K. Scenska muzika. 1. 1936. Stari mladić) i dr. DJELA. DJELA. jednal trajanja: DELA. j an Mozarts 200. — Lege za violinu i klavir. dirigent. ORGULJSKA (u tabulaturi). Aron Dergson in metnoriam op. 1945— predsjednik 1953—-59) dirigirao je od 1922 i njegovim orkestr a pri osnivanju Festivala u Salzburgu bio je jedan od najaktivr organizatora. 93. Uppstandelse op. — 'Zborovi. Larghetto. zapoĉeo tradiciju njemaĉke organistiĉke umjetnosti što su je slijedili i dalje razvili njegovi uĉenici. je bio nadaleko poznat kao izvrstan orguljaš. zbor i mali orkestar. Konrad Paumann. 1922. Po završenim studijama na Kon.: Wissenschaft und Praxis (spomenica u povodu Paumgartnerova roĊendana). Strauss. 1955. W. 47. PAUZA (od grĉ. R. Fundamenta: Ffimdamentum bo-num trium notarum magistri Conradi In Nurenbergk. 1963. Saloma). 1. Svojim je djelom P. PAUMANN. Svita I. LIT. Fundamentum organisandi Magistri Conradi Paumanns Ĉeci de Nurenberg Anno 1452 (tabula-tura zajedno s Lochamer Liederbuch). Krehl. 1925). zborovoda (Kirchberg. 1938 odlazi u Ita! gdje prouĉava povijest firentinske muzike i poĉetke opere. Gu'mbel. 1960 i za violonĉelo so lo. Nesumnjivo najveći njemaĉki muziĉar svoga vremena. 1963 i XIII. 1971 proslavio je 30-godišnjicu umjetniĉkog rada. ital. 1911 i Haj Veljko. Trifunoostvarenja dao u orkestarskim kompozicijama. — Ch. Dvije uvertire. osobito se istakla kao wa gnerijanka. Geburtstag. DJELA. 1959. a od 1921 do smrti bio je kapelnik vojne muzike i nastavnik u muziĉkoj školi Stanković u Beogradu. PAUMANN. koji ga je naslijedio u sluţbi. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Niirnberg. op. pjevanje uĉila Konzervatoriju u Beĉu (M. sistematskim redom donose upute za sviranje orgulja. Rad V. kojemu je od 1960 bio predsjednik.Od 1450 u Munchenu. 1933. napose u Jugoslovenskoj simfoniji programski koncipovanoj i proţetoj toplim lirizmom. 1929 osnovao Salzburger Mozart-Orcht s kojim koncertira i u inozemstvu. uvertire Smrt majke Jugovića. a bavio se i muziĉkom kritikom (Wiener Zeitung). bez broja opusa. Jeroška (Borodin. nastupao i kao pijanist. 27. 1927 (V izd. 1962. Milenko Paunović i njegova Jugoslovenska s fonija. Jugosloi ska simfonija II (nedovršena). So nate: za violinu i klavir. Vt opseg njezina glasa dopuštao joj je da pjeva i uloge drams soprana (Leonora u Beethovenovu Fideliju. Schubert. Dugogodišnji dirigent zbora Dvorske opere u Beĉu.: B. Miinchen 1938. A. 135. 1950 i 1957.: A. mezzosopran (Baden kraj B 15. Prema svje doĉanstvu S. 1927. u Dvorskoj or debitirala i88ikao Amneris (Verdi. Prodana nevjesta). Konrad. — H. LIT. pause. God.

New York 1932. 9—10. Sastoji se od tri ili ĉetiri perio de poredane redovito prema shemi AABBCC ili AABBCCDD. — J. 4. a osmina pauze dva barjaĉića itd. pausa zamenjuje notu brevis. pod nazivom padoana ili paduana javlja se katkad i brzi ples u 3/4 mjeri. 1940. pjevaĉi narodnih pjesama. Josip. Koncertni majstor Kamernog orkestra u Hagu (1958—59) i Kamernog orkestra u Ziirichu (1960). soĉnih melodija i neposredne izraţajnosti. P. Efekt pauze zavisi od njenog poloţaja. Toškov). Višeglasnoj menzuralnoj muzici bile su neophodne pauze odreĊenog trajanja. Great Dancers. Pauze pod 6 i 7 naĉinjene su iz znakova tabulatura. Do 1957 u društvu je djelovao i simfonijski orkestar. J. Lissa. nije traţio ni utirao nove putove. Savremenik. •— P. pausa longa reda (docnije zvana pausa longa imperfecta) jednaka je imperfektnoj (dvodelnoj) longi. a 1909 u Francusku. pet puta duţe pauze su AAAA Neumska i horalna notacija ne poznaju pauze. VII 1870 — Ljubljana. Iste godine s grupom istaknutih plesaĉa pošla na turneju u Skandinaviju. P. Pogotovu su sugestivne neoĉekivane generalne pauze (zajedniĉk esvim glasovima). God. B. N. Berlin 1933. radniĉko kulturno -umjetniĉko dru štvo. With Pavlova Round the World. Siier. New York 1947. [ # | a u štampanim orkestarskim deonicama katkad se koriste i stari oblici pauza ĉetiri i dva puta duţih od ćele pauze.: L. Pavlova. Ljubljanski zvon. A. Posjedovala je neobiĉnu gracioznost. formalno dovršenih vokalnih min ijatura. divertissementi na muziku F. 24. ruski plesovi. Th. P. LIT. Pavane). | M | •. od 1961 u Beogradu docent. njem. Umetnik je spontane emocije. frazu u crescendu) ili se nalazi na tezi takta (npr. V. Od 1963 ĉlan je Beogradskog trija sa kojim je gostovao u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. dvorski ples podrijetlom iz Italije. Pavane. 1940. Hyden. pa profesor na Fakultetu muziĉke umetnosti. P. AHHa IlaBjloBa. ĉetiri. E Promena takta ili tempa.letnici Josipa Pavĉiĉa. Arbeauu. šesnaestinska pauza quart de soupir. tri. ĉetvrtinska pauza soupir. pavane. zvanom finiš punctorum. Lipovšek. zajedno sa V. pavenne. stekavši u baletu Pavillon d'Armide (Ĉerepnjin. Buli. Giselle (Adam). Jedino francuski nazivi odstupaju od tog pravila: ćela pauza pause. programski orijentirane na djela jugoslavenskih kompo zitora. baleti P. U svojim sekcijama (mje šoviti pjevaĉki zbor. Snaţnije deluje pa uza koja prekida prirodan razvoj muziĉke misli (npr. J. van Beethovena. STMW. sem što se u kasnoj ho ralnoj notaciji crtom kroz ceo linijski sistem. muzikom majstorski doĉarao prpošni humor i iskrenu vedrinu sadrţaja. odgovaraju nazivima nota istog trajanja npr. meĊutim. 7. Anna Pavlovna. koja traje više taktova obiĉno se oznaĉava brojem taktova iznad po 10 10 preĉne vodoravne ili dvostruke kose debele crte. polovinu) i javlja se nešto kasnije. odnosno jednu trećinu note bre vis (semibrevis major i semibrevis minor). stoga je kratkim pauzama dat po jedan barjaĉić manje. Cecchetti. je ubrzo plesala sve velike uloge klasiĉnog reper toara. Uţivala je veliku slavu koja je još za njena ţivota graniĉila s legendom. Prema Th. violinista (Beograd. Po karakteru veoma je srodna -* passamezzu.-. London 1932. Ţupanĉiĉa. N. pa je produhovljenošću i lakoćom pokreta umjela stvoriti atmosferu poetiĉne nestvarnosti. A Biographv. Clarke. — W. Legat. pausa longa perfecta (pausa modi) odgovara trajanju per fektne (trodelne) longe. franc. I. Izvanredno ta lentirana. pavan. 3. kompozitor (Veliko Lašĉe. se odlikuje originalnim tumaĉenjima kompozicija. PAVLOVIĆ . ruska plesaĉica (Petrograd. Tako su nastali današnji oblici pauza.) poznaje sledeće oblike: 1 2 3 4a 4b 4c 5 6 7 PAVAO MARKOVAC. — V. nazivajući je lenima. Bartoka i dr. J. semisuspirium odgovara semiminimi (tj. dva. P. Djelovao je zatim u Ljub ljani kao nastavnik na uĉiteljskoj školi (1901-—25). My Jears with Pavlova. Chopina. suspirium zamenjuje notu minimu (tj. osminska pauza demisoupir.. afirmirale su se na brojnim nastupima širom zemlje. LIT. — S. pridruţila trupi Ballets russes S. G. Lifar. izvanredan plesaĉki talent. Stravinskog.: M. Djagileva. tridesetdruginska pauza huitieme de soupir. ili se nalazi na arzi i skopĉana je s diminuendom. Moe. u XVI st. London 1931. s izuzetkom or kestra. IX 1949). Jubileji slovenskih kulturnih radnika. oznaĉava predah na kraju melodijske fraze. osnovano 27. bez obzira na duţinu takta. Die aesthetischen Funktionen der Stille und Pause in der Musik. Nizinskim najveća priznanja. Ţivković. Karsavi-nom. engl. Franko iz Kolna (XIII v. KpacoecKan. se plesala samo na velikim dvorskim sveĉanostima. MGG.PAUZA — PAVLOVIĆ U stranim jezicima nazivi p. (Orchesographie. Hg. Apsolvirao (1953) Muziĉku akademiju u Beogradu (P. U XIV v. IX 1945 u Zagrebu. A. na školi Glasbene matice i privatno. Franks (redaktor). Pisao je preteţno vokalna i klavirska djela. — T. Algeranoff. ali obrnut na levo. zatim otišao u London na usavršavanje kod M. zatim 1908 u Njemaĉku i Austriju. LIT. LIT. P. kao i pojava korone oznaĉava se u toku ovakve pauze na sledeći naĉin: Adagio Allegro 3EEE Antiĉka grĉka notacija oznaĉavala je pauzu koja odgovara najkraćoj ritmiĉkoj vrednosti (chronos protos) slovom A (lambda). Violinista izraţajnog tona. Brahmsa. 24. osmini). P. 4. Muziĉke sekcije društva. PAVĈIĈ. London 1956 (ruski Moskva 1956). osminska pauza zove se engleski auaver rest. 23. Dandre. Anna Pavlova. Ubrzo se proširila po cijeloj Evropi. — U drugoj polovini XVI st. Posebno treba spomenuti ciklus pjesama Ciciban na stihove O. Pavlova. Studij klasiĉnog baleta završila 1899 na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu (E. Najĉešće je u 2/2 mjeri. je izrazito polagan plesni stavak i javlja se obiĉno povezana s kojim brzim plesom (saltarellom ili galliardom). London 1957. 6. JleHHHrpa^ 1964. kao i od pauze koja skraćuje pret hodnu notu (staccato). 2. iskrivljeni oblik izraza alla pavana. Na repertoaru njezine trupe nalazila su se iskljuĉivo klasiĉna djela kao Vila lutaka (Bayer). u kojemu je P. 5. Pauze se mogu produţivati taĉkom i koronom. paven. I. 12. italijanski pausa di roma. PAVLOVA. I 1931). Morley. Osobitu popularnost stekao je kao kompozitor solo-pjesama. X. II 1881 — Hag. Pri uvoĊenju belih nota u XV v. Svellov. Oblakov. — A. Pariš 1957. Oliveroff. Tu se istakla osobito u Fokinovim koreografijama. Oh 70. London 1958. M. odgovara fusi (tj. Pavlo va.. mnoštvo primera za njihovu upotrebu sreće se kod L. vjerojatno iz Padove.. npr. ansambl narodnih plesova. a zatim gra Ċane svih profesija i omladinu. — A. kod kontratempa) od pauze koja prati završetak motiva ili fraze. koja odgovara semibrevisu (današnja ćela pa uza). 1962.: V. a osobito je ĉesta u muzici engleskih virginalista (W. dramska i likovna skupina) društvo je okupljalo najp rije samo radnike i namještenike. Umjetnik romantiĉnih sti lskih koncepcija. polovinska pauza demi-pause. La Mort du cygne (S'dnt-Saens). Aleksandar. Kun. Ĉaj-kovskog. Anna Pavlova. Svojom umjet niĉkom zrelošcu one su pridonijele da se slovenska vokalna lirika podigne na viši artistiĉki nivo. pa je p. a nemaĉki Achtelpause. London 1927. 18. 1589) p. Anna Pavlova. Rostala i tamo 1956 diplomirao na Royal College of Music. U Parizu se. pavin. rafinovane . X 1929 ■—). D. nije imala razumijevanja za moderna strujanja u baletnoj umjetnosti. Vazem. Byrd. PAVLOVA je bila. Les Trois graces du XX € siecle. zamenjuje ih zajedniĉki oblik. npr. Peć. A. Dowland). P. tamburaški zbor. Pariš 1922. ■— H. U u mjetniĉkoj muzici prvi put se susreće 1508 u djelu Intabolatura de lauto talijanskog kompozitora Dalze. a i b traju dve trećine. 1. Gerdt) gdje je odmah angaţirana u Marijinskom kazalištu (1906 primabalerina). P. 1911 osnovala vlastitu trupu u Londonu s kojom je gostovala po cijelom svijetu. Polazio muziĉku školu Filharmoniĉkog društva u Ljubljani i zatim studirao muziku u Beĉu te 1901 po loţio drţavni ispit iz klavira i pjevanja. ĉetvrtini). c semipausa. nastao je nesklad: osmina note je imala jedan. koji je tek mjestimice posezao za novijim izraţajnim sredstvima. Pobornica ĉistog akademskog stila. Nizinskim i T. — B. TO. 1907) sa V.: Z. Flight of the Swan. a šezdesetĉetvrtinska pauza seizieme de soupir. Beaumont. Co. Dejstvo pauza iskorišćeno je već u srednjovekovnom hoquetusu. 11 — 12. Six. ■— C. za ceo takt piše se kao ćela pauza. osvo jivši više prvih i drugih mjesta na natjecanjima i smotrama ama terske muziĉke aktivnosti. Magriel. 1962. J. O. Gibbons. H. — M. punih ţivota. PAV ANA (tal.

a istu funkciju ima pedal i na timpan: LIT. jao samo od -> kratke oktave. jer su orj . Instrumenti tog tipa bili su poznati već u XV st. La Obra rnusical de Juan Carlos Paz. Al. 1932 i 1935. Brittena. 24. Canto de navidad za tamtam i gudaĉe. Olten : I. preludij i fuga. kat dalni klavikordi. tenor (Farnham. pedalni klavir) p. obiĉno basov. 64.: J. Handschin. Maz. Seis superposiciones. 1955. takoĊer u obliku dalnog ĉembala. trublju. Surrev. passacaglia. Posejdona. God. 1962— 64 i dr. pedale ili pedale c monia). Gallac. Albert (pseudonim A. Meisterwerke des Klavierbaus. snimio je i više vlastitih gramofonskih ploĉa. se uskoro zatim javlja i u instrumentalnoj mi (gdje se i stalno zadrţao). Mainz 1938 (najr izd. 6 balada. Djelo se ĉuva u biblioteci franjevaĉkoga samostana Kraljeva Sutjeska. u Londonu. engleski pjevaĉ. 1955. Bach naj svojih 6 orguljskih trio-sonata za pedalni klavir (a 2 Clav. J.: A. 1943. od 1 ponovno u Zagrebu koncertni majstor Simfonijskog orkc Radiotelevizije. Fairbanks. Transformaciones canonicas. Die Geige in Wahrheit und Fabel. u drugim sluĉajevima predstavlja mehaniĉki ureĊaj za stizavanje odreĊenih efekata. 1940. Tema y transformaciones za 11 duhaĉkih instrumenata. carillon. Pedal. U njegovom repertoaru. VI 1910 —). sonatina za klarinet i klavir. k. tal. a u XVIII st. Orguljski p. Naziv govori. 1923. A Study of the Greek Paean. kulture i produbljene interpretacije. 1926. VI 1842 — I. dok u sredi dijelu one mogu doći s njim i u oštru koliziju ( ->• Temeljni i temeljni oblik akorda). poput himne. 3. 1862 ušao u nakladno poduzeće svog oca u Leipzigu gdje je 1886 poĉeo izdavati partiture komornih kompozicija (od razdoblja klasike do romantike) u dţepnom formatu. K< PEDAL (engl. vidno mesto zauzimaju kompozicije jugoslovenskih mu ziĉkih stvaralaca. Schran Die musikgeschichtliche Stellung der Orgel-triosonaten von J. a nastupao je i u velikim plesnim i jazz-orkestrima S. 1895. — SPISI: La Mušica en los Estados Vnidos. 2 koncerta za 5 duhaĉkih instrumenata i klavir. Od 1938 nastupa i kao koncertni pjevaĉ uz st< pratnju B. Poema heroico. H. Niicleos. od 1934 do 1950 komponirao gotovo samo u dodekafoniĉkom stilu. PAVLOVIĆ. — W. pedal. 1931 — 32. 1898. T938. Studirao na Lancing College u Londonu. a zatim i u Nizozems] Engleskoj tipke normalne veliĉine. LIT. MHorad. Poduzeće je do 1892 objavilo u svemu 212 kompozicija. je rijedak tip pjevaĉa. Edo. od 1946 djeluje u Eni Opera Group. Gaita. New York 1900. Svirao je u njemaĉkim orkestrima W . 1935. ' PEDALNI KLAVIR (engl. 1927. Miho (Mijo). a tada je ediciju preuzela naklada E. klavir i celestu. LIT. t. što znaĉi. violonĉelo i klavir. starogrĉka zborska pjesma. pedalis noţni).. Deubner. I. V. F. Neues Jahrbuc h fiir den klassischen Altertum 1919. G. Jelenić. sedam pedala na harfi ! promjeni udezbe ţica. Dioniza. Jć. Beriihmte Sdngerinnen. široko izraĊen kontrapunkt (-> Organum. Boletin Latino-Americano d e Mušica. 1930. Kentona. 1947. na kojoj se s nogama. Pedalflilgel. Beriihmte Geiger der Vergangenheit und Gegenwart. njem. kad se nad svakom dugo drţanom notom korala izv bogat. A. pedal piano. -> Kontrapm MeĊutim. Continuidad 1953 za udaraljke. da su pedalne tipke povlaĉile za sobom odg rajuće duboke tonove manualnih tipaka. produl tonova. trombon i violonĉelo. S. franjevac. David. Massarta. Rhvthmik. Dvnamik. gudaĉe i udaraljke. Jedan muziĉki fragment peana u starogrĉkoj notaciji saĉuvan je na tzv. Bruggaier. preteţno u najdubljoj dionici kompozicije Pedalni ton). a u helenistiĉko doba postaje prigo dna pjesma. Od tih malih tip rasporeĊenih kao skraćene. Klavir i pijai opskrbljeni su sa dva ili tri pedala kojima sviraĉ regulira upot i prigušivaĉa i pomiĉe klavijaturu udesno (klavir) zbog smanj zvuĉnosti instrumenta. ibid. engl. franc. Arnold Schoenberg o el fin de la era tonal. 1933. poema za glas i klavir. 1925 i 1935. 1930. problematici svih stilova i razdoblja.). 1956. LIT. G. Frankfurt a. Evansa. argentinski kompozitor (Buenos Aires. 1957. Mušica 1946. Ritmica constante. sluţi se atonalnim i politonalnim postupcima. — F. God. da se pri upotrebi pedala treba sluţiti gama. koji podjednako suvereno v pozornicom i koncertnim podijem te se s lakoćom snala. Hirt. Klavirski trio) nastupao u zemlji i inozemstvu. XII 1930—). PAYNE. odnosno prelomljene oktave. 1951—54 prvi violinist u orkestru kazališta Komedij Zagrebu. Mozart je takoĊer posjedovao takav instrument. pedal point. Već u Bachovo vrijeme m se na njima svirati. Od 1957 u Kolnu prvi trubljaĉ u ansamblima K. Alkan (op. violinu. 1954—58 ĉlan Zagrebaĉkih solista i 1958—61 konce majstor Zagrebaĉke opere. 56. Na nekim instrumentima gulje. pod nazivom Paynes kleine Kammermusik Partiturausgabe. Tres Contrapuntos za klarinet. Kultura i bosanski franjevci. Izraziti polifoniĉar. Lange. VIII 1972). Fetkovskog u Beogradu. 1954. zajedno sa nekoliko mladih kompozitora radikalnije orijentiranih. DJELA (sve pod pseudonimom): Beriihmte Pianisten der Vergangenheit und Gegenwart. 1899. Miillera. Orguljaš u Oxfordu i proĉelnik muziĉkog odjela Grange School u Crowboroughu 3 zatim (1933—34) uĉio pjevanje na Royal College of Music u Londonu. Aĉ. 1937— 4 0. E kromatski. duhaĉki oktet. na ĉembalu (novije produkcije) peds se ukljuĉuju i iskljuĉuju registri. a zatim kraće vrijeme malog sastava pijaniste B. ORKESTRALNA: 2 koncerta za klavir i gudaĉe.52 PAVLOVIĆ — PEDALNI TON pine Neto English Singers. God. PAZ. ureĊaj na razliĉitim muziĉkim ins mentima. 3 kompozicije. P. E. kao dirigent vodio Hrvatski festivalski komorni orkestar. Pindarov drugi P. 1936 (nova verzija 1953). Na goi svima praizvedbama Brittenovih opera pjevao glavne teno partije. javljaju se. Dedalus 1950 za flautu. klarinet. razvile su se u Njemaĉkoj. osobito nakon pobjede (Homer. P. 22. je klavijatura većih razmjera. Izraz pedal ĉesto se upotrebljava kao oznaka za dug( drţane tonove. Obiĉno ima opseg od 32 tipke (CRazvio se u XIV st. DJELA. 1931. Djela za pedalni klavir komponirali su R. oba su pokreta mnogo pridonijela propagiranju suvremene muzike u Argentini. A PEARS. 1936. 1944 (rev. 4 dodekafoniĉke kompozicije za razne sastave i za violinu solo. Poĉetak i svršetak tih harmonija redovito istiĉe iz pedalnog tona. — L. k. 1930. Od 1943 jedan od najistaknutijih lista kazališta Sadler's Wells Opera. 1948—49 pjevao u kazalištu Covent Ga. uvertira za 12 instrumenata. Introducdon a la mušica de nuestro tiempo. elektriĉnu gitaju. C. dugo drţani ton. 1932.: H. 1965. Leipzig 1915 ( I I izd. 6 fuga na ime BACH op. pec prema lat. koji obuhvata veliki broj dela od baroknih do savremenih kompo zitora. Eulenburga u Leipzigu (Eulenburgs kleine Partiturausgabe) proširivši je izdanjima orkestralnih i zbornih partitura. saksofon i klavir. 1937 na koncertnoj turneji po SAD kao ĉlan sku - PEDALNI TON (pedal. 2. Zeusa. pa i nazvana po njegovu epitetu Paian (Izbavitelj. 1930. 2.: J. a 1938 Agrupacićn Nueva Mitska. rcatav pobjedniĉka pjesma). U okviru Nezvport jazz-festivala gostovao 1972 u Beogradu. sonatina za flautu i klarinet. p. — E. Studien zur Geschichte des Orgelpedalspiels in I schland bis zur Zeit J. Spasilac). N. 5. 22. Ch. — KLAVIRSKA: 3 sonate. Juan Carlos Paz. Uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu (F. Uĉenik A. sonata za violinu i klavir. 1951. Kasnije se p.: E. St violine završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. Ehrlich). Suite concertante za p. Richter. nad kojim se izmjer razliĉite harmonije. III sonatina. Das Pedalklavier. 1 Jahrbuch. Kao solist i komorni muziĉar (Zagrebaĉki k tet. 69 i 72) i Ch. R. Zameci pedalnog tona nalaze se već u XII st. G. 66. Schun (Studien op. posvećena i ĉovjeku. 1949). njem. 1893. passacaglia za gudaĉe. instrumenti namijenjeni orguljašima za vjeţbi Pedal se isprva dodavao najdubljim tipkama manuala ili se s. 1936. Mušica za flautu. Der Paan. piano-pe'dc njem. PEĈARIĆ. Riddleja i dr. Kuhna i dr. PEAN (grĉ. a tada prešao na jednostavniji naĉin izraţavanja. ugaĊanje instrumenta i dr. je jedan od najistaknutijih evropskih trubljaĉa na podruĉju jazza i zabavne muzike.: L. ĉlanci i studije. pianoforte a pedali).. 1959. Gounod (Fant sur Vhymne nationale russe. Bach. 1938 i 1943. Osnov. VIII 1901—25. I. Berlinskom papirusu (-> Grĉka muzika). U peanu se sveĉanim tonom izriĉe zahva lnost. Sch God. 1934 — 38. 1 — K. ĉije solo-pjesme ĉesto interpretira. horovoda i organist u samostanu Kraljeva Sutjeska. pedai pedale inferieure. 1929. 1952. ZFMW. trubljaĉ (Beograd. Alovimiento sinfonico. se u pi proširio najviše oko 1840 kada je tvrtka Pleyel izgradila usavi model.. i to najprije u orguljskoj. pedale. i orkes LIT. Juan Carlos. I955! Mušica za fagot. sluţi za sviranje. Das normale Klavierpedal. S. 4 kompozicije za klarinet solo. celestu. klavirski instrur kojemu je dodana pedalna klavijatura kao kod orgulja (s opsej xD-d). IV 1921). Con-crecion 1964 za 7 duhaĉkih instrumenata. Leimer i W. ili se upravlja molba za pomoć u rato vanju (npr. Orgelpunkt. Kreutzer. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. gdje je 1950—56 ĉlan Zabavnog orkestra Radija. kao temeljnog tona akorda. je bio generalni sekretar Saveza muziĉkih umetnika Jugoslavije. 1931. P. 1929. Hauptmann) i u Parizu kod L. 3 trija za duhaĉke sastave. Rokovića. 3. — Abel. Pej. Pedal. J. tal. Ilijada. U svom djelu Naĉin crkvenog pjevanja (1857) tumaĉi muziĉku teoriju i iznosi praktiĉne primjere s tekstom. Peter (Neville Luard). franc. Philadelphia 1938). u praksi ganuma. 1935. a sluţi za voĊenje basove dionice. 1936 —38 vokalni solist na BBC. M. P. tj. koji odgovara današnjoj peda kopuli. K. prvobitno posvećena Apolonu. 1927 —29. omogućuje modifikaciju izraţajn promjenu dinamike. pjevao i u ĉast drugih bogova. PAVLOVIĆ. Od 1961 u Kairu koncertni maj Filharmonije i profesor Nacionalnog konzervatorija. tal. njemaĉki muziĉk1 nakladnik i pisac engleskog podrijetla (Leipzig.. engl. Misli se da je J. Skizzen op. Sarajevo 1912 i 1915. III 1929 —). utemeljio u Buenos Airesu Grupo Renovacion. M. Bachs (disertacija). 391) ili ozdravljenja i si. 58. izmjenjivanjem prstiju i pete obiju n brze pasaţe i vezane fraze. 1893. Das Streichquartelt in Wort und Bild. Smještena je na podu ispred sviraonika. S. franc. Edelhagena. iz spoja. Namjena pedala je razliĉita. LIT. Gieseking. P. 1954. Kompoziciju uĉio kod C. e Ped. violinist (Kotor. 1954. 1952.

u završnim dijelovima kompozicija). dotle su kompozitori romantike koristili pedal pri cr tanju lirskih i intimnih raspoloţenja. Slijedeći primjeri ilustriraju ove tri vrste pedalnog tona: J.2 ]. U razdoblju tonalne muzike (-> Harmonija) p. franc. t. naziva se i leţeći ton (engl. pa i potpunih pedalnih akorda. inverted pedal za leţeći ton u najgornjem glasu. pedale superiore i pedale medio). tal. samo je daljnja konsekvenca opisane »pedalne prakse« romantiĉara.S.. njem. S. mternal pedal za leţeći ton u nekom unutar njem glasu. pedale supMeure i pedale inteneure. ali nikako iskljuĉivoj nastupao u najdonjem glasu kao ->• dominanta odnosno kao dominantni pedal ili kao -> tonika. koji je opet specifiĉno sredstvo tonskoga kolorita. istodobna kombinacija dvaju pedalnih tonova. redovito je sadrţavao toniku i menu kvintu. Impre sionistiĉki pedal. tj. je najĉešće. a moţe ĉak poprimiti i oblik kraćeg melodijskog motiva. 1 r ¥ r r * FF Pedalni se ton u praksi ne pojavljuje samo u obliku doslovce izdrţanog tona. a u klasi ĉnom za pojaĉavanje harmonijske napetosti (naroĉito na kraju provedbenih dijelova kompozicija). t. Bech: Das VVohltempei ierte Klavier I. Hindemith: Sonata za klavir četveroručno P. m . preba cujući ga pri tom redovito u unutarnje ili najgornje glasove. On je ĉesto ritmiziran. isprekidan pauzama i figuriran. Vegende Stimme ili liegetide Mittelstimme.op 71 P. ili u jednom od -> unutarnjih glasova. ali ne svuda i ne uvijek s istom svrhom i namjenom. t. Suvremeni autori pruţaju u svojim djelima najraznovrsnije primjere za upotrebu pedalnoga tona. odnosno kao toniĉki pedal u odreĊenom tonalitetu.PEDALNI TON sa svojim pedalima (od kojih i potjeĉe naziv pedalni ton) pruţale vrlo povoljne tehniĉke mogućnosti za dugo drţanje basovih to nova. se mnogo upotrebljavao u instrumentalnoj muzici sviju razdoblja i stilova. ĉime postaje sliĉan ->ostinatu: P. Dvostruki pedal. dvostrukoga pedala. Dok je u polifonoj muzici pretklasiĉnoga razdoblja pedal ĉesto bio omiljeno sredstvo za postizavanje monumentalnih efekata (kao npr.Bach: Mal a f uga za orgulj e u a-m olu 53 R Strauss: Don Quichotte S Šulek: nija br. u najgornjem glasu. preludij u b-molu E Gneg: Der var engang.

Kao kompozitor P. 1894—97 (ostali svesci nisu c ljeni). U dugom nizu rasprava i izdanja o je likove iz španjolske muziĉke prošlosti i upozorio na nj< velike ali zanemarene vrijednosti.). Od 1896 do 1899 izdavao je ĉasopis Mušica religiosa en Espana. 1902. — IZDANJA: Hispaniae Schola mušica sacra (8 sv. Antologia de Organistas cldsicos espanoles (2 sv. pedagog. Felipe. Rigoletto). Olema lasci 1872. 1872 (III izd. treći dio La Jornada de Panissars). MGG.). portu y hispanoamericanos anliguos y modernos. Felipe Pedrell et »Les Pyrer\ees% Pariš 19a / Balaguer. 1895—1903 predavao u Madridu povijest muzike i muziĉku estetiku na Konzervatoriju i u Escuela des estudios su-periores. meĊu ostalima: I. Cleopdtre. Zborovi: Canco Hatina. de Falla. 1913 . < Pedrotti. je htio F. Gerhard i H. 1882—83 izdavao je djela s podruĉja suvremene duhovne muzike pod zajedniĉkim naslovom Salterio Sacro-Hispano. — VOKALNA: oratorij Alleluia.25. Toscaninija. 1901. PEETERS.V 1974). 1859. U muzici uglavnom samouk.) i vodio orkestralne koncerte na ko je izvodio simfonijsku muziku. 187c Klavirska djela. Exi 1921. Mazeppa. T. U ĉast nj 70godišnjice izdana je 19TI spomenica Escritos heortdsticos. Potkraj 1904 vratio se u Barcelonu kao umjetniĉki direktor nakladnoga poduzeća Vidal y Llimano koje je nastavilo s izdavanjem Pedrellove serije publikacija Salterio Sacro-Hispano. S literarno. VIII 1922). Baleti: La Rose et le gitan. Suita / 7 (prema Petrarki) i dr. — SPISI: matica musical. 1861. Felipe Pedrell. pjesme. LIT. 1912. I. otkupljuje. 1894 — 98. Klose) i Berlinu (E. a povremeno i dirigent na Teatro Regio. 1889—91 (izv. 1897 — 98. 1925. tilde. G. God. X. Roxas. Tebaldini. 1910. e historico de organografia musical antigua espanola. 1906. a kasnije predavao na Univerzitetu u Tucumanu. E. Anglesom). God. 16.). ostala je svjedoĉanstvo plemenitih nastojanja da se stvori španjolski cionalni muziĉki stil. Emil. Od 1868 u Torinu. španjolski kompozitor i muzikolog (Tortosa. Istel. II 1841 •— Barcelona. 1962. G voisier. Od 1840 dirigent Talijans kazališta u Amsterdamu. 1900—01 (prošireno izdanje obj. II Parruchiere della Reggenza. God. Pariz. Fiorina. Prdcticas preparc de instrumentacion. 1841. L'Eglogue »La Foret sans amour« de Lope de Veg. Anuario de l'Institut d'Estudis Catalans. Gelmina. — Uvertira. Opere: L'ullimo Abenzeraggio. 1878. / N. Uĉenik i nećak F. VI 1904 —). XI 1817 — 16. U tome i jest pravo znaĉenje Pedre stvaralaštva.2i. 1910. 1. Dos Musichs cinchcei catalans. Mazeppa. F. Eh Madrigals i la Missa da Difunts d'En Brudicu (sa H. — A. 1918 (pretisak iz VIII sv. Nakon putovanja po Italiji i boravka u Parizu nastanio se 1882 u Barceloni. u kojoj je došao do punog izraţaja nj' smisao za vedru melodiku i poletnu ritmiku. Kao uvod imala jo j je posluţiti ĉuvena Pedrellova rasprava Por nuestra mušica (1891) u kojoj se zauzimao za stvaranje nacionalne španjolske opere na temelju španjolskoga muziĉkog folklora. Njegovi su uĉenici bili. Opere: Ardid de Atnor. njemaĉki kompozitor i dirigent belgijs podrijetla(Antvverpen. IV 1893—Bochum. Ĉlan njujorškog Metr litana od 1941. La Musique indigene dans la thedtre espagnol du } siecle. 1 omnia (8 sv. SBIMG. drugi dio Rayo de Luna.: T. Uĉitelj mu bili E. God. ORKESTRALNA: Ouverture Catalana. Cancionero musical popular espanol (4 sv. ORKESTRALNA. 1930 i Alleluia. 1853. Miisicos contempordneos y de otros tiempos. 1872 osn (sa G. La Figlia dell'arciere. R. — H. Od 1921 ţivio u Parizu. 1920 — 2 M. prvi dio El 1 de Foix. Musicalerias. tenor (New York. 1917. moteti.). Felipe Pedrell. muziĉki sa vjetnik Consejo Nacional de EĊucacidn. 1852. 1 08. 1902 (neizv. de Breville). d'Indv. Nadovezujući na kasnu romani . La Mušica espanola desde la edad media hasta nuestros dias. Diccu biogrdfico y bibliogrdfico de miisicos y escritores de mušica espanoles. 1894. 1923. Carlo Pedrotti.muziĉkom djelatnošću poĉeo 1867 suraĊujući u više muziĉkih ĉasopisa. Eleonor McLellan i G. PEDRELL. 1906 pod naslovon cutnents pour servir a Vhistoire des origines du thedtre musical) .2 br. Isabella d'Aragona. X 1878 — Montrouge. Wolf). — Komorne kompozicije (gudaĉki kvartet.2 Njegova muzika nije prešla španjolske granice. 1 lirico espanol anierior al siglo XIX (5 sv. talijanski kompozitor i dirigent rona. . 1908—09. M. — DRAMSKA. Angles. Tu je pokrenuo ĉasopise Notas musicales y literarias (1882—83) i Ilustracion musical hispano-americana (1888) koji je ureĊivao do 1896. Victorije). Danza y cancićn de Aixa. P. 1908. Reiff u AFMW. 1902—12. O la exposicion historica celebrada en commemoracion del primer centenari nacimiento del maestro Felipe Pedrell. En el estrado de Beatriz. ( modo. osobito njemaĉkih kompozil Od 1882 bio je direktor konzervatorija Rossini u Pesaru. DRAMSKA. T 1897. dijelovi: prolog Alma Mater.: G. La Canco popular catalana. rekvijem. Festschrift H. Lirica nacionalizada (sabrane studije). Victoria. Albeniz. O. Njime se P. direktor Liceo skale. 1881. gdje je u. 1924. SBIMG. Orientaciones . Genoveffa di Bral 1854. sabranih djela T. 1856. i na katalonskom). Dć. I. oko 60 solo-pjesama. El ( Arnau (sa zborom). P. 1881 Pirineos. studirao na Scholi Cantorum u Parizu (V. 1909 (iste g obj. 1921—35 operni dramaturg. 1865. Granados. Pjevao tenorske partije najviše u talijanskim i f cuskim operama.). radeći kao kritiĉar. 1881. RM. Moller. Pedrella. On je jedini pokazao put darovitim uĉe nicima koji bogatom opusu ostvariti sve njegove teţnje. 1874. — M. Catdlech de la Biblioteca Musical de Diputacić de Bart (2 sv. L. 11 Tasso a Ferrara. 1899—190c Fešta d'Elche. U Barceloni je P. 1918 — 22 (novi otisak ic 2 sv. Humperdinck. Carlos. J. La Matinada. Simfonijske pjesme : Excelsior. ibid. Felipe Pedrell ed il dramma lirico spagnuolo. 1910. 1936. Solo-pjesme. Guerra inqualtro. Suares. Riemann. Felipe Pedrell. 19. — Pastorales za glas i orkestar. Nekoliko zarzuela. jer se u njegovoj m vide nedostaci kompozicijske tehnike i suvišni Wagnerov caj. PEERCE. 1902. Romea di Monfort. Querol. i na franc). 1919kompozitor i dirigent scenske muzike u Bochumu. RM. 3. je i utemel španjolske muzikologije. 1840. P. 12. 1931. Clara di Mailand. PEDRELL više ostvariti nego što je mogao. 1840. antifone. Fantasta argentina. M. Gtosa (sa zborom) i Cant de la Montanya. III 1941). Mantovani. Školski inspektor u Buenos Airesu.. Borghetti. // Favorito. 1903—04. La Mušica contemporanea en Espana y Felipe Pe Malaga 1901. 1911 (nastavak preth< djela). 1846. Jan (pravo ime Jacob Pincus Perelmu ameriĉki pjevaĉ. DJELA. Los Miisicos espanoles.). od 1845 dirigent na Teatro Filartm i Teatro Nuovo u Veroni. 1917. L. A. Reiff. Diccionario tecnico de la mušica. I Pirenei. PEDRELL. SBIMG. U operi debitirao 1938 u Phils phiji kao Vojvoda (Verdi. Tutti in masehera. 1891 (obj. 1881. kompozitor i muzikolog. — E. 1883). Barcelona T941. crkvene kompozicije. de Curzon. 19: 38 pjeva u Radio City Music Hali u New Yorku. Jean I d'Aragon. muziku uĉio u Miinchenu (W. 1844. — H. LIT.op. Jor de arte (uspomene i studije). 1905 i dr. Mitjana. LIT.[889— 91 nastaje njegova velika dramska trilogija Los Pirineos. Chiesa.— M. Cuento de Abril i La Guitarra.). Marion Delorme.: A. 1870. A. Carlo. MQ. 1909 — 10. X 1962. PEDROTTI. 1910. 1902.i9: Potpuni popis Pedrellovih djela obj. Prvo ve priznanje dobiva 1936 za nastup u Beethovenovoj IX simf pod upravom A. 3. medu kojima se posi istiĉe Tutti in masehera. Carlos Pedrell. I Pedrell. 1928. Folhlore musical castillan du XVI' siecle. zborovi s orkestrom i a cappella. osnivaĉ Sociedad Nacional de Mušica (1915).). I jedan od posljednjih sljedbenika velike napuljske operne trad Njegova su najbolja djela opere buffe. MGG. Felipe Pedrell un. Kretzschmar. 1911. Une Nuit de Scheherazade. urugvajski kompozitor španjolskoga pod rijetla (Minas.van Beethovem Sonata za klavir u A-duru. 1875. La < tina. P. Opere: LinĊ. Emporio cie. 1923. Nastupio je i u filmu. Osobita draţ njegova muziĉkog izraza potjeĉe od vještine primijenjenih elemenata španjolskog i juţnoameriĉkog folklora. 1921. spanisehe Volkslied. X 1893). je doista pravi osnivaĉ novoga muziĉkog govora u Špa skoj izraslog iz savršene ljepote bogatih narodnih napjeva ii! sova. God. — < VENA: 8 misa (Messa di gloria)'. de Falla. Pesaro 1894. — DRAMSKA. ZFMW. ostao do smrti. DJELA. J. — R. Depanisom i dr. (sabrane studije).54 PEDALNI TON — PEETERS L. Por n mušica. DJELA. Angles. Schumai studirao i muzikologiju (A. Tomds Luis de toria. Sti rao germanistiku i filozofiju. 19.

U Mechelenu. Po stilu kasni romantik. Mušica Sacra. Weberna. brojne solo -pjesme. MGG.Maštanja op. metalne udaraljke i 12 gudaĉa. Kmicic-Mieleszvriski (Muzyka. zbirke koralnih predigra. D . III 1916 —). 40 kompozicija za lutnju obj. Ars Organi (3 sv. S. 1965). Missa senza le cerimonie II (Sanctus. Svoja najvrednija djela ostvario je na podruĉju kolektivne improvizacije. vise moteta. 7 tibec na meMbi napodoe CCCP. 1954 i za flautu. duhaĉki trio. Filmska muzika A pausasa das ehagas. 1969. Dvije sonate: I. 1953. — F. Flor Peeters Organist. Kaiser). 1963. CoBeTCKan My3t>iKa. Kinetofonias za 25 gudaĉa i 3 magnetofona.). Opere: Die Troerinnen. Sikorski (Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. H. — KOMORNA: gudaĉki trio. preludij. instrumentalne skupine (ehori) i timpane ad libitum. 1925— 52 profesor orgulja na Lemmensovu institutu. M. Od 1948 profesor Flamanskog konzervatorija u Antwerpenu (od 1952 direktor). Romantische Suite. H. Lehmann. PEJAĈEVIĆ PEJOVIĆ. 1943 (sa M. The Organ Music of Flor Peeters. Mise: Missa concertata La Lombardesca za 8 gl. 10. 38. Razvoj muziĉke kritike i esejistike u Srbiji izmeĊu dva rata (magistarski rad. Milano 1947. Sjećanje op. MGG. H. Missa a 6 De Resurrectione Domini Nostri Jesu Christi. klavirski kvartet op. 1955). Pejaĉevićeva ide u red ri jetkih ţena koje su se u Hrvatskoj istakle na podruĉju muziĉkog stvaralaštva. Feicht. Đ. Musique serbe contemporaine. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta. portugalski kompozitor (Montijo. Boulez. 1912. Turnhout 1950.PEETERS — PEKIEL i na polifoniju starih nizozemskih majstora. Koenig). — ORGULJSKA: Sinfonia per organo. II. III 1923). a na Muziĉkoj akademiji 1955 istorijsko-folklorni odsek i 1963 postdiplomske studije (S. 1969. 28. Te Deum. Feicht i W. — Solo-pjesme (romance na stihove A. 84. Dora Pejaĉević. 3 kanona obj. sjajan improvizator. 1953. DJELA: koncert za klavir. Nono) i na Muziĉkoj akademiji u Baselu (P.: F. Narodno stvaralaštvo. 1960. Junek) i instrumentaciju (D. 3 klavirska trija. 2 Symphonische Musik. Koncerti: 2 za klavir. Dva intermezza op. 1948. 1931. na baškirske teme.). a od 1925 prvi. 1918). Misura. 1968. — KOMORNA: Situacoes 66 za flautu. 1962. Pechel). 124 — 125. 2 trombona. 1962 (prer. Odgojio je velik broj orguljaša i kompozitora. 35 minijatura. Petrassi. U Beogradu završila studije istorije umetnosti. 5. H. op. 1959. 1960. Curitiba). VII 1903 —). I 1940 —). 1951. — VOKALNA: oratorij. je priredio više stotina koncerata po Evropi. 6 juţnoafriĉkih pjesama za zbor. Najranije 1633 postao ĉlan kraljevske kapele u Varšavi (od 1649 kapelnik) i pripadao joj do 1655. Duprea i Ch. 19. 1915. Essen 1953. EoedaHoea. 1925. 1938. 1913. Glavne karakteristike njegovih kompozicija su slobodna ritmika i bogata primjena polifonije. LIT. 1929. Depuvdt. klavir. violu da gamba i Ĉembalo. 1936.. 1943.) utjecalo je na njegovo stvaralaštvo.— DRAMSKA. 26. Audite mortales obj. Servaas. Predavao na teĉajevima suvremene muzike u Lisabonu i u Brazilu (Oporto. 1662. Agnus) obj. 1970. 1955. Pedeset godina rada Muziĉke škole Stanković. XII 1929 —). — Collage I za 2 klavira. 2 trublje i 2 trombona. Dvije sonate za violinu i klavir: I. Fuga en Hymne op »Ave Mariš Stella«. 1951. u As-duru op. Barttomiej (Bartholomaus). 1919. 55 PEETERS. Sinfonietta Bochumensis. Hymn Preludes (213 kompozicija u 24 sv. koncert z a orgulje i klavir. Najbolja su mu djela orkestralne suite. P. elegija. 25. Grieg. 1910 i II. violinu. 1966. 1—2. 49. ibid. The zvork of Leoš Jandĉek in the light of Czech music performed in Belgrade between the two Wars. 1964. Swierczek i H. violu i violonĉelo. Bouleza i L. PEJKO. 1941 i Brand im Opernhaus (nedovršena). — CRKVENA. a zatim studirao kompoziciju na akademiji Santa Cecilia u Rimu (B. 1960. ITeHKa. Jorge. — DRAMSKA.: G. 1940. koralna fantazija za orgulje. 31 i 48. Toccata. udaraljke i magnetofon. Stockhausena. Istorija muzike (2 sv. Ko. kvartet za obou. KNJIGE: Istorija muzike od prvobitne zajednice do Beethovena. 1929). LIT. Crouma na pyccuue meMbi. 1957—75 profesor Muziĉke škole Stanković i od 1975 je docent na Fakultetu muziĉkih umetno sti u Beogradu.3un na fiuucKue mejnu za violinu i orkestar. a mnoga su objavljena. 20. 1938). 4 suite). Penckel. ibid. PEIXINHO. kompozitor (Našice. Manuale. I95 1 » Divertimenlo za klarinet. 1945 i 1948. DJELA. X. belgijski orguljaš i kompozitor (Tielen. 1964. var ijacije. Zvuk. 1935. MGG. Zborni k radova VizantoloŠkog instituta SANU. 1940. III. 1918. DJELA: 40 plesova za lutnju. 1932. 36. Zvuk. celestu. 1936. C. 1967. Simfonijeta. violonĉelo i klavir. 40. 1966. 1960. za violu. Huml). 7 gudaĉkih kvarteta. 1957. Nona i kasnije. 1969. 1966. 1931.: Missa pulcherrima obj. 1946. 1954. Dva nokturna op. Marier. Feicht i K. Sherwood. — KOMORNA: klavirski trio. Pet simfonija: I i II. Berceuse op. Mortelmans i J. 1963. Diafonia 2 za harfu. Slavenska u b-molu op. ibid. 1931—48 predavao 1 na Konzervatoriju u Gentu. 1951. Porena. koncert za flautu. Hrvatski kompozitori i njiho va djela. 1958. — M. Americi. 1954. 1942. 1951. prihvatio tekovine P. 1948 — 49. G. 1954. Oslobodivši se utjecaja A. violonĉelo. DJELA. suita za 4 trombona. 1964. za violonĉelo. . Missa senza le cerimonie II. Šest stavaka. Portugal. 1955. K. — Th. Rad VIII kongresa SFJ. AlmadaA Kame of War. ORKESTRALNA. duhaĉki kvintet. ilustracije iz Davidovog ţivota i 150. 1931 i dr. — O My3bixe HKymoe (u suradnji sa I. Mu ziĉki instrumenti na srednjovekovnim spomenicima Srbije i Makedonije (doktorska disertacija. 1959 — 67. K OH uepmnaH $aHma. Ţivot cvijeća op. 1669. rkp. Od 1944 predaje na toj ustanovi i na Muziĉko -pedagoškom institutu Gnjesin. 1969.: J. 1957. a kompozicije nastale u Krakovu pisane su a cappella. na tatarske teme. Flor Peeters.). K. 1943. 25. 1955. 1966. harfu. — K. Corbet. 1945. 2 trublje. Missa brevis obj. canzona i ciacona. 1941. K. 1967. K. izmeĊu 1649 i 1655. Pedeset godina rada Beogradske filharmonije (u štampi).. od 1658 kapelnik katedrale u Krakovu. 1962. Iako se njezina priliĉno brojna djela (58 opusa) ne odlikuju većom izvornošću. Nikolai Iwanowitsch Peiko. violinu. Nikolaj Ivano. 1896) te H. L. 1940. 60 kratkih kompozicija. — Manje kompozicije za klavir (2 sonatine. P. izmeĊu 1661 i 1669 i Missa pulcherrima ad instar Praenestini. Scenska i filmska muzika. —■ H. od 1923. Missa in defeetu unius contraltus. Der Komponist E. 1934 i 1949. 1914 i II. u bmo lu op. — Euridice reamada za zbor i orkestar. 1965. ipak najznaĉajnija medu njima — Simfonija i Klavirski koncert — odaju zrelog umjetnika koji dobro vlada kompozicijskom tehnikom i lako se snalazi u velikim muziĉkim formama. U Zagrebu uĉila violinu (V. 1949. sonatina. Herzog. Najugledniji belgijski orguljaš. CDE za klavir. 2. Brno 1969. suita za orke star. Roksanda. 1972. U Slavenskoj sonati za violinu P. Entrata festiva za orgulje. Ruganje Hristu. 1948. III. Colloquium musicae vocalis. Opera AuxuAy. u orkestralnim i komornim kompozicijama nakon 1921 sretno sjedinjuje barokne i klasiĉne oblike s atonalnom harmonijom i dodekafoniĉkom kompozicijskom tehnikom.). 4. Baleti: Beceunue eempbi. Njezina su se djela s uspjehom izvodila i u Njemaĉkoj. 1916. — STUDIJE I ĈLANCI (izbor): Uti caj folklora iz NOB na umetnićko stvaralaštvo. doktorirala iz muzikologije 1975 u Ljubljani (D. balada. 1934. Hrvatski muziĉki umetnici i kompozitori u Beogradu izmeĊu dva rata. izmeĊu 1649 i 1655. 1962. The Four Seasons. scenska muzika 2a više od 200 kazališnih djela. Vlaamse Rhapsodie. (Pekell. — DRAMSKA. Cvijetni vrtlog op. CoBeTCKa« MV3biKa. Szczepanska (ibi d. 77 — 78. 1935 —48 drţao majstorske teĉa jeve orgulja i kompozicije u Tilburgu (Nizozemska) i u SAD. Scenska muzika: Macbeth.). Peeters. Stejmanom). Missa a quatuor s 1664. c. Caecilia. X. Surzvnski {Monumenta Musices Sacrae in Polonia. sonata za trublju i klavir. Paccagnella. Studirao muziku na Lemmensovu institutu u Mechelenu (O. Practische Methode voor Gregoriaanse begeleiding. 1921. moteti. Mechelen 1950. Arti musices. prigodne kantate. ORKESTRALNA: simfonija u 2 stavka. Rad VII kongresa SFJ. 1950. 50 i dr. God. violu i harfu. Kornelije Stanković u oĉima svojih savremenika. W. II Compositore fiammingo Flor Peeters. muzikolog (Beograd. Tournemirea u Parizu. W. Dva orkestarska dela Mihovila Logara. Benedictus. Opera Selecta pro Organo Johannis Cabanilles. 1973. Bale t Tanzsymphonie. Anthologia pro organo (4 sv. 24. izmeĊu 1649 i 1655. baškirskog i dr. Dvije klavirske skice op. 1938. — KLAVIRSKA: sonata. DELA. X. Brennecke. PEJAĈEVIĆ. je pokušala svoj muziĉki govor usmjeriti u pravcu muziĉkog nacionalizma. 48. Istorijski pregled razvoja Udruţenja kompozitora Srbije. 1950. 1643. Missa secunda ad aequales. Hjuza). klavirski trio op 29. Flor. 2. ĉembalo. je jedan od najboljih poljskih kontrapunktiĉara (Missa pulcherrima. Feicht (Wydawnictzvo Dazvnej Muzyki Polskiej. klavirski kvintet op. sonata za violonĉelo i klavir op. Još neki podaci 0 muzici starih Slovena. — A. 4. 1953. 17. 1965. 1951. 1955. Visser. 1962. 1958). 1923. 1954. MondaecKan crouma. koncert za klavir u g-molu op. 1929. 1969.25. 1948). Nomos. 19 14 — 46. Dvadeset godina Udruţenja muziĉkih umetnika Srbije. L.Kovaĉević. Od 1953 izdaje ĉasopis De Praestant.: H. trublju. 1950. LIT. Na Konzervatoriju u Lisabonu uĉ io klavir. — KLAVIRSKA.. — P. Dora Pejaĉević. J.op. Lay za klavirski trio. 11.. Brahms i E. 3 preludija i fuge. 69. NOVA IZD. LIT. M. Litlle Organ Book. Đurić -Klajn). A Foohsh Diary. 4. 1943.). izmeĊu 1661 i 1669. G. trio za flautu. As 4 estacoes za trublju. — Tri kanona. Abenteuer in Spanien. P. Concertino za 2 klavira. Cvetko). Tlpaidnunnan y$epmwpa ua KadapduucKue meMbi. Cteuma na HKymcKite meMbi. Brodjanskaja i D. sovjetski kompozitor (Moskva. Barkarola op. Recitativo III za flautu. Lied-Symphonie. 1965. rkp. Prouĉavanje muziĉkog folklora (jakutskog. i 5 instrumenata. Barle. harfu i klavir. jKauna d'ApK. drugi orguljaš katedrale. 1909. 45. — Dva gudaĉka kvarteta i druga komorna djela. 33. Audite morlales za zbor. Mjaskovski). Radej. Stockhausen. Stanislav Biniĉki kao organizator muziĉkog ţivota u Beogradu. Njegove crkvene kompozicije nastale u Varšavi pisane su preteţno u venecijanskom koncertantnom stilu. ORKESTRALNA: simfonija u ns-molu op. 1661. 1959. — W. muziĉku teoriju (Ć. a zatim studirala kompoziciju i violinu u Dresdenu (P. za violinu. 1953. 1949 i 1959. Missa brevis ad aequales. 1966. 1953 — 54 i 1959. uvertira op. Flor Peeters e la Mušica Sacra Moderna. 1957 i Eepe3oean poiua. 1970. DJELA. 44. violu. Antvverpen. koncert za klavir. Dora. 1971.). 43. 1972. koncert za orgulje. Der Hellvveg. Alte Meister (2 sv. Berceuse op. nova samostalna verzija 1953). — CRKVENA: 8 misa. 20. 35. instrumente i b. Valejevom. Flor Peeters muzikale persoonlijkheid. 1959 i Istorija muzike od francuske burţoaske revolucije do perioda imperijalizma. Missa Paschalis. Zvuk. Fantasie concertante za klavir i orkestar u d-molu op. — E. Jubilate Deo (psalam CIC). 57. Opienski (La Musique polonaise. O gebo e a sombra. 1966. 1939. Missa senza le cerimonie I. 1935. 1970. 1944. Bloka i L. 1944. ORKESTRALNA: Poliptico 1960 za komorni orkestar. Petri) i Miinchenu (W. DJELA. 1954. Variaties en Finale op een Oud Vlaams Lied. van Nuffel) te kod M. Gieburovvski {Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. W. Aziji i juţnoj Africi. IV. Studirao kompoziciju na Moskovskom konzervatoriju (N.viĉ. Instruments de musique dans l'art serbo-macedonien et Byzantin. 1929. 2 moteta obj. God. 2. poljski kompozitor (? — Krakov. prije 1649. 3. audio-vizuelni show Nos nao estamos algures.. vjerojatno 1670). 1961.). Sv. violonĉelo i komor ni orkestar. —■ IZDANJA: Oudnederlandse Meesters voor het orgel (3 sv. 1972. Courvoisier). je u biti bila eklektik ĉiji su uzori bili J. 1945. 1961. IX 1885 — M iinchen. klarinet. diplomirao 1940. 1661. Sećanje na Branka Dragutinovića. passacaglia i fuga. 10 orguljskih korala. Wal-zer-Capricen op. Roma 1959. za 2 violine. psalma na našim freskama. 1965. 41. ĉembalo i gudaĉe. Boston 1948. Ecclesiae. simfonijska balada. 1921 i 1937. duhovne pjesme. Missa brevis). De Becker. Zagreb 1960. — INSTRUKTIVNA: 10 Pedalstudies. Emil Peeters. O Aiy3fciKe H.

MGG. recitatora i orkestar. 1958. violu. I i II. Concert voor Strijkcrs. 1892. — Drei Marienlieder. 1963. Hdusler. 2. 1894 i dr. Die Kirchenwerke von Bartholomaus P^kiel (disertacija). violinu. a melodiju harfiste varira i uk (ĉesto dosta slobodno) kao da kontrapunktira na odreĊeni < firmus. 1954. — Mensura sortis za klavir. oratorij Dies irae (posvećen ţrtvama Ošw za soliste. 31. — KOMPOZICIJE: simfonija na motive iz zarzuela F. Gruhn. zatim mu se prikljuĉuje . oder Der Dauer von Langtvell. 2 za violu i klavir. nego je najmanji razmak meĊu tonovima cijei pen.Capriccio za obou i 1965. za gitaru. DJELA. Ude). za violonĉelo solo. De natura sonoris. 3 mješovita zbora. — Kompozicije za klavir. X. pentaj pentatonica). solo-pjesme (Hoek der eenzaamheid). •— SPISI: Von der Poesie des Klavierspiels. ■ — Misa za zbor i orkestar i druge crkvene kompozicije. Petites e'tudes (98 kompozicija. 2 zbora i orkestar. 1931. jući neki poznati narodni napjev. 12. 8 balada. Wagner. — SPISI: Architeetonische Muziek. S7. Rheinbergera i L. c2a1g1f1d1 ili d2c2a1g1el. PENTATONIKA (do grĉ. Josef ml. riam Arlur Malaicski za gudaĉe i timpane. 1947. 10. 1959. U muzici uglavnom samouk. DJELA. 1960. Musik Jahrhundert. 1972. i B. Wymiary czasu i ciszy za zbor i orkestar. 1938. 2 trija za obou. javlja se u razliĉitim oblicims silaznim ili uzlaznim. pentatonic. — Elektronska (Psalmus. 23. odnos prema »novom zvuku« odraţava se i u tretiranju ljuc glasa.. Spatherbst i dramatska scena Thermopylae. epitaf Ir. gdje je kara stiĉan pentatonski niz f1g1a1c2d2 izveden iz prvih pet tono\ lanca: . 1885. 1947. ein Bekenntnis seiner Freunde (red. Josef i Josef jr. 1967. za violinu. II 1923). Cantata in honorem Almae Universitatis Iagellonicae sescentos abhinc annos fundatae. Baleti:Mifes gloriosus. 1967. — Isti. 1957. — Opera Zigeunerliebe. 1879. Krakow 1911. Antonio Perla y Goni. 1875. Od 1866 trideset je godina bio muziĉki kritiĉar madridskih novina El Imparcial. Skolyszewskog. Kosmogonia za zbor i orkestE (nova verzija 1971). medu kojima popularni Flamanski plesovi).: Z. Od 1879 profesor historije muzike na Escuela Nacional de Mušica u Madridu. Kompozicije za zbor i orkestar. — W. 1898. Willem Pelemans. Wiechowicza na Muziĉkoj akademiji u Krakovvu. Anaklasis za 42 gudaĉka instrumenta i udaraljke.: M. cionalni naĉin (velšanski canu penillion): harfist zapoĉinje. 1960 i 1968. Geburtstag. Fcicht. 1971. Barbierija. 1933 — 35. gitaru. djeĉji zbor i o 1965 (scenska verzija 1969). U novije doba izdao S. La Rose de Bakazvali. Schivinger. 23. duhaĉki sekstet. — W. Weberna i P. Koncert. Gwynn Williams zbornik Penillion inEnglish (1925). 2 duhaĉka kvin teta. Kompozicije za ĉembalo. 1957. O. 1948. — J.56 PE_KIEL — PENTATONIKA P. kantata En vogel van sneeuzv.koncert za 3 duhaĉka i 4 gudaĉka instrumenta. skupni na: stare pjesme u Walesu koje vuku podrijetlo iz drevne ] keltskih barda. bas. ksilomarimbu. Stariji je tzv... u tonalnom sistemu kineske muzike. van Beethovens Sonaten op. Šku. violon ĉelo i harfu. 1952 i Diederik en Katrina. zbor i orkestar. Bartlomiej Pckiel. 1875. Preteţan dio njegova stvaralaštva okrenut je velikii kalnim formama. zborovoĊa. 1967 i za violonĉelo. DJELA: simfonija In Tirol. 1967 i za 2 gitare. Pjevaju se uz pratnju harfe. Bruxelles 1954. Penderecki und das H6 folgreicher Musik. 1875 —1918 profesor i direktor muziĉke škole u Innsbrucku. Stroh. X. Krzysztof. 1938. 1948 i 1968. 20. gdje je 1958 diplomirao. 1901. npr. 1968. 1958 . za violonĉelo i gudaĉe. 1942. simfonijska pjesma Vasconia za vojnu muziku i orkestar i druga orkestralna djela. Nakon usavršavanja kod A. — Komorna djela. X 1950). Rienzi. — Dva gudaĉka kvarteta. — Kantata Viva Hernani. 1936 — 39. De Mannen van Smeerop. Reisenauera na Konzervatoriju u Leipzigu. V 1848 — 19. M. A. Godinama središnja liĉnost muziĉkoga ţivota u Innsbrucku. njem. franc. kvintet za flautu. Ovisno o rasporedu intervala. Petite Suite za gudaĉki sekstet. za violinu i klavir.. MGG. XI 1933 — ). 3. — Isti. baletna opera De Noţem en de Nimf. XI 1846 — Madrid. Najstariju tiskanu zbirku harfis napjeva pogodnih za canu penillion objavili su J. Rheinberger). MGG. IV 1875 — Miinchen. sonata za violonĉelo i orkestar. 1972. violu i kontrabas. anhemitonski u kojemu polustepena. DJELA. MGG. Muziek beluisteren. Pendereckis »Anakla Streicher und Schlagzeuggruppen. Struktur Modelle in Pendereckis »Threnos«. 1961. — Klavirske kompozicije. Smatra se da je taj tip iz iz tonova naizmjeniĉnog lanca kvinta (uzlaznih) i kvarta (sila kao npr. partita za ĉembalo. LIT. 1973. SPISI: La Obra maestra de Verdi: Aida. 1967. brojne solo-pjesme uz klavir i orgulje. harfu i komorni orkestar. poljski kompozitor (D?bica. autobiografija Mi retrato. Fluort 1961. 1962.: T. primjenjuje na £ man naĉin tehniĉke i ari cijske mogućnosti klasiĉr K. PENDERECKI. for IVinds. 1902 —21 nastavnik klavira (od 1912 profesor) u tom zavodu. Lwow 1925. Polymorphia za 48 gudaĉkih instrumenata. belgijski kompozitor. 10. 1893. 1972. 1961. M. Querol. Kao pijanist ide medu najistaknutije interprete Lisztovih djela. pentatonigue. P. a zatim kod A. Scenska i filmska muzika. 3 zbora i orkestar. 1971. Opere: Le Combat de la Vierge et du Diable. — VOKALNA: oratoriji De zvandelende Jood. Conlra la opera espanola. recitatora. — Sonata za orgulje. upriliĉuju se i natjecanja pjevaĉa u vještini takv e pjesn muziĉke improvizacije. Wplywy wk>skic w muzyce polskiej. Berlin 1935. 1910 (holandski prijevod 1930) i Uber L. kao balet 1971). na poseban. Na tradicionalnim velšanskim festivalima ( -> Eiste. PENILLION (od velšanskog pennill stih). Mušica. Actions. 1945 i Herfstgoud. pedagog i kompozitor (Innsbruck. zbor. Ugledajući se u p< na A. J. 1945. Sin i uĉenik Josefa st. violinu. Hymnus laudans za komorni zbor i orkestar Stabat Mater za 12 solista i 3 zbora. tonski sustav. što put do punog izraţaja došlo u kompoziciji Tren (1961).und Modulationslehre. 13. — W. 1878. 1901. 1947 i 1954 i dr. Strofy za sopran. 10. tal. VVillem. Huber. Munchen 1940. PENA Y GONI. Kao stvaralac sluţio se isprva naglašeno agresivnim melosom i harmonijom. klarinet i fagot. Stemmingsvoorspel. 1965. udaraljke. 2 und op. . Zentner. ORKESTRALNA: 1 simfonija. Koncerti: za violinu za violino grande. 1962. Krzysztof Pen und die polnische Avantgarde. Anleitung zum grundlichen Studium und Analysieren der 84 Klavieretiiden von Cramer.: Ch. 5 gudaĉkih kvarteta. 1961). na kojoj je 1897—1900 nastavnik klavira. t LIT. 1968. komorni komorni orkestar. Pentatonik. studirao kod J. 1971. — KLAVIRSKA: 19 sonata. Od 1944 muziĉki kritiĉar. X. 196 venska misa za soliste. Harmonie. Los Maestros cantores de Nuremberg de R. oratorij Grablegung Christi (I dio diptih nja) za sole. Antonio. 1948. postiţući na i ĉin denaturaciju zvuka. zborovi). 1932 i 1942. XI 1896). muziĉki pisac i kritiĉar (Antvverpen. Canlicum canticorum Salomonis za 16-gl. 1970. 1961. pripada muziĉkoj gardi. Melos. kao kompozitor bio je pristaša novonjemaĉke škole (solo -pjesme. Josef Pembaur dem Jungeren zum 60. 1961 (izv. Emanadje za 2 gudaĉka o T 959. Neue Musikzeitschrift. Bc on postepene stvara osob volucionarno novi muziĉk i zvuĉni svijet koji razvija vlastitim naĉelima i zak< Polazna toĉka mu je fei zvuka koji ne poznaje ra? ĉavanje na ton : šum te tome zahtijeva i potpuni kriterij estetskog i emocioj vrednovanja. 2 sonate za 2 klavira. zborovi. — DRAMSKA. za violonĉelo i fagot. Oĉito po novim mogućnostima zv oblikovanja u elektronske ţici. Pelemans Willem. Impresiones musicales (zbirka ĉlanaka). 1964. Jesu Christi secundum Lucam za soliste. — Više misa i druga crkvena djela. PEMBAUR. Wagnera. 1971.: Catalogus van Werken van Belgische Componisten. trio . za violu. Koncerti: 3 za klavir. 1742). God. — VOKALNA: Passio et mors Domir. X. Jachimecki. LIT. 1961. 1940 i 1941. — J. — A. 1950. — INSTRUKTIVNA: Uber das Dirigieren. španjolski muziĉki pisac i kompozitor (San Sebastian. a 1921 —48 na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. i^6^. Zielinski. za ĉembalo. 1945. DJELA. — KOAiORNA: gudaĉki trio. koji improvizira stihove. 1. PELEMANS. 8. gdje je uz to vodio Akademsko pjevaĉko društvo i LieĊertafel te osnovao Tirolski pjevaĉki savez. austrijski dirigent. Bruckner) i na Konigliche Musikschule u Miinchenu (F. potjeĉe iz vrlo kultura i po svemu sudeći predstavlja najstariji oblik org ranog rasporeĊivanja tonova. zasnovan na ljestviĉnom nizu c tonova (šesti ton je oktava prvoga tona) koji mogu biti raspoi i u razmacima većim od cijelog stepena. 1964. Impresiones y Recuerdos: Carlos Gounod. La Opera espaiiola y la mušica dramdlica en Espana en el siglo KIK. 1964. 1962. 1962. 1945 i 1950. 1968. Trevre pet i tovoz glas. 1875. dramatska poema Die Schlacht am Berg Isel 1809 za sole. 1967. KOMPOZICIJE: sonata za violinu i klavir u A-duru. — DRAMSKA: opera Ubu Roi. 1946. 1961. 1961. 1. oratorij Auferstehung Christi (II dio U trenja) za sole. ibid. pijanist (Innsbruck. 1963 i za orgulje. Psalmy za zbor i orkestar. Josef st. 1962 (kasnije uvršteno u Passio se Lucam). Sonate: 3 za violinu i klavir. 1966. — Josef Pembaur. 1928 i Floris en Blancefloer. 2 klavirska trija. 1926. — W. 1875. ORKESTRALNA: 6 simfonija. LIT. 1972.. 1942— 44. zbor i orkestar: Bilder aus dem Leben Walthers von der Vogelzveide. 1970. s kojim je prijateljevao. Nuestros musicos: Barbieri. 1962. Willlner. Geest en Klank. Pembaur. 1948—59 predavao povijest muzike na Konzervatoriju u Mechelenu. flautu. Cajon de sastre (zbirka ĉlanaka). 1900. Thuillea na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. Profesor kompozicije u Krakowu i 1966—68 na Volk-zoangHochschule u Essenu. 1958. M. Dem 75 jahringen Josef Pembaur. Radio-opera Het standvastig tinnen soldaatje. Magische Klanglandschaften. Capriccio za violinu i orkestar. Sada (1976. Werner. zborovi. zbor i orkestar. A. 1948 — 57. Grajf i K. 1945. Studirao na Konzervatoriju u Beĉu (A. Studirao kompoziciju kod F. Tren 1 Hiroszimy za 52 gudaĉka instrumenta. Susreće se i danas u muzici 1 tivnih naroda i u muziĉkom folkloru mnogih civiliziranih n. 1892. u tom se listu gorljivo zauzimao za djela R. 1885 (najznatnije djelo). Parry i E liams (Antient British Music. 5 Concertina za komorni orkestar. van Aekere. Pittsburgh Ouverture. LIT. Malawskog i S. 1962. za 2 trublje. Fonogrami za flautu i k orkestar. Bremen 1969. M. ali je nakon višegodišnje evolucije stvorio vlastiti ujednaĉen i vedar kompozi torski izraz. Za sole. IV 1901 —). je rektor visoke muziĉke škole u Krakovvu. 2. P. kanon za 52 i instrumenta i magnetofonsku vrpcu. 1915. — VOKALNA: kantata Gott der Weltenschopfer. PENDERECKI strumenata. 1928. 1967 i Die Teufel von 1 1969. 1968 i dr. Ubrzo zatim postaje suradnik u eksperimentalnom studiju za konkretnu muziku Poljskog radija. — H. Der einsame Weg des Krzvsztof Penderecki. ibid. Studirao u rodnom gradu i na Konzervatoriju u Madridu. 11.

Nastupa i kao pijanist u Americi i Evropi. klavir kod J. 1959. 1949. Susreće se i u djelima ruskih kompozitora nacionalne škole. razvijenija je i po svemu sudeći mlada od anhemitonske. 1941. u vokalnoj muzici nje guje oblike izgraĊene na teme lju cantus firmusa. Journal of the International Folk Music Council. 1944. fuge. 1944. serenaĊa. Sonata Fantasy. 1923. klavirski kvartet. A. 1956. Simfonijske pjesme Guerenica. — K. za komorni orkestar. Danckert.). a zatim se usavršavala kod Ljubov Jegorove u Parizu. Gostovala je u svim većim gradovima Jugoslavije. 1954. La Porte-Reve. Djeluje kao nastavnik kompozicije na Konzervatoriju pokrajine Quebec u Montrealu (od 1959 Director of Studies). Do 1934 ţivi u Miilheimu i Essenu.-J. 1938. 1967—68. 1941. 1959 i IV. Grosses Orgelbuch (3 sv. fantazije. 1957. Coppelia (Delibes). Pentatoniĉki su bile ugodene i antiĉka lira i kitara. 2 kompozicije na chanson G. 1962. Studies in Line. I I I . i D. 1960. 1939. Koncerti: za violinu i komorni orkestar. 1925. Festschrift Ernst Pepping.). Studien zum Personalstil des Komponisten. zbor i orkestar. — R. Rumuniji. Italiji. III. tada postaje nastavnik Škole za crkvenu muziku u Berlinu (Spandau). 1947. za klavir i gudaĉe. Solo-pjesme ( Cycle-Eluard. Balet Beauty and the Beast za 2 klavira. 1951. 1947. Kao i Hindemith. The Pentatonic Tuning of the Greek Lyre. 1955. kanadski kompozitor (Winnipeg. Ravel). sa polustepenskim razmakom: cefghfc1) cefahfc1). Za gudaĉki orkestar: varijacije. Berlin 1965. Fantaisie za tenor. varijacije. 1948. melodijski instrumenti (panova frula. — W. U hrvatskom su se muziĉkom folkloru »u meĊimur skoj narodnoj melodici najĉišće saĉuvali tragovi pentatonike kao prastarog tonalnog poimanja. dvostruka fuga. rog. koncert za klarinet. na Juilliard School of Music u New Yorku (B. Passionsbericht des Matthdus. Kolessa). A Theory of Evolving Tonality. Barbara. Missa brevis. PENUŠLISKA-MITROVSKA.-Georges-de-Beauce. I 1912 —). B. u operi Turandot G. Poos (red. Ona je i vaţno izraţajno sredstvo impresionista u doĉaravanju profinjenih pjesniĉkih raspoloţenja (Ĉ. 5. 1957 i III. Dva koncerta za klavir. ■— ZA ORGULJE: 2 koncerta. sonata. 1949. se susreće u djelima u kojima autor ţeli ocrtati istoĉnjaĉku egzotiku ili poseban. 1937 i IV. mala serenaĊa za duhaĉki orkestar. AML. LIT. Walter. Natka. Budapest 1948.PENTATONIKA — PEPUSCH Svaki od tih pet tonova moţe biti poĉetni ton jednog pentatonskog naĉina. Hamm. — KOMORNA'. — DRAMSKA.: W. Ciklusi za zbor: Spruche und Lieder. 1957. Das Jahr. Varijacije na Boccherinijevu temu. 2 oboe. 2 trombona i 4 kontrabasa. nestvarni ugoĊaj npr. ORKESTRALNA. moteti. Sonatina. njemaĉki kompozitor (Duisburg. Muzika je za Peppinga izraţajna umjetnost. Ać. P. Romeo i Julija (Prokofjev). —■ J.). Durr. — H. izvedenu iz crkvenih naĉina. Tri simfonije: I. 1941 i 1957. s umetnutim sporednim tonovima. On the Problem of Pre-Pentatonic Scales. usavršavao se kod A. 1948.). na Curtis Institutu u Philadelphiji (kompoziciju kod R. 1961. a vjerojatno i Egipat i Babilonija). Si. 1963. 15. Širola). Đavo u selu (Lhotka). prema novijim istraţivanjima anhemitonska pentatonika je moţda izvedena i iz tonova trozvuka odnosno muzike kojoj je trozvuk osnovica. 1955. Quasars. 1943. 1949. 1931. Berlin 1971. 1948. Bugarska. 1946 i za violinu solo. — CR KVENA. PEPIN. 1946 i 1949. 1943. 1951. Madţarske i balkanskih naroda. 1962. Ona se naziva i ditonskom. Wagenaar. I u antiĉkoj grĉkoj muzici spominj u se oba tipa. varijacije. Indija. solo-pjesme. Gruss an Ernst Pepping. razvio je jasan stav prema muziĉkom materijalu i opredi El PEPPING jelio se za proširenu tonalnost. Zbirke: Choralbuch. Ĉetiri sonate: I—III. klarinet. — VOKALNA.: H. 1956. — A. Kleincr Jahrkreis. 1940. Ostaci anhemitonske pentatonike susreću se i u današnjoj muzici afriĉkih Berbera. 1945 i 1953. 1939. 2 Miniatures. 1937. Mirror Study. O Haupt voli Blut und Wunden za glas i orkestar. 1953 i 1954. 1929. Folkloristische Tonalitatsstudien I: Pentatonik und tetrachordale Melodik. Zlatna ribica (Logar). 1952 i Le Rite du Soleil Noir. Premda je gradio na baštini prošlih vjekova. 2 sonatine. 1945. II. Od 1926 sudjeluje ĉesto i s uspjehom na festivali ma za suvremenu muziku u BadenBadenu. 1971. 1958. septet. 1938. Clare). Gmeindl). za 10 instrumenata. — Yangyin~Liu. 2. 1960. Rimskog Korsakova. Kleine Messe. Variations Symphonique. — VOKALNA. Wiirzburg 1955). u krajevima gdje se saĉuvalo staro keltsko nasljeĊe (Škotska. •— Komorna opera The Lake. 1967. U instrumentalnim djelima nastavlja tradiciju baroknoga koncerta.— £• Szabolcsi. 1941. 2. 1939. ostvario je izvoran muziĉki jezik te se ubraja u vodeće suvremene njemaĉke kompozitore. Muziku uĉio u Quebecu i Montrealu. nalaze oba tipa. 1957. Manicke. 1941. — H. PEPPING. ali se starije melodije temelje na anhemitonskoj pentatonici. Baletsku školu završila u Skopju (G. V 1926 —). fantazija. Tokata i fuga. a upućuju na blizinu mongolskih naseobina« (B. 2 koncerta za klavir. 1932. 1667 —• Lon- . Tri simfonije: I. 1959.1948. 1927. Zur gleichzeitigen Existenz pentatonischer und heptatonischer Leitern in der chinesischen Musik. 1950. klavirski trio. Winnington-Jngram. Madţarska. DJELA. Iz tog se zakljuĉuje da ljudskom uhu prvobitno nije bio uroĊen interval male sekunde. U umjetniĉkoj muzici p. 1939. — KLAVIRSKA: sonata. ■>' LIT. kao i mnogi stari ili primitivni. Praeludia-Postludia su 18 Chordlen. 1949—63 djelovala u muziĉkom odjelu univerziteta Columbia Britannica u Vancouveru. X. 12. violu. osobito u oblasti crkvene muzike. Riemann. 1961 u nakladi po du zeća Barenreiter. 2 trublje. himne i dr. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I. 1941. DJELA. ORKESTRALNA. Nombres za 2 klavira i orkestar. 1964. F. 1952. 1959. Kantate: Cantique des Cantiques za zbor i gudaĉki orkestar. varijacije. 1960. Divertimento za obou. Debussv. Quebec. sonata za flautu i klavir. varijacije na pjesmu L. 1944. Adagio. Peppings drei Klaviersonaten (diser tacija). Ov. 1956. — D. About Five-Tone Scales in the Early Hebrew Melodies. Senfla. osobito N. u Grĉkoj. T. Zborovi. Weihnachtslieder.). Inlerludio. Bugarskoj. 1960 (takoĊer u verziji za klavir). 1930. koncert za kontrabas i 8 solistiĉkih instrumenata. Peppings. Makedonska povest PEPUSCH. L'Oiseau-Phenix. 1942. Adrio i K. Musik und Kirche. 2$ Orgelchordle nach Sdtzen des Spandauer Chorbuches. i P. Die Tageszeiten. Obiljeţja pentatonike vaţan su element duhovnih pjesama Ameriĉkih Crnaca (Negro Spirituals). Hemitonska p. Strata za komorni orkestar. Poos. plesaĉica (Skopje. 57 (Smokvarski). 1958 i Hymne au Vent du Nord za tenor i orkestar. I. Bartok Sacra. te u muzici naših kompozitora koji svoj muziĉki izraz temelje na znaĉajkama narodne muzike. DJELA. Ernst Peppings Liederkreis fiir Chor nach Gedichten von Goethe »Heut und ewig«. 1938. Ać. Studirala na Scholi Cantorum u Parizu (C. Reinhard. IV 1934 —). Sonate: za violonĉelo i klavir. John Christopher (Johann Christoph). suita za trub lju. 1942. Classical Quarterly. Der polyphone Satz (2 sv. evanĊelja i poslanice. II. Peri1. 1956. Mušica. 1924. Five Preludes. 1945. Piano Duels on Klee. Egiptu i Nemaĉkoj. Donaueschin-genu i drugim gradovima. 2 fagota. Koncert za violu. Abraxas (Egk). duo za violu i klavir. Leipzig 1916. Variations. abesinska i nubijska lira itd. — Zborovi. Irska). Scalera. MeĊutim. kanadski kompozitor i pijanist (St. 1931. Deutsche Messe. Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). 1953. 1934. M. 1957. Budapest 1956. Adagio e Fuga. Kleines Oregelbuch. 1967. L. Rhapsody. Nina Kirsanova). 1926. MGG. Invention za mali orkestar. 1958. 1948. 1928. 1927. te u folkloru juţne Italije i Sardi nije. 1953. Za zbor: Deutsche Choralmesse. teţi za oţivljavanjem stare polifonije. Mouvement. Baveći se protestantskom crkvenom pjes mom. za orgulje i gudaĉe. komorni koncert za 16 instrumenata. zbor i orkestar. zati m naroda Australije i Oceanije. Bohmisches Orgelbuch (2 sv. Der Wagen. Hyperboles. 3 sv. — D. Psalam CIC. 1968. klavirski trio i dr. Ĉetiri simfonije: 1. 1928. fuge. 1930. 1956. Yasser. no ĉini se da je u starije doba prevlada vala anhemitonska. Das europaische Volkslied. ORKESTRALNA. 1957. Honeggera. 1947. Drugi je tip pentatonske ljestvice — hemitonska p. Zum siebzigsten Geburtstag. Binchoisa. psalmi. 1954—55 i Neues Choralbuch. Pesma nad pesmama (Prošev) i dr. Škotske. Od 1943 predaje muziĉku teoriju i kompoziciju na Konzervatoriju u Torontu. trombon i 6 solistiĉkih in strumenata. Alter als die Pentatonik. 1950. 1950. u japanskoj muzici se npr. 1958 i IV. violonĉelo i fagot. — Isti. jer ukljuĉuje dvije velike terce. 1959. Jugoslavija). Spandauer Chorbuch (19 sv. Copland. Ein Beitrag zum Personlichkeitsstil des'Komponisten. Otto. ostvarila je niz kreacija. se susreće preteţno na Zapadu. Manicke. Japan. Studien iiber F. Tokata. IX 1901 —). Five-Tone Scales and Civilization. — A. 1958. i na Istoku u zemljama koje su bile pod mongolsko-turskim utjecajima (Rumunjska. gdje je od 1953 i profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi. 1939. engleski kompozitor njemaĉkog podrijetla (Berlin. saksofon i trombon. Anhemitonska pentatonska ljestvica nalazi se gotovo u svim starim kulturama Istoka i Zapada (Kina. antiĉka Grĉka. Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (W. 1938. Puccinija ili u Wagnerovu Siegfriedu. Giselle (Adam). 24. 1944. Primabalerina Makedonskog narodnog teatra u Skopju. doBitnik je prve nagrade za klasiĉni balet na Festivalu jugoslovenskog baleta u Ljubljani (1960). Beitrage zur Musikwissenschaft. Heut und ewtg (Goethe). Ohridska legenda (Hristić). Ernst Pepping. solo--pjesme.). — W. — SPISI: Stilivende der Musik. Muši ca. Messiaena u Parizu (1949 —51). — Kompozicije za klavir i 2a orgulje. Gauthiez). U muziĉkom folkloru evropskih naroda p. Ronde de l'Oi-seauPhenix. Gedanken zum Kirchenmusikschaffen E. što su ga Hrvati donijeli iz Zakar patske postojbine. 1940. 1942 i III. 1926 i 1943. 2 Romanzen. 1961. preludij. Bicinien (korali. 2 gudaĉka kvarteta. 1956. Tanzzveisen und Rundgesange.). Make donski. partita. Missa Dona Nobis Pacem. Colony Music za klavir i gudaĉe. Behrenda) i na Konzervatoriju u Torontu (A. Berlin J 939. naroĉito u baletima Bahĉisarajska fontana (Asafjev). j PENTLAND. Don Kihot (Minkus). 1963. 5 koralnih partita. 1 926. Nocturne za klavir i gudaĉki orkestar. za violinu i klavir. a novije na hemitonskoj. 1934—38. Ernst. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. 1955. 1929. 1964 i dr. E. Erlangen 1951 (obj. 1927. Baleti: Les Portes de l'Enfer za 2 klavira. 1948. obradbe narodnih pjesama i dr. ameriĉkih Indijanaca. 12 Choralvorspiele. Clermont. II. gudaĉki trio. Joliveta i O. II. sonata za 2 klavira. Te Deum za sole. 1934. — Popis štampanih Peppingovih djela obj. varijacije i suita za 2 violine. Studia Memoriae B. New York 1932. Melodije gregorijanskog korala takoĊer se dadu svesti na pentatoniĉku osnovicu kojoj su dodani ukrasni tonovi. 1934. 1926. Jacobi) i na Bekshire Music Centre u Tanglewoodu (A. Ernst Pepping. Hymne de la Mort). — KOMORNA. Jedna od najzapaţe nijih umetnica savremenog baletskcg stvaralaštva u Jugoslaviji. 1958. — KLAVIR SKA. Wiora. oktet za duhaĉe 1948. Choralvorspiele. 1931 i 1951. Ave atque vale. 1950 i Die Weihnachtsgeschichte des Lukas.

