P. 1
Muzicka enciklopedija 3

Muzicka enciklopedija 3

5.0

|Views: 2,049|Likes:
Published by Kljajic Ljilja

More info:

Published by: Kljajic Ljilja on Apr 02, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/01/2013

pdf

text

original

M UZIĈKA ENCIKLOPEDIJA
3 a-

z

Dodcttak

ZAGREB IGOSLAVENSKI

MCA\LXXVII ZAVOD

LEKSIKOGRAFSKI

DRUGO,

'i 9, ,'$■$
SVA PRAV A PRlt>RţAi<A COPYR1GHT BY

JUGOSLAVENSKI LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD, ZAGREB
TISAK I UVEZ TISKARNA MLADINSKA KNJIGA, LJUBLJANA

MUZIĈKA ENCIKLOPEDIJA

Glavni urednik

Krešimir Kovaĉević

Ĉlanovi redakcije Ivona Ajanović, Branka Antić, Dragotin Cvetko, Stana Đurić -Klajn, Marija Kuntarić, Dragoslav Ortakov, Mladen Pozajić

Sekretar Krasna Panjkota

Glavni urednik ilustracija Koraljka Kos

Urednik ilustracija Aiirjana Petriĉević

Tehniĉka lektura Biserka Rako, Mirjana Veţa

Korektura Josipa Ĉavala, Nada Karabaić, Ruţica Karavanić, Ecija Matušić, Ljerka Mlinar, Marija Radovanić, Ljerka Verić

Grafiĉko -tehniĉka redakcija Branko Regel , Branimir Sokol, Dušan Ţvab

-#*<**

SURADNICI U III SVESKU
A. Kr. AnĊelko Klobuĉar, docent Muziĉke akademije, Za greb A. Ku. Antun Kuntarić, savjetnik Zavoda za unapreĊivanje struĉnog obrazovanja SRH, Zagreb A. Ln. Aleksandar Linin, viši struĉni su radnik Instituta za folklor, Skopje A. Mvić. Ana Matović, asistent Muzikološkog instituta SANU, Beograd A. Pr. Dr Andreja Preger, prof. Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd A. Rij. Dr Andrej Rijavec, prof. Filozofskog fakulteta, Lju bljana A. To. Andr ija Tomašek, direktor Muziĉke škole »Pavao Markovac«, Zagreb A. Tri. Arsen Triva, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd A. Uo. Ana Urukalo, muziĉki urednik RTV, Zagreb A. Vi. Albe Vidaković, prof. Teološkog fakulteta, Zagreb An. Pe. Antun Petrušić, operni dirigent, Osijek B. Ać. Branka Antić, akademski muziĉar, Zagreb B. Buj. Dr Bojan Bujić, univerzitetski profesor, Reading B. D. Branko Dragutinović, dramaturg opere Narodnog po zorišta, Beograd B. Lk. Borut Loparnik, urednik RTV, Ljubljana B. Mi. Dr Bogdan Milanković, nauĉni suradnik Muzikolo škog instituta SANU, Sarajevo B. Sĉ. Branimir Sakaĉ, kompozitor, Zagreb B. Sa. Dr Boţidar Širola, muzikolog i kompozitor, Zagreb Bi. R. Biserka Rako, redaktor JLZ, Zagreb C. B. Cveto Budkoviĉ, direktor Muziĉke škole Viĉ, Ljubljana C. R. Cvjetko Rihtman, akademik, prof. Muziĉke akade mije, Sarajevo D. Co. Dr Dragotin Cvetko, akademik, prof. Filozofskog fa kulteta, Ljubljana D. Dra . Dušan Dragović, muziĉki publicist, Beograd D. Li. Dragan Lisac, muziĉki publicist, Milano D. Maĉ. Dragutin Maĉuka, kazališni publicist, Zagreb D. Ov. Dragoslav Ortakov, prof. Visoke muziĉke škole, Skopje D. Pl. Dušan Plavša, pro f. Akademije umetnosti, Novi Sad D. Pe. Danilo Pokorn, šef muzikološkog kabineta RTV, Ljubljana D. Sn. Dušan Skovran, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Di. S. Dr Dimitrije Stefanović, viši nauĉni suradnik Mu zikološk og instituta SANU, Beograd Đ. Jć. Đura Jakšić, direktor Muziĉke škole »Josip Slavenski«, Beograd E. A. S. Eva Auer Sedak, muziĉki urednik RTV, Zagreb E. Hk. Emil Hajek, prof. Muziĉke akademije, Beograd E. Zy. Dr Ernst Zavarsky, muzikolog, Bratislava F. L. Franjo Luĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb G. Jć. Dr Gavro Jakešević, profesor muzike, Dubrovnik G. Kr. Gordana Krajaĉić, prof. Muziĉke škole »Stanković«, Beograd H. Nr. Dr Henrik Neubauer, direktor poslovnice »Festival«, Ljubljana H. P. I. Ać. I. Hg. I. In. I. Kĉ. I. Su.

J J . . J . J . J J . . J . J J . J . J .

An. As. Bez. Bur. Gc. Her. Le. Mvić. P). Se. To.

e K Be. . .
K Ko. . K Ks. . L Ai. . L M. . Š. L Ša. . Vr.

L M . . Ca.
M . Hl. M . In.

M . Ĉv. M . Gĉ.

M. Kar. M . Kri. M M M M M M M M M N . . Kun. . Las. . . Pet. Maz. . Poz. . . To. Šku. . Z. D . 2. Dć.

Dr Hubert Pettan, prof. Muziĉke škole »Vatroslav Lisinski«, Zagreb Ivona Ajanović, redaktor JLZ, Zagreb Dr Ivan Henneberg, upravittflj Poslovnice za SR Hrvatsku Zavoda za zaštitu autorskih muziĉkih prava, Zagreb Dr Ivan Ivanĉan, umjetniĉki direktor folklornog an sambla »LaĊo«, Zagreb Ivan Klemenĉiĉ, šef muziĉke zbirke Narodne i univerzitetske knjiţnice, Ljubljana Dr Ivo Supiĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Josip Andrić, kompozitor i muziĉki pisac, Zagreb Josip Andreis, akademik, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Jerko Bezić, nauĉni suradnik Instituta za narodnu umjetnost, Zagreb Jovan Bandur, prof. Muziĉke akademije, Beograd Janko Grilc, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Dr Janez Hofler, docent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Janez Lovše, prof. Muziĉke škole Center, Ljubljana Jovan Milošević, prof. Muziĉke škole, Cetinje Joţa Poţgaj, prosvjetni savjetnik, Zagreb Dr Joţe Sivec, prof. Filozofskog fakulteta, Ljubljana Jelica Todorĉevska, bibliotekar biblioteke »Kliment Ohridski«, Skopje Katarina Bedina, bibliotekar muzikološkog odjela Filozofskog fakulteta, Ljubljana Dr Krešimir Kovaĉević, prof. Muziĉke akadem ije, Zagreb Dr Koraljka Kos, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lorenc Antoni, muziĉki urednik Radio -stanice, Priština Lucijan Marija Škerjanc, akademik, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Ladislav Šaban, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lav Vrbanić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Milo Cipra, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Mane Ĉuĉkov, univerzitetski profesor, Skopje Marijan Gabrijelĉiĉ, umjetniĉki voda Slovenske filharmonije, Ljubljana Miran Hasl, profesor muzike, Koper Milica Ilijin, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Monika Kartin, asistent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Miro Kriţić, muziĉki publicist, Zagreb Marija Kuntarić, redaktor JLZ, Zagreb Mirjana Lastavec, muziĉki urednik RTV, Sarajevo Mladen Mazur, muziĉki urednik RTV, Zagreb Mirjana Petriĉević, redaktor JLZ, Zagreb Mladen Pozajić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevo Mirjana Škunca, prof. Muziĉke škole, Split Dr Mihovil Tomandl, publicist, Panĉevo Milica Zajcev Darić, baletni kritiĉar, Beograd Dr Milan 2e pić, primarius, Zagreb Natko Devĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb

N. Ha. N. Hg. N. Kri. N. Mić. N. Nj. O. D. P. B. P. Me. P. Mil. P. Ši. R. R. A. R. Đ. R. Pej. Ra. Pć. S. Đ. K. S. Gi. S. Lal.

Nikola Hercigonja, prof. Fakulteta muziĉke umetao sti, Beograd Nada Herceg, nastavnik baleta, Zagreb Nada Kriţić, muziĉki publi cist, Zagreb Dr Niko S. Martinović, direktor Centralne biblioteke, Cetinje Nikša Njirić, prof. muzike, Zagreb Dr Oskar Danon, dirigent, Beograd Petar Bingulac, prof. Muziĉke akademij e, Beograd Dr Pavle Merku, zamjenik šefa slovenskog programa RAI, Trst Predrag Milošević, prof. Fakulteta muziĉke umetno sti, Beograd Pavel Šivic, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Redakcija Rafael Ajlec, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Ratko Đurović, prof. Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd Dr Roksanda Pejović, docent Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd Mr. Radmila Petrović, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Stana Durić-Klajn, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Sotir Golabovski, prof. Pedagoške akademije, Skopje Dr Stanoje Lalošević, muziĉki publicist, Sombor

S. Šp. T. Br. T. Rh. T. Si. U. M. J. V. Bon. V. Br. V. Fa. V. Man. V. Mvić. V. Ni. V. Peć. V. U. V. Ţc. V. Ţm. Va. Ba. Z. Gić. Z. Kr. Z. Kuĉ.

Slobodan Špirić, muziĉki pisac, Montreal i Tea Brunšmid, muziĉki suradnik »Zagreb-filma«, i Zagreb Truda Reich, muziĉki pedagog i pisac, Zagreb Todor Skalovski, akademik, kompozitor i dirigent Skopje Ubavka Milanković Janjić, solistica baleta, Sarajevi Vera Bonifaĉić, viši bibliotekar Nacionalne sveuĉilišni biblioteke, Zagreb Vera Bayer, redaktor JLZ, Zagreb j Vladimir Fajdetić, muzikolog, Rijeka Višnja Manasteriotti, muziĉki pedagog i pisac, Zagrel Vlado Milošević, akademik, Banja Luka Vlastimir Nikolovski, prof. Visoke muziĉke škole, i Skopje Vlastimir Periĉić, prof. Fakulteta muziĉke umetaosti Beograd Vilko Ukmar, prof. Akademije za glasbo, Ljubljani Dr Vinko Zganec, akademik, Zagreb Dr Viktor Ţmegać, prof. Filozofskog fakulteta, Zagrel Vartkes Baronijan, muziĉki urednik RTV, Beograi Zlatko Grgošević, kompozitor i muziĉki pedagog, Zagreb Dr Zmaga Kumer, nauĉni savjetnik Glasbeno -naro dopisnog instituta, Ljubljana Dr Zija Kuĉukalić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevi

KRATICE
AFMF AFMW alb. AM AML arap. ASSR b. c. ĉeš. DDT DR DTB DTO egip. engl. franc. glgrĉ. HGZ HNK hrv. IGM IMG instr. ital. izd. izv. jap. JAZU jugKMJB knj. krat. KUD lat. latv. M madţ. MF MFM MGG ml. MOJ MQ NR nem. njem. obj. OKUD Archiv fiir Musikforschung Archiv fiir Musikvvissenschaft albanski Allgemeine Musikzeitung Acta Musicologica arapski Autonomna Sovjetska Socijalistiĉka Republika basso continuo ĉeški Denkmaler deutscher Tonkunst Demokratska Republika Denkmaler der Tonkunst in Bavern Denkmaler der Tonkunst in Osterreich egipatski engleski francuski glasni (2-gl., dvoglasni) grĉki Hrvatski glazbeni zavod, Zagreb Hrvatsko narodno kazalište, Zagreb hrvatski Internationale Gesellschaft fiir Musikvvissenschaft Internationale Musikgesellschaft instrumentalni italijanski izdanje, izdao izvedeno, izveo japanski Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti jugoslavenski Kirchenmusikalisches Jahrbuch knjiga kratica Kulturno-umjetniĉko društvo latinski latvijski Die Musik madţarski Die Musikforschung Monatshefte fiir Musikgeschichte Die Musik in Geschichte und Gegenvvart mladi Muziĉka omladina Jugoslavije Musical Quarterly Narodna Republika nemaĉki njemaĉki

pe PG PJ po po pr ps

RA

red rev

RI

rk RK

RM RM

ru s.

S.

SA

SA

SA

SA SB SF

SI

SI sim

SM

SN SR

srp

SS St

St.

St

sv

ST

Sv šp tal
V.

V vo

ZF

ZF ZI

perzijski objavio, objavljeno ZNŢO Publikationen der Gesellschaft Omladinsko kulturno-umjetniĉko društvofiir Musikforschung Jahrbuch der Musikbibliothek Peters poljski posthumno preradio, preraĊeno pseudonim Rassegna musicale redigirao, redigirano revidirao, revidirano Revue Internationale de Musique rukopis Radniĉko kulturno -umjetniĉko društvo La Revue Musicale Rivista musicale italiana ruski Santo (Sveti), Santa (Sveta) sine anno Sjedinjene Ameriĉke Drţave Srpska akademija nauka (i umetnosti) Socijalistiĉka autonomna pokrajina * ? Slovenska akademija znanosti in umetnosti ; Sammelbande der Internationalen Musikgesellschaft Sovjetska Federalna Socijalistiĉka Republika S ocićte Internationale de Musique Societe Internationale de Musique Contemporaine simfonijski Schweizerische Muzikzeitung (od 1961 Schweizerische MusikzeitungundSchweizerMusikpadagogischeBlatter) Slovensko narodno gledališĉe, Ljubljana Socijalistiĉka Republika; Savezna Republika (Njemaĉka) srpski Sovjetska Socijalistiĉka Republika Saint, Sankt (Sveti) stoljeće, stariji Sainte (Sveta) Studien zur Musikwissenschaft svezak, sveti ' Sveta Cecilija španjolski talijanski vek ; Vierteljahrsschrift fiir Musikwissenschaft vokalni Zeitschrift fiir Musik Zeitschrift fiir Musikwissenschaft Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft Zbornik za narodni ţivot i obiĉaje

ILUSTRACIJE U III SVESKU

PRILOZI U BOJI

POLJSKA MUZIKA. Schola cantorum, minijatura ........................................... PORT ATIV. Detalj poliptiha L. Dobrićevića Marinova .................................... RENESANSA, Muziĉki prizor, detalj tapiserije ................................................... ROMANTIZAM. Veĉernje muziciranje ................................................................ SLOVENSKA MUZIKA. Detalj freske iz Godešiĉa ...................................... SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA. Kralj David i ţongleri, minijature . . . . SRPSKA MUZIKA. Pastir s dvojnicama, detalj freske ................................ ŠPANJOLSKA MUZIKA. Bogorodica i anĊeli sviraĉi ....................................... TALIJANSKA MUZIKA. M. da Caravaggio, Koncert ......................................

108 116 186 226 382 422 428 508 540

PRILOZI U BAKROTISKU

ORGULJE ................................. PJEVANJE ...................................... PLES ................................................ PSALTIR ........................................ REBEK ............................................ ROG ................................................ RUSKA MUZIKA ........................

8—9 64 65 144 145 264 265

SLOVENSKA MUZIKA . . 376—377 SRPSKA MUZIKA . . . . 424—425 TEORBA ......................................... 592 TRIO ............................................... 593 TROMBON .................................... 592 TRUBLJA ....................................... 656 VIOLA DA GAMBA .................... 657

CMUMUJIM luamu immm *. •

i- iltri ii'n-riiifrMifli"iiMifr**-"J1lilliBiTiiaftMMtt

ORATORIJ. Poĉeci. O. je vokalno-instrumentalno djelo većeg opsega, obiĉno za vokalne soliste, zbor i orkestar. U njemu se prikazuje odreĊena dramska radnja, ali redovito bez pomoći pozornice. Oratoriji su u poĉetku duhovni, kasnije se u sve većem broju javljaju i svjetovni. O. se pojavio u Rimu na poĉetku XVII st. Klice mu leţe u duhovnim vjeţbama svećenika Filipa Nerija koji je okupljao vjernike u prostoriji za molitvu (tj. u oratorijumu) rimskih crkava 5. Girolamo della Caritd i S. Maria in Vallicella. U jeku protureformacijskih nastojanja koja su teţila preobraţavanju, proĉišćivanju i jaĉanju vjerskih osjećaja, na tim su se vjeţbama ĉitali odlomci iz sv. Pisma, odrţavale propovijedi i pjevale jednostavne duhovne pjesme tipa laude. Sliĉne duhovne vjeţbe poĉele su se odrţavati i u drugim talijanskim gradovima pa su Nerijevi suradnici 1575 utemeljili tzv. Kongregaciju oratorija (ĉlanove su nazivali »oratoriani« ili »filippini«). U muziĉkom dijelu vjeţbi Neri je ponekad uzimao poznate svjetovne kompozicije homofonoga karaktera i podmetao im nove, duhovne tekstove (taj se postupak nazivao »travestire a scopo spirituale«). Pod vjerojatnim utjecajem nekadašnjih prikazanja (misterija) i još uvijek aktualnih pasija, zatim svjetovnih dramatskih madrigala, a na kraju i opere i njenih novih izraţajnih sredstava, prošle su laude razvojni put koji ih je vodio k dijalogiziranju i individualiziranju uloga iz teksta (u Nerijevo doba laudu i nazivaju »dijalog«)- U poĉetku su se laude pjevale na ponešto improviziran naĉin, uz sudjelovanje svih prisutnih vjernika. Postepeno poĉeli su ih školovani muziĉari umjetniĉki obraĊivati (pri tom su Neriju medu ostalima pomagali Palestrina i G. Animuccia), pa je muziĉki dio Nerijevih duhovnih vjeţbi poprimio oblik duhovnoga koncerta. Pred vjernike se putem muzike poĉela iznositi i stano vita dramska radnja, kakav dogaĊaj iz Biblije; napuštala se stro fiĉnost muziĉkog oblika, a za njom i polifoniĉka obradba koju je zamijenila monodija, omogućujući profiliranje likova u radnji. Budući da nije bilo scenske akcije, trebalo je slušateljima ispriĉati zbivanja izmeĊu nastupa pojedinih uloga. To je ĉinio poseban solist nazvan testo. Zbor je sudjelovao u nastupima puka i u odlomcima kontemplativnoga karaktera. Ovaj postepeni prijelaz od laude k oratoriju (izraz o. kao oznaka za novu vokalno-instrumentalnu vrstu udomaćio se tek sredinom XVII st.) ogleda se u 8 objavljenih zbirki lauda što su ih »oratorijanci« izdali u Rimu 1563—1600 te u djelu Teatro armonico spirituale di madrigali koje je G. F. Anerio objavio u Rimu 1619. Tu je u ulozi testa primijenjen recitativni stil u kojemu je utjecaj opere na o. sasvim oĉit, a bit će još bjelodaniji kad u o. uĊe i arija s njezinim pozi tivnim i negativnim svojstvima. Ovaj tip oratorija, koji se od zametka razvijao na narodnom, talijanskom jeziku, naziva se ora-torio
volgare.

Tzv. oratorio latino sliĉan mu je po strukturi, ali ne i po po stanku. Dok poĉetke »vulgarnog« oratorija treba traţiti izvan crkvenih obreda, latinski se o. razvio u crkvi, iz pasije i polifonih moteta s dijalogijskim odlomcima. Odavna je, naime, postojao obiĉaj da se u recitiranju pasije Kristove rijeĉi povjere drugom recitatoru, dok bi zbor izvodio rijeĉi naroda. Sav ostali dio teksta bio je prepušten glavnom recitatoru koji je donekle predstavljao samog autora pasije, tj. evanĊelistu. Tako je indivi dualizacija uloga u pasiji bila djelomiĉno provedena prije nego što je lauda u svom razvitku stigla do tog stadija. Postepeno, svakako pod utjecajem novoga monodijskog stila svjetovne muzike, uloge su se stale sve više i preciznije osamostaljivati. Pasijski elementi poĉeli su ustupati mjesto i drugim zbivanjima (povijesti o Adamu i Evi, o Lazarovu uskrsnuću, o Isusu i Samaritanki i si.). Prije nego što izloţimo razvoj oratorija u baroku i poslije njega, treba upozoriti da izraz o. ima trojako znaĉenje. On ozna ĉuje: prostoriju za molitvu, duhovne vjeţbe koje su se u toj pro storiji odrţavale i muziĉki oblik koji se iz tih vjeţbi razvio. Što se pak tiĉe navedenih razlika izmeĊu »narodnog« i »latinskog«

oratorija, njih je moguće sabrati u nekoliko ĉinjenica: narodni, vulgarni o. imao je tekst u talijanskim stihovima, nastao je izvan crkve i izvan nje se izvodio, u izboru sadrţaja je slobodniji (ĉesto je obraĊivao zgode iz ţivota svetaca), a zastupan je s mnogo većim brojem djela. Latinski je o. imao latinski tekst u prozi, iz vodio se uglavnom u crkvi (u kojoj je i nastao), ĉesto kao slobodni dio liturgije, a obraĊivao je biblijske motive. Sedamnaesto i osamnaesto stoljeće. O., jedan od najznaĉajnijih doprinosa što ih je muziĉki barok dao crkvenoj muzici, bio je u XVII st. u Italiji dvodijelan. Oratorio volgare gajio se ne samo u Rimu nego i u Bologni, Modeni i Firenci. Predstavnici su mu A. Diruta, T. Massucci, M. Marazzoli, M. Cazzati, G. B. Vitali, G. B. Bassani, F. A. Pistocchi, G. Bononcini, A. Stradella (S. Giovanni Battista), B. Pasquini, O. Pitoni, A. i F. M. Veracini, G. Legrenzi i dr. Na samom poĉetku stoljeća izvela se u Rimu 1600 Rappresentazione di Anima e di Corpo. Autor je E. dei Cavalieri. Mnogi to djelo smatraju jednim od prvih oratorija, iako je to zapravo scenska alegorija. Već u ovo stoljeće ide i reformiranje strukture »narodnog« oratorija što ga je izvršio zna meniti libretist A. Spagna. On je od 1656 do 1716 napisao 30 oratorijskih tekstova. Nasuprot drugim libretistima, koji su znatno isticali ulogu pripovjedaĉa (testo), Spagna je tu ulogu eliminirao, a uklonio je i meditativne odlomke. Pod utjecajem opere teţio je za tim da od oratorija naĉini, prema vlastitim rijeĉima, »savr šeni duhovni melodram«. I nastupi zbora sve su rjeĊi. U središtu su paţnje arija i recitativ koji u sjeni velike virtuozne arije postaje sve suhoparniji i konvencionalniji. Na podruĉju latinskog ora torija najviše je zasluţan G. Carissimi koji svoje oratorije ponekad naziva i »historia«. Ulogu testa (nazivana i historicus) on razvija vrlo paţljivo i raznovrsno, povjeravajući je ne samo solistu nego i duetu pa ĉak i zboru. Znatan je udio zbora, tretiranog preteţno homofono. U recitativnim ariosima ima snaţne dramatike. Medu uspjele Carissimijeve oratorije idu Jonas, Jephta, Judicium Salomonis. Latinske su oratorije pisali i B. Graziani, F. Foggia, E. Bernabei, L. Vittori, V. Mazzocchi, A. Scarlatti. Poslije 1670 upada latinski o. u dekadenciju. Po uzoru na 0. volgare nestaje iz njega testo, uloga zbora sve je beznaĉajnija. Svjetovni su ele menti katkad toliko naglašeni da je A. Schering za oratorije s temama iz ljubavnog ţivota biblijskih likova (Suzana, Judita, Betsabeja i dr.) stvorio naziv oratorio erotico. U XVIII st. o. na narodnom jeziku potisnuo je u Italiji sasvim u pozadinu latinski o. koji se samo ponegdje još kultivira (Rim, Venecija) i to veoma umjereno. Medu libretistima istiĉu se A. Ţeno i, napose, proslavljeni pisac opernih tekstova, daroviti P. Metastasio koji je svoje oratorijske librete nazivao »componimenti sacri« ili »azioni sacre«. I on i Ţeno uzimaju preteţno sadr ţajne teme iz Staroga zavjeta. Po strukturi o. je kroz cijelo XVIII st. i dalje dvodijelan. Uloga zbora (uz povremenu primjenu polifonije) ponegdje je nešto naglašenija, susreće se i dvostruki zbor. O. redovito zapoĉinje trodijelnom uvertirom. Teţište je na velikoj trodijelnoj da capo-ariji napuljskoga opernog tipa. Pri kraju stoljeća o. je sasvim pod utjecajem opere i njenih izraţajnih sredstava. S muziĉkoga gledišta gotovo i nema razlike meĊu njima; loše osobine opere serije, u prvom redu teţnje k vokalnoj bravuri, poprimio je i o. koji sve ĉešće postaje i trodijelan. Postepeno se oratoriji sve više izvode na pozornici (od 1786 osobito u Napulju i Rimu). U tom stoljeću pišu u Italiji oratorije mnogi operni i drugi kompozitori, tako A. Caldara, L. Leo, N. Jommelli, N. Piccinni, L. Vinci, A. Porpora, B. Galuppi, P. Anfossi, F. G. Bertoni, A. Lotti, G. Andreozzi, D. Cimarosa i dr. Postepeno prelazi o. granice Italije. U Francusku ga je prenio Carissimijev uĉenik M. A. Charpentier u ĉija djela s ovoga podruĉja idu 24 Historiae. U Njemaĉkoj i Austriji udomaćio se s ponešto neodreĊenim obrisima koji su ga pribliţavali kantati i operi. Izvodio se u XVIII st. scenski, a i u crkvi. Katoliĉki su ga krugovi prihvatili prije nego protestantski. Prednjaĉio je Beĉ

n
ORATORIJ — ORBON
u kojemu je bilo i talijanskih kompozitora ovog oblika. Jedno od demith, A. Thomas, C. Orff, J. Driessler, H. W. Henze. Znata prvih njemaĉkih znaĉajnijih djela oratorijskoga karaktera jest je u ovom stoljeću doprinos što su ga dali švicarski kompozitoi Historia der ... Auferstehung unsers Erlosers ... H. Schiitza (1623) u H. Suter, C. Beck (Der Tod zu Basel), W. Burkhard (Das Ge kojemu su individualizirane uloge komponirane u duetu umjesto sicht des Jesaja) i, osobito, F. Martin (Et in terra pax i Golgatha, solistiĉki. Prvi pravi njemaĉki o. je Schiitzova Historia der Ge- U Italiji predstavljaju suvremeni o. poslije Perosija N. Cattozzt burt Jesu Christi (1664). Ostali su predstavnici njemaĉko -austrij- G. Fino, M. E. Bossi (Canticum canticorum), L. Refice, G. I skog oratorija do kraja XVIII st. D. Buxtehude, J. J. Fux, G. K. Malipiero, A. Veretti, L. Dallapiccola, G. Petrassi i dr. U te Reutter, J. A. Hasse, L. Mozart, A. C. Adlgasser, J. Mattheson, je zemlji nakon dekadencije minulih vremena, a osobito pošto j J. S. Bach, G. F. Handel (koji je svoje oratorije pisao u Engleskoj), papa Pio X 1903 objavio Motu proprio o crkvenoj muzici, mnog G. Ph. Telemann (Der Tag des Gerichts), Ph. E. Bach, C. H. uĉinjeno da se muzici Graun, J. H. Rolle i, crkvi vrati njezina uzvi osobito, J. Haydn ĉiji šenost i ozbiljnost pa s to oratoriji Die Schopfung i Die odrazilo i na umjetni ĉkoj Jahreszeiten znaĉe vrhunce vrijednosti oratori ja. meĊu oratorijima nastalima Poneki se talijansl na njemaĉkom jeziĉnom kompozitori sluţe i druk podruĉju. U Engleskoj je o. ĉijim nazivima, više pu ta i (na narodnom jeziku) zato što svoja djel utemeljio G. F. Handel, oratorijskoga karakter sluţeći se temama iz namjenjuju izvoĊenju n Armonico SpiritusJe D l Staroga zavjeta, hebrejske pozornici (azione sacra A Y Q L A M A D R I G A L I ? povijesti i grĉke mitologije. A CINQVE,SE1, SBTTE, MADRIGALI On postiţe osobito snaţne & Ottomci. DELLA rCESINTE OPHRA. dojmove u veliĉanstvenim zbornim toĉkama (Messiah, CONCERTATI mistero). U Engleskoj si se Israel in Egy-pt) i u oratorijem bavili W Davies, Coa ii Balfo pcr 1'Organa. dramatski snaţnim F. Delius (Th Mass of Cotnpofiodai RruerenĊo solistiĉkim scenama. Uza nj, Life), G. Ban tock, G. D. CIO. FRANCESCO ANEfttO. no s mnogo manje uspjeha, Holst, R. Vaug han « O M » N O. pisali su oratorije u XVIII Williams, W. Wal ton st. u Engleskoj M. Greene, (Belshazzar's Feast) L. W. Boyce, Th. A. Arne i Eerkeley, M. Tippet (A drugi. Child of our Time) u B.ffo pcrrOrgUM. Devetnaesto i dvaFrancuskoj G. Pierne G. deseto stoljeće. U XIX Bret, A. Caplet (Mi roir de Jesus), Ch Tournemire, G. st. o. se i dalje njeguje. Muziĉari romantike Migoi G. Dandelot, C. preuzimaju ga i obogaćuju ORATORIJ. G. F. Anerio, Teatro armonico spirituale di madrigali, Rim Delvin court, H. Barraud, J izraţajnim sredstvima svoga doba. Francaix; posebno treb O. nosi tada najĉešće herojski karakter, bez obzira da li njegova istaći oratorije A. Ho sadrţajnost potjeĉe iz Biblije, legende ili povijesti. U to doba aktivni neggera Le Roi David su na podruĉju oratorija u Njemaĉkoj L. van Beethoven (Christus Jeanne d'Arc au bucher koji svakako idu u najuspjelije primjerke t am Olberge), F. Schneider (16 oratorija), L. Spohr (Der Fali vrste što ih je dalo naše stoljeće. Belgijanci S. i A. Dupuis, L. Jon Babylons), C. Loewe (Die Zersto-rung Jerusalems), F. Mendelssohn gen, A. Meulemans, J. Ryelandt, P. Gilson i L. Dubois, Slaveni J ĉiji su oratoriji Paulus i Elias uţivali neobiĉnu popularnost i B. Foerster, I. Stravinski (Oedipus Rex), B. Martinu, A. i N. Ĉe izvanNjemaĉke, R.Schumann (Paradies und Peri), F. Hiller, F. Liszt repnjin, J. Šaporin, D. Šostakoviĉ, zatim Švicarac ruskoga podr i (Legende von der heiligen Elisabeth, Christus), F. Draeseke i dr. I Ein jetla W. Vogel (Thyl Claes) i Brazilijanac H. Villa Lobos, istak deutsches Reauiem J. Brahmsa smatra se u stanovitom smislu nutiji su predstavnici oratorija našega vremena. Prilozi što si oratorijem, iako je to izrazito meditativno djelo, bez dramske ih oratoriju dali jugoslavenski kompozitori nisu brojni. Koliki radnje. U Italiji je o. na poĉetku XIX st. sasvim pod utjecajem je poznato, prve naše oratorije komponirali su Slovenci M. Omerz; opere i njenih oblika. Oratorijski libreti prihvaćaju i komiĉne scene i {Christus bajulans erucem, 1712) i J. B. Hoffer {Magdalenae con likove, a ponekad se u oratorije ubacuju operni odlomci (tzv. versio, 1715). Kasnije, 1770 pojavio se u Splitu o. La Traslazion oratorio-centone). Pod nazivom melo-dramma sacro javlja se o. i na di S. Doimo J. Bajamontija. Mnogo kasnije, u XX st., pišu svoji pozornici (takav je Mose G. Rossinija). Dekadenciji oratorija u Italiji oratorije I. Zajc (Prvi grijeh), B. Širola (Ţivot i spomen ... Ćirih pokušali su se suprotstaviti neki kompozitori, tako J. Tomadini koji i Metodija, Seljak), H. Sattner, S. Hristić (Vaskrsenje), B. Pa je oponašao stilska obiljeţja Palestrinine mu zike. Ostali su vaţniji pandopulo, M. Tome (Kriţev pot), V. Vuĉković (Herojski ora autori talijanskih oratorija u prošlom stoljeću N. Zingarelli (La torijum) i drugi. Riedificazione di Gerusalem-me), P. Raimondi (8 oratorija), M. LIT.: C. H. Bitter, Beitrage zur Geschichte des Oratoriums, Berlii Costa, G. Bottesini, L. Manci-nelli. Na prijelazu u XX st. 1872. — O. Wangemann, Geschichte des Oratoriums von den ersten Anfangej bis zur Gegenwart, Leipzig 1882. — F. M. Bbhme, Geschichte des Oratorium! najistaknutiji je autor oratorija u Italiji L. Perosi ĉija djela {La 1887. — G. Massutto, Della mušica sacra in Italia, Venezia 1887— 89. — F. X Risurrezione di Cristo, La Risurre-zione di Lazzaro, II Natale del Haberl, Beitrage zur italienischen Literatur des Oratoriums im 17. und 18 Redentore i dr.), ponešto eklektiĉna, oĉituju iskrenu jednostavnost i Jahrhundert, KMJB, 1901. — G. Pasquetli, L'Oratorio musicale in Italia, Fi 1906 (II izd. 1914). — D. Alaleona, Studi sulla storia dell'oratorio musical neposrednost. Francuski oratorij predstavljaju H. Berlioz renze Italia, Torino 1908 (II izd. 1945). — A. Schering, Geschichte des Oratorium; (L'Enfance du Christ, La Damnation de Faust), F. David, C. Leipzig 1911 (novo izd. 1966). ■— E. Wellesz, Die Opern und Oratorien in Wiei Franck (veoma uspjeli o. Beatitudes), Ch. Gounod ( von 1660 — 1708, STMW, 1919. — H. Vogl, Zur Geschichte des Oratoriums ibid., 1927. — H. Schnoor, Poglavlja o oratoriju u G. Adlerovu, Handbud Redemption), C. Saint-Saens (Le Deluge), Th. Dubois, J. Wien, der Musikgeschichte, II izd., Berlin 1930. — M. A. Zorzi, Saggio di biblio Massenet, V. d'Indv, H. Rabaud i dr. U Engleskoj su se istakli grafia sugli oratori sacri eseguiti a Venezia, Accademie e biblioteehe d'Italia W. S. Bennett, G. Macfarren, A. Sullivan, Ch. V. Stanford, H. 1930—33. —■ G. Pannain, L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Na Milano 1934. — F. Vatidli, L'Oratorio a Bologna negli ultimi decenni de P arry, A. C. Mackenzie i, osobito, E. Elgar ĉiji se o. The Dream poli, Seicento, Note d'archivio, 1938. — H. Schnoor, Oratorien und weltliche Chor of Gerontius ubraja u vrhunce evropske oratorijske muzike. werke (u Fiihrer durch den Konzertsaal H. Kretzschmara), Leipzig 1939. — Raugel, L'Oratorio, Pariš 1948. — A. Damerini, L'Oratorio musicale ne Belgijanci P. Benoit i E. Tinel, pa Slaveni A. Rubinstein, A. F. dopo Carissimi, RMI, 1953. — C. Gasbarri, L'Oratorio dei Filippin Dvorak (Sv. Ljudmila) i F. Nowowiejsky te Amerikanci L. Seicento (1552 — 1952), Roma 1957. — A. Lies, Materialen zur romischen ... Oratorien Damrosch i H. Parker, ostali su istaknutiji autori oratorija u AML, 1957. — Isti, Die Sammlung der Oratorienlibretti (1679 — 1725), ibid. 1959- — P. UlupUHHH, OpaTopHH H KaBTaTa, MocKBa 1960. — P. Damilano, L XIX st. R. Evierhart, G. FeĊer, A. Orel, J. Buţga, J. A. VCestrup, O. Rieme i G. U XX st., u razdoblju velikih revolucionarnih muziĉkih Tagliavini, Roncaglia, Oratorium, MGG, X, 1962. — L. Bianchi, Tutti gli Oratori d strujanja, kompozitori i dalje poklanjaju oratoriju mnogo paţnje. Alessandro Scarlatti, Roma 1963. — O. Mischiati, Per la storia dell'oratorio Firenze 1963. — L. Bianchi, Carissimi, Stradella, Scarlatti e l'oratorii Tada se sve bogatije razvija njegov svjetovni ogranak pa autori Bologna, ponekad putem oratorija tretiraju i aktualnu socijalno-politiĉku musicale, Roma 1966. — Isti, Tutti gli oratori di A. Stradella, Roma 1966. J. As. ORBĆN, Julian, kubanski kompozitor španjolskog podrijetls problematiku. Medu suvremenim njemaĉkim kompozitorima po (Aviles, Španjolska, 7. VIII 1925 —). Studirao na Konzervatosebno su se na ovom podruĉju istakli G. Schumann, J. Haas riju u Oviedu, a zatim djelovao u Habani, gdje je 1942 —49 bic (popularni o. Das Jahr im Lied), C. Bresgen, H. Reutter, P. Hinĉlan skupine Grupo Renovacion Musical. Od 1946 studirao jf kompoziciju kod A. Coplanda na Muziĉkom centru u Tangle woodu, SAD. God. 1960—63 bio je asistent C. Chaveza na Grad-

TEATRO

- ;.

\ /;

;\*V

«t,. %

ORBON — ORFEJ
skom konzervatoriju u Mexico Cityju, a 1964 —65 lektor na Univerzitetu u St. Louisu (Missouri).
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1945; Capricho concertante za komorni orkestar, 1943; Concierto da cdmara, 1944; suita Homenaje a la Tonadilla, 1947; Tres Versiones Sinfdnicas, 1953 (prva nagrada na I muziĉkom festi valu Latinske Amerike u Caracasu); Danzas Sinfdnicas, 1955; Concerto grosso, 1958. — KOMORNA: kvintet s klarinetom, 1944; gudaĉki kvartet, 1951; Punila za komorni ansambl, 1964. — Kompozicije za klavir (sonata, 1946). — VOKALNA: Himnus ad Galli Cantum za sopran, flautu, obou, klarinet, harfu i gudaĉki kvartet, 1956; Tres Cantigas del Rey za sopran, ĉembalo, gudaĉe i uda raljke, 1960. Zborovi: Romance de Fontefrida, 1943; Suite de Canciones de Juan del Encina con un Homenaje Final, 1947; Crucifixus, 1953. LIT.: A. Carpentier, La Mušica en Cuba, Mexico 1946. der musikalischen Formen, 1933; Kirchenmusikalische Lilurgik, 1936; Anton Bruckner. Sein Leben in Bildern, 1936; Aufsalze und Vortrdge, 1939; Ein Harmonielehrekolleg bei Anton Bruckner, 1940; Der junge Schubert, 1940; Mozarts deutscher Weg, 1941 (II izd. 1944); Mozart in Wien, 1944; Wiener Musik, 1947; Johannes Brahms, 1948; Hugo Wolf, 1948; Musikstadt Wien, 1953; Bruckner-Brevier. Briefe, Dokumente, Berichte, 1953; Mozart — Gloria mundi, 1956; J. Brahms und Julius Allgeyer. Eine Kunstlerfreundschaft in Briefen, 1964. Ćko 50 studija u kolektivnim publikacijama; ĉlanci i dr. — IZDANJA: Trienter Codices IV. Ausviahl (sa R. Fickerom), DTO, LIII, 1920; Ein VCiener Beetho-venbuch, .1921; A. Bruckner, uvertira u g-molu, 1921; J. Lanner, Ta'nze und Wal-zer, DTO, LXV, 1926; A. Bruckner, IX simfonija, nadalje Entwiirfe und Skiz-zen zur IX. Symphonie i Vier Orchesterstiicke, sve u izdanju cjelokupnih djela, 1934; W. A. Mozart, Apollo und Hyacinth, Neue Mozart-Ausgabe, 1959 i dr. — Orelu su posvećene dvije spomenice: prigodom 50 roĊendana (izd. F. Racek) 1939 i prigodom 70. godišnjice (izd. H. Federhofer), 1959.

ORCHESTRION, i. mehaniĉki instrument, kombinacija klavira i orgulja. Konstruirao ga je Th. A. Kunz 1791 u Pragu. U dotjeranoj verziji praških graditelja instrumenata I. i Th. Stilla i K. Schmida o. je imao 230 ţica i 360 svirala s više od 100 registara, 4 manuala i pedal, te ugraĊenu napravu za crescendo (jalousie), a bio je prenosiv poput portativa. Na takvu je instrumentu koncertirao Abbe Vogler. 2. Vrsta mehaniĉkih orgulja što ih je konstruirao F. Th. Kaufmann 1851 u Dresdenu. Instrument je imao snaţne jeziĉnjake koji su s pomoću razliĉnih limenih naprava mijenjali temeljnu boju tona i uspješno oponašali zvuk limenog orkestra. K. Ko. ORDINARIUM MISSAE (lat.), do Drugoga vatikanskog koncila (1962—65) naziv za pjevane dijelove mise, koji se unatoĉ razlici medu blagdanima nikada nisu mijenjali. To su: Kyrie, Gloria, Credo, Sanctus, Benedictus i Agnus Dei. Nasuprot tim tzv. nepromjenljivim dijelovima mise, promjenljivi (-> Proprium missae) su za svaki blagdan drukĉiji, u tekstovnom i u muziĉkom pogledu (Introit, Graduale, Tractus itd.). Do XI st. o. m. pjevao je kler sam ili u zajednici s prisutnim vjernicima (osobito u Galiji), pa su zato i napjevi bili jednos tavniji; kasnije ta je duţnost prešla na scholu cantorum, što je ostavilo traga i u muziĉkoj obradbi jer su napjevi prošireni i iskićeni bogatim melizmima. Prema dokumentu koncila (Constitutio de sacra liturgia, 1963) dijelovi mise više nisu strogo podijel jeni na o. m. i proprium missae, premda su u obnovljenom misnom obredu zadrţani stavci neka dašnjega ordinariuma missae.
LIT.: M. Hermesdorff, Die wichtigsten Singweisen des Ordinarium Missae, Gregoriusblatter, 1879. •— M. Sigi, Die Geschichte des Ordinar ium Missae in der deutschen Choraliiberlieferung (2 sv.), Regensburg 1911. — P. Wagner, Geschichte der Messe, I, Leizpig 1913. — Y. Delaporte, Les Chants de l'ordinaire de la messe d'apres les documents chartrains, Revue gregorienne, 1921. — A. Cabrol, The Mass, its Doctrine and Historv, 1931. — ĆT. Kroon, Ordinarium Missae, Lund 1953. A. Vi.

OREL, Dobroslav, ĉeški muzikolog (Ronov nad Doubravou, 15. XII 1870 — Prag, 18. II 1942). Najprije studirao teologiju (kompoziciju privatno kod V. Novaka), a zatim muzikologiju, na Praškom i Beĉkom univerzitetu (O. Hostinsky, G. Adler). Predavao crkvenu muziku na Praškom konzervatoriju (1916—19), ureĊivao ĉasopis Cyril, a od 1921 do 1939 predavao muzikologiju na Univerzitetu u Bratislavi. Svestran muzikolog, najznaĉajniji doprinos povijesti muzike dao je s djelima o srednjovjekovnoj himnologiji i ĉeškoj muzici XVI st.
DJELA. SPISI: Rukovet' chordlu fimske'ho, 1899; Der Mensuralkodex Specidlnik (disertacija), 1914; Kanciondl Franusuv, 1921; Poĉdtky umeleho vicehldsu v Ĉeshdh, 1922; Jan Levoslav Bella, 1924; František Liszt a Bratislava, 1925; Beeth ovenovy vztahy ke slovensku, Hudeb ni roz hled v, 1926 — 2 7; Jan Levoslav Bella, Tempo, 1933—34; Tschekosloioaken u Handbuch der Musikgeschichte G. Adlera(II izd.), 1930; Die Stilartender Mehrstimmigkeit des 15. und 16. Jahrhunderts in Bohmen, Festschrift u ĉast G. Adlera, 1930; Jana Tdborskeho proza o mistru Janu z Husince, 1932; Štefan Fajnor slovenskv sklada tel, 1935; Hudebni prvky svatovdclavske, 1937. IZDANJA: liturgijske pjesmarice Graduale paruum, 1910 i Proprium provinciae Pragensis ad Graduale Romanum, 1913 (obje sa M. Springerom); Maridnske nešpory, 1912 (sa Hejĉlom); Ĉeskf kanciondl, 1921. LIT.: C. Sychra, Dobroslav Orel, Cyril, 1942. — J. Potuĉek, Supis slovenskych hudobnoteoretickych prac, Bratislava 1955.-—J. Buţga, Dobroslav Ore!, MGG, X, 1962.

ORDRE (franc. red, niz), naziv, koji su F. Couperin i njegovi francuski suvremenici upotrebljavali za suitu. U ordreu, kao i u suiti, zadrţano je jedinstvo tonaliteta, ali za razliku od suite stavci ordrea, koji su ĉesto mnogobrojni (kod Couperina ĉak i 23), obiĉno su programskoga karaktera, te nose naslove, a veza s plesnim shemama kod njih je mnogo slabija nego u stavcima suite. OREFICE, Giacomo, talijanski kompozitor i pijanist (Vicenza, 27. VIII 1865 — Milano, 22. XII 1922). Studirao pravo; 1885 diplomirao na Konzervatoriju u Bologni kompoziciju i klavir (L. Mancinelli, A. Busi). Osnovao društvo Societa degli amici della mušica (1904), bio profesor kompozicije na Milanskom konzervatoriju (od 1909) i kritiĉar lista Secolo (od 1920). Njegova je muzika tehniĉki dotjerana. U klavirskim kompozicijama isko rišćuje impresionistiĉke, a u operama veristiĉke elemente. Istakao se kao muziĉki estetiĉar i pedagog.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu, 1911. Tri suite: Sinfonia del bosco, 1898, Anacreontiche, 1917 i Laudi francescane, 1920. — KOMORNA: klavirski trio, 1912; varijacije Riftessi ed ombre za klavirski kvintet, 1916; 2 sonate za violinu i klavir, u e-molu, 1911 i u D-duru, 1913; sonata za violinu ili violonĉelo i klavir u F -duru, 1919. — KLAVIRSKA: Crepuscoli, 1904; Quadri di Boecklin, 1905; Miraggi, 1906; Preludi del mare, 1913; preludij i fuga. — DRAMSKA. Opere: L'Oasi, 1885; Mariska, 1889; Consuelo, 1895; // Gladiatore, 1898; Chopin (prema Chopinovoj muzici), 1901; Cecilia, 1902; Mose, 1905; // Pane altrui, 1907; Radda, 1913 i Castello dei sogni (neizv.). Balet La Soubrette, 1907. — Solo-pjesme. •— SPISI: La Crisi del nazionalismo musicale, RMI, 1917; Conservatorio o universita. musicale, ibid., 1918; L. Mancinelli, 1921. — Instrumentirao Monteverdijeva Orfeja, 1909. LIT.: P. P. Hofler, Giacomo Orefice, MGG, X, 1962.

OREL, Rihard, kompozitor i melograf (Prvaĉina, Gorica, 29. XI 1881 — Gorica, 12. I 1966). Muziku uĉio na uĉiteljskoj školi u Kopru i 1914—15 u Beĉu. Djelovao kao uĉitelj u Sloven skom primorju i u Italiji, 1945—47 didaktiĉki direktor slovenskih škola u okolici Gorice. Kompozitor romantiĉnoga pravca. Crkvena je djela izgraĊivao u polifonom stilu. Bavio se i muziĉkom publi cistikom i sabiranjem narodnih napjeva na slovenskom etniĉkom podruĉju. U svojim obradbama narodnih melodija nastojao da saĉuva izvorne muziĉke karakteristike. Komponirao je za klavir, za orgulje, zborove, mise i crkvene pjesme. D. CO. ORFEJ (grĉ. 'Op9eu^), mitski grĉki pjevaĉ koji je svojim pjevanjem i sviranjem krotio divlje zvijeri te pokretao drveće i kamenje. Pjevao je uz kitaru ili liru, pa su ga smatrali utemeljiteljem kitarodije. Rastrgale su ga bahantkinje (menade), jer se protivio Dionisovim orgijama. N jegova glava s lirom, baĉena u rijeku Hebros, došla je preko mora do Lesbosa, otoka lirskoga pjesništva. Priĉa o Orfeju i njegovu putu u Podzemlje ide u red naj poznatijih i najraširenijih mitoloških opernih sadrţaja: izgubivši voljenu ţenu Euridiku, koju je ujela zmija, O. je pjevanjem sklonuo bogove da mu je vrate. Budući da nije mogao odoljeti ţelji, pa se, unatoĉ izriĉitoj zabrani okrenuo prije vremena, ostao je zauvijek bez nje. Poĉevši od prvih opernih kompozitora, J. Perija (1600), G. Caccinija (1600) i C. Monteverdija (1607), za tim su sadrţajem sve do naših dana posezali brojni muziĉari, meĊu njima i Ch. W. Gluck (1762), F. G. Bertoni (1776), L. Delibes (1878), E. Kfenek (1923), G. F. Malipiero (1925), D. Milhaud (1926) i

OREL, Alfred, austrijski muzikolog (Beĉ, 3. VII 1889 — 11. IV 1967). Završio pravo; od 1917 studirao muzikologiju (G. Adler); promovirao 1919. God. 1918 —38 proĉelnik mu ziĉke zbirke Gradske knjiţnice u Beĉu; habilitirao se 1922 te 1929—45 bio profesor Beĉkog univerziteta. U razdoblju 1940— 45 vodio Sonderreferat fiir Wiener Musikforschung grada Beĉa. Orelova bogata muzikološka ostavština posvećena je preteţno muziĉkoj prošlosti Beĉa i likovima velikih majstora koji su u njemu djelovali: W. A. Mozartu, L. v. Beethovenu, F. Schubertu i, osobito, A. Bruckneru. Sa R. Haasom ureĊivao je izdanje cjelokup nih djela A. Brucknera.
DJELA. SPISI (izbor): Unbekannte Fruhvmrke A. Bruckners, 1921; Anton Bruckner ... Das Werk, der Kiinstler, die Zeit, 1925; Wiener Musikerbriefe aus zwei Jahrhunderten, 1925; Franz Schubert, 1925; Beethoven, 1927; Das Werden ORFEJ, detalj s atiĉke vaze < - V st.

4

ORFEJ — ORFFOV INSTRUMENTARIJ
nanovo stvara praiskonsku sintezu pokreta, rijeĉi i muzik< ovdje povezuje svijest o prošlosti s današnjim stremljenjim: Melodijsko-jeziĉno nasljeĊe se u toku nastave rekreira i aktualizii novim sredstvima, mnogo puta na naĉin improvizacije (sudjelc vanje posebnog instrumentarija prilagoĊenog djeĉjim mogućne stima; primitivni oblici višeglasja). Danas se u mnogim zemljam odvija muziĉka nastava djece prema Orffovu Schulioerku.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Manna Vanna (prema h Maeterlincku); Kleines Konzert za ĉembalo i duhaĉe (prema kompozicijama 2 lutnju iz XVI st.), 1927; Tanzende Faune, 19 l4;.Ba:yernc/je Mimoza mali orkesta J 934- — Dva gudaĉka kvarteta. — DRAMSKA. Opere: Gisei, das Opfer (vlasti tekst, prema starojapanskoj drami Terakoyd), 1913; Der Mond (ein kleines Wel theater), 1939; Die Kluge (Die Geschichte von dem Kb'nig und der klugen Frau. 1943; Die Bernauerin {Ein bayrisches Stiick; vlastiti tekst), 1947; tragedij Antigonae (tekst F. Holderlin prema Sofoklu), 1949; Astutuli (Eine bayriscl Komodie; vlastiti tekst), 1953; tragedija Oedipus der Tyrann (tekst F. Hblderl: prema Sofoklu), 1959; Promete} (na grĉkom, prema Eshilu), 1968; De tempc rum fine comoedia (Spiel vom Enae der Zeiten), 1972. Balet Der Feuerfarber, 1925. Scenske kantate: Carmina Burana (Cantiones profanae), 1937; Catul Carmina (Ludi scaenici), 1943; Trionfo di Afrodite (Concerto scenico), 195 (ova tri posljednja djela sabrana pod naslovom Trionfi, trittico leatrale, 1953 Prikazanja: Comoedia de Christi Resurrectiorte (EinOsterspiel), 1956; Ludus 0 nato Infante mirificus (Ein Weihnachtsspiel), 1960. Scenska muzika: Leonce un Lena (G. Biichner), 1918; Ein Sommernachtstraum (W. Shakespeare), 1952. -VOKALNA. Kantate: Des Turmes Aufentehung (tekst F. Werfel), 1920; 3 kan tate na tekst F. Werfela, 1929 i 2 kantate na tekst B. Brechta, 1930. Als sprach Zarathustra za zbor, duhaĉe, orgulje, 2 klavira i 2 harfe; pjesme z glas i orkestar na tekst R. Dehmela. Zborovi: Catulli Carmina I (sedam zbo rova), 1930; Catulli Carmina II (tri zbora), 1931; elegijska himna Die Sdnge der Vorwelt (F. Schiller) uz instrumente, 1936; Ndnie und Dithyrambe (F Schiller) uz instrumente, 1956; Concerto di voci: Sirmio, 1930; Laudes ere aturarum, 1954 i Sunt lacrimae rerum, 1956 i dr. Kompozicije na cantus firmu za glasove ili instrumente, 1929; solo-pjesme. —■ INSTRUKTIVNA: Orff Schulmerk (sa G. Keetman i H. Bergeseom), 5 sv. od 1930 —35 (preraĊen izd., kao Musik f ur Kinder, sa G. Keet ma n, s v. I — V, 195 0 — 54 ; obj. n više jezika); nekoliko doprinosa za Jugendmusik: Klavierubungi Geigeniibun, I i II i dr. — OBRADBE. C. Monteverdi: Orpheus (L'Orfeo, Favola in Mu sica), Tanz der Sproden (Balio delle Ingrate) i Klage der Ariadne (Lament d'Arianna) — prva redakcija svih triju obradba 1925, posljednja 1940 (ove si obradbe izašle pod zajedniĉkim naslovom Lamenti, trittico leatrale, 1958); W Byrd, Entrata za orkestar u 5 grupa i orgulje, 1928 — 41. LIT.: W. Keller, Carl OrfTs Antigonae, Versuch einer Einfuhrung, Main: 1950. — W. Riezler, Neue Horizonte, Bemerkungen zu Carl OrfTs Antigonae Gestalt und Gedanke, Jahrbuch der Bayerischen Akademie der sehonen Kiin ste Miinchen 1951. — H. Rutz, Carl Orff und sein »Schuliverk«, Rhythmisch-melo disches Spiel, Vorstufe der Personlichkeitsbildung, Osterreichische Musikzeit sehrift, 1951. — IV. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fiir Kinder unc Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — A. Liess, Car Orff — Idee und Werk, Ztirich 1955. — Carl Orff — ein Bericht in Wort unc Bild, s doprinosima K. H. Ruppela, G. R. Sellnera i W. Thomasa, Mainz 195' (II izd. 1960; engl. prijevod Mainz 1960). — W. Vfagner i 117. E. Schdfer, Car Orff zum 60. Geburtstag, Bayreuther Festspiele, 1955. — W. Thomas, Wort magie und Klangmagie, Musik im Unterricht, 1955. — Isti, Erklingende Sprachi (Interpretationsversuch nach dem Schulwerk von Carl Orff), Der Deutsch -Unterricht, Stuttgart 1956. —• /. Kiekert, Die musikalisehe Form in den Werken Carl OrfTs (disertacija), Regensburg 1957. — E. Doflein, Uber Carl Orff unc seine Bernauerin, SMZ, 1958. — W. Schadezvaldt, Carl Orff-Trionfi, zur Idet des Werkes, Die Holderlinsche Antigonae des Sophokles von Carl Orff, Da: Werk Carl OrfTs und sein neues Osterspiel, Zur UraufTiihrung des Oedipu! der Tyrann nach Holderlin von Carl Orff, Hellas und Hesperien, Ziirich 1960 — E. Laaff, Carl Orff, MGG, X, 1962. — A. Liess, I »Trionfi« di Carl Orff, RAM, 1962. — Isti, Carl Orff und das Damonische, Mannheim-Viernheim, 19 65. — • H. W. Sc h mi dt, Ca rl O rff, se in Le be n u nd s e in W e rk, Ko lu 1971. B. Ać.

A. Casella (1932). Ideja o snazi muzike, povezana uz mit o Orfeju, inspirirala je umjetnike i za stvaranje drugih muziĉkih formi: F. Liszta za simfonijsku pjesmu Orpheus (1854), I. Stravinskog za balet Orpheus (1948), J. Cocteaua za film s muzikom G. Aurica (1951) i dr. Orfejeva lira zamjenjuje se u doba renesanse lirom da braccio, zatim i violinom, a kitara harfom, vihuelom, lutnjom i gitarom.
LIT.: O. Kern, Orpheus, Berlin 1920. — E. Norden, Orpheus und Eurydike, Berlin 1934. — C. Atkinson, Orpheus with His Lute, Bulletin of Hispanic Studies, 1949. — L. Cellier, Le Ro mantisme et le mythe d'Orphee, Cahiers de 1* Association internationale des etudes francaises, 1958. —H. Ch. Wolff, Orphei'S als Opernthema, M ušica, 1961. — M. Wegner, E. Winternitz i H. Chr. Wolff, Orpheus, MGG, X, 1962. K. Ko.

ORFF, Carl, njemaĉki kompozitor (Miinchen, 10. VII 1895 —). Još kao srednjoškolac objavio zbirke solo -pjesama i komponirao prvo opseţno djelo za zbor i orkestar. Završivši humanistiĉku gimnaziju, studira muziku 1913—14 na Akademie der Tonkunst u Munchenu kod A. Beer-Walbrunna i H. Zilchera;uto vrijeme na njega znatno utjeĉe Debussvjeva muzika, osobito opera Pelleas et Melisan-de. God. 1915—17 dirigent je u kazalištu Munchener Kammerspiele, a 1917—18 u Narodnom kazalištu u Mannheimu i u Dvorskom kazalištu u Darmstadtu; kao kompozitor kratko je vrijeme sljedbenik R. Strau-ssa i H. Pfitznera te marljivo prouĉava A. Schonberga. Od 1919 ţivio u Munchenu i po ĉeo se baviti C.ORFF pedagogijom. God. 1921—22 uĉenik je H. Kaminskog; intenzivno se bavi starom muzikom, osobito Monteverdijevom. U Munchenu je, zajedno sa svojom ţenom Dorotheom Giinther, 1924 osnovao školu za gimnastiku, muziku i ples (Gtinther-Schule). Iz Orffova pedagoškog rada na toj školi rodio se njegov Schulzoerk (djelo za muziĉki odgoj djece). U suradnji s graditeljem instrumenata K. Maendlerom nastali su novi idiofoni instrumenti, glavni sastavni dio orkestra udaraljki što ga je stvorio O. Taj je orkestar odigrao presudnu ulogu u njegovoj metodi muziĉkog odgoja i u njegovu stvaralaštvu. Poslije dugog traţenja vlastitog izraza, O. istupa kao definitivno izgraĊena liĉ nost 1937 izvedbom scenske kantate Carmina Burana, a zatim povlaĉi sve što je dot le bio napisao. Orffove su kompozicije, kao i njegov Schuliverk, poslije Drugoga svjetskog rata naišle na golem uspjeh po ĉitavome svijetu. God. 1950—60 vodio je O. majstorsku klasu za kompoziciju na Hochschule fiir Musik u Munchenu. Njegovi su uĉenici W. Egk i H. Sutermeister. O. je najbolji dio svog opusa posvetio kazalištu. Da bi se dokuĉila vrlo odreĊena i originalna fizionomija tog umjetnika, nije dovoljno poznavati samo njegovu muziku. Njegova prava vrijednost leţi u novom spajanju svih osnovnih scens kih elemenata: rijeĉi, pokreta (glumaĉke geste i plesa) i muzike. O., umjet nik XX st., povezuje suvremeni izraz sa starim oblicima evropskog teatra. U njegovim scenskim djelima spajaju se karakteristike starogrĉke tragedije i Terencijeve komedije, srednj ovjekovnih misterija i interludija u obliku improviziranih lakrdija, barokne opere, scenskog oratorija i Shakespeareove drame. Za Orffovu je umjetnost rijeĉ neobiĉno vaţna u svim svojim dimenzijama; on se ĉesto sluţi izvornim tekstovima iz antiĉkih i sredn jovjekovnih jezika: starogrĉkim iz doba Sapfe i Euripida (Trionfo di Afrodite), klasiĉnim latinskim (Catulli Carmina), srednjovjekovnim latinskim, starofrancuskim i srednjovisokonjemaĉkim iz va gantske poezije (Carmina Burana), dok svoje vlastite tekstove piše na bavarskom narjeĉju. Sadrţaje svojih djela O. najĉešće uzima iz antike, bliske njegovoj humanistiĉkoj kulturi (Antigonae; Oedipus) i iz svijeta narodne priĉe i balade, s kojim ga povezuje bavarski zaviĉaj (Der Mond; Die Bernauerin). Orffova estetika dijametralno je opreĉna principima kasnoromantiĉke lirske scene: umjesto psihološke drame, ĉiji je glavni protagonist bujan i sli kovit simfonijski orkestar, njegov je teatar statiĉke, epske prirode. Muzika ne slika, nego elementarno, lapidarno, magiĉki sudjeluje uz rijeĉ i pokret. Ritam je najsnaţniji pokretaĉ Orffove muzike. Velik broj udaraljki nosioci su nezamjenjivo orffovskih ritmiĉkih napetosti. O. ĉesto oţivljuje rane oblike muziciranja kao što su ostinato, recitacija, psalmodiranje, melizmi orijentalnog karaktera, organum, fauxbourdon. S Orffovom umjetniĉkom produkcijom bitno je povezan i njegov Schulzoerk. Na isti naĉin kao u scenskom opusu, O. i ovdje

ORFFOV INSTRUMENTARIJ. Kompozitor i pedagog Carl Orff napisao je jedinstveno muziĉko-pedagoško djelo Musik fiir Kinder u kojemu putem pjevane i svirane djeĉje i narodne pjesme, kroz pentatoniku, stare naĉine te dur i mol tonalitet razvija u

C. ORFF. Scenska kantata Carmina Burana, 1937

ORFFOV INSTRUMENTARIJ — ORGELMESSE
djece muzikalni osjećaj i radost z a muziciranje. Za tu je svrhu zamislio i dao izraditi specijalne, jednostavne djeĉje instrumente. U današnjem obliku O. i. ima ovaj sastav: udaraljke (zveĉka, drve na kutija, štapići, ĉinele, triangl, tamburin, praporci, mali bubanj, veliki bubanj i timpan i); melodijske instrumente s ploĉicama (zvonĉići (Glokenspiel) sopran i alt, metalofon sopran i alt, ksilofon sopran, alt i bas) i basove instrumente (bordun — ţiĉani instrument za trzanje ili udaranje batićem i gamba, na kojoj se izvodi samo pizzicato).
LIT.: C. Orff i G. Keetmann, Orff-Schulwerk (5 sv.), Mainz 1930 — 35 (prer. izd. Orff-Schuhverk-Musik fur Kinder, 1950 — 54). — W. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fur Kinder und Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — T. Reich, Sviranje — vaţan faktor suvre menog muziĉkog odgoja, Muzika i škola, 1957, 4—5. — Th. Tabaka, Školski instrumentarij, Zagreb 1959J. Pj.

ORGANISTRUM (lat.; engl. hurdy-gurdy, franc. vielle [de roue], njem. Drehleier, tal. ghironda), u srednjem vijeku, naziv z a ţiĉani instrument nalik na današnju violu. Iznad ormarića za rezonanciju bile su obiĉno napete tri ţice (ili 3 para ţica). Dok se jedna ţica skraćivala s pomoću klavijature, dvije druge dublje, ugodene najviše u kvinti, odzvanjale su slobodno. Poseb nom ruĉkom sviraĉ je stavljao u pokret kotaĉ obloţen smolom koji je doticao sve ţice, tako da su one stalno zvuĉale. Veoma stari instrument, o. je osobito od X do XII st. bio jako raširen. Opseg klavijature bio je u to doba jedna oktava, a kasnije je išao do dvije oktave (kromatski). Od XII do XV st. instrument se susreće pod nazivom Armonie ili Symphonie (otuda iskrivljena imena Chifonie i Cifonia), pa Zampugna, Sambuca rotata i dr. U muziĉku praksu o. je ponovo došao na poĉetku XVIII st. i to osobito u Francuskoj pod nazivom vielle, gdje su se razvili pravi virtuozi koji su na tom instrumentu koncertirali. Originalne

ORGANUM, najraniji oblik evropske višeglasne muzike. Višeglasje prvi put pominje irski filozof Johannes Scotus Eriugena {De divisione naturae, 867); naziv o. navode Regino iz Priima (umro 915) i Hucbald (De Institutione Harmonica), a iscrpnije izloţena teorija ranog višeglasja nalazi se u anonimnom traktatu iz X v. De organo i pseudohucbaldovskom delu Mušica Enchiriadis. O. (zvan i diaphonia) zasniva se na dvoglasju u paralelnim kvartama i to izmeĊu jedne koralne melodije (vox principalis) i dodanog niţeg glasa (vox organalis). Postoje dva vida: a) vox organalis je nepokretan sve dok se vox principalis ne uspne za kvartu iznad poĉetnog tona, zatim se glasovi kreću u paralelnim kvartama, a na kraju melodijske fraze sastaju se na primi (sastajanje glasova pominje još Scotus Erigena):

Rex

cee-

li,

do-

mi-

nus

ma- ris

un- Ċi -

so-

ni

b) glasovi se od poĉetka do kraja kreću u kvartama, a udvaja njem jednog ili oba glasa u oktavi dobiva se troglasni i ĉetvoro glasni organum:
Tw
JKL-

trts

sem-

pL~

ter-

TULS

ft-

U.-

us

ORGANISTRUM, Ĉeška, XVIII st.

kompozicije (sonate, duete i si.) pisali su J. Aubert (1678 —1753), J. B. Anet (1676 —1755), J. B. Boismortier (oko 1691 — oko 1765), Ch. Baton (1710 — 58), E. Ph. Chedeville (umro 1782) i drugi. K. Ko. ORGANOGRAFIJA (Organologia; prema grĉ. opYavov), instrument), znanost koja se bavi istraţivanjem i opisivanjem gradnje instrumenata i njihova historijskog razvoja. MeĊu vaţnija starija djela iz podruĉja organografije idu Syntagma musicum M. Praetoriusa, II (1619), Organopoeia Ph. Bendlera (1619), Mušica mechanica organoendi J. Adlunga (1768) i L'Art du facteur d'orgues Dom F. Bedos de Cellesa (1766 —78). Od novijih autora organografijom su se bavili osobitoj. G. Topfer, M.P. Hamel, Ch. Mahrenholz, J. J. Seidel, H. Klotz, E. Rupp, G. Frotscher, W. Ellerhorst, A. Cellier, Ch. Mutin, P.Smets, C. Locher, A. D. Brisav, W. H. Barnes, G. A. Andslev, F. Dugan, L. Šaban i dr.
LIT.: F. Pedrell, Organografia antiqua espafiola, Barcelona 1901. — A Merklin, Organologia, Madrid 1924. A. Vi.

(U gornjem primeru paralelne kvinte nastaju udvajanjem glasova, a u Hucbaldovu delu Scholia Enchiriadis nalazimo i pravi o. u kvintama). Ovaj drugi vid, prema H. Riemannu, verovatno predstavlja više rezultat teorijske spekulacije nego naĉin na koji se u IX i X v. muziciralo. Opisuje ga i Guido iz Arezza (Micrologus, oko 1125), ali preporuĉuje za upotrebu naĉin bli zak pomenutom prvom vidu; vox organalis je ispod melodije s kojom obrazuje ne samo kva rte, već i terce i sekunde, a završetak je opet prima. Cesto se vox organalis duţe zadrţava na tonovima c, /, ili g, a ponekad je sasvim nepokretan; tada vox principalis moţe silaziti i ispod njega. Potkraj XI v. o. se — sa jedne strane — postepeno pretvara u diskant sa sve većom primenom suprotnog kretanja glasova; u traktatu Ad organum faciendum iz kraja XI v. vox organalis je uvek gornji glas — kao u diskantu, a na završetku moţe biti i oktava. Sa druge strane u XII v. cveta novi oblik organuma sa leţećim donjim glasom: nad odlomkom koralne melo dije u veoma dugim notama kreće se u kraćim trajanjima bogato razvijeni i slobodno ritmizirani gornji glas. (Dugi tonovi tenora bili su verovatno izvoĊeni na orguljama; notirani su kao longe, ali su imali duţu, neodreĊenu vrednost, zavisnu od gornjeg glasa; nazivani su organicus punetus i predstavljaju praoblik orgelpunkta). Ovaj oblik (0. purum, 0. duplum, 0. proprio sumptum) je naroĉito poznat po rukopisima iz St. Martiala u Limogesu, a oko 1169 — 1250 neguju g a majstor' tzv. škole Notre-Dame:

itd.

Iz prethodnog razlaganja oĉito je da je o. ne samo naziv za rano dvoglasje u kojemu prevladava paralelno kretanje deonica, već i za drukĉije oblike ranog višeglasja. Inaĉe, kvartni i kvintni paralelizmi poznati su i u muziĉkoj praksi raznih evropskih i vanevropskih naroda (Island, Portugalija, Juţna Afrika i dr.). Zbirku organuma pod naslovom Die drei- und vierstimmige No-treDame-Organa objavio je 1940 H. Husmann.
LIT.: H. Riemann, Geschichte der Musiktheorie im 9. — 19. Jahrhundert, 1898 (III izd. 1961). •— F. Ludwig, Die liturgisehe Organa Leoninus und Perotinus, Riemann-Festschrift, 1909. — Isti, Repertorium organorum recentioris et motetorum vetustissimi stili, I, Halle 1910. — A. Gastoue, Les Primitifs de la mu sique francaise, Pariš 1922. ■— P. Wagner, Zu den liturgischen Organa, AFMWj 1924. — Isti, Zur Geschichte der Lehre vom Organum, ZFMW, 1925 — 26. — P. Wagner, Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesangs, ibid., 1926. — H. Schmidt, Die Organa der Notre Dame-Schule (disertacija), Wien 1930. — H. Husmann, Die dreistimmigen Organa der Notre-Dame-Schule (disertacija), Berlin 1932. —■ H. Schmidt, Die drei- und vierstimmigen Organa, Kassel 1933. — H. Husmann, Die Offiziumsorgana der Notre-Dame-Zeit, PJB, 1935. — J. Handschin, L'Organum a l'eglise, Revue du ehant Gregorien, 1936 i 1937. — A. Geering, Die Organa und der mehrstimmige Conductus in den Handschriften des deutschen Sprachgebietes vom 13. bis 16. Jahrhundert, Bern 1952. • — W. Krilger, Die authentische Klangform des primitiven Organum, Kassel 1958. — H. Tischler, A propos the Notation of the Parisian Organa, Journal of the Ame rican Musicological Societv, 1961. — H. Husmann, Organum, MGG, X, 1962. V. Peć.

ORGANO PIENO (tal., pune orgulje), starinski naziv za puni zvuk orgulja, koji nastaje ukljuĉivanjem svih registara. U XVII i XVIII st. o. p. se dobivao zajedniĉkim nastupom regi stara Prestant, Bourdon Doublette, Cymbale i mješanica, a do davali bi im se po mogućnosti i registri od 8 i 16 stopa. Prema veliĉini orgulja mijenjale su se i kombinacije za o. p., ali u principu to je uvijek bio spoj temeljnih registara s mješanicama. Danas se i u suvremenim orguljama moţe zgodnim kombiniranjem re gistara postići originalni zvuk starinskog o. p., koji je prikladan osobito za izvedbu kompozicija iz razdoblja baroka. Za skupni nastup svih registara danas se upotrebljavaju nazivi pleno ili tuni.
LIT.: W. Lottermoser, Klangeinsatze des Plenums auf Orgel, mit Tonund Rcgisterkanzellc, AFMW, 1953. A. Vi.

ORGELMESSE

Misa za orgulje

ORGELPUNKT — ORGULJE
ORGELPUNKT -+ Pedalni ton ORGENI, Aglaja (pravo ime Anna Maria Aglaja Gorger St. Jorgen), austrijska pjevaĉica, koloraturni sopran (Roma Szombat, 17. XII 1841 — Beĉ, 15. III 1926). Uĉenica Pauline V ardot-Garcia u Baden-Badenu. Debitirala 1865 u Berlinu kao Anina (Bellini, La Sonnambula). Gostovala u Engleskoj, Njemaĉkoj i Parizu u operi i na koncertnom podiju. Od 1866 preda vala na Konzervatoriju u Dresdenu (1908 prva ţena profesor), od 1914 u Beĉu.
LIT.: E. Brand, Aglaja Orgeni, Miinchen 1931.

ORGUE EXPRESSIF -> Harmonij ORGULJARI (engl. organ builder, franc. facteur Ċ'orgues, njem. Orgelbauer, tal. organaro), graditelji orgulja. Od pojave hidrauliĉkih orgulja pa do najnovijeg doba orguljari su se, za razliku od graditelja drugih instrumenata, redovito ograniĉa vali na gradnju orgulja i ostalih instrumenata s tipkama (ĉembalo, klavikord, katkad i klavir). Budući da su orgulje, zbog svoje vanredno sloţene grade, veliĉanstvene zvukovne snage i posebnih izraţajnih mogućnosti, zahtijevale od orguljara ne samo poznavanje akustike i tehnike gradnje, nego i razvijen umjetniĉki smisao za sve probleme mu ziĉkog stvaralaštva i reprodukcije, nije rijedak sluĉaj, da je medu orguljarima bilo i takvih, koji su se istakli i kao vrsni sviraĉi i kompozitori orguljske muzike. MeĊutim, djelatnost orguljara za pravo oznaĉuje pojedine etape razvitka i usavršavanja konstrukcije orgulja tokom stoljeća pa je nedjeljivo vezana uz povijest orgulja (-> Orgulje. Povijest, -> GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instru menata). A. Vi. ORGULJE (od grĉ. opyavov oruĊe, instrument; lat. organum, engl. organ, franc. orgue, njem. Orgel, tal. organo), muziĉki instrument koji proizvodi zvuk na taj naĉin što se pritiskom tipke na klavijaturi omogućuje mehaniĉkim, pneumatskim ili elektriĉ nim putem strujanje zgusnutog zraka iz mijeha u sviralu. Zrak se nalazi u spremištu mijeha pod stalnim i odreĊenim pritiskom, a dovodi se s pomoću crpećega mijeha, koji pokreće -> kalkant ili ga puni centrifugalni ventilator na elektriĉni pogon. Iz spremišta zrak se otvaranjem jednoga ili više manubrija, tj. odreĊene poluge ili ruĉice smještene na prednjoj strani sviraonika, pušta u drvenu škrinju (zraĉnice), odakle s pomoću ventila pre lazi u -> kancelu pojedinoga registra; pritiskom na tipku klavijature otvori se ventil svirale povezane s tom tipkom i oglasi se traţeni ton. Svaka tipka klavijature ima svoju odgovarajuću svi ralu, a niz svirala od najdublje do najviše saĉinjava jedan registar. U orguljama ima više registara, a svaki je izraĊen tako da zvuk njegovih svirala daje tonu drugu boju. Zatvaranjem jednoga i otvaranjem drugoga ili istodobnim otvaranjem više manubrija tipke se na klavijaturi povezuju s jednim ili više novih registara i na taj naĉin se mijenja ne samo boja svirala, nego i njihova snaga ( -* Registar). Traktura. Spoj izmeĊu klavijatura i zraĉnica, koji se uspostavlja pritiskom na tipku i povlaĉenjem registarskih manubrija, zove se traktura (od lat. trahere vući). U starijim orguljama traktura je bila mehaniĉka, što znaĉi da se pritiskom prsta na klavija turi i povlaĉenjem manubrija pokrenuo ĉitav niz tzv. apstrakta, tj. ţica, letvica i kuka, koje su povezivale sviraĉa sa ţeljenim registrima i puštale zrak u odreĊene svirale. Kod pneumatsk e trakture djelovanje apstrakta zamjenjuju tanke olovne cijevi; u njih se pri sviranju i registriranju otvaranjem ventila pušta na jednom kraju struja zgusnutog zraka, koja na drugom kraju cijevi svojim impulsom pokreće ventile zraĉnica i ventile pojedinih svirala. Elektriĉna traktura obavlja sve ove radnje pomoću elektromagneta i potrebnog niza elektriĉnih ţica. Sviraonik. Svi dijelovi orgulja stavljaju se u pogon i upravljaju preko sviraonika. Sviraonik se sastoji od jedne ili više kla vijatura na kojima se svira rukama (->• manual), od klavijature za sviranje nogama ( —> pedal) i od ĉitava niza naprava za spajanje i kombiniranje registara. Svaka klavijatura spojena je s nizom registara, koji tvore zaokruţenu zvukovnu cjelinu. Ako orgulje imaju npr. tri manuala i pedal, onda su manuali rasporeĊeni stepenasto jedan iznad drugoga, tako da je I manual najdonji i raspolaţe s glavnim i najsnaţnijim registrima, II manual je viši s registrima blaţega zvuka, a III je manual najviši s izborom solqregistara. Pedal leţi ispod sviraĉa i ima svoje vlastite registre. Proĉelje (lat. prospectus). Prednji dio ormara, u kojemu su zatvorene svirale, zraĉnice i mijeh. Otkako su orgulje postale liturgijskim instrumentom, graditelji, kipari i slikari nastojali su ukrasiti proĉelje orgulja u stilu crkve i svoga vremena. Na proĉelju je smještan niz metalnih svirala, obiĉno principala, razdijeljenih u više simetriĉnih grupa. Te su svirale naĉinjene od slitine s velikim postotkom kositra. One redovito sviraju, ali ponekad, osobito u XIX st., gradile su se u prospektu i nijeme svi-

rale koje su sluţile samo za ukras. U doba baroka i same su svirah ĉesto bile ukrašene ornamentima. Spojevi. S pomoću naroĉitih naprava, -> kopula, u svakin se orguljama mogu registri jednoga manuala svirati na tipkam: drugog manuala, odnosno registri bilo kojeg ili svih manuala ni tipkama pedala. Isto se tako, pomoću suboktavne i superoktavm kopule, mogu pritiskom na tipku spojiti tonovi njezine dublji i više oktave. Za nagle promjene zvuĉnih boja, koje orgulja: nema mogućnosti za vrijeme sviranja izvršiti, postoje u suvre menim orguljama naroĉiti spojevi, slobodne kombinacije. On< omogućuju^ da se pritiskom na jednu polugu ukljuĉi unaprijec pripremljena registracija. Opseg. Manual obuhvaća 61 tipku, odnosno pet punih oktava s tonovima C—c4, a pedal ima 32, tj. dvije i pol oktave s tonovim; 1 C—g . Stvarni opseg orgulja je meĊutim mnogo veći, nego štc pokazuje broj tipaka, budući da se medu manualnim registrima osim registara normalne visine (to su svi registri od 8 stopa' nalaze i suboktavni registri od 16' i tri superoktavna od 4', 2' i i' a meĊu pedalnim registrima, osim 16' još i od 32'. Prema tome. zvuĉni opseg orgulja obuhvaća tonove više od devet oktava Svirale. Svirale su onaj dio orgulja, u kojima titra stupac zgusnutog zraka i time proizvodi zvukove razliĉite visine i razli ĉitih boja. Orguljske su svirale dvovrsne: labijalne (s usnicama] i jeziĉne. Grade se od drva ili kovinskog lima. Oblik im je za kovinske cilindriĉan ili koniĉan, a za drvene prizmatiĉan ili piramidalan. Sastoje se od gornjeg dijela ili tijela i od donjeg dijela ili noge svirale. Na prijelazu izmeĊu ta dva dijel a nalazi se kod labijalnih svirala otvor (lat. labium usta), kojemu u unutrašnjosti svirale odgovara jezgra, tj. drvena ili limena pregrada. Gornji kraj labijalnih svirala moţe biti otvoren ili zatvoren. Zatvorena svirala daje za oktavu dublji ton nego jednako duga otvorena svirala. Ako se u svirale pusti jaĉa struja zraka, ona će je »prepuhati« (njem. tiber-blasen) tako da će otvorena svirala dati za oktavu viši ton od normalnoga tona, a zatvorena jedan od neparnih -TUELO SVIRALE ĉlanova niza parcijalnih tonova (npr. duodecimu). Kako visina tona ovisi o -GORNJA USNAduţini svirale, -USTAto se ugaĊanje svirale vrši skraćivanjem ili produţivanjem gor njeg dijela svirale s (C.T~ ----PUKOTINA pomoću pokretnog prozorĉića, \ T""~"~~DONJA kositrenog izreza ili mijenjanjem oblika USNA ĉunjastom spravom za ugaĊanje. Jeziĉne \L, ____ -NOGAsu svirale (jeziĉnjaci) nešto drukĉije konstruirane. ORGULJE ulazi kroz nogu u Labiialne svirale Zrak tijelo svirale, koja s gornje strane (glava) ima ugraĊeno grlo sa ţlijebom. Na ţlijebu je priĉvršćen jeziĉac od mjedi. Kad zrak struji kroz sviralu jeziĉac jedn omjerno titra i titra jući ili udara o ţlijeb (udarni jeziĉac) ili slobodno ulazi i izlazi iz njega (slobodni jeziĉac). Visina tona odgovara duţini je-; ziĉca i regulira se ţeljeznim štapićem:: pritiskom na gornji kraj skraćuje se ili produţuje slobodni di o za titranje. Snaga: i boja zvuka reguliraju se rezonatorom razliĉitih oblika i veliĉina, utaknutim u gornji dio glave svirale (->■ Registar). Alikvoti i mješanice. Ako se te-: meljnom registru od 8' ţeli povećati punoća i sjaj, onda mu se dodaje registar-koji odgovara jednome od njegovih ali-: kvotnih tonova. Tako se npr. moţe Prin-cipalu 8' dodati Kvinta f '; ona odgovara trećem ĉlanu NOSA parcijalnog niza, a zvuĉi: kao duodecima (kvinta nad oktavom), osnovnoga tona. U ORGULJE. Jeziĉnjak tom će se sluĉaju na' pritisak tipke c ĉuti osim tona c od Prin-cipala 8' i ton g od Kvinte f ', ali ne kao i samostalan ton, nego stopljen sa svojim osnovnim tonom, kome će njegova | oštrina dati novu boju i potreban sjaj. Zbog toga se registri, koji] daju jedan od alikvotnih tonova, ne upotrebljavaju nikada sami,] nego uvijek spojeni s jednim ili više temeljnih registara. Istoj pravilo vrijedi i za mješanice (miksture). Pritiskom na tip — ; ku one daju u isto vrijeme 2 — 6 alikvotnih tonova iz parci- j jalnog niza. Da bi se upotrebom mješanica mogle postići zanim- i

ORGULJE
O orguljama, hidrauliĉkim ljive zvukovne boje, vaţno i pneumatskim, mnogo su je, da budu spojene s od IX st. nadalje pisali i dovoljnim brojem snaţnih arapski pisci; u XII st. se osnovnih registara, ĉak navode i imena dvojice sposobnih da potpuno arapskih graditelja orgulja, apsorbiraju zvuk alikvo-tnih pa se moţe zakljuĉiti da su i tonova. Graditelji u arapskom svijetu svirka i renesansnih i baroknih gradnja orgulja bili vrlo orgulja instiktivno su razvijeni, ali takoĊer izvan naslutili znaĉenje umjetno vjerskih obreda. stvorenih alikvot-nih tonova S Istoka su se tek u i u svojim instrumentima VIII st. o. ponovo poĉele pruţili bogati izbor širiti po zapad noj Evropi i kombinacija pomoću to istom kada se uvode u mješanica. crkvu. God. 757 darovao je Crescendo. Budući da bizantski car Konstantin visina tona ne ovisi samo o Kopronvmos franaĉkom veliĉini svirale nego i o kralju Pipinu Malom koliĉini zraka, koji mora orgulje, kao znak vladarskog jednoliĉno strujiti pod dostojanstva za dvor u odreĊenim i Compiegneu. Za kasnijih nepromijenjenim tlakom, franaĉkih vladara o. jaĉina je zvuka orgulja dobivaju sve znaĉajniji udio nepromjenljiva. Da bi se u crkvenom bogosluţju. ipak omogu ćile Već u IX i X st. posjeduju dinamiĉke pro mjene i ih neki od najuglednijih raznolikosti u snazi zvuka, francuskih, njemaĉkih, potrebne pri umjetniĉkoj talijanskih i engleskih izvedbi kompozicija, u samostana i crkava (stolna orgulje se ugraĊuju dva crkva u Aachenu, St. ureĊaja: crescendo-valjak na Savin u Poitouu, pa crkve u pokret noge postepeno Strasbourgu, Rimu, ukopĉava registre pre ma Winchesteru i dr.). njihovoj jakosti i tako Tokom XII—XIII st. omogućuje promjene u grade se crkvene o. u snazi i boji zvuka, a Parizu, Konstanzu, Roţaluzije, tj. ormar u uenu, Utrechtu, pa u kojem su registri pojedinog Bonnu, Bruggeu, Firenci, manuala zatvoreni tako da Salzburgu, Pragu, se samo na prednjoj strani mo gu pomoću i drugdje, a od XIV st. stupaljke postepeno dalje gotovo da nema iole otvarati dr veni kapci, propuštaju kroz njih zvuk iste ORGULJE u zagrebaĉkoj katedrali znaĉajnijeg grada ili crkve koja ne bi imala boje u razliĉitim jaĉinama. Ţaluzije se ne grade za orgul ja. Zagreb ih u našoj zemlji ima najranije, cijele orgulje, nego samo za registre gornjih manuala (za II već 1359. Graditelji su isprva bili većinom redovnici ili svećenici i man., III itd.) i za pedal. A. Vi. ujedno orguljaši. Usporedo sa širenjem dolazi do sve većeg Povijest orgulja. Podrijetlo orgulja još nije posve rasvijet - usavršavanja orgulja. Nekad znamenite o. stolne crkve u ljeno. Pobude za gradnju mogle su poteći od pastirskih frula, Halberstadtu, rad majstora Nikole Fabera, 1359 —61 (opisuje gajda, sirinksa (Panove frule) kao i drugih aerofonih instrume- ih Praetorius, 1619) imale su ĉak tri klavijature, ali još mala nata. Narodi Dalekog Istoka, Kinezi, Japanci, Indijci, poznavali opsega (22 tona) i napadno širokih tipaka za sviranje dlanovima ili su vlastite tipove orguljskih instrumenata, tzv. usne orgulje (ki- laktovima; osim toga imale su i pedalnu klavijaturu, no vezanu uz neski šeng, japanski šo, indijska mašrokita), koje se mogu smatrati manualne svirale, dakle bez vlastitih svirala. Tek sredinom XV st. srodnicima orgulja, ali ne prethodnicima, jer se javljaju nakon pedal dobiva u Njemaĉkoj vlastite svirale i doskora ĉitave pojave orgulja u antiĉkom kulturnom krugu. Evropskim su orgu - registre, ĉime zapoĉinje njegova samostalna funkcija u sklopu ljama izravno prethodili starogrĉki i rimski instrumenti, ponaj - orgulja. Svirale manuala koncipiraju se otprilike do 1400 po prije hidraulis. Najstariji antiĉki dokumenti Vitruvija (■*- I st.)3 sistemu »blokova« (njem. Blockzverk): na pritisak tipke javlja se Herona (oko 150 god.) i dr., govore o hidrauliĉnim, odnosno vode- ne samo jedan ton, već istodobno s njim, velika skupina svirala nim orguljama, pripisujući njihov pronalazak Ktesibiju iz Alek- mnogostruko udvostruĉenih gornjih alikvotnih nizova kvinta i sandrije (oko sredine <- III st.). MeĊutim, vjerojatnije je da je oktava, tvoreći tako na svakom pojedinom tonu golemu miksturu. Ti sloţeni mehanizam, kakav je imao hidraulis, nastao kao plod se sklopovi u prvo vrijeme nisu mogli cijepati na sastavne nizove. dugotrajnijeg razvitka u kojemu su sudjelovali mnogi pojedinci Ali oko 1400, usavršavanjem zraĉnica, konstruira se i mehaniĉki i narodi. Kod hidraulisa je zrak potisnut pomoću sisaljke u po - sustav koji je omogućivao izdvajanje takvih nizova, ĉime su sudu, tlaĉio vodu, a pritisak vode izazivao je zgušnjavanje zraĉne stvoreni registri. Zraĉnice se konstruiraju najprije na opruge struje potrebne za proizvodnju zvuka svirala. Otuda je instrument (njem. Springlade), a već sredinom XV st. javlja se konstrukcija i dobio ime (grĉ. »hvdraulos«, tj. aulos na vodu). Hidraulis je imao i zraĉnica s pomicaljkama (njem. Schleiflade). Najraniji podatak o do 3 m visine (zajedno s podnoţjem) te oko 1,5111 ši rine, a opseg orguljama sa samostalnim registrima na teritoriju da našnje do 3 oktave. Hidrauliĉke su o. u doba rimskog carstva doţivjele Jugoslavije odnosi se na o. u katedrali u Kotoru (1488), koje se široku popularnost i raznoliku primjenu u svjetovnom ţivotu, već grade »ala moderna con registri sei«, kao djelo domaćeg ĉak i kao instrument koji prati borbe gladijatora. Ĉini se da su orguljara franjevca Franje Gabriela. Ti su izumi omogućili dalja zbog toga o. u ranokršćansko doba iskljuĉene iz bogosluţja. Po- usavršenja pa se već poĉetkom XVI st. poĉinje uvoditi ĉitav niz red hidraulisa spominje se u dokumentima iz doba Rimskog car- razliĉitih novih tipova svirala (registara), otvorenih, polupoklop stva, od IV st. nadalje, i drugaĉiji tip tzv. pneumatskih orgulja ljenica, poklopljenica i jeziĉnjaka, što je znatno obogaćivalo zvukod kojih se zvuk proizvodio samo na principu tlaĉenja zraka s kovni raspon instrumenta. Odraz tih nastojanja doskora dopire obiĉnom koţnatom mješinom, ali graĊa im je bila jednost avnija, i do Zagreba, gdje Kaptol 1517 traţi od majstora Johanna Stecka, katkad i bez tipaka i registara. MeĊutim, upravo će se iz tih jedno- kanonika kaptola u Peĉuhu, da o. popravi i poveća »novim gla stavnijih pneumatskih orgulja razviti kompleksne novovjeke sovima nedavno iznadenima« (cum novis vocibus nunc inventis). orgulje. Nakon propasti Rimskog carstva o. se dalje njeguju u Usporedo je došlo do zanimljive pojave u razvitku orgulja: ra Bizantu, gdje postaju sastavni dio carskog dvorskog ceremoni- nije homogeni zvukovni korpus (njem. Hauptiverk) dijeli se na jala. Na bizantskom se dvoru one razvijaju u skupocjeni, luksuzni više manjih »satelita« (njem. Nebeniverke), koji dobivaju razliĉita instrument, nerijetko obogaćivan mehaniĉkim napravama za imena ovisno o njihovu smještaju: »leĊni pozitiv« (njem. Ru'ckoponašanje glasova iz prirode (cvrkut ptica, cvrĉaka, zvonĉići).

llflfllll Ilfllllll

i

Brescia 1608 (nova izd. itd. — A. De organographia. 1888. graditelji znamenitih »carskih orgulja« u Torazmjere. U rasponu zvuĉnog volumena takoĊer U tom širokom vreslijede rasp'oni orkestn menskom rasponu. visol dotjerana djela koja se danas izraĊuju po uzoru na instrumen starih majstora pridonese preporodu orgulja. Oberzverk). tj. poslije 1900 tzv. D . kazalištima i stud J. J. Hocgue. G. Što se sastava registara tiĉe. MeĊutim. Sauer uspjeliji tip nizozemskih i E. posta su priliĉno neprikladne za [ois Bedos de Celles. Brustpositiv) i konaĉno »gornji pozitiv« (njem. Topfer. zati W. Praetoriu Svntagma musicum. Hrvatska). dolazi do posve novi (Hauptiuerk). London 1855 (III izc 1887). što nog zvuka. XVIII — XIX st. »prsni pozitiv« novi naĉin i svojim izvanrednim djelima znatno utjeĉe na umije (njem.: A. »Alzaška reform (jedan od pokretaĉa bio je U Španjolskoj su u XVI st. kao što su portativ. najnovije vrijeme i elektronika ali su istodobno prouzroĉile izmeĊu 1650 i 1770. Hopkins i B. J. tehnološkim postupcima starih majsto: ĉija se djela prouĉavaju na Nikolaus Maas. L'Art du facteur d'orgues (3 sv.muziĉl gj sastave (rjeĊe u jazz). Kass 1929 i 1958). —■ M. au jima. razvila su se do krajnje tihih r gistara. Milano 1934). Fritzsche. eholz majstori izgradili naji Schulze. se sve više primjenjuju i izvan crkvenih pr< roĉito Gottfried). Kassel 1936 i 1963 — 66). ĉlanovi obitelji Bre-bos. E. 4 i 5 manuala. Kass 1927). Mersenne. talijanski se graditelji u pravilu pridrţavaju samo jednog manuala. u školskim ustanovama. prema djelatnošću obitelji Scherer na koju se nadovezuju: Dirk Hoyer. Spever 151 (nova izd. Amsterdam 1962). Banchieri. vodeće su toskanska škola koju pred stavlja Lorenzo di Giacomo da Prato. koji je postao utemeljitelj novije mletaĉke škc smješten iznad glavnog manuala. Marka u Veneciji (1490). Seidl. osobito u Nizozemskim Poslije njega dj luje niz provincijama gdje se istiĉe velikih majsto koji tzv. granica. Takve Jean de Joyeuse. U XVI — XVII st. U novije doba mnoj ugledne tvrtke Njemaĉke. a najviše je djelovao na sjevernonjemaĉke orguljare. U XVII st. — J. pozitiv i regal. G. I Rimbault. a Engleskoj Arthur Harrison. — A. Mušica mechanica organoed Berlin 1768 (nova izd. Bologna 1609 (novo izd. HernanAlbert Schzueizer). Quedlinburg 1698 (faksimile. K. romantiĉkih i moderni instrumenata. Posebni elektroakustiĉki o: ijkĉšk l iĉl stnjsko. te stora. U doba izloţio sv je. posebnih oblika o: gulja. Cavaille-Coll. Riepp i Slovenac F. Traite de l'orgue. 1937 i 1959. pridonijele i doduše usavršenju mehaniĉkog U Francuskoj su se još prije 1500 proslavili svojim djelima funkcioniranja orgulja (pneumatik elektromagnetska mehanika. pa se grade u koncertnim dvoranama. posebice s izgradnjom baroknih orgulja. konstrukciji 0 gulja. u Jean Bondifer i Francisque des Oliviers. Lehrbuch der Orgelbaukunst (4 sv. Kassel 1931 i 1961). Hendrik Niehoff tehniĉkim usavrš njima i njegovi nasljednici. te mletaĉka škola koju zastupa fra Urbano. osobito je znaĉajna djelat nost obitelji Antegnati ĉiji su ĉlanovi u Italiji izradili ĉitav niz gu ljski instrumenti uvode se i u kino-dvorane i zabavno. polupoklopljenica. instrumenata. fabriĉkih orgulja i obnova tradicionaln gotiĉkih. izd. svoje »zlatno doba«. gra deći i po Hrvatsk ( ->■ zaokruţenu cjelinu samostalnog instrumenta s odreĊenim funk GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instrumenata. U XV st. poklopljenica i vrlo malo jeziĉnjaka. njegov uĉenik V. Mainz 1955 — 60). novo prer. —• C. Die Orgel und ir Bau. Graditelji suvremenih koncertnih orgul nastoje sintetizirati obiljeţja baroknih. ali zato uvode diobu zraĉnica na b as i diskant. renesansnih i baroknih tipova. posve catelli i drugi. U Engleskoj se domaće orguljarsko umijeće intenzivnij e razvija nakon Restauracije (1660). To si u ĉlanovi obitelji Lampe-ler i njemaĉkim zemljan F. Weimar 185 (II prer. dostiţu u XVII i XVIII u oponašanje instrumenata velikog. koji je ujedno autor temeljnog priruĉnika izvedbu polifone muzike. st jalište o doseţe visoku razinu. — J. kada izvode više radova Rene Harris i udomaćeni Nijemac Bernard Smith. L'Ar organica. o. U Italiji se odmah od poĉetka razvija poseba n tip orgulja: ĉitav se blok mikstura principala već vrlo rano rašĉlanjuje na pojedinaĉne nizove alikvota oktava i kvinta (od ottave do trigesi maseste). Ovakva sloţena konstrukcija zahtijevala je više pristupa gradnji orgulja što se posve udaljuje od koncepcije barok manuala u sviraoniku — za svaki korpus po jedan — što još u Prednost se daje velikom broju registara temeljne visine (8 XVI st. U doba baroka istiĉe se Jose Verdalonga. 1386). — A. bra-bantska škola. Dazzi. Me svaki od ovih dodatnih dijelova orgulja ĉinio je posebnu. Zagreb danas (i gradili su orgulje u koi ranim i skladnim zvuĉnim sastavom certnoj dvorani »Vatroslav Lisinski« u registara. bogato izdiferenciranog r St. Pariš 1635. iako i on dobiva nekoliko samostalnih registara (u Italiji ne igra nikada tako eksponiranu ulogu kao u Njemaĉkoj). J. p obitelji Freundt i Egedacher te J. o. ■—■ A. najpoznatiji orguljari G. najveći su majstori Pierre i Alexandre Thierry. koji se iskorišćuju na više na historijskim koncertima. posebice Jan i majstor i danas postoje' tvrtke Harrison & Harrison. Gabler. Nakićevi uĉenici G. utjecali na francuske i španjolske graditelje. Na njih se u XVIII st. — j. a cilj mu je napuštanje »o: kestralno« koncipiranih ledu (za Karla V). te Crespin Carlier i mnoge tehniĉke novosti. Hildebrandt (Zacharias). kako bi one odgovarale zahtjevima koje name« izvoĊenje stilski razliĉite orguljske glazbe od prvih poĉetaka ć avangardnih ostvarenja sadašnjice. nadovezuju Christopher Schreider (Shrider). F. Matthijs Langhedul. Brabantski su Ladegast. Ks. Gonzdles te J. N. nastavljaju njegovo djelo. te orgulja. LIT. pa ĉlanovi j p j f . F. Kao reakci na tu dekadansu zapoĉinje o gradnji orgulja. izd. tada posve renesanse orguljsko umijeće novo.). Silbermann (naOd XIX st. poĉevši ( obuhvaća razliĉita stilska najveće moguće jaĉ i] pa razdoblja. proizvodnju. Johann Snetzler i Samuel Green. II. Callido. Pfanmuller. Gasparini unc (najstariji primjerak zabiljeţen u Rouenu.. Nizozemske i Francusl ponovno grade o. svako smjera u 0 guljarstvu sa svojim posebnim smatra se A be Vogler. uspjevaju povez. — E.8 ORGULJE positiv). a pedal ostaje uvijek spojen s manualom. Spiegel der Orgelmacher und Organisten. Bogato razvijenu orguljarsku djelatnost srednje Njemaĉke zastupaju ĉlanovi obitelji Compenius. dovodi do izgradnje orgulja sa 3. Wagner. Stellzvagen. a vrhunac oznaĉuje osnovu suvremenih znanstvenih metoc i pomagala. U njemaĉkim se zemljama stvara na sjeveru autonomni stil Švicarske. najznaĉajniji Istodobno su veliki orguljari juţne Ni zozemske. — M. obiĉno ugraĊen iza sviraĉevih leda u ogradi pjevališta orgulja neobiĉne zvukovne ljepote. Conclusioi nel suono del* Organo. u Francuskoj Ai stide Covaille-Coll. a u razdoblju procvata. on je gradio i orgulje za katedralu u Trogiru (1484). Sve širi interes i teţnja za stilski vjernom interpretacijo] potaknuli su i obnovu već davno odumrlih. Njihov se utjecaj proteţe daleko izvan nizozemskih Zagrebu). Mainz 1933. tekovine Reprezentiraju je Daniel van nasljeĊa s ni vim der Distelen. Antegnati. Etud< experimentales sur les tuyaux d'orgues. Walck ĉija tvrtka renesansnih orgulja s odnosno na ljednici rade i izvanredno izdiferenciORGULJE u koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski. n roĉito pogodne za jeftiniju industrijsku Valeran de Heman. Kassel 1951).). Petra Nakića. Pariš 1766—7 (nova izd. i Francois-Henri Cliquot. mnoga vaţna središta Zaĉetnikom r mantiĉkog orguljske djelatnosti. Adlung. obitelji B. — Dom F. Pierre Marchand te dom Frantehn iĉki usavršene moderne o. Breslau 1843 (novo izd. Pariš 1849. J. U juţnonjemaĉkim krajevima razvila se tzv. od svirala prevladava tip principala uz nešto flauta (od kraja XV st. Nicolas Barbier. koji naĉinom gradnje i tipovima je poĉe kom XIX st. F. Cavaille-Coll. znamenit po orguljama u crkvi sv. Graditelji stavljaju teţište na boju zvuka koja postepeno preras Vrhunac razvitka. orguljski pokf koji uskoro poprima šire dez i Juan Gaytan. Schlick. Mainz 1938 i 1958). mantiĉkog orkestra. Wolfenbuttel 1618 (novo izd. cijama kontrastirajućih zvuĉnih tijela masivu velikih orgulja S razdobljem romantizma u XIX st. Merklin. Arp Schnitger. graditelj do danas saĉuvanih orgulja bazilike San Petronio u Bologni (1470 —75). Werekmeiste Erweiterte und verbesserte Orgel-Probe. Herbst i Stumm. dekadansu orguljarskog umijeć pa i samih orgulja. Bedos de Celles. Krizman. i atlas).ceska škola koju reprezentiraju F. The Organ: its Historv and Construction. Umjetniĉki vrijedna.

Richtera . Rad A. Brda kraj Olomouca.o G w Barokne orgulje iz Sv. Siebera i A. Ĉeška.

. . <fo#«: Orgulje iz zavjetne crkve Marije Jeruzalemske u Trskom Vrhu kraj Krapine. XVIII st. Ane u Osekovu kraj Kutine.ORGULJE *■ •■ Gore: Orgulje iz ţupne crkve sv. XVIII st.

Thienhaus. Smith. Milano 1956). The Modern British Organ. Dugan. ibid. C. (3 opseţne zbirke). L. Tavernera. Venezia i Roma 1962. New York 1917. Izrazitiji instrumentalni. — P. dok se naziv »organist« odnosio na svakog muziĉara koji svira na instrumentima s tipkama (tek u XVIII st. Lunelli. Bachelin. L'Arte degli Organi a Venezia. njem. Orgelworterbuch. London 1958. oni ga otvaraju. — H. Wangemann. E. — J. Pearce. 2. Handbuch der Orgelkunde. Friis. ■— H. Berlin 1966. 1957). m. u njemaĉkim zemljama. rasporeĊeni prema visini potrebnoga tona. »Toccate e partite d' intavolatura di cimbalo et organo« (Frescobaldi. Jahrhundert bis zur Gegenwart. zbornike orguijske muzike s liturgijskim djelima odnosno versettima (najraniji primjerak instrumentalnog Magnificata u 8 starocrkvenih naĉina) te s preludijima. preteţno troglasne kompozicije. X. Syriac and Arabic. tzv. C. M. uglavnom za bavne muzike. tri koloriran a moteta (intavolature). Vi. — G. VCilliams. K. L'Orgue moderne. — J. London 1911 (novo izd. Blithe- H . — A. U Italiji je A. The Electric Organ. Wedgwood. barrelorgan. znaĉajno je i stvaranje juţnotalijanskih majstora Rocca Rodia i A. — N. Modern Pneumatic Organ Mechanism. Vente. pored intavolatura vokalnih predloţaka. Ktvasnik. autor ranih obradbi protestantskih korala. zanimljivu kao rani prilog praksi intavoliranja. Freiburg 1959. G. Radole. Lunelli. Documents inedits relatifs a l'orgue francais (2 sv. Leipzig 1931. Bologna 1969. — G. tal. organo di barberia) pojavljuje cijeli niz razliĉnih meha niĉkih instrumenata za automatsku reprodukciju. Tallisa. ihre Erfindung und ihre Geschichte bis zur Karolingerzeit. — H. L'Orgue. Gloria) s ravnomjernom koralnom melodijom (cantus planus) u donjoj dionici. — N. Sam pojam »mušica organica« znaĉio je isprva instrumentalnu muziku uopće. ĉembalo. Levis. — A. Die Orgel der Neuzeit. Amsterdam 1958.. franc. Die Entwicklungsgeschichte der Orgelbaukunst. Mainz 1956. — K. versetti na Magnificat i himne). svodilo se po svemu sudeći naj prije na jednoglasno intoniranje ili na izvoĊenje gregorijanskih napjeva (korala) naizmjence s pjevaĉkim zborom. Gastoue. Dixon. Buchner koji je sastavio (oko 1520) opseţan »Fundamentum organisandi« sa 145 kompozicija (1 rani primjerak ĉitave orguljske mise). Les Tendances nefastes et antireligieuses de l'orgue moderne. espinettes et manicordions« (P. Menzure svirala starih orgulja 17. B. — P. Or gulje zagrebaĉke prvostolne crkve. Leipzig 1906. Das Buch von der Orgel. uz koju gornja kontrapunktira s bogatim figuracijama. Nauk o glasbalima. Pariš 1933. — Ch. F. J. Pariš 1921. Pariš 1 949 (II izd. sa 250 kompozicija. zatim oko 30 prelu dija. Mainz 1938.. I9r3). Klotz. Eisenmann. ■— A. Pariš 1948 (II izd. The Art of Organ Building. K. — G. zabiljeţen talijanskim tabulaturama (oko 1420) u kojemu se nalaze prvi primjeri liturgijske orguljske muzike nastale na temelju prakse naizmjeniĉnog muziciranja zbora i orgulja. unutar toga jedinstvenog podruĉja zapoĉelo je već ranije. Schmid. Hickmann. »Declaracion de instrumentos«. ■— W. London 1927. Mattheuis. J. Graz i Koln 1955. pojavio se uz to izraz »klavirist« u današnjem znaĉenju). — H. 1971. 1936). — A. 1512). Matthems. Antico obj. po formi već gotovo slobodne fantazije. — E. 1923. Dreimiiller. i zatim kodeks Faenza. Niland. Stuttgart 1970. London 1902. Firenze 1973. The Organ Cases and Organs of the Middle Ages and Renaissance. Warman. — K. Clutton i G. Pariš 1922. The Contemporarv American Organ. London 1881. Organs and Organ Building. A. Pariš 1934— 35. L'Organo italiano. Najstariji su dokumenti kodeks Robertsbridge (oko 1320) koji sadrţi. Die Brabanter Orgel. Whitvjorth. L'Orgue ancien et moderne. London 1904. Kassel 1933. — N. odnosno orguljski slog (puni akordi. — O. N. stoljeća u kapeli sv. •— S. Boston 1903. Andrea i Giovanni Gabrieli i C. A. The Organ and its Position in Musical Art. ibid. G. posjedovali redovito nekoliko tipova instrumenata. L'Orgue. Raugel. I. 1966). Ellerhorst. G. •— O. London 1881. The Church Organ. 1960). Th. de Cabezon koji komponira ricercare (tientos) i niz zanimljivih versetta. II Posto dell'organo. autor instruktivnih uputa u sviranje. Pariš 1856. The Organ in Church Design. — J. Cellier. VCilliams. Orgeln in Osterreich. tal. Handbuch der Orgelliteratur. 1969. — N. Rupp. Die gotische Orgel von Halberstadt. Orgel und Orgelmusik. The Organ and its Masters. Redforda. 1930 (VII izd. The Evolution of the Pedal Organ. R. London 1930 (III izd. Hortschansky. London 1923. Kassel 1966. — A. The Restoration of Organs. — H. Vente. Der Orgelbau in Italien in seinen Meisterwerken vom 14. 1517 zbirku »Frottole intabulate da sonare organi«. F. Geschichte der Orgel (III izd. Mainz 1934 (VIII izd. Moretti. Klotz. Hebrew. ■ — P. MGG. Sangiorgio. Deutsche und franzosische Orgelbaukunst und Orgelkunst. Perrol. Paix. Orgulje u salezijanskoj crkvi Marije pomoćnice na Rijeci. London 1950. -> organum u paralelnim kvartama. Die Orgel. The Organ Described. Supper. London 1923. London 1905. zbirka sadrţi i izvorna djela za orgulje: liturgijske. Lahee. Couwenberg.). »Tabulature pour le jeu d'orgues. — R. Wolfenbuttel 1939. Fellerer. ■— F. — J. The Organ: its Tonal Structure and Registration. Die altosterreichische Orgel. — R. H. Dictionarv of Organs and Organists.G. Bosken. The Recent Revolution in Organ Building. Njegov sin Girolamo Cavazzoni dao je najznatnije djelo talijanske liturgijske orguljske muzike XVI st. 1555). — A. Najstariji poznati podatak o orguljama u gradu Varaţdinu. od tehniĉki jednostavnih »za poĉetnike« do sloţenih. The British Organ. Sv. Studii e documenti di storia organaria Veneta. — A. English Organ Cases. Kassel 1934. Bruxelles 1865. Ammerbach (»Orgel. 1962. The Influence of the Organ in History. Principles of Construction and Use. Audsley. svrstava pod pojam -> klavirske muzike u širem znaĉenju. W. London 1920. — F. U XVIII st. Klotz. s prijelazom u barok. orgue de barbarie. Gabrieli. Haselbock. Kassel 1938 (VI izd. The European Organ 1450 — 1850. — Isti. — W. — C. de Amezua. L. i Th. jer je sam naziv imao višestruko znaĉenje. i na dasve E. Hofhaimer i A.ORGULJE — ORGULJSKA MUZIKA l'orgue et de son architecture. — C. W. tokata i fantazija. pokretljiviji tipovi — pozitiv. te od preludija i ranih primjeraka ricercara. U opseţnom zborniku Mulliner Book (oko 1530—60) sabrane su kompozicije i. Summer. — H. 1972. R. 1958. nastao do XVIII st. ■ — G. Edwards. Lehr. 1959). pribliţe ventilima odgovarajućih svirala. Zagreb 1944. Sv. ORGULJSKA MUZIKA. 1571). New York 1905. — W. Leierkasten. Šaban. notirana njemaĉkim tabulaturama (oko 1460—-70). Rossler. cvjeta osobito u Engleskoj. — A. to su dvoglasni misni stavci (Kyrie. Quoika. Mulet. kao cjelina. Ša. Moe. Muzika za instrumente s tipkama — orgulje. Jahrhundert. Cuneo 1955. E. U. L'Orgue en France de l'antiquite au debut de la periode classique. H. Tonal Design in Modem Organ Building. Bonavia-Hunt. Augsburg 1929. The Organ of the Twentieth Centurv. Freeman. ■— Isti. L. R. The Mo dern Organ. klavikord i njihove srodnike (virginal. Catania 1955. 1. Pariš 1935. Osnovni je princip tih orguljica nazupĉani drveni valjak koji se pokreće uz pomoć ruĉke. H. Barocken Orgelschatz in Niederdsterreich. Ko'ln 1948. Histoire de l'orgue. Wien 1973. Vom Blockwerk zur Registerorgel. Merulo pridonose osobito oblikovanju tokate. Paumanna. — C. HM. Blaanton. H. L. Potkraj XVI st. Buck. poĉinje se izgraĊivati kompozicijski slog koji odgovara speci fiĉnim zvukovnim i tehniĉko -izvodilaĉkim mogućnostima pojedinih tipova instrumenata. Orgel. A. MeĊutim. —• C. Orgeln und Orgelbauerin Osterreich. Quoika. Burn. A. Dufourcq. A. Prvi primjeri notirane muzike za instrumente s tipkama pojavljuju se istodobno kada se u konstrukciji orgulja prešlo sa sistema blokova na mehanizam zraĉnica s pomicaljkama te kada se uvode i manji. a posebno onu za instru mente s tipkama. Barnes. New York. — E. se pod imenom orguljica (engl. koje su se u srednjem vijeku upotrebljavale za sviranje u procesij ama i kao kućni instrument. Degering. — C. tj. Smets. Modern Organ Building. Mahrenholz. Die Orgel. London 1908. — W. E. a uz to i opseţne duhovne kompozicije (naziva ih motetti). 1969. Venecijanski maj stori A. Renault. Heinrich. Klobuĉ ar. Miller. — H. te Juan Bermudo. ibid. London 1883 (faksimile obj. — L. Prestona. Cellier i H. J. Studien zur Friihgeschichte der Orgel bis zum 12. te instruktivna orguljska fundamenta slijepog njemaĉkog orguljaša C. Esquisse d'une histoire de l'orgue en France du XVII e au XVIII e siecle. Routh. Buxheimer Orgelbuch. 1595). — Th. Th. 1637) itd. Miinster 1905. C. L'Orgue. spinet) — tretirala se u preksi i teoriji sve do sredine XVIII st. To se vidi već iz samih naslova djela kao što su: »Ricercari per ogni sorte di stromenti da tašti« (A. kada je taj instrument uveden u kršćansku liturgiju. London 1920. Da li je rani oblik višeglasja. London 1903. — K. London 1948. 1958). Hure. Naše orgulje. — R. bio namijenjen orguljama ne moţe se utvrditi. 1530). ponajprije glasoviti virtuozi i improvizatori P. javljaju se »koloristi«. MM. Vrijednije su priloge tim oblicima dali. a u drugoj polovini XVI st. Florijana u Varaţdinu.). F. vrsta malih prijenosnih orgulja (portativ). London 1952 (III izd. L'Orgue de ses origines hellenistique a la fin du XIII= siecle. Pariš 1913. London 1909. prozvani tako zbog svoje tehnike melodijskog ornamentiranja. Attaingnant. Frotscher. Skinner. — H. IzgraĊivanju orguljske muzike znatn o su pridonijeli u XVI st. organetto). Padovano. — 5. pedalni ĉembalo i p edalni klavikord. Eberstaller. U XVI st. Frotscher. — N. Orguljice (puĉki naziv vergleć) sada se još mogu ĉuti samo na sajmovima i u djeĉjim zabavištima (pratnja vrtuljaka i tobogana). Sumner. M. Playing the Organ. I sam klavirski instrumentarij bio je bogatiji pa su otprilike do 1800 orguljaši a katkada i sviraĉi amateri. 1530—-31. najĉešće pozitiv. Liturgijska o. Pariš 1923. Dalla Libera. Leipzig 1912. popraćenih instruktivnim uputama u tehniku sviranja. 1972. •— J. Albany (Texas) 1957. 1948). ■— P. Lešćan. J. — J. stariji i mlaĊi. Valentea. tokatne pasaţe) izgraĊuje Marcantonio Cavazzoni koji piše prve ricercare. koralni motet. New York 1909 (II izd. Schlick. Handbuch des Orgelspiels. Kada se zupci valjka. pa se ne moţe provesti posve egzaktno razdvajanje kompozicija i vrsta prema pojedinim tipovima instrumenata. — G. Weigl. Pariš 1965 . Muziciranje na orguljama u IX i X st. Wien 1972. Mjestimice se takvo jednoglasno sviranje korala odrţalo do u XVI st. Deutsche Orgeldispositionen aus 5 Jahrhunderten. W. Farmer. Kassel 1953. — M. U Francuskoj je P. Bormann. Dufourcg. ORGULJICE (tal. — E. The Story of the Organ. A. — J. repertoar se sastoji preteţno od liturgijske orguljske muzike {orguljska misa. Gregoir. — H. •— M. L'Esthetique de l'orgue. Lierre 1887. Orgelleier ili Drehor- gel. uz ostalo. — H.oder Instrument-Tabulaturbuch«. — D. Leipzig 1927. Die romische Orgel von Aquincum. Lunelli. A. The Organ: its Evolution. Walcker-Mayer. L. Introduction a la connaissance de l'orgue. W. A. Die moderne Orgel in wissenschaftlicher Beleuchtung. Reinberger i K. Die Orgelregister. Statham. London 1966. — G. A. Clutton i A. Ch. — C. portativ i regal. razdvajanje n a muziku za klavirske instrumente sa ţicama i za one sa sviralama. izvorno oblikovanim orguljskim kompozicijama (»El Arte Tripharia« 1550. — H. proizvodi tonove. Bonavia-Hunt. Schmeitzer. Einsiedeln 1936 (novo izd. London 1931. Najopseţnija je zbirka iz XV st. — W. autor prve tiskane njemaĉke orguljske tabula ture (»Tabulaturen etlicher Lobgesang«. N. Casson. — W.. a zrak iz mijeha. spojenog s istom ruĉkom. Quoika. Elis. The Organ. posebice A. 1956). V. popraćenih vlastitim. — G. — R. Fonger es 1960. Dalla Libera. i Španjolci. Forer. Lon don 1918 (II izd. 1960). Modem Organ Tuning.. 1877. Uber die Orgelkunst der Gotik. Attaingnant objavio. zatim J. L'Arte organaria in Isiru. London 1963. The Organ of the Ancients: From Eastern Sources. Stoga se i sveukupni repertoar za instrumente s tipkama.— C.. Audsley. der Renaissance und des Barock. — R. — B. Einsiedeln 1929. 1966). Smets. — J. Dahnert.