Brat istaknutog PERFECTIO (lat. I. X. rasprava u obliku pisma o staroj grĉkoj muziĉkoj teoriji. PEPUSCH direktor kaza lišta Lincoln's Inn Fields. Njegov interes za muziĉku prošlost pridonio je gajenju stare muzike. B. — SPISI: Ein trag zur Geschichte des Koniglichen Theaters in Miinchen. Juegos y alegrias cc ales. c.: J. The Union of the Three Sister Arts. responzoriji. X 1778). Velik je ugled uţivao i kao teoretiĉar i nastavnik. francuski plesaĉ i pedagog (Venecija. 8 studija Forme sovrapposte. PEREIRA. Nakon studija kompozicije i klavira (V. The Wedding. od 1854 utemeljitelj i dirigent Oratorijskog dru i od 1864 intendant dvorske muzike. U Stockholmu je 1923bio muziĉki kritiĉar lista Svenska Dagbladet. Hughes. — Oratorij // Martirio di S. 1952. voditelj klorne sekcije u Institutu za muziĉka istraţivanja. X. MGG. a sastavio ju je moţda uĉenik Viscount Paislev. Bolero (Ravel) i dr. portugalski kompozitor (Caminha. Ać. Casella. 1899. 1710 1711 — Lisabon. 1853. Nekoliko serenata. Semiramide. više muških zborova. — Anthemi.: O. — ' Freitas Branco. 1962. Marcos Soares. Di Perez. c. Profesor u Pedagoš] institutu i na Školi lijepih umjetnosti u Santiagu. 1933. Eugenio. X. je bio vrstan kompozitor. Sin/oma Urica za glas i orkestar. Najbolje su njegove kompozicije za blokflautu. 1939. 1959. Pored Mozartovih opera osobito je ĉ stavljao na repertoar Wagnerova djela (700 izvedaba u 25 godi. MGG. Johann Christoph Pepusch. individualan naĉin. Dvojbeno je da li se Pepuschova suradnja protezala još dalje (nije saĉuvana ni jedna potpuna parti tura iz onoga vremena. dirigent i mu2 pisac (Miinchen. DJELA. CH. 1954 i La Parrucca delV imperatore. kantata An Hapless Shepherd. 1935. oko 1710. 1952. Uĉio kod dvojice orguljaša. za 2 gudaĉka instrumenta. H. Muziku studirao M. 1937. psalam Memento Domine za 8 glasova i org Magnificat za 5 glasova i orkestar. Najveću i najtrajniju slavu stekao je kao autor prve -^-ballad-opere (sa J. Od 1950 je sekretar. Giorgio. perdere izgubiti). Barbella). 1777. responzorije i villancic najviše za 8—12 glasova. 1729 i Polly. Lisboa 1935. 1955. Linlev st. sonata za violinu i klavir. PEREZ. V II 1752). 12. — C. La Gitain campagna. ode i dr. 1894. Mario. Die »Beggar's Opera« von Gay und Pepusch. — VOKAL kantate. Jackson. upućuje da treba smanjivati jaĉinu tona (diminuendo) do potpunog pianissima kao da se ton gubi. 6 koncerata za 2 blokflaute. Cudviorth. Puccinija. Najprije violinist u orkestru ka zališta Drury Lane. Ai PERGAMENT. koja je odmah postala izvanredno popularna. — Kompozicije za klavir. solo -pjesme. — TEORETSKA: A Treatise on Harmony. 1962. Vibrazioni za flautu. zbor i orkestar. The Beggar's Opera and its Composers. Generalintendant Karl von Pertall (disertacija). Koncerti: za klavir. Od 1963 predaje na bs noj školi Pariške opere. de Vasconcelos. njego 1 je zaslugom napuljska škola doţivjela trijumf u Portugalu. 1941. LIT. DJELA. 1754. — CRKVENA : mise za 4. Das Rheingold i Die Walkiire. Od 1945 prihvaća tendencije suvremene muzike. Lo Stendardo di S. a od 1956 predsjednik Societa Italiana di Mušica Contemporanea. — VOKALNA: In memoriam. Istakao se osobito u koreografijama Lifara: Le Chtvalier et la demoiselle (Gaubert). ORKESTRALNA. 1740. Od 1713 više godina i muziĉki J. Medea. sluţeći se dodeka-fonijom na slobodan.1934 i 1937. ĉileanski muzikolog (Santi 19. gdje se kasnije spominje kao pjevaĉ i kapelnik. PERAGALLO. La Mušica en la išla de Pascua. c. c. koje se u Engleskoj razvilo ranije nego u drugim zemljama. 1954. II knjiga. Prota-Giurleo. 2 popreĉne flaute. talijanski kompozitor (Napulj. Klasiĉni balet uĉio na školi Pariške opere (G. I 1824 — 14. gdje se trajno nastanio. 1945. Corale e Aria za zbor i orkestar. Karl Freiherr von Perfall. oznaĉuje vrijednost posljednjega zr u ligaturi izraţenu oblikom note. I 1907). dioba dulje notne vrijedn na protuvrijednost od tri manje notne jedinice. Klingenberga i Grossea. je napisao uvertiru u partituri te continuo uz pjevane meloĊ ijekoje je vjerojatno izabrao Gay. premda mu invencija nije uvijek bila bogata. a smatra se da je Th.) i klavir. MGG. nestaje. 1723 i dr. U ranijim djelima oslanjao se na švedsku narodnu i lodiku. Missa da Gloria za glas. kojega je kasi kad je vojvoda postao portugalski kralj (1640). Karl.Oexle. Mario Peragallo. I Raimondin. — DRAMSKA. 1867—93 bio je intenc dvorskog kazališta. Os Musicos portugueses. oko 1712.) i dr. X. II prošireno izd. Hauptmanna u Leipzigu. — G. oznaka za interpretaciju. solo-pjesme. PEREIRA-SALAS. SBIMG 1907. Moses. veoma brojne sonate (za 4 instrumenta i b. 1942. sa 14 godina namjestio se na pruskom dvoru u Berlinu i otada se dalje sam izobraţavao. a zatim do smrti bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Sao Paolu. Notas para la historia del inlercambio musical entr Americas. — U. 21. Mušica za dvostruki gudaĉki kvartet. LIT.: U. Guia Bibliogrdfica para el estudio del folklore ehileno.. Solin 1757 i dr. Upotrebljava se najĉešće na kraju kompozicije ili kojeg većeg odlomka i ĉesto dolazi zajedno s postepenim usporavanjem tempa (rallentando). — R' Sietz. His de la miisica en Chile. a od 1942 lista Af. PERDENDOSI (od tal.Gayem). 1935. W. G. — Kompozicije za orgulje. Joan da Zai (Egk). modus ni perfeetus odreĊivao je da se maxima dijeli na tri longe. Opere: Ginevra degli Almieri. I 1 za violonĉelo. zuralna notacija). na Sorbonnei u Pari. tiptofono (sastav udaraljka koji je izmislio sam P. — DRAMSKA. 1947. neziano. moteti. 7. Calmus. švedski kompozitor. talijanski kompozitor (Rim. I Didone abbandonata. vrijedne su paţnje i neke uvertire i koncerti. i DJELA: Cantos y danzas de la patria vieja. La Clemenza di Tito. X. 20. 1960. A. Subird i D. Serge. Mati de'morti za 5 glasova i orkestar. PERETTI. Grattan Flood. psalme. smatra se da je osnova knjige Pepuschova poduka njegovih uĉenika. DJELA: Interludio para um bailado infantil za orkestar. moţda je revidirao sam Pe pusch. P. U Munchenu od 1850 zboro\ Liedertafela. 25. P. npr. 1922. G. Rotoli) umjetniĉki voĊa koncertnog društva Accademia Filarmonica Romana. 1712 — 32 orguljaš i kompozitor kapele vojvode od Chandosa u Cannonsu. h chen 1954. IX 1894 — 3. lamenta cije i dr. I744. a ten per/eetum odreĊivao je diobu note brevis na tri semibreviss odnosu tempus imperfeetum protuvrijednost brevisa su d semibrevis). Mnogostrano nadaren. F. 1962. J. u tom gradu zapoĉeo karijeru oper kompozitora. Apollo and Dapkne. PEREIRA. nadovezuje na veristiĉki stil G. David Perez. DJELA. Kod ligatura. Tres Esludos Brasileiros). u menzuralnoj notaciji. — P'. Studirao u Santiagu. 1751. ORKESTRALNA. 1946. h chen 1892. LIT. slijedio u Lisal Komponirao je mise. Više od 35 opera: La Nemica amanle. tj. Subsidios para a biografia do ce] mestre. fantazija. 1940. Rebela. Maske: Venus and Adonis. instrument koji je osobito volio. Ann Arbor 1967. VOlimpiade. kritiĉar i d gent (Helsinki. — Kompozicije za klavir. I. izraz p. krajem XVI st. S Re di Persia. — VOKALNA: 6 engleskih kantata. — Obradbe narodnih napjeva. MGG. — Klavirski kvintet. Di Chiera. Na turneje po Juţnoj Americi. 1941.. LIT. Od 1737 do smrti bio je orguljaš u kapeli škole i doma Charterhouse. U tridesetoj godini napustio pruski dvor i preko Nizozemske stigao oko 1700 u London. uĉio u Colegio dos Reis u Vila Vi<. medu kojima se posebno istiĉu uzorne praizvedbe opera Meistersinger. don. Marcos Soares Pereira. 1962. zatim ĉembalist. Bartolomeo. 1746 i dr. MGG. Opere: Sakuntala. DRAMSKA. obo u ili violinu i b. 1881 i Junker Heinz. Rica Kao solist debitirao u tom kazalištu 1929 u baletu Les Creat de Promethee (Beethoven). Das Konlerfei. — Ch. 1957. 1947. ■— Zborovi. n vokalna djela.. 1735. PERFALL. I 1910 —•). za violinu. Muziku studirao u Italiji (1910 —13 i 1915—23). DRAMSKA. DJELA. a 1941 postao prvi plesaĉ. Davide. Baiardi. sveĉane igre. nasu] ligature sine perfeetione koja je završavala sa brevisom (-> JV. za violinu. oko 1770 prvi napisao orkestralnu pratnju uz pjevanje). J. 5 i 8 glasova i orkestar. Musicisti napoletani alla corte di Portog Napoli 1923. 29. vjerojatno 30. Bierbaum. napustio plesaĉku karijeru Parizu otvorio vlastitu baletnu školu. — Klavirske kompozicije (Seis Pecaš sobre Temas do Folclore Brasileireo. — Lisabon. Dibbuk za violinu i orkestar. 1731). 1886. INSTRUMENTALNA: simfonije. brazilski kompozitor (Sao Paolo. 1929. 25 Jahre Munchener Hoftheatergeschichte. 1716. 1749. kopisi njegovih djela nisu se saĉuvali. Muziku uĉio u Petrograc na Sternovu konzervatoriju u Berlinu. 1955 i'za 2 violine. I 1655). VIII 1946). na univerzitetu^ Berkeley u Kaliforniji. scenski madrigal La Collina za sole. Johann Christoph Pepusch.7'/ie Beggar's Opera (1728). V 1904 •—). t na podjela ritmiĉke jedinice. LIT. savršenost). L. Soares. Concertino za klavirski kvartet. solo-pjesme. . odnosno poloţajem »štapi kod ligature cum perfeetione posljednja je nota bila longa. Concerto grosso a 6: 2 Concerti a 4 . 1948. napisao je i Te Deum za tri zbora. 1962. 1959.: M. J.: G. ali se postepeno sve više pribliţio narodnoj tradiciji ist nih Ţidova. tidningen. Prota-Giurleo. Mancini. III 1910 — ). The Operas of Davide Perez (dis ĉija). Artur. 6 engleskih kantata. 1950. DJELA. 1954 i za orkestar. Oporto 1870. Ballad--opere: The Beggar's Opera. 1728. — E. 1752. 1948. 1730 (štampano anonimno. za 1 instrument i b. Kao operni kompozitor stekao veliku reputaciju. srodna morendu. motete. 1850 — 1900. za 2 instrumenta i b. Di Donato. 1715. zbor i orkestar. Demofoonte. od 1752 dvorski kapelnik u L bonu. MQ. 1949 i 1951. Mila. Music and Letters. Bio je pomoćni i 1740—48 glavni kapelnik u i Cappella Palatina u Palermu. Školovan na Con vatorio di Santa Maria di Loreto u Napulju (F. — KOMORNA : 3 gudaĉka kvarteta. U ranijim operama P. Koncerti: 2 za klavir. — W. Sa svojim bra najpoznatniji muziĉar na dvoru vojvode Joaoa II. Die Entzvicl des modernen Theaters.58 PEPUSCH — PERGAMENT polifoniĉara J. IX 1893 —). njemaĉki kompozitor. intenzivno se bavio studijem stare muzike i sudjelovao u osnivanju Academy of Ancient Music (1710). Los Origenos del musical en Chile.

1937. G. D. Napoli 1831 ( I I izd. G. Jenny Lind. sluţavku Serpinu i njezina gospodara Uberta (treće lice. Švedska rapsodija.. Milano 1900. —■ M. Ny vandring med Fru Mušica. skladnim melodijama. 1920) i F. Eine Pergolesi Bearbeitung Bachs. sonata za orgulje u G-duru. no ona ne nailazi na povoljan prijem kod PER MUŠICA publike. napisana je u ĉast kraljice Elizabete Christine i izvedena u Teatro di San Bartolomeo. Salve Regina za sopran. sa scenski plastiĉno i ţivo prikazanim situacijama. 1953 i Eli. operu // Flaminio V. 1928. Pergolesi contributo a un' interpretazione critica. piše sakralnu dramu La Conversione di S.emocionalnom crtom i mestimiĉno ra Ċena pod uticajem operskog stila (Salve Regina. me Ċutim. — C. Adriano in Siria sa intermezzom Livietta e Tracollo (ili pod naslovom La Contadina astuta. Scenska i filmska muzika. 1731 (smatralo se da se uz ovu dramu izvodilo kao intermezzo. 1949. Firenze 1966. L'Olimpiade. crkvena drama sa buffo scenama. Lo Frate 'nnamorato. Music and Letters. — H. dueta i arija. intermezzo La Serva padrona obj. Bach-Jahrbuch. Golemo odu še vljenje za njegovu muziku i uz to brojne legende što su se posle svih uspeha nizale oko njegove liĉnosti dovele su. Svenska tonsdttere. a kasnije i istoriĉari pripisivali i tuĊa dela. u buffonesknim su delima (Lo Frate 'nnamorato) ĉesto pisane u obliku duhovitih parodija na seria-ariju ili pak sa melodikom deklamacijskoga karaktera. 12. PERI. B. — W. Pergolesi. 1733. J. Wien 1963. Pergolesi (disertacija). Tre ignoti quartetti di G. Torino 1943. 1935. La serva padrona. Stabat Mater za sopran. pa dueti iz La Serva padrona). u F-duru za 2 zbora 1 orkestra (II verzija za 1 zbor. Goldoni and Pergolesi. — KOMORNA. oko 100 solo-pjesama. Perg olesi. Siena 1942. // Flaminio. idu meĊu majstorska ostvarenja. A. je —■ u okviru savremenih strujanja — izgradio svoj poseban naĉin izraţavanja. Njome stiĉe priznanja i moćnog zaštitnika princa Colonna di Stigliano kod koga stupa 1732 u sluţbu kao maestro di cappella. duo za violinu i vio lonĉelo. // Prigioniero superbo sa intermezzom Li Serva padrona. I. Platen. — A. Degrada. Dunning. Pergolesi. De Matteisa. partituru. Di alcuni falsi autografi pergolesiani. Giovanni Battista sluţio se redovito prezimenom Pergolesi (retko Pergolese). — Marchese di Villarosa. Zurich i Stutt gart 1954). c). PERGOLESI. Lettera biografica intorno alla patria ed alla vita di Giovanni Battista Pergolesi. On je u prvome redu majstor buffo -stila i muziĉar neiscrpne melodijske invencije. — Isti. Mušica d'oggi. X. 1945. Note e Documenti. La finta Polacca. Radiciotti (1913) i A. opera seria // Prigioniero superbo sa intermezzom La Serva padrona. c. God. B. proţeta lirsko . Giovanni Battista. Caf farelli (26 sv. Balet Krelantems och Eldeling. 1951. uz kamerni orkestar (gudaĉki kvintet.). K. Giovanni Battista Pergolesi. sonata za violinu i klavir. Giovanni Battista Pergolesi. 20. Već 1740 izvodi se u Dresdenu. Dve mise: I. 1950. kompoziciju kod L. Tegen. Leipzig 1880. Cherbuliez. M. U pojedinim arijama njegovih opera-serija (Salustia. Siena 1942. No. nemaĉko prošireno i preraĊeno izdanje obj. 2 zbora. Amsterdam 1953. Po povratku u Napulj. Potkraj studija. G. LA SERVA PADRONA INTERME ZZO DELA. vrhunsko i jedinstveno delo u celokupnoj muziĉkoj literaturi tog ţanra koje je izvršilo velik uticaj na razvoj komiĉne opere. italijanski kompozitor (Jesi. — SPISI: Vandring med Fru Mušica. Greca. motete obj. stvorio je kompozicije koje idu meĊu najvrednija muziĉk a dela njegove epohe i posebno napuljske škole. Fortuna e influenza della mušica di Pergolesi in Europa. 1920. Sonata za CANDIDI UNIH violonĉelo i opera seria Olim-piade Di S. talijanski kompozitor i pjevaĉ (Rim. ibid. — Klavirski izvadak koncerta za violinu i orkestar obj. Schmidt (1910) i E. Firenze 1953. Lo »Stabat Mater« di Pergolesi in una rara trascrizione di Paisiello. 1737 — 38). — Isti. Le Messe di G. 1943. 1959. ali poneki (kao npr. Some Notes on the Instrumental Works Atributed to Pergolesi. gde posta je orguljaš Kraljevske G. 1952. L. E. Opere Himlens hemlighet. ponekad široka daha sa naglašenom lirsko -emocionalnom crtom i lišene suvišnih koloratura. gudaĉki orkestar i b. 1917. Sn. Uno sconosciuto intermezzo di G. Njegova se porodica prvobitno preţivala Draghi i pod tim je imenom preselila iz mesta Pergola u Jesi blizu Ancone. 1962. Giovanni Battista Pergolesi. — 42 Solfeggi a 2 vod. Vincija i F. Monthlv Musical Record. pevne. — A. 1949. Stabat Mater obj. Notices sur la vie et les ouvrages de Pergolese. Concerto romantico za gudaĉe. PERGOLESI. pojaĉan rogovima i u finalu trombonima. — VOKALNA: oratorij Den judiska sdngen. Izrazito operski kompozitor P. Intermezzo La Serva padrona. 1735 (prer. God. MGG. osobito kod parodiranja ili kad ţeli da pojaĉa odreĊeno raspoloţenje. III 1736). — G. — A. VIII 1561 — Firenca. — Isti. An sambli mu nisu podjednako uspeli. već bolestan. rog. 1734. Guglielmo d'Aguitania. kont rapunkt kod G. Uĉenik J. — H. U Pergolesijevu stvaranju posebno mesto zauzima intermezzo La Serva padrona. punu afirmaciju donosi mu sledeće delo.PERGAMENT — PERI nidre za violonĉelo i orkestar. Music and Letters. 1739 Flaminio (1735) i pred kraj ţivota. X. Milano 1961. Tracollo itd. B. PERI. NOVA IZD : Opera omnia preraĊena za klavir ili za pevanje i klavir sa kraćenjima. kapele. B.. u Dduru za zbor i orkestar ( I I verzija za 2 zbora) i II. 1843). sa intermezzom Livietta e Tracollo. Radiciotti. ovaj intermez -zo privlaĉi i danas svojom sve-ţinom. 1947). oko 60 zborova. nema je uloga). MGG. 1943. — F. — Isti. 1944. Two Centuries of Pergolesi Forgeries and Misattributions. A. koja je uzvitlala sukobe izmeĊu —> buffonista 1 antibuffonista. Milano 1935. 1722 ili 1723 upisuje se na Conservatorio dei Poveri di Gesii Cristo u Napulju gde uĉi violinu kod B. duet lo ti dissi i tercet Se ilfuoco iz opere Lo Frate' nnamorato. — H. Margadonna. guda ĉe i b. Pergolesi. Toni (1920). Torino 1936. Klavirski trio. Giovanni Battista Pergolesi. Pergolesi und sein »Stabat Mater«. obj. Sinfonia za violonĉelo i b. Einstein (1949) i Ph. Opere: Salustia. — E. B. Moses Perga ment i Simon Perga me nt -Parmet. Dva gudaĉka kvarteta: I. uskoro postaje poznat širom sveta. I I I verzija za 4 zbora).: M. obiĉno praćene orkestrom koji plastiĉno potcrtava pevaĉku deonicu. — VOKALNA: Li Prodigi della divina grazia nella conversione di S.uin. — DRAMSKA. Mortari (1942).M. R. B. c.: Ch. 1936 — 41). 1731 (muzika intermezza nije saĉuvana). — DRAMSKA. 1966. A. A. Analecta Musicologica. Kongresni izvještaj Utrecht 1952. Goldmann LIT. Pergolesi. Music and Letters. Sonata a tre. 1733. — Isti. 1949. Sinfonia za violonĉelo ib. LIT. — Giovanii Battista Pergolesi. dodavanjima i nekim izmenama originalnoga teksta obj. Olimpiade) muziĉki su profinjeno izraţeni osećaji i raspoloţenja pojedinih osoba. Aulette). Mercure de France. upotrebljava oboe i rog ove. Stabat Mater). de Saint-Foix. alt. Infantesa i D. INSTRUMENTALNA: koncert za violinu i gudaĉe u B -duru. — F. B. — Ch. Pergolesi. Jacopo (nazvan Zazzerino). J. Roma 1910 (novo. 1962. moteti. — F. Boyer. sluga Vespone. Cudzoorlh. Kahl. Pergolesi attraverso i suoi biografi e le sue opere. B. To su Misa u Fduru za dva hora. gudaĉe i b. COSTAN2A. 1746 u Parizu. B. 1951. Durantea. Stabat Mater i Salve Regina. je 1929. RMI. klavirski izvadak intermezza Livietta e Tracollo obj. nekoliko kantata i serenata. do toga da su mu izdavaĉi. G. c. Schlitzer. 1752. Accademici' fa-Maddaloni. U orkestru P. 1938 (engl. poglavito u Francuskoj. Schletlerer. — Isti. — Isti. remek-delo napuljskog buffo-stila. 1921). autograf . 4. 1944. Ĉlanci i studije. 1961. Pergolesiana. 1735. Walker.. Mohler (1954). juli 1772. 1734 izvodi se njegova nova opera Adriano in Siria. 59 Chaconne za violu solo. Somma (klavirski izvadak. Rapsodia ebraica. naslovna strana. Mascherala delle Ninfe di Senna. skraćeno i zd. Pergolesijeva dela bila su neposredno posle njegove smrti neobiĉno cenjena i mnogo izvoĊena tako da je njegova svetska reputacija zapoĉela još pre istorijske pariške reprize intermezza La Serva padrona. jedno stavna. Rapp (1951). klavirski izvadak opere L'Olimpiade obj. ■— G.1946. Giovanni in Perficcto t{cl (izvedena 1735) koju je rimska Drammt intitolato publika primila vrlo hladno. Firenze 196 6. 1732 (prer. G. 17. 1734). Guglielmo d'Aauitania. Milano 1963. G. Pergolesi. 192 2 (kasnije djelo miĉno iskorišt en u Conccrlo romantico za gudaĉe) i l i . Rivista Italiana di Musicologia. F. ma da to posve zrelo delo izgraĊena L' ODIO V1NTO DALLA je majstora. 1750 u Londonu. Claydon. Geizinger (1925). 1731. PERGOLESI 2 sonate za ĉembalo u A -duru i C-duru. Dela iz oblasti duhovne muzike tehniĉki su doterana. koga nazivaju »Raffael muzike«. Toni (klavirski izvadak. Barblanu. oktobar. obou. duhom. 1938). 1731. Reuter (1947). 1611. Za svojih 26 godina P. nekoliko psalama (Dixit Dominus za sopran. B. Njegove arije. —■ CRKVENA. 1940. Zur Frage der Autorschaft der Ricciotti und Pergolesi zugeschriebenen »Concerti Armonici«. I 1710 — Pozzuoli. VIII 1633). melodije su jednostavne. Damerini. u F -duru. Vrlo su verovatno Pergolesijeva dela: Piccola sinfonia u F-duru\Concerto u F-duru. — E. Toni (klavirski izvadak. Kao operski kompozitor debitira 1731 operom Salustia i već iduće godine postiţe vanredan uspeh komiĉnom operom u na puljskom dijalektu Lo prate' nnamorato. komponira komiĉnu operu libreto. Napisan za dva pevaĉa. F. delo // Maestro di mušica koje je u stvari pasticcio prema komiĉnoj operi L'Orazio od P. Sledeća dela piše u Rimu S ENTARSl gde prelazi u sluţbu vojvode CaraNcl Teatro de'Sig. te ĉembalo). sonata za orgulje u F-duru. oratorij La Fenice sul rogo ovvero La morte di San Giuseppe. dva znaĉajna crkvena dela. Spomenica G. KMJB. Della Corte. Hucke. Zanon (1915). 64 Solfeggi d 3 vod. c. Cudivorth. 1966. raccolti in occasione della Set timana celebrativa.

A. SBIMG. Bussine. . o dnosno tzv. P. E. P. talijanski kompozitor i muziĉki (Trst. Geneve 1955). As. Periĉićev inventivni muziĉki jezik bazira na neposrednoj i bogatoj fantaziji. — Imp.ve bi vaz-dcc -Ha dje-cb-vi-no. Armonia razionale. vodio i mi odjel na Istituto editoriale italiano. 1958. da. Milano 1940. Wieselberger) i na Konzervatoriju u Leipzigu (S. Pesme iz Dalmacije. XII I9 27 —)• Kompoziciju završio u Muziĉkoj akademiji u Beogradu u klasi S. visoki bariton (Pari II 1869 —• Neuilly-sur-Seine. 1948. Jacopo Peri. Kao ĉlan firentinske Camerate zanosio se idejom o oţivljavanju starogrĉke tragedije. 1948. od 8 normalnih taktova (ili 4 »velika« ili 16 »n taktova) predstavlja »normativnu temeljnu shemu muz stavka« (prema H. tj. Jovanović). Pregled nauke o harmoniji. tonike i dominanti taj se naĉin postizava medu reĉenicama odnos pitanj a i odgc Takva p. takoĊer ĉlan Camerate i autor opere Euridice. 1962. — Gudaĉki kvartet u C -duru. RAM. intermedij La Speranza za guidata da Mercurio. a I.: G. MGG. 1 ţene partije dala je u baletima Licitarsko srce (Baranović). Nouvelle Revue. Studirao muziku u ' (G. 1955. nadalje varijacije i druga djela za klavir. 6. Jacopo Peri e la sua famiglia. Biljanu. 1919. X. 1950. — VOKALNA. PERICIC Battista Viotti 1950 u Vercelliju osvojio je nagradu za gudaĉki kvartet. javlja se u ziĉkoj teoriji oko 1100 (Johannes Affligemensis). . plesaĉica (Zagreb. na praizvedbi op ere Euridice). Caccini. svita za 3 v ioline. dalje. Rinuccinija napisao operu Dafne.-re sla. X 1930 —). I 1942). Labudovo jezero kovski). 1904—14 nastavnik kompozicije na Konzervatoriju u 1 od 1914 docent na Konzervatoriju u Milanu. 1950. saĉuvan libreto i po 2 kratka Perijeva i Corsijeva muziĉka odlomka). oj ju-naĈ-Jca. KOMPOZICIJE. Solo-pesme: Šumske idile. La Precedenza delU dame. Azije r *e. 7. U svojoj umetniĉkoj karijeri ostvarila niz kreacija. II beato regno i Turbini di primavera. — IZD/ arije iz opere Euridice J.60 PERI — PERIODA roĉito zapaţene uloge Bugarke (Hristić. II izd. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. od 1956 u Muziĉkoj akademiji asistent S. Croquis d'artistes: Jean Perier. Reĉenice periode temelje se na neznatno iz njenoj ili srodnoj graĊi (a ax ili a b). zatim od st. reprezentativnog stila (stille rappresentativo). 3 arije iz Le varie musiche obj. tematski srodne i harmonijski meĊusobno 0 1 tvore periodu. 1614. M. sonatina za violinu i klavir. Fešte musicali della Firenze Medicea. Na meĊunarodnom konkursu Gian V. — H. 1913. 1609. . La Liberazione di Tirrena ed Astrea. Malvezzija. — A. takoĊer na Rinuccinijev tekst. zatim studirao kod A. Firenze 1939. Opere: Dafne (»favola pastorale«). posvetio dramskoj glumi (poslije Prvoga svjetskog rata ĉlan S. Kostićem i D. sastavljena od dvije male reĉenice (4+4 ta kta) nazi i mala p. da P. no uglavnom izbegava spoljne efekte i privremena modna stremljenja. prilikom vjenĉanja francuskog kr alja Henrika IV s Marijom de'Medici. debitirao i8< Opera-Comique kao Monostatos (Mozart. G. U muziĉkoj teoriji. meĊu kojima su na - J -tr '1' JJ JTJ J 7T1 ^^ . PERINELLO. ORKESTARSKA: simfonijeta za gudaĉe. Mušica. j kojim se oznaĉuje zaokruţena muziĉka misao ĉiji se dijelov Ċusobno odnose kao pitanje i odgovor. Carlo. — Isti. 1949) i dr.IV stavak »Himnal PERIĆ. — M.Beethoven: IX simfonija u d-molu op. Menetrat. nekoliko kompozicija u zbirkama onoga doba. 1957. još i simetrija muziĉke grade. Theatre Festivals of the Medici. Izraz p. Carlo Perinello. ~z&mljo\mL MM sta. Vlastimir.125. muziĉka drama Euridice. Bila jednom ruţa jedna . Caccini). a bio je i vrstan orguljaš i ĉembalist. d'autunno. L. J. Vecchija 1938 i dr LIT. 1964. Romeo i Julija (Prokofjev). Bojana. de Curzon. Taskin). ski kvintet u h-molu. Simfonijske pjesme: // Cigno morente. X. Kontrapunkts S. Solerti. Jeppesen (La Flora. Amfiparnaso O. 1589. MGG. Srednju baletsku školu završila 1948 u Becgradu (M. — DRAMSKA. Rapporti sonori superarmonid. osporavao je. je u svojim djelima pokazao priliĉan smisao za razvi janje dramatiĉnih prizora. 1964. faksimil obj. Caccinijevom). Nas je i u operetama. Razvoj tonalnog sistema. najprije kao oznaka za melodiju rašĉlanjenu cezi na poloviĉni i potpuni završetak. ĉesto osve-ţenim zvukovima impresioniz-ma. 3 fragmenta ove opere obj. Rajiĉića. 1600 (nekoliko brojeva komponirao G. 1962 (sa M. Tal prijevod knjige Lehrbuch des . — Opera Rosmun Pjesme za glas i klavir. Annals of Opera (2 sv. romanca za violinu i klavir. — Isti. Mila. — F. MGG. 1968. Ĉini). Osobito je vaţno njegovo izdanje madrigalske kon O. B.\ Cambridge 1943 (II izd. (A. da Gagliana (A. 1969 (sa D. 1959 i Gradinar. Nagler. 1608 i za operu Arianna (O. partija Clorija u operi Flora M. 1598 (sa J. Ĉarobna frula). da Palestrine. a od sredine XVIII st. Le Origini del melodramma. II. 1949. XI 1954). i Pregled razvoja hormonskih stilova.. da Gaglianom i F. fešta teatrale. Vecchija Amfiparnaso. 1967. izvedena je prvi puta 1598 u palaĉi Corsi. Jacopo Peri. 1961 (sa D. Skovranom. Goldschmidt. C. 1591 postao principale direttore della mušica e dei mušici na mediĉejskom dvoru u Firenci. Sa ansamblom beograi Narodnog pozorišta gostovala u zemljama Evrope. Dafne. 1949. Monteverdi). Firenze 1905.: operu Euridice obj. sonatina. . PERIODA (grĉ. DRAMSKA. the first Opera. Tri pesme Rabindranata Tagore. tema s varijacijama. ciklusi Noć bez jutra. Veće na "skolju i Grm. preglednosti forme i izrazitoj naklonosti sonat-no-dramskom izrazu. Casella. 1973). . kompozitor i muziĉki pisac (Vršac. — INSTRUKTIVNA: Nauka o muziĉ kim oblicima. Hrvatska himna »Lijepa naša dorr I I TUL-ŠOL. Caccinija. 1539 — 1637. — A. M . fešta teatrale (sa M. 1615.— KLAVIRSKA: sonata. Bio je gotovo 50 godina jedan od najvećih um je u Francuskoj. PERIER.: L. balio e drammatica alla Corte Medicea dal 1600 al 1637. 1900. Torchi (L'Arte musicale in Italia. I 95i. a zbog izraţajne muziĉke pretacije i osobita glumaĉkog talenta bio je veoma cijenjen vao je Pelleasa na prvoj izvedbi opere Pelleas et Melisam Debussvja (1902) i ostvario tada svoju najbolju ulogu. Euridice. MeĊusobna harmonijska nost reĉenica oĉituje se u kadencama. baleti. RMI. III izd. Horovi: Tri rukoveti: I. Od XIX st. 1905. 13. X. Od 1948 u Beogradu profesor muziĉkih škola Josif Marinković i Josip Slavenski. dio ili ulomak nekog teksta. naĉelo periode don i u sloţenijim oblicima umjetniĉke muzike. — VOKALNA: Le varie musiche . DELA. Torino 1903. 1948. Drţić). Jahrhundert. U istom baletu igri sa podjednakim uspehom glavnu ţensku ulogu. PERICIC. 1905. 1945—69 istaknuti solist baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. 1966. Skovranom). 1611 — 13). Ghisi. Iduća Perijeva opera. Jadassohna. Kon trapunkt. do-mo-vl-n/}. DJELA. 1617. — A. — O. To je prva opera koje se muzika potpuno saĉuvala. pe'lia (Delibes). 7Kpio8o. canzonette i gali G. francuski pjevaĉ. 1962. VI). Studien zur Geschichte der italienischen Oper im 17. vremenski odsjek: dobije. 1933.: H. — SPISI: Josif Marinković. k u Rimu. 1628. recitativi za operu Tetide (libreto F. III scena za Mascherata delle Ninfe di Senna (sa M. 9. pored diferencijacije u šecima. Leipzig 1901. balet Marte e amore. izvedena je 1600. 1951. saraĊuje i u ĉasopisima Zvuk i Pro mušica. Intermediji. LIT. Sonneck. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen. Rinuccini). 1951. meĊutim. pa je na tekst O.Ghisi. Od 1919 ţivio u Opatiji. NOVA IZD. Pesme iz Makedonije. 1919. LIT. Jean Perier. Lijepa. Guitrvja).— F. Harmoi graĊa kreće se obiĉno izmeĊu dva pola. 1962. Muziĉka je deklamacija u njima vrlo izrazita. da Gaglianom). G. Atti dell'Accademia del Real Istituto Musicale di Firenze. skripta za predmete Harmonija. Firenze 1895. Ghisi. 2 e 3 voci con aggiunta d'arie nuove . U stilskom pogledu njegova dela odišu neoromantizmom. Dva puta napuštao muziĉko kazalište. Prema tome dvije mu -> reĉenice. odnosno dvaput po 4 takta. arije G. D. i je baritonske i tenorske uloge. Radenkoviĉem). Prva reĉenica zav redovito nepotpunom kadencom. Scenska muzika: Pepeljuga (za pozorište marioneta) i Novela od Stanca (M. a druga potpunom. 1922. K. et alcune spirituali in ultimo con continuo uz pratnju ĉembala (ili chitarrona) i orgulja. 1954.). Corsijem. općenito. DJELA. Alle fonti della mondia. 1933. . u stilu novog monodiĉkog recitativa. pa 1961 docent i od 1965 profesor. — SPISI: G. Salvadori). O. Na toj se shemi temelje plesa i pjesme. Simfonijski stav. 1934 (Accademia d'Italia). Marx pojmom periode podrazumijeva se.: Echo con due risposte »Dunque fra torbide onde«. Verdi. Stva ralaĉki put Stanojla Rajiĉića. Periju prvenstvo u recitativnom stilu. 1625 i dr. taktova. P. —• Miserere. Studirao na ] kom konzervatoriju (R. Riemannu). Perija. I. Corazzini. turniri i dr. Sn. Pesme iz Vranja. Veoma aktivan muziĉki pisac. podudarnost iz i poĉetnog i završnog dijela periode koja u pravilu obuhv. 1948.: F. je imao izvrstan glas. Loezvenberg. 1608 (arije komponirao C. Ohridska legenda koju je 1948 dobila republiĉku nagradu. 1908. 1971. II 1877 — Rim. z. To je prva opera uopće. — A. 1931). Fantasta quasi una sonata za violinu (ili violu) i klavir. Jean. Rajiĉića. 1948 i III. pa je nastupao kao pjevaĉ (npr. Uhla u Beĉu. 3.v. Jadass God. Kraljica ostrva (Thiriet) i dr. u nekim se delima sluţi savremenijim muziĉkim jezi kom (simfonijeta). intermedij.— KAMERNA: gudaĉki kvartet.

sonatina za trublju i klavir. Wagners Begriff der »dichterisch-musikalischen Periode«. XII 1900 —New York.V. 6. sonatina za klarinet i klavir i dr. The Chanson of Antoine Busnois. Uwertura zvarszawska. Ramer. 1960). Zum periodischen Prinzip bei J. 1962. — L. Little Suite. A. 1946. sole. Massenkeil. G. Milano 1920 —22. Lindjo. profesor Konzervatorija u Varšavi (1949— 51. Prva reĉenica periode završava ĉesto poloviĉnom kadencom na dominanti. uvertira. 1945. 1950. Simfonijeta. PJB. 1956. 1952 i dr. Studirao na konzervatorijima u Miinchenu i Leipzigu. PERMUTACIJA (od lat. za violonĉelo solo. Ać. Komponirao je pod utjecajem francuske neoklasike. varijacije na vlastitu temu. Ionel (Jonel). 1954. MQ. W. zborovi. PERIŠIĆ. 1969. Val cer u Des-duru). U višeglasnom stavku p. 331. 1949. solo -pjesme. Schubert. The Music Review. 1938. — P. God. DJELA. 1959. zbor i orgulje. 3 etide za orkestar. 1925 (izgubljen). Jedan od prvih ameriĉkih muziĉkih stvaralaca koji su usvojili dvanaesttonsku kompozicijsku metodu. Classic Suite. 1967 —74 u Rijeci. Piotr. 1919. Trattato di forma musicale. od 1948 u SAD. Koch (disertaciia). 1923 i klavirski kvintet. Roussela (1926—28). — KLAVIRSKA: sonata. Statkowski). Regensburg 1965. — Gudaĉki kvartet. Sonate: za violu solo. Kod nepravilne p. Monody /za flautu solo. Riepel und H. Eighteenth Century Theories of Musical Period Structure. — Sonata za klavir. zbor i orkestar: Ballada pomorska. koncert za klavir. što dovodi do primjene svih kombinacijskih mogućnosti u toku stavka. Bio je i nastavnik na Manhattan School of Music u New Yorku (1952—59 i od 1965). npr. IV. 6 Bagatelle. Berlin i Stuttgart 1902. — C. Bach-Jahrbuch. — VOKALNA: kantata VCisla. Dirigiranje studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. 2. 1948. 1947. dirigent i kompozitor (Dubrovnik. p.V. G. The Score. Suite. LIT. taktovi 17—-48). Untersuchungen zum Problem der Symmetrie in der Instrumentalmusik W. Triolct za gudaĉki kvartet. 1932.V. u izdanju Beitrage zur Geschichte der Musikanschauung im 19.Mozart: Sonata za klavir u A-duru K. 1956. 1951. J. se i kao teoretiĉar zalaţe za povezivanje neoklasiĉnih oblika s dodekafoniĉkom organizacijom zvukovnog materijala. njego vo je djelovanje u prvoj reĉenici u znatnoj mjeri oslabljeno terc nim ili kvintnim poloţajem kvintakorda ili tzv. 1958. —■ SPISI: Evolution of the Tone-Row: the Tzvehe-Tone Modal System. God. 1950 i Klementyna. fantazija za klavir i orkestar. II. istodobno i profesor Konzervatorija (1941—44). F. — Th. 1960. 13. Scenska i filmska muzika. —• Isti. Satztechnische Fragen in der Kompositionslehren von F. 1.Mozart: Simfonija u g-molu K.Mozart: Sonata za klavir u G-duru K. Wiesbaden 1962. 2 simfonijske skic e. Ino. 1939. Tri simfo nije: I.26. 1950 —55 dirigent Zagrebaĉke opere. 1965—67 djelovao u Zagrebu.283. Zasluţan je za razvoj suvremene poljske muziĉke kulture. 2 koncerta za vio linu. 1955. dirigent Metropolitana i Connecticut Symphony Orchestra (1952—59). a druga na tonici: Andante grazioso W. Kompozicije za sole i zbor. pa se mijenjao ne samo solmizacijski slog polustepena (mi-fa). ţenskim zavr šetkom. Baleti: Szvantezvit. 1942. kada se dva takta raĉunaju kao jedan. S. 1948—57 predavao povijest muzike u New Yorku i Louisvilleu. kod K. Feil. Mozarts. 1962) i Wroclawu (1951 —53). 1954. — Duo za K. kombinacije glasova niţu se slobodno što se od XVII st. 1955— 56 na istom poloţaju u Mariboru i 1956—65 u Skopju. I stavak PERLE. Za zbor i orkestar odn. Periode od ĉetiri takta (2+2) susreću se najĉešće u pola ganim stavcima u kojima je u jednom taktu sadrţana ĉitava (dvotaktna) fraza: Andante vVA.: Z. Od 1931 organizator muziĉkog ţivota u Poljskoj. 1954. VIII 1920 —). — A. 22. tj. 1935. 1947). gudaĉki kvintet. znaĉi onaj sluĉaj izmjene glasova (Stimmtausch) kod kojega su svi glasovi izmijenjeni u višestru kom kontrapunktu. Rapsodia. Harmonic Aspects of Classic Form. Szymanowskog i u Parizu kod A. God. a završavaju razliĉitim kadencama (npr. 1948. Kfeneka u New Yorku. Journal of the American Musicological Society. MQ. permutatio). Studirao na Varšavskom konzervatoriju (R. rekonstruirana 1955). što je karakteristika tzv. 1957 —61 profesor na Kalifornijskom univerzitetu i od 1967 kompozitor in resistance Univerziteta u Tanglewoodu. V. Heidelberg 1955. sonata za obou i klavir. New Jersev. U Bukureštu dirigent Drţavne opere (direktor 1929—32 i 1934—36) i simfonijskog orkestra radio-stanice (1936—44). Ch.IVstavak r i r r r n rr g-moi *r Ako obje reĉenice završavaju toniĉkim trozvukom. Riemann. 17. sole. rekonstruirana 1952) i druga djela za klavir. 1951. 1968. 1963. 30. VII 1970). ORKESTRALNA. 1950 i 1952. Chopina. 1955 i Sinjonia dramatica. Monody II za kontrabas solo. Ialomita. ORKES TRALN A: Plesna suita. 3 Movernents. 1962. G. ORKESTRALNA: 3 simfonije. 1941. seherzo za duhaĉki orkestar. Atonality and the Twelve-Note System in the United States. a od 1974 ponovno u Zagrebu. Ponekad i dvije periode stoje meĊusobno u sliĉnom odnosu kao reĉenice unutar periode: oblikovane su prema naĉelu simet rije.A. P. Bach. h u b ili obrnuto. Balkanske pitoreske. 1947. 1926 (izgubljena. Jahrhundert (red. ORKESTRALNA: simfonija u C-duru. 6 preludija. 3 za klarinet solo. DJELA. — DRAMSKA. 1958. Kad se takva izmjena provodi prema strogo utvrĊenom redoslijedu radi se o pravilnoj p. 1967. Studij kompozicije završio 1942 na Univerzitetu u Chicagu i zatim se usavršavao kod E. Niedt. 1317—18) za posebnu vrstu -> mutacije kada je kod solmiziranja melodija mutirala iz hexachordum durum u hexachordum molle ili obratno. Lissa. S. — Solo-pjesme. 1946 odlazi u Italiju (dirigent Rimske opere i milanske Scale). rekonstruiran 1948) i 1960. —• Zborovi. 1954. 1949. koncert za violinu. 1953. Georgiades. . — G. 2 duhaĉka kvinteta. Hebrevj Melodies za violonĉelo. 1962. Ralner. Poloneza u As -duru F. — G. Serial Composilion and Atonality. PERKOWSKI. 1960. a i odstupanja (proširenja. K. Ukrajina. DJELA. LIT. Fantazja. Ko. za violu i klavir.Beethoven:Sonata za klavir u As-duru op. solo-pjesme. PERLEA. 1960. za orkestar. George. — L. nepravilni broj taktova. Piotr Perkowski. Lyric Pieee za violonĉelo i klavir. permutacijske fuge (javlja se kod J. 1932 (izgubljena. 1938 (izgubljen. koncertantna simfonija za violinu i orkestar.: H. Direktor Konzervatorija u Toruriu (1935—39). 1926 (izgubljena). Epitafium dla Nikosa Belojannisa. Radio-opera Girlandy. 1966. Grosse Kompositionslehre I. 1948. 1916. 1950.PERIODA — PERMUTACIJA Dvije velike reĉenice (8 + 8 taktova) saĉinjavaju veliku periodu : Andante con Variazioni Lv. naziv što ga je upotrebio teoretiĉar Marchettus iz Padove (Lucidarium in arte musicae planae. a pro mjena se oznaĉivala odgovarajućim predznacima odnos no b. Gdjekad prva reĉenica pri kraju modulira u tonalitet dominante: 336=3=^ g-mol W. 1945. 1947. 1960. Bass. 1935 (prer. Salmen). 1950. 1950. Zur Musiksprache der Wiener Klassiker. 3+5) od ovih najtipiĉnijih primjera periode. Mozart-Jahrbuch. r r rr r 1 i =t= r r U brzom tempu pak. MGG. E. — KOMORNA : 5 gudaĉkih kvarteta (III. Integrative Devices in the Music of Machaut. X.. nego i visina tona. flaute i komorni orkestar. The Music Review. Concertino za fagot i flautu. III 1901 — ). Stekavši naslov Master of Music uĉio muzikologiju kod G. Benary. Szymanowskog i poljskoga muziĉkog folklora.1 stavak 61 umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1943 u Osijeku kao operni korepe titor i dirigent. suţenja.550. Dahlhaus. moţe imati i 32 takta (npr. Suita geometrycsflautu i klavir. I. rumunjski dirigent i kompozitor (Ograda. A. poljski kompozitor (Oweczacz.11 stavak DJELA. Neue Beitrage zu einer Lehre von den Tonvorstellungen. Bacha). V 1915 —). Rapsod. nadalje javlja u fugama s više tema. Reesea na Univerzitetu u New Yorku. 1943. — Sonata za klavir. U praksi se meĊutim susreću mnogobrojne varijante. 1959 i 1960. ameriĉki kompozitor i muziĉki teoretiĉar (Bavonne.

Husmann (Publikationen dlterer Musik. Perotins Beata viscera. na opernoj pozornici debitirao 1921 u Nici kao Vitellio (Massenet. L. Pariš 1908 (XVIII izd. 1963. 1898. NOVA IZD. — E. Musiciens d'aujourd'hui. francuski pje i operni libretist (Lyon. Bergamo 1899. Serial Composition. gotiĉke moduse (2. Andre. DJELA. —=■ Opera Mi 1940. Milano 1952. talijanski kompozitor. 23. prema Y. Spomenica W. Pt lunga. Cambertom isposlovao dopuštenje Luja XIV. Carabella i E. Roncaglia. N. Husmann. sonata za violu i klavir.*X 1956). je postigao muziĉki izraz sugestivna djelovanja. Natalitia. kratio je Le nove organume. Simfonijske poeme Dovrei non piangere i La Fešta del villaggio. Torti. ORKESTRALNA: koncert za klavir. Perotinus Revisited. Dumontier) i kod A. Ottocento mu italiano. 1944. a u i muzici posljednji stavak Perpetuum mobile iz Simfonijete za g ĉki orkestar B. d-e-c. 1950. Faust) i dr. oko 150 moteta. Les Primitifs de la musique francaise. 1963. Perosi. IV) i Johai de Garlandia. Rokseth oko 1170 ili 117 nakon 1220). — E. P. 7 Ch. tal. sigurno utvrĊeno njegovo autorstvo. 1898. više s za razne sastave i dr. A propo quadruples perotiens. — SPISI: V 1 pianistica di C. suita za violinu. XII 1872 — Rim. 3 Notturni a G. — Obradbe narodnih napjeva za zbor. Cantata in onore della Beata Cabrini. E. Perosi. Glinski. Riemannu. — Sonata i brojna druga djela za klavir. LIT. Milano 1953. naziv za in: mentalnu kompoziciju virtuozna karaktera. PERNET. Greese. 1900. 1896 zareĊen za svećenika. d. Napoli. menica H. — Isti. ORKESTRALNA: koncert za klavir. ZFMW. Sch -(Garre). d-c-e. Lorenzo. PĊnnain. Davison i W. talijanski kompozitor (Tortona. 1962. 1900. Messina. Bressan. 194. orguljaša katedrale u Tortoni. . Gani. od 12-tonskog niza mogu će je naĉiniti I X 2 X 3 X 4 X 5 X 6 X 7 X 8 X 9 X I O X U X X 12. 1934) i Oedipe (Enescu. PEROSI. 1898 imenovan stalnim dirigentom Sikstinske kapele. a i zbog spletaka J. The Question of tins Oeuvre and Dates. 1899. L'Oratorio di L. — C. tae Mariae Virginis). Vjerojatno djelovao u Parizu. Suite posvećene talijanskim gradovima: Roma. 1904. Transitus animae. Musmeci. A. — CRKVENA: više od 20 misa za 2— 8 glasova. — A. Zastupajući ideje cecilijanskog pokreta. pijanist i. Ludwig. 1160 — oko 1200 ili 1205. Perotinus Magnus. Perotinus. trajno gibljiv. pjesme. Oi revidirao Leoninovu zbirku Magnus Liber Organi. 2 (varijacije). Melodija Peroti: saţeta je i redovito kraća i pregnantnija od melodike Leonin organuma. napisao za njih nove klauzule i dodao mnoge 1 organume. 1925—55 nastavnik na Konzervatoriju u Torinu. Torino. Prvu muziĉku naobrazbu dobio od oca Giuseppea. 1960. je sudjelovao na praizvedbama opera Perse'e et Andromede (Ibert. Scherzo. A libreta prvih francuskih opera R. — E. 1912. 1930. 1929 i // Nazzareno. Perosi. T. Coussemakera (anon. Haberl. 1931 — 32. 1025 ( I I izd. Leipzig 1940. S. — INSTRUKTIVNA: Trattato d'arn 1927 (II izd. — A. U ^serijelnoj muzici p. Uz liturgiĉke organume P. 1901. PERRACHIO. Tonalno se Pe nusova muzika kreće izmeĊu pentatonske heterofonije i tonE znaĉajki dijatonske dur -ljestvice. LIT. I2. L. 1899 — 1918. Perosi. h X. e-d-c). Dć. P. 1921. Tischler. Usprkos uspjeha-predstave. 1929). od XIX st. Perosi. diplomirao klavir i kompoziciju na Konzervatoriju u Bole God. promjena re doslijeda tonova unutar nekog niza. Gennrich (1955) i dr. U suvremenoj muzici. In diebus tribulationis. 1922. Mose. a najpoznatiji su ĉetvoroglasni organumi Videru Sedenmt principes. — M. Lo: Perosi. . Perosi. 1910. nus). •— R. što nastaje permutacijom. Tischleru oko 115. 1930. su R. L. Cameroni. zapravo rada novi niz. X. Camberta (La Pastorale. tema s varijacijama. Maximilien (Milhaud. — H. koncert za violinu. prema H. B. P. 1947). meĊutim. 1947). — Isti. U muziĉkoj literaturi najpoznatij primjeri Moto perpetuo op. oko 1620 — Pariz. franc. Ro (1936). 1940 jedan ili više organuma obj. Tortona. Leoninovi organumi su dvoglasni. a bio je i partner Grace Moore i Georgesa Thilla u filmskoj verziji Charpentierove opere Louise. modus. Genova i Milano. PERPETUUM MOBILE (lat. Dies iste. ou le Mariage de Bacchus. moto perpetuo). LIT. 26. Taccuino. 70 Canoni. npr. Apel (Historical Anthology of Music. — C. — KOMORNA: 18 gudaĉkih kvarteta. — A. Perosi. L. i to oko 1190 —: kao nasljednik Leonina u katedrali Notre Dame (tada crkva . RMI. Vespertina oratio. Spominje ga anonimni engleski autor traktata objavlji u djelu Scriptores . 1937. 1671). je napisao velik broj djela od kojih su najznatnije kompozicije duhovnoga karaktera. La Risurrezione di Cristo. The Enlargement of the »Magnus liber or Journal of the American Musicological Societv. I 1894 •— Pariz. 1897. balet La Calunnia. Dok su Leoninovi orgar ritmiĉki slobodni. 1962. Del 1 i A. 1929. La Lettura. — G. II za violinu i orkestar i Sona mouvement perpetuel za violinu i klavir N. on se kao kompozitor prikljuĉio onim reformatorima koji su nastojali talijansku crkvenu muziku osloboditi od nadmoćnog utjecaja opere i vratiti je tradicionalnom stilu. 1932)5 Vercingetorix (Canteloube. 1962. studije i ĉlanci. V 1883 •— 6. Notre-Dame Organa.. Nakon angaţmana u po krajinskim kazalištima. inspirirajući se duhovnom muzikom prošlih razdoblja — melodi-kom gregorijanskoga korala. Baratti. La Vision de Mdna (Dumas. Paganinija. Mućci. / Principi fondamentali dellu compos: musicale. 1955. Pastorale za zbor i orkestar. pothvat je propao : financijskih i pravnih razloga. Kassel 1967. nego na sve tonske i ostale -> parametre. koncert za klarinet. bas-bariton (Rambervillers. Perosi e le sue opere.: sva djela za koja je utvrĊeno Perotinusovo autorstvo je H. i 4. X. — Isti. L. e-c-d. L. Roma 1924. pa u crkvi sv. Apelu oko 1160 — 1220. 1952. —• VOKALNA. Papandopula. U toj je sluţbi. L. MeĊutim. ibid. — Z. 1904. Završio pravo. najbrojniji su troglasni ganumi. P. Roma 1967. Le Sette parole di Nostro Signore Gesit Cristo sulla cro-ce. Don Kihot (Massenet). L. 1917. von Ficker (1930 i 1946 — 47). L. H. Svaka p. u kojoj se jedna lodijsko-ritmiĉka figura odvija neprekidno u brzom tempi poĉetka do kraja stavka. Saladin) gdje je diplomirao. himne. God. 1902. PEROSI izgraĊivao na tekstovima iz EvanĊelja. meĊu kojima su uloge: Boris Godunov (Musorgski). Klauzule su najĉešće diskantske. autor prvih ĉetvorogla kompozicija u evropskoj umjetniĉkoj muzici. -* Modalna notac P. 1933). zvukovnom monumentalnošću Bacha i Handela •— P.F. On je. L'Entrata di Cristo in Gerusalemme. 1901. 28. 4 Danze za dvostruki gudaĉki kvintet. Torino 1954. // Natale del Redentore.: F. 1936. Gastoue. Pariš 1922. 1907. — G. usavršavao se 1893 u Školi za crkvenu muziku u Regensburgu (F. Don L. Sanders.Gennrich. Paglialunga. Tako obnovljenim oratorijem izvršio je snaţan utjecaj na svoje suvremenike. Damerini. e) permutacijom se moţe dobiti 1 X 2 X 3. inverzija.ra'zaodtri tona (c. Rolland. zvan magister Perotinus m. 1898. Rolande et le mauvais garcon (Rabaud. ziĉki pisac (Torino. (pi W. Acireale 1932. 1931). Brindle. c-e-d. La Risurrezione di Lazzaro. 1938 i dr. Albertini. je najveći kompozitor razdoblja -> Notre Dame. a u spomenutih 479 001 600 permutacija sadrţani su i onako svi mogući 12-tonski nizovi uopće. a Perotinusovi glasni i ĉetvoroglasni. Machabey. — G. 1928 postao ĉlan Pariške opere na kojoj će u toku godina ostvariti cijeli niz izvanrednih kreacija. 1958. matematiĉki postupak koji se sa stoji u mijenjaju poretka elemenata odreĊenoga niza. me ment perpetuel. 1921. 1948. 3. — Isti. 1934. ostao sve do smrti. Oratoriji: La Passione secondo San Marco. Ostale kompozicije oratorijskog karaktera i kantate: O Padre nostro. iz o. U nizu djela. // »Clavicembalo ben temperatoi di G. — Vokalne kompozicije. psalmi. Perosi. MGG. London 1966. francuski pjevaĉ. M. Immagini e sotiche nella mušica ita Siena 1957. Marka u Veneciji. New York 1967. Rinaldi. Ţivio je vjerojatno na prijelazu u XIII st. VI 1966). Die liturgischen Organa Leoninus und Perotinus. Husmann. Svoju bogatu i nadasve uspješnu umjetniĉku karijeru završio je 1949. ukupno 6 varijanti (c-d-e. PEROTINUS (Perotin. Cantata dell'anima. 1659. Stoga je P. Perosi. Medu prvima primjer tzv. IX 1966). sonata za vio linu i klavir. za ko. Milano 1924. Wiori. se primjenjuje ne sa mo na tonske visine. M. Bernardija. In Patris memoriam. nije prvi primijenio tehniku trogl ali je troglasno višeglasje tek u njegovim djelima postiglo p umjetniĉku vrijednost. Roma 1952. The of Perotinus. Zur Melodiebildung Leonins und Perotins. 1935). 21. se mnogo upotrebljavala u -> dodekafoniji. Aspects of Medieva Renaissance Music. Mefisto (Gounod. Debussy. svoje oratorije L. Pomone. ukupno 479 001 600 varijanti. oko 200 kompozicija za klarinet i klavir i dr. Y. PERRIN. Herkunft und Entwicklung des »Magnus liber organi de phonario«.F je 1669 sa R. -. piše najvi. Uĉitelj pjevanja na seminaru u Imoli. retrogradni oblik i retrogradni oblik inverzije). MF. Mušica Disciplina. L. ot\ je 1671 u Parizu prvo francusko javno operno kazalište izved opere Pomone. La Strage degli innocenti. 1 Ariane. gloria vivente della mušica sacra. L. koncert za vi< 1932. I. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Parizu (A. Venezia. mala suita. 3. L'Oratorio musicale e »La Risurrezione di Cristo« di L. AFMF. II Sogno interpretato. S. 1902.: R. 19C17. — KOMORNA: gudaĉki kv 1910. Lul . —■ Djela za orgulje. // Giudizio universale. je prvi veliki kompozitor višeglasne muzike ne samo po tek nama kojima je obogatio višeglasno muziciranje nego i po un niĉkoj snazi i uvjerljivosti svoje muzike. K\. o-sobito oratoriji i mise. je pisao i conduc u motetskom stilu. Perosi.A. Della Corte. Haller). gudaĉe i 4 roga. Milano 1959. Perosi. klavirski kvintet. DJELA. MQ.62 PERMUTACIJA — PERRIN Perosi. Don Giovanni (Mozart). violonĉelo i klavir. 1947. P. Die drei-und vierstimmigen Notre Dame Organa. — H. IV 1675). pastorala i scherzo. Luigi. narušava njegov originalni oblik (kao što ga u biti narušavaju već i njegove klasiĉne varijante. 2 rekvijema. II Momento perosiano. 1899. 1913. vokalnom polifonijom Palestrine i Schiitza. improvizacijskoga karaktera. uz prekid zbog bolesti 1915—23. — M. studirao na akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Milanu (M. — A. Firenze. — H. toĉno odreĊenim ritmiĉkim modusima. Roma 1924. Perosi e i suoi primi quattro oratori.: A. O njegovu ţivotu nema pouzd podataka. Herodiade). 6. 5 gudaĉkih kvinteta. Torino 1936. francuski kompozitor. La Trasfigurazione. Pierre (nazvan Abbe Perrin). 1956). 1932. Verdi. 1909.

VI 1915 —). Poems (3 serije). Dance Ovcrture. Nije raspolagao velikim glasom. 1.-Ch. Sassoli -Ruata u Rimu. PERSIMFANS (kratica od Llepeuu cuMcfiommecKuu aucaM. Karakteristiĉne su. I 1952). New Yorkl938. osnovan god. 1926—29 izlazio je i muziĉki ĉasopis [lepeuMcfJaHC. 1941. Od 1955 solistica Ma riborske opere. 4. LIT. Giacomo Antonio Perti. X. Dance Index. debitirao 1911 u Vicenzi kao Lvonel (Flotow. LIT. 1688. 6. Mušica e Dischi. 1962. jasan i oštar. tondero . — CRKVENA: misa. Poslije drugoga svjetskog rata bio je dirigent velikog pjevaĉkog zbora u Šĉedni i muškoga zbora na Prošeku i Kontovelu. u Philadelphiji. Te Deum za zbor i orkestar. Već za studija zbo rovoda pjevaĉkih društava. Od 1942 predaje kompoziciju na Konzervatoriju u Philadelphiji. dirigent (Barkovlje kraj Trsta. 1940 i za violonĉelo solo. zborovi.) na podruĉju današnjega Perua saĉuvali su se do danas u narodnoj muzici indijanske etniĉke skupine na visoravnima nad zapadnim obalnim pojasom. VI 1661 —■ Bologna. Obradio je stare tršćanske narodne pjesme za mješoviti zbor (1952). 63 i kao odliĉan pedagog. 2 klavirska kvinteta. kao i stranih utjecaja. V 1931 —). 4. LIT.^MGG. Be. 1952. Na turneji po Italiji upoznao je 1834 u Napulju C. sopran ( Litija. Vincent. Cicognari). uĉio dalje kod A. U metru prevladava dvodobnost. — KLAVIRSKA: 11 sonata. God. sposobnošću stilskog uţivljavanja i inteligentnošću interpretacije. 1700. Giselle. UyKKep.: F. P. uz instrumentalnu pratnju. kao općenito u indijskoj muzici. 1961. La Flavia. iako kretanje njegovih dionica. Nastupao na opernim scenama po ĉitavoj Italiji. Cantate morali e spirituali za 1 i 2 gl. MQ. U njima ima i elemenata iz civilizacije prije Inka. 1955. po Nizozemskoj. Giacomo Antonio Perti. PERTOT PORTOGRANDI. God. Najprije uĉitelj. te velik ambitus i veliki skokovi. za violinu solo. X. —• KOMORNA: 3 g udaĉka kvarteta. — /. njegovi su uĉenici. P. 10 serenada za instru mentalne sastave. — VOKALNA: 2 kantate. Persichettijeva je muzika tonalna u osnovi. Vincent Persichetti. 8. — DRAAiSKA. Uz taj orkestar koncertirali su najugledniji domaći i strani solisti. 18. DJELA. sonatina za orgulje. Ruda Ravnik -Kos i dr. svih pet baleta na muziku C. LIT. Artists of the Dance. Od 1952 urednik u izdavaĉkoj kući Elkan-Vogel Co.: A. Aureliano Pertile (s diskografijom). DJELA: 27 uvodnih simfonija za mise. 2 8 misa. pasija i proroĉanstava. Rosina (Rossini. Š. Za njihova boravka u Londonu (1842) nastalo je Perrotovo koreografsko remek-djelo (u suradnji sa J. Adam) posvećen C. 1848). samo za pedal. Martini. IV 1756). bila je nepoznat instrument. a time se postizala uigrana i precizna interpretacija gotovo jednaka onoj kod komornog muziciranja. Divertimento. je pjevaĉica velikog glasovnog raspona. R. je znatno pridonio podizanju orkestralnog muziciranja u SSSR. LIT. MGG. 1950. The Pleiades za zbor. Uz Giselle u njegove najpoznatije koreografije idu: Ondine. Harfa. Celebrations za zbor i duhaĉe. 11. Figarov pir) i Gilda (Verdi. ali on obiĉno ne smeta isticanju strogih ritmiĉkih impul sa. Me. Ide medu najveće koloraturne pjevaĉice svoga vremena. PERUANSKA MUZIKA. 1960. Moore. PERSIANI. a od 1922 na milanskoj Scali. 1735.: L. od 1945 u Ljubljani solist Slovenske filhar monije i profesor na Akademiji za glasbo. — SPISI: William Schuman (sa F. 1943. MocKBa 1927. 1963 i dr. 10. The Hollov Men za trublju i gudaĉe. Perrinu i Cambertu s pravom pripada naslov stvaralaca francuske opere. Bologna 1932. 1696. c. IzmeĊu 1837 i 185 9 pjevala u Parizu. Suita za violinu i violonĉelo. Londonu. The Liltle Piano Book. — Komorna sonata u zbirci Sonate da camera a violino e violoncello di vari autori. — W. francuski plesaĉ. Launay. Tcbaldini. Kiihner. bili G. Be. LIT. Celletti. 1830 angaţiran kao prvi plesaĉ u londonskom King's Theatre i iste godine gostovao u Parizu kao partner M. Fairy Tale. Pošto je već zapoĉeo pjevaĉku karijeru. XI 1885 — Milano. 1717 i dr. talijanska pjevaĉica. 21. Padova. Penelope la casta. MF. A. Corallijem) balet Giselle (A. Nerone i Mefistofele). 1952. U muziĉkoj povijesti Bologne P. 1848—59 djelovao u Petrogradu. Zuţek. Uĉiteljski pjevaĉki zbor. Taglioni. I 1967)..: G. Giuseppe Persiani e Fanny Tacchinardi. Tamošnji plesovi — kao resbalosa. G. Repertoar mu je bio veoma širok. Aldrovandini. Vincent Persichetti. Koncertirala u Italiji i Jugoslaviji. 6. Grisi koja se pod njegovim vodstvom razvila u jednu od najvećih balerina svoga vremena. 1963. 1966. Ludo Vero. koja je danas vrlo popularna kod Indijanaca i Mestica. rjeĊe s preskakivanjem u trodobnost. FlHTb jieT ITepCHMcbaHca. Suzana (Mozart. memorie ed appunti. Martha). Les vrais createurs de 1' opera francais. VII 190c — Golnik. predavao zatim pjevanje na Konzervatoriju u Milanu i vodio teĉaj usavršavanja na Scali. Milan. Uĉio kod V. Pas de guatre. Kumara. solo-pjesme. koje su se afir mirale u domovini i inozemstvu. Essays on 20 th.: /). Zajedno su gostovali u mnogim evropskim gradovima. arije. Njegove najuspjelije uloge bile su Otelio (Verdi) te Neron i Faust (Boito.PERRIN — PERUANSKA MUZIKA kojemu je 1672 uspjelo dobiti koncesiju za sebe. Me. 25. Twetitieth-Century Harmony: Creative Aspects and Practice. harfistica (Trst. Jules Joseph. Evett. Pariš 1881. Oreficea u Padovi i kod M. 1683. canzonette. Jules Perrot. Concerlino za klavir. — Isti. Slonimsky. King Lear. oratorije. se osobito istiĉe kao kompozitor crkvene muzike u strogom kontrapunktskom stilu. u visokim registrima ĉist. VIII 1810 — Parame. te Faust (Panizza. U plesovima i pjesmama današnjih peruanskih Indijanaca proţimaju se indijanski i španjolski elementi. te od ljamine ili pelikanove kosti sa najviše 7 rupica (kena) i trublje od gline s usnikom i ravnom ili zavinutom cijevi. X. VI. PERROT. ORKESTRALNA: 8 simfonija (V. X. djelovao je u Moskvi do 1932. panova frula od trstike ili peĉene gline. Torelli i G.ru (1791-—1814). talijanski kompozitor (Crevalcore. Osim na jugoslavenskim opernim pozorni cama gostovala je u Trstu. MGG. PERTI. 1945. simfonijski orkestar bez dirigenta. Utemeljila je prvu slovensku harfistiĉku školu iz koje su izišle koncertantne umjet nice P. tvori politonalne spojeve. Celovcu i Grazu. Pugnija. a zatim se usavršavala kod A. priliĉno slobodno. 1950 za duhaĉe. 1686. 1708. 1682—1749 (većinom samo Kyrie i Gloria). koji je naslijeĊenim melodijama varavija podmetnuo strofne tekstove. koji je kod Mestica dobio španjolski tekst uz evropske plesne elemente. a od 1696 do smrti bazilike San Petronio u Bologni. 1939 — 41. koloraturni sopran (Rim.: A. septet za drvene i limene duhaĉke instrumente i klavir. do 1943 ĉlanica Teatro deVOpera u Rimu. VIII 1892). od 1932 vodio. LIT. kao nasljednik S. — A'. Mileva. pro finjene muziĉke kulture i izrazite sce nske nadarenosti. 1940 i 1954. p. 1940. 1920 — 21 pjevao na Metropolitanu u New Yorku. — Baleti Thcn one Day. Aureliano. Posljednji put nastupio 1946. Bio je na glasu PERTOT. 1968. 1940. The Juilliard Revievv. za duhaĉe). 1689. trublju i gudaĉe. koreograf i ped agog (Lyon. — N. i K. ali se odlikovao neobiĉnom pjevaĉkom kulturom. Od 1690 kapelnik crkve San Pietro. Sonate: za violinu i klavir. većinom za gudaĉe. — D. 1951. 6 sonatina. 2. Bogatim i raznovrsnim repertoarom i velikim brojem koncerata P. Fanny (roĊena Tacchinardi). medu ostalima. Pierre Perrin. 1949. 1943. Pastorale za duhaĉki kvintet. preteţno s orkestrom i orguljama. Njena velika ţivotna kreacija bila je uloga Lucije di Lammermoor koju je G. Broder. ĉegrtaljka od peĉene gline ili kovine. pjevao je i dramatske i lirske partije. Guest. PERTILE. od 1945 u Trstu. za gudaĉe. Schuman. t enor (Montagnana. 1948. pa frul e od trstike. Jelica. Više od 20 opera: Marzio Coriolano. 1962. U instrumentariju Indijanaca pretkolumbovskih vremena nalazile su se udaraljke i duhaĉki instrumenti: veliki i mali ruĉni bubanj (tinya). 9. 1939— 59. — Sonata za orgulje. 1941. Pistocchi. La Rosaura. Grisi. 1929 — 54. The Music of Vincent Persichetti. Rigoletto). Svoju današnju vaţnost varavi zahvaljuje peruanskomu pjesniku Marianu Melga. Donizetti komponirao za nju (1835). Ostaci autohtone umjetniĉke muzike u kulturi Inka (XII—XVI st. Stabat Mater za zbor i orkestar. pjevaĉica. 1944. 1942. 1962. 1962. 1944 i Eye of Anguish (King Lear). Studij klasiĉnog baleta zapoĉet u Lvonu nastavio u Parizu kod A. N ezine su glavne kreacije Lucia di Lammermoor (Donizetti).Century Choral Music. Ves trisa. — H. 24. jedan od najizrazitijih predstavnika bale tne umjetnosti romantiĉnog raz doblja. Ginevra. U lirskim pjesmama yaravi spojeni su indijanska melodija i španjolski tekst. MGG. 1963. K. Aureliano Pertile e il suo metodo di canto. Furio Camillo. Pariš 1942. — R. 1953. XII 1909 —). — VOKALNA: više od 20 oratorija. V 1867). Giacomo Antonio. — CRKVENA: Messa e (8) salmi concer-tati za 4 gl. sonata za 2 klavira. — Y. Betetto). 1905. kompoziciju i dirigiranje. F. prvotno indijanski obredni ples. Rusiji i drugdje. dueti. X 1812 —■ Neuilly-sur-Seine. 31. 1955. više od 400 kraćih kom pozicija. marinera. silazne anhemitonske pentatonske melodije. djelomiĉno sa 2 oboe i 2 trublje. Lifar. PERSICHETTI. Fugazzole.6Ab). 1960. London 1954. Uršiĉ. 1859 povukla se s pozornice i pouĉavala pjevanje u Parizu. Studij završila 1934 na Konzervatoriju u Veneciji (M. Pougin. 1961. je bio izvanredan plesaĉ briljantne tehnike i velikog glumaĉkog talenta. serenate i druge kompozi cije. God. 1954. Pariz. 1939 — 65. 1922 na inicijativu L. Fanny Persiani. Kći Milana. Bavagnolija u Milanu.: R. Silvestrini. Narodna. Giegling. uz violine i bez njih. koncert za klavir 4 -ruĉno. God. oko 130 kantata uz instrumente i b. Tu je bio prvi plesaĉ i koreograf u Mari jinskom kazalištu te pedagog. The Romantic Ballet in England. Cejtlina. Studirao klavir. 1942—67. Le Jugement de Pariš i La Guerre des femmes. od 1947 profesor na Juilliard School of Music u New Yorku. Fables za recitatora i orkestar. RMI. Sonata za ĉembalo. Imala je glas velikog op sega. koncert za klavir. talijanski pjevaĉ. Tipiĉan je huayno. Kontrapunktski splet ĉesto je zamršen. La Esmeralda. p. 1940. 1962. 1692. a zatim po zavr šenom studiju (1929) na Konzervatoriju u Ljubljani profesor muzike u Litiji i Mariboru. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. Narodna muzika zapadnih nizinskih predjela na Pacifiku nastala je miješanjem muziĉkih elemenata španjolske i crnaĉke etni ĉke skupine. pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Mariboru i na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (J. 3. 1955. Izuzetne okolnosti pod kojima je nastupao zahtijevale su najveću sabra nost i zalaganje svih ĉlan ova ansambla. Schreiberovom). B. Debitirala 1832 u Livornu i ubrzo se zatim afirmirala na glavnim talijanskim opernim scenama (zvali su je »La piccola Pasta«). Seviljski brijaĉ).