Pored raznovrsnih tipova koralnih obra ti majstori stvaraju opseţne višedjelne preludije i tokate po obi već blize fugi. Diruta. u XVIII st. B. talijanskog i francuskog stila (»i paratus musico-organisticus«. Orguljaši srednje Njemaĉke (Franaĉka. Juţnotalijan (napuljsku) školu reprezentiraju G. ranije tek nage ještena. N. C. B. Storace. U Engleskoj se u XVII st. Casini. J. Cor de Arauxo i 5.P. Wecker. najznatnija liĉnost prijelaznog razdoblja iz renesanse u barok. koje reprezentiraju L. talijanski) i bitno pridonosi stvaranju barokne orguljske muzike (tokata. Gibbons i G. Kindermann. posebice fantazijama. kamo hodoĉaste mladi muziĉari da bi uĉili kod glasovitih orgu ljaša crkve sv. J. H. J. preludijima i ostinatnim varijacijama (ground). te padnici obitelji Bach. m. passacaglia). koralne varijacije) te postaje zaĉetnikom tzv. E. talijanske i francu stilske elemente. zatim fughettu i fugu ( chelbel) i najzad sonatu (Kuhnau). Clerambault. U drugoj pole XVII st. dok su trio-sonate i pas caglie namijenjene bilo orguljama bilo ĉembalu (pedalno: Ali Bachova se o. osol posredstvom J. nov naĉin notiranja orguljske muzike. o. Rossi. Drugo jevaţno središte Amsterdam. G. J. opseţnom zbirkom »Tabulatura nova« (1624). Frescobaldi ot \ novu fazu u razvoju orguljske muzike. Sveopću tendenciju kasnobarokne orguljske muzike za usa savanjem nasljeĊenih oblika i za sintetiziranjem razliĉitih lova. u. a zatim J. instrumenti s tipkama dobivaju sve vaţniju ulogu u svakodnevnoj muziĉkoj praksi. Kuhnau. Bb'htn. B. Kerll. poz nadaleko kao kompozitor i uĉitelj mnogih talijanskih i njemaĉ orguljaša (G. Buli. Procvat se nastavlja i u XVIII st. m. usporedno sa širenjem orgi sa dva manuala. Luzzaschi. du Mage. M. U Veneciji djeluje G. glasoviti ntirnbe orguljaš i uĉitelj. Opseţne zbornike objavili su J.. Ch. Woltz). U Francuskoj o.10 ORGULJSKA MUZIKA Specifiĉno je obiljeţje njihova virtuoznog orguljskog stila listiĉka tehnika pedala. G. prozvana -> In nomine. V. a uporedo se proširuje i repertoar: izgraĊuju se fuga. N. su orguljski pisane koralne obradbe i veliki preludiji (ili fanta: ili tokate) i fuge s obligatnim pedalom. fuga) i plesni stil (chaconne. Stanley. Poĉetkom stoljeća vaţno je ţarište orguljske muzike Venecija. A. L. Lebegue. Fux). Tunder i M. sjevernonjemaĉke škole. c zona. capriccio. glasoviti virginalisti W. najveći orguljski majstor svojega doba uopće. passacaglia. ne samo u kompozicijskoj tehnici nef u notaciji. Gigault. Oni preteţno 1 guju koralne obradbe protestantskih pjesama. J. on sintetizira razliĉite stilove (engleski. Szveelinck. do stapanja Ca zonove tradicije s obiljeţjima Sweelinckova stila. Couperin. koji izgraĊuju poglavito mo-nodijski. M. K. nizozemski. s podrobi uputama za registriranje. autor prve prave škole za orgulje i ĉembalo »II Transilvano« (1593 —1610). Marchand. Purcell. Prae-torius. doveo je do nenadmašnog vrhunca J. koralnu pi igru i fantaziju. R. U juţnonjemaĉkim zemljama (Austrija). A. Byrd. m. najznaĉajniji Sweelinckov uĉenik 5. nastale su i dvije opseţne poljske zbirke. Liibeck. dok u oblikovanju i kompozicijs tehnici prihvaća i povezuje juţnonjemaĉke. N. ricen canzona. O. virtuozni i izraţajni elementi. G. se školi istiĉu W. koju je posve uĉvr njegov uĉenik Froberger. Vrhunac je dosegla sjevernonjemaĉka škola u drugoj polovini XVII st. J. J. tabulatura Jana iz Lublina (datirana 1537—48) i Krakovska tabulatura (1548). canzonu. J. Pasquini. Strozzi te Sicilijanac B.gdje djelujeJ. Boyce. s djelima D. Sredinom XVI st. strogi stil (svi kontrapunktiĉki oblici.. obje s liturgijskim kompozicijama. intavolaturama i preludijima. V. J.J. Banchieri. Johann Christoph i Johann Michael. J. P. Hasller. Bakrorez iz XV st. Corrette i Je Jacgues Beauvarlet-Charpentier. Della Ciaja i Zipoli. no najjaĉe dolaze do izraţaja talijanski utjecaji. dominantna je liĉnost J. Uz Frobergera na ĉelu. uz vlastite primjere. Ch. koji gaje osobito tiente versett. u kojemu su posve usklaĊeni harmonij kontrapunktski. Poglietti. Battiferri i F. tokatu. F. A.) . fantazija. L. pa njihovo svladavanje postaje osnovom muziĉkog obrazovanja svakog crkvenog kapelnika i kompozitora. H. A. ricercari. ShepherĊa i dr. Bruhns. F. Na Fi cobaldija se u Italiji nadovezuju M. Farnaby obogaćuju repertoar. Krieger. ricercar. Walther. J. Fontana. kada jaĉe dolazi do h ţaja sklonost prema plesnom i pjevnom stilu. N. Frobergera koji presaĊuje umijeće svoga J telja Frescobaldija. unio i orguljska djela svojih suvremenika (G. A. Kompozicije talijanskih orguljaša proširile su se u to doba Evropom pa je njihov utjecaj zahvatio mnoge muziĉare osobito u istoĉnim i juţnim njemaĉkim zemljama (Ch. M. Bell'Haver. Roseingrave i dr. tokate). mana. versett) pišu već i višestavaĉne sonate. Muffat. pa sve do XVIII st. S. M. Pachelbel. N. U Italiji je prijelaz iz renesanse u barok oznaĉio G. Lugge. zatim G. S Frescobaldijem zapoĉinje u muzici za instrume s tipkama razdioba na muziĉke stilove. ' vatore i G. koji svojim opseţnim i izvorno nadah] tim orguljskim opusom zasjenjuje ostale španjolske majstore. razlikuju se. te Heinrich Bach. Scheidemann. P. fantastiĉni stil (djela improvizacijskog karakt npr. F. j. time i zvanje orguljaša postaje znaĉajnije i uglednije. versett. Murschhauser. U tom razdoblju. Ebner. varijacijske oblike. Najznat su kompozitori Portugalac M. kolorirani orguljski koral i koralnu fantaziju. Krieger. Ph. Reincken. Reutter te Georg Muffat i povezuje elemente njemaĉkog. Trabaci. Schild. u koju je. Svojim sv buhvatnim djelom. Giovanni te kasnije L. Titeloi G. Fasolo. Od njegovih lijanskih uĉenika istiĉu se G. razvija specifiĉna engleska vrsta voluntary { double organ). Scheidt uvodi. najznatniji medu njima. gdje je srediri XVII st. Dandrieu. J. prepleću se razliĉite sti i struje. M. i za J. Na prijelazu u XVII st. tj. Marka. partita i barokna sonata. bogatim repertoarom liturgijskih kc pozicija. Stoga juţnonjemaĉki majstori dulje njeg ricercar. de Gr{ i dr. engleske se obradbe razlikuju i stilski i sadrţajno od kontinentalnih ponajprije po tome što je glavni oblik orguljske obradbe Offertorij i kasnije antifona »Gloria tibi Trinitas«. najveći je orguljski majstor Italije B. pa u idućoj generaciji G. a njegov utjecaj seţe dal u XVIII st. Cabanii autor mnogobrojnih tokata. F. tientosa. odlikuje bogatstvom oblika i snagom iz ţaja zahvaljujući baš toj svojoj povezanosti sa svjetovnim vrsta Muziciranje na pozitivu. seosa (vrsta varijacija). Medu njegovim raznovrsnim djelima izra. Blotti. Gibbons. . uz koga se istiĉu još G. postao jako središte Beĉ. kompozitori koji pored nasljeĊenih oblika (tokata. doţivljuje u doba baroka velik proc koji zapoĉinje u XVII st. Od XVII st. Na iberskom poluotoku dolazi u XVII st. Fre baldi. Aguileira de Heredia. Coelho te Španjolci F. Weckmann. a djelon i kasnije. Otada. H. 1690). partidosa. Thiiringija) tako su stvorili vlastitu školu ĉija se tradicija proteţe sve do u XIX a zastupaju je ponajprije J. Buxtehudea. Erbach. nosno ranoklasiĉni stil. Bach koji se u 1 nosu na samu instrumentalnu tehniku nadovezuje preteţno sjevernonjemaĉku školu. a u XVIII st. prelazi u galantni. J. izriĉito pisanih za francuski tip orgulja. MeĊutim. Buttstett i J. Guami. F. tzv. Greene. kao i chaconne i passacaglie. Ouagliati i dr. W. Nivers. Na njega se nadovezuju njegovi uĉenici — predstavnici sjevernonjemaĉkog orguljskog stila — J. dok su misni stavci i versetti na Magnificat i psalme vrlo rijetki. Fischer. J. Njeguju ga J.

Dufourcq. N. Englezi R. Widor. Die Oberlieferung der deutschen Orgel. D. dijelom i H. La Musique d'orgue francaise de J. G. Ĉernohorsky. novi otisak 1966). Geschichte und Entwicklung der Voluntarv for Double Organ in der englischen Orgelmusik des 17. Studien zur Orgelmusik des ausgehenden 18. — E.). Alain. preludij i fuga. Th. Jahrhunderts. J. F. — K. Blume. Distler. Moser. H. Keller. kao i pojava brojnih instruktivnih djela i udţbenika o kontrapunktu (J. — W. G. NJColfenbuttel i Ziirich 1964. M. Hamburg 1956. Jahrhunderts. Fuxa i Mozartove klasike. Orgel und Orgelmusik. Istodobno. I. Gigout. Liszt stavlja teţište na virtuoznost i otkriva nove. m. m. Orgelmusik. 1949). — O. Andriessen. Osterc i P. — H. J. de Maleingreau. Ch. Ali tek se s Regerom ponovno javlja u njemaĉkoj muzici umjetnik u ĉijem stvaralaštvu o. Jacques-Marie Beauvarlet-Charpentiera i drugih. 1959. C. Orgel und Klavier in der Musik des 16. F. Smetana. stvarajući djela mistiĉkoprogramatskog tipa. Jahrhunderts. Die sachsische Orgelmusik in der 2. a od Slovenaca A. R. Na njega se nadovezuje ĉitav niz francuskih orguljskih kompozitora. Dvorak). Ch. S. W. J. Kassel 1933. Fellerer. G. Stahuljak i A. Frobergera. pristaša franckova smjera. izazvan općim antiromantiĉkim strujanjima. Clementijai dr. Kassel 1960. Odak. tokata. Sessions. Kirnberger). H. Pojedini beĉki kompozitori ostvarili su sretnu sintezu tog »uĉenog« na ĉina i galantnog stila. de Leeuzv. F. pobornik kontrapunktski zasnovanog smjera koji nastavljaju tzv. A.und Klaviermusik bis 1700. V. X. N. U ovom razdoblju zapoĉinje stvaralaĉka djelatnost ĉitave skupine ĉeških orguljskih majstora. — K. osobito u Engleskoj gdje se njegova orguljska djela i danas izvode. A. Talijani B. Handbuch der Orgelliteratur. neoklasicisti (C. braća Ch. W. Dugan. Die Orgelkompositionen des Schiilerkreises um J. J. koji unosi u orguljsku muziku tipiĉno francuski simfonijski stil s bogatim zvukovnim nijansiranjem i razvija pravi romantiĉarski. To su B.) ili je namijenjena crkvi (F. Jahrhunderts. a F. skupni naziv za razliĉite ljestviĉne sustave koji se upotrebljavaju u muzici istoĉnjaĉkih naroda. Geschichte der Orgel. E. K. Fellerer. te je time znatno obogatio orguljski izraz i tehniku. Schnebel.. Većina istoĉnjaĉkih muziĉkih kultura ne poznaje pojam tonaliteta. Berlin 1935—36 (II izd. A. F. — W. posebice G. Die italienische Orgelmusik am Anfang des Cinquecento. Vignanelli. koju je predvodio M. H. Kolander. Obnovi francusko-belgijske orguljske muzike pridonio je i N. Ramovš. B. J. Od Bachovih stilski bliţih suvremenika izdvajaju se još G. Jahrhunderts (disertacija). potaknula su ĉitav niz znaĉajnijih kompozitora da napisu bar po jedno djelo za orgulje (H. Weyer. Honegger. o. Gounod. Bericht von neuer Orgelmusik.J. i 5. strogom (kontrapunktskom) stilu što potvrĊuju mnogobrojna izdanja i prijepisi djela poznatih majstora tokom ĉitavog XVIII st. 1938. Klobuĉar. A. S. Gerstenberg.und Klaviermusik aus der ersten Halfte des 17. W. J. i J. W. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fiir Tasteninstrumente in der 2. Rokseth. koju u toj fazi reprezentiraju još J. J. ■— O. Jolivet. po taknuo je mnoge istaknute kompozitore novijeg doba. Avison. dok u Engleskoj Th. passacaglia. Wagenseil i G. što je odraz sveopće sklonosti romantiĉara za naglašavanjem virtuoziteta. I. Ch. Monn. — G. pa Švicarac W. Eberlin i J. Pariš 1930. došlo do ponovnog procvata orguljsie muzike ĉemu je prethodio i znatno pridonio pokret za obnovom crkvene muzike (utemeljenje škole »Niedermeyer«. Mendelssohn (sonate. Bach. Ireland.: O. Britten. Novim zvuĉnim predodţbama svojega doba pošli su ususret Abbe Vogler i J. koji povezuje francuskoj tradiciji svojstveni. Tournemire i M. Die deutsche Orgelsonate. La Musique d'orgue au XVe siecle et au debut du XVIe. — H. Orguljsku muziku prve trećine XIX st. G. izravnih njegovih uĉenika ili stilskih sljedbenika (Ch. obogaćuje virtuozno pisanim djelima (uz ostalo. Istodobno je Gottlieb Muffat ostvario sintezu njemaĉkih. u juţnonjemaĉkim zemljama. Nizozemci H. R. F. Leipzig 1910. — W. Die deutsche Orgelmusik nach Reger. Berlioz. iskorišćujući koloristiĉke efekte instrumenta. — P. MQ. 1962. J. Kaminski). LIT. Lemmens. U Intavolatura d' organo tedesca della Biblioteca Nazionale di Torino. Riedel. A. Gade. Belgijanci P. Znat nije je priloge dao orguljskoj muzici J.-M. Foerster st. kao i uspješna djelatnost francuskih orguljara (A. Handbuch der Orgelliteratur. Pariš 1941 (II izd. 1939. Kuchaf i dr. Vierne. kao i Bachovi uĉenici J. Bruckner je ostavio samo nekoliko mladenaĉkih djela iako je bio znamenit kao briljantan orguljaš i maštovit improvizator. predstavnici iduće generacije O.. O. Ch. Kittler. David. Weigl. Potkraj XIX st. m. Kongress-Bericht. F. ĉesto popraćenih i praktiĉkim izvodilaĉkim uputama. Pierne. Brevi cenni sull' esecuzione e sull' interpretazione delle opere per organo di G. Augsburg 1929. 1843). U Francuskoj je u drugoj polovici XIX st. Lowinsky. Brixi. Bossi. Ph. Slavenski. Arne. W. Vidaković. koji teţi za oţivljavanjem predbachovskih oblika i tehnika (H. Mischiati. — H. Desderi. Badings. Schierning. o. English Organ Music of the Renaissance. Langner. Burkhard. zatim djela M. A. — F. Greifsvvald 1931. Buxtehudea). Feroci. A. F. Homilius te J. Kelletat. J. Oko 1920 nastaje u orguljskoj muzici novi objektivistiĉki smjer. Korner). F. 1960). Gurlitt. J. Sve širi interes za orgulje kao koncertni instrument. Ph. Schneider. Burney već pripravljaju muziku XIX st. Kassel 1934. Od beĉkih klasiĉara vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici M. Augsburg 1926. Zur Geschichte der deutschen Orgelmusik in der Friihklassik. Od velikih romantiĉara prvi se temeljitije bavio orguljskom kompozicijom F. Orijentalna melodija razvija se najĉešće ponavljanjem . d' Indy. Tutzing 1964. Brahms takoĊer polaze od Bacha. B. C.). posvuda zapravo opada interes za orgulje sve do tridesetih godina. — R. G. Die Orgelbegleitung in der Musik des 17. Veliki Bachov suvremenik G. Krebs. Kassel 1932. Soler. Pachelbela. F. 1935. Fellerer. Fux. Ha'ndel obogatio je orguljsku muziku svojega doba virtuoznim. Bornefeld. MeĊutim. koji su podigli ĉešku orguljsku muziku na evropsku razinu i dali poticaja njezinom daljem cvatu u XIX st. Martinija. Schroeder. Becker. 1963. U Francuskoj se u drugoj polovini XVIII st. W. G. A. dok su mu djela iz kasne faze proţeta maestoznošću i punoćom polifonih glasova. W. Felton. L'Organo. Die Musik des Buxheimers Orgelbuches. Marpurg.. Jahrhunderts. Fux. G. Dubois i dr. Apel i Th. ibid. (posebice Frescobaldija. nastavljaĉi tradicije simfonijskog stila XIX st. te romantiĉki karakterni komad) Reger je uspio da poveţe tradicionalnu bacho vsku polifoniju s kasnoromantiĉkim harmonijama 11 i lisztovskim virtuozitetom. Voss. a u Italiji ona ţivi posve u sjeni klavirskog stvaralaštva (orguljske sonate G. m. Sauer. Schonberg. Jahrhunderts. J. J. Kinkeldey. W. Frotscher. Klotz.G. — F. — L. Flor Peeters. Na ĉelu je tog novog uzmaha C. Kassel 1967. koji su nastojali proširiti zvukovno -izraţajni raspon orguljske muzike (L. i M. kada zapoĉinje obnova. talijanskih i francuskih stilskih elemenata i doveo do posljednjeg vrhunca juţnonjemaĉku orguljsku muziku baroka. Knecht. Od hrvatskih kompozitora vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici V. Seixas i A. Somma. J. Ali dok klavir postaje glavnim solistiĉkim instrumentom klasike i romantizma. Titelouze a J.ORGULJSKA MUZIKA — ORIJENTALNE LJESTVICE muzike za instrumente s tipkama. Festschrift W. — W. 1927. — V. A. Thomson i dr. Guilmant. Sredinom XVIII st. Jongen. zapoĉela je i u Italiji obn ova. koji pod utjecajem simfonijske i klavirske muzike pišu programna i deskrip tivna orguljska djela. Ravanello te L. Geschichte des Orgelspiels und der Orgelkomposition. A. Dupre). Messiaen predvodnik je avangarde. posve izvornim konstruktivistiĉkim sistemom. Osobito se njeguju kompozicije u tzv. Wien 1924. ihre Geschichte. karakterizira dijelom formalistiĉki tradicionalizam koji prevladava u sjevernoj i srednjoj Njemaĉkoj.. C. 2 sv. To je dovelo do posvemašnjeg razdvajanja orguljske i klavirske muzike. Geschichte des protestantischen Orgelchorals (disertacija). Saint-Saens. Hindemith. M. — F. Ober deutsche Orgelkunst 1450—1500. Dupuis. Kassel i Basel 1961. Hurnik te mnogi ameriĉki kompozitori ■— G. Telemann i J. Apel. specifiĉno francuski oblik noel) C. Th. J. — H. Poulenc. Luĉić. Z6beley. Rheinberger. A. M. koloristiĉke mogućnosti romantiĉkih orgulja. Foote. prodire u instrumentalnu praksu moderni klavir koji je ubrzo posve istisnuo ĉembalo i klavikord. Francuzi A. poprima obiljeţja koncertne muzike. Zach. Albrechtsberger. A. Ĉesi A. E. Vaughan-Williams. Catalogo ragionato. — N. Casella. F. — F. E. Halfte des 17. Izdanja sta rijih orguljskih djela (K. R. o. — H. Die Wandlungen des Klangideals der Orgel im Lichte der Musikgeschichte. Hook. Chadzoick.. Sa. Premrl. T. Wesley). stilski srodan Mendelssohnu. Tako su pojedinaĉnim ili većim brojem djela obogatili suvremenu orgulj sku muziku P. PJB. tehniĉki vrlo sloţenim orgulj skim koncertima koje po njegovu uzoru njeguju mnogi engleski kompozitori idućih generacija (Ch. Leipzig 1931. te J. Muffata. G. N. und friihen 19. koji je bio odliĉan improvizator. ĉija orguljska djela ĉine most izmeĊu kasnobarokne beĉke škole J. — S. G. Ać. J. S. Cavaille-Coll). Griepenkerlovo »kritiĉko-korektno cjelokupno izdanje« Bachovih djela (od 1844 dalje). Hanuš. 2 sv. Riedel. Bach. 1969.Hayes. stilski srodnih beĉkim klasiĉarima. Bach. te u Francuskoj i Engleskoj. sonata. Seeger. Bach-Jahrbuch. Perosi pokazivali su jaĉu sklonost kromatici. G. Teţište je na muzici za crkvene potrebe koja se objavljuje u nepreglednom broju zbirki.. Haydn. Zur italienischen Orgelmusik des 17/18. Bericht iiber die dritte Tagung fur deutsche Orgelkunst in Freiberg i. Bericht iiber die Freiburger Tagung fur deutsche Orgelkunst. usporedo s prijelazom iz baroka u klasiku. meditativno-religiozni izraz. Durufle. Sietz. E. E. J. I ORIJENTALNE LJESTVICE. Ropartz i dr. Ritter. Mozart. Roma 1946. Balbastrea. Schumann i J. Kittel koji presaĊuje tradiciju »Bachove škole« u XIX st. Jeans. M. Pastertoitz. prvi veliki i izrazito orguljski kompozitor romantizma. Obuhvativši sve naslijeĊene i novije forme (koralna fantazija i predigra. V. zvukovnokoloristiĉki raskošan orguljski slog s vlastitim. S. Franck. preludiji i fuge u romantiĉarski oţivljenoj tradiciji Bacha) ĉime je dao jake pobude suvremenicima i idućim gener acijama. svojstvenom samo orguljama. Langlais. Jeppesen. B. Pepping. Kebenhavn 1943 (II izd. Jahrhunderts. Wather. Suprotnim su smjerom krenuli mnogi francuski kompozitori. Halfte des 17. Santucci. ibid. — G. uglavnom stagnira. varijacija. C. MGG. Haba. — B. Jones i Ch.. dobiva središnje mje sto. — K. U Španjolskoj galantni stil zastupaju C. Zanolini). J. posebice F. Milhaud. Ahrens. Daquina. Uber die Orgelkunst der Gotik der Renaissance und des Barock. Berlin 1936. te ţiv1' dobrim dijelom od bogatog baroknog nasljeĊa. ■— K.

(->• Kome orkestar. poĉii se instrumenti u grupnom sviranju upotrebljavati samostah Sve do XIX v. pri ĉemu je uvek imala udeli tehniĉka kvaliteta pojedinih instrumenata i stepen razvoja tehn: sviranja na njima. Pored ovih najvaţnijih. violonĉela i kontrabasa. su netemperirane i zbog toga ni)e moguće notirati toĉan intervalski razmak izmeĊu pojedinih njihovih stupnjeva. tj. U XV i XVI v. poneki stoje granici izmeĊu orkestra i kamernog ansambla. on se od simfoi skoga razlikuje jedino po nameni. U muziĉ literaturi srednjega veka ne nalazi se nigde izraz o. izvt u akordima harmonsku okosnicu muzike. kao naziv za grupu instrumentalista. tj. u sredini izmeĊu melodije i basovske Unije. dve ili više). bilo mogućnosti za zvuĉno senĉenje. ali i zato da zamene odreĊene horske deonice. Druga grupa izvodi harmonsku podlogu. trombona. Operski o. To su concerto grosso. sviralo se na instrumenti] većinom uz hor. oblik grĉ. o. ujedno i vaţno razdob za formiranje orkestra. tromboni i još neke vrste limenih duvaĉkih instrumenata). Musik des Orients.laute. meĊu tim tzv. — Isti. LIT. fagoti i njima srodni instrumenti). Ċuvaĉki. Die Musik der aussereuropaischen Naturund Kulturvolker. kojih je po broju najviše. tromboni i neki iz njihove grupe) i udaraljki (timpani. Pod nazivom kamerni 0. kada je trebalo da zvukovni uĉinak bude što ja Tako su oko 1475 postojale znaĉajne. E. i njegov razvoj predstavlja raz' orkestarskog sviranja uopšte te je to u izvesnom smislu. kao doba procvata gudaĉkih instrumenata i ogromn razvoja solistiĉkog sviranja na njima. imao —■ u odne na simfonijski —■ potpuno suprotnu. moţe biti: gudaĉki.. Lachmann. klarineti. No i pored toga u orkest XVIII v. mali doboš. basa. reĉ o. što bi trebalo znaĉiti. dinamikom i si. Najstariji je kineski ljestviĉni sustav koji su s neznatnim izmjenama preuzeli i Japanci.) Mada sam naziv o. viole.. uf trebljavani su razliĉiti sastavi. J. 1935. Kod Perzijanaca. U današnjem smislu. nemaĉki pisci kao oznaku za me u teatru na kojem su smešteni sviraĉi. iskljuĉujući svaku improvizaciju ili individualniju interpretaciju. ORKESTAR fod grĉ. horne. kada je ustaljen današnji sastav orkestra. uzvisina). naroĉito na gudaĉkim. vlada izvesna ukalupljenost uvetovana praksom gener. 1916. camera soba). U prvo vreme razvoja insti mentalne muzike njihov je sastav bio najĉešće sluĉajan — prei instrumentalnom fondu koji je postojao. a treća. artikulacijom. podreĊenu funkciju. stari vek ne ] znaj'e instrumentalne sastave sliĉne orkestarskom telu. vojni.: H. triangel. tj. u tri grupe. Kompozitori tog vremena zasnivaju ćelu kompoziciju . — R.). one bi se pre mogle nazvati 1 mernim nego orkestarskim telima. veća ili manja gru pa sviraĉa koji zajedniĉki izvode muziĉko delo napisano ili obraĊeno za sastav te grupe. kao zabavni o. orijentalni tetrakord (c—h—as—g. a znaĉi zavr šetak sastavljene neume na visini njezine zadnje note ili za jedan dijatoniĉki stupanj više.12 ORIJENTALNE LJESTVICE — ORKESTAR simfonijski ili veliki. da se pojaĉaju horski glasovi'. doba stvaranja opere (G. note gracieuse) kao i vox tremula. bubanj. Riemann. ulje na platnu manjeg ili većeg broja odreĊenih melodijskih obrazaca. treba otpjevati uz laganu vibraciju glasa. Degas. tj. obzirom na bogati instrume tarij tog vremena. Egipćana i Indijaca jezgra ljestviĉnog niza izgraĊena je u okviru kvarte (tetrakord). raz 1 1 simfonijskog orkestra. Monteverdi u orkestarskom sastavu opere Orfeo (15 vi< u raznim registarskim veliĉinamg. lj. i plesni 0. zatim tamburašk sastavljen od tambura raznih veliĉina i oblika. mada je operski o. iako je. Pored toga u orkestru ponekad nalaze i harfa (jedna. Kun. sastavljen od gudaĉkih instrumen. u muziĉkoj teoriji Orijenta ljestvice su zapravo apstraktne. Tom se principu donekle pribliţ jedino neki izraelski i arapski instrumentalni sastavi. zvonĉići i dr. U sta vekim velikim instrumentalnim ansamblima instrumenti n bili grupisani horistiĉki. umjetne tvorevine.. Caccini. 2 violine piccolo. harfa. Ta C. od prvih instrumentalnih grupa nastalih zbog potreba zaj( niĉkog instrumentalnog muziciranja. javlja se najpre u Fri cuskoj (oko 1680). svaku deonicu (uz izuzetak nekih limenih duvaĉkih instrumenta. ORKESTAR. meĊutim. Peri. Bresciji i nekim drugim evropsk gradovima. horne. clarino. postoje i neke druge varijante orke. C 1700 upotrebljavaju naziv o. a da se istakne ritam dodaju mu se udaraljke (doboš. Barok stvara i prve znaĉajnije oblike posvećene samostalno orkestarskom sviranju. druge violine. Najstarija definicija u tom smislu nalazi u delu Dictionnaire de musique J. lin basa. neuma iz srednjovjekovnog notnog pisma. klavir i orgulje. kao i tzv. Kompozitori mogu sloţiti sastav orkes i neovisno od navedenih tipova. U viru kamernog orkestra postoje razni sastavi. Po broju instrumen lista. sastav kao i simfonijski o. Prema instrumentima od kojih je sastavljen. LIT. op^OTpa orkestra. dok sam o. sastavlien od duvaĉkih instrumenata (flaute. Od te podele funkc u to se doba retko odstupa.). se zove i draţesnom notom (franc. gong. Folkloristische Tonalitatsstudien. a i po principu grupisanja. M. dok je kod Kineza i većine azijskih naroda osnovni ljestviĉni raspon kvinta (penta tonika). poznaje muziĉka teorija Indije i Perzije. ima operski o. Usprkos nekim pretpostavkama i ma dokaza da su ĉlanovi Camerate iz Firence i prvi operski ko pozitori za grupu instrumentalista upotrebljavali naziv o. Veće instrumentalne grupe istupale su većinom prilike sveĉanosti. ĉinele i dr. u grĉkom teatru me sto izmeĊu scene i gledališta na kojem su se nalazili hor i instru mentalisti i na kojem su igrali igraĉi). Bitna karakteristika orkestra je horistiĉka postava deonica. potiĉe iz antiknog doba. 1 visoka truba. Tek poĉetkom XVII v. O. sliĉna zarezu. oboe. C. koji se sastoji samo od gudaĉkih instru menata. Sunol. NajrazraĊeniji sistem melodijskih obrazaca. ORISCUS (lat. zatim. J. 1 flau 2 korneta. tj. Manfovi. harfe i udaraljki) izvode dva ili više instrumentalista sa potpuno jednakom tehnikom. me dijskim instrumentima nalaze se gudaĉki. Razvoj simfonijskog orkestra vodi — u najširim crtama. kraćih ljestviĉnih isjeĉaka. Prvi put je ponovo upotrebio Thoinot Arbeau u naslovu traktata o ig ma Orchesographie (1589). 1929. drveni i limeni duvai instrumenti. 2 m. bubi ĉinele. U orijentalne ljestvice moţe se ubrojiti i -> ciganska ljestvica. opo^ obzorje. podra meva se manji instrumentalni sastav (od ital.: G. da se pri izvedbi glas ima osloniti na notu ispred oriscusa. fagoti. oboe. orgulje i 1 regal) postiţe majstorske kontraste u senĉenju (nj u sceni koja se odigrava u paklu u orkestru dominiraju dube tromboni). Sve o. u razliĉitim većim il i manjim sastavi sa obaveznim instrumentima za isticanje ritma. Na razvoj orkestra mnogo utiĉe razvoj tehnike sviranja na p jedinim instrumentima. Introduction a la paleographie musicale gregorienne. limenih duvaĉkih instrumenata (trube. . trube. Zbog toga barok. od drvenih duvaĉkih instrumer (flaute. 2 ĉembala. 3 sordinirane trube. Monteverdi i d deli se o. chitarrone. orkestarska svi i solistiĉki koncert uz pratnju orkestra. odnosno u uzlaznom obliku g—as—h—c) koji se susreće i u našim narod nim napjevima. pa narodni 0 raznim sastavima i dr. samostalne instrumental grupe u Pesaru. Prva svira melodiju. 2 bas. koji je preteţno duvaĉki. Oni su grupisani u deonice prve violine.. Potsdam 1934. klarineti. Već u tom ranom orkestru nalazi se veliki broj gudţ kih instrumenata. Rousseaua (1754).

koja zahteva kamerni instrumentalni sastav umesto velikog orkestra). Tako su uz već pome nute i neke druge italijanske dvorove (kapela crkve sv. predstavlja vrlo bogatu i šaroliku paletu instrumentalnih boja. M. 1795). Wagner je dovršio izgradnju moder nog orkestra. 2 oboe. Rimski -Korsakov. Berlinu (1712. uzimajući u obzir njihove individualne karakteristike. Koblenzu (1782). Haas. Vrhunsko su dostignuće orkestarske literature tog vremena ĉetiri simfonije C. viole. gotovo kamernim tretiranjem p ojedinih instrumenata (otuda i izrazi iz savremene muzike kao kamerna simfonija. mnogo doprinose pripadnici mannheimske škole. pored velikog simfonijskog orkestra. još i ĉetiri posebna duvaĉka orkestra i o sam pari timpana. Volbach. Strauss pron ašao je i neke nove boje. Handel. oko 1610. To je -> Academia philharmonicorum u Ljubljani. Wagnerove tube upotrebljava i A. u operi Der Fliegende Hollander koristi 3 piccolo flaute za postizavanje naroĉitih efekata. naroĉito u XIX v. koji kasnije smenjuje bas-tuba. Kapela mannheimskog dvora (osnovana 1720) uţiva u to vreme ugled najboljeg evropskog orkestra. J. kontrabas i ĉembalo). Drvene duvaĉke instrumente upotrebljava još slobodnije nego Havdn i Mozart. naroĉito J. U toj prvoj partituri nije bilo jasno oznaĉeno koji instrumenti sviraju melodiju (ĉesto se u njoj nalazi uputa »za dve violine ili oboe«). Kontrabasi su katkad smešteni s leve. R. Rameau još više diferencira pojedine instrumente koristeći njihove specifiĉne karakteristike. gudaĉku grupu (I i II violine. — H. Bambergu (1781). Schlesinger. 2 fagota. znalaĉki primenjuje flageolete i pizzicato. Krajem XVI i u XVII v. 1900 — 01. (melodija u I i II violini. po nameni sliĉna simfonijskom orkestru. Stamitz. zanimljive zvukovne kontraste postiţu smenjivanjem razliĉitih orkestarskih grupa (npr. Sastav orkestra još nije bio odreĊen. U njima autor kombinuje stari naĉin pisanja za o. Miinchenu (1778). kao i tehnike sviranja na njima. —■ R. U orkestarskoj muzici XX v. napisane za 2 flaute. trombon i harfu. 2 oboe. u Tanhduseru kombinuje bas-klarinet sa tri flaute koje sviraju u sinkopama. Razvoju orkestra. veliki poznavalac efektne upotrebe pojedinih instrumenata i instrumentalnih grupa. Kod Wagnera je o. Pojedini diri genti traţe da im s desne strane spreda budu druge violine umesto violonĉela. Razvoj graĊansk og staleţa u drugoj polovini XVII v. Pored simfonijskih orkestara i filharmonija u koncertnom ţivotu uĉestvuje i veliki broj operskih orkestara. oseća se teţnja za smanjivanjem glomaznog orkestarskog aparata — kakav nalazimo u delima kasnih romantiĉara —• kao i za solistiĉkim. 2 flaute. Oni uvode neke orkestarske efekte (tremolo). Haydn i W. violonĉelo. već u prvim delima nagoveštava sklonost ka novatorstvu. J. preteĉa je velikog sastava kojim se kasnije sluţe R. pri većim i manjim evrop skim dvorovima. broj duvaĉkih instrumenata i udaraljki manji je. God. 4 flaute 3 trube 3 oboe 1 bastruba 1 engleski rog 3 trombona 3 klarineta 1 kontrabastrombon 12 1 bas-klarinet 8 horna 3 fagota 2 timpana 6 harfi i 2 harfe na sceni 16 I vi 16 II v 12 viol violonĉela 8 kon Wagner uvodi i nove instrumente. 2 timpana i gudaĉi. U savremenom orkestru sviraĉi nisu smešteni uvek jedna ko. osnivaju se. teţeći uvek za zaokruţenom arhitektonskom celinom. Mainzu (1782). U Devetoj simfoniji pored dve flaute upotrebljava i piccolo. Preteĉa beĉkih klasiĉara u tom pravcu je Ch.: J. delovao. a R. Kompozitori romantiĉari još svesnije i ĉešće koriste speci fiĉne zvuĉne karakteristike instrumenata. Mattheson. dešifrovane akorde izyode akordski instrumenti (ĉembalo. Stuttgartu (1757). 2 horne i gudaĉke instrumente sa ĉembalom. ćeli niz orkestarskih sastava. ali već nagoveštava i prirodno diferenciranje razno rodnih instrumenata koje će usavršiti rana klasika. W. po ţelji autorovoj ili prema mo gućnostima. Dresdenu (oko 1650). 119 nalaze se gudaĉi. Das Orchester der italienischen Oper im 17. Nakon pojave i razvoja radija — posle Prvoga svetskog rata — pridruţuje se već i inaĉe bogatom broju simfonijskih orkestara i velik broj radio-orkestara ĉija je uloga u muziĉkom ţivotu takoĊe veoma vaţna. 1776 i Salomon. Londonu (Ancient Concerts. U baroknom sastavu orkestra velik je broj gudaĉkih instru menata. zvuk novog kvaliteta. pa i kamerna opera. pa ĉesto postizava i ĉisto naturalistiĉke efekte. 1 ili 2 fagota.). van Beethoven još smelije tretira pojedine instrumente.. — K. graĊenu na ravnoteţi poje dinih grupa instrumenata. Beĉu (1662) i dr. A. LIT. a i meĊu gudaĉke instrumente uvodi novine: violine deli u grupe sa upotrebom sola. Parizu (Les Vingt-quatre violom. Slobodno i virtuozno tretiranje pojedinih instrumenata unutar orkestra razvija osobito H. Nad njima kompozitor piše jednu ili više melodijskih linija za instrumente visokog registra (melodijske instrumente). Wagner i R. Strauss i G. Mozart povećavaju broj duvaĉkih instrumenata i razbijaju grupu continua uklanjajući ĉembalo iz orkestra. Hamb urg 1713. tada se u mnogim gradovima osnivaju i tzv. Magnificat J. Jahrhunderts. Sve te mogućnosti instrumenata u orkestru obradio je H. 2 oboe d'amore. Bruckner u Sedmoj i Osmoj simfoniji. 1701 osnovano je prvo filharmonijsko društvo na teritoriju slavenskog juga. ĉesto pojaĉana duvaĉima u unisonu. Kongressbericht der Internationalen Musikgesellschaft. dugo upotrebljavanom sastavu: 2 flaute. SBIMG. 2 trube. kao i sve bogatstvo harfe. Havdn i Mozart izgraĊuju klasiĉni o. R. Instruments of the Modem Orchestra. obiĉno je svirao ĉembalo ili prvu violinu te je ujedno i upravljao izvoĊenjem vršeći ulogu dirigenta. Wagnerove tube da bi ublaţio razliku izmeĊu horni i trombona. Do promena dolazi osobito meĊu gudaĉima. doprinelo je tome i pronalaţenje novih instru menata. U njegovoj Kantati br. a do slednije primenjuju i postepene prelaze iz fortea u piano i obratno (diminuedno i crescendo). F. Beethovenove partiture uzor su i novije instrumentacije. violonĉeli i basi). osnovana 1685) imali svoje kapele dvorovi u Londonu (oko 1550). On posmatra o. E. u karakteristiĉnom. Kasselu (1782) i K0benhavnu (1784). On prvi mesa i kombinuje dve instrumentalne boje da bi dobio novu boju. 13 L. a katkad i lauta). Parizu (-»■ Concerts spirituels). 1746. 3 trube i timpane. ĉelesta. pod nazivom kapele. Das moderne Orchester in seiner Entwicklung. Ceo taj bogati instrumentarij i vanredno poznavanje tehnike sviranja i upotrebe pojedinih instrumenata kod Beethovena su samo sredstva kojima on postiţe zvukovno monolitnu orkestarsku celinu. kontrafagot. Zur Frage der Orchesterbesetzung in der zweiten Halfte des 18. Gluck. Kothenu (oko 1720). 2 flaute. upotreba grupe continua — violonĉelo. 2 klarineta. Gezvandhaus. kao i instrumentalnih grupa. uslovljava i stvaranje bogatog koncertnog ţivota u kojem orkestri imaju vaţnu kulturnu i vaspitnu ulogu. Moderni o. Vrlo ukusno upotrebljava engleski rog. 1910. Pored razvoja tehnike samih instrumenata. Sastav orkestra za operu Lohengrin neobiĉno je bogat i karakteristiĉan: 3 trube 1 bastruba 3 trombona 1 kontrabas-trombon 8 horna 2 tenor-tube 2 bas-tube 1 kontrabas-tuba Ukupno 106 sviraĉa. . primenjuje u orkestarskim delima izrazitije koloristiĉke kontraste nego njegovi savremenici. od toga 64 gudaĉa. a naroĉito u XVIII v. Das Neu-Eroffnete Orchestre. S. Jahrhundert. pri razliĉitim evropskim dvorovima samo stalna orkestarska tela. Za doĉaravanje razliĉitih romantiĉnih raspoloţenja na temelju korišćenja zvukovnih mogućnosti pojedinih orkestarskih instrumenata izvrsni se primeri nalaze u partiturama C. struktura kao 1 namene simfonijskog orkestra postaje po njihovu delovanju sve odreĊenija. koristi specifiĉni ton viole. Osim toga i funkcije instrumenata u savremenom orkestru postaju drugaĉije ( -> instrumentacija). Berlioz. i655)> Sondershausenu (1637). Gothi (1648). a katkad s desne strane dirigenta. a u Devetoj simfoniji i ĉetvrtu (taj broj postaje stalan kod svih kasnijih kompozitora). Forma. Berlioz u delu Grand traite d'instrumentation et a"'orchestration modernes (1844). 2 oboe da caccia. Uz to je ovde obavezan i continuo (generalbas) što ga sviraju ĉembalo ili orgulje zajedno sa basima i violonĉelistima. Leipzig). 1763 i Euterpe. Ph. Šifrovani bas i nekoliko melodijskih linija iznad njega predstavljaju partituru XVII v. (heckelphon. Leipzigu (Konzertverein. svi se instru menti nisu nalazili u svim orkestrima. Tako Berlioz u Rekvijemu uvodi. kao i partiture. Strauss.. Goldschmidt. U doba beĉkih klasiĉara stvara se osnova i strukture i funkcije savremenog simfonijskog orkestra. U njihovo vreme pronaĊen je i usavršen klarinet koji tada ulazi i u orkestar. Marka u Veneciji.ORKESTAR harmonskoj podlozi (basovoj liniji) koju sviraju instrumenti dubokćg registra (bas. 3 oboe. Kod majstora baroka orkestarska partitura postaje sa vremenom sve odreĊenija. uz dva fagota i kontrafagot. Njegov o.. 4 trube i 2 timpana. a uz tri trombona i ĉetvrti instrument. fagot). Bacha pisan je za hor. — F. Veliki majstor kolo ristiĉkog orkestra tog vremena je i N. dostigao svoj najmonumentalniji oblik. odnosno clavecin ili orgu lje. Kompozitor toga vremena u isto je vreme i izvoĊaĉ. Uz nju je u XVIII v. ophikle idu. tako npr. 1765). filharmonijska društva. U XIX v. Ph. saksofon i dr. Webera. bogat bojama i izraţajnim sredstvima. 2 oboe. 2 horne. formira se i velik broj simfonijskih orkestara koji postaju kulturna potreba svakoga većeg grada. Neke od tih kapela razvile su se u velika orkestarska tela koja deluju još i danas (London. Les Petits violons. u trijima menueta izmenom veće i manje grupe instrumentalista). Wien 1909. uvodi u orkestar treću hornu (u Trećoj simfoniji). Tako u operama upotrebljava male flaute. Duvaĉke instrumente upotrebljavaju za izvoĊenje harmonije u akordima ili — što je još vaţnije — koriste svaki od njih i za sviranje melodije. Mahler iskoristili su u svojim delima sve zvukovne mogućnosti orkestra Wagnerova tipa. MeĊu najpozna tije idu orkestri u Weimaru (osnovan 1700). G. pa se ona interpretirala na raznim instrumentima. kao veliki instrument. Bacha (1776).

S. 1708. V 1903 — Uĉenica B. Preobraţenskog. K. 1722. Adelaide. Full Orchestra. Novom Sadu 1907. Nettl. Becker. Lisetta e Delfo. pej. Instruments of the Modern Orchestra. Music and Letters. Nikolaj Andrejeviĉ. Broder. — Firenca. — R. Scbastiano. God. Giuditta. Tbilisiju i Pragu. 1738. The Instruments of the Band and Orchestra. C. Carlo re d'Alemagna. Netll. La Costanza trionfante nel martirio di S. Berenice. 1913—] nastavnik na Visokoj muziĉkoj školi Filharmonijskoga društ\ u Moskvi. Mnog je nastupao u evropskim australskim orkestrima. 1921— 33 solistica balei Hrvatskoga narodnog kazališl u Zagrebu. Đavo u selu (Lhotk: i Ohridska legenda (Hristić). Carse. Pincherle. Orchester und Orchesterpraxis in Deutschland zwischen 1780 und 1850. Odesi 1911 (sa horom Stanković). spljošteni s vitiĉasto uvijenim stranama (gudaĉki instrumenti. II 1892 — Inverness. ijzi. Festschrift fiir Th. koncerte na Krfu. — R. God. L'Orchestra in Monteverdi. drva. L'Amor generoso. Program je obuhvatao popularne kompozicije. Melinda e Tiburzio. Orchester. Biniĉkog. R. s kojim je ĉest odlazio na koncertne turnej po Americi i Evropi. ORLANDO DI LASSO -> Lasso. Oratoriji: // Martirio di S. tal. Schreiber. ORMARIĆ ZA REZONANCIJU (franc. koi gudaĉkih i mnogih trzalaĉkih ţicanih instrumen ata trup (korpus koji sutitranjem pojaĉava ton proizveden titranjem ţica tako da mi daje volumen i kvalitetu. Grullo e Moschetta. Cambridge 1948. j nesumnjivo jedan od najistak nutijih dirigenata našeg vremc E. ORKESTRACIJA -> Instrumentacija ORLANDINI. Commins. Od 1922 ţivio u Parizi koncertirao po Evropi. 1940. The Orchestra from Beetrjoven to Berlioz. London 1949. ruski pijanist (Jelec. Schumanna i R.) 1954— Zbornik L'Orchestra. Bach's Orchestra. — P.) 1958. Regensburg 1933. Firenze 1906. Ghisi. 1712. 1916—21 profesc na Moskovskom konzervator ju. 1744 i dr. 1721. 1928. 8. Froman u Zagrebi God. Tagliavini. gornja daska ■— glasnjaĉa — uvijek je od meka crnogoriĉno. 1963). Vaskrsenije S.14 ORKESTAR — ORMARIĆ ZA REZONANCIJU Spectre de la rose CWeber) i Wiener G'schichten (J. — H. obnavlja se i daje. S tim filmskim orkestroi zapoĉeo je 1924 svoju dirigent sku karijeru. 1950). Luĉio Papirio. Monsieur di Porsugnacchi. 1712. Bolero (Ravel). Griselda. Historical Sketch. 1718. — A. 1726. Pariš 1955. Procee dings of the Musical Association. pod dirigovanjem S. 1948. Firenze 1954. Antigona. Nerone. Premda je za vreme Prvoga svetskog rata. Sn. Semiramide. Gli Strumenti d'orchestra. Gli Arnori infelici di Ammone. D. 1731 . London (II izd. 4. Alessandro Severo. Pokornoga. 1950 osnovao u Munchenu vlastitu trupu za koju je koreografirao balete Petruska (Stravinski). Spomenica K. New York 1931. La Cappella musicale della Corte di Toscana. Kralik. Arianna. Leipi-ig 1910 (II izd. pod upravom S. — VOKALNA. 1921). L'Amor lirannico. Opere: Artaserse. 1715. God. Petruska i Ţa) -ptica (Stravinski). Dno i strane ormarića redovito su od tvrd drva. Balbo e Dalisa. mnogo afiniteta im i za kompozicije impresionista. Lon don 1951. Blume.A. \ Beethovena. u Solunu i okolini. L'Odio e l'Amore. — O. Sulima i V. XI 1899 — Violinu uĉio na budimpeštar skoj Muziĉkoj akademiji ko J. S. Arsace. Grabbe. London 1949. Te mara (Balakirjev). // Bottegaro genliluomo. ORKESTAR KRALJEVE GARDE formirao se 1904 iz Beogradskog vojnog orkestra. Bakaleinikoff. 1961. Docnije. Biniĉkog. XI 1921 —). obilazi osloboĊene krajeve i prireĊuje koncerte. pod vodstvom D. Nino. Milano 1955. The Orchestra in the l8th Centurv. cassa di risonanza). Making an Orchestra. New York 1936 (novo izd. ovvero La Virtii al cimenio. X 1760). Bachs Orchestra. 1720. Della Corte. Fuhrmann. 1962. B. A. Cucuel. La Donna nobile. Ćtudes sur un Orchestre au XVIII e siecle. Jachino. Regensburg 1966. Bahĉisarajsk fontana (Asafjev). 1696. Znatan uspjeh postigao je 1966—• kao direktor baleta Beĉke drţavne opere koreografijama Dapht.: H. — H. talijanski kompozitor (?. Pasquetti. 1916 — 17. Pariš 1951. 1694. Eugene (pravo prezime Blau). a potom i po Francuskoj (1916). Orchestra e orchestrazione. ORMANDY. uĉestvuje u pozorištu u komadi ma s pevanjem i u operama. — M. — F. — F. 1734. — P. London 1946 ( I I I izd. izvrsno interpretira djela L. — F. Neki su ovalni. ruski plesaĉ i koreograf (Harkov. Stvaranje sveta J. Boult. druga polovina XVII st. Orlando di ORLIKOVSKI. Uĉio vje rojatno kod D. potpurije i fantazije. ameriĉki d: rigent madţarskog podrijetla (Budimpešta. Symphony Conductors of the U. 1912. 1739. a neki su kruškoliki (instrumenti iz porodic lutnje. 1732. Jahrhundert (disertacija). L'Ammalato immaginario. Uĉestvovao je. 1946). 1910. Klasiĉni balet studirao kod V. Vaclav. Music and Let ters. Temistocle. — G. Schultz. UInnocenza difesa. — H. Studie zur Vorgeschichte der Orchestersuitc im 15. The Orchestra. // Farasmane. Canzonette i drugo. Šut i Romeo i Julija (Prokofjev). Na njoj su zvuĉni otvori razliĉita oblika i veliĉine (okrugli u obliku slova C ili F. 1721. The Orchestra. DRAMSKA. — G. Hubava. 1718. —Johnstone-Stringham. k. 1715. Kroyer. Venceslao. Carse. Creuzburg. Fellereru. MGG. — A. Posljednje godir ţivota proveo u Invernessu. i dalje sa Biniĉkim na ĉelu. izvodeći prve simfonijske kon certe u Beogradu. 1741. Terry. Resonanzkasten. Licitarsko srce (Baranović). Ko. V 1964). osobito u baletima LabuĊe jezero (Ĉajkovski Šeherazada (RimskijKorsakov). Ifigenia in Tauride. Havdna. u kompoziciji uĉenik S.S. L'Oronta. o 1941 glavni dirigent Philadei phia Orchestra. 1712. Tcrry. London 1932 (novi otisak 1958). U poĉetku ima samo duvaĉke instru mente. Eugene Ormandy. 1717. Regensburg 1962. Teuzzone. F. 1722. izgubio muziĉku arhivu i instrumente. Herz~ feld. The Story of Orchestral Music and its Times. docnije dobija i gudaĉke te razvija znaĉajnu delatnost. Po impulsu je romantiĉar. 1723. 1923. — A. London 1942 (IV izd. > Igumnova. Die neue Sitzordnung dcr Simfonieorchesters. ..: G. Carse. Amore e maestd. bio tada jedini simfonijski orkestar u Beogradu. 1740. 1920. izvodio simfonijsku muziku. Posle Prvoga svetskog rata. sa horom Stanković izvodi i prva vokalno-instrumentalna dela (1907. Carse. // Carceriere di se slesso. — H. Landowski. zajedno sa raznim muziĉkim društvima. 1725. Un Vecchio innamorato. Studirao klav u Moskvi kod V. Musikblater. 1720. TO. L'Orchestre de Chambre. a posebnu im vaţnost daje ĉinjenica da je O. 1725. u A. L'Orchestra nel' 500 e' 600. — Ch. IX. RMI. Safonova. Pariš 1913. G. Leipzig 1921. g. 1737. — V. Lo Scialacquatore. Brass Instruments in the Orchestra. Camhridge 1940 ( II izd. Plesaĉku karijeru zapoĉeo u Harkovu. Or« 26. Untersuchungen zur Klangdifferenzierung im modernen Orchester. RMI. L'Orchestre et ses instruments. 1727. 1720. gitara. prvog simfonijskog orkestra u Beogradu osnovanog 1899. Hickmann i H. — 16. L'Fster.— M. 1722. St. Devetu simfoniju L. — A. 1953. 1705.). // Marito giocatore e la moglie bacchetlona. 1724. 1723. Lucia. — H. God. CornĊoup. od 1936 pomoćr dirigent (uz L. — H. Giuseppe Maria. F. Das Musikleben. // Figliuol prodigo. Sacre du printemps (Stravinski) i Pepeljuga (Pri kofjev). gdje je neko vrijem bio koncertni majstor Capih Theatre Orchestra u New Yoi ku. Die Sitzordnung des Orchesters. The Orchestra and its Instruments. L'Orchestra. mandolina). Berlin 1938. Pariš 1934. I. zatim na Konzervatoriju kod K. London 1934. van Beethovena. LIT. — P. Das Orchester als Ausleseprinzip. Stokowskog od 1938 muziĉki direktor. ORLOV. u izvo Ċenju opera i oratorija. La Merope. Ormisda. nek vrste tambura). Gandolfi. L'Orchestre enfantin. Hristića. 1732. DJELA. Das grosse Orchester. 1730. ovvero Larinda e Vanesio. LIT. — L. New York 1942. plesaĉic i koreograf ruskoga podrijt tla (Kijev. O. Svaka skupina istovrsnih ţicanih instrumenata ima ormari za rezonanciju karakteristiĉna oblika. Wien ( I I izd. 1715. Hind. Scorpionija i 1719 postao ĉlan društva Accademia Filarmonica u Bologni. Nizinske u K jevu i M. 1932—33 u Osijek i zatim ponovno u Zagrebi 1949—54 bila je baletni majste i koreograf Rijeĉke opere. — A. Antologia della storia della mušica. La fida ninfa. Ataulfo re de'Goti ovvero La forza della virtii. 1922. 1713. 1962. New York 195: — N. Schallkasten. Carse. . I. X. Le Amazoni vinte da Frcole. R. ORMANDY na. 1726 i dr. 1719. — L. 18. — Ch. La Fedeltd coronata. Giuseppe Maria Orlandini. 1730. — Lorenl i Barret. Paride. Kao direktor baleta u Baselu (1955—67) postavio je brojr cjeloveĉernje klasiĉne balete. I7th Century Orchestral Instruments. 1717. Aubert i M. Torchi. 1921 preseli se u SAD. The Story of Orchestra. Koreografirao i za Beĉku reviju na ledu kao i za televiziji God? 1970 u Zagrebu postavio balet Šćelkunĉik (Ĉajkovski). ORLOVA. Vologeso re de' Parti. The Orchestral Problems of the Future. Straussa. 1709. Od 1723 dirigent dvorske kapele i od 1732 kapelnik u katedrali. 1722. While the Orchestra Assemble. 31. Stoddard. ORLOVA dugogodišnjoj umjetn ĉkoj karijeri ostvarila je broju solistiĉke kreacije. Pariš 1949. 1718. Tanjejeva. Massimiano. 1742. — D. 1909. L'Oratorio musicale in Italia. MGG. 24. caisse de resonana njem. L'Orchestre. / Fanciulli babilonesi. MGG. 1719. Torino 1927. I svojoj o. // Marito geloso. Le Nozze di Perseo e Andromeda. — F. Polovjecki plesovi (Borodin). 1709. The Orchestra in England. a njegova je aktivnost trajala do Drugoga svetskog rata. 1712. 1725. Ti su koncerti bili na znatnoj umetniĉkoj visini. Ifigenia in Aulide. Strauss Djelovao zatim 1952'—55 u Oberhausenu kao pedagog i korei graf. — G. — R. Bologna 1920. 1708. / veri amici. — A. Malipiero. 1711. Kutija igraĉaka (Debussv). La Fede tradita e vendicata. 1716. X. Nekad su s plohe ormarića za rezonanciju pojedinih instrumenata ukrašaval inkrustacijama. — L. Olga. 1956). pri prelasku preko Albanije. — Isti. 1721. Škotsk a. Sjeve noj i Juţnoj Americi i na Dah kom istoku. Koncertira u Skoplju 1906. odlomke iz opera. Sedam reci Hristovih i 1908. 1713. 1931—3 vodio Minneapolis Symphon Orchestra. itd. La Preziosa ridicola. u formi plamenih jezika). Williamson. 7. Hotucs. et Chloe (Ravel). Bekker.

oko 1535). Prilog prouĉavanju orskih obrednih igara u Jugoslaviji. jedan te isti znak mogao se odnositi na razne vrste ukrasa ovisno o zemlji.: E. Niemoller. 1952. trzalaĉki in strument sliĉan lutnji. Skopje 1953. S. Pesna i oro. poĉetnicima-kompozitorima preporuĉuje da se sluţe jednom vrstom partitura sa deset linija. 1930. 2 nokturna. 1969. 1968. 1914. Buchanan. ORREGO-SALAS. ->■ figuracija. Tri ruske impresije za violinu i klavir. 1967. 4. — A. 2. Georgii. H. man. Coplanda (kompozicija) te kod P. — P. — SPISI: Aaron Copland. X 1905 —). Zvuk. ameriĉki pijanist i kompozitor ruskoga podrijetla (Kremenĉug. dotad nepoznatih u Njemaĉkoj. 1931.: C. U općoj je upotrebi kod Bugara za plesove što ih izvode ORTHEL. Lyra. 1966. 77 — 78. koncert za duhaĉ ki orkestar. Tehnika. muziku uĉio na Konzervatoriju u Santiagu (H. 1967. 1924 i dr. 1962. XII 1892 — ). DJELA. 2c. na »emocionalnoj logici«. vještini i mašti izvodioca. Alborada za ţenski zbor. Ornitoparchus aus Meiningen und dessen Lehre von den Kirchenaccenten. meĊu kojima i Ch. 1948. suradnik ĉasopisa Zvuk. Studirao na Konzervatoriju u Hagu i na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. ORKESTRALNA: Pjesme bez rijeĉi za vi olonĉelo i orkestar (Proljetna pjesma. lazarice. 1931. Divertimento za 3 duhaĉka instrumenta. New York 1961). La Situation musicale et l'instruction publique en France. 1964. Zanimljive su mno ge pojedinosti toga traktata. Eptameron vita. MQ. Heitor Villa -Lobos. Suite des gnomes. 1957. V. 1969. Leipzig 1913. Putovao po Njemaĉkoj. Od 1961 u Skopju profesor na Srednjoj muziĉkoj školi. klavirski trio. — W. Impressions de la Tamise. suita Escenas de cortes y pastores. MGG. po Austriji. Štoviše. IV 1928 —). 1929. 1969. 1962. Sonata a duo za violinu i violu. Sv. — -KOMORNA: gudaĉki kvartet. odreĊenim figurama. muziĉki kritiĉar lista El Mercurio i od 1949 urednik ĉasopisa Revista musical chilena. 1954. Niz godina predavao na Muziĉkoj akademiji u Philadelphiji. Kroz san. Zur Aesthetik des musikalischen Ornaments (diserta cija). \^\~!\ Concerto de cdmara za mali orkestar. Beyschlag. Allende. Firfov i G. 1967. Giitersloh 1877. Jubilaeus Musicis. 4 kratke pjesme za saksofon i klavir op. 1962. IV 1878 — 23. ORKESTRALNA. I 1919 —). 1970. 1967. iskorišćujući iskustva steĉena na puto vanjima. —■ Pantomima Ballet. Wilhem ĉijim je zalaganjem 1835 nastava pjevanja uvedena u sve pariške osnovne škole. Antun. zborovi. 1965. Ukrajina. Njegove najkarakteristiĉnije kompozicije pisane su atonalno. Njegov traktat Musicae activae micrologus. nastavnik muziĉke historije na Konzervatoriju. X°P°? kolo. Thompsona i A. kompoziciju uĉio kod P. Psalam za recitatora i duhaĉki orkestar. D. ritam i izraţaj uvijek ovisno i o ukusu. 1964. ORPHĆON. Arhitektonika makedonskog »Ora«. Macedonian Review i dr. Pariš 1889. deĉje pesme: Svetulka. instrumentu ili kompozitoru (-> Ukrasi u muzici). — VOKALNA: Cantata de Navidad za sopran i orkestar. Na Muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio kontrabas (I. 1967. npr. 1929. so nata za violinu i klavir op. London i New York 1922. Herzoga (muzikologija). — W. — R. LIT. Grafiĉki simboli muziĉkog ornamentiranja izdiferenci rali su se u najvećoj mjeri u XVII—-XVIII st. kompozitor (Zagreb. ali se njihove ritmiĉke. Hubert) i orgulje (A. 26. 1954. Beograd 1957. 1924. izdan 1517 u Leipzigu. op. Gloria a San Cirillo. Završio studij arhitekture. London 1915 ( I I izd. 2 — 3. Srbiji i Crnoj Gori. Kroz suton. Sonata a quattro za flautu. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. H. Dannreuther. Profesor klavira na Konzervatoriju u Hagu i kompozicije na Konzervatoriju u Amsterdamu. Studirao na Konzervatoriju u Petrogradu. Langa i G. Poema za flautu i klavir. 1954. un mušico de Nueva York. 1915. sa 6—8 pari ţica od mjedi ili ĉelika. SAN. Odatle su ih većinom preuzimali kompozitori drugih zemalja. usavršavao se u SAD kod R. ->■ koloriranje. Quid. X. gdje je studirao na razliĉitim univerzitetima. razdoblju. Broder. ORK ES TRALN A: s imfo nija . — A. Studien zur Entwicklungsgeschichte der ornamentalen Melopoie. Leipzig 1908 (novi otisak 1953). vuĉe podrijetlo iz prakse improviziranja i variranja koja se susreće u svim muziĉkim kulturama. direktor Opere i od 1967 profesor na Visokoj muziĉkoj školi. LIT. ORNITOPARCHUS. Andreas (Ornithoparcus. — Lj. op. Pajto ndţijev. Leo. 1937. tonovima ili skupinama nota kraćeg trajanja. Ĉetiri simfonije: I. I I . opći naziv u Francuskoj za amatersko pjevaĉko društvo. 50. osobito u Makedoniji. kantata America. Sastoji se od 4 knjige: Cantus planus. 1945. 1962. 1918. Obertura festiva. Joy. La Mušica in Macedonia. Mušica sacra in Macedonia. Cossack Impressions.: J. — R. Zvuk. 1916. solo -pjesme. MGG. — VOKALNA: kantata Slovo za Kiril i Melodij. Brunold. zbor i 5 grupa instrumenata. Ţivko Firfov. 101. Canciones Castellanas za sopran i 8 instrumenata. -> manira). Ti. 1915. Dragoslav. Arabesques. 1918. Linin. L. Ilijašević) za tenor. Fasano. 22. obiĉno u obliku kola. 2 sonate za violinu i klavir. A. 2. fanfares. Lysislrata Suite. 1914. 1929. kompozitor i muziĉki pisac (Gev gelija. 73 — 74. Ać. — Missa in tempore discordiae za tenor. London 1893 — 95 (novi otisak. Poetns of 1917. varijacije i fuga. pa ih je 1862 bilo više od 300. Nasuprot tome. njihova struktura i djelovanje temelje se. — SPISI: Za muzikata. Marechal i G. 1971. Majstor vokalne lirike. Sjećanje) . O.: Ţ. Tako u drugoj knjizi autor donosi velik broj tabulatura i notnih primjera. Filmska muzika. Pariš 1910. Suite russe. Goglia. 1945. Kulturen ţivot. Janković. Wissmera na Scholi Cantorum u Parizu. I. Prilog prouĉavanju muziĉke prošlosti M akedonije. DELA: simfonijska pesma Karaorman. 1972. već definira takt kao ritmiĉku mjeru za dirigenta. Storia degli abbellimenti musicali. i to u djelima francuskih lautista. Creation musicale macedonienne d'aujourd'hui. X. 1965. — A. a s tim u vezi mijenjao se i naĉin oznaĉavanja i terminologija (-> diminucija. — F. pantomima Lima Beans. 1913. Ornstein and Modem Music. — Isti. Smatra se da su neki narodni obiĉaji i ophodi u Srbiji (npr. Kvintana. Katarine i drugdje. Mace donian R~eview. ibid. — Psalam XIII za zbor i orkestar. odnosno pojedinih temeljnih tonova melodije. Leo Ornstein. — P. Musical Portraits. 1. 3 Weihnachtschbre za zbor. 1958. nokturno za klarinet i klavir. Na ĉelu pa riških orpheona stajali su istaknuti muziĉari. ORO (od grĉ. Nocturne and Dance of the Fates. Kul turen ţivot 1971. Dolmetsck. oko 1490 — Miinster. njemaĉki muziĉki teoretik (Meiningen. Primjenjuje se u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici i biljeţi razliĉitim znakovima. 11. Makedonski narodni ora. zborovi. —■ VOKALNA: kantata Ţetva (S. 1914. Suite 1945. Od 1961 profesor je kompozicije na Univerzitetu u Bloomingtonu. Pares. koncert za klavir op. 1966. solo-pjesme. Muziĉku karijeru zapoĉeo 1940 u Santiagu kao zboro voĊa na Katoliĉkom univerzitetu. opera-oratorij El Retablo del rey pobre. Uz to 1956 —63 muziĉki kritiĉar Radio-Skopja. ORPHARION (orpheoreon. Rosenfeld. Vogelhofer ili si. Kulturen ţivot. klavir^ ĉembalo i udaraljke. 7 Mo-ments musicaux. violonĉelo i klavir. L.). simfo nijska pjes ma The Fog. 1945. 19481 Umbral del sueno. DJELA. 1924. klavirski kvintet. ORNSTEIN. a 1910 oko 2200 s preko 60 000 aktivnih ĉlanova (orpheonista). Leon.). baleti Juventud. U trećoj knjizi nastoji dati sistematske upute o izvoĊenju litur gijskih lekcija. MeĊutim. W.KLAVIRSKA: 4 sonate. —• KOMORNA: sekstet za klarinet. Ime je uveo G. bio je raširen od XVI do XVIII st. Od 1894 odrţavaju se redovito festivali pod nazivom Concours Orpheoniques. 1972. a od 1940 na tamošnjoj Ornstein School of Music i na Temple University. Rosen biser i Zima. Santa Cruz). 1951. 2 Impressions de Notre-Datne. prema vlastitim rijeĉima. Concerto a tre za violinu. Prelude tragique. 1934. naziv za zborne narodne plesove. Smigdski. Petra. Kao muziĉki pisac bavi se istraţiva njem makedonske muziĉke prošlosti. — KLA VIRSKA: Deĉja svita. Leo Ornstein. pravo ime vjerojatno Vogelsang. 1921. Djelovao je kao kontrabasist Zagrebaĉke opere i orguljaš u crkvama sv. Badnja veće i dr. kada su ukrasi posve toĉno tonski i ritmiĉki notirani oni gube svoj pravi ornamentalni karakter i postaju strukturalni element kompozicije. Accentus i Contrapunctus. 1971. Lyon 1925. Martens. gambista i ĉembalista. funkcija i oblici ornamenti ranja mijenjali su se tokom muziĉke povijesti ovisno o stilu. 1925). 61. unutar jednog razdoblja ponekad se jedna te ista vrsta ukrasa biljeţila razliĉitim znacima ili obrnuto. Društva su ubrzo stekla veliku popularnost. Andreas Ornitoparchus. Gi. Dobar . ORTAKOV. — N. 1971. solo-pesme Karijatida i Portret-. Weber. orpheoron). suita Life of Man. odreĊenoj sredini ili ukusu. Zvuk. III. 3 sonate za violonĉelo i klavir. obou. LIT. Peace.ORNAMENTI — ORTHEL ORNAMENTI -» Ukrasi u muzici ORNAMENTIRANJE (lat. Musical Ornamentation (2 sv. 15 skupine plesaĉa.) ostaci orskih obrednih plesova. New York 1918. Dijalozi. — H. DJELA. scenska muzika. za kojim slijede brojni nastupi u muziĉkim metropolama Evrope i Amerike. C. Gounod (1852—60). skupni naziv za raznovrsno ukrašavanje melodije. — DRAMSKA: opera La Sibila Casandra. Cantos de Advenimiento za mezzosopran i 2 instrumenta. K. znakovima za ukrašavanje mogu se naznaĉiti samo pojedine vrste ukrasa.: J. Vlastimir Nikolovski. The Interpretation of the Music of the I7th and l8th Centurv. ornamentum ukras). solo -pjesme. LIT. Serenata concertante. 1964. Groblje. u. — KLAVIRSKA: sonata op. Toma Prošev. Kultura. 1933. Leo Ornstein. 1914. 1914. 1966. osobito u krugu radniĉke klase. ORŠIĆ. Umjetnik suvremenih stremljenja. Arti musices. 59. Ko. Ĉeškoj. klavir i gudaĉki kvartet. Madţarskoj i Rusiji. LIT. Societes chorales. Rad XIII kongresa saveza folklorista Jugo slavije u Dojranu 1966. gu daĉki kvartet. 6. op. style. 1. — K. zbor i orkestar. ĉileanski komp ozitor i muziĉki kritiĉar (Santiago. Juan Antonio. SAD. svita. dinamiĉke i agogiĉke vrijednosti ne mogu posve toĉno fiksirati.: A. zamišljen je kao instruktivno djelo za mladeţ. work. Medu zanimljivim pojedinostima O. Od njegovih kompozicija istiĉu se de ĉje pesme i gudaĉki kvartet. Povodom 60-godišnjice roĊenja Trajka Prokopieva. zatim direktor Instituta za folklor. Muziku studirao na muziĉkim akademi jama u Zagrebu i Beogradu (1955 diplomirao na Istorijsko-folklornom odseku). W. XII 1927). LIT. 1939. 1952. na Institute of Musical Art i na Konzervatoriju u New Yorku. op 39. 1964. 1954. Berlin 1957. 2 koncerta za klavir (I. 60. dodole i dr. Stoga je muziĉko ornamentiranje u odnosu na tempo. Ziirich 1957. ples). a bogatstvom sadrţaja nadmašuje sliĉna djela onoga vremena. Stockl). 1950. Umjetniĉku karijeru poĉinje 1911 koncertom u New Yorku. 1962. 1952. 1960. 1944). koraĉnica Richard Wagner za duhaĉki orkestar. 1946. 1961 i IV. — . sv. no invocamos tu nombre en vano. Three Moods: Anger. g y 1944. Die Verzierungen in der Musik. kontrabas i ĉembalo. Roma 1949. Skopje 1968. Vogelmeier. i D. Die Ornamentik der Musik. Monographie universelle de l'Orpheon. 6 preludija za violonĉelo i klavir. — KLAVIRSKA: Tuga za poginule heroje Bugarske Balkanskog rata. Traite des signes et agrements employes par les clavecinistes fran cais des I7e et l8 e siecle. 1949. U njegovu koncertnom repertoaru istaknuto mjesto zauzimaju djela moderne klavirske literature. Antun Oršić. 28. Istodobno se u Parizu razvio pokret za osnivanje amaterskih pjevaĉkih zborova. 1947. Cantus mensuralis. Lach. nizozemski kompozitor i pijanist (Rosendaal.

1839 (novo izd. 1955 i 1957. 2 sonate za violinu i klavir. 1970. 1940. na španjolskom i talijanskom jeziku). a zatim u Chicagu ĉlan orkestara K. Joseph d'Ortigue. Studirao pravo u Aix-en-Provencei. O. I 1973). 1933: II. sa L. 1932 —). kao Du The'dtre italien et de son influence sur le gout musical francais. K. 1958. 2 scherza. Zastupnik savremeno g muziĉkog jezika. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. 1964. Joseph-Louis d'Ortigue. Beograd 1969. O njegovu ţivotu ima malo podataka. Koncert za orkestar. OSMOGLASNIK -> Oktoih OSSIA (tal. ORKESTRALNA. Paap. 1857 (novo izd.. 1855. Napustiv ekstremni radikali zam. LIT. Kod toga praksi ipak nije potpuno pr kinuo s S. 2 moteta u obradbi za vihuelu u zbirci E. Periĉić. Poema eroico. Diferen- OSTERC. koja odlikuju dubokom iskrenošću doţivljaja. 1954. postiţe tonsku izdiferencira nost izvlaĉeći je iz organizovane zvuĉne materije savremeno tretiranog polifonog stava. koja za slušaoca ima podjednaki efekt kao i alizacija originalnog teksta. — /. francuski muziĉki pisac (Ca vaillon. os bito ĉeške i njemaĉke. Habe i K. osim uputa o ornamentici. ali ne preza ni pred osjećajnom dinamikom (Piccola sinfonia). Kleine Ballettsuite. koji je svojom originalnošću izazvao pravu revo] ĉiju u slovenskoj muzici. 1936). 1962. Schonberga i neoklasicistiĉka P. Abecedaire du plain-chant. Mahogany Magic i The Benny Goodman Story i dr. je ublaţio svoj stav. — Obrade narodnih pesai igara. Muziku studirao 1925 — na Konzervatoriju u Pragu kod A. negirajući svaku vrijednost dij tonici u modernoj muzici. Priĉa 0 kamenom cvijetu). Muziĉki stvaraoci u Srbiji. Joseph Louis d'. 1972. Nakon prekida 1931 —40 suraĊivao u orkestrima B. Osminska pauza biljeţi se . 1862 obnovio ga zajedno sa F. ĉiji su korijeni djelomiĉne u slovenskoj narodnoj muzici. a 1954 postal a soliš baleta lenjingradskog kazališta Kirov.. oko 1510 —?. 1829. . Zainteresovan za zvuĉni fenomen svojih ostvarenja. Div mento za dvostruki kvintet. LabuĊe jeze Rajmonda (Glazunov. Slavko. D. Ideolog muziĉkog modernizma u Sloveniji.). o. Los Angeles 11)52. 1957. OSGHIAN. koji se za ostvarenje svojih ideja bon i rijeĉju u ĉlancima. Conccrto alla burla za klavir. IV 1932 —). 1943. 1853. Kao jedanaestogodišnji djeĉak svirao u kvintetu s prijateljima na instrumentima koje su sami izradili. — Komponirao kraća djela za klavir. DJELA: De la guerre des dilettanti. Polazeći od neoklasicizma. 1959— 64 profesor muziĉke škole Josip Slavenski. Berlioza). On se medu prvima borio za obnovu gregorijanskog korala.: W. 16. Traite theoretique et pratique de Vaccompagnement du plain-chant. 1963. Uĉio zatim trombon i od 1905 svirao u orkestru B. Crossfire. Bio je Maestro de Capilla Fernandosa od Toleda vojvode od Albe i 1558 boravio je na njegovu dvoru u Napulju. U cijeloj noti ima osam osminki. nagoviješl je novo doba i bezobzirno u rao put svojim nazorima. 3 bagatele. 1960 i VI. septim nia i povećanim i smanjeni intervalima. se dijeli na dvije šesnaestinke (. 1952. M. Rajiĉića. kompozitor (Verţej.: M. MGG. Rajmonda) i Seljanka iz Medne gore (P kofjev. La Musique a l'e'glise. OSIPENKO. 1930. Vaucluse. Debitirala 1950. djelomice sa Th. O. ORY. Diego Ortiz. je izvršio snaţan utjecaj na muziĉki ţivot Pariza. Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu 1959 diplomirao kompoziciju i 1964 završio postdiplomske studije kod S. ili olakšano). — VOKALNA: Dve solo pesme. God. 1857 sa L. koncert za violonĉelo.. zbirka eseja Le Balcon de l'opera. koji je moţda identiĉan s Diegom). Diego. 1553 (obj. III. a u ĉetvrtinki dvije. 1876). — Tratado de glosas. LIT. Bavi se i muziĉkom kritikom (Politika). 1950. formi instrumentaciju. Vaganove. V 1941). scherzo za klavir i orkestar. Bardet. Avignon 1918. Armstronga.: V. II izd. je zastupao princip apsolutne kromatiĉnosti. Petar. Unoseći u svoja djela i ekspresionistiĉ obiljeţja A. zb< rovi Oĉe naš i Tri belokranjske. Najĉešće su zamršeniji ukrasi ili pasaţe kod kojih autor ili redaktor donos olakšanu verziju. Jiraka i zat bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Ljubljani. preludiji i dr. Bigarda i B. Schne ider s njemaĉkim prijevodom. Louisiana. MeĊu tim kompozicijama posebr mjesto zauzimaju orkestralna Suita. Johnsona. simfonijske pjesme Ma i Povodni moţ. 23. melod te unuS ^ ' harmonijske kombinaci '° nove poglede n muziĉku arhitektoniku. 1844. ameriĉki jazz-trombonist. Ljutomer. Boldena. 1947. Sigogis. 1954. MGG. Kid Edward. Na meĊunarodnom na canju u Parizu 1956 osvojila nagradu Ana Pavlova. Suita concertante za flautu i gudaĉki orkestar sa klavirom. poslije 1570). 1949. 1962. koncert za violinu. svita šumske priĉe za hor. God. u svom je umj niĉkom razvoju prošao nekoliko faza. Clementom pod naslovom Journal des maitrises. . Borrowdale. ĉetiri tridesetidruginke (JC). — Solo-pjesme. 1953. hislorique et theoreligue du plain-chant . J. Ala Jevgenjevna. 1962. 23. ou de la revolution operee par M. Niedermeverom 1859. sa lakoćom rešava slo ţene tehniĉke. OSMINKA (J"). Klasiĉni balet studirala na Lenjingradskom baletn institutu A. 1954. U poĉetku romantik. 3 sonatine. X. formalne i harmonske probleme.. Armstrongom). Njene r uspješnije kreacije su: Odetta-Odilija (Ĉajkovski. DJELA: Musices liber primus (himne. Završio uĉiteljsku školu i ne vrijeme djelovao u prosvjetnoj struci. Pevtona. Horsley. Apercu sommaire de la litterature et de la bibliographie musicale en France. Sinfonia conccrtante za klavir i orkestar. daje i uvid u instrumentalnu praksu XVI st. De l'Ecole musicale italienne et de I'' administration de iAcademie royale de musique a l'occasion de l'opera de M. C. 1853 — 63). — KLAV1RSKA: sonata.: R. kanta Magnificat. O. Glumio u filmovima New Orleans (sa L. psihološkom uvjerlj vošću forme i neposrednošću izraţaja. misu i druge crkvene kompozicije. R. Mušica iniziale. 1861. solo-pjesme Sonce v zavesah i Štiri belokranjske. 1963. u polovi] ĉetiri. Pc poznavalac suvremenih muziĉkih stilova. 27. dirigent. 1547 (pripisana nepoznatom Miguel Ortizu. psalmi. DJELA. moteti i dr. 1967. i kompozitor (La Place. A. uspio privući brojne sljedbenike te odgojiti kompozitorsku gi neraciju. a zatim se posvetio muziĉkoj publicistici i historiji crkvene muzike te je od 1829 u Parizu suraĊivao kao muzi ĉki kritiĉar u razliĉitim ĉasopisima i dnevnicima. Dve deĉje pesme (Svitac i Vi odluka). sonata za violonĉelo i klavir i dr. 1929. španjolski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Toledo. V 1802 — Pariz. 1853 (II izd. Niedermeverom utemeljio i 1857 —60 ureĊivao ĉasopis za cr kvenu muziku La Maitrise. ORTIZ. IV. O bacujući u poĉetku tekovi muziĉke prošlosti. Od 1863 bio je urednik ĉaospisa Le Menestrel. on je poĉeo sve više poklanjati paţn jasnom izlaganju sadrţaja i preglednijoj formalnoj izgradn Iz toga vremena potjeĉe nekoliko njegovih ostvarenja. Uv dio je s e nove ritmiĉke. XII 1889 — Honolulu. 1840). Introduction a Vetude comparee des tonalites et principalement du chant gregorien et de la musique moderne. 1833. je došao do stvaralaĉke faze kontrolisanog subjektivizma. ili). ORTIGUE. koncert za orkestar Silhouette. sovjetska plesaĉica (?. 20.16 ORTHEL — OSTERC cias za violinu i orkestar. Meditacije za 2 klavira.. Leon Orthel. Olivera. Ory's Creole Trombone i Savoy Blues. 1860). piii facile (tal. Od njegovih dela nagraĊena su Poema eroico i Koncert za orkestar. V. God. osobito u Journal des Debats (naslijedio H. — KLAV1RSKA : sonata. 1955. itd. gostovao je u dva navrata u Evropi. esejima i osobito u oštrim kritikama. A. Klasiĉna uvertira. Barber. DELA. 1895 — Ljubljana. ORKESTARSKA: Concerto solenne za klavir. The Musices liber primus of Diego Ortiz (diserta cija). 1911 osnovao vlastiti orkestar s kojim je otišao u New Orleans. MGG.. sadrţi najraniji opis legato -poteza i razliĉitih tehnika improvizacije s notnim primjerima. LIT. Vodio je i vlastite orkestre u San Franciscu i Los Angelesu.. — B. O. O. kompozitor (Dubrovnik. nota koja po trajanju odgovara osm trajanja cijele note. 2 Hommages en forme d'etude. guda ĉe i udaraljke. a od 1964 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (1969—73 prodekan). Varije 1956. Opirao se mo viĉkom ponavljanju i otk] njao pomake paralelnih ten odbacujući trozvuk kao ha monijski temelj. nastupao u sastavima Hot Five i Hot Seven L. 1565 (8 moteta obj. je bio jedan od najboljih trombonista tradicionalnoga jazza. Hindemitha izgrac je vlastiti stil. Blacka. 1959. Rossini dans l'opera francais. — KOA1ORNA: gudaĉki kvarte t. U harmon se sluţio novim strukturarr dajući pri tome prednost mali i velikim sekundama. 17. Nisardom. Ortizov Tratado de glosas sobre dausulas y otros generos de puntos en la mušica de violones (Rim 1553. U tom sluĉaju potpunija je ozn. 1962. Medu njegovim kompozicijama najpopularnije su Muskrat Ramble. B. 22. U svom zrelom razdoblju O. Šest simfonija: I. Chicago Vagabondsa (1928 — 29) i Lucky Day L. koja djelomice još i danas stoji pod njegovim utjecajen Znaĉajan je bio i njegov rad u MeĊunarodnom društvu za suvn menu muziku (SIMC). simfonijeta za gudaĉe. Berlioz. XI 1866).. atonalnos atematiĉnosti i dodekafonije. Proske u Mušica divina. u notnom tekstu oznaĉuje varijantu u iz1 denju pojedinog kraćeg odlomka kompozicije. de Valderravana Silva de sirenas. Kao vješt propagator. X. 25. 1958. 5 Etudes-caprices. OSTERC tradicijom. Dictionnaire liturgique. 1973. Od 1919 vodio orkestar u Los Angelesu. O. LIT. Arabeske za klavir. X. Komp nirao je i ćetvrtstepenu m ziku s namjerom da je uvede i tako obogati i slovensku muzici kulturu dostignućima suvremene zapadno -evropske muzike. 1962. Renea te ponovno u Los Angelesu (1929—30). Piccola snifonia. je nakon studija u Pragu postao gorljivi zagovornik modernizi i ĉetvrtstepene muzike.

1940. sonata za violonĉelo i klavir. VVolfgang. VII 1865 — Beĉ. Muzikološki zbornik. klarinet i fagot. koncert za violinu i 7 instrumenata. Ave Maria za sopran. (djela za gambu španjolskih autora. Qualre pieces symphoniques. Muziĉke novosti. MGG. Nasuprot tome.). — IZDANJA: Das deutsche Chorlied vom 16. 1958. od 1920 profesor Univerziteta u Skopju. 1936. Zur Geschichte des basso ostinato (disertacija). Rhvthmus. 1940. 1937. koncert za klavkski kvartet. Ouatre miniatures. Hessenberg) i dirigiranje (K. ibid. — W. —• L. DJELA (izbor). Svojim kompozicijama. uobiĉajio se ok 1700. K. od impresionizma nadalje o. alt-saksofon i bas-klarinet. Leipzig 1910. VIII 1896 —). Scheringa na Univerzitetu u Halleu (na Saali). Ĉetiri karikature za flautu piccolOj klarinet i fagot.. Arti musices. 1929. 1932. u muzikologiji uĉenik svoga oca i Th. Ljubljana 1972. Liliencron. Partita za violonĉelo i klavir. Nowak. M.: S.. 1951 — 52. Kantate: Rapsodova velikonoĉna poslanica za recitatora. — A. Slovenska glasbena revija. kao i djela engleskih virginalista. Aforizmi.: H. — R. 1930. djelomiĉno u svescima Das Chorvverk (izd. Bonn 1970. Bachs Ostinatotechnik. Salome. rog. Josquin Desprez (2 sv. SPISI: Predlog pevaĉkim druitvima i prijateljima gudbe. bas -klarinet. Bibliografski pregled kompozicij Slavka Osterca. Prokofjeva i C. J. Jahrhundert bis zur Gegemvart. Helmuth. Petites variations.. Ravel. Slavko Osterc. Stalno ponavljanje iste ritmiĉke i melodiĉke figure moţe stvoriti dojam nepokretnosti. Scherchens und K. 1931. I. Der Ostinato in der neuen Musik. Slavko Osterc. Melos 1953. Toccata. 1924. 1929. de Rorea. 1968. a od 1928 na Univerzitetu u Berlinu (od 1932 docent). X 1921). Premrl. 1955. Cvetko. Po svom djelovanju o. 1934. 1930. Ĉetiri Gradnikove pesmi za kontraalt i gudaĉki kvartet. Procesija. Cvetoĉi bezeg za alt. II 1932) i Dandin v vicah. Der Basso ostinato als technisches und formbildendes Prinzip (disertacija). Cvetko. Thomas). — A. Zu J. Monteverdis (disertacija). 1930. Belokranjska suita. 1929. 1932. 1889— 1912 gimnazijski nastavnik. 1932. Bartoka. 1934. 1929. koja kruţi oko sebe bez cilja (M. Ortiza). — K. 1969. Kun. Solo-pjesme: Usta so mi bila nema. franc. suita za violinu i klavir. 1933. Das Musikwerk (izd. 1938. ĉla nci. Slavko Osterc — Prispevek za biografijo. u Frankfurtu na Majni studirao kompoziciju (K. sluţe njima da bi ocrtali odreĊena raspoloţenja. 1. ibid. suita za 8 instrumenata. Italia patria del basso ostinato. koncert za klavir i duhaĉke instrumente. 1928. Buenos Aires 1955. ibid. Cvetko. 1935. Pokorn. 1970. autograf OSTHOFF. 1941. — G. S. G. 1924 i Mati. Gombosi. 1939. Divertimento za gudaĉki kvartet. 2 gudaĉka kvarteta. Motoriĉki o. •— E. —• Isti. C. — T. passacaglia. — KLAVIRSKA: Dve miniaturi. ibid. Belokranjske uspavanke. OSTINATO (od lat. — j. Krog s kredo. Male pesmi za Irenu za so pran ili tenor. u oba oblika (O. Uloga ostinatnih figura u suvremenoj muzici. VI. Marburg 1928.2simfonijske pjesme Povodni moţ. 4. Kriegera. I stavak Sedme simfonije). — A. Slavko Osterc und die stilistische Situation seiner Zeit. muzikolog (Halle na Saali. Cerkveni glasbenik. 1940. Izraz o. Leipzig 1950 (novi otisak. 1926— 27 i 1934. u razliĉitim modifikacijama i varijantama ima vaţnu ulogu i u jazzu. — Isti. štampanim i izvoĊenim u inozemstvu. Die konstruktive und thematische Ostinatotechnik des 17. Pamatce Slavka Osterca. 1936. Georgiadesa. v. LIT. — D. — D. Baleti: Iz Satanovega dnevnika. — H. Njegova primjena uvjetuje i izgradnju pojedinih ob lika (chaconna. 1928. 1927. Medea. Danses. doktorirao 1954 u Heidelbergu. Orao 1893. — KOMORNA: gudaĉki trio. 1930 (Ljubljana. Protivnim postupkom o. 1971. X. i talijanske canzone (G. 1933. harmonizovao je narodne melodije za hor i za klavir. 1962 — 65. OSTERC. dovodi do smirenja. VII. Kassel 1973. Regnarta. ĉesto kao jedan od osnovnih kon struktivnih elemenata nekih muziĉkih oblika (pes. 1938. slovensko muziĉko stvaralaštvo uputio novim pravcem. Der »Basso ostinato« und die Anfange der Kantate. Wolf). I922. 1928. njemaĉki muzikolog i kompozitor (Bielefeld. Messiaen). 1940. a u XVII st. Suita. Ravel. koncert za orkestar. LIT. — Za orgulje: Fantazija i koral. Tri pesmi iz ciklusa S. 17 S. Hartmanns Korrespondenz an S. Stravinskog. Ljubljana 1964. 1938 — 39. I stavak Španjolske rapsodije). Studirao muzikologiju. 1929. 2. MGG. II 1932) i Illusions (Iluzije). Rijavec. Mouvement symphonique. 1965. lamento u operi). Pokorn. Samospevi Slavka Osterca do njegovega koncerta v letu 1925. Musikgeschichte und Gegenwart. sonata za violu i klavir. 1937—64 bio je profesor muzikologije na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni. 25. Adam Krieger. Veze Josipa Slavenskog sa Stavkom Ostercom. Osterc. IV 1962). Fri drika Velikog. Nazori Slavka Osterca o tradiciji v glasbi in o glasbenem nacionalizmu. Šegula. Kompozitori XX st. Die Niederldnder und das deutsche Lied (1400 —1640). ibid. di Lassa. 1941. 1926—28 asistent A.1972. vrlo ĉest. A. Negujmo crkvenu pesmu. — DRAMSKA. zbor i 7 instrumenata. primjenjuju o.OSTERC — OSTOJIĆ Treba istaći da je O. Stoletja slovenske glasbe. Arcadelta. 1929. knj. Ciacona za violu i klavir.) nalazi se takoĊer o. Theatergesang und darstellende Musik in der italienischen Renaissance (2 sv. 1929.. Susreće se od XIII st. Apfel. sluţi gdjekad upravo u protivne svrhe. Asistent (1957) i docent (1965) na Univerzitetu u Miinchenu. Corrazzinija »Obup bednega sentimenlalnega poeta«. karakteristiĉan je za stvaranje B. Rijavec. — L. najĉešće u dionici cantus firmusa. Riemann. Bavio se preteţno ispitivanjem i analizom srpskoga crkvenog pojanja. 1929. alt. C. Banat. Spomen ica R. Zborovske kompozicije Slavka Osterca. dok se romantiĉari. Beethovens Klavierkonzert c-moll. O. 1928 — 29. Kao konstruktivni element javlja se o. Najstariji. Stolzela i J. Opere: Krst pri Savici. S. moţe biti sredstvo za postizanje i isti canje pokretl jivosti. klavir i dirigiranje uĉio privatn o i na Sternovu konzervatoriju. Komorno kompozicijsko snovanje Slavka Osterca pred njegovim odhodom v Prago. Ouverture classique. 1926. V. Pesem o devici Peregrini. historiju umjetnosti i filozofiju na Berlinskom univerzitetu (J. u djelima neobaroka i neoklasike. und 18. DELA. Fantaisie chromatiaue. H. Rijavec. 1961 i 1966. 1937 — 41 (Ljubljana. Passacaglia i koral. U misama i motetima Nizozemaca (XV i XVI st. 7.. obogatio ga modernom kompozicijskom tehnikom 1 tako u znatnoj mjeri pridonio njegovu daljnjem razvoju. — D. ORKESTRALNA: simfonijau C-duru. 1925. Juri in kaca belouška. XI 1928). Willaerta. Co. 1938. basse contrainte). Oĉe naš. 1930 (Ljubljana. G. Šostakoviĉ. VCestphal. O. God. sonata za sak sofon i klavir. Preludij 1 fuga za ĉetvrtstepeni klavir. 1936. 1921. 1929.. Bagatele. Bedina. Tihomir. Šegula. Iz k omiĉne opere. Fellerer (Musicae scientiae collectanea). 1935. ground). Grundzuge einer Geschichte des basso ostinato .A. ibid.). Jahrhunderts (disertacija) Miinchen 1940. 1922. — T. F. AFMW. kvintet za duhaĉke instrumente. 1962. 1960. III 1927 — ). 1962 -— 63. IV. melodiĉki i ritmiĉki jasno odreĊena i pregledna muziĉka misao koja se doslovno po navlja u istoj dionici kroz cijelu kompoziciju ili kroz njezin veći odlomak. U tom sluĉaju on je ritmiĉka okosnica koja daje impuls svim ostalim dionicama. 1942. 1928. Michaela.. plesne muzike XVI st. X. obou. — KOMPOZICIJE: gudaĉki kvartet. — M. Kriegera. nadalje. Magnificat za mješoviti zbor i 2 klavira. — L. CDXXXIV. 27. 1924. Lipovšek. — K. nonet. R. kompoziciju. koncert za obou. On je i vaţan element OSTOJIĆ. J. A. Studije. Bolero. Ostinato und Kompositionstechnik bei den englischen Virginalisten der elisabethanischen Zeit. D. Pravoslavno srpsko crkveno pjenije po starom karlov aĉkom naĉinu. Slavko Osterc in njegove skladbe. knjiţevni istoriĉar i kompozitor (Os tojićevo. Kongresni izvještaj. Reicherl. ĉetir i Heinejeve pesmi za viši glas i gudaĉki kvartet u ĉetvrtstepenom sistemu. alt-saksofon. Walter. Wien 1932. Berlin 1926. rog i violu. 1928 (Ljubljana. Introduccion a la mušica de nuestro tiempo. DJELA: Der Lautenist Santino Garsi da Parma (disertacija). 5. S. Trois esquisses. Kussera. 9. 1967. 1934. — Isti. trio za flautu. Ostinato. — J. 1929. SBIMG. Gurlitt. obj. •— D. 1887 — 1908. Six petits morceaux. obstinatus uporan). Frescobaldi). God. 27. RAM 1934. Cvetko. 1932. Wiesbaden 1966). afirmirao se daleko izvan domovine. — A. Litterschied. 1936. K vprašanju tonalnosti in vertikale v skladbah Slavka Osterca. Iz pisama Miloja Milojevića Slavku Ostercu. Bericht iiber den internationalen musikwissenschaftlichen Kongress. on se zove ostinatni bas (tal. Blume) i Nagels Musikarchiv. 1922. Sonce v zavesah. 1939. na roĉito D. Straţilovo 1892. ■— VOKALNA. Monteverdi. 1911 — 12. 1926.. II 1932). Spomenica SANU. od 1968 profesor i šef kat edre za muzikologiju na Univerzitetu u Wiirzburgu. 1946. 1932 (Ljubljana. J. D. jollia. Festschrift K. — Ista. Rijavec. 1935. 1929. G. 3. U orkestralnim partiturama postiţe se ostinatom velika gradacija tako da postepeno sve veći broj dionica preuzima ostinatnu figuru (M. brojne studije. 1931. zbor i 9 instrumenata u ĉetvrtstepenom sistemu. violu i klavir. DJELA: Das dramatische Spdtwerk C. Basso ostinato und Basso quasi ostinato. Propper. 2 kantate i pjesme uz orkestar i klavir. djela Josquina des Presa. 17. 1925. 1928. Naša pevaĉka društva i narodno . Aus H. 27. Muziĉko obrazovanje steka) kod privatnih uĉitelja u Novom Sadu. U baroku je basso 0. Paz. Arabeske. oso bito impresionisti. 1962. 1969. God. Beĉki klasici rijetko upotrebljavaju ostinatne figure. Zborovi: Familija. — O. Orffa koji ostinatne figure u basu ĉesto udruţuje s melodiĉkim ostinatom u visokim dionicama. Maska rdeĉe smrti. K vprašanju o kompozicijskih nazorih Slavka Osterca. Requiem za muški zbor i 15 instrumenata. 1970. 18. III. ibid. Cinq morceaux. 1953. Osthoffu posvećene su dvije spome nice. basso ostinato. 1927. 1934. Kompozicijski stavek komornih instrumentalnih del Slavka Osterca. Sin Helmutha. Religioso iz suite za orkestar. — Objavio 12 Composizioni vocali profane e sacre (inedite) di C. Fellerer). 13. 1934. — D. Koln 1973. Ph. a i najĉešći oblik je i \ u basovoj dionici. 1928. A. Mali preludiji. — D.

Spomenica Panĉevaĉkog Srpskog crkvenog pevaĉkog društva. Faust] Manon (Massenet). 6 Sonatas for two German Flutes by Giuseppe St. Njezin repertoar obuhvać niz sopranskih uloga lirskog i koloraturnog karaktera. and Vcl. deĉje pesme. 1955. Korespodence L. Fidelio). 1914 postao dramaturg i direktor opere Vinohradske divadlo. Na gorici na placu i dr. G. Horovoda i nastavnik muzike u Starom Beĉeju. Engleskoj i SAD. Đula (Gotovac. Koncfrtni pijanist. •— KOMORNA : gudaĉki kvartet u H -duru. 1965 Alpha-Omega za 12 muških glasova. 1955. A Collection of. 1742—43. Praha 1948. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. Les Enchantemen d'Armide za violinu i orkestar. Francuskoj.). S. 1963. Studirao kompoziciju (J. škotski violinist. Colin's Kisses. 1921. History of Music in Scotland. kasnije se sve više orijentii prema folklo rnim znaĉajkama rumunjske narodne muzike. for a German Fl. Po sebna izdania SAN. (10 sv. James.: Af. oko 1770. 1758. I 1931 — U Ljubljani završio Srednju baletnu školu. Les Toques guerra. Vlasty skon. a zatim direktor opere Praškog narodnog kazališta. klavir i udaraljke. 1934. 1909. Momente.). koj je vodio od 1938. 1965. Paqueno largo. Od 1927 upravljao takoĊer Bukureštanskoi filharmonijom. 1903 — 05. 1911. In paĉe. — Obradbe narodn napjeva za zbor (Eno dreuce. oko 1748. 1970. Lamentatio in Sabbato Sanci 3 Misererea. 7. Widor) i Schc cantorum (V. — W.). solo-pjesme uz orkestar i uz klavir. a 1741 u Londonu. La Legende de la rose rouge. istodobno apsolvira studij muziĉke historije na Akademiji za glasbo i historije urr jetnosti na Filozofskom fakultetu. U Otescuovim ranijim kompozicijama osjeća : utjecaj francuskog impresionizma. 21 Canciones a Maria Santisima. VII 1924 —). paleografiju (A. M. scenska muzi] Ilderim i Rubinul miraculos. LIT. Komponovao je za klavir. Sebastianu (1922—32) i Azcoitiji (1932—39).: J. Otakar Ostrĉil. III 1940). Nastavnik muzike S. 25. 1965 Touches za orgulje. Đordević. 1747. Gudaria. Couperina. Rektorys. sonatina za violinu. 19. — KLAVIRSKA: Collection of Minuets. Otakar. Osvvalds Airs. 1743. Opere: Jan Zhofe-lecky (neizv. 1913.). — Objavio više zbirka škotskih narodnih napjeva: Collection of Scots Songs (2 sv. plesaĉ i koreograf (Zemun. IV 1931 —). VIII 1935). Letopis Matice Srpske. 1911. 1962. 1914. Švicarskoj. N. Meditacion. 1913. Valeurs. with a Thorough Bass. Filmska muzika Nolimetangere. Tropismen II za klavir. 1928—33. lirski sopran (Trs 18.. j. O STR Ĉ IL kvalitetu izvedaba podigao na evropski nivo. Leto. ORKESTRALNA: Montaru za klavir. The Musical Magazine. Praha 1936. God. Pohadkovd suita. El Calangrejo. 1758. Alessandrescu. 1906. K. horovoda i kompozitor (Beraun. 1915. Breazv Ion Nonna Otescu. David. 1892 i Skfivan. OTTA KLASINC. Suite vasca. I 1768). Dromenon z. kun i El mar de la vida. Nejedly. P. Simfonijske pjesme: Le Temple de Gnia 1908. — V.). OTTE. oko 1741. 1940—51 b je direktor Konzervatorija u Madridu. zbor Rondeau des songes i Menuets de Plal J. The Glasgow Herald. OSTRĈIL. Kvapila Sirotek. 1909—10. God. XII 1880 — Sebastian. Ignacij. 1939. 12 Canciones para la Sagra Comunion. — VOKALNA. Đordević.: A. X. Pej. medi kojima su Marcelina (Beethoven. Seviljsl brijaĉ) i tamo angaţirana do 1951. London 1947. 1736. 26. DJELA: Elegia za violonĉelo i klavir. Preradio za 6-gl. ondje . 1897. Querol. Melodrami za recitaciju i orkestar: Lihe. LIT. — J. 1750. 1761 imenovan je dvorskim komornim kompozitorom. 17. — VOKALNA: Tasso-conceti za sopran flautu. 8 litanija za 3 — 4 gU i orgulje. MGG. Otakar Ostrĉil. X. gdje je obogatio repertoar brojnim izvedbama klasiĉnih i osobito modernih opera. Kundlovy oĉi. La Boheme). Isusovac. 1907 utemeljio ĉasopis Musi Sacro-Hispana koji je ureĊivao do 1922. Muzica. 1757.. — DRAA SKA: opera De la Matei cetire. Smetane. — F. — Danza de las cavaducas za klavir. udaraljke i gudaĉe. 3 klavira. 1912.. Lepa Vida (Ukmar). The Masque of Alfred. — Obradbe crkvenih i narodnih pesama.: V. Les Sylphides (Chopin Mammon (Kfenek). 1928. Andre bat ikusi dct. — Kompozicije za vojniĉku muziku. Bartol.: Af. 1912 i Peisaj de iarnd. Portugah Egiptu. Scenska muzika za dramu J.). Buţga. Kidson. 1904 i Balada ĉeskd. LIT. osnovao Operno društvo iz kojeg se razvila drţavna opera. 1969. op. IX. ostvaruje originalan muziĉki govor osebujnih melodijskih i polifonijskih rje šenja. Za zbor i orkest. OSTOJIĆ — OTTE DJELA: kantata Moji zemlji (F. 1900—03.D.). 3. Libanonu i Juţnoj Africi. Airs for the Spring. 1969. Janaĉka s Ostrĉilem. 1895. 1960. . studije i ĉlanci. fantazija za violinu i klavir. Pedrell). ali unosi suvremenu melodiku i disonantne dramatske akcente. oko 1759. Musical Antiquary. simfonijska pjesma Pohadka o Šemiku. Praha 1935. 1917.18 prosvećivanje.—■ Izdao Antologia de organisi espanoles i zbirku španjolskih vojniĉkih kompozicija iz XVIII st. a otada se iskljuĉivo bavio muzikom (uĉio kod Z. R. od 1736 violinist i orguljaš u Edirtburghu. — KOMORNA: Folie et sens. pjevaĉica. oko 1795. Baĉka. Love in a Village. Airs for the Summer. Ero s onogi svijeta) i druga djela. ORKESTRALNA. Ion Nonna Otescu. od 1958 ĉlanica Mariborske oper i od 1959 stalni gost Zagrebaĉke opere. . 1753. Ensemble za 17 instrumenata. Zero. Early Scottish Melodies. 191 El Canto popular montanes. — Balet Diadalos. Arregui. 1960. Goigoechea). Djeluje u Trstu kao nastavnik na školi Glasbene Matice i zborovoda pjevaĉkog društva Vasilij Mirk s kojim je osvojio više nagrada na meĊunarodnim natjecanjima. 1968 (u scenskoj verziji: Utrecht 1968). 1950.). LIT. 3. orgulje i udaraljke.. Dramaticka tvorba Otakara Ostrĉila a jeji jevištni osudy. OSVALD. oko 1765. 196 OTESCU. LIT. violu i klavir. orguljaš i kompozitor (Dunfermline. 1958. Gc. 12. Payer. OTRIN. simfonijeta. Ion Nonna. Las Montanas. 1927— 28. — CRKVENA: 8 Cdnticos a la Santisima Virgi 191° j I2 Canticos al Sagrado Corazon. klavir (B. Mocquereau) muzikologiju (F. 1915. pantomima Queen Mab. Alpha Omega. OTA. — Z. Pik Nogaviĉka (Cipci). 1959. Nje maĉkoj. Diplomirao modernu filologiju i estetiku. Marcha nupcdl. U njegova najbolja koreografska ostvs renja idu baleti: Les petits riens (Mozart). — Elegija za violinu i klavir. Bio je zatim nastavnik u Scotch Holland Warehouseu u Pali Mallu. — DRAMSKA. 12 Serenatas for lwo Violins and Vcl. Martini. 1915. Melodrami za recitaciju i klavir Kamenny mnich. Jose Maria Nemesio. Marcha real espanola. Divadlo. 1928. Rendezvous za komorni ansambl. DJELA. njemaĉki pijanist i kompozitor (Plauen. oko 1760 i (12 sv. 1907—08. II 1879 — 20. OTAfiO Y EGUINO. Kao kompozitor osvojio više nagrada DJELA. oko 1750—55. La Giarra (Caselk i druga djela. . 1916. — DRAMSKA: Macbeth. Abendroth). MGG. Panĉevo 1938. Balada i dr. James Oswald and the Temple of Apollo. oko 1741 i 1742. Otakar Ostrĉil. OSWALD. Praha 1912. — Solo-pjesme. Collection of 43 Scots Tunes zvith Variations . kantata The Wheel barrovi. Toffola u Trstu. 1740 boravio u Italiji. viith a Thorough Bass. Iko. 1762 — 63. DJELA. Somboru i Subotici i dirigent pozorišta u Novom Sadu. a O . oko 1747. 1915. osobito u Baletnor studiju Mariborske opere. 1899 i Legenda o sv. Gieseking i orgulje (F. 1742. balet Ileana Cosinzeana. — G. Passages. 1950. tragedija Cleone (Dodsley). Pozniak. Himno pontific Zborovi: Basa Chorichu. od 1959 muziĉk urednik Radio-Bremena. oko 1762. Engleska. Guipiizcoa. 1899. kn}. Tatjana (Ĉajkovski Evgenij Onjegin). Praha 1935. Jose Maria Nemesio Otafio y Eguino. Solo-pjesme: 12 Songs Compos'd in the Scotch Taste. Interpla 1963 za 2 pijanista i komorni sastav. La Traviata i Rigoletto). KOMORNA: 6 Pastoral Solos for a Violin and Vcl. drvene duhaĉk instrumente. iako pod izvjesnim utjecajem G. Ondina. — VOKALNA: The old Woman's Oratory. Benedetiĉ) za muški zbor i orkestar Cork strirao O. Farmer. 1911 i 5 canciones montanesas. rumunjski kompozitor i dirigei (Bukurešt. Realisationen za klavir i orkestar. Predavao ĉeški i njemaĉki do 1919. W. 1910 i Narcisse. Studirao na Zemaljskoj muziĉkoj uĉiteljskoj školi u Pragu. Uĉenica L. MGG. muziku za pozorišne komade. P. LIT. Novom Sadu i Mariboru (1959 —64 i od 1970] uz to se istiĉe kao odgojitelj mladih plesaĉa. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. Zite. muški zborovi (Devin. Od 1913 predavao kompozicij na Konzervatoriju u Bukureštu (od 1918 direktor). Hans. Studij kontrabasa završio na Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. 6 Divertimentos. Rameaua te Les Moissonneurs i Passacaille F. 1905. limene instrumente udaraljke. VIII 1864 — Mol. 299 i dr. Kao plesaĉ i koreograf angaţiran d sada u Ljubljani.). Gran himno a San Ignacio de Loyola. 191 Sorgi-Dantza. 1899. — V. u baletu se usavršavao u Njt maĉkoj. vodi i muški zbor Valentin Vodnik. Od 1908 dirigent amaterskog ansambla Orkestralni sdruţeni. Granan Flood. 1962. Fibicha). 1898! Suita C. 2 simfonijske skice na narodne moti' Din bdtrini. 1960. The Caledonian Pocket Companion (2 sv. Ĉehoslovaĉka. španjols kompozitor i muzikolog (Azcoitia. XII 1888 — 25. K. Collection of Curious Scots Tunes (2 sv. — J. 1921. Glen. Violetta i Gild (Verdi. Studirao na KonzerV: toriju u Bukureštu te na Konzervatoriju (Ch. Germani). kompozitor i zborovoda (Dolina kraj Trsta. 25. 1910. oko 1747. zborovi. IV 1956). Tropismen I za klavir. — SPISI: La Mušica religiosa y la legislacion. S. 1960. Margareta (Gounod. 5 Strukturelle Spiele za klavirski trio. V. oko 1750 —60. —• Spomenica Pamatce Otakara Ostrĉila. Responsorios del Oficio de Semana Santa. Me. oko 1745. 10 Favourite Songs. Via Ci cis. Od 1951 ţivio u S. for the Violin and Harpsichord. VII 1936). Legenda z Erinu.-Ph. Mimi (Puccini. na opernoj pozor nici debitirala 1947 u Ljubljani kao Rosina (Rossini. Be. varijacije Kfiţovd cesta. Anton-Tuna. Le'bl. 1912. moteti i dr.: O. 1711 — Knebvvorth. . 29. Salmo sinfonico. bastianu. Belgiji. Cancion del carretero. Pripada najznaĉajnijim ĉeškim kompozitorima XX st. Danza de gigantones i ( Solopjesme: Kun. 1751. Serenata'Ronda. . ORKESTRALNA: simfonija u A-duru op. 2. Rusalka (Dvofak). ORGVLJSKA: Cancion montanesa. Defile-Entracte-Reverance za glas i klavir. Old Scotch and English Songs. 3 Collections of Songs. Panĉevu. dok u orkestralnim kompozicijama. Engleskoj. Edinburgh 1900. tragedija The Gamester (Moore). Airs for the Autumn i Airs for the Winter. — H. U svojim operama nastavlja tradiciju B. 1912. Kjuder). Klavierbuch I. Cancion del olivo. Zatim nastupala u Italiji. horove i dr. Otakar Ostrĉil vzrust a uzrani. ĉeški kompozitor i dirigent (Prag. d'Indv) u Parizu. —• A. Mahlera. Poupe. DJELA. H. oko 1742 i oko 1775. Dancingmaster u Dunfermlineu. Pepeljuga i Petja i vuk (Prokofjev). Posebna izdanja SAN. zbirke Remembranza. Tomandl. — VOKALNA: ksmtatt'Uhodilo. Balada o mrtvim ševci a mlade taneĉnici. oko 1742 (7 sv. 2. Hindemith) dirigiranje (H. kao dirigent i kompozitor.. studirao orgulje i kompozici (A. 1913—19 i Honzovo krdlovstvi. 1926: Selska slavnost. farsa The Reprisal or The Tars of Old England (Smollett). XI] 1926 —).

God. — P. S. Debussvja i M. 1962—63 profesor Akademije za glasbo u Ljub ljani. — Gudaĉki trio. The Life of Sir Frederick Ouseley ( I I izd. F. — M. Seji. i D. OZNAĈIVANJE AKORDA. 1911 — 14 operni solist u Zagrebu. La opera espanola y la mušica dramatica en Espafia. Pikova dama). U muziĉkim oblicima XIV st. London 1889. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Charlesom i dr. God. London i Clarendon Press. Roma 1953. 1 8 6 8 i d. Carlo Magno (G. Dalibor i Prodana nevjesta). MGG. 1914—19 solist Narodnog divadla u Pragu i 1919—21 ponovno u Zagrebu. gudaĉki trio. dijamantnih i platinskih ploĉa. van Beethovena. 1950. sonata za violu i klavir. 1690). 1907—11 Vinohradskoga divadla u Pra gu.\\a&is\a\ i Krušina (Smetana. O RKES TRALNA: s imfo nija za guda ĉe. A Treatise on Musical Form and General Composition. Igor. Cvejić. Studij završio na Unive rzitetu Toho Gaku'en u Tokiju (N. Caldara.). preko 100 himna. Scarlatti. 1938. na njegovu su bogatom re pertoaru violinske sonate i kraća djela razliĉitih majstora svih raz doblja. simfonijeta za 16 duhaĉkih instrumenata. 11. 1958. II 1740). usavršavao se kod W. Frederick Arthur Gore. Rava. B. Monksa. — J. Cecilia. i. 1960. Dresden). — Kompozicije za klavir (sonata. V 1931 —). je do 1961 i sam kao klarinetist djelovao u ansamblu. osnovao je biblioteku Ottoboniana. DJELA. se ogledao i kao kompozitor. 1705). Dvofaka. Peha y Goni. 12. solo-pjesme. 9. Pagliacci). OUVERT (franc. otvoren). Frederick Arthur Gore Ouseley. njegovi su uĉenici bili Z. Saldonija u Madridu. oznaĉuje se struktura pojedinih akorda. Persichetti). Bacha. Šef -dirigent Simfonijskog orkestra u Torontu (1965 —66). Rieg gera i D. II Cardinale Bencdetto Pamphili. kao rektor i donator. 2 klavirska trija. Violonĉeiist i dirigent orke stra u Utrechtu. Hartnan. tri poglavlja o engleskoj muzici u Historv of Music Naumannovog engleskog izdanja. 1706). // Trionfo della Vergine (A. kao operni dirigent debitirao 1969 u Salzburgu (Mozart. II Teatro Ottoboni nel Palazzo del la Cancelleria. La Pastorella (isti. a od oko 1870 bio je dirigent u madridskom Teatro Real. Valentin (Gounod. Fleschova nagrada) i Miinchenu (1958). tal. Madrid 1946. Ranev. pjesme i dr. 1886. Mozarta. U nastavi harmonije. — Kompozicije za klavir (fuge) i za orgulje. 2. Havergal. Silvio (Leoncava'lo. od 1971 je programni i muziĉki rukovodilac tvornice gramofonskih ploĉa Helidon u Ljubljani. Ĉajkovskog. 9. — J. Firenze 1955. 1942. Madrid 1881. Marshall. N. Bio je suradnik ĉasopisa Jazz Today. Gunzek). 1705). 1932. Od 1960 profesor je na Juilliard School of Music. Snimio je više gramofonskih ploĉa. Statira (A.). Brucknera. a od 1963 na Visokoj mu ziĉkoj školi u Kolnu. sonata za violonĉelo i klavir. — E. Pfeifera na Akademiji za glasbo u Ljubljani i M. 4 kompozicije za gudaĉe. G. Nikola Šubić Zrinjski) i dr. H. Conccrlino za violinu i gudaĉe. Od 1955 OUP je preuzelo izda vanje ĉasopisa Music & Letters. On some Italian and Spanish Treatises on Music of the Scventeenth Century. Zrinjski (Zajc. On the Early Italian and Spanish Treatises on Counterpoint and Harmony. Studij s doktoratom završio u Oxfordu. M. — Zborovi. Historia de la zarzuela y del genero chico. Lon donu (1951. London 1896. 1869. — F. Knjiţevnik i muziĉar. Ravela. 1960. celestu i udaraljke. III 1877 — Prag. japanski dirigent (Hoten. 1691). pisao je aranţmane za Th. Z. Gaffi.: W. Cecilia. Hali. utemeljeno 1468. harmonijske funkcije i tonalitet kojemu pripadaju pojedini akordi (-> Harmonija. Za klavir: sonate. gudaĉki kvartet. Balet Nonagc. Szymanowskog. W. 1688). T. Considerations on the History of Ecclesiastical Music of Western Europe 1876. London 1892. Scarlatti. Willem van Otterloo. muziĉki Odušci OTVORENA FORMA OTVORI OUDRID Y SEGURA. Cosi fan tutte). Njegovi su uĉenici J. Cantata ddV Assunta (A. G. U Plziiu uĉio pjevanje kod M. IX. Gjungjenac. kojom je pridonio razvoju te muziĉke vrste u Španjolskoj. OVERTON. 23. XI 1972). X. 1962. 1946. Tako npr. virelais) izrazi ouvert i clos (lat. Pietro Ottoboni. Kardinal. a posebno djela jugosla I. 24. Rostala na Royal College of Music u Lon donu (1949—51). Co. D J E LA . DJELA. Pietro. — L. OTTOBONI. pa i u Juţnoj Americi. Duhovni voda kvinteta. LIT. engleski kompozitor. Oxford. 1962. XI 1950). XII 1907 —). O. Sir Frederick Arthur Gore Ouselev. suita za gudaĉe. . 28. — SPISI: A Treatise on Harmony. Memorials of Frederick Arthur Gore Ouselev. Giuditla vitloriosa (isti. II Cardinale Pietro Ottoboni. Americi i Australiji. u C -d u r u. talijanski libretist (Venecija.: A. T. Joyce. ameriĉki kompozitor i jazz -pijanist (Bangor. Studirao na Konzervatoriju u Amsterdamu (S. pa se poduzeće dijeli u Oxford Universitv Press. — CRKVENA : brojne mise. IV 1889). Bartoka i dr.molu. klavir. Uĉenik L. Lanciani. 1868. 1951. Izvrstan inter pret djela A. Ansambl je do danas (1974) snimio 20 long-play gramofonskih ploĉa u nakladi od 10 milijuna i dobio 8 zlatnih. — Zborovi. Amorc e gratitudine (Lanciani. 1948—71 ĉlan Plesnog orkestra Radio -Ljubljane. OUSELEY. K. 1958. de Angelis. — Aranţmani za jazz -orkestar. Positions of Organs in Churches. LIT. Stainer. Za svoja vrijedna ostvarenja stekao je pri znanja i na meĊunarodnim natjecanjima u Ţenevi (1950). 1943. —■ Opera U hola disabitata (napisao kao 8godišnji djeĉak). 1955. suautor i aranţer. sekretar Svetog Oficija. 12. A. 1948. B. Kune i N. La Forza del divino amore (B. Uz koncerte J. Introductie en Allegro. OUREDNIK. Osnovao St. Michigan. Paganinija.. I I I 1877). kompozitor i aranţer narodne zabavne muzike (Begunje. — A. Za orgulje: 12 fuga. Muziku uĉio na Musical Collegeu u Chicagu i na Juilliard School of Music u New Yorku (V. Corelli. aceord d l'ouvert znaĉi akord proizveden na samim praznim ţicama. IN S T R U ME N T A LN A : 2 g u d a ĉ k a k va r te ta . Kocelin (Lisinski. 1690). Predaje na meĊunarodnim teĉajevima dirigiranja Nizozemskog radija. Od 1855 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu i praecentor katedrale u Herfordu. 1709) i dr. koji je do danas izdao veći broj muzikalija i znanstvenih muziĉkih knjiga. S. — R. II 1825 — Madrid. Proceedings of the Royal Musical Association. Americi i Japanu. 1941. klavir i udaraljke. 3 suite. Mendelssohna. VIII 1825 — Herford. S. C. God. I. 1. F. violinist (Ljubljana. Posjeduje izvrsnu tehniĉku spremu i po sebni smisao za stilsku interpre taciju. Willem van. Michael's College kojemu je. ostavio muziĉku biblioteku (jednu od najvećih u Engleskoj). Ranevom. God. C. 1942. Jelecki (Ĉajkovski. 13. 1956. simfonijeta i divertimento ubrajaju se medu istaknuta djela nizozemskog orkestralnog repertoara. Charles. LIT.: F. 1695). Costanzi. 1961. Cotarelo y Mori. solo-pjesme. Gostuje u drugim zemljama. Polycarp i Hagar. Renato (Verdi. Krabuljni ples). Sachsom. A Treatise on Counterpoint. Umjetnik velike pjevaĉke kulture ostvario je brojne baritonske uloge koje su se odlikovale scenskom dovršenošću: Don Giovanni ( Mozart). 1882. sonatina za violinu i ĉembalo. SAD. K. 1952. 1879. D. 1924 utemeljio je londonski ogranak muziĉki odjel. Oblici. OVSENIK (Avsenik). 1953). OXFORD UNIVERSITY PRESS. 1935. 1875. Bernsteina u Tanglewoodu. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više meĊunarodnih nagrada. estampida. 1950 i 1954. Ko. o ĉemu svjedoĉe r edovita gostovanja po Evropi. Scarlatti. Od 1880 postoji i londonski ogranak. (balada. Cristobal. 1957. U posljednje vrijeme nastupa s uspjehom i kao dirigent. Bumpus. MGG. Symphonic Movement. lntrada za limene duhaĉe i udaraljke. 27. XI 1928 —•)• Studij klarineta završio 1961 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (M. OZIM. Nakon zavr šenoga studija s velikim je uspjehom nastupao u mnogim evropskim zemljama i izvan Evrope. MGG. A. OZIM venskih kompozitora. Paap. 1962.OTTERLOO — OZNAČIVANJE AKORDA OTTERLOO. Kast. a od 1962 vodio je teĉajeve za kompoziciju na Neto School of Music. nakladno poduzeće Oxfordskog univerziteta. A. Tartinija. Marcello (Puccini. O. 1868.: A. Lovve i W. 7. L. Character and Influence of Sir Frederick Gore Ouselev. 6. — DRAMSKA: opera The Enchanted Pear Trĉe. — VOKALNA: oratoriji St. J. nizozemski dirigent i kompozitor (Winterswijk. Operni l ib r e t i : U Amantc del suo cncmico (muzika F. OZAWA. španjolski kompozitor i dirigent (Bajadoz. IX 1935 —). Alontaldo. stupanj na kojemu se u ljestvici nalaze. DJELA: simfonija. — Isti. preludiji i dr. Vilko. I Teatri di Roma. divertimento za limene duhaĉe. i kod H. Wallersteina i 1902 zapoĉeo umjetniĉku karijeru. Zapoĉeo pijanistiĉku karijeru. P. Tovomasu. 1889 — 90. Faust). Nje gove 4 kompozicije za gudaĉe. francuski naziv za praznu ţicu na gudaĉkim instrumentima. The Compositions of the Rev. koja je poslije njegove smrti pripojena Vatikanskoj biblioteci. 1882. // Trionfo della castita (A. Filmska muzika. ĉasopis Roma. Kao jazz-pijanist suraĊivao je sa A. u svojem je domu prireĊivao znamenite koncerte na kojima su sudjelovali najugled niji umjetnici onoga doba (A. Handel i dr. Scarlatti. 1904—07 ĉlan Ljubljanske opere. 19 2. W. II s imfo nija. od 1949 dirigent haškog Residentie-Orkest. Jan. nokturna i dr. apertum i clausum. II 1920 — New York. Fantasta za 5 limenih instrumenata. gudaĉki sekstet. klarinetist. H Sako*). 1694). LIT. protektor Kongregacije i Accademije S. -> Harmonijska analiza). Historia de la zarzuela. kao i u harmonijskoj analizi. Komponirao je muziku za preko 100 zarzuela. nastupa kao gost u Evropi. S bratom Slavkom Avsenikom utemeljio 1954 ansambl za narodnu zabavnu muziku pod nazivom Kvintet braće Avsenik koji se ubrzo uvrstio u najpopularnije ansamble te vrste. Bio je izvrstan improvizator na klaviru i orguljama.. T. teoretiĉar i muziĉki pisac (London. Za boravka u Zagrebu bavio se veoma uspješno pjevaĉkom pedagogijom. 1957. Uĉenik B. La Boheme). Milhauda. a zatim se usavršavao kod L. On Mecenate in Roma barocca. 1950. Karajana u Berlinu. Madrid 1935. VII 1667 — Rim. X. Poviri). ĉeški pjevaĉ (bariton) i pedagog (Plzefi. Canon and Fugue. Mufioz. aperto i ehiuso) upućivali su izvod ioce da kod ponavljanja kompozicije uzmu drukĉiji završetak (danas prima volta i seconda volta).