Izrazita scenska liĉnost. 1768. — Crkvena muzika. Upotrebljava se najĉešće kao uputa za voĊenje polaganih stavaka. — Oko 20 opera. LIT. od 1929 nosi ime »Alzedo« u spomen kompozitora peruanske narodne himne Jose Bernarda Alzeda. VI 1944). »La Purpura de la Rosa« (1701). 24. Vukmanović. LIT. U operama. — L. uskoro je poĉelo javljivati prve edicije sabranih djela J. saĉuvalo se samo nekoliko borbenih pesama koje je kompom u poslednjim mesecima svoga ţivota. 1916. i M. Valcdrel. debitujući u ulozi Princa (Ĉajkovski. La Mušica de lo» Incas. Manuel Aguirre. Raygada.: B. kompozitor preteţno crkvene muzike. — M. 1. Peters. Gotovo celokupni kompozitorski rad Peševa proţet je ri lucionarnim duhom prvoborca koji nalazi nadahnuće u liten inspirisanoj velikom borbom svoga naroda za osloboĊenje koje herojski i umire. sonate idu meĊu posljednje primjerke talijanske barokne ins mentalne muzike. drugi orguljaš (od 1762) crkve sv. A. — A. PERUNOVIĆ (Perun). Konzervatorij izdaje tromjeseĉnu muziĉku reviju »Boletin de Conser vatorio nacional de Mušica« te ima vlastiti zbor i orkesta r. autor je prve opere koja je napisana i izvedena u Novome svijetu. Apercu sur la musiqu e Inĉa. A — u osnovi su ili crnaĉki ili španjolsko -portugalski. Le Sonate per ĉembalo e per organo di Gio Battista Pescetti. — C. a od 1738 King's Theatre. pred spomenikom kneza Mihaila. 1938. pod naslovom Muka y szmert f tusseva po szveteh evangelistah Matheu y Janussu popiszana. 1952. i R. na ĉetiri crte. ! PERVAN. Svoju prvu operu izveo je u Veneciji 1725. pa veliki broj horova a cappella i masovnih pes. Quito 1957. Uspavana ljepotica). koreograf i baletski pedagog (Jajce. D. Javno poĉeo pje vati uz gusle 1908 u Beogradu. God. nakon oĉeve srt Carlu Gotthelfu Bohmeu (1785—1855). oratorija sv. kompozitor i horovoĊa (Titov Veles. Toĉke njezina repertoara komponira njezin muţ Moises Vivanco na osnovi suvremene internacionalne zabavne muzike. Labudovo je (Ĉajkovski) i dr. Vrativši 1747 u Italiju djelovao u Firenci. Roberto Carpio Valdes (1900—). (-> Indijanska muzika. d'Harcourt. revolucionarna pesma Klasje zeleno za koju je sam spevao t na hrvatskosrpskom jeziku. F. ] boravio u Rimu. Rapsodija u pla (Gershwin). karakteristike prvotnog crnaĉkog brazilskog lunduma. oko 1739 Za svećenika zareĊen 1762. J. — R. Svoje najviše igraĉke domete ostvario je u baletima Licitarsko srce (Baranović). Resbalosa ima npr. mješoviti z orgulje i orkestar (izv. zatim u Beogradu na muziĉkoj školi Stankoi privatno kod J. Vaţni su još: Jose Bernardo Alzedo (1798—1878). 17 61. God. Juan de Araujo. horski dirigent ( Tutunov kombi Abrašević) i organizator. de Musigue (poduzeće pod nazivom Bureau de Musique utemf su 1800 F. njegove kompozicije (pasija. Njegove koreografije (od 1968) cdlikuji maštovitošću. LIT. Panĉe. nosilac je glavnih uloga. Suhi) i tamo 1951 zapoĉeo umjetniĉku karijeru kao ĉlan baletskog ansambla. Akademija je 1946.: R. Moreno. s teţinom. Mušica sacra. sakupljaĉ narodnih melodija (više od 700 melodija. ĉesto elegantnom i pristupaĉnom lodikom prekriva nedostatak invencije. Osnovao ga Carl Friedrich Peters (1779—1872) je 1814 otkupio od Ambrosiusa Kiihnela Neuer Verlag des Bu. Tako se 1936 rodila prva nje. Uĉeni] Lottija. DJELA: 16 sonata za ĉembalo. Si stema pentafonico en la mušica precolonial de Peru. Indijanac Daniel Alomias Robles (1871—1942). —■ Išli. a nakon toga nakladi . Tolinger. gdje je zatim bio regens c katedrale. Nina (Švara). najlepša i popularnija pesma iz NOB u Makedoniji. kantata Narciso alj 1731. muziĉki pisac francusko -belgijskog podrijetla Andres Sas (1900 —1967).: M. U Americi je uz gusle snimio na gramofonskim ploĉama bogat niz na rodnih pjesama. Indijanac Teodoro Valcdrcel (1900—1942). Sargeant i J. crkvena djela) vrhunci su muziĉkoga baroka u Juţnoj Americi. 4 sonate za orgulje. Edip (Bombardelli). Nikšić. kompozitor i pedagog. 1936 —). 1964 usavršavao se u Moskvi. God. Ondje je Federico Gerdes Munoz osnovao 1908 Filharmonijsko društvo (Sociedad Filarmonica de Lima). mjereno. Castro. Alberto Mejia i Enrique Iturriaga (1916 —). gdje 1957 postaje solista. Kao dobrovoljac uĉestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svjetskom ratu. medu prvima je prouĉavao peruansku narodnu muziku kojom se i sluţio u svojim kompozicijama. 1912 u Pragu prilikom otkrivanja spomenika Palackome. 1764 objavio je u Zagi muku Kristovu s napjevima. Prije svakog okršaja pjevao je uz gusle i hrabrio vojsku. Alfonso de Silva (1903—• 1937). Središte muziĉkoga ţivota je Lima. Bureau de Musiqu F. ki brojni baleti u operama. The Music of Peru (2 sv. Giovanni Battista. Renzo Bracesco (1888 —).). U njima se oĉituje tradicija zagrebaĉke c: u pjevanju muke Kristove na Cvjetnicu i Veliki petak. Tragom srpsko-hrvatske narodne epike. Hoffmeister i A.64 PERUANSKA MUZIKA — PETERS legenda (Hristić). što pc Ċuje i srodnost tih napjeva s onim iz Peršićeva Passionale c ticum (1683). AML. Smrt guslara P. Skopje 1970. Stevenson. 1934. tavo djelo sadrţi nekoliko osnovnih melodija. Romeo i Juliju (Prokofj Bahĉisarajska fontana (Asafjev). radom. 51. I — Pljaĉkavica. pripojena novoosnovanom »Conservatorio Nacional de Mušica«. Jose de Orejon y Aparicio. Ohridska PETELIN. B. roĊen je u Peruu (djelovao 1736—-65). arije. Muziĉkite tvorci vo Makedonija.: J. MeĊu peruanskim muziĉkim umjetnicima svjetsku je slavu postigla Yma Sumac (1927 —). meĊu kojima su sonate za orgulje. odliĉan partner i igraĉ. kao »Escuela Central Anexa«. meĊu njima su Kontrasti i Grozd kikot (Škerl). 1704 — 20. njemaĉko nakladno poduzeće sa sjediš u Leipzigu. Pablo Chdvez Aguilar (1899 —). zapisanih koral notama starijeg tipa. 5. Prvi vaţniji kompozitori javljaju se u Peruu u kasnijem XVII st. a marinera je preoblikovani španjolski fandango.: 5. Boletin latino -americano de mušica. 3 intermezza. Sv. — F. poznata po golemom glasovnom opsegu. PEŠEV. Istim je duhom proţeta i pesma će udarne makedonske brigade Ko ĉelik srne nie. J. Tomds de Torrejon y Velasco. Pariš 1925. u znak protesta protiv aneksije Bosne i Hercegovine. Types of Quechua Melody. Najveći broj njegi kompozicija okupator je uništio. 1966. Degrada. R. Bavio se i pedago. Petersova kći prepustila je poduzeće 1828. 1900 prešao iz Crne Gore u Srbiju. Panĉe Pešev kao muziĉki umetnik i kompozitor. originalnim scenskim rješenjima. a uspješno se bavi i ba letskom pedagogijom. T. 3. zatim katedrale u La Plati (danas Sucre. izdavaĉ zbirke peruanske folklorne muzike i autor simfonijskih djela u kojima je koristio peruanski folklor. Washington 1959 — 60. Zagreb 1951. guslar (Pješivci. 1962. Lima 1949. Postoji i struja koja je pod utjecajem francuskog impresionizma. PESCETTI. a zatim se vraća u Sarajevo. Jakob -> Gallus. Toma Zakarija. P. Pobjeda. 1934. nastalim pod neposrednim utjecajem njej prijatelja B. Dalla Libera. Njegove trostav. — Oratorij Gionata. Bosquejo del proceso de la mušica en el Peru. 5 PERVIZOVIĆ. 1910 nastupao na sokolskim sletovima u Sofiji i Plevni. MQ. — R. Iranska muzika PERZIJSKA MUZIKA PES -> Podatus PESANTE (tal. La Musique des Incas et ses survivances. C. koji je od 1863 ţivio u Limi. Kiihnel). 19 61. Muziku uĉio u Kumanovu kod lamarevića. kapelnik katedrale u Limi. C. Murko. s. Arbatskog. upućuj« to da jedan odlomak ili pasaţu treba izvesti dostojanstveno. LIT. komponirao je crkvenu muziku i villancicos. X. teţak). takoĊer roĊeni Španjolac. od 1734 u Londonu gdje je 1737 bio dire kazališta Covent Garden. Slavko. 1957—61 ĉlan Zagrebaĉkog baleta. S. Ivana Krstitelja i kneţevskoga dvor. Buonomini. Sds Orchassal. kao i B hovenove kompozicije. u Šabac. Giselle (Adam). Lahiri. koji je prouĉavao peruansku indijansku muziku i sa svojom ţenom pijanisticom Lily Rosay osnovao muziĉku školu Sas-Rosay. LIT. kako se novo p oduzeće nazvalo. Vizcarra. L. Većina peruanskih kompozitora inspirira se peruanskim fol klorom i formira nacionalnu školu. Muzika Indijanaca Latinske Amerike. muziĉki pisac. Chigiana. Tekst Pervizovićeve Muke u kajkavskom je narj onoga doba. Marka. glavni grad Perua. gdje mu je nastavnik muzike bio R. pijanist. VI 1952). Petar. III 1766). Bolivija). Srednju baletsku školu završio u Osijeku (S. Jakob PETERS. je jedan od prvih jugoslovenskih k pozitora koji su spoznali vrednost masovne borbene pesm revoluciji i borbi za slobodu. U Negotinu završio Uĉiteljsku školu (1910). Esmeralda (Pugni). Historia de la Cultura antigua del Peru. —J. 1726 —38. Cronologia musicale della Basilica di S.— J. Pod pokroviteljstvom toga društva osnovana je 1909 muziĉka škola (Academia Nacional de Mušica). IV 1880 — 9. pri ĉemu iskorišćuje peruanski indijanski folklor. Delovao je naj u Kumanovu i to kao pedagog. Od 1953 u Sarajevskoj operi. talijanski kompoz ĉembalist i orguljaš (Venecija. P. Zar ptica (Stravinski). A. — W. za klavir violinu i klavir. Cuzco 1940. Talijan Claudio Rebagliati (1843—1909). autor prvo ga peruanskog muziĉko-teoretskog priruĉnika. Barle. kao i skupina modernih kompozitora. Slavenskog i J. Esquema historico de la mušica en el Peru. meĊu njima i navodno autentiĉna »Himna sunca« Inka). Širola obradio je melodije za sole. Mar Venezia.. Karakaš. svećenik (?. Giovanni Battista Pes MGG. Zlatna ribica (Logar). te vanred smislom za kompoziciju. —■ 5. Mvić. a prestilizirani su pod utjecajem druge okoline. roĊen u Španjolskoj. oznaka za interpretaciju. kapelnik katedrale u Limi (oko 1670 do 1676). Z 1961. Perunovića. Pervizovićeva Muka Isusova. 1929). plesaĉ.) Umjetniĉka. Bacha. dugogodišnji orguljaš katedrale u Limi. Te se melodije stalno poj ljaju i izmjenjuju. God. Lima 1952. Od brojnih instrumentaln vokalnih dela. Galuppija.

franjevaĉki samostan.PJEVANJE uarmCtn Minijatura u brevijaru iz XV st. Kampor na Rabu ..

prije 1022 . Katedrala u Hildesheimu.PLES PLES SALOME.

simfonijska poema za orkestar i mešoviti hor. — VOKALNA: kan-tate (. 3 sonate za violinu i klavir i dr. 1842) i La Fille mal garde'e (Halevv. 1970. 1923. Lester Young. 1903. — DRAMSKA. J. Abraham je 1867 promijenio naziv poduzeća u Edition Peters i pridonio njegovu daljnjem procvatu. Nikola. Izraziti predstavnik nacionalnog romantizam u Švedskoj. 1929 i V. F. Symphonia brevis. — A. Landliche Sinfonie u E-duru. 1970. Komponirao Canadiana Suite (1965 nagraĊena kao jedna od najboljih kompozicija jazza). XI 1866 — Beĉ. Kretschmera. Frankfurt a. Noack. XII 1942). Stan Getz.: R. Wilhelm Petersen. Bakine priĉe. uskoĉila u ulogu Zerline (Mozart. 1941 i op. Jancik. 1911. X. V. DJELA. 1964 i IV Folklorna (Muziĉki spomenik Stevanu Mokranjcu). LIT. od 1935 profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Mannheimu. a 1952 prvi put gostuje u Evropi. U nekoliko navrata gostovao i u Jugoslaviji. 29. 1946. 1966 i Ta ptica koja leti za ţenski hor i gudaĉe. Epstein). U njezine najveće kreacije idu Rosina (Rossini. Milojevića. Peterson-Berger (Svensk Tonsattare). a u New Yorku suvremenih muziĉara svih narodnosti. meĊutim. Ashby (1953 —58 H. Pet simfonija: op. — Opera Der goldne Topf. — Autobiografija (rkp. 1963. — Aphorismen. U svojim djelima razvio individualan stil karakteristiĉan po melodijskoj i zvukovno-harmonijskoj silini i šarolikosti. Hymne za zbor i orkestar. a na vodstvu je ostao Johannes Petschull (1901 —) koji je 1940 poduzeće pripojio nakladi Litolff. u A -duru i u c-molu. 65 s koncertnim poduzećem Normana Granza Jazz at the Philharmonic. Ellis. 1897). 1903 (prer. zatim B.: V. 2. Fogelquist. Guido Peters. 1941. Klasiĉna. Bacha te klasika i romantika. U Londonu se i nadalje štampaju djela engleskih autora.: H. 1915. umjesto oboljele pjevaĉice. Tri simfonije: I. kada je. Sestre s juga. Trnava ĉetrdeset prve. XII 1920—). III. Barokna. Slavenski). zbor. Symphonisches Vorspiel zu ciner Tragikomodie. 1974. u Chicagu i San Franciscu. 1958. Snimio velik broj ploĉa. P. Hallelujah Time. oslanjajući se katkad na elemente folklora. Adina. MGG. The Smudge. Rana ţetva. PETERSON. op. s vlastitim trijom i s najpoznatijim liĉnostima jazza (Billie Holidav. — Klavirske kompozicije. Po zorište i dr. Darmstadt 1962. 1943. God. VI 1910). -— E. Kessel) te od 1959 još i perkusionist Ed Thigpen (od 1965 L. Oscar (Emanuel). Stockholm 1950. Wilhelm Petersen. Stockholm 1946. Bila si cvet. 1968— 69. muziĉki kritiĉar lista Dagens Nyheter u Stockholmu.). 11. švedski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Ullanger. 10 pesama za deĉji hor. Dedine priĉe. Mušica. Dnevnik.Sveagaldrar. Wilhelm Peterson-Berger. Max Hinrichsen se. 1917. Le Roi d'Yvetot (isti. debitirao u Bruxellesu. 19. 1923 i Frdn utsikstornet. Louis Armstrong. 1 —9. Zerbinetta (Strauss.: Spomenica Wilhelm Pctcrson-Berger. Melodiens mysterium. PETERSON-BERGER. Postludium. — H. Umjetniĉku karijeru nastavila na londonskom Covent Gardenu i drugim evropskim muziĉkim kazalištima. 1913 i dr. Ariadna na Naksosu). 1937 odvojio i 1938 osnovao u Londonu nakladu Hinrichsen Edition. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. W. Pergament. II. 3. Coleman Hawkins i dr. — KLAV'IRSKA: Varijacije na temu M. 1962. Peters. Laugs. Sunnanfard. Uloga Vojvodine u stvaranju srpske muziĉke kulture. 1919 —22 muziĉki kritiĉar u Miinchenu. Njegove uspomene Minnen obj. postala je švedska nacionalna opera. Ĉarobna frula). njemaĉki kompozitor (Atena. te je 1894 osnovao muziĉku biblioteku (Musikbibliothek Peters) koja je 1895 poĉela objavljivati poznati godišnjak (Jahrbuch der Musikbibliothek Peters). 1918. Ĉetiri simfonije: I. Pozorište. 1921. God. s kraćim prekidima. Solitudo. W. 1918. Boulanger u Parizu. 1961. ORKESTRALNA. kantata Von edler Art. od 1949 profeteor muziĉke škole Isidor Bajić u Novom Sadu (jedno vreme istovremeno saradnik novosadskog odeljenja beogradske Muziĉke akademije) i od 1970 profesor Više pedagoške škole u Zrenjaninu. Adih och Elisiv. F. Studirao na Muziĉkoj akade miji u Miinchenu (F. 59—64. Roberta. 15. 1923. 1900. Stockholm 1937. — Fantazija za klavir. Peterson-Berger. Lucien. klavirski kvartet. 1953. 1962. Vrstan interpret J. 1903 i III. Simfonijeta za gudaĉe. Kraće vreme profesor muziĉke škole i muziĉki urednik Radija u Sarajevu. udţbenik Osnovi horskog aranţiranja. veliki orkestar i orgulje. 1963. 1902 i dr. Fardminnen. 3. Na opernom je podruĉju bio pod utjecajem R. 1896. DJELA. 1930. suita za violinu i klavir. — KAMERNA: Pesma pletilje za violinu i klavir. Henri i Hans -Joachim Hinrichsen morali su 1938 istupiti iz poduzeća. 1918. 1921. II. posthumum I. Peters. debitirala 1950 na njujorškom Aietropolitanu. Holmia. Don Giovanni) i tamo odmah angaţirana. ispunjena svjeţom lirikom prirode. Anakreontika (2 sv. 1920 —21 boravio u Italiji. op. Concerlino za obou i gudaĉki orkestar. 1954. Don Pasquale i Lucia di Lammermoor). MGG. Sin i uĉenik plesaĉa Jean-Antoinea Petipa. 1930. Abraham je za suvlasnika uzeo svog nećaka Henrija Hinrichsena (1868—1942) koji je nakon Abrahamove smrti postao jedini vlasnik. Veru'analungen und Fuge. 1955. Wilhelm. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. Same Atnam. PETERS. W. Plesaĉ izvanredne lakoće. 1887 i 1910. 1967. 1949. muziĉare i muziĉke pedagoge.: Katalozi naklade. VIII 1925—). Studije završio 1948 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (M. Zeittafeln zur Verlagsgeschichte. J926. Kad je 1880 iz poduzeća istupio J. Opera Arnljot. Petersen. solo-pjesme. u fis-molu. 4. DJELA. 1969. Friedlander. 1896 — 1930. scenska muzika. osvajajući publiku ljepotom i tehniĉkom dovršenošću svoga koloraturnog soprana i smislom za scensko oblikovanje uloge. S. 1858). Graziosa (Labarre.). koncertirao na brojnim turnejama. kao solist. X. II 1867 — Ostersund. Poduzeće u Frankfurtu objavljuje većinom zbirke zbornih kompozicija (Das Singzuerk. 1913 (njemaĉki prijevod Richard Wagner ah Kuhurerscheinung. — B. Bavi se muziĉkom kritikom i publicistikom {Slobodna Vojvodina. uzimajući za suradnike istaknute muzikologe. Norina i Lucia (Donizetti. — KOAIORNA: 3 gudaĉka kvarteta. Sonetni ciklus za bariton i mešoviti hor (gudaĉki orkestar). Lindtar. 7. T. Ko. Naša scena. 27. 1900. Milojević. ORKESTRALNA. 1960. 33. 1934. 1883. Kraljica Noći (Mozart. !955. — KLAV1RSKA : Frosoblomster (3 sv.Koncert za violinu 1928. — M. 1909. F. 1973. solo-pjesme. 1865) i Namouna (Lalo. 1947. J. recitatore. Schenner. Nakon turneje .). — T. 1917 — 25 i od 1926 nadalje. 1948. s kojim nastupa u Torontu i Montrealu. kompozitor (Krasnodar. istakao se i u baletima La Jollie fille de Gand (Decombes. 1882). PETERS. Nocturno u D-duru za 4 gudaĉka i 4 duhaĉka instrumenta. 18.PETERS — PETIPA 1860 preuzeo Julius Friedlander. ORKESTRALNA. Guido. 1931 u vodstvo poduzeća došli su i Hinrichsenovi si novi Max (1901 —) i Hans-Joachim (1909—1940). 15. sonata za violonĉelo i klavir. P. Brat Luciena. zborovi. Mladi dani. 1933). — R. opera-bajka Lyckan. 1951. Ubraja se medu vodeće pijaniste jazza. God.). 1910. plesaĉ i koreograf (Marseille. 1949 poduzeće u Leipzigu je nacionalizirano. LIT. Gilda i Oscar (Verdi. 1937. austrijski kompozitor i pijanist (Graz. Mottl). 1930. kao i na festivalu u Salzburgu.). 1948. On je djelokrug rada znatno proširio preuzimanjem drugih nakladnih poduzeća. LIT. 1935. Canticum) i seriju novih izdanja stare muzike Erbe Deutscher Musik. 1959. 1962. T961. — VOKALNA'. ali i kao Arlina u Balfeovoj opereti Ciganka. Grisi. 11. sopran (New York. DELA. Studirao na Beĉkom konzerva toriju (W. te u vlastitim koreografijama baleta Sakountala (Rever. Kao pijanist proslavio se posve izuzetnim tehniĉkim virtuozi tetom i svojim posebnim stilom kojim se nadovezuje na tradiciju Arta Tatuma. koncert za klavir. Svita Deĉji kutak za hor i kamerni orkestar. Ljubavni napitak. XII 1957). Carlberg. od 1953 ponovo u Darmstadtu. Tu je 1841 na premijeri baleta Giselle (Adam) plesao kao partner C. Der Komponist Wilhelm Petersen. XII 1815 — Versailles. Opere (sve na vlastiti tekst): Ran. III 1819 ili 1822 — Petrograd. Wilhelm Petersen. 1941. Baneret. 1958. Jones). Wilhelm. Om Musik. Horovi: Pesma Republici. bas. Hayes). Lovers' Promenade i dr. X. !933. — Das Brot dcs Lebens za zbor i orgulje ad libitum. Richard Wagner som kulturforeteelse. Urviorte za zbor a cappella. Istodobno zapoĉele su radom i tri samostalne filijale: C. 1931. Pod fašistiĉkim terorom. jednog od najpopularnijih kanadskih sastava. LIT. 1955. 1917). Nokturno. 1890. Pastorala i igra. Angermanland. 1853). — SPISI: Ludvig van Bcloven kao ĉovek i umetnik. koja je postala veoma poznata zbog izdavanja djela starijih i suvremenih engleskih kompozitora. 1968. 1896. SSSR. gitarist I. — Velika misa za soliste. — VOKALNA: kantate Cvrĉak za ţenski (deĉji) hor. 1959 usavršavao se kod N. osobito su mu uspjele solo -pjesme i lirske minijature za klavir. 1943. U Leipzigu izlazi od 1956 i Deutsches Jahrbuch der Musikzvissenschaft. 1. Balada o Veri Radišić. Stockholm 1943. Fredbarj. Politika ekspres. V 1930—). Eine Trauermusik. MGG. K. X. koncert za gudaĉki orkestar. 1950. PETIN. I 1937). sonatina. precizne tehnike i elegancije. 1967. Liick. evoluirao je ka savremenijim harmonskim koncep cijama i slobodno tre tiranoj polifoniji. J. 1946. Tokata i fuga. Brown (od 1966 S. Periĉić. Peters Corporation u New Yorku pod upravom Waltera Hinrichsena (1907—1969). II. Fastlagsfest pa Stockholm. koji se 1863 udruţio s Maxom Abrahamom (1831—1900). op. više od 100 pjesama za glas i klavir (orkestar). koreograf i pedagog (Marseille. Peters u Frankfurtu na Majni pod upravom J. Riemer. 1835 bio prvi plesaĉ u Nantesu. plesaĉ. —• Scenska muzika. Izbor eseja i ĉlanaka Recensioner (2 sv. Hermanna. 1949 na turneji po SAD PETIPA. komiĉna opera Domedagsprofetcrna. — O. Od 1951 nastupa s vlastitim trijom ĉiji su ĉlanovi kontrabasist R.). 1923 i 1935 i dr. 30. flautu i harfu. u e-molu. Naša scena. VII 1898). ameriĉka pjevaĉica. Debitirao 1839 u Parizu u baletu La Sylphide (Schneitzhoffer). Balada za fagot i klavir. Wagnera te se sluţio tehnikom lajtmotiva. Petschulla. 1967. 1922—35 u Darmstadtu (od 1927 predavao na Muziĉkoj akademiji). kanadski jazz-pijanist i kompozitor (Montreal. 1962. 1950. a snimila je i brojne gramofonske ploĉe. LIT. Valcer za klavir i orkestar. 1972. 1900 i 1914. ORKESTARSKA. Seviljski brijaĉ). 1921. 1800 —1867 —1967. Rigoletto i Krabuljni ples). C. III. Klose. ChilĊren's Time. 1900. Peters Edition u Londonu pod vodstvom Maxa Hinrichsena i C. Jamtland. M. 2. PETERSEN. 1974. Oda eroica za hor i orkestar. MGG. F. francuska obitelj plesaĉa i koreografa. Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i u Dresdenu kod E. 1971. 1953. — Isti. Ltd. Od 1944 u orkestru Johnnvja Holmesa. III 1890 — Darmstadt. Marius. Peterson-Berger. — SPISI: Svensk musikkullur. je veoma uspješno koncertirala u Sovjetskom Savezu. Pošavši od poznoroman tiĉkog stila. Od 1930 ţivio u Frosou (sje verna Švedska). IV. 1861). Pet simfonija: I. 22. 1950. 1959. Ella Fitzgerald. Peć. 1934. Beograd 1969. Tri simfonijska portreta. Thema. ZFM. Zviţdi vetre. Arnljot. Uĉenica W. God. — KOMORNA: 2 sonate za violinu i klavir. 4.

Zatim je osnovao i do 1970 vodio Ballet de Pariš. Modest Petroviĉ Musorgski (1839—18: i Nikolaj Rimski-Korsakov (1844 —1908). Concertino za orgulje. U Parizu debitirao kao plesaĉ na recitalu J. K. strane uzore i utjecaje. bile su stvaranje realistiĉkog. Aleksandar Porfirjeviĉ Borodin (1833—1887). 1904 povukao se u mirovinu. gdje je debitirala 1853. Opolski) završila 1962 na Muziĉkoj a demiji u Zagrebu (I. Pavlova i T. — Solo-pjesme. 17. 1930). IV 1922 —). -— DRAMSKA. Usavršio je klasiĉnu tehniku i postavio temelje ruskoj baletnoj školi. 4. udaraljke i klavir. 1947 —51 boravio u Rimu. JTeHHHrpa^ 1922. uvrstivši u njih chan-sonu i mnoge elemente panto mime pribliţio ih je tipu muziĉke komedije. LIT. 1872). — C. 1949). Les quatre vents. nacionalno g muz kog izraza koji se temelji na ruskoj narodnoj muzici i otkla. 1956).). M. nadovezujući se na djelatnost M. Ţena Mariusa. Hors-d'oeuvre za udaraljke. 1965. Uz suradnju uglednih knjiţevnika. Odgojen u duhu francuske škole klasiĉnog baleta P. Lhotka-Kalinski) i iste godine debitii na pozornici kazališta Komedija u Zagrebu kao Paulina (Off bach. Njegovu muziku karakteriziraju optimizam i vedrina. Osobiti je uspjeh postigao baletima Car-men (Bizet. Zajedniĉka djelatnost Petorice bila je najjaĉa izmeĊu 186c 1880. italijanizacija opere. u prikazu jednog koncerta). koncert za 2 gitare" 1964. 1953). a po najautoritativnijem ĉla i umjetniĉkom vodi Balakirevu nazivani su i Balakirevljev kruţ U ruskoj muziĉkoj literaturi oznaĉuju ih i naslovom Nova ru: muziĉka škola. 1960 postao predstojnik odjela za zabavnu muziku na francuskoj Radio-televiziji (ORTF). Mala Flcramve (Tijardović). 1948. opera s brojevima i klasiĉna sonata. 1953) i Le L (Dutilleux. Prvi veliki koreo&> jf c £ V grafski uspjeh postigao u Rusiji 1862 baletom La Fille du pharaon (Pugni). 1953. XIX Bena. God. Boulanger) i na Konzervatoriju u Parizu (N. ruska plesaĉica i dramska glumica (Petrograd. Ko PETORICA. Dix. feu vert. 1948. Ivanovim. JICHHH rpa« i MocKBa 1963. ORKESTRALNA: koncert za klavir. Od 1847 dje lovao u Carskom kazalištu u H * . 1958. je koreografirao i premijere Glazunovljevih baleta Rajmonda (1897) i Godišnja doba (1900). / "* Petrogradu. muzika za radio. Poi ruskog folklora. L'Oeuf < cogue (Thiriet. Studirao na E\cole Normale de musique (N. Lomakinom). Kao gost postavio je 1950 nekoliko baleta za Sadler's Wells Ballet. Le Bal des blanchisseuses (Duke. U najzapaţenije njegove koreo grafije idu i Les R. Njegovi su uĉenici. od 1951 profesor je na P ariškom konzervatoriju. Talisman (Drigo) i Pepeljuga (zajedniĉka koreografija sa E. dao im je ime MoiyuaH uy \ (1867. Umjetniĉke teţnje Petorice. Pierre. se odlikuje izuzetn izvornošću i elegancijom. 1950. skupina ruskih kompozitora iz druge polov XIX st. N. U njez najbolja ostvarenja idu Mirandolina (Martinu). God. Studirao na baletnoj školi Pariške opere (S. a 1906 objavio svoje uspomene {Memoires. 1958. Ballets of To-day. Ideolog Petorice. Iz tijesne i vrlo uspješne suradnje Petipa sa P. sceno -grafa i kostimografa ostvario je s tim ansamblom niz veoma zapaţenih i zanimljivih djela. Aricana. sonata za violinu i klavir. God. 1969. La Camargo (isti. 4 kompozicije za trublju. I. W. libreto J.66 PETIPA — PETORICA (J. Od 1962 u tom kazalištu kreirala niz pr sopranskih uloga u muziĉkim komedijama i operetama. Glass Slip. II 1836 — Novoĉerkask. Verdi.: JI. 2 roga i tubu. 1947. 1877). u kcjemu je naslovnu ulogu plesala nje gova ţena Zizi Jeanmaire. Muziĉki kritiĉar lista Parisien Ubere. Bach. E broljubov). U Petrogradu je postavio zatim još pedesetak cjeloveĉernjih djela i oko 35 baletnih divertissementa. God. Znaĉajnu su ulogu odigrali i zbornici narod r . Cine-Bijou. — Y. Ĉajkovskim nastala su remek-djela klasiĉnog baletnog repertoara Trnoruţica (1890). a od 1972 djeluje u Marseilleu. muziĉara. 1951. JleiiHHrpari 1971. 1951. po SAD (1839) nastavio studij u Parizu kod G. Pariš 1953. plesaĉica (Petrograd. 1947). Denil en 24 heurs (isti. 1967.: /. Središte njihova muziĉko -odgojnog i koncertno-prot gandnog rada bila je Besplatna muziĉka škola koju je utemel Balakirev 1862 (sa G. Fokin. Bristol. kao što je npr. Gerdt i N. Char rat 1940 i kao koreograf u Thedtre des Champs-Elyse'es baletom Les Forains (Sauguet) 1944. — KOMORNA: suita za 4 violonĉela. — Kompozicije za klavir. T961. III 1882). Utemeljitelj i glavni urednik Revue du Conservatoirc aktivan u organizaciji Jeunesses Musicales. Uz originalne koreografije P. S. Kći Mariusa i Marije Sergejevne. IX 1938 —). sop (Varaţdin. Hg. Kao plesaĉ P. PETIT Demoiselles de la nuit (Francaix. 1953 i Feu rouge. 1958. Tu se istakao 1840 kao partner C. Furia italiana. Roland. francuski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Pcitiers. pjevaĉica. Concerto pour tete-d-tete (sa F. medu ostalima. Postigla uspjeh naroĉito u oĉevim koreografijama Ĉajkovskijevih baleta. uĉenica Carske baletne škole u Petro gradu. izgradili ruski nacionalni muziĉki s Skupina se poĉela okupljati 1857 u Petrogradu i konaĉno ustalila 1862. Lifar. Vlast). Beaumont. Ĉerniševski. Trastevere. koji su. Ravel. 1952. nastale pod utjecajem estet ruskih revolucionarnih demokrata (Bjelinski. 15. Lidova. Gallon. Cocteau). Studij pjevanja zapoĉet na Muziĉ školi u Varaţdinu (A. DJELA. — B. London 1954. 1960. prijevod 1958). Daddy Long Legs. 1946 dobio Grand Prix de Rome. uĉila kod svo jih roditelja i C. J 957! Garden-party. Marius Petipa. 1948. Salmigondis za timpane. Legat te balerine A. još i danas ţive na svim baletnim pozornicama svijeta. S. Vestrisa. I 1924 —). Dargomiţskog. Najveći uspjeh postigao baletima Don Quichote (Minkus. W. London 1930. XII 1857 — Pariz. Prema naĉelima Petot muzika (vokalna) treba da tumaĉi prave osjećaje. PETIT. je obnovio i oko 70 starih baleta udahnuvši im svojim genijem novi ţivot. bili koreografi L.. poglavito slavenskih i istoĉnjaĉkih. 1954. 1945 — 48 vodio tu baletnu trupu i za nju koreografirao balete Le jeune homme et la mort PETKOVIĆ -SOBJESLAVSKI. 1945 (neobj. Bio je zatim prvi ple saĉ u Madridu. Istakao se i kao koreograf baletnih filmova (R Christian Andersen. La Bayadere (isti. a kao koreografa privlaĉe ga teme iz vremene stvarnosti koje obraduje zanimljivo i nekonvencional Svojom sna ţnom umjetniĉkom osobnošću mnogo je prido procvatu francuske baletne umjetnosti nakon Drugoga svjetsl rata. Cec-cettijem i L. Folies Bergeres. 1946. kompozitori skupine koristili su i izvornu folklor gradu drugih naroda. rr ziĉki kritiĉar V. 1946) i Les Amours de Jupiter (Ibert. U okviru te škole Balakii je organizirao seriju koncerata na kojima su se redovito izvod djela Petorice. Opereta La Mare-chale Sans-Gene. 1960 i Migraine. Stasov. francuski plesaĉ i koreograf (Villemomble kraj Pariza. Đerdan). — Zbornik MapHyc IleTHna. 1958. Johanssona. KpacoBCKan. Autor de la chanson francaise. — Messe pour Ste-Jeanne de France. puna romantike i prizora iz bajki. Debitirala 1857 u Petrogradu u baletu Daha Blu (Pugni). 1948). X. Fiametta (Sup Boccaccio). Pariš 1950. Lifar). 1951. PETIT. Balletdouxom). PyccKHfl SaJieTHtiH Teaip BTOPOH noji. Marica (Tijardo' Splitski akvarel) i dr. Bcaumonl. a stvaralac fantazija se mora razvijati slobodno. God. 1965 šef muziĉke produkcije francuske Radio-televizije. Scenska muzika. plesaĉi P. kao što je npr. LIT. Kasnije se povukla s baletne pozornice i djelovala kao glumica. 3. 1943. Dance Index. V. Grisi. Šĉelkunĉik (1892) i LabuĊe je zero (1895). a ĉlanovi su bili: Milij Aleksejeviĉ Balakirev (183* 1910). 1950).Mapuyc rie-nina. tri kompozicije za violinu i klavir. 1951. 1949). 5 drţaje svojih djela crpli su uglavnom iz nacionalne povijest literature te iz narodnih obiĉaja i ţivota. A History of Ballet in Russia. Marija Sergejevna (rod. je od izvrsnih talijanskih plesaĉa s kojima je suraĊivao usvojio preciznost i ĉistoću talijanske škole. varijacije za saxhorn i klavir. 1943. Ivanov i M. i La Crogueuse de diamants (Damase. Interpretirala glavne uloge u mnogim njegovim baletima. Busser). Mnoga Petipova koreografska ostvarenja. Opere: Le Jeu de V amour et du hasard. C. 1943. 24. 1869). Baleti: Zadig. Romanza romana. pj nalazeći nova rješenja.Sept visages de la danse francaise. Concertino za klavir. gudaĉe i udaraljke. Od 1970 bio je umjetniĉki ru kovodilac baleta Pariške opere. 1963 generalni direktor £cole normale. P. Glink A. 1854 udala se za Mariusa P. Kao solist uspješno nastupa i u Zagreb koj operi. Cezar An noviĉ Cui (1835—1918). 13. neovisno o formalnim i tt niĉkim sponama. Stoga su u oblikovanju napuštali naslijeĊe forme. pod ĉijim se vodstvom razvila u vrsnu balerinu. — 5. 1954. 1954. 21. Nevenka. PETIPA muzika Baron Scell). Marija Mariusovna. 1950 — SPISI: Les Problemes musicaux d' Aristote. Petrica (C tovac. 1970. JIewK08. Histoire du Ballet Russe. 1. Gospa Dara (Lhotka-Kalinski. engl. Pariški ţivot). H. Su rovšĉikova). Karsavina. Slonimsky. I. suita za 2 violonĉela i orkestar.

— KLAVIRSKA: p artita.. sopran (Greco Mi lanese. 1544.. . 1934. Šeherazada i Španjolski capriceio Rimski-Korsakova itd. 1930. Aiila. 1953. 4. 1936. — Nekoliko ĉlanaka i studija. Studirao na Univerzitetu u Baselu.PETORICA — PETRELLA pjesama koje su ureĊivali Balakirev (prvi je objavljen 1866) i Rimski-Korsakov. Pariš 1949. Musikdruck und. III 1550).. P. LIT. Tre per sctte za 3 izvoĊaĉa i 7 (duhaĉkih) instrumenata. Roma 1942. preludij. I I I 1937). Rim. Srodna su muzici P. Leopardi) za zbor. talijanski kompozitor (Zagarolo. 1947—50 bio direktor rimske Accademia Filarmonica i 1954—56 pred sjednik internacionalnog muzi ĉkog društva Societd lnternazionale di Mušica Contempo ranea. 1916. Od 1939 predaje kompoziciju na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. — /.. klavirske {Islamey Balakireva. preludij. DJELA. Recreation concertanlc. Sedam koncerata za orkestar: I.: C. Gloria in cxcelsis Deo za sopran. 1930. osnovao je u Buenos Airesu vlastiti Conservatorio mttsicale Rio de la Plata. kontrabas i uda raljke. Ne\v York 1958. 19. Suoffle za 3 flaute (3 izvoĊaĉa).V. Germani).: Al. X 1873 — 23. RAM. S. La Mušica strumentale da camera di Goffredo Petrassi. U instrumentalnim kompozicijama njegov je jezik smioniji. MGG. Senfl. a u novije vrijeme i serijalne muzike (Koncert za flautu). 1959. 1924. Salvatore in Lauro u Rimu. passacaglia. maĉki tracu nakladnik (Langendorf kraj Hammelburga. Nonscnsc za zbor a cappella. 1927. 1944. I I I . 1936 i 2 Lirichc di Saffo. Povremeno pri mjenjuje i principe dodekafonije. Tirindelli. Od 1959 nastupa kao dirigent. Sonata da camera za ĉembalo i 10 instru menata. PETRAUSKAS. Ausszug guter alter und nevjer tcutschcr Licdlein (2 sv. siciliana c fuga za gudaĉki kvartet. zborske (kantate Rimski-Korsakova. Pojedine zbirke popratio je i pregovorima. 1538. 1954.ruĉno. H. New York 1936. Chigiana. ali nikada ne gube specifiĉna ro manska obiljeţja. 5 dueta za 2 violonĉela. 1948. 1958. des Fres. Peterlein). Predavao je harmoniju.. Bustini.Drucker in Niirnberg (disertacija). 2.\Bortototto. — L. Zborski djeĉak u crkvi 5. zbirka psalama (3 sv. 1929. J. Saluto augurale per H. Komponovao je instrumentalna i vokalna djela te objavio više predavanja s po druĉja muzike. MGG. 1948. 1967. 193 6 uĉio dirigiranje kod B. K'eissmann.). Svojim cjelokupnim stvaranjem i pojedinaĉnim kompozi -cijskotehniĉkim novostima Petorica su dali temeljne priloge razvitku ruske opere (Boroiinov Knez Igor. je sklon kontrapunktiĉkom koncipira nju. Divcrtimcnto in 4 parti. 1929. Willaert. 1959. Petri. MocKna 1960. IzmeĊu dva rata ovaj je Konzervatorij imao više od 40 podruţnica po ĉitavoj Argentini. Ottctlo di ottoni za 4 trublje i 4 trombona. IZDANJA: Ein nerogeordnet kunstlich Lautcnbuch (2 sv. 1952. 1903.: F. DJELA. Suoni notturni za gitaru. 191 8. Isaac. At. Licturiškas milijonerius). — M. Alira co lo . flautu i orgulje. pa nji hova djelatnost predstavlja epohu u razvitku ruske i svjetske muzike. Borodina. II 1863 —?). Milano 1958. 1942. a nakon 1536 i nekoliko muziĉkih iz danja koja se odlikuju izuzetnom kvalitetom tiska.. Hofhaimcr i L. Arcadelt. Cohen. Dialogo angetico za 2 flaute. J. A. 1939 (takoĊer uz klavir). Solo-pjesme: 3 Liriche antiehe italiunc. Senfl. S. je objavljivao preteţno teološke. 1943 i Ritratto di Don Chisciotte. X. Invcnzione concertata za gudaĉe. — Album litavskih narodnih pjesama. A colloquio con Goffredo Petrassi.' Hommc de Dieu" za bariton i 12 izvoĊaĉa. 1952. 1540. 1962. — R. Goffredo Petrassi. 1960. te simfonijske (Bo-gatirska simfonija Borodina. partita. — AI. Ać. Po stilu. Sicitiana c marcetta za klavir 4. kontrapunkt. 1944. LIT. 1962. 1931. diplomirao 1932 i 1933. The Five.Q_uattro Innisacri za glas i orkestar. A. D. 1969. 1539 i 1542. klarinet piceolo. 1954.. 1922. Clara. Giarda). — T. gdje je zatim bio korektor u štampariji svog roĊaka Adama Petrija. Senfl). 1932. trublju in fa i timpane. Taccuino di mušica (Aliracoto e fanfara za 3 instrumenta. PETORICA invencija za flautu. Selectissimarum mutetarum . violu. Erlangen 1927. H. studirao na konzervatoriju Santa Cecilia (kompozicija A. 1963. H. ĉembalo i udaraljke. 1939. 1903. Isaac i dr. Alarinelli. Sinfonia. III 1914 —). Gallus. Igra s muzikom i pjevanjem Birutc. R. 1964. 1965. 1931. PETRELLA. — V. orgulje R. 1958. 1951. koncert za flautu. Benedizione. Venezia 1967 (takoĊer u Nuova Rivista Musicale Italiana. Prĉanj — historijsko-estetski prikaz. Propos d' Alain »/. 19 44 i d r.). 1960. 1962. II. Willaert i dr. —J. Melos. — /. VII 1904 —). Cuia. i R .). arija i finale za violonĉelo i klavir. \Y'eissmann. tokata.: .. 1951. seltsamer und kunstreichcr tcutschcr Gcsang . Quadcrni della Rassegna Musicale. gudaĉki kvartet. Bortolotto. Mušica a 2.ukoviĉ. Natalcttijem). Mastcrs of Russian Alusic. Cullmann. 16. Pjevanje uĉila u Milanu (G. tamo je osnovao i pjevaĉko društvo Giuscppe Vevdi. 1934. Musorgskijev Boris Godunov i niz opera Rimski-Korsakova). litavski kompozitor (Kaunas. Odrţavao teĉajeve kompozicije na Mozarteiimn u Salzburgu (1951) i na Berkshire Music Centre u Tangle\voodu (1956). talijanska pjevaĉica. Stravinskoga.).). 1923 i Egle ţalĉin karatiene. scenska muzika. 1497 •— Niirn'ciju18. Serov. Harmoniac pocticae (P. II serenata-trio za harfu. 6. preludij i fuga za gudaĉe. Ouverture da concerto. 1967. Renzi i F. Motctti per la Passione za zbor. Le Groupe des Cinq. Guter. 1959) i Mortc delVaria. filmska muzika {Riso amaro i Non c'e pace fra gii ulivi G. Milano 1957. God. Uz to je 1937—39 vodio venecijansko kazalište La Fenice. — J. 1945. je autor prvoga litavskog muziĉko -dramskog djela (Biritte) i prvih litavskih opera. Slike s izloţbe Musorgskog i dr. muziĉki pedagog i kompozitor (Prĉanj. Preselivši se u Argentinu. A. Johannes Petrejus. diversarum nationian. Od 1523 ţivio u Nurnbergu. udaraljke i 2 klavira. zborovi Musorgskog) i vokalne solistiĉke muzike (pjesme Balakireva. H. Magnificat za sopran. 1933 (prer. Fanfara za 3 trublje. arija i finale za violonĉelo i komorni orkestar. God 1892 završio muziĉki studij na Konzerva toriju u Veneciji (P. 1926. 1968. istoriju muzike i klavir. 1539. 1965. 1929. Lc Opere di Goffredo Petrassi. 1906. — B. 1962. — KOMORNA : gudaĉki trio. Russ). Le ultime opere di Goffredo Petrassi. Pcstalozza. 67 PETOROZVUK -> Nonakord PETRARKA. 1967. kontrabas. Njegove opere i operete izvodila su u SAD litavska kulturnoumjetniĉka društva. Inlroduzionc cd Allcgro za violinu i 11 instrumenata. Prologo e cinquc invenzioni. Isaac.). Nevvsiedler. 1958. 1941. Goffredo Petrassi (engl. Tu j e 1526 osnovao vlastito nakladno poduzeće. 1539 i 1540. Estriza 15 izvoĊaĉa. Strobel. D. i932. Petrassi 1&54 —1960. Milano 1960.fi i G. I. Utjecaj Petorice proteţe se na mnoge ruske kompozitore idu ćih generacija.. L. Goffredo Petrassis Orchesterkonzerte. V. Više opereta (Kaminkretis ir maluni?iinkas. Molinarija. 1539. J. Anton. 11 Sentimento dell'assoluto in Goffredo Petrassi (La »Recreation concertanteO. Lamcnto di Arilnna. Ockeghem i dr. 1955.. Fopdeeua. Uĉenik N. 1944. osobito u zborskim dje lima u kojima se ĉesto oslanja na G PETRASSI lifonije. IV. gud aĉe. Senfl i dr. Alv ić. — Alali rjeĉnik muziĉkih termina na litavskom. — P. Le Opere di G. 1960. — C. De Santisa). ORKESTRALNA: koncert za klavir. O. 28. za komorni orkestar. Tu je sudjelovao u revolucionarnim zbivanjima 1905. Mikas. \ La Biennale. — IZDANJA: Ĉami popolari dclla campagna romana. 1952 —64. Canlioncs cenlum. 1928 (sa G. 1931. G. 1933. 2 Liriche sopra melodic delta campagna romana za violinu i klavir. Liber 15 missarum (A. Rimski -Korsakova na Konzervatoriju u Petrogradu. Divertimento scat'lattiano largo c slrelto. P. gitaru i mandolinu. J. Goffredo. Brumel. nje- DJELA. violu. 1933 (takoĊer u verziji s klavirom).. . P. 1541. komorne (gudaĉki kvarteti Borodina). 1914 se nastanio u Bosto nu. 1948 (verzija za komorni orkestar. — Al. Bcatitudes-teslimonianza per Martin Lulher King za bariton. 1969. 4. 1950. zbor i orkestar. 1941. Hindemitha i I. DRAMS KA. gdje je osnovao Litavski konzervatorij. LIT. Niirnberg 1913. limene duhaĉe. poslije kratka boravka u Vilniusu emigrirao u Švicarsku. Organizovao je i javne koncerte u Buenos Airesu. 3 klavira. — E. La Scuola nazionale russa. invencija za 2 flaute. lim en e duhaĉe. a mjestimice i konstruktivistiĉki suh. A.— DRAMSKA: opere // Cordovano. stare duhovne poberg. zatim u SAD. 1536. Za glas i n instrumenata ( i l i klavir): Vocalizzo per addormcntarc una bambina. — VOKALNA: kantata Noche oscura za zbor i orkestar. — CRKVENA: Psa la m IX za zbo r. pravniĉke i prirodoznanstvene radove. osobito vlastitih djela. oni svj edoĉe o velikoj Petrejusovoj naobrazbi i vaţan su izvor podataka o tadašnjim muziĉkim pri likama u Njemaĉkoj. D' Amico. baleti La Follia di Orlando. (J. L. — Ai. 1952. a dritto c rovescio. Mušica di ottoni e timpani. kontrabas. za gudaĉe. kompoziciju. Petrassijeva djela pripadaju preteţno neoklasicizmu. Vlad. 1934. 1957 i VII. Wohnhaas. X.. I. 1939).. serenata za flautu. L. The Evolution of the Russian School of Alusic. VI. 1942. J. 1906 (kasnije preraĊeno u operu). Porcna. limene duhaĉe i udaraljke. Abraliam. Goffredo Pctrassi. Kotor 1937. 3 kompozicije za zbor i mali orkestar. ibid. Mouton.). a proširio se i izvan granica domovine. 1940. I Concerti di Petrassi e la crisi della mušica come linguaggio. Adotnas ir Jcva. Vcln ia s išva d eja s. LIT. 1968.). PETRASSI. Pinsauti. Familliengeschichte der Petri 1391 — 1913. AlorvMan KyiKa. Cahocorcs. ObraĊivao je i litavske narodne pjesme. dramatski madrigal Ćoro di tnorti (G. Sctlin. Coiori det tempo. PETREJUS (Petreus. pjevanje. . 1967). Rimski-Korsakova i nadasve Musorgskog). Pestalozza. Johannes. Op ere: Girin ka valiu s. 3 inven cije za k lavir). Nuova Rivista Musicale Italiana.

23. 1973 i dr. M. Ne\v Yorku (1940—47). California (1947 —57) i na Konzervatoriju u Baselu (1920—21 i od 1957). DRAMSKA. 1956 i (. Blagoj-Karagjule. Ivan Ivanoviĉ. 1973. recitatora. 1940. a za svoja umjeti dostignuća u dva je navrata dobio drţavnu nagradu SSSR. Jonska suita. 1955 i liepez Hadeiicds*!. V 1962). solo-pjesme. u kojoj se ukusno izmjenjuju bufoneskna raspoloţenja sa sentimentalnim prizorima. Buchmavera i F. a uz to je urednik edicija Društva slovenskih skladatelja. Konzul i Aiaria Golovin (Menotti). A. Manon Lescaut (Puccini). Nuances en co'uleur.: G. 3 i Francesco Manelli. 23. II. simfonija u 9 stavaka. zbor i orkestar. engleske PETROV. 1955. Rusalka i Kameni gost A. Siciliano. a snimila je i više gramofonskih ploĉa. 1954. 1934. Capriccioza violonĉelo i 8 instrumenata. LIT. R. Epitaf. PETRELLA. Sti Per Pedizione critica di un concerto larliniano (D. Donizetti i V. ĉlan Petrogra opere (debitirao je kao Sarastro u Mozartovoj Ĉa robnoj fr pjevao u tom kazalištu bez prekida do 4 dana prije smrti. ' ■ . Marco Visconti. zbor i ork 1954. — Oratorij "Avtoc. God. 1973. Errico (Enrico). 1929. I je glas rijetke ljepote i izjednaĉenosti te velikog opsega. Kao pijanist i pedagog nadovezao se na svog uĉitelja Busonija. ORKESTRALNA: 3 simfonije. Appunti per Francesco Dal Sole. pevaĉ. 1851. 1944. Busonija. 27. Lirska. Le fonti biografiehe. Croquis sonores. Kompoziciju studirao na Konzervatoriju u F vi (A. Roussela u Parizu. 1964. ostvari o je niz kreacija s kojima se uv u istaknute predstavnike sovjetskog opernog kazališta. Digenis Akritas. Bellini. Palcrmo 1913. 1962. 1937 1 1960. jeux d quatrc. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Paclda u JI OUKO.68 PETRELLA — PETROV i ameriĉke novine i ĉasopise. Almaviva (Mo Figarova ţenidba). P. Pjevao je na premijer opera Ivan Susanjin i Ruslan i Ljudmila M. Mosaiques za klarinet i komorni ansambl. na Mills Collegeii u Oaklandu. Paganelli. u Ateni. grĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (Nigde. Škerjanc. Od 1949 ĉlan Skopske opere. 1htonepcKan ciouma.giz). Andrija PETRIĆ. — 5. Turandoi). SAD. 1935. Divcrtimcnto za Slavka Osterea. Intarzije za duhaĉki trio i komorni ansambl. Chigiana. 5 najviše domete postigao je ulogama Boris Godunov (Musorg Don Basilio (Rossini. Grĉka 1929. P za soliste. Nocturne et jeux. 1953. 1943. DJELA. 1940. najistaknutijeg jugoslavenskog komornog ti jela u svojem ţanru koje je steklo neprocjenjive zasluge za suvremeno jugoslavensko muziĉko stvaralaštvo (više od 100 praizvedba). PETRIĈEVIĆ (Petris). T. 1971. X. sintetizirajući — u jasnim forma okvirima —■ naprednu harmoniju s polifonijom i bizants modalnom melodikom. PHTRIĆ neoimpresionizma našao put u svijet novih boja i kontrolirane aleatorike. Analecta Musicol 1965. Sonate: za flautu. je n osobni kompozitorski izraz. Uu^avTtvV) i>umcx (Bizt ţrtva). 1918—21 boravio u Par Londonu. Švara). 16. Dosifej (Musorgski. Trois images. VI 1931 —). 1965. Parma 1969. DJELA (izbor). 1856. za orkestar. 1936 i 1937. 1864. Conj Internazionale di Studi Verdiani. plesna pantomima '0 ripaT^aTEu-rvjC (Kramar). S Busonijem je suraĊivao u izdavanju klavirskih djela J. Summer Music za flautu i klavir. glasa snaţne nosivosti. 1922. bas (Irkutsk. PETRI. DJELA: monografija Giuseppe Tanini. Don Pasqnale). Djeluje u Ljubljani kao slobodan umjetnik. kla trio.judmila). Germont (V La Traviata) i dr. 1874 i dr. Gostovala je u mnogim evropskim i ameriĉkim muziĉkim središtima. MGG. JViusiche italianc 1 vive. IV. 1966. Selvellija u Carigradu i kratko vrijeme kod A. — Bizantski rek (u spomen bizantskoga cara Konstantina Paleologa XI) za sole. 1965. Ostvario je cijelu galeriju likova.: M. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. Carmen). Sept mouvements pour sept instruments. — Opera Zephyra. 1953 i 1959. je poĉetkom 60-tih godina napustio tradicionalno metriĉko biljeţenje te je preko I. S. // Vortice (Rossellini) i dr. PETROBELLI. muzika za ist na prikazivanja na Akropoli. Nuova Rivista Musicale Italiana. Seviljski berberin). Medu njegovim operama najuspjelija je Le Precauzioni. Najviše je afiniteta pokazivao prema djelima J. kompozitor i dirigent (Ljubljana. 1973. III. Tanini. Igre za glas i harfu. za klarinet. 29. Eresque symphonique. III 1881 —Berkelev. Studirao na Konzervatoriju u Lenjing (O. 1965. 1957 doktorirao na Univerzitetu u Rimu tim 1961 na Univerzitetu u Princetonu. Istakla se u operama Otelio (Verdi). Pevanje uĉio kod Nine Kuneli u Sk i J. Werther (Massenet). Od 1954 redaktor lenjingradskog odjela Drţa muziĉkog izdavaĉkog poduzeća (Muz. J961 (sa A. Petit concerlo de ehambre za obou i 8 instrumenata. PETROV. Concerlo grosso za gudaĉki orkestar. 1963. Son et Lumiere. Aladame Bovary (Pannain). MGG. Pet simfonija: I. francuske. — Tri Modalne suite za klavir. za fagot i za rog. D. 1959. Marcel (Puccini. Hovanšĉina) i Ruslan (Gli Ruslan i l. U njegovom bogatom repert osobito su se isticale uloge: Papageno (Mozart. 1959. 21). Escamillo (Bizet. 1965. stekao naziv i ter of Fine Arts. Meditacije za klavirski trio. XI 1806 — Petrograd. Niz godina pisao za vodeće grĉke. Lebedov. V Incoronazione di Poppea (Monteverdi). : zapazio ga je na sajamskoj pozornici u Kursku impresarij skoga kazališta M. 1968. Bacha i F. 1955. se istiĉe i kao koncertna pjevaĉica. i 1924 — 26. Bellini. La Parisienne. 1839. Bacha. Didone abbandonata (Cavalli). Jonc. — KL A V IRSKA : sonate. 1951. Bio je i muziĉki kritiĉar lista Gazzett Veneto (1956—59). S. Jeux d trois. Violinu uĉio kod svog oca Henrija Wilhelma Petrija. a klavir kod Terese Carreno. — Gudaĉki kvartet. California. Betetta u Ljubljani. Simfonićne mutacije. Pedrello). 1939. Cavosa Kozak stihotvorac. 11. P. Koncertna uvertira. E. 1968. Petro (Petros). preludij. 1966. Egon.varijacijama na hiz:i himnu Krist je uskrsnuo za gudaĉe. Algarotti e la corte di Dresda. P. Burlesque pour les temps passes. 1964 —69 arhivist na htituto di >' Verdiani u Parmi i od 1969 nastavnik muziĉke povijesti na I zervatoriju u Pesaru. Uz to predavao klavir u Manchesteru (1905—11). VII 1892 —). Koĉubej (Ĉajko Mazepa). IX 1930 —). Ĉernovom). koral s . Berlinu (1921—26). Opereta ŠKujiu mpn cmvOeuina. »L'Ermiona" di Pio degli Obizzi e i primi spettacoli d'opcra veneziani. 7. Uzori su mu bili G. X 1932 —). Liszta. za obou. CniauiiuoHHitiu CMompitme. koncert za kla rinet. koncert za violinu i orkestar. koncert za flautu. Herojska. Dounias. Baleti: 3ant HOjioitMta. XII 1813 — Genova. Otada je P. 1970. Le Precauzioni. LIT. 1932 — 36. Koncerti: 2 za klavir. Uglavnom sam debitirao 1825 u vodvilju C. PETRIDIS. Zingarelli i dr. Di Enrico Petrella musicista palermitano. od komiĉnih d o tetiĉnih i tragiĉnih. 1939. 1971. Glinke (ulogu Rus napisao je Glinka za njega). Osip Afanasjeviĉ. AML. U njegovu golemom repertoaru osobito s isticali likovi iz opera ruskih kompozitora. klavira. gdje su mu uĉitelji bili M. Dargoi . komedija napuljskog tipa. God. Bavi se muziĉkom publicistikom. ! PETROV (pravo ime Krauze). Gravure za 3 duhaĉka instrumenta. — Romanse. 1969. 1948. Od 1945 u Torinu. Uĉio kod I. Musique concertanle. Dialogues concerlanls za violonĉelo i orkestar. scenska muzika za pidovu tragediju Ifigenija na Tauridi. Hpa3duuHHa:i vuepnnopa. Mefisto (Gounod. gde je bit silac glavnih baritonskih partija. IV 1877). La Figlia di Iorio (Pizzetti). I I I 1878). 1962. 1858. Tanini. 1967. Seviljski brijaĉ). 1969. 1929. Wolffa i A. Gostovao je u inozemstvu. N. 1963. La Contcssa d'Amalfi. a na opernoj pozornici debitirala 1941 u Alessandriji kao Liu (Puccini. — DRAMSKA: opera Hoćemo plesati. utemeljitelj i voditelj komornog ansambla Slavko Osterc. 1973. Nadovezujući na neoklasicizam. Bianca Orsini. 1949 i za gudaĉe. 1951. bariton (Bitolj. c il »Don Giovanni": osscrvazioni sulla scena iniziale del »Rigolclto«. Knez Igor). Musiquc conccrtante za klavir i orkestar. Pjevanje uĉio 1938 na muziĉkoj školi Glazunov u Moskvi. 2 duhaĉka kvinteta. Doeuincnti e osscrvazioni. Od 1943 solist mos skog Velikog teatra. PETROV. Ĉarobna jr Malatcsta (Donizetti. Pitomac Collegio di San Sebastiano u Napulju. nastupajući istodobn koncertima Moskovske filharmonije i priredbama Opernog sambla pod vodstvom I. 1936. Costa. / promcssi sposi.ii. 1960. V. 24 opere: Le Miniere di Freiberg. arija i fuga. s manjim prekidima. 10. Integrali. Enrico Petrella. God. a nje. Figaro (Rossini. Pierluigi. 1943. Siena 1962. 1938. i DJELA. Gemini Music za violonĉelo i klavir. Quadcrni della Rassegna sicale. VII 1963). 1 DJELA. 2. Ivo. 1938. Co grosso za duhaĉe i timpane. Unatoĉ primjeni novijih i najnovijih kompozicijsko-tehniĉkih tekovina u njegovim se ko mpozicijama posljednjih godina zamjećuju izrazito osjećajne crte. Studij kompozicije i dirigiranja završio 1958 na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (L. 1970. 1972. 1944 i V. Mala Azija. 1965. 1971. koral s varijacijama na bizantsku \ Svemoćni Boţe zu gudaĉe i orkestar. S. La hane). Isprva violinist Dvorskoga kazališta u Dresdenu (1899—1901) i drugi violinist u kvartetu koji je sastavio njegov otac. 1967. Jevlahov). Andrija -> Patricij. a od 1947 u milanskoj Scali i zatim na drugim talijanskim opernim scenama ostvarila niz kreacija u standardnom i suvremenom repertoaru. II 1920 —). 1953. IIauXoc (Sv.Quatuor~) 1969. — Kompozicije za harfu. glumaĉke i pjevaĉke interpretacije bile su jednako uvjerlji prirodne. X. Rij. talijanski muzikolog (Pac 18. 1938 osvojila prvu nagradu na natjecanju pjevaĉa u Firenci. 1955. Predsjednik lenjingradskog odjela Saveza kom] tora RSl'SR. Elnava. •— Scenska muzika. Petro Petridis. solo-pjesme. 1869. Umjetnik velikog i veoma ugodno timbrir. sovj pjevaĉ. bas (Jelizavetg 15. 1854. zatim koncertni pijanist u Evropi (1923 turneja po SSSR) i SAD. Kozlovskoga. za violonĉelo. scenska mi filmska\nuzika. 1950. Fa Galicki i Konĉak (Borodin. sovjetski kompozitor (Le grad. a od 1922. Plesovi klefta. 19SI i Cnopm Cfoi/mti. Les Paysages. Andrej Pavloviĉ. 1964. 1962. L'Uragano (Rocca). ruski pjevaĉ. Herojska posmrtna uvertira. — Vokalne i crkvene kompozicije (rekvijem). ORKESTRALNA. pijanist i violinist nizozemskoga podrijetla (Hannover. talijanski kompozitor (Palermo. le sue idee e il suo tempo.

Prvobitno dramski glumac. filmske i scenske muzike. 1967. Bucure --ti 1971. Alvić.. One Aspcct of thc Slavonic Oklocchos in four Chilandari Music Alanuscripts. 1951. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. Zagrebaĉki jazz-kvintet (1968). etnomuzikolog (Beograd. 9. Narodne melodije u prolećnim obiĉajima. X. Kao pedagog u baletskom studiju Sarajevskog PETROVIĆ-NJEGOŠ. od 1966 docent Fakulteta muziĉke umetnosti. VII. Papers of the Yugoslav-American Seminar on Music. Radomir. staru slovensku muziku i neumsku notaciju studirala kod D. Mladići na zvonicima. Sarajevo 1963. 87 — 88. — Kompozicije za klavir i ĉembalo. DELA: Tipovi lestvica u istoĉnih naroda i srpskim narodnim pcsmama (magistarski rad). Pro mušica (vanredni broj). Edinburgh 1969. Balkan Blucs. itd. Nastupao na brojnim koncertima i jazz-festivalima u zemlji i inoze mstvu. Karakteristike njegovog muziĉkog jezika Vu uravnoteţenost formalne strukture. XX. 1952. takoĊer orkestrovano) i 3 pjesme (Izgubljena sreća. II 1930 —). Music for Some Serbian Saints in Manuscripls Preserved in Roumania in Gomparison zvilh Differciil Melodic Vcrsions Found in Othcr Alanuscripts. 1971. Bahĉisarajska fontana). Vranjski glasnik. Acta musicologica. kao i solist sa Zagrebaĉkom. Dobri vojnik Švejk. Abraxas). III 1918). IV. 1969 i Proleterska rapsodija. 1965—66 bila je na specijalizaciji iz etnomuzikologije na Wesleyan univerzitetu u Middletovvnu (SAD). CTacoB. danas Zrenjanin. Narodne melodije iz Vladiĉinog Hana i okoline. — KOMORNA : gudaĉki kvartet. Veoma aktivan na podizanju muziĉkog amaterizma. Passacaglia in Blucs za fagot i klavir. kompozitor (Cetinje. 1938. Prikazi i ĉlanci. DELA: Pregled glasova u staroj srpskoj pojanoj poeziji. — B. Zlatiĉanin. Vašek (Smetana. 1972. valcere (La petite fleur du printemps za klavir. madţarski kompozitor (Beĉkerek. XII 1945 —). Emil. Ossip Afanassje\vitsch Petrovv. je jedan od najagilnijih pobornika jazza i organizatora u Jugoslaviji. na specijalizaciji boravila u Oxfordu. Cetinjske novine. studij kompozicije završio na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (F. V 1539). I 1923 —). Studije istorije muzike završila na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. 13. 1970.Kuhner. 1967. Leptirića i mjesec). DJELA: Air. 1955. Figarova ţenidba). razvila se u balerinu dramsko karakternog tipa. Flanagan Blucs. ORKESTARSKA: simfonija. Kantate: Simfonijski epitaf. 7. S. Zvuk. Alesto etnomuzikologije u Jugoslaviji. 1953. Cinacoe. — VOKALNA: oratorij Jonas kbnyve.Nj. Radomir Petrović. B. zdanja i pre -deli nekad i sad. MocKBa i JleliHHrpaA 1950. H3 npouiJioro lorocjraBCKOii My3t>lKn. The Oldest Notation of Folk Songs in Yugoslavia. Mil. tenor (Kraljevo.. Cassazione za gudaĉe i duhaĉe. Ţena corregidora (De Falla. Scenska muzika za pozorišne komade: Alanda. Studies in Eastern Chant IV. Đ. Filmska muzika. Posle završenih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1951). Maz. kao i stremljenje ka liĉnom izrazu nacionalnog stila. Poznavanje horske literature (skripta). V. 1956. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 77 — 78. Rimski-Korsakova te Boris Godunov M.). Pronašao je i usavršio tiskanje muzikalija pomiĉ nim slogom. tiskarski C (potpun popis kompozicija sabranih znak (colophon . Peć. 1973. naroĉito za karakterne i komiĉne uloge. 18. Horovi: Veće na školju. Beograd 1969. Plesna drama Barcsai szcrcldje. u svoja djela ĉesto unosi elemente narodnog melosa. Kongresni izveštaj. III. Osnovna znanja o muzi ci dao mu je kompozitor R. Pokojnik. Srpsko narodno crkveno pojanje i njegovi zapisivaći. Maska (Prokofjev. Studije kompozicije završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (P. medu kojima su Marija i OĊaliska (Asafjev. od 1957 vibrafonist u Zagrebu. pevaĉ. Ohridska legenda). Zla vila (Ĉajko vski. Poz. Miinchenu i Beuronu. Ethnomusicology in Yugoslavia. Romeo i Julija). 1957. kantata Egyediil az erdoben.: U. Aletoda mercnja intervala u narodnim melodijama. Aluzićka tradicija u komuni Leposavić. Ottaviano. povlasticu za štampanje menzuralne mu zike i tabulatura za orgulje i lutnju. Sigurdov vrt. 1953. Jugoszlav dalok za zbor i gudaĉe. A l. Marinkovića 1 St. Venier). Do 1941 ţivio u Beogradu. Njegova priliĉno bogata biblio teka muzikalija danas se nalazi u Drţavnom muzeju u Cetinju. Rad VIII kongresa SUFJ. PETROVIĆ. O Srbljaku. takoĊer orkestrovano). Kongiesni izveštaj. Ukroćena goropad. 1964. ORKESTRALNA: simfonija za gudaĉe. 1501 izdao je P. II 1935 —). Od 1949 ĉlan baletnog ansambla Sarajevske opere.iturgical Anlhology Alanuscript zvith thc Russian ihammer-hcaded" Notation from AD 1674. So maki sum se rodila. Biserka i Zvijezda Danica (Hristić. Dva cvancika. 1971. 1958. Leptirića (Odak.). 1971. 6. Niz godina dirigent hora i orkestra KUD Branko Cvetković (I nagrada u Arezzu 1957 i II nagrada u Llangollenu 1964). 1918. 1920—60 ĉlan Opere u Beogradu gde je kro2 te godine bio najistaknutiji tumaĉ tenorskeg karakternog i komiĉnog faha. 14. 1954. God. Stasov ga smatra suosnivaĉem ruske opere i utemeljiteljem ruske vokalne škole. kao i ostalu djecu kralja Nikole I. 1975. Alorfološke kategorije melopoelskih struktura u narodnim napevima Srbije. 1973. Popĉe (Musorgski. pozorišta odgojila je brojne soliste i ĉlanove baleta. 1961 i dr. nastavnik je scenskih kretnji na Teatrološkom odsjeku Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Convention (1970). zatim profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost. M. 2. *954i Poema o Stevanu. 5. Folk Alusic in tkrec-lingual Community. Srpska muzika kroz vekove. filharmonijom i Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Zagreb. Kao amater komponovao je marševe (Ferdinand-Marsch za klavir. K. B. Skapcnove podvale. Kobenhavn 1972. The Conccpt of Yugoslav Folk Alusic in the Tzventieth Centurv. 1973. 1955. Glavna odaliska. talijanski muziĉki nakladnik (Fossombrone. P. PETROVIĆ. Sonata in F. Djevojka (Baranović. aktivno je pomagao muziĉku djelatnost u Crnoj Gor i. Mirko N. 1968. Boris Godunov). The Byzantine and Slavonic Oklocchos unlil thc i s l h Ce)itury. Kongresni izveštaj. Glasnik Muzeja Kosova i Metohije. 1971. Journal of the IFMC. zbornik sa 99 kompozicija najpoznatijih vokalnih polifoniĉara XV st. duhaĉki kvintet. Lijepa Helena i Skelet (Egk. 1966. Triangulon za zbor i gudaĉe. gdje je 1498 dobio. — SPISI: Harmonska i kontt apunktska sredstva u horskoj muzici J. PETRUCCI. 1953. Periĉić. 1954. Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu. LIT. Os novni su mu umetniĉki kvaliteti bili od prirode dobro postavljen glas. Profesor i 1964—66 direktor muziĉke škole Josip Slavenski u Beogradu. Mali smiješak na njen naĉin. 1954. Na~ rodno stvaralaštvo. PETROVIĆ. vizantijsku. Svaku svoju ulogu podigao je na visok nivo umetniĉke kreacije. prema Dostojevskom). Ravel. a 1962 magistrirala iz folkloristike (M. 1955. koncert za flautu. 1961. Glasnik Etnografskog muzeja. vibrafonist i kompozitor (Bjelovar. 1. PETRUCCI. 1973. objavio 1502 i 1504 pod naslovom Canti B i Canti o . V 1923 —). 1972. J. Uz to djeluje uspješno i kao koreograf. Nevenka. muzikolog (Beograd. gde je od 1970 asistent. V. Liĉnosti. Ĉlanci. Mali djeĉak 5 velikim sr cem. prvo djelo štampano pomiĉnim slogom: Harmonice Musices Odhecaton A. na dvadeset godina. D. Boško. Bloomington 1970. Nastavak je P.PETROV — PETRUCCI skoga. Yearbook of the IFMC (u štampi). 1975. 1973. poslije OsloboĊenja nastavila studij baleta na Srednjoj muziĉkoj školi (E. 1961 i Biin is biinhodes (Zloĉin i kazna. 1970. Pskoviĉanka N. kompozitor i dirigent (Beograd. IV 1879 — Beĉ. U Sarajevu završila gimnaziju i polazila balet nu školu Maše Arsenjeve Ignjeve. Moto sinfonico. Narodna muzika juţnog Banata. Ocsin AcbanacbeBH^ FTCTPOB. Hymns in Ilonor of Serbian Sainls m Alusic Alanuscripts of ihe Aionastery of Chilandar and in Printcd Editions. Vitolade. 21. God. br. balet Lysistratc. — M. Moja tuga) za glas i klavir. 1964. savršena dikcija. p. 1968. — DRAA1SKA. 1965. Kao kompozitor najviše se istiĉe na podruĉju jazza. Rad IX kongresa SUFJ. Tolinger koji je njega. 1963. ricTep6ypr 1894). Njegove kompozicije štampan e su u Rimu i Leipzigu. 1964. Mokranjca (rkp. D. Uspavana ljepotica).Beograd 1961. Dragutin. Licitarsko srce). Rad XX kongresa SUFJ (u štampi). 163. 1971. poduĉavao u klaviru. Alnogoljestvije rumunskom vojvodi Jovanu Aleksandru. Rezultate svojih istraţivanja prikazala je na brojnim meĊunarodnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Utemeljio je i vodio Zagrebaĉki jazzkvartet (1959). 1965.nM0cen3b tneKcma u Menoduu s cepocKux jiupu*ieci<ux napodnux necnnx. Put oko sveta. Aluziĉki stvaraoci u Srbiji. Church Elcmcnts in Serbian Ritual Folk Songs. Musorgskoga (ulogu Varlaama). — H. VI 1466 — Venecija. 1962. Soroĉinski sajam). — VOKALNA. X 1893 — Beograd. 1963. A1GG. 1957. P. 21. K. Kao kompozitor neguje prvenstveno vokalne oblike (horske \i horsko-simfonijske). I. Stefanovića u Muzikološkom institutu. Valse triste. Vasiljević). balerina i baletski pedagog (Ĉajniĉe. 1953. 1962 (rkp. 1969. Trorogi šešir) i dr. 1958. DJELA. 1956. Kongresni izveštaj. P. Keka kolo. M. Lenka i Mitke.: Coupanne co^HHeHHH. Bavi se preteţno razliĉitim aspektima uticaja vizantij ske muziĉke tradicije na rusku. Arti Musices. Podgorica 1933. Zvuk. IX 1974). Ocun ITeTpoB. 4. Grozdanin kikot). Narodni melos Vukovog Jadra. Violinu uĉio privatno u Karlovcu i Sarajevu. 18. Graz 1973. PETROVIĆ. Tzvo Slyles ofVocal Alusic in the Zlalibor Regionjournal of the IFMC. JJacmoHKiiHa. Poema 0 Loli Ribaru.: V. Najznaĉajnije su bile Šujski (Musorgski. predsednik je odbora Jugoslovenskih hor skih sveĉanosti u Nišu. The Place of Ethnomusicology in Yugoslav Alusic. — Monografija Af. Snimio je nekoliko gramofonski h ploĉa. i R. 1958. MocKBa 1952 (ranije štampano u: B. rumunsku i srpsku crkvenu muziku. DELA. 1960—64 muziĉki direktor kazališta Petofi u Budimpešti. — /. bugarsku. Svatovske šaljivke. 1965. sonatina za obou i klavir. Narodni melos oblasti Titovog Uzica. te ostvarila niz solistiĉkih uloga. prikazi i dr. solo -pjesme. LIT. Na Liparu. Srpska muzika kroz vekove. Putovanja po Balkanskom poluostrvu od XV do XVIII veka kao izvori za islonju srpske muzike. vanredan glumaĉki talenat. Radmila. Prolećna pesma. Prodana nevesta) i Don Basilio (Mozart. Ivanka (Škerl. Razvoj etnomuzikologije u Srbiji. III. Ciganka. B3a. Dobitnik je više nag rada u domovini i inozemstvu. 1964. S. Grkinja. Danica. 17. Milošević). — DRAMSKA: opere C'est la guerre. III 1930 —). Mušica Antiqua Europae Orientalis. 1964. 69 PETROVICS. PETROVIĆ. 1974. meĊunarodni ansambl Nonconvenible AH Stars i grupu B. PETROVIĆ. 1958. Marš drvenih vojnika. Farkas).: Knjaz Mirko. M ušica Antiqua Europae Orientalis. LIT. Zeleno raspoloţenje. Some Aspccts of Formal Expression in Serbian Folk Music. 13. plastiĉnost linearnog vo Ċenja glasova i umereno savremen harmonski idiom. Festivala deĉjih horova u Šapcu. diplomirala 1955 na Muziĉkoj akademiji. — KLAVIRSKA : Varijacije na narodnu temu. Bajšanski. Od 1490 radio u Veneciji.

Repetitorij povijesti glazbe. U središtu Pettanova spisateljskog rada je hi opera u XIX i XX st. kompozitor i muziĉki pisac (Zagret 1912 —). Nakon Odhecatona objavio je niz izdanja. 1943. ali se ograniĉio na štampa nje klasika latinske i talijanske knjiţevnosti. Knjige: Popis skladl Zajca. Na: muzike u Moravskoj Ostravi i dirigent putujuće operne d Od 1913 u Brnu. Štefica. grofovija Ponthieu. 2 koncertne arije Arija oĉekivanja iz »Kohana i 1948 i Prizor iz »Fausta*'. Lunzer). tzv. Drucke von O. Donizettija. Glazbeni udţbenici. Ch. Hewitt (1967). God. od 1941 profesor na srednje Muziĉke akademije i 1951—72 na muziĉkoj školi Vatrosl sinski u Zagrebu (1951—53 direktor). 195 2. 1864). Novaka i J. Vilem. 1971. Zbog politiĉkih prilika napušta Veneciju i vraća se u Fossombrone. koje mu pripisuje Jakov iz Liegea (rkp. 1909 — 47. J. O. simfonijeta. 1939. 1941. a nastupa i kao koncertna pje Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1973). Madame Butterjiy i La B< Manon (Massenet). I 1967). Nazoru). 1935. Rokseth (Les Polyphonies du XIII' siecle. . 1962. (Bernaville. Ivan Zajc. 1958. sonata za violinu i klavir u c-molu. Schvvartz (Publikationen alterer Musik. Petrucci in der Bibliothek des Franziskancrklosters Giissing (Burgenland). Rigoletto i La Traviata). Muziĉka škola slav Lisinski« 1829—1969. God. suita. Studije i ĉlanci. djeĉja opera uz klavir maĉkica. 1953. 1. 1970 — VOKALNA : kantate Ovidijcva posljednja noć u Rim i Kip domovine. Milano 1932. 1921. IX 1911 —). — A. Samson i Dalila). Hewitt. Firenzc 1948. 1930. LIT. 1923. III 1935 — ). 27. 1956. On (prema R. Gilda i > (Verdi. dci Petrucci da Fossombrone. Od 1962 korepetitor i zatim dirigent Hrvatskog na rodnog kazališta u Osijeku. Gazzeta Musicale di Milano. 1965 — 66 (II izd. Studij dirigiranja završio 1961 na Muziĉkoj akademiji u Zagr ebu (S. 1962. Z detskeho ţivota. God. Najprije pod utjecajem V. 1913—14).). Redovnik cistercitskoga samostana Cherchamps u biskupiji Amiens. Collectanea Historiae Musicae. koji se ubraja medu najinstruktivnije priruĉnike o kompoziciji iz prve polovine XIV st. 6 moteta. više su komercijalnoga karaktera. Traktat je obj. X.R.: G. Musikdrucke von O. Gostovao je na brojn im evropskim muziĉkim pozornicama i u Japanu. ali je v eć 1960 debitirao u Zagrebaĉkoj operi kao Nikitiĉ (Musorgski. pjesme za glas i orkestar. Franjo. 1953. — Isti. Predigra i meĊuigra. — VOKALNA: simfonijska drama Ndmoi kulaš za soliste. Divertimento za duhaĉki kvintet. P. I. dirigent (Zagreb. pjevaĉica. Ĉini se da poslije 1520 nije više objavio ni jedno muziĉko d jelo. Mjesto i datum njegova roĊenja i smrti nisu poznati. Devet stoljeća višeglasne zborne glazbe. — H. u Odhecatonu objavio E. TEORETSKA : traktat o menzuralnoj muzici (saĉuvani sa mo izvodi u traktatima Roberta de Handloa i Johna Hanbovsa). X. a suraĊivao i struĉnih ĉasopisa (Muzika i škola. Ĉajkovskog. Firkušnv. Najprije glazba. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Rajska ptica za turni sopran i orkestar. 1507 objavio prvi put tabulature (Intabolatura de lauto). Aarhus i Kobenhavn 1968. 1536 vratio se u Veneciju. Antun. 3. MGG. Vilem Petrţelka. DJELA. — KLAV1RSKA: sonata u E-duri sonatina. Djelovao je i kao n kritiĉar dnevnika Obzor. u svojoj karijeri ostvarila niz prvih opernih likova. Schmid. muziĉki teoretiĉar i kompozitor (XIII st. MeĊu njegova najuspjelija djela s solopjesme. Poslije općeg uvoda ras pravlja se o pravilima kontrapunktskoga stavka nota protiv note. Telefon (Menotti). Haberl. I—III. sjeverozap. Notendruck fiir Figuralmusik. ? — ?). R.VIRSKA: Svatebni suita. Der erste . M 1962. 1962. de' Petrucci da Fossombrone. 1941. NOVA IZD. 1970 — 73. Vogel. u Erfurtu. 1925. Zvuk. ali i djela pojedinih kompozitora. Petrus Frater^ dictus Palma ociosa. Masseneta. Umjetniĉku karijeru zapoĉela u nom studiju Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu i tarr debitirala kao Oscar (Verdi. Dugan). MFMW.: A. 1504—08 P. a zatim primjenjuje i nova izraţajna sredstva (ĉetvrtstepena r jazz). P. Zajedno sa Francescom da Bologna otvara ondje tiskaru (1511) te izdaje nove zbirke duhovne i svjetovne menzuralne muzike. meĊu k ojima su Ramfis i Veliki inkvizitor (Verdi. a istiĉe se i svojim nastupima u jugoslavenskom i stan dardnom oratorijskom repertoaru. — C NA: misa u a-molu. 2 moteta obj. DJELA. zbor. Giovanna d'Arco ( a od jugoslavenskih opera Moĉvaru (Bjelinski). Coussemaker (Scriptorutn . novoizd. ĉeški kompozitor (Brno. Arlecchino (Busoni). Firenze J953. 1856 i Bolletino Bibliografico Musicale. God. U njegovu motetu Aucun ont trouve — Lonc tans — Annuntiantes dolaze u triplumu grupe do sedam semibrevisa. Boris Godunov). Petrucci aus der Bibliothek des Liceo Filarmonico di Bologna. 1912. Petrucci da Fossombrone. 3 gudaĉka kvarteta. Zborovi (Vokalna suita na Preradoviće' solo-pjesme (ciklusi: Ptice. H. XI 1933 —) Antuna. Jeppesen. Umjetnik velikih glasovnih mogućnosti. 1931 Opera Hornik Pavcl. Novaka u Pragu. U zrelom razdoblju djela mu se istiĉu preteţno ponekad i polifonim voĊenjem glasova i umjerenošću u kor harmonijskih i zvukovnih mogućnosti. K. . 1915 —19 profesor na Orguljaškoj šk 1919 na novom Konzervatoriju i od 1947 na novoosnovane demiji za muziĉku umjetnost Leoš Jandĉek. Luda di Lammermoor). Francuska. škole »Vatroslav Lisinski" Zagreb < do 1972.: Odhccaton A (faksimil novoga otiska iz 1504) obj. 1509 izdaje Tenori e contrabassi intabulati (I sv. Wien 1845. tane i dr. c rijeĉi). u Montpcllieru). Kutuzov (Prokofjev. tako je omogućio uvoĊenje skupina 5—7 (gdjekad i 9) semibrevisa. MF. Auda (Les »Afotets Vallons« du manuscrit de Turiti: Vari 42 II. PETTAN. 1961. 1969. Rosina (Rossini. de Handlou) uvodi punetus divisionis. Na Konzervatoriju u Stock . tabulature za lutnju i knjiţevna djela. Odhecalon B (faksimil) obj. — J. 1927. Lirsko -koloratu pran. ISuţga. — F. meĊu kojima su djela ^ Puccinija. Onjegin). simfonijeta za tamburaški orkestar. 1895). 1939. Napisao 1336 traktat Compendium de discantu mensurabili (saĉuvan u rukopisnoj zbirci iz XIV st.. kojim se grupe semibrevisa u jednom brevisu odjeljuju jedna od druge. sonata za violonĉelo solo. Dramalicka ouvertura. za glas i klavir. studij pjevanja završila 1959 na muziĉkoj školi slav Lisinski u Zagrebu (M. 1956. — DRAMSKA: op kun (vlastiti libreto prema V. o kromatskim promjenama tonova i o pravilima diminuiranoga diskanta. • C Hrvatska pozornica). Studij pjevanja završio 1965 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Ottaviano Petrucci. . LIT. repertoar obas eţe preko 50 opera. orkestar. ORKESTRALNA: simfonija op. Raimondo (Donizetti. SBIMG. Catdani. 1947. za violinu i klavir.). I. Jahrlnmderts. suita za gudaĉki kvartet. Rat i mir) 1 dr. Bologna 1882 (novi otisak 1884). H. Petrus de Crucc. DJELA. Studij kompozicije završio 1935 na Muziĉkoj miji u Zagrebu (F. Sv. za gudaĉki kvartet. E. Reaney. Bibliografia delle opere musicali štampate da O. Rossinija. i klonuća . 1953). F. Vilem Petrţelka. 2. — A. K. serenada . 1873. Praha 1946. Gremin (Ĉajkovski. — Isti. 1 1889—10. violinu. K PETTERSSON. prve ska 1973). Hubert. Hiischen. 3 pjesme iz zbirke »Hrvatski kraljevi«. Nuove conelusive aggiunte alla bibliografia dcl Petrucci. Y. Modlilba k slunci. sonata za violinu i klavir. X. KOMORNA: suita za gudaĉki trio. LIT. izrazite muzikalnosti i smisla za scensko oblikovanje. Wolf (Ein Beitrag zur Diskantlehre des 14. Pastoralni syn 1952. Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1975). glas (Poulenc). a bavi se mu publicistikom i prevoĊenjem opernih libreta. 1955 i Ţena i krajolik. Veliki svećenik (Saint-Saens. Studirao na Orguljaškoj školi u Brnu poziciju kod L.) Franje Bosanca. UgoĊaji.: Traclalus de tonis obj. 1932. I— III. . 1935) te I — I I I G. partita za gudaĉe. Popijevke na rijeĉi Begovića i Nazora. klavirski tri klavirski kvartet. — KOMPOZICIJE: 2 moteta. je kao solist Zagrebaĉke opere ostvario niz zapa ţenih basovskih kreacija. 1952. Disertori (1954). Zajĉevi suvremenici. 1937 doktorirao pravo. X. I.70 PETRUCCI — PETTERSSON u Zagrebu kućne operne koncerte uz klavir. NOVA IZD. Pjesm. PETRŢELKA. usavršavala se na ' teĉajevima u Salzburgu. PETRUS FRATER (nazvan Palma ociosa). Petrus de Cruce je prvi notu brevis perfeeta podijelio na ĉetiri semibrevisa. God. MGG. La Frottola. Ko. 1946). — SPISI. der erste Erfinder des Musiknotendruckcs mit beweglichen Metalltypen. Maria Golovin (Menotti) i Tena ( Gostovala je u inozemstvu. 1962. pjevaĉ. švedski kompozitor ( Ryd. 0 konsonancama i disonancama o valjanom voĊenju glasova. jazz-orkestar i orgulje. francuski muziĉki teoretiĉar iz prve polovine XIV st. P se istakla kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). zbirke frottola I — IV obj. ko. 1932. Na osjeĉkoj pozornici izveo prvi put u Jugoslaviji i pad grada Mahagonija (Brecht-Weill). Hrvatska revija i dr. bas (Poljanec kraj Varaţ dina. — C. recitatora. I 1938 —). 1918 i dr. 1958. Muzikalije objavljene u Fossombroneu nisu tako dotjerane i tako dobro opremljene kao venecijanska izdanja. Balatkc Petrţelka. .: H. Uppsala. sonata za rog i klavi sonatina za flautu i klavir. većinom zbirke duhovne i svjetovne vokalne muzike. priredio H. — D. Scherzetto. PETRUŠANEC. pripisuje mu se i Traclatus de lonis (rkp. Bemcrkungen zur Bibliographic der altesten welt lichen Notendrucke in Italien. Hrvatska opera. 1930. PJB. u Londonu). Još kao student od 1952 organizirao LIT. 1946. PETRUS DE CRUCE (Pierre de la Croix). U svemu je poznato 61 Petruccijevo muziĉko izdanje. Predigra. 1973. Vcrnarecci. Cesari. Janaĉeka) i kod V. je tiskao najopseţniju zbirku: 11 svezaka frottola.: L. Menzuralna teorija Petrusa de Crucea veza je izmeĊu uĉe nja Franka iz Kolna i Philippea de Vitrvja. suita. zborovi. simfonijska pjesma Vĉĉnv navrat. PETRUŠIĆ. Seviljski Ĉo-Ĉo-San i Mirni (Puccini. Za Petrţelkin r govor karakteristiĉan je ritmiĉki raznolik melos koji iz narodne pjesme. Pregled povijesti hrvatske Repetitorij povijesti glazbe (6 sv. Operu na kojima je izvodio standardna muziĉka scenska djela. Aluzika. O. — KOMORNA: gudaĉki 1962. Biblioteca Amploniana 8 '94'). Monterosso i B. Fcderhofcr. Grada je prikazana vrlo sistematiĉno. Petrucci. Sarlori. izlaganje je popraćeno brojnim notnim primjerima. 1969.Prema Jakovu iz Liegea. sopran (Tivat. 1909. 1960— nica Rijeĉke opere i od 1961 u Osijeku. 1964. Gustaf Allan. Balade). 1963 — K. Liuzzi (1931. K. Z intimnich chvil za violinu i klavir. Krabuljni ples). 1973. 1929. MGG. 19 33. A. 56. Di due štampe igno te di O. Aida i Don Carlos). 19. je predavao teoretske predu muziĉkoj školi Franjo Kuhaĉ u Osijeku. 27. 1935— 36) i A. Kao opern telj debitirao 1974 u Osijeku (Salieri. Hudebni rozhledv. Romancu nović) i Scherzo (Savin). 19 ĉinovnik u prosvjetnoj struci. Skripta: Pregled povijesti glazbe. Zlatić). za glas i kvartet. knjige i instruktivna bivših i sadašnjih nastavnika Muz.

Die Oper in ihrer Zeit. Najpoznatije su mu kompozicije: Blues in the Closet. Gantz Ncuc Padouancn. Turmmusiken und Suiten. vojniĉka koraĉnica za limene duhaĉe. fagot ili violone i b. Ge iringe r (D TO. 1962. DDT. 21. 2 violine. cis. 1956. za pjesmaricu s tekstovima J. 30. PETYREK. Johann Christoph PETZOLD. Alte I. Leibovvitza (kompozicija). Beurlin. 1931 i 1949. 1611. 2 viole.icder am Klavicr. Schering (Turvnnusiken und Suiten. Esquisses sympho/iiques. X 1694). Peyerl). 1924. zatim s vlastitim combo-sastavima i s ansamblom od 13 sviraĉa. X. 1919. isprva violinist gradske muzike. 1955. — Kraće kompozicije za klavir. Das ist: Ncuc tculschc Gesangcr . 1913. 1670. me du ostalima. Die Leipziger Ratsmusik von 1650 bis 1775. osobito za djecu. Schumann. ORKESTRALNA. — Crkvene kompozicije. Tappoiet. Sachs. 1942. 45. c. Šest simfonija: I. Barneta. 1924. 12. 1917. 3 plesa u suvremenoj zbirci raznih autora Amocnitatum musicalium hortuhis. docent za muziĉku povijest na Visokoj mu ziĉkoj školi. 1958: suita za gudaĉe. 1952. trio za flautu. . 1672. . Baeh im Spiegcl einer Sladi (sa I. na Mozarteumii u Salzburgu 1 na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi. Za 2 klavira: tokata i fuga u miksolidijskom naĉinu. Komma. je prvi predstavnik cikliĉke kompozicijske forme zvane varijacijska suita. Zzvci jiidischf Hochzcitslicdcr za 3 glasa. — R. Od 1664 u Leipzigu. 1950. studij nastavio sa O. Od 1919 predavao na beĉkoj Muziĉkoj akademiji. Uz to uveo u jazzu rjeĊe upotrebljavan violonĉelo. c. 2 sonate za violinu i klavir. Rudolf. 1954 i drugo za glas i klavir. Psalam CI II za alt. Neumannom). po jed ina dje la o bj.: P. limene duhaĉe i orgulje. 1682 (sa J. 1922. Intrada. Ellingtona. ORKESTRALNA: Inlrada za 2 flaute i orkestar. Eldridgea. 1686. Diz-crtimento za duhaĉke instrumente. 1948. koral. K. duhaĉki trio. 1947. Dok u Petvrekovim ranijim djelima ima narodnog prizvuka i humora. X. 1965 . 8. J. Opus musicum sonatarum (25 sonata) za 2 violine. b. pod utjecajem teozofskih ideja i mistiĉnih raspoloţenja. 2 viole. XII 1951). Johann Christoph. III. odcr Lusl-Music (7 suita) za 2 violine. 1914. 2 koncerta za 2 klavira.: neka instrumentalna djela obi. PEUERL (Bauerl. 1929). Godo\vsky. c. sonatina. U Stevru djelovao i kao graditelj orgulja (sa G. E. Pezel. 1620. II dio. . Hermana i dr. Uz starocrkvene naĉine primjenjivao je i posebno konstruiranu ljestvicu od devet tonova (c. 1934. Riemann (1898). 14. 1935. od 1949 ponovo na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. Sicingiv' tili the Girls Come Home. 1941 (II izd. RM. MGG. švicarski kompozitor (Ţeneva. U nekoliko navrata svirao i u orkestru D. Gillespiem prvi sastav be-bopa. 1961. solo -pjesme. kvintet. snimio mnogobrojne ploĉe. sagradio takoĊer orgulje u Hornu i u samostanu Wilkerinng (Gornja Austrija). 1947). 7 sonata za 2 violine. Oscar. IX 1960). violone ili fagot i b. LIT. 1933. 2 viole. M. Te Dcum za 2 zbora i orgulje. 1922.: K. Gcorg Philipp Telemann. 1942. Dieu parlc a Vhommc za vokalni kvartet. M. Honeggera i R. Studije. orguljaš i graditelj orgulja (?. violinu i klavir. 14. Meyer (Turmmusik Auswahl von 18 Stiicken fu'r funfstvmnigen Bldscrchor . zatim se vratila u Ţenevu. Sonata za 2 kla vira op. flautu i orgulje. oko 1570—80 —?. 1949. Sinfonia da camera op. najviše u Skandinavskim zemljama. 1943. ĉlanci. 194O. G. S. 1956. \\"cs~ selv. varijacije na austrijsku vo jniĉku narodnu pjes mu. V 1892 — Beĉ. Johann Christoph -> Pezel. Simfonijska suita. klavirski trio. Ballcten. — VOKALNA: lirska kantata Die Lerchc. sampl zzveven Ganzonen . VTien 1915. a na Univerzitetu muzikologiju (G. — P. ORKESTRALNA: simfonija u b-molu. melodije uz b. Francuskoj i dr. I 1974). trio za flautu. — U". pantomime Komadić. Od 1958 djeluje u Evropi. Kleine Alusikgcschi-chte. ZFM. duet za violinu i violu. Oklahoma. — l'OKALNA : kantata za sopran i mali orkestar. Preludij. — KOMORNA: 4 gudaĉka kv arteta. od 1939 na Konzervatoriju i na Univerzi tetu u Leip zigu. direktor Gradske muziĉke biblioteke. — Misa za zbor. c. nastupajući s istak nutim ameriĉkim i evropskim jazz -muziĉarima. Hora decima. — Solo-pjesme. PEZEL (Pezelius. 1675. 4 skice za violinu. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. AFM 1 *'. 1962. 1957 i Incarnalus est homo. Courantcn. 1928. Schering.: E. 3 viole. dotle su kasnija. op. DJELA. pa W. zborovi. LIT. 1956 —59LIT. 19 i 46. je i jedan od malobrojnih njemaĉkih kompozitora canzona. Jahrbuch des Oberostcrrcichi schcn Musealvcrcins. — KOA1ORNA : Fischmarkl in Athcn za gudaĉki trio. 1967. 17. violonĉelo i klavir. u svojim je kompozicijama povezivao kasnoromantiĉna obiljeţja s radikalnim tendencijama. od 1672 vodio Collegivni mnsiatm. 1950 i 1957. Zur Lebensgeschichte Paul Peucr's. 1951. Uĉila neko vrijeme kod A. Dclitiae musicales. . Paul Peuerl (s popisom djela). Petzold). 2 trija za ţenske glasove i harfu. od 1939 njegov glavni urednik u Leipzigu. 26. osobito opere. 1938. 1962. Paul Pcuerl (disertacija). . MGG. Le Thonianerchor dc Leipzig. DJELA. mala suita za gitaru. Laux. E. 1949—-1959 urednik ĉasopisa Musik in der Schule. 1921. Aujjziig. 1944. scenska muzika za marionetsko kazalište. 5. 1943 nastupa u orkestru Ch. PETZOLDT. 1924. sudjelujući na eksperimentalnim Jani Sessio?is razvio se u pobornika modernog jazza. Fclix Petvrek. H. Hackherom i U. 1947). 1949. DJELA. vjerojatno se uskoro istakao kao vrlo vješt sviraĉ trublje (Claritiblaser) te je 1669 ili 1670 primljen u Stadtpfeiferc. sonata za violinu i klavir u e-molu. ). Bicinia variorum instrumentorum (m komp ozicija) za razliĉite sastave i b. c. Šleska. 1964. 1613 i 1625. Sclnccbsch. Lorlzing Alappe dcr Stadt Leipzig (sa K. Oko 1681 postao je Stadtmusikus (Director Musicae Instrumaitalis) u Bautzenu. njemaĉki muzikolog (Plauen. obj.: A. Alozart. — IZDANJA: J. DJELA. 1927. fagot ili violone i b. Sauer) i kompoziciju (F. — Isti. INSTRUMENTALNA: Muši ca respertina Lipsiaca odcr Leipzigischc Abcnd-Music (12 suita) za 2 violine. mit 5 Slimmen. Paul Peuerl. Miiller (1930). varijacije i sonatina. VII 1908 —). Becihoven. 1960. A. — K. 1959. 1938 (II izd. 1613. Blomdahlom. 1930 —39 predavao na Muziĉkoj akade miji u Stuttgartu. gdje je vodila mali zbor u Aićnestrandie. kantate Komm. Opernaricn russischer und soujctischcr Alcister (5 sv. Neumann (1956). solo-pjesme. DJELA: Ncue Padouan. 1966 i VI. 1928. Schreverom). 1625. od 1952 profesor i direktor Instituta (kasnije Odjela ) za muziĉki odgoj na univerzitetu Karl Aiarx. 1622. Jaques-Dalcrozea i E. Saska. izbor iz Hora decima i Funffstimmigte blasende Music. orgulje i orkestar. LIT. hciliger Geist. 71 (II izd. 1952. Svojim djelom Netie Paduanen (1611) P. X. Uĉenik Ph. — KOMORNA: koncert za violinu i gudaĉki kvartet.— \\"eltspicgel. fagot ili violone i b. 2 psalma za zbor. c. FiinJJ-stimmigie blasende Music (76 kompozicija) za 2 korneta i 3 trombona. 1929. dramatska rapsodija Dcr Garlen dcs Paradicses. Studirala kod E. 1935. gudaĉki kvintet sa 2 violonĉela. Goda. Fernande. Hora decima musicorum Lipsicnsum. c). obj. simfonijeta op. PETZOLD. DDT. 1953. mit drcyen Stimmcn gcsetzt. luslige und anmuthige Ncuc Aricn (24 kompozicije) za glas. Profinjen umjetnik s razvijenim smislom za koloristiĉke efekte. 1. Od 1946 predavao kompoziciju i muziĉku teoriju na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu i tamo 1962 postao direktor Konzervatorija. Od 1602 orguljaš u Hornu (Donja Austrija). 1925. C. 1940 . — CRKVENA: misa za zbor a cappella. Qua~ trains portuguais. obou i gudaĉki kvartet. B. XI 1888 —). Saint. 33. 1945. 9 plesova u rukopisnoj tabulaturi za instrumente s tipkama. II. 25. Njegove najzrelije sonate i suite ubrajaju se u najvrednija dostignuća njemaĉke orke stralne muzike XVII st. 3962. 13. MGG. duo za violonĉelo i klavir. 1913. gudaĉki kvartet u E -duru. I Remember Clifford. ţenski zbor i flautu. 1921. na koji je prenio solistiĉki pizzicato kontrabasa. — K. Fernande Pevrot. XII 1639 — Bautzen. Studirao u Berlinu muzikologiju (A. FernanĊe Pevrot. Nastavnik muzike na institutu Jagttcs-Dalcroze od njegova osnutka (1915). 1669. njemaĉki kompozitor (Glatz. •— O. Adler). 1947). 1933. 1934 i dr. E. 1946. 1954. oder Musicalischc Arbeit zum Ab-blascn (40 sonata) za 2 korneta i 3 trombona ili 2 violine. — VOKALNA: Schone. 1955. Dukasa. duo za rog i klavir. Olssonom i K. 1966. passacaglia i fuga. . 1956). Schelleom). 17. orkestar i plesaĉe. HofTmann (1937) i I. Schreker). 1970. 1928). IV. PETTIFORD. Richard Petzoldt. dis. Djelovao je kao violist orkestra Stockholms Konsertforeninig. ORKESTRALNA: simfonija op. Moţda potjeĉe iz Niirnberga. V. Uĉio klavir i kontrabas te do 1941 svirao s ansa mblom svog oca na turnejama po SAD. 1929. Nakon Drugoga svjetskog rata muziĉki kritiĉar dnevnih novina u Leipzigu. Na Muziĉkoj akademiji u Beĉu studirao klavir (L. suita za mali orkestar. je znatno prema šio ulogu srednjonjemaĉkih Stadtpfeifcra. IX 1922 — Kobenhavn. DJELA. kasnije se usavršavao u Parizu kod M. H. suita za sopran i gudaĉki kva rtet. 1963. Dahma (klavir) na Konzervatoriju u Kolnu. NOVA IZD. Fclix Petvrek. Jarnacha (kompozicija) i P. Schering. . Neues zur Lebensgeschichte Paul Peucrls. 1962. Image dc Noć! za djeĉji zbor i klavir 4 -ruĉno. 1935. a 1944 vodi sa D. Od 1934 urednik ĉasopisa AM u Berlinu. 1944. violonĉelist i kompozitor (Okmulgee. GalHard. 41. Frankl. A. Ncttl. austrijski pijanist i kompozitor (Brno. 20 i 27. Betzel. 1950. nokturno Der Schancn'. 1955. kao i 9 plesova za instrumente s tipka ma. STMW. Dobitnik više nagrada najpoznatijih svjetskih jazz revija. kompozicije op. poslije 1625).PETTERSSON — PEZEL uĉio violinu i violu (J. a 1609 —25 u Steyru (Gornja Austrija). zatim odlazi u Nevv York u sastav trubljaĉa R. 1919—20 predavala Jaques-Dalcrozeovu metodu u Parizu na ticale dc Rythmique de Vatigirard i na £cole Normale de Musigue. 1940.. Hornbostel). sonata za violonĉelo i klavir op. Weinholdom). 1949. Scchs griechischc Rhapsodien. 1950. M. 1959. 2 viole i violone. S vojim stvaralaĉkim i mnogostrukim praktiĉnim djelovanjem P. 7 preludija za duhaĉki kvartet. Blocha u Ţene vi. MGG. Od 1932 suraĊivao u novinama i ĉasopisima u zemlji i inozemstvu.. Schiinemann. Wolf. gudaĉki trio. 1685. Ruthstrom) i kontrapunkt (H. Sainl le Scigneur za alt. te Njemaĉkoj. 1942. 2 koncerta za orkestar. 1953. mješoviti zbor. Revue Musicale Suisse. PEYROT. Gedalgea i P. LIT. 1948 (II izd. Diintz und Galliarda mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. Lipphardt (1933). Fellera Devotus sludiosus oder Dcr Anddchtigc Student. XI 1907 — Leipzig.: R. Black-eved Peas and Collard Greens i Tricotism. God. uvertira op. X. A. 6 koncertnih etida. J. L'Oiseau blcit za sopran.. P. 1936. 1922 i Tahi. 1678. 1934. Bavio se i kompozicijom. 1923. Paul. duo za violinu i klavir. 1949. 1954. Couranten und Diintz sampl zzvcycn Canzon mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. 1953. Svi stavci njegovih suita temelje se na zajedniĉkoj muziĉkoj supstanciji. obj. 1934. 2 koncerta za gudaĉe. 1966 —67. koja se u temeljnom obliku javlja u trećem Dantzu. SPISI: Die Kirchenkompositionen und weltlichen Kantatcn Rein hard Keiscrs (disertacija). njemaĉki kompozitor (Liverpool. Intraden. 1930) i dr. DJELA. 1938.: zbirke iz 1611. Johann Christoph Pezel(ius). 5. sonata za violinu i klavir. e>fiS} g> a. zbor. — DRAMSKA: opera Die arme Aluttcr und dcr Tod. Vieuxa (viola) te kod A. Richard. . trio za flautu. l'ocalise za sopran i harfu. 1921. Isprva kontra basist u stilu svvinga. 1934 i dr. austrijski kompozitor.. — Isti. 21. — KLAV1RSKA: 3 sonate. — VOKALNA : zborovi. ameriĉki kontrabasist. 1968. Felix. 1954 i 1971. 1951. 1950. 1931. NOVA IZD. Saint. Ellcr. gudaĉki kvintet i ĉembalo. simfonijeta. Bulletin de la Societe »Union Alusicolo gique (i. zatim od 1924 bio profesor klavira u majstorskoj klasi i lektor za muzikologiju na konzerva toriju Odeon u Ateni. Melchers). Geiringer. liltliche luslige Padovanen. — KLAV1RSKA: sonata op. — Priĉa La petite sirene za soliste. Intradai und Diiniz . I sv. Lauxom i W. 1959. Schubert. 1913 — 28. VC'. 1962. predgovor novom izdanju Pezelovih instrumentalnih djela. God. violinu i vi olonĉelo.

mi ku uĉio privatno kod O. Leon. 1932. Pfitzners. 1922. Hans Pfitzner. Kovaĉ) i tamo ulogom Nicclausa (Offenbach. Leipzig 1909. Ferdinand. 1907—08 dirigent je Kaimova orkestra u Miinchenu. Das Herz. Zurich i Freiburg i. N. Studirao u Frankfurtu na Majni kompoziciju kod I. Schriften. 1969. 1908. Ĉehoslovaĉkoj i dr. ibid. 1959. Prvi koncert za violonĉelo i orkestar PFOHL. Die Person kcit H. 29. Leipzig 1920. 1967— 68. V 1926 —). Berlin 1919. — J. II. 1920. Hcinrich Vogl. 56. Studij violine završio 1933 na Visokoj školi Drţavnog konzervato rija u Ljubljani. PFEIFER. Utemeljitelj (1952) i dirigent komornog orkestra. Jahrhunderts. PFANNKUCH. Das Christ-Elfldn. Hans Pfitzner. Marta (d'Albert. u muzikologiji u nik E.: P. 1891. — Aiohr. 185 DRAAISKA. Ambrosius. Car I Grammanu. 1962. Briefe. Faust auf dem Alusiktheater. 1900. 1917. DJELA (izbor): J. Kao solistica Osjeĉke opere P. I Scenska muzika za Fest auf Solhaug H. 1893 0 izd. brojni ĉlanci i rasprave u novinama i ĉasopisima. — \\". Iz njegove su škole izišli istaknuti violinisti I. Letke za bariton i orkestar. SPISI: Bayreuther Fanfarcn. Handela. — 7. Schubert. i. 1925). Berrsche obj. Schenka na Univerzitetu u Beĉu. i J. — Th. II. Aiozart. 1923 (VIII izd. j. ibid. Cobenzl i dr. VVilhelm. a 1970 Sedmoprositiaĉku nagradu Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku. klavirski kvintet u C-duru op. Od r predavao na Vogtovu konzervatoriju u Hamburgu. Busor Neuc Asthelik der musikalischen hnpolcnz (s napadajem na P. Miinchen 1904. 1923. PFITZNER svoga vremena. Veoma ugledan pedagog. X. Munchen i Leipzig 1960. Grohe.72 PFAFF — PFROGNER i mnoge solo-pjesme — Pfitznerova muzika ipak nije prešla g niĉe njegove zemlje s kojom su je i suviše povezale tipiĉno j manske osobine njegove ljudske i umjetniĉke naravi. Einfuhrung in R. MGG. Skalarjeva. Hans Pfit.. medu kojima su Carmen (Bizet). 1907 (IV izd. s napadajem na F. Studi u Miinchenu i Leipzigu. 1926. Hans Pfitzner. 1891. Aiusikalische Essays (2 sv. 23. 1918 i za violonĉelo i klavir. 36. Koncerti: za klavir u Es-duru op. Schrott. popis Pfit: rovih djela 1919 ( I I izd.). 34. Klopĉiĉ. Za svoje umjetniĉke domete dobila je 1963 Nagradu Boţidar Maslarić grada Osijeka. — IZDANJA: opera Armida J. R. stekao i diplomu nastavnika klavira. 1955 Rcden. Hans Pfitzner. s (prema gudaĉkom kvartetu op. 2 za violonĉelo. Aida i Trubadur). a od 1909 —16 i direktor Opere u Stras-bourgu. 52. Kasnije objavio: Meine Bcziehungen zu M. a 1930—34 u Miinchenu. balada Herr Oluf za 1 ton i orkestar. Studij s doktoratom završio 1953 na Univerzitetu u Kielu (A. Knorra. U tom uspjelom djelu oţivljuje antiteza genija i njegove sredine s tragiĉnim prizvukom samoće i povremenih sumnji u smisao ţivota i stvaranja. S. Rectanus. 1916 izd. 1921. musikalischc Inspiration. Od 1948 ţivio u Stuttgartu. 1910. njemaĉki muziĉki pisac. Nikischu. 31. V 1869 — Salzburg. napisanoj na vlastiti libreto. Opere: Dcr arme Heinrich. oporoj. — KOMORSA. — U". — Isti. 36). U inozi stvu je P. Vi'agners K'erk und Sci teti ( I I I izd. VII 1857 — 16. R. R. \\"andrcy. Rumunjskoj. Bio je protivnik muziĉke avangarde H. — U7. — W. Stoga ima mnogo autobiografskog u njegovoj najboljoj operi Palestrina. F. Ai. »Fidclio« — Oper zzvischen Revolution und Humanitat. Ai. zbor. kantata Von deutscher Seele. Hans Pfitzner. DJELA: Handlung und Dichtung der Buhnenzverke R. a nastupao je i kao koncertant. nema osjetilnosti ni uţivanja u zvukovnoj raskoši. M. 1894—96 kazališni dirigent u Mainzu. Lebens\veg und Schaffensernte. od 1951 profesor na Akademiji za glasbo (1970— 74 rektor). Konstanz 1949. Ai. Jahrhundert (disertacija). 192^). Hermann Ludvvig von der. — E. njemaĉki muzikolog i dirigent (Kiel. S. 1902. Pfitzners Klavierlied (disertacija). Palestrina. Kleista. 1906 (prer. medu ostalima. Wien 1950. u c-molu op. 1923. pjevaĉica. Nakon toga nije više bio stalno namješten. je znatno pridonio razvoju mladog violinskog naraštaja u Jugoslaviji. V 1949). J. Nikisch. ukusno doĉarao kolorit vremena. H. — VOKALNA : kantata Von deutscher Sccle ( Eichendorff). 1948. 1925 i I I I . Br. 1926). F. Jedan najuglednijih muziĉkih kritiĉara svojega vremena u Njemaĉi vrijedna je njegova monografija o A. 1919 Schumann. j thoven. Kvvasta. F. Hans Pfitzner und der geniale Mer Eine psvchologischc Kulturkritik. a klavir kod J. XI 1907 —). 3. Wagners. 1945. 1929. je tip povuĉena stvaraoca koji razmišlja o vjeĉnoj problematici umjetnika i njegove okoline — polazeći i od vlastite sudbine. 12. operni redatelj i pijanist. PFORDTEN. 1922). — H. Od njegovih djela istiĉu studije o R. Br. Pfitzners "Palestrina". 1928). austrijski muzikolog (Graz. Stimmcn der E kcit za 6-gl. Lindlar. njemaĉki n ziĉki pisac (Munchen. Eindrucke und Bilder mcincs Lebens. solo-pjesme. Ero s onoga svijeta). 1895. 1896. Hans Pfitzner. Mann. je do danas (1975) ostvarila više od 80 veliki h opernih kreacija. Za toĉenik). Wiirzburg 1967. Cossmann. Miinchen i Leipzig 1904. 1946—48 surad ĉasopisa Osterreichische Musikzeitschrift i Konzertblatt der ( sellschaft der Musikfreunde. Weber. Gcschichtc ihrer Deutung. Gc. Dic moderne Oper. Deutsche Musik der Zeitvvende. Regensburg 1968 J. Bruch. Hoffmannove priĉe) 1946 zapoĉela opernu karijeru. God. ostao gotovo nepoznat. Leipzig 1941. Heger i W. Lutgc. Rudiger. Koln 1940. Potsdam 1940. Opernhaus Zurich. Blume. — A. Hans Pritzner und die deutschc Bii Munchen 1917. — H. Muziĉki kritiĉar nov ina L ziger Tageblatt i Konigliche Leipziger Zeitung. alt (Osijek. zborna fantazija Das dunkle Reich za sole. H. Blume). — IV. Munchen 1935 (najvaţnije djelo o I neru). Hans Pfitzner. Riezler. Ballettszenc za orkestar. Abendroth. eine Zu. pod naslovom A. Uz to je 1935—70 bio prvi violinist Ljubljanskega godalnega kvarteta. Die Zzvblfordnung dcr Tone. — H. LIT. Slavica. u D -duri 13. Bachs 'Alusikalisches Opfcr -. I Dic Nibclungen in Bayreuth. Hirtler. a od domaćih Jele (Brkanović. Hans Pfitzner. musicalu i drami. 50. L und Schaffen. Sein Leben und Schaffen. 1892 —1932 daktor muziĉke rubrike lista Hamburger Nachrichten. Wie ich Musikkritiker tvurde. Vom IVcscn und Mertung Ncucr Harmo 1949. Svestrana umjetnica. Die Rose vom Liebesga 1901. preselio se u Munchen. 8. God. 5. Asistent i od 1960 lektor Univerziteta u Kielu. — Isti. MF. 1 Phantasic op. A. Verzeichnis im Druck erschienenen Werk. Leben in Bildern. Nikisch als Aiensch und Kiinstler. Lei 1924. u G -duru op. 1935 i u a-molu op. — C. suzdrţanoj. 1942. 10 kantata za 2 solista. Abert. H. muški zbor i orkestar. F. — L. U suvremenom opernom repe rtoaru istiĉu se nje zine uloge Flore (Menotti. MeĊu njima se nalaze svojedt vrlo zapaţene publikacije: Futuristengefahr (1917. 12. ibid. A. Abendroth obi. U dolini) i Lotta (Massenet. a zatim se do 1935 usavršavao kod J. 1908—18 direktor Konzervatorija. Abendroth.' Hine kulturphilosophi Personlichkeitsstudie uber Anton Bruckner und Hans Pfitzner. An. Freiburg i. zbor i orkestar. Kociana na majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu. dirigent i muziĉki pisac (Moskva. Pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Osijeku (D. Gemeinnutzigc Einfulii in die Musik. U Pfitznerovoj muzici. 46. Abendroth. — SPISI: sabrane studije i ĉlanci objavljeni su 1926 pod našlo Gesammcllc Schriften u 2 sv. Fr furt a. 1953. Leitmotiv und T in den musikdramatischen VC'erken Hans Pfitzners. God. Hans Pfitzner. Hans Pfitzner. Koln 1959. DJELA. } Pfitzner. 1938. Regensburg 193* H. — Klavi kompozicije. 36a. Hans Pfitzner. Havdna. : (prošireno izd. Ferdinand Pfohl. — Der junge Tag. 1897. 1939 i u C-duru op. — K. XII 1949). 1922). Wagneru. 1942. 1954. gdjekad eteriĉno-apstraktnoj. klavirski se op. 1903. Musik. Wagner. 1905. Hamburg 193 F. 1892—93 nastavnik na Konzervatoriju u Koblenzu. C. Ibsena. pa se na nju i obarao u svojim zanimljivim spisima. 1939. Miiller. Tri gudaĉka kvarteta: I. Zu Thcmatik und Form in Schonbcrgs Streichsexlet. Rutz. PFAFF. Franz. 42. 55. Beethc 1922. ork' i orgulje. God. In moriam Hans Pfitzner. God. 1965. Kassel 1963. R. a gostovala je i u inozemstvu. Hans. 1897 i 1899. Ĉeška. u cis-molu op. 1926. opereti. jednakim je umjetniĉkim ţarom i profe sionalnom odgovornošću nastupala u operi. Autobiographischc Skizze und kleine Erinncrungcn. Aiedium) i Majke (Dallapiccola. LIT. dvostruki zbor i orke. sluţeći se starocrkve-nim tonalitetima i polifonijom klasiĉnoga tipa. H. 17 1911 —). 1940. DJELA. 1926). 1935—51 nastavnik violine na Glasbenoj matici i Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. — Ch. A. Hermann.. 1962. Chrysander. Zur russischcn Nationaloper des ig. Munchen 1924. X 1862 — Hamburg-Bergedorf. Leipzig 1922 E. S Hans Pfitzner. Kroll. Pntzners »Rose vom Liebesgarten«. Se PFITZNER. 1966 — 67. Svojim baršunastim i sonornim altom oduševljavala je publiku svih jugoslavenskih opernih središta. zborovi: više od solo-pjesama. XI 1926 —). Studirao filozofiju na Univerzitetu u Leipzigu. XI 1933). Fons salutifer za zbor i orkestar. Aiuller-Blatlau. oratorij Jephta G. Amneris i Azucena (Verdi. — Louis. 1947. ZFM. v. Schaal. Werther). MGG. Njegovi su uĉenici bili. Kleinc Symphomc op. ic . Z. a 1929 u 3 sv. DJELA: Dominantenlchre. X.. za violinu u h-r op. Ozim. Vrijedna su njegova istraţivanja na podru teorije tonskih sistema. Bekkera) i I und Vi'iedcrgabe. 1969 i dr. Ekvinocij) i Doma (Gotovac. Pfitzners »Armer Heinrich« in seiner Stellung zur Musik ausgehenden 19. 1947. I operni vodiĉi. 1922). menstellung uber ihn und sein Werk. Pe. Festschrift F. Deutsche Musik. I pored neosporne vrijednosti njegovih najboljih djela •—• meĊu njih svakako idu još i opera Der arme Heinrich. rapsodija Tzvardowsky za mezzos opran. violinist (Ljubljana. P. 1897—1907 u Berlinu predavao kompoziciju na Sternovu konzervatoriju i od 1903 istodobno bio dirigent kazališta Theater des VCestens. Klavirski u F-duru op. Paula. Vcrsuch einer Stilbetrachtung. njemaĉki kompozitor. U toj je operi P. katkad i teško pristupaĉnoj. na Univerzitetu u Miinchenu preda povijest muzike (od 1906 profesor). Bahlc. 1917 (III izd. 1920—29 vodio je majstorsku klasu iz kompozicije na Akademiji umjetnosti u Berlinu. 1928). u Madţarskoj. lentin. Koncert za violinu i orkestar. 1911. D Hans Pfitzners Lieder. 5. P. Werk und Gestalt eines Deutschen. 22. A.: R. Hans Pfitzner. Odlazio je na brojna gostovanja kao dirigent. U' ostliche Fahrtcn. Sonate za violinu i klavir. kritiĉar i kc pozitor (Loket. Mi. Tri simfonije: I. 44. vodi i univerzitetski Collegium musicum. v. ORKESTRALNA. gdje od 1958 predaje akustiku na Viso muziĉkoj školi. 1890 i za Kĉithchcn von 1 bronn H. Der Musikfrcund. -Blittau. PFROGNER._— KOAi ZIC1JE: simfonijska fantazija Das Aicer. 1908 (III izd. Završio studij prava s doktoratom. 1917). Wien 1949 drţava iscrpan popis djela). u cis-molu op. s kojim je usko povezan.

Mavera. III 1689 — ?. — Klavirski kvartet op. Komponovao je dve zbirke Pieces pour laflute traversiere . uvrštavala je djela crkvene i svjetovne muzike. 1762. Fran9ois-Andre. Musik und Musikcrziehung in der Reifezeit. iskvarena francuska verzija škotskoga prezimena Duncan.).: A . Symphonia angelica. Kao profesor klavira na Pariškom konzervatoriju (1893 —1934) stekao ugled jednog od najistaknutijih klavirskih pedagoga svojega vremena. Osnovao ga je u Louvainu Pierre Ph. II 1958). 1780. Ernćlinde. Od 1835 do smrti timpanist u orkestru Gemandhans. je sa E. 1770. Bio je podjednako obdaren za patetiku i za komiku. IV 1681 — 8. 11.: A. La nouvclle ecole des femmes.Le Marechal ferranl. 6. 73 30. instrumentalista i kompozitor (Versailles. Kod njega nailazimo već i na duhovitu soci jalnu kritiku (Le Bucheron) i izrazitu mrţnju na aristokra -tiju (Le Jardinier et son Seig-neur).Danican (d'Anican). 1773. — E. 35. raspolaţe i originalnošću ideja. Gouverneur dans l'isle de Baralaria. Music and Letters. \X'asielewski. 1717 ili 1718). The Life of Philidor. Le Soldat magiacicn. kompozitor i šahist (Dreux. najvaţnije nizozemsko muziĉko iz davaĉko poduzeće u XVI i XVII st. Napisao Paukenschule. 1583. DJELA. IX 1726 — London. La Chronique Musicale. i~j6"j (od 1769 davana u revidiranom obliku pod naslovom Sandomir. Sprissler. 2. Prva djela izdaje 1547 uz pomoć nekolicine specijalista muziĉke tipografije. VIII 1796). Botsonom). DELA. Le Quiproquo ou Le Volage fixĉ. Genealogie biographique des musiciens de ce nom. — VOKALNA: kantata Zzvischen Zeit und Ezuigkeit. a od 1554 radi potpuno samostalno. — SPISI: La Technique de Liszt (2 sv. LIT. (Hortus Musarum. Hell'er. 1701. Prezime se gotovo uvek upotrebljavalo u obliku Danican Philidor. (? — Antwerpen. Freiburg im Breisgau 1960. C. Mušica divina. Musik op. instrumentalista i kompozitor (u Dauphieneu [?]. 1763. Kao knjiţniĉar kraljevske muziĉke biblioteke (od 1684) sakupljao je mnoge opere. 1960. 12 Ariettes pćriodiqucs (sa J. Bonnet.\Vritten in Honour of St. škotskoga porekla. — Isti. 31. Robyns-Becquarl. Jahre. — Kompozicije za klavir i za orgulje. 1585. a od 1690 i kamernog ansambla Luja XIV. Musician and Chessplaver. IX 1679). on nadmašuje sve savremenike. Sancho Panca. Ĉlanci i studije. — VArt de la modulation. seli 1581 izdavaĉku kuću u Antvverpen. Komponovao je marševe. Philfdor. Musical Courier. kantata Sic fulgct Virgo immaculata. st. DELA. Tom Jones i ozbiljna opera PFUNDT. Florida. — Isti. Tom Joncs. 1796. 1687. Mathiasa na Konzervatoriju. The Philidor Manuscripts. nadalje aire. 1. Le Roy de la Chine. harmonijskim bogatstvom i melodijskom invencijom. sa 6 godina primljen u grupu paţeva kraljevske kapele u Versaillesu. Pierre Phalese. Le Mari comme U les faudrait tom. Was ist Zvjolflonmusiki. Njegova su dela mestimiĉno već dramski zaoštrena i ţivopisno instrumentovana. zbirovi. Francois-Andre Danican Philidor (disertacija). 11. plesovi. A.. Nastupao solistiĉki i s orkestrom u mnogim evropskim zemljama. 1764. — G. L'Huitre et les plaideurs. 1760. LIT. aire i druga prigodna dela. Hermann Pfrogner. Isidore. Anne. God. — G. 97. Jean. svojim operama doţivljava velike uspehe. 1885. Some Recollections of S. Saska. Ernelinde. 1934. l'Aine. S. najprije Magdalena. X. Allen. God. Jedan od njegovih sinova.: H. 1874 — 75. 1698 i Danac. MQ. 24. za orkestar.: H. Jeanov sin. 1688. prince de Dancmarck. 5. 1775. KOMPOZICIJE: Revoire melancolique te Serenade humoristigue i dr. Te Deum. Franz. Diane et Endymion. sluţio na dvoru kao ĉlan orkestra Grande Ecurie i kamernog ansambla. Le Jardinier et son Seigneur. Iitudes techniques base'es sur une nouvclle maniere de travailler. u kojemu je svirao krummhorn i trombu marinu. PHALESE (Phalesius). LIT. Ušao je u istoriju kao osnivaĉ ->■ Concerts Spirituels (1725). 1849 (ponovo izdao H. oko 1620 — Versailles. Exercices de tenues. Exercices journaliers. VI 1806 — Leipzig. Fellozves. Rameaua). 1756. Pougin. njemaĉki timpanist (Dommitzsch kod Torgaua. 13. 2. 1950. 1700 i dr. Les Petes de la paix. XII 1871). — G. 1788. 1941 preselio u Ameriku. francuska porodica muziĉara iz XVII i XVIII st. PHILIDOR. Philadelphia 1858 (III izd. 1924—42 vodio Muziĉku školu u Karlsruheu. Le Mariage de la Couture avec le Grosse Cathos. 1960. Melidc ou Le Navigateur. zatim Maria. — DRAMSKA. Pierre ml. 1957. I I I 1629). 1552 —53. a 1679 na" sledio oca kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. 1775. X. — VOKALNA: oratorij Carmen saeculare za zbor i orkestar (na tekst Horacija). VFMW. 1962. Harmonia celeste. Lc bon /Us. Napisao ih je oko PHILIPP. medu kojima su najvrednije Le Mare-chal ferrant. 1761 . le Cadet. gde je i umro. L'Amant deguise ou Le Jardinier suppose. Wiecka. Posljednje djelo kuće Phalese potjeĉe iz 1673 ili 1674. Gossecom i H. Orgu ljaš i zborovoda. cantatille L'Ete za sopran i orkestar. jer sadrţe dragocjene primjerke polifonoga talijanskog madrigala XVI st. Le Jardinier de Sidon. S. Francoisov polubrat. 1749 objavio je knjigu U Analyse des echecs koja je postala klasiĉno delo o šahu. 4. Symphonische Musik op.). DELA: Pretnier livre de pieces pour la fiute traversiere. balete.-A. INSTRUMENTALNA: Suiles de danses pour le violon et haul -bois. Thć mistoclc. 2 violine i b. VIII 1730). Zborovi. — E. Baletske opere: Le Canal a Versailles. Pravo prezime bilo joj je. meĊutim. Anne. 8. La Typographie musicale en Belgiquc au XVIe siecle. Schmidt. That Philidor Familv. Philidor peint par lui. u zanatskoj veštini. 1789. Tallahassee. IX 1863 — Pariz. Les Femmes vengees ou Les feintes infidelites. Vanredan talenat za šah.— IZDANJA: 36 Etudes techniques Ch. Andre Philidor. U Parizu uĉio klavir kod G. Thoinan. flule a bec. Monsignvjem razvio konaĉni oblik komiĉne opere. U kasnijim godinama surintendant de musique princa Contija. 3930. Les Philidor. J. 6 kvarteta za obou (ili flautu ili violinu). plesove i marševe koji su se izvodili na dvoru od vremena Franje I (1515—47) te je ta dela prepisao u partituri. Antucrpcn 1829. LIT. 1779. Campre stiĉe osnovna muziĉka znanja. La belle eselave ou Volcour cl Zelia. 7. C.). 1867 — 68. LIT. Die Collection Philidors. 1761. Dunijem i P. A. III izd. — CRKVENA: oratorij Saneta Elisabeth. PHILIDOR generacije. Goovaerts. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. La Gamme chromalique. francuski pijanist madţarskog podrijetla (Budimpešta. On je jedini u svojoj generaciji spoznao vaţnost orkestarskih deonica. antologija klavirske muzike sta rijih i novijih francuskih autora (2 sv. Andre. 1865). L'Amitie au village. 3. 1931. — A. MQ. PHILIPP.-E. DJELA. Neke od njih su i historijski vrlo vaţne i zanimljive. —■ Te Deum. VIII 1890 — 2. Ode anglaise. V 1657 — Versailles. 27. uz to svirao krummhorn u kraljevskoj kapeli te obou i fagot u kraljevoj kamernoj muzici. 1894).: A. Fran?ois. —• PRERADBE: djela J. Hymne zur Lob der Arbcit. 1712. 1959. DRAMSKA. Histoire et biblr>graphie de la typographie musicale dans les Pays -Bas. Antwerpen 1880. 1769. plesove. 1931. Andreov sin. 17. Ott. klarinet. Poznat kao Ph. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. 13. Studirao na Konzervatoriju u Freiburgu i kod orguljaša A. Jacques. Od 1683 uz to fagotista i oboista orkestra. onde kao uĉenik A. Le Bucheron ou Les trois souhaits. oko 1647 — Dreux. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu op. a bio je i dirigent Bachova komornog zbora. 7.. Berton). Ph. 1785. 1. 1773. 1583. — J. No tice biographique sur Phalĉse. 1697. MGG. Blaise le savelier' 1759. MGG. c. 1921. Liedcr za glas i klavir. marševi i dr. Problemes technigues. 11. 1943- . — C. — Isti. Bergmans. 1887. La Mascarade des Savoyards. VI 1972). dodavši i Schule fiir Kleine Trommel. Francois i Francois -Andre. oko 1510 — oko 1573). 1764. 3. V 1708). violons et haulbois avec la b. (Louvain. — Pastorale: L'Amour vainqueur. instrumentalista i kompozitor (Versailles. preteţno komiĉnih. A Hymn to Harmony. Belisairc (dovršio H. L'Oeuvre de Philidor. 1935. MGG. još je vaţniji kao prepisivaĉ ĉijom su se zaslugom saĉuvali brojni primerci stare francuske muzike. Anneov brat. God. Ph. 1962. Poduĉavao klavir u Leip zigu gdje je bio zborovoda Gradskog kazališta. Le Sorcier.. Le Bucheron ou Les trois souhaits. 1932. Melodia olimpica. Pariš 1847. Poznat kao Ph. La France musicale. Jacques. 1962. 1755. Bellamann. Andre. X 1728). 17. od 1708 ĉlan dvor ske kapele kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. Trialom) za glas i komorni sastav i dr. Isidore Philipp. — INSTRUKTIVNA: Elementary Rhythmic Exercises for ihe Fingers. U svoje edicije naklada Ph. Hamma u Baselu. Lardin. Saint-Sae'nsa i drugih kompozitora. Saint-Saensa.PFROGNER — PHILIPP Der zerrissene Orpheus. 1779.meme. 1740 napustio sluţbu u kapeli i nastanio se u Parizu. Ernest Gotthold Benjamin. H. Ecole d'octaves. Bacha. 1699. Andreov brat. za 2 klavira. 1960. Premda je mnogo komponovao. Ph.Franc Philipp 70. 1763. Pr. 1768. flautista i kompozitor (Pariz. 1920 i Alissa symphonica »Credo in unum DeumK. U orkestru Grande Šcurie od 1668 svirao fifre. Hellera i Th. Jean. Bio je i vrstan flautista. Pariš 1921. R. To je doba rokokoa. X. 1759. više klavirskih kompozicija. Bio je najugledniji francuski kompozitor svoje F. tamo je osnovao i orguljašku školu. Oko 1840 konstruirao je mehanizam s pedalima za preudezbu (preštimavanje) timpana. Mendelssohna. 1754. Baum (red. Kompo zicije se nisu oĉuvale. (1716 i 1718). Uĉio klavir kod F. a 1774 sa preraĊenim libretom proširena na 5 ĉinova). Concert Etudes. Pcrsee. Boravio je više puta u Londonu. Carroll. Liedcr za alt. 1785. od 1716 oboista u dvorskom kamernom ansamblu. — A. gdje je nastupao na koncertima i poduĉavao privatno i na muziĉkim školama u New Yorku i Montrealu (Kanada). Njegova ritmiĉka vještina postala je legendarna. Nakon njegove smrti poduzeće su vodile njegove kćeri. Sinfonischc Fricdensmesse. moteti. Philidor et l'evolution de la musique francaise au XVIII e siecle. Traucr Lieder za glas i orgulje op. Opere: Le Diabte a quatre. 1756 poĉeo komponovati opere. Bcrthe (sa F. Šezdesetih i sedamdesetih godina XVIII v. galantnih sveĉanosti koje daju okvir njegovim komadima. Le Puits d'amour ou Les Amours de Pierre le Long et Blanche Bazu. Ceciiia's Day. 1765. c. Moteti. instrumentalista i kompozitor (Pariz. 5. — Rekvijem (na uspomenu J. Ph. trombu marinu i timpane. RM. 20. 1760. zatim kod C. 1700. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Freiburg im Breisgau. M. Rittera. 1591). Bruxelles 1930. fagot i gudaĉe op. motete i druga muziĉka dela svoga vre mena. — P. F. La Princesse de Crete. u kojemu je svirao krummhorn. Uz tehniĉku spremu.

Op pianina manji je od opsega horizontalnoga klavira {»A — za kojim p.: kompozicije za instrumente s tipkama obj. New York 1955. svirao u razliĉil moskovskim orkestrima. LIT. Scherzo. Hawkins u Americi (tzv. — A. Peter Philips. piano console. ppp. B. La Goualante du pauvre Jean. od 1585 u sluţbi lorda Th. u klasiĉnoj je muzici to najtiši dinamiĉki s panj. oko 20 kompozicija u rukopisu. Beckera. 3 Easy Pieces za gudaĉe. Wornum. 1628). Collins. Bcrgmans. Karijeru pjevaĉice zapoĉela 1935 u kabaretu L. New Light on Peter Philips. mp. Non. tal. Boa nor Regis. Prei pianina. 1947. istodobno i neovis I. gdje je dobio prvu muziĉku poduku od S. Pren je napisala tekst i muziku za niz ehansona. Gabrielija i u nekim kompozicijama za gulje A. Paget-pnvznu i gagliardu za 5 viola i passamezzo za 6 dionica obj. Mušica Britannica. što je moguće tiše). 1842. o PIAF ljudskim patnjama i fatalno- PIANGENDO (od tal.. kvartet s oboom. 1970). Izvedeni stupnjevi od piana su pianissimo (krat. 13 madrigala u zbirkama raznih autora. 1938.: S. Pati. Ać. T. posebni ol klavira. Liszt i neki suvremeni aui upotrebljavaju i oznaku pppp. 1630). Pjevala je u najpo znatijim pariškim dvoranama i na turnejama sa Ch. Baleti: Gro teskne Dance. gdje je uĉio kod J. za tim orguljaš u English College. Studirao na Moskovskom konzervatoriju kod A. oko 20 kompozicija u raznim rukopisima. 1560 ili 1561 — Bruxelles. XII 1915 —• 11. H. Mon ligi nair . — KLAVIRSKA: 4 sonate. Coates (Jacobean Consort Music. V 1976). nastale su pod snaţnim utjecajem talijanske muzike. odnosno okomito na klavijau smještenu po sredini ormara. Sweelincka). J. PIANINO. francuska šansonijerka (Pariš. 1621). piangere plakati) oznaĉuje da u terpretaciji odreĊenog odlomka treba postići dojam tuge. pp. kada je napustio Rusiju. IV 1903— Los Angeles. Za instrumente s tipkama: 19 kompo zicija u Fitzzvilliam Virginal Book (jedna štampana u suvremenoj zbirci).: P. c. an English Musician in the Netherlands. P. 1936. Montandom (Les Compagnons de la Chanson). sonate za violinu i klavir. A. XI 1907 — ). L' Organiste des archiducs Albert et Isabelle: P. Play Bali. 1604) i 1603 (II izd. A. pp. Gem-mulae sacrae za 2 i 3 glasa uz b. Milord. Gent 1903. 1937 i Don't We AH. Profesor na Eastman School of Music u Rochesteru i 1949 — 64 na Univerzitetu u Illinoisu. Princcss and Puppet. — C. zbirka litanija za 4 — 9 glasova i b. La Foule. — Isti. Ditanaklasis). konstrukcija sti sudbine te o snazi ljubavi koja sve oplemenjuje (Hymn< V amour. 1944. 1949. Berlioz. Squire i dr. 1894 — 99). Peter Philips. Pape je 1 konstruirao tzv. 9. 1943. postigla je ugled i slavu najbolje francuske šansonijeike. — CRKVENA: Cantiones sacrae za 5 glasova. 1613 ( I I I izd. II i III. — Zborovi. 1963. Vjerojatno zborski djeĉak u katedrali sv. Far nesea). piano ^krat. Stringham) i Rochesteru (B. Plevel je instrumentu dao ime p. Od 1597. deminutiv odpiano).: I. u instrumentalnoj mu piangendu odgovara dolente (con dolore). je doskora postao najrašireniji instrument. tal. Donauworth 1905. Hughes. W. C. koju je konstruirao i usa vršio. INSTRUMENTALNA.. kvintet Music for This Time of Year. G. — P. W. tal. Squire (The Filzvjilliam Virginal Book. U trebljava se preteţno u Vokalnoj muzici. 1615). PIANINO (pijanino. v. Berteaut. c. srednje tiho) i piu piano (tal. PHILLIPS. Dart i W. — KOA1ORNA: 2 gudaĉka kvarteta (I. pojedinaĉne motete obj. Philipsove kompozicije. 1946. Tape-Clu Action. Cottage Piano (1811) i Piccolo Piano (oko 182 njegovu su udarnu mehaniku kasnije prihvatili svi gradi) pianina. 1937. Od 1590 ţivio u Antwerpenu (1593 u Amsterdamu vjerojatno upoznao J. 1613 (II izd. Francusku i Flandriju. lagano). Nešto su niţi oblik imali instrumi R. Mu u Beĉu (tzv. trostruki koncert za violu. Djetinjstvo i mladost provela putujući sa cirkusom u kojemu je njezin otac bio akrobat. uspravni klavir. Partita za klavir i gudaĉe. Hanson). a H. La Vie en rose. grade se od sredine XVIII st. Nešto kasnije. Philippe de engleski kompozitor (London. vec tiho). Lyder. tiše nego pri PIANOFORTE -> Klavir PIANOLA -> Mehaniĉki instrumenti ! PIATIGORSKY (Pjatigorski). ___ s NOVA IZD. PHILIPS. Morlev. D. First Booke of Consort Lessons. . Rogers. Papers of the American Musicological Societv for 1940. Cantiones sacrae za 8 glasova. I.: O. Banchierija. Klengela i H.. Burrill. osobito vokalne i crkvene. Assom i oblikovavši svoj izvoran stil interpretacije. 1955). Edith (pravo ime Giovanna Gassion). od 1621 kapelan u Tirlemontu i od 1623 kanonik u Bethuneu. H. Stcele. Philips. LIT. Uz veliku muzikalnost i osebujnu ljepotu glasa njeno se pjevanje odlikovalo i izuzetnom izraţajnošću. I. MeĊutim. 1625). Napisala j autobiografska djela Au bal de la ehance (1958) i Ma Vie (po. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju. 17. U romantiĉnoj muzici postoji još i pianissimo possibile (pi — što je moguće tiše. varijacije Nine by Nine. 3 Divertimenti. 1941. 1936. partita za klavirski kvartet. PIANO (krat. Petrus Philippus). Studirao u Denveru (E. u prvom r< za kućno muziciranje. 1944. Concert Piecc za fagot i gu daĉe. ameriĉki kompozitor (Omaha. 1612 (i kasnije). 1948. Portable grandpianoforte) i M. klarinet i klavir. Pavla u Londonu. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju obj. A Set of Informalities. najtiše). Do 1921. Concerto grosso. ru violonĉelist (Jekaterinoslav. uvertira Tom Paine. 1599. DJELA. Poslije 1605 primio svećeniĉki red. Sussex 1958. dinamiĉka oznaka vedena od piano. tiho. Muzika za consort i druge instrume n talne sastave: nekoliko kompozicija (osobito pavane) u suvremenim zbirkama (T. B. Music for Strings. Prvi pianin rezonantnim ormarom koji se proteţe od poda uvis i s klav turom po sredini ormara izgradili su 1800. Das Pianino. Becaudom i Y. 1633 (posth. 1616 (II izd. Deliciae sacrae za 2 i 3 glasa i b. Serenate za klavir 4-ruĉno. P. vrlo niski pianino s kriţanim ĉama. LIT. najradije je pjev pjesme drugih autora stvorene posebno za nju. tal. PIAF. koncert za klavir. 3 Satiric Fragments. tokata. 1962. Gregor (Grigorij). HildebranĊ. Simpson. H. Paradisus sacris cantionibus consitus za I — 3 glasa i b. 1598 (III izd. 1938 i Stcp Into My Parlor. nekoliko moteta i drugih duhovnih kompozicija štam panih u suvremenim zbirkama. The Latin Sacred Music of Peter Philips (disertacija). 19. Isprva ţivio u Rimu (pitomac. c. X. Pageta te u njegovoj pratnji posjećuje Španjolsku. je ne regrette rien). Westcotea. R. Lepleea koji joj je dao nadimak La Mome Piaf. Split 1973. U muziĉkoj literaturi javlja se prvi put oko 1600 u dj Sonata pian'e fone G. 1941. 1933. God. Zbog okomito razapetih ţica ima specijalno prilagoĊenu englesku mehaniku tzv. 1582 napustio Englesku zauvijek. Fullcr -Maitland i W. Ti PIANISSIMO (krat. 1622). — Sinfonia brevis za orgulje. G.. Courthouse Square. 7. 1615). zbirka madrigala za 8 glasova.od 1968 profesor-gost na Juilliard School of Music u New Yorku. Composer and Organist. Peter (Pietro Philippi.). — VOKALNA: 2 zbirke madrigala za 6 glasova. on je usprkos tome ostao povezan s engleskom tradicijom. 1942 i za violonĉelo i klavir. 1628. MGG. 1946. suraĊujući s piscem R. 1932. 1935. c. tj. što se najviše istiĉe u pavanama i gagliardama za virginal i u muzici za consort. su to isprva klaviri s rezonatorom u obliku krila smještenih klavijature naviše. zaostaje i po volumenu i po kvaliteti tona. pianissimo possibile (krat. — DRAMSKA : opere One-Act Opera. uz to u sluţbi kardinala A. 1957. uspravni klaviri. Od 1960 bila je stalan gost music-halla Olympia. II izd. od 1610 kanonik u Soigniesu. X 1963). 1623 (II izd. tal. Per-speclive in a Labyrints za 3 gudaĉka orkestra. God. Pojavila se i na filmu. ORKESTRALNA: Sinfonia concerlanle. 1954). me. pa vjerojatno do smrti. Lumsden (Anthology of English Lute Music. Najviše je in terpretirala ehansone koje govore o ţivotu siromašnih i obiĉnih ljudi. Recusant Historv. F. Monthlv Musical Record. jedna od temeljnih dinamiĉ oznaka.T. p. Nebraska. 1939). — J. uspravno (-> Giraffenklavier). Edith Piaf (prijevod s francuskog). 1596 ( I I izd. DJELA. dvorski je orguljaš nadvojvode Albrechta u Bruxellesu. ps Berlinu. kod kojega su rezonator i metalni ol sa ţicama postavljeni uspravno. 1964. Neko vrijeme boravio u Varšavi. 1621). . Aznavourom. B. 1942. tzv. Wonuma.74 PHILIPPE DE VITRY PHILIPPE DE VITRY — PIATIGORSKY Vitry. Petar Philips. B. G hn a. Misa za 6 glasova (saĉuvane 4 dionice u ruko pisu). Ta/Jel Consort.

1848. Castelnuovo-Tedesco). Schnabelom i C. III koncertantna muzika za recitatora. M. talijanski violonĉelist i kompo zitor (Bergamo. 1952. Lisztom). stara škotska narodna muzika za gajde. engleski pjevaĉ. —• DRAMSKA: scensko-muziĉka burleska Vijesti za glumicu. F. od 1859 vršio je te duţnosti u milanskoj Scali. doprinosi njegovom postavljanju za profesora na Ecole Royale de Musique et Declamation koja kasnije postaje Pariški konzervatorijum. 1857). serenada za 2 violon ĉela. — INSTRUKTIVNA: Škola za violo nĉelo (izvod iz instruktivnih djela J. Rahmanjinovom i A. U formalnom pogledu njegove se kompozicije oslanjaju na tradicionalne muziĉke oblike uz ĉestu primjenu polifonih postupaka. saksofon. H. 1970. ujedno Piccinnijevo najvrednije delo. / koncerlantna muzika za flautu. i dr. Simfonijska trilogija (Sutjeska. 1872. 1867. P. djeĉji balet Nezadovoljna buba-mara. U to se vreme u Parizu već razmahao sukob izmeĊu pristaša italijan ske opere i pristaša Gluckove operne reforme. MGG. 1950. 18. 1842. Buzzolla. Na premijeri svoje opere 1779 postiţe Gluck izvanredan i zasluţen uspeh koji je bacio u zasenak prvo izvoĊenje Piccinnijeve Iphigenie (1781). 12 capriccia za violonĉelo solo. Rolandi. ĉembalo. se vraća u Napulj da bi uskoro bio stavljen u kućni pritvor pod sumnjom da simpatiše Revoluciju. Boniforti. LIT. koji zbog njega 1800 ustanovljava mesto šestog in spektora muzike na Konzervatorijumu. 1844. ORKESTRALNA : 2 koncerta za violonĉelo. Sastoji se od teme. SAD i Juţne Amerike. N. 1910 —37 bio je prvak Beĉke opere. X. Odak). DJELA. 1776 odlazi u Pariz privuĉen laskavim pozivima i novim mogućnostima za rad. provodi ĉetiri godine u velikoj bedi. udruţuje rijetku muzikalnost sa sav ršenim tehniĉkim znanjem i razumijevanjem bitnih elemenata razliĉitih stilova i struja. M. u knjizi Verdi. Milsteinom. Ricci: Estella di Murcia. Nicola (Niccolo). Mendelssohna (Liedcr ohne Worte) i dr. je tada imenovan za direktora italijanske operne trupe (angaţovane u pariškoj Operi). Durantea na konzervatoriju Sant'Onofrio u Napulju. I 1728 — Passy. God. 1937—55 ţivio u Londonu. 1951. Ch. G. VII 1901). ali se posvetio filozofiji i retorici te je u Rimu poĉeo suraĊivati u Revne des Deux Mondes. kojom na premijeri 1760 postiţe vanredan uspeh. 3 ili 4 varijacije i pokretnog završnog stavka. — K. 1957. Roma 1941. pa je P. Minijature. 1957. mezzosopran i harfu. Debitirao 1834. 1847 (nova verzija 1865). 1874 i 1877. Francesco Maria Piave. Skulpture. G. Oko 60 libreta na koja su muziku napisali: G. W. II1884 — Beĉ. PIBROCH (noviji engleski oblik galskog piobaireachd). 1850 (nova verzija kao Aroldo. Alfredo Piatti. Snaga zemlje). 1968. V 1800). Od 1838 u Veneciji. . Grant. Griselda. 3 dodekafonske studije. Concerlino za violonĉelo. E. njegovi su uĉenici R. Umjetnik profinjene muzikalnosti. 8. T. S. je bio melodiĉar velike osećajnosti. — IZDANJA. Simfonijska apoteoza (Praznik avangarde). zatim se vratio u Beĉ. Fleschom. III 1876). kompozitor (Zagreb. — J. P. a kasnije izuzetnu popularnost ne samo u Rimu i Italiji nego i u drugim evropskim zemljama. Objavio je autobiografiju Cellist (1965). F. God. tu piše komiĉnu operu La Cecchina ossia la buo-na figliuola. — VOKALNA. 1958. 1941—49 poduĉavao je u Curtis Institute of Music u Philadelphiji. Balfe: Le Muldtre.PIATIGORSKY — PICCINNI 28 prvi violonĉelist Berlinske filharmonije. A. 1851. Allan. PICCAVER. Libretisti e poeti verdiani. Libretti e libretisti verdiani dal punto di vista storico-bibliografico. Za njega su koncerte za violonĉelo pisali mnogi suvremeni kom pozitori (P. 1963. God. Bio je i izvrstan pedagog. Giuseppe Verdi. klavir. pjevaĉicu. Verdija. 1850. Od 1846 u Londonu (3 godine solist Talijanske opere). varijacije Ţuti ljiljan za flautu. 1950. Uskoro je prihvatio ponudu pariške Opere da napiše delo na temu Iphigenie en Tauride na kojoj je radio i Gluck. 1958. Schnabelom. ORKESTRALNA: Simfonija mladosti. Piobaireachd. Allan Cameron. Zlatko. Lea i F. Pibroch. Poetske improvizacije za recitatora i 10 instrumenata. C. mada je delo ipak doţivelo dosta lep prijem. 1971. timpane i udaraljke. Preludij. u stvari. Ko. J. — KLAVIRSKA: Sonata eroica. — Invencija I za orgulje. Svirao je s gotovo svim istaknutim orkestrima Evrope. štaviše poz nato je da N. Adami. Venecija. od 1961 voditelj je muziĉkih suradnika za reţiju na RTV Zagreb. rog. 1854. S. u triju sa A. 18. balet Legenda o Amoru. E. 1959 i Kantata o krvi i kamenu. od 1842 u kazalištu La Fenice libretist i 1848 —59 upravitelj priredaba. — F. —■ KOMORNA : gudaĉki kvartet in d. Ostatak ţivota provodi povuĉeno. Piccinnijeva prva francuska opera Roland izvodi se 1778 i doţivljava odliĉan prijem. — G. sviranje mu se odlikovalo tonskom izraţajnošću i savršenim svladavanjem tehniĉkih problema. harfu i gudaĉe. Studij kompozicije završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Za grebu (K. tenor (Long Sutton. V koncertantna muzika (Conclusa) za ansambl solista i orkestar. K. gajio duboko poštovanje prema Glucku za koga je rekao da je »zaduţio operu isto koliko veliki Corneille francusku dramu«. izdrţavajući se od skromnih prihoda koje mu donosi kompo novanje psalama. passacaglia i fuga za gudaĉki orkestar. Alfredo Carlo. Stephenson.. 1971. OBRADBE 1 PRERADBE: Ocuvres classigues za violon ĉelo (P. Kummera i dr. gdje je djelovao kao pedagog. koncert za 3 orkestra. God. Verdi: Ernani. 1962. 1867. its Origin and Constructicn. italijanski kompozitor (Bari. Studij završio na Konzervatoriju u Milanu (V. DJELA. Locatelli. Simon Boccanegra. 1848. A. 1848 i Piltore e Duca. Tema i varijacije bili su bogato ornamentirani. God. Hausmann. Prikaziva nje Piccinnijeve najbolje francuske opere Didon. 1798 vraća se u Pariz i stiĉe naklonost Napoleona. Edinburgh 1915. Koncepti za violu solo. Njegova se dela ne izvode i P. 1853. Francesco Maria.: M. ne stvarajući nijedno novo delo. 1924. Lorenzino de'Medici. S. Divertimento (Djeĉji prizori) za mali orkestar. posebnu paţnju posvećuje djelima koncertantnog karaktera u kojima najviše dolazi do izra ţaja optimizam muziĉkog sadrţaja. vibrafon. 1971. // Corsaro. Stiffelio. je u mnogome razvio strukturu opere. što samo delimjĉno po pravlja njegovo materijalno i tada već u velikoj meri oronulo fiziĉko stanje. Duporta. Aiacbeth. London 1901. C. sa V. Benvenuti. Mercadante: La Schiava Saracena ossia II campo dei crociati. 1783. i L.23. Latham. na turnejama po Italiji i Rusiji. 1845. MGG. Nakon tog a posvetio se solistiĉkoj karijeri te je ubrzo postao jednim od najuvaţenijih i najtraţenijih violonĉelista današnjice.). Varijacije na narodnu temu iz Slavonije. 1952. njegovi odnosi sa Gluckom nisu se time promenili.. X. Masovne i borbene pjesme. Don Diego di Mendoza. Mušica d'oggi. Nastupao je i u komornim sastavima s velikim virtuozima: u duu sa S. Dugogodišnji prijatelj G. Whitehouse. P. 1955. P. 1956. F. obojene više internacionalno. Parizu i Londonu. 1951. najprije korektor u štampariji. 1965.: T. Polazeći od Goldonijevog libreta on je u komiĉnu operu uneo elemente opere serije (parti serie) pa je time proveo prelaz iz napuljskog tipa buffo-opere u tip sentimentalne. Mantovani. 5. 1972. 1951 i dr. Simpson. kontrabas. Lincolnshire. LIT. J. stu dirao kod L. pozvan u Pariz na pobudu Gluckovih protivnika. No. LIT. Osim toga P. I 1822 — Crocetta di Nozzo kraj Bergama. 3 studije. Roma 1939. Slavonska rapsodija. 1951. djela F. 1848. poglavito buffe. Prochazka-Neumannove u Pragu i kod Rosarija u Italiji. 7. IV koncertantna muzika za grupu solista i grupe zvuĉnike. graĊanske muziĉke komedije. oni su mu i nametnuli ulogu Gluckova rivala.Polazio pjevaĉku školu na Metropolitanu u New Yorku. God. bakrorez je P. God. 1962. Milano 1959. PICCINNI. Trebao je postati svećenik. talijanski pjesnik i libretist (Murano. 26. La Traviata. Pedrotti: Olema la schiava. F. Merighi). Već ugledan preselio 1758 u Rim. je proširio i produbio znaĉaj dueta i dao im snaţniji dramski izraz. Predsjednik je Komisije za priredbe u Društvu hrvatskih skladatelja. Heifetzom. Na poĉetku Revolucije P. 1894 — 95. Alfred. DJELA. 1857 i La Forza dcl dcstino. 1847 i Ruy Blas. Muzika za radio i televiziju. A. U poredenju sa savremenicima (izuzev Glucka) on je znatno unapredio i orkestar zanimljivijom i raznovrsnijom instrumentacijom. Quarti. La Dotom delte isole. I due Foscari. Ricci: Crispino e la comare. Bosoni. PIBERNIK. Piave poeta filodrammatico. Zanimljivo je da su njegove ozbiljne opere na francuske tekstove daleko uspelije i vrednije od odgovarajućih . 1844.). V 1810 — Milano. 1961. Becker i W. od 1957 predaje na Univerzitetu u Bostonu i na Peabody Cortservatory u Baltimoreu. koncertirao u Munchenu (sa F. 1907 debitira na Njemaĉkoj operi u Pragu kao Romeo (Gounod. Braga. razradio je finale i uveo oblik slobodnog ronda. Rigoletto. 16. M. 1967. Kantate: Osijeku. PIAVE. Dotzauera. Abbiati. 1969.: 7. Rubinsteinom i J. Na grobu heroja. 1958. 1954—60 profesor na Muziĉkoj školi i muziĉki kritiĉar dnevnika Glas Slavonije u Osijeku. Capriccio za violinu i orkestar. za kojega je napisao više opernih libreta. Pacini: II Duca d'Alba. F. Bcrla di Varnol. J. obligatni violonĉelo i klavir i za glas i klavir. PICCINNI (Piccini). Alfredo Piatti. Prokofjev. tubu. 1965. Usavršavao se kod L. 1962—68. 1969. 1863 i dr. C. znaĉajan majstor motivskog rada i odliĉan poznavalac vokalne tehnike i izraţajnih mogućnosti glasa. Romeo et Juliette). Hindemith. Sin muziĉara. Gostovao je u go tovo svim većim gradovima Evrope i SAD. XII 1926 —). IX 1958). 75 projektore i komorni ansambl. 2 trublje i gudaĉe.25. — U. PIATTI -> Cineli PIATTI. 1862 (nova verzija 1865). — KOMORNA : 4 sonate za violonĉelo i klavir. Strcpnja za sopran i klavir. Bach i dr. magnetofon. 1859 —99 redovito nastupao na izvedbama Popidar Concerts (koncerti komorne muzike). Porpora. 1966. flautu. Horowitzom i N. M. varijacije i više manjih kompozicija za violonĉelo i klavir. — Pjesme za glas. Sklon suvremenom muziĉkom govoru. sa A. je bio uzor violonĉelistima svoga vremena.L. 1846. — G. a posebno obiljeţje dobivali su primje nom prirodnog ĉetvrtstepena izmeĊu tonova / i fis. Najizrazitiji je primerak tog novog buffo-ţanra La Cecchina. Trijumfi. Oslanjajući se na tradicije napuljske operne škole P. // koncertantna muzika za klavir. 1952. P. Studi e memorie. što mu je omogućilo da prikaţe i svoje ranije italijanske opere. Himna radne mladosti.

. koncertna kompozicija za harfu i orkestar. Paul. Mompellio. X. I 1805). 1921. Burlesca. — DRAMSKA. PIERNE. — A. J. 1760. 1901. — VOKALNA. 1887. Schneider. 1960. u Es-duru i u d-molu. 1891. je neosporno dao neke od najvrednijih i najĉistijih primera ovog muziĉkog roda. Ferchaull. Francois d'Assise. X. ceri i dr. sonata za violinu i klavir. — A. La buona figliuola von Nicola Piccinni. Pamela transformed. Ide m prve kompozitore troglasnih caccia i dvoglasnih kanonskih : drigala. Pokornvja. / Viaggiatori. 19. Nicola Piccinriiv'MGG. te -> Biigelhorn in Es (njem. 1893. — KOM NA: klavirski trio. Camelti. 1952. 24 Capriccia za violinu solo. 1893. Opereta Ce'sa J 939. Introduclu variations za 4 saksofona. Pafis 1878. 1761. Badinage.j malen). — Crkvene kompozicije (misa. Wenzel Pichl. z b o r s k o j literaturi? p. Vaclav (VVenzeslaus. Lucelte. J. Martin. IV 1929 —•)• Na Univerzitetu u Chicagu postigao 1951 naslov Master of Arts. 1962. Filmska muzika. \Veber. IX 1741 — Beĉ. Bellucci La Salandra. 4 sonate i tokata za ĉembalo. la klavir. On ne badinc pas avec Vamour. 1. U rukopisu Panciatichi 26 nalaze se 4 njegova dvogk madrigala. Atys. teologiju i pravo u Pragu. 1894. Klotilde (nasljednik C. — C. 1883. 1892. Lenepveu). Opere teatrali serie e buffe di Niccolo Piccinni. of Charles VIII of France Cvncerning Alcxander Agricola. La Berceuse. Didon. Oratoriji: Gioas. 1937. Tabor. Thoinan. 1927. 23. Wien 1928. — G. violonĉelo i harfu. 1883. — M. 1913. 1905. — E. Scenska muzika. 151 gudaĉki kvartet s baritonom te niz kompozicija za 5—8 instrumenata i bariton ili violu da gamba (za kneza N. God. LIT. — F. 1940. kompozitor i orguljaš (Metz. 1914. 8. Thrce Unedintified Chansons by Pierre de la Rue. Pastorale varie'e dans le style ancien za duhaĉe. 1792. 1775. 1962. Opere: Le D Galant. Variazioni coreografiche. kvarteti s flautom i s klarinetom. III 1952). 1765. PICHL (Pichel). Reverie. — Gudaĉki kvartet u g -molu. Rapsodie Lorr — Gudaĉki kvartet. Gabriel. doktorirao na Kalifornijskom univerzitetu u Berkelevu (E. Bari 1951. Scherzo-Caprice za klavir i orkestar. 1923. — P. d'Arc. 1890. RMI. Fantaisie basque za vi< i orkestar. DELA. 1901. 1946. -> violino piccolo. Pariš 1872. L' Uomo Piccinni e la »Querelle celebre«. 1903 poirn dirigent.76 PICCINNI — PIERRE PIENO (tal. Le Fat meprise. D. Paysages frandscains. 1761. 1935. 1752. Piccinni e il discorso di Marcagni del 1900. LIT. Les Elfes. 1926. Lo Stravagante. — DRAMSKA. Orati La Croisade des enfants. 1754. 1958 — 63. 3. La Nuil de Noel de 1870 za sole. 1927. MQ. sonate za violinu solo. — DRi SKA. Boulon d'or. MGG. II. Bio je veoma vješt viol inist te plodan i svestran kompozitor. — K. Rapsodia epica i dr. 2. Ga Pierne. La Rotella. Jć. ORKESTRALNA: 89 simfonija. Psalam XXIV.: A. — H. 1 lmages. obou i klavir. dalise et le chevre-pied. — A. 1931. 1893. 1777. Baleti i pantomime: Le Collier de saphirs. Iphigenie en Tauride. Paul. Marije pred Tynom i studira kompoziciju (J. a. Pirrotta {The Music of Fourte Century Italy. Les dernieres annees de Piccinni a Pariš. Illinois. 1766. I La Fille de Tabarin. — J. Bari a N. 1921. 18 gudaĉkih kvarteta. sonata za violonĉelo i klavir. Jcannc. — KOMORNA: 30 gudaĉkih trija. Mondolfi. flauto piccolo (-5. Opere scrie: Zenobia. Saggio cronologico delle opere teatrali di Nicolo Piccinni. La Morte di Abele. 1761. Les Cathedrules.: W. — KLAVIRSKA: Silhouettcs de Carnaval. forte. mazurke. Giration. Sonata da camera za flautu. Bari 1964. v. La Molinarella. 1901. // Baronc di Torreforte. La Serva onorala. 1935. 1915. Vittorina. Aspects of Medieval and Renaissance Music: A Birthday Offering to Gustave Reese. Demetrio. 1756. — VOKALNA. // Servo padrone ossia L'amor perfetto. 1935 i Fragonard. solo-pjesme. Holmes. Studije: The Chanson Albums of Marguerite of Austria.10 i Le Figurinai. — L. A PICK-MANGIAGALLI. solo-pjesme (ciklus Scheherazade. Notes bibliographiques sur la guerre musicale des Gluckistes et Piccinnistes. dirigent i guljaš (Metz. Ballet de cour. — M. Notturno e Rondo fantastico. Kasnije studirao filozofiju. PICCOLO (tal. zbor i orkc 1896. // Carillon tnagico. 1910. — KLAVIRSKA: 15 pieces. Sere'nade a Colombinc. X. 1929 i Dansc des Elfes. — Obradbe narodnih napjeva. 1787. I Don Luis. 30. La Libellule. 1758 i Gionata. 1895. U svojim djelima (oko 900) sjedinio je klasicizam J. 16. 1931 i Notturno romantico. Tantum ergo. Strahova. ] 1956. DJELA. 1966. Piccolo in Es ili Pikkolo-Korneti). 1895 (pregl. God. Straussa. Leipzig. Havdna sa svjeţinom i izvornošću ĉeške melodike. 1907 i Les Fiorct St. 1767. 1905). 1783. X. Six morceaux faciles. ORKESTRALNA : simfonijska pjesma Sortilegi za klavir i orkestar. 1755. DJELA: kritiĉko izdanje s komentarom The Chanson Albums of Marguerilc of Austria. 1901.: L. 1920. N. F. 1927. s. violonĉ kiavir.: R. DJELA. oko 35 koncerata za razliĉite solistiĉke instrumente. Album pour mes petits amis. Le Gclosic. Nakon dvogodišnjega bon u Rimu nastavnik muzike u Parizu. VI 1874 — Pa 24. An Introductionto Music ( I I I izd. Suite de concerl. ameriĉki muzikolog (Chicago. 1 Cassandre. 1950. 1926. LIT. 6 klavirskih trija. Die italienisehe Aladrigalisten des Trecento. Ouverture syn nique. latinska i njemaĉka libreta. Konigslom. klavirski kvintet. od 1762 je violinist u crkvi sv. ĉeški kompozitor i violinist (Bechvne. X. Piccinni: con frammenti di musiche inedite. klarinet i klavir. 1935. Gulliver au pays Lili 1937. Fischer. 1772. \TTi\ Gli Amanti mascherati. Gani. talijanski kompozitor i pijanist (Strakonice. Casanova a Venezia. Njegove kompozicije pokazuju u harmoniji i instrumentaciji utjecaj francuske muzike njegova doba i muziĉkog jezika R. 1890. 1778. Wien 1918. 1759. u guljskoj muzici oznaka za f< koji se postizava ukljuĉivar svih registara (organo pie rja italijanskom jeziku. PJB. W burg 1940. 1912.Mala flauta).) — CRK NA: rekvijem. psalmi). violonĉelo i klavir. MGG. Neko vrijeme koncertirao u Italiji. — Isti. 1783. 1760. Pariš 1890. Kantate. VIII ] — Ploujean G. pun). Pene'lope. rekvijem. Humorcsque za klavir i orkestar. Francka). LIT. La Notte critica. Boito). 1960). DJELA. de Curzon. Izvr interpret Debussvjevih djela. ORKESTRALNA: 2 simfonije. God. gdje je isprva violinist u dvorskom kazalištu. Violinu uĉio u rodnome mjestu kod J. Marmontela (klavir). 1917. W. a 1910—32 glavni dirigent orkestra Colonne. 1936. a zatim do smrti u sluţbi nadvojvode Fer dinanda. istodobno je violinist u seminaru sv. moteti. 1780. Lizarda. — T. Siroe. 1774. Alessandro nelle Indie. 1910 i Sophie Arn 1927. Panton 1889. Della Corle. v. Desnoiresterres. Opere (većinom komiĉne): Le Chemin de Vamour. Gabriel Piernć. violu i violonĉelo. Pataĉića u Velikom Varadinu (Nagvvarad. 1936. Seger). Niccolo Piccini. DJELA. 1936. // Vagabondo fonunalo. 1914. Lowinsky. La Cecchina ossia la buona figliuola. // Re pastore. Premiere suite d'orchestre. I Simfonijske pjesme: De I' ombre a la lumiere. 11 serenada. Kerman). Kolisko. sonate za violinu i klavir. oznaĉuje mješovit zbor suprot zboru sastavljenom jednakih glasova (-*■ Aeqt 3. 1794. pojedine kompozicije obj. Mahit. I Abandon. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. 1962. Orguljaš u crkvi Saint-Paul-Saint-L u Parizu. Piccinni als Buffokomponist. Riccardo Pick-Mangiagalli. Opere: Basi e bole (libreto A. Madţarska). 1933. 1781. 1883. 1942) i G. 1901. 1938. 1885. — KLA\ SKA: Chant d'automne. Vaclava. vio violu. Esterhazija). PICKER. psalmi. 1962. Pierne. 1769 po staje prvi violinist dvorskog kazališta u Beĉu. 18 82 di Prix de Rome kantatom Edith. Austriji i Njemaĉkoj. La Coupe enchantee. 1890 — 98 orgulja: crkvi sv. U vokalnoj muzici o: ka a voće piena upućuje da redeni odlomak treba izv< punim glasom. Wenzel Pichls Kammermusik (disertacija). Le Mensonge officieux. Chant de Printemps. PIERNE kod Morh 17. Pascazio. 1965.: G. Pierneovo najpoznatije djelo je ora La Croisade des enfants. oznaka uz naziv instrumenta. — Dve simfonije (uvertire). 1785. La Scaltra letterata. Vecchi (Atlante paleografico musi I95i)LIT. Od 1936 direktor Milanskoga konzervatorija. — CRKVENA: oko 30 misa. 1762. de Pariš. Demofoonte. Annales Musicologiques. Bernsteinom). Ipermestra. Griselda. Trois pieces en trio za violinu. 1934. 1758. PIERO DA FIRENZE (Petrus de Florentia). A Lctter . Note d'archivio. — Solo-pjesme. Impressions de Music-Hall. 1912. 1888. Vjerojatno izmeĊu 1330 i 1350 u sluţbi ( telji Visconti u Milanu i obitelji Scaligeri u Veroni. Popovici. 1. mise. MGG. Studirao Pariškom konzervatoriju kod A. Bari 1928. 1923. Le Docteur Blanc. 15 kvinteta. f cuski kompozitor. 1923. Le Dormeur eveille. Baleti: // Šalice d'oro. Heures heroiques. O Pichlovoj popular nosti svjedoĉi ĉirrjenica da su mu kompozicije štampale najuglednije evropske izdavaĉke kuće. Le Theatre. Bari 1928. U svojim mnogobrojnim komp cijama oĉitovao je veliko znanje. 1793. 2 dvoglasna kanonska madrigala i 2 troglasne cac autentiĉnost caccia Or qua compagni i Segugi a cord'e can dokazana. 1. talijai kompozitor XIV st. VII 1937). 1938. MGG. Les Enfants d Bethle'em. DRAMSKA (oko 130 opera). iako ne u \ i mnogo originalnosti. 1 Humoresque. Abert. M. 1935 i Evocazioni. Nastavniĉku karijeru za poĉeo kao asistent na Rutgers University u New Brunswicku (od 1965 profesor). 23. 1779. MQ. U tome je njegova najveća istorijska zasluga. Gabriel Henri Const: 2. lakoću i vještinu. Preludio c Scherzo sinfonico. . Enilde i Aladcmoiselle Don Quick Baleti: Seduclion. La Buona figliuola ritala. Barkarola za 2 klavira. 1929. Marrocco (F tcenth Century Ilalian Cacce. NOVA IZD. Th. koncert za klavir u c-molu. 1906. Riccardo. Divertissemenl sur un theme pastoral. — Kompozicije za orgulje. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma L'An mil (sa zbor 1897. Na polju buffo-opere P. Sumitra. D. Roland. 1918. L'Ospite inatteso. odakle 1775 pre lazi u Milano kao violinist i kompozitor komorne muzike nadvojvode Ferdinanda. — II. Mascarades. VII 1949). Salame. kao npr. God. Masseneta (kompozicija). 18 fuga za violinu solo. 1883.: ukupna djela obj. Piero. Gluck et Piccinni. 1888. 10. što u prvome redu treba pripisati bo ljim libretima. Poeme symphonique za klavir i orks 1901. 1758. RoĊak Gabriela. Francka (orgulje) i J. 1966. La bella verila. 1909. oznaĉuje najmanji instrument pojedine obitelji s najvišim op segom. sonata za violinu i kl 1900. Od 1969 urednik je ĉasopisa Journal of the American Musicological Society. 1769. Riccardo Pick-Mangiagalli. — Dvanaest opera na talijanska. VII 1882 — Milano. 1796 se vraća u Beĉ. studirao na Pariškom konze: toriju (Ch. 1962. Giovine. Les joycuses comr. Studien zur italienischen Musik des Trect Publikationen der Schweizerischen musikforschenden Gesellschaft. Variations libres et finale za flautu.— VOKALNA: zborovi. 1792. Vendie. neko vrijeme je muziĉki direktor kazališta u Monzi. — A. La Critica musicale. 1784. 1913. sa M. One Nuit de Cartouche. Wenzel). kom] ĉije za violinu i klavir. Ĉeška. 1765 —69 violinist i pomoćni kapelnik kod biskupa A. Opere buffe: Le Donne dispettose. sonata za violonĉelo i klavir.

Constant. . fagotist u pariškim orkestrima. Urednik ĉašo] Le Monde musical i suradnik mnogih struĉnih publikacija. od 1881 radio na Parisl konzervatoriju (1900—10 zamjenik sekretara). 12. francuski muziĉki pisac (Passv. Studirao na Konzervatorij Parizu.PIERRE. VIII 1855 —■ Pariz. II 1918).