U pri loţenom primjeru C znaĉi C-dur tonalitet. koji predstavlja temeljni ton odreĊenog akorda (~> Te-meljni ton i temeljni oblik akorda). slova i dr. Bila je zatim ĉlanica opera u Ljubljani i Mariboi i 1924—42 te od 1945 u Zagrebu.: Beethoven: Sonata za klavir u G-duru. S. —> Dinamika. Svi su ti s stemi mahom odraz liĉnih gledanja autora na harmonijske pr bleme. 12.. VIII 1962). nadalje. Riemann i dr. a malima mol. K. konstri irali su svoje posebne sisteme oznaĉivanja akorda. V.) koji upućuju kal treba interpretirati neko muziĉko djelo. br. op. -> Subdominantne harmonije. VII ni septakord VII stupnja s povišenom tercom i povišenom tt kvintom. a tonaliteti se taoder oznaĉuju slovima. N. -> Domi-nanta dominante. Pikova dama). tj. OZNAKE ZA PREDAVANJE. kao H. pa se stoga nijedan od njih nije proširio izvan kruga aut rovih pristaša. I 1896 — Zagreb. alt (Budimpešta. -*■ Dominantne harmonije.14. Uf kvintsekstakord II stupnja. skupina grafiĉkih znakova notnom tekstu (rijeĉi. Marcelinu (Mozart. a za djelovanja u Ljubl jani nastupala je kao dramska glumica. 9. —> harmonijske funkcije akorda (—> Toniĉke harmonije. Lucija. Ulril (Verdi. Pjevanje uĉila na školi HGZ Zagrebu i 1913 —16 n Muziĉkoj akademiji u Beĉu. KO. ostvarila je nekoliko z.. Krabuljni ples) i dr. one toĉnije oznaĉu kako autor (ili redaktor) zamišlja muzikalnu kompo nentu izvei be (-> Agogika. dominantu II i dominantu III stupnja itd. dok se rimskim brojkama oznaĉuje stu panj ljestvice. od kojih posebno treba istaknuti Groficu (Ĉa kovski. kao i niz pomno izraĊenih i stils okarakteriziranih epizodnih uloga. odnosno izvan granica njegove škole. 2 C: V7 I D/M D/III D T J V Pojedini muziĉki teoretiĉari. OŢEGOVIĆ. D/II i D/III dvije sekundarne dominante. -> Frazrranje). Altistica velikih glasovn mogućnosti i osobitog smisla za glumu. . Pjevaĉi karijeru zapoĉela 1919 na operi u Ljubljani kao Paulina (Ĉajkovsl Pikova dama). paţenih kreacija. -> Sekundarne dominante). pjevaĉica. i to velikima dur. septakord V stupnja. DĆ.OZNAĈIVANJE AKORDA — OŢEGOVIĆ ' • ■ > Struktura akorda oznaĉuje se arapskim brojkama na naĉin -> generalbasa. Slovima T. D i DD oznaĉuju se. kratice. S uspjehom se bavila koi certnom djelatnošću. Figarov pir).

ORKESTRALNA: 4 Studi. — KOMORNA: Sinfonias za 17 limenih instrumenata. Pollini). Ubrzo stekao veliku reputaciju širom Italije i izvan nje. / dispersi. te koralne partite. Bacha na podruĉju muzike za orgulje i ĉembalo. Comentarios za mezzosopran. Stanislao obj. 1608. Od 1603 vodio u Varšavi dvorsku kapelu Sigi smunda III. 19571 1958. Recreation suite enfantine. vibrafon i klavir. PACCAGNELLA. i. talijanski pjevaĉ. Vercelli. Pacellijeva djela mogu se po tehnici i stilu usporediti s najboljim kompozicijama toga vremena. Opere di J. Heterogeneo. španjols ki kompozitor (Bilbao. J.). 1964. Nakon što se afirmirao kao kompozitor na brojnim festivalima suvremene muzike. 1958 — 68. Ein Wort za glas. L. — Komponirao crkvena i druga djela. 4. radio-opere Mose. 1957. Uĉio kod F. limene instrumente i kontrabas. Quasi una fantasta. talijanski muziĉki pisac. sopran. 2 zbora. DJELA: zbirka madrigala za 4 glasa. Libro para U pianista. 1954—66.16 i 20 glasova. ali je još jednom nastupio 1796. pedagog. 1968. Stuttgartu (1690—92). 1964. U Milanu otvorio eksperimentalnu muziĉku školu u kojoj je pri mjenjivao vlastitu metodu muziĉke nastave. 28. IX 1653 — pokopan 9. Ancona. 2. 1964. 1961 — 69 (I. za pozitiv. 1959. Teoria e storia degli abbellimenti. Wecker). Od 1964 artistiĉki je direktor Biennala suvremene mu zike u Madridu. Mušica a cinque. — Spis Aproximacion a una estetica contempordnea. Pjevao na svima većim talijanskim pozornicama te više puta u Londonu. U zbirkama djela raznih autora onoga vremena štampane su 2 duhovne pjesme fcanzonette spirituali) za 3 glasa.). Završio studij prava u Madridu. Za Pachelbelov originalni muziĉki jezik karakte ristiĉna je pjevnost melodije. . 1960. Canzone in onore di S. U rukopisu je saĉuvano nekoliko crkvenih kompozicija. Gothi (od 1692) i Niirnbergu (od 1695 u crkvi sv. Glosa za sopran. 28. Luis de. — SPISI: La Elaborazione tematica nelle opere di G. 1961. 1960 —61 utemeljio ansambl Tiempo y Mušica za suvremenu komornu muziku. 1963.P (p). moţda i G. Bach. Un Uomo da salvare. Fabriano 1935. DJELA. Bertonija. Inici-ativas. Asprilio Pacelli. K. Reiss (Muzyka i Špievi. Prentz). PACCAGNINI. Orguljaš u Beĉu (od 1673. 1925. 1970. MGG. contromelodia. II Linguaggio melodico e armonico. flautu vibrafon i udaraljke. Novara). od 1968 vodi Studio di fonologia musicale Talijanskog radija u Milanu. Bach. Terzo concerto za sopran i orkestar. . 1968. Imaginario II. Canzone in onore di S. PACCHIEROTTI (Pacchiarotti). kršten 1. je jedan od najvećih njemaĉkih orguljaša svoga vremena. 1967. Gruppi concertati. Ĉita del Vaticano 1941. X 1821). // Mušica za 2 klavira. . Modulos I za 3 klarineta. Cenni biografici intorno a Gaspare Pacchierotti. medu njima Missa de Passione Domini (autorstvo nesigurno) i 8 kompozicija u orguljskoj tabulaturi. Školsku i muziĉku naobrazbu stekao u Niirnbergu (H. 1961. 2 ksilofona. 1967.). LIT. 1955. 1604 —18. V 1623). Kompozitor avangardnih stremljenja. 1602—03 na istom poloţaju u bazilici sv. Bach. S. zbor i orkestar. sopran-sak-sofon. njemaĉki kompozitor i orguljaš (Niirnberg. Radial za 24 instrumenta. —■ KLAVIRSKA: sonata. Escena za zbor i 18 instrumenata. 1967. 1961. 1971. orguljaš i kompozitor (Salboro. Altdorfu i Regensburgu (Ph. III. LIT. La Formazione del linguaggio musicale (3 sv. chaconne i suite. Mutazioni za violinu solo. 1962. 1965. klavir i udaraljke. X 1930 —). Studio pratico della tnelodia. 1929). La Citta del miracolo za flautu i orkestar. 1968. nadalje varija cije. tutti la spogliano. d'Alessi. fantazije. P. 1962. Nastupa kao predavaĉ i suradnik struĉnih muziĉkih publikacija. III 1706). 1958. vjerojatno do 1676). 5 Invenciones za flautu (violinu) i klavir. 1963 i II Dio di oro. koji je uglavnom napisao Pacchierotti. Metodo per lo studio delV organo. 1962. Studij završio na Konzervatoriju u Milanu. LIT. ĉemu se .: ukupna djela obj. Glinski. 1963. 1962. 1953. Metodo teorico-pratico per lo studio primario della teoria lettura e composizione musicale (8 svešĉića). K.Sassi. 1570 — Varšava. VOKALNA: j Ćori di Euripide za zbor i orkestar. Cecchini Pacchierotti. tj. DJELA. Sebalda). 1934. Por diversos motivos za 4 klavira. za 2 klavira: Movil II. 1965. orguljski korali (najĉešće troglasni s cantus firmusom u gornjem glasu ili basu).: G. a bavio se i muzikologijom i teoretsko-pedagoškim radom. Padova. // Canto gregoriano. Zbirke: psalmi i moteti za 8 glasova. Mušica a due za violinu i klavir. 1957. koncert za violinu i 6 instrumentalnih grupa. PACELLI. Najvaţnije su njegove koralne obradbe: koralne fuge (thematice praeambulando). II. U orguljskoj i klavirskoj muzici skraćenica za pedal. 1928. 7 zborista i plesaĉicu. — ELEKTRONSKA: Sequenze e strutture. TEORETSKA I INSTRUKTIVNA: Metodo per lo studio del pianoforte e la composizione degli esercizi iecnici ritmici e melodici (3 sv. Seulin. Anthem za zbor. 1953. Luis de Pablo versucht eine Asthetik der zeitgenossischen Musik. Gliriski (2 sv.). 1968. Modulos II za 2 orkestra. Pardfrasis za 24 instrumenta (po motetima T.). 1969. 1965. 1939. Modulos IV za gudaĉki kvartet. Un celebre mušico fabrianese: Gasparo Pac chierotti. Imao je glas izvan redna opsega i virtuozno je vladao tehnikom belkanta. Melos. sopran i magnetofonsku vrpcu. tokate. oznaka za treći manual. kao i kombiniran oblik (susreće se jedino koa Pachelbela) u kojemu orguljska fuga uvodi u orguljski koral. Elementi di canto gregoriano. Johann. Istakao se i kao pedagog. sopran (Fabriano. skraćenica za piano. 1925. Stanislao. — CRKVENA. psalmi. ali oĉituju i neke znaĉajke tadašnje venecijanske muzike. Magnificat i moteti za 4 glasa. J. talijanski kompozitor (Vasciano di Stroncone. 1608 i Sacrae Cantiones za 4—10. klavir. Progressus. S. 1965 — 66. ■— VOKALNA: Choral eucaristico za zbor i 7 duhaĉa. 1961. 1960. 1952. Milano. 1953. Modulos III za 17 instrumenata. Djelovao u Rimu 1589—93 u crkvi Santa Maria di Monserrato. 17. 1963. preteĉa J. — KOMORNA: gudaĉki trio. 1961. violinu i klarinet.). La Parola in Palestrina). NOVA IZD. Actuelles za sopran. Ejercicio para cuarteto. Lopez de Osaba. 1968. Metodo di composizione musicale (3 sv. 1968. Tombeau. Prosodia. 1968. — DRAMSKA: Protocolo. talijanski kompozitor (Castano Primo. Victorie). Polar za violinu. 1970. Asprilio. Orguljaš (Malmo. kršten 21. Kod orgulja. armonia. 4. M. koju je obogatio komponirajući orguljske korale. Palestrina. gudaĉki kvartet. V 1740 —■ Padova. 1952. Erfurtu (Predigerkirche. Schvvemmer. Imaginario I za 3 udaraljke i ĉembalo. 1952 i dr. S. 1965 — 66. Padova 1844. 1955. 1967. II izd. Dialoghi. od 1594 u Trinita dei Pellegrini. 1597. Reciproco. Elaborazione in polifonia armonica (3 sv. I 1930 —). Actuelles 1968 za orkestar. Umbrija. PABLO. 1678—90). Angelo. 1964 i dr. fuge. Bivio. Mušica da camera za 9 instrumenata. Posljednje decenije ţivota proveo u Padovi. J. 1958. Condicionado za flautu solo. 1792 povukao se sa scene. Cesuras za duhaĉki i gudaĉki trio. Ermenegildo. Eisenachu (1677— 78). 1964. — R. 1967. Antuna u Milanu. Asprilio Pacelli insigne Maestro di Cappella della Corte Reale della Polonia. 1591 i 16 moteta. jasnoća.: P. — DRAMSKA: Le sue ragioni. II 1880 ■—•)• Studirao na Muziĉkom institutu u Padovi (C. Petra. gdje je 1769 angaţiran kao pritno mušico kazališta San Benedetto. 1928—34. —• G. 1969. 1611. 1962. 1601. Vento-nel vento za mezzosopran i orkestar. 1960. debitirao 1766 u Veneciji. 1921. Koncertirao u Italiji i u inozemstvu. 3.: M. 1956. a zatim kapelnik i orguljaš crkve sv. DJELA. 1597 (vjerojatno još od 1595) kapelnik u rimskom Collegio Germanico. 18. Reciproco za flautu. a pp za pianissimo ili piii piano. ORKESTRALNA: 4 Invenciones. S. ■—■ PACHELBEL. Calegari objavio je 1836 priruĉnik Modi generali del canto . 1964. u muzici uglavnom samouk. 1948. balet / Dispersi. God. 12. 1956. 2 klavira i gudaĉki kvartet. Gaspare. 1957. 1925. 1963 utemeljio ansambl Ars Antiqua. 1599. Prosodia. Tutti la vogliono. — KLAVIRSKA: Sei tempi za 2 klavira. 1963. A. 1925 —30 izdavao vlastiti ĉasopis Nuova didattica e pedagogia musicale. basklarinet i udaraljke. 1968. X. 1957. one govore jezikom rimske škole. varijacije (2 sv. psalmi i moteti za 4 glasa. toplina i blagost harmonij skog izraza ĉesto s istaknutom funkcionalnošću akorda.

Ljubavni napitak). MGG. — Obradbe nai pjesama za zbor. dr. H. Hauptmanna (kompozi God. Arenskog i S. I.: fuge na Magnificat za instrumente s tipkama obradili i obj. God. III 1847 — Zagreb. za autorova ţivota): varijacije (vjerojatno 4 niza) Musicalische Sterbens-Gedancken. Tada poĉinje njegova blistava nistiĉka karijera: nakon Pariza (1888) i Londona (1890) P. Eggebrecht. J. 49S. oktet i dr. Pachelbels »Musikalische Sterbensgedanken«. XII 1867). Eggebrecht. Pijanistiĉku karijeru zapoĉeo 1869 koncertnom turnejom po Rusiji. 1691 (?). Petrogradu. — Balet Legenda Wars 1959. 30.: M. 1886—1917 profesor klavira na Moskovskom konzervatoriju. c.: V. 1932. Sikorski). duhaĉki kvintet. Evanston i Chicago 1954. 1876 —80 nastupao na koncertima. 1 7 a ri ja . 6 Concertoni za orkestar. Kompozicije mu se odlikuju logikom i jasnoćom strukture. ali im ĉesto manjka izvornost. — H. Abo 1949. 1881 odlazi u Berlin na kompozicije (F. 27. 1683. Chopina. Henrvk. Od 1813 komponirao za najvaţnija talijanska kazališta (Venecija. 1947). Zelenskog. Fredrik Pacius. — Tri kompozicije za violonĉelo i klavir. RazraĊivanju svojih djela. — KLAVIRSKA: sonatina. povukla se s operne pozor Jedna od najglasovitijih koloraturnih soprana svojega dob. — N. Johann Pachelbel als Vokalkomponist (s potpunim popisom djela). 1928 —36). 1840. Eggebrecht (od 1954) i dr. 1842 . koralne obradbe i suite za instrume nte s. Zborovoda i organizator muzi ţivota u Plocku. 2 1941). II Carcere Mamertino. Londonu. nekoliko suita za komorni sastav obj. i Die Loreley. Fedtke (1958). I dio. Doflcin. — SPISI: Sutla nalitd della mušica ntelodrammalica italiana del secolo XVIII. DJELA: DRAMSKA. XI 1860 — New York. 1951. I 1933). Pabsta (klavir) te A. 1905). Iako po profesiji lekar. a nakon golemih uspjeha 1880 u Beĉu i Parizu. Amina (Bellini. Davini. Kantate und Konzert im Werk J. Ĉajkovskog. 6 partita Musicalische Ergotzung za 2 violine i b. PACHMANN. i dr. Rigoletlo). Johann Pachelbel. 1841). Tadeusz. J. MGG. Orih. Sebald mit der Orgel zu intoniren und zu respondiren sich zu verhalten habe. LIT. H. 1957. 19. Mjeseĉarka). P. 1834 osnovao muziĉku školu u Viareggiu. proputovao je gotovo sve evropske zemlje i Sjevernu Ameriku. 2 mise. 6. God. La Regina di Cipro. Pachelbel — sein Leben und Wirken in Erfurt. — INSTRUMENTALNA: programna simfonija Dante. Saradivao je u mnogim ĉasopisima i i nim listovima. kompozitor i pijanist (Aleksandrovo koc botice. Gilda (Verdi. U ki vrijeme ostvarila blistavu umjetniĉku karijeru. PACINI. tokate. 1960. The Instrumental Works of J.— VOKALNA: kantata Ojczyzna za zbor i orkestar. uvertira. Seiffert (DTB. DJELA. 2 melodrame. zbirku Hexachordum Apollinis obj. Leschetvzkog. — F. Marsz uroczysty. se istakla izvanrednim kreacijama brojnih uloga. Bez tebe draga. 1864 —65. Madridu. suita. u F kod B.: partite. Collan-Beaurain. Novi nastupi vodili su ga zatim u Berlin . ariji CRKVENA: brojne mise. 1843. 1956. Smetane. Sorabji. 26 moteta. Moser i T. Kiel) i instrumentacije (H. 8. VII 1848 — Rim. M. J. J. — F. A Study of the Tenburv Manuscripts of J. so tvohl in den Vespern als Tagambt. mann. kompi i drţavnik (Kurylowka. Svetosa vska pesma.: M. — E. Saffo. SBIMG. Canv bridge (Massachusetts) 1952. God. Centralna liĉnost muziĉkog ţivota u Helsinkij' je poloţio temelje razvoju nove epohe u finskoj muzici. H. 1864. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. posvećivao je malo paţnje. Siedlce. Pachelbels (disertacija). — Romanca za glas i klavir. Jovan. i duhaĉki kvintet. Regina (udata Alvear). Milanu. Urban). dueti. Mattei) i Veneciji (B. Ĉuj. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. IX 1965). Berlin 1941. Udav: na vrhuncu slave 1907 za diplomatu M. 1901). — Gudaĉki kvartet. LIT. sonatina za fagot i 1 1953. Uĉio kod J. — VO K ALN A I CRK VEN A (rkp. Chigiana. ricercari. Uz to niz izgubljenih kompozicija. 1900. fuge (medu njima oko 100 fuga na Magnificat). Muziku uĉio \ botici. kada je škola pripojena muziĉkoj školi u gradu Lucca (1842). Seiffert (DTO. II 1796 —• Pescia. V. u ko jima je mogao doći do izraţaja njegov izvanredno mekan ton i gotovo eteriĉan pianissimo. Nolle. X. Nj< se kompozicije nadovezuju na njemaĉku romantiĉku školi su ĉesto inspirirane finskim folklorom. Mihalek. zborovi. Oko 90 opera: Annetta e Lucindo. Palermo 1927. F. 3 klavirska trija. Born. 6 gudaĉkih kvarteta.-E. — Preradbe orkestralnih djela P. — DRAMSKA : opere Kung Karls jakt. Alveara. Seviljski brijaĉ). 1845. Giovanni. Prag je ovo milog Srpstva. 1867 i dr. Pachelbel als Ka mmerkomponist. za vi 1955. P. Woodzvard. Rubinsteina i P. ORKESTRALNA: 2 simfonije. U njegovim kompozicijama ogleda se. AFMW. PACIUS. 17. 1962. 1954. Suita kurpiozvska. 1903 — 04. 1826. Spohra (violina) i M. 1952. Pjevanje uĉila u Lisabonu i tamo 1888 debil u kazalištu San Carlos kao Amina (Bellini. finski kompozitor njema podrijetla (Hamburg. 1828 —34 prvi violinist dvorskog orkestra u Stockhc Od 1834 muziĉki direktor (od 1860 profesor) na Univerzit< Helsinkiju. Zur 300. 1911. M. 1875). Moniuszka za klavir. otkrićima na polju klavirske tehnike. u Kasselu kod L. ni jednog ĉasa ne zamagljuje jasnoću osnovne koncepcije. ruski pijanist austrijskog podrijetla (Odessa. P. Pachelbel (disertacija). Strobla (klavir). bey S. LIT. X. MGG. ragionamento. Furlanetto). moteti i dr. Wycinanki z morskiej pianki z. LIT. 13 Magnificata. talijanski kompozitor i teoretiĉar (Ca tania. H. za razliĉne komorne sastave te preludiji. revidirao i iz ostavštine dodao II di o F. 1953. Buenos Airesu i drugdje. Aus der Vergangenheit der Stadt Erfurt. A. — Deul-hche Anzveisung. Zu seinem 250. 1846. varijacije. — Kompozicije za orgulje (sonata. 6. potom. I 1871 — Buenos A 18. H. poljski kompozitor i pijanist (Lazy. — i'. pridruţuje virtuozno iţivljavanje u samoj instrumentalnoj igri koja. Moser. -KALNA: 10 kantata. — G. — E. a kasnije ruskih kompozitora eklektika A. P( izdanja SAN. Zeitschrift fiir Hausmusik. obj. S. kao i djela. — Isti. — E. H. LIT. Ti kurpiozvski za solistu. God. u tom gradu P. 1951. Studirao kompoziciju u Bologni (S. — H. 4. Đ PADEREWSKI. DJELA. 1872 upisuje se na Varšavski konzervatorijum studira klavir. Pachmann and Chopin. Jovan Paĉu. — Horske harmonizacije. meĊu kc su bile Rosina (Rossini. 1956. 1955. Around Music London. — J. nastavnik u Lodzu i od 1954 profesor na ' koj muziĉkoj školi u Varšavi. 1903). 1867. Dušane. X 1902). F. c. nastupa i kao koncertni orgi DJELA. Pachelbel: Alternation or Intonation?. II Maestro Giovanni Pacini. Wie man durchs ganze Jahr bey tvehrendem Gottesdienst. Wiederkehr seines Geburtstages. 3 rekvije ma. 1967. 1860. — Isti. autobiografija Le mie memorie artistiche. je ime novan njezinim direktorom. Musik und Kirche. Krummacher. oko 1858—64. I II 1809 —■ Helsinki. Pet. Pro mušica. nastalih najĉešće u kratkom roku (svoju najbolju operu Saffo napisao je u 28 dana). Rutkovvski). J. poljski pijanist. Acht Chordle zum Praeambulieren. koristeći se nje. argentinska pjevaĉica tugalskog podrijetla. U poĉetku pod utjecajem F. — D. H. 6.: K. Mušica. pre ludiji i dr. Seiffert (DTB. Ignacy Jati. C onamo i dr. neka djela za instrumente s tipkama obj. Pachelbels Kammermusik. izbor djela za instrumente s tipkama obj. 188. U Be sprijateljuje sa J. Mnoge narodne i graĊanske melodije harmoni: je i za hor i za klavir. Rusiji. 1887. KLAVIRSKA: Chansonette serbe. zbor i orkestar. DELA. Pojedina vokalna i crkvena djela obj. koncertne etide.: M. AFMW. Ponešto ekscentriĉan. 6. Studij zapoĉeo na Varšav skom konzervatoriju kod R. Meditation za gudaĉe. 1953 i 1957! koncertna uv 1949. Commer {Mušica sacra. nastupajući u lermu. 1952 i 1954. 1960. Zelenskog (kontrapunkt). usavršavao se u Beĉu kod T. Giovanni Pacini. — TEORETSKA: Principi elementari col metodo del meloplasto. kolo iz i rastanka. 1921). Podolija. NOVA IZD. U meĊuvremenu pre godinu dana na Konzervatorijumu u Strassburgu. Magnani. Eggebrecht. ! za violinu i klavir. Pachelbel. Helsinki 1921. poljski kompozitor i guljaš (Sierpc. Mnoge njegove pjesme posta u Finskoj veoma popularne. Milano). Ciccc 1872. PACHULSKI. Dachsa na Konzervatoriju u Beĉu. Bena di Varnol. sluţio se kod sviranja grimasama. M. šavi. Koncerti: 2 za klavir. INSTRUMENTALNA (obj. Posljednje godine ţivota proveo u Pesciji. Beckmann. sopran (Lisabon. 1950. Arenskog i N. je stekao široko priznanje. redovno je kon rao u mnogim mestima tadašnje Austro -Ugarske i Srbije. Osobito se isticao kao interpret Chopinovih kompozicija. — KLAVIRSKA: 2 sonate. Brahmsom. J. Leipzig i druge njemaĉke gradove. je od 1837 i dvorski muziĉki direktor. Journal of the American Musicological Societv. 1970. Diplomiravši 1878. sonatina za 2 violine. Dordević. 1938. a studij kompo 1950 u Lodzu (K. Barceloni. Iako je poĉeo komponirati u vrijeme najvećih Rossinijevih uspjeha. Ringbom. ORKESTRALNA: simfonija u 1 stavku. brojni ĉli kritike. gestikuliranjem. fantazija. Seiffert. Montevideu. Medea di Corinto. 1957. Don Giova Adina (Donizetti. 1948. u kasnijim godinama i glasnim komentarima. 1S50 (revidirana ' koncert za violinu. U Pachelbelovoj liĉnosti sjedinjuje se virtuoznost i pjevnost juţnonjemaĉke škole sa srednjonjemaĉkom teţnjom prema kontrapunktiranju i variranju na temelju cantus firmusa. zborovi. X 1859 — SSSR. Zobelev (1937). K. Vladimir. 17. M. koja je ubrzo postala poznata. Arenskog. Zerlina (Mozart. Napulj. Od 1822 ţivio u pokrajini Lucca. 1954. God. 1898. MF. U rkp. sonate i dr. — //. Oratoriji: 11 Trionfo della religione. Woodward (1952). uz romanti< patriotski izraz. tip ka ma. 1699. — H. Mat thaei (4 sv. Moniuszka (harmonija) i W.. ĉarka). zahvaljujući melodijskoj invenciji i smislu za scenske efekte. 1918 — 19. Fredrik (Friedrich). 1967. arije s varijacijama Hexachordum Apollinis. Sonatina zvirtuozozvska. Die Variation als Grundlage handwerklicher Gestaltung im musikalischen Schaffen J. je autor finske n nalne himne Maamme Laulu. PACINI. Sant' PAĈU. 17. Kompozicije za 2 klavira. Seif fert (1929). Giovanni Pacini: Bemerki zum Stil seiner Opern. Fredrik Pacius som tonsattare. fantazije. X 1916 —). Oko 15 kantata. 1693. mesto profesora klavira. Cenni starici sulla mušica e trattato di contrappunto. solo-pjesme i dr. Studij orgulja završio 194 Konzervatoriju u Varšav i (B. meĊutim. oko 80 zborova. The Magnificat Fugues of J. a zatim nastavio studij na Konzervatoriju u Moskvi kao uĉenik N. kasnijeg j sjednika republike Argentine. dobiva na Konzervator. W. partitu za 5 gudaĉkih instrumenata i b. I 1891). 1913. 1865 (dopunio F. uporedo sa medicinskim studijama. Singspiel Prinsessan af Cypern. 1962. pa mu ni instrumentacija nije uvijek dotjerana. DJELA. — VOKALNA.22 PACHELBEL — PADEREWSKI Agnese. kompozicije za harmonijum i kla' Muzika za pozorišni komad Naši seljani. Todestag. ORKESTRALNA: fantazija za klavir i orkestar. i bidermajerski salonski stil briljantno vit nog karaktera. Manon (Massenet) i d PACIORKIEVVICZ. Pachelbels. Pachelbel (disertacija). 1838. Botstiber i M. Rubinsteina. ): 9 ka nt ata . Fredrik ( rich) Pacius. 1962. Nezadovoljan svojim sviranjem povukao se tada i osam se godina dalje usavršavao. Pachelbel. X. — II. J. 1865. Parizu. . solo-pjesme. 1953. varijacije za violinu i orkestar. H. A.

Turczvriskim priredio izdanje celokupnih dela F. P. God. — Hej. — A. Fantazja polska za klavir i orkestar. 1880. pod utjecajem njemaĉke muzike. Prerado vića. 1791. U vokalnim se djelima uspješno pribliţio duhu hrvatske narodne pjsme. Baughan.mo lu op. — Ch. Tatra Album za klavir 4. — E. 1804 —07 dvorski kazališni diri gent u Dresdenu. te potpisuje za Poljsku mirovni ugovor u Versaillesu.Tebaldini. i. I. 1927. Paderevvski. gitarist i kompozitor (Varaţdin. varijacije i fuga op. 1798 nastanio se u Beĉu kao ka pelnik kazališta Karntnertor. Lausanne 1929 i 1948). pa uz ostalo osniva 1900 u SAD fundaciju Paderezvski. 2 4. P. Ignacv Jan Paderewski. Cooke. Ingresa . pasija. 1812—27 muziĉki direktor u Thedtre des Italiens (nasljednik G. Deţelić). uzuagi. Paderevvski. — A. 3 Grandes sonates za klavir uz violinu ili violonĉelo ad libitum. Oko 50 opera: Orphee et Euridice. a prvenstveno W. Konstruirao je gitaru sa 10 ţica.. Paers »Leonora« und Beethovens »Fidelio«. Buenos Aires 1946. Aurea Parma. 1919 vraća se u domovinu i sastavlja prvu izbornu koalicionu vladu u kojoj je predsednik i ministar inostranih poslova. Chopin. Phillips. U ranom detinjstvu uĉitelji su mu G. Od kompozicija velikog formata izdvaja se opera Manru. Š.. Mirković (D. naj - PAGANINI.. 1919. X 1782 — Nica. 1936. Više opusa posvećeno je solopesmi. I. P. 11 i op. 14. 1888. DJELA: sonata za violinu. J. Mickiewicza. u Poljsku se nikad više nije vratio. izvanredno sugestivne pojave. Costa. — R. J. k o nc e rt za klavir u a-molu op. 1 90 8 . Paderevvski.). neobiĉno sugestivan. Tvan. New York 1934. varijacije na Vive Henry IV za orkestar. Humoresqucs de concert op. 1931. Lwow 1910 (II izd. (Na crnooku. Medu solo-pesmama naroĉito je uspeo ciklus pesama na tekstove A. violinista Ċenovskog pozorišta. Ko. Od 1793 svi. Bio je naroĉito poznat kao interpret F. Krajanski. 1903. Orle bialy za muški hor. Pri kraju svoje umetniĉke karijere svira samo u do brotvorne svrhe. — A. — Instruktivna djela. 1939. A. Gnecco i G. solo-pesme. Ekicrt. doţivljava trijumfalne uspehe.. K. Kellogg. Paderevvski. ibid. PADEREWSKI nacionalnom tematikom (Simfonija u h-molu). Leonora ossia L'Amore coniugale. 23. 27. T. 5 i op. 1792 angaţiran za kazališnog dirigenta u Veneciji. Bronarskim i J. pa F. Paderevvski. je romantiĉar. Thibaut. X. Hk. Ferdinando. Trnskog. ibid. Padovĉeve kompozicije za gitaru. nemaju veće umjetniĉke vrijednosti. ibid. i on u Americi pokreće razgranam ak ciju u korist poljskih zarobljenika i poljske ratne siroĉadi. Moje drago i dr. Nevv York 1956. Laszozvski. 1829—37 djelovao u Beĉu. Muzyka jedna jest ţywq szlukq. Goleme prihode od svojih koncerata on deli široko u kulturne i karitativne svrhe. S. PAGANINI. italijanski vio linist i kompozitor (Genova. 1799. Pianist and Patriot. kao i drugi talijanski kompozitori njegova vremena. je. Godine 1795 odlazi na usavr šavanje U Parmu. MGG. Severnoj i Juţnoj Americi. Njegov je uĉenik bio V. talijanski kompozitor (Parma. Przegla. Krakovv 1949—59). a koristio je i poljske muziĉke motive (Fantazja polska). šarmantan u ophoĊenju. — J. — B. osobito sklon razraĊivanju lirskih prizora. Servetto. LIT. PADOVEC PAER. Ĉesto se inspirisao poljskom I. London '934 (poljski prevod 1935). Englander. 1901. od 1832 vodio kraljevu komornu muziku. Sledi niz koncert nih turneja po E vropi. 1884. God. a 1914 poĉi nje svoju politiĉku aktivnost. 1884. 13. // nuova Figaro. 1962. RM. polone-ze. Od 1848 slijep. od kojih je većina pisana za klavir solo. ko nce rt za k la vir. k o n cert za orgulje. Prilog k historiji glazbenog rada Ivana Ev. O RK ES TARSK A: s imfo n ija u h . P. Umetnik velike inteligencije. Kompozicije su mu tehniĉki doterane. Gronotuicz. X. — Crkvene kompozicije (mise moteti). — IZDANJA: sa L. XI 1873). Krakovv 1960. Vukotinovića. dueti..*T ra na koncertima i pobuĊuje paţnju svo jim neobiĉnim spo sobnostima. Krajem 1919 povlaĉi se iz politiĉkog ţivota. IN S TRU MEN TALN A: 2 s i mfo nij e . 1934. I. varijacije. elegija. ali se iste godine vraća u Parmu. DJ ELA. 17. severnoj Africi i Australiji. 1884. LIT. 1893. Bio je podjednako izraţa jan u interpretiranju dela velikog formata i u doĉara van ju intimne atmosfere klavirskih minijatura.d Muzyczny. 14. Sokolozvska. F. Rad D. Otada neprestano koncertira po Evropi i Americi. — VOKALNA: 2 oratorija. 5. Camilla. U gitari samouk. Duleba i Z. je suvereno vladao svojim auditorijem. Niccolo. Od 1909 direktor Varšavskog konzervatorijuma. Zagreb 1893. na kojima P. Kao jedan od posljednjih evropskih gitarista svojega doba s velikim je uspjehom koncertirao u domovini i inozemstvu (Beĉ. 1929. 17. ciklus Chants du voyageur. klavirske kompozicije. Myili. ibid. Chopina prema izvorima (21 sv. izgradio je svoj individualni interpretacioni stil. Nevv Brunsvvick 1949. Frankfurt na Majni. — W. Chopina. 1793. Ignacv Jan Paderevvski. Ghirettija na dvoru u Parmi. Ignacv Jan Paderevvski. zatim u Varaţdinu. Padovca. London i dr. Danses polonaises op. gdje postaje dvorski muziĉki direktor. Nevv York 1943. Wizje przyszlošci. Zapomniane korespondencje muzyczne. Warszawa 1910. fantazije. New York 1895. 1862. nebst Anzveisung zum Spiele einer zehnsai-tigen Guitarre. Paderevvski. 23 više varijacije i fantazije na popularne operne teme.. 1928. V 1839). Sjetimo se Padovca. za gitaru. Paderevvski and His Art. Powodţ. Spontinija). namenjenu potpomaganju muziĉke nastave i nagraĊivanju talentovanih mladih ameriĉkih kompozitora. Talentovan i studiozan. Brno. 1889. Ignacv Jan Paderewski. MeĊu njegovim klavirskim delima veoma je popularan Menuet u G-duru iz ciklusa op. I.PADEREWSKI — PAGANINI više od ioo koncerata širom Severne Amerike. 1842. On pomaţe organizovahje generalnoga komiteta pomoći za ţrtve rata u Poljskoj i daje sve prihode od svojih brojnih koncerata odrţanih 1914—18 u korist oslobodilaĉke akcije. niz kraćih kompozicija.: H. London 1915. Jedan od vaţnijih predstavnika talijanske opere potkraj XVIII st. — G. Paderevvski. 1913 odlazi ponovo u SAD. Ferdinando Paer. Prag. 3. — Ch. A. — DRAMSKA. Hamburg. Wisnera Morgensterna u Zagrebu. brojne kantate (L'Amor timido. God. 1821. — A. violu i gitaru. 1794. VII 1800 — 4. — E.). Ivan Pado -vec. God. — Opera Manru. Chybir'iski. Ne-ues Beethoven-Jahrbuch. Muziĉko obrazovanje stekao kod violon-ĉeliste G. 1884.: 5. D ELA. Muzvka. refteksje. Finck. V 1840). ibid. — Narodne horvatzke poputnice za klavir. Z Mych ivspomnien. 27. — Theo-retisch-praktische Guitar-renschule. Kompozitorska delatnost Paderewskog obuhvata 24 opusa. — SPISI: Tempo rubato. Ferdinando Paer.: R. — KLAVIRSKA: sonata u esmolu op. 1940. — So-lo-pjesme na stihove Lj. Kuhaĉ. Mon-dolfi. Paderevvski. Philadelphia 1928. je predstavnik Poljskoga narodnog komiteta u Washingtonu.. Nacistiĉka invazija Poljske u septembru 1939 duboko potresa umetnika. 1804 i Le Mattre de chapelle. 1884. eklektik. Paderevvski as I knew Him. — H. N. 9. kalendar »Dragoljub«. koje gradi na dopadljivoj i sentimentalnoj melodici. valceri za duhaĉki orkestar. na francuskom. PADOVANA (Paduana) -> Pavana PADOVANO -> Annibale Padovano PADOVEC. — F. Landau. Opienski. — M. Simfonija u h-molu i Klavirski koncert. — E. Strakacz. Hannover. muziĉku teoriju uĉio kod J. Posebno se istiĉe Paerovo poznavanje orkestra i efektna instrumentacija. muziĉki di rektor Ċenovske ka tedrale. Vra -za i dr. Sv.. Pijanist snaţna temperamenta. 1932. LIT. Diana ed Endimione Sajjfo). Sidoroivicz. E. Mozarta. E. Ilirski glazbenici. C. Budimpešta. ibid. — Sonata za violinu i klavir u a-molu op. — J. O stylu narodnowym zv Muzyce. arije i dr. 1921 odlazi u Kaliforniju. Kolander. Poznah 1924. Krakozviak. produbio je svoj stil i stvorio vrijedna umjetniĉka djela. Graz. introdukcija i tokata. 1884. 1933. 1962. nokturni i dr. gdje je ţivio od 1819.ruĉno. Kasnije. 1917 — 19 P. 21. MGG. 3. U tom gradu poĉinje ka rijeru opernog kompozitora. Od 1808 u Parizu dvorski dirigent Napoleona i direktor Opera-Comique. / Pretendenti burlati. P. fanta zija za klavir i 5 duhaĉkih instrumenata. koristi sav svoj umetniĉki autoritet i svoj veliki imutak da bi pomogao u izgradnji nezavisne Poljske. VII 1771 — Pariz.

Uĉenica J. imperator storico e letterark la Liguria. Maesloso. Berri. imaju sve osobine njegova izvoĊaĉkog stila. Arte e magia di Niccolo Paganini. Paganini. III.. Uz štand. A i on sam smatrao je mnoge te neosnovane priĉe poţeljnim prilogom svojoj afirmaciji. 1809 napušta nova 1909. Paganini a Palermo. . Chronologie of His Life. ton jasan i mekan. — J. Paganini et Beriot. \ npr. . Moto perpetuo op.. obnovio je upotrebu scordature. Kre bergom gostovala po SAD (1932). Minuetto e Perigourdine. Oko njegove liĉnosti niĉu razliĉite legende izazvane koliko uspesima. Schottky. Sonata La Primavcra. gotovo nedostiţna pojava: umetnik kod koga su vanredne mu zikalne i fiziĉke sposobnosti bile spojene sa fantastiĉnim preda vanjem vlastitoj umetnosti i fascinantnom sugestivnošću. — J. Nedostatke u njima nadomeštao je P. de Laphaleque. Fire Rimu. Stratton. HMnoAbCKuu.). Paganini in seinem Reisevvagen und Zimmer. Mantovani. I. DJELA. Codignola. prevod London 1852 kvenim sveĉanostima u gradu Lucca i postiţe prvi znatniji uspeh. 1851. 3 uver 2 katalonska plesa. prevod Milano 1875). — O. Berlin 1922. X. Od 1929 pri balerina Opere u Chicagu i Cincinnatiju. Cecchetija. Ipak je on zapravo 1830. — Ck.. Poivrozniak.. N. 1948. Milhauda. gitaru i violonĉelo op. 1806 postaje drugi violinista u kamernom orkestru His Life and Works. colo Paganini. Berri. — M. G. Codignola. Londonu (1920) i trupe Ballets n (1925) u kojoj se usavršavala kod E. God. 1 Monodia. 1969). la vita pera. Into nacija mu je bila savršena. Torino oteti niti mu ziĉari sasvim drugaĉijeg kova. engl. U violinsku tehniku nije uneo bitne novine ali ju je obogatio i usavršio. Spivacke. Braunscl 1830. Introduzione e variazioni sulVaria »Non piii mesta accanto al fuoco* dalla »Cenerentola« di Rossini op. Nakon Modena 1911 ( I I I izd. Paganinijeve kompozicije. znatno uticao na stil violinske muzike.. trio u D-duru za violinu. mu daje titulu virtuoza dvora. izazivala Milano 1940 (IV 1947). Mušica c gi. Tutzing. — 1 Boero. PAGLIUGHI. zatim kromatski glissando. Osnovne su crte njegove igre bravurozna veština i temperament. velikih uspeha u Milanu. Ciandellija i C. — G.■. Duo merveille (obi. Genova 1935. A Profond Misterv. 6. Tada je na vrhuncu Paganini. Fetiš. PAGANINI. ameriĉka plesaĉica i koreograf (Indianap 22. tnici prave karikature. Belgiji i 1938 (novo 1950. njegova chestra di Paganini e i dir del suo »demonska« igra. stra. en. Postepeno s. R. Tu je trupu obnovila pod nazivom Page-Stone Bali 1950 u Parizu prvi puta s njom nastupila. Paganiniana in the . -v. Moto perpetuo. opo_ _ _ -. 7. Milano 1960. Suite intertonal. novi otisak Milano 1939). G. Notice sur le celebre Niccolo Paganini. Car dell' uomo je u Parizu. gitaru i violonĉelo. Paganini le m. the Romantic V oso. X. Beĉu. Luccu i sve do 1828 koncertira po italijanskim gradovima. On je zaĉetnik novog naĉina upotrebe i sviranja flageoletnih tonova kojima povećava obim violine. D. — Niccolo Paganini.. Milano 1936). tal. 4 i 5. Pagj Krakow 1958.e. 1813. God. -de Miramon Fitz-James. O njemu se pišu ĉlanci.. te u Kini i Japanu (1934 1934—37 sa B. Somni d'infant za klavir i orkestar. Farga. ume nini. G. EberhĊrdt. Pariš 196 M. u Eduru. — 5. Ni Paganini. — O. Lungonelli. 1921. — KAMERNA : gudaĉki kvartet. 1835. — Th. violu. Die Grundlagen des violinisti: Fingersatzes. Pa ni intimo.. sonata za klavir 1 violinu. — R. II. je obogatila reper mnogim novinama. stvara nove zvuĉne boje i doprinosi eleganciji i blesku sviranja. vrtoglavim majstorijama. Pariš 1909 (novo 1927. Niccolo Paganini — Genealogia. Paganiniana ornale robe »a la Paga-nini«. 1833 ponovo New 1954. je zanos kojemu se nisu mogli Pizzetti. Od svojih je uĉenika priznavao samo dvojicu: G. Paganini. Od 1839 primoran je da ţivi na jugu — u Genovi. ni operni repertoar ĉesto igrala i likove iz suvremenih talijan: muziĉko-scenskih djela. Ruth. Rigoletto). Fayolle. 1956) i dr. Sonata con variazioni za violinu. Centone di sonate za violinu i gitaru.. Die Violintechnik ] ninis (disertacija). . nastupom i ophoĊenjem. violonĉelo i gitaru. 1962. beĉki izlozi puni su Pedemonte. Me 1961. La Vie passionee de Paganini. — G. 1906. — A..v 1929. Berlin 1950. F.. a Praha. debiti 1927 u Milanu kao Gilda (Verdi. Genova 1962. F.. — L..prevod Milano 1 — A. Lina. J. — G. — P.. Paganiniana. Ziirich 1950. . Paganini of Genova. T Chiesa. Sivorija (oba iz njegovih kasnijih godina). 14. Niccolo Paganini. Notict God.). Paganinis Lehre. Berlin 1913 (novo izd. — 5". I slave i bogatstva . Le Streghe (varijacije na temu F. 1. poslednje boravište mu je Nica. Isticala se ĉistom vokaliz jom i stilski vjernim interpretacijama. u u-molu 1826. — J. 15 kvarteta za violinu.-. Paganinis Leben und Character. — A. P Paganini.■. Prvi koncert daje u Geigenhaltung. W. Bolma. pune bleska. Brahms {Varijacije na Paganinijevu temu op. Duetto amoroso za violinu i gitaru i dr. Napoleon Sonata per violino sulla guarta corda. V 1908 ■—■). Jaime. Uveo je i nekoliko novih vrsta poteza. 1820. Paera. Direktor Gradske muz škole u Barceloni i muziĉki kritiĉar listova La Publicidad i Nottcias. 1936. Harrys. sonata sentimentale. 1926. Variazioni sulVInno »Heil dir im Siegerkranz* op..24 PAGANINI — PAHISSA LIT : /. Za violinu solo: Ventiquattro Capricci op. Milano 1953. Berlin 1921. svoj je stil i veštinu razvio zahvaljujući ne samo muziĉkom 1909). Violins and Violinists. 1946).:^. —■ H. De Courcy. —■ J. London 1956. II Violino di Paganini kneginje Elise Baciocchi (Napoleonove sestre).naša se njegov naĉin -« ■•■-'• » *• odevanja.. u a-molu. Sonata amorosa galante. u Dduru op. gde postiţe trijumfalan uspeh. — KOMORNA: 2 Canciones del campo za duh kvintet. — G. — G. Pag£ Tek od 1828 polazi na turneje van Italije. 35 Minuetti. Pariš 18 51 (engl. klavir i hor). Di A False and an Authentic Portret of Paganini. obeleţena tempo. 12. Variazioni paganiniane. 1936). To su dela nenameštenog izraza. Niccolo Pag. 1826. VCashington 1945.. Zbog takvih kvaliteta mr su njezine uloge snimljene na gramofonskim ploĉama. 19 Balio delte Ingrate (Monteverdi. autograf nini a Marseille.—■ A. Firenza 1873 (novi otisak 1903). Završio studij arhitekti u kompoziciji uĉenik E. SE 194L — Balestieri y Di tanti palpiti. Celeda. 6. 1820. nadahnute i obojene izrazitim estradnim inspiracijama. The Bells (tekst pjesama E. od 1937 djelovao u Buenos Airesu kao muziĉki publi 1 nastavnik kompozicije. posvećene prvenstveno violini ili drugim gudaĉkim instrumentima. •— Nekoliko vokalnih kompozicija (Quel jour heureux za glas. Paganinis Leben und Treiben. Sonata per la gran viola e orchestra. J. Pariš 1922. Prag 1940. Londonu i drugim gradovima. I. Berkel. Milanu.. Ghirettija i F. Milano 1940. Boscassi. della Corte. PAHISSA. Stoneom vodila ansambl slobodnog modei plesa.... JleHHHrpajj 1961. Documenti e 1 monianze. povlaĉi. Za v io lin u i o rk e s ta r: 5 k o nc e ra t a . K. TJaAbMUN. D E LA. 1955). Njezin je glas imao v< raspon i ugodan srebrnasti timbar. Svojim je naĉinom P. Monte Carlu. kultivisao je i takve efekte kao što su sviranje na samoj G-ţici ili sviranje na tri ţice (kad bi jedna pukla). toliko i njegovim izgledom. talijanska pjevaĉica.. 1801 svira na cr graphique sur Niccolo Paganini. nekoliko gitaristiĉkih efekata (taj je instrument odliĉno poznavao). Genova 1940. 1834 vraća se u Italiju. zbog bolesti. plesom uz recitaciju. kao npr. Bonaventura. Schumann (Koncertne etide na N.. ORKESTRALNA: 2 simfonije. ■ ■ * . Kapp. P. gitaru i violonĉelo. Baletna solistica kaza u Chicagu (1918 —19). 27. Paganini. izdrţljivosti i snaţnoj individualnosti. Sessanta variazioni sul tema »Baracubd« za violinu i gitaru op. 1817 — 18. 1909 i Nit de somnis.. — F. Paganini Roman seines Lebens. 195 Wheeler. 1820. Tiby. Pariš Nemaĉkoj. MQ. London 195 M. 1940. dal »Tancredit di Rossini op. London 1907. — P. — L. . Niccolo Paganini. Guhr u delu Ober Paganinis Kunst die Violine zu spielen. — Zatim se niţu koncerti po i Saussine. a kantilena oĉara vajuća. variazioni sulVaria. Sve te nove ili neobiĉne majstorije izvodio je takvom briljantnom lakoćom da je publika ludovala od oduševljenja. Hamburg 1960. — E. Jarosy. the Genoese (2 sv. — F. Bruni. Genova 194 H. Gran sonate u A-duru za gitaru i violinu. P 1940. Susannah and the Ba (Rossini. 1900 i 1921. izvoĊenje dvostrukih pasaţa. ostaje u istoriji muzike jedinstvena.-■*■.. svojim iskrenim predavanjem. u h-molu (La Campanella) op. Vita di Niccolo Paganini da Ge što mu donosi mesto koncertnog majs tora novoosnovanog orke Perugia 1851 (novo izd. Niccolo Paganini. — W. Morere. 13. Ha. pizzicato levom rukom i lukom (spiccato). virtuozne tehnike. Ni Paganini. Weinberg.... Impromptu an bois (Ibert. Paganini Paganinijeva Capriccia op. Oklahoma 1957. — Za gitaru: 4 sonatine. Conestabile. — M.. Sonata a violino scordato za violinu uz pratnju 2 violine. 6 kvarteta za violinu. Mompellio. Niĉe 19: M.^-^. Ghiribizzi (49 kraćih kompozicija). The Ladder to Paganini. .Morazzoni. De Co Paganini. Ier Collection of the New York Public Librarv. 35) i F. 1851. 1797 — 1800 boravi u Genovi i Livornu. 7 1880 —• Buenos Aires.— A. Marseilleu. Bavagnolija. Zacharezvitch. 1833. v. C. Trio concerlante za violu.. HHKKOJIO ITaraHHHH. Nocturno za violonĉelo i klavii . . Arm* Paganini. 1830. / Palpiti. Prag 1830 (nove samouk. II Calvario di Paganini (II izd. 1851. —J. Palermo 1949. Liszt (Ţtudes d'execution transcendante d'apres Paganini). Paganiniane. P muzika D. 11. koloraturni SOT (New York3 27. 1925. — /. X 1969). III 1905 —■)• Uĉenica A. Paganini. 10). 1830). . prevod New York 1911) —■ A. .. simfonijske pje El Ĉami. Master of Strings. O RK ES TA RS K A. 1953. ■ . engl. — E. violu. prevod Britanskim otocima. 1939..*:^. španj olski kompozitor (Barcelona. Le Secret de '. S PAGE. Napulju. 1955. odakle ĉesto odlazi u Pariz. i dr. — S. Kao violinski virtuoz P. HHKKOJIO FlaraHHHH. Pjevala zatim s veli uspjehom u Torinu. . 2 i 3. — /. Wiesbaden 1961. Icom fia paganiniana. Francu skoj. Sussmavra) op. Pariš 1831. Roma 1923. New statuete i medalje. Prod'Homme. violonĉelo i gitaru. — A. Niccolo Pag. Valensi. London 1936.Marseille 1940. Hamburg 1831 talentu nego i upornosti. 12 Sonate per violino e chitarra op. Weidmann. Cantoy cortejo nuptial. Istakla izvornim koreografijama za Chicago Lyric Theatre: An Amer in Pariš (Gershwin. 8. gde uĉi kompoziciju kod G. 1926. Uz to sa H. IV. kao 1940. 9. God. Waldemar. i V. Ferrarini. Caprice d'Adieu. MGG. njegovo im e postaje u Italiji pojam. Meli. violu.. M.

1930. VI 1816). D. Electronic Opera No. omladinskih i djeĉjih zborova. Espiritu y cuerpo de la mušica. a onda profesor Univerziteta i zborovoda u Montevideu. Mozartu. V 1740 — Napulj. Slovenska suita. Intermezzi. 1943. Nina o sia La Pazza per amore. kantate. P. kasnije je postao znatno umjereniji. 1767. Chasea. Don Gil de las calzas verdes. Abertu — ĉesto bio uzor W. violonĉelo i orkestar. nego i onda kad je suptilnija. 1906 (nova verzija La Princesa Margarida. C. Nakon prvih komiĉnih opera. God. 1955. Piccinija i D. Nam June. simfonije. projekciju i dr. 1765. 25. SAD. — KLAVIRSKA: Tri arabeske. Achille in Sciro. Sendar y cumbrcs de la mušica espanola. zatim dirigent Filharmonije u Rosariju (Argentina). DJELA. Angelica. PAINE. Marianela. Gala Placidia. ORKESTRALNA: Simfonija v slogu dialonike. 1927—40. — Kompozicije za orgulje. PAIK. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. prirodna i raznolika. de Falla. — Misa u D-duru za sole. Hozve. V boj!). PAISIELLO (Paesiello). 1962.no. Hill. 1964. Njegova G.PAHISSA — PAISIELLO KLAVIRSKA: Sonata fantasia. L'Idolo cinese. Bruder. 1779). Ivan kraj Trsta. PAHLEN. Karakteristi ĉno je K. 1794. solo-pjesme. 1941—45. muških. Slovenska suita za orkestar. 1941—45. John Knowles Paine. 26. Piezas liricas. uz N. XI 1974). bakrorez najbolja djela stilski su ĉista. brojne kantate. fešte teatrali . 1781. korejski kompozitor (S6ul. 1939. Otrošhe pesmi in . Cimarosu. 1866. 8. medu kojima su J. npr. ■— KOMORNA. Od 1862 predavao muziku na Harvard University (od 1875 profesor). . VII 1896 — Ljubljana. oko 1773. PAHOR za Pahora da je većinu svojih djela pre radio i za drukĉije instrumentalne ili vokalno -instrumentalne sastave. 25. Variation on a Theme by Saint-Saens. 1939. 15 minijatura za simfonijski duhaĉki orkestar. Torinu 1 dr. 1877 i Poseidon and Amphitrite.o ugank. Carpenter.: M. 20. 1950. capriccio Les Adieux i druge kom pozicije za klavir. / Filosofi immaginari. A. c. Duo concertante za violinu. izvedenih 1764 u Bologni. Od 1939 ţivi u Juţnoj Americi. najznatniji majstor talijanske komiĉne opere u drugoj polovini XVIII st. preteţno veće muziĉke forme. Studirao na Konzervatoriju i Univerzitetu u Beĉu (G. oko 70 minijatura. 1937. La Morisca. — Preveo knjigu The Musi'. argentinski muziĉki pisac i dirigent au strijskoga podrijetla (Beĉ. 1774. Lach. MQ. Ţalostinka ţrtvam. B. Piezas infantiles. 1947 (talijanski 1961). 1957—58. Converse i D. 1946. DJELA. Osterca u Ljubljani. Socrate immaginario. P. 1950. Cantata a la tumba de Garda Lorca. 1936. Canciones populares catalanas. DJELA EKSPERIMENTALNA: Hommage a John Cage za 2 klavira. Olimpiade. 2 oboe 2 roga i b. 1784. 1962. 1966. Durante. ţenskih. neko vrijeme orguljaš u Bostonu. kompozicije za zbor i orkestar. Munchenu i Kolnu. 3 magnetofona. Scenska muzika za drame. Slovenska suita. Paineova djela. 1951. 1777 (kao Gli Astrologi immaginari. 1953. 1774. —■ prema H. — SPISI: Los grandes problemas de la mušica. Peter. 1919. preludiji i fuge. Orel). Tragicomedia de Calixto y Malibea. Andromeda. 1962. scenska muzika. P. Istarske predigre za klavir i orkestar. VII 1932 —). U svoje kompozicije unosio je elemente narodne muzike. Don Chisciotte della Mancia. 1876. Štiri pesmi za glas i gudaĉe. Co. ostalo opere serije): // Ciarlone. 5 Poetnas. 3 koncertne etide. sonata za violinu i klavir i dr. Giovanni. — N. 1803. 9. simfonijska pjesma Tuje ţivljenje. PAISIELLO. Schumanna i F. — CRKVENA: 10 misa za zbor i orkestar. Veliku su popularnost stekle njegove partizanske kompozicije. Više kompozicija za mali orkestar (7 slika iz ciklusa Obisk grajskega muzeja. 1964) i za gudaĉki orkestar {Mrtvaĉki ples. 1953. Banja Luci i Mariboru. Karol. 1958. 2 Pieces for Alison Knowles. etide i minijature za klavir. duhaĉki trio. 12 klavirskih kvarteta. Na poziv Katarine II boravio 1776 —84 u Petrogradu kao dvorski kompozitor. Od 1803 u Napulju dvorski muziĉki direktor. •— Opera Azara. bliska narodnoj. prvoj katedri za muziku u SAD. Opere: La Preso de Lleida. Cotumacci i G. oslanjaju se na Beethovena i na ranu njemaĉku romantiku (osobito R. je. Ptuju. // Barbiere di Siviglia. Caligrafia musical. ameriĉki orguljaš. 1783 i Christus. u svoja djela unosio i nove tekovin e. Simple. kompozicije za 2 violine i klavir. 1950. osobito istarske. 1784. 1968. F. 1960. za violu i klavir i za razliĉite duhaĉke instrumente i klavir. violinu. 1961. B. SAD. 1764. 1900. 1955. 1938). DRAMSKA. Na juriš!. se sluţio svim naslije Ċenim formama. kompozitor (Sv. God. Više od 80 opera (većim dijelom opere buffe. De W. INSTR UKTIVNA : Armonizacion de bajos y cantos dados (2 sv. Veneciji. // Re Teodoro in Venezia. dok se brojna zborska djela i solo-pjesme temelje takoĊer na belokranj-skom i prekomurskom melosu. Sinfonie for 20 Rooms. simfonijske pjesme The Tempest. Ansambli su mu ĉas homofoni. Be. ĉas u majstorski izvedenoj imitaciji. Bodas en montaha. Exposition of Music. Studirao u Portlandu i Berlinu. Nakon uspjelih koncerata na orguljama u Berlinu i u mnogim ameriĉkim gradovima. i K. PAHOR. Napulju. G. Domine salvum fac za zbor i orkestar. 1769. 1913. ali od 1801 ponovno je na dvoru. Za svoj kompozitorski rad dobio je Prešer-novu nagradu. te postaje u zemlji jedan od vodećih opernih kompozitora. 1938. Tri prekmurske narodne. A. Foote. 5. R. 1878. 1766. 1955. 1949. 1789 i Pro-serpina. Karakterizacija likova mjestimiĉno je vrlo vješta. / Zingari in fiera. Gostuje u brojnim latinskoameriĉkim zemljama i u Evropi. 6 menueta za 2 violine. Najznaĉajnije Pahorove kompozicije s kojima je znatno pridonio razvoju slovenske muzike jesu Oĉe naš hlapca Jerneja za zbor. LIT. Moving Theater at Amsterdam. E. 6. 1951 i dr. 1873. V 1907 —). imenovan je direktorom nacionalne muzike. 1965. Nakon studija neko vrijeme u Beĉu dirigent Radija i Volksopere. 1945. Adler. Šef -dirigent orkestra Filarmonica Metropolitano u Buenos Airesu. Od 1815 bio je samo dirigent kraljevske kapele. 1782. na školi Glasbene matice u Gorici. John Knowles. naroĉito zborovi (Komandant Stane. 1788 (kasnije i pod drugim naslovima. Bogata skala izraţajnih sredstava naglašuje Paisiellov izvanredan smisao za ironiju i patetiku. Rimu. zbor i orkestar. ■— VOKALNA: oratoriji Lu Passione di Gesu Cri. Vida y obrade M. A. —■ DRAMSKA. kasnije poduzima niz turneja po Evropi. 1939. Massachusetts. A. maestro di cappella i nadzornik talijanske opere. Lamusica y el hombre. Predstavnik Druge napuljske škole. 1880. U tom ţanru P. Pod utjecajem S. 1963. gdje su mu uĉitelji F. finale je katkad scenski posve zaokruţena. klavirski trio. Tri etide. Solo-pjesme: Belohranjske otroške pesmi. Od 1970 djeluje u Los Angelesu. a dramatika ţiva. I 1839 — Cambridge. 1904. Studirao na univerzitetima u Tokiju. sonata za violinu i violonĉelo . Seis canciones. Mason. Maine. IV 1906). 1967. Profesor muzike u Idriji.). Belokranjska suita za muški zbor. 1955. 6 gudaĉkih kvarteta ili za flautu. violu i violonĉelo. na Konzer vatoriju G. Martini u Bologni i privatno kod S. nadbiskupski dirigent kapele Tesoro di San Gennaro u katedrali. 1948. Opera sextronique. 1775. ronda i capricci za klavir uz pratnju violine. Posebno se istiĉe njegova melodika. svjeţa. 1900. Fortner) i na ljetnim teĉajevima u Darmstadtu (1957—59)5 a radio je i u Elektronskom muziĉkom studiju Radio -Kolna. uvertira za Shakespeareovu komediju As You Like It. razraĊena cjelina. 1910. poetiĉna i zaokruţena i time je P. 30 belokranjskih otroških iger. 1784 vratio se preko Varšave i Beĉa u Napulj i postao dvorski kompozitor i muziĉki direktor na dvoru Ferdinanda IV. komponira u idućih 12 god ina oko 50 opera za kazališta u Modeni. 1923. in Spain G. — VOKALNA: oko 400 mješovitih. 1928). Escenas romdnticas infantiles. nakon kraljeva povratka lišen svih funkcija. —■ Filmska muzika. — INSTRUMENTALNA: 12 kon-. 2 koncerta za klavir. A. 6 be lokranjskih suita za djeĉki zbor i duhaĈe. Demetrio. jasna. 1778. X. John Knowles Paine. 1957 direktor Teatro Colon u Buenos Airesu. Studira na Conservatorio di Sant'Onofrio u Napulju. La Serva padrona. 1962. La Vedova di bel genio. 1956. Kad je 1799 proglašena republika.. 1789. pedagog i kompo zitor (Portland. L''Amor contrastato. — Klavirske kompozicije. DJELA. 1876 i Spring. U svojim eksperimentalnim djelima slu ţi se televizijom kao sredstvom umjetniĉkog muziĉkog izraţavanja. kompoziciju uĉio na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (W. sonate. — VOKALNA: oratorij St. 1945. La Molinara). — VOKALNA. »bostonske skupine« muziĉara odgojio je niz znatnih kom pozitora. 1937 i 1938. Mendelssohna). 2 gudaĉka kvarteta. Solo-pjesme: Baladas. 1. 25 3 komada za Charlottu Moorman: Cello Sonata. 1945—66 bio je profesor kompozicije na Akademiji za glasbo u Ljubljani. 1955. te htrijanka. Parmi. certantnih simfonija. zborovi. talijanski kompozitor (Taranto. Osterca u poĉetku modernist. 1786. kao vodeća liĉnost tzv. MGG. 1953. 1802 —03 kapelnik Napoleona Bonapartea u Parizu. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Kurt. Vrama u Trstu. ide u red najistaknutijih ameriĉkih mu ziĉkih pedagoga svoga vremena. Canigo. 1951. Pesmi za otroški glas in klavir.1959. La Frascatana. 1899. Uĉio na Muziĉkom liceju A. 1907). Etude jor Pianoforte za 2 preparirana klavira i dr. gudaĉki kvarteti. — Spis The History of Music to the Death of Schuberl (obj.. i to ne samo u veselim puĉkim prizorima. Abos. 1957.

od 1952 direk Konzervatorija. Kodeks 339 iz St. Valencia 1956.. Lussy (Histoire de la nota musicale. Za svoje visoke B. 1930. 1962. 1906. 1895. odnosno M. — Teoretsko djelo: Regole per ben accompagnare U partimento o sia U basso fondamentale sopra il ĉembalo. klavirski kvii 1933. PALEOGRAFIJA. N a poticaj STD Paje Kolarića odrţava se od 1961 u Osijeku Festival tamburaške glazbe Jugo slavije. Gajard. F. Torino 1922. — K VIRSKA: sonata. Poemas de Hum. David i M. Madţarska. Bannister (Missale Gothicum. MUZIĈKA (grĉ.: Slavonsko tamburaško društvo »Pajo Kolarić« 1954—1974. Pajo). Raillard ( plication des neummes ou anciens signes de notation. — Autobiografija (u rkp. dirigent i kompozitor. — N. Music and Letters. 9. LIT. 1958. 1940. V. a postojala je još pjevaĉka i folklorna sekcija i omladinski tamburaški orkestar. PALAU. Studia Musicologica. ĉeški pijanist i kompozitor (Travi 19. 1935. Pi (El Canto mozdrabe. 1945. 1923). 1889). Gregorii (obj. L' Amour africain. Die germanischen Neumen.. Plocek i F. Marjanović) i usavršavao se u Ţenevi (C. od 1963 proft na Muziĉkoj akademiji. notnoga pisma zapoĉelo je istom potkraj XIX st. Josef. pokrenuo ih je 1889 i do smrti Ċivao Dom A. ostao je do kraja ţivota daleko od svih modernih strujanja. suita Gongoriana. God. M. Conci dramdtico za klavir. 1938. 15. Eicena e danza de Omar. 181 1904. Kao solista i kamerni muziĉar razvio je veliku umetniĉku delatnost. i 3. Siluetas. Pupino. dirigent i solista Ka-mernog ansambla Radio-Beo-grada (1955—59) i 1971 osnivaĉ i prvi violinista Srpskog gudaĉkog kvarteta. Mocquereau (1849—1930). G. Paleographie musicale izlazila je u dva niza. Chigiana. DJELA. 1935. 6. divertime 1938. PAJEVIĆ. Gasperini (Storia della semiogr musicale. preludij i capriceio za violinu i kl. Uĉio na Konzervatoriju u Parizu kod A. 2 TeDeuma. I 1926). Paisiello. Preteţno je instrumentalni kompozi DJELA: 3 koncerta za klavir. 1958. zatim se usavršavala kod Marine Timofejevne-Semjonove u Moskvi. 1957. Simfonija (Bizet). Bertelina. Valencia 1946 F. zbor i orkestar. Emile Paladilhe. U svoje doba usamljena pojava. Benoista (orgulje) i F. Marcha burlesca. X.violinu i klavir. Sunol (/.. 1874. 1936. Sesini (Decadenza e resta zione del canto liturgico. — A. X. Halevyja (kompozicija). 3 Im siones orquestales. Ghidanzoni. Diana. bale rina (Pirej.26 PAISIELLO — PALEOGRAFIJA. znanost koja se bavi prouĉavanjem staroga notnog pis Premda se već u djelima srednjovjekovnih. U njegovim operama i solo-pjesmama istiĉe se ljupka. Thibaut (Origine byzantine de la notation neumat de Veglise latine. 1872. — DRAMSKA: o] Maror. Zlatna ribica (Logar) i dr. katkad pikantna melodika.. Uĉio (Neumenstudien. PALADILHE. Luksemburg. Roma 1969. Romano). X 1923 —• 23 II !975). Šin. 1907). rekvijem. ducion a la paleografia gregoriana. 1894). Napoli 1925. Koechl i A. —■ A. i 6. Bari 1940. Valencija. Na Konzervatoriju u Pragu studirao kl. 1882. 11 mala suita za violinu i klavir. Make donski. Napoli 1908. U njima su znanstveno i kritiĉki objavljeni fi mili najstarijih i najvaţnijih neumatskih muziĉkih rukopisa. 1962. 4. Roma 1929. 1878. Faustini-Fasini. Hoffmeister) i kompoziciju (O. a Debussy. sonata za. LIT. U njegovu okviru zapaţene je rezultate postigla narodna tamburaška škola. — Cr^ djela za glas. P. 4. PAJO KOLARIĆ. MUZIĈKA na Konzervatoriju u Valenciji. Grĉka. Od svih su radova najvaţ meĊutim. T. 6 Preludios de Espana i dr. 18. Giovanni Paisiello. 1956. Paisiello e la corte di Vienna. X. Nastupao u mnogi m zemljama solistiĉki i u Ĉest triju (P. psalmi. kantata Abacus. V. Opere teatrali. 2 1913 i 1919). 1967. mušico contemporaneo.: A. Somerset. U. ORKESTRALNA: 3 simfonije. AFMW. P. Nastav ljajući tradiciju muziciranja na tamburama. (obj. 1952 i 1961 . 1 1905 i 1921). uz to 1952—72 koncertni majstor Beogradske filharmonije. — KLAVIRSKA: Sonaiina valencu Valencia.. — U. Prvi (A) obu ća ove publikacije: 1. Settecento italiano: Paisiello. Valencia za kl i orkestar. misni stavci. E. LIT. 1892. usavrša se u Parizu na Ecole Normale (D. — A. francuski kompozitor (Montpellier. Ko. rafinirana. A.: M. 4. Marche de f'ele. Kodeks 601 iz talijanskoga grada Lucca (XI . 1940. Roussela. Kodeks 121 iz Einsiedelna (X—XI st. Baleti: Lliri Blau. P. I 1893 — Valencija. 1918 — 19. 1884. 1886. — M.. slavonsko tamburaško društvo. meĊutim. (K. 1944 i 1950. Paisiellos Buf-fokunst und ihre Beziehungen zu Mozart.. PAJEVIĆ umetniĉke domete dobio je više nagrada i priznanja. Osnivaĉ. Paisiello: »I filosofi immaginari«. MGG. solo-pjesme. Si. Abert. G. 1939 i Joyel. 1852).. O. 2. 1935. 1939. Loevienberg. Klavirni skicaf. (-> Kolarić. a i kasnijih teor cara susreću mnogi odlomci u kojima se opisuju ili tumaĉe jedini muziĉki znakovi. violinista (Beograd. Klasiĉna simfonija (Prokofjev). della Corte. Mocquereau (niz radova. 1936. 1921. Ĉinile. 1940. Notenschrift Notendruck. melju 200 razliĉitih rukopisa od IX do XVII st. Ĉeške pohadky. Rudolfa Ergotića i Huga Borenića razvio se u vrsno instrumentalno tijelo koje se afirmiralo u domovini i na gostovanjima u inozemstvu (Austrija. E. Un'opera di Paisiello per Caterina II di Pietroburgo »Gli astrologi immaginari« (1779). Fournier) i A. Italija. PALENIĈEK. G.. Prota-Giurleo. sonata za klarinet i klavir.: C. praćeni studijama najboljih gregorijanista. — M. Concierto levantino za gitaru. 1920 i Amor toma. Responzorij — gr. 1929. La Obra pianistica de Manuel Palau. orgulje i orkestar. 1896—15 7. 1958. zatim u Parizu kod Ch. H.) Antiphonarium Ambrosianum (obj. Njemaĉka. Gregorii (obj. Fragments symphomques. zbor. Parrish (The Notation of Medieval Mi *957) obraduju svu problematiku muziĉke notacije od njez poĉetaka do danas. Gallena (X st. Manuel. Temperament. 1926. — CRKVENA: 2 mise. Mascarada saredstica. 1927. ale Justus ut palma s komparativnim tablicama sastavljenim n. — DRAMSKA.). H. F. 193' 42 predavao klavir na Praškom konzervatoriju. oratori e cantate di Giovanni Paisiello (s popisom djela). 5. RAM. 1889 i 1895. Ravela. Nina Kirsanova). instrumente. A. 8c 1600. povodi postupcima francuskih impresionista. Paisiello's and Rossini's »Barbiere di Siviglia«. zarzuele nijiors. Suzanne. Osijek 1974K.-koncert za sakso 1943. Home. MGG. 1942) i C. Alexanian. — VOKALNA: dramatska legenda Les Saintes Maries de la Mer. mala suita za klarinet i klavir. koji okuplja najkvalitetnije sastave iz cijele zemlje. W. 1 i 1919). Branko. ostvarila niz glavnih uloga. pjesme za glas i gitaru. 1905). Giovanni Paisiello. Qu< Manuel Palau. zborovi. Ĉlanica Makedonskog teatra. 1881). 1885 1 Patrie. 1947. Telio. u kcjoj su stekli muziĉko obrazovanje mnogi današnji ĉlanovi. brojne solo-pjesme (najpoznatija Mandolinata). Od 1948 u Beogradu nastavnik Muziĉke škole Josif Marinković (do 1951) i od 1953 docent i zatim profesor na Muziĉkoj akademiji. Paisiello e i suoi primi trionfi a Napoli. a rukovodio i Institutom Valenciano de Mušice gia. Danza iberica. Fleischer PAKOVSKA. Novak).. Fremiot. Un'autobiografia inedita di Giovanni Paisiello. V< ner (Einfiihrung in die gregorianischen Melodien. kantata Le Czar Ivan IV. 1962. i 8.. Bernoulli (Die C ralsehrift bei Hymnen und Sequenzen im spateren Mittela 1897). a posebno srp skih kompozitora. 19C5. Poemas de Juventud. 1937. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. pri-redivši preko 500 koncerata u zemlji i inostranstvu. 1939. 1927. Giovanni Paisiello. Conca za orkestar. R. 1878. punoća i soĉnost tona. spontanost i tehniĉka virtuoznost ovog umet-nika zapaţeni su i od kritiĉara inostranih zemalja. Music and Letters. Valutazioni critiche rettificate. MGG. 1947. moteti i dr. Kodeks 34209 Britan muzeja (XII st. F. Pej. orkestar i orgulje (misa. 3 sv. H. 1929). Mondolfi. Naroĉito se istakla u baletima Labudovo jezero (Ĉajkovski). 1942. Rojo i G. Tamburaški orkestar pod vodstvom dirigenta Julija Njikoša (1954—67) i zatim Ivice Cvetkovića. J. L. J. sistematsko i znanstveno prouĉav. Cantate pour le centenaire de Favre. della Corte. 1936. III 1954 u Osijeku s ciljem da unapreĊuje tamburaštvo kao posebnu muziĉku granu i da njeguje slavonski folklor. U Valen djelovao kao nastavnik. 1908—27). Sadio). Šino. O neumatskoj notaciji pisali su F. 1939. Masky za saksofon i klavir. 159 iz Montpelliera (XI st. 1955. J. Od 1892 ĉlan Instituta. utemeljeno 21. 1944). VI 1844 —■ Pariz. sonata i druge kompozicije za git kompozicije za violonĉelo i klavir. C. kasnije primjenjuje p< tonalnost. XII 1936 —). 18. 1923. — H. 1956. Manuel Palau.LA: simfonija u Es-duru. 1966. u kompozicijskoj tehnici ĉesto se. Farkas. Wolf (Handbuch der Notationskunde. 1896). Cortese. Cametti.Studij završio 1951 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (L. LIT. 92). orkestraciju studirao i kod M. — Komorne.) Antiphonale ssarum S. biljeţili napjevi greg janskoga korala. — A. španjolski dirigent i kompozitor (Alfara del Patriarca. varijacije za violonĉelo i klavir. 3 Danzas valendanas. 1940. — E. Stabat Mater za sole.) Antiphona Tonarium Missarum s neumatskom i slovĉanom notacijom 1901—05). oko 30 solo-pjesama. 1954. — A. atonalnost i modalne ljestviĉne sisteme. 1958. a nakon 1930 nast Dom J. VII 1914 — ). — VOKALNA: ko mpozicije za glas i orkes niz kompozicija za zbor. 1860. klavirske i orguljske kompozicije. DJF. 4 mise za zbor a cappella. Riem (Studien zur Geschichte der Notenschrift. Kodeks H. 1925). Srednju baletsku školu završila u Skoplju (G. Tri} caledralicio. II 1967). Stabal mater. izdanja francuske benediktinske opatije u Solesn — Paleographie musicale. Elpida. 1946. Opere: Le Passant. raspevanost. O salutaris hostia za 3 glasa i orkestar. — H. — KALNA: Pisen o ćloveku za sole. Uz to postoji i posebna grana muziĉke pa granje koja se bavi samo srednjovjekovnim neumatskim not pismom kojim su se od VII do XIV st. Smetana. društvo je razvilo ţivu djelatnost. —■ A.) Anti nale Missarum S. Poljska. Njegove su rane kompozicije inspirirane mediteransl folklorom. 1933). koncert za flautu. — KOMORNA: Cuarteto en estilo popular za gud. P. je stekao velike zasluge za izvoĊenje dela jugoslovenskih. 3. Mingote. Marmontela (klavir). Concertino da camera za flautu. Grĉka). ci Zavale stopy za zbor. 1782. Apel (The Notation of Pohphonic Music. naXoci6? star i yp< pismo). ĉiji poĉeci u Osijeku datiraju od sredine XIX st. 3 sv.

To se mjesto nekada zvalo Praeneste. Concertino za saksofon i gudaĉe. ĉini se da P. Kao pristaša proturefor-macijskih QV1N1S. 13. P. 1547 se oţenio. Slijedeće godine. II. još sa dvojicom oţenjenih pjevaĉa. Study 58 za mali orkestar. simfonijska suita. IzmeĊu 1931 i 1939 provodio naizmjeniĉno u Parizu i Varšavi. 2. Psalam V za bariton. 1924). Soltysowa) i Varšavi (K. kodeks 123 biblioteke Angelica u Rimu (XI st. Kodeks VI 34 iz Beneventa (XI — XII st. 1947. sonatina za 3 klarineta. kapelnik crkve sv. II 1594). ona je proizvela tako dubok dojam da crkvenu muziku figuralnog tipa nikakvi prigovori nisu više mogli ugroziti. 12. Lissa. Stara rimska predaja tvrdi da ga je poduĉavao Flamanac G. Prema legendi. Ivana Lateranskog gdje će ostati do 1560. Kodeks F. kapelnik je u crkvi S. 1935. 15. ostati do smrti. Ĉetiri simf onije: I. 1952. Gregorii (obj. Gallena (X st. 1959. poljski kompozitor (Šniatvn. 1958) i 18. jer je ponekad znao postavM 9. oko 1525 —• Rim. III. Malapert. 1950. passacaglia. Yrieixa u akvitanskoj no taciji (obj. Na tom će mjestu ostati 23 godine. 1563. je u pravom smislu rijeĉi spasio crkvenu muziku. 1960. Piccolo concerto za komorni orkestar. a usko ro zatim i njegov nasljednik Marcel II. o pretrpanostima i zamršenostima polifone strukture koja ne dopušta da se tekst slijedi i razumije. Godinu dana kasnije objavio je prvu knjigu misa posvećenu Juliju III. sona tina za violinu i violonĉelo. Iz ovog odsjeka Palestrinina ţivota vrijedno je zabiljeţiti njegovu suradnju sa F. 1945 i 1959. PARTIM SENIS. God. U njegovim ranijim djelima naziru se utjecaji K. ORKESTRALNA. talijanski kompozitor (mjesto Palestrina ili moţda Rim. Ovaj je uveo u kapelu stroţe mjere i obavezno pridrţavanje propisa. Gregorii (obj. 1551 pozvan u Rim da u crkvi sv. serenada za 2 flaute i gudaĉe.PALEOGRAFIJA. rekvijem za sole. iako oţenjen. Kad je pale strinski kardinal-biskup postao 1550 papa Julije III. bio izabran za kapelnika rimske katedrale sv. 1960. danas Ukrajinska SSR. teško je reći koji je od tadašnjih kapelnika te crkve bio njegov uĉitelj: G. 1930. 1932.) Graduale S. 10. Rosello i dr. Simfonijeta za komorni orkestar. P. ĉuli glasovi o zloupotrebama kom pozitora i pjevaĉa. P. Roman. Iginio. Kad je te iste godine umro njegov zaštitnik. 1957. Nerijem. Kodeks 359 iz St. Stravinskog. On je u ĉasu vrhunaravnog zanosa i nadahnuća komponirao znamenitu Misu pape Marcela. 1948. Tu je ostao vjerojatno do 1566. U Rimu će P. da PALESTRINA smrti G. doduše.) Graduale s prosarom i troparom (obj. X. R. Povijesne ĉinjenice govore drukĉije. P. 11. 1930. a dotakao je i probleme crkvene muzike. 1937. 1912). koncert za violinu. Concertino za klavir. 14. 16. da je Misa pape Marcela bila 1565 (dakle po završetku koncila) izvedena pred kardi nalskom komisijom koja je ispitivala odn o s t o n a i r i j e ĉ i i u crkveno. zatim ponovo u ino zemstvu. Szymanowskog i ponekad I. vratio u Palestrinu. Poput nekolicine drugih muziĉara. postao je (zacijelo papinim posredovanjem) pjevaĉ u Papinskoj kapeli. uvertira. a već objavljeni svesci pojavljuju se u reprint i proširenim novim izdanjima. 1959. 1937. Taniec z Osmolody\ 1933. već u septem - PALESTRINA. Kodeks 903 Nacionalne knjiţnice u Parizu (XI st. 1963 i dr. P. Rim 1569 X 0 MUB. ali se zna d a je 1544 izmeĊu njega i tamošnjeg katedralnog kaptola sklop ljen ugovor kojim se obvezao da će poduĉavati u pjevanju sve ćenike i djeĉake i orguljati u blagdanske dane. 1962.) Anti phonarium monasticum (obj. Kolacze za ţenski zbor i komorni orkestar. 1956. 17. Budući da se ne zna kad je ušao u taj djeĉaĉki zbor i koliko je u njemu proboravio. 1900) i 2. adagio. o samo vo ljnom dodavanju ukrasa od strane pjevaĉa. Potkraj ţivota namjeravao se povući u Palestrinu i uzeti nekadašnje skromno namještenje s kojim je zapoĉeo ka rijeru. je. 1909). U zrelim djelima utire svoj vlastiti stvaralaĉki smjer. U novije vrijeme nastavlja se s izdavanjem dje la Paleographie musicale. R. do smrti. uskoro je stupio u sluţbu kardinala Ippo. Maria in Vallicella pisao jednostavne crkvene kompozicije u duhu starih lauda. XII 1907 ■—). Uĉio na konzervatorijima u Lavovu (M. — KLAVIRSKA: varijacije. Fragments des Manuscrits de Chartres (obj. 1949. Coppola. za gudaĉe. U stvari. Kodeks 10673 F. Na koncilu su se. ljati i rješavati vrlo Oefemabftamm. 1956.. Le Bel. sonata za 2 violine i klavir. PALESTER. je takve teţnje zastupao i u drugim svojim djelima (iako ne u svima. nokturno za gudaĉe. 1948. scenska i filmska muzika. Ali nije sasvim iskljuĉeno da se P. M. 1958. izvedena pred papom.) Antiphonale Missarum S. 1949.VOKALNA: oratorij La Mort de Don Juan. ix/x. 1947. koncert za klavir. zapoĉeto 1^45. PARTIM teksta. nisu bili usvojeni. Kodeks 47 iz Chartresa (X st. Giovanni Pierluigi da (obiteljsko prezime bru 1555 morao napustiti kapelu.. Mjesec dana kasnije postaje P. uz to na Univerzitetu u Varšavi studirao povijest umjetnosti. preteţno u Parizu i Miinchenu. 160 iz Worcestera (XIII st. Tri fragmenta Jana Kochanozvskog za glas i 11 instrumenata. Symphonic Music. naslovna pa su postepeno njestrana. 1922).1OANNIS guće i u višeglasnom stilu PRAENESTINI saĉuvati razumi jevanje MOTTETTOJCUM. 1563. tzv. Maria Maggiore. sonata za gudaĉe. 1948. Imao je tri sina od kojih ga je preţivio samo najmlaĊi. Oni. Sikorski). 1951. U vrijeme Pija IV završeno je. Maria Maggiore. kada je postao nastavnik muzike u novoosnovanom Seminario Romano. naime. F. Te je godine. nakon G. mogla biti napisana oko god.). 1555. a i vjerojatno jedino to. Tri soneta Orfeju (R. I knjiga moteta. što nije potvrĊeno. Petra vodi djeĉaĉki zbor u Cappella Giulia koju je utemeljio papa Julije II. i on je za Nerijeve duhovne sastanke što su se odrţavali u oratoriju crkve S. izabran je za papu Pavao IV. 1972). zbor i orkestar. Kakva je uloga u tom nastojanju dopala Palestrinu? Treba odmah reći da ona ni do danas nije sasvim razjašnjena. DJELA. 28. 27 Pierluigi). a papa Pavao III je namijenio pripremanju pjevaĉa za Sikstinsku kapelu. Muzika za 2 klavira i orkestar. 1948.: Z. 1936 (izgub ljena). 1951. Hartkerov Anti fonal (obj. 1942. Tu je sluţbu oba vljao vjerojatno 5 —6 godina. zbor i orkestar. Vi. 1925). Vatikanske knjiţnice (XI st. i dobio ime. ali ga je smrt osujetila u toj namjeri. U zadnjoj fazi taj se koncil. Ti su ga radovi vjerojatno potakli na pisanje duhovnih madrigala koje je kasnije objavio u dvije knjige. 1959. a od 1950 primjenjuje serijelnu tehniku. Gallena (IX st. mogla je i nastati iz teţnje PETRALOISII da se pokaţe kako je mo .) Gradual i tropar iz Bologne (obj. Meli. Piccola serenata za flautu.) Cantatorium (obj. MeĊutim. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija. pa je P.ruĉno. balet Piein o ziemi. LIT. Nije poznato kad se P. varijacije. Po tom je gradiću P. 1942. Još dva zbivanja treba izdvojiti iz Palestrinina ţivotnog toka: u logu u odnosu izmeĊu Tridentinskog koncila i crkvene muzike te rad na reformiranju korala. 1945. kojim zapoĉinje moćni protureformacijski pokret. MGG. 1905). Concerto per dodici. Roman Palester. Sama je misa. Petra. solo-pjesme. MeĊutim. je majstor instrumentacije i izvornih zvukovnih efekata. Kodeks 239 iz Laona (IX — X st. 1947 i Imie Ttve. 1561. — CRKVENA: Missa brevis. ovo je samo legenda. i to: 1. nije bio uţe povezan s aktivnošću koncila. 1931. 1939. Animuccie. Sam se ĉesto potpisivao Giovanni Petraloysio Prenestino ili Giopetro Aloysio Prenestino. 1939. F. zakuĉaste probleme vokalnog Višeglasja) P AL TVSALESTRINA. lat. — . — DRAMSKA: opera Zywe kamienie (nedovršena). a UBERPR1MVJ. Kodeks 390 — 391 iz St. zasjedanje Tridentinskog koncila. kantate Wista. Divertimento za 9 instrumenata. 1942. bavio i reformom obrednika. 1955). sonatina za klavir 4. 1947 i IV. Pali su prijedlozi da se figurama muzika posve ukloni iz crkve. violinu i violu. 1959. doduše.) Antiphonale Missarum S. Rilke) za sopran i komorni orkestar. MUZIĈKA — PALESTRINA Antiphonarium monasticum (obj. Mjesto roĊenja nije pouzda no utvrĊeno. 1945— 47 profesor kompozicije na Varšavskom konzervatoriju. 1937 — 51). Concertino za ĉembalo i ins trumentalni sastav.) Le Manuscrit du Mont-Renaud (obj. 1935 i 1943.muziĉkim djelima. 3 gudaĉka kvarteta. Varijante za 2 klavira. vjerojatno zahvaljujući njegovoj naklonosti. koja se pojavila poĉetkom XVII st. A. God. smjernica u crkvenoj muzici. Ali P. 1938. kad je zbog nepovoljnih uvjeta za rad i zbog neslaganja s crkvenim vlastima svojevoljno napustio mjesto. nije dugo ostao na svom novom mjestu. . Drugi ni z (B) obuhvaća samo faksimile. Spominju se s tim u vezi i druga imena: Cimello. Gradual i antifonal iz Novona (X st. Pretpostavlja se da je to gradić Palestrina iz kojega sasvim sigurno potjeĉu njegovi roditelji. pa se u starim rukopisima i izdanjima susreće i Praenestinus kao jedna od varijanata umjetnikova imena. Del Mel.lita d'Este na ĉijem je dvoru u Rimu i Tivoliju ţivio do 1571. Moguće je. 1936.) Graduale s beneventanskom notacijom (obj. 1931). rodio i u Rimu gdje je ţivio 1537 kao pitomac djeĉaĉkog zbora u crkvi S. ali je na XXII zasjedanju (1562) donesen zakljuĉak da iz crkvene muzike treba odstraniti sve što »sablaţnjava i one ĉišćuje«. 1935. Navodno su tada i njegove glasovne mogućnosti bile priliĉno skromne.

lamentacije i madrigali. za koloristiĉko suprotstavljanje razliĉitih glasovnih skupina. Salvum me fac i dr. Medu ĉetvoroglasnim misama koje ne prave većih koća kod izvoĊenja treba istaknuti mise Jesu nostra rede Dies sanetificatus te osobito Veni sponsa Christi i Iste con Od petoroglasnih posebno treba navesti mise pod naslovi magnum niysterium. u kojoj se sigurnost i razne tehniĉkih postupaka udruţuje s izrazom u savršen sklad. oĉito povodio za dostign ondašnjih madrigalista. »Palestrinin stil« zakljuĉna je karika u lancu što su ga poĉeli kovati Nizozemci. ficat. N.eteriĉna atmosfera njegovih djela rr je više odgovarala pojmu romantiĉke crkvene muzike ko napuštala zasade prosvjetiteljstva i njegova trijeznog. meĊu kojima je 40 ĉetvor nih. Illumina oculos. pa O bone Jesu. A i mnogi kompozitori XVII i > st. P. te skupinu na tekstove iz monove »Pjesme nad pjesmama«. . Nakon Josquin Des Presa. Salve regina. umro zadatak nije bio do kraja dovršen. proţeta umilnim. do druge polovine XVIII st. je iznad svega uspješno ostvario proĉišćavanje. Znamenito izdanje gra duala iz 1614. je nesun najznatniji kompozitor misnog teksta u ĉitavoj povijesti m Palestrinine mise veoma su raznovrsne i po sastavu za k pisane i po naĉinu obraĊivanja muziĉkog materijala. Iza Palestrinine smrti njegova je umjetnost doţivjela binu sveukupne stare vokalne polifone muzike. 22 šestoroglasne i 5 osmoroglasni vlastite teme komponirao je P. ispoljujući virtuozno vladanje i najzamršenijim poli foniĉkim postupcima. »razum odnosa prema religiji. Mistiĉno . oţivljuje Pal nina umjetnost ponovo. Editio Medicaea. Soriano. Pod in Palestrine objavljeno je 105 misa. pišući u tzv. od strogo kanonske mise do tipiĉno palestrinske r polifono-homofonim kontrastima i izraţenom paţnjom tekstu. L'Homme arme. pokazala potreba da se brevijar i misal podvrgnu reviziji. Tu es I Corona aurea. I po kvantitetu i po kvalitetu P. Uspo Palestrininih moteta i misa pokazuje srodne stilske zna ali se. Ali to nije bilo u cijelosti Palestrinino djelo. Tzv. jer su na Iginiov poticaj na njemu. u završnoj fazi muziĉke renesanse. vjerojatno najpopui umjetnikovo djelo i izvrstan primjer tipiĉno palestrinskog te divna misa Assumpta est Maria. nakon TriĊentinskog koncila. nametnulo se i pitanje revidiranja gregorijanskog korala. Prevladavanje umjerenog imitiranja. Ave regina coeli i dr. Papa Grgur XIII povjerio je 1577 taj zadatak Palestrini i A. mot eti razlikuju od mi jednoj znaĉajnoj osebini: u motetima zamašnu ulogu igra t karakterizacija teksta. Ipak. isprave i proĉiste od »barbarizam a« i neispravnosti. na kraju jednog veoma znaĉajnog historijskog odsjeka. P. U skupini mnogobrojnih Palestr moteta istiĉu se oni u kojima tekst govori o Bogorodici ( regina. jedini koji se moţe uspješne riti s gigantskom motetskom ostavštinom O. traţeći od njih da ĉitav gregori janski repertoar pregledaju. Schmitza. je i veliki majstor moteta. Paiestrina postaje tada nedostiţnim uz crkvene muzike. napredovanje i razvijanje muzikologije omogućuje c pristupi velikom pothvatu: izdavanju sveukupnih umjetnil* PALESTRINA. Medu drugim Palestrininirr tetima valja posebno istaći niz šestoroglasnih moteta u razvije bogatom kontrapunktiĉkom stilu (Salve jubente Deo. Upotrebljavao je istodobno po nekoliko razliĉitih oznaka za mjeru što je dovodilo do priliĉne slo ţenosti u notnom pismu. Kad je P. doţivljuje konaĉno renesans u. nova osjetljivost za harmonijska kretanja u krugu dijatonike. on se i sam upuštao u rješavanje zaku ĉastih polifoniĉkih zadataka . kontrasti izmeĊu polifonih i homofonih odlomaka. ofertoriji. u jeku njemaĉke romantike. paţnja prema tekstu i jasnoći njegova razumijevanja: sve su to elementi koji u sretnoj uravnoteţenosti tvore rijetku ljepotu Palestrinine umjetnosti. 38 peto roglasnih. poput veli ĉanstvena završnog poglavlja. Improperije. Kad se. Palestrinine su mise pravi kompendij kompozicije njegova doba. je treći medu najvećim kompozitorima što ih je dotad dala povijest mu zike. Surrexit pastor bonus.. dajući uzore novog sklada u sklopu samostalnih melodijskih linija. U tu skupin u spat prvom redu Missa Papae Marcelli. P. poslije Palestrinine smrti. di Lassa. U ovoj j< pini i jedina Palestrinina misa za mrtve (Missa pro defu Vrhunci Palestrinine umjetnosti u komponiranju misnog nalaze se meĊu šestoroglasnim misama. Fuxa »Gradus ad Parnassum« (1725) temelji se u goĉemu baš na primjerima i postupcima iz Palestrininih kom ĉija. u koja spadaju himne. Ut re mi fa sol la i Ave / Malobrojne Palestrinine osmoroglasne mise preteţno su na] za dva ĉetvoroglasna zb ora po uzoru na suvremene veneci majstore. je baštinio njihovu sklonost i ljubav za kontrapunktiĉke vještine. Anerio i F. J. Sagledana u cjelini Palestrinina umjetnost ne odaje revolucionarnih crta. Njima se moţe u izvjesnom s pribrojiti znameniti dsmoroglasni Stabat mater za dva zbc kojemu nema teatralnosti i dramatiĉnosti karakteristiĉnih za pozicije tog teksta iz kasnijih vremena (dovoljno je spon Rossinijev pokušaj). Ali P. uzimao je svjetovne napjeve za cantus firmus svojih misa (ĉak i nakon što se Tridentinski koncil oštro usprotivio takvim postupcima i zabranio ih). Burnev 1771 ot u novim izdanjima Stabat mater i Improperije. Poĉe XIX st. Njegov sin Iginio prodao je tada izdavaĉu Raimondiju novu verziju graduala.< crpnu inventivnost koloriranja i polifoniĉkog tematskog ! Od ostalih Palestrininih djela. Vazda svjt teres za djela ovog velikog majstora postojao je uglavnom u I osobito u Sikstinskoj kapeli. teško je utvrditi. spajao je naboţne i liturgijske tekstove. umjetnost Pale: bila je u redovitoj muziĉkoj praksi zanemarena i zap ostav Tek otkako je engleski muziĉki historiĉar Ch. Ĉuveno teoi djelo J. P. U motetima pokazuje P. autograf gove kompozicije i njegov stil postali nedostiţnim uzorima protu reformacijskih nastojanja na tom podruĉju. u 28 misa upotrijebio odlomke drugih kompozitoi 23 mise vlastite). a uz Orlanda di Lassa. razbistravanje polifonog sloga. »stile antico«. prema rijeĉima E. za osebujne nizove ĉistih trozvuĉja. litanije. 18 misa. a interes za nju postaje sve veći. a na tuĊe 87 i to jednoglasne teme (od toga 34 na koralne napjeve. Zoilu. radili i drugi muziĉari i to vrlo nespretno i nevjesto. ne temelji se (kako se ranije smatralo) na Palestrininoj obradbi već na reviziji koju su naĉinili F..). a 51 na višeglasne odlomi toga je P. Kakva je i kolika u tom odgovornom i opseţnom poslu bila Palestrinina uloga. Iz šestoroglasnih misa treba još spomenuti Alma redempton Deum laudamus. javljaju se prve monografije o njegovu ţ i radu. djela jednostavne fakture u kojemu pri što ih Krist upućuje nezahvalnom puku dobivaju izraz pol boli. a 2 na < svjetovni napjev L'Homme arme). Ona ne gleda u budućnost već stoji. Njegova umjetnost definitivno ulazi u eri muziĉki repertoar. Tribu si nescirem).28 PALESTRINA MeĊu umjetnikovim djelima treba na prvom mjestu spon mnogobrojne mise. traţeći prvenstveno emocionalnost r oznog doţivljaja. sluţio se strogom nizozemskom tehnikom kanona. one obuhvaćaju sve tipove. moţda su r pularnije Improperije. od zemske mise na cantus firmus do bogato zastupljene pare mise. antifonara i psalterija.. Pri tom se P. nastojali su se ugledati u strinine radove i oponašati njihova obiljeţja. umjetnikovo nastojanje upućeno je izraza duboke ali preobraţene tuge. etei i mistiĉnim raspoloţenjima.

. skraćeno obj.. Gruzijska liturgija za mješoviti zbo r (po zapisu M. 91.. Die Cardinalskommission von 1564 und Palestrinas Missa Papae Marcelli. Fratres enim ego aecepi (8). Beatae Mariae Virginis I (5). Haarlem 1958. Madrigali za 3. izd. O Rex gloriae (4). de Witt (I — III). lo mi son giovinetta (6). Das »Sprunggesetz« des Palestrinastils bei betonten Viertelnoten. Ut re mi fa sol la (6). 66. Dc feria (4). Denta.. Studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (E. G. Palestrina als Chromatiker. 1563 (vise puta ponovo izdano). Qual e U piit grand'amor (5). Ursprung. 1933. Ad coenam agrti providi (5). 1946). 1862 —1903. P. di Giovanni Pierluigi da Pclcstrina. da Palestrina. Confitebor tibi (8). 102. As. 61. 65. Njegove se opere Abšilom i hetere i Zalaz sunca ubrajaju u najistaknutija djela gruzijske muzike.. Libro secundo. Cametti. VIII. iz danje Leipzig 1925. 1941. von Winterfeld. 1953 — 55. 21. 1570. — CRKVENA: 105 misa (3 sporne) ohj. 50. J. — K. di Giov. 41. 69. G. 1925. Salvum me fac (5). Beatae Mariae Virginis II (5). Mušica Divina. Repleatur os meum (5). F. Virtute magna (4). Pariš 1930. Klasen. X. Die Variationstechnik in den fruhen Messen Palestrinas. Metodika muziĉke nastave. JIoHad3e. doktorirao 1954. J. rapsodije. Anglesu.. prijevod. Beatus Laurentius (5). Ĉerepnjina.— G. P. 76. Pales trina. DJ ELA : Gru zi jsk a s ui t a za s i mfo nij s k i o rk est a r. 39. VC'agncr. — J. Wien 1930. — F. Palestrina. 2 knj. Weinmann. 1591. et la musique sacree. AFMW. Commer (IX) i F. KMJB. Regensburg 1930 ( I I prer. Pariš 1906 ( I I izd. — W. 87. — G. Sicut lilium inter spinas (5). X. Motettorum quinque v. — Filmska muzika i dr. Panis quem ego dabo (4). Dispositones modorum. — K. Davison).. Jahrhundert. — Roy Nash. O magnum mysteriwn (5). London 1927 ( I I izd. Samson. Casimiri. P. 95. An Introduction to the Technique of Palestrina.6. 33 sv. Roma 1960. PALIAŠVILI. X. Coatcs. Jam Christus istra ascenderat (4). 5 i 6 glasova u rkp. secundus za 5. Nuove ricerehe sul Palestrina. Brevis (4). 1920. Bibliografia palestriniana. Palestrina ou la poesie de l'exactitude. P. Dum complerentur (6). od 1594 sa dodanim madrigalom Nessun visse giammai). und 18. Pater noster (4). 1 9 28 — Op e re : Abšalom i hetere. Blume. :9. DELA: Pastorala i Filmske impresije za orkestar. Haberl... J. 1588. seine Werke und deren Bedeutung fur die Geschichte der Tonku nst mit Bezug auf Bainis Forschungen. ibid. novo. 1925. Fellerer. — M. 31. Mušica sacra. II Linguaggio melodico e armonico. And the Angcls Sing. 7. Liber quintus. V. 1962. Hohn.: G. Panem nostrum (5). et par tim paribus v. 1. 32. Ursprung. Gombosi. Wann entstand die Marcellus-Messe?. Tu es Petrus (6). The Story of G. Te Deum laudamus (6). Nascc la gioia mia (6). H. 89. ibid. — O. Marshall. I I I . Svnchronistische Tabelle uber den Lebensgang und die Werke von G. Ascendo ad Patrem (5). Veni sponsa Christi (4).. G. Regensburg 1962. Glavni je urednik tog izdanja R. Magnificata u rkp. izlazi u Rimu od 1939 u 34 sv. 86. Von Palestrina zu Bach. — F. 74. Stanĉić) te kod M. Papac Marcelli (6).). maestro in Roma di Giovanni Pierluigi da Palestrina. Magnificat octa tonum Liber Primus. Das Parodievcrfahren in der Messe Palestrinas. na Harvard University studirao kompoziciju (W. Casimiri. 1581. J. 1950. Jeppesen. Eripe me (5). 29. Zur Modellbehandlung in Pale strinas Parodiemessen. — SPISI (na gruzijskom). — A. Espagne (IV-VIII). .. 1924. X 1933).). Dum essei summus pontifex (4). većim dijelom u individualnim izdanjima. R. — A. Untersuchungen zur Parodiemesse Palestrinas. 13. Palestrina. Haberl (X-XXXIII). — Isti. Pierluigi da Palestrina und Orlando di Lasso. X. Boetticher. Kobenhavn 1923 (prošireno njem. 18. \VoljJ. 17. Fellerer. Milano 1894. 5 i 6 glasova u mnogobrojnim skupnim izdanjima onoga doba. S. 84. X. Colinu). kao i u inostranstvu (Francuska. 1575. — A. Struktur und Kompositionsverfahren in der Musik Palestrinas. Terry. za 4 -8 i za 12 glasova (u svemu oko 320 moteta). PJB. T. (9^0 kompozicija). 6. da Palestrina. 104. simfonijski i duhaĉki orkestar. 1584. Firmin Le Bel di Noyon. 1917— 18. In minoribus duplicibus (4). Milano 1925. Lib.. sa brojem glasova u zagradama): 1. P. Lib. 20. — S.Schlotterer. Vitez u tigrovoj koţi. 37. 14. 1886. Tu es Petrus (6). . Bibliographischer und thematischer Musikkatalog des papstlichen Kapellarchivs im Vatikan zu Rom (Bausteine fiir Musikgeschichte II). Reese. 58. 70. his Life and Time. 93. 77. — P. Veni Creator Spiritus (6). Bollettino bibliografico musicale. — Isti. Weinmann. Lauda Sio}i (4). Joannis Petraloisii Praenestini Aiotettorum. 24. XI 1921 —). engl. Pictro Luigi Prcncstino. 88. e la »Scuola italiana del bel canto«. gruzijski kompozitor. P. 1927 — Sveĉana kantata za sole. Kobenhavn i London 1927. Offertoria totius anni. 1927. — Moteti (u pojedinaĉnim izdanjima): Motecta Festorum totius anni. 1567. litanija za 4 glasa u rkp. 1953. 92. Salve Regina (5). Pars 1-2 za 5 glasova. Palestrina. 82.)Dvadeseto je stoljeće u još većoj mjeri priznalo Palestrinino mjesto medu najznatnijim kompozitorima crkvene muzike: nebrojene monografske studije i izdanja poj edinaĉnih majstorovih djela. Instrumentalbegleitungen der Werke Palestrinas im 17. — R. Palestrina. Assumpta est Maria (6). u 13 knjiga: I. problemi e prospettive d'arte. A. ostavštini. Der Palestrinastil und seinc Bedeutung in der vokalen Kirchenmusik des 18. individualnih izdanja Palestri ninih djela). 16. 52. Ingegneri. 75. 10. Basel 1924.. Waldcrsee. Quam pulehra es (4). Pellera. — Opere : Mati i sin. — K. tj. 1960. 1862 — 1903. KMJB. Cametti. 1919). H.. 67. The Recentlv Discovered Mantova Masses of Palestrina. — R. 15. 103. Note d'archivio. Hymni totius anni za 4 glasa. 57. — K. LIT : B. Piston. Palestrina et l'edition mediceenne. A. In te Domine speravi (6). Secunda (5). und 18. Muziku studirao u Tbilisiju i na Moskovskom konzervatoriju (kod S. 1924—33 u Tbilisiju na Muziĉkoj školi. Laudate Dominum (8). ostavštini. Cenni biografici di G. 78. Note d'archivio. ibid. Ave Maria (6). — H. In festis Apostolorum II (5). prijevod s predgovorom E. 1594. zborovi. 64. P. Firenze 1957. De Beata Virgtue (4). na Muziĉkoj školi u Tiflisu studirao kod svoga brata. DTELA: (navode se samo naslovi prvih. 1601 (sam P. 1586. 79. 27. Leipzig 1834). Octavi toni (Festum nunc celebre) (6). Spem in alium (4).. Jep pesen. Jeppesen. 1569 (ponovno izdavano). 90. Moteti u skupnim izdanjima i u rukopisnoj ostavštini. Eitner. 6 i 7 glasova. VIII 1871 — Tbilisi. AML. zbor. Švedova i N. 81. 4. 1933. Muziĉka slikovnica. VII. G. Quem dicunt homines (4). Jesu nostra redemptio (4). (izdaje Istituto italiano per la storia della mušica). Ovo su izdanje uredili Th. Dies sanetijicatus (4). — R. VOKALNA: II Primo Libro di Madrigali a quattro v. 1925. — O. Pierluigi von Palestrina. — K. Sacerdotes Domini (6). 1959). 16. — A. Lib. Auda. Milano 1946).. 1960). 19. Strasbourg 1890. Pierluigi da Palestrina e l'emendazione del Graduale romano. Klasen. Sine nomine (5). Benedicta es (6). I-II. z a muški zbor. lamentacija za 4. Kendrick Pync. 1926. neprolaznoj vrijednosti Palestrinina stvaralaštva i o dubokom poštovanju što mu ga naše vrijeme iskazuje. improvizacije. Das Konzil von Trient und die Kirchenmusik. Fantastiĉne slike. Vaulin. 55. J. 1894. New York i London 1954 ( I I izd. P. jasno i nedvosmisleno govore o vi sokoj. Alma Rcdemptoris (6). 6 i 8 glasova. 1594. IX. priruĉnici Os novna muziĉka teorija. Tu es pastor ovium (5). 1926. u 33 sv. ibid. — A. 3. Roma 1919. Giovanni Pierluigi da Palestrina. za 5. . Fellerer. Palestrina. — Isti. ter -lius za 5. R. — KLAVIRSKA: Go dina 1945 — Logor smrti. G. 1583—84 (i ponovno izd. Fellereru. 83. te pojedini madrigali u rkp. Palestrina. 6. Virgili (XVI i XVII). — A. 85. Acterna Christi munera (4). USA) 195 5. Jeppesen. — K. Palestrina. od 1939). 56. Liber Primus Joannis Petraloisii Praenestini Motcttorum. Nuovo studio su G. 98. — P. Nigra sum (5). 1582. II izd. — K. Gid ju ehi m'ebbe cara (4). 28. 36. 1950. Zaharij Petroviĉ. O sacrum convivium (5). Predavao 1922—24 na Atuziĉkoj školi u Telavu. Kandler. Švajcarska. P. Arras i Pariš 1900. — R. 1593 (i više ponovnih izd. Thompson) i muzikologiju (O. Paccagnella. K. 59. 6 i 8 glasova. Lamentationum Hieremiae Prophetae. Bianchi (XX-XXXIV). —■ R. In majoribus duplicibus (4). I 1895—■)• Brat Zaharija. In illo tempore (4). Leipzig 1914 (II izd. ameriĉki muzikolog podrijetlom iz Rijeke (Rijeka. — K. van der Walt. Od 1947 ţivi u Skoplju. 43. Brenet. solo-pjesme. Sammlung musikalischer Vor trage. priredio je za tisak 7 prvih knjiga). Motet-torum quinque v. — J. 54. Bavio se i melografijom. MGG. Hodie Christus natus est (8). 25. Kongress-Bericht. Mušica sacra. Schmitz. 11. 1948). P.. 1962 2. Ai fugatn (4). 22. Lasso und Palestrina. Casimiri (I-XV). ibid. In festis Apostolorum I (5). — E. Raugel. 1600. — K. prema godini izdanja. I »XXVII Responsoria« di M. Ipolitova-Ivanova). Petra saneta (5).. da Palestrina. Jeppesen. Viri Galilei (6). Di Giovanni Petraloysio da Pale strina 11 secundo Libro dc Madrigali a quottro v. ibid. Lib. — E. 1581 (i više ponovnih izdanja). 96. 1949 i Harmonija. — \V. preludijumi. secundus. 47. Pro defunetis (5). Palestrina im 17. LIT. — R. 25. I. 68. 1589 (i više ponovnih izd. 1957. 80. O. Levan Petroviĉ. Sacerdos et pontifex (5). Pierluigi da Palestrina und die Gesamtausgabe seiner Werke. — C. L'Homme arme (4). AML. MGG. Hohn. Rahe. 100. —K. Stil njegovih kompozicija karak terišu programski momenti i snaţna dramatizacija. Leipzig 1888. quartus ex Canticis Canticorum. P. Memor esto (5). folklorist i pedagog (Kutais. 60.. Emendemus in melius (4). In duplicibus minoribus I (5). F. Dominicalis (5.). 53. 63. Haberl. J. Notre Dame (Indiana. Francuskoj. Baini. O Rcgem coeli (4). 1599. 34.. The Paraphrase Technique of Palestrina in his Masses Based on Hymns. Der Kontrapunkt 29 Palestrinas und seiner Zeitgenossen. 1951. 8. Iste confessor (4). — Zapisao oko 300 i obradio više gruzijskih narodnih pjesama. London 1958. AFMW. XI 1924—). Grĉka). Jahrhunderts. Scene iz deĉje sobe. 1601 i XIII. Palestriniana. — F. Palestrina. 1590. Io mi son giovinetta (4). da Palestrina. Die Tonarten in der Musik Pa lestrinas und seiner Zeitgenossen. — A. Palestrina als vvcltlicher Komponist. 12. je jedan od utemeljitelja gruzijskog nacionalnog muziĉkog smjera. M. 9. još nedovršeno izdanje svih njegovih kompozicija (Rim. 4). The Ornamentation in the Works of Palestrina. Across the Centuries. Roma 1900. Primus za 4 glasa. In duplicibus minoribus II (5). — R. Koln 1956. Jeppesen (XVIII i XIX) i L. Leipzig 1883. 40. Augsburg 1929. La Vita e le opere di G. 2. 1890. 1944.. 1600. Casimiri. 48. II Primo Libro de Madrigali a cinquc v. Delle Madrigali Spirituali a cinquc v. — P. O admirabile commercium (5). 1923 i Latavra. Koncertirao skoro u svim većim grado vima Jugoslavije. — E. Rumunija. Martin. 1919. Regina coeli (4). 1955. Der metrisehe Bau der Themen Pales trinas. — H. — P. Sine nomine (4). 1892. Cametti. 1916. — J. Motectorum quatour v. 8. Journal of the American Musi cological Society. Der Palestrina stil und die Dissonanz. L. Od 1930 u SAD. 5. 3 knj. Palestrina und Palestrina-Rcnaissance. Liber Primus za 4 glasa. Hamburger. 1594. Zur Entstehungsgcschichte des Palestrinasatzes. C. London 1938 (tal. 3axapHii rTaJinaniBHJTH. Bugarska. — F. II »Codiĉe 59« deir arehivio musicale lateranense. — R. Augs burg 1929. Stuttgart 1959. KMJB. 44. — R. Felix. solo-pjesme. Barcelona 1958. 97. Pierluigi da Palestrina. Sine nomine (6). partim plena v. Si. 1949. a zatim na Konzervatoriju. — W. O Virgo simul et Mater (5). Gabriel archangelus (4). pripisuje se P. G. Dilexi quoniam (5). In semiduplicibus maioribus I (5). Ave Mana (4). Lille 1895. Leipzig 1919. Deutsche Musikkultur. 33. — J. 2 knj. Genĉve 1940 (novo izd. Regina coeli (5). In semiduplicibus maioribus II (5). A. Palestrina. Zur Geschichte von Palestrinas Missa Papa Marcelli. 24. P.Ecce ego Joannes (6). 1923. Drugo izdanje sveukupnih djela. Apfel. Je suis desherite'e (4). Die ersten drei Bande dcr Motette Palestrinas. Lib. 1954. Palestrina. fuge.. 46. Palestrina. a pojedine su sveske uredili R. Sine nomine (»a voci mutate«. — G. 1923 i Uspavanka. 73. 1950. K. Ferracci. Sveukupna djela Palestrine objavljena su prvi put u Leipzigu. Spomenica H. 1554. Aspice Domine (5). P. Miinchen 1960. — E. Nakon studijskih putovanja po Italiji. PALFI. G.. Quando licta sperai (5). I933J zborovi. Primi toni (4). — O. 1572.PALESTRINA — PALISCA djela (Breitkopf & Hartel u Leipzigu. London 1922.. 99. Breslau 1832. 94. documenti di vita. Analvse zu Palestrinas Missa »Papae Marcelli«. P. Tanjej eva). 1954).Illumina oculos meos (6). J. P.. — G. Casimiri. 72.. pijanist i kompozitor (Subotica. DJELA: klavirske kompozicije.. Cascioli.. 71. 35. 45. S. L'Homme arme (5). Mise nose slije deće naslove (navode se kronološki. 4. poĉeo je nastupati sa sedam godina.. ZFMW. Casimiri. Ecce sacerdos magnus (4). 105. Thema und Melodiebildung der Motettcn Palestrinas. Andrems. Psalterium. NOVA IZD. MFM. XI. IV. autorstvo sporno. Impre sije i uspavanke. — Isti. X. Roma 1918 — 22. VI. 1599. F. Die Kanongestaltung im Werk Palestrinas. 62. da Palestrina. De Beata Virgine (6). Hermelink. Cascioli.. Palestrina. Joannis Petraloysii Praenestini Alotettorum. — Z. Note d'archivio. 23. Roma 1894. — K. 38. 26. Ave Regina coelorum (4). — H. Vestiva i colli (5). Sanctorum meritis (4). Opere complete di Giovanni Pierluigi da Palestrina. Guido Adler Festschrift. kompozitor (Tiflis. (ukupno 140 djela). — Isti. 42. XII. Zulukidse. koje će ukloniti greške prvog izdanja i primijeniti su vremenija izdavaĉka naĉela. Music in the Renaissance. Regensburg 1918. — H. L. Claude Victor. Roma 1828 (na njemaĉkom. In te Domine speravi (4). 51. Ladislav. 30. De Rensis. attribuiti a Giovanni Pierluigi da Palestrina. Zalaz sunca. A. Memorie storico-critiehe della vita e delle opere di Giovanni Pierluigi da Palestrina (2 sv. Lang. 101. Restauration und Palestrina-Renaissance in dcr katholischen Kirchenmusik der letzten zwei Jahrhunderte. Spomenica K. Jahrhundert. Beatae Mariae Virginis III (5). nuovi documenti biografici. — Kantata Lenjin.). Kinkeldev. Dcr Auf bau der Motetten Palestrinas. Respighi. AML. — K. J.. autorstvo sporno). Sacharij Petrovvitsch Paliaschwili. 1955. La Mesure dans la messe »L'Homme arme« de Palestrina. 1950). Christus resurgens (4. Qui~iti toni (6). MocKea 1958. autografo di G. 1963. Jeppe sen. Descendit angelus (4). II. U Tbilisiju predavao na muziĉkoj školi (1903—17) i Konzervatoriju (od 1919 profesor). J.. Kat. PALISCA. Inviolita (4). AML. 1555 (do 1605 doţivjelo desetak izdanja. Bezverunge. sa orkestra cijom ilustrativnog sadrţaja.