1895. De Derde Svmphonie van Willem Pijper. 1966. 8. IX 1894 — Leidschendam. Otuda pifferari. 1930. DJELA. 1904 i dr. sa suradnicima. Modclla. Pet gudaĉkih kvarteta: I. Landre i B. posvećujući posebnu paţnju još neiscrpljenom poten cijalu ljudskog glasa. 1937. 1920. ime za sviraĉe u XVIII st. Dĉ. gdje je uz to od 1934 dramaturg opere. Assen 1960. 1915. Chamber Aiusic za 2 klarinetista. 1918. Gurlitt. Od 1929 predavao na Pedagoškom institutu Tehniĉke visoke škole u Dresdenu. LIT. Orkestsluk za klavir i orkestar. II. K. Pan. 1923 pokrenuo. Gallija i G. 1928 i V. Le Conservatoire national de musique et de declamation. 1974 (sa B. bariton (Osijek. God. Karijeru zapoĉeo kao kompozitor opera. Festschrift Max SeirTert. Alor-dre la Terre Vivante. Zagrebu (1941—45) i Rijeci (i945—59). 1943. II 1933 —). 11. pa nije iskljuĉeno da su utjecale na postanak -»■ siciliane. 1940. 1930 — 47 bio je direktor Konzervatorija u Rotterdamu. Sakaĉem). sonata za flautu i klavir. 15. Ringer. 2 sonate za violinu i klavir. 1915. AFMW. Coronara na Konzervatoriju u Milanu. N. t. po tadašnjoj muziĉkoj teoriji. 1946. Havanaise za 2 viole. 1914 i 1921. J. 1962. Constant Pierre. Les Hymnes et chansons de la Revolution. 1934. Ĉasa mia. 1938. 1930. 1913: Adio giovinezza.— Isti. — KOMORNA. Od 1918 predavao harmoniju. 1931. C. 1938. 5. DJELA: Die Klassifikation der Musik von Boetius bis Ugolino von Orvieto (disertacija). duhaĉki kvintet. 1920. Sonata za 2 klavira. Sima (Gotovac. Paul Stephen. Orgelspiel und Orgelbauer in Spcyer vor der Reformation. Od 1958 bavi se istraţivanjem izvora za muziĉku povijest srednjega vijeka i renesanse na podruĉju srednje Rajne. — Passepied za carillcn. 1967. Assen 1954. 1919 i 1924. promovirao 1928. Srednju muziĉku školu i Muziĉku akademiju završio u Beogradu. 1934. 1926. pjevaĉ. III 1897—). Jahrhunderts. 1895. Thematisch-bibliografische Catalogus van de verken van Willem Pijper. 1936. P. 1939— 45 (nedovršena). skim opernim pozornicama. Beogradu (1927 —41). 1931. gajde i si. Pej. De leute komt za muški zbor i klavir. Rotterdam 1933. VIII 1946). Zvuk. II i III. Od 1922 vodio Utrechtski duhaĉki sekstet s kojim je ĉesto nastupao kao pijanist. 1900. 1974. kao i u inozemstvu. 1939 i za violonĉelo. Faust). 1931) i De Stemvork. LIT. »Reveillez-vous. I I I . 10 duhaĉa i 2 klavira. Musik und Bild. Dva klavirska trija. Die Beschreibungen deutscher Fiirstenhochzeiten von der Mitte des 15. Mefisto (Gounod. Postao 1942 redatelj Gradskoga kazališta u Gor litzu. Schallenbcrg. Interface. AFMF. Bardet. je najznaĉajniji nizozemski kompozitor u razdoblju iz meĊu dva rata. 1962. a 1926 —29 redaktor ĉasopisa De Muziek. Orgelbauer. Koncerti: za klavir. Šku. Milan. 1917. 1926.). UIsola verde. Njegovi su najpoznatiji uĉenici H. Zur Pfiege der Musik an den deutschcn Universitatcn bis sur Mitle des 16. —■ KLAVIRSKA : sonata. 1938. Picardy third. Sarrette et les origines du Conservatoire nttional de musique et de declamalion. Op den wetfstoel za zbor. I I . Giovanni. PIKARDIJSKA TERCA (engl. 1928. La Dote di Jannette. Bernet Kempers. Anuario Musical. . Die Musik im Erziehungs-und Bildungsideal des cusgehenden Altertums und fruhen Mitlelalters. Badings. prelazi na melodijske linije šireg daha i sve se više sluţi kontrapunktskim tehnikama i oblicima (fuga). Nocturne za fagot i gitaru. Der Vnterricht in den Dom. G. Besseler). tierce de Picardie. Geller. Od njegovih mnogobrojnih baritonskih i bas-baritonskih uloga istiĉu se Boris Godunov (Musorgski). 1923. Giuseppe. Studirao na Muziĉkoj školi u Utrechtu (J. duhaĉki trio. Vbersehene Ouellen zur mittelalterlichen Orgelgeschichtc. tal. pikardisehe Terz. Krover. 2 sonate za violonĉelo i klavir. — E. 1930. DRAMSKA. Tzvee ballades van Paul Fon za ţenski zbor i orkestar.— E. Willem Pijper. Utrecht (u štampi). MQ. Ph. 1914. kritiĉar i esejist P. Josip. Bosmans. V 1939 —). 1967. 1922. franc. U posljednjoj stvaralaĉkoj fazi (otprilike od 1932) P. Kloppenburg. Svojom je djelatnošću kao kompozitor. u 2 knj. Anuario Musical. Vcm'anni. 1926. 1929. 1917. van Lier. 1932. 1919—20. 1923. 1972. 1925. Tri simfonije: I. njem. Maristella. Willem Pijper. Za glas i orkestar: Fetes galantes (na stihove P. Izbor najvaţnijih ĉlanaka i kritika obj. Liederen. Over Willem Pijper. 1962 posvetio se muzici i došao u Jugoslaviju. 1924. sekstet za duhaĉe i klavir. uv edena je u muziĉku praksu poĉetkom XVI st.. Amster dam 1957. X 1913 —). Zenck) i Freiburgu im Breisgau (W. 1935. 1928. 1916. 1917. vanredni . Notes inedites sur la musique de la Chapelle Royale (1532—1790). Gerhard. bis zum Beginn des 17. Leipzig 1954. — ELEK T RO A K U S TIĈ N A: Ye a h . H. pijanist i muziĉki pisac (Zeis t. — K. 1955. uz to je bio 1918 —23 muziĉki kritiĉar novina Utrechts Dagblad. kompozitor (London. MGG. Ero s onoga svijeta) i dr. harfist (Zagorje ob Savi. 1955. PIJPER. — VOKALNA. Scenska muzika. Opere: Calendimaggio. 1935. Lucciola. Jahrhunderts. Piccars« za muški zbor i duhaĉe. a 1925—30 kompoziciju na Konzervatoriju u Ams-terdamu. 1965. Knez od Zete). ali se u pojedinaĉnim sluĉajevima susreće i dalje. Willem Pijper and Dutch Contemporarv Music. Uĉenik A. U melodici ĉesto daje vaţnu ulogu intervalu kvarte. van Lunteren-Hansen). Studirao na univerzitetima u Leipzigu (Th. AML. La Canzone di S. klarinetista i saksofonista. 1957. 1929. 1939 i Arsa del Giglio. X. u 12/8 mjeri. i6e Eeuzus Marialied. 77 PIERRE DE LA CRODC PIETRI. Der IVandel des Klangideals in der Musik. kad se kao završni akord poĉeo upotrebljavati potpuni trozvuk ( -> Kadenca). te oko 1920 dolazi do vlastitog vrlo saţetog izraza. Zes Symplionische Epigrathmcn. 1923. L'Ascensione. S o u n ds Ar o u n d I — I V. P. kontrabas i klavir. 1921 i I I I . Twee Liederen op Oud--Hollandse leksten. za violinu. 1973 (sa N. PIETZSCH. 1 9 6 8 . 1932. 1973. Operni solist u Osije ku (1919—27). Anuario Musical. V 1886 — Milano. On gradi ĉitavu kompoziciju iz jedne jezgre — kratkog motiva ili akorda — te razvija politonalne (naziva ih »pluritonalnima«) i poliritmiĉke zvuĉn e sklopove koji se kreću oko jednog zvuĉnog centra. njemaĉki muzikolog (Dresden. snaţno utjecao na iduću generaciju nizozemskih kompozitora. 1925. Die Musikpflege. sovjetski violinist (Kijev. 1927. Inleiding tot de opera Halewijn. X. 1725 — 1790. H. Bio je stalni gost Ljubljanske opere. od 1958. H. Uĉenik D. Organisten und Orgelspiel in Deutschland bis zum Ende des 16. Hardzvare Performance. Cammarota) i Beĉu. koji su o Boţiću dolazili sa sela u Rim i uz svirku predstavljali pastire iz Betlehema. 1927. od 1967 bavi se elektroakustiĉkom muzikom. 1920. Drie OudHollandsche Volksdansen. PIKELJ. La Bohetne). 2. P. Birtner. IV. — Obradbe starih francuskih i nizozemskih pjesama (Oudt Nederlandsche Minneliedjes i dr. — DRAMSKA : opere Halezvijn. Zrinjski (Zajc. 1899. H. M. septet za duhaĉe. Music Today. 1919 i 1922. 1960. Falstaff (Verdi). 1972. LIT.). Tuffolina. London 1949. Studije fizike završio 1960 na Univerzitetu u Oxfordu. 1910. H. na opernoj pozornici debitirao 1919 u Osi jeku kao Marcello (Puccini. 1932. —*-l8. — W. sonata za violinu solo. — SINTETSKA: Say za 5 vokalnih solista i traku. Guarda. ali se onda posvetio vedrom muziĉkom kazalištu i napisao više veoma uspjelih opereta. a nas tupao je i na drugim Jugoslaven- M. velika terca u završnom trozvuku jedne kompozicije napisane u molu. terza picearda). Namba Zaim. III 1947). 19 23. 1965 osvojio prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju Niccolo Paganini u Genovi. 1930 — 31. P lemenitim. zvuĉ nim i opseţnim glasom i izvrsnom glumom djelovao je uvijek nepo sredno i uvjerljivo. »I PirTerari*. 1893 .: B. Solopjesme: La Maumariee 2 zbirke. guarda la moslarda. Synthi-story. •— Isti. — K. Verlainea). Sachsen als Musikland. 22.. velika terca smatrala konsonantnijom. B. 1929. Varia Historica. Willem Pijper. Lac-hartre). Pjevanje uĉio u Zagrebu (E. 21. Seth Calvisius und Johannes Kepler. Nikola Šubić Zrinjski). a 1943 direktor opere u Konigsbergu.PIERRE — PIKELJ DJELA: Histoire de Vorchestre de VOpera de Pariš. Music for Tape. II quarletto vagabondo. Jahrhundert. Mengelberg. 1926.. I 1904 — ). Mala se terca u završnom trozvuku izbjegavala zbog toga što se. 1929. Koštana). . pedagog. 1899. 1890. PIGNON. talijanski kompozitor (Sant'Ilario na otoku Elbi. La Faclure instrumentale d VExposition universelle de 1889. ORKESTRALNA. Petrus de Cruce MGG. P. van Bazen. 1934. 1936. — A. Tzvo Pieces za violinu i klavir. Le Concerl spiritucl.. Romance sans paroles. Operete?/« Flemmerland. 19301 Hymne za bas.' Heer Danielken i Van den Coninc van Castilien. Mitke (Konjović. popreĉna svirala). Praksa redovitog za vršavanja pikardijskom tercom gubi se sredinom XVIII st. M. Drei Aphorismen. spel van emotie en intellect. Jahrhunderts als musikgeschichtliche Ouellen. 1915. od 1945 ţivi u Kaiserslauternu. DELA. Caecilia en de Muziek. Ruy Blas. Njihove pastoralne melodije bile su. U poĉetku komponuje kamerna dela postvvebernovske orijentacije. W. Synthana. zatim nalazi poticaje u impresionizmu (Debussv) i u muzici Schonberga i Stravinskog. 1930. PIFFERO (tal. 1900. Maksim (Konjović. V' Ecolc de chant de Opera (1672 — 1807). I. Ketting.: H. 1957. 19. Reeser. Giocondo Zappaterra. SchaefTerom). les luthiers et la facture instrumentale. PIHLER PIKAJZEN.: De Ouintencircel. — SPISI: Sistemi za stvaralaĉku konlrolisanupro~ izvodnju zvuka. Ko. Rondine bionda. Dresdener Hoffeste vom 16. nizozemski kompozitor. 1916. 1933 i Merlijn. 6. ibid. Tosca). 1920. Willem Frederik Johannes. Les Factcurs d'instruments de musique. Ojstraha na Konzervatoriju u Moskvi. 1917. Rompicollo. 1923.. PIHLER. 1929 ( I I izd. a dvadesetih godina i glavni predstavnik nizo zemske avangarde. b udući da se ona pojavljuje i kao ĉetvrti parci jalni ton iznad odreĊenog basovog tona. 1 9 7 2 . LaDonna perduta. 1918. Scarpia (Puccini. Wagenaar. 1919. Za zbor acappella: Heer Halezvijn. Acqua cheta. MusizierendeHirten in Rom. stari talijanski naziv za razliĉite vrste pastirskih duhaĉkih instrumenata najviše sa dvo strukim jeziĉkom (Schalmei. Dobitnik drugih nagrada na natjecanjima violinista u Pragu (1949) i Parizu (1957). De Pianosonate van Willem Pijper. R. — SPISI. Viktor Aleksandroviĉ. 1973 (sa B. ĉasa mia . documenls historiques et administratifs (sa potpunim popisom autorovih djela). 6 Adagia. Hendrix. Scenska muzika.und Klosterschulen vor der Jahrtausendzvende. 3 sonatine. 1916. Ĉlan više opernih i simfonijskih orkestara u Srbiji. U poĉetku pod utjecajem njemaĉkih kasnoromantiĉara (Mahler). ĉini se. 121— 123.: K. L. 1932. Three Polymers za klavir. nizozemsku sekciju MeĊunarodnog društva za novu muziku. Divertimento za klavir i gudaĉki orkestar. a u ritmici je sklon plesnim obrascima. DJELA. Jedan od osnivaĉa (1971) i stalnih saradnika Elektronskog studija Radio-Beograda. 1927. Primarasa. MF. INSTRUMENTALNA: Five Pieces za kamerni ansambl i tenor (vlastiti tekst). The Radio Belgrade Electronic Studio. 1969—70. 1919. posebice habanere i tanga. 1940 i 1941. and the Netherlands School of the 20th Centurv.

Helga. 1954. u Japanu i Egiptu. Reger). 1968. La derniere aventure de Pierrot. 1956). — CRKVENA: oratorij Cristo en el Seno de Abraham. MGG. Pralltriller naziva se gdjekad i p. Šest sonata za 2 violine J. sonatina za flautu. Laloy. La Flar eternelle. El zodiaco za tenor i gudaĉki kvarte t. lutnja. u Berlinu (A. Mahagonny H. Bahĉisarajska fontana (Asafjev). — Redig izdanja djela T. Nastavnik na Nacio nalnom konzervatoriju i kapelnik crkve Nuestra Senora de las Nievas u Bogoti. njemaĉka pjevaĉica. 1968. Posebno se bavio istraţivanjem violinske muzike XVII i XVIII st. Preludio Sinfonico. Milanu. 1960. k o nc e r t z a v io li n u . 2. PINILLA. a od i< do smrti u Helsinkiju kao upravitelj Drţavnog simfonijsi orkestra. La Face d'une grande ville. Lidija. 1959. — K O M O RN A : 2 g u d a ĉ k a k v a rt e t a . 1933. VI 1974). i pizzicato na gudaĉkim instrumentima. gde najpre igra manje solistiĉke uloge. Canto for Orchestra No. Festejo. 1917. i. IV. Od 1894 punih godina stalni gost londonskog Covent Gardena. Les Aveuglcs. Siloti) i Leipz (M. 1942. 1924. 1912 —). Jachinoa u Bogoti. A. Le Monde des virtuoses. ĉlan njujorškog Metropolitana. 6 Pieces za Ċaĉe i duhaĉe. Roberto. najprije kao muzi kritiĉar dnevnika Expreso. PILARCZYK. (1927 —55) i muziĉki kritiĉar u Nouvelles Litteraires. citra). violini st (Sopron. renverse. 1916. Leclaira. koncert za gudaĉe. 1955. 1960. Carissimija. 1920. 1957). Jovanović. jer je podjednako uspješno pjevao b£ tonske i basovske partije. Studi na Konzervatoriju u Petrogradu. A. Corelli. finski kompozitor francusko-ruskog p< rijetla (Petrograd. Chi -cagu. ORKESTRALNA: Sinfonia breve. S uspjehom nastupa i kao koncertna pjevaĉica. — Kompozicije za klavir i orgulje. 1939 i dr. djela za ĉembalo J. 1952. Za paţene kreacije dala je u klasiĉnim^ baletima Silfide (Chopin). bas -bariton (/ dar. VIII 1910 —). S. Njegove glavne kreacije bile su Don Bartolo (Rossi Seviljski brijaĉ). iduće godine i brao ga je Verdi za prvoga Forda u Falstaffu. peruanski kompozitor (Lima. II. Sa baletskim an samblom Narodnog pozorišta u Beogradu gostovala gotovo u svim zemljama Evrope. Enrique. je profesor na Fakultetu muzi ĉke umetnoEti u Beogradu. violinu i violonĉelo. M . Mondonvillea. 1952. V. 1971. 1943. PINI CORSI. L' Orchestrc de eharnbre. Djeluje u Limi. vodio je i Komi ni studio Zagrebaĉke filharrr nije. 14. Brojne studije i ĉlanci. 1971. 1961. Feuillets d' histoire du violon. 1940. Gostovala u mnogim njemaĉkim opernim kazalištima i na drugim velikim opernim scenama: u Parizu. 1920 i III. 3. 1919. talijanski pjevaĉ. ORKESTRALNA. PINCE (pincement. 1960 i za violinu i soliste.: A. God. Estudio sobre el ritmo de tnarinera. Ĉudesni mandarin (Bartok). . u kompoziciji i dodekafonskoj tehnici uĉenik C. specijalizovala se kod Ninette de Valois u Londonu. solo-pjesme. Vivaldija. II 1938 — ). Mare Pincherle. Antonio Vivaldi et la musique instrumentale (2 sv. udarati po ţici). Mare. — VOKALNA: Fantasia corale za zbor i orkestar. — IZDANJA: Musiciens peints par eux-memes (160 pisama muziĉara). Ivan. 1899 — 1914 kraćim prekidima. 1948. — Komorr klavirska djela. VI 1888 — Pariz. 1. G. Rufera) i na Elektronskom muziĉkom centru u Princeto kod V. Humla. Mojić). 1963. Traette. Chanlecler. talijanski kompozitor (Alpignano. 8. Pirro. i djelatnosti velikih violinista i violinskih škola te je s toga podruĉja objavio nekoliko veoma vrijednih monografija. 1966. 1917. Ussachevskog. 1966. Madţarska. 1921. La Mušica en cl Peru. zatim nastavnik etnomuzikologije Konzervatoriju i profesor na Univerzitetu.). 1961. 1959. sonata za 2 violine. 1952. DJELA. a uz to na stim turnejama po Juţnoj Americi i Evropi. 13. 1958. U pu noj ravnoteţi glasovnih kva liteta i glume. 2 Villancicos za zbor. PILARCZYK (Brecht i Weill). 1960. PINELLI. Vivaldi. Concertino. 1948. Histoire illustree de la musique. Pjevanje uĉila u Hamburgu. 1961. 1947. Ballarini. 1957. III 1925 —). od 1951 solistica Drţavnog kazališta u Braunschvveigu . Un Chcvalier sans peur es : reproehe. Corelli.-J. da camera za obou. 1 9 6 0 . Strauss). violinu i violu. 1957. Giselle (Adam). PINGOUD. U Beogradu završila 1956 srednju baletsku školu Lujo Daviĉo (M. 1939—73 bio je is dobno profesor na Muziĉ] akademiji. plesaĉica (Lapovo. 1965. Tri simfonije: I. LIT. Njegov je rep toar bio veoma opseţan. 29. Zaĉarana lepot ica (Ĉajkovski) i dr. Najviše uspeha ima u ulogama tzv. Nuori Psy za sopran i orkestar. Komorni orkestru Radio-televizije (19 —60) i od 1960 u Zagrebaĉ] filharmoniji. 1942. pincer štipati. DJELA. 20. ic Simfonijske pjesme: Confessions. PINEDA-DUQUE. R. 1927 — ). 1937. DJELA. — KOMORI D. Na Konzervatoriju u Torinu završio studij violine i kompozicije (E.78 PIKELJ — PINKAVA harmonije i kontrapunkta na konzervatoriju Santa Ceciliat Rimu i od 1969 profesor na Konzervatoriju u Torinu. Don Giovanm). Predavao na Ecole Normale u Parizu. VIII 1911 — ). P. 1 9 5 3 i 1958. koncert za klavir. 1953. 1933. impulsivan temperament i preciznu tehniku. 1956 i 1957! Ave Maria i Salve Regina. Sor. 1950. 4 Pieces za 14 duhaĉa. Corelli et son lemps. Hristić). Z . mandolina. od 1918 ţivio Finskoj. Jean-Marie Leelair Vaine. Simfonijskom orkestru Rad: odnosno Drţavnom simfonijskom orkestru (1938—53). 1959! Collages. 1939. 22. 1935 i dr. 1965. Blachera. ORKESTRALNA: 4 Pieces. 2. 1958. Muziĉki kritiĉar u Petrogradu. X 1888 — Helsinki. — SPISI: Al otro laĊo de la moma J 955. Petit lexique des tcrmes musicaux d'usage courant. 5 misa za orgulje. Umjetniĉki direktor po duzeća Pleyel S. 1966. Prvu poduku dobio od oca. Muziku studirao u Limi. 1945 i V. A. sopran (Schoningen. —• Fantazija za klavir. Canto for Orchestra No. kolumbijski kompozitor (Santuario. francuski muzikolog (Constantine. IV 1918). a 1927 — -30 ĉasopisa Musique. Pl. Vfozzeck i Lulu (Berg). Beĉu. Neki muziĉari oznaĉuju izrazom p. 12. Sinfonia variata. 1957. zborno pjevanje u Caliju. L. Tri koncerta za klavir. Instruments a cordes pincees je naziv za ţiĉane instrumente na kojima se ton proizvodi trzanjem (gitara. Rolland). F. — Muz za film. -M. 1927. a zatim uĉio na Muziĉ] školi u Subotici i 1925—34 na Muziĉkoj akademiji u Zagrel gdje je diplomirao kod V. Antonio. istakla se kao interpret u suvremenim operama: Saloma (R. G. Na opernoj pozornici deb rao 1878 u Cremoni kao Don Magnifico (Rossini. Od 1934 u Zagrebu koncer majstor u Operi (1934 — 35). Antiquia. Kraljica ostrva (Thiriet) i Darinkin dar (Z. His V/ork. X. — KLAVIRSKA: Tema i varijacije. 1948. Albert Roussel. od 1954 ĉlan je Hamburške opere. 1961. 1927. 1922 — 24 u Turkuu kao nastavnik muzike. New Yorku. 1922. u kojima ispo ljava hitrinu. dodekafonsku tehni kod J. La Cenerentoi Nastupao u manjim talijanskim opernim kazalištima. fantazija i tema s varija cijama. na Visokoj muziĉkoj škol Berlinu (kompoziciju kod B. i8 c 8 — Milano. PILIPENKO. Muzikologiju studirao u Parizu (A. DJELA. 1. a istiĉe se i u savremenim baletskim delima Vibracije (Fribec). 31. D. ardens. Ernest. 1941. Osobitu je aktivn razvio kao komorni muziĉ prva violina u Akademskom j Ċaĉkom kvartetu (1930—3 gudaĉkom kvartetu Pinkai -Matz (1933—47). Londonu. Kao koncertni harfist ĉesto je us pješno nastupao u zemlji i ino stranstvu. moteti i dr. Les Instruments du quatuor. Još kao uĉenica dobija 1955 angaţman u beograd skom Narodnom pozorištu. 1921 i 1922. Ko'nig Hirsch (Henze). francuski naziv za -> mordent. 1950. 1959. PINKAVA mije odgojio je niz izvrsnih i . Torino. na Konzervatoriju u Madridu. 3 stavka za udaraljke i kla 1961. Braunschvveig. trio za flautu. Evoluciones No. kod Nadije Boulanger Parizu. Nastavnik PINKAVA. — VOKALNA : 11 Canciones populares za gk klavir. 1967. Narkissos. 19 Le Fetiche. Schaeffner. kantata Edipo Rey. Locatellija i dr. 1952 (preradba V gudaĉkog kvartc Koncerti: za violu i gudaĉe. Le Violon. KOMORNA: gudaĉki kvarte t. 1960. Ghedini). 1953. His Lije. DJELA: Les Violonisles compositeurs et virtuoses. Er-martung (Schonberg). II. 19 Piccolo concerto. 1918. Alţir. 1935). 1918.. Gudaĉki kvartetu Radio-Zagreba (15 —55) i koncertni majstor ansamblu Zagrebaĉkih soli: (i953—60). 1948. — Prisma za "magnetofon. polukarakternog klasiĉnog ţanra. Hymnen an die Nacht. I I I . sonata za violu i klavir. Le Prophete. 16. 1962. gudaĉki tri o. La Etnomusica de la selva peruana. — VOKALNA: Danse macabre za zbor i orkestar. VI 1942). 1955 (engl. 1958. 1954 (engl. Don Pasquale (Donizetti) i Leporello (Moz. a zatim osvaja klasiĉni baletski repertoar. ORKESTRALNA: simfonija. 1961. televiziju i kazalište. kasnije se specijalizirao za buffo ul< i na tom se podruĉju uvrstio u najveće operne umjetnike sve vremena. 1967. Solistiĉki nastuj u Jugoslaviji i brojnim evrc skim zemljama. Carlo. pridonoseći \ dizanju umjetniĉkog nivoa 1 vatske i jugoslavenske muzik njezinoj afirmaciji u svije Kao profesor Muziĉke akac I. Pet gudaĉkih kvarteta: I. PINCHERLE. Klavir i harmoniju uĉio u Medellinu. 1927 (II izd. 3. franc. 1892 ] sta o ĉlan milanske Scale (nastupna uloga Cristoforo Colon na praizvedbi istoimene Franchettijeve opere). 1925 — -27 bio je glavni urednik ĉasopisa Monde Musical.

1877 i Margherita. 6. Muzika. MeĊutim. 1909 i Ul. 1949—-57 muziĉki kritiĉar dnevnika Giornale del Mattino. Nekoliko uspomena na o. 9. Za ĉim hleptiš. Ko.—Za violinu i klavir: Ilhpsu padocmu na naiuna-WIUUH euonuHucm. Svoje najviše domete ostvario u baletima LabuĊe jezero. 59— 80). kompozitor (Ĉakovec. PIPKOV : . Ciro Pinsuti. God. ĉembalo. zbor i orkestar. Wisner-Morgenster-na. Od njegovih instrumentalnih kompozicija najuspjelije su klavirske minijature i stavci za orgulje koji se odlikuju vještom polifoniĉkom konstrukcijom. KLAVIRSKA: sonatine. 1919 dirigent zbora Feopzu KupKoe. talijanski muziĉki kritiĉar (Firenca. Stekao veliku reputaciju kao pjevaĉki pedagog. bugarski kompozitor i zborovoda (Plovdiv. IX 1904— Sofija. Fortunata Pintarića. L. Iz Pinkavine škole izišli su violinisti D. Mario). — Isti. 9. Kviring. Irodijada (R. Lan -gera u Zs * i grebu. 1910. DJELA. Calacoustical Measures. 1836 — 57 profesor na gimnaziji i 1857—60 tajnik provincijala u Varaţdinu. debitirao 1914 u Soncinu (Cremona). Kupres. Pastorella. 1962. Kasnije uĉio u Londonu kod Ph.amentations of Jeremiah. Fortunata Pintarića reda sv. XI 1907—). 1957. — CRKVENA: Requiem za alt. a 1845 u Bologni na Liceo Filarmonico i kod G. 1830—32 samostanski vikar u Varaţdinu i 1832—36 ponovno u Zagrebu. ameriĉki kompozitor i orguljaš (Lynn. D. Grofica (Ĉajkovski. 21. 1830. 4 Pintarićeva stavka (Sonatina. U Firenci završio studij muzikologije i violine (V. — ORGULJSKA: 2 sonate uz gudaĉke instrumente. 1937. kojemu je 1960—63 bio direktor. — Opere: // Mercante di Venezia. — SPISI: Knjiga bogoljubnosti karstjanske. Varaţdin 1972. VII 1895 — Beograd. Petrassi »sacro«. Torrefranca na muzikološkoj katedri Univerziteta u Firenci. V 1892 —■ Stamford. Ĉlan Zagrebaĉkog baleta do 1942 (1939—40 u Diisseldor-fu) i zatim na Drţavnoj operi u Beĉu. talijanski pjevaĉ. M. Bilješke o klavirskoj muzici u Hrvatskoj. 4. Signs of the Zodiac. soliste i orkestar. 1948. Hivrja (Musorgski. za gitaru. Dukas). XI 1926 —). Stabat Mater za sopran. Izdavao novine My3UKajieu Oimjiac i ureĊivao ĉasopis Teannp u My3UKa. ĉembalo. Matlia Corvino. preludiji.: F. koraĉnice). II 1867). God. — ORGULJSKA: PINTEROVIĆ. a 1926—48 bio je ĉlan Metropolitana u New Yorku. Froman. 1959. Daniel.). 1967. Evgenija.PINKAVA — PIPKOV strumentalista. — CRKVENA: oko 30 misa. valceri. oko 230 pjesama na engleske i talijanske tekstove. breve storia degli strumenli musicali. ali već 1932 prešao u balet gdje je us koro postao solist. 11 Maggio Musicale Fiorentino. ORKESTRALNA: 2 simfonije. A. Imbrek z nosom i Licitarsko srce (Baranović). terceti i dueti. Slephen za zbor. Ljubaša (Rimski -Korsakov. 17. K. 1944 —47. Papandopulo pod naslovom Pintarichiana. Od 1948 je pro fesor na tamošnjem Konzerva - LJ . 1954. Šĉelkunĉik i V simfonija (Ĉajkovski). fuge. Svetu jalni. 1962. sadrţi 45 hrvatskih napjeva uz pratnju orgulja). 1873. K. 7 deutsche Tame. Bal pod maskama i Trubadur). 1967. fantazije. Sedak. DJELA: Da tamburo a tamburo. 1943 i 1954. mezzosopran (Gornji Karlovac. 1955 (diplomska radnja. 1954. Gostovao na najvećim pozornicama Evrope i Sjeverne Amerike. 10. direktor opere u Sofiji. Uĉenik M. PINTAR IĆ Franjevac. Od 1964 suraĊivao je u redakciji Approdo Musicale. Faust). varijacije. za violinu i gudaĉe. 1860—66 gvardijan samostana u Virovitici i 1867 gvardijan u Koprivnici. Glas mu se odlikovao sonornošću i elastiĉnošću. 1957. Studije (izbor): L'Eredita di Verdi nella condotta vocale del »Prigioniero«. —■ Gedichte an die Musik za glas i gitaru. Pintarićeve kompozicije nalaze se uglavnom u arhivu HGZ i u Kuhaĉevoj ostavštini u Drţavnom arhivu u Zagrebu. a kasnije i kod J. 1. 1826. Od 1949 nastupao u muziĉkim komedijama. F. — 5. Stanĉić. u teoriji uglavnom samouk. 18. Na Harvard University stekao 1944 naslcv master of arts. gudaĉe i celestu. 1967.: Z. 1920 —21 zborovoda Narodne opere u Sofiji. V 1974). Leonardo. Concertino za klavir. Rondo. za orgulje. V 1976). PIPKOV. God. Patti.— B' Antić. Figarova ţenidba). X. Lorković. niz operskih likova. 25. Balija. Materassi). u Buenos Airesu i u Australiji. 1946 i dr. zbo rovoda i. S. u arhivu Muziĉke akademije u Zagrebu. PINTARIĆ. VIII 1942). Martyrdom of St. r kp. Pottera (klavir) i E. Pristalica ilirskog pokreta. gitaru i orkestar. kompozitor i dirigent (Loveĉ. 1823—30 F. Sin i uĉenik Panajota. najĉešće karakternog mezzosopranskog faha. 1967. od 1959 profesor je na Nezv England Conservatory u Bostonu. Pevanje uĉila u Zagrebu. 1954. studirao u Sofiji i na £cole normale de musique u Parizu (kompozicija P. 16. nemaju mnogo zajedniĉkih crta s narodnom muzikom. 1966. Zvonimir. PINSUTI. 1958. 27. uz to i u Nevvcastleu nastavnik pjevanja. radiju i televiziji. scenska muzika. DJELA. poloneze. Ciro. pevaĉica. 3 sveska djeĉjih i škol skih pjesama. 1964. ĉembalo (Wanda Landowska) i orgulje (P. 1918). M. Na podruĉju crkvene muzike naj vaţniji je Pintarićev opseţni kantual Crkvena lira sa 378 vokalnih (hrvatskih i latinskih) i instrumentalnih stavaka. Ĉetiri Concertante: I. — DRAMSKA: opera Pycna. Saloma) i Majka (Menotti. Aria and Echo za 2 roga i timpane. Prospettive per uno studio sulla mušica a Firenze nelVOttocento. Jedan od pionira bugarskoga muziĉkog stvaralaštva u prvoj ĉetvrtini XX st. 9. 1961 i 1964. nastavljajući tako tradiciju zagrebaĉke violinistiĉke škole ĉiji je utemeljitelj bio njegov uĉitelj i prethodnik V. Don Giovannija (Mozart) i Mefista (Gounod. 1970 (takoĊer i separat). Dudaš) obradio za gudaĉki ansambl B. Ko. Crkvena lira. Od 1920 pjevao na velikim opernim pozornicama Italije (milanska Scala. 1920 —60 ĉlanica i prvakinja Beogradske opere. — Velik broj preradbi za duhaĉki or kestar. \ Muziku uĉio u Varaţdinu i kod orguljaša F. B. Rossinija. Lupija. Marcellina (Mozart. Sa devet godina već je priredio pijanistiĉki koncert. 1921—24). PINZA. Carska nevesta). C. Mark Passion. 1924—30 kapelnik Gradske duhaĉke muzike u Sofiji. sonata za klarinet i klavir. Dešpalj. Strauss. 1966. koncert za violinu. Komponirao je pod utjecajem narodne umjetnosti. za violinu. EimapcKa pancoduH. KO. LIT. Damcrini. III 1888). koncert za celestu i ĉembalo. Prigodom 70. a od 1967 odgovorni je urednik ĉasopisa Nuova Rivista Musicale Italiana i uz to muziĉki kritiĉar dnevnika La Nazione. 1968. 5. Kuhaĉ. oslanjajući se na klasiĉne uzore Pintarićeva djela. DJELA: kompozicije za duhaĉki or kestar (karišici. Ljubomir. plesaĉ (Osijek. S. u svojim je kompozicijama nastojao pogoditi narodni duh. — KOMORNA: Fanfare. 1932 i Ilapa(p~pa3a e&pxy napodua meMa. Nuova Rivista Musicale Italiana.ypeu u MpaeKU. 1965. Stahuljak. mješoviti zbor i orkestar. Ilirski glazbenici. U svojoj karijeri kreirala. Svadba (Stravinski). str. 3. Blagrovvea (violinu). Uĉitelj muzike.tenor. LIT. 1962 i IV. Barber) u Tanglevvoodu i privatno kod Nadije Boulanger. 8 deutsche Tame i dr. DJELA: oko 30 klavirskih kompozicija. ibid. bas (Rim. 1849 (prema mol itveniku za školsku mladeţ Liber precum et hymnorum. —• Izbor iz Pintarićevih klavirskih kompozicija i pastorala za orgulje obradio za klavir S. K. 25. III 1798 — Koprivnica. Mil. PINTAR. od kojih mnogi potjeĉu od njegove ruke. p. Soroĉinski sajam). L'Approdo Musicale. zbor i orkestar. RAM. orgulje i udaraljke. St. saĉuvao se samo u prijepisu. na filmu. Franje. 1948. Studirao na Konzervatoriju u Bologni. Honegger. 1927. s vanrednom glumaĉkom ubedljivošću. U njegovu širokom repertoaru isticale su se kreacije Borisa Godunova (Musorgski). VI 1923 —). Cantilena and Capriccio za violinu i ĉembalo. Pikova dama). 1965. PINZAUTI. God. Zborovi: Danak svaki. V 1829 — Firenca. Ezio. 1901). Detić. 1936. kazališnu karijeru zapoĉeo 1931 u Zagrebu kao dramski glumac. — Ĉlanci u ĉasopisima. The Reproaches za zbor i orkestar. 1882. Koncertni orguljaš i ĉembalist. I. zatim studirao kompoziciju (A. Profesionalnu karijeru zapoĉeo kao asistent F. Rukopis toga kantuala. Biggs). Papini. Siena. 1961. Z. Detešce je porodeno. 1932—44 korepetitor. Glazbeni ţivot Varaţdina. Kantate: Chrisimas Cantata (Sinfonia sacraj. talijanski pjevaĉki pedagog. 1963. Valdec. — K. uĉitelj pjevanja i orguljanja u Zagrebu (1826—28 gvardijan samostana). celestu i udaraljke. 1966. Sretan svetu danak svemu. — VOKALNA: oko 20 zborova (XUMH na Kupun u Me-moduu. V 1957).. 2. 1927 (izgubljena). sadrţavajuća poboţnih molitvah i pesmah veţbanje. znaĉajne su njegove klavirske kompozicije. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. Sv. 1959. 3. -G. Zagrebaĉka violinistiĉka škola. — VOKALNA. kao ni s karakteristiĉnim crkvenim stilom. II.gl. 1952. 1 974 LIT. a od 1856 nastavnik klavira i profesor pjevanja na Royal Academy of Music u Londonu. Chigiana. Easter Cantata. MGG. Zagreb 1893. Stranić. Fortunat. sonata uz limene instrumente. 79 PINKHAM. Martinec. Konzul). tako da su mnogi već renomirani pjevaĉi traţili od njega savjete (Giulia Grisi. I. Jonah za zbor. 1908. Veni Sancte Spiritus za mješoviti zbor i orgulje. Kosir. Uspomene iz najmladjeg mog Ċaĉkog ţivota u Varaţdinu. harmoniju i kontrapunkt u ĉio na tamošnjem Konzervatoriju kod R. 1836. 1965. djeĉje operete Meua u nmu-HKU. 1962. 1946. 1963. R.: A. Huml. — Klavirske kompozicije (CaModuecKu manu. Ildebrando Pizzetti critico. Gli arnesi delt a mušica. pripremljen 1860 za štampu. Š. Gonnecticut. — DRAMSKA: komorna opera The Garden of Arlemus. Filić. gudaĉe. Najvaţnije su njezine uloge: Ulrica i Azucena (Verdi. rodoljubne pjesme i davorije. T. Panajot. Poziv na ples (Weber) i dr. 1918. Od 1848 ponovo je u Londonu. Ninić. pastorale i dr. pijanist i kompozitor (Sinalunga. C. Varaţdin 1914. Đavo u selu (Lhotka). Massachusetts. A. Wedding Cantata. filmska muzika. — K. osobito crkvena. 2. Landleri. III.godišnjice smrti skladatelja O. XI 1871 — Sofija. Lilaniae Lauretanae u B-duru za muški zbor i orgul je i u D-duru za 5. — Vokalni kvarteti. 1860 (rkp. Hrdjok.

embouchure. 1937. 1952. Thibault. M. francuski muzikolog (SaintDizier. God. udaraljke i klavir.80 PIPKOV . AJieKcanjip CTenaHOBHM FlHporOB.. I Note su un codice di antiehe musiche per tastiera. masovne pjesme. Studirao na konzervatorijima u Palermu i u Fir gdje je diplomirao 1930 orgulje i orguljsku kompoziciju. kompozitor i zborovoda (Preloge. pevaĉ. XIV.. Encvclopec la Pleiade. XI 1943). MF. a na flauti se p. 1953. . Y. 1948. Grigorij Stjepanoviĉ. klavirski trio. II. 1933 i dr. suvremeno koncipiranim. je vrlo zasluţan za izgradnju bugarske muziĉke kulture. PIROGOV. Musique et Poćsie au XVI siecle. Njegovi uĉenici bili su A.enaHOBHM IInporOB. LIT. 26. 1931 stekao dok iz povijesti umjetnosti. 1948. dovršile Y. — E. ^ polifoniche iialiane durante U sce. B. 1949. talijanski muzikolog (Palermo. 1940. OmapuneH manu. klavirski kvartet. MGG. Li Gottijem). P ostvario niz velikih kreacija: Miloš (Konjović. Les Colloques de Wegimont. 1950. /. Od profesor je na Harvard Universily. Andpeee. Konjice. Tijdschrift der eniging voor Nederlandsche Muzikgeschiedenis. PIRROTTA. 3. 1951. Santa Cecilia. 1966. DJELA. Spcculum. — AjiencaHAP CTenaHOBH^ FlHporOB. 1951 i za violonĉelo. O formi i strukturi piska ovisi boja zpojedinih instrumenata. HolanĊ. njem. Sa M. 1928. Tohueea. Prodana nevesta). Pragu i Bukureštu. Pinel. -954. — VOKALNA: Opamopun 3a naiuemo epeMe.. MQ. 1962. Od 1967 ĉlan Ameriĉke demije umjetnosti i znanosti.ioanun za gudaĉe. umet ku karijeru na operskoj sceni poĉeo u Miinchenu. JIIOGOMHP rinnKOB. LIT.. Mušica Disciplina. 568 e la mušica francese in Italia al cipio deV 400. P.-.-_ _. Jedan od utemeljitelja i prvi predsjednik Saveza bugarskih kompozitora.la tecnica musicale del Trecento italiano (sa Gottijem). sonata za violinu i klavir. Co<bnH 1952. 1954 (engl. Cecilije u Rimu. CoBeTCKafl My3i. JiemcKU a>i6yM. Rjazanska gubernija. PIRNIK. 1939. osnovao teĉajeve za historiju muzike na Scholi Cantorum.. MocKBa i JlemiHrpaa 1951. God. : tin. 1946—47. — Obradbe narodnih pjesama. historijsko-kritiĉki dijelovi njegovih rasprava još uvijek smatraju uzorima. Andre Gabriel Edme Pirro. ihid. In Text Forms from Cicot Dufay. pjevaĉ. — Zborovi. Jlbeoe. je utemeljio muziĉki odjel pariške Nacionalne biblioteke.J . zatim od 1920.lhI sv... 1955. // Codice Estense lat. 1954—55 pred na Princeton University. Kompozicije gradi na elementima bugarskog folklora. 1954. Wagner. guenau. COBeTCKan My3biKa. 1948. u knjizi Histoire de la Musique. Pincherle. U Parizu studira pravo. 1964. Nouva Rivista Musicale Italiana. R. a 1923 u Berlinu. P. 1952 i dr. 1930. — DRAMSKA. La Scuola ro] 19S3. Tragedie et comedie dc Camerata fiorentina. zatim orguljaš i kapelnik u College Stanislas. studirao na Školi filharmoniĉkog društva u Moskvi (V. Kongresni izvještaj. suita Ilponem nad TpaKun za komorni orkestar. Rokseth. Pjevao zatim na Manjinskom kazalištu u Pe trogradu. 1944. Bio je izvanredan uĉitelj ĉija je metoda nastave povezivala strogu kritiĉnost s dubokom interpretacijom. i kod drugih haĉkih instrumenata. I'epouHHa yeepmwpa. Flacmopa/i. ibid. T~» \ K -. 1930: Remarques sur V tion musicale de la fin du XIVe au milicu du KVe siecles. FpnropnH C. uz to unosi i elemente muziĉkog impresionizma (opera HuuHume deeem 6pamn) i ekspresionizma. Thib. simfonijske varijacije IJbmyeaHe 113 A. djelovao kao profesor na uĉiteljskoj školi u Tol minu. Paolo da Firenze in un nuovo frammento. Revue de Musicologie. CodiHH 1958. Aubrvjem i dr.: M. 1968. Medveda i L. 1900—04 orguljaš u crkvi St. 1. Per Vorigine c la sloria della caccia e del madrigale treća RMI. 11. 1946. 1954. — Klavirske kompozicije za omladinu Pejzaţi. vokalnim i instrumentalnim djelima najviše obraća omladini.: A. JeanBaptiste de Belleville. 1938. za glas i komorni sastav. Rollanda. Schnabel) s otvorom na dc strani u koji se uĉvršćuje tanka ploĉica od trske zvana jeţ (usnik oboe sadrţi dva takva jeziĉka). Robinet de la Magdalaine. Predavao povijest muzike 1936—4 Konzervatoriju u Palermu. solo-pjesme. 25. Nino. Fedorov. a zatim u Velikom kazalištu u Moskvi. Redovito gostovao u Odesi i Petrogradu. Andrć (Gabriel Edme). Pirroova hermeneutska estetika izgubila je s godinama na aktualnosti. — KOMORNA: z gudaĉka kvarteta. 1948 i Antnu-zona 43.. d: dobio mekši zvuk tube. 1963. preludij. I kao kompozitor on se u svojim. burleska za violinu i klavir.iKa. A. L'Ars Nova italianne. Commedia delVarte e melodramma. American Institute of Musicologv. 1940 i 1955. suraĊuje u izdavanju Han Publications in Music (od 1968).-. Temperament Tendencies in ihe Florentine Camerala. u A-Q. . u: šavao se kod V. Kod klarineta je to kljunu sliĉan dk poĉetku cijevi (franc. a 1910—30 bio je solist Velikog kazališta u Moskvi. AjieKcaH^p C. Music and Cultural Tendencies in 15 Century Italv. VIII 1902 — ). na tom je podruĉju postigao zapaţene uspjehe te je pridonio razvoju zborskoga pjevanja kod slovenske omladine. ^ ** O _ ~ . PIRRO Rokseth i G. God. sa malim prekic ĉlan opere u Beogradu. ' ~ . — KLAVIRSKA: St-niapcua cwuma. 1948 i dr. D.: II. Ljubomir Pipkov. — IZDANJA: The sic of l4 lh ~Century Italy (5 sv. Froberger. 1955 na Columbia Universitv. CofpHH 1962. 1954. Ĉarobna frula). Dante cus: Gothicism. Rokseth i G. Brenetovom. X. Od njegovih djela na prvom su mjestu Esthe'tique de Bach. muzikalan interpretator i odliĉan glumac.PISAREVIĆ toriju. IzgraĊen je najĉešće u obliku lijevka (rog) ili kc (trublja i trombon). 20.»e3oe. dok se. Svetozar. Santa Cecilia. 13 1908 —). 5. Obrecht a Cambrai. Maks. mouthpiece. Go d. šl PISAREVIĆ. 12.__-/-. . Haute-Marne. Atti del congresso internazionale di mušica sacra. 1885 — Beograd. 1922—24 solist Opere. 1931. FlaHaHOT I-HnKOB. S1 zur Musikgeschichte. Došavši 1903 u Moskvu uĉio kod M. Codice di Luct E. Scholasticism and Music. de 1491 a 1525 environ. bas (Novoselki. za violinu. zove teralni otvor na gornjoj strani cijevi u koji sviraĉ duše. Savaste. Njegova dirigentska ostvarenja odlikuju se profinjenom interpretacijom i tehniĉkom dovršenosti. 1927. koncert za 10 duhaĉ kih instrumenata. Frazzija i A. Debitirao 1919. 1949— 51. 1932. ___ . DJELA: gudaĉki kvartet. zbirka Otroškc pesmi za glas i klavir. 1929. Trois cht niers francais du XVe siecle. . Estienne Richard. 1962. Cesti e Abbatini. 1921 na turneji po SSSR.. Fpoćbm Ha naprnuianuna za prirodni rog i klavir. Pevaĉ plemenito zvuĉnog i toploga gla nog materijala. Co. Osobito velik uspjeh posti gao kao Boris Godunov (Musorgski). Cronologia e minazione dell'Ars nova italiana. Uz uloge iz klasiĉnog ruskog opernog repertoara pjevao je i na mnogim premijerama sovjetskih opera. Pe. 1959. LIT. — L.. . bas (Novoselki. Scelle poctic Monteverdi. 1907 doktorirao na Sorbonnei. II 1869 •— Pariz. Festschrift Guido Adler. MocKBa 1953. 28. Questions musu „ Cf . 1948 —56 direktor muziĉke bi teke Konzervatorija Sv. X. — IZDANJA: Huit pieces inedites pour le cl par Mezangeau. poema Ceamoa za zbor i orkestar. . Buxtehude i Histoire de la musique de lafin du XIV siecle d lafin du XVI". Pirro. 1939. Studirao solo-pjevanje na Konzervatoriju u Ljubljani. VI 1899 — Moskva. Kamy/ibiCKan. 1927 (zapoĉeo P. roga. etide za violinu i klavir. XI 1929). Tjutjunik). dio limenih duhaĉkih instrumenata prislonjen uz sviraĉa. Studirao pevanje u Beĉu. LIT. U središtu njegova djelovanja je omladinska vokalna mu zika. Tre capitoli su Cesti. VI 1964). HAuee. 1960. naslijedivši R. 1959). P. 1934. Zbog toga je npr. 1 2. Stantschezva-Braschowanowa. Melanges de musicologie offerts a -de la Laurencie. 1950. RM.-~ _ _ D . Filmska muzika. MGG. M. unus ti uuaneurs jrurt^uis uu ternps aes rois t_«ari-s v ei i^naries VI. 1928 i 1948. . Revue Belge de Musicologie. Donskog na Školi filharmoniĉkog društva.: Y. stavljao na nju p.'* T -_. Fidi Sarastro (Mozart. PISAK (engl.enaHOBH*. — V. ITaHajioT I-HIIKOB. u knjizi Aspects of Medieval and Renaissance Music. Considerazioni sui primi t di Aiissa parodia. 1921. Miloševa ţenic Kecal (Smetana. 1946. Od 1915 opere u Zagrebu i Ljubljani. Aleksandr Stjepanoviĉ. hospitira u orguljskoj klasi C. franc. Francka i vrši sluţbu orguljaša. 1950 (s popisom Pirroovih spisa). njem.ITuporoB. Dulcedo e subtilitas nella pratica polifonica franco-italia principio del' 400.). 19 54- PIRRO. 1955 ( u zborniku L'Ars Nova. M\ sttick). 1968. 1930. ORKESTRALNA: 2 simfonije. _ . Koncerti: za kla vir. bas (Bosanski Samac. Daland (Wagner. 1967. Macha-bey. Academie des beaux-arts. 1935. M OMHUJI . 1885 — Lenjingrad. Thibault. zborovi. Antoine Boesset. . bec. 1960. God. Rocco (Beethoven. — E. Plamenac. Institut de France. II 1931). Na toj je ustanovi . meĊutim. sovjetski pjevaĉ. D. — A". . U širem smislu upotrebljava se naziv p. debitirao 1908 u operi Strijelac vilenjak (Weber). kompozicije za glas i komorni orkestar. Pirro und Yvonne Rokseth. 1936. Opere: Hnunume deeem Opamu. Brat Grigorija. S. DJELA: // Sacchelti . Marchettus de Padua and the Italian Ars i Mušica Disciplina. . Je of the American Musicological Societv. od 1912 predavao historiju umjetnosti i muzike (1930—37 profesor). RMI. Collectanea Historiae Musicae. kao i prvi muzikološki seminar u Francuskoj. 1944.

1700 i / Rivali generosi. Suite of American Folksongs za 24 instrumenta. c. c. Njegov peda-goško-teoretski rad odrazio se i u nizu veoma cijenjenih teoretskih priruĉnika. A. talijanski pjevaĉ (alt). Modern Music. et altri stromenti. Francesco Antonio Mamiliano Pistocchi. suita za obou i klavir. Symphonic Piece. ameriĉki kompozitor (Rockland. 2 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. pjevaĉki pedagog i kompozitor (Palermo. O s a m s i mfo n i j a : I. 1929. New York 1952. Oko 1960 poĉeo se baviti i koreografijom . Divertimento. 1961. Zatim je uĉio klavir i violinu. trio za violinu. Ballet Music za klavir i komorni orkestar. Pistocchija u Ansbachu. Adlera. 1959 i za klarinet. A Toccata of Galuppi za recitatora i orkestar. Od 1963 intendant je Drţavne opere u Istoĉnom Berlinu. Le Pazzie d1 arnore e delV inleresse. duhaĉki kvartet. / Pastori al Prescpe. 4 concerta grossa. — KOMORNA: pet gudaĉkih kvarteta. u djelu Instrumental Alusic (obj. njemaĉki violinist i kompozitor (Cadolzburg. 1942. Variation on a Theme by Eugcne Goossens. — Baiet The Incredible Flutist. 1686—95 PISTONI. 1936.: gigue i ariju s francuskim tekstom iz Scherzi musicali obj. The Storm. Josef -> Pišna. Walter Piston. 1956. 1967. Walter Piston — Classicist. suita za obou. A. 1957. XI 1755). VValter. 20. New York 1959. 1700 se vratio u Bolognu. 1682). 1960 i VIII. 1928. D. 1927 i 1939. Unser Rundfunk. koncert. Orchestration. Richard Wagner. duo za vi olu i violonĉelo. 1659 ■—• Bologna. 1935. c passcggiati in 40 modi sopra un basso d'un balletto . XII' 1687 — Dresden. 1699 preselio se u Beĉ. Fugue on a Victory Tune. 1933. Za 1 — 2 glasa i orkestar: Campanella-Kantate. 1962. 1941 (II izd. 1949. ĉembalist i muzikolog (Breslau. Maria Vergine addolorata. Composer Walter Piston. 1918. 1950. Opere: // Leandro. 2 klarineta i fagot. Gallusa u svescima DTĈ. sa P. Paul A. — N. Johann Georg. Njemu u ĉast objavljena je spomenica Paul Amadeus Pisk. Nastupao u domovini i inozemstvu. Baleti: Der grosse Regenmacher s recitatorom. Concertino za klavir i komorni orkestar. 1935.) bili razvrstani u razrede. X. 1692. 1944. Školovao se u Bologni. arpa. 1963. PISCHNA. sonatu za violinu i b. Obitelj se nekad zvala Pistone. 1921). PISKAĈI. Schrekera. 1951 —62 profesor na University of Texas u Austinu i od 1963 na Washington University u St. 1939 i 1960. Brojna Pistonova djela poštuju tradicionalne klasiĉne okvire. Tagliavini. a potjecala je iz Italije. 1947. V. 1927. 1926). solo . STMW. Studirao na baletnoj školi Rimske opere gdje je ĉlan baletnog zbora od 1948. G. PISTON nacionalnog stila (sinkopirani ritmovi). Modern Music Makers. 1926. suita za obou i klavir. varijacije za violonĉelo i orkestar. J. koji je vjerojatno za njega komponirao partite za violinu solo. Paul A. MESTNI -> Duhaĉi. Harmony. klavirski kvintet. Rondo-Suile za violinu i klavir. 1955. 1935 (6 misa). 1924. duhaĉki kvintet. U godišnjaku Jahrbuch der Deutschen Demokrati -schen Republik za 1955. 1698. 1953. Mario. F. 13. Kultivirao je izrazito »apsolutne« instrumentalne forme. 1936 emigrirao u SAD. 1797—98 boravio na dvoru u Berlinu. DJELA. 1946. Intermezzo Tunbridge Fair za vojnu muziku. za 2 klavira. Gesang vom Rundfunk. Schonberga. 1925. Boletin interamericano de mušica. gradski PISTOCCHI. kantate za 1 — -3 glasa i b. Bacha. 1 9 3 7 . 1935. ihre historischen Voraussetzungcn und ihre Auszvirkung im franzosischen. 1946. God. 1918. 1933. O RK ES TR ALN A. — E. Nastupao kao pijanist u Austriji i SAD. Za sole. Torellija i F. 1953. klavirski trio. 1931. 1931. 1720. — IZDANJA: mise J . — Classified Chronological Catalogue of Works by the U. MGG. i arije u rukopisu. 1958. I I . jasna forma i ritmika. Fanfare fot the Fighting French. adagio i fuga. 1948. a predavao i na Novom beĉkom konzervatoriju. — K. gudaĉki kvartet. VII. III. oko 150 solo -pjesama {Gesdnge eines fahrenden Spielmanns. 16. 1947. 1948. VI. a solist od 1950. Od 1712 violinist. 1940. 1699. serenata. 1667. brojni ĉlanci u ameriĉkim i nje maĉkim publikacijama. PISENDEL. Bernstein. S. Od 1950 proĉelnik muziĉkoga odjela Radio-Berlina. 1965. melodika koja naginje atonalnosti. bio je 1937—51 profesor muzike na University of Redlands u Redlandsu (California). kasnije A. Paul Amadeus. As. 1956. simfonijski preludij. guda ĉe i harfu. God. u kojoj su uĉenici (A. // Sacrificio di Gefte. G. Engine Room. teoriju i povijest muzike na Visokoj muziĉkoj školi u Weimaru. arije. fantazija za klarinet i klavir. 1967). Festschrift Richard Miinnich. DJELA: Streiter fur ĉine nationale Musik.. — KOMORNA: gudaĉki trio. PISK. 1941. 1940. Studirao u Beĉu kod F. Epsteina.— Klavirske kompozicije (sonata. Counterpoint. Istodobno se bavio i muziĉkom publicistikom. partita. pastorala // Narcisa. studirao 1924—26 kompoziciju u Parizu kod N. X. 1942. Leipzig 1959. 1710 (sa C.PISAREVIC — PISTONI utalica). Glowacki. 1935. Studirao klavir i ĉembalo i polazio predavanja iz muzikologije na Univerzitetu u Breslauu. od 1954 vodio odjel za muziku u Ministarstvu kulture Njemaĉke DR. 1955. 1951. Citkomilz. Kao pedagog postigao je mnogo uspjeha: iz njegove klase izašlo je više vrlo istaknutih ameriĉkih kompozitora (L. I 1894 —). 1947. sonata za flautu i klavir. Bertolino da Faenza. Minelli. on je pokazao stvaralaĉki interes i za principe neoklasicizma. Glavna obiljeţja Piskova stila su slobodno tretirana polifonija. Essay in His Honour (uredio J. A. LIT. zbor i orkestar: Die neue Stadt. klavirski trio. Ĉlanci i studije. se ipak nije nikad ogradio od tekovina suvremene evropske muzike. 1927. Three Ceremonial Rites. atonal nosti i dodekafonije. Cappellijem). 1964. — Carnival Song za muški zbor i duhaĉe. Konzertbuch. 1721 i Davide. 1947. za violu. H. Monarijem i G. U mladosti se teško probijao svirajući po zabavnim lokalima. Introduction and Rondo za flautu i klavir. Blech-blatterCortige. preludij i fuga. 1958. u e-molu (1954) i sonatu za violinu solo u a -molu (1953). A. 1929 i 1948. zborovi. za violinu i za violu.sonate za violonĉelo. 1707. 1938. sonata za violinu-solo. sonatina za vi olinu i ĉembalo. NOVA IZD. interludij za violu i klavir. Vrativši se iz zarobljeništva. 1943 i The Trail of Life s recitatorom. PISTON. 1947. duhaĉki trio. 1948). 1952. Rococo Suite za violu i orkestar. muzikolog i muziĉki kritiĉar (Beĉ. Zur Vorgeschichte einiger im theoretischen Werk Jean Philippe Rameaus behandelter Probleme der Harmonik. 1697. 1957. 20. passacaglia. 1948. Nilacanta (Delibes. Istiĉe se podjednako u klasiĉnom i su vremenom repertoaru. J. rog i trombon. a zatim dvora u Ansbachu. 1948. izdavao. 1922). Iste godine postao solist kazališta Scala u Milanu (od 1953 prvi plesaĉ). klarinet i klavir. Dobivši stipendiju. Benvennuti (35 Arie di vari Autori del secolo XVII. 1926. Divertimento za 9 instrumenata. duo za violinu i violonĉelo. 1967 (3 mise) i 1969 (5 misa). 1949. 1959. Music for Strings. Bavio se i vokalnom peda gogijom. F. talijanski p'lesaĉ i koreograf (Rim. Furth. 81 u sluţbi dvora u Parmi. 1944. 3 sonate za violinu i klavir. c.: L. NOVA IZD. Musik in China. G. IV. kla rinet i fagot. Jean Philippe Ramcau und die franzb'sische Aufkldrung. D J ELA. osobito u Napulju.: H. Walter Piston. 1956. 1950. 3 New England Sketches. Bartoka). 1932. Boulanger. Schering (DDT. Fabri i dr. 1930. X. LIT. Tu je utemeljio ĉuvenu pjevaĉku školu. koju je završio 1916. Monodrama Schattenseite. Symphonische Ouvertiire. 1943. Lincoln Centar Festival Overture. Handel-Festschrift. 1 kompozicija s njemaĉkim tekstom i 2 s francuskim). — DRAMSKA. 1935. Hellmesbergera i G. LIT. II 1914 ■—). — DRAMSKA. 1934. — Chromatic Study on li. 1945 i dr. X. Stefanom. — TEORETSKA: Prindples of Harmonic Analysis. 1926. Psalm and Prayer of David za zbor i 7 instrumenata. B. — A'. 1955. Capriccio za harfu i gudaĉe.: /. — VOKALNA. 1922—34 vodio je muziĉki odjel Narodnoga sveuĉilišta u Beĉu. 7 koncerata za violinu. LIT. austrijski kompozitor.: B. P. Hans. violino. Death Valley Sonatina.. je polazio slikarsku školu Massachusetts Normal Art School u Bostonu. 1947. 25. klavirski kvartet. iako se u njima ponegdje zamjećuju i elementi specifiĉno »ameriĉkog« w. INS TRU MENTALN A: Capri cci puerili variamenie composti. Paul Amadeus Pisk. Problems of Inlo-nation in the Performance of Contemporary Music. 1959. zbirka dueta i terceta. preludij i fuga. 1958. 3 kompoziciie za flautu. P. Hughes). se kao kompozitor isticao smislom za upotrebu polifonih sredstava i za motiviĉku razradbu. 1927. Schcrzi musicali (6 talijanskih kantata. 1686—1705 operni pjevaĉ u Italiji i Njemaĉkoj. Music of the West Magazine. Johann Georg Pisendel. 1959. MQ. — Ai. — VOKALNA. Hauswald obj. 1939. Simfonijeta. Njegovi su uĉenici bili J. 1955. C. Speculum Suite. Le Risa di Democrito. D. Lakme). ORKESTRALNA: Baroque Chamber Concerto za violinu i orkestar. 1943. Ricercare. 1946. J. Prvi veći uspjeh do ţivio je 1951 u baletu Soglia del tempo (muzika B. 1942. Musikblatter des Anbruch (1920—28) i bio muziĉki kritiĉar u IViener Arbeiter-Zeitung (1921—34). 1934 i American Suite. 1954. 1944. — KLAVIRSKA: sonatina. 1953. per suonarsi nel clavicembalo. God. 1933. 1933. 1945. 1955. a od 1728 koncertni majstor dvorske kapele i dvorske opere u Dresdenu. 1958. 1721. 1937. 1943. Gostovao u Engleskoj. Goss. na kojemu je 1924 promovirao. fantazija za engleski rog. P. 11. 3 psalma. 1932. no moţda se najviše proĉuo po deskriptivno programnoj muzici za balet The Incredible Flutist.: koncert za violinu u D -duru obj. 1907). Benda. 1966. Pisk. 1924. pjesme za glas i gudaĉki kvartet. Shapero i dr. sonata za violinu i klavir. — SPISI: Das Parodieverfahren in den Messen des Jacob Gallus (disertacija). sonata za klarinet i klavir. kvartet za 2 trublje. Kennan. 1679 (II verzija pod naslovom Gli Amori fatali. njemaĉki pijanist. 1958. Graun. a nastava se vršila po strogim metodiĉkim principima. 1936. Bulletin of the American Composers Alliance. 1958. za orgulje. Requiem. DJELA. promovirao 1916. 1954. 1962. B.). 1931—-33 predavao kompoziciju na Austrijsko-ameriĉkom konzervatoriju u Mondseeu (Salzkammergut). G. partita za violinu. MGG. violu i orgulje. violu i gitaru. DJELA: simfonija. Ĉarter. Najvaţniji njemaĉki violinski virtuoz u doba J. 1932. 2 suite. P. Liltle Woodwind Music za obou. V 1726). 1947. Die Stimme des Propheten. italicnischen und deutschen musiktheoretischen Schrifttum des 18. Josef PISCHNER. 1944. — Crkvena djela. God. 1935. predavao 1946—50 klavir. V 1893—). 1951 i 1962. 1 9 4 2 . R. 1967. 1945. Quantz i F. Die Harmonielchre Jean-Philippe Rameaus. —■ Kompozicije za orgulje. Jung. Nakon Prvoga svjetskog rata upisao se na Harvard University. Jahrhunderts. Pisk. Louisu (Montana). Ber nacchi. 2 talijanska dueta. Prclude and Allegro za orgulje i gudaĉe. Moresca Figures za violinu. I 1933 —). Škole takva tipa ubrzo su osni vane i u drugim talijanskim gradovima. koncert za violinu u Es -duru (1959). Nakon povratka u SAD predaje do 1959 na Harvard Uni-versity (od 1944 profesor). 1956 i 1957 ureĊivao rubriku Die Entviicklung des kulturellen Lebens. Francesco Antonlo Mamiliano (zvan Pistocehino). Broder. Bucolic Suite za gudaĉe. 1964. Kremcnliev. Oratoriji: Sant' Adriano. kla rinet ili violonĉelo i klavir. 1938. tokata. 1959 (5 misa). 1944. gudaĉki sekstet. M. 1942. — Dvije sonate za violinu i b. 26. suita za komorni orkestar. suita za 4 klarineta. 1962. Uĉenik G. 1921. MGG. Vivaldija u Veneciji. 1962. MGG. H. 1963. S. Slonimsky. J. G. Koncerti: 2 za violinu. Maine.

sveĉanosti i natje' umjetniĉka. 1900. i njegova škola utemeljili su grĉku nauku o muziĉkom -> etosu. grĉki filozof (Samos . suivies d'ho a Richard Wagncr. Vogel. 1943. 1962. // M01 parato. stotine stavaka misnog propriuma i ĉasoslova litanije i SPISI: Guida armonica. Une »bellc epoque« de la musiaue francaise. XI 1932). Crkveni kapelnik u Monterotondu (1673). Die Lehre vom Ethos in der griechischen Musik. LIT. pa je tako i P. Etudes sur la doctrine Pythagoricienne. P. Orienlal Rhaps. Fruhgriechische Mathematik und Musiklehre. Malog Pišne (Maly cviĉeni. nova revizija E. — W. Delatte. Didim i Prolemej) nazvani su i kanonicima. Prijevod: R. Robert Pitrou. 1.. F. p. ĉije je djelovanje trajalo više stoljeća. Levy. Bardet. DJELA. 0. PITAGOREJSKA TERCA. San Lorenzo in Lucina (od 1689). Zbog svoga društveno -elitnog stava. zajednica je ĉesto do lazila u ozbiljne sukobe s politiĉkim protivnicima. Robert. p.: B. talijanski kompozitor ( 18. 1925. Izgubljeni sin S. —J. P. frekvencija velike terce 81 : 64 (ili 408 centa). morao <~5O9 bjeţati iz Krotona i skloniti se u Metapont (do nja Italija). 81 : 64 = velika terca). nasuprot više empiriĉki orijentiranim harmonicima oko Aristoksena. Pariš 1926. Scenska muzika. Door. Missa Albana obj. IV izd. 2 : 3 = kvinta. X. 1853). oko 250 misa. nik F. P. Muziĉka pra PITIJSKI NOMOS oblici.. Studirao na Konzervatoriju u Le (C. Gl. VI 1826 — Prag. 1963. Rheinberger). izraz koji se upotrebljava uz oznake za ti dinamiku. 1951). zborovi. Harmonikale Deutung eines pythagoreischen Spruches. 1941.). PIŠNA (Pischna). Abert. poput Olimpijskih svake ĉetvrte godine i imale su panhelenski karakter. od 1915 dirigent Beecham ' Company.VII e sieclt De Gounod a Debussy.: O. M. Recherches sur les sources de la legende de Pythagoras. Plato und die sogennanten Pythagoreer. Bibliotheque de l'Ecole des hautes ćtudes. 1935. kako pokazuje tabela: velika terca mala terca Pitagorin sistem: 408 centa 294 centa Temperirana ugodba: 400 centa 300 centa Ĉista ugodba: 386 centa 316 centa PITT. Die Zahlengrundlagen der Musik. 1 suita. L. Die Harmonielehre der Pythagoreer. Vetter. prema kojemu brojke najbolje izraţavaju bit svih stvari i pojmova. Ĉetvoroglasni kanon Io sono in allegria (jedino poznato Pit svjetovno djelo). Foggie. uvertira The Taming of the Shreto.). premda je već Aristoksen ustanovio.: J. Festschrift J. 1695. njegov biograf G. Pariš 1915. A. Bcnnet. — V. Chiti i dr. DJELA KOMPOZICIJE. Eratosten. — A. Pitijsku 1 LIT. 1946. ali se njegovo uĉenje saĉuvalo u spisima uĉenika (pitagorovska škola postojala je do kraja Sr-lV st. Wolff.82 PISTONI — PIU Teoretiĉari srednjega vijeka preuzeli su Pitagorino aku: odreĊivanje intervala. u Lat (1708—19) i (od 1719) u Capella Giulia u crkvi sv. zatim direktor British National Opera Company (1 24). — H. engleski dirigent i kompozitor (Londi I 1870 — 23. Music and Letters. Mušica d' oggi. pomoćni dirigent lista Covent Garden u Londonu. a sloţeniji disonance (16 : 27 = velika seksta. Bavio se i kompozicijom. da je titrajni 1 meĊu tonovima velike terce 5 : 4 (ili 386 centi). 1962. K. G. je bio najugledniji crkveni muziĉar svoga vremena u ] a po plodnosti mu moţda nema premca u cijeloj povijesti m Njegova muzika odraţava stilski razvoj ostvaren kroz dvi neracije. Oko -t-530 došao u Kroton (donja Italija) i tamo osnovao filozofsku i vjersko-politiĉku zajednicu. B. Te je god in bjednik u auletici bio slavni antiĉki aulet Sakadas sa svoji. Od 1677 do smrti kapelnik u ri crkvi San Marco u palaĉi Venezia. Becker. 1957 Schumann. pjesme za glas i orkestar. Od pc nika u auletici poznat je i Midas iz Akragasa (na Pitijskim ma <. S. L. 15. 1941. piano tiše. Giuseppe Ottavio MGG. Jean-St Bach. a male terce 32 : 27 (294 centa). Giuseppe Ottavio.582 prireĊivale su se. W. X 1896). God. Giuseppe Ottavio Pitoni und seine . pa muziĉki direktor British Broadcasting Company (1922 Njegova su djela romantiĉki obojena. Jedan dio Pitonijevih crkvenih djela nastavlja trt Palestrine i njegove škole_. simfonijski preludij Le Sang des crepuscules. orguljaš. I. a izveden je s pomoću nizanja ĉistih kvinta. Bibliotheque de l'Ecole des hautes etudes. Grĉka muzika. NOVA IZD. Sciences historiques. Hucke. 1962. Aggiunte alle regole di contrappunlo di Giulii Regole di Contrapuntoj Notizie de' contrappuntisti e compositori di musit anni 1000 fino al 1700. Wagner. je -> meno. Od 1907 umjetniĉki di u Grand Opera Syndiicate. P. Ĉudesni mandarin B. Josef. — E. Scripta Mathematica. 1693 i Ilungariae triutnphus in Ouirinali. E. X. 1955) i dr. 1961. — B. 1 se ta himna u ĉast Apolona izvodila uz pratnju kitare. Der pythische Apollonhymnus aitiologische Die Meisenheim a. Vie intime. Schmidt-Gorg. Leipzig 1899. — H. Leo. Pitagorovski muziĉki teoretiĉari (Filolaj. III izd. PITIJSKE IGRE. Tiberti. Schubert. Pythagoras. 1955. I. Theorica musicae Milano 1492 novi morali bez pogovora pokoriti disciplini nalik na samostansku. Mareĉeka. Musiciens romanligucs. Arhita. Autor je popularnih priruĉnika 60 Exercices progressifs pour piano (nova izd. Gaffurius. . Bonn 1957. Oratoriji: San Ranicro. Un grande maestro della scuola romana. Ko. Zborski djeĉak u Rimu. II 1743). PITAGORA. Petra. p. dakle. Pitagorin tonski sistem je netemperiran. A. Chamier. Smatrajući da se u prirodi sve kr eće po zakonima broja (harmonija sfera). pa su i veliku i malu t ercu radi slo: oblika razlomaka u odnosu njihovih frekvencija smatrali za nance. no od <. allegro brţe. 1928. uz to i u crkvama Sant' linare (od 1686). Halle 1923.: A. U Pitagorinu sistemu odreĊivanja akustiĉnih odnosa meĊu tonovima intervala izraĉunava se frekvencija za veliku tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od ĉetiri ĉiste kvinte (c-g-d^-a^-e2). a od -< uvodi se na igrama i aulodija (pjevanje uz pratnju aulosa) i tika (solistiĉka svirka na aulosu. 1. Thoughts from Pythagoras. D. U njegovu je sistemu velika terca veća. 1693. Kolk. PITONI. nije ništa napisao. Prema Pitagori je. LIT. van der Waerden. koje su se ĉla - P1TAC0RAS fe£ PYTACOJW Pitagorini akustiĉki pokusi. III 1657 — Rim. Mnogo godina uĉitelj klavira u Moskvi. — E. 1906. MGG. kc se odrţavala u ĉast boga Apolona u Delfima. — O. Jadassohn) i na Muziĉkoj akademiji u Miin (J. Percy. ORKESTRALNA: simfonijeta. 1933. Pariš 1874. im Archiv der Cappella Giulia. 1923 —49 pr knjiţevnosti na Univerzitetu u Bordeauxu. Pythagoras (2 sv. VI 1963). — P. I 1938. 3 : 4 = kvarta). a mala manja od istovrsnih terca u ĉistoj i temperiranoj ugodbi. bez pjevanja). oko 700 psalama. — J. Pariš 1952. oni su u svoj univerzum ugradili i muziku te su brojevima oznaĉivali i svojstva tonova i odnose medu njima. X. francuski muziĉki historiĉar (Pari IX 1879 — Bordeaux. Sciences religieuses. G toĉka obredne sveĉanosti bio je Pitijski nomos u kojemu si kazivala Apolonova borba i pobjeda nad zmajem Pitonom. ali pokazuje sve jaĉi utjecaj višezb koncertantnog stila na uštrb kontrapunktike. Barbcur. F. Prokofjeva). 1945. Bindel. PITROU. stt kraće. Pasija po Mate šija po Luki. 1957. Kucharski. koncert za klarinet balada za violinu i orkestar. strumentalnim Pitijskim nomosom (nazivan i auletiĉki m Kasnije je u muziĉko natjecanje uvedena i kitaristika. L. PltJ (tal.. — M.490) za koga je Pindar spjevao svoju 12. Rehberg) i tzv. u antiĉkoj Grĉkoj. 1900. 1943. — Isti. i njegovi uĉenici razvili su svoj pogled na svijet. Postanak i nezna. Vues sur la France. ^ pedagog. Chaignet. LIT. Jednostavni razlomci predstavljali su konsonance ( 1 : 2 = oktava. Korepetitor. kao umirovljenik ţivio u Pragu. gimnastiĉka i hipiĉka (u voţnji i jahanju). u siju (1674) i Rietiju (1676). La Vie de Mozart. Reinecke. Suprotno od p. animato ţivahnije). . MGG. L'Opera italien au X. njegovi su uĉenici bili F. Etude sur la litterature pythagoricienne. Hermes. Feininger (Mon lilurgicae polychoralis. oko 200 Magnificai 200 moteta. Durante. DJELA (o muzici): La Vic intericurc de Robert Schumann.: Missa in Nativitate Domini i Alissa pro Defunctis ( Proske (Aiusica divina. AFMW. KMJB. Studirao obou na Praškom konzervatoriju. Percy Pitt of Covent Garden and the BBC. 19. Frank. a za malu tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od tri ĉiste kvarte (c-f-b-es1).: M. — Balada Hohenlinden za muške glasove i orkestar. The Resistance of the Pythagorean Tuning System. više). Stuttgart 1950. artikulaciju i interpretaciju da bi se pojaĉalo nj prvobitno znaĉenje (p. LIT. gdje je 194 predavao i povijest muzike. Euklid. Bartoka. oko ^-496). ĉeški pijanist i pedagog (Rtišo vice kraj Pfibrama. solo-pjesme. A (Gershzviniana. <-582 — Metapont.