La Bataille du jazz. — Crkvena muzika (mise). 1921-predaje na Eastman School of Music u Rochesteru (New Yc God. Note d'Archivio per la Storia musicale. — O. — Opere Daniel Hjort. osobitu je paţnju poklanjao instrumentalnim odlomcima. — VOKALNA. 1676. XII 1974). IV. solo-pjesme . 1680. 1950. PALJETAK. A. 1962. Histoire du jazz. Konzcrtstiick za violinu i orkestar. 1947. 1959. Od 1863 društvo je u velikom obimu nego svetovnu muziku. 1932 osnovao Club de France. bio je uĉitelj u H' i Visu. IV 1742).V. amer. Un Musicista salodiano del secolo XVII: Carlo Pallavicino. April. Brescia. PALM. Antuna u Padovi.: Katalog over Selim Palmgrens samtliga kompositioner. klavirski kvartet. Berkeleyu (California) i od 1959 u New Havenu (Connecticut). II 1878 — Helsinki. solo-pj uz orkestar i uz klavir. univerzitetski nastavnik u Urbani (Illinois).: W. 1945. God. 1965. 1956) PALMGREN. jige: G Mei: Letters on Ancient and Modem Music to V. 1946. 1695—1716 na istom poloţaju u Diisseldorfu te od 1718 ponovno u Dresdenu. njemaĉki violonĉelist (Wuppertal. a 1939 profesor kompozicije na akade Sibelius. Studirao na Muziĉkom PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO Dl ŠTVO osnovano je 29. koncert za mali orkestar. 1955. I II. 1 Louis Armslrong. duhaĉe i udaraljke. 1934 (engl. Selim Palmgren. Neka njegova djela izgraĊena su na posebno konstruiranoj lje stvici. I ko morni koncert za vio linu. A. Poema za violinu i komorni orkestar. 1928 i V. Kantate: run Lilja. . PALM Musik fiir Violoncello. Vespasiano. umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1945 kao solist orkestra u Lu-becloi. Sytnphonic Elegy for Thomas VC'olfe. koral i fuga. XII 1951). Od 1919 do smrti op šaptalac u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. 1687. Lţiĉara prošii je mala pevaĉka škola sa uĉenicima iz panĉevaĉke realke. Donizettija i G. 1936). kod C. duhaĉki kvintet. — VOKALNA: Abraham Lincoln Walks at Midnight za zbor i orkestar. 1559. u g-mo lu. Coplanda. 1938. V. Klenietti. ibid. N. Suomen Musikkilehti. God.: G. 1916. II 1912 —• Montauban. Kele -men posvetio mu je Changeant za violonĉelo i orkestar. Ristori. 1666. — H. II komorni koncert Memorial Music za komorni orkestar. Pietragrua. 1956. 4 simfonijske Aus b'innland. prošireno izd. Delaunevem utemeljio ĉasopis Jazz 1 Od 1937 predavao o jazzu u Parizu i drugim francuskim grad ma. 1938) i Petcr Schlemihl. Steffani. 1927 postaje nastavnik klavira i kompozicije na Konze toriju u Helsinkiju. LIT.. R. — KLAVIRSKA: 2 sonate. — Tri oratorija. 8. Hasse. varijacije. a 1864 i veliku ţensku vaĉku školu. naglašen i ĉesto asimetriĉan ritam i pre teţno kontrapunktska obrada znaĉajke su Palmerove muzike. 31. kvintet za klavir. 1950. Pastorale u 3 scene i dr. Auslin. Sin Carla. Hugues. od 1689 u Dresdenu dvorski pjesnik. 1959. Sonate: za violinu i klavir. Ansorgea i F.). 2. 1678. IV 1927 —). za violu i klavir. 1953. 1960. W. je ste veliku popularnost kao šansonijer i kompozitor zabavne mu2 U svoji m pjesmama. 1956. The Trojan Women (po Euripidu) za ţenski zbor. IV) 1838 sa svrhom da amatei deĉje pojanje u Uspenskoj crkvi. oko 100 zborova. 1940. God. 1944 i dr. Mene zovu Boo Orsula.ruĉno. ameriĉki kompozitor (Svracuse. Ono je 1885. 1946 i Stone Weather. Fala. X 1944). a horovoda je postac Jenko koji je još iste godine obrazovao tzv. kao i u inozemstvu (SAD). // Nerone. (prer. Galilei and Some Links betzveen »Pscudo-Alonody« and Monody. je jedan od najznatnijih interpreta na tom podruĉju. Robert. 1948. talijanski kompozitor (Salo. Carlo. VI 1915 —). 1955. Radiant Passage. LIT. Sa ĉlanovima dru izvodio je i svoje i Šlezingerove kompozicije koje je umetao u zorišne komade i prikazivao na predstavama u pomenutim mest: God. Mainardija. 1913. K 19. 16.. The Real Jazz.. Popevke sem slagal. 1950. Klarinet: saksofonist. P. Na njegov poticaj nastala su brojna avangardna djela za violonĉelo (M. Harrisa i A. 7. Kla i W. Od njegovih kompozicija najpopularnije pjesme: Marijana. 1946. — > Ringbom. 1962. Diclionary of Jazz. J. 1943. New York3 2. Hanson. Pjevna melodija jasnih obrisa. 2. Osobito su priznate njegove klavirske kompozicije. — Baleti: Irish Lcgcnd. Organizirao brojne emisije j. Guide to Jazz. 1949. M. po uzoru na horsko pojan ruskim crkvama. 1944 i dr. 1689 (dovršio N. u A-c 1940. God. je predstavnik srednje i kasne venecijanske opere. III 1672 — Dresden. Uĉenik E. 1944. 1945. klari net i gudaĉke instrumente. 1674. B. finski kompozitor i pijanist (Pori. 1666—73 i od 1685 dirigent na dvoru u Dresdenu. Selim Palmgren. Za vreme delovanja horovode S. arije. 1909-dirigent simfonijskog orkestra muziĉkog društva u Turi poslije toga djeluje kao kompozitor i koncertni pijanist. Od one divne noći. Busonija. — radbe i obradbe za klavir. Messalina. Y. te se pod M. za koje je ĉesto sam pisao tekstove. Armonlaakson laulu. MGG. Hel 1922. Pet koncerata za klavir: I. 1958. Belgiji i Njemaĉkoj. Bassiano. Skt PANASSIE. Les Rots du 1944. Vlaho. Robert Palmer. 1897 obrazovan je salonski orkestar. 1942. Pobornik novih muziĉkih stremljenja. 1956. 1945. Enca in Jtalia. Nakon svri uĉiteljske škole u Arbanasima kraj Zadra. 1938. 1959. La veritable musique de jazz. MQ. A Clarification of »Mušica Rescrvata« in Jean Taisnier's »Astrologiae«. Petit guide pour une discotheque de jazz. starim ĉempresom. DJELA. 1686. kasnije još kod Q. 1969). DJELA. uz pra orkestra. 1942 (franc. od 1947 prvi vidonĉelist Radio-orkestia u Hamburgu i od 1962 u Kolnu solist Simfonijskog orkestra Zapadnonjemaĉkog radija i profesor u majstorskoj klasi na Visokoj muziĉkoj školi. MGG. Siegfried. Sastavio i nekoliko libreta za oratorije. 1952). Rogers). 1679. Portera. NOVA IZD. stekao je glas jed od najboljih poznavalaca jazza u svijetu. zatim na Cornell University (Ithaca. Uĉio na Eastman School of Music u Rochesteru (H. J. Lotti i dr. obou i gudaĉe. 1665—66 orguljaš bazilike sv. 1951 i za violinu solo. zameni »harmoniskim notnim pjenijem«. P. Na Jadranu plavom. koji je sa horom izvodio svoju »Liturg društvo je negovalo i svetovnu muziku pa je već u julu 184/ na koncertu panĉevaĉkog Muziĉkog društva — izvelo. L. mala lirska suita. DJELA: Le Jazz Hol. Amore innamoralo. 1971. VIII 1893 — Zagreb. 29. A. malu pevaĉku šl za decu i veliku za odrasle muškarce. 1954. pjesnik i libretist (Padova. // Tirmmo humiliaio dalVamore.LIT. U s\ širenja srpske vokalne muziĉke umetnosti prireĊivani su konc i po većim banatskim mestima. Bi izvrstan pijanist. Mischiali. H. Discogri critique des meilleurs disques de jazz. Cinq mois d Nezv York. 1941. Napisao brojna operna libreta koja su uglazbili C. P. 144 Hol Jazz Rec 1939. Douze annees de jazz: 1927-1938. sonata za 2 klavira. do 1863 ono je nosilo naziv Hor katedralne crkve. simfonijske varijacije. Više Paljetkovih pjesama oţivjelo je posljed: godina u novim obradbama. X. opseţan predgovor donosi i brojne muziĉke primjere iz drugih Pallavicinovih opera). Od 1930 muziĉki kritiĉar lista Hufvudstadsbladet. — Brojne komorne kompozicije Dvije sonate i više drugih kompozicija za klavir. svojim kompozicijama P. Carlo i Stefano Benedetto Pallavicino. i. 1947 (novo izd. 1667. 1942. Slozv. ■— KOMORNA: 2 gudaĉka trija. Massimo Puppieno.: operu La Gerusalemme liberata ohj. X. Ouand Mez cnregistre. AML. 1675.30 PALISCA — PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO institutu u Helsinkiju. Stefano Benedetto. koncert. Strungk). 1916. A. snimio je više gramofonskih ploĉa i objavio Studien zum Spielen Neuer S. P. medu prvima. — . PALLAVICINO (Pallavicini). nekoliko odlomaka iz opera G. PALMER. Broder. u meĊuvremenu 1673—74 orguljaš u Padovi i 1674—85 kapelnik u Ospedale degli Incurabili u Veneciji. kantatc. 25. 1951. 1952. L'Anliopc. 1951 (novo izd. X. III (10. Hot Jazz. klavirski kvintet. uvelo redovne hovne koncerte na kojima su se izvodila i dela ruskih kompozit Programi svetovnih koncerata sadrţavali su prvenstveno kon zicije domaćih autora od kojih su mnoge tu doţivele svoje j izvoĊenje. uz to uĉio pjevanje i violinu. a u znaĉ. God. Of Night and the Sca za 4 glasa i 11 instrumenata. 27. Slozv. Gallicno. Bustico. A. oko 1630 — Dresden. Bergera u Berlinu i Weimaru. 1968). od 1929 kritiĉar jazz -muzike. Topalovićem podiglo na vi umetniĉki nivo. Pod vodst Nikole Đurkovića. Sa M. MGG. 2 se duhovito narugati nedostacima svojih suvremenika. scenska muzika. 1946. Jazz Panorama. Eresh Fount za zbor a cappella. 1863 društvo je dobilo statut. A. ORKESTRALNA. I I I . Ga- the Seconda Pratica. 1952. klavirski trio. 1962. 1948. 16. 1682. DRAMSKA. Diocleziano. 1940 —43 predavao na University of Kansas. The Music of Robert Palmer. 1953. Metamorphoscn. 1956. I 1688). 1685. zatim u Italiji. je redoviti gost najvećih svjetskih umjetniĉkih središta 1 festivala suvremene muzike. 1958). La Gerusalcmtnc literata. ukusno spaja elemente finskoga folk s finim harmonijskim tkivom i koloristiĉkim efektima impre nizma. Gautierovom objavio Diction du jazz. muzike na Francuskom radiju. 1929. a u svjeţoj melodici njegove muzike ĉesto se vidi utjecaj narodne pjesme. kompozitor i pjevaĉ zabavnih mek (Dubrovnik. Više od 20 opera: Dcmctrio. — Autobiografija Minusta tuli muusikko. 13. Wilderer. 1954 (engl. Ajme meni. francuski muziĉki kritiĉar i p (Pariz. Selim. a Topalović obrazovao je hor uĉenica Srpske više devojaĉke š koji je pojao u crkvi. 1937 i 1942. G. DJELA ORKESTRALNA: simfonija. MQ. La Musique de jazz et le sztring. i 1948. 4 gudaĉka kvarteta. sonata 4. 1939— 60. sa Ch. 1956. delatnost spada i osnivanje muziĉke škole (1889 i 1936). Sni je veći broj gramofonskih ploĉa uz vlastitu pratnju na gitari su ga proslavile i izvan Jugoslavije (osobito kod Jugoslaven: iseljenika u SAD). Abert {DDT. Rossi: Sem toga Đurković je od ĉlanova hora sastavio oktet sa kojii davao koncerte u Panĉevu i Beogradu. Flodcn.

Guido. Della Corteom). X. Halleu i Darmstadtu. Aiusikformcn. M. 1939— Simfonijska pjesma El Rey y la foresta za sole. Alusica e musicisti in Napoli ncl secolo XIX. zbor i orkestar. 1917. C. G. 1927. Clemcns Krauss in Alunchen. flautu i violu. Brojne studije i ĉlanci u ĉasopisima i drugim publika cijama. PANDER. 2. Oscar von Pander. PANDORA (bandora). Vila di un artista.: M. muziĉki kritiĉar i pisac (Ogershof. 1926 (nova verzija 1940). Pored rada na -negovanju i širenju srpske vokalne muziĉke umetnosti društvo je razvijalo svoju delatnost i na nacionalno -politiĉkom polju. prijevod 1932). A. imao je kruškoliki korpus nalik na mandolinu i 5—7 dvostrukih ţica basovskog registra. O RK ES TRALN A: s i mfo nij a za gud a ĉe. Saladino. brojne kritike i ĉlanci. XI 1967). M. 1927. Berlioza Grande trattato di istrutncji-iazionc e d'orehestrazione moderna (3 sv. 1922 (VIII izd. na lazi protuteţu u izrazitijoj i sloţenijoj ritmici i mnogo bogatijem linearnom kretanju. Rosenthal). 1960. Parizu (Biennale). dirigent. klavirski trio. Njemaĉkoj. Pietro a Maiella. Storia della mušica (3 sv. PANDURA -> Tanbur PANERAI. -> Neokla- PANNI. Belgiji i Ju goslaviji. filozofije umjetnosti i filozofije kulture. New Yorku. S. 1959. P. Scarlattija. La Alusica in Cremona nclla seconda mela del secolo XVI e i primordi dell' arte monteverdiana (prema bilješkama G. kako u vreme kad je Panĉevo potpadalo pod austrijsku Vojnu granicu. 1947 ( I I izd. 1949. 1955. 1956. uvertira. Cesarija). 1912. talijanski pjevaĉ. Rolando. 1936. — CRKVENA: rekvijem. Osim Đurkovića. L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Napoli. nego što ga je imala općenito muzika klasike. Gesualda di Venosa. Kielu. 1930.. J. Madridu i Berlinu. Guido Pannain. 1934. MGG. Bandur. Kao umjetnik je mnogostran te se. — SPISI: Beethoven. Frazzija i u Milanu kod G. 1952. S.: AL Tornandl. 12.PANĈEVAĈKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO — PANNI Vrlo plodnu delatnost razvilo je društvo u periodu izmeĊu dva rata. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. a zatim nastupao u velikim talijanskim kazalištima te u Francuskoj. Kranĉević. 1962. Barblanom i C.: II". 1956. Pro kofjeva. Austriji (Beĉ i Salzburg). — DRAMSKA. LIT. kromatska koncertna etida za violinu 5010. 1911. — SPISI: La Teoria tnusicale di G. X. engl. Livonska pokrajina. fuga. Ono je bilo središte srpskog iredentizma. Richard Wagner. G. — IZDANJA I PRERADBE: djela F. Psalam LI za sopran. 1964 i 1969. — Alcdio siglo de vida musical (autobiografija). PANIZZA. Jenko. je stekao velikih zasluga za prouĉavanje i upoznavanje muziĉke prošlosti Napulja. -»■ Harmonija. LIT. — Misterij AIaya. — Klavirske kompozicije. za violu. S. bariton (Campi Bisen zio kod Firence. autobiografija Trilogie des Lebens. 1962. sonata za violonĉelo i klavir. Engleskoj. Armanija i G. ugoĊenih: XG C D G c e a ili CDGcfad 1 . nokturno za orkestar. sonata za violinu i klavir. 1964. Da Aionteverdi a Wagner. Koncerti: za klavir. 2 suite za mali orkestar. zbor i orkestar. 1932 (II izd. sa A. Alonteverdija i dr. J. Rovanu i dr. 1930 i 1960. F. Verdi. 1954 i za harfu. Ettore (Hćctor). Topalović. — DRAA1SKA. Le origini della scuola musicale napoletana. Schmid. 1969. 1897. // Conservatorio di mušica di S. 1954. Najvaţnija muziĉka djela su mu oratorij Des Lebens Lied (na vlastiti tekst prema djelima stare njemaĉke lirike) i Symphonie des Franenlebens. pandiatonicism). 1942 i Aladatne Bovary. naroĉito pod upravom horovode J. 1931 i // Sogno di Agave. Španjolskoj. Umjetniĉki je savjetnik kazališta San Carlo u Napulju. sonata za violonĉelo i klavir. 1964. 1952. On je i autor vrijednih eseja o nizu istaknutih suvremenih evropskih kompozitora. 31. A. 1964. D. a 1667 još se nalazi u sastavu berlinske Dvorske kapele. Bollettino dell' Istituto di Studi Verdiani. Dć. 1962. Monteverdi nel quarto cenlenario della nascita (sa G. Beatrice Ccnci. Bach. DJ ELA. Paisiella. smjelih misli i zapaţanja. Gallicom). ORKESTRALNA: koncert za balalajku. klavirski trio. sonata za violinu i klavir. 1924. Osvald i J. LIT. odnosno akordiĉkih kombinacija: LStravinski: Concerto u Es PANNAIN. DJELA. X. solopjesme. 1913 —20 operni dirigent u Charlottenburgu. zatim vodio pjevaĉka društva u Frankfurtu na Majni i Offenbachu. P. 1922. 1946. Origine c sviluppo dell' arte pianistica in llalia dal 1500 al 1700 circa. Panĉevo 1938. DJELA: teme s varijacijama za orkestar. As. Mainzu. I 1940 —•)■ Na konzervatoriju i akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Parizu studirao kompoziciju (B. La h'orza del destino i Rigoletto. 1953. Cesto gostovao na Aietropolitanu u New Yorku i u opernim kućama u Parizu. Zentner. L'Ottocento musicale italiano. R.). sicizani). 1917. usavršavao se u Centro di Avviamento Lirico festivala Aiaggio Musicale Fiorentino. 1918. simfonijska pjesma Amleto. talijanski muzikolog i kompozitor (Napulj. tj. 1932. 1955. 1955. L' Opera e le opere. Dirigent mnogih kazališta Italije (1921—31 na milanskoj Scali. Tragische Ouvertiire. od 1927 prvi muziĉki kritiĉar i urednik lista Miinchener Neueste Nachrichten u Miinchenu. Slo nimskv i otada je usvojen u suvremenoj muziĉkoj terminologiji. 1932. 2 za violinu. 1957. orkestar i orgulje. U Napulju uĉio kompoziciju na konze rvatoriju San Pietro a Maiella (C. Intermczzo za violonĉelo i orkestar. Aiusicisti dei tempi nuovi. Muziku studirao u Miinchenu (J. 1952. 17. de Nardis) i studirao i na Univerzitetu. Symphonic. rada nove pandijatonske zvukovne vrednote i njihove vertikalne. s i mfo nij e ta. PANDIJATONIKA (od engl. koji je bio samouk. 1912. 1939. Gernsheim). 1952. klavirski trio. 1946 (nova verzija 1950). Music Since 1900. Serghei Prokofiev. a od 1957 u Marburgu. španjolski prijevod 1950—56). XI 1891 —). 28. Debitirao 1948 u kazalištu San Carlo u Napulju. u publikaciji Settecento napoletano. M. Aurora. VIII 1875 — Milano. Porena. osim kompozicije i dirigiranjj. solo-pjesme. 19 65 . V. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. 1910. 3 Canti saeri za zbor. LIT. Stravinskoga. La Vita del linguaggio musicale. Petrassi. Becthovens IX. Stabat Aiater za tenor. La Mušica a Napoli dal' 500 a lulto U' 700 u djelu Storia di Napoli. Uĉio u Firenci kod V. Ferrara. U Arte della fuga di G. 1957. Cimarose. i nekoliko uĉitelja i muziĉkih amatera horovode su bili D. 1951). Liibecku. New York 1937. Horejšek.: K. Symphonie des Frauenlebens za alt. 1910 i Bizanzio. I upravo linearnost neoklasicistiĉke muzike. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. . III 1883 — Miinchen. 1948. 1908. 1924. 1968. Toscaninijem). 1911. Paklen. Prema Praetoriusu. nokturno za alt. Tess. Mimodrame Capri. argentinski dirigent i kompozitor talijanskoga podrijetla (Buenos Aires. 1913. 1969. 1938— 54. To. Saggi ivagneriani. pandoru je konstruirao oko 1560 John Rose u Engleskoj. 1935. isticao i na podruĉju estetike. — VOKALNA: Paolo Uccello za glas. akordiĉke oblike (-> Dijatonika. Upotrebljavao se za izvoĊenje generalbasa u XVI i XVII st. Holandiji. N. Durantea. Giuseppe Verdi. studije o Verdijevim operama Un Balio in masehera. njemaĉki kompozitor. Njegove veoma uspjele lirske baritonske kreacije uvrstile su ga ubrzo u najistaknutije talijanske pjevaĉe njegove generacije. II 1968). Sinfonia da camera za gudaĉki sekstet. Della Corteom). na Covent Gardenu u Londonu i Teatra Colon u Buenos Airesu. Bandura. Tinctoris. Liedcr alter Gauncr za bas i orkestar. zbor i orkestar. New York 1947. — Balada za klavir. 1922. sa A. Lţiĉar. 1949. — Isti. Marcello. metafizike. 1962. Ferroni). -*■ Harmonijske funkcije. srodan cistri. A. Spoletu. Palermu. Predavao zatim na Konzervatoriju i bio muziĉki kritiĉar napuljskog lista II Mattino (1932 —43) i rimskog lista // Tempo (od 1947). s druge strane. suita B-A-C-H za klavir 4ruĉno. Izraz p. zbor. zbor i orkestar. 1958. dijatonika primijenjena na moderan naĉin. 1942. 1955. kod I. tako i onda kad je — posle njena ra zvojaĉenja (1873) — pripojeno maĊarskom Provincijalu. 17. A Ovakav harmonijski postupak nuţno ukida funkcionalne odnose i harmonijsku dinamiku svojstvenu dijatonskim oblicima klasiĉnoga harmonijskog shvaćanja. preludij z a gudaĉe. God. koja dovodi u toku kompozicije do neprestanog meĊusobnog sukobljavanja pojedi nih tonova odreĊene dijatonske osnove. Caselle i dr. sonata za violu solo. Pisac široke kulture. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana.: A\ Slonimsky. Opere: L'Intrusa. — KOA1ORNA : gudaĉki kvartet. simfonijski stavak Fontane d'oltremare. individualnog je zika i stila. Cavallija. No on. P. Hector Panizza. La Mušica a Napoli nel Settccento. Ce. Oscar von. 1962. 1959. Vom Wxnlen_und~$'escn des Kunstzvcrks. — VOKALNA: oratorij Des Lebens Lied za sole. 1938. 1961. kao što se nalazi u neoklas icistiĉkoj muzici oko 1925 i kasnije. Humperdinck. 1967. 1935. 31 LIT. poslije Drugoga svjetskog rata boravio u Maisingu i Miinchenu. 1914. 1948. Deutsch) i dirigiranje (F. Studirao na Konzervatoriju u Milanu (M. gudaĉki kvar tet i klavir. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 1838—1938. uveo je 1937 ameriĉki muziĉki pisac N. 1926. 1968 osvojio prvu nagradu za dirigiranje na Pariškom konzervatoriju. Barceloni. Aiila. MGG. Thesaurus of Scales and Melodic Patterus. 1936 (IV izd. M. F. Polifonia profana e sacra in Monteverdi. trzalaĉki ţiĉani instrument. On je pri premio nekoliko znaĉajnih svetovnih i duhovnih programa koji su izvedeni na koncertima u Panĉevu i Beograd u kao i na turneji po Srbiji i Makedoniji. Vinccnzo Bellini (sa A. MGG. 1944. Od 1965 sudjelovao kao kompozitor i dirigent na meĊunarodnim festivalima u Veneciji. 24. npr. 1898 i 1935. Mcdiocvo latino. Louis) i na Muziĉkoj akademiji u Berlinu (E. 1962). V. X 1924 —). Goethekantate. — Dopunio i izdao priruĉnik za instrumentaciju H. Lineamenli disloria della mušica. 1915. 1918. 1969.1945. talijanski kompozitor i dirigent (Rim. 1938. 1948. solo-pjesme. Opere: // Fidanzalo del mare. se oĉituje u slobodnoj i neograniĉenoj upotrebi svih sedam tonova dijatonske ljestvice kod vertikalnih.

Situla iz Vaĉa. H. Opseg je obuhvaćao 5 do 5 1/2 oktava. rjeĊe preko piska. starodr evni duhaĉki instrument. vulgarizira i zbog sablaţnji scena potpada pod zabrane crkve. 1961. Andrzej Panufnik. u djelu Zwei Jahre unter den Indianern II (Th. Richard VC'agner. Izvodi se obiĉno uz pratnju muzike i katkad DJELA: Illust reret Musikhistorie. 1966). 1895 ( I I sv. puĉkih igroka maskerata talijanske komedije delV arle. 1957 i Sinfonia sacra. A' Italiji (firlinfoeu. F. 1969. Arne. Muziĉka pratnja obi< lišta studirao u Munchenu. 1958. javlja se otpri] od <-. Muziku i povijest kaza. — Balet Cain und Abcl. povećani -> cimbal što va te ide meĊu n aprednije i najdarovitije poljske kompozit ga je oko 1697 konstruirao Pantaleon Hebenstreit. Grada PANUFNIK. Die Weltkunst der Pantomime.4—12) i u materijalu šava. Ali ĉešće se pr zima koja poznatija kompozicija il i odlomci operne ili simfoi DJELA: Auch du verstehst Musik. 1966. L. a zatim u Londonu. Veni Crcalor za 7 izvodilaca. 1959. 14. The Pipes of Pan. Th.mandarin (1919). Das provokativc A^usiktheater der 2oen Jahre. rapsodija. Marceau. se javlja ponegdje i studirao kod K. antaras. Bartok je tako naslovio svoj balet Cudt cijevi su na donjem kraju obiĉno zatvorene a puše se u njih naj . Kobenhavn. Barrault i za komorni ansambl. — J. IX 1913 — Miinchen. Prclcxlc za orkestar. duhaĉki kvintet. 1956. neke je kasnije rekonstruirao. Muziĉki pisac u Berlinu i od 1946 potertava ili komentira pantomimiĉku glumu i ponekad se kc muziĉki kritiĉar dnevnika Siiddeutsche Zeitimg u Munchenu. U Evropi je poznata od Marceau i M. 1951) i P. bambus. U XVIII st. trionfi i si. Dic hundert sehonsten Konzcrte. Sin graditelja violina Tomasza Panufni (trstika. 1949 (vei za p. Prošireni oblik i d instrumenata. London 1949. -> Giraffen-MGG.toriju u Kebenhavnu. Iako nastoji da njegova muz dcr. — Z. Burma).400 god. D'ailleurs za gudaĉki kvartet. Przegla. u Juţnoj Americi Mirne. III 1967). najvišu umjetniĉku razinu J. J. Noverre stvara. Batilus i drugi. 1929. — M. posebice u pogledu dinamiĉkih promjena. 1957—58 vo LIT. D> rontador. Bine Bilderbiographic.32 PANNI — PANUM na koreografske sheme nego su ovisni samo o dramskcm sadrţi P. Hindemith (Cardillac. MeĊutim. \\'agner. Ać. —J. razliĉite duljine. Nokturno. ali u pantomimi plesni pokreti nisu vezani . 2 uver vodile njeţniji zvuk ili na zvukovno oštrijim. dok Samv Molcho daje prednost dramatiĉn 12. u teţnji za reformom dv skog baleta. I. Broadbent. Staropolska suita za gudaĉki orkestar. I. elementi pantomime i dalje ţivs okvirima srednjovjekovnih misterija. par od dvije panove frule koje svira F. 1963. 1963. K'ilson. BerPanufnikove ranije kompozicije uništene su za Varšavskog ustai lin 1910. Jacot. Zurich 1961. ]< Piesni zvukovnim efektima. mirakula.) razvija na dvorovima u Italiji i Francuskoj p.29 lonian Triplych za gudaĉe. gudaĉe. Ĉetiri simfonije: I. kretima. Andrzej Panuf na kojima su batići o ţice udarali odozgo (kao npr. Die Wortlose Spra srednjega vijeka. von Hornbostel. A. Uber cinige Panpfeifen aus Nordwest-BraGradski orkestar u Birminghamu. — Preradio opere: U novije doba pantomimiĉke scene unose u svoja djela La Cenerentola i La Scala di sela (Rossini). Schre PANOVA FRULA. — Truscott. Od 1904 nastavnica na Puĉkom u scenska vrsta u kojoj se glumac (ili glumci) izraţavaju nijemom verzitetu.. ali naziv se i kasnije upotrebljavao za klavire LIT. 1. Koch-Griineberg). Renata Tcbaldi. imao dvostruku rezonantnu ploĉu i 185 crijevnih i metalnih ţica za dvostruki gudaĉki orkestar i 2 duhaĉka instrumenta.und Nationalthcatcr. DJELA. Weingartnera na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. A Historv of Pantomime.Centurv Musical Fashion. 1966. Od 1947 nastupa kao dirig Papagenov instrument. — A. podiţe raljke.: R. — A. 1904. kratko vrije Mozart je u operi »Die Zauberflote« upotrijebio panovu frulu kao direktor Varšavske filharmonije. a B. Usporedo. Koncert za klavir". Deburau koji je otvorio u Par 1965. mimikom. TravTojjLijjLO? glumac pokretima). usavršavao jedan sviraĉ (Bolivija. 1968. W. 1951. I. E. ORKESTRALNA.(Concerto in modo anlico) za trublju. Walter. ML. Koncert gol. ţenja i djelatnosti. 1955) i 1952. Historiju muzike uĉila kod W. Simon. 1947 i dr. 1953. komiĉan ili parodistiĉki naĉin glumac predstavlja s maskom na licu uz pratnju zbora i inst mentalnog sastava. poĉev od 1700. 1963. Lissa. pa i akrobatskim po. Bemerkungen uber sudamerikanisehe Panpfeifen. kada je kao samostalnu scensku vrstu njeguju. Che cosa appariraf gaĉiji sadrţaj dali su pantomimi E. kamen). 1949. harfu i timpane. M. Pantaleon's Pantalon: an 18.je dao naslov p. 1959. 1961 i 1965. 1955). perta u Berlinu (1886—87). huayra-puhura itd. engleske drame (t dumb show scene). 1967. poljski kompozitor i dirigent (V varira u rasporedu i broju cijevi (obiĉno . 1937. Linlev i dr. Tada se u pantomimi prikazuju teme grĉke mitologije na tragiĉan. menta moglo se po volji svirati na crijevnim ţicama što su proiz. pantalon). Sinf. Etnpedoklcs Lics za bariton i orkestar. Jarocinski. 1963. Panova frula poznata je od davnine LIT. H. Protest in dcr Opcr. Arpegc za harfu i 3 udaFrancuskoj. walki podziemnej. T PANTOMIMA (od grĉ. 1969. MQ. — i H. Apres lout za gudaĉki trio i orkestar. dolazi do procvata posebn autonomnog oblika pantomime. Hortense. 1964 i Oberon (Weber). zaslugom Heben. sa . G. Od 1954 u Engleskoj. 1965. metalnima. u Kini p'ai hsiao. 26. Th. fregamusoni) i u Rumunjskoj (naiu). ponira izriĉito za jednu odreĊenu pantomimu. Parmirne. The Story of Pantomime. Gauberta u Parizu. Instrument je svoje generacije. a katkad i kao sastav kod Ph. ponajprije u Engleskoj gdje izgraĊuju glasoviti pantomimiĉari John Weaver. Fox Strangways. \\'idand \\"agner. Soubeyran. Klavier). Ch. zatim u Francuskoj i drugdje. PANTALEON (franc. 1966. Behm Musiken og musiklivet i Danmark for anno 1800. tako da poslije 520 išĉezava 1 samostalni oblik. — Krig Ktvintowy. bude pristupaĉna slušaocu. Po ţicama 1942 (rev. njemaĉki muziĉki publicist (Chemnitz. 1964. Journa l of the Polvnesian Societv. 24. Knappertsbusck. kretnjama tijela. orkestar. 1961. IX 1914 —). 1952). Ja) P. se razvila u okviru antiĉkog grĉkog teatra. Osim toga se u doba renesanse (poĉev od X st. 1966. Sinf. John Rici Joseph Grimaldi. Epilaph for the Viclims of Katyn. oko pantomimi veliku ulogu dobiva muzika koju komponiraju i v znaĉajni majstori. detalj.predoĉivanju psihiĉkih stanja i konflikata. 1950. J. Po njemu je Luj virski trio. 1968. a procvat doţivljuje u Rimu u Augustovo i Car: doba. G. u antiĉkoj Grĉkoj 1964). London 1957. 1947. I94r. / Commcdianti (Mayr). 1947. 1964: Richard Strauss. Andrzej Panufnik. Obrtanjem instru.rustica elegica. J. 1956. Suite polska za sopran i klavir. 1968. Dechiffrage za jedan ili više vlastito pantomimiĉarsko kazalište (1816). 1934.: E. napisao W. Taj se oblik ubraja u preteĉe oper baleta. Hanks. X. ĉešće izravno. Tempo. 1969. Pantomime. K. Kasnije se p. alegoriĉl sadrţaja s muzikom i to unutar dvorskih predstava kao što intermediji. U engles PAN'OVA FRULA. — J. poset Pilad. Peić piešni ludowych za djeĉaĉki zbor i duhaĉki sastav. Honegger {Suite arehaic. svojoj baletnoj kompoziciji Der Oeburtstag stoji se od niza slijepljenih ili svezanih cijevi. 1950 (rev. gotovo u svim zemljama. Ihcring. P. Pantomime. 1958. a bez govora. Andrzej. Ko. Svojim za ono doba neuobiĉajenim vir. G. A. Od 1945 od više instrumenata razliĉitih dimenzija (Polinezija). VI scena. Doti Carlos (Verdi). Lausanne 1963. za XIV dao ime instrumentu. 1966. ne odriĉe se novih izraţajnih sred. 1963. napetih s gornje i s donje strane rezonatora. išĉezava iz prakse. Miinchen 1960. 1953. 1962. rigent i od 1946 direktor Krakovske filharmonije. suita gudaĉk ih instrumenata i 2 harfe. Patience za glasove i instrumente. A. PANUM. f. Buck. Panpipes in Polvnesia. Decroux. Poslije 1750 flautu i gudaĉe. Infantin (1908). Agremcnt za gudaĉe. plesnim. dramatsku plesnu pantomimu odnosno pantomimi balet. AFMF. IV 1933). drvo. — 1 streita koji je prireĊivao koncerte širom Evrope. titur eines Lcbens. New York 1901 ( I I i raširena u razliĉitim zemljama i kulturama. 1968. Sikorskog na Konzervatoriju u Varšavi i 1 kao dvojni instrument tj. postavljajući teţište na prikazivanj e ljudskih raspe PANOFSKY. ske muzike koji odgovaraju samom dramskom sadrţaju pan Hof. Kolysankc se udaralo sa dva batića. uništena 1944. Panama. zatim se nastanio u Londo silien.: 5. DJELA (izbor): koncert za gudaĉe i klavir. a od 1907 profesor za historiju muzike na Konzer igrom. — VOKALNA: Symfonia pokoju za zb 1951.d Kulturalnv. Dibdin.— K. danski muzikolog (Kiel. Schnei1944.Lar nazivali su je sirinx (cuptv^). bronca. 19 poljskih pjesama i plesova Polonia. pantomimu posvećenu društvenoj kritici.: E. Musiken og musiklh se pribli ţava baletu. III 1856 LIT. Ravel (Daphnis et Chloe\ 1912). 1966. — P. Hommagc a Chopin za glas i klavir. je ušao u modu u prvoj polovini XVIII st. 1960. kao narodni instrument odrţala se do danas u Velber 1963. je dao poticaj izgraĊivanju modern og klavira. H. 1947 (rev.

1947. Sve to nije ga. zatim operni dirigent u Sarajevu (1948—53). Poseţući za karakteristiĉnim motivima P. ispoljio afinitet prema baroknoj motoriĉnosti i znaĉajkama neoklasiĉnog muziĉkog stila. Af Musikhistoriens Billedbog. 1946. klavir i gudaĉe. Dugan. bariton (Ţeneva. Antonio (pravo ime Ermogene Imleghi Bascaran). 2 sonate za violinu i klavir. 7 duhaĉkih instrumenata. 1940 i 1951. Zatureckog. Dugo godina vodio je Gudaĉki kvartet Radio -Beograda. doĉarava ugoĊaj seoske lirike. ĉas drugi pravac i s te se strane njegov umjetniĉki razvoj teško moţe vremenski omeĊiti. a dirigiranje 1925—28 na Novom beĉkom konzervatoriju (D. Studirao pjevanje na Pariškom konzervatoriju (Hettich). moteti. 1924—26 (sa W. unatoĉ tome što je oratorij bez instrumentalne pratnje. II izd. Giuseppe Paolucci. Uz kompoziciju i dirigiranje bavio se muziĉkom publicistikom i kritikom. jarkim kombinacijama zvukova. Mozart. IV. suita za violinu i gudaĉe. Giuseppe. Uĉio kod Padre Martinija u Bologni. a Muziĉku akademiju u Budimpešti kod E. usavršavao se kod Yvonne Astruc u Parizu. 1950. polifoniĉkom igrom tonova. kvartet za flautu. na engleskom u 1 sv. se dotakao svih muziĉkih vrsta. U kantati Stojanka. Njegova III simfonija nagraĊena je 1953 na Natjecanju kraljice Elizabete u Bruxel lesu. reprezentativno djelo jugoslavenske muziĉke literature. Kalomorisa (kompozicija) i M. Aida i Falstaff (Verdi). 24. od 1938 ponovno u Zagrebu d irigent Kola (1938—46). Objavio je teoretsko djelo Arte pratica di contrappunto dimostrata con esempi di vari autori e con osservazioni (3 sv. gitaru i violinu. Od 1951 u Beogradu koncertni majstor Simfonijskog orkestra Radio-televizije i Beogradske filharmonije te profesor Muziĉke akademije. Lauri-Volpi. II 1896—). a zatim barokna fuga. D. VIII 1923 —). U svom bogatom stvaralaštvu koje broji gotovo 300 radova. sada prevladavaju sadrţaji inspirirani dogaĊajima iz nedavne prošlosti i sadašnjosti jugoslaven skih naroda mimo koje pravi umjetnik ne moţe ravnodušno proći. violinu i klavir sastoji se od 5 kraćih kontrastnih stavaka izrazito virtuozna obiljeţja. 1908 proslavio se na Teatru Colon u Buenos Airesu kao Manrico (Verdi. P.: G. 1951. P. 1908. Povukavši se s operne pozornice djelovao j e kao pjevaĉki pedagog u rodnom gradu. uz to je bio stalni gost kazališta Komedija u Zagrebu i Kairske opere. U Art vocal (1959). 2 koncerta za klavir. izgraĊena na grotesknoj temi. Fock). MGG. francuski pjevaĉ. pa sve do virtuoznog finala (»Perpetuum mobile«). Studij pjevanja završio u Italiji.PANUM PAPANDOPULO 33 Danmark efter anno 1800. je posebnu paţnju posvetio vokalno-instrumentalnom obliku kantate. tenor (San Juan. No. LIT. djela koja istodobno ukazuju na oba izvora umjetnikove inspiracije. Veoma su zanimljiva njegova pisma Padre Martiniju (saĉuvana 143 autografna pisma. ĉas opet povuku maštu daleko medu narod koji obitava u šturim i kamenim vrletima. u Španjolskoj. 1931 (bogato ilustrirano. Objavio je: V Art de ehanter (1945). Boris. Stalni je ĉlan Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. na kojem je podruĉju stvorio nekoliko djela antologijske vrijednosti. M. oratorija i opere. Simfonijska pjesma Molitve duše.. P. psalmi. izvanredan vokalni slog u metriĉki gotovo slobodnom stilu djeluje veoma sugestivno. Koncertirao u svim većim gradovima Jugoslavije. Mascagni. 1954. koncipirao i Simfonijetu za gudaĉki orkestar u 3 stavka. solo-pjesme. Lhotka. 1928 i III. 1916. Behrendom i O. SAD i Kanadu. Carmen (Bizet). izbjegavajući svaki drugi program. PAOLUCCI. IX 1946). 6 Lefons de ehant. Nastavnik u Ateni. V Amour de ehanter (1957). meĊutim.: Pet simfonija: I. himne) P. Od 1951 profesor je Konzervatorija u Parizu. U poslijeratnom razdoblju P. prijeĉilo da u to doba napiše i stranice koje svojom ozbiljnošću i humanošću duboko zadiru u svijest. Andrea Chenier (Giordano). 25. 1935—38 u Splitu dirigent muziĉkog društva Zvonimir i profesor na Gradskoj muziĉkoj školi. Kao umjetnik ĉiji se stvaralaĉki proces odvija spontano. lllustreret Musiklcxikon. Uĉenik K. — KOMORNA: Vi'inter Fantasy za 5 instrumenata. a nekoliko godina kasnije zablistao je na milanskoj Scali u ulogama Samsona (Saint-Saens. II 1906—). usavršavao se kod F. zatim u Perugi i Senigalliji.Ĉlanci i studije {Harfe und Lyra im alten Nordeuropa. PAOLI. nije sasvim odbacio ranija obiljeţja. klarinet. Ĉetvrti je stavak »Pastorella« u kojoj P. a na opernoj po zornici debitirao 1899 u Parizu kao Arnold (Rossini. Concerto da camera za sopran (bez teksta). grĉki kompozitor (Kavala. Iako se već na samom poĉetku izjasnio kao pristalica nacionalnog muziĉkog smjera. nastavio je u inozemstvu. Sfakianatisa i M. Mischiali. 1905 —06). SBIMG. Pa ipak. je uspio da ih individualno obradi i spretno upotrijebi za oblikovanje epsko-dramatiĉnog djela velikih dimenzija. B. Vocalises d' etude te teĉaj interpretacije 50 Melodies franfaises (na francuskom i engleskom). Vilim Teli). A. God. puĉkom pjevanju. Charles. kao majstor kompozicijske tehnike i instrumentacije. II. Yannis A. og Beethovcn. violinist (Zagreb. rasporeĊena je u 7 stavaka. zamjetljiva je razlika u njegovim ostvarenjima do Drugoga svjetskog rata i poslije. IV 1776). 1906. Umjetniku kao da je pred oĉima lebdjelo sjećanje na stare ritualne obiĉaje. Opernu karijeru zapoĉetu u Italiji. 1963. 1902 proputovao je s opernom druţinom. Honeggera u Parizu. Pagliacci (Leoncavallo). franjevac. 16. F. PAPAIONNOU. U svojim kompozicijama (zbirka Preces 8 v. je lako našao i srednji put. X... LIT. vanjskom dekorativnošću i optimistiĉkom ve drinom. sintetizirajući utjecaje suvremene evropske mu zike s karakteristiĉnim ritmiĉko-melodiĉkim elementima našega narodnog melosa'. a vjeĉito u oskudici i teškim briga ma«. 1945 i dr. kada se njegova muzika sadrţajno obogatila. Bersa. Zagrebaĉke opere (1940—45) i Simfonijskog orkestra Radio-stanice (1942—45). Ponesen mladenaĉkim temperamentom. Medu djelima iz prvoga Papandopulovog stvaralaĉkog raz doblja vrhunski domet na instrumentalnom podruĉju oznaĉuju Concerto da camera i Simfonijeta. se u prvom razdoblju zanosio virtuoznim tretiranjem muziĉkih izraţajnih sredstava. vedroj muzici naglašena ritma i bujnog kolorita.. lako i neusiljeno. Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji. Sin pjevaĉice Maje Strozzi. 1757—76). portorikanski pjevaĉ. DJELA ORKESTRALNA. Od gotovo razuzdane zanosnosti muziciranja u »Intradi«. PAPANDOPULO simfonije. Predavao na Juilliard School oj Music u New Yorku. Zagrebu (1959—68) i Splitu (1968—74). Portugalu i dr. Simfonijeta nije zasnovana na izvanmuziĉkom sadrţaju. III. koju je vodio P.): I> 19*5. 1918. prihvaća te kovine baroknog koncertantnog stila. Nastupao ĉesto kao koncertni pjevaĉ u Evropi i Americi. No. 1962. kompozitor i dirigent (Honnef am Rhein. V 1726 — Assisi. 1959. 1953. 1765—72) s muziĉkim primjerima razliĉitih autora XVI—XVIII st. 1962. P. a od 1772 do smrti u bazilici sv. Kantata Slavoslovije za soliste. 1939). kao što ni u drugom razdoblju. Milano 1955. Pl. duhaĉki trio. mise. Langelegcn som dansk Folkeinstrument. ali nema niĉeg zajedniĉkog s vjerskim obredom. Svoje najveće kreacije ostvario je u operama Otelio. Dobronić). Muziĉki melizmi podsjećaju — kako upozoruje sam umjetnik — »ĉas na ĉisto psalmodijsko liturgijsko pjevanje. 1928 —34 dirigent pjevaĉkog društva Kolo i 1931—34 Društvenog orkestra HGZ u Zagrebu. Debitirao u kazalištu Opera-cbmique 1919. Laspopouloua (klavir) u Ateni. fantazija za flautu. od 1970 koncertni je majstor Opere i Filharmonije u Sarajevu. Samson i Dalila) i Vasca (Meverbeer. 1945. U neoklasiĉnom je stilu P. Afrikanka) i tako redom u srednjoj i juţnoj Americi. od malih vokalnih oblika preko komornih i instrumentalnih djela do B. gudaĉki kvartet. on je rano. Oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta za soliste i muški zbor a cappella temelji se na dalmatinskom.. Nocturno. 6. I 1910 —). 1947. 1962 i V. koncipirana dijatonski uz primjenu polifonije. 9. Srednju muziĉku školu završio u Subotici kod J. 1964. od 1952 profesor na Konzervatoriju. The Stringed Instruments od the Middle Ages . 1962. — Zborovi.. Muzika arhaiĉkog prizvuka. Riadisa u Solunu i A. Middelalderen Strengeinstrumenter og dares Forlbbere i Old Tiden (3 sv. Hermanna. Poslije OsloboĊenja na Rijeci direktor Opere (1946 —48 i 1953 — 59). 1767.: O. PAP. Na briljantni »Capriccio« koji u srednjem dijelu odaje narodni prizvuk nadovezuje se najprije »Intermezzo« s dijalogom flaute i soprana. I . te pojedina djela i nadalje izgraĊuje na temelju ĉiste muziĉke supstance. preko lirskog raspoloţenja polifono tretirane »Elegije«. Voci parallele. Franje u Assisiju. u nizu evropskih drţava i zemalja Prednjeg Istoka. je slijedio ĉas jedan. a na vokalnom oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta i kantata Slavoslovije. simfonijska legenda Vassilis Arvanitis. Trubadur). je oblikovao samo muziĉku supstancu. mješoviti zbor i orkestar temelji se na fragmentima crkvenoslavenskog liturgiĉnog teksta. LI. gudaĉki trio. talijanski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Siena. 1936 i 1946. kroz koju mjestimice pro bija pritajena dramatika. da bi kompozicija svoj vrhunac dostigla u »Finalu«. Sandvikom. kapelnik u crkvi 5. 1940). kompoziciju studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. P. Hugenoti i Afrikanka (Meverbeer) i Samson i Dalila. — Kompozicije za klavir. pa j e u muziku unio i dosta plesnih elemenata koji tom djelu daju specifiĉno obiljeţje. i to meĊu prvim hrvatskim kompozitorima. Haydn. Ljudevit. Iris i Guglielmo RatcliJ (Mascagni). PAPANDOPULO. 25. opaljen i oprţen od juţnjaĉkog sunca. 1870 — 14. PANZĆRA.

varijacije na 2 dodekafonske teme. Mai Arabe symphonique. viol i 7 duhaĉkih instrumenata. suita Selo op. Amfitrion. 13. I 1930). Kći dalmatinskih planina op. verziji Preludium op. X 1970). 1966 (Rijeka. Kameni svat. Nado vezujući na svoj Koncert za timpane. Osim toga on nastupa kao klavirski pratilac. 1929 (Zagreb. 1955 (Rijeka. V 1967. X 1952).. No. stavak dijaboliĉkog karaktera koji ide u najbriljantnije klavirske minijature u jugoslavenskoj muzici. 1964. je u Legendama o drugu Titu posegao za poezijom V. gudaĉe i udaraljke. Poema o Neretvi. Arko). 1933. Koncerti: 3 za ] vir. 1966). 1930. 1971. V 1961). 1928. Simfonijska slika Previranje op. Opere: Sunĉani romantiĉka opera (libreto M. fantastiĉna opera (P. Marulova pisan (Judita staroga Splita). Izdaja kod Novarre (C. 13. Vlak broj . 15. 3. 20. već je sretnom sintezom tradicionalnih i suvremenih muziĉkih izraţajnih sredstava pronašao vlastiti put ko ji mu je omogućio da u toj kantati natkrili svoje ranije vrhunce. rasprave i muziĉke kritike objavlji1 je u ĉasopisu Zvuk. r (Zagreb. varijacije Kolo druga Tita. Za svoj nadasve vrijedan umjetniĉki ] dobio je »Nagradu Vladimir Nazor« za ţivotno djelo. P. Scenska muzika za dram RoĊenje Salome (C. 1949. Nazora. 1945. Leskovca priredio Delak). 3. 23. ali muzika nema niĉeg zajedniĉkog s ilustracijom u smislu programnosti. Fantazija za klavir i orkestar op. 51. violu. 1948 (Sarajevo. Mozaik za gudaĉki i jazz kvartet. 1947 (Zagreb. za 2 klavira. 8 studija. Peĉić). 1951. 13. je napisao cijeli niz scenskih i filmskih muzika. op. op. varijacije na dva dodekafonska redoslijeda. violinu i klavir. V 1953). Vaţno mjesto u Papandopulovu stvaralaštvu zauzima orkestralna muzika koju je u novije vrijeme obogatio s nekoliko vrijednih ostvarenja. X 1967). Scherzo op. Hasanaginica (M. III. za kontrabas i gudaĉki orkestar. Bo_ kontrasti. Bala. DJELA. 19. violonĉelo. Bakonja fra Brne. 88. 1 (Zagreb. izgraĊenom na izvornom makedon skom narodnom napjevu. više odli] vanja i drugih priznanja. 4 studije. narodne igre i dr. harfu i gudaĉki orkes 1965 (Zagreb. Grand Hotel (Menschen im Hotel). Concerto da camera za sopran (bez teksta). 1969. Pjesma rada (tel B. Suite iz bal i opera. Kantata Istarske freske na tekstove iz starih glagoljaških obrednih pjesama (u redakciji V. Mala suita za obou. Fajdetića) inspirirana je dvjema slikama Vincenta iz Kastva. 1950 (Sarajevo. Iz moje muziĉke biljeţnice. Komad za klarinet solo i ostalo društvo. 1951. 70 za orgulje). 8. 195$ Dţentlmen i lopov (libreto A. se ĉesto povjerava klaviru kao instrumentu izrazito virtuozna obiljeţja. I I I 1963). Partita op. 52 za 2 klavira. Matković). Contradanza za klavir. PAPANDOPULO. 36. Crvt cipelice op. 1949). Ostvarujući baroknu monumentalnost u prvom redu z kovnim sredstvima. 26. VI 194. 1970. 1928. izbjegavao folklorne muziĉke motive. op. Rad op. Pop-kon. 1968. Stojan Mutikaša. Scherzo fi tastico op. on je u ovoj partituri upotrije ritmiĉke kombinacije tipiĉne za jazz. Kantate: Veće mladosti (puĉka poezija) op. 11. 13. 1934 — 35 (Zagreb. (Obnova). 1968. Sudac Zalatneji (Calderon).ruĉno. Izmjenjujući kontrastne ugoĊaje on je vješto u kompoziciji do ĉarao apstraktne boje i još nestvarnije odraze. Orkestralni mozaik (Lehrstuck Nr. ĉiji stihovi decenijima nadahnjuju muziĉare. 27. III 191 za fagot i gudaĉki orkestar. 1963. opera iz prosjaĉkog ţivota (prema drami A. 19 sonata za violu i klavir. U poĉetku bijaše ritam. kada u pobjedniĉkom maršu nastupa vojska -osvetnik. 1974 (Opatija. Nazorovi stihovi o drugu Titu. ORKESTRALNA. Muzika za f 1947. Filmska muzika: Lisinski. 25. Sputi koncertni allegro za klavir. Dvije kompozicije. 1953 (Zagreb. Contradanza op. 1938. I 1970). Praeludium. 1951. 3. MeĊutim. 3. Iskrenošću i nepo srednošću osobito se istiĉe velika gradacija pred završetkom. IV 1972). Hommage d Bach. za razliku od ritmi folklornog podrijetla. Tr janke (Euripid-Werfel-Strozzi). Groteska za tul klavir i udaraljke. 18. 1953. 24 i I I . kvintet za klarinet i gude kvartet op. dnevnicima Novosti (Zagreb). Ţetva. jug. Scherzo za nor 1963. Micek y Mucek i dedek (M. Sveĉana op. majka Kneţopoljka (S. 1964. — Preludium za orgulje op. osobito u vezi s problematikom iz hrvat muziĉke kulture. 79. on je izvrsno oţivio specifiĉnu boju podneblja i sredine u kojoj još i danas cvjeta »bijeli kameni Grad«. 31. VIII 193 Concertino za trublju. Pet gudaĉkih kvarteta: I. 45. 78. II 1966). projekciju prošlosti kroz sadašnjost. Obno simfonijski pokret. Romanija (S. Rabadan). 72 i Košulja sretnog ĉovjeka. 4. Dvije simfonije: I. 12. 1948. jedno od svojih posljednjih djela (1974). 5 studija za 2 violine. 195c i V. pri ĉemu se nije ustruĉavao da veoma od vornu i krupnu ulogu dodijeli (ponovno) timpanima. V 1946). Ta je apoteoza ujedno i jedan od najljepših odlomaka u dotadanjem Papandopulovu muziĉkom stvaralaštvu. 1969 ( greb. kontrabas i klavir. 1926. P. Impresije sa ladanja. Lovrak). 1934. Donna Dian< Ameriĉka tragedija (Th. 19. nije zazirao ni od primjene suvremenih muziĉkih tekovina. Doktor Atom. 37. 1938 (! greb. 2). 1951 (Zagreb. Podjednako je snaţan i sam finale. za violinu. 10. Iako je P. Fantazija. PapandopuL mnogostranost oĉituje se podjednako na podruĉju komorm vokalne muzike. 1972 (Opai 11. 4. Melodrame: melodrame op. suita za duhaĉki kvintet. 1974. Djelo se temelji na stihovima S. simbolu pobjede i slobode. Mali koncert za duha kvintet. 1963. 1945. 5a ladanja za 8 duhaĉ instrumenata op. 20. 1972. Varijacije i fuga na popularnu hrvatsku boţii pjesmu op. Divertimento alla pasticcio (Lehrstuck A Tr. Muziĉke komedije: Noć u kampu. Kroz naše selo. ţenski zbor (bez teksta). 1954). u kojima P. 17. 1942. 68. XI 1972). 17. Introduzic arioso e danza za violonĉelo i klavir op. 1971 (Zagreb. 1960 i dr. Veze. II 1950). Aranicki prema B. 1974. 1956. Golisciani). Muzika proţeta istarskim narodnim melosom izvrsno doĉarava atmosferu sredine u kojoj se suprot stavljaju puĉki i feudalni elementi. ne ide samo u prve jugoslavenske kompozitore. sekstet za 2 vio line. Rona. 1958 (Zagreb. 2 preludija op. 1973. poprimaju izraţajnost kojoj je teško staviti nešto sliĉno uz bok. 1. 2 duhaĉka kvinteta (II. Kantatu Libertas. Mali koncert. od kc se mnoga susreću u obliku orkestralnih suita. 1967 (Beĉ. 1940). XI 1974). 1950 (Sarajevo i Zagreb. X 1948) i 1959 (Zagreb. P. —KL AVI SKA : 2 sonate. Muzika za dokumentarne filmove i dr. IV. uzoran primjer njegova iţivljavanja u elementima zvuka i ritma. Posebno mjesto u hrvatskoj muzici zauzima Papandopulov Koncert za timpane koji je prava riznica izraţajnih mogućnosti tog rijetko solisticki korištenog instrumenta. II. Orahovac). nije išao za oponašanjem sta uzora. XI 195c Ustanici (H. 1956 (Zagreb. 30. Baleti: Zlato op. Humo). 1950. 1962 (Zagi 21. V 1956). 1970 (Split. Dvije kompozicije. V 1955). P. 6. Divertimento. 3 stavka za harfu. 1945. IX 1938). Molitva majke Jugovića (Idila) op. Dodekafoniĉki koncert za 2 klavira. Hommage a Bach (na temu B-A-C-H) r< tivno je kratko djelo. Strunck). Svoje ĉlanke. Koncertantna muzika za flautu . Kulenović). VIII 1970) i Madame B. Straţiĉića koji u sva tri stavka istiĉu simbol slobode na kojemu je poĉivala blistava prošlost Dubrovnika. Djeĉji muzit igrokazi: Ţivotinjsko pirovanje op. Kaleidoskop 74. na konkretnom primjeru pokazao kako svaka organizacija tonskog materijala u sluţbi pravog umjetnika nije drugo do sredstvo komuniciranja. Concertino (in modo antico) za klavirski kvartet 56. u raljke i gudaĉe. 1964 (Zagreb. 1925. fumna proţeta optimizmom i vjerom u budućnost. Mala suita op. P. Legende o drugu Ti majka Kneţopoljka na stihove iz istoimene poeme S. Za gudaĉki orkestar: Simfonijeta op. 1958. Kulenovića. 1965. 19* Plesna suita za klavir 4. koje doseţe vrhunac u finalu. 1936 (Zagreb. premijt Zagreb. Umišljeni bolesnik (Moliere). Ogrizovit Faust (Goethe). 1972. scherzo za klavir i orkestar. Za viol: i klavir: suita op. U oluji. je u kompoziciji pod naslovom U poĉetku bijaše ritam ponovno istaknutu ulogu dodijelio B. . — VOKALN. 1956. V I9f Vrzino kolo. Adem-beg (S. 28. ŠoljaĈić). on je posti: efektno osvjeţenje. 29. u. u kojima je P. op. XI 1965). simfonijski pokret. P. 1974. autograf . — KOMORNA. Capriccio za violinu solo i ja -kvartet. ic (u 1. X 1969). 9 (B. I 1965). 14 (Karlovy Vary. Dreiser) i dr. klarinet i fagot. Beatrice Cenci. a od novijih Osam studija. Rt govor ugodni za flautu i ĉembalo. obljetnici Dubrovaĉkih ljetnih igara. a bavi se i n ziĉkom publicistikom. si ĉani muziĉki prikaz (V. 1964. kao i u obradama narodnih napjeva za voka i vokalno-instrumentalne sastave. ali ono odaje sve odlike Papandopulova st a naroĉito njegov afinitet prema polifoniji i drugim tekovina barokne muzike. 5 preludija. 1954). — DRAMSKA. 90. 1971. 1950. Štimac i E. Milijuni na otok Pustolov pred vratima i dr. 5. Domjanića). komiĉna opera (M. Ćorović). 8. 5. 10 i 1952. I sam pijanist. — Kao umjetnik bogate imaginacije P. Autor pet opera. 79 a. vaţnim izvori njegove stvaralaĉke inspiracije. 89 za klavir i mali bubani. se nije poput većine drugih kompozitora zadovoljio stereotipnim rješenjima. Tri studije. 70 (u no verziji Praeludium za orkestar. 1955 i Pintarichiana. Horoskop op. Mean). za Ĉembalo i gudaĉki orkestar. 1968 i za timpane. Pravda (Beogra Novo doba (Split) i dr. St janka. 1943 (Zagreb. nastale u jeku narodnooslobodilaĉke borbe. 1) za drvene haĉke instrumente i udaraljke. 25. Muradbegović). 1$. 1940. Nušiću). 27. je posvetio 25. Ahilova baština (M. Concerto grosso za duhaĉki kvintet. 1950 (Zagreb. fault. što je muzici podalo i umjetniĉki kvalitet. 7. timpane i gudaĉki orkestar. XI 1964). Od 3 Papandopulova koncerta za klavir najveću paţnju privlaĉi drugi. Teuta. P. Oranje kraljevi Marka (A. Koncertna uvertira.34 PAPANDOPULO udaraljkama s timpanima na ĉelu. 1969 (Zagi 22. je suges tivno potcrtao sadrţaj potresnih stihova o herojskoj borbi jugoslavenskih naroda i njihovoj vjeri u konaĉnu pobjedu. Od njegovih ranijih klavirskih djela osobitu su popularnost stekli Contradanza na graciozan plesni napjev iz Dubrovnika i Scherzo fantastico. sonatina. Gavella) i 4 melodrame (stihovi D. meĊutim. nego dirigente ĉije kreacije dobivaju visoke ocjene u zemlji i u inoze stvu. 1957 (koncert izvedba Zagreb. III 1951 Intermezzo. 1927. osobito makedonskih. Elegija za fagot i klavir. P. Prvo medu njima su Boje i kontrasti. dvanaest baleta i drugih muziĉko -scens djela. 1952— 53 (Sarajevo. 21.

Pojedini autori ukljuĉuju u pojam parafraze ponajprije srednjovjekovne -> trope kao slobodnu obradbu. Viole d' Amour. Dva oraĉa. sopran. Pokoj vjeĉni II op. francuski i latinski i uz to privatno uĉio muziku (G. Rismondo. 1946 i suita. Van der Lindcn. Borbena kamata (P. Za violinu i klavir: sonata. 1892—1939. — Isti. Kriţane ţice primijenio je P. 80. 1974. Svatovska pjesma iz Mostara. XI 1939). 3 klavirska trija. 2 narodne op. Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965. — Kompozicije za orgulje. prepjevi na narodnim jezicima kao što su npr. balada za violonĉelo i orkestar. — Rekvijem za sole. Borbene i masovne pjesme. U XIX st. varijacije za muški zbor Biser. meĊutim. — Brojne studije i ĉlanci. 64. 1950. 11. 1932. 1919 — 23 studirao kompoziciju u Firenci i Rimu. 73. Boris Papandopulo. Pjesma strojeva op. Ljubavne pjesme op. Za vokalne soliste i orkestar: La Novella di nonna Lucia i Idillio maremmano. — A. pjesme. 1849—59 J Rigoletto. 1 895 — 1 936. — /. Narodna igra. nije utvrĊeno da ih je baš on prvi uveo. MGG. 1912. Ko. 1893. je uz Erarda i Plevela najpoznatiji francuski graditelj klavira u prvoj polovini XIX st. Offenbacha i Visions fugitives S. Srce od ognja (J. 1958. tj. 1890 —1934. mon Frere.PAPANDOPULO — PARAFRAZA (V. scenska nuzika. usavršavao se kod Nadie Boulanger u Cambridgeu (Massachussets). 298. ZFMW. Iz moje domovine op. Mješoviti zbo rovi: Svatovske op. Maltinata. Ave Maria i dr. je obradba ili tzv. Muzika. Botića. mješoviti zbor i mali orkestar. izuzev umjetniĉki vrednijih djela F. Lisinskog. 67.: K. Zbogom op. — Studije. 1. Ncupert. 5 Pieces concertantes. Poeme. violinu. Od 1951 profesor na Muziĉkom fakultetu Univerziteta u Montrealu. Serenatclla za flautu. V 1962). 41. 1893. Solo -pjesme uz klavir: Pjesme lju~ bavi za sopran op. P. Liszta. 1956. 20. Bellio. Plevela. Stara ljubavna pjesma op. Dante in Santa Croce del Corvo za soliste. Mirjana. kao naslov pojedinih ĉlanova Scholae cantorum'. 57. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Ĉar noći. 66. belgijski kompozitor (Liege. Pater Koster. Njegova se djela doimlju kao improvizacija. Nazor). Alaleona. 1974 i dr. 1962. — KLAVIRSKA: Minuetlo appassionato. Bosansko kolo. X. 1952. Zagreb 1960. kasnije je poĉeo u svoja djela unositi obiljeţja našega folklora. uĉitelji su mu bili D. Paraphrase de concert. sonata za violu i klavir. 4 sonate za violinu i klavir. 1925. — K. p. pjesama ili melodija. od 1948 bio je profesor na Muziĉkoj školi. Svatovska pjesma. Ajd' u kolo op. instrumentirao operetu Pariški ţivot J. Billi). mješoviti zbor i orkestar op. Marie Joseph Leon Desire. Solo-pjesme za glas i klavir: Dvije pjesme op. 1935 (Split. P. Desire Paque. 58. 12 Effusions lyriques. Hrvatski kompozitori i njihova djela. Franjo Asiškij za tenor i orgulje. Pivanje drugo (II psalam) za tenor i muški zbor (na osnovu splitskog puĉkog pjevanja) op. Trapacpoivia). 1969. Studija. 1965. Dialogues. 1967. koloriranje postojećeg liturgijskog (ili svjetovnog) napjeva — cantus firmusa koji se pri tom katkad znatno mijenja. V 1867 — Bessancourt. — K. 1954. XII.usicale.— VOKALNA. Seine-et-Oise. 1909. orkestar i orgulje. parafrazu liturgijskog teksta s odgovarajućom melodijom. I. 2 mješovita zbora. U višeglasnoj muzici XIII—XVI st. 76. 1944. mon Roi. — VOKALNA: Tre canti corali za mješoviti zbor i orkestar. VII 1789 — Asnieres kraj Pariza. 61. 60 i Gospi od zdravlja za tenor. Scherzo i dr. Favola aurea i dr.: Notice sur les inventions et perfectionnements apport es par H. Studirao na Konzervatoriju u Liegeu. Ljeti u dane ţarke. — KOMORNA: 10 gudaĉkih kvarteta. Zagreb 1960. Ţenski i djeĉki zboro vi: Dodolice op.. 46. LIT. U muziku se ukl juĉuju i pjesniĉke parafraze tekstova psalama. 1963. 38. solo-pjesme. Jean.: V. ibid. Osnovao Konzervatorij u Sofiji (1897 —99). Oĉe naš za bariton op. V. 6. 1950. Detetu za sopran i muški zbor. Solo-pjesme: Iiglogucs. 1961. VI i VII su se nazivali parafonisti. Iz moje domovine op. 1962. Gastoue. Zdrav Isuse op. MGG. Johann Heinrich Pape. nadzirali pjevaĉki zbor. Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesanges. 39. ■— Instruktivno djelo Vingt lecons de lecture v. 34. Njegov se intimni lik najuvjerljivije ocrtava u melodici mediteranskog karaktera. 30. 1942. kvinti i kvarti. Djevojaĉke pjesme i Pjesme s mora. Kaštelan). 1961. 3 klavirska kvinteta. 1961. 82. L. 1960. 2. 3 stavka. teme ili melodije. tenor i mješoviti zbor. Gastoue) da su to bili oni ĉlanovi Scholae koji su stajali uz djeĉake (para — pokraj). Andreis. za koje. ĉlanci. U poĉetku pod utjecajem tali janske muziĉke kulture. Prokofjeva i dr. Marie loseph Leon Desire Paque. Pariš 1939. Andante amoroso za gudaĉki kvartet. Oĉe naš op. — Isti. te 1923 u Pesaru stekao naslov magistra. paraphonia od grĉ. —■ J. 86. -rcapafppaan. kanadski kompozitor i pijanist (Outremont. O RKESTRALNA: 8 s imfo nija.: A. francuski graditelj klavira njemaĉkog podrijetla (Sarstedt kraj Hannovera.) općenito je prihvaćeno samo oblaganje batića pustom (filcom) i kriţanje ţica. 1859 i dr. 1951). Paraphonie et paraphonistes. PARAĆ umjetniĉku narav u kojoj se sretno stapaju ĉvrsto znanje i nadahnuta invencija. 83 i 85. 1926. ORKESTRALNA : Concerto grosso. 1955 (instrumentirano 1959). 35 PAPE. 1951. 2 valcera. 1924. Drei Weinspriiche. 1974 (Dubrovnik. Ko vaĉević. Putovanje sunca. 1928. 1911—31. Istarske freske (zamisao V. Uz dvadesetogodi šnjim smrti Ive Paraća. 1944. 1957. Un grand me:onnu: Desire Paque. 43 i Zavjetna op. 59. Otuda u njegovim radovima minuciozno izgraĊivanje motiva na kontra punktski naĉin nije bila sluĉajnost. Takve su parafraze bile preteţno salonskog karaktera. Novo doba. koncert za violonĉelo. Revue de Musicologie. 1956. Marcia fu nebre. Andreis. — Balet Papotages ITiltle-Tattle). 1962 i dr. Wagner) da se naslov odnosio na pjevaĉe koji su pjevali u parafonim intervalima. Obradio i instrumentirao opere Ljubav i zloba i Porin V. zborove. 1967. A Jesus. 67. 1948 (nova verzija 1956). IVagner. Jarĉeva serenada. 1956 — 63. XII 1973) i Libertas (S. općenito. Mouvemem perpetuel. većinom u obliku virtuozne koncertne fantazije za klavir. 1915. 2 pastorale op. fantazija za duhaĉk i kvintet. 5 suita za davir. 1974 i dr. gdje je uz to vodio pjevaĉka društva Zvonimir i Tomislav. Cindrić). 1888 i 1935.). Turkalj). Zviraj voda hladna op. koje je uglazbio Goudimel ili protestantske luteranske pjesme. violinu i violu. PAQUE. 1930. 1938. Muški zborovi: Uĉiteljska pjesma op. francuski psalmi Clementa Marota. a V. Fajdetić). MGG. je ostvario individualni muziĉki stil izgraĊen na osebujnoj atonalnosti s teţištem na melodijskom izrazu. 24. 96. koncert za klavir. Dalmatinske puĉke popijevke. kritike i dr. 1952. 1943. 1962. Kantate: Slavoslovije (Laudamus) za sole. — CRKVENA: oratorij Muka gospodina našega Isukrsta (po Ivanu) za sole i muški zbor a cappella (na osnovu splitskog puĉkog crkvenog pjevanja) op. Konjanik. 1936). Junaĉka legenda. 3 mise. Ivo. 1896 — 1938. Tuţbalica op. 1921. DJELA. zbor i orkestar. Splitske puĉke pjesmice op. 63. 1951. 21. obradba ili slobodno prenošenje postojećeg djela u drugaĉije oblike. Lavoye. 1961. sistem batića koji udaraju o ţice odozgo i dr. — A. Ljudski i stvaralaĉki dualizam zakašnjelog romantika. K. 1895 i 1899. Boris Papandopulo. kompozitor (Split. 74. 1971. Mješoviti zborovi: Boţićna himna op. VI 1941. 1909 i 1919. Od 1811 radio u Parizu kod graditelja klavira I. jedan uz drugoga« za razliku od antifonije (oktave) i simfonije (unisona). Pjesma brata sunca (Sv. Solo-pjesme: ciklusi Musiche Pascoliane (G. simfonija u C-duru. RM. Utva zlatokrila op. 1950 i dr. VIII 1965). Zvuk. 1960 (Zagreb. Revue mus'icale belge. Fantasta marinaresca. mjeseĉev srpe. 6 narodnih op. XI 1928). prihvatio je polifoniju kao sredstvo s pomoću kojega je stekao sigurnost u vladanju izraţajnim sredstvima. LIT. slo bodna preradba. prer.) ili Totentanz. Vokaliza. — OBRADBE. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. bio profesor kompozicije i dirigent na Konzervatoriju u Ateni (1900—03). DJELA. 23. VI 1892 — 4. 1940 (prema Bijednoj Mari L. Pizzetti. 1961. 10. Brojne obrade narodnih napjeva za glas i klavir (ciklusi: Djevojaĉke popijevke op. mori Grand Ami. violonĉelo i klavir. LIT. 1962. Johann Heinrich (Jean-Henri). 6 bosanskih narodnih pjesama. Muški zborovi: Pokoj vjeĉni I op. gdje je kasnije i sam bio profesor solfeggia. Od 1914 ţivio u Parizu. 1942. Hrvatska misa u d-molu op. 2 uvertire. Zagreb 1966. Paraphrase de concert. u literaturi stiha u prozu i obrnuto. Ko. L'Infinito. 2. opisivanje). Coeuroy. Dix pieces atonales pour 'a jeunesse. parafrazom se naziva slobodna preradba poznatih opernih arija. 1929 — 38. Nadovezujući na najbolje uzore iz prošlosti. VII 1974). Smatra se (P. 1966. 1891 — 96. Paraćeva djela odrazuju jaku I. 1. Puĉki dvopjevi.: P. 77. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u d -molu (izgubljeno). Straţiĉić). tj. u muziĉkoj teoriji antiĉke Grĉke i Bizanta naziv za intervale kvin te i kvarte ĉiji tonovi zvuĉe »usporedno. XII 1954). — KLAVIRSKA : 5 sonata. — J. 1903 — 30. 1815 otvorio vlastitu radionicu. 1966. Na Filozofskom fakultetu u Firenci (1909—14) studirao talijanski. Pape dans la fabrication des pianos. muziku uĉio u domovini i na New England Conservatory u Bostonu (Q. tj. osobito talijanske. O. 1961: Ein Liederzyklus nach Ge~ dichten von Kuba. 1968. . Quebec. Te Mater. — Opera Adelova pjesma. 75. Madrigali dclVEstate. Pjesma gostima. Trcmano luci sul momi. 19. 1965 (Dubrovnik. Porter). 25. Vrativši se u domovinu bio je 1924—25 nastavnik na muziĉkoj školi Stan-ković u Beogradu i zatim u Splitu. Ostinato. Zborovi: Psalam CL.-. se bavio i pjesništvom te je pisao stihove na hrvatskom i talijanskom jeziku (op seţna zbirka Ludi e canti). Ţalost materina. 1943. Estetski pogledi u novijoj hrvatskoj muzici. Hrvatski kompozitori i njihova djela. K. profesor orgulja na Konzervatoriju u Lisabonu i muziĉki direktor na portugalskom dvoru (1904—09). PARAFONIJA (lat. Zborovi: ciklusi moteta Exultatio i Amor. Povodom 60. 91. preinaĉenje postojeće muziĉke grade. Od brojnih njegovih pronalazaka u konstrukciji klavira (instrument s opsegom od 8 oktava. 1929. 1933. 1952. II 1875). Koncert za violinu i komorni orkestar. 1953. 1927 (Beĉ. 1946—47. 3. Tuţna priĉa. Pascoli). — Zborovi. 7. 1942. 3 Capriccia. Muziĉar Ivo Parać.'Arti musices. 1904. 1973 (Zagreb. 1— 2. IV pjevaĉ po redu bio je arhiparafonista. Kolijani op. LIT. na melodiju »Dies irae« za klavir i orkestar (1849). U svojim mnogobrojnim kompozicijama (više od 170 djela) P. 1953 i 1967. — L. 1945 i dr. 22. Zagreb. 1949. Kaštelanske narodne pjesmice op. Proljetna suita i dr. La Paraphonie. LIT. U muzici. za violinu solo: Aria. 3 popijevke. Kovaĉević. X. 1951. Ruke prema noći (N. PAPINEAU-COUTURE. — Opera Vaima. PARAFRAZA (od grĉ. XI 1916 —). 27. Avc Maria. 30. Kovaĉević. Nad grobom ljepote djevojke op. Pe-rosi i I. Canto delle rose nascenti. ali postoji i mišljenje (A. 1828 i na posebnom tipu pianina (piano console). Ać. 2 mješovita zbora na bosanske motive. kao što su njegove parafraze Donizettijevih i Verdijevih opera (Ernani. — H. Supiĉić. — KLAVIRSKA: sonata. 1892— 1939. Posljednja rijeĉ. Meduza. 2 gudaĉka sekst eta.godišnjice ţivota. p. Nećak kompozitora Guillaumea Couturea. God. 3 dvopjeva iz Bosne. Barkarola. DJELA. PARAĆ. Bugarske narodne pjesme. Cviće moje za sopran. Psalam 148 za jednoglasni djeĉji (ţenski) zbor i klavir op. obradbe narodnih boţiĉnih pjesama op. 2 ko nce rta za davir. Ĉakavska suita. 15. Pojam se javlja i u Ordines Romani iz VII—VIII st. Suite Lapitsky. npr. 4. sekstet. 1939. 17. 12.

I l i '''ti'. posebno u XVII—-XIX v. Poseban s su tzv. . koje nastaju kad j od dva glasa. J. kao i u njil kombinaciji — sekstakordima. franc. dakle otprilike do kraja XIX st.: E. a paralelne kvarte i kvartseksta^ javljaju se p o pravilu samo izmeĊu gornjih glasova. engl. Liszt und die Kunst der Klavierbcarbeitung. 1927 — 28. J a 1 i rj #6 1)5 U pogrešne se takoĊer ne ubrajaju ni mnogi sluĉajevi p lelnih kvinta koje nastaju kod pojave -> neakordiĉkih ton. Die Paraphrase (disertacija). u daleko manjoj mjeri od oktave. L. a zatim i klasiĉne harme Organum). The Paraphrase Technique of Palestrina. Ohrenquinten). izveden na harmoniju. Pra melodije paralelnim tercama ili sekstama postalo je uskoro t rašireno. (npr. ako se izmeĊu njih (dakle na nenaglašenoj dobi) ne mi jenja harmonija: °s= v> V Svjesno izbjegavanje paralelnih oktava datira od XIII st. parallel octaves and parallel fifths ili consecutive octaves and consecutive fifths. ZFMW. ĉut će se posve jasno da se 1 alt ne pomiĉu u paralelnim kvintama. Koppel. rješava u kv akord V stupnja (-> German Sixth): odnosno iz jedne (ĉiste) kvinte u drugu (ĉistu) kvintu: Paralelne oktave smatraju se pogrešnima kada se pojavljuju unutar stavka u kojemu se glasovi inaĉe samostalno kreću. Zur Frage der melodischen Paraphrasierung im Mittelalter. 1963. . U pogrešne paralelne oktave ne smiju se nikako svrstati oni pa ralelni pomaci u oktavama. kojima je svrha da zvukovno pojaĉaju jednu melodijsku liniju. Zabrana paralelnih kvinta uvodi se u XIV st. lat.36 PARAFRAZA — PARALELNO KRETANJE Naprotiv. Budući da se ĉista kvinta. jednako kao i paralelni pomak u unisonu. Ać. T a znatno je ublaţen kod skoka: PARALELNO KRETANJE (usporedni pomak. se postavljaju u muziĉkoj teoriji pravila za j primenjuje se i dopušta p. to i paralelni pomak u ĉistim kvintama u daleko manjoj mjeri smanjuje samostalnost jednome od glasova izmeĊu koiih se odvija. tal. oduzima jednom od glasova svaku samostalnost. nego što to ĉini paralelni pomak u oktavama. Poseban je sluĉaj istosme pomaka. Jour nal of the American Musicological Society. k. naprotiv. (-> Harmonija). tal.S. Marshall. kod kojega se glasovi kreću u i pravcu. što stvara oĉitu stilsku neujedna ĉenost: iz 1.Bach: Koral iz»Pasiie po ■' Mafajju ' H ^ — -f~ —^ — Poput akcentnih oktava i akcentne kvinte proizvode uĉ sliĉan paralelnim kvintama. u mješov zboru. Wagner. N. t rectus. je upotrebljeno sledno kao princip oblikovanja u najstarijim oblicima višef (->■ Od XIV v. istovremeni p> dva ili više glasova u istom pravcu. improvizovana pratnja popularnih i narodnih melo Ali. Wien 1936. Stoga zabrana paralelnih kvinta nije ni bila nikada tako iskljuĉiva. ako slijede u cjelostepenom pomaku: Od razdoblja muziĉkog impresionizma paralelne se k' osobito ĉesto koriste u koloristiĉke svrhe. da bi se malo zatim opet povećao. njem. k. — R. ĉim paralelni pomak prestane. Prema tome se. pri ĉemu se zadrţava istoi intervalski razmak medu njima. ako izmeĊu njih ne dolazi do prom harmonije: 10 Sliĉan uĉinak kao paralelne oktave. prema pravilima kontrapunkta. Njihov će uĉinak biti najneugodniji. Scarlattijeve kvi redovito se ne smatraju pogrešnima: LIT. kad se pojedini glasovi ne mogu meĊusobno razlikova bojom. Detmold 1922. njih slušalac ĉuje kao paralelne s onda. r Parallelbewegung. izvodi li se. proizvode i akcentne oktave. franc. sta pa s primom u jedinstveni zvuk. motus aeaualis. što ĉine kvintu. odjednom smanjuje 1-roj realnih glasova. PARALELNE OKTAVE I PARALELNE KVINTE (usporedne oktave i usporedne kvinte. mouvement parallele. tzv. jer paralelni pomak u oktavama. I. parallel motion. Handschin. u tercama i sekstama.>■ Kvinte rogove Sakrite oktave i sakrite kvinte. paralelne kvinte koje nastaju postepenim pomal s terce i septime kvintsekstakorda VII stupnja na temeljni i kvintu trozvuka I stupnja. i traje do kraja harmonijskoga razvoja koji se temelji na klasiĉnim harmonijskim principima. ni dinamikom: Tenebrae factae sunt 1 Ovaj primjer. kao i radi oţivlja^ arhaiĉkih harmonijskih postupaka ( -> Organum). engl. oktave ko je se pojavljuju samo na naglašenim do bama. poznate kao tzv. slušne kvinte (njem. — J. tj. iako pogrešne paralelne kvinte zvuĉe neugodnije od pogrešnih paralelnih oktava. u slijedećem akordu ĉni opet kv: ali s nekim trećim glasom. — A. ali sa promenom razmaka. movimento parallelo). Friedldnder. Općenito se smatra da su paralelne kvinte pogrešne kada nastaju izmeĊu temeljnog tona i kvinte u slijedu dvaju razliĉitih akorda ( -> Temeljni ton i temeljni oblik akorda). daje dojam pot] pogrešnih paralelnih kvinta. -> Zabranjeni pomaci). P. na mjestu gdje se paralelne oktave pojave. ottave consecutive e quinte con secutive) nastaju kad se dva glasa kreću paralelnim pomakom iz jedne (ĉiste) oktave u drugu (ĉistu) oktavu: 1 Isto tako se ne svrstavaju u pogrešn e ni tzv. već da se kreću s k d-a na oktavu e-e 1 (-> Kriţanje glasova. da je dobilo prizvuk trivij. kao što je i propisano. Mozartove kvi One nastaju kada se -> povećani kvintsekstakord na VI st nju u molu ili na sniţenom VI stupnju u duru. parallele Oktaven und parallele Ouinten. octaves consecutives et qnintes consecutives.

U novije doba (od kraja XIX v. Ehrmberg. Wien 1934.) ponovo se bez ustruĉavanja primenjuje paralelno kretanje u raznovrsnim intervalima. Shirlam. pomoću ->• neakordiĉkih tonova (zaosta-jalice) moţe ukloniti neţeljeno paralelno kretanje: Haudn: Londonska simfonija u D-duru f\ ¥t a) I f—g " f f f f V f m F f U XVI v.: loše zvuĉanje. akcentne oktave i akcentne kvinte nastaju izmeĊu dve uzastopne teze. zbog tritonusa koji nastaje izmeĊu niţeg tona jedne i višeg druge terce: 1 37 ili pri ispravnom fraziranju J. Wien 1911 (V izd.53 .T *A rr F f ' r ili upotrebom pomoćnih glasova (mikstura i si. Breslau 1938. naroĉito ako se gornji glas kreće postepeno. Leipzig 1869. Schonberg). Das Verbot der Quintenparallelen.24br. strogog stila paralelne prime. već samo postavljeni jedan za c — d drugim. nastale figuriranjem. boje i artikulacije (tona). Leipzig 1890. W.und Quintenstudien aus dem Nachlass (izdao i komentirao H. u kompozitorskoj praksi sreću se tzv. paralelne kvinte su ĉesto izbegavane ukrštanjem glasova: Tzv. Dodekafoniĉka metoda komponiranja operirala je samo s parametrom tonskih visina. a time nastaju paralelne oktave ili kvinte: 12= i j. Leipzig 18 59.PARALELNO KRETANJE — PARAMETAR iskljuĉene su iz. — W. — J. Hauptmann). odnosno iz kvinte u duodecimu —• i obratno). i. shvaćen kao loš i nepoţeljan (A.) na orguljama. kao i u ĉitavim akordima. stapanje tonova kvinte u jedinstvenu zvuĉnu predstavu uništava samostalnost glasova —■ kao i kod paralelnih oktava (H. Uprkos zabrani. to se spomenuti parametar tonskih visina dopunjuje i parametrom koji odreĊuje tonove i s obzirom na odreĊenu oktavu ili — šire — s obzirom na odreĊeni . u suvremenoj muziĉkoj teoriji i u suvremenoj muzici uopće znaĉi odreĊeno svojstvo. Harmonielehre. -* sakritih oktava i sakritih kvinta postavljalo se u pitanje još u XIV v. teoretiĉari epohe Ars nova. Rietnann. I Prividne paralelne kvinte ili oktave. uz obrazloţenje: glas koji pri njihovoj pojavi ĉini skok prelazi (u vidu portamenta) preko medutonova. Sewallt Hucbald. pa i u ĉistim kvintama. Herbsta (1643). Udţbenici harmonije dopuštaju ih delimiĉno ili potpuno.ustanovljujući niz ~»od 12 tonova. Schonberg. zastareli manir višeglasja neopravdano je u XIV v. Primenjuje se i pokret iz ĉiste ili umanjene kvinte u umanjenu kvintu (iz umanjene u ĉistu je redi u strogom stilu). Kasniji su teoretiĉari tumaĉili razlog zabrane veoma razliĉito. obiĉne u ranoj višeglasnoj muzici. — M.tzv. što predstavlja omiljeni manir impresionista. u strogom stilu se ne smatraju uvek ispravnima: b) ->v. Ambros. javlja u svakoj pojedinoj oktavi temperiranog sistema (-> Temperatura). Riemann).2 T Neki udţbenici harmonije zabranjuju i antiparalelne oktave i antiparhlelne kvinte (suprotno kretanje iz prime u oktavu ili oktave u kvintdecimu. kao kod tzv. Zarlinu) i paralelne velike terce u razmaku celog stepena. Schonberg and others on Parallel Octaves and Fifths. Opšte prihvaćenog obrazloţenja nema. Oktaven. pojam preuzet iz matematike. Von verdeckten Quinten und Oktaven. obiĉno išĉezavaju kad se razloţeni akordi shvate u jednovremenom zvuĉanju: a ? >J_ I b' J J PARAMETAR. a u troglasju i višeglasju dopušta pod odreĊenim uslovima. Paralelne ĉiste kvinte. Mozartove kvinte. npr. ■— H. Music Review. A. Das Quinten. Katkad se.und Oktavenparallelenverbot in systematischer Darstellung. što se nalaze unutar jedne oktave. nepoţeljne su (prema G. istovremena pojava osnovnog i dominantnog tonaliteta. LIT. Scarlattijeve kvinte ( -> Paralelne oktave i paralelne kvinte). r Ispravnost tzv. 1960). — A. L J. Schenker). tome se parametru pridruţuju u -> serijelnoj muzici i drugi koji se takoĊer odnose na svojstva tona: parametri trajanja. Peć.: A. Tappert. a opšta zabrana se prvi put javlja kod J. te sekunde i septime (bila bi to pojava nove disonance bez logiĉnog razrešenja prethodne). npr. kvinte nastale primenom neharmonijskih tonova: Wagner:Tristan i Izolda b (H. ^ e ^ uss y : Pel'eas et Melisande Strogi vokalni stil ih u dvoglasju iskljuĉuje. opet. a—• h (M. već sekven-ca b). zabranili su u XIV v.. ali se većinom smatra da su najupadljivije paralelne kvinte u razmaku celog stepena. odreĊenu osobinu pojedinih muziĉkih elemenata. tako da harmonijski smisao nije a.MQ. srodan miksturama: fl A k . Pra'ludien und Studien II. V. a naknadne izmeĊu dve arze rastavljene tezom. A budući da se 12 tonova. u vokalnom stilu XVI v. Ghopin: Mazurka op. jaĉine. Aesthetic and Consecutive Fifths. Brahms.S. trozvuci spojeni paralelnim kretanjem nisu organski povezani. kvinti rogova. 1926.odnosno niz od 12 tonskih visina koje se pojavljuju u opsegu jedne oktave (-> Dodekafonija). pošto se u oba sluĉaja radi samo o dopunskim glasovima. Riemann tumaĉi motive u ovom primeru na naĉin ozna ĉen ispod nota. Zur Lehre vom Quintenverbote. oktave i kvinte. 1949. dozvoljavajući ih jedino u kadencama: Korektnima se smatraju i kvinte dobijene pri oktavnim udvajanjima realnih glasova: Beethoven: Sonata op.TJ JD n fT H» 10= ili pri vezivanju trozvuka glavnih stupnjeva: . — M. —■ A.Bach:Toccata u d-molu K a> ff 1i « fe r r p r^ Zabrana paralelnih oktava datira iz XIII v.

II. 1914. uz to se osobito zauzimao za djela suvremenih francuskih kompozitora. Upotrebljavao se u Francuskoj u XVIII st. LIT. DJELA. 1917 i druga crkvena djel SPISI: Teoria e storia delV antica mušica greca. znatno usavršio.. 1921. 1914. talijanski muzikolog i muziĉki kritiĉar ( timello di Calenzano. 30. za harfu i flautu (sa G. 1882 —83 koncertni majstor B. New Yorku. 1935. klavirski kvi 1937. N. Diplomiravši u Parizu prvo poĉeo uĉiti muziku kod P. Rigoletto). Klavirski trio. DJELA. talijanski kompozi tor i muziĉki kritiĉar (Rim. 1946). kantate FlauRmu A. 19. g2. 2 gudaĉka kvarteta. Grande ■ d Vimitation de la mandoline i dr. varijacije. ĉlanci u Reforme musicale. Basel 1964.: D. Udezba mu je bila za kvartu viša od sopranske gambe (franc. fantazije na teme iz opera. V 1881 — Milano. orgulje. Armand Parent. 1936 i JlaMna Anaduna. Jedna od najvećih koloraturnih sopra na u razdoblju izmeĊu dva rata. Les Hi de l'office romain. — Scenski misterij La Leggenda della Croce. španjolska pjevaĉica. e1. I ii Uĉio harfu kod R. Accompagnament modal du Chant Gregorien (2 sv. Dć. Miinchen 1966. O RK ES T RALN A. Brahmsa u Francuskoj. 1944. 2 ricercara za gu 1952. II 1808 — Beĉ. — KOMORNA. I 1861 — Nancy. 1902. Nikola) Mihajloviĉ. La Schola paroi. 1898. — C. — DRAMSKA: Opere: CmpenoK Tejuib (djeĉja). 1901. 1892 osnovao vlastiti gudaĉki kvartet (Quatuor Parent) s kojim je koncertirao u mnogim zemljama. Bochse. lirico. U nizu predavanja po mnogim dovima Francuske. Bossi (sa L. 14.. Essai sur la musique. Kompozicije za harfu i klavir (neke Czernvjem). 6. za gustoću muziĉkog tkiva itd. talijanski filozof i muziĉki kritiĉar (Guardia Sanframondi. III 1888 —). 27. 1930 i 1952. Musiche in pittura. francuski orijentalist. — KOMORNA. M. 1941. 1951. Alfredo. Koncertirao po cijeloj Evropi i zemljama Oriji God.. 1922 —44 muziĉki kri tiĉar milanskog lista L'Ambrosiano.. Bilseova orkestra u Berlinu. 1949. Belgije. Finistere. harfu i gudaĉe. suradnik brojnih ĉasopisa (La Rassegna musicale). God. 28.-Dieu. Sastavio indeks prvih 20 godišta ĉasopisa RMI (Indici della 1 anno I— XX. od 1900 profesor na Scholi Cantorum. Kao komorni muziĉar bio je jedan od prvih interpreta J. 1925. Dibelius. Mjeseĉarka). 1939. 1914 i II. Resumes progressifs du prochain cours de musique vocale. priruĉnik za ciferistiĉku not 1846. engleski harfist. 1927 i Enu3Heubi. Un Musicien belge en Russie au debut du XIX s Guillaume. serenada. Armand. Francuskoj i Maloj Aziji. 1962. 1900. od 1847 u Beĉu harfist D skog orkestra. D va gudaĉka ] teta: I. 1793. 1929. Ballets. Bacha. Guillaume-Alexis. DJELA: Recherches sur les ehants anciens.38 PARAMETAR — PARISOTTI DJELA. Kreutzera. zatim u Londor Španjolskoj. Dizija i Th. Balet UIexepa3ada. 1961. Alessandro. P. LIT. Musique orientale. a1. VII 1852—4. Sinfonisti italiani d'oggi.Alexis Pariš (1756— 1840). 1934* La Notte Santa. PARISOT. DJELA (muziĉka): Muš ica e opera Urica. vit ĉelo. New York 1940. — VOKALNA: oratorij Fenepaji fljiuee. vrijednostima ili uopće u raznim stupnjevima. 1941. B. bez god. talijanski muzikolog (1 24. I 1934). Elias. God. od 1863. tema s varijacijama. Rodea. Tako su se u okviru serijelne muzike formirali i razni drugi parametri. 1962.. Macchijem).-A. DJELA: // Momenlo musicale italiano. Pariš 1780. DRAMSKA. Essai sur les tonalites du chant gregorien. de musique vocale (sa E. Seviljski brijaĉ). Cheveom. Elias Parish-Alvars. Oblici u suvremenoj muzici). zborovi i solo-pjesme. Istodobn bavio prouĉavanjem mnemotehniĉkih naĉela i od 1822 pred mnemotehniĉku metodu na Pariškom univerzitetu. d2. LIT. na opernoj pozornici debitirala 1908 u Madridu kao Amina (Bellini. I 1840). X. The History of Musical Instruments. Fra Diavolo). sonata za violinu i klavir. pa se prema tome moţe reći da su parametri »sve dimenzije muziĉkog toka koje se mogu izolirano mijenjati« (U. Završivši opernu karijeru na stanila se u Napulju. 19. sonata. zbor i orkt Rimpianto eroico. La Loi et les rois. Ch. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Myrrhine. na milanskoj Scali. Od 1950 muziĉki kritiĉar napuljskih novina // Mattino. Fahrbachom). X. Ukrajina. od 1880 ti . Intermezzos. 23. 1925.. kvintet. se ubraja medu najveće harfiste na svi Utemeljitelj je moderne tehnike sviranja na harfi. 1935. DJELA: Manuelpratique et progressif de musique vocale . 1 9 3 3 . Laurentiana. Benevento. Mendelssohna koji je zn utjecao na njegov stil komponiranja. J. Opere: Le Nouveau sorcier. passacaglia / Ciechi di Briigel. N. — INSTRUKTIVNA : Gymnastique du violon. PARENTE. dessus de viole): g.. po obliku najmanji. G alina.: J. Luigi. 1939. se osobito proslavila kao Gilda (Verdi. Momenlo mistico za violinu. 4 koncerta: za harfu i c tar. Tri gudaĉka kvarteta: I. razne kratke kompozicije. 6. Umberto Giordano arte e nella vita (sa A. Gandu. 1934. Devonshire. Konzervatorij završio 1924 u Rostovu na Donu (violina i kompozicija). Firenca. PARCIJALNI TONOVI -> Alikvotni tonovi PARDESSUS DE VIOLE. U Usi. 4. Stuc u St. PARISOTTI. uzorno iskorišćuju sve zvukovne mogući instrumenta. ( 1790—92 djelovao je na Theatre de la Monnaie u Bruxelle 1794 vodio je predstave francuske operne druţine u Hambu Od 1799 u Petrogradu dirigent Dvorske opere i Filharmonij društva. 1934. / selte Colloqui. belgijski dirigent i kompo: (Liege. 1947. KOMORNA: gudaĉki trio. pohaĊao i Moskovski dopisni institut muziĉara pedagoga (viola). zborovi. Le Bouqut lageois. T 1955). MGG.: G. muzik i orguljaš (Plombieres. Labarr Londonu. Parent. A. harfu Ċaĉe. J. 1844. Danse des fees. 1910 —18 redaktor ĉasopisa Nuova Mušica. La Mušica nella gallerie di Milano. dije i ĉlanci. na kojem je kazalištu redovito gostovala do 1927. Bavio metodikom muziĉke nastave. bila je jedna od posljednjih specijalista za ulogu Ofelije u Thomasovu Hamletu. segni musicali del gabinetto degli »Uffizi« e delle minori collezioni pubbli Firenze. niz studija i eseja. 1791. Zingel. plesovi raĉnice. Le Tre Ave marie. 1823. Aufbruch der jungen Musik. registar u kome nastupaju. 1935 i Xad3UMyp3a~Mu/ibĈ3uxoe. Largo za gudaĉe. za dispoziciju zvuka u prostoru (-> Prostorna muzika). W. 1914—51 predavao harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Milanu. belgijski violinist i kompozitor (Liege. Za solo: Voyage d'un harpisle en Orient. 1936 (II izd. Notes sur les recitatifs des . Studirao na Univerzitetu i na Liceo Musicale di Santa Cecilia u Rimu. Lorenzo de Medici cultore della mušica. Pastorale za orgulje i gudaĉe. solo -pjesme. Sachs. a sviraĉ ga je drţao naslonjena na koljena. Massarta na Konzer vatoriju u Liegeu. paralJcle 3 Milano 1955. 1943. La Foret noire. 1906 vratio se u Plombieres. Les 8 modes du chant syrien. 18. 1931. PARIŠ. E. 13. VII 1883 —■ Firenca. Dva klavirska trija. c1. Rosina (Rossini.). Lauri-Volpi. Karijeru zapoĉeo kao dirigent. 1935 i III. 1917. PARISH-ALVARS. U svojim studijama ĉesto je povezivao muziku i lik« umjetnosti. Uĉenik S. ViĊala u Milanu. Voc . za harfu i violinu. Le Solfege du violiniste. Uĉio kod L. II. 1943 i IV.). / Pittori lombardi e la m 1934. Essai d'application des melodies crientales d des a" eglise.God. D J ELA. sonata za violinu i klavir. premda po obliku i sadrţaju nisu posve na visini našnjih zahtjeva. Methode complete pour violon (5 sv. 1902 i dr. U Ti de St. Predavao na muziĉkim školama u Taganrog u (1926—37) i Ordţonikidzeu (1938—39) i na Konzervatoriju u Lavovu (1946 —49). Holandije i Švicarske te bro ĉlancima borio se za primjenu Galinove -> ciferistiĉke m< koju je. 20 Etudes de virtuosite. Liegeu i Amsterdamu. Za glas. studije: Essais sur Vinterpretation du chant gregorien. Aitnć. CKa3Ka 0 pbi5aKe u pbiĆKe. 1885 stupio u benediktinski samostan u Solesrr Nastavnik na Katoliĉkom institutu u Parizu. VII 1905 —). 1866). Marie-Jean. londonskom Covent Gardenu. i u Firenci osniva i do 1923 ureĊuje muziĉki ĉasopis La Cr Musicale.. N. — Requiem. Giulio Cesare. pijanist i kor zitor (Teignmouth. Zapravo svaki muziĉki element koji se javlja u raznim veliĉinama. 1912 i druga djela za violinu i klavir. Etudes pour violon. gudaĉki instrument iz porodice viola da gamba. del Sassolungo za violinu i orkestar. Concertino za 2 harfe. LIT. PARIBENI. Ĉ e tir i s imfo n ije : I. 2 suite. I 1923). na sveĉanim igrama u Salzburgu i dr. Od 1947 predaje filozofiju i metodologiju povijesti na htituto Italiano di Studi Storici u Napulju. 1911—15 upravljao muziĉkim nakladnim poduzećem Sonzogno. pruţa materijal za odreĊen i p. 1954. orgulje. ' LIT. doktorirao na Univerzitetu u Napulju. 1927 i 1940. 1953. Methode elem. 1933. 1909 nastupila je prvi put u Teatro Colon u Buenos Airesu. Gallijem i G.. Tre episodi del Vangelo di San Luĉa. S. La Mušica e le arti. 1899. God. 1923. Simfonijske pjesme IJacmopaAb. 1947.: U. Exercices journaliers (3 sv. La Famille des simples d'esprit. napustio samostanski ţi' nastanio se u Nancvju. La Preghiera dei bimbi za ţenski zbor. PARHOMENKO. P. od 1886 koncertni majstor orkestra Colonne. Notes deh a l'usage des souscripteurs au cours de musique fait par M. 1846 u Leipzigu upoznao F. III. sovjetski kompozitor (Karavannaja. yKpauncKan. 1948.-Gervais obj. de Laborde. 1961. 194 Isti. 1914). sa E. Le Trille. U sastavu gamba izvodio je najvišu dionicu (poput violine u današnjem orkest ru). Lucia di Lammermoor (Donizetti). Orsinijem i E. Aime Pariš . 1945 Ultimo Adamo. 27. sopran (Barce lona. PARIGI. Direktor knjiţnice Biblioteca della Deputazione Napoletana di Storia Patria i napuljske Gradske knjiţnice.. Bontempelli. MGG. IV 1913). pro blemi di estetica. Moderne Musik 1945 — 1965. Cheveom). po opsegu najviši. Od 1883 u Parizu. 1914. 5. 1921. — Kompo za klavir i za orgulje.: H. 1921. Baleti i pantomime: V Arrivee de 1 1799. Paganinija i dr. 1756 — Petrograd. PARETO. Cantates. Pje vala je na Carskoj operi u Petrogradu. kao p. PARIŠ. — VOKALNA. R. 1912. II 1863 — Pariz. 1948. DJELA. Mor. 1915. Revue Belge de Musicologie. P. Ĉlan orkestra u Maastri i zatim dirigent u Bruxellesu.: R. — Sonata i druga djela za klavir. Kirchmeyer i H. 1944. 1 9 3 0 . Diplomirao latinsku i arhivistiĉku paleografiju. francuski muziĉki pedagog i teoretiĉar (Qi per. u Chicagu. 1917. Exerdces pour le violon d'apres les 17 quatuors de Beethoven. Schmidt. PARENT. 1954. LIT. Dibelius. 1824 i dr.. za karakteristiku grupe (-> Oblici muziĉki. Operas. Simfonija za orkestar narodnih instrumenata. 1919. Oratorios joues en Russie d le XVIII siecle. lites orientaux. Koln 1970.). duhaĉki kvintet. VI 1798 — Pariz. 1911. 1786. — IZDANJA: kompozicije za violinu J. VI 1964). 25. Uĉenica M. Hexoea. u New Yorku i na K God. F. Aiooser. Muzio Clementi vita e neir arte. ( u jednom ĉinu Colei che ritorna. 1930. Njegova 1 za harfu. Meluzzija. VII 1902 —). Graziela. — H. triptih E d' Italia. Marta (Flotow) i Zerlina (Auber. Castitd della mušica. INSTRUMENTALNA: simfonija.

Three Sacred Songs). Donna Lee. — 5. 1949. God. osobito u djelima G. Cvetko. a 1927—37 solist na milanskoj Scali. Underviood. 1885. pri ĉemu se jako oslanjao na talijanske uzo re. PARKER. 25.: F. Helsinkiju. Amsterdamu.9.: G. London. Postavio je i reţirao mnoge balete u Beĉu. Monkom na eksperimentalnim Jam sessions u njujorškom Minton's Playhouse gdje se stvarao novi stil be-bop. Sisslea (1942 —43). Parma. Me Shanna s kojim odlazi 1941 u New York i snima prve ploĉe (Confessin' the Blues.-— F. 51. 1 (II varijacija s naznakom basso parlando). 9. naĉin pjevanja. Govekar. The Kobolds. psicologia ed estetica della mušica. koji je po gradi upravo suprotnost arije. Back Home Blues. — Instruktivno djelo The Progressive Music Series (8 sv. Glumaĉku školu pohaĊao u Beogradu. kod Beethovena u šestoj Bagateli op. ameriĉki alt-saksofonist i kompozitor (Kansas City. 1934. Od 1894 vodio novoosnovani muziĉki odjel na Yale Umversity. 1929. 1923. Ĉudesni mandarin (Bartok). deluje naizmeniĉno u Beogradu i na mnogim jugosloven-skim i inostranim pozornicama. val ceri. Ĉovjek pred zrcalom i Napuštene (Kelemen). Smith. nalaze . Simfonijski triptihon (Konjović). u Beĉu i Bernu. — CRK VENA : Morning and Evening Service. 1897. U baletu Beogradske opere nastupao 1942—• 71 sa prekidima. Bravniĉar. Horatio Parker. Hinesa (1943). 1930. 1891. Chadvvicka u Bostonu i J. Charlie (pravo ime Charles Christopher. 7. — W. L. God. Paisiella. 1883. Viktor Parma. Svoja djela koncipirao je izrazito homofono. 39 PARKER. Kao kazališni kompozitor romantiĉnoga smjera najveću je paţnju posvećivao melodij skom oblikovanju. MQ. 1910 i Sveti Senan. 1 —2. DJELA: polke. Cecilia u Rimu. te jedan od zaĉetnika modernog jazza. Reisner. VIII 1920 — New York. Slovenec. 1911. a Memoir for His Grandchildren (s popisom djela). VIII 1895 — Milano. Parkerova su najbolja djela veće vokalno-instrumentalne kompozicije i zborovi. 1904. D. PARLIĆ. Horatio Parker. smisao za odmjerene. Ettore. kompozitor (Trst. Utemeljio je i ureĊivao zbornik Struna. 1917. 1902. Chadzvick. Rimu. orgulje i harfu. The Legend of St. talijanski pjevaĉ. Gledališki list Narodnega gledališĉa v Ljubljani (Opera). — F. 1897. upućuje na to da u interpretaciji treba postići sugestivnost izraţaja poput govora. 65. grof celjski. 1919 i Pavliha (dovršio I. S. Eckstinea (1944) i dr. Schumanna u Varijacijama na ime ABEGG op. crkveni orguljaš u New Yorku. New Haven 1921. RoĊendan infantkinje (Fortner). 28. New York 1942. 12. Neko vrijeme operni zborist. Bloomdido. Relaxin' at the Camarillo.Rehar. 20. — Gudaĉki kvartet. zatim ĉlan razliĉitih orkestara. u kazalištu Dal Verme. IX 1863 —• Cedarhurst. Jutro. dekan od 1904. od 1915. Za razliku od -* recitativa. P. Bregenzu. 1923. The Office for the Holy Communion. — DRAMSKA: opere Mona. Poslije 1950 sve rjeĊe nastupa zbog nervne rastrojenosti. 1922.Parma kot glasbenik. Gil-lespiem. S. Nećak. Govekar. 3. — F. P. Slovenski Narod. 1892. kojoj je P. Trstu. solo-pjesme. 1902 — 03. U operi je zadrţao po djelu na brojeve. — D.Zalar. — Klavirske kompozicije. Ohridska legenda (Hristić). Massachusetts. Viktor. 29. Bruxellesu. Yardbird Suite. I 1960). 1928. — Kompozicije za klavir. A Study of Horatio Parker. 1907. gudaĉki kvintet u d -molu.).: M. Strauss izraz p. LIT. Barbados. Prvi angaţman dobio sa 15 godina. A Song of the Times i The Dream of Mary. 1893. DJELA. 1908 i Zaroĉenec v škripcih. koncert za orgulje. . tal. Muzikom se poĉeo rano baviti. Viktor Parma. — F. Tosca). te nastavnik na Nacionalnom konzervatoriju. Viktor Parma. X 1919—). — DRAMSKA. kao što su Licitarsko srce i Kineska priĉa (Baranović). Zabert. koja se oslanjala na evropske romantiĉne tradicije u okviru akademskog stila. Pjevanje uĉio na Konzer vatoriju u Pesaru i u Milanu i tamo 1921. Cerkveni glasbenik. Djelovao i kao dirigent raznih muziĉkih društava. 1884. — F. Veoma raširene bile su melodiĉne Parmine kompozicije s podruĉja lake i zabavne muzike medu kojima je osobitu po pularnost doţivjela koraĉnica Mladi vojaki (1900).Perhaps. 1925. Coll Blues. motet. muzika za prigodno djelo Yale Pageant. 1889.Su Blues. Christopher. 1885. U instrumentalnoj muzici. Goesll. I. ' K. Tabor. 1893—99 orguljaš i zborovoda u Trinity Church u Bostonu. Gojitev opere in operete v Slovencih. pripada drugoj generaciji tzv. Slovan. 1898 i Morven and the Grail. Ljubljana 1960 . koje poĉivaju na sintezi klasiĉnog i modernog baleta. Nozu's the Time. Druzoviĉ. DJELA ORKESTRALNA: simfonija u c-molu op. — VOKALNA: 2 balade za solo. 1922. Viktor Parma 1858 — 1924. Billie's Bounce. 1906. 1911. Confirmation. Rheinbergera u Miinchenu. 33 (Allegretto quasi andante. G. ali ih je s pomoću muziĉkog sadrţaja po v vezivao u veće cjeline. — Kompozicije za orgulje (sonata u Es-duru). 1962. Kronika slovenskih mest. zborovi i dr. Con una certa espressione parlante) ili kod R. God. simfonijska pjesma op. Viktor Parma kot ĉlovek in skladatelj. — B. Milanu. a u Beĉu je uĉio kompoziciju i slušao predavanja A. solo-pjesme (Six Old English Songs. Charlie Chan). Prelovec. Ankari i Alabami (SAD). 1934. za orkestar. Pravo studirao u Beĉu i djelo vao kao upravni ĉinovnik i vladin savjetnik u razliĉitim mjestima. Yardbird. W. govoreći). Viktor Parma v cerkveni glasbi. oznaka p. XII 1919). Rossinija.-— Instruktivno djelo Nozioni elementari di acustica. Veliku paţnju P. — R.' — M. A Wanderer's Psalm. XII 1924). Vr. Uz to osnivaĉ i dirigent New Haven Symphony Orchestra i (od 1901) orguljaš u crkvi sv. Christianom i Th. suita za violinu. 1918.PARISOTTI — PARMEGGIANI akademije S. Horatio William Parker. New York 1962. Ĉetiri operete: Amazonke. B. zbor i orkestar: Povodni moţ. Ann Arbor 1965. Uporedo sa izgraĊivanjem baleta Beogradske opere rasla je i Parlićeva umetniĉka liĉnost. (»Lustspiel — Parlando«) da bi pobliţe oznaĉio stil svojih opera Intermezzo i Capriccio. Bird. PARMA. Do dolaska u New York predstavnik Kansas City jazza i crnaĉkog bluesa. ameriĉki kompozitor i pedagog (Auburndale. 296. Horatio Parker 1863 — 1919: A Study of His Life and Music (disertacija). Eller. 1958 •—62 bio je direktor baleta Drţavne opere u Beĉu i 1962—64 na istoj duţnosti u Rimskoj operi. Viktor Parma in njegovo delo. Edinburgu. 1902. Naš val. —■ M. Venerin hram. IZDANJA: zbirke Arie antiche za glas i klavir (3 sv. — H. 1916. Zrnje. Gillespiea. K. nazivan i Bird. 15. Ksenija. 3 —4. 1945 ulazi u kvintet D.. Pod njegovim vodstvom odjel se razvio u Muziĉku školu. Long Island. maska Cupid and Psyche. III 1955). snaţne efekte i izvrsno poznavanje zborskog sloga. 1896. Muhvić). U novije je doba upotrije bio R. Dimitrije. Ljubljanski zvon. 1885 — 1900 (arije talijanskih autora od 1600 do 1800) i Piccolo album di mušica antica. zatim osniva vlastiti combo s kojim nastupa na Festivalu jazza u Parizu. dolazi obiĉno u virtuoznim arijama brza tempa ili u ansamblima. Spomin na oĉeta ob desetletnici njegove smrti. Pomen V. Harrison. — Spis Music and Public Entertainment. u kojem je objavljivao preradbe djela domaćih kompozitora za salonski orkestar. 1896. Redovito se odvija u brzom tempu. Ob desetletnici smrti Viktorja Parme. Orfej (Stravinski). Druzović. Prosvetni glasnik. Nakon Prvoga svjetskog rata bio je poĉasni dirigent Narodnog gledališĉa u Mariboru. — Z. Kompoziciju uĉio kod G. Sastavio veoma popularnu zbirku arija starih majstora. D. Kearns. Broder. Za zbor i orkestar: The Balladof a Knight and His Daughter. LIT. 4 uvertire i dr. Charlie Parker. Parme za razvoj slovenske opere. Zgodovina glazbene umetnosti na Slovenskem. Od 1971 slobodan umet-nik. zborovi. koreograf i reditelj. 1915. Zlatorog. Charlie Parker. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u F -duru op. Najpoznatije su mu kompozicije: Leap Frog. 19. Ch. Govekar.l893. Brucknera. violonĉelo i klavir. PARLIĆ se Romeo i Julija (Prokofjev). The Holy Child. Stara pesem. Sebastian (Menotti) i Ana Karenjina (Šĉedrin). 7. 1903. — D. 1918. 56. — A Brief Tribute to the Life and Work of Horatio Parker. Ko. Harold Harfagar. 1920. — R. 18. 17. koji se pribliţuje govoru. Psalam XXIII za zbor. Co.. 1903 i Mogoĉni prstan. Le Legend of Charlie Parker. 1960. 1912 i Fairyland. Oratoriji: Hora novissima. Viktor Parma. koreograf i reditelj (Solun. — H. Nikole u New Yorku. a sva kome slogu teksta odgovara jedna nota. 1895. balet studirao PARMEGGIANI. LIT. potom kao šef baleta. Parkers' Mood. Dexter Blues). bostonske ili novoengleske grupe kompozitora. — /. 1891. koraĉnice i dr. Vestnik Prosvetnih zvez v Ljubljani in v Mariboru. Medu najistaknutijim postavkama u Beogradskoj operi. npr. Pet opera: Vrh. Joan von Zarissa (Egk). — H. obraća baletima jugoslovenskih kompozitora. u kojima je došla do punog izraţaja njegova vitalnost. 1934— 35. 1916. Nastavnik na Cathedral School of St John u Garden Citvju (New York). Tih godina sudjeluje sa D. Parker Semler i P. debitirao kao Cavaradossi (Puccini. New York. K. — N. primjenju jući jednostavnu instrumenta ciju. Svojim je slobodnim improvizacijskim stilom utjecao ne samo na saksofoniste nego i na razvitak jazza uopće.42. D. Kings of jazz 6. Legionarji. p. II 1858 — Maribor. Nici. Zbori. 1900 i dr. Scenska muzka za kazališne komade: Rokovnjaĉi. Najprije lirski tenor. 1893. E. Od njego. tenor (Rirnini. isprva kao igraĉ. Cimarose i G. Marmaduke. Schmidt. Viktor Parma.PARMA vih opera najuspjelija je Zlatorog koja se odlikuje i sugestivnom izraţajnošću i arhitektonskom cjelovitošću. 11. Kantate: King Troj'an. Horatio William. D. MGG. 7. PARLANDO (parlante. suita za violinu i klavir . Ogledao se i kao kompozitor. New York 1925. Parizu. TheDream-King and His Love. te je ostvario niz inventivnih i originalnih koreografija. Druzoviĉ. III. Kasnije svira u orkestrima N. kasnije postaje jedan od tvoraca i glavnih predstavnika be-bopa. Scrapple Frotn the Apple. \'. 1936.). Wetzler 1960. The Shepherd's Vision. 1934. Najĉešće se javlja u tali janskoj operi buffi XVIII i XIX st. X. 1937 u sastavu J. — VOKALNA.

dobiva znaĉajnu ulogu i u svjetc muzici. II 1923—). Gastoldija i dr. burleski. Poznati su z primjeri talijanske operne parodije Prima la mušica poi le p A. Marenzija. R. za koju je rolu dobila Sedmojulsku nagradu (1963). PARNEL u baletu Coppelia plesaĉica (Beograd. PARODI. MeĊutim. 1935. scenska muzika za drame. ORKESTRALNA: Suite greca. Crequilonis. Opernu pozornicu ostavio 1948 te se bavio vokalnom pedagogijom. Guirauda i J. Bach. solo-pjesme. 1951. Ifigenija u Tauridi (Gluck). MeĊutim Strav obnavlja i staru praksu parodiranja sa djelima komponiranir tuĊe muziĉke motive kao što su balet Le baiser de lafe'e (na mu Ĉajkovskog) ili Pulcinella (na muziku Pergolesija). gd. Romeo i Julija (Prokofjev). Dufresneva Opera de Campagne. DJELA. Epitha -lame. kada se javlja u naslovu izdanja mise J. Strijelac vilenjak (Weber). njeguje u opereti (poĉev od Offenbacha). praksa parodiranja proširila pjesmama na podlozi instrumentalnih komada iz opera Lu Desmaretsa. Jedna od najznaĉajnijih umetnica na jugosloven skim baletskim scenama. Posli je i6co p. Parnel je odlikovana sa više saveznih i republiĉ kih nagrada. PARODIJA (grĉ. 2 za mali orkestar kao grote razraĊivanje popularnih graĊanskih plesova. kojoj je dodan tekst) i mnoge druge. . Suppe i Costa-Grandjean: Lohengelb die Prinzessin von Dragani). L'Idolo cinese (Paisiello). Musicologia. kantata u ĉast G. karikira.40 PARMEGGIANI — PARODIJA se ranije. U Njemaĉkoj se tokom XVII i XVIII st. Engleskoj i Nizozemskoj. osobito u crkvenoj muzici. r^apcoSia otpjev. koncerti: za violinu. Francesca da Rimini (Zandonai). Gostovao je u Francuskoj. — Sonata fantasia za violinu. stvarajući igraĉke partije duboko emocionalno i izdiferencirano.. Praetorius). Koreografska fantazija Nuit Corinthienne. Stabat Mater. L'Avvenire della mušica e Vevoluzione armonica. Z. katkad dvoglasnim ili troglasnim ulomcim preuzetih kompozicija. 10. Renato. La Wally (Catalani). A. koja se prvenstveno osniva na promjeni teksta. — DRAAISKA : balet Folies Bergercs. j ĉitav niz pjesmarica s instrumentalnim melodijama. Kineska priĉa (Baranović) i RoĊendan infantkinje (Fortner). po samom zahvatu odnosno preraĊivanju preuzete kompozicije (ĉesto vezanom s mijenjanjem teksta) koja se stvaralaĉki nanovo oblikuje da bi se prilagodila novoj svrsi ili drugaĉijoj zvuĉnoj predodţbi. Savasta. 1949. protupjev). Od 1906 direktor i profesor estetike i historije muzike na Istituto musicale »Paganini« u Genovi. ismijavaju hirovi pjevaĉa. te predstavlja zapravo posebnu vrstu -> preradbe (poput -*■ kontrafakture i -> parafraze). do kraja ţivota bio je uz to šef kla-ke u Scali. Donizettiju. Rut. susreće se u muziĉkoj literaturi od druge po lovine XVI st. XII 1900 —). M. Luigi Boccherini. izvrgne satiri. U ranijem stadiju razvitka parodijske 1 parodiranje se uglavnom svodilo na dodavanje novih di< jednoglasnim. Satiriĉka muziĉka p. Kasnije (Palestrina) se prakticirale tiranje višeglasnog predloška. U Italiji su I neskni intermezzi opera serija ĉesto zapravo parodije glavne nje. U muzici p. parodijska misa. D. DJELA. talijanski kompozitor i muzikolog (Genova. Macbeth (Verdi). tccnica e psicologia delV arte dei suoni. a katl već postojećim stihovima (popularna Sperontesova zbirka Sim Muse an der Pleisse iz 1736—45 s melodijama francuskih men marševa. M. crkveno prikazanje La Cantata dci pastori. Couperina. talijanskog madrigalistiĉkog (mnogobrojni engleski. 1692). tako npr. s naslovom Impresario (1724). II Dolore nella mušica. P. Uĉe nica M. Charpentiera i drugih). npr. // Maestro di cappella D. 1906. Aiiserere. Jovanovića i B. klavir i orgulje. i6< postepeno je sve više preuzimao dramski fah. Najviše su satiriĉkih parodija izazvale opere Webt zatim R. Gallus je. 1902. Od 1962 profesor je kompozicije na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. La Locandiera (Auletta). Stravinskog u Suiti br. Osmania. — Mise. isprva znaĉi preoblikovanje postojeće kompozicije ili muziĉke graĊe u novo djelo bez kariki ranja.. Capitoli. 1969. 1909. Grindelviald i Belkiss. Chi dell' altrui si veste i La Baronessa slramba (Cimarosa). j njegove svjetovne kantate) ili instrumentalnih kompozicija u kalne (kantate) i obrnuto (kantate u orguljski koral) do ukl vanja muziĉke grade iz nekoliko razliĉitih djela u posve novu 1 poziciju (u misi u h-molu nalaze se uzorci iz najmanje 7 razli ranijih Bachovih djela). obiĉno ponavljao ulorr poĉetka. kantata u ĉast G . Studij zapoĉet u Genovi nastavio u Parizu kod E.). Piedigrotta (Ricci) i Lo Fralc 'nnammorato (Pergolesi). Na prijelazu u XVI presaĊuje se tehnika parodijske mise i na kompoziciju M. G. aira i poloneza). — SPISI: L'Estetica del canonc. koje su prilagoĊene novom tekstu. Wagnera (F. 1951 i za fa got. 1 tim se razraĊivalo pojedine njegove motive u tehnici skroz vedene imitacije. Kod Bacha se su: najrazliĉitiji primjeri parodiranja: od preraĊivanja svjetc kompozicija u duhovne {Uskršnji oratorij uglavnom je p. U Njem: i Austriji nedostaci ozbiljne opere parodiraju se najĉešće u Si pielu. Sam izraz p. razlikuje po svojoj prili ĉno tijesnoj povezanosti s predloškom. oţivljuju pc baroka prvobitnu praksu parodiranja J. od parafraze se p. U njemaĉkim protestantskim misama modeli preteţno uzimali iz duhovne muzike. Napoli). di Lasso. A. prosjeĉno osam kroz misu i to u novoj kontrapunktiĉkoj obradbi ili nekoj vi cijskoj formi. oponašanje nekog umjetniĉkog djela s namjerom da ga se ismije. Lu-crezia (Respighi) i dr. Ouvenure Irionfale. najkasnije od 1573. ORKESTRALNA: simfonija. Engleskim i njemaĉkim zbirkams rodiranih (i tekstiranih) francuskih opernih i baletnih mel prethodile su takve zbirke objavljene oko 1700 u samoj Francu Parodies bachiques sur les airs et symphonies des ope'ras. — VOKALNA: Ornitofonie za zbor i orkestar. Knjazeva. Les Parodies Noui 1730 (dijelom i s klavirskom muzikom F. Na izmaku baroka ovaj tip parod tehnike izumire. MeĊutim. Concertino napoletano. na Lullvjevu operu Ar poznata p. — Suita za orgulje. a od kontrafakture. 3 Madrigali napoletani za zbor. zborovi. — DRAMSKA. G. pri mj kod I. Ali istodobno od XVII st. ali je uz to u svoje kreacije unosila dramsku snagu i izraţajnost.. od 1939 stalan ĉlan baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. doţivljuje procv kao satiriĉko oponašanje ili karikiranje. F. talijanski kompozitor (Napulj. na muziĉku gradu odn predloţak. intermediji što ih je Metastasio pisao za vla operu Didone. i to najviše u odnos operu. Pored ovih po pularnih oblika parodije. gde je zatim do 1969 primabale rina. De Nardis. koja se komponira polifom umjesto melodije cantus firmusa. moteta ili madrigala. parodije na opere Ve (N' Anta Aida) i Mascagnija (Fanteria rusticana). 1895. S. 1962. Giuseppe Verdi. Paixa: (Missa) Parodia Motettae Domine da nobis auxilium Th. R. Studij završio 1928 na konzervatoriju 5. Opere: Bena. a iz XIX st. 1949. Lorenzo. U razdoblju oko 1450— njeguje se tzv. Trattato d'istrumentazione. 1965. bio je muziĉki kritiĉar genovskog lista // Cajfaro. Ram i dr. 1931. solo-pjesme. npr. posebno u okretima i brzim tempima. La Giovane scuola francese. VIII 1856 — 28. istakavši se u operama Lohengrin i Parsifal (Wagner). — Priredio nova izdanja opera Le Cantatrici villane i / Virluosi ambulanti (Fioravanti). preuj iz stranih izvor a. III 1926). a i pjesama za lutnju (engleskih) i najzad ulomal opera i baleta. — VOKALNA: oratoriji Giovanni Battista 1899 i Calvario. PARNEL. musicalu i x< U novije doba susreće se i u instrumentalnoj muzici. U njenom bogatom klasiĉnom repertoaru naroĉito su se isticale uloge u baletima Coppelia (Delibes). općenito. PARODI. Ne-rone (Mascagni). Taj je tip raširen osobito u Francuskoj gdje je u XVI! gotovo svaka nova opera parodirana na pozornicama vaša kazališta ili Opere comique (npr. 1968. najĉešće na poĉetku stavka. Verdiju. mahom sova. Masseneta. 12. 14. Divertimento. pa i instrumentalnih kompozicija.. je posedovala izvanrednu tehniku. kao posrednik pri preuzimanju ili usvajanju sti stilskih uzora i oblika. Gour Masseneta. — Kompozicije za komorne sastave i za klavir. J. ficata (O. zatim francuskih c sona i aira. preuzet iz nekog već postojećeg višeglasnog chan. 1896. nizozemski i njemaĉki prepjevi 1 rigala L. M. 1929. Cimarose i si. Savitri. Hi i njihovi suvremenici (Telemann) koji većinom preraĊuj prilagoĊuju novoj svrsi vlastita djela. U XI) gotovo su sve poznatije opere Meverbeera. Pietro a Majella u Napulju (C. redom slijedile njihove parodije. za flautu i gudaĉe. iz sredine i s kraja svojih modela. u toj je ustanovi od 1940 predavao harmoniju i kontrapunkt. osobito u Wag-nerovu repertoaru. Halevvja. Preludio ad una commedia. 1895. Salierija.