Pizzetti. Aus J. Altre cinque liriche. Ouverture per una farsa tragica. II momento musicale italiano. 1929 (1931 izv. Giehne. 1944. —■ VOKALNA: kantata Vanitas vanitatum. Trepreludisinfoniciper VEdipo Re di Sofocle. II 1861 — Milano. koncert u C za violonĉelo. Bellini. 1961 i Clitennestra. 1938. Castelnuovo-Tedesco. 1924. 1922— 25 (izv. 1933. 1914. '93^. J. Pasquinija i M. Bergamo 1956. Ilde brando Pizzetti. Sinfonia delfuoco per »Cabiria« di G. — G. je jedan od najdarovitijih muziĉkih pisaca. pijanist i kompozitor (Mannheim. Cvejića. 1942. Firenze 1921. Branko. ORKESTRALNA: simfonija. L'Arte di Ildebrando Pizzetti e »Lo Straniero«. I9 I3). s kojim je koncertirao do 1806. Premda je pisao i instrumentalne kompozicije. — ■ KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. više solo -pjesama. 1958. Cantico di gloria za ţenski zbor. B. sonata u F za violonĉelo i klavir. 20. Bolletino Bibliografico Musicale. Ildebrando Pizzetti poeta. Belcari). ali umjerenije nego Casella ili Malipiero. Priredio nova izdanja sonata za violinu i klavir F. 10. 1962. Canto d' amore za muški zbor. 1960. 1947. Torino 1928. juli 1920. Mil. Kirigin i I. a kasnije solista (1959 —63 direktor. LIT. Opere: Almazinde. — G. M. Preludio a un altro giorno. 1904. G. 1820. II. sinteza uma i srca. God. je pronašao naĉin kako da izbjegne srodnosti s recitativnim vlastitostima velikih reformatora opere. Parigi. Intermezzi crnici. Milano 1922. P. P. Ifigenia. 1940 (broj posvećen Pizzettiju). Boris Godunov). Altri studi pizzettiani. — A. MGG. Sietz. koncertu za violinu. izazivati duhovna oĉišćenja. I. RAM. La Mušica italiana dell' Ottocento. ali je ubrzo spoznao da će teško naći tuĊi tekst koji bi mu omogućio da do kraja provede svoj plan operne koncepcije. U svojim nastojanjima P. 1922. Gatti. Ratka. pa su takve osobine znaĉajne i za njegove zborne kompozicije (npr. 1884 —97 ţivio u Londonu. Drama mora. 1836. —M. Fra Gherardo. Canti del-la stagione alta za klavir i orkestar. Castelnuovo-Tedesco. 1913. engl. Leipzig 1903. pevaĉ. Da un autunno gid lontano. 1962. 1928. Busonija. Niccolb Paganini. Bibiana. 1931. — A. PIZZETTI. — DRAMSKA. 2 klavira i udaraljke. uvertira. mart —april 1921. Guida attraverso il poema e la mušica. 1932—33. 1942 — 43. Verdi e Pizzetti. 1913. New York 1945. 2 Poesie d'Ungaretti. Ildebrando P izzetti e la sua mušica corale. Johann Peter. — R. 1958. 1910. — M. P.. klavirski kvartet. —■ Medu talijanskim kompozitorima našeg stoljeća P. 1908. MGG. Zauberspruch. Concerto delV Estate. Ildebrando Pizzetti. Nuova Rivista Musicale Italiana. Damerini. Opere: Cid. 12. DJELA. —• M. — Isti. // calzare d' argento. 1915. Le Fešte delle Panatenee. »Lo Straniero di Ildebrando Pizzetti. Edipo e Colono (Sofoklo). S. a po tomu i muziĉka drama. De profundis (7-gl. Czernvjem i H . Gavazzeni. 1944. — M. Kao pijanist koncertirao na turnejama po Italiji. Canzone dei beni perduti. talijanski kompozitor. 1933. Como 1937. La citta dannunziana a Ildebrando Pizzetti. Pixisovo briljantno pijanistiĉko umijeće od razuje se u stilu njegovih brojnih klavirskih kompozicija. — KLAV1RSKA: sonata. Heidelberg 1875. P. — Instrumentirao kompozicije G. 1943. Respighija. Tre sonetti del Petrarca. rondo Les trois clochettes. 1908 postao nastavnikom za harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Firenzi (1917 direktor). — Uredio zbornik Vincenzo Bellini. 1951. 1922. suita La Pisanella (prema scenskoj muzici za istoimenu dramu G. / Pastori. X 1917 —). B. Lo Straniero. Ildebrando Pizzetti. PIZZI. 1931. Casellu i G. La'nento za tenor i zbor. poĉevši od libreta za operu Debora e Jaele. La Mušica di V. Odgojio je velik broj uĉenika. Do 1823 ţivio u Beĉu. 1931. Ave Maria. 1822. Musicisti contemporanei. u koju je unio neke arhaiĉke crte. u A. 1926 i 1931). Albrechtsbergera. 1936. — CRKVENA: Messa di Requiem za zbor a cappella. Parma 1932. u zborniku Parma a Ildebrando Pizzetti. Chopinom. 1936. dirigent i muziĉki pisac (Parma. 1946). Slavik. Sin i uĉenik Fri edricha Wilhelma. 1914. 20. 1968. dosad najtemeljitija monografija o ovom umjetniku). O. Due liriche drammatiche napoletane. — R. II Valore della »Fedra« di D' Annunzio nel dramma di Ildebrando Pizzetti. Tre sonetti tragici. Gavazzeni. 1930). PIZZETTI njima tako da djeluju kao odraz umjetnikovih scenskih djela. Concertino za klavir. oktobar 1940 (broj posvećen Pizzettiju)« •—■ Rassegna dorica. 6 klavirskih trija. u. Vaţnije uloge: Figaro i Bartolo (Mozart. God. Danskoj. J. 1965. XI 1940). Gesammelte Blatter uber Musik. P. D' Annunzio. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. — M. Rinaldi. Gani. 1955. ORKESTRALNA: simfonija u A-duru. 1920. Kompoziciju uĉio na Konzervatoriju u Parmi (T. a neke od tih kompozicija imaju i autobiografski prizvuk. Pixis. Roma 1919. Tantum ergo. odraz ţivota u trajnoj punoći njegove istine. pošto je tri godine bio kapelnik i direktor . koje su posluţile kao scenska muzika za pastoralu Aminta T. u zborniku L' Italia e gli Italiani del Secolo XIX. kao nekada u starih Grka. — G. Rossija. 1932. dopo la morte. Studirao na konzervatorijima u Bergamu i Milanu (A. klavirski trio. 28. kao balet). je drţao da treba izbjegavati »lirske oaze« koje zaustavljaju dramski tok radnje pa je izgradio vlastiti recitativni stil u kojemu prevladava silabiĉko tretiranje melodijske linije s jakim isticanjem ritmiĉkog elementa. — L. od Glucka do Wagnera i Debussvja. Lisztom. 1945. Introduzione ali' Agamennone di Eschilo za zbor i orkestar. koncert za. 1908. Već su Pizzettijeve opere pokazale koliku vaţnost on pridaje zboru kao predstavniku kolektiva. Pagano. a zatim u Parizu. Frescobaldija. 1916—18. Vanna Lupa. 1932. — G. A. gdjekad je upadao u jednoliĉnost (tome se nisu mogli oteti ni ostali reformatori opere kojima je recitativ bio ishodište). Tre studi su Pizzetti. »Fra Gherardo« di Ildebrando Pizzetti. Brojne instrumentalne kompozicije Pizzettijeve odaju ĉesto vokalni karakter. Filmska muzika. 1922. Franzla i G. LIT. Damerini. La Pisanella (D' Annunzio. Hexameron (varijacije na koraĉnicu iz opere / Puritani V. 1925. Rota pa hrvatski kompozitori I. Debora e Jaele di Ildebrando Pizzetti. Orseolo. Mortari. 1957. Thalbergom. Ostvarajući muziĉku komponentu svoje muziĉko -dramske koncepcije. Mušica d' oggi. 2. nije uvijek postizavao uspjehe. Righi). Uĉio na Muziĉkoj akademiji u Beogradu i diplomirao u klasi N. Johann Peter. Castelnuovo-Tedesco. njemaĉki violinist i diri gent (Mannheim. G. 1954.) Ujedno koncertni pevaĉ. 1943. talijanski kompozitor (Verona. Scenska muzika za dramska djela La Nave (G. potrebu da se ljubavlju i dobrotom pristupi ljudskim patnjama. »Debora e Jaele« di Ildebrando Pizzetti. u The Book of Modem Composers D. je svoje muziĉko -dramsko stvaranje povezao s D'Annunzijevim. Tenebrae factae sunt. Likovi su u njima ĉesto puni moralne snage i veliĉine. Milano 1958. 1935. Don Pasquale (Donizetti). ţivopisnim orkestralnim bojama slika prirodu (Concerto dell' Estate). Milano 1928. Gavazzeni. L'Oro. Engleskoj i dr. 1906 i u D. Veracinija i madrigala Gesualda da Venosea. Fondi. sonata u A za violinu i klavir. Lirski i dramski elementi prepleću se u I. Od 1924 bio je direktor Konzervatorija u Milanu. Due canzoni corali za zbor.: R. 3. Seviljski berberiri). LaLunga notte di Medea (C. Oko 1845 povukao se u Baden-Baden. 1918 —19. Alvaro). 1932. 1921. bas (Srbobran. Friedrich Wilhelm (II). F. Rinaldi. Figarova ţenidba). Rusiji i Poljskoj. Pizzetti. uĉio još kod J. Ildebrando Pizzetti. S bratom Johannom Peterom koncertirao 1794 —1806 na turnejama po Njemaĉkoj. pisao sam sve svoje operne tekstove. izmeĊu na gona i zakona. 1951. Torino 1934 (novo izd. Parać. Emilio. Roma 1937. — DRAMSKA. La Morgia. je rano poĉeo razmišljati o problemima opere kao muziĉke drame pa je uskoro došao do zakljuĉka da se oni ne mogu rije šiti ni grubostima veristiĉkih pokušaja ni Massenetovim skreta njem u sentimentalni lirizam. sonata za violonĉelo i klavir. La Rappresentazione di Santa Uliva. je zborne stranice u svojim operama ĉesto izgraĊivao na punoći i bogatstvu kontrapunktiĉ -kih linija. Convegno. 1829 i Spruch des Herzens. Bastianelli. Herzom). Tassa. Provevši time je dinstveno stapanje tona i rijeĉi. Agamennone (Eshil). Gavazzeni. Ildebrando Pizzetti. Brat Friedricha Wilhelma. Respighija kao profesor kompozicije na akademiji 5. U svojim najuspjelijim ostvarenjima. 1936. 1932— 33. MQ. 1914. M. Lhotka-Kalinski. pevaĉki pedagog i docent na Fakultetu muziĉke umetnosti. D' Annunzija). III !785 — Prag. 1949. Nouvelle Revue d'Italie. U Beogradskoj operi od 1936. Stoga je. kla virski kvintet. La Madre al figlio lontano. njegov je uĉenik bio J. — M. P. Kao izvrstan poznavalac klasiĉne polifonije. Badische Biographien. DJELA. Parma 1932. teţište je njegova stvaranja svakako bilo u muziĉkom kazalištu. 4 sonate za violinu i kl avir. Brano di un commento ali' »Orseolo« di Pizzetti. Veoma cijenjen pedagog. Koreografska scena Rondo veneziano.!-' Ultima caccia di Sant' Uberto za zbor i orkestar. Come vi piace (Shakespeare). »L'oro« di Ildebrando Pizzetti. Debora e Jaele. IX 1880— Rim. 2. 1914. Rondo veneziano. Pizzettiju je drama. 1905. 13. — M. X. Ildebrando Pizzetti e il dramma musicale italiano d' oggi. Bellinija. 1933—34. L'Assassinio nella cattedrale. Tre composizioni corali za zbor. 1. II 1968). Prunieres. je jedan od najistaknutijih predstavnika velike obnove talijanske muzike na kazališnom i instrumentalnom podruĉju u prvim decenijima XX st. — G. 1810 postao profesor Konzervatorija i kazališni dirigent u Pragu. Cagliostro. Tre canti za violonĉelo (violinu) i klavir. — M. Mušica e dramma. D' Annunzio). Brojni ĉlanci i studije u struĉnim mu ziĉkim i knjiţevnim ĉasopisima i u listovima. 1950. a zatim. Uz F. vrhunac u djelatnosti stvaralaĉkog ĉovjeĉjeg duha.— H. II Pianoforte. A. Canti di ricordanza. on je ipak preobrazio talijansku operu svojega vremena. Le Trachinie (Sofoklo). Evvena. — L. Pixis' Memoiren. P. Viottija. a 1936 je naslijedio O. 1930 (kao posebna knjiga obj. Milano 1946. 1930. 22. P. X. —■ La Rassegna musicale. Bazzini. u vjeĉnoj borbi izmeĊu osjećaja i duţnosti. 1806—10 ţivio u Beĉu. medu njima su M. 1950. Pixis. Rinaldi. niz djela salonskog karaktera. Gavazzeni. 1940. Musidsti contemporanei. prijevod 1951. Fedra. Ponchielli). Trubadur). X 1842). Ildebrando Pizzetti. Pimen (Musorgski. Ferrando (Verdi. Foglio d' album. Pilati. ■— M. 83 PIXIS. gdje je uĉio kod J. A. Njegov esej o Belliniju jamaĉno je jedan od najljepših napisanih o autoru Norme. 1953 i dr. Cecilia u Rimu (1948—51 direktor). XII 1874). La fionda di Davide. God.). koncert u es za harfu. 1948.: H. II 1788 — Baden-Baden. — G. La Figlia di lorio. —• Firenze a Ilde brando Pizzetti. U nekima P. — KLAVIRSKA: 3 sonate. Firenze 1947. N. V. 1911. — M. Rinaldi. p. — G. Don Bartolo (Rossini. klavir. 1949 i // Campiello (Goldoni). 1921. Ildebrando. LaSacra rappresentazione di Abram e d' Isaac (F. zajedno sa F. As. Roma 1930. Nakon niza mladenaĉkih pokušaja. tako u remek-djelima Debora e Jaele i Fra Gherardo.PIVNIĈKI — PIZZI PIVNIĈKI. — SPISI: La Mušica dei Greci. 1914. Firenze 1943. najprije ĉlan hora. Saint-Cyr. C. 1930 (takoĊer za orkestar). nekoliko ronda s varijacijama za klavir i orkestar. 1928. Neko vrijeme predavao u tom zavodu povijest muzike. 1940. gudaĉki kvinteti. Friedrich AVilhelm. Gavazzeni. Ildebrando Pizzetti. G. 1904. 1911. Kranz. 1917 (prer. 24 duhaĉka instrumenta. Malipiera. I. medu njima Tre liriche. F. Sluţio se tekovinama suvremenoga muziĉkog jezika. novembar 1921 (broj posvećen Pizzettiju). — Parma a Ilde brando Pizzetti. Requiem za zbor a cappella) kojima u novijoj talijanskoj muzici pripada vrlo istaknuto mjesto. zajednice.

a medu potpi sanima nalaze se i imena istaknutih predstavnika francuske viteške umjetnosti (A. 1541J Babstsche Gesangbuch. — Sonata za klavir.). 15 je protestantska crkvena pjesmarica Geystliche gesangk Buchl koju je 1524 u VCittenbergu objavio Johann Walter. Prva takva pjesmarica sastavljena po U2 na već postojeće ĉeške zbirke (npr. uskoro postaje s nim za zbirku isl cfafţc ucfielcmo \iherd\\oit\ ĉivo nar. 1930. Deuts. Schedelsches Lieder- . P. simfonijski triptih Al Piemonte. Donauesch Liederhandschrift (XV st. — DRAMSKA. nalazi u pjesm hriflus iejpone pogodan oblik z: renje i propagii umjetniĉke zborr terature. Chansonnier du Roi. kao npr. Ona moţe biti svjetovnoga karaktera (lir ska. buch (I 1534. U Rimu 1924—30 dirigent koncerata za odgoj studenata. 1969. Respighija u Rimu. Scenska muzika. Munchencr Liederbuch (oko 1460). Penalose i drugih majstora) i Cancionero de Uppsala. sarabanda za gudaĉe. p. Osiandera (1586). 1930. je i naziv za odreĊen dvodijelni odnosno trodijelni muzi ĉki oblik {-> Dvodijelna pjesma. Gesangbuch. Mendelssohna. a zatim se usavršavao kod O. kojima je bila svojstvena ovakva tehnika sviranja. Singebuch A. Psalmen J. 1526. 1928. muziĉke škole u Bergamu. Cancionero musical de Elvas (oba s kompozicijama J. 1536. Iz istoga su razdoblja Jenaer Liederhandschrift. jer su one ĉesto jedini saĉuvani izvori i dokumenti koji govore o muziĉkoj praksi pojedine epohe i stvaralaštvu anonimnih majstora. gezupft). njem. sonata za violonĉelo i klavir. u Ravnu kod Ohrida. zt duhovnih napjev. 1927. Duhovne pjesma: novijega doba oĉituju teţnju za vraćanjem prvobitnom rep toaru pjesama i za stvaranjem jedinstvenoga zbornika crkva pjesama za katolike. Njegove su kompozicije programnog karaktera. Psalmen. Ivania. Requiem.Veći dio pjesama iz tih pjesmarica oĉ utjecaj Meistersingera ili njemaĉkoga narodnog pjevanja. kompozicije za violinu i klavir i dr. Opere: Guglielmo Ratdiff. Strassburgu(7'ewWc/i Kirchcnc 1525. Carlo Alberto. Medu prvima upotrijebio ga je C. nestali iz orkestra. U njima je objavljena karakteristiĉna skupina pjesama koje uz neznatna proširenja i dopune ĉitava dva stoljeća ostale . talijanski kompozitor i dirigent (Rim.Do-mine. P. Lindenborna (1741) i dr. Psalmen Davids. La Rosalba. II 1544). Handela. od tal. grom većine pjesmarica. 1961. ORKESTRALNA: simfonija u c-molu. Izraz p. Ott's Li. F. F. -* Trodijelna pjesma). Lter. pjesmarica Valentina Voigta (sastavljena za magdebu rškoga kneza P. Najpoznatije su Lochamer Liederbuch (oko 1450). Filmska muzika. Izraelu i Americi. st. Psalmen L. Luthera. — Operna priĉa Dardanio. Seelenmusik. Calvisiusa (15c Mainzer Cantulae (1605). H. To su i lanjski psaltir. 22.84 PIZZI — PJESMARICA buch (oko 1460). i dinom XVIII st. 1925. Najpoznatija je klavirska zbirka Pjesme bez rijeĉi (Lieder ohne Worte) F. X. ili. tuGie Chrusltlrebe 7iwJuuochmi kao je nešto dn ĉije. A. von Sachsena) i neke druge zbirke Minnesangera i Meistersingera. 1962. lenlust) ili pod latinskim naslovima (Paradisus musicus. Porsta (17c Vollstdndige Francksche Gesangbuch G. Guillaume de Poitiers. Pisni za naypoglavitiyc. Gothaer Gesangbuch. naĉin sviranja na gudaĉkim instrumentima kod kojeg se ton umjesto povlaĉenjem gudala proizvodi tako da se ţice trzaju prstima. Frevli: hausena (2 sv. Berliner Gesangbuch J. Scheina (1627). 1501. — Crkvena muzika. Stranica iz Pavlinske pjesmariee. Strapaese. naysvetiye i nayveselye dni svi godischia sloxene i kako se u organe us' yednim glasom mogu spivi Atanazija Jurjevića (štampane 1635 Beĉu). simfonijska pjesma // Poema delte Dolomiti. T. staje tada ciklus : -pjesama. vokalno djelo manjeg opsega.: A. Franckea (174 Tochter Sion H. Historijsko znaĉenje pjesmarica je veliko. Pysnicky duchovai. Muzika za radio-igru i za televiziju. Chansonnier de VArsenal i Chansonnier Cangi. sonata za violinu i klavir. u Japanu. lijevom rukom i istodobno izvodio melodiju gudalom u desnoj ruci. anonimni rukopisni zbornik psalama pisan u X. u širem smislu oznaĉuje i kraću kompoziciju za zbor a cappella ili uz pratnju klavira ili manjeg instrumentalnog sastava kao i djela za glas bez pratnje ili uz instrumentalnu pratnju. prijate savjetnik M. MGG. djeĉja. za protestante i za Ţidove. M. 1959. pojavile u Njemaĉkoj. Kod nas se prve pjesmarice javljaju veoma rano. Ubrzo zatim izlaze sliĉne pjesmaric Erfurtu (Enchiridion. tj. DJELA. 1887 i 1889. plesna i dr. Aiissa solemnis. 1931. Medu brojnim instrumentalnim minijaturama iz vremena romantike (kasnije i u oblasti salonske muzike) mnoge nose na slov p. PJESMARICA.solo-pjesma. zbirka jednoglasnih ili višeglasno obraĊenih napjeva razucita karaktera s instrumentalnom pratnjom ili bez nje. vratio se ponovno u London.). Vrlo agilan kao dirigent u domovini i drugim evropskim zemljama. Veoma su vrijedne zbirke svjetovnih pjesama (njem. Fiinfzig Geistliche Lieder . Bertran de Born). Poĉeo se primjenjivati u vrijeme kad su instrumenti kao gitara i lutnja. 1928. — CRKVENA I oratorij Death and Rcsurrcction. PIZZICATO (krat.j 1524). 1644. Damerini. franc. IV 1905 —). Kun. Cantional J. del Encine. Oeglin's Li. — Klavirska djela. Srodnost s trubadurskom umjetnošću oĉituju i zbornici španjolskih pje sama kao što su Cancionero musical de Palacio. Kirchengesa'nge S. Gabridla. — KOA1ORNA: sarabanda i fuga za gudaĉki kvartet. KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. 2. A. 1959. 1899. za katoliĉke p marice dodavao se ovim naslovima i pridjev katoliĉki). PJESMA. borbena pjesma ili . 1929. Susreće se i u operama R. Himmlische Lieder. a prekc i cgrehe odeprjj: i kcic on tu naprednih ideji drţanih u tekstoi pjesama. speravi. sa svjetovnim napjevima gubi dotadašnje znaĉ Ona se pretvara u zbirku jednoglasnih ili rjeĊe višeglasnih kalnih kompozicija. simfonijska freska In Tc. U doba refor ĉije sastavljaju s Njemaĉkoj. plucked. 15. U razdoblju klasike i osobito romai djela sabrana u pjesmarici poprimaju oblik solo-pjesme. — Suita / Canli sereni za glas i klavir. buch (1512). 1926 i dr. Jedino pjesmarice namijenjene kućn muziciranju pokazuju veću slobodu u izboru tekstova i napj {Praxis pietatis melica. Chansonnier de Saint Germain. Tek pri deni nacionaliza prvoj polovini '. Br. 1889. La Vanita e Vamorc. Jdillio.. Kas meĊutim. Rostocker Liederbuch (oko 1460). Studirao na Konzervatoriju u Rimu (C. P. a!i i duhovnog (narodne i umjetniĉke crkvene pjesme). 1704 i 1714). de la Halle. Carlo Alberto Pizzini. Leisentritta (1567). Puschmanna. Glogauer (Berliner) Liederbuch (oko 1460 ili 1480). kasnijih crkvenih pjesmarica vaţnije su Geistliche Lieder . Donaueschinger Liederhandschrift. slovenske protestantske pjesmarice. st. Oznaka -> arco upućuje instrumentalistu da prekine izvoĊenje pizzicata i da nastavi svirati gudalom. rukopisna Pavlins. pizzicare štipati. Vcjidctta. Editha. ukljuĉuje i ostvare nja umjetniĉke muzike i tvorevine narodnoga stvaralaštva. obredna. od kojih je pr pod naslovom Eni Psalmi objavio Primoţ Trubar 1567 u Tubi genu. 1932.). Sabbathische . Paganini je prvi svirao p. Othmayr Liederbuch (1549). satiriĉna. DJELA. 1644 ehiridion. Liederbuch der Anna von Koln (1525). 1941. OdreĊeniji oblici pjesme su npr. 1900. Nezvgesangbiichlein. Keisera i G. 1 Leipziger Gesangbuch (1682). Najstariji su primjeri pjesmarica zbirke narodnih te truverskih i trubadur skih napjeva iz XIII i XIV st. Psalmen. N. 1962.. divertimento u obliku varijacija Grotte di Postumia. 1666). uvertira. The Bric-Brac-Will. Jenjavai nacionalnih pok ubil /robum iciepore v prestaje objavljiv takvih zbornika. ukljuĉuje uz narodnu pjesmu prvenstveno solo -pjesmu uz pratnju klavira. 1890. Har niae analogicae Cantorinum i Aiusae Sioniae. tarantella 1923. gdje je stekao popularnost svojim romancama. Dobici. pizz. O. 1530. epska. kasnije kao Herzensandschten. Gebet und Kirchenubung. 2 sv. U uţem smislu naziv p. Autori su im većim dijelom anonimni. Liederbuch) koje su se u XV i XVI st. ĉitim imenima ( Geisti Lieder. 1941. 1906. pjesam Razvoj crki pjesmarice. Kolmarer Liederhandschrift. Respighi). LIT. pince. klavirske kompozicije za djecu. PIZZINI. Psaltikija Stefana Srbina (vjerojatno XVI st. a kas i u drugim zemlja zbornici duhoi pjesama pod r. zatim (1932—37) muziĉki inspektor u Societd Italiana degli Autori ed Editori. Strassbu: Gesangbuch. 1893. Od 1938 namješten na Talijanskom r adiju (RAI). 1895. 3. Takve su pjesri riĉe Deutsche Evangelische Kirchen-Gesangbuch (1854). Evangelische Gesangbuch fiir die Schutzgebiete und das Auslo (1915) i druge. Geistliche Gesangbuch J. od 1955 pomoćnik direktora za orkestre i zborove. Wiener Handschrift 2701. diplomirao 1929 na Konzervatoriju u Bologni. Concierto para tres hernianas za gitaru. 1545) i Leipzigu ( ehiridion. uobiĉajio se u Njemaĉkoj naziv Gesangl ili Kirchengesangbuch. trzati. namijenjena uglavnom širim slojevima ljubitelja muzike i zbog toga relativno jednostavnije strukture i s manjim tehniĉ kim zahtjevima za izvodioca. pa i oblike zabavne muzike. Wohlriechi Lebensruchte. Suite infantile. Monteverdi u dramskom madrigalu Tancredi e Clorinda (1624). 1. engl.

Prvi festival organiziran je 1951 u Mainzu. B. Escher i W. izvoĊena i veća zborska djela ( S.: H. Nageli koji je 1810 osnovao u Zurichu muško pjevaĉko društvo s ciljem da njeguje narodnu pjesmu. Kozara). Ko. J. Ocglin's Liederbuch R. U tom je sa vezu 1910 bilo uĉlanjeno oko 2200 društava s više od 60000 pjevaĉa. H. i L. Rihtman). Mostaru. u Sarajevu: Savez grafiĉkih radnika. Berliner Sangerbund) koji su se kasnije ujedinili u jedinstveni Deutscher Sangerbund. L. Radniĉki glazbeni zbor Sloboda i dr. Hrvatsko pjevaĉko društvo Trebević (1894. Teulsch Kirchenamt (faksimil) K. Chansonnier de V Arsenal (faksimil i transkripcija) P. Travanj. LIT. Ameln (1925) te K. U okviru kulturno -prosvjetnih društava Gajret i Narodna uzdanica formirani su horovi u Sarajevu. 9 muslimanskih. profesionalnih pjevaĉa i pjesnika. Raynaud (1892). Homen). Ona su se uskoro asimilirala s društvima iz sjevernih krajeva. a pojedine sveĉa nosti postaju politiĉko-nacionalne manifestacije. Meyer i G. Savez. Brooklvnu (1878). opere i operete. Radniĉka muziĉka društva organizirala su se i po strukama. Bernouilli (2 sv. Babstsche Gesangbuch (faksimil) K. God. T. K. Tome je vjerojatno pridonio i H. Aubry i A. u drugoj polovini XVIII st. Radetić). u Prijedoru Srpsko pevaĉko društvo Vila (1888. Mirić i M. Muziĉka umjetnost u Bosni i Hercegovini javlja se relativno kasno i to najprije putem pjevaĉkih društava koja za austro-ugarske okupacije (1878—1918) nisu bila samo kulturno-umjetniĉke ustanove nego i mjesta na kojima je strujao društveni. a redovite smotre (Concours Orpheonigues) odrţavale su se od 1849. u Tuzli Srpsko pevaĉko društvo Njeguš (1886). 1880). M. Drvaru i drugdje radniĉki su domovi bili centri kulturno -prosvjetnog rada meĊu radnicima u kojima su povremeno djelovale pjevaĉke i tamburaške sekcije. pa pod vodstvom struĉnih dirigenata dostiţu vi sok reproduktivni nivo. po djelokrugu svoga nacionalnog i kulturnog rada. 1896) te Fr. Ott's Liederbuch R. Ruţić i B. B. Riĉtsch (DTO. Salmen i J. Gesangbuch. 1878) i O. 1924. Smiljanić). Rihtman). Cincinnatiju (1882) i St. U jeku pokreta z a nacionalnu samostalnost ona su postala ţarištima patriotizma probuĊenoga graĊanskog staleţa. Leipzig 1949. 2 jevrejska. 1873 — 76). Demetar) i Jevrejsko pjevaĉko društvo Lira (1900. novi otisak 1966). poĉeli nicati muški (kasnije i mješoviti) zborovi pod nazivom Apollo Club. Liedertafel i Orpheon bili su uzori po kojima se proširio pjevaĉki pokret u Americi gdje su u drugoj polovici XIX st. Medu prva takva društva idu Noblemen's and Gentlemen's Catch Club (osnovano 1761 u Londonu). Zelter koji je s umjetniĉki obrazovanim ĉlanovima Pjevaĉke akademije (Singakademie) utemeljio 1809 u Berlinu društvo pod nazivom Liedertafel. prednjaĉila npudeopuan neeuecKaa Kanejijia God. O. No. G. u Livnu Srpsko pevaĉko društvo Sundeĉić i Hrvatsko pjevaĉko društvo Dinara. Poslije Prvoga svjetskog rata obnovljena društva idu u prvom redu za umjetniĉkim ciljevima. U prvom periodu rada. Poticaj za osnivanje muških pjevaĉkih zborova u Njemaĉkoj dao je K. Istovetni ciljevi društava izazvali su organiziranje regionalnih i gradskih saveza (npr. Koepp (1953). u Banja Luci: Pelagić (dirigent J. Eitner i J.. Tuzli. Od slavenskih zemalja najdulju je zborsku tradiciju imala Rusija gdje je u XVIII st.: H. Šaran. von der Hagen (Minnesinger. od 1963 u Essenu. Wilhem 1835 u Parizu utemeljio muško pjevaĉko društvo. u maju 1944. Za razliku od ranijih stoljeća kada se zborno pjev anje njegovalo u krugu profesionalnih muziĉara u crkvama i na feudalnim dvorovima. Mitjana. Pares. Jahrhundert. Ringmann i J. Chansonnier du Roi (2 sv. — R. Jeanroy (19097. Vrlo aktivan bio je zbor Mdnnergesangverein u Sarajevu (1886) koji je izvodio oratorije. 1838). osobito do 1914. koju je 1894 izdalo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo u Zagrebu. Kade (Publikation alterer Praktischer und Theoretischer Musikvverke. Umićević i J. u Zenici: Iskra. D. U poĉetku su se ĉlanovi regrutirali iz redova kompozitora. Društva takva karaktera proširila su se zatim u juţnoj Njemaĉkoj (ĉesto pod nazivom Liederkranz). u Vi sokom Srpsko pevaĉko društvo Milutinović (1897). Milićević. Ameln (1929. Jiranek). Mahrenholz. Jungić i O. 1901. 1943 — 55). dirigenti Lj. K. — Der Deutsche Sangerbund 1862 — 1912. Hofmann (1914). 1783) koji se posvećuje engleskoj višeglasnoj pjesmi a cappella. Kotzschke. koji je prije Prvoga svjetskog rata brojio više od 5500 društava s oko 190000 aktivnih ĉlanova. Monographie universelle de l'Orpheon. 1960). Glogauer Liederbuch H. Odmah poslije OsloboĊenja mnoga su društva obnovila svoj rad. Jun gić i C. Lexikon des deutschen Chorwesens. Chicagu (1872). Etoens. i L. ■— M. istodobno osnovano je više novih radniĉkih kulturno -umjetniĉkih društava koja meĊu ostalim sekcijama imaju i pje vaĉku. U Zenici. Banjoj Luci. X rukovet. Die Zukunft des Gesengbuches.. MGG. najznaĉajnije društvo u BiH. Erk i O. . O. dirigenti J. Lochamer Liederbuch (faksimil) K. u Travniku Hrvatsko pjevaĉko društvo Vlašić (1899). Milošević). Liederbuch der Anna von Kb'ln W. 1802 osnovano je Petrogradsko filharmonijsko društvo koje je u svom sastavu imalo i zbor te je redovito izvodilo djela velikih vokalno-instrumentalnih formi. U Banjoj Luci postojao je 1919 —21 radniĉki zbor. II izd. Schedelsches Liederbuch H. te Cithara octochorda iz 1701. Miiller (fotokopija. faksimil i transkripcija) J. Sliĉno kao Liedertafel u Njemaĉkoj bio je organiziran ->■ Orpheon u Francuskoj. faksimil i transkripcija) J. u Banjoj Luci Hrvatsko pjevaĉko društvo Nada (1898) i Srpsko pevaĉko društvo Jedinstvo (1891. a 1927 osnovan je zbor Pelagić. P. J. Marechal i G. Da non). F. NOVA IZD. Bay y Gay i I. koje je pod vodstvom dirigenta T. Danon. U Sarajevu su djelovali Srpsko pevaĉko društvo Sloga (osnovano 1888. Do 1941 bila su u Bosni i Hercegovini u svemu 73 organizirana pjevaĉka društva (34 srpska. Runge (1896). prireĊivao je velike pjevaĉke smotre (Liederfeste). kao npr. Bajec i C. a umjetniĉki najzrelije Sloga u Banjoj Luci (1922. u Bosanskoj Gradiški Srpsko pevaĉko društvo Branko. P. —■ Jahrbucher des Deutschen Sangerbundes I — X. Jenny. pod kojim je nazivom G. 1949 po novno je osnovan Deutscher Sangerbund. do 1914. zbornik izabranih hrvatsko-slovenskih zborova. A. pojavljuje se i u graĊanskom društvu teţnja za skupnim vokalnim muziciranjem svjetovnog karaktera. obuhvaća 18 pokra jinskih saveza sa oko 15 000 zborova. 1912. novi otisak 1945). a naroĉito aktivno po broju uspjelih turneja i velikih oratorijskih izvoĊenja. Lott (1926). Schroder (u izdanju sveukupnih djela J. Monchengladbach 1954 (II izd. 85 posebna pjevaĉka društva koja dostiţu visoku razinu reproduk cije. H. Usporedno sa sve većim za nimanjem za narodnu pjesmu utemeljuju se u toku XIX st. u evropskim zemljama niĉu pjevaĉka društva koja preuzimaju vaţnu ulogu u muziĉkom ţivotu te utjeĉu na razvoj muziĉkoga stvaralaštva na tom podruĉju. Geschichte des deutsch-schweizerischen evangelischen Gesangbuches im 16. U nizu zbirki zbornih kompozicija XIX st. Najpoznatiji medu njima djelovali su u Bostonu (od 1871). Louisu (1893). — Geystlicke Gesangk Buchleyn obj. Šku. 3 radniĉka i dr. Vaso Miskin-Crni (dirigent I. nazvanoj -> glee. Dresden 1927 — F. najstarije pjevaĉko društvo u Bosni. Za vrijeme Narodnooslobodilaĉke borbe ekipe za kulturno -umjetniĉki rad pri vojnim jedi nicama NOV organizirale su 1942 —45 horove i druge muziĉke sekcije na osloboĊenom teritoriju. Chansonnier Cange (2 sv. Angles (1947 — 51). Beck (1938). društva uĉestvuju na priredbama nacionalnog i vjerskog karaktera. u Nevesinju Srpsko pevaĉko društvo Zastava. Pojava nacionalnih muziĉkih škola u ostalim slavenskim zemljama odrazila se osobito na podruĉju vokalne muzike pa su nakon praškog Hlahola (osnovanog 1831) nikla brojna pjevaĉka društva. Klapper (1936 — 37). i osobito u XIX st. kojoj je autor vjerojatno Toma Kovaĉević. M. u Mostaru: Abrašević (dirigenti F. no sa širenjem pjevaĉkog pokreta društvima su poĉeli u sve većoj mjeri pristupati i muziĉki diletanti. K.. Sohngen. koji najviše njeguje komponiranje i izvoĊenje mu ziĉke forme -*■ catch. 1955. i Glee Club (London. dirigenti D. Unser Gesangbuch. LIT. 21 hrvat sko. u Mostaru Srpsko pevaĉko društvo Gusle (1888). no postepeno sve više na amaterskoj. Glavni organizatori bili su kompozitori Nikola Hercigonja i Oskar Danon. Za Berlinom su se ubrzo poveli Leipzig (1815) i Frankfurt na Odri (1819). — C. PJEVAĈKA DRUŠTVA. izdvaja se Kolo. IV. Enchiridion iz Leipziga (faksimil) H. Geschichte des deutschen Mannergesanges. Cancionero musical de Palacio H. dirigent P. Wiener Handschrifi 2701. dirigenti B. i U JUGOSLAVIJI. 1959). vrlo aktivno u svim manifestacijama radniĉkog sindikalnog pokreta. Schlesischer Sangerbund. a zatim i drugi gradovi sjeverne Njemaĉke. Ruţić). Kade (Publikationen alterer Praktischer und Theo retischer Musikwerke. U Bosni i Hercegovini djelovalo je nakon OsloboĊenja oko 120 kulturno-umjetniĉkih društava po gradovima i industrijskim naseljima i oko 350 po selima. Kolmarer Liederhandschrift i Donaueschinger Liederhandschrift obj. I — III. G. Cancionero musical de los siglos XV y XVI F. IV. Eitner. L. — Isti. B. 1913). Bihaću i dr. Kad je 1905 osnovan Glavni radniĉki savez za Bosnu i Hercegovinu zapoĉelo je s djelovanjem u Sarajevu Radniĉko pje-vaĉkotamburaško društvo Proleter (dirigenti K. Beck (1927)^ Jenaer Liederhandschrift obj. U poĉetku uglavnom na profesionalnoj bazi. Prvi takav festival odrţan je 1865 u Dresdenu. Kassel 1950. Treba spomenuti da su na koncertu u Drvaru. Reinthaler (1948). Pope (1944). Cancionero de Uppsala R. dirigenti K. Barbieri (1890. Rosenberg (1933). Prvo austrijsko pjevaĉko društvo Wiener Mdnnergesangverein osnovano je 1843 u Beĉu. Das Evangelische Kirchengesangbuch. Vidošića (1933—41) doseglo visok umjetniĉki stepen. Basel 1962. Ţita. Rihtman.: Chansonnier de Saint Germain (faksimil) obj. Umićević i V. Petrich. Plecitv) i dr. student sko KUD Slobodan Princip Seljo ("dirigent M. Tjedni zborne muzike (Sangerivochen) odrţavali su se u razliĉitim gradovima. Maier (Publikationen alterer Musik. J. kao i zborske kompozicije bez instrumentalne pratnje. kantate. Bosna i Hercegovina. Mokranjac. u Bijeljini Srpsko pevaĉko društvo Srbadija (1895). Demetar) i Mladen Stojanović (dirigent S. Najistaknutija su u Sara jevu: Proleter (dirigenti C. Hladek i I. su: F. Waltera. 1926 — 36 i od 1952 nadalje. Holz i E. Pariš 1910. i Hrvatsko pjevaĉko društvo Majevica (1896). Od muslimanskih društava najstarije je bilo Jedinstvo u Derventi. Klobuĉar). — O.PJESMARICA — PJEVAĈKA DRUŠTVA pjesmarica nastala oko 1644. politiĉko-nacionalni i kulturni ţi vot pojedinih gradova.).

Poslije Drugoga svjetskog rata uzelo je ime narodnog heroja Radoja Dakića. kojega su ostvarenja bila na vis umjetniĉkom nivou. Šireći zanimanje za vokalnu i vokalno -instrumentalnu muziku ona su svojim djelovanjem pridonijela izgraĊiva nju muziĉke kulture sredine u kojoj su djelovala. God. Uz to Kolo je bilo matica zborskog pjevanja. Istodobno pjevaĉka se društva pojavljuju i u drugim gradovima. Vaţan centar zborskog pjevanja bio je Osijek gdje je: utemeljeno Osjeĉko pjevaĉko društvo (kasnije Kuhaĉ). osnovano 1858 (od 1868 Prvo hrvatsko pjevaĉko društvo Zora). osnovan 1947 u Sarajevu ("dirigenti T. koje je uz muški hor i gudaĉki kvintet imalo još dramsku i recitatorsku sekciju. ali broj društava koja njeguju samo pjevanje relat je malen. Ovo je društvo prekinulo radom 1892. pjevaĉki zborovi Hrvatskoga trgovaĉkog društva M 1884 i Hrvatskoga kulturnog društva Napredak. koje je uz prekid za Prvoga svjetskog rata djelovalo do 1941. Osim pjevaĉkih društava u gradovima. a njegovu je tradiciju nastavilo KUD Abrašević. Posljednjih decenija >S poĉetkom XX st. Društvo je od 1866 imalo i mali orkestar. Crna Gora. Kao samostaln a udruţenja. 1927 ono je promijenilo naziv u KPD Gajret koje je bilo aktivno do Drugoga svjetskog rata. Prvo pjevaĉko društvo na teritoriji današnje Crne Gore bilo je -> Jedinstvo. Budo Tomović u Titogradu. os je vaţno bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Lisinski (1910). a od 1908 i tamburaški orkestar. 1862 pod nazivom Vijenac obnovljena je djelatnost Narodnoga ilirskog skladnoglasja društva (osnovano 1839) koje je razvilo znatnu aktivn ost. pjevaĉkih društava u drugim gradovima znaĉajna s u bila . osobito pred Drugi svjetski rat. orkestarskom. Uza nj vaţno je pje društvo Lipa (1876) koje uz kraće prekide djeluje i dana. osvojivši visoke nagrade na raznim takmiĉenjima.86 PJEVAĈKA DRUŠTVA Za razvoj zborskog muziciranja u Hrvatskoj od posebn znaĉenja bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo. Nikola Đurković u Kotoru. štampanjem muzikalija i poticanjem stvaralaštva je od 1862 do 1947 bilo jedan od najznaĉajnijih ĉimbenike ziĉkog ţivota Zagreba i ĉitave Hrvatske. U toku NOB postojale su pri štabovima kulturne ekipe iz kojih su se poslije OsloboĊenja razvila kulturno -umjetniĉka druš tva. samo što su motivi njihova osnivanja bili drukĉiji. Zagrebaĉki madrigalisti (1930—41). koji su se 1930 ujedinili pod naz Mladost-Balkan i ušli u red naših najistaknutijih zborova. Kr. odnosno od onih koji i sada dj« kao Vinko Jedut. Njihovo djelovanje znaĉi svojevrsni nastavak već postojeće tradicije zbornog muziciranja. broj pjevaĉkih društava naglo je rasao. Poslije OsloboĊenja donekle je izmijenjeno organiziranje : terskog zborskog muziciranja. No. Takvi zborovi. Mijat Mašković u Kolašinu. pa osnivanje pjevaĉkih društava poĉinje tek potkraj šestog decenija prošloga stoljeća. dramskom i recitatorskom sekcijom. tambu raškim i salonskim gudaĉkim orkestrom. Jadranska vila na Sušaku. na neko su vrijeme zaustavile nepovoljne politiĉke prilike (Bachov apsolu tizam). To objašnjava angaţiranje omladine. Vladimir Nazor (Zagreb). Hor se afirmisao u domovini i u inostranstvu. Ivan Filipović (Zagreb). Pjevaĉki zborovi. je pred Prvi svjetski rat bilo blizu stotinu. Uporedo s razvojem radniĉkog pokreta u Hrvatskoj ] ĉavao se broj takvih društava. pjevaĉka su društva ĉitavo stoljeće vršila znaĉajnu kulturnoumjet niĉku misiju. uz veća vokalno-instru talna djela izvodilo i opere i operete. koji odmah postaje najvaţnijim središtem zbornog pjevanja u Hr vatskoj. Vila u Varaţdinu (1875). a Lisinski Juţnoslavenskoga. Cetinjska ĉitaonica (1868) osnovala je 1871 Pjevaĉko društvo koje je kasnije izraslo u Cetinjsko crkveno pjevaĉko društvo (od 1908 pod imenom Njegcš). VoloĊa i Zivko Dţuver u Pljevljima. u Kriţevcima (1863). štampanje muzikalija i dr. 1880 osnovano je Podgoriĉko pjevaĉko društvo koje je u svom sastavu imalo grupu pjevaĉa. MeĊu pjevaĉkim društvima specifiĉne programske oriji ĉije u razdoblju izmeĊu dva rata posebno su mjesto zauz zborovi Glazbeno društvo intelektualaca (GDI. zapoĉet u ĉetvrtom deceniju. medu kojima si već navedene istaknutije mjesto zauzimali Pavao Markov. Aktivnost Hrvatskoga pjevaĉkog saveza nakon OsloboĊ nastavio je Savez kulturno-prosvjetnih društava Hrvatske ( nije Savez muziĉkih društava i organizacija Hrvatske). J. Danas u Crnoj Gori djeluje oko 40 kulturno-umjetniĉkih društava u većim mjestima i oko 300 društava u selima. dugu tradiciju ij i društva u selima. 1918—26 djelovalo je u Podgorici Radniĉko pjevaĉko društvo sa muškim horom i gudaĉkim kvintetom koje je vodio Luka Krcunović. Muziĉka škola društva radila je 1937 —41. pa su u svoje programe mogla uvrštavati vrijedna ostvarenja zborske literature. Hrvatska. MeĊu društvima što su ih osi disidenti iz Kola {Hrvatsko tipografs ko pjevaĉko društvo . Neka od njih njegovala su zborsko mu ranje na tradicionalan naĉin. naime posljedica romantiĉar skih tendencija u našoj sredini. 1930). u prvom redu u Zagrebu. Proces. Od 1926 u okviru društva radila je muziĉka škola pod vodstvom Bogoslava Šule. Zvonimir u Splitu ( 1921 otvorilo muziĉku školu). Od 1921 dirigent je bio Aleksa Ivanović koji je znatno proširo repertoar. i postoje. Medu takvima najstarije je Društvo karlovaĉkih pjevaĉa. mali mandolinski orkestar i dramsku sekciju. obuhvativši takoĊer i pouĉa vanje u muzici. Djelatnost društva bila je obu stavljena za vrijeme okupacije. Djelatnost društva nastavilo je nakon OsloboĊenja KUD Stanko Dragojević u ĉijem su sastavu mješoviti hor i sekcija na rodne muzike. G. Sloga u Vinkovcima (1872). formirana izriĉito radi njegovanja amaterskog zborskog pjevanja. Kolo benik) ili Jeka Primorja (Rijeka). pokretaĉ i nosilac muziĉke i kazališne aktivnosti u Karlovcu. dok su druga. i naobrazbu (utemeljen 1873. Aioša Pijade.). osnovano 1839 u Kotoru. nastavljaju tradiciju zbo djelatnosti u suvremenim društvenim uvjetima. Jeka u S boru (1874). Mirić. Gundulić u Dubrovniku (i Zoranić u Zadru (1908. U Zagrel su pjevaĉki zbor Zagrebaĉkog radniĉkog društva za podup. Društvo je djelovalo pod uticajem Komunistiĉke partije. TJ "^ Za razvoj novije horske muzike u Bosni i Hercegovini va ţan je Radio -hor. Osim toga Kolo je bilo medu utemeljiti Hrvatskog pjevaĉkog saveza. pjevaĉka društva u Hrvatskoj poĉinju se osnivati oko sredine XIX st. a u Varaţdinu Radniĉko pjevaĉko društvo V. Amatersko zborno muziciranje postalo je dio umjetr aktivnosti kulturno-umjetniĉkih društava u kojima je pje \ zbor samo jedna od sekcija. Temelje omladinskim pjevaĉkim društvima postavili su dost (1900) i Balkan (1903). njegovala traĉ izvornog narodnog kolektivnog muziciranja. U drugoj polovini XIX v. već u posljednjoj ĉetvrtini prošlog stoljeća ja se u Hrvatskoj i prva radniĉka pjevaĉka društva. N prestanka rada (1947) njihovu je tradiciju nastavio Akadi zbor KUD studenata Zagrebaĉkog sveuĉilišta Ivan Goran Ko (osnovan 1948). 1874. Pozajić i dr. U pogledu kvantitete i postignutih rezultata sve do kraja goga svjetskog rata u zborskom muziciranju vodila su grad društva. Mvić. je radniĉkim pjevaĉkim zborovima uz kulturno-prosvjetnu latnost bila namijenjena i izrazito politiĉko -propagandna u U koordinaciji s Radniĉkom kulturno -prosvjetnom zajedni ti su zborovi djelovali u okviru strukovnih sindikata. M. koji okuplja blizu stotinu pjevaĉkih zborova i koji je posebnu manifestaciju zborskog amaterskog muziciranja meljio godišnji Festival pjevaĉkih društava (1968—72 u Petr od 1973 u Zadru). izvedbama velikih vokalno-instrumen djela. U nekim mjes postoje i zborovi drugih narodnosti. oduševljene idejom ilirizma u toj aktivnosti. God. v. Najistaknutiji reprezentant poslijeratnog . a posebno teţnje hrvatskog graĊan stva da u svojim redovima stvori uvjete za muziĉku djelatnost kao jednog od ĉimbenika buĊenj a i razvijanja nacionalne svijesti. Muslimansko društvo Napredak djelovalo je od 1921 sa muškim horom i tamburaškim orkestrom koje je vodio Said Mujadţević. A. doduše. . Visokim dorr zborske reprodukcije. L u Sisku. (1886). dramskom i recitator skom sekcijom. kc dvadesetih i tridesetih godina XX st. horovoda je bio Franjo Vimer. odmah osnovalo muziĉku školu). 1919—4. Aktivna ne samo u centrima nego i u manjim mjestima. Danas pored mješovitog hora i dramske sekcije društvo ima i dţez -orkestar. Pojava pjevaĉkih društava bila je. Medu njima se muziĉkom aktivnošću istiĉu Njegoš na Cetinju. kada je osnovano Prvo podgoriĉko pje vaĉko društvo Branko sa muškim i mješovitim horom. jedi najznaĉajnijih jugoslavenskih amaterskih pjevaĉkih društa razdoblju izmeĊu dva rata. God. skog muziciranja omladine postao je zbor KUD Joţa Via (osnovan 1945) koji je dosegao razinu vrhunskog zborskog lektiva. a u n< vrijeme na organiziranju i promic anju zborskog pjevaĉkog a terizma radi Odbor za muziĉku kulturu Prosvjetnog sabora vatske. To osobito vrijedi za ona društva koja su dosegla zamjernu razinu zborskog reproduktivnog umijeća. posebno ona osni unutar ogranaka Seljaĉke sloge i Prosvjete. Niko Rolović u Baru i druga. osnovano je više pjevaĉkih društava i zborskih sekcija u kulturno -prosvjetnim društvima. U Nikšiću je 1898 osnovano Pjevaĉko društvo Zahumlje koje je pored hora imalo i dramsku sekciju. °d 1883 Hrvatsko obrtniĉko-raa pjevaĉko društvo Sloboda) i Hrvatsko tipografsko pjevaĉko dr Sloga (1874). Ostvarilo je niz turneja po zemlji. soliste narodnih pje sama. U periodu od 1936 do 1941 radilo je i studentsko društvo Samopomoć sa horskom. Marić.

dirigent S. S. dirigent A. Bole. C. Gobec). Trstu (1861 —) i Mariboru (1861 —1914). (pjevaĉka škola u Ribnici postojala je vjerojatno još prije 1407) i zbora Filharmonijskog društva u Ljubljani. 1944 osnovan je u Koĉevskom Rogu Partizanski invalidski pevski zbor koji kao Partizanski pevski zbor djeluje još i danas te ide u autentiĉne interprete partizanskih pjesama (dirigenti K. društvo su vodili dirigenti S. Njega je 1945 naslijedio mješoviti APZ Tone Tomšiĉ. u Prilepu Crkveno pevaĉko društvo (1922) i Gradsko pevaĉko društvo (1924). mješoviti zbor France Prešern u Kranju (1945. koncerta Trboveljskog slavĉeka) priredio Uĉiteljski pevski zbor 1934 u Ljubljani pod naslovom »Dnevi mladinske glasbe«. 1960 smotra je prerasla u meĊunarodni Mla dinski pevski festival. u Tetovu Ujo Smok (1946. u uskoj vezi sa poĉecima socijalistiĉkog pokreta u Makedoniji. Široki repertoar i tehniĉka dovršenost ovih zborova. Bole. U isto je doba u Ljubljani os novan (muški) Akademski pevski zbor (1926 —41. Hane. Nakon Prvoga svjetskog rata obnovljenom zboru Glasbene matice u Ljubljani pridruţuju se zborovi Glasbenih matica u drugim gradovima (Maribor. osnovan 1944 u logoru Gravina kraj Barija. Munih) koji 60tih godina dobiva najviša priznanja u domovini i inozem stvu (Italija. Šlezinger kao upravitelj Kneţevske bande prateći sa svojim orkestrom pevanje glumaca u komadima pozorišne druţine Joakima Vujića u Kragujevcu (1835). J. Kumanovo. P. U Skopju bivši ĉlanovi horova Vardar i Mokranjac osnivaju pevaĉko društvo Boris Drangov (dirigent T. Dragomanski. Tako u Skopju deluje Vardar (dirigent P. koji je u XIX st. Korošec. a pjevaĉko društvo Ljubljanski zvon (dirigent Z. J. U Tetovu Biniĉki (1922). Poljska. Skalovski i T. gotovo iskljuĉivo bio pod njemaĉkim utjecajem. Simoniti. Lipar). R. Odmah posle OsloboĊenja razvija se u Makedoniji veoma ţiva muziĉka aktivnost i to najviše u okviru kulturno -umetniĉkih društava i kulturno -prosvetnih organizacija koje imaju i horske sekcije. dirigenti M. Hubada uskoro postaje najvaţniji dio te »koncertne ustanove za umjetniĉki savršeno izvoĊenje dobrih muziĉkih djela« i uzor slovenskim zborovima. Od pevaĉkih društava iz tog vremena treba spomenuti Vardar u Skopju (osnovan 1907). koji se odrţava svake druge godine u Celju. Joţe Gregorc. Ilić). »Novi akordi«. Posle Pr voga svetskog rata obnavlja se rad postojećih društava. Marolt) koji se istakao stilski zaokruţeni m programima. Medu najpoznatije idu Moški zbor DPD Slava Klavora u Mariboru (1948. Šijaĉki) koje 1934 osniva i muziĉku školu. Zbor je 1926 zbog politiĉkog terora morao obustaviti djelovanje. M. J. Michl podigao na zamjernu visinu. urednik S. koji nastupaju i pod vodstvom stranih dirigenata. Kumar). dirigent S. naroĉito 1934—40 kada je u nizu koncerata prikazao razvoj slovenske vokalne muzike od narodnih pjesama do »Novih akorda«. Jevrejsko pevaĉko društvo (1930. Rajšter. Prilep. od 1958 Komorni zbor RTV Ljubljana. Poposki i S. dirigent B. Fio. od kojih je prvu (u povodu 100. koji se na poticaj Glasbene matice već 1894 ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih društev. Kunej. Tetovo. i to u Ljubljani pod okriljem Slovenskoga društva. Za narodnooslobodilaĉke borbe osnovan je. Od 1965 u sklopu te manifestacije odrţava se jugoslavensko na tjecanje. dirigenti S. Kumar) i revija »Grlica«. Prelovec) »Zbore« (1925—34) koji su objavljivanjem novih djela veoma pozitivno djelovali na razvoj slovenske zborske muzike. B. dirigent P. U vremenu najintenzivnije aktivnosti amaterskih društava do sredine pedesetih godina. Hrisik i M. osobito na os loboĊenom teritoriju. Boţiĉ). Savĉenko. Bogatom razvoju slovenske literature za omladinske zborove pridonijele su publikacije: »Otroške pesmi« (1924. Šuligoj) za koji su pisali djela mnogi ju goslavenski kompozitori. Novo Mesto). M. Štip i drugi gradovi. dirigent N. Srbija. L. Lebiĉ. Prilepu. 1900 osnovano je u Gorici Pevsko in glasbeno društvo kao podruţnica Glasbene matice. dirigenti E. Nakon OsloboĊenja pojavljuju se uz amaterske i prvi p oluprofesionalni zborovi: Mješoviti zbor Slovenske filharmonije (1948. U razdoblju poslije Drugoga svjetskog rata veoma se raširilo djelovanje amaterskih zborova ujedinjenih u Zvezi kulturno-prosvetnih organizacij Slovenije. Grebenarov). a velik uspjeh postiţe 1896 u Beĉu. Od manjinskih kulturno-umetniĉkih društava veoma su aktivna tursko Jeni Jol i albansko Emin Duraku. God. Kiril Pejĉinović (1936) i Bratstvo (1938. u Štipu Jedinstvo (1924). koji je do 1946. Skopje. Prvi samostalan. Rajšter).PJEVAĈKA DRUŠTVA Makedonija. Kuhar. prvi organizirani oblici slovenskog zbornog pjevanja susreću se u 1848. Munih i B. a najvaţniji su tada zborovi u Ljubljani (1861—90). a ĉlanovi se ponegdje uĉe u vlastitim pjevaĉkim školama. Pod vodstvom M. Šivic. u Bitoli Stif Naumov (1945. Kuhar. izvodeći renesansna i suvremena djela (dirigenti R. Grebenarov). Sikošek. T. Tada poĉinju na »besedama« manji muški ansambli izvoditi teh niĉki skromne slovenske (i slavenske) kompozicije nacionalnog sadrţaja. koji je stekao i evropski ugled. a osnivaju se i nova. Medu njima se posebno istiĉu Slovenski oktet (1951. revijalna zbirka »Grlica« (1933 —35. veći nom radnici i napredni omladinci. . Pahcr. P. u Makedoniji je delovalo oko 100 kulturno-umetniĉkih društava i oko 350 ku lturno-prosvetnih organizacija. Belgija. a od 1973 meĊunarodno. Nikolovski) koji se razvio u jedan od najboljih makedonskih horova. Sve veći zahtjevi i diferencijacija zahtjevaju nove aktivno sti. Gobec. umjetniĉki vode J. Gajdov) i pevaĉko društvo Jeka sa Vardara (1929). M. u Velesu muziĉko društvo Grom (1923. »Glasbena zora«. Šuligoj). niz zborova koji su većinom bili kratka vijeka. Ĉehoslovaĉka. Belgija. Vlado Tasevski. podavaju nove kvalitete slovenskom zborskom pjevanju. Za Velesom slede Bitola. Tako uz redovite edicije Glasbene Matice i revije koje se brinu i za zborsku muziku (»Cerkveni glasbenik«. stekao visoka priznanja u zemlji i inozemstvu (Bugarska. M. Zborovi su se u okviru ĉitalnica odrţali sve do tridesetih godina XX st. dok se klerikalna dr uštva okupljaju u Pevskoj zvezi. Njegovanje omladinske zborske kulture u Sloveniji. R. i Oktet Gallus (1966. Vodušek. ĉiji je zbor dirigent J. Prva makedonska kulturno-prosvetna i umetniĉka društva javljaju se potkraj XIX v. urednik S. Kumar. V. umjetniĉki vode B. »Nova muzika). M. Šivic. Lk. God. D. Joţe Gregorc). Gajdov i T. bio je Trboveljski slavĉek iz Trbovlja (1930—41. Novi polet u razdoblju nakon Bachova apsolutizma daju zborovima ĉitalnice. gotovo svi pristupaju narodnooslobodilaĉkom pokretu. Ĉehoslovaĉka). Poslije Drugoga svjetskog rata prva je smotra u Celju bila 1946. osim 1929 — 32 vodio ga je F. Lebiĉ i od 1971 M. Za vreme prve vladavine kneza Mihaila postojao je i na njegovom dvoru krug pevaĉa koje je u horskom pevanju poduĉavao Nikola Đurković. dirigent S. Austrija. azijskim i ameriĉkim zemljama. dir igenti R. Slovenija. dirigent A. dirigenti V. D. Pjevaĉki ansambl i i nadalje sudjeluju na »besedama« i kazališnim predstavama. oso bito u školama. Šurbek). Prokopiev) i hor Makedonija (dirigent T. J. a drugdje ĉesto sastavljeni prigodice. Cvetko. kad nastupa stagnacija u njihovom radu. Ciril Vertaĉnik). Tako je 1894 osnovana u Velesu (Tit ov Veles) Radniĉko -prosvetna ĉitaonica koja je imala i muziĉku sekciju. kada je prestao s radom. Prokopiev). njihovo je djelovanje bolje organizi rano 1 trajnije. ima veliku tradiciju. poĉinje 1921 Pevska zveza izda- 87 vati reviju »Pevec«. Orce Nikolov i akademski Mirĉe Acev. Milan Pertot. Šijaĉki). Kumar utemeljio je 1920 u Trstu mješoviti Pevski zbor slovenskih uĉiteljskih društev v Italiji koji je postigao visok nivo i najviše izvodio djela suvremenih slovenskih kom pozitora. samo pod drugim imenom. 1891 utemeljen je u Ljubljani Zbor Glasbene matice. Vodušek. Škoberne. suvremeno organiziran zbor bila je Lira u Kamniku (1882) koji djeluje još i danas. Masovnost om ladinskog zbornog pjevanja dokazuju brojne smotre. Skalovski) ĉiji ĉlanovi. Na Hubadov se poticaj 1922 liberalno orijentirana pjevaĉka društva ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih zborov (kasnije Hubadova ţupa u Kranjskoj i Ipavĉeva ţupa u Štajerskoj). Loparnik. Fabijan) i Mladinski pevski zbor mesta Maribor (1964. Hauptman. oba u Skopju. ali je njegovim smjernicama pošlo već 1925 u Ljubljani Društvo uĉiteljev glasbe s Uĉiteljskim pevskim zborom (od 1936 U PZ Emil Adamiĉ) koji je njegovao suvremeni zborski repertoar. Medu njima se naroĉito istiĉu u Skopju Koĉo Racin (1945. Mladinski zbor RTV Ljubljana (1957. dirigenti A. Komorni moški zbor u Celju (1949. dirigent S. Najvaţniji ansambl. koja izlazi u Ljubljani od 1953. God. D. Visoki umjetniĉki domet medu njima postigao je samo Pevski zbor Jugoslovanske armade Srećko Kosovel (dirigent R. Munih). Francuska. Za vreme okupacije 1941—44 neka društva produţavaju rad. Biennalske republiĉke smotre omladinskih zborova odrţavaju se od 1968 u Zagorju ob Savi. Švi carska). Z. Bole. dirigenti J. Gradsko crkveno pevaĉko društvo u Tetovu (1908) i školske i crkvene horove u Bitoli. Zbor Glasbene matice izvodi takoĊer i vokalno -instrumentalnu literaturu. u Kumanovu Panĉe Pešev. Celje. Štipu i Kumanovu. Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1934) i Gusla (1936). S. T. u Bitoli Mokranjac (1922) i Kajmakĉalan (1924). Si. Osim crkvenih zborova. kojih tradicija seţe do u XV st. osnovanoj 1920. Sa negovanjem srpske vokalne muziĉke umetnosti otpoĉeo je J. Hane) i Ljubljanski komorni zbor (1950. od 1962 L. Mokranjac (1922. Simoniti). Poslije Drugoga svjetskog rata osnovani su Mladinski zbor Slovenske filharmonije (1948—51. J. Njihovu tradiciju nastavili su poslije Drugoga svjetskog rata »Naši zbori« (1946 —). u Prilepu Gradski pevaĉki hor i dr. koji se osobito kao interpret slovenskih narodnih pjesama proslavio u mnogim evropskim.'—Posebnu vrstu slovenskog zborskog pjevanja predstavljaju muški okteti.

Vojvodine i Kosova i Metohije b ilo 228. horovode S. horovode A. Branko (horovode V. — Kragujevac: Abrašević i Kragujevaĉko pevaĉko društvo. J. — Valjevo: Abrašević i Ĉika Ljuba. VII 1974. Šambek). Panĉevo 193. Marinković i V. (1860—68. A. — Ĉakovo: Srpsi kveno pevaĉko društvo (1860). Maćejovski. koje su prikazivale komade s pevanjem rete.88 PJEVAĈKA DRUŠTVA Najviše pevaĉkih društava u Vojvodini. Braća Baruh (1952) i Collegium musicum (1971). a imali su i tamburaške zborove. . — Dolovo: Gusle (: Srpsko ratarsko pevaĉko društvo Sloga (1925) i Srpsko zana pevaĉko društvo (1905). U Pešti je 1842 Horom Serbsko-peštanske crkve upravljao M. prosvetno i dobrotvorno društvo (1 Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1893. Cvcfanov. sve do osnivanja Prvog beogradskog pevaĉkog društva u Beogradu (1853) nije bilo ni jednog graĊanskog pevaĉkog društva. — Irig: Srpsko crkveno pevaĉko d (1887). Doka Pavloviĉ. vaĉko društvo. a 1837 u istoj je crkvi pevao hor uĉitelja P. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 18 1938. radnika. Grĉić i G. sva ostala pevaĉka društva u Vojvodini nastala su u drugoj polovini XIX v. Letopis Matice srpske. Topalović). Patić. ĐorĊević. Poneka društva nastavljaju i dalje svoju delatnost. Ranije su samo u nekim srpskim pravoslavnim crkvama postojali horovi sastavljeni od školske dece i odrasle mladeţi. — Srbol Pevaĉko društvo zanatliske omladine i Srpsko crkveno pei društvo (1874). Prvi Ċaĉki crkveni hor sastavio je 1830 D. osnovano pod nazivom Bra. horovode V. Posle OsloboĊenja. — Knjaţevac: Stevan Kralj Deĉanski.: M. Horovode su većinom bili Ĉesi. — Poţarevac: Crkveno pevaĉko dru štvo Braniĉevo. Pevaĉki hor Beogradskih uĉitelja Marinković. Pihert. E. Krstić i S. — Paraćin: Abrašević i Paraćinsko pevaĉko društvo. Abrašević i Smederevsko crkveno pevaĉko društvo Sloga. — Ĉaĉak: Abrašević. — Priština: Hor Muziĉkog društva i Collegium cantorum (1969). Šabaĉko pevaĉko društvo zanatlijske omladine Abra šević i 66 devojaka (1964). Morfidis Nisis osnovao je 1839 hor u Vršcu. — Smederevo: Opšte zanatlijsko radniĉko pevaĉko društvo DuraĊ Branković. Ne zemljoradniĉko pevaĉko društvo. F. Muziĉko društvo (hori R. — Negotin: Hajduk Veljko (1872) i Zanatlisko pevaĉko i tamburaška društvo Krajina. a 1924—41 delovalo u okviru Muziĉkog društva Stanković). Takvi su horovi postojali 1840 u Aradu i Temišvaru. P. Beogradsko pevaĉko društvo (1853). uvelike se menja i stanje na polju horskog pevanja. — Sremski Karlovci: Srpsko crkveno pei društvo (1874). horovoĊa S. Rumunsko pevaĉko dru: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1867).V biografskom reĉniku srpskih muziĉara. Beograd 1950. Venac (1884). Petrik. Hauška. Srpsko novoi ĉitaoniĉko pevaĉko društvo (1881). Branko Cvetković (1945). seljaka i gradskih stanovnika najrazliĉitijih profesija. To. U Srbiji su postojala ili postoje ova istaknuta društva: Aran Ċelovac: Arandelovaĉka pevaĉka druţina (1882). Crkveno pevaĉko društvo Kornelije (1881. — Titovo Uzice: Uţiĉka pevaĉka druţina (1880). a docnije i uĉitelji koji su osnovali mnoga pevaĉka društva. Ţensko muziĉko udruţenje (1924. Prolog 40-godišnjice Vršaĉkog crkvenog pevaĉkog dr 1907 sa istorijom njegovom. Konjo LIT. Lifka. pa su sudelovala na liturgijama i drugim crkvenim obredima. J. M. Vranjska pevaĉka druţina (1879. Neven. najstarije srpsko zanatlijsko pevaĉko štvo u Vojvodini. po selima su horovode bili uĉi muziĉki amateri. Poţarevaĉko trgovaĉko pevaĉko društvo i Poţarevaĉko zanatlisko pevaĉko društvo Sloga. Morfidis Nisis). J. Srpsko ratarsko pevaĉko. R. najstarije srpsko seosko di u Vojvodini. Medu njima se istiĉu ova: Banatsko Novo selo: Srpsko ci pevaĉko društvo (1866. imali su Srbi. — 5. — Vranje: Pevaĉko muzikalno društvo Prevodnica. Kosovac. Ivo Lola-Ribar (1944). Štoker i R. Sombor 1939. u crkvenih pevaĉkih društava. 1932. Plznicki). horovode M. Klicin. — Pirot: Abrašević i Momĉilo. Sr am). God. R. Nemaĉko zana pevaĉko društvo (horovoĊa M. —Spomenica 50-godišnjice rada pev£ društva »Gusle« u Velikoj Kikindi. Beogradski madrigalisti (1951). kojih je 1958 na teritoriji uţe Srbije. Panĉevo 1938. — Vršac: Nein muško pevaĉko društvo (1861) i Srpsko crkveno pevaĉko dri Nedajmo je (1867. Nikolaje-vićŠtirski). hi. Pro mušica. osnovano 1838. — Prizren: Agimi. 32—33. Rajić i Zlatiborska vila. a neka se uklapaju kao sekcije veoma aktivnih kulturno. Pored amaterskih horova. — Sombor: 5 crkveno pevaĉko društvo (1868). — V. — Zajeĉar: Zajeĉarska pevaĉka druţina (1875) i Brković Crni. — Veliki Beĉkerek (Zrenjai Katoliĉko muško pevaĉko društvo. — Pevaĉka društva u Kraljevini i Hrvata i Slovenaca (šapirografirano). Rajić u Uspenskoj crkvi u Panĉevu. horovoĊa Napravnik). — Subo Hrvatsko pjevaĉko društvo Neven (1920). Kranĉević i B. — Petrovgrad (Zrenjanin): Pevaĉki hor Kola sr sestara (1936) i Srpsko ratarsko pevaĉko društvo (1934). — Petrovaradin: Hrvatsko pjevaĉki štvo Neven. Iste je godine osnovan hor i u Velikom Beĉke reku (Zrenjanin). i mović) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo Straţilovo (1912 Stari Vrbas: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1920).umetniĉkih društava. Sa osnivanjem pevaĉkih društava u Srbiji otpoĉelo se inten zivnije tek za vreme Omladinskog pokreta. veliku paţnju posvećivala negovanju i š srpske svetovne muzike. Ona su pored svetovne negovala i crkvenu muziku. Iseĉak iz is naše muziĉke umetnosti. — Palanka (BanatJ: Srpsko crkveno pevaĉko društ v Panĉevo: Eval^geliĉko crkveno pevaĉko društvo (1884). a neka rumunska i nei društva i manje duvaĉke orkestre. Volf. Posebna edicija ĉasopisa Pro mušica. — D. — Temišvar: Si crkveno pevaĉko društvo (1867) i Srpsko zanatlisko pevaĉko štvo (1891). Radniĉka pevaĉka grupa Karador de. Sem malih izuzetaka pevaĉka društva u Srbiji nisu — kao većina njih u Vojvodini — uţivala materijalnu potporu. a 1841 u Novom Sadu. Srpsko crkveno pevaĉko dri (1868. Radniĉko pevaĉko društvo vojne fabrike (1876) i Srpsko crkveno pevaĉko društvo. Uĉitelj i kompozitor A. posle OsloboĊenja nastali su i prvi profesionalni horovi Radio -televizije Beograd i Jugoslovenske narodne armije. Si zanatlisko pevaĉko društvo Omladina (1921) i Velikokiku graĊansko pevaĉko društvo (1891). — Palanka (BĆ Sloga. nego su se izdrţavala od ĉlanarine. Pevaĉki almanah pevaĉke ţupe »Laza Kc povodom 10-godišnjice. — Prokuplje: Prokupljansko pevaĉko društvo Jug Bogdan. Branko Krsmanović (1945). Srpsko crkveni. Spom 50godišnjice Srpskog pevaĉkog društva »Venac« u Panĉevu. mno ga prestaju raditi. Ţivković) i Sr crkvena zadruga (1863. Nikola Tesla. Švarc). a 1843 obrazovao je sveštenik P. dobrovoljnih priloga. 1847 —48 gostovao je u Beogradu Đurkovićev oktet iz Panĉeva koji je nastupao na raznim sveĉanostima i uĉestvovao u predstavama pozorišne druţine. Tako nov naĉin omas ovljenja kulture i umetnosti putem amaterske delatnosti okuplja danas velik broj omladinaca. MaĊarsko pevaĉko društvo. zaveštanja i si. Jev pevaĉko društvo. — Peć: Ramis Sadiku. Tolinger). Biniĉki. Niš 3—7. — Sremska Mitrovica: Hrvatsko ratarsko i svjetno pjevaĉko društvo Tomislav. — S Zora i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo. — Poţega: Poţeško pevaĉko društvo Ilić. — Vlasotinci: Njegoš.! crkveno pevaĉko društvo (1868. Srpska pravoslavna mitropolija Karlovaĉka po poĊi od 1905. M. — Niš: Jevrejsko crkveno pevaĉko društvo David. Popović) i Zajednica. — Veliko Gradište: Velikogradištanska pevaĉka druţina (1880. Abrašević i Bratstvo. Nisko radniĉko i zanatlisko pevaĉko društvo Sindelić. — Leskovac: Branko (1896).Horejšek. Mnoga pevaĉka društva u Vojvodini i m diletantske sekcije. horovoĊa M. Šipoš)i Josif Maiinković (1970). Lţiĉar. Subotica 1939. Srpsko-jevrejsko pevaĉko društvo (1880. Atanacković i K. — Kovin: Nemaĉko crkveno i svetovno pevaĉko dr Rumunsko pravoslavno crkveno i svetovno pevaĉko društvo i . Svoboda). — Bavanište: Srpsko crkveno pevaĉko društvo sa tarnbin zborom (1868). Stamatović crkveni hor od školske dece u Segedinu. J. Srpsko pevaĉko dri Graniĉar (1865) i kamerni hor Pro mušica. Srpsko crkveno pevaĉko štvo (1865. Topal i Jovan Bandur (1968). Lotić. Radivojevića. — Pete jugoslovenske horske ĉanosti. naroĉito u unutrašnjosti. Abrašević i Vojislav Vuĉković (1969). Srpsko novosadsko pevaĉko društvo (1868. maĊarskom u Ugarskoj. Đordević i B. Tipografsko pevaĉko društvo Jakšić. horovoĊa Z. — Beĉej: Petar Konjović i Kamerni hor ( — Bela Crkva: Nemaĉko zanatlisko pevaĉko društvo. Zmaj. — Kruševac: Car Lazar. društveni i naći centri doprineli su oĉuvanju nacionalne indivi dualnosti si naroda pod tuĊinskom vlašću: austrijskom u Banatskoj kr. Cee i P. — Velika Kikinda: Ratarsko pevaĉko društvo. Tane. prihoda od svojih priredaba. Kornelije. horovode P. — Kraljevo: Abrašević i Kraljevaĉko pevaĉko društvo. hor F. — Jagodina: Abrašević i Branko. Tipografsko pevaĉko društvo Jedin stvo (horovode P. Tomandl. Pašćan -Koja MaĊarsko pevaĉko društvo Dalker. — Beograd: Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1884). horovoĊa A. 1968. osnovanih \ godina u vreme pokreta Ujedinjene omladine srpske. R. — Lj. No. horovode J. Ta su društ crkveno pojanje. P -Javorski. — Album srpskih kompozitora (Uspomena na srpsku pevaĉku slavu u Somboru). 1888 promenilo naziv u Pevaĉka druţina Stanković. horovO' Pašćan-Kojanov) i Svetozar Marković (1945). Srpsko pevaĉko d. horovoĊa A. — Šabac: Šabaĉko graĊansko pevaĉko društvo (1865. — Zemun: Jugoslo sko akademsko pevaĉko društvo (horovoĊa M. Srpsko zanatlisko pe društvo Neven (1875). horovoĊa D. — Jugoslovenske hi sveĉanosti 1968. u skladu sa izmenjenim društveno-politiĉkim prilikama. Srpsko ratarsko pevaĉko dr (1924) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1892). Beograd 1927. — Đ. V. Jorgović). Dok su u gradovima horovima upr preteţno ĉeški muziĉari. — Sad: Akademski muški hor (1930. Izuzimajući Panĉevaĉko srpsko crkveno pevaĉko društvo. Srpska pevaĉka društva kao kulturni. — Ĉurug: Vojvodina. 1914. Ta su društva vrlo mnogo doprinela negovanju i širenju vokalne muziĉke umetnosti u Srbiji.

JI. Leipzig 1917. PJB. ĉasopis Mušica. — K. Praetorius und die Feiergestaltung der Gegenwart. Journal of the International Folk Music Council. od najstarijih vremena. 1961. promjen ljive. — W. Die Schweiz die singt. duboki ţenski ili djeĉji glas je alt. P jevaĉ se izraţava istodobno na dva naĉina: muziĉki. u pjevaĉkoj se nastavi od XVII st. komorni itd. Wolfen biittel 1935 — 36. proširena je na 24. — F. odnosno sastavu i vrsti njihovih glasova razlikuju se pojedini tipqvi zbora: muški. veća skupina pjevaĉa u kojoj svaku dio nicu pjeva nekoliko iz vodilaca. Ispravna tehnika pjevanja. Ać. 1935 — 37.. organske materije i zbog toga ne postoji kao konaĉno usta ljen i gotov instrument. — W. Kod velikoga mješovitog zbora sastav se proširuje ĉak i na ĉetiri ţenske dionice (prvi i drugi sopran. Der Schulchor vom XVI Jahrhundert bis zur Gegemvart. 1960. alt) i ĉetiri muške dionice (prvi i drugi tenor. 1957). P. 1952. — E. Klink. Bumpus. U talijanskoj višezbornoj muzici te u baroknom concertu javljaju se razliĉite vrste takvih vokalnih i instrumentalnih zborova. attaque ili coup de glotte. U doba Francuske revolucije nastaje velik broj rodoljubnih pjesama i himna koje izvode golemi zborovi od po nekoliko stotina pjevaĉa.PJEVAĈKI ZBOR — PJEVANJE PJEVAĈKI ZBOR. i si. po opsegu izmeĊu soprana i alta. a srednji je mezosopran. — K. — W. S razvitkom polifonih oblika uvode se i više glasni sastavi. tal. Leipzig 1879. staceato). Vokalni se instrument sastoji od ţive. oratoriju. p. lira). dobiva novu ulogu i gradu. raz vijanje tehnike pjevanja. Pjevanje je svojstveno i narodnoj muzici i svima stilskim razdobljima umjetniĉke muzike. tonovima oblikova nim u melodijsku liniju. sve jaĉe izraţena kod nizozemskih renesansnih polifoniĉara.) koji su izvodili pjevaĉi i instrumentalisti u zbornom sastavu. Zborno pjevanje rašireno je od davnine na svim stranama svijeta i na svim stupnjevima kulture. MocKBa i HeHHHrpaA 1948 (II izd. Otada se ustalio kao norma ĉetvoroglasni mješoviti zbor u sastavu: sopran — alt —-tenor —■ bas.: H. Kassel 1950 ( I I izd. — J S.). prema gradi kompozicije ono moţe biti jednoglasno ili višeglasno. kantati. Dobar zapjev dokazuje sposobnost pjevaĉa da već unaprijed zna uskla diti sve funkcije sviju dijelova svoga vokalnog instrumenta. u komornim vokal nim sastavima. Kretzschmar. London 1953. Leipzig I — II. prema naĉinu kako se u njemu stvara glas. — G. Zecchi.) jednoglasno zborno pjevanje ĉitavog općinstva u crkvi. crkveni z. Svi se tonovi stvaraju u larinksu i visina tona moţe se regulirati samo prema akustiĉkoj predodţbi pjevaĉa. koji je u Davidovo doba obuhvaćao i do 4000 pjevaĉa. Zbor dobiva zatim vaţnu ulogu u antiĉ koj tragediji. p. J. prosvjetiteljske ideje i zatim romantizam dali su snaţan zamah zbornom pjevan ju kao umjetniĉkom izrazu kolektiva. Gerson-Kizvi.. njeguju se u Engleskoj kompozicije u obliku conduetusa namijenjene vjerojatno zbornom pjevanju. — L. Einsatz. Chorgesang. PJEVANJE. — P. himna itd. tercet.. — A. attacco). S obzirom na akcije pojedinih dijelova grla. Der alte und der neue Sinn des Chorgesanges. -> ditiramb. P. Die stimmlic he Erziehung des Chores (II izd. bas).. pjevanje se razlikuje od govora u prvom redu duţim trajanjem glasova odnosno tonova. i u komediji. odvojen od općinstva i od IV st. Potkraj XVIII st. svjesnim i postepenim privikavanjem ljudskog grla na radnje koje su potrebne da bi se moglo ĉisto intonirati. poste peno je potisnula tu praksu. Zurich i Erlenbach 1932. Jedino pri pjevanju sjedi njeni su instrument i interpret u jednoj te istoj osobi. — W. i p. a jednoglasno pjevanje zbora praćeno je instrumentalnom prat njom (aulos.. te vještinu dinamiĉkog. postiţe se iskljuĉivo sistematiĉnim. Der Chormeister. gdje broji 24 pjevaĉa. vokalni kvartet i si.) odnosila se ne samo na vokalni zborski sastav (ehorus vocalis) nego i na skupni. tj. Papinska kapela je npr. mezzosopran. Visoki ţenski i djeĉji glas naziva se sopran. Der Chorgesang in der Schweiz vom Mittelalter bis zur Gegemvart. moţe pjevati jednoglasno (unisono) ili višeglasno. ţenski ili djeĉji zbor. Izjednaĉena zvonkost u tihom i glasnom pjevanju dokaz je visokoga stupnja pjevaĉke tehnike. ispravnim oblikovanjem rezonatora svoga vokalnog instrumenta pri izgovaranju samoglasnika. lijepo obliko vati melodiju i izraţajno interpretirati muziĉku i tekstovnu komponentu vokalnog djela. Monchengladbach 1954 (II izd.. svladavanje razliĉitih vrsta artikulacije (legato. The Choral Tradition. Kassel 1958. bariton. te u psalmodiĉkom i himniĉkom obliku što je utjecalo na kršćansko liturgijsko pjevanje. je jedan od najstarijih oblika muziciranja. što obuhvaća ĉistu intonaciju. Razvija se tzv. III sv. u razliĉitim zborskim ansamblima. zborni sastav i suzvuĉje instrumenata iste obitelji (ehorus instrumentalis). Religious Chant: A Pan-Asiatic Conception of Music.). školski z. Stuttgart 1963. Epscein. — f. Muški glasovi su dublji od ţenskih i djeĉjih. Lexikon des deutschen Chorwesens. omladinski z.. Zbo r moţe nastupati uz pratnju instrumenata ili bez njih (a cappellaj. što ukljuĉuje tzv. M. kao što su muški. kitara. Zbog toga su funkcije govornog organa pri pjevanju usporene. Der ehorisehe Gesang der Frauen mit besonderer Bezugnahme seiner Betatigung auf geistlichem Gebiet. Lehrbuch der Chorleitung (3 sv. njegovalo se u antifonalnom i responzorijalnom. koncertantni zbor s homofonim zborskim slogom u kojemu glavnu melodijsku liniju podupire primarno akordiĉko kretanje ostalih glasova. postiţe zvukovnu izjednaĉenost tonova u svim registrima. J^MumpeacKuu. povoljne za ispravnu pjevaĉku tehniku. LIT. Bologna 1960. Za dobro pjevanje povoljne su one fiksacije kojima pjevaĉ moţe produljiti trajanje bez zamora i uz svjesnu kontr olu. engl. Wiora. — K. Bern 1963. 1948 (novo izd. U starom hebrejskom bogosluţju pjevanje zbora. London 1962. Ncf.JIOKIUUH. . I. 1928. XopoBe. Handbuch der Chormusik (2 sv. je ipak doţivjelo . je veoma raznovrsno. izrazima concentus voeum ili concento di vod. 1436 imala 9 pjevaĉa. Stvarati iz govornog organa muziĉki vokalni instrument znaĉi uspostaviti ravnoteţu i uskladiti od reĊene fiksacije i pokrete grla. takva se djela susreću i na kontinentu. Za ispravno pjevanje vanredno je vaţna smisleno usklaĊena teh nika disanja. tj. je redovito povezano s rijeĉima. attack. a kasnije na empori. — F. srodno je duhaĉkim instrumentima. pa i u manjim mjestima. ka o što su duet. duboki glas — bas i bariton. London 1908. a u XIV st. a prema sastavu ono obuhvaća solistiĉko muziciranje jednoga pjevaĉa. z. A Handbook of Choral Technique. Posvuda. ţenski. i u XIX st. To je jedini muziĉki instrument na ko jemu se visinske razlike meĊu tonovima ne mogu fik sirati pokretom ruke ili prstiju ili kojim srodnim postupkom. Kunzmann. Od <-VII st. Historv of English Cathedral Music. Ehm a nn. 1956). Blankenburg.M. a uz to su se donji glasovi redovito izvodili instrumentalno. Handel. P. Mušica sacra. Posebnu je ulogu imao zbor kod religijskih kultnih sveĉanosti i kod narodnih obrednih obiĉaja. a prema namjeni postoji operniz. i govorno. — J. —• P. prijelaznim tonovima. smješten na posebnom prostoru oko oltara (kor). Koller. zapjeva (franc. zbor. Pa riš 19 48. D ie C ho r fuhrung.. Sangerchore und Chorvereine. a sama rijeĉ ehorus (lat. gdje se sastoji od 12 do 15 pjevaĉa. XopoBOe neHHe B pvccKoii AOpeBOjiK>u. Young. tj. Bach). Da se to postigne. veliki. Thomas. pravilno disan je i drţanje tijela te ujednaĉivanje glasa u svim registrima. Ali isprva su se u višeglasnim djelima zborske partije izmjenjivale sa solistiĉkim. u nastupu ili tzv. -> dikcija). djeĉji. jasan i pravilan izgovor (tzv. Višeglasni zborski sastav i zvuk u današnjem smislu razvija se tek od XV st. Regensburg 1950. muziĉko izraţavanje s pomoću ljudskoga glasa. Zvonak glas postiţe se iskljuĉivo ravnoteţom svih mišićnih pokreta. A. Ljudsko grlo. zatim i samo pjevanje s plesom i skupinu izvodilaca. Schiinemann. 1961). Školovanje pjevaĉa obuhvaća: 1. 2. Mainz 1953. — Das Chorwesen in unserer Zeit. ponajprije u grĉkoj lirici gdje se njeguju razliĉite vrste zbornih pjesama ->■ pean. Fiziološke osobine grla uvjetuju razlike koje su izraţene u razliĉitim vrstama glasa. U novim baroknim oblicima. a ţdrijelo i usna šupljina imaju pri pjevanju sliĉnu ulogu kao rezonator kod sviranja na instru mentu. formiranje glasa na fiziološkoj osnovi. Ra u ge l. Ĉisti vokalni zborni sastav oznaĉivao se od XVI st. Ĉesto se u operi i još više u oratorijskim djelima izmjenjuju homofone i polifone (fugato) partije zbora koji kao predstavnik naroda (turbae) postaje tumaĉem općeĉovjeĉanskih ideja ili se aktivno ukljuĉuje u dramsku radnju (Gluck. rijeĉima odgovarajućeg teksta. MocKBa 1957. impostaciju. U ranokršćansko doba spominje se najprije (oko 100 god. Musik und Dichtung im alten Griechenland. Wolfenbuttel 1 941. operi. Dobro školovani pjevaĉ. Ubrzo zatim buĊenje na cionalne svijesti i interes za narodno blago potaknuli su gajenje zborske puĉke pjesme te osnivanje pjevaĉkih zborova. Das deutsche Chorlied zvvischcn Senfi und Hasslcr. Muški glasovi se dijele na visoki glas — tenor. Regens burg 1953 — 58.ieHne H vnpaBneHne 89 xopoM.nOHHOH u coBeTCKofi UJKOne. Musikalische Zeitfragen II. njem. p. srednji glas s opsegom izmeĊu tenora i basa. MGG. Chor. Opseg svakoga glasa dijeli se na nekoliko registara razliĉitih po boji i intenzitetu. Tehniĉka zrelost pjevaĉa oĉituje se osobito u stva ranju poĉetnog tona. 1932. utemeljuju se razliĉiti profesionalni ili amaterski zborovi te dolazi do procvata specifiĉne zborske muzike. Premda se kao sredstvo oduvijek upotrebljavalo ljudsko grlo. kada se povećava i broj pjevaĉa u zboru. zborno pjevanje poprima umjetniĉki razvijenije oblike. Geschichte des Chorliedes. Aicyer. — A. Young. II Goro nella storia. koja ukljuĉuje i razumljivo izgovaranje teksta. Ali sastavi su se svodili na 2—3 pjevaĉa za pojedinu dionicu. izvodi zbor klerika. pa i u tzv. Prema broju pjevaĉa. — P.). Sohncr. a moţe se izvoditi uz instrumentalnu pratnju ili bez nje. poĉev od ranog organuma (XI st. — P. nadalje upotrebljava postupak nazvan -> messa di voće. U antiĉkoj Grĉkoj sama rijeĉ koros (-/opće) prvobitno je oznaĉivala plesni prostor na kome su se izvodili obredni plesovi s pjevanjem. — E. a i unutar tih skupina diferenciraju se glasovi po visini i boji. Neumann. II. poĉev od Josquin Des Presa i Ockeghema. Le C ha nt e ho ra l. — R. Teţnja za ho mogenošću zvuka. a u drugoj polovini XV st. mješoviti. Struja zraka iz pjevaĉevih pluća uzrokuje titraje glasnica. Kvaliteta i nosivost glasa ovise o broju i intenzitetu harmonijskih tonova. ali i koloristiĉkog mijenjanja tona. 1960). Zatim pjevanje kao sastavni d io liturgije. U XIII—XIV st. — Jj. Valentin. radio z. Leipzig 1929. — A.. Moser. Unger. Die mehrehorige Auffiihrungspraxis bei M. Eu>ens. Vom liturgischen Chor. Fiihrer durch die deutsche Chorliteratur.

i dr. Della Corte.vous a articuler. Langle u djelu Methode de du Conservatoire de musiaue (1803—04). J. velikim tonskim volumenom i ini tetom.). — M. F.'A. London 1939. Ma Marchesi i mnogi drugi. L'£tude du chant. melizmima i koloraturama. La Tecnica del canto. struktura se stiha još ra spoznaje. ţivah nim i suzdrţanim glasom psalmodirahu). M. Dic deutschen und italienischen Gesangsmethoden des 18. Kelsev. Henderson. Vlrich. Leipzig 1923 ( I I I izd. Tarncauc Chant. ĉesto se oblik rijeĉi ţrtvuje za volju muzike. Stim dung auf stimm. F. La Science et l'art du chant. To jedno shvaćanje glasa kao vokalnog instrumenta iskljuĉuje dran interpretaciju teksta.: Th. V (Vollstdndige Singschule. Najvaţnija pedagoška djela belkai XVIII st. modulativnost gl. s pojavom ranobarokne monodije dolazi i do teţnje za uspostavljanjem ravnoteţe izmeĊu tona i rijeĉi. — L. 1854). u kojemu nastoj kladiti francusku tradiciju s talijanskim naĉinom. MeĊutim. MeĊutim. M. Munchen l< 38. virtuoznog pjevaĉkog umijeća. The A Singing. Hey. senza maestro (1562) daje prvo sistematsko djelo pjevaĉke pedagogije. Zacconi. Leipzig 1912. Maffei svojim priruĉnikom Discorso della voće edel modo d'appararedi cantar diGarganta. 1774). uvijek jednakim glasom. s ekspresivnom deklamacijom t dramatiĉnim akcentima. potaknut id R. M. 1884) i drugi. Herm ann Finck. a osuĊuje fal setiranje kao neprikladno za izraţajnu deklamaciju. udruţena s dramatskom deklama (Sprechgesang). Zi 1943. Gallenu (u VIII st.) spominje tri naĉina stvaranja glasa: vox pectoris (prsni registar). — H. psiholoških i tehniĉkih. Bordogni. — A. J. na govorne akcente. Mnogi autori pišu o umijeću pjevanja i odgoju pjevaĉa (A. Schmitt (Grossc Gi schule filr Deutsche. Forchhatner. fonaskusa. Lhotka-Kal Tehnika pjevanja. — J. ali ne zapostavlja ni pitanje muzikalnoga stvaranja tona i plastiĉnog oblikovanja melodijske linije. B. Ricci. tiensscn-Lohmann. ma con soav'e dolce melodia«. Farga. — /. Siotto Pintor. vezuju B. 1954). J. Jah: dcrts (disertacija). — F. vox gutturis (grleni registar) i vox capitis (ĉeoni registar). Mansion. stavljale pred pjevaĉe te koje nije mogla u potpunosti riješiti tradicionalna praksa bell Vokalni izraz XIX i XX st. oni govore o vrlo razvijenom umijeću zbornog i solistiĉkog pjevanja kod Egipćana.). — G. L. -> Caccini u predgovoru zbirci Le Nuove musiche (1601). ideal je pjevaĉke estetike sve do XVI st. I nacionalne škole romantil protstavljaju se tada općepriznatom i dominantnom stilt kanta. Mušica practica. aequa lance. — M. Pariš 1948. Wien 1948. Veliki intenzitet on postizava dubokim polo larinksa i tamnom vokalizacijom. 1824).). Phvsiological basis of the art of singing. Chanter ou ne mnoge promjene. Das bewusste Singen. Zandonai i dr. Intenziviranje dramskog i. kao i razliĉita shvaćanja o ulozi i znaĉenju pjevane rijeĉi. Pariš 1945. Reizcr. — B. Gerold. Bel Canto. sa construction. Njegov ideal bila je zvonkost gl stilu talijanske kantilene. F hammer. tzv. tako u Francuskoj A. B. Tada se stvaraju temelji izraţajne pjevaĉke interpretacije i specifiĉno talijanskog. Njegova pravila razvijaju H. — W. —■ B.— Ch. Faurea i M. L'Art de chanter. I danas još postoje raznovrsne vokalne estetike. Hemery. ali modulativan i njeţan glas: »semper pari voće.) i drugdje. 1938. Die goldene Kehle. Njemaĉka vokalna pedagogija XVII st. II Bel Canto. u Italiji izdaje. Njih su uvjetovale osobitosti ritma i akcenata u jezicima razliĉitih naroda. Heiiderson.. Nedostatke te nike uoĉio je i R. Njemaĉki pedagozi. Konigsberg 1927. Ricci. non nimis velociter. Panzera. — W. Uz muške i djeĉaĉke glasove. najprije u Rimu (vjerojatno u V st. J. de Bacillv [Remaraues curieuses sur l'art de bien chanter. narodne pjesme. Bellinija i G nizettija i osobito djela G. Tada cvate talijanska škola be koja razvija prvenstveno gibljivost glasa. Romantizam XIX st. Estetska pravila nove ekspresivne deklamacije (tal. u to vrijeme u zboru sudjeluju i -> falsetisti i -> kastrati. Klasiĉnoj talijanskoj školi dali su vr priloge još i G. Bruns. 1952). C. Technik der deutschen Gesangsl Leipzig 1911 (III izd. N. Pariš 194' A. ■ Ross. Hettich objavljuje od 1907 zl Vocalises-etudes (14 sv. O. U prvome je teţište na melodijskom elementu. Vicende degli stili del canto del tempo di Gluck al'9Oo. Die Grundsatze der Stimmbi \vahrend der a cappella-Periode und zur Zeit des Aufkommens der Oper. F.. Praetorius. — L. fizioloških. G. Die Schule des Bel auf Grund der Originalschriftens zum ersten Male dargestellt. a spominju i djelatnost uĉitelja pjevanja. Caccini je utemeljitelj metodike pjevaĉke nastave. muţevnim. Garcija podiţe pral pedagogiju s dotadašnje empirijske. kao što su npr. stile concitato) postavlja G. Martinua. pa ga s pravom smatraju utemeljiteljem modern kalne pedagogije. voće piena e naturale). melizmatiĉko i silabiĉko pjevanje. Milano 1923. Bachner. Zur Geschichte der franzosischen Gcsangskunst C tacija). Pariš 1947. doziranje i tehnika disanja. naklada Ricordi seriju pod naslovom Vocalizzi nello moderno s etidama suvremenih talijanskih kompozitora (Ca: Malipiero. Livorno 1920. Mersenne u VI knjizi (De l'art de bien chanter) djela Harmonie universelle (1636) povezuje vokalnu tehniku i estetiku onoga vremena s vlastitim saznanjima o fiziologiji glasa. jaĉine (messa di voće) i zvukovnu ujednaĉenost. Škola pevanja. zatim u Metzu. 1 1640. Zagreb 1940. Traitć complet de l'art du chant (1847). Iro. Odnos tona i rijeĉi poprimao je u pjevaĉkoj praksi takoĊer razliĉite oblike koji se dadu razvrstati na dva osnovna naĉina. postavlja na pjevaĉe i u tehniĉ kom i u muziĉkom pogledu veće zahtjeve. Pojava melodiĉkog ukrašavanja. Herbst. M. Caccinijev »novi stil« (nazvan i stile rappresentativo) obiluje ukrasima. Zagreb 1938. Pjevanje u pianu uz jasnu vokalizaciju. — F. Malha de Parrel. Verdija. pojedini slogovi rijeĉi ukrašeni su s više tonova (melizmi) ili s bogatijom figuracijom (kolorature). Poslije 1900 sve se više prilagc i didaktiĉka djela interpretativnim zahtjevima suvremene zike.) p preteţno s tog stajališta. Pariš 19: V. Jacopo da Bologna piše 1350 u jednom svom madrigalu: »Per gridar forte non si canta bene. Massell. Leipzig 19. 1668) paţljivo obraĊuje modulativnost glasa i vo kalizaciju i iznosi izvorna zapaţanja o pravilnom izgovoru. Le Bel canto. Mainz 1938 ( II izd. na znanstvenu fizk osnovu. J. — V. New York 1921. On zahtijeva pjevanje s punim i prirodnim glasom (tal. U XVIII st.) sa 140 vjeţbi sastavljenih iz djek vremenika.90 PJEVANJE tadašnje operne prakse odrazuju danas još samo zbirke pje' vokaliza iz toga vremena. i V. — J. pa Garcijin uĉenik J. odmjereno.) ideal vokalne estetike gregorijanskoga pjevanja bio je smiren. a G. Wagnera. Die Stimmkunst (2 sv. Tosi (Opinioni de'cantori ani moderni. Zarlino. Goldschmidt (1896) i A. u središtu je talijanske operne umjetnosti arija s bravuroznim ornamentima i koloraturama. Pjevaĉi samovoljno ukrašuju i izobliĉuju arije najrazliĉitijim improvizacijskim do dacima. sa destruction. Prirodnom govoru najbliţe su razne vrste deklamiranog pjevanja kao što su -> psalmodija i -> recitativ. Mei gesang aus drei Jahrhunderten. Ravela pa sve do Milh. 1885). govorni. Interpretacija je ovi sila o sadrţaju teksta. Ulrich. Pjevaĉki pedagozi XX st. figuriranja i koloriranja. po sebno konsonanata (suspension des consonnes). G. sve više potiskuje pravila tehnike belkanta (precizr glasnica. 1592). Greiner. B. KaiiKapoeuH. T 1933. Pizzetti. MocKea 193 A. kao npr. isto kao i zborno pjevanje u tragediji. — H. L. — H. Prema pravilima izloţenim u djelu Instituta patrum de modo psallendi (XI st. viva et succincta voće psallatur« (. — H. priruĉnik M. W.Bichle. sve više obraćaju paţnju cifiĉnoj vokalizaciji njemaĉkog jez ika. Syntagma musicum. Srednjovjekovna crkvena muzika nije od pjevaĉa traţila ni veliki opseg niti znatniji inten zitet glasa. Glucka. Mengozzi i H. — J. Mozarta.. 1552. upravo u to vrijeme nastaje najvrednije goško djelo koje se temelji na belkantu. 1642). Strassburg 1909. sve do XVI st. sed rotunda. MeĊutim. u većoj ili manjoj mjeri. —• M. Concone. Grka i Rimljana. Frossard. kao P. a Hieronvmus de Moravia (XIII st. A. Vaccai. LIT. Pjevanje grĉkog nomosa zahtijevalo je visok stupanj vještine.). isticanje sadrţaja teksta i povećani orkestar traţe od p veliki opseg i intenzitet glasa. 1619. kao što su arija ili polifoniĉko pjevanje. J. Stimmbildung (5 sv.). Iffert (1895). a ni 1 lijim djelima W. Mancini (Pensieri e riflessioni pi sopra il canto figurato. Pariš 1946. zig 1931 — 32. stavlja za temelj impostacije glasa pravilno o vanje samoglasnika i suglasnika (Deutscher Gesangsunte\ I—IV. Entrainez.und sprachphysiologischer Grundlage (3 sv. usavrše lji grlo kako bi postalo svestrani vokalni instrument koji moi voditi i baroknu muziku i romantiĉnu solo-pjesmu i drarr Sprechgesang novijeg doba. ne odveć brzo. napisali su P. Beograd 1933. St. Talijanski belkanto nije za ljavao već u reformnim operama Ch. 1723) i G.. poĉev od G. Milano 1938. Milinković. nego zaobljeno. Loiseau. iako je tekst stiliziran time što je ukljuĉen u muziĉki sistem mjere. Aloser. 1951). Early H of Singing. A. On stavlja teţište na izraţajnost teksta. U Italiji su dramatski razvijenije opere V. Njihov je cilj da. Lully). Tada se stvaraju teme lji pjevaĉke pedagogije. Majcen. Die altitalienische Gesangsmethode. (P. Buenos Aires 1947 ris 1955). L. Dok je u renesansnoj vokalnoj polifoniji melodija imala prevlast nad tekstom. III. J. a u silabi ĉkom dolazi do izraţaja. kod sloţenijih vrsta. melodramatskoj izraţajnosti. od dalje. virili. usklaĊivanjem elemenata. u polifonoj muzici renesanse. Coclico. Notes s chant. U srednjem vijeku su za gajenje liturgijskog pjevanja utemeljene posebne pjevaĉke škole (-> Schola cantoruni). kasnije prozvanog bel canto (-> belkanto). Machabey. Rousselot i dr. unosi veliki preokret u pjevaĉku 1 nost. 1556. nazalno pjevanje na Prednjem Istoku ili stisnuti i kriĉavi naĉin pjevanja u staroj kineskoj i japanskoj vokalnoj umjetnosti. U pjesmama uglazbljenim silabiĉki. F. Wagner. HOBBIH nyTb neBiia. P. Na Mancinija se djelomice . Podaci o umjetnosti pjevanja u antiĉko doba zabiljeţeni su u izvještajima pisaca. 1558. Nasuprot virtuoznosti belkanta teţište je na nagi. Umjetnost pjevanja. Stravinskog i Schonberga. G. D.). Stockh {Gesangsmethode. podaci o pjevaĉkoj tehnici priliĉno su oskudni. Samostalnije se razvijala francuska pjevaĉka škola koja se oslanja na osobitosti francuskog jezika i francuskog opernog recitativa (J. Segreti del Bel Canto. Šarenilo i ĉesto gotovo nevjerojatan stupanj virtuoznosti . stajala je uglavnom pod utjecajem Caccinijeve metode (M.

1927). Prema shvaćanju talijanske sudske prakse (npr. Pirro) i Beĉu (G. Caslelain. a uz to je od rane mladosti uĉio klavir i violinu i zatim harmoniju i kontrapunkt (F. die es werden wollen. Stevens (red. — H. Grosse Sangerinnen der Klassik und Romantik. Thila. Aloser. Le Plagiat musical. — A. Udine-Algarottija. On Influence and Borrowing. Sastavio je prvu temeljito razraĊenu teoriju vrsta udara (legato. Hein. Wandernde Melodien. P. Ch. Kompoziciju studirao u Beĉu (F. u sporu protiv Modugna da je u poznatoj pjesmi Nel blu dipinto di blu navodno plagirao pjesmu // castdlo dei sogni De Marca) za postojanje plagijata u muzici nije odluĉna istovetnost nekoliko taktova dviju kompozicija nego izraţajni rezultat djela u cjelini. MeĊu najpoznatija i najljepša djela te vrste idu ţalobne kompozicije posvećene J. revija Le Droit d'auteur. Couperin). Kagcn. Wolfenbiittel 1960. — R. Sarajevo 1972. God. Vrativši se u Zagreb. Umjetnost solo pjevanja. Wermsdorf. Kreutlcr. IV izd. 1914) i Der Klavierlehrer (1874. uništenje predmeta kojim je nanijeta povreda. Neki teoretiĉari smatraju da p. Vr. -> chiae. — E. Etude sur le droit d'auteur. U ĉast njegove 70 -godišnjice. London 1953. Das Plagiat in der Tonkunst (disertacija). Walter. Pariš 1961. 1960). Musikalische Criminajia. Litantc. nastala u doba Prvoga svjetskog rata (npr. Nevina. Corelliju (F. Der Kunstgesang. ili naprosto zbog općenito prihvaćenih izraţajnih sredstava jednog stilskog razdoblja. Singing: The Physical Nature of Vocal Organ. Du plagiat musical. Roma 1953. Lebcndige Ordnungen durch Atmcn. v. Misteri della voće umana. P. — N. solo-pjesme na stihove Ch. Huslcr i Y. Laurcns. 1913. Paul i E. Neue Zeitschrift fijr Musik. Brtin. neoeu H necHH. jadikovka). variranja i si. i kaznene sankcije. New York 1950 (novo izd. Pariš 1957. Lullvju (F. Kassel i Bascl 1953. Gesangskunst. I Maestri del bel canto. seherzoznog stavka. Die geistigcn Grundlagen des Gesanges. od 1831 orkestralni muziĉar u Leipzigu. London 1965. Sprechfunktioncn als Singaritrieb. — C. Austin 1960. Fngliinder. — F. 1947 dobiva Guggenheimovu nagradu. Tappcrt. Roma. 6.PJEVANJE — PLAMENAC chanter. — R. — P. Des possibillites inconnues dc l'organe vocal dans l'art du chant et son ćtude. J. The scientific Culture of the Voice. JXO>WBO. Lauri-Volpi. God. AIcNaugfit. PLAINTE (franc. Revue internationale du droit d'auteur. Sopranos of Today. — A. What happens in singing. Schulze. Torino 1953. njemaĉki klavirski pedagog (Hub ertusburg. u muzici se susreće i svjesna. a 1970 ga to društvo bira za poĉasnog ĉlana. 1963. zatim se po svetio klavirskoj pedagogiji. Singen. Vt'ien 1957. 4). 1955. Lhotka). Der wissende Sanger. naziv. Duey. Lettre d'Italie. — J. — Ch. Ncw York 1951. La Voix chantee. 3. — O. ukrasti). MeĊutim. — A. lOdun. franc. Mcrlin. 91 Od 1894 ĉlanica Gradske opere u Strassburgu i 1901—14 na Dvorskoj operi u Berlinu. — G. Das Recht an die Melodie. Hoffmeister). M. MGG. III 1874). — //. Miinchenu. — H. Whitc. M. Atcm. 28. III 1939). 1. II Canto artistico. Neka njegova djela. — AI. Milano 1957.und Theaterrecht. — \V. — G. povreda autorskog prava za koju su predviĊene gradanskopravne sankcije (zabrana daljnje povrede. austrijska pjevaĉica. 2. 1923. Nje govi su uĉenici bili H. Nikolić Stamatović. a ukoliko se radi o namjernom plagijatu. Gansbacher) i kod L. Pariš 1950. G. III 1868 — 19. — W. Biilo \v. Sc hreker) i Pragu (V. — R. u Beĉu. — O. — R. Cou perin) i J. XI 1810 — Grimma. L. — H. U tom deceniju organizirao je više muziĉkih veĉeri na kojima su. Archiv fiir Urheber-. — G. Le Bel canto. MocKBa 1962.: \V. — P. Rosenlhal. Montreux i Miinchen 1949. PLAMENAC. Pariš 1960. AI. A. Dubuque 1959 (London 1962). je posebnu paţnju poklanjao tehniĉkom svlad avanju instrumenta. izvedena djela suvremenih evropskih kompozitora. Ockeghema u Plamenĉevoj redakciji. 1951. ĉesto naziv vedrog. Solo pevanje. Reesea i R. MocKea 1963. A. nije pravni pojam. a gostovala je u londonskom Covent Gardenu. Science and Singing. A. Honotka.. Bel canto et emission italienne. U septembru 1939 odlazi P. The Sci ence and Art of Singing. Janoivski. De Sanctis. Wicn i Koln 1962.. ibid. — O. Pa riš i Bruxelles 1957. Novak. — J. neovlašteno preradivanje ili imitiranje tuĊeg djela bez formalnog prisvajanja autorstva. 1959. — A. U francuskoj naziv za razliĉite vrste ukrasa: za vibrato kod gudaĉki h instrumenata i za predudar ili tzv. Aiackworth-Young. B. Povukavši se s operne pozornice poduĉavala je pjevanje na konzervatoriju Stern u Berlinu i zatim privatno u Rodaunu kraj Beĉa. Magie der Stimme. Ockeghemu kao kompozitoru ehansona i moteta. Stuttgart 1960. Štampa. Die methodisch-padagogischen Grundsatze deutscher Gesangskultur im 19. Walter. 1950. — F. 1960. Milano 1949. oslanja se na C. — V. u instrumentalnim suitama iz XVIII st. — J. Le Chant. — A. ibid. uz njegova uvodna predavanja. Gcering. u opisanom smislu. Pjevanje uĉila na beĉkom Kon zervatoriju (J. Panzera. De Sanclis. 1956. ne skrivena upotreba tuĊe muziĉke zamisli radi odreĊene umjetniĉke svrhe: -> preradbe. već 1897 pjevala je u Bavreuthu. p. 1955. Hahn. — /. izvedene 19 16) ubrajaju se u tehniĉki najnaprednije kompozicije toga vremena u Hrvatskoj i odaju umjetnika koji budno prati razvoj suvremene evropske muzike. . Bel Canto: Principles and Practices. Pariš 1957. općenito. — Ph.). London 1951.. zatim ţivi u New Yorku gdje za vrijeme rata radi u Uredu za ratne informacije (Office of War Information). II 1895 —). Die Sangerstimme ( I I I dopunjeno izd. Nitze. O. Zurich 1956. Husson. 1930. Beograd 1950. Sliĉan je oblik -> tombeau. Die Aussprache im Gesang.) prvi je izrazom plagiarius oznaĉio kradljivca stihova. za kompozicije u spomen neĉije smrti. Difctti causati da un errato studio del canto. t j. To je i vrijeme njegove kompozitorske djelatnosti koju je kasnije potpuno napustio. Ima više oblika plagijata medu kojima se iz dvajaju: namjerno prisvajanje autorstva tuĊeg djela. God. — R. Die grossen Primadonnen: Von Bordoni bis zur Callas. ipak spoznaje da je pravo podruĉje njegova rada muziĉka nauka. Berlin 1961. Das musikalische Plagiat als asthetisches Problem. Leipzig ( I I izd. U to je vrijeme Njemaĉko muzikološko društvo uvrstil o u plan svojih izdanja sabrana djela J. — . Musical Times. — R. Das musikalisehe Motiv in Recht. Judd. PLAGALNA KADENCA Starocrkveni naĉini -> Kadenca PLAGALNI MODUSI PLAGIJAT (od lat. 1936 izabran je za dopisnog ĉlana JAZU. La Voće nello studio del canto. Istaknuta '. //. Dock. 1940 —41 predaje na Muziĉkom institutu u St. Uĉio klavir kod A. — V. Munster i. Das musikalische Plagiat. 1966. tog izdanja izlazi u Leipzigu 1927. Koln 1935. Njegova su djela Technische Studien fiir das Pianojortespiel (1852. kasnije je poduĉavao privatno. gdje je nastupao i kao solist. Oop. Louis. Kassel i Basel 1956. Munchen i Basel 1965. dragocjena muziĉka biblioteka N. Jahrhundert (disertacija"). Poseban oblik plagijata je prisvajanje originalnog naslova tuĊeg djela. Bitterling. a 1973 podijeljuje mu Nacionalna zaklada za humanistiĉke nauke u Washingtonu nagradu u svrhu prouĉavanja evrop skih arhiva. Dustmann i Mampe-Babbonigg. London 1950.MiipOBaHHe rojioca neona. Hg. Plamenca. Reid. O ^njia■MHKe 3Ryna MejioeeMecKoro rojroca.und Gesangsunterricht. — C. Pariš 1933. Fnrnejia rojioca u ero (bH3iionorHMecKHe OCHOBBI. U nekim sluĉajevima teško se razlikuje p. MocKBa i JlemiHrpaA 1948. Wiesbaden 1961. Miin chcn i Leipzig 1912 ( I I izd. God. — //. PLAISANTERIE (franc. La Voix naturelle. KelĊorfer. kojom je tada upravljao B. IV.). Siclz. —■ R. — L. Grain. je otkrio djela Šibenĉanina Ivana Lukaĉića. Interauteurs. staceato. Bel Canto in its Golden Age. a 1954 postaje redovni profeso r za muzikologiju na Univerzitetu drţave Illinois u Urbani. podrugivanje). Amsterdamu i dr. nesvjesne imitacije tuĊeg djela koje se prethodno upoznalo i nejasno saĉuvalo u pamćenju ili od sluĉajne koincidencije koja moţe nastati zbog zajedniĉkog izvora inspiracije (npr. Drugi svjetski rat spreĉava mu povratak u domovinu. X. LIT. Pariš 1948. On Studying Singing. se moţe odnositi na tuĊe djelo u cjelini ili na njegove bitne dijelove. — A. Umjetnost pjevanja. 1843—65 profesor klavira na Leipziškom konzervatoriju. C. — P. Studira tada muzikologiju u Parizu (A. 1969 izdaje Sveuĉilište u Pittsburghu zbornik nauĉnih radova evropskih i ameriĉkih muzikologa u redakciji G. Agthea i violinu kod Haasea u Dresdenu. Rimski pjesnik Martial (I st. I. je. prisvajanje odnosno slijepo oponašanje tuĊeg umjetniĉkog ili nauĉnog djela. Holzen. MGG. de Chambonieresu (F. plagio izvršiti otmicu. — F.) 1890. God.vagnerijanka. — B. — P. a 1951 nagradu Ameriĉkog vijeća nauĉnih društava. — V. Du chant. uobiĉajen u XVII—XVIII st. — R. i on ostaje u SAD. 1958. Iro. Hensel. Couperin i d'Anglebert). — F. — H. Gcsangslcxikon in Skizzen. pomodnih formula (npr. Kao violinist koncertirao najprije u Dresdenu. PLAIDY. Voice Production in Singing. kod lake muzike) i si. Czernvja. Dragan. Inicijativom D. Louis Plaidy. Schulze i dr. Ein Wegvveiser fiir Sanger und alle. — R. Lhotka-Katinski. sopran (Beĉ. 8. M. P. Landeroin. A History of Song. parodiranja. Muzika. U Zagrebu završio 1917 pravne nauke (dr iur. Mari. — H. Caruso's Method of Voice Production. Noć. na poziv Ameriĉkog muzikološkog društva u New York da zastupa Jugoslaviju na meĊunarodnom kongresu za muzikolo giju i da odrţi predavanje o staroj muzici Dalmacije. New York 1956. Pariš 1949. legatissimo i portato). Milano 1959. ■ — E. — A'. — K. MeĊutim. Ourasco. Špiler. Cocchi. 13. naknada štete). od reminiscencije. Berlin i Frankfurt a. Stuttgart 1954. uz to klavir K. Le Plagiat. — F. Baudelairea. 1963. Marafioli. prenesena je 1935 iz Krka u Zagreb i povjerena na ĉuvanje Hrvatskom glazbeno m zavodu.. Snovva. London 1956. U razdoblju rane klasike pod tim je naslovom objavljeno više zbirki kompozicija lak oga karaktera. ali je saţetiji. J. (-> parodija. — F. Hamburg 1957. pregledniji i jasniji. Sprechen. Sprache und Gesang. London 1953. JI. A Natural Approach to Singing. prev. L'Amour de chanter. PLAICHINGER. Pariš 1950. LIT. i na engleski). Rudorff. Saska.). 1949 (srpski prevod: O uticaju i pozajmljivanju. Eeopoe. Fernandes Lavic. Thausing. Hcrzfeld. Maragliano-Mori. G. Rossi. gdje postiţe 1925 doktorat disertacijom o J. New York 1951. Rodd Alarling. na opernoj pozornici debitirala je u Hamburgu. Husson. 1962. MocKBa 1962.S 1 . muzikolog i kompozitor (Zagreb. Plagiat. u cjelini ili u pojedinim odlomcima. Kiihncr. Vocal Tcchnique. Pariš 1962. folklora) ili zbog neizbjeţnih meĊusobnih utjecaja. Alartienssm-Lohmann. Kao vrstan pedagog i metodiĉar P. — A. L.: R. Adler). P. 1925 —26 korepetitor je berlinske Stadtische Oper. postaje privatni docent za muzikologiju na Univerzitetu (1928 —39). — L. Diagnostik und Padagogik der Stimme. Zagreb 1953 (novo pr ošireno izdanje 1975). Gesangspadagogik. — J. i I sv. Film. Aloscr. -> pozajmica'). W. Louisu. propuštanje iz nemarnosti naznaĉivanja imena autora ili izvora tuĊeg djela. — D. Znanstvenu djelatnost Plamenĉevu privlaĉila su poglavito dva podruĉja: muziĉka prošlost Dalmacije i zapadnoevropska muzika XIV —XVI st. Bases physiologiques du chant. U toku svojih istraţivanja spomenika stare mu zike u Dalmaciji. Ilempoe. Od 1956 do 1958 potpredsjednik je Ameriĉkog muzikološkog društva. Zurich 1952. Neue Grund lagen fiir den Sprach. šala.

26. G. Uĉenik P. kao pub] Ameriĉkog muzikološkog društva. Pensiero sinfonico. A Reconstruction of the French Chansonnier in the Biblioteca Colombina.. Kongresni izvještaj Belgijskog arheološkog udruţenja u Brugesu. — DRAMSKA. / on the Rearrangemcnt of Faenza Codex 117. German Polyphonic Lieder of the i^th Century. 1895. ibid. VI E. Andreis. 1927 (II dotjerano izd. VI. 1874. 1882 —83 kapelnik katedrale u Milanu. francuski kompozitor (1 31. utvrdio da predstavlja jedinstvenu zbirku instrumentalne muzike kasnog XIV i ranog XV st. 1941. SPISI: Die deutsche orehestrale Tonkunst in Gcfahr. 3. Trombonist u Kralje kapeli. psalam LXVII za z orkestar. Zeitschrift fiir Schuln 1933. U sve spisima (gotovo svi su u obliku dijaloga) P. 1517. Ivan Lukaĉić i njegovi moteti. 1885 —1902 rektor Konzervatorija u Napulju. Wood. Alcune osservazioni sulla struttura del Codice u Biblioteca comunale di Faenza (L'Ars nova italiana del Trecento III). Autour de Plamenac.. INSTRUKTIVNA: Corso completo di canoni di ogni genere e fughe. 1962 i ch: niera u Dijonu. Pjesma od kananskog veselja za ţenski zbor i orkestar (odnosno \ 1918. Riilkblick auf Entsl und erste Entzoicklung der grossen deutschen Orchester. MQ. je u jednom muziĉkom kodeksu Nacionalne biblioteke u Napu lju otkrio tekst i izvorni oblik nekad ĉuvenog napjeva L'homme arme. publikacija Ameriĉkog muzikološkog društva u Yorku. njemaĉki trombonist i muziĉki pisac (< rode am Harz. RM. brojne ehansonn LIT. — Reguier. u kojoj je nastava obuhvaćala govu dijalektiĉku metodu. 1972 objavio je i potpuno kritiĉko izdanje tog spomenika u seriji Corpus Mensurabilis Musicae Ameriĉkog muzikološkog instituta. što mu je omogućilo da taj vaţni muziĉki spomenik u potpunosti rekonstruira. Kongresni izvještaj IGM. — KOMPOZICIJE: u za orkestar. Spa: 1891 i dr. Savremenik. 1959). Opere: M. Rad JAZU. 1966. 1964.. Music in the Adriatic Coastal Areas of the Southern Slavs. Mušica d'oggi. Reesea. AM. sa Ockegher motetima i svjetovnim djelima. autobiografija Aus dem Leben eines Posaunenvirtuosen. 1879. 1925. God. PLATON. 1964. psalam CXII za sopran. 1928 — 29. u knjizi G. . sigurnost u metodiĉkim postupcima i dubljinu znanstvene misli. LIT. 1915. 1919. uz to je umio vješto instrumer i birati dobra libreta. Kosleck). Vatroslav Lisinski. 1915. Zur »L'homme arme«-Frage. kojim su se brojni kompozitori XV—XVII st. III 1848 — 28. Baudelairea. 1923. iskoristio je i za upoznavanje uĉenja pitagorovaca Arhite. knj. 1971. J. J. Panurge. J. 4. 1916. Keyboard Music of the 141I1 Century in Codex Faenza 117. Arti musices II. Annales musicologiques IV. DRAMSKA. 1960. Robert Planquette. Milano 1908. 2 —4. Music Libraries in Eastern Europe: a Visit in the Summer of 1961. Papers read at the International Congress of Musicologv. uĉio na Kraljevskoj vi muziĉkoj školi u Berlinu (J. Mizlera (1740 — 43). Savremenik. je upozorio na ranu pojavu violine u našim primorskim krajevima. 2 (iste godine takoĊer na francusko m u Revue belge de musicologie). Dragan Plamenac. Revue belge de musicologie. 1961. Johannes.: J. ^427 do ^347). i na Siciliju (^-390 do <~388. A PostScript to Volume II of the Collected Works of Johannes Ockeghem. 1927. 1927. AM. O stogodišnjici smrti Franza Schubcrta . kelera. Dvije stare dubrovaĉke pjesme za mješoviti zbor. — VOKALNA: simfonija sa zborom. pa njegova kazališna djela nisu ni < zaboravljena. IV 1907). The Tzvo-Part Quodlibets in the Seville Chansonnier. 16.violinist na poĉetku XVII st. osobito za tzv. Robert. P. Kasnije komponira komiĉne opere i operete od su neke bile vrlo omiljele. a zatim djelovao u Ateni. decembra 1935 organizirao je u Zagrebu veoma vaţan koncert na kojemu su — prvi put poslije nekoliko stoljeća — ponovo izvedena djela tih kompozitora.: J. 1852. Spomenica G. 1913. Koln 1958. Zagreb. 1905 preuzeo od Koslecka vodstvo ansambla Bldsen God. Pittsburgh — T. Uz 60-godišnjicu ţivota. Deutsche Musiker-Ze 1920. Osobito ga je privukao lik velikog nizozemskog majstora XV st. Spomenica C. Piccarda Donali. je pridavao ve . II sv. uĉenik. Poduzimao je uspješne tu: kao virtuoz na trombonu. 1951. I sv. Hrvatska revija. P. komiĉna opera Les Cloches de Corneville. napitnice. Narod Zagreb. un nost i etiku. 47). LIT.293. PLATANIA. 1954. 1 —3. Julije Skjavetić. Messen (I — u kolekciji Publikationen aiterer Musik. E. i objavio n njegovih mo-teta iz zbirke Sacrae Cantiones (1620) s historijsko-kritiĉkim uvodom. — G. 1905. IV. PL. La Cremaillere. u SAD i Meksiku. 1. 1. Reese. O tristogodišnjici tvorca francuske opere. 117. nakon njegove smrti (^ -399) boravio neko vrijem Megari. Pietro Platania. Feschotte. P. znanost (oso bito matematiku). Blick in die mlung musikalischer Wahrzeichen deutscher Stddte. De Napoli. 1934. Bachs Clarintrompeter und seine Kunst. 1962.£ iiber die Berliner Musik-Fachausstellung. Ockeghema. Plamenac on his 7Oth birthdav. 3. Music of the i6th and iyth Centuries in Dalmatia. ibid. zapisao. La Chanson dc L'Homme arme et le Ms. ibid. 1880. 1884.92 PLAMENAC — PLATON of A. Journal of the American Musicological Societv. A najznatnijeg hrvatskog kompozitora u razdoblju ranog baroka. 4. Was die Geschichte der Posaune lehrt. Akademiju. Na tom polju crpio je znanje prvenstveno Damona. 1954 (II izd. Sachsu. objavljen još 1919. Masses and Sections ( I X — XVI). 4 i 1952. MQ. Annual Meeting. Faventina. klavirska djela (gavota. jedinih saĉuvanih primjeraka triju pjesama L. Utrecht. Ivan Lukaĉić. Rad ovih i drugih muziĉara iz Dalmacije u doba ranog baroka prikazao je P. Komiĉne opere i operete: Le Serment dc M Gregoire. La Princesse Colombine. solo-pjesme. Z: mao se za populariziranje trombona i duhaĉkih instrumi uopće. Another Paduan Fragment of Trecento Music. 13. U dijelovima drugog kodeksa XV st„ u Nacionalnoj biblioteci u Parizu prepoznao je fragmente jednog muziĉkog rukopisa koji se nalazi u Sevilli. 1952. Journal of the American A^ logical Societv. MGG. Damonov dak Drakon bio je Platonov uĉitelj. 1951. Seville. Reeseu. Tri putovanja u juţnu It. se još za vrijeme studija u Parizu poĉeo baviti zapadno evropskom muziĉkom prošlošću. I 1903). 11 — 12. r. < LIT. 4— 5. 1938. je dobio neobiĉno široku naobrazbu u muzici i u urr nosti općenito. talijanski kompozitor (Catania : IV 1828 — Napulj. 1915. MGG III. Journal of the American Musicological Societv. New York 1939 (štampano 1944). 1900. I9O( vršio L. 1962. Faenza.' potpuno izdanje u faksimilu obnovljenog chansonniera u Sevilli. Ockeghem. Si 1887. Tragom Ivana Lukaĉića i nekih njegovih suvremenika. 1928. 3113. The »Second« Chansonnier of the Biblioteca Riccardiana (Codex 2356). Razvitak novih nastojanja u francuskoj muzici. 1954 i Postscript toj studiji. Baveći se starom nizozemskom muziĉkom kulturom. Po povratku s prvoga putovanja utemeljio prvu vis školu na Zapadu. u više ĉlanaka i predavanja. MGG. van den Borrenu. izdanje JAZU. 3. 1. za koji je P. Tim Filolaja. koji je sav ţivot proveo u Dalmaciji. Ce 1970. Ispravci i dopune bibliografiji djela Tome Cecchinija. Arti music 1972. The Publications of D. Rimska opera 17. 1954. var 1925). 1955. koje su ubrzo postale pularne.ASS. Johanncs Ockeghem ah Chanson. Platoi (ili »akademska«) škola postojala je do kraja staroga vijeka i ţivjela novi procvat djelovanjem Plotina u III st. Music in the Renaissance. Te su mu osobine odavna i pribavile zasluţen meĊunarodni ugled. Ludvvig. u kolekciji Corpus Mensurabilis Musicae (American Institute of" cologv). Karstddt. MGG IX. X. Njegov najpoznatiji uĉenik bio je Aristotel. Deutsche Instrumentenbau-Ze 1906. Le Clu Gaston. kapelnik stolnih crkava u Splitu i Hvaru u prvoj polovini XVII stoljeća. Ogledao se i kao kompozitor. Sokr. Deux pieces de la Renaissance tirees de fonds Jlorentins. 1 i 2. DJELA: simfonije. IX 1 Vojni muziĉar u Hannoveru i Kielu. imao priroĊen melodijski dar. Kongresni izvještaj IGM. Spomenica Ch.: F. Ockeghem. 1952. a 19. Keyboard Music of the Late Aiiddle Ages in Faenza. Turmmusik. 1935. 1921. 1912. Pietro. 1878. 1921 osnovao vlastiti ansambl trublja i trombona. Raimondija na i zervatoriju u Palermu. u zborniku Ess Musicologv in honor of D. U njemu je podvrgao operu Porin objektivnoj kritici i tako priredio realniju osnovu za prouĉavanje djelatnosti toga najnadarenijeg ilirskog kompozitora. 1877. 1964. Guardione. nekoliko popularnih ondašnjih melodija. 1936. Nepoznat hrvatski muziĉar ranog baroka. kao i na tabulaturu iz arhiva JAZU kojom je jedan hrvatski amater. Le Talisman. 4. D. upravo najvaţniji izvor za njeno prouĉavanje. The Recently Discovered Complete Copy PLANQUETTE.40 de la Bibliotheque Kationale de Naples. Autour d'Ockeghem. za svoj instrument. d' armonia. 1865. 1871. Strahov Monastery. gudaĉki kvartet. — IZDANJA: J. kao i u brojnim evropskim zemljama. 1857. — Pjesme (patriotske. Knjiţevni Jug. S. 1872. 1949.: G. Codex 1J7. Cjelokupna djela. — Anleitung zum Blasen des Signal-Posthorns F. ibid. Bentivoglio. U svojim radovima Plamenac oĉituje veliko i temeljito zna nje. 1925. grĉki filozof (Atena. Zatim je objavio iscrpnu i dokumentiranu bio--bibliografsku studiju o ţivotu i radu talijanskog kompozitora Tome Cecchinija. Odabrani moteti {duhovni kot HGZ. III 1864 — Berlin. 1928. Leipzig 1972. Obzor. P. Rad JAZU. La Cantiniere. New York 1959). SPISI: O godišnjici smrti Cesara Francka. Toma Cecchini. O starijoj muzici Savremenik. Zagreb. Hrvatska revija. sluţili kao cantusom firmu som u svojim polifonim kompozicijama. U posebnoj studiji (An Vnknoton D. Završivši Konzervatorij u Ps poĉeo je komponirati chansonnette. faksimile izd. 262. 1933. PLAMENAC Violin Tablature of the Early ij'h Century) P. roĊenje Luja XIV i Rafael Levaković. I Platania. 1. Papers of the American Musicological Societv. Excerpta Colombiniana: Items of Musical Interesi in Fernando Colon's »Regestrum«. 1955. 1962. An Unknozvn Composition by Dufay?. stoljeća. 1886. *-366 do ^-365 i <-36i do ■«-.. 1950. zbor i klavir. God. Donja Saska. MQ. Ganne) i dr. Ludwig Plass. Deutsche M -Musiker-Zeitung. Broivsing Through a Little-Knozvn Manuscript (Prague. Journal of the American Musicological Societv. Nezv Light on the Last Years of Carl Philipp Emanuel Bach. Spomenica H. komiĉna opera Rip van Winkle (ni djelo). 1929. An Unknozvn Violin Tablature of the Early I7th Century. 1958—6 r. solo -pjesi stihove Ch. DJELA. u pripremi III sv. Nezv Light on Codex Faenza 117. Antico's Frottole Intabulate. Od ostalih Plamenĉevih radova koji zasjecaju u podruĉje naš e mu ziĉke kulture treba istaknuti esej o Vatroslavu Lisinskom. 1934. ZFMW. Le Paradis de Mahomet. Notes. tato. DJELA. Bio-bibliografijska studija. O hrvatskoj muzici u vrijeme renesanse. kr 1969. Ĉetiri moteta (1564).und Motettenkomponist (disertacija). 1895. 1885. 1956. La Vendetta slava. DJELA. osobito Les Cloches de Cornevill je komiĉna opera u deset godina izvedena 1000 puta u P. — G. X. 11. Od drugih Plamenĉevih radova osobitu su paţnju pobudile njegove studije o kodeksu 117 u Faenzi. 1863—81 direktor toga Konz« torija. 1947 (II dotjerano izd. 1972. 1966). Anglesu. Dr.

Njegove su kompozicije. 1962. Ono što P. 1930— 48 gimnazijski profesor i zborovoda. Leipzig 1933). As. Vuĉković kao estetiĉar i sociolog muzike (opseţan predgovor estetiĉkim i so ciološki m studijama V. 1653. I. apud Balthas. DJELA. Nastavio je s objavljivanjem vrijednih zbirka koje su. Josef. Aschaffenburgi. MGG X. umjetniĉka intencija i nauĉna spoznaja. 1931.— E. Muzikološki zbornik. Zakoni. 3 Salve re-giiia. . Deutsche Akademie der Wissenschaften. X. Torrefranca. 1651. Maribor 1967. RMI. Sborovd Ivorba J. 13. Zahl und Gestalt bei Platon und Aristoteles. The Aiusical Companion (sadrţi i n ekoliko Plavfordovih kompozicija). 1935. Bartošem i P. Torrefranca oznaĉuje Plattija kao stvaraoca »dramatske klavirske sonate«. 1961 i druge monografije. 3 sonate za flautu obj. 1673. 1948—64 profesor na Univerzitetu u Pragu. kaţe o muzici kao filozof i muziĉki estetiĉar (etiĉar). The Trcasury of Alusick. Die Musik im platonischen Staate.. Firenze 1963. Moje dete i muzika. tonove i njihove odnose odreĊuje bro jevima. — VOKALSA : 3 oratorija. PLAYFORD. 4 ricercara za violinu i violonĉelo obj. Borba. III 1924 —). Lohmann. Plautzius). 11. Banister. LIT. 1729. Od 1975 profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. III 1905 —). talijanski kompozitor. a odlikuju se bogatstvom melodijske invencije. violonĉelist i ĉem balist). Ostrĉila. Richtcr. Uvod u muziĉku umetnost . Škronp. dakle kao neposrednoga preteĉu beĉkoga kla siĉnog stila u klavirskoj muzici. 4. Štampana u Niirnbergu: 6 koncerata za obligatni ĉembalo i gudaĉe op. Catch thai Catch Can. Leipzig 1899. Gottron. Giovanni Benedetto. 1968. Foerstra. 1623 — London. koncert za obou. 10 Sacrmn convivium. Handschin. — CRKVENA: 6 misa. Jedino liru i kitaru smatra vrijednima da budu priznate. promovirao 1929. Berlin 1924 (II izd. — F.). nakon oĉeve smrti vodio poduzeće do 1707. U rukopisu: 5 koncerata za ĉembalo. Studirao u Pragu muzikologiju (Z. 1962. bio je od 1612 kapelnik nadbiskupa u Mainzu. sonata za violinu i bas. P. Locke. sonata za 2 oboe i bas. Finalni se tonski zapis dobiva nadosnimavanjem glasa ili dijela orkestralne partiture na već snimljenu podlogu (matrica). Dva Ude. 1653. Platon. Cvetko. A Musicall Banquet (3 sv. J. Dugogodišnji muziĉki kritiĉar u listovima 20 oktobar. Protivi se pretjeranoj upotrebi instrumenata. 1944. Mariae continens 3. XI 1686). Foerstera i V. Bio je predavaĉ. 1940. O. —■ SPISI: Z. 21 sonata za violinu. M. Svmposion (Gozba). -tehnike u tonskom studiju prethodno realizira zvuĉna i l i muziĉka snimka i to optimalnih kvaliteta.: //. Zahl und Klang bei Platon (disertacija). 1928. 6 sonata za popreĉnu flautu solo ili uz violonĉelo op. Vetter. God. 3. Instrumental Ayres (3 sv. Jandĉkova tvorba sborovd. studije i ĉlanci. Ilofler. Giovanni Bcnedetto Platti.PLATON — PLAYFORD vaţnost muzici. I. AloutsopouloS) La Musique dans l'oeuvre de Platon. Aut hore Gabriele PlaMzio Carniolo. Sistem p. Novaka. PLAVŠA. Malipiero (/ Classici dclla mušica itahana. 1964. Morlev.. osigurale tvrtki P. Znatnim darom zapaţanja.. Der Ursprung der Musik. serenata. Henry. kritike. B. kao i izdanja njegova oca. osobito zborovi. Richtcr. 1940. O jugoslovanski glasbi.). 1943. kompozitor i zborovoda (Hermanuv Mestec. B. Basel 1951. instrumentalist i pjevaĉ (Venecija. Jedina dosad poznata štampana zbirka kompozicija objavljena je u Aschaffenburgu (1622) pod naslovom Flosculus vernalis. Mainzer Musikgeschichte von 1500 bis 1800. Meditace za violu i klavir. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. Alusick's Recrealion. — J. — Isti. & 8 vocibus cum basso generali. je za ţivota bio veoma uvaţen kompozitor. 1953. 1684. Sin Johna. Zobelev (1951). muziĉki nakladnik (London. filmu i kod snimanja plo ĉa. zatim se taj tonski zapis pri snimanju televizijske emisije ili filma preko zvuĉnika emitira i ponovno presnimava. Rcgncr. Muziĉka umetnost. 1940. Gabriel Plautz 1612 — 1641. 5. DJELA: O porcklu muzike. Dic Lchrc vom Ethos in der griechischen Musik. W. Chigiana. 6. B. Neue Jahrbiicher fiir Wissenschaft und Jugendbildung. Le Celebrazioni dcl 1963. X. — Variacc na vdnoĉnikoledu za klavir. I 1641). Vuĉkovića. Tagore). — A. nego kao mislilac. 1666. D. — L. 1962. Ponekad je jako naglašena politiĉka tendencija. 1941.. Z. LIT. ORKESTRALNA: Lclni ouvertura. Pra ţakom uredio spomenicu povodom 90.. 1950. Ljubljana 1970. — IV 7 . Tako se postiţe efekt cijelog ansambla. The Prcscnt Practice of Alusick. narod eeskv i slovenskv. A Cataloguc of Ali the Musick Bookes that Have Been Printed in England. Jeremiaš. 1934.). Skladatelji Gallus-Plautzius-Dolar in njihovo delo (Les compositeurs Gallus -Plautzius-Dolar et leur ocuvre). Torrefranca. Tu je do 1647 radio u nakladnom poduzeću J. 1652. 1936 — 1938. PLAVEC. 1652. obligatni violonĉelo i bas. — Kompozicije za orgulje i za harfu. 1928. 4 ricercara za violinu i violonĉelo. 28 koncerata za violonĉelo. Berlin 1961. 1651 (nekoliko izdanja do 1728). DJELA. Debeljak). oko 1700 — Wurzburg. odnosno multiplayback sastoji se od snimanja u više faza. Kratil. NOVA IZD.). Platons Stellung zur praktischen und spekulativen Musiktheorie . D. a kraće je vrijeme djelovao u Umjetniĉkom ansamblu Doma JNA i u Školi za vaspitaĉe u Beo gradu. Time]. Foerster).. Ljubljana 1958. u II i I I I izd. i P. Poĉeti (R. nego da pridonosi skladnom oblikovanju duha i da ublaţuje afekte. godišnjice roĊenja J. komorni tenorist. kompozitor (? — Mainz. 1961. se u njima sluţi vertikalnim i horizontal nim principima oblikovanja te uz snaţnu invenciju pruţa dokaz 0 razvijenom smislu za zvukovnost i za izbor kontrastnih tema. Blo\v i dr. Zich) i kompoziciju (J.. Pariš 1959. The Pleasant Companion. Stcnzcl. Note integrative in margine alla monografia di F. muziĉki leksikon (s grupom autora). Musikalische Sinndeutung des antikcn Nomos. 1669. H.es Jahrbuch. Kirchenmusikalisch. Giovanni Benedetto Platti e la sonata moderna. Ać. Bensona. — Više melodrama. Gabriel Plautz. Gorgija. Smctanova tvorba sborovd. Fibich — mistr ĉeške balady. Zich. jasnoćom izlaganja i izvornošću stila ide medu istaknute suvremene jugoslavenske muziĉke pisce i kritiĉare. što se kod p. gdje se kaţe: »capellae magister eximjus in musicis instrumentis exquisitissimus. Suprotna je -* sinkronizaciji u tome. —J. Purcell. Co. MDCXXII. Ljubljana 1963. F. V 1657—■?. muzikolog i kritiĉar (Sopot. Fabbri. Select Musicall Ayrcs and Dialogues. Sonnatas in 3 Parts H. ■— A. 1954 —61 ureĊivao ĉasopis Suvremeni akordi. — Isti. MGG. 1941. muziĉar na dvoru kneza biskupa (oboist. — A. Kompozicije odaju utjecaje nizozemske i venecijanske škole. 2. P. 1 Ave mariš stella i 12 marijanskih moteta. Muziĉkoj problematici ne pristupa kao muziĉar. Apollo's Banquet. 6 sonata za ĉembalo . J. Ph. Byrd. dok pjevaĉ ili glumac sinhrono markira pjevanje odnosno govor. 1673—84. 2 introita.. arije. Psalms and Hymns za glas i orgulje. — J. — J. Nejedly. The Timaeus Scale. Mušica Disciplina. — E. The Theater of Alusic. violinist. kantate. scenska muzika. udţbenik za škole VK radnika. Inspirirajući se pita gorovskom naukom. 8. solo-pjesme. 4 sonate za ĉembalo. engleski muziĉki nakladnik (Norwich. Kapellmeister des Mainzer Erzbischofs von Kronberg. 1968 i Muzika iz raznih aspekata. Zbori. fantazija za violinu i klavir. u Radio-Beogradu i Radio-Zagrebu i dr. 1935. Kod zabavne muzike sistem p. 1954. 1757). The Division Violin. O. Zbirka sadrţi 3 mise.. istaknuto mjesto medu engleskim nakladnicima. HorTmann-Erbrecht (Mitteldeutsches Alusikarchiv. — IV". Lipp. Gottron i D. John. metodskog priruĉnika Muziĉko vaspitanjc. 6 sonata za ĉembalo op. 1685. Politika. U Platonovim idejama o muzici suoĉavaju se filozofska misao. Bern 1952. simfonijska predigra Od veku do veku. 1962. PLATTI. 12 so nata za violonĉelo. — A. 1941. Gottron. se upotrebljava i kod višestrukog nadosnimavanja jednog instrumenta ili glasa u razliĉitim melodijskim linijama. 2 Ave Maria. Vjerojatno od 1722 u Wiirzburgu. Kako se sluša umetniĉka muzika. 1957. 5. P. 1943. Torrefranca. poznat je u zabavnoj muzici osobito po snimkama gitariste Lesa Paula. Plato und dic sogennantcn Pvthagoreer. Popović. 1673. preteţno govori o mnogo širem podruĉju umjetnosti općenito. 1933. Courtly Alasquing Ayrcs. 2. Halle 1923. Aly. O. La Creazionc dclla sonata drammatica rivendicata all'Italia: Giovanni Platti il grande. P. Istituzioni e Monumenti dell1 Arte Alusicale Italiana. Inspektor za muziku u Savjetu za prosvjetu SR Srbije (1955—60).. Prvi zvuĉi. 1967. 1927. sacras cantiones. R. AFMVC. 1669. — L. Kongressbericht Hamburg. 2. Frank. što potvrĊuje i opaska u knjizi umrlih. 1671 i 1677 (XX izd. 1961—62 (suradnici B. zadaća muzike nije da besmisleno uveseljava. Platos Musiktheorie (disertacija). a od 1651 vodio vlastitu nakladu u kojoj je objavljivao zbirke s djelima istaknutih suvremenih engleskih kompozitora (J. 1662. in arte compositionis 10 et 12 voeum non habens šibi parem«.: F. 93 Gottron. Histoire de la musique slovene. — E. 1920) i L. tehnika snimanja muzike ili drugih zvuĉnih efekata. dvopjevi. B. Cvetko. Hoffmann-Erbrecht. Protagora. MGG. — Sa J. smatrajući da su njezini pokreti analog ni gibanjima ljudske duše i da3 prema tome. — D. 1. Zur Wissenschaftslehre von der Musik bei Platon und Aristoteles. LIT. Tada je otvorio trgovinu muzikalija. 4. 1967. Jarnach. God. Schcrzo na temu O. Prime ricognizioni dello stile violoncellistico plattiano. Gabriel Plautz — dvorni kapelnik v Mainzu. obj. 1967. Cvetko. — A. Bonaccorsi. Od 1954 glav ni je urednik ĉasopisa Hudebni Vychova. od kojih većinu otklanja. 1956 završio studij klavira kod C. koja se prakticira na televiziji. Aiuzika u školi. 1954). Una nuova fonte per la conoscenza di Giovanni Platti e del suo »Miscrere«. Alantuani. F. 1663. 1959. 1950. 1910. Gibbons. Gabriel. jer se i sam naziva Carniolus. ZFMW.sur legoiit italicn op. pod naslovom Umetnost i umetniĉko delo). Zbirka eseja Muziĉki portreti i profili. Alusick's Dclight on the Cithren. IZDANJA: The English Dancing Masler. 1949. 1720). Mainz 1959. Izvornost u tematici. usavršavao se na Sorbonnei u Parizu. Medu Platonovim spisima zanimljivim za muziĉku nauku nalaze se: Drţava. — J. Od 1639 ţivio u Londonu. — VOKALNA. I 1763). IX S TR U Al E N TA ENA. Slabat mater. ĉeški muzikolog. Erić i M. razlikuje se od onoga što kaţe kao umjetnik i muziĉki teoretiĉ ar. Requicm\ psalam L. 1941. Dušan. 1969. eseji. Th. 1681. 1. zatim publicist i od 1969 profesor teoretskih predmeta na Muziĉkoj školi Isidor Bajić u Novom Sadu. Aluziĉka umetnost.: J. 1743. Abcrt. 1972. 1956. 1943 i Ncstnrtelnd ves. 3 Magnifikata. Svaki muziĉki predmet o kojemu raspravlja ugraĊen je u njegovu jedinstvenu filozofsku sliku svijeta. n. Ahhcrs. Fibich rnclodramatik. Musicks Hand-maide za virginal. — D. PLAVEC (Plautz. NIN. — A. PLAYBACK. a tek se iznimno osvrće na muziĉke pojave u uţem smislu. sonata za 2 violine i bas. DJELA.: 12 klavirskih sonata obj. S pomoću tehnike plavbacka mogu se iskljuĉiti nepoţeljne zvuĉne smetnje koje su inaĉe pri neposrednom sni manju neizbjeţne. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. 1948. Missas aKasgue laudes B. ĉlanci. pod utjecajem J. Choice Songs and Ayres (5 sv. formi i harmoniji izdiţu Plattija iznad njegovih talijanskih suvremenika. Maz. O. Kantate: Nedelc svalodušni. Halle 1924. Fedro. M. — Al. — Opera Arianna. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. Poerstera. Giovanni Platti (Precisazioni sul Settccento). 1940. 1742.1742. Vcttcr. stoletja. muziĉki pedagog i suradnik radio-stanica. koji je zapravo rezultat sviranja ili pjevanja samo jedne jedine osobe. Bavljenje muzikom postaje vrijedno tek onoga ĉasa kad se poveţe s -> etosom. 1682. suita za klavir. Zborovi. — Isti. F. Purcella. Oĉito rodom iz Kranjske. 1672. Liĉara na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. Fedon.

U društvenim pl vima vlada priliĉna slo boda izbora sve do sredine XVII st. Pjesma banjaluĉkih radnika. bio je raširen i u XVI st. saĉuvani su zapisi popular basse danse koji se izvodio polaganim koracima. Matura.94 PLAYFORD — PLES jednoglasni plesn: pjevi s latinski] francuskim teksi a kasnije i s njer kim. Na Konzervatoriju u Pragu uĉio orgulje. H. ĉesto se prepleću. Improvizirana pli muzika srednjo kovnih sviraĉa (nj Spielleute) saĉuva] u zapisima poĉ od kraja XIII st. Analogni princip. Zaspala djevojka i dr. MeĊutim. II — IV. Kidson. Društvena uglaĊenost i kultura. — Ch. Time zapoĉinje dug niz stiliziranih plesova u evrop instrumentalnoj muzici: oni će se pojavljivati ne samo u si nego pojedinaĉno. slijed ritmiĉkih pokreta tijela s umjetniĉkim obiljeţji ma. a klerici su rado plesali u proMenada iz Tetova. Seljaĉki plesni par. PLECITY.). — DRAMSKA. Italiji i Njemaĉkoj. John Plavford and 17 th Centurv Music Publishing. DJELA: kompozicije za klavir. poslije kojega jedi grupni ples brzo postaje prir. Od povijesnog doba ĉovjeĉanstva. 1954 —58 dirigent i glavni muziĉki urednik Radio -stanice u Titogradu. Nit ja spavam i dr. utjecaj okoline. Po karakter u je to dvorski ples uz preteţno \ glasnu muziĉku pratnju (melodiji u tenoru dodavale su se d improvizirane dionice). kultivira ne samo kao društveni ples. Deliciae Musicae (4 sv. MeĊutim. Plavford. Ples je sredstvo ekstatiĉnog sjedinjenj'a s boţanstvom. Humphries i W. Obje vrste plesa. bakrorez. cesijama. Scenska muzika za pozorišne komade: Poţar strasti. kao -> balet ili slobodan (moderan) ples. Postojali su . Vodeći novi ples je men Ples se u XVII st. stupanj kulturnog razvoja. a bolesniku vraća zdravlje. Vodeća uloga u XVI st. Ona. Zlatija. pojavljuju vaţni t tati o plesu. 1514 p kom izvedbe obog vao raznim figurama. pripada Italiji. U to vrijeme odigrao je veliku ul engleski country dance. — VOKALNA. God. Skopju i Beogradu. Iz stare Bosne.: F. 1700. Pulver. Plesovi primitivna ĉovjeka snaţno izraţavaju duševna stanja i tijesno su vezani uz odreĊenu pri liku. susreću kod primitivnih naroda. djelomiĉno neizmijenjeni. Nezu Songs By Tom D'Urfey (2 sv. Otkako je Banjaluka postala. Perioc princip plesne muzike. a još ĉešće je ĉvrsto povezan s okolinom i uvjetovan obiĉajima i nazorima odreĊenog društva. jer ga je crkva zbog njegove povezanosti s poganskim obredima i erotiĉke naglašenosti odstranila iz svog rituala. improviziran izraz trenutnog raspoloţenja. Solo-pjesme: Zašto. Mercurius Musicus. operetski i orkestarski dirigent i horovoĊa u Mariboru. Harmonia Sacra. Dean-Smith. X. Mezopotamija). pavana. narodni i društveni. U promjeni stila oko 1600 znatn' ulogu odigrala i engleska plesna muzika za consort i za virgi ona je pridonijela da u XVII st. dirigent i kompozitor ĉeškog porijekla (Kladno. na nji nadovezuje brţa galliarda. Ĉesto imaju magiĉno znaĉenje: lovaĉki plesovi treba da osi guraju uspjeh u lovu. ples moţe poprimiti i odreĊeno znaĉenje. 1695 —96. U nje susreću plesovi razliĉita nacionalnog podrijetla — allema courante. Man dragola. Ĉehoslovaĉka. kor s pantomimiĉ kim plesnim pokretima u starogrĉkoj drami— orkestika. koje je ponekad urodilo posve novim oblicima (npr. oblici vjerovanja. u mnogim starim kulturama igra veliku ulogu u obredima i ceremonijama (Egipat. Schein. Do kraja rata proveo u logorima u Albaniji. Veoma popularna kao grupni i p dinaĉni pantomimiĉki ples bila je od XV st. bila je u svojoj biti dvorska. Music News and Herald. ■ — M.). U daljem razvoju. II. koju su francuski plesni 1 telji proširili po Evropi. raširen u Engleskoj već mnogo rar DJELA. 1699. — J. V. Nakon djelovanja u Nišu (1937—40) postao 1941 direktor Muziĉke škole i horovoĊa pjevaĉkog društva Branko u Podgorici (danas Titograd) gdje je 1942 kao antifašist interniran. 1688. Oko 1600 poĉinje plesna muzika mnogo znatnije utjecat: muziĉki stil općenito.). nego nalazi novu sna afirmaciju kao oblik scenske umjetnosti u dvorskom baletu i p nim toĉkama francuske opere. ne nailazi na velik odjek u dvorskim krugovima.V st. on istjeruje zloduha. 1922—31 operski. Tiskani primjerci plesne mu saĉuvam su od 1529 dalje. Oko i6co poĉinje i povezivanje neke plesova u zatvoren slijed. U povijesti evrop skog plesa dolazi do velikog zastoja u do ba ranog kršćanstva. 1688 — 92. Hasanaginica. da i u muziĉkim' mama ĉije je po jetlo vezano uz r u rondeauu i ba (XIII—XV st. ili kao zasebna djela (valceri F. U Italiji se od sredine XV st. p se u otvorenim parovima u koloni. Fi cuski društveni ples poslije 1650 ne izvodi se više u kolu. kad je ojaĉao graĊanski staleţ. Jaroslav. Tunes to the Psalms of David.. Oko 1200 u organumu je postojala ritmika blis ka plesnoj. 18. Likovi savremenih bosansko. 1694. 1918. moresca. Ch. Trzalica PLEKTRON PLES. 1686 — 87. lišen svih pretenzija da bude simbol. Thesaurus Musicus. glavno je ţarište te prakse bio burgu ski dvor. plesovi su kao iskon ski oblici umjetniĉkog izraţavanja nalazili i dalje svcj put. Purcella (2 sv. ili pravilima i namjenom strogo fiksirana forma. Smith. Plesu moţe biti sadrţaj samo po kret. 1931 —37 pozorišni dirigent i horo voĊa pjevaĉkih društava Pelagić. objaviti ili prikazati. Spli tu. sve to odreĊuje stil plesa. LIT. horovoĊa društva Pelagić i od 1946 nastavnik na novoosnovanoj Muziĉkoj školi. Music Publishing in the British Isles. sarabande gigue i dr. Sarajevo 1961.: Z. piva). I 1961). i u simfoniji i drugim kompozicijama klas: oblika (menuet). IZDANJA: The Theater of Music. nasuprot starijim obrednim kolima — ko-reutika). 1617). U prvoj polovini X st.).). Svoj najviši umjetniĉki do met plesovi su doţivjeli u scenskom obliku. a i njegovo stapanje s drugim umjetnostima. John Plavford. Ples moţe biti spontan. p. Gospodin od Pursonjaka. Durer. ţetelaĉki i ljubavni p. Ja sam voleo. postepeno prodire u opći ziĉki stil tek u XVIII st. Orpheus Britannicus H. Kuĉukaliĉ. 1962. U dri polovini XVIII st. Operetska revija OdgoĊena noć. teţište s vokalne muzike pri na instrumentalnu. jedan ples ne uţiva apsolutnu prednost nad ostalima. gdje pl stvo postavlja nova mjerila za društveni ples koji se sve više vija. MGG. redovito popraćen muzikom. Najraniji oblici plesa još se danas. God. The Banguel of Music (6 sv. Mvić. osobito francuski branle. ĉiji su plesovi uzor dvorski graĊanskim krugovima ostalih zemalja. Aiša. 1699 — 1702. Ċutim. a sliĉan smisao imaju i ratni. Chopina). PriroĊene osobine plemena i naroda. Sjećanje. Nizozemski vokalni stil ustupa mj pravilnije ritmiziranoj polifoniji. 1927. U suiti plesovi gube prvotnu fun ju. — Iz XV st. Grivna. izraz ili slika bilo ĉega. Uz brojne plesove u parovima. improvizacija postepeno ustupa mj toĉno fiksiranim predlošcima. Nada i Sloga u Banjoj Luci. Mletaĉki trgovac. meĊutim. ili oblik instrumentalne muzike u suiti. u koju iz plesne muzike 1 takt sa stupnjevanim akcentima (teške i lake dobe). <. uve se plešu i kola. quadernaria. meĊutim. menuet dvorski ples nailazi na sve oštriju kritiku. koji uz polagani (bassa danza) opisuju ţivahne sove (saltarello. On je ponekad manifestacija individualne volje.hercegovaĉkih kompozi tora. dok ga Francuska re lucija nije posve ukinula. oni postaju stilizirani stavci koji nisu više namijenjeni ple: izvedbi. 1. London 1954. Na skupine nalazi se polagani ples u parovima. pri< ţio i ples u parov: Miran ples u par ma. I elmann je isprva rao preteţno jed glasno ili heterofi Većinom se noti melodijska okosr koju je sviraĉ A. u svom kraj njem obliku takav ples postaje pantomima. plesom se katkad ţeli nešto priopćiti. VIII 1901 — Banja Luka. MQ. u suitu (J. a zatim od 1945 ponovno u Banjoj Luci dirigent pozorišta. Plesalo se teţno u kolu koji se. LIT. Zona Zamfirova. primat je pripao Francuskoj. Horovi: Mi smo brod. 1698 — 1700.

calypso i manje zanosni. do prvih ljubavnih pogleda. Usporedo s radikalnim pokretom u Stranica iz Plesne škole. Parnac. — W. javljaju se revolucionarne promjene i u plesu. Makedonske rusalije. ali i vaţnih odluka. Magijsko oplesivanje oko sela.). — C. u svadbi kao pomoć mladom paru. Vom Schamanentanz zur Rumba. 1935. Die Tanzmusik im deutschen Mittelalter. odnosno udobrovolji duh pokojnika. kad narodni plesovi imaju preteţno društvenu funkciju. Dances of England and Frarce from 1450 to 1600. — O. Miillcr-Blattau). Wissenschaft und Bildung. obavljaju zajedniĉke poslove vezane uz ples. te cotillon i ĉetvorka quadrille). Sharp i A. usko je povezana s pojavom i razvojem -> jazza. 1938. Ples ima i odreĊenu odgojnu i obrazovnu ulogu. 1918 — 19. 1716 muzici XX st. Dolmetsch. njegove su dalje metamorfoze bile anglaise. o pokladama.: A. Pariš 1966. razigrano bezbriţni eha eha eha. za lan. priredio K. npr. — V. — D. 1962). skupljaju priloge za izgradnju škole. hebrejski 1955). nadalje shimmy. Tanzmusik. sa davno zaboravljenom namjerom da se zavara. naime. Firenze 1962. Halle 1926. — V. Novi plesni ritmovi odrazili su se i u djelima mnogih suvremenih kompozitora: Stra-vinskog (Ragtime. Normalno se kola vode za suncem ili »naoposum«. — D. U njemu se odabire budući braĉni drug. vila i vještica moţe se najviše naslutiti prema mjestu na kojem se izvode. okolice pa i vaţnija svjetska zbivanja. G. franc. Prudhommeau. Bic. kao Gesellschaftstanz. 1967). 1941. njem. Tango). Plesovi uz rad ili o radu. — R. 1937 i 1938. — H. Izvor novih društvenih plesova nije više Evropa. — C. 1930). juţnoameriĉki plesovi kreolskih Crnaca prirodniji su i strastveniji: to su. kao Tanz und Tanz musik. Stuttgart 1959. Misli se iz nose improviziranim. Podrijetlo plesova protiv zlih sila i demona. Wecge. ipak se u njima nazire neka dašnja magijska funkcija koja je negdje jaĉe izraţena. od najjednostavnijih do veoma sloţenih. odnosno djevojka za udaju. ispituje njegova snaga i vitalnost. Sachs. steĉcima. Leipzig 1930. — M. Nettl. Musik und Tanz. Drugdje ples ima ulogu u namjenskom privreĊivanju. šala. kojima se teško moţe ustanoviti jedinstvena osnova. Milhauda (Rag— Caprices). Der Tanz in der Antike. a namjena mu je uglavnom tro struka: zaštita od bolesti. — R. konoplju. Sam ulazak u kolo oznaĉuje da je mladić dozreo za ţenidbu. snaţno prisutan u ritmovima i pokretima. bajao. Giinther. Der Hoftanz. Giinthcr i H. Ta su se kola izvodila i na groblju. — J. AFMW. Jednostavni pokreti i melodija. Dance Tunes of the I5 th Century. Povijesni. Toutes les Danses moderncs. — F. Dolmetsch.PLES U Francuskoj se taj ples. samba. imali su posebnu društvenu i obrazovnu funkciju. The Dance Encyclopedia. Bohme. u izdanju Instrumental Music (priredio D. Kolo iz Sutomora NARODNI PLESOVI U JUGOSLAVIJI. Jahrhundert. toĉnije afrokubanskog podrijetla je tango. štovanje kućnih duhova i potvrĊi vanje vlasništva. Gombosi. The Dance: An Historical Survey. zelje. Pariš 1932. stih koji na naĉin starih improviziranih dvostihova izvikuje pojedinac. presudnu ulogu u njima odigrao je crnaĉki element. Stuttgart 1930. od solistiĉkih do kolektivnih. Prvi sjevernoameriĉki crnaĉki ples koji dolazi u Evropu (oko 1900) je cakezvalk. imitiranje radnih pokreta plesanjem. Berlin 1933 (engl. — P. Chujoy. Slavenskog su podrijetla veoma popularna pol-ka (iz Ĉeške) i ma-zurka (iz Poljske). a stvorili su ih urbanizirani Crnci. priredio J. 1935. Cambridge (Mass. 1944. ostatak davnih plesova za lovinu. kad sluţe bolje m organiziranju društveno-zabavnoga ţivota. Modern Bailroom Dancing. Die Tanze des Mittelalters. repu i drugo. New York 1949. koji imaju svrhu da otjeraju zimu. Der Tanz als Bevvegungsphanomen. koji doţivljava vrhunac popularnosti u Evropi 1912. 95 Stoga je veoma teško odrediti starost. Geschichte der Tanzkunst. Leipzig 1886 (novo izd. ponajĉešće deseteraĉkim dvostihovima koji se pjevaju ili uzvikuju.) 1959. Junk. vjerski i drugi razlozi pridonijeli su da se na podruĉju Jugoslavije razvije velik broj narodnih plesova. Juţnoame-riĉkog. About Dance and Dance Music in the Later Middle Ages. D'Aronco. osim vjerovanja da njihov ples ozdravljuje. — G. ali i plodnost. J. nego i mnoge druge evropske gradove. Nadovezani uz proljetne plesne obiĉaje. Stauder. Geschichte des Tanzes in Deutschland (2 sv. gusje nica i raznih drugih ţivotinja. bebop. nešto izmijenjen pretvorio u contredanse. Potsdam 1937. Wiora i W. osim nešto veoma malo na nadgrobnim spomenicima. koji oko 1950 poprima razna imena: jitterbug. Nema povijesnih podataka koji bi jasnije objasnili rezultate miješanja i meĊusobnih proţimanja kultura raz nih sredina i slojeva na našem podruĉju. španj. Nasuprot tim plesovima. La Danse grecque antique. takoĊer raspela ili male kapelice. Nije. — F. pojavu i podrijetlo narodnih plesova. potreba za ritmiĉkim izraţava njem osjećaja pokretima. Ivanjdanu i si. po mišljenju naroda veoma opasna m jesta. kako bi prije došlo proljeće i sunce. Osobito vaţno mjesto zauzimaju narodni plesovi za zimskog solsticija. Dances of Spain and Italy from 1400 to 1600. Oppi. izd. Kinkeldcy. kuće. Posebno mjesto i ulogu imali su partizanski plesovi. U nekim krajevima kolo je javna tribina na kojoj se analiziraju i kritiziraju dogaĊaji iz ţivota sela. Danas. Leipzig 1862. ali postoje i naopaĉka kola. — A. Wien 1920. salatu. — P. Leipzig 1966. a ostali prihvaćaju. U nekim se krajevima saĉuvao ples zajc ili zec (zeĉko kolo). The Dance in Classical Music. Sonner. 1925). krumpir. — V. Oponašajući starije. szving i boogie woogie. Zur Geschichte des Gesellschaftstanzes im 18. Storia della Danza popolare e d'Arte. P. Ne stavljaju se sluĉajno na ta. London 1927 (II prer. omogućili su da su se u kolo hvatali borci (danas omla - društveni. Charles. Ać. segnidilla) nisu ušli u plesne dvorane. dodira. U XIX st. Sihcstcr. U isto vrijeme postaju moderni ttvostep i onestep. Na nekim podruĉjima kolo ima selekcijsku ulogu. sluĉajno da se ponegdje kola plešu na kriţanju putova. oni su ispunjeni osnovnom magijskom namjenom za buĊenje i unapreĊivanje vegetacije. Hohe Schule der Musik (izd. U prošlosti ples nije bio samo rezultat oslobaĊanja viška snage. a napose kozaraĉko kolo. usvajajući njihovu organizaciju i vladanje. mogu se spomenuti i plesovi oko drveća. — G. Vom Kulttanz zum Jazz. B. Gombosi. Ostaci ratarskih plesova u kojima se istiĉe magija za urod poljoprivrednih dobara. Eine VPeltgeschichte des Tanzes. koji se susreću još u XIX st. Ritmovi španjolskih plesova (fandango. LIT. — M. Piano Rag Music. London 1954. 1959). London i New York 1924. nagon za kolektivnim izrazom. — W. ognjišta ili kućnog stupa zadrţalo se djelomice i do danas. djelomiĉno se danas primenjuju za Novu godinu. Jur jevu. M. . Kfeneka (Johny spielt auf) i drugih. Povijest plesa XX st. Hindemitha (Suite 1922). krije sova i izvora. bu nara i si. ragtime i njemu srodan foxtrott. New York 1947 (njem. od ritmiĉki jednostavnih do plesova sa veoma sloţenim neparnim ritmovima. Berlin 1906 (III izd. Ravela (Blues iz violinske sonate). U kolu dolazi do upoznavanja. rijetkim freskama i u arhivskim podacima. Czcrzmnski. Društvena uloga narodnih plesova. Histoire de la Danse. rock'n roll. npr. Hughes). — O. kola koja se plešu na suprotnu stranu. 1955). — O. New York 1963. Salmen. rtimba. Petermann). u 3 sv. ali su naišli na širok odaziv u umjetniĉkoj muzici. nego Sjeverna i Juţna Amerika. — Tanzbibliographie (izd. Hamburg 1962. MQ. Handbuch des Tanzes. a neki plesni obiĉaji omogućuju im i dramsko izraţavanje. u prvom redu. je najveću popularnost stekao valcer koji je osvojio ne samo Beĉ. u najrazliĉitijim prostor nim shemama. ekonomski. Vaţne su dalje etape u razvoju društvenoga plesa XX st. već prvenstveno magijski faktor u borbi za ţivotni prosperitet. koji su se rodili u sjevernoame-riĉkoj industrijskoj civilizaciji. Plesom su se naši preci borili i protiv zmija. Der Tanz. bolero. IVolf. Nettl. a negdje slabije. Pariš 1932 (novo izd. Postoji velik raspon plesova. pa ĉak i tada kada raskriţje nije blizu. Medu plesove za zdravlje. Lach. ali i u vezi s vegetacijskim kultovima. — O. Schdfer. Zeitschrift fiir Volkskunde. AML. London 1949(11 izd. djeca poprimaju manire odraslih. meringue. 1953. The Story of Dance Music.

kino dete. a na isti obratno. Istra: balon (balim). Kolo se pomiĉe neznatno. Oni su u kolu dobivali osjećaj kompaktnosti. Od stilskih znaĉajka najvaţnije je drn i intenzivno vertikalno titranje. dude. Plesovi podravskih Mad Ala folj a Tisza. a rjeĊe uz giju (Bosna) ili tapan (Kosovo). ĉardaš. u jednu. gopek. lepa Anka. dinarsku. Madţara: ĉardaš. razliĉitih nacija. cotić. zajaĉi tanec odzemok. dipanjkoš. madarac. Pre teţu gudaĉki sastavi (guci. Prekmurje: Marko skaĉe. Baĉka: veliko baĉko kolo. baĉko kolo. ritmiĉkih. Osjeća se izra zita sklonost prema duhaĉkim instrumentima. taraban. kolo. Kola se odvijaju u vrlo arhaiĉnom ši rodijelnom ritmiĉkom obrascu. ĉikoš-tanc. Plesovi Hrvata Bunjevaca: momaĉko kolo. šaran. ficko. vanjkuštanc. muziĉkih i drugih karakteristika vezanih uz ples. jer se svak dionik hvata za drugoga susjeda. ketuš. hajd na mista. mumera. Mnoga se kola izvode ili uz iskljuĉivu pratnju pjes ili kombinirano uz pjesmu i svirku. staro sito. tancuj-tancuj. pa se neki plesovi nazivaju d Najvaţniji plesovi. Hrv zagorje i Prigorje: drmeš. veliko kolo. štajeriš. zurka. f Hvat. crteţima i freskama mogu se uoĉiti ţveglice i pri mitivne trublje. Ritmiĉki su obrasci najĉešće dvodijelni i tro dijelni tipa polke. Baranja: šokaĉko kolo. Kreću se ponajviše u ova dva tipa: dinci) iz gradova i sela. sitne bole. Bela krajina: most. Dolenjsko: Abrahamova greda. tkaleĉka. U prvom laganom šetanom dijelu ka se i pjeva. Staje štajeriš. Banat: veliko banatsko malo banatsko kolo. Rumunja: ardeh ivrtita. moravsku i vardarsku zonu: Alpska zona. staro sito. bilo u drugu stranu. rance. Poĉetak grupnog sviranja predstavljale su kombir gajda ili duda s jednom violinom. povraĉuša i si. jednoliĉno rasporeĊeni krugu. a pojedin okreće se u smjeru kazaljke na satu. todore. odnosno valcera: Varijante: -T3-T3-T3 Muziĉki instrumentarij za pratnju plesa nije jedinstven.šamarj Slovensko primorje: mafrina. Hrvata Šokaca: baĉko kolo. drobniĉica. panonsku. Bilogora i Moslavina: drmeš. još se i danas za pratnju Iz primjene ovih ritmova proizlaze stilske razlike u a plesanja. u većim ansamblima ili solistiĉki. Glamoĉko polje) kc upravlja kolovoĊa. U folklorno najsaĉuvanijem kraju alpske zone. šotiš. Karakteristiĉna je inten vrtnja parova i već izgubljena pojava zapovjednika plesa je stajao u sredini plesnoga prostora. koji uz tamburice imaju ponegdje u sastavu violine i moniku. prostornih. muklim i si. Snaţni poskoci odraţavaju oporo štaĉko plesanje. polka. tandrĉak. dopaši. jer se svaki sudionik hvata za pr susjeda. Koruška: rej. Svladavanje plesnoga prostora neobiĉno je intenz 1 u horizontali i u vertikali. ĉrnomeljsko koh trumf. Plesovi istarskih Talijana: furlana i vilota. Istraţivanjem stilskih. nerazdvojnosti i snage. a u istoĉ obrnuto. Gorenjska: svatovska polka. Kola se stoga nazivaju nijer gluhim. igra k< dvadeset i dva. Stihovi se improviziraju u samom 1 Po obliku su to zatvorena ili otvorena kola koja se krei zapadnim krajevima u smjeru hoda kazaljke na satu. Od solistiĉkih su to gajde. Geografska podjela narodnih plesova. Uz ples se vrlo rijetko i pjeva. koutre Hvat.96 PLES plesa upotrebljavaju roţenice (sopele). ĉindara. ĉeški ples. Rusina: kazaĉok. Slo\ ĉardaš. Posavina i Turof jzvir voda izvirala. šurle i vidalice (dvo te mih (mješnice). U pano: zoni ima plesova u parovima i plesova u trojkama. i to ponajviše u ova dva ti njihovim kombinacijama: 4 J J I J J J J Slavonsko kolo Kola se preteţno izvode bez muziĉke pratnje. cjeline. U zevši Dunav i njegov zami. Panonska zona. Matjaţev rejc. tand rokoko. no oni s lativno mlaĊi od kola. Ritmiĉki obrasci gotovo su bez izuz dvodijelni. u Istri. Medim kuritari. uz rasta i spola. klarineti. Partneri nisu uvijek ĉvrsto vezani jedan za drugoga mogu plesati u odreĊenom odnosu jedan prema drugome rovi se kreću obrnuto od hoda kazaljke na satu. Dinarska zona. kozatuš. Prema podacima iz literature. staro sito. bokazo. U nekim se krajevima tal izvikuju poskoĉice. U nekim krajevima (Lika. repa i drmeš. gunci) uz koje se prema sjeveroistoku ĉesto dodaju duhaĉki instrumenti (trublje. hrv sedam paši. Slavonija: teno kolo. geografsko podruĉje Jugoslavije moţe se podi jeliti na šest plesnih zona: na alpsku. Srijem: kt šantavi madarac. kalom katerina. bilo starije balade. osim kod s šetanog kola. .mulatoš. logovac. oj Ivane Ivaniću. jadransku. produţetak do Jadrana dobiva se šire podruĉje na ĉijoj se ZE noj strani kola kreću u smjeru hoda kazaljke na satu.). religija i profesija. tromboni te harmonike i cimbal). Reţija: rezjanka. Danas su najpopularniji tamburašk kestri. Na prijelazu postoje kola koja kreću na jednu si pa se vraćaju na drugu (povraćanac. šuštarska. U središnjoj i sjevernoj Slo veniji harmonika je zamijenila nekadašnji oprekelj. sitne bole. pauna. batuta. a plesan iskljuĉivu pratnju pjesmom gotovo i ne postoji. Pleše se preteţno u parovima. godci. Pli prate razliĉiti instrumenti. Najvaţniji plesovi. obiĉno u deseteraĉkom dvostihu. kalušerul. duĉec. moldovan. bilo noviji dvostihovi koji go 0 seoskim aktualnostima. gajdaško kolo. Pleše se u zatvorenim kolima koja su zbijena. Kola nisu zbijena. niĉe i tambura samica. ritka buza. a u Beloj kra jini umjesto davnog mijeha susreću se tamburaši. falila se faljisava. keleruj. izvikujući zapovijedi. Podravina: a ples s ropĉecom.

biraĉe kolo. berovka. osmerac. proskaka. mijeh. . Za stil je karakteristiĉno plesanje s napregnutim zglobovima. uĉetvero. Crnogorka. Kosovo: coko-coko. Banija. baba ĐurĊa. drmeš. šepica. posebice ţenskih. paun.). Pleše se u parovima. dimpala. poskoĉica. U novije vrijeme hvataju se i mješovito. ali oni nisu jednoliĉno rasporeĊeni u krugu. Istaknutu ulogu imaju prvi i posljednji plesaĉ u kolu. tambura. Osim njih javljaju se još i mnogi drugi. i posljednji. Lika: liĉko kolo. uĉestali poskoci i okreti te preteţno plesanje na prednjem dijelu stopala. seljenik. udaljavaju i proţimaju. zasebno muškarci. šota. Gradski orkestar —• ĉalgija — sastavljen je od violina. Tripuna. Ijeljenovo kolo. Mada se harmonika vrlo proširila i u drugim zonama. U novije vrijeme javljaju se usna har monika. treskavica. Najvaţniji plesovi. Vaţnu ulogu u kolu imaju prvi plesaĉ. Borjano Borjanke.PLES 97 Kolo iz Šibenika Makedonska Kavadarka Najvaţniji plesovi. po crnogorski (podvoje. kopaĉka. U moravskoj su zoni preteţno otvorena kola. tararankanje). manfrina. oštro i snaţno. plesaĉi i plesa ĉice hvataju se miješano. a raširena su u svim krajevima. kolo sv. svorĉe. Vardarska zona. potkolo. trusa. Crnoj Gori i Makedoniji (kula. crniniĉko kolo. u Beloj krajini. hrvatski. kasapsko. kuku nješće. Plesove uglavnom prate orkestri sastavljeni od konvencionalnih graĊanskih instrumenata. Preteţno su to otvorena kola u koja se posebno hvataju muš karci. paun. ĉetiri puta. ojnali pembe. trodijelnog ritma plesnog koraka i parnoga. kaĉamak. ambar ili oro na oro). dok se u planinskim krajevima pleše na cijelim stopalima. sicilijana. poskoĉica. vranjanka. sitan tanac. povratke. pauna. Najvaţniji plesovi: lesnoto. Pokuplje i Pounje: kamen moste ne lilaj se. Kordun. makazice. sitnica. ratevka. Makedonske plesove prati par ţurni i tapan ili gajde i tapan. Kao figurativan ples svaki se tanac sastoji od više figura (primjer za Cres: naokolo. hrvaĉki (tanac. ja posijah lan. udvoje. Najvaţniji plesovi: devojaĉko kolo. Moravska zona. pauna. Na jugu preteţe lijerica. dok se ranije ta pratnja ĉesto miješala s pjesmom. Dva su vaţna stilska obiljeţja: prebiranje nogama i intenzivno okretanje pojedinaca. a na jugu ponegdje i izvikivanjem zapovijedi upravlja kolom. Kalopero Pero. poskoĉica. sitan tanac. imi taciju zmije. teškoto. zasebno ţene. ĉini se da to nije nigdje u tako velikoj mjeri kao ovdje. oro. Kola se kreću u smjeru obrnutom od hoda kazaljke na satu. Crnogorsko primorje: kolo. staro tikveško. naški. udvoje. šumatovac. krstaĉka. ĊurĊevka. zaplet. nima igra. kune. RjeĊe se nalaze plesovi u lesama i pa rovima. kalajdţisko. linĊo. Smjer kretanja je na obje strane. Na sjeveru prvi plesaĉ ima posebno znaĉenje. Ċuture. Tasino kolo. dvodijelnog ritma glazbene pratnje. škaljarsko kolo. batuta. Ora su najĉešće praćena pjesmom. Kontinentalna Dalmacija: kolo. U makedonskim su plesovima (orima) najĉešći ritmovi 2/4 i 7/16. Prevladavaju parni ritmovi. lauta. Prvi i posljednji drţe u ruci maramu (šervetku) ili ćostek. groznica. Kvarnersko primorje i otoci: kolo. bibera. mišnjaĉa). Bosna: kolanje. Jovanovo kolo. rusaliska ora {kapetan avasi i dr. Stilska znaĉajka za ravniĉarske krajeve je sitno preplitanje nogama i fino treperenje tijelom. Crna Gora: zetsko kolo. vilota. tanĉar. ušestero. npr. Jedna otpjeva stih. rumenka. izraziti levantski instrument. goĉ i daire. nevestinsko. Ċidije. z mesta. Neka kola ostala su izvan ove ra zdiobe. i to najĉešće dvodijelni koji se odvija u ove dvije glavne konstrukcije: nj a od sedmorodijelnih: Danas u pratnji plesova vaţniju ulogu igra instrumentalna glazba. dvojnice. Hercegovini (kolo na kolu ili ĉadar kolo na tri kata). zgrabac. gajde i ćemane. c) — raširen na sjeveru i jugu. Od solistiĉkih instrumenata jedino se frula primjenjuje u orkestru. Pjesmu vode »pesnopoj kite«. a posebice neparni ritmiĉki obrasci. bimbera. Jano mori. potrĉano. zmijsko. Vlaška kola: pre pišor. a ĉini se i najstariji. Ne pleše se uz pratnju pjesme. ĉifte ĉamce. komitsko. trusa. Znaĉajna je heteroritmija izmeĊu plesa i glazbene pratnje. ĉarlama. kanona i daire. b) —• ĉešći na juţnom Jadranu. Stari instrumenti. Od dvodijelnih najĉešći su: a) — ĉešći na sjevernom Jadranu. Od solistiĉkih instrumenata dolaze: vigulica. Dalmacija i otoci: kolo. ĉarlama. Ċikalica. Geografski neopredijeljena kola. trojanac. kalaĉ. Na granici prema jugu mogu se naći zurle. tanac. prolomka. pembe. podijeljene u dvije grupe. moravac. starobosansko kolo (iz Glamoĉa). poravna. dirlija. šotiĉ. U prvom redu tu je niz starih šetanih kola koja su se izvodila ili se izvode iskljuĉivo uz pjesmu. Jadranska zona. varalica. tanac. a druga ga ponavlja. kave ojuni. polomka. po tramuntanskii). opšajdiri. Od instrumenata za pratnju plesa za ĉitavo je podruĉje najvaţniji. tako da plesaĉi mijenjaju strane. Smjer kretanja je obrnut od hoda kazaljke na satu. Slavoniji (palo inje na zeleno smilje). Linije se pribliţavaju. Tipiĉni su dva trodijelna i jedan šestos minski ritmiĉki obrazac: )? J b )| J o /3J J * J J)J je da se svaka jedinica glazbene pratnje toĉno pokriva s jedinicom plesa. Ako u blizini nema nikakvog instrumenta. prolijeta. sarajĉica. a posebno ţene. Postoji tip kola na kolu koji se susreće u raznim geografskim podruĉjima. opal. Poneki plesaĉ moţe plesati i sa dvije plesaĉice. rijetko se susreću. skoke). Hercegovina: kolanje. Drugi oblik je plesanje u dvije nasuprotne linije. šupelka i kaval. Znaĉajno Jedinica melodije rijetko se poklapa s jedinicom plesa. onda plesaĉi pjevajući imitiraju njegov zvuk (npr. klarinet i violina. zajaško. Todorka. a na krajnjem sjeveru sopile. Ţikino kolo. izmeĊu neparnog. kozaraĉko kolo.