1879. Considerazioni sui primi esem pi di missa p arodia. 1877.). 1930 i 1950). Ċiminucijom. 1964 i za trombon i komorni orkestar. muziĉki pisac i pedagog (Bournemouth. PJB. violonĉelo i klavir. 7 limenih instrumenata i udaraljke. O. 1957. simfonijske varijacije. 1940 stekao doktorat i 1941 dobio naslov master of arts na St. 1962. S. kontrapunktiĉki mijenjali. Pier sona u Stuttgartu (kompozicija). osobito se is - . violinu i klavir. 1896. Mennin). 1964. pritom su se preuzeti glasovi linearno. M. klavirski kvartet. koncertne turneje po Evropi i ostalim kontinentima. De Profundis. 1886. Characteristic Popular Tunes of the British Isles (2 sv. zbor. Fantasy on J. 3 klavirska trija.: P. Die asthetische Auffassung der Parodiemesse des 16. bez. simfonijska pjesma A Vision of Life. Charles Hubert Hastings. The Rationale und Tehnique of Borrovving in Franco-Flemish Parody-Compositions of the High Renaissance (disertacija). ORKESTRALNA: 3 simfonije. Music and Letters. H. Blest Pair of Sirens. LIT. Music and Letters. Stu- PARRY. — SPISI: Pathways to Modem Music. C. — Gudaĉki kvartet. 1905. 2 baritona i klavir (orkestar). 1883. 1907. The Pied Piper of Hamelin. rjeĊe više gl asova i njima dodavao nove.. Gudaĉki kvintet. burleske The Seargent-Alajor's Daughter. J. Alas. Fuller-Maitland. The Musical Times. 1951 (sa J. The Notation of Medieval Music.Century Parody Mass in the Netherlands. 1893. 1957. violon ĉelo. Pensilvania. Rcdlich. 1913. 27. bogatstvom i maštovitošću oblikovanja Pierre de la Rue. 1959—63 bio je takoĊer i muziĉki kritiĉar dnevnika W'ashington Post.mo lu. II. — SPISI: Masterpieces of Music before 1750. simfonijska impresija Luxor. u G-duru. 2 gudaĉka trija. 1955 i dr. Summary of the History and Development of Mediaeval and Modem European Aiusic. 1947. u g . — Kompozicije za klavir. Za sole. Medu kompozicijama većih formata najbolje su kantata Prometheus Unbound (godina njene izvedbe. Najbolja su mu ostvarenja vokalna djela. Lockwood. 3 uvertire. Colles. 1957. Za zbor i orkestar: ode The Glories of our Blood and State. — A. a zatim se. 1969. 1948. 1893 (prošireno pod naslovom The Evolution of the Ari of Music. 1911. Mad Scene za sopran. M. 1948.. 1909 (rev. duhaĉki kvintet. 1963. A Study of the T ransition from the cantus -firm us . A Guide to Musical Thought. Brumela). trio za klarinet. Dale) i OxforĊu. Mendelssohna i Brahmsa. Tehnika parodiranja ( -> parodija) posuĊenog predloška provodila se na više naĉina: kompozitor bi iz postojećeg tuĊeg ili vlastitog chansona. — F. sonata fantazija za violinu i klavir. Slyle in Musical Ari. STMW. Job. PARRIS. On »Parody« as Term and Concept inthei6 lh Century Music. sveĉana uver tira Romeo and Juliet. Grimm. — CRKVENA: Morning. 26. University of Rochester (New York). KMJB. II 1776 —■ London. 1959. 1880. — DRAMSKA: komiĉna opera Once upon a Time. koncert za klavir. ORKESTRALNA: simfonija za komorni orkestar. A. Resse. A. v. X. DJELA. 1948. G. the Story of the Development of a Great Per-sonalily. III sv. The Raids 1940 za sopran. a prevladavala je u XVI st. 1962. umjesto melodijskog cantus firmusa. 1953. poput citata. 1912. Morris. Coplanda u Tanglevvoodu i kod A. F. sekstet. — L. Treći naĉin osnivao se na citiranju cijelog preuzetog odlomka (sa svim glasovima) i to najĉešće na poĉecima pojedinih stavaka mise. u tim se djelima vidi njegov osobiti smisao za postizavanje snaţnih efekata s ve likim zborskim blokovima. XI 1965). Neue Zeitschriftfur Musik. 1956 i za violu i klavir. temeljile su se većinom na predlošcima iz duhovne muzike (H. 18. New York 1963. 1944. Lamentations and Praises za 9 limenih instrumenata i udaraljke.) za klavir 4-ruĉno i dr. 5. Pirrotta. 1958. toliko kao odliĉan pedagog i organizator. 1957. B. Boucherita i ]. Nakon studija na Juilliard School of Music u New Yorku (P. 1951. 1948 i 1950. 1868. 194 6.ruĉno. A. 1946. omiljena u doba Josquin Des Presa. 2 Te Deuma. za violu i komorni orkestar. za violonĉelo i za trombon i duhaĉe. 8. 1887 i dr. 1962. 1897. — Ch. augmenta cijom. H. Cambridge 1934. izvanredno uspješne. The Ari of Music. DJELA. L'Ordinarium missae nel XV s. — G. a akc entuacija izvanredno precizna. Od 1793 ĉlan vojne kapele u Denbighu. Jacobus Gallus. 1902 (novo izd. madrigala. 9. ali je njihov prvobitni vertikalni meĊusobni odnos ostajao neizmjenjen. The 16 t h . The Music of an Adventure. violinu i violonĉelo. 1957. Method in Orchestration. Magnificat za sopran. kvartet s oboom. Hozvclls. zatim na Pariškom konzervatoriju kod J. Wolff. 1900. N. 1966. Oratoriji: Judilh. B arcelona 19 58 — —61. u Pennsvlvaniji i na Columbia University> usavršavao kod J. koji imaju i knjiţevnu vrijednost. za violinu. Inslinct and Ĉharacter (rkp. DJELA. Bach's Adaptation of the Te Deum za ansambl blokflauta. II. J914.. Ohlom). III. 1938). 1955. anthem Earth refoices i dr. AML. Muziku studirao u Londonu (B. Scenes from Shelley's "Prometheus Unbound«. Spomenica G. Ostali su ĉlanovi Parreninova kvarteta: Jacques Ghestern (od 1963). engleski kompozitor. 1912 i dr. R.duru. — KO MO RN A: Tri gud aĉ ka k va rt et a : I.-C. 1955. 1897 i dr. Djeluje u Washingtonu kao profesor kompozicije na univerzitetu George Washington. Scenska muzika. najviše izmeĊu 1450 i 1630. 1877 i 1878. 1954. Ovaj se komorni ansambl posebno istakao interpretirajući djela suvremenih kompozitora. — H. 1880. sjeverni Wales. a 1900 —08 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. 1948. Od 1807 sviraĉ tada omiljela instrumenta flageoleta u Londonu. Clarkson. za orgulje. 1948 i 1952. ciklus solo-pjesama i dr. od 1951 profesor je muzike na Univerzitety College of Wales u Aberystwythu. ţenski zbor i orgulje. 1943 i The Black Ram.. 1949 i Ballet music for Pageant of Pembroke. Sonate: za violinu i ĉembalo (klavir). Oxfordshire. velški kompozitor i instrumentalist (Denbigh. uz to njegova je melodijska invencija svjeţa. 1943 utemeljio je gudaĉki kvartet. V. Graves.PARODIJA — PARRY Parodteverfahren im Berliner Gassenlied. — VOKALNA: The Hollom A\en za bariton. toceata i fuga i dr. 1889. Jacques. Jahrh und erts. taj odlomak imitacijski razraĊivao ili se pak tokom stavka posve zanemarivao. Zborovi. Sinfonia za komorni ansambl. Psalam XCI za zbor i orkestar. Uber Ausmass und Wesen der Bachschen Parodieverfahrens. Bennetta i G. — Opera Guinevere. zbor i orkestar. flautu. simfonijska pjesma El Alamein. dvostruki zbor i orkestar. Gombert. P. zbor i orkestar. 1959. T946. MGG. L. IV 1851). 1959.). za 5 timpana. 1955. MGG. i dr. koloriranjem i si. Grcene. ostajao obiĉno nepromijenjen. 1883. 1949. — M. zbor i mali orkestar. ed il primordi della parodia. The Spirilual Pilgrims. — H. Carl. Ova tehnika. moteta. 3 psalma za zbor. ameriĉki kompozitor i muzikolog (Ply mouth. II 1848 — Rustington. MQ. for the day za bariton. 1934. — J. DadĊsen. 1892 i King Saul. 1951. sonata u A-duru za violonĉelo i klavir. L. Od 1883 zborovoda. 1918. 1965. Nicholas Collegeu u Londonu. 1947. Ać. 1962. See. 1889 i IV. obou i fagot. F. Govore odrţane stud entima Royal College of Music sakupio i obj. S. 24. 1959. Parodiemessen Palestrinas. 1947. PARODIJSKA MISA. moteti. Oxford History of Music.: R. 1959. 1884. Violinu uĉio u Lorientu. H. Procvatu engleske muzike on je pridonio koliko svojim stvaralaĉkim radom. 1. Clemens non Papa. SchraĊe. Gallus. brojni ciklusi solo -pjesama (12 ciklusa English Lyrics). 2.). Vintzius i dr. — G. — W. 1921. Veoma su uspjeli i pojedini njegovi ciklusi solo-pjesama te zborovi a cappella. Ghisi. ali je sam po sebi. 1878. Predavao muziku u Londonu i u Birminghamu.. X. II. zbor i orgulje (orkestar). Charles Hubert Hastings Parry. 1878 — 90. Kongresni izvještaj. misa Terriblement na glasove istoimenog chansona). Parry as a Song-Writer. 1956. simfonijska pjesma From Death to Life. Fantasy Trio. X 1904 — New York. 1956. John. 1957.M ass to the P arody -M ass (diserta cija). Honeggera u Parizu. Stilski se preteţno školovao na muzici Bacha i H anĊela. VIII izd. 41 dij završio 1939 na Harvard University i zatim djelovao kao nastavnik i zborovoda u više ameriĉkih gradova. 1954. The Music of the /7th Ccntury. u c . Dannreuthera u Londonu. 1880. 1950. god. za engleski rog. Tunis. Aspects of Medieval and Renaissance Music. 1 86 7. New York 1930. 1955. The Music of Parry and Stanford. Overture on Southern Folk Hymns. ORKESTRALNA: Fantazija. O. di Lasso i nadasve Palestrina. u C-duru. ibid. Roma 1950. Bach. 1920. 1934). himne. Hubert Parry. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. Parodijske mise njemaĉkih protestanata u XVII st. 1950. Macfarrena. 1868. Evening and Communion Service. 1947. I. preuzimao 2 ili 3. 1953. God. 1960. J. A ngles. — R. — VOKALNA. — J. ceiestu i klavir. 1900 i 1911. 1958. 1949). Školovao se u Etonu i na Exeter Collegeu u Oxfordu i uĉio kompoziciju u Londonu kod W. kao podloge za novo djelo. 12 preludija. 1883. 2 seherza. 1952. za fla utu. Ovakva je praksa bila raširena osobito u ranijem stadiju parodijske mise (J. u M iscelanea en hom en aje H . 1946. 3 ciklusa Sonets and Songs without Words. 7. 1920. The Notation of Polyphonic Music. Kod drugog se naĉina preuzimao samo isjeĉak ili motiv neke kompo zicije koji se zatim imitacijski provodio kroz sve moguće vertikalne i horizontalne kombinacije. 1948. 1873 —93. The Sol-dier's Tent za bariton i orkestar. sliĉno kao kod drugog naĉina. Koncerti: za klavir i komorni orkestar. — J. Comperea (misa Allez regrets prema chansonu Havnea van Ghizeghema) i drugih. klarinet i gudaĉki kvartet. lan (Horace). A 14" 1 Century Parody Mass. Muziĉkom preporodu u Engleskoj znatno su pridonijeli i Parry jevi spisi. 3 suite. 1882. veoma su mu koristili savjeti i poduka pijaniste E. Takav je naĉin komponiranja mise bio raširen od XV do XVII st. Two Witnesses: a Personal Recollection of Hubert Parry and Friedrich v. Pisk. — VOKALNA: Aiagnificat za sopran. Koncerti: za klavir. ORKESTRALNA. engleski kompozitor (London. 1 8 68 i III. Dewaele (od 1970) i Pierre Penassou. 1894. An Ode to the Nativity. Opernparodie und Parodieoper. Ova se tehnika razvijala poĉev od Josquin Des Presa (misa Mater Patris prema motetu A. — N. Simfonija fantazija u h-molu. DJELA.. — SPISI: Studies of Great Composers. madrigala i si. Calveta. polifoniĉka kompozicija misnog ordinarija koja se temelji na upotrebi muziĉke graĊe iz nekog već postojećeg djela — chansona. u G. Denker. Pageant Music. — KLAVIRSKA: sonata. Columbia University. s kojim od 1949 poduzima brojne. Symphonic Aiovement Nr. Lenaerts. — VOKALNA: kantata Three Kings have come. 1952.mo lu. 1891. 3 Passacaglie za sopran. Iberta i A. Neumann. psalam XLVI God is Our Hope za bas. Od 1894 do kraja ţivota direktor (nasljednik G.. PARRY. 1960. PARRISH. bez god. Sonatina za duhaĉki kvintet. Ch. 1888. je uz Ch. Das Parodieverfahren in den M essen des J. Grovea) na Royal College of Music u Londonu. Night za bariton. London 1926. Barbireau. varijacije na Dufayevu temu. Ać. Huegel. S. u e-molu. dosegla je vrhunac u sloţenim kontrapunktiĉkim kombinacijama J. Hymn for ihe Nativity za sopran. The Lcaden and The Golden Echo za bariton i orkestar. ĉembalo. Philippe De Monte. Robert. Hubert Parry (2 sv. 1880. — KLAVIRSKA: 2 sonate. gudaĉki nonet. baleti Maid in Birmingham. 1951. LIT. 1887 (XX izd. — F. Obrechta (misa Je ne demande prema Busnoisovu chansonu). kvintet za violinu. na tom je polju u engleskoj izvodilaĉkoj praksi naišao na neprekinutu tradiciju zbornoga pje vanja. XII 1919 —). 1939. Bach-Jahrbuch. Klassen. Te Deum and Benedictus. New York 1966. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. PARROTT. ant-hemi. Solo-pjesme: 3 Songs za bariton. X 1918). III 1916—). — Klavirska djela. Coltes Kao College Addresses Delivered to Pupils. Medu mnogobrojnim kompozitorima parodijskih misa toga doba izdvajaju se. a od 1797 dirigent. — H. 1950. — Koralni preludij. 1949. u fmolu. Ĉetiri simfo nije: I. PARRENIN. Stanforda zaĉetnik engleskoga muziĉkog preporoda u posljednjoj ĉetvrtini XIX st. V 1924—). 19 33 i 1943. Parodie und Kontrafaktur. — L. Allan i H. u kompoziciji se usavršavao kod H. Hubert Parry. 6 stavaka za klavir 4 . smatra se poĉetkom preporoda) i oda Blest Pair of Sirens. 1957 i 1960. francuski violinist (Ferryville. nova izd. 1954. 21. 1951.

DJELA. 3 ili više crtovlja i sluţi kao nacrt za konaĉnu izradbu partiture. The Wehh Harpcr (2 sv. Wales. S. tal. Pre toga. 1883. Ghedinija i G. PARTICELLA (tal. partizione.: K. Fellerer. vocal score. F. Bamberg 1953. izraz kojim su se u razdoblju baroka oznaĉivale najprije varijacije s odsjecima (parti) na karakteristiĉne ostinatne modele onoga doba. Debussy i dr. partire dijeliti). Ariantuen. 1598) i G. Pro et contra. u stvari. postepeno prihvatio dodekafoniju i druga suvremena kompozicijska sredstva te se uvrstio u istaknute sovjetske umjetnike svoje generacije koji traţe vlastiti mu ziĉki govor. kao što su La Folia. Svrha partimenta bila je razvijanje vještine improviziranja i pratnje prima vista. obiĉno 10.. Casella. Stimmbiicher). tabula compositoria. njem. PART. — SPISI: II Puntello or The Supporter (osnove muziĉke teorije). 1829. Kantare: Cambria. — VOKALNA. 21. franc. Wagner. velški kompozitor (Merthyr -Tydvil. spartiti et aceomodati per sonar d'ogni d'istrumento perfetto. C. oko 1720). Partita op. The Maid of Cefu Idfa. Origine e significato di repicco. XVI st. 1826. pjesme i dr.42 PARRY — PARTITURA ziĉkih dela komponovanih za više deonica koje su rasporei vertikalno jedna ispod druge tako da omogućuju taĉan pre nota koje istodobno zvuĉe. — Partita za klavir. Oberoris Oath. Lloyd Davies. Studirao na Royal Academy of Music u Londonu. Kongresni izvještaj. 2 koncertantne violine i continuo).). 1958. Iste meno. na koje su se glasovi šivali u zgusnutom slogu. 1807. franc. naziv p. Na pre u XVII v.. prethodno već objavljenih u pojedina« svescima za svaku deonicu. ital. ORKESTRALNA: 2 simfonije. orguljska ili klavirska p. II 1903). u rukopisu Arundel (XII gde su dvoglasne kompozicije zabeleţene na crtovlju od < jednako razmaknutih linija. Collage on B-A-C-H za komorni orkestar. Documenti definitivi sulla partita. — DRAMSKA. 1600) pa Concerti ecclesiastic Viadane (1602). je još u doba baroka. a troglasne na crtovlju od 12 { lelnih linija na kojima se note što istovremeno zvuĉe vertit poklapaju. balada Jenny Jones. a namenjeni instrumentima sa kama (tzv. a Schonberg je prvi ĉak i objavio svoju kompoziciju u formi particelle {Vier Lieder op. kao i od dijelova tematski izvedene melodijske linije. (engl. U novije doba ponovno se susreće p. INSTRUMENTALNA: uvertire. Perpetuum mobile. 1964. 1961. njem. PART'ITA (od tal. U horskoj partituri još se ranije (u XVI v. Neue Clavier Ubung Erster Theil. 1820 osnovao društvo za gaj enje pjevanja uz pratnju harfe Cymdeithas y Canorion. Istorija partiture u današnjem njenom znaĉenju pove je uglavnom sa razvojem orkestarske muzike što se izgra od XVII v. — Isti. LIT. — VOKALNA: oratorij Pas du monde. i madrigali. (preteĉa partiture) . Saul of Tarsus. The Prodigal Son i Nebuchadnezzar. Bestehend in Sieben Partien . pa se Haydnova djela — 6 Feldparthien za duhaĉki oktet (oko 1780) i 6 Feldparthien za sekstet (oko 1765) mogu smatrati iznimkama. . Virginia. LIT. kod nemaĉkog teoretiĉara Lampac (traktat Compendium musices. Dallapiccole. 1839 i 1848 i dr. 1895 i King Arthur. Od 1809 godinama komponirao djela za popularne priredbe u Vauxhall Gardens. 6 Partiten za klavir. kao i Partita sopra l'aria di Fiorenza saĉuvana u rkp. harfa. naovamo. doktorirao 1878 na Univerzitetu u Cambridgeu. *k SEC JSU ■u OtO'O PARTITURA (engl. bubanj i orgulje. 22 za glas i orkestar).. A Second Series for Pianoforte or Harp. G. U partiturama pretklasiĉnih simfonija ĉesti Ak£& taknuo u sviranju dvostrukog flageoleta. kompozicije za više deonia sale su se u obliku tzv. u njoj se vokalne deonice nalaz posebnom sistemu. Evans. Der Partimento-Spieler. Utrecht 1952. 1963 i 1966.. Cardiff 1921. MGG. Caccinija (Euridice. The Birds i Joseph. 1878. Leipzig 1940.). di Rorea '. i to kao naslov većih djela (A. X. Petrassija).) notirane odvojeno svaka na svo m crtovlju. kao npr. predoĉavala st \ broj muziĉkih deonica. kontrapunktiĉka vjeţba u improviziranju. A Selection of VCelsh Melodies zuith Symphonies and Accompaniments (3 sv. Brojni zborovi. Ali p. Particelle su ostavili Schubert (simfonija u h-molu »nedovršena«). DJELA. X. jer se osniva na sist od nekoliko petolinijskih crtovlja. koncert za violonĉelo. 1968. 1897. djelić. Casmallon. Lloyd Davies. Sparti ta. trombon. 1582 štampa se u Parizu prva 01 tarska p. Cofiant Joseph Parry. Rowlandsom). 17. a iz orkestarskih deonica naĉinjen je klav izvod. grafiĉko predoĉivanje muTabula compositoria. Handel ĉesto notirao oboe i prve violine ili violono fagot »kao jedan te isti glas«. — Ballet comigue de la Royne. 1816. DJELA (izbor). Ać. 1821 — 29. MGG. a ne instrumenata. 1958. IX 1935 —)• Studij završio na Konzerv atoriju u Tallinu. podjela. djeluje kao slobodan u mjetnik. J. God. oboa. Poĉetkom v. ricercare. 1726 —31 i 3 Partiten za solo violinu. 1615—27.: KOMPOZICIJE i OBRADBE (za Vauxhall Gardens): Harle quin Hoax. 2 knj. nem. kantata za djeĉji zbor.). kao što su opere J. ĉlanci. oko IX—i> zatim sa notnim znakovima. La Romanesca. Od sredine XVII st. najpre s pomoću dijastematski rasporeĊenih slogova teksta. An Account of the Rise and Progress of the Harp. 1880. Joseph. Uz orkestarsku partituru za orkestE dela i horsku partituru za horska dela. a 4 vod. vokalr. najpre u Italiji. Njegova opera BloĊzoen prva je velška nacionalna opera. 1804. LIT. Credo za zbor i orkestar. Takve ostinatne varijacije komponirale su se za instrumente s tipkama (Frescobaldi. 3 laute. balade i dr. Sylvia. Particell).: C. 1896. 1962. I prve štampane part iz 1577 imaju istu namenu: zbornik Mušica de diversi aute partite in caselle per sonar d'instrumento i zbirka C. LIT.: K. PARTIMENTO (tal. ostavljajući najniţe mesto za genera Tako su ponekad još kod Mozarta prve violine rasporeĊene najviša deonica. An Account of the Royal Musical Festival held at Westminster Abbeye in 1834. 1834. Partitur). uvodi se tzv. A Trip to Wales. 1962. u traktatu o ranom organumu {Mušica enchiriadis. horskih knjiga (-> Chorbuch. njegovala se u XVII i XVIII st. orkestralne partite L. partition.). vokalne solistiĉke taĉke i instrumentalne partije t stavu: kvintet gudaĉa. 1834. vodio smotre barda (Cymmrodorion i Eisteddfodau). II Ruggiero i si. išĉezava. 1892. sa novim formama. 1902. Mušica sillabica za 13 instrumenata. pojavljuju se. Arvo. za trzalaĉke instrumente ili za komorne sastave (npr. Cardiff. God. 1814. pri tome su se niţi pisali ispod v Isti princip primenjivao se i u instrumentalnoj muzici: instrun ĉiji tonovi idu u više registre notirali su se u gornjem delu p ture. a najviše za kontrolu harmonijskog toka kompozicije. flauta. napuštaju se sastavi ad libitum u korist unapred pi sanih.: F. gudaĉki kvartet. G. sve udvojene (unis deonice pisale su se na jednom sistemu bez obzira na vrstu. cink. (ili partia ili na njemaĉkom Parthie. . Sa ovog arhaiĉkog naĉina notiranja in corpo p se na horske knjige i zatim na pojedinaĉne sveske. gudaĉi itd. Estonija. 1963. partition pour chant et piano. n.. engl. a izvodila na instrumentu s tipkama. delo u kome se izmer horovi. 1890. — IZDANJA: zbirka velških na rodnih pjesama Cambrian Minstrelsie (6 sv. 1871 —80 profesor muzike na University College of Wales u Aberystwythu. 1964. za orkestar. Kongresni izvještaj. Ali u daleke prethodnike p ture mogu da se uvrste najstariji zapisi višeglasne muzike kojih se već pojavljuje princip vertikalne koordinacije gla. drvena ili kamena ploĉ urezanim sistemom linija. panova f trublja. Perija (£>. partitura.). 42 za klavir i orkestar. ulazi u partituru generalbas kao temelj. skica za partituru na kojoj su pojedine skupine instrumenata (duhaĉi. I. Toccate e Parlite d'Intavolatura di cimbalo. V 1841 — Penarth. a ostali niţe od njih. Oratoriji: Emmanuel. klavirske kompozicije. P. i tito per canto e pianoforte). a uz to bio i muziĉki kritiĉar lista The Morning Post (1834—48)Najpoznatije je njegovo djelo duet F!ow Gently Deva. PARRY.) ustalio rasp glasova od viših na niţe. suite. Nadovezujući se na neoklasiĉni stil. sprezzatura. ĉestica. P. Kuhnau. Joseph Parrv. se sastoji od 2. od 1888 do smrti docent na University College u Cardiffu. pjesme. 1966. postoji i tzv. on je u toku svoga kretanja prelazio iz dionice u dionicu tako da se sastojao od dijelova obiljeţenog basa. book) ili u obliku zasebnih svezaka za svaki pojedini glas (< Part books. 1832. Partien) upotrebljavao se i kao sinonim za -> suitu (J. estonski kompozitor (Paide. uzduţ spojenih taktnim crt U drugoj polovini XVI v. — IZDANJA: The Ancient Brilon's Martial Music (velške melodije obraĊene za vojnu muziku). to su u poĉetku ruko] prepisi kompozicija. Bach. primerci prave notacije u partituri. partita. 1893 (sa D. Flutc and Violoncello (velske melodije). Okosnica (polifone) kompozicije koju je trebalo improvizirati bio je zadani glas. Torrefranca. Opere: Blodvien. 1537) prvi put takva tabula coi sitoria dobiva izgled moderne partiture. John Parry. 1689. score. razdioba).. je npr. krummhorn. — C. U doba kasnoga baroka izraz p.

Kl(B) tromboni. Ako dolaze solistiĉki instrumenti iz realnom zvuku. pisane drukĉijim ras Kontrafagot Limeni duvaĉki instrumenti: poredom. meĊutim nije prihvaćeno. H. Stoga su neki autori zapisivali te deonice prema isti. Jour- . stavljali iznad generalbasa. AFMW.'V E.oboe. a ispod njih su viole. partitura Fagoti hor. klavir. Najveće poteškoće pri ĉitanju partiture ĉine tzv. Saksofon Strauss.za dirigente u nastavi visokih muziĉkih škola odnosno akademija. instrumenti su rasporeĊeni tako da se violine (I) nalaze na vrhu. LIT. stavljaju se onim redom kojim beleţili sve deonice u istom kljuĉu (tzv. ako zvuku najbliţi drvenim duvaĉkim instrumentima (nekada su se instrumenata ima. stavlja u dnu partiture. u XIX v. K. H. a uz trube i noj dine grupe instrumenata posebnim uglatim akoladama. klarini (trube). violonĉelo i na dnu kontrabas. Riema nn se izmeĊu udaraljki i gudaĉkih instrumenata. Tek beĉki klasiĉari uvode takav raspored instrumenata po grupama koji se zadrţao do danas. na primer flauta iznad violine. Ako je kompozicija pisana i za vokalnog ili instrumentalnog solistu. još su kod Mozarta. zbog toga što ĉine za sebnu U kamernim delima raspored instrumenata je sliĉan rasporedu grupu. 1956—60) i dr. još' i poje horne na laze još i tzv.. Lowinsky. Schviartz. klarineti. oratorijum). mada su trube višeg registra. a ispod njih se redaju instrumenti sa niţim tonovima. B. a ako su instrumenti drugih deonica. timpani. fagoti.-Fag Wagner). zatim flaute. a unutar bas-truba. ponujući instrumenti. Einheitspartitur) što obiĉno stoje u partituri. 1919—2°. u partiturama concerta grossa. Unutar pojedinih grupa instrumenti su rasporeĊeni prema registru od viših na niţe. istovrsni instrumenti vitiĉastim akoladama (npr. (divisi). iznad partiture. TVp Tb. E. naroĉito u delima kasnih romantiĉara (R. 3603. definitivno se ustalio raspored istovrsnih instrumenata po grupama koji je ostao u osnovi do danas nepromenjen. a neki su ĉak raznih grupa (duvaĉki i gudaĉki). kod njih se moţe izdvojiti jedan ili više sviraĉa — solo (ili U novije vreme ĉine se pokušaji da se pojednostavni slika soli).4. — E. Drveni duvaĉki instrumenti: Mala flauta (piccolo) Flaute Oboe Engleski rog Klarineti Bas-klarinet f.PARTITURA 43 se na vrh postavljali timpani. Tuba Udaraljke: grupa solista (concertino) izdvaja iz orkestarske grupe (ripieni).23. U nekim se sluĉajevima ipak za Tromboni drţava stari raspored. celesta Instrumentalni ili vokalni solista. R. Wagnera se uz ga partituri se povezuju pored zajedniĉke spojnice. pa ĉak i kod Schuberta. mala fla Gudaĉki instrumenti dele se ponekad u dve ili više grupa uta i flauta. U rukopisu Schubertove »Nedovršene simfonije«. E. Doduše. duvaĉi ĉešće uklopljeni medu gudaĉe. danas se — da budu preglednije — preraĊuju i pišu Horne Trube prema današnjem rasporedu. mentalnih dela (kantata. sreće se ponekad deonica soliste na vrhu iznad svih orkestarskih deonica. tada njihova deonica dolazi na zasebni linijski sistem. Tako se npr. što ga ti instrumenti proizvode. Zur Partitur im 16. visini registra glasa: sopran. uz razne varijante i proširenja. (F) instrumenti Udaraljke Harfa (harfe). Gudaĉki instrumenti: Ripieni I violine I Violine II violine II Violine Viole Viole Violonĉeli Violonĉela Kontrabasi Kontrabasi U grupi limenih duvaĉkih instrumenata na prvo se mesto stav ljaju Ĉembalo (I. transostalih. bas). horne. vokalni solisti i hor stavljaju Metodiĉke priruĉnike napisali su o tom predmetu H. alt. U svakoj grupi instrumenti su i dalje rasporeĊeni po opštem principu partiture: oni koji proizvode visoke tonove nalaze se gore. . Timpani Takva partitura pokazuje ovaj raspored: Concertino Zvona I Violina Ĉinele II Violine Triangl (Viola) Gong Violonĉelo Mali i veliki bubanj 1 dr. gudaĉi i udaraljke. (F) Gudaĉki instrumenti Orgulje Pk. U partiturama XVII i XVIII v. l. Zbog veće preglednosti u moder upotrebljavali zajedno sa fagotima). V. Sa vremenom se pojavila teţnja da se odvoje instrumenti iste vrste u grupe: drveni duvaĉki. a i zato što su od limenih duvaĉkih instrumenata po u orkestarskoj partituri. a zatim Ein Ubungsbuch. 1902). Sviranje partitura obavezan je predmet U operskim partiturama. Kod R. 4 sv. On the Use of Scores by Sixteenth-Century Musjcians. 1103. bariton. Creuzburg {Partiturspiel. grupe. I i II violina i si. kao i u partiturama vokalno-instru. jer su njihove deonice pisane u tonali Ako je više solistiĉkih instrumenata iste grupe. samo što se klavir. prvo se stavlja prvi solista. vezana sa poveća njem orkestarskog sastava. njihove deonice su već u XVII v. Partiture kompozicija ranijih autora.). prvo se piše tetima sa predznacima koji se razlikuju od predznaka u crtovlju onaj sa višim registrom (violina i violonĉelo). hor 1.?JH. limeni duvaĉki.: R. Današnji je raspored instrumentalnih grupa u velikoj orkes tarskoj partituti: Drveni duvaĉki instrumenti Limeni duvaĉki 8. Tili Eulenspiegel. K. trublje i rogovi. Jahrhundert. MeĊutim. II) horne. Wagnerove tube (Horntuben). tenor. što je vrlo pregledno. i to prvo solisti (po (Anleitung zum Partiturspiel.

1951. u kojim samo turbae višeglasne. LIT. Agada za violu. rukopis Egerton 3307 (B Museum. Pasiju koja je višeglasna. Studirao u Budimpešti kod J. nnmuuiiKuu u ucmopun go3HuKHoeeHun eu zbornik CoBeTCKaH My3biKa. ali je propagirao i djela suvremenih francuskih i stranih kompozitora. 1957. 1962. z va Romanusova s PASERO. Kodalva i B. Ogledao se i kao kompozitor. Melanges d'histoire et d'esthetique musicales. Biblioteca Palatina. 1962 i dr. — Kompozicije za klavir. London. passio patnja). Wjatscheslaw Wiktorowitsch Paschalow. 1948. — Isti. Z ralnu izvedbu danas je obavezno vatikansko izdanje grego skoga korala iz 1917. — Obradbe ruskih narodnih pj LIT. 1944 i dr. Sn. nal of the American Musicological Society. de Victoria. francuski šansonjer i filmski glu mac (Pariz. Jednoglasne ralne lzvc dbc . Concerts populaires su se odrţali do 1884. postaje bitni sastavni dio bravuroznih kompozicija ili etida. }Ku3Hb umsop* !938 (proš. prokomponirana pasija. talijanski pjevaĉ. obnovljeni su 1920 kao Concerts Pasdeloup. Polifo: se dijelovi pri tom sve više oslobaĊali cantus firmusa (kc dotle uzimao iz jednoglasnih. Kucejiee. Jeppesen. 1860 —73 vodio muške zborove (orpheons). Dva koncerta za violu: I. P. 1958. a odavaju utjecaje Z. prva viola Filharmo nijskog orkestra i ĉlan Izraelskog kvarteta. od 197c pisane su samo dvije pasije na dva dana velikoga tjedna. Prokomponirana (motetna) p. Od 1951 direktor je Muziĉke akademije i profesor Univerziteta u Tel Avivu. Vulpius). EvanĊelist. Scandello. francuski dirigent (Pariz. koralnih odlomaka pasije) i prema izraţajnijem tumaĉenju teksta (J. M. klavir i gudaĉe. God. Od 1900 radio u Rumjancevskom muzeju. 15. PASCAL. ] goĊujući je njemaĉkom jeziku. UloneH u nOAbCKan napodnan My3uKay My3bn<ajrkHbiH cOBpeMeHHHK. 1914. povijest muke i smrti Kr prema tekstu evanĊelja. Asola i dr. 24. gdje je zatim predavao solfeggio (od 1841) i klavir (od 1847 profesor). na sveĉan i izdil ciran naĉin kake izvodila. E. D. I 1893 —). kao i ' mase naroda. PASAŢA (od franc. postavši jednim od njezinih najistaknutijih ĉlanova. D'une ardoise aux partitions du XVI e siecle. Bartoka. Po F. 4 pjesme za glas i orkestar. Medu katoli kompozitorima XVI st. pojavljuje se : ko. Pjatnickim. — S. kombinirana od oba ova elementa. ide u red najboljih poznavalaca slavenske narodne muzike. se izvodi na naĉin sveĉanoga liturg ĉitanja (lat. Više je puta nastupao i u operi Metropolitan u Ne\v Yorku (1929—33) i na drugim velikim opernim scenama. zborovi. G. Sterbens. 1916—17 (poljski prijevod 1951). passar proći. C. L. a odrţavali su se u Cirgue d'hiver (5000 mjesta uz vrlo pristupaĉne ulaznine). F. H. kvintet s flautom. X 1907 —). a studij kompozicije na školi Moskovskoga filharmonijskog društva (1904—10). DJELA. G. BacuAuu Cepzeeeun KajiunnuKOe. flautu i klavir. B. Izraz se pojavljuje poĉev od XVI st. Pessine. U p: N ibkt'iVM nificativae. Gesius. W. giiu. Historia des Leidens u. pojavila se a XVI st. Julcs-Etienne Pasdeloup. di Lasso. nom tri. Luki i Ivanu). de Longuevala (oko 1500. Kao dirigent potpuno se afirmirao 1851. U katoliĉkoj liturgiji p. XII 1951). MGG. obiĉno virtuozno razraĊen neki motiv kompozicije. zatim i kao pjevaĉ. kada je osnovao Societe des jeunes artistes du Conservatoire. Kodalva (kompozicija). E. lai bae) propisuje ĉite tonske v theum Dionica Krista vjerena je najdi dionici. IX 1819 — Fontainebleau. Sastoji li se preteţno od ljestviĉnih tonova. debitirao 1918 u Vicenzi. Bach. Poĉev tega vremena U2 se upisuju poj slova (lat. 26. 1962. prvi p djelu J. Kade naziva dre skom pasijom onu u kojoj se samo upravni govor tretira višegl dok se preostali tekst i dalje izvodi koralno. 1951). PASHALOV. odnosno diminucije u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici. PARTOS. Blumeu. a za drugi. h O. Beber). izraelski violist i kompozitor (Budimpešta. Ĉlan orkestra u Luzernu. passage prolaz. nacxaJiOB. na njima je izvodio najviše djela klasika. se do 1969 ili pjevala na ĉetiri dana velikoga tjedna. pripovje —• srednjoj. Vjaĉeslav Viktoroviĉ. von Fischer za prvi tip upotrebljava te responzorijska pasija. Aldqdmdt za flautu i gudaĉki kvartet.: M. 11. Yiskor za violu (ili violinu ili violo nĉelo) i gudaĉe. Trstu. klaviri udaraljke. 1934. od 1917 vodio muziĉki odjel muzeja (od 1925 Biblioteka SSSR V. ORKESTRALNA: koncertantna simfonija. 1954. Jakobi. kasnije se pjevanje podijelilo '. Stockholm 1961. djel ponegdje pogrešno pripisivalo J. prvobitno za uliĉnu muziku koja se svirala poput koraĉnice prigodom mimohoda kapele ili se pjevala kao uliĉna serenada. Hubava (violina) i Z. B. po Njemaĉkoj u raznim preradbama. Zlokobni susreti. X 1927 —). prva je vrsta pasije koral druga figuralna. komponirali su latinske responzorijske pasije V. On je zadrţao osnovne gregorij. naziva motetnom. PvccKaH . Schir Tehilla. VIII 1887). God. Veliko znaĉenje imala je njegova suradnja s poznatim zapisivaĉem ruskih narodnih melodija M. — K. 1955). melodijske elemente i time saĉuvao pasiji karakter recitacije. 1949 i II. 1959. Beitrage zur Musikwissenschaft. pa i u odlomcima povjerenim evanĊelistu. Byrd. kraći ili dulji ukrasni slijed tonova u brzom tempu. E. naziva se Ijestviĉna p. Odon. U novije vrijeme postiţe uspjehe kao televi zijski voditelj raznovrsnih programa. T. Dje Kunst des Partiturspiels. Završio historijsko-filozofski fakultet u Moskvi (1895). riftmuuuKUM soponeoKCKuK neceiib. Studij završio na Pariškom konzervatoriju. DJELA: O030P My3biKaAbnou KOHcmpyKiiuu 3anucaHHbix Ai. Obrechtu). 1962. Meiland. Hoke. A. — Th. 1960). a 1868—69 bio je direktor kazališta Thedtre lyrique. 1. španjolski naziv. Od 1926 do 1942 pjevao svake sezone na milanskoj Scali. 1957. Lenjina). Jules-Etienne. sovjetski muzikolog (Moskva. 13. S. 98) iz XIII ili XIV st. s kojom je prireĊivao koncerte u dvo rani Herz i u Gradskoj vijećnici. Posebno velik opseg glasa u visokom registru omogućivao mu je da ponekad pjeva i baritonske uloge. prijepis osamostaljivanje dionica pruţali su mnoge gućnosti za sugestivno oţivljavanje bogate i dramatski r. K. Schiitz. — Responzor pasiju preuzela je i protestantska crkvena muzika. 1 sezu u sre dnjov) nu kršćansku PASACALLE (od španj. Bogat izvorni materijal responzori pasija saĉuvan je iz XVI st. MG G. naišle su na velik odjek i proširile XVI i XVII st. Kasnije p. Sadrţajno je p. X. 1927. bas (Torino. koncert za violinu. 1855—68 profesor zbornog pjevanja. Zur allgemeinen Problematik des Notationsprinzips Partitur. Višeglasje i naslovna strana.44 PARTITURA — PASIJA KHura o EeTXOBeHe. Od 1938 u Izraelu. 1955. 1962. Et par notationstekniske problemer. raniji primjer je pasija A. de Sermisy. MGG. Osim već navedenih djela vaţno je spomenuti pasij Regnarta (prije 1583) i 3 pasije J.!. Latomasok za flautu.: B. 1961 osvojio prvu nagradu na Evropskom festivalu pjesme u Cannesu.12 (Colim u Modeni (oko 1480). Udaljivanje od cant us firmusa opaţa se i u pasi u kojima se jednoglasje odrţalo samo uz pripovjedaĉev ' (A. Tancredi. Veliku su popularnost stekli njegovi Concerts populaires. PASIJA (lat. Prvi dokument takve prakse je rukopis iz Salisbi (Parma. Nastupao zatim u Torinu. Dmuyot. Clercx-Lejeune. Th. 14. von J. Marku. 1947. Jean-Claude. ledio). Fremiot. zatim isto što i -* passacaglia. tal. 1962.. O. P. Najĉešće je p. Berlinu i Budimpešti. Spomenica C. — H. a c ce svih ostalih ba najvišem reg Dok je isprva cio bio povjeren j> osobi. prokomponirana p. ostala pi naĉna lica i i grupe. zbornik KoHuepTbi IlHTHiiuKoro c KpecTHHajKbi. — VOKALNA: fantazija na jemenske teme za zbor i orkestar. solo-pjesme. Walthera (oko 1530). 1952. prolaziti i calle ulica). M. Milanu. Evand (štioca. PASDELOUP. like biblijske radnje kakvu donosi pasija. najĉešće virtu oznog karaktera. G. osobito u Italiji i Njemaĉkoj XVII st. 1958. passaggio). Itnprovisation and Niggun za harfu. Waltherove pasije. Pjevanje uĉio u Rimu kod A. Afirmirao se najprije kao filmski glumac (Velika igra. I. Imao je neobiĉno širok repertoar. X. 1946. litterc koja pojedinim gama« USIICHRKTI (Evanc Isus. svaki put iz jedn< ĉetiri evanĊelja (po Mateju. B. Song of Praise.. U akordiĉnoj pasaţi prevladavaju figure rastavljenih akorda. npr. Nje gove se kompozicije ĉesto temelje na folkloru. Rimu i C1924—30) u Teatro Colon u Buenos Airesu. Mani M. —* raniji dosad poznati dokumenti višeglasja u responzorijskoj jesu traktat iz Fiissena (oko 1450). meĊutim. prema fiksiranim obrascima recitacije. pod vodstvom dirigenta Rhene-Batona. Gue. Escamilla u Bizetovoj Carmen. fantazija Ein Gev. 1959. Studien zur Geschichte der »Kunst der Fuge«. Moberg. i odnosi se na vrstu improviziranog ukrašavanja. Kivrat Adama za glas. PycCKan tneMamuKa 0 npou3eedenunx EemxoeeHa. V 1873 —• Lenjingrad. X. izd. koje je osnovao 1861. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta (II. Jachet iz Mantove. A. Waldtnann. Partitur.t medu nekoliko izvoĊaĉa. CoBeTCKaH My3biKa. oko 1450) i rukopis Est M 1. Berlin 1957. Concertino za gudaĉki kvartet. Gallusa (1587).

Hdndel i G. Leipzig 1893. — M. zvanog Menantes (1704). Schmitz. Mainz 1955. Schiitz und seine stilgeschichtlichen Grundlagen. 1904 — 05. — B. B. Bach und H. Iznad svih dostignuća izdiţu se dvije pasije J. ali sadrţavaju elemente starije tradicije. G. koraĉa u ophodu pjevajVići drevne obredne pjesme. Die mehrstimmige Vertonung des Evangeliums. Kade. Base l 1949. i. U ulomku lat. mystere de PSques. Jahr hunderts. v. Stablein. U protestantskim zem ljama. Pendereckog (»Passio et mors Domini nostri Jesu Christi secundum Lucam«. S. — P. 1935). 1959. 1920 (II izd. naprotiv.. Berlin 1960. Flor. Zur Geschichte der Passionskomposition des 16. — A. Gesius i dr. Schmitz. donosi govorene i pjevane latinske rijeĉi evanĊelja. Johann Walter und die altesten deutschen Passionskompositionen. — J. Vrijedni su doprinosi K. puĉanstvo iz Jelse. — R. 1948). Kiihnhausen. Migota (»La Passion«. Keisera na tekst C. Znatnu ulogu odigrao je i tekst C. korali. Autori su obiĉno manje po znati ili anonimni crkveni muziĉari. Majstorsko djelo te vrste je pasija L. -> misterij). 1933). 1935. Schmitz. Halle 1935. Bitna je znaĉajka pasije (u tome se razlikuje od oratorija) št o zadrţava biblijski tekst i što se kao umeci (osim arija) pojavljuju protestantske crkvene pjesme. dramsko prikazivanje Kristove muke. Mattheson (1718) i dr. Taj stil. Luthcr -Jahrbuch. Aus der Friihgeschichte der deutschen Generalbasspassion. Najvrednija meĊu rije tkim djelima na talijanskom tlu je pasija A. U katoliĉkoj crkvi se već u XII st. Wagncr. Schmidt. PASIJSKE IGRE (od lat. — K. — G. Italienische Quellen zur Figuralpassion des XVI Jahrhunderts. Resinarius. Mateju i Ivanu). 1939. v. koje se izvode u obliku nastalom 1634.PAS I JA — PASIJSKE IGRE stantskoj Njemaĉkoj. Giitersloh 1929.U Hrvatskoj su p. J. Thomasa (»Passionsmusik nach dem Evangelisten Markus«. Keiser (1712). umetnute arije te samostalne instrumentalne odlomke. s kojom se te igre danas izvode. Hildesheim i Wicsbaden 1962). iz Oberammergaua. Lechnera (1593). Music and Letters. Oberitalienische Figuralpassionen des 16. zatim i izvan crkvenih prostora. — H. passio patnja). Schiitz. Najstariji primjerci latinskih pasijskih igara nalaze se u rukopisu iz Benediktbeura. ibid. bliza latinskom oratoriju XVII st. Pasijski je oratorij po tekstu slobodna pjesniĉka tvorevina. Pas sion Music before 1724. 1965) koja. — A. Galliculus. G. Berlin 1960). Zur Geschichte der deutschen Choralpassion. Fischer i W. Napjevi su i u tim puĉkim pasijskim igrama većim dijelom potekli od tradicionalnih melodija gregorijanskog —> korala. v. Schweizerisches Jahrbuch fiir Musikwissenschaft. Papandopulo (»Muka gospodina našega Isukrsta«. Fischer. Matthduspassion. Scarlattija (oko 1700). J. orguljaš iz 1 Ai Oberammergaua. Peppinga (»Passionsbericht des Matthaus«. — Isti i C. 1787. Zur Ge- 45 J. Bacha. Schiitz sa svoje tri pasije ("po Luki. je oratorijska pasija. PJB. Muzika. Distlera (»Choral-Passion«. Poetizacijom muke Kristove stvorena je mogućnost za naglašavanje meditativnih elemenata i za snaţno isticanje afekata. III. — Isti. G. Epstcin. Po uzoru na latinski i talijanski oratorij XVII i XVIII st. MGG. Spitta. pred portalom. J. Martina (»Golgotha«. Schiitz stapa gregorijansku i njemaĉku protestantsku recitaciju s monodijskim principom oblikovanja. Koln 1958. — U Italiji oratorijska pasija nije odigrala znatnije uloge. Vrisnika.) notirani su jedino stihovi Marijine tuţaljke. Telemann. zapoĉinje razdoblje pasijskog oratorija pred kojim uzmiĉe oratorijska pasija. Hunolda. uz primjenu suvremenih muziĉkih sredstava. E. K.. Telemann (oba 1716). u Velikom tjednu prakticiralo ĉitanje Kristove muke po evanĊeljima s podijeljenim ulogama i dijalozima. Ać. Uvode se alegoriĉka lica. — P. pasijske igre iz Montecassina (XII st. Poĉetkom XVIII st. Prve oratorijske pasije komponirao je Th. Musik und Kirche. Spitta. Zur motettischen Passion des 16. W. G. Schneider. Das Passionsrczitativ bei H. Ĉuveni tekst B.) i u sveĉanostima u slavu Kristova groba u velikom tjednu (tzv. a Burek (1568). 1926. S. Ph. u ĉijem izvoĊenju ponekad sudjeluju i vjernici. Schutz. 1950). A4onats sehrift fiir Gottesdinst und kirchliche Kunst. . Jahrhunderts. Die Passionsmusiken von J. F. Gregorianische Formen lehre. Ph. Einfiihrung in die Gregorianischen Melodien. pa nastoje obnoviti stare oblike responzorijske i motetne pasije. Pitava i Svirĉa. U crkvenim obrednim obiĉajima s otoka Hvara zadrţala se do danas tradicionalna velika pasijska procesija. AFMW. Pored toga. — H. — K. 1960. 1921. Die deutsche Passion von Luther bis Bach. C. Najpoznatije su do da nas ţive puĉke p. 1962. — H. . nastalo je malo pasija znatnije vrijednosti. Moser. — F. Adamst. Kongresni izvještaj. Njegovi su historijsko-stilski korijeni ne samo u oratoriju (pojavio se u Italiji oko 1600) nego i u pasijskoj laudi (od XV st. 1931. F. Lanza Del Vasto. 1906. Ramlera »Der Tod Jesu«. AFMW. PJB. Schiitz und ihre Wiederbelebung. R. aulograf schichte der Passionskomposition von 1650 —1800. X. Brockesa »Der fiir die Šunde der Welt ge marterte und sterbende Jesus« komponirali su R. Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft. — K. Selle (oko 1640). Die Passionen von H. Jahrhunderts in Italien. Die altesten Passionsmusiken. U noći izmeĊu Velikoga ĉetvrtka i Velikoga petka. Neues zur Passionskomposition des 16. Rossija (oko 1643). J. Die Passionen nach den vier Evangelisten von H. Passion. u njemu više nema biblijskih rijeĉi ni crkvene pjesme. 1939. Nef. H. — Isti. Die alte Choralpassion in der Gegenwart. 1942) i F. Grundsatzliche Bemerkungen zur Geschichte der Passionshistorie. 1927). Prvim talijanskim pasijskim oratorijem smatra se »Oratorio per la Settimana Santa« L. 1931. U toku vremena nastao je u Njemaĉkoj golem broj oratorijskih pasija. oslanjajući se većinom na tekstovnu kompilaciju (summa passionis). S. meĊutim. Posebno mjesto zauzima H. osobito uz muziku C. Od sredine XVIII st. Prvo takvo djelo je »Der blutende und sterbende Jesus« R. Sebastiani. Gerbcr.: F. PJB. Karakteristiĉan oblik u protestantskoj crkvenoj muzici od sredine XVII st. Medu njihovim kompozitorima istaknuto mjesto zauzimaju J. Grauna (1755). oratorijska verzija oko 1796). Bach. — A. Blankenburg. Jahrhundert. J.. Haydna (prvotno za gudaĉki kvartet. Beitrage zur Geschichte der Passion in Italien. U Hrvatskoj napisao je istaknuto djelo B. Gerhardt. U katoliĉkoj se liturgiji preteţno dalje izvode djela iz XVI st. ZFMW. Motetnu pasiju na njemaĉke rijeĉi prvi je komponirao J. U pasijski oratorij ubrajaju se i kompozicije na posljednje Kristove r ijeĉi. AFMW. Bohm. Ameln. Moser. i. bile raširene osobito u Dalmaciji. H. Schweizerische Passionsmusiken. J. Theile. LIT. Leipzig 1931. prokomponirana p. Pariš 1951. Braun. — O. gdje je jedna pasija popraćena neumatski notiranim melodijama. 1954. u kojima je dramatizacija responzorijske pasije dosegla vrhunac. sepolcri). — K. u nekim muziĉarima budi jaĉi interes za pasiju. U nizu tih djela najpoznatije je »Die sieben letzten Worte unseres Erlosers am Kreutze« J. — W. pasijski se oratorij u protestantskoj crkvi nije svagdje liturgijski izvodio. i u XIX st. Tek se u prvoj polovini XX st. Fischer. neki kompozitori konzervativno nadovezuju na responzorijsku pasiju iz XVI st. Iz takve se prakse ubrzo razvilo dramatizirano prikazivanje. Die Anfange der deutschen Passionshistorie. — Razvoj responzorijske i prokomponirane pasije uglavnom je završen u prvoj polovini XVII st. B. Vrbanja. H. Ameln. Festschrift M. Suprotno ostalim oblicima. La Passion. — K. u djelu Musik in Zeit und Raum. u dvorištima samostana i na gradskim trgovima. najprije na latinskom jeziku s odgovarajućim liturgijskim (koralnim) napjevima zatim i na narodnim jezicima (-> liturgijska drama. Na novoj koncepciji poĉiva kompozicija K. Schneider. Kongresni izvještaj. Die altere Passionskomposition bis zum Jahre 1631. Muziĉki je vrhunac i u latinskim i u puĉkim pasijskim igrama redovito tuţaljka Marije. naziv je tih odlomaka punti della passione. Lott. Leipzig 1921 ( I I izd. Keiser i G. po Ivanu (1723) i po Mateju (1729). — W. nitko nije u pasiji nastavio. F. povezane sa psalmima i drugim liturgijskim tekstovima. Latinskim su se tekstom sluţili J. ona usvaja recitativ uz instrumentalnu pratnju (tekst EvanĊelista izvodi se u stilu baroknog recitativa). Jahrhunderts. Die mitteldeutsche Choralpassion im 18. odigrala je znatnu ulogu. — Isti. u Italiji se vrlo ĉesto komponiraju samo tur bae u vrlo jednostavnom višeglasnom slogu. novijeg je datuma: komponirao ju je 1815 Rochus Dedler. prvobitno u crkvama. Funcke. 1929. B. Giitersloh 1893. — Talijanski pasijski oratorij pojavio se sredinom XVII st. Arije donose tekstove iz meditativne lirike. Leipzig 1886. koja još uvijek ţivi u izvodilaĉkoj praksi.

talijanska pijanistica i pjevaĉica. Kalan. J. Neke pasijske pjesme s otoka Hvara zapisao je i notirao B. Histoire de la musique slovene. teranea Palermo 1954. 1967. kreće se u nepravilnim movima. Od 1923 bila je ĉlanica milanske Scale. Bonaventura. F. PASSAMEZZO (pass'e mezzo. Kassel i I 1951. Durante. J. Stein. DJ ELA. Heimrich. Razvila se oko 1600 iz istoimenog starinskog plesa. U Sloveniji su p. tali. Mušica d'oggi. X. engl. Autor teksta (oko 1000 stihova) tih slovenskih pasijskih igara bio je pater Romuald-Lovrenc Marušiĉ. francuski narodni ] iz XVI st. Medu starim hrvatskim rukopisima otkrili su R. Carniola. princa Colonne. S. 101 — 108. 17 suita. — .. M X. U sjevernoj Hrvatskoj prikazivale su se p. p. passacaille. — D. K ur PASSEPIED (franc. N. osobito u baroku. — K. danas Massa e Cozzile. Dohnanvi.) i dr. W. Haynes. 1679 i La Forza d'amore. U poĉetku je p. Die Orgel. Luigi dei Francesi (1673—75). — KALNA: 15 oratorija. 1959. Bach i G. stoletja. 18 varijacija ili partita.^F. A. B.). je niz varijacija na ostinatnu melodi. Pasijonska igra iz Ţelezne Kaple. Sokol. sastoji se od 1 kontrapunktskih varijacija na melodijsku frazu koja se prvi pojavljuje u basovoj dionici. Vittorija i M. Sv. Mar M. Pasquini. Kotnik. uĉenik L. E. 1 bergamasca. von Fischer. Appiani). C. zapoĉela blistavu koncertnu karijeru. NewsieĊler. slovenskom i njemaĉkom jeziku. Vaţan je izvor za prouĉavanje starih hrvatskih pasijskih igara djelo T. talijanski kompozitor i orguljaš (Massa di Valdinievole. Djela za instrumente s tipkama: 11 djela obj. pjevanje diplomirala 1921 na Konzervatoriju u Rimu (P. Maria Maggiore (1665—67). Bernardo Pasquini. — INSTRUKTIVNA: Saggi di contrappunto. F.und Cembalowerke Bernardo Pasquinis (dis ciia). postaje dvorski i salonski p plesao se u parovima. takoĊer u mnogim mjestima — npr. — Tri m za glas i b. 1695. U pasijskim proce sijama sudjelovali su i flagelanti. M X. 1550). Ljubljana. L. Gervais. God. sopran (Gallarate. Prema Th. sudjelovao kao virtuoz i kompozitor na dvorskim koncertima švedske kraljic e Kristine. 1916. — W. nego se nade zuju jedna na drugu. 3 canzoni francesi. na festivalima u Salzburgu (od 1931). XI 1710). Melo passepieda u 3/8 mjeri s uzmahom. U fonotekama Staroslavenskog instituta i Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu ĉuvaju se magnetofonske snimke mnogih pasijskih pjesama. B. Od 1650 u Rimu.: F. — A. S. Muffat. Boghen. Marini. P. F.. Passamezzo. i. S. Osthoff. Mantuani. zapisivanih od XV do XVIII st. Tagliap (Antologia di tnusica antica e moderna per pianofortc fl934) i dr. Crocifisso (1664—87) i u crkvi . Izvestja Muzejskega društva za Kranjsko. K. God. Ann Arbor 1960. — W. Otada pišu kompozitori passaca najĉešće za instrumente s tipkama. Ljubljana 1970. G. 1598. Sixieme Uvre de danseries. passo korak. J. Nešto kasnije zapoĉeli su ljubljanski kapucini tradiciju dramskog prikazivanja Kristove muke. Marcel-Dubois. pa se ĉesto i pojavljuje pod imenom pavana pa mesa (H. 2 arije obj. — M. U Koruškoj je u dramskom prikaziv anju muke i smrti Kristove sudjelovalo oko 50 osoba i mnoštvo naroda koje je pred stavljalo ţidovski puk. Couperin. MGG. Veress. — M. u Oratorio del Ss. Tema je reĉenica od 4 i taktova. V. Elisetta (Cimarosa. NOVA IZD. Schuman. Webern. Ĉesi. lakoću i eleganciju te uspješno predsta vlja Pasqui kao kompozitora koji je koristio i prevladao Frescobaldijeve 1 caje i otvorio novu etapu u razvoju talijanske instrument muzike. 2 tokate (Toccate antichi maestri italiani. Ein Nezvgeordnet kunstlich Lautenb. G. Lully). G. uz to marljivo prouĉava djela Palestrine i Fresco baldija. Pasijonske igre na Kranjskem. 1963. Hindemith. koji se odrţao do danas.! . frazu. Passepied. 1764). . bez god. kojega su smatrali najvećim ta lijanskim orgulja u drugoj polovini XVII st. Pasijonska procesija v Loki. J) J S vremenom se razvija u polagani stavak izgraĊen principu varijacija. 5 bizzarrie. PASSACAGLIA (tal. i. Pervizovića Muka i smrt Kristuševa po Mateju i Janušu (2 sv. P. Zur Friihgeschichte der Passacaglia. Muffat. Kotlar. I isusovaĉke komedije. Shed (Selection of Pieces by Pasquini. a varijacije nisu meĊu sobno odijeljene.: A. A Piceno 1923. Kassel 1967. franc. ĉesto upotreb ljavali nazive upravo ( nuto. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. Reichert. Redovito je u 3/4 mjeri s karakteristiĉnim ritmom J . nije bio samostalna kompozicija već varijanta neke pozi melodije. The Kevboard Works of Bernardo quini. Poslije pa: mezza obiĉno je slijedio saltarello (kao -> Nachtanz). Scarlattija. — A. koja odaje svje: invencije. IN STRU MEN TALN A. 4 passacaglie. Kra XVII st. a saĉuvani fragmenti glagoljskih tekstova.. M. i to na latinskom. zatim I tokatu (bez god. Strohal i V. Kompozitori su : dutim. 1962. me polovica). Odak i LIT. I. Landshoff (Alte Mcister des Bel c: bez god. 1962. 1 fantazija. U poĉe p. Music and Letters. a zatim se neprestano ponavljs u basu ili u kojem gornjem glasu. pasaca instrumentalna kompozicija umjerena tempa u trodobnoj m. — Isti. osobito u Bretagni. 35 tokata ili »tastata«. Bernardo. 2 Ann Arbor 1965. Jedan od najljepših talijanskih koloraturnih soprana svoga vremena. 1 fuga. — /•'. Frescobaldija najraniji je primjer passacaglie koja se naĉii variranja pribliţuje chaconni. Klasiĉna p. 1589) stilizirani p brza pavana. Cestija. takoĊer bile raširene. Telemann. Ţc. — raširene ne samo u Ljubljani već i u drugim slovenskim krajevima — vaţan su dokument o muziĉkoj praksi i umjetniĉkoj razini slovenskoga muziĉkog ţivota u XVII i XVIII st. Pariš 1921. — L. 79. Bernardo Pasquini e il suo tricentenario. c. D. 20 djela obj. — G. 1948. — J. i pa sijske procesije bile raširene u mnogim dalmatinskim krajevima. je bila znamenita i kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. Tragovi melodija starih hrvatskih pasijskih napjeva zapaţaju se u nekim pjesmama iz zbirke Cithara octochorda (1701). Za k la vir i z a o rgulj e : 3 5 so nat a za 2 ĉembala ). LIT. J. 1920). — E. 7. T. osobito kao Kraljica noći i Fiordiligi (M ozart. Koncertirao u Beĉu i Parizu te odgojio više vrsnih muziĉara (F. Passacaglia. od španj. F. 1962. Barblan. Berlin 1958. Di Pietro) i iduće godine debitirala u Teatro Costanzi kao'Nannetta (Verdi. U baroknoj instrumentalnoj suiti nalazi se gdjekad . Co. Ward. Laura. W. prikazivale i u Hrvatskom primorju (Rijeka). 5 partita (Partite antiehi maestri italiani. X. — F. pesen (La Flora. 1946. S. Firenci (1933) i dr. B. Apel) p. nazivane »sprevod s predstavo bridkega trpljenja in smrti našega Odrešnika«. \ LIT. Luin. A< Ostaci pasijskih procesija i pjesama o Kristovoj muci ili Gospinu plaĉu kao i brojni rukopisni dokumenti svjedoĉe da su p. PASQUINI. G. u ţupi Vrbovcu (1792—1868. Angelina i Isabella (Rossini. 1939 V. Pepeljuga i Talijanka u Alţiru). Arbeauu {Orchesographie. Gasparini i dr. i. Pasijske igre su se odrţavale i u Koruškoj.46 PASIJSKE IGRE — PASSEPIED Umjetnik. 25 1 11 pojedinaĉnih plesova. B. svirao ĉembalo u orkestru kazališta Capranica. Vokalna d 1 kantatu obj. 1949): 2 arije obj.und Klaviermusik 1700. Roma ] — W. XII 1637 — Rim. Han. a u XX st. F. prireĊivane svake godine u mnogim mjestima Kranjske u noći izmeĊu Velikog ĉetvrtka i Velikog petka. obnovljene za Prvoga svjetskog rata prema tekstu pasijskih igara iz Oberammergaua). ali je gostovala na brojnim muziĉkim pozornicama u Evropi i Americi. LIT. najvaţniji je po svojim kompozi< ma za ĉembalo odnosno orgulje. J. podrijet vjerojatno iz Španjolske. Oko 1670 postao ĉembalist i kapelnik princa Giambattiste Borghesea. odnosno dramske predstave i kapucin ske pasijske procesije i p. odrţana je na Veliki petak velika pasijska procesija. Novi svet. tal. Vatielli (Antiĉke cantate d'amore. 1536. Ph. a francuski autori njeguji i kao baletni stavak (J. a chaconna na ostinantne harmonije. Biber. Ĉasopis za zgodovino in narodopisie. Kj Fischer. Crain. 10 arija (1922) i 2 sonate za 2 ĉembala ( i < 1 sonatu za 2 ĉembala obj. 2 ricercara. Cvetko. Die frtihesten Erscheinungsfor der Passacaglia in der itajienischen Musik des 17. Znatna uloga je u njima pripadala muzici. Apel. 1918). Schuler. Note sur Bernard Pasquini et ses oeuvres. pripremajući put umjetnosti D. Orguljaš u rimskim crkvama S. Otada su takove procesije. Danckert (1931). Medu tim djelima najpopularni i najuspjelija Toccata con lo scherzo del Cucco. Machabey. van den Borren.). i. H. LIT. Bernardo Pasquini. Palermo 1959. 1958. L'Arte di Bern Pasquini. kardinala Pamphilija i Ottobonija.: Ch. nestaje iz muziĉke prakse. Maria in Aracoeli (od 1664). 1922. The Operas of Bernardo Pasquini (disertacija. F. Oris gledališke zgodovine pri Slovencih. P. brzi i ţivahni talijanski ples u dvodobnoj mjeri iz } st. Geschichte der Orgel. 21. MF. P. Boghen izd. »Gospin plaĉ« na otoku Hvaru. VI 1942). i. Mnogi francuski autori uvrštavali su ga balete. Kasnije se razvilo nekoliko akordiĉkih obrazaca su bili temelj bogato figuriranih varijacija passamezza. A. 28. se isticala izvanredno profinjenim kreacijama. 1895). Završivši 1911 studij klavira (S. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. Pistoia. Bi PASINI. c. a plesni su koraci vanredno ţivi i obiluju varijanta: U drugoj polovini XVII st. meĊustavak izmeĊu sarabande i gigue (F. Kongresni izvještaj. Hb'fler. 2 ca cia. više od 50 kantata. The Passacaglia in the Ti tieth Centurv. l892.7. Po misije nekih autora (W. Maribor. . Mnoge stare pasijske pjesme saĉuvale su se do danas usmenom predajom. p. Ravel. Sokol. O. Les Origines de la Chaconne et de la Passac: Revue de Musicologie. 28.: G. plesna kompozi brzog tempa namijenjena najĉešće gitari ili pjevanju uz prat gitare. C. DRAMSKA: 16 o medu kojima Dov'e amorc e pictd. kada je u Ljubljani harala kuga. 1818 nje maĉki tekst pasijskih igara preveo je na slovenski Andrej Dra bosnjak. Za slovensku kulturu osobito su vaţne pasijske procesije koje su se na slovenskom jeziku odrţavale od oko 1721 u Škofjoj Loki.). Jahrhunderts. Der Passamezzo. Bach). Crain. Varese. / du Congres d'Histoire de FArt. Najpoznatije passacaglie napisali su B.: B. J. P. 1962. Djelo Cento partite sopra il passacaglio (K G.S. LIT. Regol ben suonare il ĉembalo o organo. Ĉarobna frula i Cost fan tutte).S. F.: C. u Sloveniji njegovale su se osobito u XVII i u XVIII st. — P. K. ili J. Taj pasijski tekst je najstariji saĉuvani pisani spomenik slovenske dramske umjetnosti. 1680. MGG. Falstaff). Mušica N. M. je vrlo sliĉna -> chaconni. Štefanić mnoge tekstove pasijskih igara zapisane glagoljicom na staroslavenskom jeziku. G. I 1894 — Cagliari. paspy). Tajni brak). Kast i G. — od kojih pojedini imaju i neumatsku notaciju napjeva — dokazuju da su se p. i. oko 200 arija uz b.

Ljadova. J. 1956 i IX. 1949. Haubenstock-Ramati. P. Adlgassera. 1923. preteţno pod utjecajem A. F UMH cojimty. 1952. N'ew York 1921. 1923. de la Laurencie. Sonneck. VOKALNA: Iie heruvimi za 2 muška hora i duvaĉke instrumente. nameHKO. G. 1914 i 1927. MQ. Einem. VIII. koncertima (A. Bononcinija. Nakon Revolucije sudjelovao u organiziranju novoga muziĉkoga ţivota u Lenjin gradu. 3. — E. Kun. G. VI 1971). J. Klebe. Takva suradnja nekolicine autora na jednom djelu ĉesto se susreće i u instrumentalnoj muzici. M. Giuditta Pasta. DJELA. Giuditta Pasta e i suoi tempi — memorie e lettere. — VOKALNA: oratorij JlemiH. 1962. dueta ili većih odlomaka. a izraĊuje (PASTIRSKI se u razliĉitim veliĉinama. Senluk Hajduk Velj'ka. Kao horski dirigent pokazivao je prirodnu muzikalnost. Grade moj. susreće se pastorala naroĉito u boţiĉnoj duhovnoj muzici. Devet simfonija: I. Pisao djela raznovrsna po tematici 1 muziĉkoj formi. Ferranti-Giulini. Razvila se iz talijanskih narodnih napjeva. Donizetti (Anna Bolena) i G. Glazunova. pita. Engel. . izrazito dramatskog timbra. IJoMnadypbi. gdje je ĉlan uprave Filharmonijskog orkestra i Akadem skog teatra opere i baleta. V. dirigent. Prvobitno je p. CoBeTCKan My3biKa. G. 1962. tal. Dietricha.PASSO DOBLE — PAŠĆAN-KOJANOV PASSO DOBLE (španj. suita na ukrajinske teme. 1940. Scappe i V. Giu-ditta (rod. P. JJy6unyiuKa za 2 zbora. Vsi so prihajali. MGG. 1929. —■ M. S. 1926. avant Lully. preuzetih iz razliĉitih opera jednog ili više autora i prilagoĊenih novom libretu. Ać. Les Origines de la pastourelle. Rad G. Po mitološkoj graĊi ona je naj vaţniji preteĉa opere. Frescobaldija. ynuifa Becejian za ansambl narodnih i klasiĉnih instrumenata. — Isti. Iz p. Jarre. Juneka i F. juţnoameriĉki društveni ples španjolskog podrijetla u 2/4. muziĉko-scensko djelo sa sentimentalno-idiliĉnim sadrţajem. oko 150 horskih dela. osn. M. Niedermevera Robert Bruce (1846) prema odlomcima iz opera G. — G. X. ROG. seherzo-fantazija Apnenun u KonOM6uua. Sonata za violinu i klavir (1853) sa dva stavka R. X. 16.a višoj umjetniĉkoj razini od pravog pasticcia (ili tzv. Kao kompozitor pisao je prvenstveno vokalna dela. 1962. R. provansalski pastorela). Torelli. Monaldi. Petnaest tisoĉ za bas i mešoviti hor (nagraĊen I nagrad om Saveza kompozitora Jugoslavije). Pasticcios und Parodien in norddeutschen Klaviertabulaturen. Karakteristike su mu jednostavnost melodike. MF. Hepnbiu np. — Sonata-fantazija za klavir. Akademskim muškim horom (Novi Sad. 1935—41) i Horom Radio-Beograda (1946—51). opera // Muzio Scevola (1721). »Orazio«: The History of a Pasticcio. 1912. osobito talijanske i fr ancuske. razvio se -> tioo-step. a takoĊer i pjevaĉe koji su htjeli da se pro duciraju sa svojim najuspjelijim toĉkama. 1916 i ^anaee. U šireni znaĉenju. VI. u kojoj se pjesnik natjeĉe za ljubav pastirice ili kakve seoske ljepotice. u izrazu. M. pa Divertimento fiir Mozart (12 obradbi Mozartove arije »Ein Madchen oder Weibchen«) za koji su pojedine stavke komponirali G. Maršal. kantata Fonoc Mupa. F. 1951. Poznati su primjeri. Diabelli. V. temperament. Borodina i A. Gasparinija i Albinonija (na libreto P. passo dop-pio). Svoje je uloge glumaĉki tako snaţno oblikovala. La Pastorale dramatique en France a la fin du XVI e et au commencement du XVII e siecle. Milano. M. VIII 1885 —). Havdna i A.: O. one ĉesto zadrţavaju i naziv p. i. uvertira Kapuaaaji. P. da bi zadovoljio publiku koja je ţelila u jednoj izvedbi ĉuti sve svoje omiljene arije. suita Eypnm-MomojiuH % 1952. Giuditta Pasta e Maria Malibran. 1955. 1927 i dr. 1944. Za nju su specijalno pisali uloge u svojim operama V. Kanpuenan neeecma. Imala je neobiĉno jak sopran velikog opsega (od a do dz). kao plod renesansnog prouĉavanja umjetnosti Vergilija i ostalih klasiĉnih autora ekloga. PAŠĈENKO. Instrumentalna ili vokalna kompozicija idiliĉnog karak tera. Mozarta. izrazom p. ţiv tempo i sveĉani korak pri kojem se udara petom o petu. širi se i u Francuskoj i u Španjolskoj. 1933). G. G. Dugana. dvostruki korak.: G.. Miscellaneous Studies in the History of Music.:£. U XVII st. L. R. IV. Poslednji gost. 47 PASTORALA. — H. oznaĉuju se katkad i muziĉka djela koje su izvorno komponirali nekolicina autora. 1940—46 profesor u Muziĉkoj školi Mokranjac u Beogradu. 1. Svetolik. VII. se raširio u opernoj praksi XVII —XIX st. Les Peines et les plaisirs de l'amour. LIT. kompozicije za glas. 28. 1923. Pariš 1906. diri govanje kod F. r. Milano 1935. a ĉesti su u njoj lirski momenti. sluţio samo za meĊu- sobno dozivanje pastira. PAŠĆAN-KOJANOV. Ktihner. Scarlattija i F. po znate su pastorale za orgulje J. harmonskoj strukturi i formi oseća se jaki prizvuk narodnoga jezika. 1937 i 1944. 8. Piguet. Tri simfonijske pjesme: Fuzanmbi. Basel 1927. Bossini. Bach). zatim p. U pastorali je veza rijeĉi i tona mnogo tjesnija nego u miseriju. U crkvenoj muzici XVII i XVIII st.. — Sastavio My3biKajtbHue npou3eedeHUH II. — H. Vitol. i nisu drugo nego veće skroz komponirane pastorale. 1 PASTOURELLE (franc. Giuditta Pasta. B. Ein italienisches Pasticcio von 1609. II. Kasnije su pastiri poĉeli na njemu bušiti otvore (5 do 6) ĉime su omogućili i izvoĊenje jednostavnijih melodija. »skrpane opere«). Najveće uspehe postigao sa Ţenskim pevaĉkim društvom (Novi Sad. 1958. ORKESTRALNA. Muziku studirao na Petrogradskom konzervatoriju (J. Les Fetes d'Amour et de Bacchus. Koncert za violinu. 3 kompozicije za violinu i klavir. 1944. Le Roux i H. Ch. Rimski-F Korsakova. najĉešće u 6/8 ili 12/8 mjeri. Henze. 1927—41). HauKOSCKOzo. vrsta drvene trublje. Berio. 1952. Bugar skoj i Turskoj. Couperina. — Dva gudaĉka kvarteta. — Ista. Meunux. Pastorale. 1957. 1925. U klavirskoj literaturi istiĉu se pastorale G.. CuM^onuneCKan MUcmepuH za teremin i orkestar. D. klavir 4-ruĉno i udaraljke. Cambert. franc. Rane opere. a 1946 —51 prvi dirigent hora Radio-Beograda i nastavnik u Muziĉkoj školi Stanković. A. MGG. 1936.. (R. Amadei.: M. Andrej Filipoviĉ. a od suvremenih orkes tralna Pastorale d'ete A. 2 suite za mali orkestar. — L. Kongresni izvještaj MeĊunarodnoga muziĉkog društva. Petrograd). M. Fricker. za koju su po jedan ĉin komponirali F. Poljskoj. 1955).. i po jednim stavkom J. Reimann. Vogler. To je npr. Kreutzer). CsadbSa Kpe^uncKoio. Studirao na Konzervatorijumu u Zagrebu (violinu kod V. Bentzon.). Scarlattija. Lhotke). sovjetski kompozitor (Rostov na Donu. Napulj) i širom Evrope (Pariz. 15. Locatelli) i pastoralnim misama (G. Od truvera je poznato oko 130 pastourella s kraja XIII st. 1957. G. L. Studirala u Milanu kod G. uvertira. LIT. 1966. 1947. III. Štejnberg). A. N. Firenze 1906. 3/4 ili 6/8 mjeri. jednostavan duhaĉki instrument. III 1892 — Beograd. IV 1865). Cijev pastirskog roga koniĉna je oblika. K. Pepusch napisavši I sam recitative i preradivši arije A. Povukla se s pozornice 1841. a dolazi u boţiĉnim oratorijima (J. Honeggera. A. 1913. A. 1925. 1952. Rim. Steffanija. 1954. LIT. 1914. Brahmsa i A. — DRAMSKA. 1915 i 1921. Norma). Andrej Filippowitsch Paschtschenko. G. DELA. — M. Pacini (Niobe). LJapb MaKCUMuauan. sa uspehom gostovao sa našim horovima u Ĉehoslovaĉkoj. Thomyris. ibid. Rossinija i mnogi drugi. kompoziciju kod Ć. Studije prekida. Najstariju saĉuvanu provansalsku postourellu (i jedinu s notiranom melodijom) spjevao je trubadur Marcabru. Erbse. L' Evolution de la pastourelle du XII e siecle a nos jours. Motteuxa). 1923. Opere: OpjiitHbiu 6ynm. Skrjabina i fran cuskih impresionista. BaKxaHKu. zatim Quatuor sur le nom de B-/a-/(i889) N. Negri). \Vimberger. razliĉita podrijetla. jer izvesno vreme provodi u zatvoru i internaciji zbog aktivnosti u nacionalnom omladinskom pokretu (1914—17). Bio je dirigent u 35 horova. CTapeHninH jieHHiirparicKHH KOMIIO3HTOP A. 1955. kompozitor i muziĉki pisac (Petrovaradin. Pasquinija. 2 rapsodije. talijanska pjevaĉica. 1. God.: J. 1916. 1 Queen of Scythia (1707) koji je sloţio J. Lavig-ne. da su je usporeĊivali sa najvećim dramskim glumcima. Walker. naziv za operu sastavljenu od najuspjelijih ili vrlo po-f pularnih arija. i dr. J. p. pašteta. S. Bellini (La Sonnambula. B. 1930. Tri simfonijete. solo-pesme i horove. Kao operni spektakl saĉinjen od stilski raznorodnih toĉaka. Schumanna. London. X 1797 — Blevio na jezeru Co-mo. priredio oko 850 koncerata u Jugoslaviji. 1833. Beĉ. UIym Ea/ianupee. Handel. Bacha. di Serangelija Torino. Obilićem (Beograd.). pastiche). PASTICCIO (od tal. 1928 (prer. s jednostavnom melodijskom linijom i harmonijom. p. 1917 — 21. Wildberger. naglašen ritam. — F. MGG. G. K. vrsta pjesme u formi dijaloga. X. B. Humla. W. Bononcini i G. debitirala 1815 u Milanu i uskoro poslije toga zapoĉela briljantnu karijeru u Italiji (Venecija. Les Pastorales . smisao za horsko izvoĊenje i izrazitu sugestivnost. McmopuKO-6u6jiuoyKa3amejib cnpitMeHaHUHMbi (2 sv. Va-rese. Corelli. Javlja se u Italiji u XVI st. I.. ili oratorij Die Schuldigkeit des ersten und fiirnehmsten Gcbots (1767) W. R. zborovi. Bruxelles 1926. 1957. MaĊarskoj. A. solo-pjesme. LIT. Otkud tebi bela bulo. Scenska i filmska muzika.). M. 1923—40 nastavnik muzike u novosadskoj gimnaziji. A. sopran (Saronno. a većina ih je notirana. 2. melodici. u uţem j smislu. 4 hora iz »Gorskog vijenca«. LIT. zbor i orkestar. PASTA. Lully. ■ H. PASTA. d. Delbouille. G. London 1911. 1956 i Pad6a u JIOUKO. C. H. u lirici trubadura i truvera (XII —XIII st. II. npr. pa su zapravo :. Njegov stil blizak je romantizmu.

koji se otada odrţava svake godine. II 1843 — Ca. Sanje za glas i orkestar. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. posebno je ] ĉavala narodnu muziku. PATTI. Studij violine sa specijalizacijom završila na kon zervatoriju Ciprian Pornmbescu u Bukureštu (A. Pro mušica. Navodi da je i sam komponirao ne mog potvrditi. Son quesC i bei crin d'oro. — Dva opela. Politika). ciklus V suncu i senci. dirigent (Novi Sad. 1913. Pro mušica. Španiji. Zagrebaĉki kanonik. izd. Ĉetiri madrigala Andrije Petrisa iz 1550. 43 — 44. VII 1784).'V 27. a 1952 prelazi u Skopski balet. Od 1968 u Sarajevu solist orkestra Radio-televizije i docent na Muziĉkoj akademiji. Borislav. Potaknut talijanskom operom b'uffom. studij dirigovanja završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (K. 1964. 3. Stuc na Irskoj muziĉkoj akademiji u Dublinu (R. P. 52. PATAĈIĆ. Osim u Jugoslaviji nastupala je u Francuskoj. operna priĉa <Peeeu (tekst Katarine II. X. ffnji. Kopelija (Delibes). Chals wit sic-Lovers. Braća Baruh i dr. J. Story of Oratorio. Zvuk. Vasilij Ale-ksejeviĉ.: Patricijeve madrigale obj. T. LIT. Dirigent temperamentnog i sugestivnog gesta i širokog emotivnog dijapazona. Rumunija. LIT. 1951 —53 u Subotici šef Filharmonije. Švajcarskoj. kompc i muzikolog (Lurgan. Andrija P. V. SPISI: Tendencije savremene mu ziĉke interpretacije. The Bells of Shandon za m ti zbor. Violinist dvorskog orkestra u Petrogradu (1763— 89). Zvuk. 1897 utemeljila Feis Ceoil. III program Radio-Beograda. NaP ĉićev je tekst Dittersdorf napisao muziku za oratorij Isacco fii del Redentore (1776). PATRICIJ. Đurić -Klajn. Ohridska legenda (Hristić). baletski igraĉ (Sombor. DELA.48 PAŠĆAN-KOJANOV — PATTI i pjevaĉe. How to listen Orcheslra. 2. Pošto je diteljima. 1953—55 dirigent Savremenog pozorišta u Beogradu i od 1957 stalni dirigent Beogradske opere. ljubitelj muzike (obiteljsko dobro kraj Karlovca. Nos Castle. 1970.). God. 1968. 1779. Hrvatska glazba u XVI stoljeću. Rallying Song of the Gaelic League za zbor i tar. Adam. doktorirala. Njemaĉkoj i SAD. Japanu i Au straliji. Baranović) i 1957 na Akademiji za muziku i pozorišnu umetnost u Beĉu (H. VI1918—). pjesama i dr. Ţupanović (Hrvatski skladatelji XVI stoljeća. Martin y Solerom). ţeleći stvoriti temelj za nacionalni ziĉki smjer. MaĊarskoj. Nastupa i na koncertnim podijumima sa profesionalnim orkestrima (Beogradska filharmonija) i amaterskim horovima (KUD /lio Lola Ribar. biskup u Velikom Varadinu i nadbiskup u Kalocsi. —■ Opere The High-King's Daughter i — VOKALNA: 4 kantate. 1956. talijanska vaĉica. Izraelu. 1792. izvodi klasiĉni. vjerojatno više v nih djela. 10. Prolegomena za jednu teoriju dirigovanja. Neumorna u S' nastojanjima oko unapreĊenja irske muzike. Annie Wilson. II 1717 — Kalocsa. Sch\ 1903 (rev. dirigent Opere i profesor muziĉke škole. Zna se jedir da se ĉetiri njegova 4-glasna madrigala nalaze u zbirci // pritno de Villote koju je 1550 objavio A. napisao je. K . tekst Katarine II). stihovi raznih pjesnika). 1972. Mladost provela u siromaštvu i anonimnosti. Gostovao je u Austriji. 1926. — OBRADBE: nova verzija opere CanKmnemepbypzCKUU zocmuitbiu deop M. Od 1783 dvorski muziĉar Katarine II (komponirao na M. Pasticcio HanajibHOe ynpa&jieuue OAeza (zborovi III ĉina. Po svoj je prilici bio suvreme Hristus je gore vstal. ruski kompozitor i violinist (?. od kojih je neke kompon Dittersdorf. Brecknock. Bcautiful Song and the 1926. Wassili Alexejewitsch Paschkevvitsch. 10. Jedini potpuni primjerak teg djela ĉuv prije Drugoga svjetskog rata u biblioteci vojvode Augus Wolfenbiittelu. koji su bili p ĉi. z. Na marginama Mozartove g-moll simfonije. 4. francuska pjevaĉica šansona (Pariz. 1962. U Velikom Varadinu (1759—76) uzdrţavao je vlastiti orkestar PATTERSON. 1966. A. Hr revija. Swarowsky). za glas i klavir. PAŠIĆ njezine tekstove). dovodio je na scenu realistiĉki i ţivo ocrtane narodne tipove. Petrić). 1961. MGG. je uz J. Periĉić. Belgiji. izvodio opere. — 5. I njen vlastiti reportoar odaje umjetnicu sigurna i istan ĉana ukusa. ibid. PATTI u . pod naslovom KaK nojicueciub. Kolo. Datum gova roĊenja i smrti nije poznat. (1757—62) i K. u njoj se prvi put susreće nešto istoĉnjaĉkog kolorita. gde se istakao u baletima: Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). Ve: 1550 a valjda i roĊak. ali su podaci o njima veoma skromni. Plamenac. 27. Ditters von Dittersdorf (1764 —69) bili na ĉ U svom je kazalištu P. Violindri porodice Gvarnerius.: V. LIT. God. IX 1919). 1934). 15. 81. Giselle (Adam). The Music of Ireland. Zvuk. Makedonska povest (Smokvarski) i dr. U tom je svojstvu mnogo uĉinila za afirmaciju suvremene francuske chansone vrijedna literarna sadrţaja. 1970). 18. Ĉlan orkestra Rumunske radio -televizije u Bukureštu i uteme ljitelj gu daĉkog kvarteta Ateneum s kojim je nastupala u Rumuniji i drugim zemljama. Kao koncertant posebnu paţnju posvećuje savremenom muziĉkom stvaralaštvu. Andrija. Adelina (/ Juga Maria). madrigal iz zbirke A. 1924—). Luksemburgu. kojima su znameniti kompozitori Michael Ha. I 1934). Si. 45. osobito bo-sanskohercegovaĉkih kompozitora. kompozitor. Plodna i raznovrsna delatnost Svetolika Pašćana. PAŠTI. su u svojim transkripcijarr Asić (ĉetiri madrigala. irska orguljašica. a osobito francuskom komiĉnom operom. Matinskoga. Asić. 1791. Kuĉ. Lchmann. Tekstovi Patricijevih madrigala su talijans njihova muziĉka struktura i izraţaj idu od smirene homoi do većih ekspresivnijih melodijskih i harmonijskih slobod NOVA IZD. Anlonius Stradivarius Crcmonctisis. Peć.: D. " smjutflt fttll'autnttiroft ptaK th'aJonm d'mtttnt't Jt ulete OHimjHf poj«i l'mm'htmcfi't pm te htmtfi' t fmite fmipttflt pell'mgettihe n'alhoT olortoHUI ute mtmioth'tfrtfi gllocth'euM'ilfote. 1907. Bavi se i muziĉkom publicistikom. 1786 i komiĉna opera <Pedyn c dembMU (u suradnji sa V. doselila u New A. Jovan.: D. 1782. utemelj itelj ruske komiĉne opere. Stevvart). VI 1924 —). znamenitog filozofa Franje Patricija koji se 1 der bavio muzikom. 16. X 1868 — Cork. DJELA. kada je kao direktor preuzela upravu kabareta Chez Patachou. Sin Svetolika. Gertzovici). I. oko 1742 — ? 3 oko 1800). Fomina i M. i'uft'l chltn fgmtioihim ihiim[i«fj«x''mi>i u ml /n/ftife »jm/l'tl tum' mon Umrntt mtintlfoto onde fwtfW« fmfte fitjutlk mmf r ijwji ii l PAŠIĆ. godine. Bugarskoj. violinistkinja (Temišvar. 1962. III 1929—). 18. Dirigentskim se ra dom bavi od 1946. u hrvatskom prepjevu V. Gardana. 1936. PATACHOU (pravo ime Henriette Ragon). O hrvatskoj muzici u vrijeme Renesanse. Barges u Veneciji kod pozi nakladnika A. dirigent petrogradskog Velikog ruskog kazališta (1780— 83) i uĉitelj violine. — SPIS. Kmiĉi se. j DJELA: Simfonijske pjesme. DRAAtSKA. Ĉlanci i prikazi u ĉasopisima i listovima (Zvuk. Miroslava. 19 — Obradbe irskih narodnih p (zbirka Ivernia). a u muziku unosio narodne elemente. Beograd 1969. — SPISI: Istorijski razvoj gudaĉkih instrumenata. a od 1789 dirigent orkestra dvorskih plesova. Crkveni orguljaš u Dublinu i od 1904 u Ci tamo je 1924 postala profesor za irsku muziku na Univ College. Poznatija postala nakon 1945. Dve jevrejske pesme i Tri ukrajinske pesme. Austriji. 11. Rabi L. K. Sn. PAŠKJEVIĈ.. — L. 1902. Italiji. The Profess Music. Drţi se da je za neke od njih napisao libreto. Great Minds in 1926. festival irske nai muzike. — Af. 81) i. Ţupanović. D. komiĉna opera CKynoii. koloraturni sopran drid. a slavu i popularnost postigla nakon 1948. Po završetku studija u Beogradu postaje ĉlan Beogradskog baleta. Opere: komiĉna opera Hecnacmbe om Kapemu. 6 Original Gaelic Song zborova. <t>eeeu je prva ruska operna priĉa. Pot s otoka Cresa iz plemićke obitelji Petrisa ili Petrića. Bargesa. SSSR. PATRICIJ (Petris. man u npocnbieeiub. Đavo u selu (Lhotka). romantiĉni i savremeni operski i simfonijski repertoar. Matinskoga.

tenor (Cavtat kraj Dubrovnika. — Etide i dr. nego i izvrstan glumac. Šleska. Clas- PAUER. H. Beethovena i F. — Instruktivno djelo Lehrbuch der Harmonik. 1949 —51). Bofkovec). 21. P. 1866 imenovan carskim austrijskim dvorskim pijanistom. Old English Composers for the Virginal and Harpsichord. v. kada se potpuno povukla na svoje imanje u Walesu. 4 -r uĉno i 8 . 1903). M. Lachnera u Karlsruheu. God. MGG. prijevod 1913). X. Lachnera (instrumentacija). na opernoj po zornici debitirao 1913 u Dresdenu kao Manrico (Verdi. Njezin repertoar obuhvaćao je više od 30 najpoznatijih kolora turnih uloga. Najuspjelija su njegova ostvarenja u operama W. Zuzana Vojifovd. Darmstadt. 2. 1944 osnovao u Kaliforniji vlastiti trio. Ko. 1878. klarinet ili fagot i klavir. Ude!. klavirski trio. 1962. H. kompozicije za klavir. Schb'nheitsanalyse der Beethovenschen Sonalen. Uĉio u Beĉu kod Th. njemaĉki muzikolog (Freivval dau. LIT. Poĉetkom Drugoga svjet skog rata povukao se iz javnog muziĉkog ţivota i u Pragu otvorio školu pjevanja. Mendelssohna i dr. Aida). 1924— 32 vodio Konzervatorij u Leipzigu i 1933 —34 Visoku muziĉku školu u Mannheimu. Celebraied Concert Sludies (50 etida raznih autora). 5.: W. La Boheme). — PRERADBE: simfonije J. zamjenik predsjednika u odboru Ĉehoslovaĉkog ra dija (1952 —53). Izrazit karakterni tenor i izvrstan glumac. Dirzke i W. — IZDANJA. duhaĉki kvintet. uz to od 1869 predavao mu ziĉku teoriju i klavir na Konzervatoriju. God. za fagot. A. zborovi. Leberta i L. 1949. Sechtera (kompozicija). Vuškovića u Zagrebu i Ranieri-Horbowskog u Beĉu.. Na londonskom Cov ent GarĊ enu nastu pala 23 godi ne.und Land lerform. uvertire. Samouk. Plaidyja. Hauptmanna. Adelina Patti. P. 1877.. ne baš osobito snaţan. kvintet za klavir i duhaĉke instrumente. KLAVIRSK A: 7 Stucke in Walzer . Operni prvak u Dresdenu. tenor (Beĉ. kompozitor i pedagog (Beĉ. 1945). — Klavirski kvartet. — Opere: Don Riego. MGG. go stovao je na svima većim mu ziĉkim pozornicama Evrope i SAD. Griidener). zatim u Munchenu kod F. austrijski pjevaĉ. sonata za violonĉelo i klavir. Alte Meister (65 brojeva). DJELA. — H. London 1920. Stiegli tz. 1953. Das musikalische Slreben in der Gegenmart.: G. IV 1836 — Leipzig. 9. R. PAULIK. rapsodija. kom poziciju studirao kod V. God. u klaviru uĉenik L. se odlikovao izuzetno inteligentnim poniranjem u duh svakog djela i profinjenim osjećajem za stil. DJELA: simfonija u c-molu. Opere: Ţvanivy Slimefl. 1 1974). od 1946 ĉlan beĉke Drţavne opere. — PRERADBE: djela L. VI 1916 —). P. Njezina je trijumfalna karijera zapoĉela 1861. Adelina Patti. Njegove su T. Wisconsin. The Birthday Book of Musicians and Composers. Schumanna. Je dan od velikih pijanista i pedagoga svoga vremena. Haba. Al lot ria. osobito Schubertova ciklusa Winterreise. Šin. DJELA (izbor): Die absolute Harmonik der Griechen. Mozarta te naslovna uloga u operi Palestrina H. pjevala je još do 1914.kao pjevaĉ debi tirao 1926 u Liberecu (Reichenberg) kao Radames (Verdi. MGG. direktor opere Narodnoga kazališta u Pragu (1953 —55). Capriccio za obou ili flautu. pjevaĉ. 1946 i dr. u muzikologiji M. 1928 —45 ĉlan opere u Munchenu. Bio je ne samo tehniĉki besprijekoran i vrlo muzikalan pjevaĉ. kompozitor i pedagog (London. Legge. XII 1826 — Jugenheim. Trubadur). medu kojima su uloge u operi Boris Godunov . umjetniĉki direktor Ĉeške filharmonije (od 1958). suita za harfu. Max. IV 1966). na kojima je prikazao razvoj klavirske muzike od 1600 do njegovih vremena. Klein. bio je neobiĉno gibak i savršeno izjednaĉen u svim poloţajima (c1 -f3). Zapaţena su bila i njegova predavanja (od 1870) o muzici za ĉembalo i klavir. Le Monde Musical. za obou. DJELA. LIT. v. klavirska škola S. austrijski pijanist. X. XI 1921— ). od 1950 bio je profesor na Aka demiji za muziku i glumaĉku umjetnost u Beĉu. 1960 i Manţehke kontrapunkty. X. 27. PATTIER A najuspjelije kreacije bile Tannhauser (Wagner). Leben und musikalische Bedeutung des Boetius. Najprije dirigent. snimajući ploĉe s triksnimkama.ruĉno. Mandyczevski) i Univerzite tu (G. P. Musikalisches VCochenblatt. Boetius 5 Bu'cher iiber die Musik. VI 1890 — 25. koji je 1920 pretvorio u Visoku muziĉku školu. ■— DRAMSKA. Julius. Primer of Musical Forms. — KLAVIRSKA: sonata. 1951. Beethovena. 49 sical Companion (100 klavirskih kompozicija raznih autora). 1944. V 1905). 1947. Veselohrni suita. ĉervend Karkulka.). 1925. Ĉudesno preciznom vokalizacijom i virtuoznom tehnikom svladavala je najraz liĉitije uloge. A Diclionary of Pianists and Composers for Pianoforte. Budimpešti i SAD te na festivalima u Munchenu. sonatina za klarinet i klavir. Najveću je popularnost stekao ĉetrdesetih godina. 22.ruĉno. kada je u Londonu kreirala glavnu ulogu u operi La Sonnambula V. Patti's Life. Starka. glavni tajnik Saveza ĉeških kompozitora (od 1963).— 37 i 1941 —42 angaţiran na radiju u Chicagu. Die role Maske. Franjo. 1949. Od 1887 profesor klavira na Konzervatoriju u Kolnu. 1942. ameriĉki jazz -gitarist (Waukesha. 1948. 1958. 1866. objavio R. — A. 1895. o razvoju oratorija. PATZAK. Adler. 1861. — IZDANJA'. 1960. 1919. H. Salzburgu i Edinburghu. Debitirala u Talijanskoj operi u New Yorku 1859 kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). Pfitznera. P. X 1866 —■ Jugenheim. Grotesky za duhaĉki trio. Adelina Patti. Detskd suita. Mozarta za klavir 2 . Schumanna. Povukao se 1896 i otada ţivio u Jugenheimu. sonata za violonĉelo i klavir.. Havdna i W. Bio je prije svega interpret kompo zitora klasike i romantike. 1954 i za lovaĉki rog. razvijao se pod utjecajem Djanga Reinchardta. pjevaĉ. 1948 i Volim vas. ORKESTRALNA: simfonija.: G. Mušica d'oggi. / Pagliacci) i Otelio (Verdi). Curzon. 1947. IV 1898). sonata za violinu i klavir. Poslije je s velikim uspjesima pjevala na gotovo svim znatnijim svjetskim opernim pozornicama. — VOKALNA: kantate Hymnus hornickym ţenam. ĉeški kompozitor (Libušin. Studirao kompoziciju i dirigiranje na Beĉkom konzervatoriju (E. Londonu. Darmstadt. U Leipzigu studirao klasiĉnu filologiju. — SPISI: Vnser sehsames Ich. Dalmazzo. Bellinija. 1953. Aus der Werkstatt eines Pianisten (etide za tehniku prstiju). 1881 (prošireno izd. PAUER. do 1928 pjevao u Operi u Brnu. Bacha do F. u sastavu s pjevaĉicom Mary Ford. 1932. Liszta. Milanu (Scala). 1851 i Die Braut. a od 1872 profesor muziko logije na Univerzitetu u Leipzigu. je najznatnija koloraturna pjevaĉica XIX st. sona tina za violinu i klavir. Canio (Leoncavallo. — SPISI: Elemenls of the Beautiful in Music. 1959. Studirao na Konzervatoriju i na Muziĉkoj akademiji u Pragu (O. 1937 i dr. Koncerti: za violinu. postigavši zavidnu tehniku i veliku popularnost u SAD. 9. Les (pravo ime Lester Polfus). sistemom »plavback« te kao interpret zabavne muzike. 1870.). 31. 12. Oscar Paul. Divertimento za nonet. Koncerti su bili popraćeni iscrpnim analitiĉkim programima. Max Pa uer. 1. 1953. 1958. mit einem Uberblick ilber die allgriechische Harmonik. Muziĉki kritiĉar novina Leipziger Tagblatt. The Reign of Patti. 1847 —51 muziĉki direktor u Mainzu. Tagernsee. je u Zagrebaĉkoj operi ostvario niz F _ PAULIK kao Sujski kreacija. K. 1952. 1960. Njezin kristalno ĉist glas. 26. 1961. Uĉenik M.ruĉno i 4 . tenor (Virovitica. F. o suvremenoj muzici itd. Spezial-Etilden (3 sv. 1880.PATTI — PAULIK kasnijeg impresarija. — E. njezina je karijera moţda najduţe trajala (56 godina). pijanist. Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1941 u Zagrebu kao ĉlan opernog zbora i u Hrvatskom narodnom kazali štu debitirao kao solist 1947 u ulozi Rodolpha (Puccini. Kladno. 1962. Vetter. — INSTRUKTIVNA: Primer of the Pianoforte. Lebensschau eines Kiinsllers. — Priredio njemaĉki prijevod Bo ethiusova djela De institutione mušica i popratio komentarom: Des. 1954. A. Mladeinickd suita. Pjevanje uĉio kod R. A. Beĉu i Pragu. London 1877. 1958. 1851 preselio se u London. The Art of Pianoforte Playing. PAUL. Ernst. 18. solo-pjesme. V. 1904. je s podjednakim uspjehom inter pretirao uloge lirskog i dram skog kara ktera. 1963. 1953 i dr. Tino (Martino). za klavir 2. 1850. Muziĉki referent u Centrali za muziku i umjetnost (HAU. 9. PATTIERA. Iako je 1906 sluţ beno napustila pozornicu i koncertni podij. a na oratorijskom podruĉ ju u Bachovim pasijama. Od 1866 docent. antologija klavirske muzike od J. Lancelotti. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. Filmska muzika. Divertimento za 3 klarineta. znanosti i umjetnosti (1951 —52). proĉelnik muziĉkog odjela u Ministarstvu školstva. Schuberta (oko 30 sv. 1961. 1876. God. gdje je 1859 —64 i od 1871 profesor klavira na Royal Academy of Music. 1872. od 1897 na Konze rvatoriju u Stuttgartu (od 1908 direktor). 1946. 1944. Uz to koncer tirao u Londonu. 8.). A. cjelokupna djela za klavir R. Vrbanić).ruĉno. Carmen). a od 1883 na Royal College of Music. Pjevala na koncertima od 1851. klavirska djela L. od 1876 na National Training School for Music. IV 1898 — Rottach-Egern. 1938 — 40 u jazz bandu. sonata za obou. 3 sonatine. 1876 (franc. Oscar. Don Jose (Bizet. Osobito su bili zapaţeni njegovi ciklusi historijskih koncerata u Londonu 1861—63 i 1867. 1949. Zbirke: Alte Klaviermusik (12 sv. 1962. — H. Medu svim pjevaĉicama. Jifi. 1963. Mozarta mlaĊeg (klavir) te S. LIT. Nastupao i u Amsterdamu. Antvverpenu. II j^ig —). Njemaĉkoj i Austriji.. Ktihner. S. pokrenuo muziĉke ĉasopise Die Tonhalle (1868) i Musikalisches Wochenblatt (1870). A. Sin i uĉenik Ernsta. Ţupana i na Muziĉkoj akademij i u Zagrebu (L. po Nizozemskoj. Velik ugled postigao i kao interpret Lieda. PAUL.

Wallner. 2. Rad V. Nadgrobna ploĉa. uz orgulje majstorski K. napisao tekst za svoje muziĉke drame Ĉengić-Aga i Divina tragedija. 1968. 1957. solo-pjesme. ital. 1922. Ti neobiĉno vaţni udţbe nici instrumentalnog diskantiranja nisu sastavljeni od pravila. K. C. 1471 nastupio u Regensburgu. P. — KOMORNA: 5 gudaĉkih kvarteta. 1470 koncertirao na raznim instrumentima na dvoru u Man-tovi. zborovoda (Kirchberg. Sebalda u Niirnbergu. za violonĉelo i klavir. a od 1921 do smrti bio je kapelnik vojne muzike i nastavnik u muziĉkoj školi Stanković u Beogradu. napose u Jugoslovenskoj simfoniji programski koncipovanoj i proţetoj toplim lirizmom. 1927. Mozart. švedski kompozitor i orguljaš (Halsing borg. MGG. DJELA. NOVA IZD. pat engl. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više nagrada i odlikovanja. Fundamentum M. kojemu je od 1960 bio predsjednik. B. 1963. Kraulwurst. LIT. — Suita za klavir. 27. 51. 1958. X. ORKESTRALNA. 1950. Divertimento (5 si engleskih plesova). Nikola Šubić Zrinjski). Za vreme Prvoga svetskog rata su-deluje u Orkestru kraljeve garde u izgnanstvu. Jugosloi ska simfonija II (nedovršena). 2 Fundamenta i 3 obradbe pjesama za orgulje obj. — B. Serenada. AFMW. 1971 proslavio je 30-godišnjicu umjetniĉkog rada. sistematski poredanih primjera. Svoje temeljito znanje P. — H. Schubert. ORKESTARSKA: Jugoslovenska simfonija I. Scenska muzika. A ć. Ausgeviahlle Sdtze. Vjen ĉanje u samostanu). Re-ger. op. Mušica aeterna. 23. Uppstandelse op. 1963 i XIII. Dvije uvertire. Pause). jednal trajanja: DELA. Aron Dergson in metnoriam op. 1914. simfonijske varijacije. — 'Zborovi. Šujski (Muscrgski. — VOKALNA: Uveo cvel za mešoviti hor. Knez Igor). pause. IV. A. Gram. Preussner). obou. Saltnen. 1967. Larghetto. -rcaueaO-ai [7tauae?0ai] prestati. Konrad. Prodana nevjesta). 0 njegovu školovanju nema podataka. j an Mozarts 200. Boris Godunov). 24. DJELA. 1843 — Beĉ. — Ch. Ti priruĉnici. nego od praktiĉnih. silence. Po završenim studijama na Kon. po tom u Jagodini kao nastavnik muzike u uĉiteljskoj školi. Osim u zemlji nastupao na brojnim evropskim muziĉkim pozornicama. E.stud pravo. 1925). XII 1966). op. Riemann). XII. 1960. — Kompozicije za klavir. Od 1929 bio je orguljaš u Halsingborgu. Gu'mbel. za improviziranje i za komponiranje orguljske muzike. Sveĉani svadbeni marš. PAUZA (od grĉ.. pjevanje uĉila Konzervatoriju u Beĉu (M.. 9. 1. 1912. 1943. Bach. uvertire Smrt majke Jugovića. Koncerti: 2 za violonĉelo. Rosenberg (Das Schedelsche Liederbuch. 1911 i Haj Veljko. Avenary. Cc». kompozitor i dirigent (Šajkaš. S. op. 1958 i 1959. 1936. 1968. kompozitor i muzikolog (1 14. God. nastupao i kao pijanist. Vi se u Salzburg 1945 te provodi reorganizaciju Mozarteuma i stivala. zborovi. Milenko. VI-IX. te je. P. K. sonate i varijacije za violinu i klavir. So nate: za violinu i klavir. J. sa A. Svita I. medu njima i svoga sina Paula Paumanna (umro 1517). F. Studirao orgulje u Stockholmu i Kebenhavnu. B. — Crkvena djela {Juloratorium. ORGULJSKA (u tabulaturi). 1936. D. Don Jerom (Prokofjev. Za djelovanja u Munchenu pridonio je uzdizanju muziĉkoga ţivota. gdje je do kraja ţivota orguljaš na bavarskom dvoru.: Wissenschaft und Praxis (spomenica u povodu Paumgartnerova roĊendana). IX 185S —• Beĉ. ibid. 1933). austrijska obitelj muziĉara. Medu muzikološkim radovima naji nija su mu djela o W. 1948. R. Trinaest simfonija: I. A. za saksofon. sistematskim redom donose upute za sviranje orgulja. koji ga je naslijedio u sluţbi. Romansa. Jeroška (Borodin. II 1932). Hans. je izumio njemaĉku tabulaturu za lutnju. 1946). God. V 1896). I 1898 — 17. ORKESTRALNA: Ouverture zu einem ritlerlichen Spiel. Nurnberg 1912. Ines u Meyerbe< voj Afrikanki). Napustivši pozornicu posvetila se pjevaĉkoj pc gogiji na Konzervatoriju. Dok njegove manje forme predstavljaju skromne radove. Sinfonietta op.PAULIK — PAUZA Vašek (Smetana. 4 suite i dr. harfu. Fundamenta: Ffimdamentum bo-num trium notarum magistri Conradi In Nurenbergk. Konrad Paumann. 1956. bez broja opusa. PAUNOVIĆ. Miinchen 1938. P. 1957.. Strauss. Rosa (roĊena Papier). Opere: Das / Eisen. Das instrumentale Ensemble der Antike bis zur Gegemuart. Fest-Zeitung. God. Stari mladić) i dr. u Dvorskoj or debitirala i88ikao Amneris (Verdi. Aidd). Ko. 1955 (prema Mozartu). Solo -pesme: Serena Viju vetri. Papandopulo. Miinchen svirao lutnju. — KALNA: Eine deutsche W eihnachtsmusik za soliste. 1927. a odgojio je i brojne uĉenike. je i na za znak kojim se takav prekid muziciranja obeleţava u nota< U savremenoj notaciji svakoj vrsti note odgovara p. dirigent. mezzosopran (Baden kraj B 15. K PAUM. Ein hebraisches Zeugnis fiir den Aufenthalt Konrad Paumanns in Mantua (1470). 1933. 93. L. Dugogodišnja pi kinja Beĉke opere. nem. S. ? i 1959. Mozartu i muzici baroka. 28.: Fundamentum organisandi u faksimilu obj. IV. Najkasnije od 1446 orgu ljaš crkve sv. — IZDANJA: Das Taghorn (stihovi i napjevi bavarsko-austrijskih h nesangera. op. 2 za klarinet. Dugogodišnji dirigent zbora Dvorske opere u Beĉu. H. 1959. Bernhard Paumgartner. Sin Hansa i Rose. 7. Mozart. Virdunga (1511) P. solo-pjesme. op.: A. Aus dem Leben eines Taugeni 1929 i Rossini in Neapel. Ţena Hansa. 1923. 1945— predsjednik 1953—-59) dirigirao je od 1922 i njegovim orkestr a pri osnivanju Festivala u Salzburgu bio je jedan od najaktivr organizatora. pausa. PAUMANN. Zur Lebensgeschichte Konrad Paumanns. Konrad Paumann. 9. a muziĉke drame romantiĉarske pokušaje stvaranja domaćega opersko-dramskog ţanra. 1927 (V izd. rest. pisani u njemaĉkoj orguljskoj tabulaturi. Vt opseg njezina glasa dopuštao joj je da pjeva i uloge drams soprana (Leonora u Beethovenovu Fideliju. I 1473). Jancik. III. zapoĉeo tradiciju njemaĉke organistiĉke umjetnosti što su je slijedili i dalje razvili njegovi uĉenici. 120. Sokolović (Zajc. dotle je P. Erinnerut 1969. Wolff. PAULSON. za violinu. 1960 i za rog. DJELA. 1955. Dienzla i K. — Troglasna pjesma na cantus firmus (Tenorlied) Wiplich figur. X. 2 za engleski rog. najzrelija M. — Klavirski trio. za glas. osobito se istakla kao wa gnerijanka. A. za fagot i gudaĉe. Saloma). gudaĉe i ĉembalo. 1944 i 1957. muziku uĉio kod B. H. Fundamentum organisandi Magistri Conradi Paumanns Ĉeci de Nurenberg Anno 1452 (tabula-tura zajedno s Lochamer Liederbuch). Rottauscherom). Moj ĉardaĉe. Wallner (Das Buxheimer Orgelbuch. W. II. Conrad Paumanns »Fundamentum Organisandi« und seine verschiedenen Fassungen. 1950 i 1957. pored ostalog. X 1924). 1962. 1962. 1. Gustaf. je izloţio u nekoliko saĉuvanih Fundamenta. — H. a bavio se i muziĉkom kritikom (Wiener Zeitung).: B. H. Balio Mediceo. Baleti: Pagoden. A. boravi u Novom Sadu kao dirigent Narodnog pozorišta. vatorijumu u Leipzigu (M. 1960 i za violonĉelo so lo. prije 1451. Bernhard. zbor i mali orkestar. Marchesi) i tamo. Nesumnjivo najveći njemaĉki muziĉar svoga vremena. Waltera. Ameln (Lochamer Liederbuch. kako se diskantira (kontrapunktira u diskantu) s pomoću figura 1 obrazaca instrumentalnog karaktera. Die Hb'hle von Salamanca. 1922. A. (u Buxheimer Orgelbuch) i Fundamentum magistri Conradi Pauman Contrapuncti. 135. Fundamentbuch. Pepin (Vidošić. flautu i fidulu (viellu). lat. istaknuvši se osobito kao Vašek i Šujski. — Lege za violinu i klavir. koja je djelomiĉno bila u upotrebi još oko 1620. 47. — Harmonizacije narodnih melodija. —• F. V. cijenjen zbog nepogrešiva pamćenja i darovitosti u improviziranju. povre meno ćutanje pojedinih ili svih deonica. oko 1415 — Miinchen. C. op. — Svezak Osterreichische Musikzeitschrift posvećen Paumgarti (red. Documenta Musicologica. PAUMANN. XI. 1922. Geburtstag. 1958. Bavio se i knjiţevnim radom. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Niirnberg. Con lacrime i Ich begerr nit merr. — SPISI: zart. 102. Stieglei Beĉu. Milenko Paunović i njegova Jugoslovenska s fonija. 3. 1966. Obradbe pjesama: Je loymors. LIT. Trifunoostvarenja dao u orkestarskim kompozicijama. PAUNOVIĆ. 1958). četvrtinska osminska Sesnaestinska tridesetdruginska šezdesetČetvrt pauza pauza pauza pau2a pauza ćela polo . — W. 1964. gdje mu je uĉitelj u kompo ziciji bio P. Das kleine Beethovenbuch. S. 19.Od 1450 u Munchenu. u djelu Miinchner Charakterkopfe der Gotik (izd. je bio nadaleko poznat kao izvrstan orguljaš. LIT. 22. odsus tona. Deutsches Sangerbundes-Fest. Zvuk. 2 za obou. 1955) i dr. 1929 osnovao Salzburger Mozart-Orcht s kojim koncertira i u inozemstvu. pjesmu VCiplich figur obj. 1938 odlazi u Ita! gdje prouĉava povijest firentinske muzike i poĉetke opere. MGG. MF. Bolongaro Crevenna). — Muziĉke drame Divina tragedi Ĉengić -Aga. li Orchestcrsuite nach alten franzosischen Meistern.GARTNER. Slijep od roĊenja. imenovan gradskim orguljašem 1447. Vcrsuch einer griindli Violinschule 1923. franc. 19 Salzburger Divertimento. Kao direktor Mozarteuma u Salzburgu (1917—38. XI 1887 — Salzburg. Od 1952 vodio 01 star Camerata academica. — DRAMSKA. 1959. Zurich 1957. najĉešće oslonjene na folklor. 1. VII 1971). tj. Krehl. Prema svje doĉanstvu S. Heiod (R. 1889 — Beograd. 8. Autor tumaĉi kako se na odreĊen te -norski cantus firmus stvara dvoglasno i troglasno djelo za orgulje. Svojim je djelom P. od ] i dr.