M. Munchen 1928. Potkraj I st. I. Odetta-Odilija (Ĉajkovski: bude jezero). Martin Pluddemann und die deutsche Ballade. Havd na u Eisenstadtu. Podrijetlo i veze korĉulanskih kumpanija. X. — Ai. Zagreb 1880. u notaciji XIII st. Engel. Kalkbrenner) koju je razvio u jedno od prvih poduzeća te vrste. Ann Arbor 1967. — F. — Ţ. Firfov i G. — G. X 1897). PLITICE. uloge klasiĉnog repertoar. — Lj. Prilog prouĉavanju ostataka orskih obrednih igara u Jugoslaviji. MaĊarske narodne igre iz Vojvodine. — H. Ulanove. oko 60 gudaĉkih kvarteta. Dušikom). (Prokofjev. Klasiĉni studirala 1934 —43 na baletnoj školi Velikog kazališta u M (E. Liĉki narodni plesovi. Kuhaĉ. kao uĉenica nastupala u kazalištu u brojnim bale nakon diplome tu je angaţ kao solistica. 2 sv. Obrazovan u Ateni u duhu Platonove filozofije. Chopin je Plevelu posvetio svoja 24 klavirska preludija. PLUDDEMANN. 8. Ljerka. Beograd 1957. Plevel (disertacija). turski marš u Turopolju. ■— M. gudaĉki sekstet. zna muziĉki ukras koji se biljeţio dodavanj em dvaju vertik štapića kvadratnoj noti: PLESLIĆ-BJELINSKI. PLIĆA (lat. i poznatu koncertnu dvoranu Salle Pleyel. DJELA. — /. Kaiser und der Abt. Narodne igre. muziĉki nakladnik i gradi telj klavira (Ruppertsthal. sonate 2a violinu (ili flautu) i klavir i dr. Schneider. Siegfrieds Schzvert. Prosvjeta. Narodni plesovi Hrvatske. Havdna iz njegova srednjeg razdoblja. i D. — Isti. L. 6 kvarteta za flautu i gudaĉke instru mente. — J. X. Uz djela standardnog pijanistiĉkog repertoara posebno se istiĉe kao interpret klavirskih kompozicija B. Ţena kompozitora Bruna Bjelinskog.ruĉno. Makedonski narodni oro. osobito sugestivno prikazuje psihološke sukobe. Feifer. Smetanom ugledan klavirski trio (( trio). Vjero jatno je 1783 postao drugi kapelnik katedrale u Strasbourgu. N. 1962. Dušika. Etnografski institut SANU. Skopje 1953. Batka. 26. Marolt i M. Paleniĉekom i F. francuska obitelj muziĉara. Stettin 193 L. To su moreška i kumpanija (moštra) na Korĉuli. Thomsona A Select Collection of Original Scotish Airs for the Voice. — J. MGG. 4. u meĊuvremenu se usavr šavala kod M. 1793 (sa J.: N. te se afirmirala u domovini i u inozemstvu. Dopuda. Poc/iaeAeea. i to u nekoj vrsti falseta. 1807 utemeljio je i tvornicu klavira. Baletna pantomima Le Jugement de Pariš. a 1945 kao pi balerina. 1776 i Ijigenia in Aulide. — Kompozicije za klavir 2 . I. Koreografija ljudskega plesa. I —III. IV 1938 —). Martin. Plisetskava — Potrait. 1887 vodio Singakademie u Ratiboru (Raciboi 1889 —94 profesor pjevanja na muziĉkoj školi u Grazu 2 ţivio u Berlinu. prijevoj). Schemann. Komponist. Makedonski narodni oro. Plevel. proizvodi danas klavire i odliĉna ĉembala. Skopje 1973. uĉio i kod J. Istaknuti kompozitor balada. Zagreb 1963. Romeo ijulija) rema (Asafjev. VII 1811 —■ Sainte-Josse-ten Noode kraj Bruxellesa. se istiĉe i kao koncertni pratilac. XI 1925 —). God. Studirao na Konzervatori Leipzigu. 1795 preselio se u Pariz i tamo 1797 osnovao muziĉko nakladno po duzeće.ruĉno i 4 . 1785. H de cent mille pianos et d' une salle de concert. Plevel. bal u maškare na Pelješcu. Narodne igre-plesovi iz Bosne. Posebnu i to vrlo raširenu skupinu tvore plesovi s maĉevima. uĉenica H. Vanhala u Beĉu. PLISECKA (Kameni c. Medu ostalim. Comettant. Martin Pluddemann. sovjetska ples (Moskva. Chopin je 1832 priredio svoj prvi pariški koncert. njemaĉki kompozitor (Koll 29. Ravnikar. sebno Pliseckoj namijeni: glavne uloge u svojim bali S. 2 za violu i 2 za violonĉelo. Ignaz Joseph.—• A.. dio ţivota proveo u Heroneji. Klingenbeck. Loriod u Parizu. kraljice u Slavoniji. Kitri(Minkus Kihoi). Ilijin. God. Medu njene na. Petrovec 1953. XI 1831). Mušica. Plevel. F. završio i pravo (doktorirao 1 Mnogo je uspjeha imao na svojim brojnim solistiĉkim nastur. i Zdravka Teodorović. 30. I. Ilijin. Ţena Rodiona Šĉedrina. 1962. God. gdje je 1789 naslijedio F. Mehulom). oko 12 gudaĉkih kvinteta. Novi Sad 1953. 1799. Pommersche Lebensbilder. Šuštar. Maja Mihajlovna. — M. u briţljivoj deklamaciji. Ples i plesovna glazba. — G. Izvodio se tako da se glavnoj noti. uţiva nepodij ugled najbolje sovjetske plesaĉice. Rim i druge gradove. 18. 3 serenade. sein Streichquartett im Rahmen der Wiener Klassik. 6 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. Ogledao se i kao kompozitor. — Škola za klavir Nouvelle methode de Pianoforte (sa J. R. LIT. Dance 1971—72. IL-iHceiiKaH. Slovenski ljudski plesi Primorske. — /. KO. Koncerti: za klavir. Zagreb 1971. Sin i uĉenik Ignaza Josepha. P. 1972 nastalo je njezino prvo koreografsko djelo balet . — DRAMSKA: opere Die Fee Urgele (za marionete). ali se posebno istakao kao kom orni muziĉar. 1893. LIT. Martin Pluddemann und seine Balladen. Ljubljana 1958. usavršavao se u komornoj muzici na £cole Noi u Parizu kod D. Beograd 1934 — 64.: /. Dopuda. 1792 dirigirao je tzv. poznatiji pod ' nom -> ĉineli. 1797. 1957. Joseph Stephan Camille. Roslavleva. Zagreb 1873. kojemu je uskoro dodao štampariju nota i skladište in strumenata. idiofoni metalni instrument. Pleyel. sonate za violinu (ili flautu). Slovenski ljudski plesi Koruške. Regenj 1939. Kalkbrennera. I. 1. Janković. 1934 osn sa J. Tvornica Pleyel S. Ivanĉan. God. Zagreb 1969. rusalje i lazarice u Srbiji. PLEYEL. — Isti. Slovenske ludove tance vo Vojvodine.: R. Haĉaturjan M. — Isti. Košukova). VI 1757 — na svom dobru kraj Pariza. ORKESTRALNA:. Plesaĉica briljantne tehnike i izraţajne me. 64 simfonije (kod nekih autentiĉnost dvoj bena). Mocnua 19. — R. 9. Mladenović. Beograd 1962. I. — F. na Konzervatoriju u I (J.. graditelj instrumenata i mu ziĉki nakladnik (Strasbourg. 3. MocKBa 1965. Plevel. Konjić Grbonjić). Prag 189 H. violina. Marie Felicite Denise (rod. — M. Njoj je F. grĉki filozof i historiĉar (Heroneja. H. Fetiš i drugi. Martin Pluddemann. — //. 11. Donja Austrija. grofa L. Slovenski ljudski plesi Prekomurja. Ivanĉan. 1791). i D. God. sabljama ili jataganima. septet. 2. 14. a zatim je pet godina uĉio kod J. Rajmonda (Glazi te Smrt labuda (Saint-S£ a od modernog Carevna (! rin. ĉeški violinist (Prag. Iz nj' umjetnosti zraĉe optimizam i ţivotna radost. Tagliaferre i Y.. Pariš 1893. a ĉesto i u harmoniji osjec utjecaj R. Wagnera. L. Narodni plesovi Dalmacije. Šuštar. Juţno -slovjenske narodne popievke. Moschelesa i F. Ljubljana 1958. III 1875). 20. Srnith. Jedan od najplodnijih pisaca ani . MGG. Paj tondţiev. Bahĉisar fontana). PLOCEK. Srijemu i Baĉkoj. Richtera na poloţaju kapelnika. — Lj.: L. kompozitor. Erdodvja. II 1914 Uĉio violinu kod O. Professional Concerts u Londonu. 1793 i II. Putne uspomene. Klavierfabi ZFM. Prokofjev A. MocKBa 1966. Kukuljeviĉ -Sakcinski. Chopin posvetio tri nok turna op. Joseph St Camille.).A. u zbirci G. Verleger. Folklor i scena. Margarita Levĉeva. Ţena Camillea. 1—8. — Obradbe škotskih narodnih pjesama za glas i klavir obj. — J. — B. Aub er. pijanistica (Zagreb. — J. In. idućih godina boravio u Italiji nekoliko puta. Herza. 1962. 8. Zagreb 196 4. Zagreb 1973. Klinge I. Festsch Schenk. 1839 sagradio je P. kraljice. Aleksandr. 1. Temperamentna umjetnica izrazitih pijanistiĉkih odlika. The dical Svmphonies of I. — E. J. Ubraja se medu velike pijaniste svoga vremena.. Ivanĉan. Zagreb 1956—59. MaftH FIjinceuKaH. — KOMORNA: gudaĉka trija. de Foureaud. Etnografski institut SANU.Wurz. Zagreb 1971. K. I I I . violonĉelo i klavir. P. Havdnu). Ignaz Joseph« 2. nabor. plesovi s jataganima na Kosovu. V 1855). nasljednice G. i (Spar God. Ljubljana 1969. Piĉces d' harmonie za 6 duhaĉkih instrumenata (pripisuje se i J. Janković. Stanĉić) i 1970 stekla naziv magistar muzike. sein Leben und seine Kompositio nen fur Streichquartett (d: ĉija). Sarajevo 1962.98 PLES — PLUTARH LIT. Ilijin i O. Bjelinskog. Narodne igre iz Bosne i Hercegovine. God. Prvu pouku u muzici dobio od J. 1970 osnovala (ţenski) Za grebaĉki klavirski trio koji danas (1975) nastupa u sastavu P. God. Istarski narodni plesovi. 8 koncertantnih simfonija. Teţište njegova stvaralaštva je na gudaĉkim kvartetima. M. 3. — O. Profesoi Muziĉkoj akademiji u Pragu (1946—48 i od 1952) i 1948—5 Janaĉekovoj muziĉkoj akademiji u Brnu. Ljubljana 1968. Alexaniana. violonĉelo. Pariš 1900. I. 4. Njezinim sviranjem oduševljavali su se Mendelssohn. na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu završila 1962 studij klavira (S. XII 1788 — Montmorencv kraj Pariza. Maja Plisetskava (na engl. rusalije i kaloĊojna u Makedoniji. Kocian). — Patriotske prigodne kompozicije (Hymne a la liberte za zbor i duhaĉe. oko 4! oko 123). U upotrebi motiva. nazvana Camille Pleyel). PLUTARH. 1957. Ševĉika u Piseku. Pajtondţiev. Marie Felicite Denise. a 1941—46 bio prvi violinist Praškoga gudaĉkog kvar 1937—42 koncertni majstor Ĉeške filharmonije. Gerdt. PLISECKA. Najuspjelije su mu balade Graf Eberl Weissdorn. Narodne igre u okolici Beograda. 1834 likvidirao nakladno poduzeće i bavio se samo tvor nicom klavira (od 1824 suvlasnik firme je F. u kratko se vrijeme uvr stila u najuglednije jugoslavenske koncertante svoje generacije. }Kdano6. putovanjima posjetio Aleksandriju. Havdnom i E. Karenjina (Šĉedrin). Debeljak i Ai. — Isti. muziĉkih nakladnika i graditelja klavira austrijskoga podrijetla. postao svećenik 1 lonova delfijskog svetišta. pijanistica (Pariz. Moke. U Salons Pleyel. La Salle PIeyeI. — /. Klinge I. — M. — Isti. I. 1777 preuzeo kapelu svog mecene. 1848 —72 profesor Kon zervatorija u Bruxellesu. Liszt. Die Legende vom Hufeisen i. pjevanoj obiĉnim gl na završetku dodavala druga viša (ascendens) ili niţa (descen. B. IX 1854 — Berlin. LIT. — J. Šuštar. u kojima se pribliţio kvartetima J. osnovanom 1830. 1814 stupio u oĉevo poduzeće i vodio ga od 1824. X.

Pariški ĉasovi. LIT. Zborovi. sekstet za 2 violine. odnosno lat. a nedostaci su: malo zakašnjenje u izgovoru svirala (ukoliko je sviraonik suviše udaljen od kancela pojedinih registara). Pjotr Petroviĉ. trostruki koncert za violinu. Kod pneumatske trakture pritiskom na tipku naglo se mijenja tlak u odreĊenoj cijevi kao i u malom mijehu priĉvršćenom na jednom nje nom kraju. 1852. 1956. 1947 —51 djeluje u muziĉkom odjelu Ĉeškoga radija u Brnu. Theorie und Geschic hte der a ltg riec hisc he n M us ik. pa su zapaţeni njegovi uspjesi na Ljetnim igrama u Dubrovniku. 1955 i V. — VOKALNA. 1955. PODEŠT'. solo-pjesme. — KLAVIRSKA: 2 sonate. osobito Aristoksena i Heraklida s Ponta. koji se svrstavaju u dvije skupine: Vitae parallelae (Paralelne biografije. B. 1961. Ĉapek).: D. simfonijska pjesma Setkdni mlddeţe. 1948. kojom su se sluţili plesni majstori u XVII i XVIII st. Prednosti su pneumatske trakture ugodno i lagano prebiranje po tipkama. Pisen o velike dobe. Marcella. X 1910 ■—). X. suita za violu i klavir. tarantella i siciliana. kod orgulja s mehaniĉkom trakturom bile su primijenjene najprije samo pneumatske dizalice (njem. Franz Graf von Pocci. 1847 —63 intendant dvorske muzike. 1950. 1960. Westphal (Plutarch iiber die Musik. sonatina. Simfonijeta za gudaĉe. Kantate: Novy ĉlovek. 1945). 1951 i Laska peknejši. Dvije simfo nije. NOVA IZD. predigra Slavnost VHumanite. meĊu kojima zbirke: Bildertone fiirs Klavier. Plutarch. Dutilleuxa u Parizu i A. ĉeški kompozitor (Brno. Stradivarija. VII 1921 —). — Isti. 1865). so nata za 2 violonĉela i klavir. God. sonata za violinu i klavir. Francuski je orguljar Moitessier. 1961. latinski prijevod. —■ VOKALNA: zborovi i pjesme. 1948. 1965. XII 1921 —■).). Studien iiber die Pochette. 1966—68 bio je pijanist i asistent Milana Horvata u Za grebaĉkoj filharmoniji. je u mistiĉkom pogledu simboliĉki predstavljala savršeniji izraz vjerskih osjećaja od napjeva s mnogo rijeĉi. 1949. IV. Vicenza. violonĉelo. tal. Studirao na Konzervatoriju i na Janaĉekovoj muziĉkoj aka demiji u Brnu (J. danski prijevod. Postojala su dva razliĉita tipa: jedan u obliku smanjene violine s priliĉno dugim vra tom. seoski prizor s muziĉkim umecima. 1956. Munchen 1932. 8. 1837. Weil i Th. Fava Ceriati) i na Konzervatoriju u Pesaru (R. Kaul. sopran (Monte galda. koje su u isto vrijeme ukopĉane. izum engleskog orguljara Ch. Z Moravy za gudaĉki kvartet. 1947. nonet O it'astnych detech. 1959. 1946. 1847. oznaka uz nazive za tempo (poco adagio. sv.: K. 1953. 1949Koncerti: 2 za violinu. 1962. S. a sastavljeno je u obliku dvaju predavanja: prvo se bavi povijesnim razvojem. ORKESTRALNA. od grĉ. sonatina za kornet i klavir. 1955. Studirao na konzervatorijima u Sverdlovsku i Minsku (V. solopjesme (ciklus Blizky hlas. I. LIT. PODEŠVA. 1955. 1963. Da se olakša sviranje i kopuliranje dvaju ili više manu ala. U Brnu studirao kompoziciju (j. Instru- PODGORIĈKO PJEVAĈKO DRUŠTVO -> Pjevaĉka društva u Jugoslaviji. Moravska. 1949. PODKOVIROV. ili a . 1948 i 1958. Mijeh je spojen s ventilom koji se otvara i pušta zrak iz kancele u sviralu. njemaĉki prijevod. simfonijska pjesma Raymonda Dienovd. PNEUMATSKE ORGULJE. I. potanja POCHETTE. INSTRUMENTALNA: nokturno za violonĉelo i klavir. 1950 i Stranickd legitimace. Pisen o Stalinu. Hudba ve starem slohu za klavir i gudaĉe. III 1927 —). 1835. Jaromir. Za violinu i klavir: 2 sonate. Uspjele su njegove klavirske minijature koji je cijenio i R. u -> neumatskoj notaciji jedan od osnovnih znakova za dva tona. Ziegler (Plutarchi Moralia. grĉ. II. 4 suite. K. Budeš ţit v miru. prirodni rog i kla rinet. II. promovirao 1 949. Pjevanje uĉila privatno (E. 1947. 1960. POCO (tal. A. Hrdtky s ćertem. — Opera Opustiš -li mne. LIT. za violonĉelo. sonata za violonĉelo i klavir. 1944. Concertino za 2 cimbala. Taschengeige. h2. DJELA. 1947.). God. 1957. 1963. Hojaĉky za 2 klarineta i klavir. Crna Gora PODIĆ. 19. Cijelog ţivota u sluţbi bavarskoga dvora. drugi duguljasta trupa bez uglova (pochette bateau). Baldo. Od 1974 operni dirigent u Ulmu a od 1975 u Bernu. 1951 i II.). zatim prevelika osjetljivost mnogobrojnih mjehova prema promjenama temperature. Concertino za 2 violonĉela i komorni orkestar. Sundsvall 1917. tj. vioiu. 1964 zapoĉeo umjetniĉku karijeru u Zagrebu kao operni korepe titor. 1961. Zolotarjev). Knaben und Madchen gezvidmet. drugo govori prvenstveno o svrsi i vrijednosti muzike i o sredstvima za njihovo postizanje. Tri simfonije: I. 1958—60 direktor muziĉkog odjela Ĉeške televizije. U muzeju Pariškoga konzervatorija ĉuva se primjerak pochettea — rad A. MGG. 1951. kratke kompozicije za klavir. 1835. nekoliko ĉlanaka. kuke i dr. 1941 i 1945. 1968—69 korepetitor Raimond-Theatera u Beĉu i 1969—74 dirigent opere u Linzu. Kvapil). Racek. 1833 i 1834. srednjovjekovni naziv za bujni melizmatiĉki motiv u gregorijanskom pjevanju koji se iz vodio na jednom slogu ili samo vokalu (-> Vokaliza). kit. TCOU? noga. R. 1956. e . 19. njem. Od 1955 redovito nastupa u milanskoj Scali. uz to studirao povijest muzike (J. 1842. Osim u operi nastupa i na koncertnom podiju. 1956 i za klavir. God. je zadrţana u stavcima aleluje pod imenom -> jubilacija. J 957. II. 'X{hx'a). 1956 i 1960. 1951. tamo je 1950 —51 bio nastavnik. 1953. Sechs altdeutsche Minnelieder. Ĉes'ky tanec z Podkrkonoii za vojnu muz iku. Soldalenlieder. 1950. Zato se pneumatika primjenjuje danas samo još kod orgulja. MGG. bez obzira na broj registara i kopula. XVII st. poznati muziĉko-historijski prikaz i najvaţniji knjiţevni izvor za upoznavanje povijesti grĉke muzike. a u koralnim knjigama piše se J. d\2 a2 ili g\ d\ a-. dirigent (Dubrovnik. 1856). Litanie za gudaĉki kvartet. 1942. Pet gudaĉkih kvarteta: I. Stu dij dirigiranja završio 1966 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. Singspie li za kazalište lutaka. A. 1949. — DRAMSKA. p. G. K u n. Franz. — . 2 koncerta za klavir. 1909). DJELA. Favaretta. posebne naprave na zraĉni pogon (grĉ. IX 1942 — ). 1960—61 usavršavao se u kompoziciji kod H. za agogiku (poco ritenuto) ili za artikulaciju (poco legato). 1954. DJELA. U skupini Moralia saĉuvan-je i kratak spis De mušica (grĉ. Z pfibehu noveho souĉasnika. 1960 i 3 kompozicije. — Singspiel Der Alchymist. Skjerne (Plutarks Dialog om Musiken. na vlastite tekstove koje je sam i ilustrirao. violonĉelo i klavir. Saĉuvan je samo dio njegovih spisa. Zlatić). 1959) i dr. 1847. 1961. Filmova hvezda. Concertino za cimbal. 1953. prikazuje uzlazni interval. 99 ment je imao 3 —4 1 ţice udešene ĉesto c . Kompozicije za 2 glasa i orkestar. 1955. 1950. R. 1956—59 tajnik Saveza ĉeških kompozitora u Pragu. 1948 (prer. Na opernoj pozornici debitirala 1949 u Spoletu (Teatro Sperimentale) kao Margareta (Gounod. 4. ■— KOMORNA. Scenska i filmska muzika. ŠteĊron). 1942 i 1948. V 1876). Concertino za trombon i klavir. POBBE. Romeo a Julie. ORKESTRALNA: simfonija. malena violina (dugaĉka oko 30—40 cm). 1952 — 53. 1951. Faust) i odmah angaţirana u napuljskom San Carlu. 1951.PLUTARH — PODKOVIROV Grĉke. Plutarhova djela još nisu iscrpno istraţena s gledišta muziĉke nauke. 1962. Slepice a kostelnik. Vetter. 13. III. 1948. Sechs Landler za citru. a zraĉnice i relaisi sagraĊeni su na pricipu pneumats kih dizalica. 1900). X. dţepić. BEoi IIotpaXX7)Xo!. Pavoni Giuli). a od 1958 na njujorškom Metropolitanu. ORKESTRALNA. za gudaĉe i flautu. Opere: Tri apokryfy (K. Vi. 1949. usavršavala se u komornoj muzici na akademiji Chigiana u Sieni kod G. 2 sonate za klavir. koncert za violinu Jami serendda. Fryklund. njemaĉki kompozitor talijanskoga podrijetla (Munchen. 1947 i IH. zborovi. sonatina. 1949. 1953. M . POCCI. Ludvik. ĉtyfi miniatury. koje nemaju više od 20 registara. sordino). se istiĉe i kreacijama djela suvremenih kompozitora. Studije za sonatu za flautu i klavir. POCHETTE (franc. 1950. Pisen o me zemi. 1955). 1946.OUCTIXYJI. violonĉelo i klavir. rapsodija. 1956. Schumann. 1950. 1952 i 1959. Jdgerlieder. simfonijske varijacije. Druţstevnikuv den za harmoniku. — SPISI: Souĉasnd hudba na Zdpade. Sonatina za klarinet i klavir. — Zabavna muzika. 2 moravska plesa. Pneumatska traktura ĉesto se kombinira s elek triĉnom: elektriĉna traktura povezuje sviraonik sa zraĉnicama. 1964). engl. malo). K. rad mehaniĉke trakture zamijenio djelovanjem zraĉnoga tlaka kroz tanke metalne cijevi. i Moralia (grĉ. P. ciklus Pripovijetke u stihovima za djeĉju sobu. za dinamiku (poco forte). III. Izvrstan interpret uloga iz standardnog opernog repertoara. u djelu Mythos-Melos-Musica (2 sv. Kantate: Smrt. III 1807 — 7. 1951 i 1953. preteţno za djecu. VI.: W. Svata noc. Kao dirigent gostovao u Zagrebaĉkoj operi. Od 1949 profesor je na Konzervatoriju u Minsku. 1963. Pastor. Volkmann (Plutarchi De mušica. PNEUMA (grĉ. Poccijev lirski talent dolazio je osobito do izraţaja u zborovima i pjesmama. Nastupa i na koncertnom podiju. Barkera (1832). 1840. Co planda u SAD. ciklus od 3 simfonijske pjesme Cesta vlasti. — Kompozicije za klavir (sonata. Bez cymbdlu nejsou hody. 7. 1957 — 59. 1954. H. Gudaĉki Kvartetino. 1946. duhaĉki kvintet. orgulje kod kojih se spoj izmeĊu sviraonika i zraĉnica za svirale ostvaruje pomoću pneumatske trakture. Der Ronga. fasc. III. ĉeški kompozitor (Dubrianv. sovjetski kompozitor (Ĉeljabinsk. P. PODATUS (pes. — Studije i ĉlanci. Djelo donosi opširne citate drugih autora. Stare zlate ĉasy. U santgalskoj notaciji biljeţio se^ y. 1951. Ko. Nakon obnove gregorijanskoga pjevanja što "j u je proveo papa Grgur Veliki (oko 600). 1964. koncert za klavir. Barkerhebel). 1948. Reinach (Plutargue de la musique. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Troiuua dah). 1953. klavirski trio. DJELA. poco allegro). 1 g1 . 1951. koncert za duhaĉe. 1843 i Alte und neue Kinderlieder. pes noga). Suita notturna. 1957. Andreis). 1960 i dr. Operete: Kdyţ se Aniĉka vddvala. talijanska pjevaĉica. Ilepl JJ. 1953—56 dirigent vojnog instrumentalnog ansambla Vit Nejedly. Milušĉina abeceda.). Dizalicama se na pritisak tipke puštao zrak u mali mijeh koji bi se naduo i pokrenuo ostale dijelove mehanike (apstrakte. Rapsodietty. — O. 1965. — VOKALNA. Poetiĉki trio za violinu. Leipzig 1957 — 61. Trve5[ia zrak). Prema tadašnjem shvaćanju p.: traktat su u novije vrijeme obj. Kvapil) i muzikologiju (J. Franz Pocci als Musiker (disertacija). 1963.

K. je napisao 23 stavka u obliku varijacija. je u svoje doba bio jedan od najboljih lirskih tenora na svijetu. talijanski pjevaĉ. Kerll. muzika za bajku Ĉardak ni na nebu. Denkschrift aus Anlass des fiinfundzzvunzigjahrigen Bes. A. društva Slovenije na Dunaju. POGLIETTI (Boglietti). Faust). zatim na Rijeci i od 1949 u Zagrebu. Elie Emile Gabriel Poiree. P. und ihr Kom torium. Sistem pokloj imaju gotovo svi drveni duhaĉki instrumenti (izuzeci su picc< -flauta i blokflauta). Od 1946 djeluje u Crnoj Gori gdje uĉestvuje u organizaciji muziĉkog školstva. Uĉenik S. des sept voyelles. MGG.. F. 1871.. Gottingenu i 1 ţigu. kompozitor i ] nik (Leipzig. Kerlla). na opernoj pozornici debitirao 1947 u Palermu kao Rodolfo (Puccini. Dresdenu. Washingtonu i dr. chiavi).). Mozart und Hay London (2 sv. 1884. solo-pjesme. Stockholmu. Liszt. VI 1956). a kasnije nastavnik muzike u Kranju i Celju. — Obrade narodnih bjeloruskih napjeva. Regulae compositionis (prema Ausfiihrlicher Bericht von dem Gebrauche der sonanzen und Dissonanzen Ch.: A. 1946. M vić i R. napisala prema njegovim bilješkama. je snimio mnoge gramofonske ploĉe. Martha). 9. Philadelphiji. Une nouvelle interpretation rythmique du second h_ a Apollon. P. Tosca i Madama Butterflv (Puccini). Razna knjiţevna djela. Aida. J. Vojno-muziĉku školu završio u Vršcu. Od 1956 ĉlan je njujorškog Metropolitana. Pittsburgu. fugirani stavci). a onda se povukla s kazališne scene. V 1925). God. POHL. — L. Njegov operni repertoar bio je neobiĉno velik. Eva (Zajc. — Sastavio Muziĉki priruĉnik. Richard. Havdna. 1962 —63. Magnificat). Les Maitres ehanteurs . Derţaj. POGAĈNIK-NAVAL. Gounod. Og! se i kao kompozitor. DJELA: Zur Geschichte der Glasharmonika. keys. Od 1924 ţivio u Beĉu gdje je predavao pjevanje na Neues Wiener Konservatoriumu. la musique en 1884. VI 1913 —). Studij pjevanja u Milanu prekinuo je zbog rata. 1883 i dr. 1877. Vencajz. 1904 (roman inspiriran ţivotom Wagnera). POGAĈAR. ] Rasprave. saĉuvani u brojnim prijepi osobito su se u krugu oko J. M. 4. Kirchera Musurgia Uniz\ 1650. Otelio i Trubadur). a već iduće godine nastupio je prvi put u milanskoj Scali u ulozi Riccarda (Verdi. 1900 i roman Richard Wiegand. Essais de technique et d'esthetique musicales (I. Sietz. Franc. Manon i Werther). 1962. Bernharda). 1877 i dr. — Opera IJasej Kopvaeun. Louise. dirao filozofiju. Aida. zverke des 16. Bostonu. POGGI. INSTRUMENTALNA: 4 so nate za gudaĉke ins tru mi orgulje. Kebenhavnu. Capriccio iiber das Henner-undHannergeschri canzonom) i dr. Pjevao je na njemaĉkom. X 1921 —). IX 1826 — Baden-Baden. ni na zemlji. 1888. PODVINEC se osobitom ljepotom glasa. 1898 i 1902. klavirski kvintet. MeĊu njegovim djelima istiĉu se programno kon cipirane barokne suite za instrumente s tipkama. STMW. Anton. Unverrichl. :J. VII 1683). LIT. Tatjana i Liza (Ĉajkovski. Lvonel (F.100 KOMORNA: gudaĉki kvartet. 1906. X 1865 — Beĉ. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fur ' ninstrumente in der 2. Poglietti und J. Ać PODVINEC. Bibliographie der Musiksa. sluţeći se umjereno tonskin kanjem. tenor (Ljubljana. od 1661 bio je orguljaš dvorske kapele u Beĉu. Beĉu. — RETSKA: Compendium oder kurtzer Begriff. clefs. MGG. Praeludia. Pobornik novonjem škole. pokušava ĉembalom ilustrirati pojedine faz vjere Zrinskog i Frankopana. Massenet. njemaĉki muziĉki pisac. Episoden aus detn Leben eines gr Aleisters. posljednja dva stavka. njem. 1946. 1884—1918 bibliotekar u pariškoj knjiţ Ste. MGG. 1900. Toccata del 7. 1927). Romeo (Ch. — Zbirke hovovaZvuci iz Crne Gore. Kao recenzent beĉkoga muziĉkoj vota bio antipod E. Neue Mitteilungen zu bensgeschichte von A. 23. 1957). Toccata per VIntroito D Aiessa con U pedale. Berlinu. Najprije vojni muziĉar. Pogliettijev Compendium jedan je od najvaţnijih udţb za instrumente s tipkama iz XVII st. XII 1896). Spomenica o 25 letnici akad. kasnije (1856—61) s Brendelom izdavao ĉas Anregungen fur Kunst. 61. Kijevu. Denkschrift aus Anlass des huniertjahrigen Bestehens der Ton. Riedel (Die Orgel. W. kritike. i Suvremeni prikaz pogibije Zrinjskog i Frankopana u muzici za ĉembalo. und 17. Botstiber. Prodana nevjesta). Carl Ferdinand. IX 1939). Krabuljni ples). Toc sopra la ribellione di Ungheria. pjevaĉ. 1862. 1 und Werke.. F. Francuskoj i Švicarskoj. sonata za 2 t gudaĉke instrumente i orgulje. IV 1887). je ĉest gost muziĉkih kazališta u Španjolskoj. prem hlovoj ostavštini. kao i u juţnoj Americi. ler-Sodetat. napisao H. ĉeških gajda. a od limenih duhaĉkih instrumenata sal . — F. Leben und Wissenschaft. U njezine najbolje kreacije idu Amelija. mehanizam poluga s poklopcima koji sluţe za otvar. 1883-Die Hohenzuge der musikalischen Entzvickelung. J. DJELA: L'Evolution de la musigue. SPISI: Akustische Briefe fur Musiker und Musikfreunde. sonata za gudaĉke instrumente i ĉembalo. 1920.olo. Festschri Engel. 1948 i Pionir na harmonike (100 vjeţba za poĉetnike). und Einfiihrung zur Mušica. 12 ricercara obj. Đ. 1881. Brendelom suraĊuje u ĉasopisu i Musikztitung. LIT. francuski muziĉki pisac i k pozitor (Villeneuve-St. Osterca na Konzervatoriju u Ljubljani. Autobiographische. 1962. des Singvereines der Gesellsckaft der Musikfreunde in Wien. Do 1941 ĉlanica Zagrebaĉke opere. Richard Wagner. Marica (Smetana. LIT. DJELA. kompozitor (Ljubljana. III sv. Ukleti Holandez i Lohen-grin). Vjerojatno rodom iz Toskane. zatim u Baden-Badenu. Haberlom). del rossigr. IX 1819 — Beĉ. X. knjige Hector Berlioz. sonata za gudaĉke i mente i fagot. Gianni. Kassel 1964. Klappen. X. 1677. H. 1962. Varšavi. 9. Balletti za 3 — 6 glasova. a zatim studirao kompo ziciju kod S. Ciklus signolo moţe se zbog bogatstva muziĉkog izraza te raskoši i ' oznosti instrumentalnog stila ubrojiti medu najznatnija OSIVE klavirske literature. P. Kassel i Basel 19c Isti. Die Gesellsckaft der Musikfreunde. Elie Ćtnile Gabriel. de Pogliettis. 12. Wenzela.. Zur lebensgeschichte A. La Boheme). H. — Isti. 1950. P. neke s imitacijama instrumenata razliĉitih naroda (npr. 1962. POHL. sonata za duhaĉke instrumente i orgulje. Carl Ferdinand Pohl. Lagerbergom i '. Riedel. Poginuo prilikom turske opsade. 1958. La Boheme). muziĉkom kulturom i scenski sugestivnom interpretacijom. arija s varijacijama. ĉiji je inventar velikim dijelom katalogizi Utemeljio (1905) i ureĊivao zbirku Les Musiciens ce'lebres. 1960. libreto opere C. Alessandro. — Pohlova c ţena. Flotow. X. — Opereta Povodni moţ. 1871. 20.. 1894. 16. Halfte des 17. Des Grieux i Werther (J. — KLAVIRSKA :2 sonate. muziku uĉio kod E. ses formes expressives speciale d'apres la partitiondes Maitres ehanteurs). holandskoga POIRĈE. 1867. Hanslicka. Jahrhunderts. Bardct. S -Saensa Samson und Dalila. analyse et guide thematique (sa A. a redovito nastupa na festivalima u Veroni i Firenci. D. I Bayreuther Erinnerungen. Botstiber (DTO. in Wien. II. 1877. pod imenom J. Josef Haydn. i zatvaranje rupica na duhaĉkim instrumentima. Nikola Šubić Zrinski) i Morana i Đula (Gotovac. Wagner. gdje sa K. 1863—66 uĉitelj muzike i ziĉki kritiĉar u Londonu. Alessandro Poglietti. plesni stavci. Lirski tenor. III 1910 — Beograd. Gostovala na jugoslavenskim i stranim opernim pozornicama. Evgenij Onjegin i Pikova dama). Direktor je srednje muziĉke škole Njegoš u Kotoru od njezina osnivanja. Berlioz). Slovenski Narod. Riedel. 1947 i Pjesme za pionire. Pragu. tono.: H. Bavio se i komp ĉijom. K. 1900. A. New Yorku (Metropolitan). DJELA. Faust (Ch. njemaĉki muzikolog (Darms 6. LIT. Knez Igor). 1671. 19 F. ĉlanci u ĉasopisima. pjevaĉica. AFMW. vrijedni su njegovi radovi o Wagneru. Izvrstan pjevaĉ sa sjajnim glasovnim kvalitetama uzornom tehniĉkom spremom i velikom muziĉkom kulturom. 1854-ţivio u Weimaru. franc. 1945. Gounod). MGG. Nastupao na mnogim svjetskim opernim pozornicama: u Frankfurtu na Maj ni. Desdemona i Leonora (Verdi. jevodi: H. posebno u Buenos Airesu i Rio de Janeiru. X. Od 85 njegovih uloga najveće su kreacije bile Rodolfo (G. Le Chant gnosticoma. Eitnerom. DJELA: uvertira Zemljo naša. tenor (Piacenza. X 1850 — riz. Sainte Cecile.: B. Toccata sopra Cassedio (sic) di Filipa 1676. C kritike i dr. Rossignolo (t canzona.1939 i 1954 524 preludija i dr. 25. -— V. 17. Portugalu. Cadcnzen und Fugen iiber d\ Choral Ton.-Georges kraj Pariza. Ricercari. PODKOVIROV — POKLOPCI flageoleta). Morana i Ero s onoga svijeta). Senta i Elza (Wagner. 1864. talijanski kompozitor i orguljaš (? — Beĉ. LIT.. Chicagu. Njegov najvredniji doprinos zikologiji je rad na istraţivanju ţivota i djela J. Muziĉki pisac u Dresc (1852—54). U suiti Sopra la ribe di Ungheria P. Krabuljni ples. Richard Pohl. Ernst 1895. Franc Pogaĉnik-Naval. 9. POKLOPCI (engl. IK'agner.: izabrana djela za ĉembalo obi. 1875 — 82 (2 sv. studije. 1906). Eder Ber-tić) i tamo 1938 debitirala kao Margareta (Gounod. God. klavir -ski trio. Requiem. Jahrhunderts sa R. U suiti Rossignolo P.— Zborovi. sonatina za klarinet i klavir. 1955. Co. 1961. osobito prikladan za talijanski operni repertoar. 2. Gesammehe Schriften (4 sv.: R. Fuxa cijenili kao primjeri stn stila. Berlioz. Koczirz. Londonu. sona-tina za obou i klavir. NOVA IZD. kemiju i fiziku u Karlsruheu.-Genevieve. sopran (Kreka kraj Tuzle. — Crkvene kompozicije (mise. slavni operni pevec. Za instrumente kama: 12 ricercara (jedan štampan u djelu A. Romeo et Juliette). Etudi Tannhaeuser de Richard Wagner. Pogliettis Oper »Endimionc. Odlikovala M. Chopin. Sechtera u I Orguljaš protestantske crkve u Beĉu (1848—53) i od 1866 ar Društva prijatelja muzike. Masovne pjesme i dr. talijanskom i francuskom jeziku. najprije u Sarajevu. B. Sepe).). Capriccio per lo rossigr Ana bizzarrj. F. W. Puccini. Od 1946 ponovno nastupa. R. — Kraće kompozicije za violinu i klavir (Motiv iz Crne Gore) i za yiolonĉelo i klavir (Romansa).. 1963. Pet. Gesammehe Scfo iiber Musik und Musiker (3 sv. imitiraju pjev slavuja. Pjevanje studirala na Muziĉkoj akade miji u Zagrebu (N. se isticala takoĊer kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. 9. 28. Marija (rod. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Beĉu. Jaroslavna (Borodin. God. Le Discours musical: son principe. \X 7.

1970. Debitirao 1947 u Ottazva Ballet Company. Carl Maria von Webcr. kompozitor i dirigent (Trst. 1965. Teška plućna bolest i rana smrt prekinule su taj studij. Muzika za ples.: Ĉaĉinoviĉ. Rob i Pirat. je nastojao svojim djelima dati nacionalno obiljeţje. 1. Završio studij prava i diplomirao 1968 iz historije muzike na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Franjo. Mirko Polić. 2 i 1939. Autor brojnih komentara za cikluse koncerata na radiju i televiziji. pjevanje uĉila u Trstu (de Filippi) i Beĉu (R. — Orkestralne transkripcije vlastitih klavirskih kompozicija (Maionnettes. Junek. kao dirigent i dugogodišnji direktor Ljubljanske opere. ibid. je ostavio nevelik broj djela koja odavaju temperamentnu romantiĉarsku narav. U njezinom bogatom repertoaru posebno su se isticale uloge Liza (Benatzkv. Noć u Veneciji. Co. nimjy. 1961. 15. 261. Amina. IX 1859). Na stvaral aĉkom podruĉju njega je najviše privlaĉila opera. Lisinskoga. Mandyczew skog i J. POKORNI. Ţavršivši studij na Konzervatorij umu u Beĉu. II 1951). liriĉnim klavirskim 2. A. Ede (Eduard). POKORNI. Trois etudes. 1846. Klasiĉni balet uĉio kod L. — Boţiĉna suita za zbor i orkestar. Od 1925 do 1939 djelovao je u Ljubljani kao dirigent i direktor opere. Franjo Pokorni. Posebne zasluge stekao je P. dirigent i violinist (Zagreb. VIII 1924 —). Se. gdje je M. 1. fan tazija Oluja na moru u C-duru. 1858. Hrvatska svadba. X 1956). God. Bibliografski pregled kompozicij S. Gedackt) -~> Registar POKORN.VI 1869 — Bergeroc kraj Veveva. U Ljubljani je od 1929 vodio pjevaĉki zbor Glasbene Matice i neko vrijeme predavao dirigiranje i bio profesor u opernoj školi Muziĉke akademije. ofikleida. koji je uz profinjen smisao za specifiĉ nost dramskog izraţavanja izvrsno vladao kompozicijskom teh nikom. V. 1962.: V. pa se istakla kao Despina (Mozart. zatim do 1941 dirigent Beogradske opere. Helena (Nedbal. Opereta. P. Slavko Osterc. Poĉetkom Drugoga svjetskog rata vratio se u Ljubljanu. ibid. Domaći prijatelj.). Do Drugoga svjetskog rata prva subreta Slovenskog narodnog gle dališĉa u Ljubljani. tekstove. Grand Ballet du Marquis de Cuevas. K. Niz godina profesor muzike u Ţenevi. 29. Nastojeći da drvene duhaĉke instrumente tehniĉki usavrše. dirigent (Ĉermakovica. Laura (Millocker. nastupala je i u operi. Harknes Ballet i dr. 1914— 23 dirigent opere u Osijeku (od 1918" direktor) i tamo 1920 osnovao i vodio muziĉku škelu. POLIĆ.. . DJELA: opere Mati Jugovićev (Ljubljana. pej. no to mu je uspjelo samo djelomice. prispevek za biografijo. Nastavnik (1841 —51) i od 1852 dirigent orkestra HGZ. — DRAMSKA. izvrsne tehnike i izrazitog glumaĉkog dara. God. ibid. LIT. 6 ofertorija. B. 21. 13. VI 1890 —■ Ljubljana. Lepa Vida R. — Solo-pjesme. Markantna pojava u slovenskom muziĉkom ţivotu. Napisao poglavlje o jugoslavenskoj muzici u kolektivnom djelu Konzertbuch (urednik K. Schonewolf). Bio je jedan od prvih dirigenata Narodnog pozorišta u Beogradu (1897—1909) koji su sistematski izvodili opere i operete stranih i domaćih kompo zitora. DJELA. Giulietta (Orfenbach. — A. Štefanij a. 1853. u C-duru. 1847.. on je nastojao da svoje poglede uskladi s modernim opernim smjernicama. subreta (Tr st. i franc. Pisao je prigodne kompo zicije. Ilirski glazbenici. 1928. Prodana nevjesta). 4. Tako je na koncu prve polovine XIX st. iyjo. Erika (J. zborovi i dr. Barcarola. V. Valjevu i Nišu. Hoffmannove priĉe). radio kao korepetitor u beĉkom Karltheatru.. POKLOPLJENICA (njem. 17.P. ORKESTRALNA: Suite fantastica. Kristina (Zeller. Đak prosjak). Papp. 1929. Wisner-Morgenstern). XII 1932 —). ^eijern/iuiv vovnciia mrezaj.voĊa Slovenskoga pjevaĉkog društva i zbora Šentjakobske ĉitalnice i od 1911 dirigent tršćanskoga Narodnog gledali šta gdje je 1913 uveo redovite operne predstave. ruska sirotica (Scribe). 1948 postao solist ansambla Metropolitan Ballet u New Yorku. Epsteina u Beĉu. VI 1957). Strauss ml. Poljaĉka krv). — Dvadesetak klavirskih kompozicija (Pjesniĉka glazbotvo renja. To. osobito poboljšao taj sistem miinchenski flautist Th. Cosi fan tutte). ser pent itd. Angaţiran zatim u trupama Ballet des Champs-Elysee. tu robnih i potištenih raspoloţenja što su ih u njemu izazivala tmurna predosjećanja skore smrti. — CRKVENA: 3 mise. koja se pod njegovom upravom razvila u reprezentativno muziĉko tijelo. Afirmirao se scenskim djelima. debitirala 1911—12 na pozornici slovenskog Dra matiĉnog društva u Trstu. Istodobno su usavrša vali sistem prijenosnih poluga. poĉeli su graditelji instrumenata krajem XVI st. 10. Vilzaka. Bravniĉar. ali se posvetio muzici. Wolf-Ferrari. VIII 1883 — 12. tema s varijacijama. 2 Slavjanske uvertire u D-duru (1853) i a-molu i Narodna u a-molu. osnovao je Vojnu muziĉku školu u Vršcu i ustanovio centralni muziĉki arhi v pri Ministar stvu vojske i mornarice u Beogradu. Balet Eszaki feny. 1894. Brat pjesnika Janka Polica Kamova i Nikole Polica. Šker janc. U XVII i XVIII st. da smanje poteškoće što ih je sviraĉima zadavalo zatvaranje ru pica izravno prstima i da omoguće neke prije neizvedive hvatove. solo-pjesme. Ptiĉar) i dr. I. Danilo. — VOKALNA: muški zborovi i djeĉji zborovi sa solistima na madţ. MeĊu najuspjelije njegove kompozicije ubraja se orkestralna Suite fantastica. — Preludiji i fuge za orgulje. Kirschhofer) i kompoziciju (J. 1. Ko. Liza (Lehar. 1858. Kao referent vojnih muzika (1920 —1937) i kapelnik Or kestra kraljeve garde isticao se organizatorskim sposobnostima te je podigao taj orkestar na znatnu umetniĉku visinu. X. iy-2y. 25. Studirao pravo u Pragu. 1962. Ţena Mirka. Za vreme Prvoga svetskog rata reorganizovao Muziku konjiĉke divizije i davao koncerte u većim gradovima severne Afrike. Mirko. kantata u B-duru. kako u vlastitim djelima tako i u obradbama tuĊih. Zborovi. VI. Poldini. 1857 i Crna kraljica (Freudenreich). Prosvetni servis. VI 1908). Od 1890 bio je vojni kapelnik u Beogradu. 101 Sistem poklopaca primjenjivao se i na pojedinim starijim li menim duhaĉkim instrumentima (Klappenhorn. gdje je poloţio završni ispit iz orgulja. Istaknut plesaĉ so listiĉkih uloga klasiĉnog baletnog repertoara. God. Foerstera. od 1845 dirigent kazališnog orkestra. Eduard Poldini. POLAJENKO. VI 1947) i Deseti. 1928. POLIĈ. neprestano su povećavali broj poklopaca. 1854. Muzi kološki zbornik.). te programnim. LIT. ORKESTRALNA. Hamupipoke i Vasorru baba. C. Barun ciganin. je i kao kompozitor i kao reproduktivni umjetnik ostavio vidljive tragove i pridonio razvoju jugoslavenske muziĉke kulture. Novak). Muziku uĉio u poĉetku kao samouk. D. J. Kod bijelog konjića). Schollara i A. DJELA: L. Zemlja smiješka). Ljubljansko narodno gledališĉe v letu 1928.. Boccacio (Suppe). 1847. — M. većinom za vojni orkestar. Grofica Marica (Kalman). Obrazi iz slovenske glasbene preteklosti. Studirao na Konzervatoriju u Budimpešti (S. Ballet de Pariš. — P.: F. Saffi. zapaţene je uspjehe ostvarila i na drugim jugoslavenskim operetnim pozornicama. kompozitor (Sušak. Peruzzi. Operetna i operna pjevaĉica u Osijeku (1918—23). Savina i Porin V. Sv. Goglia. ameriĉki plesaĉ (New York. in operne priĉe: KjSipjerozsa. — /. kompozitor. 1850 utemeljio je u Zagrebu prvu graĊansku muziku (duhaĉki orkestar). 1899. 1969. M. 4 graduala i dr. LIT. X 1868 — Beograd. osobito idiliĉno -poetiĉnom operom Karnevalska svadba. Leipzig 1965. POLIĈ vodio i pjevaĉko društvo Stanković. — Moteti. Nikolas. ugraĊivati po sebne poklopce na cijev instrumenta. Bio je horovoda nekoliko pevaĉkih društava. Slovenska glasbena revija. 1825 — 26. 1951. U du hu ilirskih ideja P. Gregorc). Slavko Ozterc. II. Istinski talent. Beogradu (1923 —24) i Ljubljani (1925 —48). X I 1893 —). Bohm (Bb'hmov sistem). Stebri slovenskoga gledališĉa. ravnatelj in dirigent opere. gdje je 1945 —47 bio ponovno direktor opere i zatim dirigent. — Klavirske kompozicije. Pet uvertira: u B-duru. 3. poputnice. Scenska muzika za drame i igrokaze: Jelva. Marica (Smetana. Osterca. od 1903 na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu (Ć. zatim urednik muziĉkog programa Radija i 1963 — 74 šef Muziĉke produkcije Radio-televizije Ljubljana. La Boheme) i dr. Hrvatski list 1923. Papier -Baumgartner). R. X 1951). kompozicijama specifiĉno madţarskog kolorita. Za vrijeme studija na Conservatorio Verdi u Trstu djelovao kao zboro. Valse serenade). — Fuga za gudaĉki kvartet. God. Za mje šoviti zbor i orkestar: Sveĉana kantata u D-duru. DJELA. Gusar (Kukuljević).brat (Ljubljana. madţarski kompozitor (Budimpešta. Tomka) te kod E. Na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio violinu (A. solopjesme. Hoffer. solo-pjesme. 1949 —53 muziĉki komentator. 1923—24 tajnik i dirigent opere u Zagrebu i 1924— 25 na istim poloţajima u Beogradu. Lk. gavotta e fuga i dr. Kuhaĉ. POLDINI. muzikolog (Celje. Arckepek a magvar zenevilagbol.MGG. Po stilu kasni romantiĉar. Šišmiš). Zagreb 1893. kantata Turki na Slevici. smisao za orkestralni kolorit i za stvaranje melankoliĉnih. Dragutin. Milutin. 1845. Budapest 1925. Canone. Adela (J. Pjevala je glavne uloge u skoro svim ope retama slovenskih skladatelja. a od 1855 istodobno koralist katedrale. Graniĉari ili proštenje rta Ilijevo. Musetta (Puccini. 2. Mirko Poliĉ i Osijek. — VOKALNA.POKLOPCI — POLIĆ fon. suradnik ĉasopisa Naši razgledi i Koncertnog lista Slovenske filharmonije 1 predavaĉ. Pjevaĉica velikog glasovnog opse ga. 30. — Preradio opere Gorenjski slavĉek A. Ca-priceio croato (nedovršeno). P. 1906 upisao se na Konzervatorij u Veneciji gdje mu je uĉitelj bio E.

polifoni oblici upo trebljavaju se rijetko uglavnom samo za izuzetne. Lissa. Bukofzer. tj. — A. VIII 1916). — IZDA obj. jedan je od plodova ra. Hamburger . druga troosminsku. tal. prvi takt kompozicije sadrţi dvoĉetvrtinsku mjeru. tj. dali Talijani. TTOAU mnogo i TOVO? ZVI. pasija i oratorij. POLIRITMIJA. Njihova su djela pisana u troglasju. Heidelberg 1957. Klaviermusik op. J. 5 sv. canzona. -> conductusa. u jednom te istom taktu jedna dionica sadrţi dvo ĉetvrtinsku mjeru. 1903. T. preteţno dijatonsko vo Ċenje glasova. Studirao na V: skom konzervatoriju (Z. Pi je primjer balet Le Sacre du printemps I. gdje se istoc izvode tri plesa u razliĉitim mjerama. upotrebljava s e u muziĉkom znaĉenju rijetko. The Beginnigs of Choral Polyphony. 1899. je horizontalna ako promjene mjere slijede jedna za drugom. ĉetvoroglasju i u višeglasju. As. Ać. toceata i nadasve fuga koja doseţe vrhunac s djelima J. Na prijelazu u XX st. Studien zur Vokalpolyphonie. s razvitkom srednjovjekovnih višeglasnih tehnika i oblika. Utrecht 1955. drugi troosminsku. ITojincboHHH H nojiHrboHH*iecKHe cbopMbi. — E. Majstori tog razdoblja izgraĊuju sloţene polifone oblike chanson. Cambridge (Mass. 7roXu više i [ASTpia mjernost). balet Petruška. — B. P. W. poi se više iskorišćuju razliĉite polimetrijske kombinacije. gdje se polifono pisani zborski dijelovi izmjenjuju s homofonima. 1907. MGG. U doba baroka pojava novih monodijskih i koncertantnih oblika i tehnika potiskuje tradicionalni stil vokalne polifonije. harmonskog jezika u poznom XIX v. u sonatnoj provedbi ili finalu. S. posebno kanonske. — P. i 1914. S. općenito svako višeglasje. je vertikalna ako razliĉite mjere nastupaju istodobno tako da npr. t v . istovremeno zvuĉanje više raznih tonaliteta. Novosti. A. Istodobno. motet i misu. razraĊujući virtuozno sve njezine mogućnosti. poljski muziĉki historiĉar i stov. F. Mozarta. Cambridge 1939. primarno vertikalnog. }■ LIT. koje ide ĉesto do 8 realnih glasova. naravno. I. — J. Ivesa srećemo p. Surzvnsk osnivaĉ poljske muziĉke historiografije.: 5. Kao oznaka višeglasne muzike. samostalnih melodijskih linija. Bavio se i kompozic DJELA: O muzyce koišielnej i jej reformie. b U ovom drugom sluĉaju radi se o poliritmiji koja uklj i —> polimetriju. studije o poljskoj muziĉkoj prošlosti. od obrata i rakove imitacije do diminucije i augmentacije. Noskovvski. — > organuma. ~> diskonta. — L. Bacha. Aleksander Polinski. 1962. Studies in Medieval and Renaissance Music. W. polyphony. Zlalić. izuzev rijetkih pojedinaĉnih primjera kao što je prvog ĉina opere Don Giovanni W. sonija u Sonatina seconda (1912). Cervenca. je — uz J. Glavna su obiljeţja njihova polifonog stila jasnoća i usklaĊenost muzike i teksta. Ţeleriski). Ch. najpoznatiji meĊu ranim merima politonalnosti (zapravo bitonalnosti) je svakako slede Petruške I. npr. glas. 1938 (Boţiĉni prilog). izbjegavanje većih melodijskih skokova. Prava. Gunther. spajanje odnosno odmjenjivanje dvaju ili više razliĉitih mjera. Polyphonie. Moderne Polvphonie. Nakon toga p. tj. Sixteenth Centurv Polyphony. na aulosu (Plutarh) ili mnogozvuĉnosti (npr.Stravinski: »Petn MJ J J J 1 J J J J Polimetrijske tvorevine susreću se u srednjovjekovnoj i renesansnoj višeglasnoj muzici. II Contrappunto nella polifonia vocale classica. U antiĉkoj grĉkoj literaturi izraz p. dramatski naglašene efekte. a donji u a-molu. p. razumijeva se djelo graĊeno po naĉelima -> kontrapunkta. sistematski provedena p. Bologna 1965. Piein Bogurodzi zvzgledem muzycznym. ponovno oţivljuje interes za polifoniju. a posebno znaĉenje dobiva p. LIT.godišnjici smrti. 5. za linearno oblikovaje.: Z. kao što su višezborni koncert. Moniuszko. Uz misu i motet njeguje se tada osobito madrigal. rada se novi polifoni stil instrumentalne muzike. Uz to od 1904 predavao pc muzike na Konzervatoriju u Varšavi. Berlin 1930. — M. Polyphonie ili Mehrstimmig-keit. — C. POLIFONIJA (od grĉ. 1909) harmonske sklopove koji graniĉe sa politonalnošću. Ali s prodorom harmonijske svijesti p. smrti muziĉki kritiĉar lista Kurjer Warszawski i suradnik m drugih muziĉkih publikacija. Bartoka u 14 Bagatela (1908). gde i instrument izvodi akord u drugom tonalitetu. B«chi Četiri JJ J J|J I J JJJ J J J 5I J J J J J J J J|J J \ | J POLIMETRIJA (od grĉ. Salome. već u orguljskom delu Variations on »s rica« (1891). rijeĉ p. Dresden 1950. nj sledećem kanonu J. polyphonie. & najveći procvat do-ţivljuje u doba renesanse. treći i ĉetvrti ĉetvoroĉetvrtinsku. Pre se mogu kao zametak politonalnosti smatrati o punkti nad kojima se ĉesto dogaĊaju i istupanja u druge tona] (-> Pedalni ton). O 30. njem. javlja se oko 1300 u anonimnom traktatu Summa musicae gdje se jednoglasju (can-tus simplex) suprotstavlja kao modus canendi a pluribus diversam observantibus melodiam. MocKBa 1962. Milhaud nalazi njene poĉetke u starijoj muzici. Mozarta. Pojavljuje se u muzici XX v. P. za razliku od -> homofonije. 4. tako da npr. engl. npr. Harvard University. 7roXu mnogo i cpwv/) zvuk. te priprava i pravilno rješenje disonanca. u -> dodekafoniji. ţivi dalje unutar novih. Polyphony in Theory and Practice from the 9th Century to the Close of the I3th Centurv. primarno horizontalno. X. kod F. POLITONALNOST (od grĉ. Dzije muzyki polskiej w zaryse. New York 1950. Antike Polvpho nie. •— H. Merritt. odnosno dionica ili glasova. CnpeĈKoe. Probleme der neuen Polyphonie. a u kompoziciji općenito prevladava veći broj glasova od šestoroglasja do dvanaestoroglasja. Povijest polifonije zapoĉinje meĊutim ranije. peti petoroosmin sku i si. C. sa kombinacijom Fis-dura i C-d I. Stravinskog (: POLINSKI. treća troĉetvrtinsku i si. pa u Song for Harvest Season (1894) i u neki kasnijih dela. gde se — prema Milhaud gornji glas kreće u d -molu. P. istodobni nastup dvaju ili više raz] ritmiĉkih obrazaca ĉiji se metriĉki akcenti podudaraju (] jeri 1 a i 1 b) ili razilaze (primjeri 2 a i 2 b): 1a b J JJ J J j J JJ J _ -3l _ 3 J i »J J i ___ • . Milutin Polić -Kvarnerski. radi posebnom efektu koji predstavlja izuzetak u kompozicionoj p teg doba. vokalno -instrumentalnih oblika. Od 18. stvaraju se novi oblici pisani tehnikom kontrapunkta: ricercar. A. LIT. Wiesbaden 1956. uglavnom u smislu mnogostrukosti tona. 1905. (disertacija). Aleksander. a u uţem smislu muziĉki slog saĉinjen od dvije ili više istodobnih.: 5. novoizd. najĉešće dva Bitonalnost). akordiĉkog sloga. MeĊutim. D. Ele. Sanden. Već R. Spiess. VI 1845 — Varšava. Thilmann. 37) a susreće se i u jazzu i u m vanevropskih naroda. Stravinskog (1911). pa se obnavljaju klasiĉne tehnike imi tacije (->• neoklasicizam). 13. Strauss upotreb u pojedinim delima {Ein Heldenleben. s vokalnom polifonijom nizozemskih kompozitora (-> Nizozemska muzika). 1914. ptiĉjeg pjeva). posebno majstori rimske škole. Ponekad se i prikladnim smještajem akcenata stvaraju poli met riĉki efekti unutar jedne te iste mjere: 4 J J J J | J J J J | J J J J Primer drukĉije vrste je burleskno-parodistiĉki završetak Ċaĉkog seksteta Ein musikalischer Spass W.S. franc. P. Najzad u okvirima primarno harmonijski oblikovane muzike klasiĉnog i romantiĉkog razdoblja. demith. Sistematski upotreblj poliritmiju kompozitori XX st. Mulder. 1890. je bitni sastavni dio polifone muzike u kojoj svaka di ima vlastiti melodijski i ritmiĉki tok. Kod B. Pored Nizozemaca znaĉajan su doprinos razvoju polifonije u XVI st. poHfonia). P.102 POLIĆ — POLITONALNOST išĉezava. te razvijaju tehniku imitacije.Gomolke (1884) i zbirku poljskih crkvenih p XVI i XVII st. saz' koja oni obrazuju pripadaju u svakom trenutku samo jec tonalitetu: J. (1890). Bacha. U muzici XX st. (Stravinski. se već u doba baroka sve više prilagoĊuje i podreĊuje harmonijskom kretanju i tonalnim funkcijama. meĊutim.) 1947. a osobito su ĉeste u kompozi cijama nastalim potkraj XIV i poĉetkom XV st. sloţenih. psalama (10) M. prema tome pod pojmom p.

fantazija. God. talijanski kompozitor i orguljaš (Brescia.— SPISI: autobiografija Rytmus. 1701. preludiji. Brojne su podvrste polke. J. 1693. pa ĉak i realnost njene egzistencije. Dni v Chicagu. Americi i u Japanu. X. Faramondo.: J. Hahki. 1712. LIT. 1923. 1941 i dr. X.. kojega je od 1702 zamjenjivao. Borova-Valouškova) i ĉlan Ĉeškog trija koncertirao na turnejama po Evropi. Svestrana umjetnica. U umjetniĉku muziku uveo ju je B. 1931. — KOMORNA : gudaĉki kvartet. Astinome. 1934. Stvarno. krajem 1722). ibid. tako da nastaje po-lifono voĊenje ĉitavih akord-skih kompleksa ( poliharmoni-ja). Sv. 1707. Najzad. 1922. POLLAROLO (Pollaroli). LIT. tj. c. L'Irene. 1692. Polka. 1926. Hindemith razvija u delu Unterzveisung im Tonsatz teoriju s pomoću koje se svakom akordu — ma koliko sloţenom — moţe odrediti osnovni ton. C. Fuchsa u Beĉu. uz ĉestu primjenu linearne polifonije. Irma.. Novaka. oko 1653 — Venecija. sopran (Ljubljana. W6rner. DJELA. 1944. dramska glumica i interpret opernih likova lirskog karaktera. upravo zahteva. Desderi). se plesala u obliku kola i prvobitno se zvala nimra i madera. Neobiĉno nadarena pjevaĉica i glumica. Milhaud-. s naglašenim rit miĉkim figurama. 6. 1694. Kao salonski ples p. Kocian. Fis-duru i A-duru. a na njegov razvoj utjecali su i neki strani plesovi (ecossaise.). javlja se prvi put 1835. P. Ĉar valcera (O. — DRAMSKA: opera Polobuh. Od 1665 pjevaĉ u duţdevoj kapeli crkve sv. POLKA. Milhaud. Ciklusi solo-pjesama: Senatske pisne. jer su za taj ples znaĉajni ĉesti polukoraci. Es-duru. 1945. Kun. 1937. ĉeški narodni ples u dvodobnoj mjeri i brzom tempu (nešto sporijem od tempa galopa). Naziv p. Smetana koji je tom narodnom plesu dao umjetniĉki oblik stvorivši od njega simbol ĉeškoga nacionalnog muziĉkog izraza. 1923—30 profesor klavira na Konzervatoriju u Chicagu.Szymanowski: Gudački kvartet 103 Osterreichische Musikzeitschrift. izvesne kombinacije su ĉak objašnjive u smislu tradicionalne harmonije. M. LIT. u politonalnim sazvuĉjima obiĉno preteţe najdublji akordski kompleks. 1702. Schottische). 1696. Pojavio se na poĉetku XIX st. 1945.: R. 1695. pjesme u venecijanskom narjeĉju za glas i b. pa na osnovu toga zakljuĉuje da je nemoguće ĉuti u jednom sazvuĉju više osnovnih tonova — što p. 1722 i dr.. Napisao je oko 80 opera od kojih je većina izvedena u Veneciji. N. Hoerburger. Vladimir Polivka. 1937. a svima je zajedniĉka ritmiĉka podloga: rm i m. Fibich.: Irma Pollak. u djelima operet nih kompozitora (J. suita za violu i duhaĉki kvintet. II Germanico. razliĉiti registri i zvuĉne boje). 1962. Brittena i mnogih drugih. La Vendetta d'amore. Joseph in Aegypto. pijanist i muziĉki kritiĉar (Prag. na dijatonici. Od tridesetih godina XX v. Vladimir. Melodija polke izgraĊena je obiĉno simetriĉno. Uĉenik G. Poštolka. P. 2 sonate za violinu i klavir. Kao pratilac na klaviru (B. A. Svoja je najviša dostignuća ostvarila u operetama Poljaĉka krv (Nedbal). je ples parova. Polke su medu ostalima pisali i A. LIT. pjevaĉica. Prochazka. — Politonalne kombinacije nalaze se i kod C. Szymanowskog (pojedini glasovi se kreću u C -duru. 1695. Šišmiš (J. — KLAVIRSKA: sonata. POLIVKA. regina di Napoli. da bi efekt simultane pojave više tonaliteta mogao biti shvaćen. 1918 i 1919. Preludijum iz klavirskih Pezzi infantili A. na što ukazuju i razliĉiti predznaci): K. ali se najviše i najdoslednije njima sluţio D. Deroux. Lanner). Slavenskog. Od njezinih opernih uloga treba spomenuti Ĉo -Ĉo-San (Puccini. Prodana nevjesta) i Micaelu (Bizet. GVInganni felici. Carlo Francesco. 2 dala bi se ćela svesti na akord fis-ais-c-cis-e-g. miksture). 1. Prokofjeva. Publio Cornelio Scipione.: M. IzmeĊu ovih krajnosti nalaze se sluĉajevi D. Gejša (Jones). Krajiny. uvertira. Roussela. ĉeški kompozitor. Novak). B. MGG. — K. melodrame (Balada o oĉich topiĉovych. 1938. svaka melodija višeglasnog stava nalazi se u dru gom tonalitetu. od 1690 drugi orguljaš. Tichy ocean za glas i klavirski trio.-i. —■ VOKALNA. naglašeno antiromantiĉan. Sin i uĉenik Garla Francesca. prodire u praške salone. suita. kompozitor (Venecija. 1707. La Forza della virtu. 30. XI 1931). od 1692 drugi ka pelnik (1702 dobio poĉasno zvanje Maestro giubilato). Pjevanje uĉila kod F. Strauss ml. K. potjeĉe iz 1837. The Polish Origin of the Polka. VII 1896 — 11.. RM. Circe abbandonata. Marsia deluso.. a po povratku iz SAD stvara vlastiti stil. V 1948). DJELA. 1714. Neue Musik in der Entscheidung (II izd. Torino n j Prva objavljena p. podjednako uvjerljiva kao operetna subreta. Madame Butterfly). U njegovim ranim vokalnim djelima osjeća se utjecaj V. potrebno je da svaka komponenta za sebe bude jednostav na i pregledna. J. tj. 1. Rosmonda. od znaĉaja je da harmonski kompleksi koji ulaze u sastav politonalnog sazvuĉja obiĉno zadrţavaju znatan stepen samostalnosti u pogledu tretmana i zvuĉnosti (razliĉito voĊenje glasova. 1716. Duhovne kantate: 24 arije za glas i b. Od novijih najpoznatija je Circus-Polka (1942) I. Strauss ml. Ĉesta je p. primena poli-tonalnosti nije više tako ĉesta. 1694. 1932. MGG. superpozicija ĉitavih akorda koji pripadaju raznim tonalitetima -> primjer). a 1839 spominje se već u Beĉu i Petrogradu. c. 1930. Ottone. 1692. . dakle na alterirovani dominatni-^nonakord u h-molu koji sadrţi i ĉistu kvintu cis i smanjenu kvintu c. Milhaud i ĉlanovi grupe Šestorice. 1962. putopis 5 Kocianem kolem svita. Le Pazzie degli amanti. Od 1697 uz to poduĉavao na Conservatorio degli Incurabili. Lijepa Jelena (Offenbach). 1925). Opere: // Licurgo ovvero 11 Cieco d'acuta vista. 1928. 1932 i Malajske pisne I935. 1942. svaka od više simultanih melodija moţe imati sopstvenu harmonizaciju. 1719. DRAMSKA. Gerbiĉa u Ljubljani i J. od 1930 u Prsgu (od 1939 profesor Konzervatorija). Mainz 1956. a ostali deluju kao dodaci (alteracije. Stecker i V. Oratoriji: La Fenice. Alfonso primo. ORKESTRALNA: mala simfonija. Jole. sonata za violu i klavir. Kfidla. 1921. 1713. Carmen). 1933. 2. Antonio. Straus). bitonalna konstelacija Fis-dur + C-dur u primeru br. VI 1875 — Zagreb. — D. 1694. Ravela. Studirao na Konzervatoriju u Pragu (J. Legrenzija. npr. L''Arminio. Suprotnost linearnoj je vertikalna p. — VOKALNA: kantate. Vesela udovica (Lehar) i GrojLuxenburg (Lehar). Desderi. O. kao u Gudaĉkom kvartetu K. Debussvja. 1840 u Parizu. K. 1922. Kongresni izvještaj. V.POLITONALNOST — POLLAROLO P. Semiramide. zborovi. krakozviak. a od 1901 bila je ĉlanica Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. posebnu paţnju posvećivao je instrumentaciji. ■— Kompozicije za orgulje (sonate. V 1746). 11. scenska muzika. Marka u Veneciji. C. Peć. već je u šesnaestoj godini postala ĉlanicom ljubljanskog kazališta. Kasnije je pjevala u beĉkom Theater an der Wien. simfonijska pjes ma Jaro. 1918. Caselle). Dvorak i Z. 1951.). H. — F. Ascanio. MeĊutim. a akordska pratnja drugom tonalitetu (npr. kritike i ĉlanci. Maricu (Smetana. poĉiva uglavnom. Stravinskog. M. Divertimento za duhaĉki kvintet. La Schiavitit fortunata. a 1844 pleše se u Londonu i u gradovima SAD. Jedan od najplodnijih i najpopularnijih opernih kompozitora svoga vremena. 1699. POLLAK. Ko. Kao ĉeški narodni ples p. 1685. La Musique polytonale. Jefte i dr. moţe biti linearna. oko 1680 — 4. koncert za klavir. 1932. Oko 1835 p. Polytonalite et atonalite. passacaglia i fuga. 1693. S. nastao je vjerojatno od ĉeške rijeĉi pulka (polovina). J. capricci. Warszawa 1960. La Mušica contemporanea. Les Eumenides gde melodija pripada jednom. 1930. fuge). pojavljuju se i gledišta koja osporavaju njenu vrednost (E.

je. 25. XI 1868 Milano. Preludio dodici za 2 klavira i orgulje. P. udaraljke i ĉemt 1963. 1729. 1714. Maribor 1967. Danas. 1721.: B. Iz Poljske se najkasnije od XVII st. 31. VI 1858 — 26. God. L'Aristeo. P. 1970. ORKESTRALNA. polonez) i pridonose njezinoj velikoj popularne u Evropi potkraj XVIII st. Ein Portraten-Album aus dem vorigen Jahrhunderte. DJELA. Rani klasicist. marionetski balet Popelka. Zingarellija u Milanu. Cesare Pollini. H. Giovanni Battista Polledro. 1962. canzonette. Toccata op. Maurizio. P. Lottija na poloţaju kapelnika crkve sv. Marka u Veneciji i na tom po loţaju ostao do smrti. jedan je od najistaknutijih mu ziĉkih umjetnika svoje generacije u Italiji. Ogledao se kao kompozitor. Luĉio Papirio dittatore. ĉembalo i gudaĉki o rkestar. Vdvn djeĉji zbor i klavir. 28. 1961. DJELA. van Beethovenom). Padova 1912. 1883 —85 i od 1890 do smrti direktor Konzervatorija u Padovi (koji danas nosi njegovo ime). . 1961. u troĉetvrtins mjeri s karakteristiĉnom ritmiĉkom figurom: \ mrm Poljski narodni ples tipa poloneze spominje se od XVI naziva se razliĉito — chodzony (»hodani« prema koraĉanju ples parova). Trentadue esercizi in forma di toccatta. prosi: p. Scherzo op. Pet simfonija: I. Za klaviĉembalo: Tre Sonate op. Scherzo di Fantasta op. Giovanni Battista. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. kada je na Chopinovu natjecanju pijanista premoćno osvojio prvu nagra du. je ušao i u umjetniĉku muz Dvije najpoznatije melodije napisao je M. K. i< Rumor letalis za zbor. SuraĊivao u ĉasopisima. Lea. Mozarta u Beĉu i od 1793 N. 1702. Divertimento pastorale op. bas-klarinet. Schardieck). Sacrum amoris novendiale. — KOMORNA: 3 trija za 2 violine i bas. Frau Mušica in Krain. Ljubljana 1959.. Pugr ja. Scherzo trario za ksilofon (gitara). posebice M. Preludio canlabile e Rondo op. Ljubljana 1940. Georgii. Viottija. 1965. DJELA. 33. — VOKALNA : oratorij Stabat mater za 2 gl. 1935 —). Donta. X. 1962. B. meĊu tim. LIT. u svoja djela ui i elemente moravskog narodnog melosa. Violinu uĉio u Astiju. za gud kvartet i ĉembalo. kantata // Trionfo della paĉe. SPISI: Terminologia musicale tedesco-italiana. 1962 4 Sound Conversations and Finale. Mušica concisa za flautu. Zpev mrtvych deti za zbor. E. 12 arija za sopran i b. Cesare Pollini nella vita e nell'arte. POLLINI. M. 1812. talijanski pijanist (Milano. Franc Pollini. za 11 duha instrumenata. 1958. Sulpizia fedele. andaluzijski ples u umjerenoj 3/8 mjeri s mnogim : kopama. Padova 1917. Poljski kompozit prihvaćaju umjetniĉki oblik i naziv poloneze prema francusk uzorima (polj. je na: pao i solistiĉki. I 1942 —). Polledrov violinski stil karika je izmeĊu tradicije tali janske violinske klasike (Pugnani) i virtuoznosti romantike (Pa-ganini). Confitebor. Teoria generale della mušica. U zbirka instrumentalne muzike tog vremena susreće se najprije uz razlii »poljske plesove« (polnisch Dantz) kao improvizirani doda (Proporz). — P. POLLINI je gostovao i u Jugoslaviji. Turia Lucrezia. Prista suvremenih i avangardnih muziĉkih tekovina. Ks. 1962. Grande Sonale-Caprice et Variations za harfu i klavir. op. c.). MGG. koncertni majstor Dvorskog orkestra u Dresdenu (od 1814). 1966. 1721. 18. Ph. stoji odavno u prvim re dovima koncertanata. 2. koji mu je kao laureatu tako znaĉaj nog konkursa bio otvoren. Totenpolonaise) J. Put u širok svijet. listro Armonico op. Premda je kod Pugnanija uĉio samo kratko vrijeme. pieszy. serenade i dr. P. — W. 1966. — Instruktivna djela Metodo per clavicembalo. Uĉenik W. H. I 1912). nekoliko solo-pjesama (Invocazion pratnju violine i klavira). Pugnanija u Torinu. P. Diplomirao pravo u Padovi. Kirnberger i dr. Garcia: Yo soj contrabandhta i Cuerpo bueno (posljednju je upotrijebio G. Antonio. u n maĉkim i skandinavskim zemljama. 1963. wolny — i u narodu se pleše i danas. Kao roĊak Ţ. dobiva formu instrumentalne ko pozicije tokom XVII st. 1963. Bazzinija. 1962. 58. U umjetniĉkoj muzici p. 1701. Riemanna. 17. 1962 i III. talijanski violinist (Parma. 1962. Cvetko. II. J. 5. Viottija. Lukman. 1. plešući vaju vesele i šaljive pjesme u kojima se ĉesto ponavljaj u isti govi kao ole (otuda i plesu naziv Ole). Telemann. A. Br. Pulsazione za udaraljke. Bazzini). A. violu i kontrabas op. 10. Schzvarz. Demefrio e Tolomeo. 2 dueta za 2 violine. L. zauzimao se za teoretske reforme H. S. 1903—-35 profesor Konzervatorij: Milanu. Bach (Francuska suita Eduru). 1723. — Crkvene kompozicije. POLO. Asti. Divertimento za 4 roga i gudaĉki orkestar. 1966. — DRAMSb balet Mechanismus. Cosroe. Schaeffer). MGG> X. pa dobiva trodjelni oblik ABA. Nakon petogodišnjega boravka u Moskvi i brojnih koncertnih turneja (1812 nastupio u Karlsbadu sa L. Ogiriski sa dvadese programnih klavirskih poloneza (Les Adieux. 2 Magnificata. ■— KOM ZICIJE: Reverie za violinu i klavir. za glas i klavir ili klaviĉembalo. 1798. talijanski violinist i kompozitor (Piova. God. Pagan i dr. Steinhausena. 1894. za orgulje. Plešu ga španjolske ciganke uz kastanjete. B. Costa. Kronika. muziku uĉio na Konzervatoriju u Milanu (A. se tada uvodi i POLLINI. Perrino. Toccata za kontrabas i komi orkestar. menlen F. — F. II. Allegro affanalo. Studij kompozicije završio 1961 na Muziĉkoj akadei Leoš Jandĉek u Brnu (V. P. Petrţelka. Vidussa. Histoire de la musique slovene. se smatra. Zurich i Freiburg i. od 1824 bio je muziĉki direktor na dvoru u Torinu. udaraljke i orkestar. ali kao dvorski odnosno salonski p] te se odrţala takoĊer do najnovijeg doba najviše u obliku s ĉanog mimohoda parova na plesnim sveĉanostima (u Njemaĉ ĉesto na muziku koraĉnice).: A. 1820. Orlando furioso. — Instruktivno djelo Exercices amusants pour violon scul. 25. 3 Scherzi za duh kvintet. III.. 1966. c. Paganinija i instruktivna djela za violinu A. A. J. 1959. melodrama L'Orfanella svizzera. — IZDANJA : komorna i koncertna djela G. l( Mušica trascurala za bas-klarinet i ĉembalo. G. za gud 1963 i V. Griselda. — Missa brevis za djeĉji zbor i orgulje. 37. Tecnica fondamenta delle scale e degli arpeggi. 2 violine i violonĉelo. Handel. 39. P. Zdenţk. Introduction et Toccata op. Sonata laetiliae za 2 orgulje. X. 1968. Sinfonietta. 1914. a 1740 naslijedio je A. 1950. XII 1953). Lonatija i C. — KOMOR* Tri Mušica spingenta: I. 1725. 1716 i dr. 56. Radics. de Falla uvrstio u ciklus solo-pjesama Siete canciones poput espanolas (1914). Opere: // Genio insubre i La Casetta nei boschi. IV. II. 1960. ORKESTRALNA: Sinfonia pastorale. do 1833 ruska drţavna himna). Na muziĉkom horizontu zablistao je poput meteora 1960 u Varšavi. osot prigodom vjenĉanja. osobito u Rivista musicale italiana. INSTRUKTIVNA: U Meccanismo delle 5 prime posizioni violino — Esercizi applicati alle scale (2 sv. Carlo Francesco. 1964. jer se zbog bolesti morao povući iz javnog ţivota. Plesni koraci i fij pokazuju snaţan orijentalni utjecaj. Isprva vio linist Dvorskog orkestra u Torinu. Lisztu. konkretna muzika. Tamo je osnovao kvartet Polo koji je 16 godina uţi glas najuglednijega komornog ansambla u Italiji. Opere: Tigrane. 1695. Rassegna Musicale Ćurci. / tre voli. a usavršavao se kod G. 44. 1729 i L'Abbandono di Armida. DJELA. — DRAMSKA. Co. — Isti. uz G. Mondolfi. D. Tartinija. Cesare Pollini. i to isprva izvan granica Poljske. Milano 1962. 1963. romance. moteti. Kavsera. bas-klarinet i violinu. 1863. 1719'. Plau