Josip. I 1931). Studij klasiĉnog baleta završila 1899 na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu (E. Pobornica ĉistog akademskog stila. — T. N. Die aesthetischen Funktionen der Stille und Pause in der Musik. Anna Pavlova. Nizinskim najveća priznanja. pavin. IX 1945 u Zagrebu. Karsavi-nom. O. Oh 70. meĊutim. a osobito je ĉesta u muzici engleskih virginalista (W. oznaĉava predah na kraju melodijske fraze. osmini). Od 1963 ĉlan je Beogradskog trija sa kojim je gostovao u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. Gibbons. 1940. Jedino francuski nazivi odstupaju od tog pravila: ćela pauza pause. pavenne. tridesetdruginska pauza huitieme de soupir. Six. U svojim sekcijama (mje šoviti pjevaĉki zbor.: V. u XVI st.. G. Rostala i tamo 1956 diplomirao na Royal College of Music. ili se nalazi na arzi i skopĉana je s diminuendom. frazu u crescendu) ili se nalazi na tezi takta (npr. npr. Do 1957 u društvu je djelovao i simfonijski orkestar.PAUZA — PAVLOVIĆ U stranim jezicima nazivi p. Hg. osvo jivši više prvih i drugih mjesta na natjecanjima i smotrama ama terske muziĉke aktivnosti. Dejstvo pauza iskorišćeno je već u srednjovekovnom hoquetusu. je izrazito polagan plesni stavak i javlja se obiĉno povezana s kojim brzim plesom (saltarellom ili galliardom). J. mnoštvo primera za njihovu upotrebu sreće se kod L. s izuzetkom or kestra. Pavlo va. se odlikuje originalnim tumaĉenjima kompozicija. P. New York 1947. pjevaĉi narodnih pjesama. divertissementi na muziku F.: Z. programski orijentirane na djela jugoslavenskih kompo zitora. — W. violinista (Beograd. LIT. Ĉaj-kovskog. odnosno jednu trećinu note bre vis (semibrevis major i semibrevis minor). pausa longa reda (docnije zvana pausa longa imperfecta) jednaka je imperfektnoj (dvodelnoj) longi. Snaţnije deluje pa uza koja prekida prirodan razvoj muziĉke misli (npr. — A. zvanom finiš punctorum. tri. B. JleHHHrpa^ 1964. osminska pauza zove se engleski auaver rest. odgovara fusi (tj. polovinu) i javlja se nešto kasnije.. — A.: L. nije traţio ni utirao nove putove. baleti P. Umetnik je spontane emocije. II 1881 — Hag. Prema Th. ĉetiri. Pariš 1922. TO. pa je produhovljenošću i lakoćom pokreta umjela stvoriti atmosferu poetiĉne nestvarnosti. Koncertni majstor Kamernog orkestra u Hagu (1958—59) i Kamernog orkestra u Ziirichu (1960). semisuspirium odgovara semiminimi (tj. paven. — U drugoj polovini XVI st. Ţupanĉiĉa. koji je tek mjestimice posezao za novijim izraţajnim sredstvima. a nemaĉki Achtelpause. Posebno treba spomenuti ciklus pjesama Ciciban na stihove O. X. Ţivković. MGG. Svellov. Kun. a 1909 u Francusku. 1962. radniĉko kulturno -umjetniĉko dru štvo. Posjedovala je neobiĉnu gracioznost. Ubrzo se proširila po cijeloj Evropi. pa je p. na školi Glasbene matice i privatno. London 1932. iskrivljeni oblik izraza alla pavana. Djelovao je zatim u Ljub ljani kao nastavnik na uĉiteljskoj školi (1901-—25). Nizinskim i T. Sastoji se od tri ili ĉetiri perio de poredane redovito prema shemi AABBCC ili AABBCCDD. Legat. 1589) p. V. Apsolvirao (1953) Muziĉku akademiju u Beogradu (P. Cecchetti. dvorski ples podrijetlom iz Italije. New York 1932. 11 — 12. London 1958. 4. Umjetnik romantiĉnih sti lskih koncepcija. Uţivala je veliku slavu koja je još za njena ţivota graniĉila s legendom. osminska pauza demisoupir. a osmina pauze dva barjaĉića itd. LIT. — M. H. Algeranoff. P. A Biographv. I. Polazio muziĉku školu Filharmoniĉkog društva u Ljubljani i zatim studirao muziku u Beĉu te 1901 po loţio drţavni ispit iz klavira i pjevanja. Les Trois graces du XX € siecle. Chopina. se plesala samo na velikim dvorskim sveĉanostima. 4. A. — V. Hyden. Clarke. — S. Po karakteru veoma je srodna -* passamezzu. Svojom umjet niĉkom zrelošcu one su pridonijele da se slovenska vokalna lirika podigne na viši artistiĉki nivo. U Parizu se. P. njem. Iste godine s grupom istaknutih plesaĉa pošla na turneju u Skandinaviju. P. punih ţivota. rafinovane . Vazem. Ljubljanski zvon. ruski plesovi. P. nije imala razumijevanja za moderna strujanja u baletnoj umjetnosti. STMW. engl. kao i od pauze koja skraćuje pret hodnu notu (staccato). Lissa. London 1957. polovinska pauza demi-pause. Gerdt) gdje je odmah angaţirana u Marijinskom kazalištu (1906 primabalerina). Pri uvoĊenju belih nota u XV v. pavane. Toškov). Beaumont. KpacoecKan. suspirium zamenjuje notu minimu (tj. zatim otišao u London na usavršavanje kod M. afirmirale su se na brojnim nastupima širom zemlje. Giselle (Adam). vjerojatno iz Padove. — J. franc. AHHa IlaBjloBa. izvanredan plesaĉki talent. Lipovšek. Pisao je preteţno vokalna i klavirska djela. God. Pauze se mogu produţivati taĉkom i koronom. ■— C. Pariš 1957. Franko iz Kolna (XIII v. J. J. 7. Dowland). Anna Pavlova. italijanski pausa di roma. 1940. nastao je nesklad: osmina note je imala jedan. 12. PAVLOVIĆ . formalno dovršenih vokalnih min ijatura. za ceo takt piše se kao ćela pauza. koja odgovara semibrevisu (današnja ćela pa uza). Na repertoaru njezine trupe nalazila su se iskljuĉivo klasiĉna djela kao Vila lutaka (Bayer). Osobitu popularnost stekao je kao kompozitor solo-pjesama. šesnaestinska pauza quart de soupir. Pauze pod 6 i 7 naĉinjene su iz znakova tabulatura. 2. pausa longa perfecta (pausa modi) odgovara trajanju per fektne (trodelne) longe. Anna Pavlova. Oblakov. Th. dva. A. (Orchesographie. Oliveroff. osnovano 27. Flight of the Swan. ali obrnut na levo. pavan. a šezdesetĉetvrtinska pauza seizieme de soupir. Lifar. tamburaški zbor. pausa zamenjuje notu brevis. 6. a i b traju dve trećine. ansambl narodnih plesova. A. PAVLOVA je bila. Morley. 5. 1907) sa V. Tu se istakla osobito u Fokinovim koreografijama.: M. P. LIT. Co. muzikom majstorski doĉarao prpošni humor i iskrenu vedrinu sadrţaja. od 1961 u Beogradu docent. kao i pojava korone oznaĉava se u toku ovakve pauze na sledeći naĉin: Adagio Allegro 3EEE Antiĉka grĉka notacija oznaĉavala je pauzu koja odgovara najkraćoj ritmiĉkoj vrednosti (chronos protos) slovom A (lambda). Violinista izraţajnog tona. pa profesor na Fakultetu muziĉke umetnosti. kod kontratempa) od pauze koja prati završetak motiva ili fraze. Pavane. Great Dancers. npr. Stravinskog. van Beethovena. 24. Brahmsa. U u mjetniĉkoj muzici prvi put se susreće 1508 u djelu Intabolatura de lauto talijanskog kompozitora Dalze. U XIV v. 18. Franks (redaktor).-. stoga je kratkim pauzama dat po jedan barjaĉić manje.. 3. Berlin 1933. With Pavlova Round the World. My Jears with Pavlova. soĉnih melodija i neposredne izraţajnosti. LIT. VII 1870 — Ljubljana. [ # | a u štampanim orkestarskim deonicama katkad se koriste i stari oblici pauza ĉetiri i dva puta duţih od ćele pauze. P.letnici Josipa Pavĉiĉa. Pavlova. N. London 1927.) poznaje sledeće oblike: 1 2 3 4a 4b 4c 5 6 7 PAVAO MARKOVAC. PAV ANA (tal. Efekt pauze zavisi od njenog poloţaja. M. ruska plesaĉica (Petrograd. ĉetvrtini). Buli. 1962. sem što se u kasnoj ho ralnoj notaciji crtom kroz ceo linijski sistem. Pavlova. koja traje više taktova obiĉno se oznaĉava brojem taktova iznad po 10 10 preĉne vodoravne ili dvostruke kose debele crte. Siier. ■— H. •— P. X 1929 ■—). pet puta duţe pauze su AAAA Neumska i horalna notacija ne poznaju pauze. D. Djagileva. Arbeauu. Višeglasnoj menzuralnoj muzici bile su neophodne pauze odreĊenog trajanja. 1. 9—10. E Promena takta ili tempa. IX 1949). zajedno sa V. Dandre. 23. — B. I. a zatim gra Ċane svih profesija i omladinu. 24. | M | •. La Mort du cygne (S'dnt-Saens). Jubileji slovenskih kulturnih radnika. London 1931. PAVLOVA. P. Savremenik. Magriel. PAVĈIĈ. Pavane). kompozitor (Veliko Lašĉe. 1911 osnovala vlastitu trupu u Londonu s kojom je gostovala po cijelom svijetu. nazivajući je lenima. Peć. stekavši u baletu Pavillon d'Armide (Ĉerepnjin. Izvanredno ta lentirana. Aleksandar. Byrd. odgovaraju nazivima nota istog trajanja npr. pod nazivom padoana ili paduana javlja se katkad i brzi ples u 3/4 mjeri. Najĉešće je u 2/2 mjeri. Anna Pavlovna. je ubrzo plesala sve velike uloge klasiĉnog reper toara. Tako su nastali današnji oblici pauza. London 1956 (ruski Moskva 1956). c semipausa. zamenjuje ih zajedniĉki oblik. Pogotovu su sugestivne neoĉekivane generalne pauze (zajedniĉk esvim glasovima). Bartoka i dr. u kojemu je P. zatim 1908 u Njemaĉku i Austriju. Moe. J. Muziĉke sekcije društva. pridruţila trupi Ballets russes S. dramska i likovna skupina) društvo je okupljalo najp rije samo radnike i namještenike. ĉetvrtinska pauza soupir. P. bez obzira na duţinu takta.

duhaĉki oktet. M. tal. 1954. 1940. PEAN (grĉ. kat dalni klavikordi. Kentona. E kromatski. Na goi svima praizvedbama Brittenovih opera pjevao glavne teno partije. Gieseking. u Londonu. 1936 (nova verzija 1953). violinist (Kotor. Kasnije se p. pjevao i u ĉast drugih bogova. J. Od 1938 nastupa i kao koncertni pjevaĉ uz st< pratnju B. 6 fuga na ime BACH op. izmjenjivanjem prstiju i pete obiju n brze pasaţe i vezane fraze.: E. instrumenti namijenjeni orguljašima za vjeţbi Pedal se isprva dodavao najdubljim tipkama manuala ili se s. Od 1961 u Kairu koncertni maj Filharmonije i profesor Nacionalnog konzervatorija. pedalis noţni). U peanu se sveĉanim tonom izriĉe zahva lnost. E. Izraziti polifoniĉar. i orkes LIT. zajedno sa nekoliko mladih kompozitora radikalnije orijentiranih. franc. sedam pedala na harfi ! promjeni udezbe ţica. Con-crecion 1964 za 7 duhaĉkih instrumenata. jer su orj . dok u sredi dijelu one mogu doći s njim i u oštru koliziju ( ->• Temeljni i temeljni oblik akorda). njemaĉki muziĉk1 nakladnik i pisac engleskog podrijetla (Leipzig. A PEARS. Orgelpunkt. a u XVIII st. engl. pec prema lat. Schran Die musikgeschichtliche Stellung der Orgel-triosonaten von J. 5. 66. kulture i produbljene interpretacije. Jedan muziĉki fragment peana u starogrĉkoj notaciji saĉuvan je na tzv. Bruggaier. U svom djelu Naĉin crkvenog pjevanja (1857) tumaĉi muziĉku teoriju i iznosi praktiĉne primjere s tekstom. klavir i celestu. G. ' PEDALNI KLAVIR (engl. ugaĊanje instrumenta i dr. Izraz pedal ĉesto se upotrebljava kao oznaka za dug( drţane tonove. 1952. 56. 3. rcatav pobjedniĉka pjesma). 1923. R. 1943. — L. LIT. se uskoro zatim javlja i u instrumentalnoj mi (gdje se i stalno zadrţao). gdje je 1950—56 ĉlan Zabavnog orkestra Radija. klavirski instrur kojemu je dodana pedalna klavijatura kao kod orgulja (s opsej xD-d). da su pedalne tipke povlaĉile za sobom odg rajuće duboke tonove manualnih tipaka. pedai pedale inferieure. Das Streichquartelt in Wort und Bild. — Abel. oba su pokreta mnogo pridonijela propagiranju suvremene muzike u Argentini. preteţno u najdubljoj dionici kompozicije Pedalni ton). dugo drţani ton. a istu funkciju ima pedal i na timpan: LIT. 64. Introducdon a la mušica de nuestro tiempo. 1931. Meisterwerke des Klavierbaus. Od 1957 u Kolnu prvi trubljaĉ u ansamblima K. VIII 1901—25. trubljaĉ (Beograd. gudaĉe i udaraljke. 4 kompozicije za klarinet solo. 1947. horovoda i organist u samostanu Kraljeva Sutjeska. 2. ili se upravlja molba za pomoć u rato vanju (npr. 1931 — 32. a u helenistiĉko doba postaje prigo dna pjesma.: J. Orguljaš u Oxfordu i proĉelnik muziĉkog odjela Grange School u Crowboroughu 3 zatim (1933—34) uĉio pjevanje na Royal College of Music u Londonu. Na nekim instrumentima gulje. -> Kontrapm MeĊutim. K. Kultura i bosanski franjevci. 4 dodekafoniĉke kompozicije za razne sastave i za violinu solo. osobito nakon pobjede (Homer.: J. starogrĉka zborska pjesma. Suite concertante za p. 1862 ušao u nakladno poduzeće svog oca u Leipzigu gdje je 1886 poĉeo izdavati partiture komornih kompozicija (od razdoblja klasike do romantike) u dţepnom formatu. Već u Bachovo vrijeme m se na njima svirati. Hauptmann) i u Parizu kod L. 1 Jahrbuch. Mozart je takoĊer posjedovao takav instrument. 1956. Philadelphia 1938). njem. Poĉetak i svršetak tih harmonija redovito istiĉe iz pedalnog tona. 1930. vidno mesto zauzimaju kompozicije jugoslovenskih mu ziĉkih stvaralaca. tal. Djela za pedalni klavir komponirali su R. Skizzen op. 1933. David. Olten : I. Aĉ. 1938 i 1943. Maz. Uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu (F. k. Leimer i W. I. 1949). Schun (Studien op. 1955. 3 trija za duhaĉke sastave. Alovimiento sinfonico. 1926. Transformaciones canonicas. franc. Boletin Latino-Americano d e Mušica. Zameci pedalnog tona nalaze se već u XII st. jao samo od -> kratke oktave. Pedal. kad se nad svakom dugo drţanom notom korala izv bogat. Evansa. Surrev. obiĉno basov. carillon. od 1 ponovno u Zagrebu koncertni majstor Simfonijskog orkc Radiotelevizije. Bach naj svojih 6 orguljskih trio-sonata za pedalni klavir (a 2 Clav. Juan Carlos Paz. 1937— 4 0. P. argentinski kompozitor (Buenos Aires. Ilijada. a zatim kraće vrijeme malog sastava pijaniste B. 69 i 72) i Ch. Deubner. koji odgovara današnjoj peda kopuli. Klavirski trio) nastupao u zemlji i inozemstvu. 1935. pa i nazvana po njegovu epitetu Paian (Izbavitelj. odnosno prelomljene oktave. pedalni klavir) p. pedale.. LIT. p. poput himne. elektriĉnu gitaju. koji obuhvata veliki broj dela od baroknih do savremenih kompo zitora. VIII 1972). 58. Albert (pseudonim A. 1929. 1952. javljaju se. MHorad. 1927 —29. Miho (Mijo). Jć. Beriihmte Sdngerinnen. Instrumenti tog tipa bili su poznati već u XV st. H. PEĈARIĆ. na ĉembalu (novije produkcije) peds se ukljuĉuju i iskljuĉuju registri. nad kojim se izmjer razliĉite harmonije. VI 1842 — I. poema za glas i klavir. 1895. Pindarov drugi P. a zatim i u Nizozems] Engleskoj tipke normalne veliĉine. a tada prešao na jednostavniji naĉin izraţavanja. DJELA. sonata za violinu i klavir. Canto de navidad za tamtam i gudaĉe. Sch God. LIT. S. Al. Dioniza. Gaita. PAVLOVIĆ. utemeljio u Buenos Airesu Grupo Renovacion. da se pri upotrebi pedala treba sluţiti gama. Od 1943 jedan od najistaknutijih lista kazališta Sadler's Wells Opera. je klavijatura većih razmjera. 6 balada. 1936. Mušica za flautu. Ehrlich). Ritmica constante. prvobitno posvećena Apolonu. Kao solist i komorni muziĉar (Zagrebaĉki k tet. P. Posejdona.. sluţi se atonalnim i politonalnim postupcima. ĉlanci i studije. V. Das normale Klavierpedal. od 1934 do 1950 komponirao gotovo samo u dodekafoniĉkom stilu. Dedalus 1950 za flautu. pianoforte a pedali). Eulenburga u Leipzigu (Eulenburgs kleine Partiturausgabe) proširivši je izdanjima orkestralnih i zbornih partitura. K< PEDAL (engl. Smještena je na podu ispred sviraonika. 1932 i 1935. Der Paan. klarinet. 1937 na koncertnoj turneji po SAD kao ĉlan sku - PEDALNI TON (pedal. franc. sonatina za flautu i klarinet. — W. Pedal. engl. Leipzig 1915 ( I I izd. Gounod (Fant sur Vhymne nationale russe. 1951—54 prvi violinist u orkestru kazališta Komedij Zagrebu. IV 1921). pedal piano. Jelenić. Gallac.). 1930. pod nazivom Paynes kleine Kammermusik Partiturausgabe. ibid. produl tonova. G. Ch. Juan Carlos. pedal point. trombon i violonĉelo. 1959. Zeusa. tj. se u pi proširio najviše oko 1840 kada je tvrtka Pleyel izgradila usavi model. 1955. a nastupao je i u velikim plesnim i jazz-orkestrima S. na kojoj se s nogama. Peter (Neville Luard). Sarajevo 1912 i 1915. saksofon i klavir. je jedan od najistaknutijih evropskih trubljaĉa na podruĉju jazza i zabavne muzike. Kuhna i dr. i to najprije u orguljskoj. N. omogućuje modifikaciju izraţajn promjenu dinamike. PAVLOVIĆ. Mainz 1938 (najr izd. Alkan (op. La Obra rnusical de Juan Carlos Paz. Massarta. takoĊer u obliku dalnog ĉembala. a tada je ediciju preuzela naklada E. P. od 1946 djeluje u Eni Opera Group. violonĉelo i klavir. Kompoziciju uĉio kod C. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. passacaglia. U njegovom repertoaru. kao temeljnog tona akorda. God. 2 koncerta za 5 duhaĉkih instrumenata i klavir. Fetkovskog u Beogradu. posvećena i ĉovjeku. God. Rokovića. violinu. Continuidad 1953 za udaraljke. New York 1900. u praksi ganuma. Klavir i pijai opskrbljeni su sa dva ili tri pedala kojima sviraĉ regulira upot i prigušivaĉa i pomiĉe klavijaturu udesno (klavir) zbog smanj zvuĉnosti instrumenta. Kreutzer. široko izraĊen kontrapunkt (-> Organum. 1 — K. C. u drugim sluĉajevima predstavlja mehaniĉki ureĊaj za stizavanje odreĊenih efekata. Hirt. 1899. — F. Berlinskom papirusu (-> Grĉka muzika). 1944 (rev. Dvnamik. J. — SPISI: La Mušica en los Estados Vnidos. 1948—49 pjevao u kazalištu Covent Ga. 1965. Studien zur Geschichte des Orgelpedalspiels in I schland bis zur Zeit J. I955! Mušica za fagot. 1951. U okviru Nezvport jazz-festivala gostovao 1972 u Beogradu. preludij i fuga. 1934 — 38. kao dirigent vodio Hrvatski festivalski komorni orkestar. Djelo se ĉuva u biblioteci franjevaĉkoga samostana Kraljeva Sutjeska. Brittena. 3 kompozicije. 1893. uvertira za 12 instrumenata. ZFMW. e Ped. Riddleja i dr. 1957. — E. ureĊaj na razliĉitim muziĉkim ins mentima. 2. Edo.. 1925 i 1935. 1927. Fairbanks. Das Pedalklavier. 1954—58 ĉlan Zagrebaĉkih solista i 1958—61 konce majstor Zagrebaĉke opere. Spasilac). sonatina za klarinet i klavir. Arnold Schoenberg o el fin de la era tonal. Miillera. Poduzeće je do 1892 objavilo u svemu 212 kompozicija. njem. God. PAZ. Lange. pedal. ĉije solo-pjesme ĉesto interpretira. Poema heroico. A Study of the Greek Paean. S. Mušica 1946. što znaĉi. Tema y transformaciones za 11 duhaĉkih instrumenata. — KLAVIRSKA: 3 sonate. M. Namjena pedala je razliĉita. je bio generalni sekretar Saveza muziĉkih umetnika Jugoslavije. 1931.: A.: H. Pej. 391) ili ozdravljenja i si. iz spoja. A. 1954. Rhvthmik. Handschin. je rijedak tip pjevaĉa. tenor (Farnham. G. k. P.52 PAVLOVIĆ — PEDALNI TON pine Neto English Singers. I. Seis superposiciones. 22. 1930. Niicleos. a 1938 Agrupacićn Nueva Mitska. F. 1954. Richter. LIT. 1936 —38 vokalni solist na BBC. T938. 1936. Neues Jahrbuc h fiir den klassischen Altertum 1919. Svirao je u njemaĉkim orkestrima W . problematici svih stilova i razdoblja. razvile su se u Njemaĉkoj. DJELA (sve pod pseudonimom): Beriihmte Pianisten der Vergangenheit und Gegenwart. Tres Contrapuntos za klarinet. engleski pjevaĉ. P. Pedalflilgel. 1935. koji podjednako suvereno v pozornicom i koncertnim podijem te se s lakoćom snala. Uĉenik A. 24. trublju. a sluţi za voĊenje basove dionice. St violine završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. Orguljski p. t. tal.. 1930. Die Geige in Wahrheit und Fabel. Naziv govori. III sonatina. Studirao na Lancing College u Londonu. 3. Beriihmte Geiger der Vergangenheit und Gegenwart. Bachs (disertacija). franjevac. celestu. Edelhagena. 1962— 64 i dr. S. pedale ili pedale c monia). Osnov. Frankfurt a. sluţi za sviranje. VI 1910 —). 1893. 1929. piano-pe'dc njem. PAYNE. 1898. passacaglia za gudaĉe. Misli se da je J. 22. Bach. XII 1930—). III 1929 —). Obiĉno ima opseg od 32 tipke (CRazvio se u XIV st.: L. snimio je i više vlastitih gramofonskih ploĉa. 1932. Od tih malih tip rasporeĊenih kao skraćene. ORKESTRALNA: 2 koncerta za klavir i gudaĉe.

op 71 P. ĉime postaje sliĉan ->ostinatu: P. naziva se i leţeći ton (engl. t. a moţe ĉak poprimiti i oblik kraćeg melodijskog motiva. pedale supMeure i pedale inteneure. preba cujući ga pri tom redovito u unutarnje ili najgornje glasove. njem. tj. u najgornjem glasu. dotle su kompozitori romantike koristili pedal pri cr tanju lirskih i intimnih raspoloţenja. inverted pedal za leţeći ton u najgornjem glasu. Bech: Das VVohltempei ierte Klavier I.2 ]. redovito je sadrţavao toniku i menu kvintu. se mnogo upotrebljavao u instrumentalnoj muzici sviju razdoblja i stilova. Vegende Stimme ili liegetide Mittelstimme. t. isprekidan pauzama i figuriran. m . pa i potpunih pedalnih akorda. Hindemith: Sonata za klavir četveroručno P. mternal pedal za leţeći ton u nekom unutar njem glasu.S. 1 r ¥ r r * FF Pedalni se ton u praksi ne pojavljuje samo u obliku doslovce izdrţanog tona. dvostrukoga pedala. Dok je u polifonoj muzici pretklasiĉnoga razdoblja pedal ĉesto bio omiljeno sredstvo za postizavanje monumentalnih efekata (kao npr. koji je opet specifiĉno sredstvo tonskoga kolorita. samo je daljnja konsekvenca opisane »pedalne prakse« romantiĉara. ali ne svuda i ne uvijek s istom svrhom i namjenom.Bach: Mal a f uga za orgulj e u a-m olu 53 R Strauss: Don Quichotte S Šulek: nija br. franc. Impre sionistiĉki pedal. Dvostruki pedal. u završnim dijelovima kompozicija). t. je najĉešće.PEDALNI TON sa svojim pedalima (od kojih i potjeĉe naziv pedalni ton) pruţale vrlo povoljne tehniĉke mogućnosti za dugo drţanje basovih to nova. odnosno kao toniĉki pedal u odreĊenom tonalitetu. ili u jednom od -> unutarnjih glasova. pedale superiore i pedale medio). Slijedeći primjeri ilustriraju ove tri vrste pedalnog tona: J. tal. a u klasi ĉnom za pojaĉavanje harmonijske napetosti (naroĉito na kraju provedbenih dijelova kompozicija). S. istodobna kombinacija dvaju pedalnih tonova. preludij u b-molu E Gneg: Der var engang.. ali nikako iskljuĉivoj nastupao u najdonjem glasu kao ->• dominanta odnosno kao dominantni pedal ili kao -> tonika. U razdoblju tonalne muzike (-> Harmonija) p. Suvremeni autori pruţaju u svojim djelima najraznovrsnije primjere za upotrebu pedalnoga tona. On je ĉesto ritmiziran.

moteti. 1853. Ĉlan njujorškog Metr litana od 1941. Nakon putovanja po Italiji i boravka u Parizu nastanio se 1882 u Barceloni. Od 1868 u Torinu. Kretzschmar. 1870. antifone. U Barceloni je P. / N. LIT. (sabrane studije). II 1841 •— Barcelona. On je jedini pokazao put darovitim uĉe nicima koji bogatom opusu ostvariti sve njegove teţnje. God. Baleti: La Rose et le gitan. pjesme. Solo-pjesme. 1895—1903 predavao u Madridu povijest muzike i muziĉku estetiku na Konzervatoriju i u Escuela des estudios su-periores.van Beethovem Sonata za klavir u A-duru. portu y hispanoamericanos anliguos y modernos. sabranih djela T. osnivaĉ Sociedad Nacional de Mušica (1915). — DRAMSKA. PEETERS. — < VENA: 8 misa (Messa di gloria)'. Granados. God. Depanisom i dr. Fiorina. La Figlia dell'arciere. 1865. 1912. 1913 . tilde. 1872 (III izd. 1962. 1921—35 operni dramaturg. Emil. U tome i jest pravo znaĉenje Pedre stvaralaštva. SBIMG. 3.. T 1897.: A. treći dio La Jornada de Panissars). 1906. 1924. 1872 osn (sa G. Guerra inqualtro. — IZDANJA: Hispaniae Schola mušica sacra (8 sv. — A.: T. Potkraj 1904 vratio se u Barcelonu kao umjetniĉki direktor nakladnoga poduzeća Vidal y Llimano koje je nastavilo s izdavanjem Pedrellove serije publikacija Salterio Sacro-Hispano. Musicalerias. Jan (pravo ime Jacob Pincus Perelmu ameriĉki pjevaĉ. L. U ĉast nj 70godišnjice izdana je 19TI spomenica Escritos heortdsticos. 1852.). VIII 1922). God. Suares. II Parruchiere della Reggenza. je i utemel španjolske muzikologije. 1918 — 22 (novi otisak ic 2 sv. ( modo.). Schumai studirao i muzikologiju (A. La Mušica contemporanea en Espana y Felipe Pe Malaga 1901. Danza y cancićn de Aixa. Toscaninija. — M. Prvo ve priznanje dobiva 1936 za nastup u Beethovenovoj IX simf pod upravom A. — Uvertira. Reiff. Školski inspektor u Buenos Airesu. P. Por n mušica. X 1962. < Pedrotti. Angles. Reiff u AFMW. 1861. J. 1. Nekoliko zarzuela. de Breville). Felipe Pedrell. Victoria. La < tina. La Mušica espanola desde la edad media hasta nuestros dias. Moller. 1881. Exi 1921. MGG. . LIT.[889— 91 nastaje njegova velika dramska trilogija Los Pirineos. SBIMG. drugi dio Rayo de Luna. otkupljuje. 1908. 19: 38 pjeva u Radio City Music Hali u New Yorku. Cleopdtre. O. Kao uvod imala jo j je posluţiti ĉuvena Pedrellova rasprava Por nuestra mušica (1891) u kojoj se zauzimao za stvaranje nacionalne španjolske opere na temelju španjolskoga muziĉkog folklora. God. ORKESTRALNA: Ouverture Catalana. 1840.). Angles. 1910. Lirica nacionalizada (sabrane studije). 16. Los Miisicos espanoles. PEERCE. E. VI 1904 —). — H. oko 60 solo-pjesama. Tebaldini. Pjevao tenorske partije najviše u talijanskim i f cuskim operama. IV 1893—Bochum. talijanski kompozitor i dirigent rona.2i. Rigoletto). studirao na Scholi Cantorum u Parizu (V. 1875. a povremeno i dirigent na Teatro Regio. 1844. 1920 — 2 M. Clara di Mailand.2 Njegova muzika nije prešla španjolske granice. gdje je u. spanisehe Volkslied. 1897 — 98. ZFMW. 1917. Pesaro 1894. 1919kompozitor i dirigent scenske muzike u Bochumu. 1894—97 (ostali svesci nisu c ljeni). 1881. 187c Klavirska djela. 1906 pod naslovon cutnents pour servir a Vhistoire des origines du thedtre musical) .25. 1882—83 izdavao je djela s podruĉja suvremene duhovne muzike pod zajedniĉkim naslovom Salterio Sacro-Hispano. a kasnije predavao na Univerzitetu u Tucumanu. Fantasta argentina. 1899—190c Fešta d'Elche. J. 1 08. Opere: Ardid de Atnor. osobito njemaĉkih kompozil Od 1882 bio je direktor konzervatorija Rossini u Pesaru. DJELA. meĊu ostalima: I. jer se u njegovoj m vide nedostaci kompozicijske tehnike i suvišni Wagnerov caj. L'Eglogue »La Foret sans amour« de Lope de Veg. MGG.op.). e historico de organografia musical antigua espanola.). 1902 (neizv. 1931. — VOKALNA: oratorij Alleluia. — Komorne kompozicije (gudaĉki kvartet. Barcelona T941. 1878. Od 1896 do 1899 izdavao je ĉasopis Mušica religiosa en Espana. tenor (New York. Jor de arte (uspomene i studije). X 1878 — Montrouge. LIT. i na franc). SBIMG. Mazeppa. Roxas. 1909 (iste g obj. je htio F. G. 1903—04. Felipe. 1856. 1859.i9: Potpuni popis Pedrellovih djela obj. I Pirenei. 1908—09. Marion Delorme. U muzici uglavnom samouk. L. La Musique indigene dans la thedtre espagnol du } siecle. 1891 (obj. 1883). Carlo. Orientaciones . urugvajski kompozitor španjolskoga pod rijetla (Minas. G voisier. Albeniz. ORKESTRALNA. 1911. Carlos Pedrell. 1841. Felipe Pedrell ed il dramma lirico spagnuolo. Diccu biogrdfico y bibliogrdfico de miisicos y escritores de mušica espanoles. Njime se P. radeći kao kritiĉar. španjolski kompozitor i muzikolog (Tortosa. je doista pravi osnivaĉ novoga muziĉkog govora u Špa skoj izraslog iz savršene ljepote bogatih narodnih napjeva ii! sova. i na katalonskom). Mazeppa. ostao do smrti. Eleonor McLellan i G. — H.54 PEDALNI TON — PEETERS L. Olema lasci 1872. Borghetti. Dć. Felipe Pedrell un.muziĉkom djelatnošću poĉeo 1867 suraĊujući u više muziĉkih ĉasopisa. de Curzon. DJELA. 1925. 1881 Pirineos. T. III 1941). rekvijem. Felipe Pedrell et »Les Pyrer\ees% Pariš 19a / Balaguer. Une Nuit de Scheherazade. Sti rao germanistiku i filozofiju. Tu je pokrenuo ĉasopise Notas musicales y literarias (1882—83) i Ilustracion musical hispano-americana (1888) koji je ureĊivao do 1896. Festschrift H. Nastupio je i u filmu. Miisicos contempordneos y de otros tiempos. Istel. I. 19. 1874. X 1893). medu kojima se posi istiĉe Tutti in masehera. 1923. ibid. 1923. Zborovi: Canco Hatina. 19.). 1 lirico espanol anierior al siglo XIX (5 sv. Chiesa. Carlos. Od 1921 ţivio u Parizu. PEDRELL. Humperdinck. Gtosa (sa zborom) i Cant de la Montanya.). Uĉitelj mu bili E. F. En el estrado de Beatriz. Osobita draţ njegova muziĉkog izraza potjeĉe od vještine primijenjenih elemenata španjolskog i juţnoameriĉkog folklora. Diccionario tecnico de la mušica. Pedrella. Prdcticas preparc de instrumentacion. pedagog. Genoveffa di Bral 1854. 1902. RM. Suita / 7 (prema Petrarki) i dr. U dugom nizu rasprava i izdanja o je likove iz španjolske muziĉke prošlosti i upozorio na nj< velike ali zanemarene vrijednosti. Jean I d'Aragon. O la exposicion historica celebrada en commemoracion del primer centenari nacimiento del maestro Felipe Pedrell. Simfonijske pjesme : Excelsior. RM. El ( Arnau (sa zborom). DJELA. 1900—01 (prošireno izdanje obj. Eh Madrigals i la Missa da Difunts d'En Brudicu (sa H. Antologia de Organistas cldsicos espanoles (2 sv. Wolf). Carlo Pedrotti. 1902. S literarno. Riemann. 3. njemaĉki kompozitor i dirigent belgijs podrijetla(Antvverpen. P. Opere: L'ullimo Abenzeraggio. Tomds Luis de toria. Romea di Monfort. 11 Tasso a Ferrara. XI 1817 — 16. PEDROTTI.2 br. muziĉki sa vjetnik Consejo Nacional de EĊucacidn. — SPISI: matica musical. Dos Musichs cinchcei catalans. I jedan od posljednjih sljedbenika velike napuljske operne trad Njegova su najbolja djela opere buffe. kompozitor i muzikolog. La Canco popular catalana. crkvene kompozicije. Tutti in masehera. I Pedrell. — E. M. d'Indv. PEDRELL. — Pastorales za glas i orkestar. // Favorito. Emporio cie. 1881. direktor Liceo skale. 1894.— M. 12. 1909 — 10. 1930 i Alleluia. dijelovi: prolog Alma Mater. MQ. Cancionero musical popular espanol (4 sv. U operi debitirao 1938 u Phils phiji kao Vojvoda (Verdi. Folhlore musical castillan du XVI' siecle. Querol. 1889—91 (izv. Victorije). Isabella d'Aragona. Felipe Pedrell. M. 1928. de Falla. 1 omnia (8 sv. La Matinada. de Falla. 1901. PEDRELL više ostvariti nego što je mogao. Od 1840 dirigent Talijans kazališta u Amsterdamu. — R. Anglesom). P. muziku uĉio u Miinchenu (W. Opere: LinĊ. 1905 i dr. Cuento de Abril i La Guitarra.) i vodio orkestralne koncerte na ko je izvodio simfonijsku muziku. I. A. God. Mitjana. od 1845 dirigent na Teatro Filartm i Teatro Nuovo u Veroni. 1917. Pariz.). Nadovezujući na kasnu romani . 1918 (pretisak iz VIII sv. — DRAMSKA. Catdlech de la Biblioteca Musical de Diputacić de Bart (2 sv. u kojoj je došao do punog izraţaja nj' smisao za vedru melodiku i poletnu ritmiku. 1902. X.: G. Njegovi su uĉenici bili. Gelmina. 1902—12. Felipe Pedrell. 1936. Kao kompozitor P. 1840. DRAMSKA. 1910. 1910. 1846. P.V 1974). A. Gerhard i H. Anuario de l'Institut d'Estudis Catalans. R. 1910. 1921. zborovi s orkestrom i a cappella. Klose) i Berlinu (E. prvi dio El 1 de Foix. Mantovani. Uĉenik i nećak F. 1911 (nastavak preth< djela). 1894 — 98. ostala je svjedoĉanstvo plemenitih nastojanja da se stvori španjolski cionalni muziĉki stil.

Slavenska u b-molu op. KNJIGE: Istorija muzike od prvobitne zajednice do Beethovena. U Mechelenu. koncert z a orgulje i klavir. je jedan od najboljih poljskih kontrapunktiĉara (Missa pulcherrima. Fuga en Hymne op »Ave Mariš Stella«. Mu ziĉki instrumenti na srednjovekovnim spomenicima Srbije i Makedonije (doktorska disertacija. 1954 i za flautu. violinu. 57. X. 1941. Marier. 1955. I95 1 » Divertimenlo za klarinet. 1964. 1962 (prer. Pedeset godina rada Beogradske filharmonije (u štampi). — W. Manuale. 44. Missa senza le cerimonie I. vjerojatno 1670). LIT. DJELA: 40 plesova za lutnju. Na Konzervatoriju u Lisabonu uĉ io klavir. klavirski kvintet op. op. 1950. Sjećanje op. Paccagnella. za violinu. — KOMORNA: Situacoes 66 za flautu. 17. 1963. 3 kanona obj. Opienski (La Musique polonaise. Missa senza le cerimonie II. izmeĊu 1649 i 1655. 2 trublje. za violu. 1941 i Brand im Opernhaus (nedovršena). M. Opera AuxuAy. 1957. 28. 1966. 1962. H. 1944. brojne solo -pjesme. M. koralna fantazija za orgulje. Dvije klavirske skice op. 1969. Concertino za 2 klavira. na baškirske teme. S. Stejmanom). Flor Peeters Organist. 1955. harfu i klavir. za 2 violine. Boulez. Odgojio je velik broj orguljaša i kompozitora. Šest stavaka. suita za orke star. 1954. 84. I 1940 —). violonĉelo. 1918). L. Sv. 1925. LIT. 1970. audio-vizuelni show Nos nao estamos algures. 1910 i II. 3 preludija i fuge. — Euridice reamada za zbor i orkestar. 1965. violu. Missa a quatuor s 1664. 35. Berceuse op. a zatim studirao kompoziciju na akademiji Santa Cecilia u Rimu (B. 1669. 20. od 1923. H. rkp. U Beogradu završila studije istorije umetnosti. Rad VII kongresa SFJ. u As-duru op. Kmicic-Mieleszvriski (Muzyka. klavir. klarinet. kompozitor (Našice. 20. 1935.. a zatim studirala kompoziciju i violinu u Dresdenu (P. 1936. 1961. Porena. Dvadeset godina Udruţenja muziĉkih umetnika Srbije. 1931. 1958). 38. III 1923). Po stilu kasni romantik. Nikolaj Ivano. 1921. Zvuk. Mise: Missa concertata La Lombardesca za 8 gl. 1944. Te Deum. ilustracije iz Davidovog ţivota i 150. DJELA: koncert za klavir. harfu. Visser. 25. Hymn Preludes (213 kompozicija u 24 sv. D . suita za 4 trombona. 124 — 125. Studirao kompoziciju na Moskovskom konzervatoriju (N. Missa in defeetu unius contraltus. — Th. belgijski orguljaš i kompozitor (Tielen. poljski kompozitor (? — Krakov. W. Nono) i na Muziĉkoj akademiji u Baselu (P. Od 1953 izdaje ĉasopis De Praestant. vise moteta. 2. 48.. 1966. 1950. NOVA IZD. diplomirao 1940. 1968. K. ĉembalo i gudaĉe. III. Penckel. izmeĊu 1661 i 1669. muzikolog (Beograd. za violonĉelo. Abenteuer in Spanien. 1949. Missa secunda ad aequales. Brahms i E. DJELA. Barkarola op. Jubilate Deo (psalam CIC). —■ IZDANJA: Oudnederlandse Meesters voor het orgel (3 sv.: Missa pulcherrima obj. Rad VIII kongresa SFJ. 60 kratkih kompozicija. 1923. 4 suite). 49. 1953. Opere: Die Troerinnen. 1916. C. 1938). violu i harfu. — CRKVENA: 8 misa. Aziji i juţnoj Africi. 1953. elegija. U Slavenskoj sonati za violinu P. 1966. Pejaĉevićeva ide u red ri jetkih ţena koje su se u Hrvatskoj istakle na podruĉju muziĉkog stvaralaštva. P. Predavao na teĉajevima suvremene muzike u Lisabonu i u Brazilu (Oporto. 5. P. 1948). U Zagrebu uĉila violinu (V. Arti musices. Njegove crkvene kompozicije nastale u Varšavi pisane su preteţno u venecijanskom koncertantnom stilu. 1950. violinu. Berceuse op. Essen 1953. MGG. sonatina. (Pekell. — CRKVENA. Tlpaidnunnan y$epmwpa ua KadapduucKue meMbi. Mechelen 1950. ORKESTRALNA: Poliptico 1960 za komorni orkestar. ibid.). 1931—48 predavao 1 na Konzervatoriju u Gentu. 1957—75 profesor Muziĉke škole Stanković i od 1975 je docent na Fakultetu muziĉkih umetno sti u Beogradu. Missa a 6 De Resurrectione Domini Nostri Jesu Christi. — A. 1962. Scenska muzika: Macbeth. — STUDIJE I ĈLANCI (izbor): Uti caj folklora iz NOB na umetnićko stvaralaštvo. Petrassi. 1909. Brodjanskaja i D. 1971. sjajan improvizator. Narodno stvaralaštvo. Diafonia 2 za harfu. Missa brevis). K OH uepmnaH $aHma.3un na fiuucKue mejnu za violinu i orkestar. izmeĊu 1649 i 1655. 1960. — KLAVIRSKA. doktorirala iz muzikologije 1975 u Ljubljani (D. Cvijetni vrtlog op. Crouma na pyccuue meMbi. 1948 — 49. Hrvatski muziĉki umetnici i kompozitori u Beogradu izmeĊu dva rata. PEJKO. Szczepanska (ibi d. Weberna.). 1913. Audite morlales za zbor. sovjetski kompozitor (Moskva. 1929. 2. —■ H. prigodne kantate.op. W. Depuvdt. — K. Entrata festiva za orgulje. God. L. 1954. Dora Pejaĉević. u bmo lu op. 1940. ĉembalo. 1966. Zagreb 1960. celestu. 1960. Bouleza i L. — P. G. a mnoga su objavljena. 1661. klavirski trio op 29. 2. Toccata. 40. duhovne pjesme.Kovaĉević. ipak najznaĉajnija medu njima — Simfonija i Klavirski koncert — odaju zrelog umjetnika koji dobro vlada kompozicijskom tehnikom i lako se snalazi u velikim muziĉkim formama. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta. XII 1929 —). trublju. ORKESTRALNA: simfonija u 2 stavka.: G. Najbolja su mu djela orkestralne suite. duhaĉki kvintet. van Nuffel) te kod M. Americi. Agnus) obj. Najranije 1633 postao ĉlan kraljevske kapele u Varšavi (od 1649 kapelnik) i pripadao joj do 1655. LIT. 1931. violu i violonĉelo. — F. 1—2. Der Hellvveg. Milano 1947. 1969. Sherwood.). MGG. Pechel). K. zbirke koralnih predigra. Razvoj muziĉke kritike i esejistike u Srbiji izmeĊu dva rata (magistarski rad. Pedeset godina rada Muziĉke škole Stanković. 1931 i dr. 1939. Zborni k radova VizantoloŠkog instituta SANU. — E. Najugledniji belgijski orguljaš. 1964. Flor Peeters muzikale persoonlijkheid. . MondaecKan crouma. duhaĉki trio. Missa brevis ad aequales. 69. drugi orguljaš katedrale. 1945 i 1948. MGG. Hrvatski kompozitori i njiho va djela. Glavne karakteristike njegovih kompozicija su slobodna ritmika i bogata primjena polifonije. 1914 i II. 7 tibec na meMbi napodoe CCCP. Der Komponist E. — INSTRUKTIVNA: 10 Pedalstudies. 33. Nona i kasnije. O Aiy3fciKe H. 1954. Iako se njezina priliĉno brojna djela (58 opusa) ne odlikuju većom izvornošću. Antvverpen.— DRAMSKA. 4. Courvoisier). Svoja najvrednija djela ostvario je na podruĉju kolektivne improvizacije. Sinfonietta Bochumensis. ITeHKa. II. PEJAĈEVIĆ PEJOVIĆ. 40 kompozicija za lutnju obj. 1965. 11. Variaties en Finale op een Oud Vlaams Lied. J. H. Anthologia pro organo (4 sv. 1951. Missa brevis obj. 1921 i 1937. Kornelije Stanković u oĉima svojih savremenika. 6 juţnoafriĉkih pjesama za zbor. Zvuk. 35 minijatura. Dvije sonate: I. 1951. 1965. Dvije sonate za violinu i klavir: I. Boston 1948. 10 orguljskih korala. Roksanda. Prouĉavanje muziĉkog folklora (jakutskog. 43. Wal-zer-Capricen op. 24. Studirao muziku na Lemmensovu institutu u Mechelenu (O. 1943. baškirskog i dr. 1661. 1972. Bale t Tanzsymphonie. i 5 instrumenata. Feicht. — KLAVIRSKA: sonata. ORKESTRALNA: simfonija u ns-molu op. canzona i ciacona. 1919. 1946. 1964. — ORGULJSKA: Sinfonia per organo. Grieg. Dora Pejaĉević.. Huml). Kinetofonias za 25 gudaĉa i 3 magnetofona. sonata za violonĉelo i klavir op. Istorija muzike (2 sv.). sonata za trublju i klavir. instrumentalne skupine (ehori) i timpane ad libitum. Hjuza). Missa Paschalis. violonĉelo i klavir. 1929. Feicht i W. 1953 — 54 i 1959. je priredio više stotina koncerata po Evropi. 2 trublje i 2 trombona. Ţivot cvijeća op. koncert za klavir u g-molu op. Servaas. u orkestralnim i komornim kompozicijama nakon 1921 sretno sjedinjuje barokne i klasiĉne oblike s atonalnom harmonijom i dodekafoniĉkom kompozicijskom tehnikom. koncert za orgulje. 1973. Recitativo III za flautu. Fantasie concertante za klavir i orkestar u d-molu op. — Collage I za 2 klavira. 25. od 1658 kapelnik katedrale u Krakovu. O gebo e a sombra. 1966. — Tri kanona. W. 1948. moteti. 55 PEETERS. Zvuk. The Organ Music of Flor Peeters. Đurić -Klajn). 41. III. H. Instruments de musique dans l'art serbo-macedonien et Byzantin. Missa senza le cerimonie II (Sanctus. X. trio za flautu. 1951. 31 i 48. 1967. — DRAMSKA. Vlaamse Rhapsodie. kvartet za obou. 2 trombona. 10. IV.. 1970.). 1969. 1929). 1969. 1943 (sa M. Stockhausena. Stockhausen. Barle. 1959. simfonijska balada. Caecilia. EoedaHoea. koncert za klavir. Dva intermezza op. 1957 i Eepe3oean poiua. portugalski kompozitor (Montijo. Brno 1969. 1949 i 1959. Flor Peeters. Ecclesiae. 1940. izmeĊu 1661 i 1669 i Missa pulcherrima ad instar Praenestini. Benedictus. klavirski kvartet op. 1945. Brennecke.) utjecalo je na njegovo stvaralaštvo. Emil Peeters. 1960. Romantische Suite. 2 moteta obj. PEIXINHO. 1972. As 4 estacoes za trublju.Maštanja op. Njezina su se djela s uspjehom izvodila i u Njemaĉkoj. CoBeTCKa« MV3biKa. — KOMORNA: klavirski trio. Mušica Sacra. Colloquium musicae vocalis. Scenska i filmska muzika. Stanislav Biniĉki kao organizator muziĉkog ţivota u Beogradu. Corbet. 1962. 1943. Alte Meister (2 sv. 1915. Lehmann. 2 Symphonische Musik. IX 1885 — M iinchen. 1942. The zvork of Leoš Jandĉek in the light of Czech music performed in Belgrade between the two Wars.). Cvetko). ORKESTRALNA. nova samostalna verzija 1953). 1918. violu da gamba i Ĉembalo. Sikorski (Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. c. Mjaskovski). Nomos. 3. II Compositore fiammingo Flor Peeters. 1943. violonĉelo i komor ni orkestar. The Four Seasons. Petri) i Miinchenu (W. 45. 1955. a od 1925 prvi. a kompozicije nastale u Krakovu pisane su a cappella. Kaiser).). K. 1940.PEETERS — PEKIEL i na polifoniju starih nizozemskih majstora. Oslobodivši se utjecaja A. 1912. 36.). na tatarske teme. Filmska muzika A pausasa das ehagas. Ruganje Hristu. 1953. 1954.: H. AlmadaA Kame of War. P. Cteuma na HKymcKite meMbi. God. 1951. preludij. 1934 i 1949. 1948. balada. Od 1944 predaje na toj ustanovi i na Muziĉko -pedagoškom institutu Gnjesin. 1934. — KOMORNA: gudaĉki trio. DJELA.. Mortelmans i J. — M. ibid. scenska muzika 2a više od 200 kazališnih djela. — VOKALNA: oratorij. 50 i dr. passacaglia i fuga. Baleti: Beceunue eempbi. 1955. Od 1948 profesor Flamanskog konzervatorija u Antwerpenu (od 1952 direktor). Opera Selecta pro Organo Johannis Cabanilles. 1662.25. Junek) i instrumentaciju (D. Peeters. Ars Organi (3 sv. DJELA. 7 gudaĉkih kvarteta.: F. DELA. udaraljke i magnetofon. Dva nokturna op. 1965). izmeĊu 1649 i 1655. 77 — 78. 1953. Pet simfonija: I i II. LIT. Feicht (Wydawnictzvo Dazvnej Muzyki Polskiej. 1932. Flor. rkp. Curitiba). 1959. Practische Methode voor Gregoriaanse begeleiding. DJELA. 1959 i Istorija muzike od francuske burţoaske revolucije do perioda imperijalizma. — O My3bixe HKymoe (u suradnji sa I. 1938. 19 14 — 46. Istorijski pregled razvoja Udruţenja kompozitora Srbije. koncert za flautu. 1962. instrumente i b. CDE za klavir. Koncerti: 2 za klavir. De Becker. 1936. psalma na našim freskama. jKauna d'ApK. var ijacije. Roma 1959. Još neki podaci 0 muzici starih Slovena. 1938. X. 1966. Misura. 1954. 1958. Gieburovvski {Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. G. 4. Swierczek i H. 1965. Duprea i Ch. PEJAĈEVIĆ. Koenig). Musique serbe contemporaine. Dora. 1963. 1896) te H. 1951. prihvatio tekovine P. Lay za klavirski trio. — Dva gudaĉka kvarteta i druga komorna djela. Nikolai Iwanowitsch Peiko. Ko. 4. 1929. muziĉku teoriju (Ć. 1969.viĉ. Audite mortales obj. 1959 — 67. 1972. je u biti bila eklektik ĉiji su uzori bili J. III 1916 —). Turnhout 1950. Radej. Dva orkestarska dela Mihovila Logara. 1960. prije 1649. a na Muziĉkoj akademiji 1955 istorijsko-folklorni odsek i 1963 postdiplomske studije (S. 1967. Đ.: J. A Foohsh Diary. K. Litlle Organ Book. Jorge. Valejevom. 1925— 52 profesor orgulja na Lemmensovu institutu. VII 1903 —). — Manje kompozicije za klavir (2 sonatine. CoBeTCKan My3t>iKa. Sećanje na Branka Dragutinovića. 1961. 1945. Flor Peeters e la Mušica Sacra Moderna. 1955). 1970. 1957. Portugal. metalne udaraljke i 12 gudaĉa. Feicht i K. 19. 1935. Surzvnski {Monumenta Musices Sacrae in Polonia. Bloka i L. 3 klavirska trija. Simfonijeta. — Solo-pjesme (romance na stihove A. Herzog. Lied-Symphonie. je pokušala svoj muziĉki govor usmjeriti u pravcu muziĉkog nacionalizma. Tournemirea u Parizu. 1935 —48 drţao majstorske teĉa jeve orgulja i kompozicije u Tilburgu (Nizozemska) i u SAD. 1643. uvertira op. Barttomiej (Bartholomaus). ibid. 26. — DRAMSKA.

1933 — 35. 1936 — 39. Kosmogonia za zbor i orkestE (nova verzija 1971). ein Bekenntnis seiner Freunde (red. — KOMPOZICIJE: simfonija na motive iz zarzuela F. X. Canlicum canticorum Salomonis za 16-gl. X. M. Pentatonik. 1972. 1960. LIT. Ovisno o rasporedu intervala. Tren 1 Hiroszimy za 52 gudaĉka instrumenta. za violonĉelo solo.. nego je najmanji razmak meĊu tonovima cijei pen. Harmonie. zborovoĊa. zborovi. 1910 (holandski prijevod 1930) i Uber L. — Josef Pembaur.Capriccio za obou i 1965. djeĉji zbor i o 1965 (scenska verzija 1969). za violinu. je rektor visoke muziĉke škole u Krakovvu. 1945 i Herfstgoud. . La Opera espaiiola y la mušica dramdlica en Espana en el siglo KIK. ibid. M. Muziek beluisteren. 196 venska misa za soliste. Godinama središnja liĉnost muziĉkoga ţivota u Innsbrucku. ORKESTRALNA: 1 simfonija. Munchen 1940. na kojoj je 1897—1900 nastavnik klavira. 1878. Susreće se i danas u muzici 1 tivnih naroda i u muziĉkom folkloru mnogih civiliziranih n. — J. Wagnera. XI 1846 — Madrid. 1928. Querol. Šku. — VOKALNA: Passio et mors Domir. 1967. gdje je uz to vodio Akademsko pjevaĉko društvo i LieĊertafel te osnovao Tirolski pjevaĉki savez. 1964. Scenska i filmska muzika. ■ — Misa za zbor i orkestar i druge crkvene kompozicije. DJELA. Ugledajući se u p< na A. Impresiones musicales (zbirka ĉlanaka). Opere: Le Combat de la Vierge et du Diable. Anaklasis za 42 gudaĉka instrumenta i udaraljke. zborovi). Kompozicije za ĉembalo. 2 za violu i klavir. oratorij Dies irae (posvećen ţrtvama Ošw za soliste. 1938. 1926. udaraljke. 1958. J. •— SPISI: Von der Poesie des Klavierspiels. u tonalnom sistemu kineske muzike. 1947 i 1954 i dr. Bc on postepene stvara osob volucionarno novi muziĉk i zvuĉni svijet koji razvija vlastitim naĉelima i zak< Polazna toĉka mu je fei zvuka koji ne poznaje ra? ĉavanje na ton : šum te tome zahtijeva i potpuni kriterij estetskog i emocioj vrednovanja. 2 duhaĉka kvin teta. Pendereckis »Anakla Streicher und Schlagzeuggruppen. zbor i orkestar. zbor i orkestar. violu. muziĉki pisac i kritiĉar (Antvverpen. X. — Mensura sortis za klavir. Actions. oratorij Grablegung Christi (I dio diptih nja) za sole. 1892. La Rose de Bakazvali. pijanist (Innsbruck. što put do punog izraţaja došlo u kompoziciji Tren (1961). s kojim je prijateljevao. — H. 1968 i dr.. — INSTRUKTIVNA: Uber das Dirigieren. Fluort 1961. PENDERECKI. — W. ibid. 1967. i^6^. 2. 20. 1961. dramatska poema Die Schlacht am Berg Isel 1809 za sole. — DRAMSKA. Geest en Klank. kanon za 52 i instrumenta i magnetofonsku vrpcu. Pittsburgh Ouverture. Stroh. 1742). i B. for IVinds. PELEMANS. DJELA. — Isti. 1970. MGG.. 1954. zbor.: M. 1961. franc. Gruhn. riam Arlur Malaicski za gudaĉe i timpane. Baleti:Mifes gloriosus. 1879. Malawskog i S. 1875. violinu. violon ĉelo i harfu..koncert za 3 duhaĉka i 4 gudaĉka instrumenta. 1945 i 1950. Psalmy za zbor i orkestar. javlja se u razliĉitim oblicims silaznim ili uzlaznim. 1972. Rienzi. — A. epitaf Ir. Sin i uĉenik Josefa st. I i II. Od 1866 trideset je godina bio muziĉki kritiĉar madridskih novina El Imparcial. Stemmingsvoorspel. 1963 i za orgulje. Thuillea na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. God. LIT. c2a1g1f1d1 ili d2c2a1g1el. Zielinski. Najstariju tiskanu zbirku harfis napjeva pogodnih za canu penillion objavili su J. Willlner. 10. 1971. na poseban. Weberna i P. Wymiary czasu i ciszy za zbor i orkestar. brojne solo-pjesme uz klavir i orgulje. 1875. u tom se listu gorljivo zauzimao za djela R. IV 1901 —). — W. Emanadje za 2 gudaĉka o T 959. — Opera Zigeunerliebe. baletna opera De Noţem en de Nimf. Koncert. Jesu Christi secundum Lucam za soliste. X. 2 und op. za 2 trublje. LIT. Magische Klanglandschaften. 1902 —21 nastavnik klavira (od 1912 profesor) u tom zavodu. potjeĉe iz vrlo kultura i po svemu sudeći predstavlja najstariji oblik org ranog rasporeĊivanja tonova. a zatim kod A. 1948 i 1968. Jachimecki. 31. Cajon de sastre (zbirka ĉlanaka). jući neki poznati narodni napjev. 23. 8 balada. — KLAVIRSKA: 19 sonata. Wplywy wk>skic w muzyce polskiej. kao kompozitor bio je pristaša novonjemaĉke škole (solo -pjesme. 5 Concertina za komorni orkestar. 1900. MGG. ksilomarimbu. 2 klavirska trija. recitatora i orkestar. — KOAiORNA: gudaĉki trio. Smatra se da je taj tip iz iz tonova naizmjeniĉnog lanca kvinta (uzlaznih) i kvarta (sila kao npr. Barbierija. Bartlomiej Pckiel. 1957. 3 zbora i orkestar. 5 gudaĉkih kvarteta. 1948. SPISI: La Obra maestra de Verdi: Aida. klarinet i fagot. Josef st. S7. Krzysztof. Bremen 1969. Willem Pelemans. — Sonata za orgulje. M. Cantata in honorem Almae Universitatis Iagellonicae sescentos abhinc annos fundatae. MGG. poljski kompozitor (D?bica.: T. t LIT. zasnovan na ljestviĉnom nizu c tonova (šesti ton je oktava prvoga tona) koji mogu biti raspoi i u razmacima većim od cijelog stepena. DJELA. Studirao na Konzervatoriju u Beĉu (A. koji improvizira stihove. 1948—59 predavao povijest muzike na Konzervatoriju u Mechelenu. 1967 i Die Teufel von 1 1969. za violu. violu i kontrabas. 1972. Radio-opera Het standvastig tinnen soldaatje. tonski sustav. — Komorna djela. 1973. 1967 i za violonĉelo. Penderecki und das H6 folgreicher Musik. 1967. 1. 3. 2 sonate za 2 klavira. — W. kvintet za flautu. Studirao kompoziciju kod F. flautu. Polymorphia za 48 gudaĉkih instrumenata. ali je nakon višegodišnje evolucije stvorio vlastiti ujednaĉen i vedar kompozi torski izraz. Wagner. recitatora. Preteţan dio njegova stvaralaštva okrenut je velikii kalnim formama. skupni na: stare pjesme u Walesu koje vuku podrijetlo iz drevne ] keltskih barda. postiţući na i ĉin denaturaciju zvuka. Werner. oratorij Auferstehung Christi (II dio U trenja) za sole. 1964. 13. O. primjenjuje na £ man naĉin tehniĉke i ari cijske mogućnosti klasiĉr K. violinu. P.: Ch. anhemitonski u kojemu polustepena. za violonĉelo i fagot. 1940 i 1941.und Modulationslehre. De natura sonoris. Kao stvaralac sluţio se isprva naglašeno agresivnim melosom i harmonijom. Krzysztof Pen und die polnische Avantgarde. Los Maestros cantores de Nuremberg de R. 1967. 1965. za violinu i klavir. PEMBAUR. — VOKALNA: kantata Gott der Weltenschopfer. 1885 (najznatnije djelo). 1948. U muzici uglavnom samouk. Ude). 1946. 1971. Rheinbergera i L. PENDERECKI strumenata. kao balet 1971). Od 1944 muziĉki kritiĉar. 2 trija za obou. 1885. medu kojima popularni Flamanski plesovi). 1971. VVillem. cionalni naĉin (velšanski canu penillion): harfist zapoĉinje. sonata za violonĉelo i orkestar. PENTATONIKA (do grĉ. za violonĉelo i gudaĉe. LIT. pripada muziĉkoj gardi. Bruxelles 1954. — Isti. Sonate: 3 za violinu i klavir. 1893. za gitaru. 1961. Ubrzo zatim postaje suradnik u eksperimentalnom studiju za konkretnu muziku Poljskog radija. 1952 i Diederik en Katrina. harfu i komorni orkestar. gdje je kara stiĉan pentatonski niz f1g1a1c2d2 izveden iz prvih pet tono\ lanca: . MGG. 8. van Beethovens Sonaten op.. 12. Koncerti: za violinu za violino grande. IV 1875 — Miinchen. 1961. 1960 i 1968. Conlra la opera espanola. npr. U novije doba izdao S. komorni komorni orkestar. 1945. 1947. 1950. 1959. Grajf i K. Na tradicionalnim velšanskim festivalima ( -> Eiste. 1901. 1961). 1962. 1938. Trevre pet i tovoz glas. 1961. DJELA. Pjevaju se uz pratnju harfe. KOMPOZICIJE: sonata za violinu i klavir u A-duru. M. Studirao u rodnom gradu i na Konzervatoriju u Madridu. A. bas. 1966. zborovi. Nuestros musicos: Barbieri. Od 1879 profesor historije muzike na Escuela Nacional de Mušica u Madridu. 1968. 1962. 1962. partita za ĉembalo. 1898. gdje je 1958 diplomirao. belgijski kompozitor. Pembaur.: Catalogus van Werken van Belgische Componisten. Musik Jahrhundert. — J. XI 1933 — ). zatim mu se prikljuĉuje . — W. Kompozicije za zbor i orkestar. duhaĉki sekstet. XI 1896). Petite Suite za gudaĉki sekstet. studirao kod J. II 1923). 1947. odnos prema »novom zvuku« odraţava se i u tretiranju ljuc glasa. Mušica. Spatherbst i dramatska scena Thermopylae. španjolski muziĉki pisac i kompozitor (San Sebastian. 1942— 44. A. 11. 1962. Koncerti: 3 za klavir. Huber. 1928 i Floris en Blancefloer. Hdusler. oder Der Dauer von Langtvell. 1875 —1918 profesor i direktor muziĉke škole u Innsbrucku. Rheinberger). Melos. 1961 (izv. Bruckner) i na Konigliche Musikschule u Miinchenu (F. Anleitung zum grundlichen Studium und Analysieren der 84 Klavieretiiden von Cramer. 1962. pentatonigue. a melodiju harfiste varira i uk (ĉesto dosta slobodno) kao da kontrapunktira na odreĊeni < firmus. Der einsame Weg des Krzvsztof Penderecki. — Kompozicije za klavir. Zentner. — SPISI: Architeetonische Muziek. Pelemans Willem. Petites e'tudes (98 kompozicija. austrijski dirigent. a 1921 —48 na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. 1968. P. pentaj pentatonica). pentatonic. Concert voor Strijkcrs. Fcicht. 1967 i za 2 gitare. — Više misa i druga crkvena djela. gitaru. 1958 . 3 mješovita zbora.: Z. solo-pjesme (Hoek der eenzaamheid). 1962. 1958. autobiografija Mi retrato. Berlin 1935. van Aekere. 1971. Capriccio za violinu i orkestar. zbor i orkestar: Bilder aus dem Leben Walthers von der Vogelzveide. ORKESTRALNA: 6 simfonija. 1945. Hymnus laudans za komorni zbor i orkestar Stabat Mater za 12 solista i 3 zbora. 1948 — 57. Nakon usavršavanja kod A. De Mannen van Smeerop. PENA Y GONI. 1901. 1932 i 1942. Josef ml. Profesor kompozicije u Krakowu i 1966—68 na Volk-zoangHochschule u Essenu. Reisenauera na Konzervatoriju u Leipzigu. 23. simfonijska pjesma Vasconia za vojnu muziku i orkestar i druga orkestralna djela. Gwynn Williams zbornik Penillion inEnglish (1925). — Kantata Viva Hernani. — Klavirske kompozicije. trio . 1961. Wiechowicza na Muziĉkoj akademiji u Krakovvu. DJELA: simfonija In Tirol. Lwow 1925. Josef Pembaur dem Jungeren zum 60. Krakow 1911. 2. Skolyszewskog. njem. Kao pijanist ide medu najistaknutije interprete Lisztovih djela. PENILLION (od velšanskog pennill stih).56 PE_KIEL — PENTATONIKA P. 1892. Stariji je tzv. 10. 1942. Fonogrami za flautu i k orkestar. Dem 75 jahringen Josef Pembaur. 1968. — Elektronska (Psalmus. Struktur Modelle in Pendereckis »Threnos«. Parry i E liams (Antient British Music. 1970. Za sole. Sada (1976. Strofy za sopran. Oĉito po novim mogućnostima zv oblikovanja u elektronske ţici. Antonio. X 1950). upriliĉuju se i natjecanja pjevaĉa u vještini takv e pjesn muziĉke improvizacije. Schivinger. 1894 i dr. 2 zbora i orkestar. 1875. pedagog i kompozitor (Innsbruck. kantata En vogel van sneeuzv. 1. 1963. 1962 (kasnije uvršteno u Passio se Lucam). 1972. 10. — DRAMSKA: opera Ubu Roi. Antonio Perla y Goni. 1957. V 1848 — 19. — VOKALNA: oratoriji De zvandelende Jood. — Dva gudaĉka kvarteta. 1964. Josef i Josef jr. za ĉembalo. tal. Geburtstag. 1931. Impresiones y Recuerdos: Carlos Gounod. 1875. — Drei Marienlieder. 1945. 1915. Die Kirchenwerke von Bartholomaus P^kiel (disertacija). Neue Musikzeitschrift.

rog. 1934—38. Journal of the International Folk Music Council. 1952.-J. a upućuju na blizinu mongolskih naseobina« (B. Dva koncerta za klavir. 1967—68. 1949. sa polustepenskim razmakom: cefghfc1) cefahfc1). doBitnik je prve nagrade za klasiĉni balet na Festivalu jugoslovenskog baleta u Ljubljani (1960). 1957. no ĉini se da je u starije doba prevlada vala anhemitonska. 2 trombona i 4 kontrabasa. Manicke. 1941. evanĊelja i poslanice. 1963. klavirski kvartet. 1951. kanadski kompozitor (Winnipeg. — VOKALNA. La Porte-Reve. melodijski instrumenti (panova frula. 1943. Piano Duels on Klee. 1953 i 1954. ORKESTRALNA. 1947. 1957. Alter als die Pentatonik. ORKESTRALNA. About Five-Tone Scales in the Early Hebrew Melodies. 1944. — Popis štampanih Peppingovih djela obj. 1937. Choralvorspiele. 3 sv. Danckert. 1952 i Le Rite du Soleil Noir. Strata za komorni orkestar. MeĊutim. Natka. Berlin 1965. jer ukljuĉuje dvije velike terce. Berlin 1971. zbor i orkestar. Passionsbericht des Matthdus. Zum siebzigsten Geburtstag. — W. Ravel). nestvarni ugoĊaj npr. 1962. Ein Beitrag zum Personlichkeitsstil des'Komponisten. 1945. za klavir i gudaĉe. Ronde de l'Oi-seauPhenix. Missa brevis. Ernst. Barbara. Die Tageszeiten. Iz tog se zakljuĉuje da ljudskom uhu prvobitno nije bio uroĊen interval male sekunde. Studirala na Scholi Cantorum u Parizu (C. Tri simfonije: I. varijacije. osobito u oblasti crkvene muzike. komorni koncert za 16 instrumenata. 2 fagota. saksofon i trombon. suita za trub lju. Musik und Kirche. 1947. 1939. Rimskog Korsakova. zbor i orkestar. 1926 i 1943. abesinska i nubijska lira itd. 2 sonatine. Coppelia (Delibes). 2. On the Problem of Pre-Pentatonic Scales. 2 koncerta za klavir. Bugarskoj. Ciklusi za zbor: Spruche und Lieder. Do 1934 ţivi u Miilheimu i Essenu. Quasars. Peppings drei Klaviersonaten (diser tacija). u Grĉkoj. 1938. A. Indija. 1928. The Pentatonic Tuning of the Greek Lyre. zati m naroda Australije i Oceanije. varijacije i suita za 2 violine. 1960. 1923. 1951. Clermont. 1667 —• Lon- . klarinet. 1950. 2 oboe. 1953.: H. 24. Five-Tone Scales and Civilization. 1930. Kleincr Jahrkreis. i D. 5. Abraxas (Egk). I u antiĉkoj grĉkoj muzici spominj u se oba tipa. Mouvement. violonĉelo i fagot. 1956. Pesma nad pesmama (Prošev) i dr. Grosses Orgelbuch (3 sv. Wagenaar. 1939. Jedna od najzapaţe nijih umetnica savremenog baletskcg stvaralaštva u Jugoslaviji. 1971. 1929. Za gudaĉki orkestar: varijacije. septet. Heut und ewtg (Goethe). Gmeindl). plesaĉica (Skopje. oktet za duhaĉe 1948. mala serenaĊa za duhaĉki orkestar. — D. Reinhard. Ona je i vaţno izraţajno sredstvo impresionista u doĉaravanju profinjenih pjesniĉkih raspoloţenja (Ĉ. ali se starije melodije temelje na anhemitonskoj pentatonici. 1967. Rumuniji. 1938. Tokata i fuga. Muši ca. na Curtis Institutu u Philadelphiji (kompoziciju kod R. 1931. Senfla. partita. sonata. 1942. 1949. Pentatoniĉki su bile ugodene i antiĉka lira i kitara. Muzika je za Peppinga izraţajna umjetnost. — A. serenaĊa. Nocturne za klavir i gudaĉki orkestar.1948. Scalera. Jugoslavija). te u folkloru juţne Italije i Sardi nije. ameriĉkih Indijanaca. Der polyphone Satz (2 sv. Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (W. Peppings. j PENTLAND. a novije na hemitonskoj. varijacije na pjesmu L. Kao i Hindemith. Bicinien (korali. Mirror Study. 12 Choralvorspiele. Si. — D.). Variations. — R.-Georges-de-Beauce. Ohridska legenda (Hristić). U hrvatskom su se muziĉkom folkloru »u meĊimur skoj narodnoj melodici najĉišće saĉuvali tragovi pentatonike kao prastarog tonalnog poimanja. 1960 (takoĊer u verziji za klavir). — H. Studia Memoriae B. 1954—55 i Neues Choralbuch. koncert za klarinet. 1958. 1956. fuge. Tri simfonije: I. Inlerludio. — W. Kleine Messe. 1955. Sonate: za violonĉelo i klavir. 1926. u operi Turandot G. 1930. LIT. 12. Muziku uĉio u Quebecu i Montrealu. usavršavao se kod A. 1957 i III. Balet Beauty and the Beast za 2 klavira. DJELA. 1956. 2 Romanzen. Behrenda) i na Konzervatoriju u Torontu (A. Djeluje kao nastavnik kompozicije na Konzervatoriju pokrajine Quebec u Montrealu (od 1959 Director of Studies). 1943. F. Gruss an Ernst Pepping. Das Jahr. Manicke. 1962. Poos (red. razvijenija je i po svemu sudeći mlada od anhemitonske. 1931 i 1951. psalmi. Durr. 5 koralnih partita. Ostaci anhemitonske pentatonike susreću se i u današnjoj muzici afriĉkih Berbera. Praeludia-Postludia su 18 Chordlen. Ov. — A. 1961. Japan. Bartok Sacra. DJELA. 1944. Berlin J 939. prema novijim istraţivanjima anhemitonska pentatonika je moţda izvedena i iz tonova trozvuka odnosno muzike kojoj je trozvuk osnovica. Leipzig 1916. 1934. Messiaena u Parizu (1949 —51). 1957. osobito N. 1938.). 1961. Makedonska povest PEPUSCH. Anhemitonska pentatonska ljestvica nalazi se gotovo u svim starim kulturama Istoka i Zapada (Kina. 1958. V 1926 —). duo za violu i klavir. Irska). 2$ Orgelchordle nach Sdtzen des Spandauer Chorbuches. Studies in Line. Wiirzburg 1955). Tanzzveisen und Rundgesange. Adagio. 1927. 1948. Susreće se i u djelima ruskih kompozitora nacionalne škole. II. Koncerti: za violinu i komorni orkestar. Spandauer Chorbuch (19 sv. Ernst Peppings Liederkreis fiir Chor nach Gedichten von Goethe »Heut und ewig«. Sonatina. Puccinija ili u Wagnerovu Siegfriedu. — Zborovi. Divertimento za obou. 1964. Ona se naziva i ditonskom. Folkloristische Tonalitatsstudien I: Pentatonik und tetrachordale Melodik. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I. 1948. Giselle (Adam). Varijacije na Boccherinijevu temu. 1940. 1934. teţi za oţivljavanjem stare polifonije. Ĉetiri simfonije: 1. Nina Kirsanova). Melodije gregorijanskog korala takoĊer se dadu svesti na pentatoniĉku osnovicu kojoj su dodani ukrasni tonovi. Classical Quarterly. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. ■— ZA ORGULJE: 2 koncerta. 1929. 1963. Hamm. Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). Poos. Debussv. PEPPING. klavir kod J. 1947. Otto. gudaĉki trio. 1954. gdje je od 1953 i profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi. 1957. MGG. i P. M. za violinu i klavir. 1949—63 djelovala u muziĉkom odjelu univerziteta Columbia Britannica u Vancouveru. Nombres za 2 klavira i orkestar.— £• Szabolcsi. L'Oiseau-Phenix. Primabalerina Makedonskog narodnog teatra u Skopju. Clare). Nastupa i kao pijanist u Americi i Evropi. 1942 i III. Za zbor: Deutsche Choralmesse. 1945. 1946 i 1949. 1927. solo--pjesme. klavirski trio. Budapest 1948. za 10 instrumenata. Sonata Fantasy. 1939. Ać. ostvario je izvoran muziĉki jezik te se ubraja u vodeće suvremene njemaĉke kompozitore. John Christopher (Johann Christoph). fantazija. Solo-pjesme ( Cycle-Eluard. 1941. 1927. Kantate: Cantique des Cantiques za zbor i gudaĉki orkestar. — H. Peri1. Invention za mali orkestar. 1940. naroĉito u baletima Bahĉisarajska fontana (Asafjev). B. Hyperboles. fantazije. 1961 u nakladi po du zeća Barenreiter. Madţarske i balkanskih naroda. Ernst Pepping. Studien zum Personalstil des Komponisten. Ĉetiri sonate: I—III. Baveći se protestantskom crkvenom pjes mom. 1942. Quebec. njemaĉki kompozitor (Duisburg. i na Istoku u zemljama koje su bile pod mongolsko-turskim utjecajima (Rumunjska. Studien iiber F. 1945 i 1953. 1939. Honeggera. 1950. II. Winnington-Jngram. 1958.PENTATONIKA — PEPUSCH Svaki od tih pet tonova moţe biti poĉetni ton jednog pentatonskog naĉina. 1941. Te Deum za sole. Ać. se susreće u djelima u kojima autor ţeli ocrtati istoĉnjaĉku egzotiku ili poseban. Od 1926 sudjeluje ĉesto i s uspjehom na festivali ma za suvremenu muziku u BadenBadenu. Binchoisa. varijacije. •— Komorna opera The Lake. izvedenu iz crkvenih naĉina. Five Preludes. X. Romeo i Julija (Prokofjev). Đavo u selu (Lhotka). Gauthiez). 1 926. Kleines Oregelbuch. 1938. violu. — SPISI: Stilivende der Musik. Ernst Pepping. Colony Music za klavir i gudaĉe. P. Koncert za violu. Jacobi) i na Bekshire Music Centre u Tanglewoodu (A. 1957. Don Kihot (Minkus). ■>' LIT. varijacije. Make donski. L. 1944. 1959. E. se susreće preteţno na Zapadu.). 2 kompozicije na chanson G. 1960. DJELA. 1950. Gostovala je u svim većim gradovima Jugoslavije. a vjerojatno i Egipat i Babilonija). antiĉka Grĉka. Premda je gradio na baštini prošlih vjekova. Weihnachtslieder. 1955. 1944. — VOKALNA. Fantaisie za tenor. 1958 i Hymne au Vent du Nord za tenor i orkestar. Bohmisches Orgelbuch (2 sv. — Kompozicije za klavir i 2a orgulje. Madţarska. 1948. za orgulje i gudaĉe. New York 1932. u japanskoj muzici se npr.). PEPIN. Missa Dona Nobis Pacem. te u muzici naših kompozitora koji svoj muziĉki izraz temelje na znaĉajkama narodne muzike. Baletsku školu završila u Skopju (G. 1937 i IV. 57 (Smokvarski). U umjetniĉkoj muzici p. obradbe narodnih pjesama i dr. Zborovi. — KOMORNA'. —■ J. u krajevima gdje se saĉuvalo staro keltsko nasljeĊe (Škotska. U muziĉkom folkloru evropskih naroda p. a zatim se usavršavala kod Ljubov Jegorove u Parizu. 1948. kanadski kompozitor i pijanist (St. — KOMORNA. Deutsche Messe. 1958. AML. 1964 i dr. 1950 i Die Weihnachtsgeschichte des Lukas. Kolessa). 2. moteti. — Yangyin~Liu. 2 trublje. 1959. — Isti. sonata za flautu i klavir. Adrio i K. Rhapsody. 2 gudaĉka kvarteta. 15. Hemitonska p. IV 1934 —). U instrumentalnim djelima nastavlja tradiciju baroknoga koncerta. Festschrift Ernst Pepping. Mušica. koncert za kontrabas i 8 solistiĉkih instrumenata. Yasser. Zur gleichzeitigen Existenz pentatonischer und heptatonischer Leitern in der chinesischen Musik. 1956. II. Baleti: Les Portes de l'Enfer za 2 klavira. PENUŠLISKA-MITROVSKA. IX 1901 —). Wiora. 1931. 2 Miniatures. Psalam CIC. trombon i 6 solistiĉkih in strumenata. — CR KVENA. preludij. Walter. Drugi je tip pentatonske ljestvice — hemitonska p. razvio je jasan stav prema muziĉkom materijalu i opredi El PEPPING jelio se za proširenu tonalnost. Adagio e Fuga. Joliveta i O. Zbirke: Choralbuch. — KLAVIR SKA. klavirski trio i dr. 1926. 1959. engleski kompozitor njemaĉkog podrijetla (Berlin. II. Riemann. na Juilliard School of Music u New Yorku (B. Bugarska. — K. Copland. 1967. I 1912 —). — KLAVIRSKA: sonata. 1959. za komorni orkestar. 1941. 1956. ORKESTRALNA. 1928. A Theory of Evolving Tonality. III. 1953. 1939. I. Obiljeţja pentatonike vaţan su element duhovnih pjesama Ameriĉkih Crnaca (Negro Spirituals).: W. Egiptu i Nemaĉkoj. 1955. Beitrage zur Musikwissenschaft. Das europaische Volkslied. Der Wagen. dvostruka fuga. 1948. Škotske. fuge. 1934.). 1958 i IV. Italiji. 1932. Zlatna ribica (Logar). solo-pjesme. Od 1943 predaje muziĉku teoriju i kompoziciju na Konzervatoriju u Torontu. sonata za 2 klavira. himne i dr. 1941 i 1957. Gedanken zum Kirchenmusikschaffen E. Tokata. Ave atque vale. u vokalnoj muzici nje guje oblike izgraĊene na teme lju cantus firmusa. I I I . što su ga Hrvati donijeli iz Zakar patske postojbine. Širola). O Haupt voli Blut und Wunden za glas i orkestar. nalaze oba tipa. T. 1941. 1949.). 1946 i za violinu solo. tada postaje nastavnik Škole za crkvenu muziku u Berlinu (Spandau). 1925. Budapest 1956. 1959 i IV. Hymne de la Mort). Simfonijske pjesme Guerenica. s umetnutim sporednim tonovima. 1968. 1956. Donaueschin-genu i drugim gradovima. 1924. ostvarila je niz kreacija. Erlangen 1951 (obj. Variations Symphonique.). 1960. — DRAMSKA. kao i mnogi stari ili primitivni.

Eugenio. Di Chiera. I 1907). F.. vrijedne su paţnje i neke uvertire i koncerti. Bio je pomoćni i 1740—48 glavni kapelnik u i Cappella Palatina u Palermu. 1751. Vibrazioni za flautu. francuski plesaĉ i pedagog (Venecija. — Kompozicije za klavir. responzoriji. — Kompozicije za orgulje. Puccinija. Corale e Aria za zbor i orkestar. ■— Zborovi. — CRKVENA : mise za 4. U tridesetoj godini napustio pruski dvor i preko Nizozemske stigao oko 1700 u London.7'/ie Beggar's Opera (1728). Die Entzvicl des modernen Theaters.) i klavir. Johann Christoph Pepusch. Na turneje po Juţnoj Americi. — W. David Perez. — R' Sietz. Di Donato. II prošireno izd. Karl Freiherr von Perfall. za violinu. Mila. IX 1894 — 3. 29. 1777. sa 14 godina namjestio se na pruskom dvoru u Berlinu i otada se dalje sam izobraţavao. Solin 1757 i dr. 1853. — Ch. Karl. Više od 35 opera: La Nemica amanle. 1957. 1935. Pored Mozartovih opera osobito je ĉ stavljao na repertoar Wagnerova djela (700 izvedaba u 25 godi. je bio vrstan kompozitor. Music and Letters. 20. Serge. voditelj klorne sekcije u Institutu za muziĉka istraţivanja. oko 1770 prvi napisao orkestralnu pratnju uz pjevanje). npr. Opere: Sakuntala.Oexle. za 2 instrumenta i b. je napisao uvertiru u partituri te continuo uz pjevane meloĊ ijekoje je vjerojatno izabrao Gay. upućuje da treba smanjivati jaĉinu tona (diminuendo) do potpunog pianissima kao da se ton gubi. LIT. ode i dr. X 1778). Najbolje su njegove kompozicije za blokflautu. B. — DRAMSKA. kantata An Hapless Shepherd. Missa da Gloria za glas. c. 1715. zuralna notacija). Dvojbeno je da li se Pepuschova suradnja protezala još dalje (nije saĉuvana ni jedna potpuna parti tura iz onoga vremena. — DRAMSKA. Ai PERGAMENT. Medea. Najprije violinist u orkestru ka zališta Drury Lane. 1955 i'za 2 violine. 1886. n vokalna djela. La Gitain campagna. Davide.: J. 1952. a od 1956 predsjednik Societa Italiana di Mušica Contemporanea. 1941. 8 studija Forme sovrapposte. Klasiĉni balet uĉio na školi Pariške opere (G.Gayem). 1947. Joan da Zai (Egk). kojega je kasi kad je vojvoda postao portugalski kralj (1640). Linlev st. J. — Klavirski kvintet. — TEORETSKA: A Treatise on Harmony. Klingenberga i Grossea. I744. Najveću i najtrajniju slavu stekao je kao autor prve -^-ballad-opere (sa J. a 1941 postao prvi plesaĉ. Notas para la historia del inlercambio musical entr Americas. S Re di Persia. 1959. Johann Christoph Pepusch. La Clemenza di Tito. Mario Peragallo. 1954 i za orkestar. dirigent i mu2 pisac (Miinchen. 1728. responzorije i villancic najviše za 8—12 glasova. 1941. 1752. 2 popreĉne flaute. DJELA. 1962. njemaĉki kompozitor. instrument koji je osobito volio. The Operas of Davide Perez (dis ĉija). Die »Beggar's Opera« von Gay und Pepusch. de Vasconcelos. DJELA. PERDENDOSI (od tal. intenzivno se bavio studijem stare muzike i sudjelovao u osnivanju Academy of Ancient Music (1710). solo -pjesme. 1935. MGG. 1948. don. uĉio u Colegio dos Reis u Vila Vi<. Hughes. MGG. 1949 i 1951. portugalski kompozitor (Caminha. 1894. 1899. L. Ann Arbor 1967. II knjiga. Od 1950 je sekretar. a sastavio ju je moţda uĉenik Viscount Paislev. Nakon studija kompozicije i klavira (V. koja je odmah postala izvanredno popularna. The Beggar's Opera and its Composers. Juegos y alegrias cc ales.1934 i 1937. 1929. 25. DJELA: Interludio para um bailado infantil za orkestar. DJELA. The Union of the Three Sister Arts. Artur. 1881 i Junker Heinz. Rica Kao solist debitirao u tom kazalištu 1929 u baletu Les Creat de Promethee (Beethoven). Koncerti: 2 za klavir. X. za 2 gudaĉka instrumenta. oko 1712. La Mušica en la išla de Pascua. slijedio u Lisal Komponirao je mise. 7. Marcos Soares Pereira. Muziku uĉio u Petrograc na Sternovu konzervatoriju u Berlinu. DJELA. — VOKALNA: 6 engleskih kantata. Guia Bibliogrdfica para el estudio del folklore ehileno. Muziku studirao u Italiji (1910 —13 i 1915—23). obo u ili violinu i b. PERAGALLO. Školovan na Con vatorio di Santa Maria di Loreto u Napulju (F. 1730 (štampano anonimno. Concertino za klavirski kvartet. A. h chen 1892. Tres Esludos Brasileiros). Istakao se osobito u koreografijama Lifara: Le Chtvalier et la demoiselle (Gaubert). I Didone abbandonata. u menzuralnoj notaciji. Oporto 1870. zbor i orkestar. kopisi njegovih djela nisu se saĉuvali. H. J. 1942. Bierbaum. — Kompozicije za klavir. tiptofono (sastav udaraljka koji je izmislio sam P. — C. 1731). Baiardi. sveĉane igre. I 1655). h chen 1954. LIT. 1945.: O. 25 Jahre Munchener Hoftheatergeschichte. ORKESTRALNA. koje se u Engleskoj razvilo ranije nego u drugim zemljama. nadovezuje na veristiĉki stil G. LIT. Musicisti napoletani alla corte di Portog Napoli 1923. Di Perez. moteti. 1716. I 1824 — 14. V 1904 •—). 1749. Lisboa 1935. scenski madrigal La Collina za sole. individualan naĉin. 1962. 1954 i La Parrucca delV imperatore. III 1910 — ). — Obradbe narodnih napjeva. neziano. — P'. — SPISI: Ein trag zur Geschichte des Koniglichen Theaters in Miinchen. Marcos Soares. 1754. krajem XVI st. DRAMSKA. Od 1963 predaje na bs noj školi Pariške opere. 1950. 6 engleskih kantata. Upotrebljava se najĉešće na kraju kompozicije ili kojeg većeg odlomka i ĉesto dolazi zajedno s postepenim usporavanjem tempa (rallentando). fantazija. 1735. Maske: Venus and Adonis. premda mu invencija nije uvijek bila bogata. švedski kompozitor. — KOMORNA : 3 gudaĉka kvarteta. Mušica za dvostruki gudaĉki kvartet. Calmus. Dibbuk za violinu i orkestar. MGG. Os Musicos portugueses. 1960. rasprava u obliku pisma o staroj grĉkoj muziĉkoj teoriji. savršenost). oznaĉuje vrijednost posljednjega zr u ligaturi izraţenu oblikom note. odnosno poloţajem »štapi kod ligature cum perfeetione posljednja je nota bila longa. 1962. Mnogostrano nadaren. Velik je ugled uţivao i kao teoretiĉar i nastavnik.: G. 1746 i dr. 1946. Mario. 1947. c. gdje se trajno nastanio. 1933. zbor i orkestar. 1962. 1959. talijanski kompozitor (Rim. — E. Rotoli) umjetniĉki voĊa koncertnog društva Accademia Filarmonica Romana. Prota-Giurleo. psalme. ORKESTRALNA. sonata za violinu i klavir. više muških zborova. nestaje. — Anthemi. perdere izgubiti).. PEREIRA. LIT. VIII 1946). G. veoma brojne sonate (za 4 instrumenta i b. t na podjela ritmiĉke jedinice. — G. 21. X. modus ni perfeetus odreĊivao je da se maxima dijeli na tri longe. na Sorbonnei u Pari. Moses. PERETTI. Kao operni kompozitor stekao veliku reputaciju. Semiramide. X. c. Das Konlerfei. Concerto grosso a 6: 2 Concerti a 4 . 1955. medu kojima se posebno istiĉu uzorne praizvedbe opera Meistersinger. tj. ali se postepeno sve više pribliţio narodnoj tradiciji ist nih Ţidova. MGG. brazilski kompozitor (Sao Paolo. IX 1893 —)..: M. U ranijim djelima oslanjao se na švedsku narodnu i lodiku. Koncerti: za klavir. Cudviorth. INSTRUMENTALNA: simfonije. Giorgio. 1954. Uĉio kod dvojice orguljaša. X. talijanski kompozitor (Napulj. oznaka za interpretaciju. I Raimondin. a ten per/eetum odreĊivao je diobu note brevis na tri semibreviss odnosu tempus imperfeetum protuvrijednost brevisa su d semibrevis). U ranijim operama P. Od 1737 do smrti bio je orguljaš u kapeli škole i doma Charterhouse. — ' Freitas Branco. 1952. DRAMSKA. sluţeći se dodeka-fonijom na slobodan. njego 1 je zaslugom napuljska škola doţivjela trijumf u Portugalu. Apollo and Dapkne. a od 1942 lista Af. I 1910 —•). kritiĉar i d gent (Helsinki. 1712 — 32 orguljaš i kompozitor kapele vojvode od Chandosa u Cannonsu. 1740. . 1937. PEREIRA. 1867—93 bio je intenc dvorskog kazališta. Kod ligatura. gdje se kasnije spominje kao pjevaĉ i kapelnik. 12. od 1752 dvorski kapelnik u L bonu. Ać. zatim ĉembalist. Od 1713 više godina i muziĉki J. Njegov interes za muziĉku prošlost pridonio je gajenju stare muzike. Sin/oma Urica za glas i orkestar. Nekoliko serenata. Prota-Giurleo. — VOKAL kantate. 5 i 8 glasova i orkestar. moţda je revidirao sam Pe pusch. J. CH. Los Origenos del musical en Chile. a zatim do smrti bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Sao Paolu. PERFALL. Studirao u Santiagu. za 1 instrument i b. I 1 za violonĉelo. 6 koncerata za 2 blokflaute. — Lisabon. Demofoonte. Lo Stendardo di S. ĉileanski muzikolog (Santi 19. 1729 i Polly. Barbella). X. Sa svojim bra najpoznatniji muziĉar na dvoru vojvode Joaoa II. od 1854 utemeljitelj i dirigent Oratorijskog dru i od 1864 intendant dvorske muzike. oko 1710. MGG. dioba dulje notne vrijedn na protuvrijednost od tri manje notne jedinice. P. Rebela. lamenta cije i dr. G.: U.) i dr. — Klavirske kompozicije (Seis Pecaš sobre Temas do Folclore Brasileireo. Bolero (Ravel) i dr. Bartolomeo. PEPUSCH direktor kaza lišta Lincoln's Inn Fields. solo-pjesme. u tom gradu zapoĉeo karijeru oper kompozitora. Soares. — U. srodna morendu. SBIMG 1907. napustio plesaĉku karijeru Parizu otvorio vlastitu baletnu školu. nasu] ligature sine perfeetione koja je završavala sa brevisom (-> JV. i DJELA: Cantos y danzas de la patria vieja. MQ. Brat istaknutog PERFECTIO (lat. Od 1945 prihvaća tendencije suvremene muzike. 1723 i dr. 1850 — 1900. 1710 1711 — Lisabon. I. Jackson. Ballad--opere: The Beggar's Opera. Subird i D. — Oratorij // Martirio di S. Profesor u Pedagoš] institutu i na Školi lijepih umjetnosti u Santiagu. V II 1752). Muziku studirao M. tidningen. VOlimpiade. 1948. Hauptmanna u Leipzigu. Grattan Flood. Mancini. c. napisao je i Te Deum za tri zbora. za violinu. psalam Memento Domine za 8 glasova i org Magnificat za 5 glasova i orkestar. vjerojatno 30. W. solo-pjesme. P. LIT. Casella. smatra se da je osnova knjige Pepuschova poduka njegovih uĉenika. izraz p. U Munchenu od 1850 zboro\ Liedertafela. PEREIRA-SALAS. na univerzitetu^ Berkeley u Kaliforniji. 1939. 1962. 1922. Das Rheingold i Die Walkiire. Generalintendant Karl von Pertall (disertacija). The Wedding. Subsidios para a biografia do ce] mestre. 1940. Opere: Ginevra degli Almieri. I.58 PEPUSCH — PERGAMENT polifoniĉara J. motete. His de la miisica en Chile. Mati de'morti za 5 glasova i orkestar. — VOKALNA: In memoriam. a smatra se da je Th. PEREZ. U Stockholmu je 1923bio muziĉki kritiĉar lista Svenska Dagbladet. DJELA.

D. ponekad široka daha sa naglašenom lirsko -emocionalnom crtom i lišene suvišnih koloratura. 1731 (muzika intermezza nije saĉuvana). Cudivorth. 2 zbora. — Isti. 1731 (smatralo se da se uz ovu dramu izvodilo kao intermezzo. An sambli mu nisu podjednako uspeli. Milano 1963. Pergolesijeva dela bila su neposredno posle njegove smrti neobiĉno cenjena i mnogo izvoĊena tako da je njegova svetska reputacija zapoĉela još pre istorijske pariške reprize intermezza La Serva padrona. Goldoni and Pergolesi. Već 1740 izvodi se u Dresdenu. Sledeća dela piše u Rimu S ENTARSl gde prelazi u sluţbu vojvode CaraNcl Teatro de'Sig. Note e Documenti. X. Giovanni Battista Pergolesi. vrhunsko i jedinstveno delo u celokupnoj muziĉkoj literaturi tog ţanra koje je izvršilo velik uticaj na razvoj komiĉne opere. Rivista Italiana di Musicologia. gudaĉki orkestar i b. U Pergolesijevu stvaranju posebno mesto zauzima intermezzo La Serva padrona. punu afirmaciju donosi mu sledeće delo. De Matteisa. uz kamerni orkestar (gudaĉki kvintet. Njegova se porodica prvobitno preţivala Draghi i pod tim je imenom preselila iz mesta Pergola u Jesi blizu Ancone. oko 60 zborova. Siena 1942. Toni (1920). Uno sconosciuto intermezzo di G. 1951. B. Margadonna. On je u prvome redu majstor buffo -stila i muziĉar neiscrpne melodijske invencije. — Isti. Ĉlanci i studije. ma da to posve zrelo delo izgraĊena L' ODIO V1NTO DALLA je majstora. sonata za orgulje u G-duru. stvorio je kompozicije koje idu meĊu najvrednija muziĉk a dela njegove epohe i posebno napuljske škole. Firenze 196 6. Pergolesi. obj. L. Leipzig 1880. te ĉembalo).PERGAMENT — PERI nidre za violonĉelo i orkestar. — H. — Ch. Music and Letters. 17. Izrazito operski kompozitor P. — Isti. — A. I 1710 — Pozzuoli. 64 Solfeggi d 3 vod. naslovna strana. No. Pergolesi. Schletlerer. — DRAMSKA. motete obj. — A. Barblanu. Svenska tonsdttere. de Saint-Foix. Pergolesi. Stabat Mater obj. Stabat Mater za sopran. Napisan za dva pevaĉa. — H. A. Le Messe di G. Kao operski kompozitor debitira 1731 operom Salustia i već iduće godine postiţe vanredan uspeh komiĉnom operom u na puljskom dijalektu Lo prate' nnamorato. Schlitzer. italijanski kompozitor (Jesi. raccolti in occasione della Set timana celebrativa.uin.emocionalnom crtom i mestimiĉno ra Ċena pod uticajem operskog stila (Salve Regina. Cherbuliez. I. dueta i arija. To su Misa u Fduru za dva hora. Giovanni Battista Pergolesi. Schmidt (1910) i E. Concerto romantico za gudaĉe. G. Potkraj studija. 1734. koga nazivaju »Raffael muzike«. Sn. moteti. — G. Siena 1942. sa intermezzom Livietta e Tracollo. PERI. Po povratku u Napulj. Analecta Musicologica. 1944. R. Torino 1943. nemaĉko prošireno i preraĊeno izdanje obj. Pergolesi und sein »Stabat Mater«. Boyer. Notices sur la vie et les ouvrages de Pergolese. 1966. KMJB. Degrada. 1752. La finta Polacca. u Dduru za zbor i orkestar ( I I verzija za 2 zbora) i II. Wien 1963. Kahl. Accademici' fa-Maddaloni. RMI. 1611. guda ĉe i b.). 1961. NOVA IZD : Opera omnia preraĊena za klavir ili za pevanje i klavir sa kraćenjima. 1733. Salve Regina za sopran. Pergolesi. Mohler (1954). G. — VOKALNA: oratorij Den judiska sdngen. 1920. pa dueti iz La Serva padrona). ibid. I I I verzija za 4 zbora). Intermezzo La Serva padrona. nekoliko kantata i serenata. 59 Chaconne za violu solo. J. dodavanjima i nekim izmenama originalnoga teksta obj. 1940. Firenze 1966. LIT. 1938 (engl. partituru. Sinfonia za violonĉelo ib. Pergolesi. Švedska rapsodija. Klavirski trio. klavirski izvadak intermezza Livietta e Tracollo obj. 20. duo za violinu i vio lonĉelo. Walker. Adriano in Siria sa intermezzom Livietta e Tracollo (ili pod naslovom La Contadina astuta. Pergolesi attraverso i suoi biografi e le sue opere. B. Dve mise: I.: M. 1917. Pergolesi. Balet Krelantems och Eldeling. B. opera seria // Prigioniero superbo sa intermezzom La Serva padrona. 1943. Giovanni Battista. 1936 — 41). Music and Letters. Bach-Jahrbuch. G. Reuter (1947). Giovanni in Perficcto t{cl (izvedena 1735) koju je rimska Drammt intitolato publika primila vrlo hladno. Uĉenik J.. // Flaminio. Perg olesi. E. Some Notes on the Instrumental Works Atributed to Pergolesi. operu // Flaminio V.1946. duet lo ti dissi i tercet Se ilfuoco iz opere Lo Frate' nnamorato. upotrebljava oboe i rog ove. B. VIII 1633). — E. Golemo odu še vljenje za njegovu muziku i uz to brojne legende što su se posle svih uspeha nizale oko njegove liĉnosti dovele su. poglavito u Francuskoj. Stabat Mater). c). LA SERVA PADRONA INTERME ZZO DELA. skladnim melodijama. Pergolesi (disertacija). crkvena drama sa buffo scenama. 1921). klavirski izvadak opere L'Olimpiade obj. —■ CRKVENA. uskoro postaje poznat širom sveta. G. PERI. 1734). 1947). Lo Frate 'nnamorato. — F. Guglielmo d'Aguitania. Monthlv Musical Record.. sonata za orgulje u F-duru. Mercure de France. 4. 1734 izvodi se njegova nova opera Adriano in Siria. Mascherala delle Ninfe di Senna. 1949. 1746 u Parizu. Ny vandring med Fru Mušica. je —■ u okviru savremenih strujanja — izgradio svoj poseban naĉin izraţavanja. oktobar. F. Giovanni Battista sluţio se redovito prezimenom Pergolesi (retko Pergolese). Goldmann LIT. me Ċutim. delo // Maestro di mušica koje je u stvari pasticcio prema komiĉnoj operi L'Orazio od P. 1750 u Londonu. melodije su jednostavne.: Ch. c. MGG. Giovanni Battista Pergolesi. M. gde posta je orguljaš Kraljevske G. Jenny Lind. Firenze 1953. Sinfonia za violonĉelo i b. u F -duru. Zanon (1915). Za svojih 26 godina P. Greca. Roma 1910 (novo. 1952. 1737 — 38). 1953 i Eli. Durantea. Zur Frage der Autorschaft der Ricciotti und Pergolesi zugeschriebenen »Concerti Armonici«. Lo »Stabat Mater« di Pergolesi in una rara trascrizione di Paisiello. Tegen. napisana je u ĉast kraljice Elizabete Christine i izvedena u Teatro di San Bartolomeo. Zurich i Stutt gart 1954). juli 1772. Eine Pergolesi Bearbeitung Bachs. Stabat Mater i Salve Regina. 1943. Platen. intermezzo La Serva padrona obj. 1945. Hucke. MGG. nekoliko psalama (Dixit Dominus za sopran.. piše sakralnu dramu La Conversione di S. obou. — C. 12. sluţavku Serpinu i njezina gospodara Uberta (treće lice. U pojedinim arijama njegovih opera-serija (Salustia. 1951. Napoli 1831 ( I I izd. idu meĊu majstorska ostvarenja. Radiciotti (1913) i A. G. Pergolesiana. c. — H. skraćeno i zd. Scenska i filmska muzika. a kasnije i istoriĉari pripisivali i tuĊa dela. — A. 1731. Tracollo itd. Amsterdam 1953. Mušica d'oggi. B. Toni (klavirski izvadak. COSTAN2A. Spomenica G. 1739 Flaminio (1735) i pred kraj ţivota. proţeta lirsko . Infantesa i D. 1731. Rapp (1951). ovaj intermez -zo privlaĉi i danas svojom sve-ţinom. 1732 (prer. kapele. Giovanni Battista Pergolesi. // Prigioniero superbo sa intermezzom Li Serva padrona. Kongresni izvještaj Utrecht 1952. K. J. Di alcuni falsi autografi pergolesiani. Claydon. 1949. 1735. već bolestan. Damerini. F. God. B. Radiciotti. — Isti. — Giovanii Battista Pergolesi. Aulette). — Marchese di Villarosa. God. Caf farelli (26 sv. A. Rapsodia ebraica. alt. oratorij La Fenice sul rogo ovvero La morte di San Giuseppe. PERGOLESI. rog.M. sonata za violinu i klavir. — VOKALNA: Li Prodigi della divina grazia nella conversione di S. 1733. X. 1962. Olimpiade) muziĉki su profinjeno izraţeni osećaji i raspoloţenja pojedinih osoba. — Isti. Sonata za CANDIDI UNIH violonĉelo i opera seria Olim-piade Di S. Opere Himlens hemlighet. INSTRUMENTALNA: koncert za violinu i gudaĉe u B -duru. PERGOLESI. u F-duru za 2 zbora 1 orkestra (II verzija za 1 zbor. — Isti. G. 1843). — F. Jacopo (nazvan Zazzerino). B. koja je uzvitlala sukobe izmeĊu —> buffonista 1 antibuffonista. Guglielmo d'Aauitania. talijanski kompozitor i pjevaĉ (Rim. Cudzoorlh. 1950. 1735 (prer. Dela iz oblasti duhovne muzike tehniĉki su doterana. B. PERGOLESI 2 sonate za ĉembalo u A -duru i C-duru. — W. kompoziciju kod L. no ona ne nailazi na povoljan prijem kod PER MUŠICA publike. Milano 1900. Lettera biografica intorno alla patria ed alla vita di Giovanni Battista Pergolesi. — Klavirski izvadak koncerta za violinu i orkestar obj. Njegove arije. Della Corte. — E. Einstein (1949) i Ph. Vincija i F. U orkestru P. u buffonesknim su delima (Lo Frate 'nnamorato) ĉesto pisane u obliku duhovitih parodija na seria-ariju ili pak sa melodikom deklamacijskoga karaktera. Opere: Salustia. osobito kod parodiranja ili kad ţeli da pojaĉa odreĊeno raspoloţenje. nema je uloga). Moses Perga ment i Simon Perga me nt -Parmet. La serva padrona. ali poneki (kao npr. 1966. pevne. Milano 1935. Geizinger (1925). 1949. B. Dunning. — DRAMSKA. komponira komiĉnu operu libreto. Pergolesi contributo a un' interpretazione critica. gudaĉe i b. c. 1944. Sonata a tre. sa scenski plastiĉno i ţivo prikazanim situacijama. obiĉno praćene orkestrom koji plastiĉno potcrtava pevaĉku deonicu. duhom. 1928. je 1929. Mortari (1942). 192 2 (kasnije djelo miĉno iskorišt en u Conccrlo romantico za gudaĉe) i l i . VIII 1561 — Firenca. dva znaĉajna crkvena dela. c. Milano 1961. III 1736). do toga da su mu izdavaĉi. Dva gudaĉka kvarteta: I. — Isti. — KOMORNA. 1959. remek-delo napuljskog buffo-stila. 1722 ili 1723 upisuje se na Conservatorio dei Poveri di Gesii Cristo u Napulju gde uĉi violinu kod B. Two Centuries of Pergolesi Forgeries and Misattributions. Torino 1936. —■ M. A. autograf . — 42 Solfeggi a 2 vod. — SPISI: Vandring med Fru Mušica. Fortuna e influenza della mušica di Pergolesi in Europa. ■— G. 1920) i F. 1938). B. — F. kont rapunkt kod G. jedno stavna. Toni (klavirski izvadak. 1937. sluga Vespone. Tre ignoti quartetti di G. A. Njome stiĉe priznanja i moćnog zaštitnika princa Colonna di Stigliano kod koga stupa 1732 u sluţbu kao maestro di cappella. Music and Letters. Vrlo su verovatno Pergolesijeva dela: Piccola sinfonia u F-duru\Concerto u F-duru. Somma (klavirski izvadak. oko 100 solo-pjesama. pojaĉan rogovima i u finalu trombonima. 1935. 1962. L'Olimpiade.

javlja se u ziĉkoj teoriji oko 1100 (Johannes Affligemensis). Kontrapunkts S. 1900. reprezentativnog stila (stille rappresentativo). Muziĉki stvaraoci u Srbiji. X. općenito. Iduća Perijeva opera. da Palestrine. Pesme iz Dalmacije. Firenze 1895. Le Origini del melodramma. To je prva opera uopće. i je baritonske i tenorske uloge. arije G. 1948. dio ili ulomak nekog teksta. da P. P. La Precedenza delU dame. Menetrat. Torino 1903. DRAMSKA. — A. . Bojana. — A. osporavao je. Caccini. Firenze 1939. E.Beethoven: IX simfonija u d-molu op. II 1877 — Rim. Vlastimir. a bio je i vrstan orguljaš i ĉembalist. partija Clorija u operi Flora M. oj ju-naĈ-Jca. Fantasta quasi una sonata za violinu (ili violu) i klavir. — SPISI: Josif Marinković. 1934 (Accademia d'Italia). Uhla u Beĉu. Casella. M . da Gagliana (A. Rajiĉića. 1973). 1611 — 13).v. dalje. a zbog izraţajne muziĉke pretacije i osobita glumaĉkog talenta bio je veoma cijenjen vao je Pelleasa na prvoj izvedbi opere Pelleas et Melisam Debussvja (1902) i ostvario tada svoju najbolju ulogu. Periĉićev inventivni muziĉki jezik bazira na neposrednoj i bogatoj fantaziji. 1600 (nekoliko brojeva komponirao G.\ Cambridge 1943 (II izd. 1913. Ĉini). Stva ralaĉki put Stanojla Rajiĉića. — VOKALNA: Le varie musiche . Alle fonti della mondia. 1625 i dr. ORKESTARSKA: simfonijeta za gudaĉe. Prva reĉenica zav redovito nepotpunom kadencom. 13. Jacopo Peri. — Imp. Verdi. Bila jednom ruţa jedna . nekoliko kompozicija u zbirkama onoga doba. Caccini). najprije kao oznaka za melodiju rašĉlanjenu cezi na poloviĉni i potpuni završetak. Corsijem. 6. — Isti. Drţić). Muziĉka je deklamacija u njima vrlo izrazita. tj. Caccinijevom). Labudovo jezero kovski). C. pe'lia (Delibes). Jeppesen (La Flora. meĊutim. Geneve 1955). Ghisi. Studirao muziku u ' (G. zatim od st. 1904—14 nastavnik kompozicije na Konzervatoriju u 1 od 1914 docent na Konzervatoriju u Milanu. na praizvedbi op ere Euridice). XII I9 27 —)• Kompoziciju završio u Muziĉkoj akademiji u Beogradu u klasi S.: H. — A. Radenkoviĉem). Izraz p. —• Miserere. zatim studirao kod A. Kostićem i D. pored diferencijacije u šecima. — SPISI: G. Fešte musicali della Firenze Medicea. 1617. SBIMG. Leipzig 1901.: operu Euridice obj. i Pregled razvoja hormonskih stilova. DJELA. taktova. Jacopo Peri e la sua famiglia. Firenze 1905. Studirao na ] kom konzervatoriju (R. Sa ansamblom beograi Narodnog pozorišta gostovala u zemljama Evrope. je imao izvrstan glas. 1948. balio e drammatica alla Corte Medicea dal 1600 al 1637. Rinuccini). nadalje varijacije i druga djela za klavir. PERIER. X. Jean Perier. Srednju baletsku školu završila 1948 u Becgradu (M. L. do-mo-vl-n/}. takoĊer na Rinuccinijev tekst.). I. 7Kpio8o. o dnosno tzv. 1967. PERICIC. 1951. 3 fragmenta ove opere obj. Bussine. Caccinija. Osobito je vaţno njegovo izdanje madrigalske kon O. Theatre Festivals of the Medici. Carlo. Nas je i u operetama. 1591 postao principale direttore della mušica e dei mušici na mediĉejskom dvoru u Firenci. Simfonijske pjesme: // Cigno morente. U istom baletu igri sa podjednakim uspehom glavnu ţensku ulogu. Jahrhundert. a druga potpunom. posvetio dramskoj glumi (poslije Prvoga svjetskog rata ĉlan S. debitirao i8< Opera-Comique kao Monostatos (Mozart. X 1930 —). . Armonia razionale. 1948 i III. turniri i dr. Bio je gotovo 50 godina jedan od najvećih um je u Francuskoj. Na toj se shemi temelje plesa i pjesme.Ghisi. od 1956 u Muziĉkoj akademiji asistent S. 1933.125. III izd. Marx pojmom periode podrazumijeva se.— KAMERNA: gudaĉki kvartet. 1962. Intermediji. 1954. Torchi (L'Arte musicale in Italia. A. G. Lijepa. izvedena je 1600. U stilskom pogledu njegova dela odišu neoromantizmom. Solerti. Pregled nauke o harmoniji. Ĉarobna frula). a od sredine XVIII st. 1962. izvedena je prvi puta 1598 u palaĉi Corsi. Solo-pesme: Šumske idile. Harmoi graĊa kreće se obiĉno izmeĊu dva pola. Biljanu. 1908. 1949) i dr. — O. Prema tome dvije mu -> reĉenice. takoĊer ĉlan Camerate i autor opere Euridice. Ohridska legenda koju je 1948 dobila republiĉku nagradu. XI 1954). P. D. u nekim se delima sluţi savremenijim muziĉkim jezi kom (simfonijeta). Salvadori). a I. 1968. Periju prvenstvo u recitativnom stilu. Annals of Opera (2 sv. Sonneck. — H. tema s varijacijama. — Opera Rosmun Pjesme za glas i klavir. — Isti. recitativi za operu Tetide (libreto F. Od 1948 u Beogradu profesor muziĉkih škola Josif Marinković i Josip Slavenski. 3.60 PERI — PERIODA roĉito zapaţene uloge Bugarke (Hristić. saraĊuje i u ĉasopisima Zvuk i Pro mušica. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen. DELA. 3 arije iz Le varie musiche obj. 1 ţene partije dala je u baletima Licitarsko srce (Baranović). 1614.IV stavak »Himnal PERIĆ. 1933. B. Skovranom). To je prva opera koje se muzika potpuno saĉuvala. 1539 — 1637. 1958. ĉesto osve-ţenim zvukovima impresioniz-ma. Veoma aktivan muziĉki pisac. Corazzini. Jadass God. Studien zur Geschichte der italienischen Oper im 17. sastavljena od dvije male reĉenice (4+4 ta kta) nazi i mala p. 1919. Dafne. baleti. Malvezzija. j kojim se oznaĉuje zaokruţena muziĉka misao ĉiji se dijelov Ċusobno odnose kao pitanje i odgovor. 1951. Amfiparnaso O. — IZD/ arije iz opere Euridice J. Carlo Perinello. Kao ĉlan firentinske Camerate zanosio se idejom o oţivljavanju starogrĉke tragedije. još i simetrija muziĉke grade. Rajiĉića. Skovranom. intermedij. — A. prilikom vjenĉanja francuskog kr alja Henrika IV s Marijom de'Medici. d'autunno. Azije r *e. 1964. preglednosti forme i izrazitoj naklonosti sonat-no-dramskom izrazu. 1962. I 1942).: L. Sn. vremenski odsjek: dobije. — M. Reĉenice periode temelje se na neznatno iz njenoj ili srodnoj graĊi (a ax ili a b).: Echo con due risposte »Dunque fra torbide onde«. Rapporti sonori superarmonid. Perija. Romeo i Julija (Prokofjev). La Liberazione di Tirrena ed Astrea. 1969 (sa D. pa 1961 docent i od 1965 profesor. Od 1919 ţivio u Opatiji. Simfonijski stav. III scena za Mascherata delle Ninfe di Senna (sa M. svita za 3 v ioline. As. 1589. 1957. I 95i. — DRAMSKA. da. saĉuvan libreto i po 2 kratka Perijeva i Corsijeva muziĉka odlomka). — INSTRUKTIVNA: Nauka o muziĉ kim oblicima. canzonette i gali G. the first Opera. O. Na meĊunarodnom konkursu Gian V. 1919. Kon trapunkt. 1608 (arije komponirao C. 1628. Vecchija 1938 i dr LIT. II. Scenska muzika: Pepeljuga (za pozorište marioneta) i Novela od Stanca (M. fešta teatrale (sa M. de Curzon. Monteverdi). 1961 (sa D. 1955. Vecchija Amfiparnaso. u stilu novog monodiĉkog recitativa. DJELA. tematski srodne i harmonijski meĊusobno 0 1 tvore periodu. francuski pjevaĉ. Kraljica ostrva (Thiriet) i dr. NOVA IZD. — Gudaĉki kvartet u C -duru. MGG. . RMI. U svojoj umetniĉkoj karijeri ostvarila niz kreacija. Jean. Jacopo Peri. PERINELLO. Ghisi. romanca za violinu i klavir. Taskin).. 9. je u svojim djelima pokazao priliĉan smisao za razvi janje dramatiĉnih prizora. 1615. talijanski kompozitor i muziĉki (Trst. visoki bariton (Pari II 1869 —• Neuilly-sur-Seine. tonike i dominanti taj se naĉin postizava medu reĉenicama odnos pitanj a i odgc Takva p. Horovi: Tri rukoveti: I. kompozitor i muziĉki pisac (Vršac.-re sla. MGG. Tri pesme Rabindranata Tagore. M. 7. MeĊusobna harmonijska nost reĉenica oĉituje se u kadencama. Mila.— F. 1949. 1950. 1922. faksimil obj. fešta teatrale. Nagler. ski kvintet u h-molu. da Gaglianom i F. Atti dell'Accademia del Real Istituto Musicale di Firenze. Loezvenberg. 1609. sonatina za violinu i klavir. II izd. Rinuccinija napisao operu Dafne. U muziĉkoj teoriji. Goldschmidt. MGG. 1931). Razvoj tonalnog sistema. Mušica. 1962 (sa M. (A. Hrvatska himna »Lijepa naša dorr I I TUL-ŠOL. 2 e 3 voci con aggiunta d'arie nuove . Nouvelle Revue. . G. VI). pa je nastupao kao pjevaĉ (npr. 1959 i Gradinar. 1950. skripta za predmete Harmonija. od 8 normalnih taktova (ili 4 »velika« ili 16 »n taktova) predstavlja »normativnu temeljnu shemu muz stavka« (prema H. Jadassohna. da Gaglianom). plesaĉica (Zagreb. Wieselberger) i na Konzervatoriju u Leipzigu (S. podudarnost iz i poĉetnog i završnog dijela periode koja u pravilu obuhv. PERIODA (grĉ.ve bi vaz-dcc -Ha dje-cb-vi-no. Pesme iz Vranja. 1949.: F. PERICIC Battista Viotti 1950 u Vercelliju osvojio je nagradu za gudaĉki kvartet. et alcune spirituali in ultimo con continuo uz pratnju ĉembala (ili chitarrona) i orgulja. Guitrvja). meĊu kojima su na - J -tr '1' JJ JTJ J 7T1 ^^ . muziĉka drama Euridice. no uglavnom izbegava spoljne efekte i privremena modna stremljenja. Pesme iz Makedonije. odnosno dvaput po 4 takta.: G. 1598 (sa J. KOMPOZICIJE. intermedij La Speranza za guidata da Mercurio. z. 1945—69 istaknuti solist baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. K. ~z&mljo\mL MM sta. 1948. Dva puta napuštao muziĉko kazalište. LIT. 1966. 1608 i za operu Arianna (O. Jovanović). RAM. — VOKALNA. pa je na tekst O. naĉelo periode don i u sloţenijim oblicima umjetniĉke muzike. LIT. Od XIX st. X. . sonatina. 1964. . 1948. II beato regno i Turbini di primavera. — F. 1905.— KLAVIRSKA: sonata. P. Veće na "skolju i Grm. Opere: Dafne (»favola pastorale«). Milano 1940. Croquis d'artistes: Jean Perier. ciklusi Noć bez jutra. 1971. Euridice. vodio i mi odjel na Istituto editoriale italiano. k u Rimu. Tal prijevod knjige Lehrbuch des . Riemannu). balet Marte e amore. J. 1905.

1962. 1950 i Klementyna. F.: Z. npr. koncertantna simfonija za violinu i orkestar. Studirao na Varšavskom konzervatoriju (R. X. Kad se takva izmjena provodi prema strogo utvrĊenom redoslijedu radi se o pravilnoj p. A. kombinacije glasova niţu se slobodno što se od XVII st. 1926 (izgubljena). E. Prva reĉenica periode završava ĉesto poloviĉnom kadencom na dominanti. Statkowski). 1958. —• Isti. a završavaju razliĉitim kadencama (npr. Gdjekad prva reĉenica pri kraju modulira u tonalitet dominante: 336=3=^ g-mol W. V 1915 —). — G. 1960. koncert za klavir. Untersuchungen zum Problem der Symmetrie in der Instrumentalmusik W. 1960. Val cer u Des-duru). W. Od 1931 organizator muziĉkog ţivota u Poljskoj. rekonstruirana 1955). 1939. Lyric Pieee za violonĉelo i klavir. Ukrajina. Bach. 1950. varijacije na vlastitu temu. 1947. MQ. 6 preludija. Epitafium dla Nikosa Belojannisa.283. Wiesbaden 1962. 1935 (prer. 1923 i klavirski kvintet. 1945. pa se mijenjao ne samo solmizacijski slog polustepena (mi-fa). P. moţe imati i 32 takta (npr. 1949. Chopina. PERKOWSKI. — VOKALNA: kantata VCisla. Hebrevj Melodies za violonĉelo. sonatina za trublju i klavir. Zum periodischen Prinzip bei J. Uwertura zvarszawska. — DRAMSKA. Ko. The Music Review. DJELA. Monody /za flautu solo. Lissa. 1954. Za zbor i orkestar odn. I stavak PERLE. kod K. Kfeneka u New Yorku. Heidelberg 1955. II. Ch. fantazija za klavir i orkestar. 1938.V. 1963.Mozart: Sonata za klavir u A-duru K. Baleti: Szvantezvit. Ać. Milano 1920 —22. Jahrhundert (red. Wagners Begriff der »dichterisch-musikalischen Periode«. Lindjo. Ino.V. nego i visina tona. — A. Fantazja. — P. Ramer. 22. 1960. 6. 1968. Piotr. 1967 —74 u Rijeci.1 stavak 61 umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1943 u Osijeku kao operni korepe titor i dirigent. Integrative Devices in the Music of Machaut. Triolct za gudaĉki kvartet. MGG. 1955. solo-pjesme. 17. 1951. Poloneza u As -duru F. Simfonijeta.550. Scenska i filmska muzika. 1953.Beethoven:Sonata za klavir u As-duru op. 1954. 1948. što dovodi do primjene svih kombinacijskih mogućnosti u toku stavka. u izdanju Beitrage zur Geschichte der Musikanschauung im 19. 1962. njego vo je djelovanje u prvoj reĉenici u znatnoj mjeri oslabljeno terc nim ili kvintnim poloţajem kvintakorda ili tzv. Ionel (Jonel). Szymanowskog i poljskoga muziĉkog folklora. 331. 1948—57 predavao povijest muzike u New Yorku i Louisvilleu. K. 1950. 1932. A. PERLEA. 1966. The Chanson of Antoine Busnois. ORKESTRALNA: 3 simfonije. Piotr Perkowski. Stekavši naslov Master of Music uĉio muzikologiju kod G. Szymanowskog i u Parizu kod A. se i kao teoretiĉar zalaţe za povezivanje neoklasiĉnih oblika s dodekafoniĉkom organizacijom zvukovnog materijala. Rapsod. Suita geometrycsflautu i klavir. 1919. 1938 (izgubljen. Trattato di forma musicale. — Sonata za klavir. — Duo za K. Kompozicije za sole i zbor. 3 etide za orkestar. Atonality and the Twelve-Note System in the United States. S. LIT. Dahlhaus. God. za violu i klavir. 1. 1955— 56 na istom poloţaju u Mariboru i 1956—65 u Skopju. DJELA. 1965—67 djelovao u Zagrebu. — Gudaĉki kvartet. nadalje javlja u fugama s više tema. Classic Suite. tj. 1959. Bacha). 2. Studirao na konzervatorijima u Miinchenu i Leipzigu. Benary. Salmen). za orkestar. Direktor Konzervatorija u Toruriu (1935—39). što je karakteristika tzv. Niedt. Ialomita. G.V. 1951. PERIŠIĆ. seherzo za duhaĉki orkestar. 3 Movernents. 1941. — KOMORNA : 5 gudaĉkih kvarteta (III. 1946. DJELA. sole. ORKESTRALNA. istodobno i profesor Konzervatorija (1941—44). Mozart-Jahrbuch. 30. 1916. G. a i odstupanja (proširenja. . Balkanske pitoreske. — G. XII 1900 —New York. God. Suite. 1948. Little Suite. 1956. Roussela (1926—28). sonata za obou i klavir. naziv što ga je upotrebio teoretiĉar Marchettus iz Padove (Lucidarium in arte musicae planae. III 1901 — ). IV. permutatio). G. dirigent Metropolitana i Connecticut Symphony Orchestra (1952—59). 1947. 1942. 2 koncerta za vio linu. LIT. rumunjski dirigent i kompozitor (Ograda. zbor i orgulje. sole. 1947).IVstavak r i r r r n rr g-moi *r Ako obje reĉenice završavaju toniĉkim trozvukom. Schubert. ORKESTRALNA: simfonija u C-duru. a od 1974 ponovno u Zagrebu.PERIODA — PERMUTACIJA Dvije velike reĉenice (8 + 8 taktova) saĉinjavaju veliku periodu : Andante con Variazioni Lv. Satztechnische Fragen in der Kompositionslehren von F. uvertira. 1935. George. Grosse Kompositionslehre I. I. Zasluţan je za razvoj suvremene poljske muziĉke kulture. solo -pjesme. S. — C. 2 duhaĉka kvinteta.11 stavak DJELA. MQ. poljski kompozitor (Oweczacz. 1932 (izgubljena. 1952 i dr.. 3 za klarinet solo. 1949. gudaĉki kvintet. Mozarts. p. — L. 13. Bach-Jahrbuch. nepravilni broj taktova. 1960. rekonstruirana 1952) i druga djela za klavir. Berlin i Stuttgart 1902. 1948. Riepel und H. 1959 i 1960. taktovi 17—-48). r r rr r 1 i =t= r r U brzom tempu pak. Bio je i nastavnik na Manhattan School of Music u New Yorku (1952—59 i od 1965). 3+5) od ovih najtipiĉnijih primjera periode. 1962) i Wroclawu (1951 —53). Bass. Koch (disertaciia).A. 6 Bagatelle. 1926 (izgubljena. Ralner. New Jersev. 1945. Serial Composilion and Atonality.Mozart: Simfonija u g-molu K. 1962. ţenskim zavr šetkom. 1950. profesor Konzervatorija u Varšavi (1949— 51. 1943. h u b ili obrnuto. 1954. 1947. PJB. 1954. ameriĉki kompozitor i muziĉki teoretiĉar (Bavonne. Studij kompozicije završio 1942 na Univerzitetu u Chicagu i zatim se usavršavao kod E. Zur Musiksprache der Wiener Klassiker. Sonate: za violu solo. J. od 1948 u SAD. Regensburg 1965. Jedan od prvih ameriĉkih muziĉkih stvaralaca koji su usvojili dvanaesttonsku kompozicijsku metodu. The Score.Mozart: Sonata za klavir u G-duru K. Komponirao je pod utjecajem francuske neoklasike. 1956.26. Periode od ĉetiri takta (2+2) susreću se najĉešće u pola ganim stavcima u kojima je u jednom taktu sadrţana ĉitava (dvotaktna) fraza: Andante vVA. kada se dva takta raĉunaju kao jedan. Journal of the American Musicological Society. Reesea na Univerzitetu u New Yorku. Neue Beitrage zu einer Lehre von den Tonvorstellungen. — Solo-pjesme. sonatina za klarinet i klavir i dr. 1955 i Sinjonia dramatica. Ponekad i dvije periode stoje meĊusobno u sliĉnom odnosu kao reĉenice unutar periode: oblikovane su prema naĉelu simet rije. rekonstruiran 1948) i 1960. dirigent i kompozitor (Dubrovnik. VII 1970). — Sonata za klavir. —■ SPISI: Evolution of the Tone-Row: the Tzvehe-Tone Modal System. Feil. — Th. PERMUTACIJA (od lat. Monody II za kontrabas solo. zborovi. U praksi se meĊutim susreću mnogobrojne varijante. 1950 —55 dirigent Zagrebaĉke opere. permutacijske fuge (javlja se kod J. —• Zborovi. Tri simfo nije: I. 2 simfonijske skic e. Concertino za fagot i flautu. 1958. ORKES TRALN A: Plesna suita. Kod nepravilne p. 1969. znaĉi onaj sluĉaj izmjene glasova (Stimmtausch) kod kojega su svi glasovi izmijenjeni u višestru kom kontrapunktu. za violonĉelo solo. 1960). Harmonic Aspects of Classic Form. koncert za violinu. 1950 i 1952. U višeglasnom stavku p. 1950. Riemann. Georgiades. Rapsodia. Eighteenth Century Theories of Musical Period Structure. Massenkeil.: H. The Music Review. Dirigiranje studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. a druga na tonici: Andante grazioso W. 1925 (izgubljen). U Bukureštu dirigent Drţavne opere (direktor 1929—32 i 1934—36) i simfonijskog orkestra radio-stanice (1936—44). flaute i komorni orkestar. God. VIII 1920 —). zbor i orkestar: Ballada pomorska. V. 1946 odlazi u Italiju (dirigent Rimske opere i milanske Scale). 1317—18) za posebnu vrstu -> mutacije kada je kod solmiziranja melodija mutirala iz hexachordum durum u hexachordum molle ili obratno. 1957 —61 profesor na Kalifornijskom univerzitetu i od 1967 kompozitor in resistance Univerziteta u Tanglewoodu. a pro mjena se oznaĉivala odgovarajućim predznacima odnos no b. 1967. — L. Radio-opera Girlandy. suţenja. — KLAVIRSKA: sonata.

Coussemakera (anon. Spomenica W. Verdi. — Obradbe narodnih napjeva za zbor. Vjerojatno djelovao u Parizu. Perosi. pjesme. L. Brindle. Klauzule su najĉešće diskantske. Dok su Leoninovi orgar ritmiĉki slobodni. 1925—55 nastavnik na Konzervatoriju u Torinu. A. Pt lunga. koncert za vi< 1932. 1963. studirao na akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Milanu (M. . P. kratio je Le nove organume. — A. Perotinus Revisited. 2 rekvijema. 1940 jedan ili više organuma obj. klavirski kvintet. Greese. Oi revidirao Leoninovu zbirku Magnus Liber Organi. Milano 1952. E. Pariš 1922. Ostale kompozicije oratorijskog karaktera i kantate: O Padre nostro. Natalitia. oko 150 moteta. Pariš 1908 (XVIII izd. Luigi. 1902.: A. pijanist i. L'Oratorio di L. —• VOKALNA. 1960. ukupno 479 001 600 varijanti. Torino. 1932. psalmi. Husmann. Del 1 i A. Mefisto (Gounod. što nastaje permutacijom. PERNET. Roma 1967. koncert za klarinet. 1900.. ORKESTRALNA: koncert za klavir. Gennrich (1955) i dr. 1902. Herkunft und Entwicklung des »Magnus liber organi de phonario«. 1899. Torino 1954. Perosi. U muziĉkoj literaturi najpoznatij primjeri Moto perpetuo op. XII 1872 — Rim. PEROTINUS (Perotin. Scherzo. Milano 1924. L. a u spomenutih 479 001 600 permutacija sadrţani su i onako svi mogući 12-tonski nizovi uopće. 1944. zapravo rada novi niz. menica H. Milano 1953. Lo: Perosi. MQ. 1025 ( I I izd. — A. Pierre (nazvan Abbe Perrin). Paganinija. Machabey. Cambertom isposlovao dopuštenje Luja XIV. Riemannu. II Momento perosiano. New York 1967. uz prekid zbog bolesti 1915—23. tae Mariae Virginis). Saladin) gdje je diplomirao. oko 200 kompozicija za klarinet i klavir i dr. ukupno 6 varijanti (c-d-e. piše najvi. — H. 1899. O njegovu ţivotu nema pouzd podataka. L'Entrata di Cristo in Gerusalemme. Serial Composition. 26. 1948. Ţivio je vjerojatno na prijelazu u XIII st. Debussy. Ottocento mu italiano. 1950. e) permutacijom se moţe dobiti 1 X 2 X 3. Papandopula. koncert za violinu. IX 1966). 1904. Mose. meĊutim. a najpoznatiji su ĉetvoroglasni organumi Videru Sedenmt principes. u kojoj se jedna lodijsko-ritmiĉka figura odvija neprekidno u brzom tempi poĉetka do kraja stavka. bas-bariton (Rambervillers. Camberta (La Pastorale. IV) i Johai de Garlandia. Bergamo 1899. MF. on se kao kompozitor prikljuĉio onim reformatorima koji su nastojali talijansku crkvenu muziku osloboditi od nadmoćnog utjecaja opere i vratiti je tradicionalnom stilu. Tonalno se Pe nusova muzika kreće izmeĊu pentatonske heterofonije i tonE znaĉajki dijatonske dur -ljestvice. La Vision de Mdna (Dumas. MeĊutim. Oratoriji: La Passione secondo San Marco. — Sonata i brojna druga djela za klavir. DJELA. 1938 i dr. c-e-d. Perosi. 1898. — CRKVENA: više od 20 misa za 2— 8 glasova. Husmann (Publikationen dlterer Musik. -. Haller). se mnogo upotrebljavala u -> dodekafoniji. La Trasfigurazione. In Patris memoriam. — E. d-e-c. 1910. i 4. prema H. — Isti. Ro (1936). ziĉki pisac (Torino. autor prvih ĉetvorogla kompozicija u evropskoj umjetniĉkoj muzici. usavršavao se 1893 u Školi za crkvenu muziku u Regensburgu (F. P. H. — SPISI: V 1 pianistica di C. Tischler. PERRIN. 1904. Musmeci. — E. Leipzig 1940. franc. najbrojniji su troglasni ganumi. Medu prvima primjer tzv. — INSTRUKTIVNA: Trattato d'arn 1927 (II izd. U toj je sluţbi. Roma 1952. I. Dumontier) i kod A. RMI. Simfonijske poeme Dovrei non piangere i La Fešta del villaggio. — C. Carabella i E. Perosi. Davison i W. God. . 1900. Rolland. 1921. P. •— R. Herodiade). 1909. 1922. Rinaldi. Cantata dell'anima. Andre. Roma 1924. Bressan. Ludwig. L. LIT. modus. Dć. L. 1896 zareĊen za svećenika. 21. Albertini. V 1883 •— 6. 1901. pa u crkvi sv. ORKESTRALNA: koncert za klavir. Pastorale za zbor i orkestar. ostao sve do smrti. pastorala i scherzo. Perotinus Magnus. PĊnnain. Završio pravo. L. MGG. inspirirajući se duhovnom muzikom prošlih razdoblja — melodi-kom gregorijanskoga korala. L. ot\ je 1671 u Parizu prvo francusko javno operno kazalište izved opere Pomone. d. Venezia. svoje oratorije L.ra'zaodtri tona (c. trajno gibljiv. francuski kompozitor. od XIX st. Perosi. a bio je i partner Grace Moore i Georgesa Thilla u filmskoj verziji Charpentierove opere Louise. Apelu oko 1160 — 1220. II Sogno interpretato. d-c-e. Mušica Disciplina. Nakon angaţmana u po krajinskim kazalištima. Napoli. 1930. 7 Ch. je postigao muziĉki izraz sugestivna djelovanja. nus). talijanski kompozitor (Tortona. Die liturgischen Organa Leoninus und Perotinus. II za violinu i orkestar i Sona mouvement perpetuel za violinu i klavir N. inverzija. 1947. i to oko 1190 —: kao nasljednik Leonina u katedrali Notre Dame (tada crkva . / Principi fondamentali dellu compos: musicale. 1955. zvan magister Perotinus m. orguljaša katedrale u Tortoni. zvukovnom monumentalnošću Bacha i Handela •— P. — G. od 12-tonskog niza mogu će je naĉiniti I X 2 X 3 X 4 X 5 X 6 X 7 X 8 X 9 X I O X U X X 12. Roncaglia. Firenze. Faust) i dr. napisao za njih nove klauzule i dodao mnoge 1 organume. IV 1675). tema s varijacijama. npr. 70 Canoni. Taccuino. -* Modalna notac P. Suite posvećene talijanskim gradovima: Roma. Perosi. U suvremenoj muzici. 194. — M. A libreta prvih francuskih opera R. Perotinus. a u i muzici posljednji stavak Perpetuum mobile iz Simfonijete za g ĉki orkestar B. Svoju bogatu i nadasve uspješnu umjetniĉku karijeru završio je 1949. Le Sette parole di Nostro Signore Gesit Cristo sulla cro-ce. L. Sch -(Garre). NOVA IZD. Svaka p. 1913.: F. sigurno utvrĊeno njegovo autorstvo. promjena re doslijeda tonova unutar nekog niza. diplomirao klavir i kompoziciju na Konzervatoriju u Bole God. L. 1898 imenovan stalnim dirigentom Sikstinske kapele. La Strage degli innocenti. Immagini e sotiche nella mušica ita Siena 1957. Gani. Haberl. M.: sva djela za koja je utvrĊeno Perotinusovo autorstvo je H. e-d-c). 1901. — M. Transitus animae. — C. 1931 — 32. DJELA. 1931). I 1894 •— Pariz. 1930. von Ficker (1930 i 1946 — 47). 1958. N. T. 1935). On je. je sudjelovao na praizvedbama opera Perse'e et Andromede (Ibert. — A. // Giudizio universale. P. sonata za violu i klavir. 1937. Husmann. 1 Ariane. gudaĉe i 4 roga. Perosi. 1929). retrogradni oblik i retrogradni oblik inverzije). S. francuski pjevaĉ. je pisao i conduc u motetskom stilu. — G. X. o-sobito oratoriji i mise. Kassel 1967. Perosi. U nizu djela. Milano 1959. — KOMORNA: gudaĉki kv 1910. su R. Don Giovanni (Mozart). 2 (varijacije). Dies iste. 1947). 1934. Della Corte. francuski pje i operni libretist (Lyon. 3 Notturni a G.*X 1956). (pi W. Lorenzo. 1912. nego na sve tonske i ostale -> parametre. — A. Perosi. Bernardija. Rolande et le mauvais garcon (Rabaud. suita za violinu. LIT. — H. 1921. Perosi. je prvi veliki kompozitor višeglasne muzike ne samo po tek nama kojima je obogatio višeglasno muziciranje nego i po un niĉkoj snazi i uvjerljivosti svoje muzike. Wiori. Rokseth oko 1170 ili 117 nakon 1220). balet La Calunnia. P. sonata za vio linu i klavir. 6. L. Cantata in onore della Beata Cabrini. — Z. 1933). The Question of tins Oeuvre and Dates. vokalnom polifonijom Palestrine i Schiitza. — KOMORNA: 18 gudaĉkih kvarteta. 1659. a Perotinusovi glasni i ĉetvoroglasni. a i zbog spletaka J. Zur Melodiebildung Leonins und Perotins. Les Primitifs de la musique francaise. — H. naziv za in: mentalnu kompoziciju virtuozna karaktera. Paglialunga. Melodija Peroti: saţeta je i redovito kraća i pregnantnija od melodike Leonin organuma. Glinski. Die drei-und vierstimmigen Notre Dame Organa. The Enlargement of the »Magnus liber or Journal of the American Musicological Societv. 1947). Don Kihot (Massenet). M. VI 1966). S. Musiciens d'aujourd'hui. — Isti. Spominje ga anonimni engleski autor traktata objavlji u djelu Scriptores . Damerini. Prvu muziĉku naobrazbu dobio od oca Giuseppea. moto perpetuo). meĊu kojima su uloge: Boris Godunov (Musorgski). Pomone. —■ Djela za orgulje. 1898. Notre-Dame Organa. 1936. Cameroni. Torino 1936. Stoga je P. prema Y. violonĉelo i klavir. tal. Roma 1924. Perotins Beata viscera. 1932)5 Vercingetorix (Canteloube. I2. Tako obnovljenim oratorijem izvršio je snaţan utjecaj na svoje suvremenike.: R. Perosi e i suoi primi quattro oratori. 3. // »Clavicembalo ben temperatoi di G. La Risurrezione di Lazzaro. Don L. B. 1929 i // Nazzareno. mala suita. PERPETUUM MOBILE (lat. PERRACHIO.62 PERMUTACIJA — PERRIN Perosi. Uĉitelj pjevanja na seminaru u Imoli. ibid.F. himne. —=■ Opera Mi 1940. 1928 postao ĉlan Pariške opere na kojoj će u toku godina ostvariti cijeli niz izvanrednih kreacija. improvizacijskoga karaktera. 1898. Gastoue. Messina. 1962. 1952. Genova i Milano. je napisao velik broj djela od kojih su najznatnije kompozicije duhovnoga karaktera. više s za razne sastave i dr. Y. 1929. 1907. e-c-d. — E. // Natale del Redentore. 1934) i Oedipe (Enescu. ZFMW. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Parizu (A. Vespertina oratio. Apel (Historical Anthology of Music.A. h X. — Vokalne kompozicije. London 1966. Baratti. — Isti. narušava njegov originalni oblik (kao što ga u biti narušavaju već i njegove klasiĉne varijante. Acireale 1932. ou le Mariage de Bacchus. 1671). 1956). K\. 23. Tischleru oko 115. gloria vivente della mušica sacra. me ment perpetuel. 1160 — oko 1200 ili 1205. — G. 1899 — 1918. AFMF. LIT. La Lettura. L'Oratorio musicale e »La Risurrezione di Cristo« di L. oko 1620 — Pariz. Mućci. Perosi e le sue opere. 1962. Tortona. Maximilien (Milhaud. 5 gudaĉkih kvinteta. na opernoj pozornici debitirao 1921 u Nici kao Vitellio (Massenet. Sanders. X. Uz liturgiĉke organume P. Perosi. Usprkos uspjeha-predstave. The of Perotinus.F je 1669 sa R. In diebus tribulationis. za ko. 19C17. pothvat je propao : financijskih i pravnih razloga. La Risurrezione di Cristo. Aspects of Medieva Renaissance Music. gotiĉke moduse (2. PEROSI. U ^serijelnoj muzici p. matematiĉki postupak koji se sa stoji u mijenjaju poretka elemenata odreĊenoga niza. — Isti. L. 4 Danze za dvostruki gudaĉki kvintet. Zastupajući ideje cecilijanskog pokreta. 1897. Torti. PEROSI izgraĊivao na tekstovima iz EvanĊelja. toĉno odreĊenim ritmiĉkim modusima. 28. studije i ĉlanci. 1917. A propo quadruples perotiens. se primjenjuje ne sa mo na tonske visine. 1962. talijanski kompozitor. Lul . 3. L. 1963. Leoninovi organumi su dvoglasni.Gennrich. iz o. je najveći kompozitor razdoblja -> Notre Dame. Marka u Veneciji. nije prvi primijenio tehniku trogl ali je troglasno višeglasje tek u njegovim djelima postiglo p umjetniĉku vrijednost.

Bologna 1932. Stabat Mater za zbor i orkestar. The Music of Vincent Persichetti. Dance Index. Pugnija. Guest. Tcbaldini. sopran ( Litija. uz instrumentalnu pratnju. medu ostalima. solo-pjesme. pjevaĉica. Lifar. VII 190c — Golnik. MQ. u Philadelphiji. B. Padova. — A'. Poems (3 serije). U plesovima i pjesmama današnjih peruanskih Indijanaca proţimaju se indijanski i španjolski elementi. je znatno pridonio podizanju orkestralnog muziciranja u SSSR. ĉegrtaljka od peĉene gline ili kovine. K. X. 1950 za duhaĉe. LIT. La Rosaura. više od 400 kraćih kom pozicija. V 1867). — SPISI: William Schuman (sa F. P. Narodna. New Yorkl938. 21. Celebrations za zbor i duhaĉe. PERSIMFANS (kratica od Llepeuu cuMcfiommecKuu aucaM. 1926—29 izlazio je i muziĉki ĉasopis [lepeuMcfJaHC. jasan i oštar. 1955. 1939 — 41. The Liltle Piano Book. — Komorna sonata u zbirci Sonate da camera a violino e violoncello di vari autori. P. I 1967). Silvestrini. 63 i kao odliĉan pedagog. U muziĉkoj povijesti Bologne P. Više od 20 opera: Marzio Coriolano. 1735. Pierre Perrin. God. DJELA: 27 uvodnih simfonija za mise. a zatim se usavršavala kod A. LIT. —• KOMORNA: 3 g udaĉka kvarteta. 1955. dirigent (Barkovlje kraj Trsta. bila je nepoznat instrument. 1929 — 54. Vincent Persichetti. većinom za gudaĉe. XI 1885 — Milano. Giacomo Antonio. Fugazzole. Zajedno su gostovali u mnogim evropskim gradovima. PERTILE. DJELA. 1960. God. Posljednji put nastupio 1946. X. V 1931 —). Debitirala 1832 u Livornu i ubrzo se zatim afirmirala na glavnim talijanskim opernim scenama (zvali su je »La piccola Pasta«). Giselle. PERTOT PORTOGRANDI. memorie ed appunti. 1941. Me. svih pet baleta na muziku C. Corallijem) balet Giselle (A. se osobito istiĉe kao kompozitor crkvene muzike u strogom kontrapunktskom stilu. 1922 na inicijativu L. Ruda Ravnik -Kos i dr. Karakteristiĉne su. LIT. Penelope la casta. Milan. The Juilliard Revievv. 1940. Pariš 1881. IV 1756). A. tondero . Imala je glas velikog op sega. Studirao klavir. 1940 i za violonĉelo solo. Grisi koja se pod njegovim vodstvom razvila u jednu od najvećih balerina svoga vremena.ru (1791-—1814). Uz taj orkestar koncertirali su najugledniji domaći i strani solisti. koreograf i ped agog (Lyon. — Y. 1830 angaţiran kao prvi plesaĉ u londonskom King's Theatre i iste godine gostovao u Parizu kao partner M. 1708. Tu je bio prvi plesaĉ i koreograf u Mari jinskom kazalištu te pedagog. 1944 i Eye of Anguish (King Lear). 1696. prvotno indijanski obredni ples.: A. 1939 — 65. Nerone i Mefistofele). tvori politonalne spojeve. Jules Perrot. Taglioni. 1944. t enor (Montagnana.: G. Oreficea u Padovi i kod M. F. Cantate morali e spirituali za 1 i 2 gl. p. Od 1955 solistica Ma riborske opere. djelovao je u Moskvi do 1932. La Flavia. Već za studija zbo rovoda pjevaĉkih društava. 4. FlHTb jieT ITepCHMcbaHca. Pariz. 2 klavirska kvinteta. Sonate: za violinu i klavir. Najprije uĉitelj. Adam) posvećen C. 1945. kompoziciju i dirigiranje. trublju i gudaĉe. 8. 1942—67. PERTI. U metru prevladava dvodobnost. Suzana (Mozart. Giuseppe Persiani e Fanny Tacchinardi. Dance Ovcrture. simfonijski orkestar bez dirigenta. od 1945 u Trstu. Me. God. Koncertirala u Italiji i Jugoslaviji. Torelli i G. Od 1952 urednik u izdavaĉkoj kući Elkan-Vogel Co. je bio izvanredan plesaĉ briljantne tehnike i velikog glumaĉkog talenta. U lirskim pjesmama yaravi spojeni su indijanska melodija i španjolski tekst. X 1812 —■ Neuilly-sur-Seine. Sonata za ĉembalo. Bio je na glasu PERTOT. Grisi. Martini. Aldrovandini. talijanska pjevaĉica. Artists of the Dance. zborovi. 1940. Harfa. Te Deum za zbor i orkestar. La Esmeralda. pasija i proroĉanstava. Utemeljila je prvu slovensku harfistiĉku školu iz koje su izišle koncertantne umjet nice P. 1683. Pošto je već zapoĉeo pjevaĉku karijeru. 1968. 1905. ali on obiĉno ne smeta isticanju strogih ritmiĉkih impul sa. p. — VOKALNA: više od 20 oratorija. 3. LIT. a od 1696 do smrti bazilike San Petronio u Bologni. — Isti.: F. Pas de guatre. 25.PERRIN — PERUANSKA MUZIKA kojemu je 1672 uspjelo dobiti koncesiju za sebe. 1966. Zuţek. Moore. za gudaĉe. samo za pedal. 1688. Vincent Persichetti. i K. Les vrais createurs de 1' opera francais. 1940. Svoju današnju vaţnost varavi zahvaljuje peruanskomu pjesniku Marianu Melga. koje su se afir mirale u domovini i inozemstvu. 1943. — CRKVENA: Messa e (8) salmi concer-tati za 4 gl. Jules Joseph. Poslije drugoga svjetskog rata bio je dirigent velikog pjevaĉkog zbora u Šĉedni i muškoga zbora na Prošeku i Kontovelu. Broder. koloraturni sopran (Rim. canzonette. 1961. 11. od 1932 vodio. 4. Schuman. MocKBa 1927. Ginevra. Mileva. talijanski kompozitor (Crevalcore. Slonimsky. Uĉiteljski pjevaĉki zbor. Rigoletto). Launay. francuski plesaĉ. 1948. N ezine su glavne kreacije Lucia di Lammermoor (Donizetti). sonatina za orgulje. U njima ima i elemenata iz civilizacije prije Inka. Osim na jugoslavenskim opernim pozorni cama gostovala je u Trstu. 6. 18. Obradio je stare tršćanske narodne pjesme za mješoviti zbor (1952). septet za drvene i limene duhaĉke instrumente i klavir. Sassoli -Ruata u Rimu. 1953. 1920 — 21 pjevao na Metropolitanu u New Yorku. Pastorale za duhaĉki kvintet. — VOKALNA: 2 kantate. Figarov pir) i Gilda (Verdi. Concerlino za klavir. Mušica e Dischi. rjeĊe s preskakivanjem u trodobnost. Nastupao na opernim scenama po ĉitavoj Italiji. 1939— 59. Tipiĉan je huayno. Rosina (Rossini. kao i stranih utjecaja. Twetitieth-Century Harmony: Creative Aspects and Practice. Ostaci autohtone umjetniĉke muzike u kulturi Inka (XII—XVI st. Za njihova boravka u Londonu (1842) nastalo je Perrotovo koreografsko remek-djelo (u suradnji sa J. Ludo Vero. Njena velika ţivotna kreacija bila je uloga Lucije di Lammermoor koju je G. Uĉio kod V. Essays on 20 th. Studij završila 1934 na Konzervatoriju u Veneciji (M. Betetto). R. LIT. kao općenito u indijskoj muzici. 1951. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. do 1943 ĉlanica Teatro deVOpera u Rimu. Njegove najuspjelije uloge bile su Otelio (Verdi) te Neron i Faust (Boito. 1963. Kći Milana. Perrinu i Cambertu s pravom pripada naslov stvaralaca francuske opere. 9. pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Mariboru i na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (J. 1952. u visokim registrima ĉist. ali se odlikovao neobiĉnom pjevaĉkom kulturom. je pjevaĉica velikog glasovnog raspona. za duhaĉe). VIII 1892). 10 serenada za instru mentalne sastave. te velik ambitus i veliki skokovi. Tamošnji plesovi — kao resbalosa. Izuzetne okolnosti pod kojima je nastupao zahtijevale su najveću sabra nost i zalaganje svih ĉlan ova ansambla. koncert za klavir. pro finjene muziĉke kulture i izrazite sce nske nadarenosti. c. — H. Narodna muzika zapadnih nizinskih predjela na Pacifiku nastala je miješanjem muziĉkih elemenata španjolske i crnaĉke etni ĉke skupine. Be. LIT. X. MGG. 1950. 1943. koji je naslijeĊenim melodijama varavija podmetnuo strofne tekstove. XII 1909 —). jedan od najizrazitijih predstavnika bale tne umjetnosti romantiĉnog raz doblja. djelomiĉno sa 2 oboe i 2 trublje. Fables za recitatora i orkestar. — /. 1682—1749 (većinom samo Kyrie i Gloria). koncert za klavir 4 -ruĉno. silazne anhemitonske pentatonske melodije. Le Jugement de Pariš i La Guerre des femmes. oko 130 kantata uz instrumente i b. 1962. The Pleiades za zbor. Rusiji i drugdje. 1692. God. preteţno s orkestrom i orguljama. Fanny (roĊena Tacchinardi). Pougin. RMI. — Baleti Thcn one Day. Ves trisa. 1848). MF. Repertoar mu je bio veoma širok. — Sonata za orgulje. 1686. Fanny Persiani. uz violine i bez njih. predavao zatim pjevanje na Konzervatoriju u Milanu i vodio teĉaj usavršavanja na Scali. Giegling. Furio Camillo. Persichettijeva je muzika tonalna u osnovi. PERSICHETTI. UyKKep. 1962. VI 1661 —■ Bologna. dueti. serenate i druge kompozi cije. Fairy Tale. 2. 1952. Uršiĉ. 1962. Evett. VI 1915 —). VIII 1810 — Parame. 1848—59 djelovao u Petrogradu. arije. The Hollov Men za trublju i gudaĉe. priliĉno slobodno. 24. po Nizozemskoj. za violinu solo. harfistica (Trst. MGG. od 1947 profesor na Juilliard School of Music u New Yorku. Divertimento. 1962. Suita za violinu i violonĉelo. od 1945 u Ljubljani solist Slovenske filhar monije i profesor na Akademiji za glasbo. 1941. 1689. Pariš 1942. MGG. Aureliano Pertile e il suo metodo di canto.: R. bili G. U instrumentariju Indijanaca pretkolumbovskih vremena nalazile su se udaraljke i duhaĉki instrumenti: veliki i mali ruĉni bubanj (tinya).) na podruĉju današnjega Perua saĉuvali su se do danas u narodnoj muzici indijanske etniĉke skupine na visoravnima nad zapadnim obalnim pojasom. — D. The Romantic Ballet in England. kao nasljednik S. Martha). pa frul e od trstike. 1963. 1940 i 1954. Od 1690 kapelnik crkve San Pietro. PERSIANI. 1963 i dr. te od ljamine ili pelikanove kosti sa najviše 7 rupica (kena) i trublje od gline s usnikom i ravnom ili zavinutom cijevi. 2 8 misa. 1955. Uz Giselle u njegove najpoznatije koreografije idu: Ondine. Na turneji po Italiji upoznao je 1834 u Napulju C. Seviljski brijaĉ). osnovan god. Studij klasiĉnog baleta zapoĉet u Lvonu nastavio u Parizu kod A. Cejtlina. Schreiberovom). 31. Bogatim i raznovrsnim repertoarom i velikim brojem koncerata P. King Lear. Donizetti komponirao za nju (1835). Kontrapunktski splet ĉesto je zamršen. 1859 povukla se s pozornice i pouĉavala pjevanje u Parizu. oratorije.. IzmeĊu 1837 i 185 9 pjevala u Parizu. Giacomo Antonio Perti. 10. iako kretanje njegovih dionica. 1961. 1717 i dr. a od 1922 na milanskoj Scali. 6 sonatina. 1949. Nije raspolagao velikim glasom. Kiihner. 1942. Aureliano. Be.: A.-Ch. uĉio dalje kod A. 1954. talijanski pjevaĉ. sonata za 2 klavira. njegovi su uĉenici. marinera. Jelica. VI. Aureliano Pertile (s diskografijom). Od 1942 predaje kompoziciju na Konzervatoriju u Philadelphiji. Š. Bavagnolija u Milanu.6Ab). debitirao 1911 u Vicenzi kao Lvonel (Flotow. London 1954.^MGG. — KLAVIRSKA: 11 sonata. Londonu. — N. — CRKVENA: misa. PERROT. PERUANSKA MUZIKA.: L. Vincent. Kumara. — W. panova frula od trstike ili peĉene gline. 1960. Celovcu i Grazu. G. koja je danas vrlo popularna kod Indijanaca i Mestica. pjevao je i dramatske i lirske partije. a zatim po zavr šenom studiju (1929) na Konzervatoriju u Ljubljani profesor muzike u Litiji i Mariboru. — R. Ide medu najveće koloraturne pjevaĉice svoga vremena. 1962. Celletti. 1.Century Choral Music. LIT. Pistocchi. Giacomo Antonio Perti. — DRAAiSKA.: /). ORKESTRALNA: 8 simfonija (V. sposobnošću stilskog uţivljavanja i inteligentnošću interpretacije. 6. a time se postizala uigrana i precizna interpretacija gotovo jednaka onoj kod komornog muziciranja. X. I 1952). te Faust (Panizza. Cicognari). 1700. koji je kod Mestica dobio španjolski tekst uz evropske plesne elemente.

C. nosilac je glavnih uloga. Washington 1959 — 60. pijanist. kao »Escuela Central Anexa«. Nina (Švara). 5 PERVIZOVIĆ. od 1734 u Londonu gdje je 1737 bio dire kazališta Covent Garden. Pablo Chdvez Aguilar (1899 —). Perunovića. 1938. 1952. medu prvima je prouĉavao peruansku narodnu muziku kojom se i sluţio u svojim kompozicijama. LIT. a nakon toga nakladi . gdje 1957 postaje solista. dugogodišnji orguljaš katedrale u Limi. — Oko 20 opera. Delovao je naj u Kumanovu i to kao pedagog. Prije svakog okršaja pjevao je uz gusle i hrabrio vojsku. autor je prve opere koja je napisana i izvedena u Novome svijetu. Upotrebljava se najĉešće kao uputa za voĊenje polaganih stavaka. L. s. — F. Jakob PETERS. Giovanni Battista Pes MGG. Svoje najviše igraĉke domete ostvario je u baletima Licitarsko srce (Baranović). 24. 5. Valcdrel. Sargeant i J. Alberto Mejia i Enrique Iturriaga (1916 —). IV 1880 — 9. ] boravio u Rimu. Toma Zakarija. Najveći broj njegi kompozicija okupator je uništio. PESCETTI. sakupljaĉ narodnih melodija (više od 700 melodija. Zagreb 1951. Bacha. Si stema pentafonico en la mušica precolonial de Peru. u Šabac. plesaĉ. izdavaĉ zbirke peruanske folklorne muzike i autor simfonijskih djela u kojima je koristio peruanski folklor. Jose de Orejon y Aparicio. teţak). Pod pokroviteljstvom toga društva osnovana je 1909 muziĉka škola (Academia Nacional de Mušica). Izrazita scenska liĉnost. Slavko. X. A. The Music of Peru (2 sv. Cronologia musicale della Basilica di S. Tekst Pervizovićeve Muke u kajkavskom je narj onoga doba. koji je prouĉavao peruansku indijansku muziku i sa svojom ţenom pijanisticom Lily Rosay osnovao muziĉku školu Sas-Rosay. Pervizovićeva Muka Isusova. 1764 objavio je u Zagi muku Kristovu s napjevima. God. oratorija sv. odliĉan partner i igraĉ. upućuj« to da jedan odlomak ili pasaţu treba izvesti dostojanstveno.64 PERUANSKA MUZIKA — PETERS legenda (Hristić). kapelnik katedrale u Limi. pa veliki broj horova a cappella i masovnih pes. a marinera je preoblikovani španjolski fandango. J. — A. originalnim scenskim rješenjima. 3 intermezza. Njegove trostav. Romeo i Juliju (Prokofj Bahĉisarajska fontana (Asafjev). i R. Središte muziĉkoga ţivota je Lima. Gotovo celokupni kompozitorski rad Peševa proţet je ri lucionarnim duhom prvoborca koji nalazi nadahnuće u liten inspirisanoj velikom borbom svoga naroda za osloboĊenje koje herojski i umire. arije. Petar. koji je od 1863 ţivio u Limi. Giselle (Adam). 1768. Rapsodija u pla (Gershwin). 1916. Pobjeda. nastalim pod neposrednim utjecajem njej prijatelja B. ki brojni baleti u operama. La Musique des Incas et ses survivances. Skopje 1970. —J. LIT. Osnovao ga Carl Friedrich Peters (1779—1872) je 1814 otkupio od Ambrosiusa Kiihnela Neuer Verlag des Bu. Peters. P. Marka. a uspješno se bavi i ba letskom pedagogijom. kantata Narciso alj 1731. »La Purpura de la Rosa« (1701). B. i M. 1936 —). svećenik (?. U Negotinu završio Uĉiteljsku školu (1910). (-> Indijanska muzika. Iranska muzika PERZIJSKA MUZIKA PES -> Podatus PESANTE (tal. muziĉki pisac francusko -belgijskog podrijetla Andres Sas (1900 —1967).— J. Manuel Aguirre. AML. meĊu kojima su sonate za orgulje. Uspavana ljepotica). Toĉke njezina repertoara komponira njezin muţ Moises Vivanco na osnovi suvremene internacionalne zabavne muzike. Svoju prvu operu izveo je u Veneciji 1725. Stevenson. — R. Mušica sacra. kako se novo p oduzeće nazvalo. te vanred smislom za kompoziciju. 17 61. za klavir violinu i klavir. meĊu njima su Kontrasti i Grozd kikot (Škerl). —■ Išli. S. 1966. Bavio se i pedago. Zar ptica (Stravinski).: J. d'Harcourt. — W. Indijanac Daniel Alomias Robles (1871—1942). muziĉki pisac. DJELA: 16 sonata za ĉembalo. Tragom srpsko-hrvatske narodne epike. Mar Venezia. Istim je duhom proţeta i pesma će udarne makedonske brigade Ko ĉelik srne nie. horski dirigent ( Tutunov kombi Abrašević) i organizator. Galuppija. Buonomini. pri ĉemu iskorišćuje peruanski indijanski folklor. što pc Ċuje i srodnost tih napjeva s onim iz Peršićeva Passionale c ticum (1683). Sv. meĊu njima i navodno autentiĉna »Himna sunca« Inka). zatim katedrale u La Plati (danas Sucre. komponirao je crkvenu muziku i villancicos. 4 sonate za orgulje. Te se melodije stalno poj ljaju i izmjenjuju. radom. Muziku uĉio u Kumanovu kod lamarevića. U njima se oĉituje tradicija zagrebaĉke c: u pjevanju muke Kristove na Cvjetnicu i Veliki petak. Esmeralda (Pugni). Alfonso de Silva (1903—• 1937). Kao dobrovoljac uĉestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svjetskom ratu. Smrt guslara P. Od brojnih instrumentaln vokalnih dela. D. Njegove koreografije (od 1968) cdlikuji maštovitošću.. talijanski kompoz ĉembalist i orguljaš (Venecija. koreograf i baletski pedagog (Jajce. Ivana Krstitelja i kneţevskoga dvor. Hoffmeister i A. oznaka za interpretaciju. God. Muziĉkite tvorci vo Makedonija. Karakaš.). na ĉetiri crte. sonate idu meĊu posljednje primjerke talijanske barokne ins mentalne muzike. III 1766). Jakob -> Gallus. U operama. P. Labudovo je (Ĉajkovski) i dr. 51. njegove kompozicije (pasija. Petersova kći prepustila je poduzeće 1828. Chigiana. U Americi je uz gusle snimio na gramofonskim ploĉama bogat niz na rodnih pjesama. Pariš 1925. de Musigue (poduzeće pod nazivom Bureau de Musique utemf su 1800 F.: 5. Raygada. Slavenskog i J. Indijanac Teodoro Valcdrcel (1900—1942). kompozitor i horovoĊa (Titov Veles. Cuzco 1940. Ohridska PETELIN. od 1929 nosi ime »Alzedo« u spomen kompozitora peruanske narodne himne Jose Bernarda Alzeda. zapisanih koral notama starijeg tipa. LIT. s teţinom. Roberto Carpio Valdes (1900—). Bolivija). Panĉe. 1929). C. Kiihnel). gdje mu je nastavnik muzike bio R. Lima 1952. VI 1952). Većina peruanskih kompozitora inspirira se peruanskim fol klorom i formira nacionalnu školu. MQ. T. Moreno. — R. 1962. Vrativši 1747 u Italiju djelovao u Firenci. Uĉeni] Lottija. Bosquejo del proceso de la mušica en el Peru. ĉesto elegantnom i pristupaĉnom lodikom prekriva nedostatak invencije. roĊen u Španjolskoj. a zatim se vraća u Sarajevo. 1900 prešao iz Crne Gore u Srbiju. God. 3. Panĉe Pešev kao muziĉki umetnik i kompozitor. A — u osnovi su ili crnaĉki ili španjolsko -portugalski. pred spomenikom kneza Mihaila. Akademija je 1946. I — Pljaĉkavica. A. poznata po golemom glasovnom opsegu. Srednju baletsku školu završio u Osijeku (S. Zlatna ribica (Logar). — C. LIT. uskoro je poĉelo javljivati prve edicije sabranih djela J. Od 1953 u Sarajevskoj operi. Z 1961. Arbatskog. kao i skupina modernih kompozitora. 1964 usavršavao se u Moskvi. 19 61. kompozitor preteţno crkvene muzike. Degrada. 1912 u Pragu prilikom otkrivanja spomenika Palackome. — Crkvena muzika. Muzika Indijanaca Latinske Amerike. Tolinger. Boletin latino -americano de mušica. debitujući u ulozi Princa (Ĉajkovski. Talijan Claudio Rebagliati (1843—1909). Lima 1949. God. revolucionarna pesma Klasje zeleno za koju je sam spevao t na hrvatskosrpskom jeziku. roĊen je u Peruu (djelovao 1736—-65). Giovanni Battista. Vaţni su još: Jose Bernardo Alzedo (1798—1878). a prestilizirani su pod utjecajem druge okoline. R. guslar (Pješivci. Castro. Dalla Libera.) Umjetniĉka. PERUNOVIĆ (Perun). kompozitor i pedagog. Juan de Araujo. zatim u Beogradu na muziĉkoj školi Stankoi privatno kod J. Nikšić. LIT. Resbalosa ima npr. Types of Quechua Melody. Historia de la Cultura antigua del Peru. pripojena novoosnovanom »Conservatorio Nacional de Mušica«. tavo djelo sadrţi nekoliko osnovnih melodija. Barle. Apercu sur la musiqu e Inĉa. a od 1738 King's Theatre. Mvić. 1704 — 20. PEŠEV. Tomds de Torrejon y Velasco.: M. Tako se 1936 rodila prva nje. Postoji i struja koja je pod utjecajem francuskog impresionizma. 1934. pod naslovom Muka y szmert f tusseva po szveteh evangelistah Matheu y Janussu popiszana. kao i B hovenove kompozicije. Quito 1957. — Oratorij Gionata. najlepša i popularnija pesma iz NOB u Makedoniji. u znak protesta protiv aneksije Bosne i Hercegovine. Lahiri. Prvi vaţniji kompozitori javljaju se u Peruu u kasnijem XVII st. MeĊu peruanskim muziĉkim umjetnicima svjetsku je slavu postigla Yma Sumac (1927 —). je jedan od prvih jugoslovenskih k pozitora koji su spoznali vrednost masovne borbene pesm revoluciji i borbi za slobodu. VI 1944). takoĊer roĊeni Španjolac. kapelnik katedrale u Limi (oko 1670 do 1676). Suhi) i tamo 1951 zapoĉeo umjetniĉku karijeru kao ĉlan baletskog ansambla. karakteristike prvotnog crnaĉkog brazilskog lunduma. 1726 —38.: R. 1957—61 ĉlan Zagrebaĉkog baleta. ! PERVAN. autor prvo ga peruanskog muziĉko-teoretskog priruĉnika. mjereno. Esquema historico de la mušica en el Peru. crkvena djela) vrhunci su muziĉkoga baroka u Juţnoj Americi. Murko. gdje je zatim bio regens c katedrale.: B. La Mušica de lo» Incas. mješoviti z orgulje i orkestar (izv. nakon oĉeve srt Carlu Gotthelfu Bohmeu (1785—1855). Ondje je Federico Gerdes Munoz osnovao 1908 Filharmonijsko društvo (Sociedad Filarmonica de Lima). Bureau de Musiqu F. glavni grad Perua. Širola obradio je melodije za sole. —■ 5. saĉuvalo se samo nekoliko borbenih pesama koje je kompom u poslednjim mesecima svoga ţivota. J. — L. Konzervatorij izdaje tromjeseĉnu muziĉku reviju »Boletin de Conser vatorio nacional de Mušica« te ima vlastiti zbor i orkesta r. Le Sonate per ĉembalo e per organo di Gio Battista Pescetti. Javno poĉeo pje vati uz gusle 1908 u Beogradu. oko 1739 Za svećenika zareĊen 1762. F. Sds Orchassal. 1. Renzo Bracesco (1888 —). 1934. — M. drugi orguljaš (od 1762) crkve sv. Vizcarra. 1910 nastupao na sokolskim sletovima u Sofiji i Plevni. Vukmanović. njemaĉko nakladno poduzeće sa sjediš u Leipzigu. Edip (Bombardelli).

PJEVANJE uarmCtn Minijatura u brevijaru iz XV st. Kampor na Rabu . franjevaĉki samostan..

Katedrala u Hildesheimu.PLES PLES SALOME. prije 1022 .

F. 2. 1953. Kraće vreme profesor muziĉke škole i muziĉki urednik Radija u Sarajevu. DJELA. T961. Nikola. 1896 — 1930. — Opera Der goldne Topf. — Aphorismen. Noack. Stockholm 1943. VIII 1925—). Baneret. te je 1894 osnovao muziĉku biblioteku (Musikbibliothek Peters) koja je 1895 poĉela objavljivati poznati godišnjak (Jahrbuch der Musikbibliothek Peters). Anakreontika (2 sv. XII 1920—). Peters.: Katalozi naklade. 3. solo-pjesme. P. 1865) i Namouna (Lalo. 1962. Snimio velik broj ploĉa. 1917 — 25 i od 1926 nadalje. kanadski jazz-pijanist i kompozitor (Montreal. švedski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Ullanger. II 1867 — Ostersund. Pergament. Simfonijeta za gudaĉe. 1896. 1900. koncertirao na brojnim turnejama. 1959. Tri simfonije: I. Abraham je za suvlasnika uzeo svog nećaka Henrija Hinrichsena (1868—1942) koji je nakon Abrahamove smrti postao jedini vlasnik. 2. Wilhelm Petersen. III. Seviljski brijaĉ). — Autobiografija (rkp.: V. C. 1966 i Ta ptica koja leti za ţenski hor i gudaĉe. God. Richard Wagner som kulturforeteelse. — KLAV1RSKA : Frosoblomster (3 sv. 1918. J. Guido Peters. Petschulla. Mladi dani. 1918. op. komiĉna opera Domedagsprofetcrna. 1920 —21 boravio u Italiji. zatim B. — B. 11. 1962. Eine Trauermusik. Abraham je 1867 promijenio naziv poduzeća u Edition Peters i pridonio njegovu daljnjem procvatu. Ellis. III 1819 ili 1822 — Petrograd. Peters u Frankfurtu na Majni pod upravom J. 1962. PETIN. Gilda i Oscar (Verdi. 59—64. Zerbinetta (Strauss. VI 1910). 1950. 1964 i IV Folklorna (Muziĉki spomenik Stevanu Mokranjcu). God. 1954. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. 1921. Istodobno zapoĉele su radom i tri samostalne filijale: C. Stan Getz. Njegove uspomene Minnen obj. 1861). PETERSON.). Hayes). 1922—35 u Darmstadtu (od 1927 predavao na Muziĉkoj akademiji). !955. Ljubavni napitak.: Spomenica Wilhelm Pctcrson-Berger. ORKESTRALNA. X. Opera Arnljot. Fogelquist. 1918. Canticum) i seriju novih izdanja stare muzike Erbe Deutscher Musik. Svita Deĉji kutak za hor i kamerni orkestar. ZFM. 1858). 1930. MGG. LIT.Sveagaldrar. 1967. 1900. veliki orkestar i orgulje. Balada o Veri Radišić. 1955. Peterson-Berger. Tu je 1841 na premijeri baleta Giselle (Adam) plesao kao partner C. suita za violinu i klavir. Concerlino za obou i gudaĉki orkestar.). 1887 i 1910. IV. 1917). — VOKALNA: kantate Cvrĉak za ţenski (deĉji) hor. Fardminnen. Wilhelm Petersen. Nokturno. umjesto oboljele pjevaĉice. je veoma uspješno koncertirala u Sovjetskom Savezu. Bacha te klasika i romantika. 1903 i III.). Friedlander. Don Giovanni) i tamo odmah angaţirana. III. 3. 1917. Adina. Mottl). M. 1910. Peterson-Berger (Svensk Tonsattare). Balada za fagot i klavir. Laugs. DELA. Studirao na Muziĉkoj akade miji u Miinchenu (F. Don Pasquale i Lucia di Lammermoor). Umjetniĉku karijeru nastavila na londonskom Covent Gardenu i drugim evropskim muziĉkim kazalištima. Valcer za klavir i orkestar. Boulanger u Parizu. — R. Pet simfonija: op. 1963. Po zorište i dr. 1882). 1913 i dr. Debitirao 1839 u Parizu u baletu La Sylphide (Schneitzhoffer). 1. Bavi se muziĉkom kritikom i publicistikom {Slobodna Vojvodina. F. Pošavši od poznoroman tiĉkog stila. Nocturno u D-duru za 4 gudaĉka i 4 duhaĉka instrumenta. 1883. PETERS. 1919 —22 muziĉki kritiĉar u Miinchenu. Mušica. kao solist. Ariadna na Naksosu). Lovers' Promenade i dr. Holmia. Jancik. a na vodstvu je ostao Johannes Petschull (1901 —) koji je 1940 poduzeće pripojio nakladi Litolff. u e-molu. Stockholm 1950. Bakine priĉe. Wilhelm. op. 1948. 1951. Stockholm 1937. Wagnera te se sluţio tehnikom lajtmotiva. Od 1930 ţivio u Frosou (sje verna Švedska). više od 100 pjesama za glas i klavir (orkestar). Klose. Brat Luciena. od 1935 profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Mannheimu. MGG. 1853). jednog od najpopularnijih kanadskih sastava. II. Uĉenica W. Bila si cvet. od 1949 profeteor muziĉke škole Isidor Bajić u Novom Sadu (jedno vreme istovremeno saradnik novosadskog odeljenja beogradske Muziĉke akademije) i od 1970 profesor Više pedagoške škole u Zrenjaninu. Horovi: Pesma Republici. — VOKALNA'. -— E. 1909. God. Veru'analungen und Fuge. 1937 odvojio i 1938 osnovao u Londonu nakladu Hinrichsen Edition. Izbor eseja i ĉlanaka Recensioner (2 sv. — VOKALNA: kan-tate (. Izraziti predstavnik nacionalnog romantizam u Švedskoj. Wilhelm. Norina i Lucia (Donizetti. scenska muzika. V. Epstein). LIT. W. Peters Edition u Londonu pod vodstvom Maxa Hinrichsena i C. MGG. Roberta. Na opernom je podruĉju bio pod utjecajem R. Naša scena. evoluirao je ka savremenijim harmonskim koncep cijama i slobodno tre tiranoj polifoniji. Der Komponist Wilhelm Petersen. koncert za klavir. 1896. ORKESTARSKA. osvajajući publiku ljepotom i tehniĉkom dovršenošću svoga koloraturnog soprana i smislom za scensko oblikovanje uloge. Slavenski). 1960. Lindtar. Max Hinrichsen se. Angermanland. zbor. Studirao na Beĉkom konzerva toriju (W. postala je švedska nacionalna opera. 1934. Om Musik. Sunnanfard. kompozitor (Krasnodar. 1937. The Smudge. Pastorala i igra. Coleman Hawkins i dr. s kraćim prekidima. W. 1972. Od 1951 nastupa s vlastitim trijom ĉiji su ĉlanovi kontrabasist R. — M. 11. Jamtland. DJELA. U njezine najveće kreacije idu Rosina (Rossini. Marius. 1968— 69. Petersen. —• Scenska muzika. 1958. 1941 i op. Beograd 1969. 1949 poduzeće u Leipzigu je nacionalizirano. 29. 1949. Thema. Hymne za zbor i orkestar. 1943. Nakon turneje . Ella Fitzgerald. 1946. muziĉki kritiĉar lista Dagens Nyheter u Stockholmu. Arnljot. sonatina. Kretschmera. Rana ţetva. 1931. 1949 na turneji po SAD PETIPA. plesaĉ i koreograf (Marseille. V 1930—). Pod fašistiĉkim terorom. II. Postludium. — A. — O. Pet simfonija: I. Pozorište. kao i na festivalu u Salzburgu. Wilhelm Peterson-Berger. Ubraja se medu vodeće pijaniste jazza. Le Roi d'Yvetot (isti. Symphonisches Vorspiel zu ciner Tragikomodie. koncert za gudaĉki orkestar. 1929 i V. 1930. Ltd. — KOMORNA: 2 sonate za violinu i klavir. Liick. Tri simfonijska portreta. X. Solitudo. koreograf i pedagog (Marseille. 7. 1967. 27. Grisi. 1971. klavirski kvartet. — KLAV'IRSKA: Varijacije na temu M. 22. osobito su mu uspjele solo -pjesme i lirske minijature za klavir.Koncert za violinu 1928.: H. LIT. Symphonia brevis. DJELA. — Velika misa za soliste. God. — SPISI: Ludvig van Bcloven kao ĉovek i umetnik. J. Landliche Sinfonie u E-duru. 1970. 1948. 1970. 4. Vrstan interpret J. koja je postala veoma poznata zbog izdavanja djela starijih i suvremenih engleskih kompozitora. — H. Opere (sve na vlastiti tekst): Ran. Peterson-Berger. 1 —9. gitarist I. Kad je 1880 iz poduzeća istupio J. 1973. koji se 1863 udruţio s Maxom Abrahamom (1831—1900). 1835 bio prvi plesaĉ u Nantesu. Henri i Hans -Joachim Hinrichsen morali su 1938 istupiti iz poduzeća. 1934. Barokna. Politika ekspres. simfonijska poema za orkestar i mešoviti hor. flautu i harfu. 10 pesama za deĉji hor. U svojim djelima razvio individualan stil karakteristiĉan po melodijskoj i zvukovno-harmonijskoj silini i šarolikosti.). VII 1898). Sonetni ciklus za bariton i mešoviti hor (gudaĉki orkestar). Ĉetiri simfonije: I. 30. kada je. 1955. LIT. uskoĉila u ulogu Zerline (Mozart. U nekoliko navrata gostovao i u Jugoslaviji. ameriĉka pjevaĉica. 1941. Milojevića. 1900. 1897). XII 1942).: R. — DRAMSKA. Wilhelm Petersen. 1968. Louis Armstrong. 1913 (njemaĉki prijevod Richard Wagner ah Kuhurerscheinung. Guido. !933. Ko. sopran (New York. — KAMERNA: Pesma pletilje za violinu i klavir. 1923. 1958. III 1890 — Darmstadt. 1950. PETERSON-BERGER. Lester Young. op. ispunjena svjeţom lirikom prirode. Zeittafeln zur Verlagsgeschichte. 19. muziĉare i muziĉke pedagoge. XI 1866 — Beĉ. Frankfurt a. 1941. u fis-molu. P. 1950. kantata Von edler Art. bas. F. 1921. 1962. Komponirao Canadiana Suite (1965 nagraĊena kao jedna od najboljih kompozicija jazza). Sin i uĉenik plesaĉa Jean-Antoinea Petipa.). Zviţdi vetre. meĊutim. Melodiens mysterium. od 1953 ponovo u Darmstadtu. Od 1944 u orkestru Johnnvja Holmesa. oslanjajući se katkad na elemente folklora. Urviorte za zbor a cappella. u Chicagu i San Franciscu. 1969. Schenner. 1974. 18. — Fantazija za klavir. Dnevnik. Studije završio 1948 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (M. 1946. 1931 u vodstvo poduzeća došli su i Hinrichsenovi si novi Max (1901 —) i Hans-Joachim (1909—1940). Stockholm 1946. Klasiĉna. PETERS. PETERSEN. Dedine priĉe. Kessel) te od 1959 još i perkusionist Ed Thigpen (od 1965 L. Uloga Vojvodine u stvaranju srpske muziĉke kulture.). precizne tehnike i elegancije. Graziosa (Labarre. 15. ChilĊren's Time. Kao pijanist proslavio se posve izuzetnim tehniĉkim virtuozi tetom i svojim posebnim stilom kojim se nadovezuje na tradiciju Arta Tatuma. 65 s koncertnim poduzećem Normana Granza Jazz at the Philharmonic. 1967. 4. plesaĉ. Oda eroica za hor i orkestar. Naša scena. — Klavirske kompozicije. 1890. Same Atnam. francuska obitelj plesaĉa i koreografa. zborovi. Trnava ĉetrdeset prve. — KOAIORNA: 3 gudaĉka kvarteta. 1943. istakao se i u baletima La Jollie fille de Gand (Decombes. 1961. Milojević. 1915. 1903. — SPISI: Svensk musikkullur. Periĉić. Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i u Dresdenu kod E. 1911. — Das Brot dcs Lebens za zbor i orgulje ad libitum. Oscar (Emanuel). udţbenik Osnovi horskog aranţiranja. Ashby (1953 —58 H. W. 1935. ORKESTRALNA. U Leipzigu izlazi od 1956 i Deutsches Jahrbuch der Musikzvissenschaft. LIT. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. 1930. recitatore. a snimila je i brojne gramofonske ploĉe. 1953. Plesaĉ izvanredne lakoće. opera-bajka Lyckan. 3 sonate za violinu i klavir i dr. — T. SSSR. 1921. Sestre s juga. On je djelokrug rada znatno proširio preuzimanjem drugih nakladnih poduzeća. u A -duru i u c-molu. sonata za violonĉelo i klavir. MGG. Peters Corporation u New Yorku pod upravom Waltera Hinrichsena (1907—1969). — Isti. T. XII 1957). 1900 i 1914. 33. X. K. S. Carlberg. XII 1815 — Versailles. Peters. s kojim nastupa u Torontu i Montrealu. 1903 (prer. J926. 1842) i La Fille mal garde'e (Halevv. ali i kao Arlina u Balfeovoj opereti Ciganka. Fredbarj. njemaĉki kompozitor (Atena. austrijski kompozitor i pijanist (Graz. 1923. Lucien. U Londonu se i nadalje štampaju djela engleskih autora. Rigoletto i Krabuljni ples). Poduzeće u Frankfurtu objavljuje većinom zbirke zbornih kompozicija (Das Singzuerk. 1947. s vlastitim trijom i s najpoznatijim liĉnostima jazza (Billie Holidav. Riemer. Hermanna. X. Adih och Elisiv. 15. debitirao u Bruxellesu. Brown (od 1966 S. 1959. Tokata i fuga. II. Hallelujah Time. 1923 i 1935 i dr. 1902 i dr. F. Peć. a u New Yorku suvremenih muziĉara svih narodnosti. J. solo-pjesme. Jones). uzimajući za suradnike istaknute muzikologe. ORKESTRALNA. Darmstadt 1962. Kraljica Noći (Mozart. I 1937). Ĉarobna frula). 1923 i Frdn utsikstornet. a 1952 prvi put gostuje u Evropi. 1974. 1800 —1867 —1967.PETERS — PETIPA 1860 preuzeo Julius Friedlander. 1963. debitirala 1950 na njujorškom Aietropolitanu. posthumum I. 1933). Fastlagsfest pa Stockholm. 1959 usavršavao se kod N. te u vlastitim koreografijama baleta Sakountala (Rever.

— 5. 1967. U Parizu debitirao kao plesaĉ na recitalu J. I. J 957! Garden-party. Osobiti je uspjeh postigao baletima Car-men (Bizet. Ko PETORICA. strane uzore i utjecaje. uĉenica Carske baletne škole u Petro gradu. 15. Concertino za klavir. Njegovu muziku karakteriziraju optimizam i vedrina. — C. Vlast). Pierre. plesaĉica (Petrograd. kompozitori skupine koristili su i izvornu folklor gradu drugih naroda. je koreografirao i premijere Glazunovljevih baleta Rajmonda (1897) i Godišnja doba (1900). — Solo-pjesme. pj nalazeći nova rješenja. London 1954. poglavito slavenskih i istoĉnjaĉkih. Uz suradnju uglednih knjiţevnika. KpacoBCKan. IX 1938 —). sceno -grafa i kostimografa ostvario je s tim ansamblom niz veoma zapaţenih i zanimljivih djela. 1960 postao predstojnik odjela za zabavnu muziku na francuskoj Radio-televiziji (ORTF). II 1836 — Novoĉerkask. Aleksandar Porfirjeviĉ Borodin (1833—1887). je od izvrsnih talijanskih plesaĉa s kojima je suraĊivao usvojio preciznost i ĉistoću talijanske škole. 1947). JleiiHHrpari 1971. 1950). U Petrogradu je postavio zatim još pedesetak cjeloveĉernjih djela i oko 35 baletnih divertissementa. Dance Index. — B. rr ziĉki kritiĉar V. Boulanger) i na Konzervatoriju u Parizu (N. 1948. Cezar An noviĉ Cui (1835—1918). LIT. neovisno o formalnim i tt niĉkim sponama. prijevod 1958). a od 1972 djeluje u Marseilleu. N. od 1951 profesor je na P ariškom konzervatoriju. Daddy Long Legs. 1948. 1951. Bio je zatim prvi ple saĉ u Madridu. Bcaumonl. 1963 generalni direktor £cole normale. Denil en 24 heurs (isti. Studij pjevanja zapoĉet na Muziĉ školi u Varaţdinu (A. Bach. Ĉajkovskim nastala su remek-djela klasiĉnog baletnog repertoara Trnoruţica (1890). 1904 povukao se u mirovinu. je obnovio i oko 70 starih baleta udahnuvši im svojim genijem novi ţivot. Poi ruskog folklora. a stvaralac fantazija se mora razvijati slobodno. Najveći uspjeh postigao baletima Don Quichote (Minkus. Trastevere. 1970. Zatim je osnovao i do 1970 vodio Ballet de Pariš. 24. a kao koreografa privlaĉe ga teme iz vremene stvarnosti koje obraduje zanimljivo i nekonvencional Svojom sna ţnom umjetniĉkom osobnošću mnogo je prido procvatu francuske baletne umjetnosti nakon Drugoga svjetsl rata. Cine-Bijou. kao što je npr. 1950 — SPISI: Les Problemes musicaux d' Aristote. 1958. Opolski) završila 1962 na Muziĉkoj a demiji u Zagrebu (I. 1958. ORKESTRALNA: koncert za klavir. U njez najbolja ostvarenja idu Mirandolina (Martinu). skupina ruskih kompozitora iz druge polov XIX st. 1946. 1954. dao im je ime MoiyuaH uy \ (1867. Verdi. X. Dargomiţskog. Kao plesaĉ P. Busser). 1947. U okviru te škole Balakii je organizirao seriju koncerata na kojima su se redovito izvod djela Petorice.: JI. 1969. 1854 udala se za Mariusa P. Tu se istakao 1840 kao partner C. izgradili ruski nacionalni muziĉki s Skupina se poĉela okupljati 1857 u Petrogradu i konaĉno ustalila 1862. — Kompozicije za klavir. Legat te balerine A. Pariški ţivot). London 1930. 1953). sop (Varaţdin. Lifar. Romanza romana. Petrica (C tovac. Mnoga Petipova koreografska ostvarenja. H.. Stoga su u oblikovanju napuštali naslijeĊe forme. U najzapaţenije njegove koreo grafije idu i Les R. P. — KOMORNA: suita za 4 violonĉela. plesaĉi P.: /. God. Interpretirala glavne uloge u mnogim njegovim baletima.Sept visages de la danse francaise. 1950. M. A History of Ballet in Russia. C. Marija Sergejevna (rod. 1951.Mapuyc rie-nina. JICHHH rpa« i MocKBa 1963. E broljubov). Ballets of To-day. 1954. libreto J. PyccKHfl SaJieTHtiH Teaip BTOPOH noji. 1949). S. Folies Bergeres. 1965 šef muziĉke produkcije francuske Radio-televizije. 4. Uz originalne koreografije P.). Pariš 1953. 1945 (neobj. 1943. Prvi veliki koreo&> jf c £ V grafski uspjeh postigao u Rusiji 1862 baletom La Fille du pharaon (Pugni). 1953. nadovezujući se na djelatnost M. suita za 2 violonĉela i orkestar. 3. Johanssona. Debitirala 1857 u Petrogradu u baletu Daha Blu (Pugni). 1960 i Migraine. Pariš 1950. a po najautoritativnijem ĉla i umjetniĉkom vodi Balakirevu nazivani su i Balakirevljev kruţ U ruskoj muziĉkoj literaturi oznaĉuju ih i naslovom Nova ru: muziĉka škola. 1949). Cocteau). Nevenka. Lhotka-Kalinski) i iste godine debitii na pozornici kazališta Komedija u Zagrebu kao Paulina (Off bach. 1943. 1953 i Feu rouge. Iz tijesne i vrlo uspješne suradnje Petipa sa P. koncert za 2 gitare" 1964. 4 kompozicije za trublju. III 1882). Đerdan). -— DRAMSKA. Bristol. XIX Bena. pjevaĉica. bile su stvaranje realistiĉkog. — Zbornik MapHyc IleTHna. L'Oeuf < cogue (Thiriet. nacionalno g muz kog izraza koji se temelji na ruskoj narodnoj muzici i otkla. God. God. udaraljke i klavir. — Y. Vestrisa. 1948. W. Središte njihova muziĉko -odgojnog i koncertno-prot gandnog rada bila je Besplatna muziĉka škola koju je utemel Balakirev 1862 (sa G. 1956). Kasnije se povukla s baletne pozornice i djelovala kao glumica. 1946 dobio Grand Prix de Rome. 1945 — 48 vodio tu baletnu trupu i za nju koreografirao balete Le jeune homme et la mort PETKOVIĆ -SOBJESLAVSKI. muziĉara. 1954. I 1924 —). Aricana. Fiametta (Sup Boccaccio). Gerdt i N. Marija Mariusovna. DJELA. varijacije za saxhorn i klavir. K. se odlikuje izuzetn izvornošću i elegancijom. Mala Flcramve (Tijardović). Lifar). puna romantike i prizora iz bajki. Odgojen u duhu francuske škole klasiĉnog baleta P. 1877). 1960. Furia italiana. Ivanovim. Od 1962 u tom kazalištu kreirala niz pr sopranskih uloga u muziĉkim komedijama i operetama. Baleti: Zadig. Lomakinom). Glass Slip. Prema naĉelima Petot muzika (vokalna) treba da tumaĉi prave osjećaje. Ideolog Petorice. Ĉerniševski. Stasov. 1958. Studirao na E\cole Normale de musique (N. W. opera s brojevima i klasiĉna sonata. muzika za radio. 1946) i Les Amours de Jupiter (Ibert. u kcjemu je naslovnu ulogu plesala nje gova ţena Zizi Jeanmaire. Kao gost postavio je 1950 nekoliko baleta za Sadler's Wells Ballet. Concerto pour tete-d-tete (sa F. u prikazu jednog koncerta). T961. Karsavina. Od 1970 bio je umjetniĉki ru kovodilac baleta Pariške opere. Dix. Slonimsky. XII 1857 — Pariz. 1965. Šĉelkunĉik (1892) i LabuĊe je zero (1895). Balletdouxom). Ivanov i M. uvrstivši u njih chan-sonu i mnoge elemente panto mime pribliţio ih je tipu muziĉke komedije. gdje je debitirala 1853. Salmigondis za timpane. Concertino za orgulje. Marica (Tijardo' Splitski akvarel) i dr. PETIT. 1. I. Znaĉajnu su ulogu odigrali i zbornici narod r . 1953) i Le L (Dutilleux. uĉila kod svo jih roditelja i C. Studirao na baletnoj školi Pariške opere (S. 1952. S. Glink A. / "* Petrogradu. 1958. Istakao se i kao koreograf baletnih filmova (R Christian Andersen. IV 1922 —). Zajedniĉka djelatnost Petorice bila je najjaĉa izmeĊu 186c 1880. još i danas ţive na svim baletnim pozornicama svijeta. 1943. 17. bili koreografi L. 1951. God. La Bayadere (isti. gudaĉe i udaraljke. Histoire du Ballet Russe. Ţena Mariusa. 1872). Roland. Char rat 1940 i kao koreograf u Thedtre des Champs-Elyse'es baletom Les Forains (Sauguet) 1944. Umjetniĉke teţnje Petorice. francuski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Pcitiers. La Camargo (isti. feu vert. a ĉlanovi su bili: Milij Aleksejeviĉ Balakirev (183* 1910). Les quatre vents. Lidova. Od 1847 dje lovao u Carskom kazalištu u H * . francuski plesaĉ i koreograf (Villemomble kraj Pariza. Marius Petipa. LIT. Cec-cettijem i L. italijanizacija opere. Modest Petroviĉ Musorgski (1839—18: i Nikolaj Rimski-Korsakov (1844 —1908). Opereta La Mare-chale Sans-Gene. PETIT. Su rovšĉikova). Hg. ruska plesaĉica i dramska glumica (Petrograd. Pavlova i T. tri kompozicije za violinu i klavir. God. nastale pod utjecajem estet ruskih revolucionarnih demokrata (Bjelinski. Hors-d'oeuvre za udaraljke. koji su.66 PETIPA — PETORICA (J. i La Crogueuse de diamants (Damase. 2 roga i tubu. Gospa Dara (Lhotka-Kalinski. Scenska muzika. Njegovi su uĉenici. 1951. 1930). engl. PETIT Demoiselles de la nuit (Francaix. PETIPA muzika Baron Scell). JTeHHHrpa^ 1922. a 1906 objavio svoje uspomene {Memoires. Postigla uspjeh naroĉito u oĉevim koreografijama Ĉajkovskijevih baleta. Grisi. kao što je npr. Talisman (Drigo) i Pepeljuga (zajedniĉka koreografija sa E. 1869). sonata za violinu i klavir. po SAD (1839) nastavio studij u Parizu kod G. 1948). — Messe pour Ste-Jeanne de France. 1947 —51 boravio u Rimu. Kći Mariusa i Marije Sergejevne. JIewK08. Kao solist uspješno nastupa i u Zagreb koj operi. 13. 5 drţaje svojih djela crpli su uglavnom iz nacionalne povijest literature te iz narodnih obiĉaja i ţivota. Opere: Le Jeu de V amour et du hasard. Ravel. Beaumont. Le Bal des blanchisseuses (Duke. V. Muziĉki kritiĉar lista Parisien Ubere. Utemeljitelj i glavni urednik Revue du Conservatoirc aktivan u organizaciji Jeunesses Musicales. medu ostalima. Fokin. Usavršio je klasiĉnu tehniku i postavio temelje ruskoj baletnoj školi. Autor de la chanson francaise. pod ĉijim se vodstvom razvila u vrsnu balerinu. 21. Gallon.

Abraliam. 1967). des Fres. 1958. I. te simfonijske (Bo-gatirska simfonija Borodina. H. . H. L. Ausszug guter alter und nevjer tcutschcr Licdlein (2 sv. Lamcnto di Arilnna. tamo je osnovao i pjevaĉko društvo Giuscppe Vevdi. 6. Prologo e cinquc invenzioni. osobito vlastitih djela. 1931. Pestalozza. 1539. 3 kompozicije za zbor i mali orkestar. RAM. 1933 (prer. VII 1904 —). Tirindelli. a proširio se i izvan granica domovine. 1931. Brumel. La Scuola nazionale russa. Tu je sudjelovao u revolucionarnim zbivanjima 1905. gdje je osnovao Litavski konzervatorij. Rim.. Selectissimarum mutetarum .Drucker in Niirnberg (disertacija). — C. Willaert i dr. III 1914 —). Suoffle za 3 flaute (3 izvoĊaĉa).. Ać. 1959) i Mortc delVaria. Magnificat za sopran. Senfl. passacaglia. Pinsauti. LIT. Sedam koncerata za orkestar: I. ObraĊivao je i litavske narodne pjesme. 1536. Predavao je harmoniju. Uz to je 1937—39 vodio venecijansko kazalište La Fenice. D. Peterlein). 1540. Sicitiana c marcetta za klavir 4. Slike s izloţbe Musorgskog i dr. X. 1952. P. — V. — KOMORNA : gudaĉki trio. Srodna su muzici P. DRAMS KA. Cahocorcs. 1939 (takoĊer uz klavir). — B. Roma 1942. Ne\v York 1958. 1968. O. Igra s muzikom i pjevanjem Birutc. D' Amico. 1934. Tu j e 1526 osnovao vlastito nakladno poduzeće. A. 4. Više opereta (Kaminkretis ir maluni?iinkas. J.. \ La Biennale. — CRKVENA: Psa la m IX za zbo r. U instrumentalnim kompozicijama njegov je jezik smioniji. G. 1924.. Aiila. Bortolotto. Studirao na Univerzitetu u Baselu. Petrassijeva djela pripadaju preteţno neoklasicizmu. i R . lim en e duhaĉe. 1944. Alarinelli..: . 1903. Goffredo Pctrassi. Licturiškas milijonerius). 1967.). Divertimento scat'lattiano largo c slrelto. 1934. — E. IzmeĊu dva rata ovaj je Konzervatorij imao više od 40 podruţnica po ĉitavoj Argentini. a nakon 1536 i nekoliko muziĉkih iz danja koja se odlikuju izuzetnom kvalitetom tiska. Willaert. pa nji hova djelatnost predstavlja epohu u razvitku ruske i svjetske muzike. 1903. pjevanje. violu. L. At. Borodina. 1962. S. — J.). 1940. 1960. 1936 i 2 Lirichc di Saffo. 4.ukoviĉ. 1914 se nastanio u Bosto nu. Le ultime opere di Goffredo Petrassi. — VOKALNA: kantata Noche oscura za zbor i orkestar. Alv ić. 1941. Niirnberg 1913. K'eissmann. Goffredo. 3 inven cije za k lavir). 19. maĉki tracu nakladnik (Langendorf kraj Hammelburga. — P. Inlroduzionc cd Allcgro za violinu i 11 instrumenata. Utjecaj Petorice proteţe se na mnoge ruske kompozitore idu ćih generacija. Odrţavao teĉajeve kompozicije na Mozarteiimn u Salzburgu (1951) i na Berkshire Music Centre u Tangle\voodu (1956). Fopdeeua. J. 1944. a u novije vrijeme i serijalne muzike (Koncert za flautu). IV. Goffredo Petrassi (engl. Organizovao je i javne koncerte u Buenos Airesu. PETRASSI. Petri. VI. zborske (kantate Rimski-Korsakova.fi i G. je objavljivao preteţno teološke. Povremeno pri mjenjuje i principe dodekafonije. Bcatitudes-teslimonianza per Martin Lulher King za bariton. 1948. 1936. Od 1939 predaje kompoziciju na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. Šeherazada i Španjolski capriceio Rimski-Korsakova itd. PETREJUS (Petreus. 191 8. Hofhaimcr i L. P. Anton.ruĉno. D. dramatski madrigal Ćoro di tnorti (G. Familliengeschichte der Petri 1391 — 1913. serenata za flautu. 1928 (sa G. PETRAUSKAS. Arcadelt. violu. Molinarija. 1962. oni svj edoĉe o velikoj Petrejusovoj naobrazbi i vaţan su izvor podataka o tadašnjim muziĉkim pri likama u Njemaĉkoj. Johannes. talijanski kompozitor (Zagarolo. scenska muzika. 1952. Strobel. 1943 i Ritratto di Don Chisciotte. LIT. 1933. Motctti per la Passione za zbor. — Album litavskih narodnih pjesama. 1926. gitaru i mandolinu. 1932. Natalcttijem). zborovi Musorgskog) i vokalne solistiĉke muzike (pjesme Balakireva. kontrapunkt. Germani). The Evolution of the Russian School of Alusic. Melos. (J. 67 PETOROZVUK -> Nonakord PETRARKA. Za glas i n instrumenata ( i l i klavir): Vocalizzo per addormcntarc una bambina. Op ere: Girin ka valiu s. 1948. Ouverture da concerto.' Hommc de Dieu" za bariton i 12 izvoĊaĉa. Porcna. ibid. 1930. 1967. a mjestimice i konstruktivistiĉki suh. New York 1936. MGG. ORKESTRALNA: koncert za klavir. invencija za 2 flaute. A. studirao na konzervatoriju Santa Cecilia (kompozicija A. Solo-pjesme: 3 Liriche antiehe italiunc. Prĉanj — historijsko-estetski prikaz. 1957 i VII. — T. Le Opere di G. flautu i orgulje. preludij. kontrabas i uda raljke. gud aĉe. stare duhovne poberg. Lc Opere di Goffredo Petrassi. 1930. Benedizione. Estriza 15 izvoĊaĉa. 1960. J. Taccuino di mušica (Aliracoto e fanfara za 3 instrumenta. preludij i fuga za gudaĉe. X. Nuova Rivista Musicale Italiana. orgulje R. osnovao je u Buenos Airesu vlastiti Conservatorio mttsicale Rio de la Plata. sopran (Greco Mi lanese. Mušica di ottoni e timpani. Pjevanje uĉila u Milanu (G. Serov. 1947—50 bio direktor rimske Accademia Filarmonica i 1954—56 pred sjednik internacionalnog muzi ĉkog društva Societd lnternazionale di Mušica Contempo ranea. — /. 1962. Pojedine zbirke popratio je i pregovorima. arija i finale za violonĉelo i klavir. MGG.). Renzi i F. ali nikada ne gube specifiĉna ro manska obiljeţja. ĉembalo i udaraljke. Mastcrs of Russian Alusic. Mouton. 1952. komorne (gudaĉki kvarteti Borodina). 11 Sentimento dell'assoluto in Goffredo Petrassi (La »Recreation concertanteO. LIT. 16. 28. 1960. P. 1541. 1939.). L. H. Liber 15 missarum (A. Od 1523 ţivio u Nurnbergu. 1952 —64. Isaac. A colloquio con Goffredo Petrassi. 1967. Propos d' Alain »/. 1954. Guter. 1931. Milano 1957. Tre per sctte za 3 izvoĊaĉa i 7 (duhaĉkih) instrumenata.: F. pravniĉke i prirodoznanstvene radove. 2 Liriche sopra melodic delta campagna romana za violinu i klavir. Ockeghem i dr. 1950. La Mušica strumentale da camera di Goffredo Petrassi. 1963. II serenata-trio za harfu.PETORICA — PETRELLA pjesama koje su ureĊivali Balakirev (prvi je objavljen 1866) i Rimski-Korsakov. 1951. — Alali rjeĉnik muziĉkih termina na litavskom. Quadcrni della Rassegna Musicale. Vcln ia s išva d eja s. Gloria in cxcelsis Deo za sopran. kontrabas. zatim u SAD. Adotnas ir Jcva. DJELA. Milano 1958. seltsamer und kunstreichcr tcutschcr Gcsang . Suoni notturni za gitaru. kontrabas. — Nekoliko ĉlanaka i studija. Rimski-Korsakova i nadasve Musorgskog). Goffredo Petrassi. 1948 (verzija za komorni orkestar. — /. osobito u zborskim dje lima u kojima se ĉesto oslanja na G PETRASSI lifonije. Petrassi 1&54 —1960. diversarum nationian. nje- DJELA. siciliana c fuga za gudaĉki kvartet. je sklon kontrapunktiĉkom koncipira nju. — M. filmska muzika {Riso amaro i Non c'e pace fra gii ulivi G. Stravinskoga. 1916. poslije kratka boravka u Vilniusu emigrirao u Švicarsku. klavirske {Islamey Balakireva.V.: Al. — R.. — Al. tokata. udaraljke i 2 klavira. — IZDANJA: Ĉami popolari dclla campagna romana. Invcnzione concertata za gudaĉe. Isaac i dr.). zbor i orkestar.: C. je autor prvoga litavskog muziĉko -dramskog djela (Biritte) i prvih litavskih opera. I I I . A. 1906. J. Alira co lo . 5 dueta za 2 violonĉela. Preselivši se u Argentinu. 1929. 1929. Sonata da camera za ĉembalo i 10 instru menata. Milano 1960. 1954. I I I 1937). Gallus. 1964. Vlad. V. 193 6 uĉio dirigiranje kod B. R. I. Cuia. Saluto augurale per H. 1958. za gudaĉe. III 1550). 1968. Giarda). — Ai. istoriju muzike i klavir. X 1873 — 23. Mušica a 2. Canlioncs cenlum. 1965. 1927. IZDANJA: Ein nerogeordnet kunstlich Lautcnbuch (2 sv. Senfl i dr. I Concerti di Petrassi e la crisi della mušica come linguaggio. 1965. 1497 •— Niirn'ciju18. Njegove opere i operete izvodila su u SAD litavska kulturnoumjetniĉka društva. Harmoniac pocticae (P. AlorvMan KyiKa. 1959. diplomirao 1932 i 1933. Ottctlo di ottoni za 4 trublje i 4 trombona. The Five. 1958. Svojim cjelokupnim stvaranjem i pojedinaĉnim kompozi -cijskotehniĉkim novostima Petorica su dali temeljne priloge razvitku ruske opere (Boroiinov Knez Igor. trublju in fa i timpane. Leopardi) za zbor. 1962. 3 klavira. . preludij. Bustini. S. God. Komponovao je instrumentalna i vokalna djela te objavio više predavanja s po druĉja muzike. 19 44 i d r. Dialogo angetico za 2 flaute. Coiori det tempo. Recreation concertanlc. limene duhaĉe. —J. 1944. 1934. 1969. arija i finale za violonĉelo i komorni orkestar. Clara. De Santisa). 1945. 1959. Zborski djeĉak u crkvi 5. za komorni orkestar. LIT. — AI. Erlangen 1927. Sctlin. Goffredo Petrassis Orchesterkonzerte. \Y'eissmann.. A. 1539. MocKna 1960. Od 1959 nastupa kao dirigent. Musikdruck und. Mikas. 1538. Johannes Petrejus. gdje je zatim bio korektor u štampariji svog roĊaka Adama Petrija. — L. gudaĉki kvartet.. zbirka psalama (3 sv. muziĉki pedagog i kompozitor (Prĉanj. 1923 i Egle ţalĉin karatiene.. 1539 i 1540. Nevvsiedler. Cohen. Uĉenik N. Hindemitha i I. klarinet piceolo. Sinfonia. 1939). limene duhaĉe i udaraljke.\Bortototto. Musorgskijev Boris Godunov i niz opera Rimski-Korsakova). 1942. Cullmann. 1929. II. Po stilu. 1906 (kasnije preraĊeno u operu). Fanfara za 3 trublje. 1951. Senfl). Wohnhaas. . H. PETRELLA. — KLAVIRSKA: p artita. II 1863 —?). 1941. 1969. 1953. Nonscnsc za zbor a cappella.). Isaac.. Chigiana. Rimski -Korsakova na Konzervatoriju u Petrogradu. partita. i932. God 1892 završio muziĉki studij na Konzerva toriju u Veneciji (P.). kompoziciju. 1933 (takoĊer u verziji s klavirom). baleti La Follia di Orlando. DJELA. 1955.). Divcrtimcnto in 4 parti. Kotor 1937. koncert za flautu. 1922. Pariš 1949.Q_uattro Innisacri za glas i orkestar. 1539 i 1542. 1544. 2. talijanska pjevaĉica. Venezia 1967 (takoĊer u Nuova Rivista Musicale Italiana. Salvatore in Lauro u Rimu.. litavski kompozitor (Kaunas. a dritto c rovescio. Pcstalozza.. Senfl. PETORICA invencija za flautu. Le Groupe des Cinq.. J. Russ). 1942.— DRAMSKA: opere // Cordovano.

Marcel (Puccini. R. III 1881 —Berkelev. 1963. Pedrello). — Romanse. 1874 i dr. 1967. 1972. 19SI i Cnopm Cfoi/mti. pevaĉ. najistaknutijeg jugoslavenskog komornog ti jela u svojem ţanru koje je steklo neprocjenjive zasluge za suvremeno jugoslavensko muziĉko stvaralaštvo (više od 100 praizvedba). S Busonijem je suraĊivao u izdavanju klavirskih djela J. P. Otada je P. 1957 doktorirao na Univerzitetu u Rimu tim 1961 na Univerzitetu u Princetonu. Bavi se muziĉkom publicistikom. solo-pjesme. za fagot i za rog. Knez Igor). California (1947 —57) i na Konzervatoriju u Baselu (1920—21 i od 1957). Hovanšĉina) i Ruslan (Gli Ruslan i l. bas (Jelizavetg 15. sovj pjevaĉ. Epitaf. 1966. Figaro (Rossini. 1973. 1971. 29. i DJELA. 1934. 1936. Di Enrico Petrella musicista palermitano. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. Simfonićne mutacije. P. 1967. Mosaiques za klarinet i komorni ansambl. Sonate: za flautu. PHTRIĆ neoimpresionizma našao put u svijet novih boja i kontrolirane aleatorike. Le Precauzioni. Škerjanc. Appunti per Francesco Dal Sole. — 5. Le fonti biografiehe. koral s varijacijama na bizantsku \ Svemoćni Boţe zu gudaĉe i orkestar. : zapazio ga je na sajamskoj pozornici u Kursku impresarij skoga kazališta M. XI 1806 — Petrograd. arija i fuga. Pevanje uĉio kod Nine Kuneli u Sk i J. Nuances en co'uleur. Hpa3duuHHa:i vuepnnopa. T. 1943. MGG.Quatuor~) 1969. Rij. Chigiana. 1959. 1948. Tanini. Studij kompozicije i dirigiranja završio 1958 na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (L. Errico (Enrico). ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Paclda u JI OUKO. Berlinu (1921—26). 1966. Fa Galicki i Konĉak (Borodin. 2 duhaĉka kvinteta. simfonija u 9 stavaka. D. zatim koncertni pijanist u Evropi (1923 turneja po SSSR) i SAD. Ĉernovom). 1971. Predsjednik lenjingradskog odjela Saveza kom] tora RSl'SR. Dialogues concerlanls za violonĉelo i orkestar. Uzori su mu bili G. La hane). Concerlo grosso za gudaĉki orkestar. V. Andrej Pavloviĉ. Herojska. Intarzije za duhaĉki trio i komorni ansambl. bas (Irkutsk. La Figlia di Iorio (Pizzetti). Analecta Musicol 1965. X. a uz to je urednik edicija Društva slovenskih skladatelja. i 1924 — 26. Andrija PETRIĆ. Djeluje u Ljubljani kao slobodan umjetnik. AML. DJELA: monografija Giuseppe Tanini. — Kompozicije za harfu. CniauiiuoHHitiu CMompitme. X 1932 —). Umjetnik velikog i veoma ugodno timbrir. francuske. 5 najviše domete postigao je ulogama Boris Godunov (Musorg Don Basilio (Rossini. 1953. X. M. ostvari o je niz kreacija s kojima se uv u istaknute predstavnike sovjetskog opernog kazališta. 1851. Konzul i Aiaria Golovin (Menotti). Uu^avTtvV) i>umcx (Bizt ţrtva). PETRELLA. 1943. Musiquc conccrtante za klavir i orkestar. Jonska suita. Co grosso za duhaĉe i timpane. Jevlahov). ruski pjevaĉ. Carmen). Busonija. 1922. Nuova Rivista Musicale Italiana. Nocturne et jeux. scenska mi filmska\nuzika. Bacha i F. 1951. klavira. Burlesque pour les temps passes. La Parisienne. Betetta u Ljubljani. Digenis Akritas. Opereta ŠKujiu mpn cmvOeuina. Petit concerlo de ehambre za obou i 8 instrumenata. God. 1973. a na opernoj pozornici debitirala 1941 u Alessandriji kao Liu (Puccini. Studirao na Konzervatoriju u Lenjing (O. talijanski muzikolog (Pac 18. 1962. koncert za violinu i orkestar. Nadovezujući na neoklasicizam. 1962. Jonc. E. 1936 i 1937. Istakla se u operama Otelio (Verdi). Ne\v Yorku (1940—47). PETRIDIS. DJELA (izbor). Pet simfonija: I. Blagoj-Karagjule. Od 1954 redaktor lenjingradskog odjela Drţa muziĉkog izdavaĉkog poduzeća (Muz. 1858. 21). 23. »L'Ermiona" di Pio degli Obizzi e i primi spettacoli d'opcra veneziani. 1965. II. 1963. Donizetti i V. Selvellija u Carigradu i kratko vrijeme kod A. — Opera Zephyra. recitatora. 1940. Pitomac Collegio di San Sebastiano u Napulju. Unatoĉ primjeni novijih i najnovijih kompozicijsko-tehniĉkih tekovina u njegovim se ko mpozicijama posljednjih godina zamjećuju izrazito osjećajne crte. VI 1931 —). Gostovao je u inozemstvu. Pjevao je na premijer opera Ivan Susanjin i Ruslan i Ljudmila M. Ostvario je cijelu galeriju likova. L'Uragano (Rocca). PETROBELLI. 1954. zbor i ork 1954. 7. Son et Lumiere. 1955. Lebedov. 1965. 1973. IV.68 PETRELLA — PETROV i ameriĉke novine i ĉasopise. 1965. komedija napuljskog tipa. 1937 1 1960. Grĉka 1929. Roussela u Parizu. gdje su mu uĉitelji bili M. a od 1947 u milanskoj Scali i zatim na drugim talijanskim opernim scenama ostvarila niz kreacija u standardnom i suvremenom repertoaru. grĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (Nigde. Koncertna uvertira. Bacha. 1939. A. Medu njegovim operama najuspjelija je Le Precauzioni. ĉlan Petrogra opere (debitirao je kao Sarastro u Mozartovoj Ĉa robnoj fr pjevao u tom kazalištu bez prekida do 4 dana prije smrti. jeux d quatrc. N. 1856. utemeljitelj i voditelj komornog ansambla Slavko Osterc. 1964. talijanski kompozitor (Palermo. Integrali.ii. Plesovi klefta. Ĉarobna jr Malatcsta (Donizetti. 1960. Les Paysages. Summer Music za flautu i klavir. s manjim prekidima. a za svoja umjeti dostignuća u dva je navrata dobio drţavnu nagradu SSSR. III. Siena 1962. Osip Afanasjeviĉ. Mala Azija. 1938 osvojila prvu nagradu na natjecanju pjevaĉa u Firenci. 1 DJELA. kompozitor i dirigent (Ljubljana. V Incoronazione di Poppea (Monteverdi). 1970. 1929.: M. Isprva violinist Dvorskoga kazališta u Dresdenu (1899—1901) i drugi violinist u kvartetu koji je sastavio njegov otac. ' ■ . 1964. P. God. Gemini Music za violonĉelo i klavir. se istiĉe i kao koncertna pjevaĉica. za klarinet. Uĉio kod I. 1969. Glinke (ulogu Rus napisao je Glinka za njega). — KL A V IRSKA : sonate. 1953 i 1959. 27. Ivo. Elnava. PETROV. Liszta. Uglavnom sam debitirao 1825 u vodvilju C. 1968. 1869. solo-pjesme. Ivan Ivanoviĉ. 1918—21 boravio u Par Londonu. Siciliano. Bianca Orsini. 1950. 11. Trois images. koral s . SAD. Almaviva (Mo Figarova ţenidba). Costa. zbor i orkestar. Mefisto (Gounod. Wolffa i A. S. — Oratorij "Avtoc. muzika za ist na prikazivanja na Akropoli. MGG. koncert za flautu. Švara). Parma 1969. Petro Petridis. 1htonepcKan ciouma. 1940. Tanini. 1955. Eresque symphonique. Kao pijanist i pedagog nadovezao se na svog uĉitelja Busonija. Kozlovskoga. 1968. — Bizantski rek (u spomen bizantskoga cara Konstantina Paleologa XI) za sole. Manon Lescaut (Puccini). ORKESTRALNA: 3 simfonije. Didone abbandonata (Cavalli). Aladame Bovary (Pannain). Zingarelli i dr. Herojska posmrtna uvertira. P za soliste. 1965. I I I 1878). PETRIĈEVIĆ (Petris). Od 1949 ĉlan Skopske opere. 10. scenska muzika za pidovu tragediju Ifigenija na Tauridi. Koncerti: 2 za klavir. Od 1943 solist mos skog Velikog teatra.: G. •— Scenska muzika. a snimila je i više gramofonskih ploĉa. DJELA. plesna pantomima '0 ripaT^aTEu-rvjC (Kramar). Seviljski berberin). Marco Visconti. S. 1956 i (. 3 i Francesco Manelli. 1951. engleske PETROV. za obou. Bellini. // Vortice (Rossellini) i dr. LIT. stekao naziv i ter of Fine Arts. 1935. ORKESTRALNA. Escamillo (Bizet. Andrija -> Patricij. VII 1963). u Ateni. 1964 —69 arhivist na htituto di >' Verdiani u Parmi i od 1969 nastavnik muziĉke povijesti na I zervatoriju u Pesaru. Lirska. Enrico Petrella. / promcssi sposi. Petro (Petros). Egon. 1944. Najviše je afiniteta pokazivao prema djelima J. Igre za glas i harfu. Don Pasqnale). Dounias. 1854. glasa snaţne nosivosti. IX 1930 —). 1971. — Gudaĉki kvartet. Koĉubej (Ĉajko Mazepa). pijanist i violinist nizozemskoga podrijetla (Hannover. Musique concertanle. za orkestar. je n osobni kompozitorski izraz. gde je bit silac glavnih baritonskih partija. XII 1813 — Genova. Pjevanje uĉio 1938 na muziĉkoj školi Glazunov u Moskvi. 1938. Divcrtimcnto za Slavka Osterea. 1969. 1965. Croquis sonores. Algarotti e la corte di Dresda. DRAMSKA. Sept mouvements pour sept instruments. 1939. Buchmavera i F. 24 opere: Le Miniere di Freiberg. na Mills Collegeii u Oaklandu. Gravure za 3 duhaĉka instrumenta. Baleti: 3ant HOjioitMta. VII 1892 —). 2. Bellini. — Tri Modalne suite za klavir. U njegovu golemom repertoaru osobito s isticali likovi iz opera ruskih kompozitora. 1955 i liepez Hadeiicds*!. J961 (sa A. Od 1945 u Torinu.giz). sintetizirajući — u jasnim forma okvirima —■ naprednu harmoniju s polifonijom i bizants modalnom melodikom. La Contcssa d'Amalfi. 1944 i V. sovjetski kompozitor (Le grad. Paganelli. Rusalka i Kameni gost A. God. Turandoi). le sue idee e il suo tempo. U njegovom bogatom repert osobito su se isticale uloge: Papageno (Mozart. Quadcrni della Rassegna sicale. Dargoi . 23. Doeuincnti e osscrvazioni. — Vokalne i crkvene kompozicije (rekvijem). koncert za kla rinet. bariton (Bitolj. Niz godina pisao za vodeće grĉke. 1932 — 36. IIauXoc (Sv. LIT. 1962. 1955. IV 1877). a klavir kod Terese Carreno. Germont (V La Traviata) i dr. California. — DRAMSKA: opera Hoćemo plesati. u kojoj se ukusno izmjenjuju bufoneskna raspoloţenja sa sentimentalnim prizorima. Meditacije za klavirski trio. 16. Jeux d trois. Capriccioza violonĉelo i 8 instrumenata. Conj Internazionale di Studi Verdiani. 1929. 1970. 1953. Violinu uĉio kod svog oca Henrija Wilhelma Petrija. 1949 i za gudaĉe. je poĉetkom 60-tih godina napustio tradicionalno metriĉko biljeţenje te je preko I. 1973 i dr. 1973. Dosifej (Musorgski. Palcrmo 1913. PETROV. a od 1922. Kompoziciju studirao na Konzervatoriju u F vi (A. 1959. Seviljski brijaĉ). Gostovala je u mnogim evropskim i ameriĉkim muziĉkim središtima. od komiĉnih d o tetiĉnih i tragiĉnih. Bio je i muziĉki kritiĉar lista Gazzett Veneto (1956—59). Werther (Massenet).judmila). preludij. Cavosa Kozak stihotvorac.varijacijama na hiz:i himnu Krist je uskrsnuo za gudaĉe. 1839. Uz to predavao klavir u Manchesteru (1905—11). za violonĉelo. S. I je glas rijetke ljepote i izjednaĉenosti te velikog opsega. Pierluigi. ! PETROV (pravo ime Krauze). PETRI. kla trio. nastupajući istodobn koncertima Moskovske filharmonije i priredbama Opernog sambla pod vodstvom I. V 1962). 1864. 1938. c il »Don Giovanni": osscrvazioni sulla scena iniziale del »Rigolclto«. Sti Per Pedizione critica di un concerto larliniano (D. JViusiche italianc 1 vive. glumaĉke i pjevaĉke interpretacije bile su jednako uvjerlji prirodne. II 1920 —). a nje.

Ohridska legenda). Zvuk. Os novni su mu umetniĉki kvaliteti bili od prirode dobro postavljen glas. Some Aspccts of Formal Expression in Serbian Folk Music. aktivno je pomagao muziĉku djelatnost u Crnoj Gor i. zatim profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost. Glavna odaliska. Milošević). K. 1951. plastiĉnost linearnog vo Ċenja glasova i umereno savremen harmonski idiom. Periĉić. III. J. duhaĉki kvintet. 1918. Moto sinfonico. 1962. PETROVIĆ. 1965. Church Elcmcnts in Serbian Ritual Folk Songs. 17. Kao kompozitor neguje prvenstveno vokalne oblike (horske \i horsko-simfonijske). *954i Poema o Stevanu. 1920—60 ĉlan Opere u Beogradu gde je kro2 te godine bio najistaknutiji tumaĉ tenorskeg karakternog i komiĉnog faha. Zla vila (Ĉajko vski. talijanski muziĉki nakladnik (Fossombrone. — B. Music for Some Serbian Saints in Manuscripls Preserved in Roumania in Gomparison zvilh Differciil Melodic Vcrsions Found in Othcr Alanuscripts. Papers of the Yugoslav-American Seminar on Music. Kao kompozitor najviše se istiĉe na podruĉju jazza. II 1935 —). Nevenka.. Narodne melodije u prolećnim obiĉajima. Beograd 1969. Srpska muzika kroz vekove. 1965. Radmila. Aluziĉki stvaraoci u Srbiji. DELA: Tipovi lestvica u istoĉnih naroda i srpskim narodnim pcsmama (magistarski rad). 1962 (rkp. P. kantata Egyediil az erdoben. X 1893 — Beograd. Bajšanski. Soroĉinski sajam). bugarsku. itd. Narodni melos oblasti Titovog Uzica. Lenka i Mitke. God. 1970. M ušica Antiqua Europae Orientalis. Leptirića (Odak. Mali smiješak na njen naĉin. 1973. Filmska muzika. 1964. MocKBa 1952 (ranije štampano u: B. Kao amater komponovao je marševe (Ferdinand-Marsch za klavir. Rad VIII kongresa SUFJ. P. — KLAVIRSKA : Varijacije na narodnu temu. 1958. na specijalizaciji boravila u Oxfordu. M. — DRAMSKA: opere C'est la guerre. Veoma aktivan na podizanju muziĉkog amaterizma. Zeleno raspoloţenje. PETRUCCI. DELA. Narodni melos Vukovog Jadra. 1975. Folk Alusic in tkrec-lingual Community. 1953. Bavi se preteţno razliĉitim aspektima uticaja vizantij ske muziĉke tradicije na rusku. 1953. 1969. I. kao i stremljenje ka liĉnom izrazu nacionalnog stila. Niz godina dirigent hora i orkestra KUD Branko Cvetković (I nagrada u Arezzu 1957 i II nagrada u Llangollenu 1964). kompozitor (Cetinje. Srpsko narodno crkveno pojanje i njegovi zapisivaći. Dobri vojnik Švejk. — Monografija Af. Nastavak je P. A l. LIT. a 1962 magistrirala iz folkloristike (M. Prodana nevesta) i Don Basilio (Mozart. 1973. Mladići na zvonicima. Biserka i Zvijezda Danica (Hristić. 1964. 21. Boško. etnomuzikolog (Beograd. Utemeljio je i vodio Zagrebaĉki jazzkvartet (1959). 1961 i Biin is biinhodes (Zloĉin i kazna. D. te ostvarila niz solistiĉkih uloga.Beograd 1961. Posle završenih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1951). Kongresni izveštaj. 1963. Đ. 1973.: U. 1971. Cinacoe. 9. razvila se u balerinu dramsko karakternog tipa. 6. XX. 1957. Marinkovića 1 St. Prvobitno dramski glumac. ORKESTARSKA: simfonija. Osnovna znanja o muzi ci dao mu je kompozitor R. Ocun ITeTpoB. Vašek (Smetana. 1958. Alnogoljestvije rumunskom vojvodi Jovanu Aleksandru. 1967. Yearbook of the IFMC (u štampi). naroĉito za karakterne i komiĉne uloge. — KOMORNA : gudaĉki kvartet.Nj. V. 18. takoĊer orkestrovano) i 3 pjesme (Izgubljena sreća. Bloomington 1970. filharmonijom i Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Zagreb. The Conccpt of Yugoslav Folk Alusic in the Tzventieth Centurv. IX 1974). solo -pjesme. III 1930 —). Edinburgh 1969. 1967. 1969 i Proleterska rapsodija. U Sarajevu završila gimnaziju i polazila balet nu školu Maše Arsenjeve Ignjeve. 1956. Nastupao na brojnim koncertima i jazz-festivalima u zemlji i inoze mstvu. Studies in Eastern Chant IV.PETROV — PETRUCCI skoga.: Coupanne co^HHeHHH. Najznaĉajnije su bile Šujski (Musorgski. 1953. 1501 izdao je P. 1971. ORKESTRALNA: simfonija za gudaĉe. studij kompozicije završio na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (F. Flanagan Blucs. 1961 i dr. Bucure --ti 1971. predsednik je odbora Jugoslovenskih hor skih sveĉanosti u Nišu. 69 PETROVICS. Ravel. Ivanka (Škerl. Convention (1970). muzikolog (Beograd. Ĉlanci. Grkinja. Aluzićka tradicija u komuni Leposavić. 1955. Poznavanje horske literature (skripta). 1973. 1961. Abraxas). Alvić. B. K. 1963. 13. prikazi i dr. na dvadeset godina. Arti Musices. MocKBa i JleliHHrpaA 1950. Popĉe (Musorgski. staru slovensku muziku i neumsku notaciju studirala kod D. Kongiesni izveštaj. Kao pedagog u baletskom studiju Sarajevskog PETROVIĆ-NJEGOŠ. M.nM0cen3b tneKcma u Menoduu s cepocKux jiupu*ieci<ux napodnux necnnx. 1973. Moja tuga) za glas i klavir. — VOKALNA. Triangulon za zbor i gudaĉe. 1954. Festivala deĉjih horova u Šapcu. Maz. Alorfološke kategorije melopoelskih struktura u narodnim napevima Srbije. DELA: Pregled glasova u staroj srpskoj pojanoj poeziji. i R. 13. 87 — 88. 1964. rumunsku i srpsku crkvenu muziku. 1964. od 1957 vibrafonist u Zagrebu. Venier). Mokranjca (rkp. Uspavana ljepotica). Svaku svoju ulogu podigao je na visok nivo umetniĉke kreacije. 1957. Valse triste. danas Zrenjanin. Ciganka. So maki sum se rodila. 1970. S. 14. poslije OsloboĊenja nastavila studij baleta na Srednjoj muziĉkoj školi (E. Sigurdov vrt.. gdje je 1498 dobio. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. Narodna muzika juţnog Banata. Svatovske šaljivke. savršena dikcija. Ocsin AcbanacbeBH^ FTCTPOB. JJacmoHKiiHa. 1. V. DJELA: Air. — DRAA1SKA. 1971. u svoja djela ĉesto unosi elemente narodnog melosa. tiskarski C (potpun popis kompozicija sabranih znak (colophon . CTacoB. Leptirića i mjesec). Danica. pozorišta odgojila je brojne soliste i ĉlanove baleta. Ethnomusicology in Yugoslavia. poduĉavao u klaviru. Alesto etnomuzikologije u Jugoslaviji. Tzvo Slyles ofVocal Alusic in the Zlalibor Regionjournal of the IFMC. DJELA. vizantijsku. Karakteristike njegovog muziĉkog jezika Vu uravnoteţenost formalne strukture.iturgical Anlhology Alanuscript zvith thc Russian ihammer-hcaded" Notation from AD 1674. vibrafonist i kompozitor (Bjelovar. Uz to djeluje uspješno i kao koreograf. 1954. Grozdanin kikot). br. Violinu uĉio privatno u Karlovcu i Sarajevu. Aletoda mercnja intervala u narodnim melodijama. je jedan od najagilnijih pobornika jazza i organizatora u Jugoslaviji. Srpska muzika kroz vekove. medu kojima su Marija i OĊaliska (Asafjev. God. 1965. 18. filmske i scenske muzike. The Oldest Notation of Folk Songs in Yugoslavia. Razvoj etnomuzikologije u Srbiji. takoĊer orkestrovano). LIT. Poema 0 Loli Ribaru. Prikazi i ĉlanci. — Kompozicije za klavir i ĉembalo. Studije istorije muzike završila na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. 1968. — SPISI: Harmonska i kontt apunktska sredstva u horskoj muzici J. Lijepa Helena i Skelet (Egk. Put oko sveta. objavio 1502 i 1504 pod naslovom Canti B i Canti o . X. Liĉnosti. meĊunarodni ansambl Nonconvenible AH Stars i grupu B. pevaĉ. 1954. D. Na Liparu. PETROVIĆ. Maska (Prokofjev. 1972. PETROVIĆ. Pronašao je i usavršio tiskanje muzikalija pomiĉ nim slogom. Ottaviano. Sonata in F. 1953. Ukroćena goropad. The Byzantine and Slavonic Oklocchos unlil thc i s l h Ce)itury. Dragutin. madţarski kompozitor (Beĉkerek. Kobenhavn 1972. Putovanja po Balkanskom poluostrvu od XV do XVIII veka kao izvori za islonju srpske muzike. P. Pro mušica (vanredni broj). Stasov ga smatra suosnivaĉem ruske opere i utemeljiteljem ruske vokalne škole. Bahĉisarajska fontana). Vranjski glasnik. 1964. I 1923 —). Pokojnik. 1938. ricTep6ypr 1894). Acta musicologica. Rimski-Korsakova te Boris Godunov M. nastavnik je scenskih kretnji na Teatrološkom odsjeku Filozofskog fakulteta u Sarajevu. III. Sarajevo 1963. Ossip Afanassje\vitsch Petrovv. Licitarsko srce). II 1930 —). Studije kompozicije završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (P. gde je od 1970 asistent. VI 1466 — Venecija. B. Farkas). Narodne melodije iz Vladiĉinog Hana i okoline. Balkan Blucs. Radomir Petrović.). Dobitnik je više nag rada u domovini i inozemstvu. Pskoviĉanka N. 7. Cetinjske novine. diplomirala 1955 na Muziĉkoj akademiji. koncert za flautu. 1972. PETROVIĆ. Skapcnove podvale. Scenska muzika za pozorišne komade: Alanda. kompozitor i dirigent (Beograd.: V. Emil. Njegova priliĉno bogata biblio teka muzikalija danas se nalazi u Drţavnom muzeju u Cetinju. Zvuk. Njegove kompozicije štampan e su u Rimu i Leipzigu. Hymns in Ilonor of Serbian Sainls m Alusic Alanuscripts of ihe Aionastery of Chilandar and in Printcd Editions. 4. Passacaglia in Blucs za fagot i klavir. balerina i baletski pedagog (Ĉajniĉe. Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu. III 1918). A1GG. — /. Romeo i Julija). balet Lysistratc. Miinchenu i Beuronu. VII. Trorogi šešir) i dr.Kuhner. vanredan glumaĉki talenat. Kongresni izveštaj. 1971. B3a. — VOKALNA: oratorij Jonas kbnyve. Prolećna pesma. Tolinger koji je njega. Zagrebaĉki jazz-kvintet (1968). zdanja i pre -deli nekad i sad. Profesor i 1964—66 direktor muziĉke škole Josip Slavenski u Beogradu. prvo djelo štampano pomiĉnim slogom: Harmonice Musices Odhecaton A. Marš drvenih vojnika. Cassazione za gudaĉe i duhaĉe. 1965—66 bila je na specijalizaciji iz etnomuzikologije na Wesleyan univerzitetu u Middletovvnu (SAD). Keka kolo.: Knjaz Mirko. 5. O Srbljaku. 163. Horovi: Veće na školju. zbornik sa 99 kompozicija najpoznatijih vokalnih polifoniĉara XV st. 1975. Jugoszlav dalok za zbor i gudaĉe. Radomir. Kantate: Simfonijski epitaf. Mil. Snimio je nekoliko gramofonski h ploĉa. Od 1949 ĉlan baletnog ansambla Sarajevske opere. Stefanovića u Muzikološkom institutu. Rezultate svojih istraţivanja prikazala je na brojnim meĊunarodnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Figarova ţenidba). PETROVIĆ. Graz 1973. Mušica Antiqua Europae Orientalis. V 1923 —). tenor (Kraljevo. 1958. IV 1879 — Beĉ. H3 npouiJioro lorocjraBCKOii My3t>lKn. Rad IX kongresa SUFJ. — M. Djevojka (Baranović. Mali djeĉak 5 velikim sr cem. Zlatiĉanin. Journal of the IFMC. od 1966 docent Fakulteta muziĉke umetnosti. Do 1941 ţivio u Beogradu. 1966. LIT. 1960—64 muziĉki direktor kazališta Petofi u Budimpešti. Peć. 2. IV. 1974. kao i ostalu djecu kralja Nikole I. 1968. Vasiljević). S. Od 1490 radio u Veneciji. XII 1945 —). One Aspcct of thc Slavonic Oklocchos in four Chilandari Music Alanuscripts. 77 — 78. Plesna drama Barcsai szcrcldje. PETROVIĆ. Glasnik Etnografskog muzeja. Boris Godunov). Rad XX kongresa SUFJ (u štampi). 1955. V 1539). — H. 1971. kao i solist sa Zagrebaĉkom. p. povlasticu za štampanje menzuralne mu zike i tabulatura za orgulje i lutnju. Podgorica 1933. Glasnik Muzeja Kosova i Metohije. Musorgskoga (ulogu Varlaama). 1958.). Poz. Zbornik radova Vizantološkog instituta. valcere (La petite fleur du printemps za klavir. 1952. PETRUCCI. Ţena corregidora (De Falla. 21. Mirko N. The Place of Ethnomusicology in Yugoslav Alusic. prema Dostojevskom). Kongresni izveštaj. Vitolade. 1956. 1955. sonatina za obou i klavir. Na~ rodno stvaralaštvo. Dva cvancika.

1962. Poslije općeg uvoda ras pravlja se o pravilima kontrapunktskoga stavka nota protiv note. violinu. Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1975). Samson i Dalila). DJELA. Studij dirigiranja završio 1961 na Muziĉkoj akademiji u Zagr ebu (S. God. a istiĉe se i svojim nastupima u jugoslavenskom i stan dardnom oratorijskom repertoaru. simfonijska pjesma Vĉĉnv navrat. u Montpcllieru). 2 moteta obj. Operu na kojima je izvodio standardna muziĉka scenska djela. — DRAMSKA: op kun (vlastiti libreto prema V. Der erste . Devet stoljeća višeglasne zborne glazbe. IX 1911 —). God. Milano 1932. LIT. 1923. 27. ali i djela pojedinih kompozitora. Zajedno sa Francescom da Bologna otvara ondje tiskaru (1511) te izdaje nove zbirke duhovne i svjetovne menzuralne muzike. je kao solist Zagrebaĉke opere ostvario niz zapa ţenih basovskih kreacija. meĊu k ojima su Ramfis i Veliki inkvizitor (Verdi. je tiskao najopseţniju zbirku: 11 svezaka frottola. — KLAV1RSKA: sonata u E-duri sonatina. 19. — F. Rokseth (Les Polyphonies du XIII' siecle. Vcrnarecci. . 1960— nica Rijeĉke opere i od 1961 u Osijeku. Seviljski Ĉo-Ĉo-San i Mirni (Puccini. On (prema R. klavirski tri klavirski kvartet. de Handlou) uvodi punetus divisionis. sjeverozap. Schmid. Schvvartz (Publikationen alterer Musik. — A. Hudebni rozhledv. Bologna 1882 (novi otisak 1884). Aida i Don Carlos). Odhecalon B (faksimil) obj. Nakon Odhecatona objavio je niz izdanja. tako je omogućio uvoĊenje skupina 5—7 (gdjekad i 9) semibrevisa. sopran (Tivat. H. God. Kao opern telj debitirao 1974 u Osijeku (Salieri. 1915 —19 profesor na Orguljaškoj šk 1919 na novom Konzervatoriju i od 1947 na novoosnovane demiji za muziĉku umjetnost Leoš Jandĉek. 1961. 1931 Opera Hornik Pavcl. Vilem. Rosina (Rossini. Z intimnich chvil za violinu i klavir. 1929. M 1962. Muzikalije objavljene u Fossombroneu nisu tako dotjerane i tako dobro opremljene kao venecijanska izdanja. MGG. X. Gostovao je na brojn im evropskim muziĉkim pozornicama i u Japanu. 1913—14). Dugan). Menzuralna teorija Petrusa de Crucea veza je izmeĊu uĉe nja Franka iz Kolna i Philippea de Vitrvja. La Frottola. Petrus de Cruce je prvi notu brevis perfeeta podijelio na ĉetiri semibrevisa. MGG. LIT. prve ska 1973). • C Hrvatska pozornica). Balade). 1921. 3 pjesme iz zbirke »Hrvatski kraljevi«. 1909 — 47. koje mu pripisuje Jakov iz Liegea (rkp. Telefon (Menotti). repertoar obas eţe preko 50 opera. Štefica. Zbog politiĉkih prilika napušta Veneciju i vraća se u Fossombrone. serenada . sonata za violonĉelo solo. Hrvatska revija i dr. u Londonu). Modlilba k slunci. X. Zvuk. u Odhecatonu objavio E. 1958. U središtu Pettanova spisateljskog rada je hi opera u XIX i XX st. Firkušnv. 27. u Erfurtu. pjesme za glas i orkestar. a suraĊivao i struĉnih ĉasopisa (Muzika i škola. K PETTERSSON. glas (Poulenc). 1927.VIRSKA: Svatebni suita. 1969. Hrvatska opera. 1937 doktorirao pravo.: H.).Prema Jakovu iz Liegea. (Bernaville. der erste Erfinder des Musiknotendruckcs mit beweglichen Metalltypen. NOVA IZD. Reaney.: Odhccaton A (faksimil novoga otiska iz 1504) obj. Gazzeta Musicale di Milano. Ottaviano Petrucci. K. I. — A. Ko. Knjige: Popis skladl Zajca. Rat i mir) 1 dr. . Od 1962 korepetitor i zatim dirigent Hrvatskog na rodnog kazališta u Osijeku. dirigent (Zagreb. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Rajska ptica za turni sopran i orkestar. 1947. Predigra. 56. recitatora. ĉeški kompozitor (Brno.: Traclalus de tonis obj. 1952. MFMW. Popijevke na rijeĉi Begovića i Nazora. Aarhus i Kobenhavn 1968. DJELA. Lirsko -koloratu pran. Vogel. Petrus Frater^ dictus Palma ociosa. 1973. škole »Vatroslav Lisinski" Zagreb < do 1972. Musikdrucke von O. Jeppesen. 0 konsonancama i disonancama o valjanom voĊenju glasova. 1856 i Bolletino Bibliografico Musicale. kojim se grupe semibrevisa u jednom brevisu odjeljuju jedna od druge. 1962. 1918 i dr. Hewitt. 1958. 6 moteta. 3 gudaĉka kvarteta. Studije i ĉlanci. i klonuća . o kromatskim promjenama tonova i o pravilima diminuiranoga diskanta.: L. Uppsala. Wolf (Ein Beitrag zur Diskantlehre des 14. izrazite muzikalnosti i smisla za scensko oblikovanje. 1939. TEORETSKA : traktat o menzuralnoj muzici (saĉuvani sa mo izvodi u traktatima Roberta de Handloa i Johna Hanbovsa). I. 19 ĉinovnik u prosvjetnoj struci. Redovnik cistercitskoga samostana Cherchamps u biskupiji Amiens. Novaka i J. 1973. Liuzzi (1931. 1953. 1536 vratio se u Veneciju. Cesari. E. de' Petrucci da Fossombrone. Romancu nović) i Scherzo (Savin). 1969. P. Donizettija. Di due štampe igno te di O. Z detskeho ţivota. Janaĉeka) i kod V. Hiischen. 1963 — K. — Isti. 1925. 1864). Na Konzervatoriju u Stock . sonata za violinu i klavir. je predavao teoretske predu muziĉkoj školi Franjo Kuhaĉ u Osijeku. 1941. 1935. tzv. a nastupa i kao koncertna pje Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1973). 1935) te I — I I I G. R. a bavi se mu publicistikom i prevoĊenjem opernih libreta. III 1935 — ). 2 koncertne arije Arija oĉekivanja iz »Kohana i 1948 i Prizor iz »Fausta*'. XI 1933 —) Antuna. Studirao na Orguljaškoj školi u Brnu poziciju kod L. 1873. većinom zbirke duhovne i svjetovne vokalne muzike. Hubert. Pjesm. 3. 1946). 19 33. O. Ĉini se da poslije 1520 nije više objavio ni jedno muziĉko d jelo. Još kao student od 1952 organizirao LIT.R. Notendruck fiir Figuralmusik. Pregled povijesti hrvatske Repetitorij povijesti glazbe (6 sv. Franjo. Mjesto i datum njegova roĊenja i smrti nisu poznati. God. Fcderhofcr. a zatim primjenjuje i nova izraţajna sredstva (ĉetvrtstepena r jazz). Collectanea Historiae Musicae. Petrucci da Fossombrone. 1912.). — Isti. za glas i klavir. LIT. Sv. PETRUŠANEC. zbor. Luda di Lammermoor). Hewitt (1967). Haberl. PETRUS DE CRUCE (Pierre de la Croix). 1504—08 P. 1932. J. KOMORNA: suita za gudaĉki trio. sonata za rog i klavi sonatina za flautu i klavir. U njegovu motetu Aucun ont trouve — Lonc tans — Annuntiantes dolaze u triplumu grupe do sedam semibrevisa. 1. 1935— 36) i A. Zajĉevi suvremenici. 1 1889—10. Rigoletto i La Traviata). Lunzer). suita. usavršavala se na ' teĉajevima u Salzburgu. K. Ch. Gustaf Allan. . F. Catdani. simfonijeta za tamburaški orkestar. simfonijeta. za glas i kvartet. I— III. P se istakla kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). Petrucci in der Bibliothek des Franziskancrklosters Giissing (Burgenland). Studij kompozicije završio 1935 na Muziĉkoj miji u Zagrebu (F. Petrucci aus der Bibliothek des Liceo Filarmonico di Bologna. grofovija Ponthieu. od 1941 profesor na srednje Muziĉke akademije i 1951—72 na muziĉkoj školi Vatrosl sinski u Zagrebu (1951—53 direktor). I 1967).70 PETRUCCI — PETTERSSON u Zagrebu kućne operne koncerte uz klavir. Madame Butterjiy i La B< Manon (Massenet). c rijeĉi). Wien 1845. Studij pjevanja završio 1965 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Nazoru). 195 2. orkestar. Giovanna d'Arco ( a od jugoslavenskih opera Moĉvaru (Bjelinski). ali je v eć 1960 debitirao u Zagrebaĉkoj operi kao Nikitiĉ (Musorgski. Monterosso i B. više su komercijalnoga karaktera. X. ORKESTRALNA: simfonija op. PETRUŠIĆ. H. — SPISI. dci Petrucci da Fossombrone. Zlatić). tane i dr. A. Predigra i meĊuigra. kompozitor i muziĉki pisac (Zagret 1912 —). PJB. MF. 1970 — 73. suita za gudaĉki kvartet. Arlecchino (Busoni). Firenzc 1948. Skripta: Pregled povijesti glazbe. — VOKALNA: simfonijska drama Ndmoi kulaš za soliste. novoizd. PETTAN. K. NOVA IZD. za gudaĉki kvartet.: G. Disertori (1954). 1964. švedski kompozitor ( Ryd. Zborovi (Vokalna suita na Preradoviće' solo-pjesme (ciklusi: Ptice. Y. priredio H. Masseneta. Muziĉka škola slav Lisinski« 1829—1969. I 1938 —). Balatkc Petrţelka. Repetitorij povijesti glazbe. jazz-orkestar i orgulje. za violinu i klavir. Gilda i > (Verdi. 1930. Ivan Zajc. . Veliki svećenik (Saint-Saens. — C. Drucke von O. Coussemaker (Scriptorutn . U zrelom razdoblju djela mu se istiĉu preteţno ponekad i polifonim voĊenjem glasova i umjerenošću u kor harmonijskih i zvukovnih mogućnosti. Bemcrkungen zur Bibliographic der altesten welt lichen Notendrucke in Italien. Na: muzike u Moravskoj Ostravi i dirigent putujuće operne d Od 1913 u Brnu. pripisuje mu se i Traclatus de lonis (rkp. 1962. zborovi. MGG. zbirke frottola I — IV obj. Napisao 1336 traktat Compendium de discantu mensurabili (saĉuvan u rukopisnoj zbirci iz XIV st. 1956. X. djeĉja opera uz klavir maĉkica. 1930. SBIMG. ko. bas (Poljanec kraj Varaţ dina. 1953). Traktat je obj. MeĊu njegova najuspjelija djela s solopjesme. — KOMORNA: gudaĉki 1962. ISuţga. P. — H.) Franje Bosanca. Dramalicka ouvertura. Grada je prikazana vrlo sistematiĉno. Ĉajkovskog. PETRŢELKA. — J. I—III. God. meĊu kojima su djela ^ Puccinija. 1965 — 66 (II izd. 1939. studij pjevanja završila 1959 na muziĉkoj školi slav Lisinski u Zagrebu (M. 1970 — VOKALNA : kantate Ovidijcva posljednja noć u Rim i Kip domovine. 1956. Gremin (Ĉajkovski. sonata za violinu i klavir u c-molu. Za Petrţelkin r govor karakteristiĉan je ritmiĉki raznolik melos koji iz narodne pjesme. ali se ograniĉio na štampa nje klasika latinske i talijanske knjiţevnosti. I. Boris Godunov). Rossinija. Aluzika. Novaka u Pragu. 1941. muziĉki teoretiĉar i kompozitor (XIII st. — C NA: misa u a-molu. . 1962. Bibliografia delle opere musicali štampate da O. Kutuzov (Prokofjev. 1509 izdaje Tenori e contrabassi intabulati (I sv. Pastoralni syn 1952. Auda (Les »Afotets Vallons« du manuscrit de Turiti: Vari 42 II. — KOMPOZICIJE: 2 moteta. Firenze J953. Maria Golovin (Menotti) i Tena ( Gostovala je u inozemstvu. Raimondo (Donizetti. 1955 i Ţena i krajolik. Sarlori. 1932. Onjegin). Scherzetto. Umjetnik velikih glasovnih mogućnosti. pjevaĉ. 1909. 1507 objavio prvi put tabulature (Intabolatura de lauto). DJELA. Glazbeni udţbenici. Praha 1946. francuski muziĉki teoretiĉar iz prve polovine XIV st. Nuove conelusive aggiunte alla bibliografia dcl Petrucci. Djelovao je i kao n kritiĉar dnevnika Obzor. 1946. Vilem Petrţelka. Antun. — D. Najprije pod utjecajem V. pjevaĉica. izlaganje je popraćeno brojnim notnim primjerima. U svemu je poznato 61 Petruccijevo muziĉko izdanje. koji se ubraja medu najinstruktivnije priruĉnike o kompoziciji iz prve polovine XIV st. 1895). 1953.: A. O. Jahrlnmderts. UgoĊaji. Divertimento za duhaĉki kvintet. 1971. Petrucci. Krabuljni ples).. Petrus de Crucc. tabulature za lutnju i knjiţevna djela. Na osjeĉkoj pozornici izveo prvi put u Jugoslaviji i pad grada Mahagonija (Brecht-Weill). knjige i instruktivna bivših i sadašnjih nastavnika Muz. Umjetniĉku karijeru zapoĉela u nom studiju Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu i tarr debitirala kao Oscar (Verdi. Francuska. u svojoj karijeri ostvarila niz prvih opernih likova. Biblioteca Amploniana 8 '94'). Najprije glazba. 1943. 2. Vilem Petrţelka. partita za gudaĉe. ? — ?). suita. PETRUS FRATER (nazvan Palma ociosa).

dotle su kasnija. nastupajući s istak nutim ameriĉkim i evropskim jazz -muziĉarima. Studirala kod E. Od 1919 predavao na beĉkoj Muziĉkoj akademiji. 1966 —67. — Crkvene kompozicije. 1941 (II izd. 1970. Oko 1681 postao je Stadtmusikus (Director Musicae Instrumaitalis) u Bautzenu. 1921. 1947. koja se u temeljnom obliku javlja u trećem Dantzu. — KLAV1RSKA: sonata op. za pjesmaricu s tekstovima J. Schering (Turvnnusiken und Suiten. I Remember Clifford. violinu i klavir. SPISI: Die Kirchenkompositionen und weltlichen Kantatcn Rein hard Keiscrs (disertacija). 1613. Uĉio klavir i kontrabas te do 1941 svirao s ansa mblom svog oca na turnejama po SAD. 9 plesova u rukopisnoj tabulaturi za instrumente s tipkama. obj. DJELA. Lipphardt (1933). 1919—20 predavala Jaques-Dalcrozeovu metodu u Parizu na ticale dc Rythmique de Vatigirard i na £cole Normale de Musigue. 194O. 1935.. sagradio takoĊer orgulje u Hornu i u samostanu Wilkerinng (Gornja Austrija). Black-eved Peas and Collard Greens i Tricotism. 1962. 1950 i 1957. VC'. HofTmann (1937) i I. pod utjecajem teozofskih ideja i mistiĉnih raspoloţenja. c. 1949. sonata za violinu i klavir. — Solo-pjesme. c. Diz-crtimento za duhaĉke instrumente. — CRKVENA: misa za zbor a cappella. — IZDANJA: J. 1955. 1956. Ballcten. 25. 2 psalma za zbor. Isprva kontra basist u stilu svvinga. austrijski pijanist i kompozitor (Brno. gdje je vodila mali zbor u Aićnestrandie. 71 (II izd. Hackherom i U. 1922. . FiinJJ-stimmigie blasende Music (76 kompozicija) za 2 korneta i 3 trombona. 1950. 1956). Tappoiet. 1951. hciliger Geist. Opus musicum sonatarum (25 sonata) za 2 violine. 30. 7 preludija za duhaĉki kvartet. c. XII 1951). e>fiS} g> a. LIT. Saint. 2 violine. — U". 2 viole. Od 1664 u Leipzigu. Meyer (Turmmusik Auswahl von 18 Stiicken fu'r funfstvmnigen Bldscrchor .. sudjelujući na eksperimentalnim Jani Sessio?is razvio se u pobornika modernog jazza. passacaglia i fuga. Becihoven. 1924. PEUERL (Bauerl. 1953. 1959. 1944. MGG. poslije 1625). trio za flautu. 1959. je i jedan od malobrojnih njemaĉkih kompozitora canzona. Fernande. Bicinia variorum instrumentorum (m komp ozicija) za razliĉite sastave i b. DJELA. 1947). 1949—-1959 urednik ĉasopisa Musik in der Schule. Turmmusiken und Suiten. Die Oper in ihrer Zeit. violone ili fagot i b. flautu i orgulje. Wolf. A. ZFM. Hora decima. Sainl le Scigneur za alt. c. Betzel. Kleine Alusikgcschi-chte. Felix. a na Univerzitetu muzikologiju (G. . 1682 (sa J. l'ocalise za sopran i harfu. Melchers).. Saska. NOVA IZD. kantate Komm. Adler). 1940. 5. NOVA IZD. Paul Peuerl (s popisom djela). 1. M. 1945. . E. Sauer) i kompoziciju (F. PETZOLDT. 1942. M. 1934 i dr. Olssonom i K. Geiringer. Miiller (1930). Qua~ trains portuguais. zbor. 5. Paul Peuerl. Nastavnik muzike na institutu Jagttcs-Dalcroze od njegova osnutka (1915). — R. Schering. 1929. IV. Schiinemann. Alozart. orgulje i orkestar. Johann Christoph PETZOLD. Jarnacha (kompozicija) i P. . ). G. Sinfonia da camera op. Hermana i dr. Svojim djelom Netie Paduanen (1611) P.: E. 1942. 1913. Hornbostel). njemaĉki kompozitor (Liverpool. Beurlin. 1672. 1954. varijacije na austrijsku vo jniĉku narodnu pjes mu. — Misa za zbor. Revue Musicale Suisse. Svi stavci njegovih suita temelje se na zajedniĉkoj muziĉkoj supstanciji. Sclnccbsch. Dieu parlc a Vhommc za vokalni kvartet. gudaĉki kvintet i ĉembalo. zatim s vlastitim combo-sastavima i s ansamblom od 13 sviraĉa. 1935. Šest simfonija: I. 1933. Johann Christoph -> Pezel. 14. — DRAMSKA: opera Die arme Aluttcr und dcr Tod. 1962. 1962. direktor Gradske muziĉke biblioteke. Johann Christoph Pezel(ius). melodije uz b. LIT. po jed ina dje la o bj. 21. 13. Dclitiae musicales. vojniĉka koraĉnica za limene duhaĉe. LIT. snimio mnogobrojne ploĉe. 1928. Oscar. oko 1570—80 —?. Schreker). 1931 i 1949. DDT. GalHard. od 1952 profesor i direktor Instituta (kasnije Odjela ) za muziĉki odgoj na univerzitetu Karl Aiarx. . IX 1922 — Kobenhavn. 1669. PETYREK. 1913 — 28. — K. 1938. 1924. 17. zborovi. Richard. FernanĊe Pevrot. ORKESTRALNA: Inlrada za 2 flaute i orkestar. Preludij. 1952. mit 5 Slimmen. 1913. 1968. ameriĉki kontrabasist. Frankl. U nekoliko navrata svirao i u orkestru D. 1934. zatim od 1924 bio profesor klavira u majstorskoj klasi i lektor za muzikologiju na konzerva toriju Odeon u Ateni. 1962. sonata za violinu i klavir u e-molu. 2 koncerta za gudaĉe. 6 koncertnih etida. 1967. Schering. God. dramatska rapsodija Dcr Garlen dcs Paradicses. 1927. \\"cs~ selv. 1947). X. — VOKALNA: lirska kantata Die Lerchc. pa W. osobito opere. Moţda potjeĉe iz Niirnberga. Neumannom). Baeh im Spiegcl einer Sladi (sa I. X. E. 1952. Dobitnik više nagrada najpoznatijih svjetskih jazz revija. Na Muziĉkoj akademiji u Beĉu studirao klavir (L. gudaĉki kvartet u E -duru. 1933. 1929). violonĉelist i kompozitor (Okmulgee. Paul Pcuerl (disertacija). Pezel. H. odcr Lusl-Music (7 suita) za 2 violine. 1930 —39 predavao na Muziĉkoj akade miji u Stuttgartu. Barneta. 2 viole. — l'OKALNA : kantata za sopran i mali orkestar. 1950. liltliche luslige Padovanen. 1958: suita za gudaĉe. Simfonijska suita. od 1939 na Konzervatoriju i na Univerzi tetu u Leip zigu. E.— \\"eltspicgel. — KLAV1RSKA: 3 sonate. dis. c. MGG. Psalam CI II za alt. od 1672 vodio Collegivni mnsiatm.icder am Klavicr. III. K. L'Oiseau blcit za sopran. . 1919. njemaĉki muzikolog (Plauen. 3 plesa u suvremenoj zbirci raznih autora Amocnitatum musicalium hortuhis. God. osobito za djecu. sonatina. Studirao u Berlinu muzikologiju (A. DJELA: Ncue Padouan. ORKESTRALNA. I 1974). — Priĉa La petite sirene za soliste. S.: neka instrumentalna djela obi. 1954 i 1971. 7 sonata za 2 violine. Schumann. DJELA. Johann Christoph. sonata za violonĉelo i klavir op. Ruthstrom) i kontrapunkt (H. orguljaš i graditelj orgulja (?. Te Dcum za 2 zbora i orgulje. Oklahoma. 1943 nastupa u orkestru Ch. fagot ili violone i b. 2 viole. Od 1934 urednik ĉasopisa AM u Berlinu. 1934. 1956. varijacije i sonatina. 2 trija za ţenske glasove i harfu. 1949. c). 1946. Eldridgea. C. II dio. kvintet. Petzold). PETZOLD. isprva violinist gradske muzike. 1935. Francuskoj i dr. Aujjziig. 1960. 1929. RM. Dahma (klavir) na Konzervatoriju u Kolnu. 4 skice za violinu. Njegove najzrelije sonate i suite ubrajaju se u najvrednija dostignuća njemaĉke orke stralne muzike XVII st. 1944. 3 viole. Uz to uveo u jazzu rjeĊe upotrebljavan violonĉelo. 45. simfonijeta. — K. VTien 1915.: K. Šleska. cis. 1942. klavirski trio. Uĉenik Ph. A. 1959. MGG. XI 1888 —). Fclix Petvrek. 19 i 46. Sonata za 2 kla vira op. 1938 (II izd. a 1609 —25 u Steyru (Gornja Austrija). Od 1958 djeluje u Evropi. AFM 1 *'. 3962. P. A. Od 1946 predavao kompoziciju i muziĉku teoriju na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu i tamo 1962 postao direktor Konzervatorija. Couranten und Diintz sampl zzvcycn Canzon mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. nokturno Der Schancn'. kompozicije op. fagot ili violone i b. 1954. — VOKALNA : zborovi. 1947).: A. 1611. zatim se vratila u Ţenevu. — KOMORNA: 4 gudaĉka kv arteta. Alte I. 1936. H. 33. mješoviti zbor. 1956 —59LIT. od 1939 njegov glavni urednik u Leipzigu. duo za violinu i klavir. Leibovvitza (kompozicija). Komma. 1930) i dr. J. me du ostalima. LIT. Gcorg Philipp Telemann. . S vojim stvaralaĉkim i mnogostrukim praktiĉnim djelovanjem P. Intrada. njemaĉki kompozitor (Glatz. 1953. Jahrbuch des Oberostcrrcichi schcn Musealvcrcins. 1949. Bulletin de la Societe »Union Alusicolo gique (i. 1670. 1954 i drugo za glas i klavir. obj. 1949. XI 1907 — Leipzig. izbor iz Hora decima i Funffstimmigte blasende Music. 1934 i dr. 17. 1957 i Incarnalus est homo. austrijski kompozitor. ĉlanci. Uĉila neko vrijeme kod A. trio za flautu.: P.: zbirke iz 1611. gudaĉki kvintet sa 2 violonĉela. Ellcr. simfonijeta op. Sicingiv' tili the Girls Come Home. 1914. 2 viole i violone. najviše u Skandinavskim zemljama. 26. 14. Courantcn. Lauxom i W. 1962. na Mozarteumii u Salzburgu 1 na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi. luslige und anmuthige Ncuc Aricn (24 kompozicije) za glas. 1965 . Le Thonianerchor dc Leipzig. Gillespiem prvi sastav be-bopa. 1924.PETTERSSON — PEZEL uĉio violinu i violu (J. op. 1938. 1963. 1955. 8. — KOMORNA: koncert za violinu i gudaĉki kvartet. zatim odlazi u Nevv York u sastav trubljaĉa R. DJELA. Neumann (1956). Saint. — Isti. solo-pjesme.: R. 1917. STMW. c. 1625. I sv. duet za violinu i violu. od 1949 ponovo na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. Od 1602 orguljaš u Hornu (Donja Austrija). MGG. ORKESTRALNA: simfonija op. 1922. 1923. violinu i vi olonĉelo. Fernande Pevrot. Hora decima musicorum Lipsicnsum. II. 1928. Ge iringe r (D TO. Bavio se i kompozicijom. u svojim je kompozicijama povezivao kasnoromantiĉna obiljeţja s radikalnim tendencijama. Uz starocrkvene naĉine primjenjivao je i posebno konstruiranu ljestvicu od devet tonova (c. scenska muzika za marionetsko kazalište. kasnije se usavršavao u Parizu kod M. 21. Scchs griechischc Rhapsodien. Fellera Devotus sludiosus oder Dcr Anddchtigc Student. b. Schubert. Profinjen umjetnik s razvijenim smislom za koloristiĉke efekte. na koji je prenio solistiĉki pizzicato kontrabasa. uvertira op. Zur Lebensgeschichte Paul Peucr's. Najpoznatije su mu kompozicije: Blues in the Closet. V. 1685. Jaques-Dalcrozea i E. IX 1960). — KOMORNA: gudaĉki kvartet. Nakon Drugoga svjetskog rata muziĉki kritiĉar dnevnih novina u Leipzigu. Image dc Noć! za djeĉji zbor i klavir 4 -ruĉno. Dukasa. VII 1908 —). Blocha u Ţene vi. PEZEL (Pezelius. 1948 (II izd. 1922 i Tahi. Fclix Petvrek. Intraden. 1613 i 1625. Blomdahlom. fagot ili violone i b. Riemann (1898). predgovor novom izdanju Pezelovih instrumentalnih djela. pantomime Komadić. 1678. duhaĉki trio. 1921. — VOKALNA: Schone. Honeggera i R. PETTIFORD. 1955. Od 1932 suraĊivao u novinama i ĉasopisima u zemlji i inozemstvu. vjerojatno se uskoro istakao kao vrlo vješt sviraĉ trublje (Claritiblaser) te je 1669 ili 1670 primljen u Stadtpfeiferc. Intradai und Diiniz . Rudolf. — Kraće kompozicije za klavir. Neues zur Lebensgeschichte Paul Peucrls. sampl zzveven Ganzonen . DJELA. Schreverom). mala suita za gitaru. Paul. 41. Sachs. 1620. suita za sopran i gudaĉki kva rtet. Zzvci jiidischf Hochzcitslicdcr za 3 glasa. 1928). ORKESTRALNA: simfonija u b-molu. Schelleom). 1622. 1931. — KOA1ORNA : Fischmarkl in Athcn za gudaĉki trio. 1950. 1966 i VI. oder Musicalischc Arbeit zum Ab-blascn (40 sonata) za 2 korneta i 3 trombona ili 2 violine. X. duo za violonĉelo i klavir. — Isti. 1925. violonĉelo i klavir. suita za mali orkestar. studij nastavio sa O. Ncttl. Vieuxa (viola) te kod A. U Stevru djelovao i kao graditelj orgulja (sa G. PEYROT. Weinholdom). V 1892 — Beĉ. 12. gudaĉki trio. 1950. Laux. Die Leipziger Ratsmusik von 1650 bis 1775. INSTRUMENTALNA: Muši ca respertina Lipsiaca odcr Leipzigischc Abcnd-Music (12 suita) za 2 violine. 2 koncerta za 2 klavira. Goda. Djelovao je kao violist orkestra Stockholms Konsertforeninig. Ellingtona. — P. XII 1639 — Bautzen. Godo\vsky. Gedalgea i P. Studije. solo -pjesme. B. duo za rog i klavir. DDT. 1951. 1964. X 1694). DJELA. Lorlzing Alappe dcr Stadt Leipzig (sa K. 1934. 1686. 1953. Diintz und Galliarda mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. obou i gudaĉki kvartet. orkestar i plesaĉe. švicarski kompozitor (Ţeneva. 1943. ţenski zbor i flautu. te Njemaĉkoj. Peyerl). M. obj.. 2 koncerta za orkestar. •— O. 1948. Za 2 klavira: tokata i fuga u miksolidijskom naĉinu. limene duhaĉe i orgulje. Dok u Petvrekovim ranijim djelima ima narodnog prizvuka i humora. Esquisses sympho/iiques. je prvi predstavnik cikliĉke kompozicijske forme zvane varijacijska suita. 1921. kao i 9 plesova za instrumente s tipka ma. . 1966. Richard Petzoldt. docent za muziĉku povijest na Visokoj mu ziĉkoj školi. Gantz Ncuc Padouancn. 1940 . J. X. Das ist: Ncuc tculschc Gesangcr . je znatno prema šio ulogu srednjonjemaĉkih Stadtpfeifcra. koral. 2 sonate za violinu i klavir. 1675. a 1944 vodi sa D. trio za flautu. Opernaricn russischer und soujctischcr Alcister (5 sv. 20 i 27. 1961. mit drcyen Stimmcn gcsetzt.

Aiuller-Blatlau. Car I Grammanu. Lutgc. Blume. Ĉeška. jednakim je umjetniĉkim ţarom i profe sionalnom odgovornošću nastupala u operi. Hans Pfitzner. 23. Kassel 1963. u D -duri 13. Bekkera) i I und Vi'iedcrgabe. Sonate za violinu i klavir. Beethc 1922. Studirao filozofiju na Univerzitetu u Leipzigu. Veoma ugledan pedagog. Grohe. njemaĉki muzikolog i dirigent (Kiel. Deutsche Musik. U dolini) i Lotta (Massenet. Rumunjskoj. oporoj. Aiedium) i Majke (Dallapiccola. u G -duru op. Riezler. Abendroth. U tom uspjelom djelu oţivljuje antiteza genija i njegove sredine s tragiĉnim prizvukom samoće i povremenih sumnji u smisao ţivota i stvaranja. MF. 50. Kovaĉ) i tamo ulogom Nicclausa (Offenbach. 1910. Ferdinand. Die Zzvblfordnung dcr Tone. DJELA (izbor): J. Leipzig 1909. ukusno doĉarao kolorit vremena. Skalarjeva. LIT. Schubert. 1946—48 surad ĉasopisa Osterreichische Musikzeitschrift i Konzertblatt der ( sellschaft der Musikfreunde. Mi. 185 DRAAISKA. musikalischc Inspiration. Ferdinand Pfohl. Aiozart. Zurich i Freiburg i. PFITZNER svoga vremena. Die Rose vom Liebesga 1901. Ai. II. Opernhaus Zurich. Hcinrich Vogl. Završio studij prava s doktoratom. Letke za bariton i orkestar. 1947. 1948. gdje od 1958 predaje akustiku na Viso muziĉkoj školi. 1906 (prer. 1893 0 izd. PFANNKUCH. Blume). Munchen 1924. medu ostalima. ZFM. Wagner. XI 1933). sluţeći se starocrkve-nim tonalitetima i polifonijom klasiĉnoga tipa. 1926. alt (Osijek. God. Munchen 1935 (najvaţnije djelo o I neru). Ballettszenc za orkestar. 1938. s kojim je usko povezan. ork' i orgulje. Vcrsuch einer Stilbetrachtung. — Isti. Knorra. 1923. klavirski se op. Zur russischcn Nationaloper des ig. Tri simfonije: I. i. Prvi koncert za violonĉelo i orkestar PFOHL. Havdna. 1919 Schumann. — A. Se PFITZNER. Palestrina. SPISI: Bayreuther Fanfarcn. Hans Pfitzner. Wagners. lentin. u muzikologiji u nik E. ibid. 1897—1907 u Berlinu predavao kompoziciju na Sternovu konzervatoriju i od 1903 istodobno bio dirigent kazališta Theater des VCestens. N. J. Fr furt a. R. PFEIFER. F. God. 1922). Studij violine završio 1933 na Visokoj školi Drţavnog konzervato rija u Ljubljani. Hermann Ludvvig von der. 1916 izd. } Pfitzner. Gemeinnutzigc Einfulii in die Musik. 1932. Bruch. Hans Pfitzner. 1925). 1922. zborovi: više od solo-pjesama. mi ku uĉio privatno kod O. In moriam Hans Pfitzner. — L. Pfitzners Klavierlied (disertacija). Hans. X. 1907 (IV izd. dvostruki zbor i orke. 1966 — 67. s napadajem na F. — Th. 1894—96 kazališni dirigent u Mainzu. Hans Pfit. Vom IVcscn und Mertung Ncucr Harmo 1949. Lebens\veg und Schaffensernte. Jedan najuglednijih muziĉkih kritiĉara svojega vremena u Njemaĉi vrijedna je njegova monografija o A. S. njemaĉki muziĉki pisac. Potsdam 1940. 1928). I operni vodiĉi. operni redatelj i pijanist. je znatno pridonio razvoju mladog violinskog naraštaja u Jugoslaviji. 1965. — 7. gdjekad eteriĉno-apstraktnoj. 1 Phantasic op. oratorij Jephta G. 42. I Scenska muzika za Fest auf Solhaug H. Deutsche Musik der Zeitvvende. Kvvasta. 31. 1902. a od 1909 —16 i direktor Opere u Stras-bourgu. Hans Pfitzner. 12. — C. Bio je protivnik muziĉke avangarde H. 1896. Svojim baršunastim i sonornim altom oduševljavala je publiku svih jugoslavenskih opernih središta. muški zbor i orkestar. Schrott. Studij s doktoratom završio 1953 na Univerzitetu u Kielu (A. pod naslovom A. 1920. Vrijedna su njegova istraţivanja na podru teorije tonskih sistema. U inozi stvu je P. 1947. — E. U suvremenom opernom repe rtoaru istiĉu se nje zine uloge Flore (Menotti. Hoffmannove priĉe) 1946 zapoĉela opernu karijeru. Gcschichtc ihrer Deutung. ic . balada Herr Oluf za 1 ton i orkestar. je do danas (1975) ostvarila više od 80 veliki h opernih kreacija. Z. a nastupao je i kao koncertant. Musik. Hans Pfitzner. 8. MeĊu njima se nalaze svojedt vrlo zapaţene publikacije: Futuristengefahr (1917. — KOMORSA. Cobenzl i dr. Schenka na Univerzitetu u Beĉu. — W. P. 1892 —1932 daktor muziĉke rubrike lista Hamburger Nachrichten. — J. Ero s onoga svijeta). Kleinc Symphomc op. 55. Od njegovih djela istiĉu studije o R. »Fidclio« — Oper zzvischen Revolution und Humanitat. PFROGNER. God. pa se na nju i obarao u svojim zanimljivim spisima. 1967— 68. ibid. 17 1911 —). Pfitzners "Palestrina". klavirski kvintet u C-duru op. menstellung uber ihn und sein Werk. katkad i teško pristupaĉnoj. zbor. Uz to je 1935—70 bio prvi violinist Ljubljanskega godalnega kvarteta. -Blittau. V 1926 —). Das Christ-Elfldn. Nikisch. 1891. 1926). Pntzners »Rose vom Liebesgarten«. 1907—08 dirigent je Kaimova orkestra u Miinchenu. 10 kantata za 2 solista. Za toĉenik). a 1929 u 3 sv. R. Slavica. — VOKALNA : kantata Von deutscher Sccle ( Eichendorff). je tip povuĉena stvaraoca koji razmišlja o vjeĉnoj problematici umjetnika i njegove okoline — polazeći i od vlastite sudbine. 1929. Hirtler. 1928). 1926. violinist (Ljubljana. v. Pe. 1969. Regensburg 1968 J. Hans Pfitzner. 1891. — SPISI: sabrane studije i ĉlanci objavljeni su 1926 pod našlo Gesammcllc Schriften u 2 sv. Schriften. Cossmann. Nikischu. Autobiographischc Skizze und kleine Erinncrungcn. Freiburg i. 1940.. 1969 i dr. DJELA: Handlung und Dichtung der Buhnenzverke R.). Amneris i Azucena (Verdi. 46. Leipzig 1941. H. 1918 i za violonĉelo i klavir. kritiĉar i kc pozitor (Loket. Klopĉiĉ. Kroll. Faust auf dem Alusiktheater. Nakon toga nije više bio stalno namješten. brojni ĉlanci i rasprave u novinama i ĉasopisima. S. Br. Wien 1949 drţava iscrpan popis djela). ORKESTRALNA. j. 1908. Bahlc. 1923. 1954. opereti. — Der junge Tag. 36).: P. 1939. 36. MGG. M. H. — H. Za svoje umjetniĉke domete dobila je 1963 Nagradu Boţidar Maslarić grada Osijeka. Pfitzners »Armer Heinrich« in seiner Stellung zur Musik ausgehenden 19. Werther). Wie ich Musikkritiker tvurde. Busor Neuc Asthelik der musikalischen hnpolcnz (s napadajem na P. ibid. VII 1857 — 16. j thoven. napisanoj na vlastiti libreto. H. ostao gotovo nepoznat. 1892—93 nastavnik na Konzervatoriju u Koblenzu. — Louis. Utemeljitelj (1952) i dirigent komornog orkestra. Aiusikalische Essays (2 sv. Opere: Dcr arme Heinrich. — Ch. Kociana na majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu. A. Lindlar. Zu Thcmatik und Form in Schonbcrgs Streichsexlet. Studi u Miinchenu i Leipzigu. Fons salutifer za zbor i orkestar. Lei 1924. Ekvinocij) i Doma (Gotovac. \\"andrcy. 1921. Franz. Sein Leben und Schaffen. 44.. Ambrosius. a gostovala je i u inozemstvu. eine Zu. A. Svestrana umjetnica. H. Miiller. II.' Hine kulturphilosophi Personlichkeitsstudie uber Anton Bruckner und Hans Pfitzner. 1897. P. 1908—18 direktor Konzervatorija. i J. Hans Pfitzner. XII 1949). X 1862 — Hamburg-Bergedorf. 1920—29 vodio je majstorsku klasu iz kompozicije na Akademiji umjetnosti u Berlinu. Die Person kcit H. Leon. 3. solo-pjesme.72 PFAFF — PFROGNER i mnoge solo-pjesme — Pfitznerova muzika ipak nije prešla g niĉe njegove zemlje s kojom su je i suviše povezale tipiĉno j manske osobine njegove ljudske i umjetniĉke naravi. R. Abendroth. vodi i univerzitetski Collegium musicum. X. Ai. Leipzig 1922 E. 1922). 1925 i I I I . — IV. Jahrhundert (disertacija). 1922). Njegovi su uĉenici bili. 36a. Hermann. Einfuhrung in R. v. V 1949). Nikisch als Aiensch und Kiinstler. Jahrhunderts. a klavir kod J. Kasnije objavio: Meine Bcziehungen zu M. Hans Pritzner und die deutschc Bii Munchen 1917. 1917. Schaal. XI 1926 —). U toj je operi P. — U7. Hans Pfitzner. 1900. 1890 i za Kĉithchcn von 1 bronn H. Pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Osijeku (D. 1935 i u a-molu op. F. : (prošireno izd.. Verzeichnis im Druck erschienenen Werk. S Hans Pfitzner. — \\". Eindrucke und Bilder mcincs Lebens. rapsodija Tzvardowsky za mezzos opran. Leitmotiv und T in den musikdramatischen VC'erken Hans Pfitzners. God. Hans Pfitzner. popis Pfit: rovih djela 1919 ( I I izd. DJELA. A. Tri gudaĉka kvarteta: I. suzdrţanoj. Rudiger. — Isti. 1926). Klavirski u F-duru op. Miinchen i Leipzig 1904. a 1930—34 u Miinchenu. 5. XI 1907 —). a zatim se do 1935 usavršavao kod J. Wiirzburg 1967. A. I Dic Nibclungen in Bayreuth. F. zborna fantazija Das dunkle Reich za sole. njemaĉki kompozitor. Odlazio je na brojna gostovanja kao dirigent. Gc. 34. Asistent i od 1960 lektor Univerziteta u Kielu. Stoga ima mnogo autobiografskog u njegovoj najboljoj operi Palestrina. Hans Pfitzner. Leben in Bildern. 22. 1935—51 nastavnik violine na Glasbenoj matici i Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. Paula. pjevaĉica. 5. Kleista. — K. Regensburg 193* H. 1917). preselio se u Munchen. Ozim. Hans Pfitzner. Marta (d'Albert. Konstanz 1949. Br. zbor i orkestar. Chrysander. 1923 (VIII izd. Hans Pfitzner. Aida i Trubadur). Munchen i Leipzig 1960. u Madţarskoj. Koncerti: za klavir u Es-duru op. austrijski muzikolog (Graz. njemaĉki n ziĉki pisac (Munchen. — U". 1953. 1895. PFAFF. u cis-molu op. Bachs 'Alusikalisches Opfcr -. — Aiohr. V 1869 — Salzburg. L und Schaffen. 52. stekao i diplomu nastavnika klavira. Koncert za violinu i orkestar. VVilhelm. nema osjetilnosti ni uţivanja u zvukovnoj raskoši. Berlin 1919. kantata Von deutscher Seele. Abert. F. — IZDANJA: opera Armida J. 1955 Rcden. U Pfitznerovoj muzici. Stimmcn der E kcit za 6-gl. 1959. 192^). 1903. Handela. Heger i W. Festschrift F. 1908 (III izd. Wagneru. 2 za violonĉelo. Hans Pfitzner und der geniale Mer Eine psvchologischc Kulturkritik. God. od 1951 profesor na Akademiji za glasbo (1970— 74 rektor). Rectanus. I pored neosporne vrijednosti njegovih najboljih djela •—• meĊu njih svakako idu još i opera Der arme Heinrich. 1942. Koln 1959. Studirao u Frankfurtu na Majni kompoziciju kod I. Dic moderne Oper. 1962. 12. 1945. Weber. Od 1948 ţivio u Stuttgartu. za violinu u h-r op. Kao solistica Osjeĉke opere P. a od domaćih Jele (Brkanović. Das Herz. Od r predavao na Vogtovu konzervatoriju u Hamburgu. Wien 1950. R. Ibsena. LIT. Vi'agners K'erk und Sci teti ( I I I izd. u cis-molu op. D Hans Pfitzners Lieder. Mann. Abendroth obi. Leipzig 1920. Iz njegove su škole izišli istaknuti violinisti I. musicalu i drami. Berrsche obj. DJELA. 1911. 1939 i u C-duru op. Koln 1940. MGG. dirigent i muziĉki pisac (Moskva. 1962. PFORDTEN. na Univerzitetu u Miinchenu preda povijest muzike (od 1906 profesor). — Klavi kompozicije._— KOAi ZIC1JE: simfonijska fantazija Das Aicer. 29. 1905. 1917 (III izd. Briefe. — H. Miinchen 1904. Werk und Gestalt eines Deutschen. 1897 i 1899. Abendroth. Rutz. a 1970 Sedmoprositiaĉku nagradu Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku. DJELA: Dominantenlchre. medu kojima su Carmen (Bizet). s (prema gudaĉkom kvartetu op. Muziĉki kritiĉar nov ina L ziger Tageblatt i Konigliche Leipziger Zeitung. U' ostliche Fahrtcn. Ĉehoslovaĉkoj i dr. An.: R. u c-molu op. Pfitzners. Hamburg 193 F. 56. Der Musikfrcund. — H. 1942. Ai. C.

prince de Dancmarck. KOMPOZICIJE: Revoire melancolique te Serenade humoristigue i dr. Hamma u Baselu. 1749 objavio je knjigu U Analyse des echecs koja je postala klasiĉno delo o šahu. Pierre Phalese. Ph. La Mascarade des Savoyards. M. LIT. Pougin. Lardin. Musik op. 1775. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. 1775. — E. The Philidor Manuscripts. III izd. Sinfonischc Fricdensmesse.meme. Le Mariage de la Couture avec le Grosse Cathos. 1765. 1962. 7. Jacques. uvrštavala je djela crkvene i svjetovne muzike. Campre stiĉe osnovna muziĉka znanja. sluţio na dvoru kao ĉlan orkestra Grande Ecurie i kamernog ansambla. klarinet. Some Recollections of S. Pariš 1847. 1591). Le Bucheron ou Les trois souhaits. 1796. francuski pijanist madţarskog podrijetla (Budimpešta. Florida. najprije Magdalena. — P. Baum (red. X. Ušao je u istoriju kao osnivaĉ ->■ Concerts Spirituels (1725). A. III 1689 — ?. a 1679 na" sledio oca kao sviraĉ krummhorna i trombe marine.: H. X 1728). I I I 1629). Musical Courier. Wiecka. 1740 napustio sluţbu u kapeli i nastanio se u Parizu. DELA. VI 1806 — Leipzig. 3930. Bellamann. Fellozves. c. MQ. DRAMSKA. Was ist Zvjolflonmusiki. LIT. VIII 1890 — 2. Jahre. DJELA. Ernćlinde. H. Le Bucheron ou Les trois souhaits. 1874 — 75.PFROGNER — PHILIPP Der zerrissene Orpheus. Jean. a 1774 sa preraĊenim libretom proširena na 5 ĉinova). Ecole d'octaves. Isidore. Le Soldat magiacicn. zatim kod C. —■ Te Deum. Poznat kao Ph. — G. Napisao Paukenschule. Francois i Francois -Andre. raspolaţe i originalnošću ideja. — G. Berton). 1701. Blaise le savelier' 1759. 1768. R. Gouverneur dans l'isle de Baralaria. LIT. LIT. L'Amitie au village. violons et haulbois avec la b. instrumentalista i kompozitor (Pariz. Lc bon /Us. 20. 1698 i Danac. gde je i umro. MGG. 7. 1687. L'Huitre et les plaideurs. Le Roy de la Chine. 1931. (Hortus Musarum. Nastupao solistiĉki i s orkestrom u mnogim evropskim zemljama. God. Botsonom). Premda je mnogo komponovao. Ph. Komponovao je marševe. 1552 —53. Allen. Ph. 1885. Oko 1840 konstruirao je mehanizam s pedalima za preudezbu (preštimavanje) timpana. 1756. motete i druga muziĉka dela svoga vre mena. Genealogie biographique des musiciens de ce nom. zatim Maria. IX 1726 — London. više klavirskih kompozicija. 1760. — Isti. Tom Joncs. Baletske opere: Le Canal a Versailles. 1. 1920 i Alissa symphonica »Credo in unum DeumK. 13. francuska porodica muziĉara iz XVII i XVIII st. plesovi. 1785. Neke od njih su i historijski vrlo vaţne i zanimljive. onde kao uĉenik A. 1769. još je vaţniji kao prepisivaĉ ĉijom su se zaslugom saĉuvali brojni primerci stare francuske muzike. st. V 1708). 1760. Saint-Sae'nsa i drugih kompozitora. Harmonia celeste. Uĉio klavir kod F.Danican (d'Anican). 1697. Dunijem i P. 1932. II 1958). 1788. Le Mari comme U les faudrait tom. a od 1554 radi potpuno samostalno. seli 1581 izdavaĉku kuću u Antvverpen. J. 1779. cantatille L'Ete za sopran i orkestar. instrumentalista i kompozitor (Versailles. Bonnet. IX 1863 — Pariz. 35. 17. 1700 i dr.. Exercices journaliers. Les Petes de la paix. Tom Jones i ozbiljna opera PFUNDT. 13. 1700. Osnovao ga je u Louvainu Pierre Ph. Symphonische Musik op.Franc Philipp 70. 1754. zbirovi. VFMW. Zborovi. God. Ceciiia's Day. preteţno komiĉnih. 3. 5. Njegova ritmiĉka vještina postala je legendarna. 1773. (Louvain.: A . balete. Schmidt. Musician and Chessplaver. 31. Orgu ljaš i zborovoda. (? — Antwerpen. galantnih sveĉanosti koje daju okvir njegovim komadima. S. 1759. 6.: A. Pr. harmonijskim bogatstvom i melodijskom invencijom. Andreov brat. 1699. The Life of Philidor. Boravio je više puta u Londonu. Melidc ou Le Navigateur. Iitudes techniques base'es sur une nouvclle maniere de travailler. Bcrthe (sa F. Music and Letters. 3. 17. — VArt de la modulation. IV 1681 — 8. 1962. Anne. Vanredan talenat za šah. flautista i kompozitor (Pariz.). Les Femmes vengees ou Les feintes infidelites. Philadelphia 1858 (III izd. VIII 1796). 1865). 11. INSTRUMENTALNA: Suiles de danses pour le violon et haul -bois. — G. MQ. Nakon njegove smrti poduzeće su vodile njegove kćeri. Le Sorcier. Pravo prezime bilo joj je. Sprissler. Hellera i Th. 1761 . Philidor et l'evolution de la musique francaise au XVIII e siecle. oko 1510 — oko 1573).-A. — SPISI: La Technique de Liszt (2 sv. Saint-Saensa. Mušica divina. Hell'er. A Hymn to Harmony. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Freiburg im Breisgau. VI 1972). Kompo zicije se nisu oĉuvale. tamo je osnovao i orguljašku školu. Fran?ois. U svoje edicije naklada Ph.— IZDANJA: 36 Etudes techniques Ch. 2 violine i b. oko 1620 — Versailles. — A. La France musicale. Mathiasa na Konzervatoriju. Anneov brat. Ott. Jeanov sin. Monsignvjem razvio konaĉni oblik komiĉne opere. Bacha. (1716 i 1718). u kojemu je svirao krummhorn. U Parizu uĉio klavir kod G. 1867 — 68. 1931. 1779. 1762. Prva djela izdaje 1547 uz pomoć nekolicine specijalista muziĉke tipografije. LIT. od 1716 oboista u dvorskom kamernom ansamblu. gdje je nastupao na koncertima i poduĉavao privatno i na muziĉkim školama u New Yorku i Montrealu (Kanada). 1712. 6 kvarteta za obou (ili flautu ili violinu). Le Quiproquo ou Le Volage fixĉ. — J. Anne. Problemes technigues. 97. C. 1761. Bio je i vrstan flautista. Jedan od njegovih sinova. 11. — Klavirski kvartet op. XII 1871). Traucr Lieder za glas i orgulje op. jer sadrţe dragocjene primjerke polifonoga talijanskog madrigala XVI st. trombu marinu i timpane. Francoisov polubrat.Le Marechal ferranl. Bergmans. od 1708 ĉlan dvor ske kapele kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. 1717 ili 1718). ORKESTRALNA: simfonija u d-molu op. 11. Le Puits d'amour ou Les Amours de Pierre le Long et Blanche Bazu. meĊutim. 1957. No tice biographique sur Phalĉse. škotskoga porekla. Die Collection Philidors. Šezdesetih i sedamdesetih godina XVIII v. 1959. 24. — CRKVENA: oratorij Saneta Elisabeth. Thoinan. Uz tehniĉku spremu. RM. fagot i gudaĉe op. VIII 1730). Ernest Gotthold Benjamin. uz to svirao krummhorn u kraljevskoj kapeli te obou i fagot u kraljevoj kamernoj muzici. La Princesse de Crete.-E. Francois-Andre Danican Philidor (disertacija). Belisairc (dovršio H. flule a bec. medu kojima su najvrednije Le Mare-chal ferrant. F. sa 6 godina primljen u grupu paţeva kraljevske kapele u Versaillesu. Antwerpen 1880. 1. Philfdor. Rittera. 1583. That Philidor Familv. DJELA.: A. Histoire et biblr>graphie de la typographie musicale dans les Pays -Bas. instrumentalista i kompozitor (u Dauphieneu [?]. a bio je i dirigent Bachova komornog zbora. dodavši i Schule fiir Kleine Trommel. Symphonia angelica. Andre. Le Jardinier de Sidon. Exercices de tenues. 1943- . Diane et Endymion. 1764. za 2 klavira. Andre. Freiburg im Breisgau 1960. oko 1647 — Dreux. Ernelinde. Jacques. Liedcr za glas i klavir. 1924—42 vodio Muziĉku školu u Karlsruheu. Ĉlanci i studije. 1770. Njegova su dela mestimiĉno već dramski zaoštrena i ţivopisno instrumentovana. antologija klavirske muzike sta rijih i novijih francuskih autora (2 sv. Saska. 1960. Trialom) za glas i komorni sastav i dr. La nouvclle ecole des femmes. V 1657 — Versailles. najvaţnije nizozemsko muziĉko iz davaĉko poduzeće u XVI i XVII st. 1941 preselio u Ameriku. Ph. Prezime se gotovo uvek upotrebljavalo u obliku Danican Philidor. Concert Etudes.). — Rekvijem (na uspomenu J. Musik und Musikcrziehung in der Reifezeit.\Vritten in Honour of St. 1960. aire i druga prigodna dela. — Isti. — Pastorale: L'Amour vainqueur. Studirao na Konzervatoriju u Freiburgu i kod orguljaša A. Mendelssohna. La belle eselave ou Volcour cl Zelia. Andreov sin. Pierre ml. 1887. Bio je podjednako obdaren za patetiku i za komiku. Tallahassee. 1764. Gossecom i H. — VOKALNA: kantata Zzvischen Zeit und Ezuigkeit. 1934. Jean.. — A. 4. iskvarena francuska verzija škotskoga prezimena Duncan. 1849 (ponovo izdao H. Antucrpcn 1829. le Cadet. Pariš 1921. Sancho Panca. Franz. Opere: Le Diabte a quatre. — Isti. — E. 1962. 1756 poĉeo komponovati opere. S. 1921. Bio je najugledniji francuski kompozitor svoje F. 2. U kasnijim godinama surintendant de musique princa Contija. Melodia olimpica. i~j6"j (od 1769 davana u revidiranom obliku pod naslovom Sandomir. Bruxelles 1930. plesove i marševe koji su se izvodili na dvoru od vremena Franje I (1515—47) te je ta dela prepisao u partituri. je sa E. Napisao ih je oko PHILIPP. Mavera. njemaĉki timpanist (Dommitzsch kod Torgaua. kantata Sic fulgct Virgo immaculata. Carroll. 1688. MGG. 1960. Robyns-Becquarl. — DRAMSKA. Isidore Philipp. 1763. 12 Ariettes pćriodiqucs (sa J. PHILIPP.). Kod njega nailazimo već i na duhovitu soci jalnu kritiku (Le Bucheron) i izrazitu mrţnju na aristokra -tiju (Le Jardinier et son Seig-neur). PHILIDOR generacije. La Chronique Musicale. Hymne zur Lob der Arbcit. nadalje aire. Kao profesor klavira na Pariškom konzervatoriju (1893 —1934) stekao ugled jednog od najistaknutijih klavirskih pedagoga svojega vremena. kompozitor i šahist (Dreux. moteti. PHILIDOR. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. 1585. Pcrsee. Hermann Pfrogner. 2.: H.. PHALESE (Phalesius). l'Aine. Les Philidor. 1583. 1755. u kojemu je svirao krummhorn i trombu marinu. Komponovao je dve zbirke Pieces pour laflute traversiere . Thć mistoclc. 1763. 1773. — C. La Gamme chromalique. La Typographie musicale en Belgiquc au XVIe siecle. 1894). 27. marševi i dr. — Kompozicije za klavir i za orgulje. Poznat kao Ph. A. —• PRERADBE: djela J. 1780. DELA: Pretnier livre de pieces pour la fiute traversiere. DELA. MGG. on nadmašuje sve savremenike. u zanatskoj veštini. Rameaua). a od 1690 i kamernog ansambla Luja XIV. \X'asielewski. 1950. Posljednje djelo kuće Phalese potjeĉe iz 1673 ili 1674. Od 1683 uz to fagotista i oboista orkestra. za orkestar. To je doba rokokoa. X. Od 1835 do smrti timpanist u orkestru Gemandhans. 1785. — VOKALNA: oratorij Carmen saeculare za zbor i orkestar (na tekst Horacija). 1789. svojim operama doţivljava velike uspehe. On je jedini u svojoj generaciji spoznao vaţnost orkestarskih deonica. 73 30. Andre Philidor. Le Jardinier et son Seigneur. Liedcr za alt. Poduĉavao klavir u Leip zigu gdje je bio zborovoda Gradskog kazališta. Ode anglaise. X. Goovaerts. 8. 1935. Moteti. IX 1679). plesove. Philidor peint par lui. C. instrumentalista i kompozitor (Versailles. L'Amant deguise ou Le Jardinier suppose. c. U orkestru Grande Šcurie od 1668 svirao fifre. Fran9ois-Andre. Kao knjiţniĉar kraljevske muziĉke biblioteke (od 1684) sakupljao je mnoge opere. L'Oeuvre de Philidor. 5. — INSTRUKTIVNA: Elementary Rhythmic Exercises for ihe Fingers. Te Deum. God.

PIANINO (pijanino. I. Izvedeni stupnjevi od piana su pianissimo (krat. Za instrumente s tipkama: 19 kompo zicija u Fitzzvilliam Virginal Book (jedna štampana u suvremenoj zbirci). najtiše). pianissimo possibile (krat. — Sinfonia brevis za orgulje. 1944. LIT. A. 1937 i Don't We AH. u klasiĉnoj je muzici to najtiši dinamiĉki s panj. Djetinjstvo i mladost provela putujući sa cirkusom u kojemu je njezin otac bio akrobat. kada je napustio Rusiju. Music for Strings. Non. New York 1955. c. H. Collins. Westcotea. varijacije Nine by Nine. The Latin Sacred Music of Peter Philips (disertacija). Cantiones sacrae za 8 glasova. grade se od sredine XVIII st. Peter Philips. Nešto su niţi oblik imali instrumi R. Paget-pnvznu i gagliardu za 5 viola i passamezzo za 6 dionica obj. Prei pianina. Far nesea). G. tal. 1939). Hawkins u Americi (tzv. New Light on Peter Philips. U romantiĉnoj muzici postoji još i pianissimo possibile (pi — što je moguće tiše. piano ^krat. XII 1915 —• 11. 1842. Deliciae sacrae za 2 i 3 glasa i b. posebni ol klavira. Pageta te u njegovoj pratnji posjećuje Španjolsku. tiše nego pri PIANOFORTE -> Klavir PIANOLA -> Mehaniĉki instrumenti ! PIATIGORSKY (Pjatigorski). R. 1957. piangere plakati) oznaĉuje da u terpretaciji odreĊenog odlomka treba postići dojam tuge. Dart i W. 1598 (III izd. Simpson. Uz veliku muzikalnost i osebujnu ljepotu glasa njeno se pjevanje odlikovalo i izuzetnom izraţajnošću. Das Pianino. Stringham) i Rochesteru (B. dinamiĉka oznaka vedena od piano. H. c. 1941. La Foule. 3 Easy Pieces za gudaĉe. Fullcr -Maitland i W. 1938 i Stcp Into My Parlor. klarinet i klavir. Stcele. zaostaje i po volumenu i po kvaliteti tona. Courthouse Square. Ti PIANISSIMO (krat. ps Berlinu. T. . pp. ru violonĉelist (Jekaterinoslav. La Goualante du pauvre Jean. od 1585 u sluţbi lorda Th. pp. Od 1597.. Sussex 1958. Squire i dr. 1946. — VOKALNA: 2 zbirke madrigala za 6 glasova. Banchierija. što se najviše istiĉe u pavanama i gagliardama za virginal i u muzici za consort. 1964. ameriĉki kompozitor (Omaha. II izd. 3 Satiric Fragments. uspravno (-> Giraffenklavier). ORKESTRALNA: Sinfonia concerlanle. God. Peter (Pietro Philippi. HildebranĊ. G hn a. trostruki koncert za violu. Gem-mulae sacrae za 2 i 3 glasa uz b. Baleti: Gro teskne Dance. Portable grandpianoforte) i M. First Booke of Consort Lessons. odnosno okomito na klavijau smještenu po sredini ormara. Poslije 1605 primio svećeniĉki red. su to isprva klaviri s rezonatorom u obliku krila smještenih klavijature naviše. gdje je dobio prvu muziĉku poduku od S. 1932. — Isti. Montandom (Les Compagnons de la Chanson). Per-speclive in a Labyrints za 3 gudaĉka orkestra.: O. PIANO (krat. gdje je uĉio kod J. srednje tiho) i piu piano (tal. 1596 ( I I izd. tzv. 1894 — 99). DJELA. .. istodobno i neovis I. DJELA. G. 1937. Pape je 1 konstruirao tzv. 1948. 1613 ( I I I izd. Hughes. oko 20 kompozicija u rukopisu. 1938. Prvi pianin rezonantnim ormarom koji se proteţe od poda uvis i s klav turom po sredini ormara izgradili su 1800. uz to u sluţbi kardinala A. Studirao na Moskovskom konzervatoriju kod A. Petrus Philippus). francuska šansonijerka (Pariš. v. 1582 napustio Englesku zauvijek. tal. a H. — C. Isprva ţivio u Rimu (pitomac. Paradisus sacris cantionibus consitus za I — 3 glasa i b. partita za klavirski kvartet. Coates (Jacobean Consort Music. uvertira Tom Paine. c. PIANINO. — KLAVIRSKA: 4 sonate.: I. Plevel je instrumentu dao ime p. Scherzo. 9. svirao u razliĉil moskovskim orkestrima. 1947. Berlioz. 1625). Burrill. zbirka madrigala za 8 glasova. 1943. Misa za 6 glasova (saĉuvane 4 dionice u ruko pisu). Francusku i Flandriju. Aznavourom. Rogers. deminutiv odpiano). ppp. 1955).74 PHILIPPE DE VITRY PHILIPPE DE VITRY — PIATIGORSKY Vitry. V 1976). Assom i oblikovavši svoj izvoran stil interpretacije. lagano). PIAF. tj. dvorski je orguljaš nadvojvode Albrechta u Bruxellesu. 1942 i za violonĉelo i klavir. vec tiho). Edith (pravo ime Giovanna Gassion). Do 1921. Op pianina manji je od opsega horizontalnoga klavira {»A — za kojim p. Donauworth 1905. — J. 1936. Zbog okomito razapetih ţica ima specijalno prilagoĊenu englesku mehaniku tzv. Nebraska.. Lyder. 13 madrigala u zbirkama raznih autora. 1616 (II izd. 1612 (i kasnije). PHILLIPS. Split 1973. 1604) i 1603 (II izd. 1560 ili 1561 — Bruxelles. 1963. je doskora postao najrašireniji instrument. Profesor na Eastman School of Music u Rochesteru i 1949 — 64 na Univerzitetu u Illinoisu. Peter Philips. XI 1907 — ). što je moguće tiše). 1599. tal. W. 17. me. A Set of Informalities. P. God. Pojavila se i na filmu. pa vjerojatno do smrti. uspravni klavir. J. 1944. 1621). tal. kvartet s oboom. od 1610 kanonik u Soigniesu.). Studirao u Denveru (E. piano console. ___ s NOVA IZD. Mon ligi nair . Najviše je in terpretirala ehansone koje govore o ţivotu siromašnih i obiĉnih ljudi. Wonuma. PHILIPS. Petar Philips. 1933. Neko vrijeme boravio u Varšavi. u prvom r< za kućno muziciranje. Karijeru pjevaĉice zapoĉela 1935 u kabaretu L. c. nastale su pod snaţnim utjecajem talijanske muzike. osobito vokalne i crkvene. kvintet Music for This Time of Year. sonate za violinu i klavir. Boa nor Regis. 1630). U muziĉkoj literaturi javlja se prvi put oko 1600 u dj Sonata pian'e fone G. Squire (The Filzvjilliam Virginal Book. Princcss and Puppet. Partita za klavir i gudaĉe. I.od 1968 profesor-gost na Juilliard School of Music u New Yorku. Hanson). Composer and Organist. F. Philippe de engleski kompozitor (London. oko 20 kompozicija u raznim rukopisima. H. p. Vjerojatno zborski djeĉak u katedrali sv. II i III. Napisala j autobiografska djela Au bal de la ehance (1958) i Ma Vie (po. Muzika za consort i druge instrume n talne sastave: nekoliko kompozicija (osobito pavane) u suvremenim zbirkama (T. B. B. 1615). Tape-Clu Action. — A. Lumsden (Anthology of English Lute Music. Milord. 1623 (II izd. suraĊujući s piscem R. koncert za klavir.: kompozicije za instrumente s tipkama obj. B. 1633 (posth. Ditanaklasis). 1949. Morlev. Serenate za klavir 4-ruĉno. Mu u Beĉu (tzv. tokata. Pavla u Londonu. zbirka litanija za 4 — 9 glasova i b. Gent 1903. IV 1903— Los Angeles. — P. vrlo niski pianino s kriţanim ĉama. INSTRUMENTALNA. 1962. 1954). Monthlv Musical Record. P.T. Wornum. LIT. o PIAF ljudskim patnjama i fatalno- PIANGENDO (od tal. Recusant Historv. mp. 19. Pati. L' Organiste des archiducs Albert et Isabelle: P. Philipsove kompozicije. je ne regrette rien). on je usprkos tome ostao povezan s engleskom tradicijom. najradije je pjev pjesme drugih autora stvorene posebno za nju. W. uspravni klaviri. B. X. MGG. 7. od 1621 kapelan u Tirlemontu i od 1623 kanonik u Bethuneu. Nešto kasnije. Play Bali. pojedinaĉne motete obj. 1613 (II izd. Concert Piecc za fagot i gu daĉe. an English Musician in the Netherlands. Beckera. konstrukcija sti sudbine te o snazi ljubavi koja sve oplemenjuje (Hymn< V amour. postigla je ugled i slavu najbolje francuske šansonijeike. za tim orguljaš u English College. jedna od temeljnih dinamiĉ oznaka. — DRAMSKA : opere One-Act Opera. kod kojega su rezonator i metalni ol sa ţicama postavljeni uspravno. Bcrgmans. C. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju obj. Gabrielija i u nekim kompozicijama za gulje A. 1935. u instrumentalnoj mu piangendu odgovara dolente (con dolore). tal. — CRKVENA: Cantiones sacrae za 5 glasova. — Zborovi. Ta/Jel Consort. X 1963). 1628.: S. LIT. MeĊutim. Concerto grosso. Berteaut. Pjevala je u najpo znatijim pariškim dvoranama i na turnejama sa Ch. D. tiho. 3 Divertimenti. nekoliko moteta i drugih duhovnih kompozicija štam panih u suvremenim zbirkama. 1970). Od 1960 bila je stalan gost music-halla Olympia. La Vie en rose. 1628). U trebljava se preteţno u Vokalnoj muzici. Edith Piaf (prijevod s francuskog). Klengela i H. koju je konstruirao i usa vršio. 1621). 1936. Philips. Liszt i neki suvremeni aui upotrebljavaju i oznaku pppp. 1946. Mušica Britannica. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju. — KOA1ORNA: 2 gudaĉka kvarteta (I.. Papers of the American Musicological Societv for 1940. Pren je napisala tekst i muziku za niz ehansona. Becaudom i Y. Od 1590 ţivio u Antwerpenu (1593 u Amsterdamu vjerojatno upoznao J. Sweelincka). Ać. Lepleea koji joj je dao nadimak La Mome Piaf. Cottage Piano (1811) i Piccolo Piano (oko 182 njegovu su udarnu mehaniku kasnije prihvatili svi gradi) pianina. Gregor (Grigorij). 1622). 1942. 1615). 1941. A.: P.

Milsteinom. 1968. ĉembalo. Whitehouse. Varijacije na narodnu temu iz Slavonije. Francesco Maria Piave. Verdi: Ernani. 1859 —99 redovito nastupao na izvedbama Popidar Concerts (koncerti komorne muzike). Heifetzom. Piobaireachd. ujedno Piccinnijevo najvrednije delo. 1958. X. magnetofon. Benvenuti. Boniforti. Giuseppe Verdi. 1845. . timpane i udaraljke. Za njega su koncerte za violonĉelo pisali mnogi suvremeni kom pozitori (P. Braga. 1950. 1966. engleski pjevaĉ. 3 ili 4 varijacije i pokretnog završnog stavka. 1971. M. bakrorez je P. 12 capriccia za violonĉelo solo. 3 studije. tenor (Long Sutton. 1847 i Ruy Blas. Rolandi. Usavršavao se kod L. 1971. M. 2 trublje i gudaĉe. 1950. u knjizi Verdi. Na poĉetku Revolucije P. Mušica d'oggi. Lincolnshire. 1972. V 1800). God. Adami. S. — G. u triju sa A. God. stara škotska narodna muzika za gajde. M. Bosoni. Nicola (Niccolo). Studij završio na Konzervatoriju u Milanu (V. DJELA. mezzosopran i harfu. F. — J. II1884 — Beĉ. Allan. Ricci: Crispino e la comare. 8. Hausmann. 3 dodekafonske studije. Simfonijska trilogija (Sutjeska. 1850. Allan Cameron. 1962—68. W. varijacije i više manjih kompozicija za violonĉelo i klavir.: 7. sa A. G. ORKESTRALNA: Simfonija mladosti. Ko. — KLAVIRSKA: Sonata eroica. 1850 (nova verzija kao Aroldo. Od 1846 u Londonu (3 godine solist Talijanske opere). Prikaziva nje Piccinnijeve najbolje francuske opere Didon. Dugogodišnji prijatelj G. od 1842 u kazalištu La Fenice libretist i 1848 —59 upravitelj priredaba. 1846. — F. I due Foscari. zatim se vratio u Beĉ. G. N. 18. Studi e memorie. S. Piccinnijeva prva francuska opera Roland izvodi se 1778 i doţivljava odliĉan prijem. 1862 (nova verzija 1865). 1956. 1967. LIT. 1847 (nova verzija 1865). gajio duboko poštovanje prema Glucku za koga je rekao da je »zaduţio operu isto koliko veliki Corneille francusku dramu«. Griselda.. God. Concerlino za violonĉelo. Odak). pa je P. V koncertantna muzika (Conclusa) za ansambl solista i orkestar. i dr. 1969. oni su mu i nametnuli ulogu Gluckova rivala. 5. 1857 i La Forza dcl dcstino. DJELA. štaviše poz nato je da N. Divertimento (Djeĉji prizori) za mali orkestar. 1941—49 poduĉavao je u Curtis Institute of Music u Philadelphiji. 1952. Fleschom. J. Libretisti e poeti verdiani. Slavonska rapsodija. 1783. vibrafon. Tema i varijacije bili su bogato ornamentirani. 1907 debitira na Njemaĉkoj operi u Pragu kao Romeo (Gounod. Porpora. Castelnuovo-Tedesco). La Dotom delte isole. Na premijeri svoje opere 1779 postiţe Gluck izvanredan i zasluţen uspeh koji je bacio u zasenak prvo izvoĊenje Piccinnijeve Iphigenie (1781). Nastupao je i u komornim sastavima s velikim virtuozima: u duu sa S.. klavir. 18. Grant. 1952. La Traviata. Rigoletto. God. flautu. 1848. Stephenson. italijanski kompozitor (Bari. Pacini: II Duca d'Alba. I 1728 — Passy. — K. PIBROCH (noviji engleski oblik galskog piobaireachd). / koncerlantna muzika za flautu. LIT. Latham. 1844. H. Buzzolla. VII 1901). Debitirao 1834. Edinburgh 1915. C. Gostovao je u go tovo svim većim gradovima Evrope i SAD. Oko 60 libreta na koja su muziku napisali: G. njegovi su uĉenici R. Alfredo Carlo. 1959 i Kantata o krvi i kamenu. — Invencija I za orgulje. I 1822 — Crocetta di Nozzo kraj Bergama. Dotzauera. Bcrla di Varnol. A. 1848.PIATIGORSKY — PICCINNI 28 prvi violonĉelist Berlinske filharmonije.25. posebnu paţnju posvećuje djelima koncertantnog karaktera u kojima najviše dolazi do izra ţaja optimizam muziĉkog sadrţaja. Ch. rog. Rahmanjinovom i A. Capriccio za violinu i orkestar. Bio je i izvrstan pedagog. 1776 odlazi u Pariz privuĉen laskavim pozivima i novim mogućnostima za rad. za kojega je napisao više opernih libreta. Alfred. koncertirao u Munchenu (sa F. Schnabelom. 1798 vraća se u Pariz i stiĉe naklonost Napoleona. 1969. tu piše komiĉnu operu La Cecchina ossia la buo-na figliuola. — G. kompozitor (Zagreb. F. 1872. talijanski violonĉelist i kompo zitor (Bergamo. Abbiati. // koncertantna muzika za klavir. Aiacbeth. Trebao je postati svećenik. 1958. Skulpture. III koncertantna muzika za recitatora. — U. Mendelssohna (Liedcr ohne Worte) i dr. Piave poeta filodrammatico. 7. Muzika za radio i televiziju. 1854. PICCAVER. 1970. M. Pibroch. Zlatko. 1848 i Piltore e Duca. balet Legenda o Amoru. Objavio je autobiografiju Cellist (1965). 1952. je tada imenovan za direktora italijanske operne trupe (angaţovane u pariškoj Operi).). its Origin and Constructicn. PICCINNI. P. Verdija. Bach i dr. kontrabas. Već ugledan preselio 1758 u Rim. PIBERNIK. passacaglia i fuga za gudaĉki orkestar. LIT. sa V. djela F. SAD i Juţne Amerike. Nakon tog a posvetio se solistiĉkoj karijeri te je ubrzo postao jednim od najuvaţenijih i najtraţenijih violonĉelista današnjice. a kasnije izuzetnu popularnost ne samo u Rimu i Italiji nego i u drugim evropskim zemljama. Stiffelio. IX 1958). Himna radne mladosti. Romeo et Juliette). stu dirao kod L.Polazio pjevaĉku školu na Metropolitanu u New Yorku. Libretti e libretisti verdiani dal punto di vista storico-bibliografico. P. Poetske improvizacije za recitatora i 10 instrumenata. Roma 1941. pozvan u Pariz na pobudu Gluckovih protivnika. 1910 —37 bio je prvak Beĉke opere. P. od 1859 vršio je te duţnosti u milanskoj Scali. obojene više internacionalno. F. Sastoji se od teme. 1965. — Pjesme za glas. Alfredo Piatti. 16. Zanimljivo je da su njegove ozbiljne opere na francuske tekstove daleko uspelije i vrednije od odgovarajućih . P. tubu. Venecija. 1848. Polazeći od Goldonijevog libreta on je u komiĉnu operu uneo elemente opere serije (parti serie) pa je time proveo prelaz iz napuljskog tipa buffo-opere u tip sentimentalne. što mu je omogućilo da prikaţe i svoje ranije italijanske opere. Ricci: Estella di Murcia. T. Francesco Maria. serenada za 2 violon ĉela. E. Horowitzom i N. poglavito buffe. 1937—55 ţivio u Londonu. varijacije Ţuti ljiljan za flautu. Merighi). 1844. 1958. 1853. Simon Boccanegra. C. 1951. 1961. —• DRAMSKA: scensko-muziĉka burleska Vijesti za glumicu. 1963. koji zbog njega 1800 ustanovljava mesto šestog in spektora muzike na Konzervatorijumu. DJELA. PIAVE. od 1961 voditelj je muziĉkih suradnika za reţiju na RTV Zagreb. 1951. 1971. sviranje mu se odlikovalo tonskom izraţajnošću i savršenim svladavanjem tehniĉkih problema. Milano 1959. provodi ĉetiri godine u velikoj bedi. 1951 i dr. Simpson. Oslanjajući se na tradicije napuljske operne škole P. na turnejama po Italiji i Rusiji. Duporta. 1867. Masovne i borbene pjesme. Balfe: Le Muldtre. E. Mercadante: La Schiava Saracena ossia II campo dei crociati. U poredenju sa savremenicima (izuzev Glucka) on je znatno unapredio i orkestar zanimljivijom i raznovrsnijom instrumentacijom. se vraća u Napulj da bi uskoro bio stavljen u kućni pritvor pod sumnjom da simpatiše Revoluciju. Mantovani. 1951. Od 1838 u Veneciji. što samo delimjĉno po pravlja njegovo materijalno i tada već u velikoj meri oronulo fiziĉko stanje. od 1957 predaje na Univerzitetu u Bostonu i na Peabody Cortservatory u Baltimoreu. 1867. Na grobu heroja. graĊanske muziĉke komedije. London 1901. harfu i gudaĉe. Roma 1939. Rubinsteinom i J. X. mada je delo ipak doţivelo dosta lep prijem. No. — KOMORNA : 4 sonate za violonĉelo i klavir. Umjetnik profinjene muzikalnosti. talijanski pjesnik i libretist (Murano. — VOKALNA. Studij kompozicije završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Za grebu (K. PIATTI -> Cineli PIATTI. 1874 i 1877. 1955. J. Njegova se dela ne izvode i P. koncert za 3 orkestra. 1962. i L. 26. 1863 i dr. znaĉajan majstor motivskog rada i odliĉan poznavalac vokalne tehnike i izraţajnih mogućnosti glasa. IV koncertantna muzika za grupu solista i grupe zvuĉnike. Hindemith. —■ KOMORNA : gudaĉki kvartet in d. 1965. Kummera i dr.L. ali se posvetio filozofiji i retorici te je u Rimu poĉeo suraĊivati u Revne des Deux Mondes. ORKESTRALNA : 2 koncerta za violonĉelo. Simfonijska apoteoza (Praznik avangarde). Locatelli. A. Svirao je s gotovo svim istaknutim orkestrima Evrope. Durantea na konzervatoriju Sant'Onofrio u Napulju. Schnabelom i C. Strcpnja za sopran i klavir.23. Lea i F. Kantate: Osijeku. 75 projektore i komorni ansambl. 1954—60 profesor na Muziĉkoj školi i muziĉki kritiĉar dnevnika Glas Slavonije u Osijeku. izdrţavajući se od skromnih prihoda koje mu donosi kompo novanje psalama. Pedrotti: Olema la schiava. OBRADBE 1 PRERADBE: Ocuvres classigues za violon ĉelo (P. Don Diego di Mendoza. P. Najizrazitiji je primerak tog novog buffo-ţanra La Cecchina. // Corsaro. V 1810 — Milano. saksofon. 1894 — 95. Prochazka-Neumannove u Pragu i kod Rosarija u Italiji. je bio melodiĉar velike osećajnosti. Quarti. — INSTRUKTIVNA: Škola za violo nĉelo (izvod iz instruktivnih djela J. U to se vreme u Parizu već razmahao sukob izmeĊu pristaša italijan ske opere i pristaša Gluckove operne reforme.: T. Sin muziĉara. PICCINNI (Piccini). God. C. 1851. MGG.: M. njegovi odnosi sa Gluckom nisu se time promenili. God. djeĉji balet Nezadovoljna buba-mara. F. U formalnom pogledu njegove se kompozicije oslanjaju na tradicionalne muziĉke oblike uz ĉestu primjenu polifonih postupaka. 1962. J. S. obligatni violonĉelo i klavir i za glas i klavir. Koncepti za violu solo. Trijumfi. Prokofjev. Sklon suvremenom muziĉkom govoru. XII 1926 —). Preludij. razradio je finale i uveo oblik slobodnog ronda. kojom na premijeri 1760 postiţe vanredan uspeh.). 1842. III 1876). Predsjednik je Komisije za priredbe u Društvu hrvatskih skladatelja. Ostatak ţivota provodi povuĉeno. doprinosi njegovom postavljanju za profesora na Ecole Royale de Musique et Declamation koja kasnije postaje Pariški konzervatorijum. a posebno obiljeţje dobivali su primje nom prirodnog ĉetvrtstepena izmeĊu tonova / i fis. najprije korektor u štampariji. udruţuje rijetku muzikalnost sa sav ršenim tehniĉkim znanjem i razumijevanjem bitnih elemenata razliĉitih stilova i struja. Lisztom). Alfredo Piatti. F. Snaga zemlje). Minijature. u stvari. A. gdje je djelovao kao pedagog. Lorenzino de'Medici. God. — IZDANJA. Osim toga P. 1924. 1957. ne stvarajući nijedno novo delo. 1957. Becker i W. 1857). MGG. pjevaĉicu. Parizu i Londonu. je u mnogome razvio strukturu opere. je proširio i produbio znaĉaj dueta i dao im snaţniji dramski izraz. Uskoro je prihvatio ponudu pariške Opere da napiše delo na temu Iphigenie en Tauride na kojoj je radio i Gluck. je bio uzor violonĉelistima svoga vremena. K.

Six morceaux faciles. Vittorina. Th. Seger). 1890. koncertna kompozicija za harfu i orkestar. Scherzo-Caprice za klavir i orkestar. D. D. Fantaisie basque za vi< i orkestar. 1765 —69 violinist i pomoćni kapelnik kod biskupa A. 1 Humoresque. — L. Bellucci La Salandra.Mala flauta). solo-pjesme. 1761.: W. 1912. 1888. 19. 24 Capriccia za violinu solo. La buona figliuola von Nicola Piccinni. La Cecchina ossia la buona figliuola. PIERNE kod Morh 17. II. — Dve simfonije (uvertire). Gabriel Henri Const: 2. de Curzon. 1952.) — CRK NA: rekvijem. 1787. 1901. teologiju i pravo u Pragu. 1784. Wenzel). 30. 1935. 1774. mazurke. — C. kom] ĉije za violinu i klavir. Pene'lope. La bella verila. La Molinarella. Francka (orgulje) i J. Scenska muzika. 11 serenada. VII 1949). Griselda. 1754. La Scaltra letterata. od 1762 je violinist u crkvi sv. kompozitor i orguljaš (Metz. Thrce Unedintified Chansons by Pierre de la Rue. ORKESTRALNA : simfonijska pjesma Sortilegi za klavir i orkestar. — VOKALNA. 1927. Notes bibliographiques sur la guerre musicale des Gluckistes et Piccinnistes. 1901. W burg 1940. Salame. u guljskoj muzici oznaka za f< koji se postizava ukljuĉivar svih registara (organo pie rja italijanskom jeziku. 1775. Kantate. La Rotella. Kerman). Izvr interpret Debussvjevih djela. Bari 1928. 1892. Bari 1951.: L. klarinet i klavir. Jcannc. N. Vendie. W. La Morte di Abele.. 1960. Marmontela (klavir). La Serva onorala. \TTi\ Gli Amanti mascherati. III 1952). koncert za klavir u c-molu. 1. Lenepveu). 1962. Alessandro nelle Indie. 23. IX 1741 — Beĉ. La Coupe enchantee. 1926. sa M. v. 1913. — K. — KOM NA: klavirski trio. — Obradbe narodnih napjeva. 18 82 di Prix de Rome kantatom Edith. Straussa. 1758. 1934. 1936. — VOKALNA. J. Piero. God. LIT. 1893. Humorcsque za klavir i orkestar. Variazioni coreografiche. — Kompozicije za orgulje. PJB. neko vrijeme je muziĉki direktor kazališta u Monzi. — F. Riccardo Pick-Mangiagalli. istodobno je violinist u seminaru sv. VII 1882 — Milano. 1901. la klavir. Martin. 1940. 1921. — DRAMSKA. — Solo-pjesme. 1914. // Carillon tnagico. Preludio c Scherzo sinfonico. VII 1937). DJELA. 1891. 1766. Wien 1928. 4 sonate i tokata za ĉembalo. Marije pred Tynom i studira kompoziciju (J. 1769 po staje prvi violinist dvorskog kazališta u Beĉu. J. Jć. klavirski kvintet. Chant de Printemps. 1927. Panton 1889. a zatim do smrti u sluţbi nadvojvode Fer dinanda.: G. Ouverture syn nique. Note d'archivio. 1962. Della Corle. te -> Biigelhorn in Es (njem. solo-pjesme (ciklus Scheherazade. Opere: Basi e bole (libreto A. ameriĉki muzikolog (Chicago. 18 fuga za violinu solo. MQ. La Libellule. — T. DRAMSKA (oko 130 opera). Pastorale varie'e dans le style ancien za duhaĉe. Ferchaull. LIT. — Crkvene kompozicije (misa. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. MGG. Nicola Piccinriiv'MGG. Baleti: // Šalice d'oro. PICHL (Pichel). 1905). 1936. 1893. VIII ] — Ploujean G. . Paysages frandscains. Thoinan. — II. 1777. God. Piccinni: con frammenti di musiche inedite. La Critica musicale. — KLA\ SKA: Chant d'automne. s.— VOKALNA: zborovi. -> violino piccolo. 1942) i G. a 1910—32 glavni dirigent orkestra Colonne. lakoću i vještinu. 1931. // Servo padrone ossia L'amor perfetto. Nakon dvogodišnjega bon u Rimu nastavnik muzike u Parizu. 1903 poirn dirigent. sonata za violinu i kl 1900. 1760. 1923. Opere: Le D Galant. MGG. Vecchi (Atlante paleografico musi I95i)LIT. 1910. 1929 i Dansc des Elfes. Camelti. Saggio cronologico delle opere teatrali di Nicolo Piccinni. L'Ospite inatteso. 1894. 1926. Studirao Pariškom konzervatoriju kod A. 1883. 1920. MGG. 1761. Konigslom. 1765. F. Pascazio. 1778. DJELA. Piccinni als Buffokomponist. 1760. Bernsteinom). Austriji i Njemaĉkoj. oko 35 koncerata za razliĉite solistiĉke instrumente. Sonata da camera za flautu. Lowinsky. Studije: The Chanson Albums of Marguerite of Austria. Nastavniĉku karijeru za poĉeo kao asistent na Rutgers University u New Brunswicku (od 1965 profesor). oznaka uz naziv instrumenta.10 i Le Figurinai. 1966. sonata za violonĉelo i klavir. DJELA. Od 1969 urednik je ĉasopisa Journal of the American Musicological Society. Barkarola za 2 klavira. 1936. Introduclu variations za 4 saksofona. Vaclava. La Nuil de Noel de 1870 za sole. 1796 se vraća u Beĉ. studirao na Pariškom konze: toriju (Ch. Mompellio. DJELA. 1938. ceri i dr. One Nuit de Cartouche. 1923. Badinage. 1780. Roland. Ga Pierne. Riccardo Pick-Mangiagalli. 1962. Opere (većinom komiĉne): Le Chemin de Vamour. Leipzig. Tabor. \Veber. 16. 1755.: A. 1914. 1883. / Viaggiatori. NOVA IZD. Desnoiresterres. a. PIERO DA FIRENZE (Petrus de Florentia). 1883. forte. iako ne u \ i mnogo originalnosti. Les dernieres annees de Piccinni a Pariš. X. Impressions de Music-Hall. Rapsodia epica i dr. Filmska muzika. Wenzel Pichl. 15 kvinteta. Paul. 1901. Opere buffe: Le Donne dispettose. Holmes. Premiere suite d'orchestre. Havdna sa svjeţinom i izvornošću ĉeške melodike. 1917. — J. La Notte critica. 1885. Casanova a Venezia. A PICK-MANGIAGALLI. 1935 i Evocazioni.j malen). PICKER. Les Enfants d Bethle'em. 2 dvoglasna kanonska madrigala i 2 troglasne cac autentiĉnost caccia Or qua compagni i Segugi a cord'e can dokazana. 1931 i Notturno romantico. Suite de concerl. X. Tantum ergo. Gluck et Piccinni. Klotilde (nasljednik C. talijai kompozitor XIV st. Abert. 1792. — KLAVIRSKA: 15 pieces. Masseneta (kompozicija). Opere scrie: Zenobia. Les Elfes. — Dvanaest opera na talijanska. Niccolo Piccini. U vokalnoj muzici o: ka a voće piena upućuje da redeni odlomak treba izv< punim glasom. Francois d'Assise. 1933. 1772. — P. 1895 (pregl. Kolisko. LIT. Die italienisehe Aladrigalisten des Trecento. Aspects of Medieval and Renaissance Music: A Birthday Offering to Gustave Reese. 1965. Enilde i Aladcmoiselle Don Quick Baleti: Seduclion. 1912. psalmi). Album pour mes petits amis. — KLAVIRSKA: Silhouettcs de Carnaval. mise. — CRKVENA: oko 30 misa. Opereta Ce'sa J 939. doktorirao na Kalifornijskom univerzitetu u Berkelevu (E. 1915. Neko vrijeme koncertirao u Italiji. Ĉeška. kvarteti s flautom i s klarinetom. L' Uomo Piccinni e la »Querelle celebre«. odakle 1775 pre lazi u Milano kao violinist i kompozitor komorne muzike nadvojvode Ferdinanda. // Vagabondo fonunalo. O Pichlovoj popular nosti svjedoĉi ĉirrjenica da su mu kompozicije štampale najuglednije evropske izdavaĉke kuće. 1901. Njegove kompozicije pokazuju u harmoniji i instrumentaciji utjecaj francuske muzike njegova doba i muziĉkog jezika R. — KOMORNA: 30 gudaĉkih trija. 1887. Piccinni e il discorso di Marcagni del 1900. VI 1874 — Pa 24. v. — Isti. 1883. pojedine kompozicije obj. X. Rapsodie Lorr — Gudaĉki kvartet. latinska i njemaĉka libreta. Le Docteur Blanc. Boulon d'or. 1909. Ballet de cour. Le Mensonge officieux. — A. 1913. — Gudaĉki kvartet u g -molu. Notturno e Rondo fantastico. sonate za violinu i klavir. X. kao npr. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma L'An mil (sa zbor 1897. Le Fat meprise. Wenzel Pichls Kammermusik (disertacija). Lucelte. Madţarska). 1756. Violinu uĉio u rodnome mjestu kod J. Kasnije studirao filozofiju. je neosporno dao neke od najvrednijih i najĉistijih primera ovog muziĉkog roda. ORKESTRALNA: 89 simfonija. zbor i orkc 1896. PIERNE. Giovine. obou i klavir. Les joycuses comr. 1958 — 63. 8. sonata za violonĉelo i klavir. violu i violonĉelo. X. Iphigenie en Tauride. 1938. An Introductionto Music ( I I I izd. 1927. Mascarades. Lizarda. 1793. Trois pieces en trio za violinu. 1752. // Re pastore. gdje je isprva violinist u dvorskom kazalištu. 1758 i Gionata. Psalam XXIV. 1783. Bari a N. IV 1929 —•)• Na Univerzitetu u Chicagu postigao 1951 naslov Master of Arts. — DRi SKA. — DRAMSKA. pun). — M. Esterhazija). Popovici. Les Cathedrules. 1935 i Fragonard. 1962. 1946. Bio je veoma vješt viol inist te plodan i svestran kompozitor. Od 1936 direktor Milanskoga konzervatorija. sonate za violinu solo. Illinois. Orati La Croisade des enfants. Le Gclosic. U svojim djelima (oko 900) sjedinio je klasicizam J. MQ. Burlesca. Opere teatrali serie e buffe di Niccolo Piccinni. ORKESTRALNA: 2 simfonije. 1888. z b o r s k o j literaturi? p. 1893. Na polju buffo-opere P. Fischer. Poeme symphonique za klavir i orks 1901. Gabriel Piernć. 1905. 1910 i Sophie Arn 1927. Studien zur italienischen Musik des Trect Publikationen der Schweizerischen musikforschenden Gesellschaft. d'Arc. 1921. DJELA: kritiĉko izdanje s komentarom The Chanson Albums of Marguerilc of Austria. moteti. Ide m prve kompozitore troglasnih caccia i dvoglasnih kanonskih : drigala. 1794. 1890 — 98 orgulja: crkvi sv. Pierneovo najpoznatije djelo je ora La Croisade des enfants. Bari 1928. što u prvome redu treba pripisati bo ljim libretima. violonĉelo i klavir. Sere'nade a Colombinc. Demetrio. 1918. U rukopisu Panciatichi 26 nalaze se 4 njegova dvogk madrigala. 1 lmages. Pariš 1890. 1929. of Charles VIII of France Cvncerning Alcxander Agricola. 1 Cassandre. Pokornvja. rekvijem. 1792. A Lctter . I Abandon. Pafis 1878. Mahit. violonĉelo i harfu. Boito). La Buona figliuola ritala. Paul. RMI. — M. 6 klavirskih trija. God. Orguljaš u crkvi Saint-Paul-Saint-L u Parizu. Didon. dirigent i guljaš (Metz. Siroe. de Pariš. Baleti i pantomime: Le Collier de saphirs. Reverie. Pierne. Riccardo. Heures heroiques. Wien 1918. DELA. 1767. 151 gudaĉki kvartet s baritonom te niz kompozicija za 5—8 instrumenata i bariton ili violu da gamba (za kneza N. 1769. oznaĉuje mješovit zbor suprot zboru sastavljenom jednakih glasova (-*■ Aeqt 3. Giration. 18 gudaĉkih kvarteta. Bari 1964. 10. vio violu. Demofoonte. 1785. La Berceuse. — A. ] 1956. 1. Annales Musicologiques. Strahova. 1937. Gulliver au pays Lili 1937. U tome je njegova najveća istorijska zasluga. I Don Luis. Divertissemenl sur un theme pastoral. Sumitra. sonata za violinu i klavir. f cuski kompozitor. RoĊak Gabriela. dalise et le chevre-pied. Ipermestra. 1759. — G. Pamela transformed. 1890. Lo Stravagante. PICCOLO (tal. // Baronc di Torreforte. I Simfonijske pjesme: De I' ombre a la lumiere. 1906. 23. ĉeški kompozitor i violinist (Bechvne. Variations libres et finale za flautu. 1960). M. 1907 i Les Fiorct St. MGG. Marrocco (F tcenth Century Ilalian Cacce. Francka). — E. Le Theatre. psalmi. — H. 1966. talijanski kompozitor i pijanist (Strakonice. u Es-duru i u d-molu.: ukupna djela obj. Gani. 3. Gabriel. Atys. 1761. 1923. Vjerojatno izmeĊu 1330 i 1350 u sluţbi ( telji Visconti u Milanu i obitelji Scaligeri u Veroni.: R. Vaclav (VVenzeslaus. LIT. Le Dormeur eveille. violonĉ kiavir. oznaĉuje najmanji instrument pojedine obitelji s najvišim op segom. Oratoriji: Gioas. 1758. I La Fille de Tabarin. Pataĉića u Velikom Varadinu (Nagvvarad. 1781. 1935. Pirrotta {The Music of Fourte Century Italy. Pariš 1872. I 1805). 1895. Piccolo in Es ili Pikkolo-Korneti). 1962. God. 1783. 2. 1762. Schneider. 1950. — A. Mondolfi. — A.76 PICCINNI — PIERRE PIENO (tal. 1935. 1. On ne badinc pas avec Vamour. flauto piccolo (-5. U svojim mnogobrojnim komp cijama oĉitovao je veliko znanje. 1779.

Urednik ĉašo] Le Monde musical i suradnik mnogih struĉnih publikacija. Constant. II 1918). francuski muziĉki pisac (Passv.PIERRE. 12. Studirao na Konzervatorij Parizu. od 1881 radio na Parisl konzervatoriju (1900—10 zamjenik sekretara). fagotist u pariškim orkestrima. VIII 1855 —■ Pariz. .

Milan. Krover. IV. 1 9 6 8 . a 1926 —29 redaktor ĉasopisa De Muziek. a nas tupao je i na drugim Jugoslaven- M. 1920. 1922. 77 PIERRE DE LA CRODC PIETRI. Studirao na univerzitetima u Leipzigu (Th. Pet gudaĉkih kvarteta: I. 1943. 1930. 1917. velika terca smatrala konsonantnijom. 1915. 1972. t. Otuda pifferari. Scenska muzika. 1932. 2 sonate za violinu i klavir. Piccars« za muški zbor i duhaĉe. Paul Stephen. van Lunteren-Hansen). koji su o Boţiću dolazili sa sela u Rim i uz svirku predstavljali pastire iz Betlehema. »I PirTerari*. Ringer.: De Ouintencircel. 1916. 1960. Dva klavirska trija. 1725 — 1790. DELA. 1933 i Merlijn. 1929. . Le Concerl spiritucl. 1965 osvojio prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju Niccolo Paganini u Genovi. Havanaise za 2 viole. Operni solist u Osije ku (1919—27). Njihove pastoralne melodije bile su. 19301 Hymne za bas. zatim nalazi poticaje u impresionizmu (Debussv) i u muzici Schonberga i Stravinskog. 1940. Coronara na Konzervatoriju u Milanu. terza picearda). velika terca u završnom trozvuku jedne kompozicije napisane u molu. Romance sans paroles. pikardisehe Terz. — Passepied za carillcn. Primarasa. 1916. Opere: Calendimaggio. 1916. les luthiers et la facture instrumentale. Jahrhunderts als musikgeschichtliche Ouellen. Hardzvare Performance. Three Polymers za klavir. Jahrhundert. Svojom je djelatnošću kao kompozitor. VIII 1946). Faust). 1932. Zrinjski (Zajc. 1926. na opernoj pozornici debitirao 1919 u Osi jeku kao Marcello (Puccini. 1920. PIHLER PIKAJZEN. 2. III 1897—). — K. Postao 1942 redatelj Gradskoga kazališta u Gor litzu. De leute komt za muški zbor i klavir. 1969—70. 1946. gdje je uz to od 1934 dramaturg opere. 3 sonatine. MusizierendeHirten in Rom. and the Netherlands School of the 20th Centurv. Organisten und Orgelspiel in Deutschland bis zum Ende des 16. M. Giocondo Zappaterra. Seth Calvisius und Johannes Kepler. DJELA. sa suradnicima. Jahrhunderts. 1973 (sa B. od 1958. Orgelspiel und Orgelbauer in Spcyer vor der Reformation. Alor-dre la Terre Vivante. The Radio Belgrade Electronic Studio. V 1886 — Milano. Tuffolina. H. AFMW. Tri simfonije: I. Operete?/« Flemmerland. Lucciola. 1893 . Ojstraha na Konzervatoriju u Moskvi. 1936. Divertimento za klavir i gudaĉki orkestar. H. X 1913 —). uz to je bio 1918 —23 muziĉki kritiĉar novina Utrechts Dagblad. 1924. M. De Pianosonate van Willem Pijper. 1934. 15. Ketting. Die Musik im Erziehungs-und Bildungsideal des cusgehenden Altertums und fruhen Mitlelalters. Giovanni.). Studije fizike završio 1960 na Univerzitetu u Oxfordu. 1918. 1919. zvuĉ nim i opseţnim glasom i izvrsnom glumom djelovao je uvijek nepo sredno i uvjerljivo. 8. pedagog. Uĉenik A. Zur Pfiege der Musik an den deutschcn Universitatcn bis sur Mitle des 16. Festschrift Max SeirTert. b udući da se ona pojavljuje i kao ĉetvrti parci jalni ton iznad odreĊenog basovog tona. bis zum Beginn des 17. 1917. MGG. 1940 i 1941. 1955. 1919 i 1924. Josip. 1930 — 47 bio je direktor Konzervatorija u Rotterdamu.. 1927. 1899. talijanski kompozitor (Sant'Ilario na otoku Elbi. — E. AML. Gallija i G. P. 1900. Mala se terca u završnom trozvuku izbjegavala zbog toga što se. 1967. Karijeru zapoĉeo kao kompozitor opera. Dĉ. Acqua cheta. K. a 1925—30 kompoziciju na Konzervatoriju u Ams-terdamu. PIGNON. 1930. skim opernim pozornicama. Der Vnterricht in den Dom. Studirao na Muziĉkoj školi u Utrechtu (J. Guarda. i6e Eeuzus Marialied. 1925. klarinetista i saksofonista. H. PIFFERO (tal. Vcm'anni. Utrecht (u štampi). uv edena je u muziĉku praksu poĉetkom XVI st. Bardet. J. 1957. 1931. Synthana. 10 duhaĉa i 2 klavira. Leipzig 1954. L. Op den wetfstoel za zbor. ali se u pojedinaĉnim sluĉajevima susreće i dalje. vanredni . franc. kontrabas i klavir. sonata za flautu i klavir. documenls historiques et administratifs (sa potpunim popisom autorovih djela). DRAMSKA. 6. Njegovi su najpoznatiji uĉenici H. Mefisto (Gounod. Solopjesme: La Maumariee 2 zbirke. II. Ruy Blas. 1925. SchaefTerom). sekstet za duhaĉe i klavir.). Willem Pijper. Music for Tape. Badings. Od njegovih mnogobrojnih baritonskih i bas-baritonskih uloga istiĉu se Boris Godunov (Musorgski). Sima (Gotovac. Reeser.. Beogradu (1927 —41). 1923. S o u n ds Ar o u n d I — I V. — SPISI. 1936. 1929 ( I I izd. 1932. Sakaĉem). 1962. U poĉetku pod utjecajem njemaĉkih kasnoromantiĉara (Mahler). ĉasa mia . Twee Liederen op Oud--Hollandse leksten. H. Kloppenburg.PIERRE — PIKELJ DJELA: Histoire de Vorchestre de VOpera de Pariš. Notes inedites sur la musique de la Chapelle Royale (1532—1790). 1899. 1965. Jahrhunderts. od 1945 ţivi u Kaiserslauternu. 1928 i V. 1930. Liederen. II quarletto vagabondo.: B. 1928. duhaĉki trio. tierce de Picardie. Scarpia (Puccini.: K. Od 1929 predavao na Pedagoškom institutu Tehniĉke visoke škole u Dresdenu. 6 Adagia. 1962. Nocturne za fagot i gitaru. u 12/8 mjeri.. Ĉlan više opernih i simfonijskih orkestara u Srbiji. LIT. 1974. ibid. Rondine bionda. — DRAMSKA : opere Halezvijn. Pjevanje uĉio u Zagrebu (E. Izbor najvaţnijih ĉlanaka i kritika obj. Praksa redovitog za vršavanja pikardijskom tercom gubi se sredinom XVIII st. 1919. PIKARDIJSKA TERCA (engl. Der IVandel des Klangideals in der Musik. 1972. 1917. 1920. 1923. Music Today. PIKELJ. 1935. Thematisch-bibliografische Catalogus van de verken van Willem Pijper. PIHLER. 121— 123. Drie OudHollandsche Volksdansen. Dobitnik drugih nagrada na natjecanjima violinista u Pragu (1949) i Parizu (1957). 19. 1913: Adio giovinezza. 1921 i I I I . Šku. 1914 i 1921. snaţno utjecao na iduću generaciju nizozemskih kompozitora. Nikola Šubić Zrinjski). Modclla. 1914. Inleiding tot de opera Halewijn. Les Hymnes et chansons de la Revolution. Bosmans. U posljednjoj stvaralaĉkoj fazi (otprilike od 1932) P. ĉini se. Za glas i orkestar: Fetes galantes (na stihove P. 1931. 1926. V 1939 —). N. Ko. Tosca). Koštana). 1917. 1919—20. 1923. Mitke (Konjović. 2 sonate za violonĉelo i klavir. Cammarota) i Beĉu. kompozitor (London. stari talijanski naziv za razliĉite vrste pastirskih duhaĉkih instrumenata najviše sa dvo strukim jeziĉkom (Schalmei. Assen 1960. P lemenitim. 1927. Zenck) i Freiburgu im Breisgau (W. Drei Aphorismen. kritiĉar i esejist P. Willem Pijper and Dutch Contemporarv Music. 1973 (sa N. Tzvo Pieces za violinu i klavir. AFMF. Tzvee ballades van Paul Fon za ţenski zbor i orkestar. Namba Zaim. Od 1958 bavi se istraţivanjem izvora za muziĉku povijest srednjega vijeka i renesanse na podruĉju srednje Rajne. Knez od Zete). Anuario Musical. ali se onda posvetio vedrom muziĉkom kazalištu i napisao više veoma uspjelih opereta. Pan. Falstaff (Verdi). njemaĉki muzikolog (Dresden. PIJPER. X. P. je najznaĉajniji nizozemski kompozitor u razdoblju iz meĊu dva rata. I I . pa nije iskljuĉeno da su utjecale na postanak -»■ siciliane. W. I I I . Ero s onoga svijeta) i dr. Chamber Aiusic za 2 klarinetista. posvećujući posebnu paţnju još neiscrpljenom poten cijalu ljudskog glasa. Mengelberg. nizozemski kompozitor. UIsola verde. 1 9 7 2 . 1974 (sa B. pijanist i muziĉki pisac (Zeis t. 1937. Caecilia en de Muziek. 1928. L'Ascensione.. IX 1894 — Leidschendam. INSTRUMENTALNA: Five Pieces za kamerni ansambl i tenor (vlastiti tekst). Willem Frederik Johannes. Zagrebu (1941—45) i Rijeci (i945—59). 1962 posvetio se muzici i došao u Jugoslaviju. 1920. Zes Symplionische Epigrathmcn. 1939 i za violonĉelo. bariton (Osijek. Bernet Kempers. —*-l8. 1926. Varia Historica. LIT. Orgelbauer. Scenska muzika. —■ KLAVIRSKA : sonata. kao i u inozemstvu. Les Factcurs d'instruments de musique. 1895. I 1904 — ). kad se kao završni akord poĉeo upotrebljavati potpuni trozvuk ( -> Kadenca). Anuario Musical. ime za sviraĉe u XVIII st. La Faclure instrumentale d VExposition universelle de 1889. X. U melodici ĉesto daje vaţnu ulogu intervalu kvarte. R. Sachsen als Musikland. 1939— 45 (nedovršena). Willem Pijper. MQ. 19 23. Constant Pierre. Lac-hartre). 1932. 1910. 1930. 1973. Assen 1954. U poĉetku komponuje kamerna dela postvvebernovske orijentacije. 1957. pjevaĉ. — A. 1930 — 31. 1935. 11. 1929. Schallenbcrg. 1926. Bio je stalni gost Ljubljanske opere. La Canzone di S. Sarrette et les origines du Conservatoire nttional de musique et de declamalion. II i III. 1938. za violinu. Die Musikpflege. 1966. Maristella. III 1947). •— Isti. Le Conservatoire national de musique et de declamation. Giuseppe. Interface. Wagenaar. G. 1904 i dr.— Isti. 1919 i 1922. Maksim (Konjović. van Lier. popreĉna svirala). 1927. 1918. LaDonna perduta. 1900. duhaĉki kvintet. Willem Pijper. Koncerti: za klavir. Over Willem Pijper. Orkestsluk za klavir i orkestar.: H. njem. H. — K. ORKESTRALNA. 1915. MF. 22. — Obradbe starih francuskih i nizozemskih pjesama (Oudt Nederlandsche Minneliedjes i dr. Verlainea).— E. prelazi na melodijske linije šireg daha i sve se više sluţi kontrapunktskim tehnikama i oblicima (fuga). te oko 1920 dolazi do vlastitog vrlo saţetog izraza. po tadašnjoj muziĉkoj teoriji. Die Beschreibungen deutscher Fiirstenhochzeiten von der Mitte des 15. Ph. 21. Srednju muziĉku školu i Muziĉku akademiju završio u Beogradu. I. Gurlitt. van Bazen. — ELEK T RO A K U S TIĈ N A: Ye a h . 1923 pokrenuo. 1967. Birtner. »Reveillez-vous. od 1967 bavi se elektroakustiĉkom muzikom. a 1943 direktor opere u Konigsbergu. 1929. B. De Derde Svmphonie van Willem Pijper. PIETZSCH. — SPISI: Sistemi za stvaralaĉku konlrolisanupro~ izvodnju zvuka. septet za duhaĉe. Vbersehene Ouellen zur mittelalterlichen Orgelgeschichtc. Viktor Aleksandroviĉ. spel van emotie en intellect. Geller. — W. 1955. promovirao 1928. a dvadesetih godina i glavni predstavnik nizo zemske avangarde. Od 1918 predavao harmoniju. 1931) i De Stemvork. Za zbor acappella: Heer Halezvijn. 1923. II 1933 —). harfist (Zagorje ob Savi. nizozemsku sekciju MeĊunarodnog društva za novu muziku. Synthi-story. London 1949. Picardy third. sovjetski violinist (Kijev. Sonata za 2 klavira. On gradi ĉitavu kompoziciju iz jedne jezgre — kratkog motiva ili akorda — te razvija politonalne (naziva ih »pluritonalnima«) i poliritmiĉke zvuĉn e sklopove koji se kreću oko jednog zvuĉnog centra. guarda la moslarda. Dresdener Hoffeste vom 16. Gerhard. gajde i si. P. 1938. Anuario Musical. Pej.und Klosterschulen vor der Jahrtausendzvende. — KOMORNA. Hendrix. Petrus de Cruce MGG. Od 1922 vodio Utrechtski duhaĉki sekstet s kojim je ĉesto nastupao kao pijanist. C. 1929. God.' Heer Danielken i Van den Coninc van Castilien. La Dote di Jannette. 1895. Zvuk. 1890. posebice habanere i tanga. Musik und Bild. tal. Ĉasa mia. DJELA: Die Klassifikation der Musik von Boetius bis Ugolino von Orvieto (disertacija). 1934. — SINTETSKA: Say za 5 vokalnih solista i traku. u 2 knj. Rotterdam 1933. Rompicollo. Amster dam 1957. V' Ecolc de chant de Opera (1672 — 1807). LIT. 1934. Landre i B. Besseler). sonata za violinu solo. a u ritmici je sklon plesnim obrascima. — VOKALNA. DJELA. 1915. 1938. P. Uĉenik D. . La Bohetne). Jedan od osnivaĉa (1971) i stalnih saradnika Elektronskog studija Radio-Beograda. 5.. 1939 i Arsa del Giglio.

II 1938 — ). Ĉudesni mandarin (Bartok). francuski muzikolog (Constantine. Tri simfonije: I. 1954 (engl. iduće godine i brao ga je Verdi za prvoga Forda u Falstaffu. Mare Pincherle. Strauss). a od i< do smrti u Helsinkiju kao upravitelj Drţavnog simfonijsi orkestra. 1959! Collages. 1941. Nuori Psy za sopran i orkestar. na Konzervatoriju u Madridu. R. 1935). V. 1967. 2. Londonu. i pizzicato na gudaĉkim instrumentima. 1 9 5 3 i 1958. Gostovala u mnogim njemaĉkim opernim kazalištima i na drugim velikim opernim scenama: u Parizu. Ivan. a 1927 — -30 ĉasopisa Musique. je profesor na Fakultetu muzi ĉke umetnoEti u Beogradu. PINEDA-DUQUE. njemaĉka pjevaĉica. PINGOUD. impulsivan temperament i preciznu tehniku. Pralltriller naziva se gdjekad i p. Muzikologiju studirao u Parizu (A. — VOKALNA: Danse macabre za zbor i orkestar. 1957). 3. 2 Villancicos za zbor. — KOMORI D. 1953. Prvu poduku dobio od oca. 1937. Jovanović. Petit lexique des tcrmes musicaux d'usage courant. 1961. L' Orchestrc de eharnbre.). S. a istiĉe se i u savremenim baletskim delima Vibracije (Fribec). Alţir. Laloy. 1960 i za violinu i soliste. PINKAVA mije odgojio je niz izvrsnih i . 1960. 1920. New Yorku. VIII 1911 — ). 1952. 13. 19 Piccolo concerto. 1939—73 bio je is dobno profesor na Muziĉ] akademiji. 1966. PILARCZYK (Brecht i Weill). 1960. talijanski pjevaĉ. Corelli. 1927. Pl. 20. 1967. La Face d'une grande ville. ORKESTRALNA. u Berlinu (A. Vivaldi. La Flar eternelle. kolumbijski kompozitor (Santuario. God. II. Les Instruments du quatuor. Za paţene kreacije dala je u klasiĉnim^ baletima Silfide (Chopin). Hymnen an die Nacht. Er-martung (Schonberg). 1921 i 1922. 1965. Corelli. Brojne studije i ĉlanci. koncert za gudaĉe. 1940. Njegove glavne kreacije bile su Don Bartolo (Rossi Seviljski brijaĉ). vodio je i Komi ni studio Zagrebaĉke filharrr nije. 1968. Od 1894 punih godina stalni gost londonskog Covent Gardena. Zaĉarana lepot ica (Ĉajkovski) i dr. Carissimija. 1917. citra). VI 1942). PINCE (pincement. — SPISI: Al otro laĊo de la moma J 955. 1912 —). pincer štipati. Giselle (Adam). D. 1892 ] sta o ĉlan milanske Scale (nastupna uloga Cristoforo Colon na praizvedbi istoimene Franchettijeve opere). 1948. VIII 1910 —). 1. Antonio. Le Monde des virtuoses. kantata Edipo Rey. Concertino. zborno pjevanje u Caliju. Mondonvillea. — K O M O RN A : 2 g u d a ĉ k a k v a rt e t a . 1948. 1966. sonata za 2 violine. 1952. Rufera) i na Elektronskom muziĉkom centru u Princeto kod V. Djeluje u Limi. His V/ork. U pu noj ravnoteţi glasovnih kva liteta i glume. 1960. Tri koncerta za klavir. Na opernoj pozornici deb rao 1878 u Cremoni kao Don Magnifico (Rossini. Muziĉki kritiĉar u Petrogradu. La Etnomusica de la selva peruana. Canto for Orchestra No. Neki muziĉari oznaĉuju izrazom p. Nastavnik PINKAVA. ORKESTRALNA: simfonija. Milanu. sonatina za flautu. a zatim osvaja klasiĉni baletski repertoar. Z . 1950. El zodiaco za tenor i gudaĉki kvarte t. ĉlan njujorškog Metropolitana. 1945 i V. Ballarini. Studi na Konzervatoriju u Petrogradu. zatim nastavnik etnomuzikologije Konzervatoriju i profesor na Univerzitetu. Feuillets d' histoire du violon. Locatellija i dr. talijanski kompozitor (Alpignano. Najviše uspeha ima u ulogama tzv. 3 stavka za udaraljke i kla 1961.. LIT. 1924. mandolina. Vfozzeck i Lulu (Berg). 1921. 1922. fantazija i tema s varija cijama. 1957. A. 1958. 1927 (II izd. X 1888 — Helsinki. plesaĉica (Lapovo. Na Konzervatoriju u Torinu završio studij violine i kompozicije (E. Beĉu. L. Siloti) i Leipz (M. 1955. Preludio Sinfonico. Lidija. moteti i dr. Canto for Orchestra No. Sinfonia variata. televiziju i kazalište. Don Pasquale (Donizetti) i Leporello (Moz. Corelli et son lemps. Histoire illustree de la musique. i8 c 8 — Milano. G. Torino. 1942. Osobitu je aktivn razvio kao komorni muziĉ prva violina u Akademskom j Ċaĉkom kvartetu (1930—3 gudaĉkom kvartetu Pinkai -Matz (1933—47). na Visokoj muziĉkoj škol Berlinu (kompoziciju kod B. DJELA. Klavir i harmoniju uĉio u Medellinu. bas -bariton (/ dar. PILIPENKO. Od 1934 u Zagrebu koncer majstor u Operi (1934 — 35). 12. Posebno se bavio istraţivanjem violinske muzike XVII i XVIII st. 8. jer je podjednako uspješno pjevao b£ tonske i basovske partije. Festejo. ic Simfonijske pjesme: Confessions. 1933. Reger). Gudaĉki kvartetu Radio-Zagreba (15 —55) i koncertni majstor ansamblu Zagrebaĉkih soli: (i953—60). PINCHERLE. 1958. violinu i violonĉelo. violini st (Sopron. Mojić). PINILLA. Traette. 1948. VI 1888 — Pariz. od 1954 ĉlan je Hamburške opere. pridonoseći \ dizanju umjetniĉkog nivoa 1 vatske i jugoslavenske muzik njezinoj afirmaciji u svije Kao profesor Muziĉke akac I. F. 19 Le Fetiche. Narkissos. 1957. Albert Roussel. (1927 —55) i muziĉki kritiĉar u Nouvelles Litteraires. i. a uz to na stim turnejama po Juţnoj Americi i Evropi. 1942. Mare. PILARCZYK. Pet gudaĉkih kvarteta: I. 1947. gde najpre igra manje solistiĉke uloge. Blachera. 2.78 PIKELJ — PINKAVA harmonije i kontrapunkta na konzervatoriju Santa Ceciliat Rimu i od 1969 profesor na Konzervatoriju u Torinu. Solistiĉki nastuj u Jugoslaviji i brojnim evrc skim zemljama. kasnije se specijalizirao za buffo ul< i na tom se podruĉju uvrstio u najveće operne umjetnike sve vremena. Nastavnik na Nacio nalnom konzervatoriju i kapelnik crkve Nuestra Senora de las Nievas u Bogoti. Komorni orkestru Radio-televizije (19 —60) i od 1960 u Zagrebaĉ] filharmoniji. KOMORNA: gudaĉki kvarte t. 1966. Humla. M . II. Bahĉisarajska fontana (Asafjev). Mahagonny H. PINELLI. da camera za obou. ardens. Jean-Marie Leelair Vaine. a zatim uĉio na Muziĉ] školi u Subotici i 1925—34 na Muziĉkoj akademiji u Zagrel gdje je diplomirao kod V. Chanlecler. istakla se kao interpret u suvremenim operama: Saloma (R. 1935 i dr. 1954. Kao koncertni harfist ĉesto je us pješno nastupao u zemlji i ino stranstvu. 1956). lutnja. Madţarska. MGG. U Beogradu završila 1956 srednju baletsku školu Lujo Daviĉo (M. Pirro. 14. 1939 i dr. — IZDANJA: Musiciens peints par eux-memes (160 pisama muziĉara). Un Chcvalier sans peur es : reproehe. Ko'nig Hirsch (Henze). 1955 (engl. Schaeffner. PINI CORSI. Antonio Vivaldi et la musique instrumentale (2 sv. koncert za klavir.-J. 29. Instruments a cordes pincees je naziv za ţiĉane instrumente na kojima se ton proizvodi trzanjem (gitara. 1971. 1959. Evoluciones No. 1916. Hristić). La Mušica en cl Peru. — CRKVENA: oratorij Cristo en el Seno de Abraham. violinu i violu. — KLAVIRSKA: Tema i varijacije. I I I . 1899 — 1914 kraćim prekidima. Predavao na Ecole Normale u Parizu. k o nc e r t z a v io li n u . 1933. 6 Pieces za Ċaĉe i duhaĉe. Le Violon. specijalizovala se kod Ninette de Valois u Londonu. 1939. Rolland). Chi -cagu. P. — Prisma za "magnetofon. Estudio sobre el ritmo de tnarinera. solo-pjesme. S uspjehom nastupa i kao koncertna pjevaĉica. 1961. Don Giovanm). IV. 1953. 1925 — -27 bio je glavni urednik ĉasopisa Monde Musical. — Komorr klavirska djela. Sa baletskim an samblom Narodnog pozorišta u Beogradu gostovala gotovo u svim zemljama Evrope. Antiquia. La derniere aventure de Pierrot. 16. 31. udarati po ţici). Roberto. najprije kao muzi kritiĉar dnevnika Expreso. Još kao uĉenica dobija 1955 angaţman u beograd skom Narodnom pozorištu. 1965. finski kompozitor francusko-ruskog p< rijetla (Petrograd.: A. trio za flautu. 1962. od 1951 solistica Drţavnog kazališta u Braunschvveigu . Braunschvveig. 1950. . sopran (Schoningen. gudaĉki tri o. X. 1968. 1958. —• Fantazija za klavir. DJELA. Pjevanje uĉila u Hamburgu. 1956 i 1957! Ave Maria i Salve Regina. 3. Kraljica ostrva (Thiriet) i Darinkin dar (Z. 1948. Helga. 1927. Umjetniĉki direktor po duzeća Pleyel S. renverse. polukarakternog klasiĉnog ţanra. peruanski kompozitor (Lima. — Redig izdanja djela T. IV 1918). 1959. 1920 i III. 1943. 1918. 1952. Le Prophete. Njegov je rep toar bio veoma opseţan. -M. A. 1960. DJELA: Les Violonisles compositeurs et virtuoses. franc. dodekafonsku tehni kod J. — Muz za film. 5 misa za orgulje. III 1925 —). 1927 — ). 1918. Sor. 1971. Carlo. A. u kompoziciji i dodekafonskoj tehnici uĉenik C. 1961. ORKESTRALNA: 4 Pieces. — Kompozicije za klavir i orgulje. u kojima ispo ljava hitrinu. 1. Šest sonata za 2 violine J. u Japanu i Egiptu. 1919. 1952 (preradba V gudaĉkog kvartc Koncerti: za violu i gudaĉe. Vivaldija. His Lije. 1961. francuski naziv za -> mordent. — VOKALNA: Fantasia corale za zbor i orkestar. Ghedini). 22. 1957. Muziku studirao u Limi. djela za ĉembalo J. Ernest. DJELA. 1961. Les Aveuglcs. od 1918 ţivio Finskoj. Enrique. kod Nadije Boulanger Parizu. 4 Pieces za 14 duhaĉa. G. sonata za violu i klavir. 1922 — 24 u Turkuu kao nastavnik muzike. Leclaira. i djelatnosti velikih violinista i violinskih škola te je s toga podruĉja objavio nekoliko veoma vrijednih monografija. Jachinoa u Bogoti. 1959. La Cenerentoi Nastupao u manjim talijanskim opernim kazalištima. Ussachevskog. DJELA. 1917. ORKESTRALNA: Sinfonia breve. 1963. — VOKALNA : 11 Canciones populares za gk klavir. Simfonijskom orkestru Rad: odnosno Drţavnom simfonijskom orkestru (1938—53). 1 9 6 0 . VI 1974).

9. Ildebrando Pizzetti critico. scenska muzika. Pastorella. gudaĉe. DJELA: oko 30 klavirskih kompozicija. — SPISI: Knjiga bogoljubnosti karstjanske. 3. 1936. Kantate: Chrisimas Cantata (Sinfonia sacraj. pastorale i dr. Stranić. 1919 dirigent zbora Feopzu KupKoe. Torrefranca na muzikološkoj katedri Univerziteta u Firenci. XI 1871 — Sofija. \ Muziku uĉio u Varaţdinu i kod orguljaša F. PINZAUTI. u svojim je kompozicijama nastojao pogoditi narodni duh. — Isti. Sretan svetu danak svemu. R.amentations of Jeremiah. Ljubaša (Rimski -Korsakov. III 1798 — Koprivnica. a 1926—48 bio je ĉlan Metropolitana u New Yorku. Glazbeni ţivot Varaţdina. — Ĉlanci u ĉasopisima. koncert za violinu. C. 1944 —47. Crkvena lira. 1963. God. VII 1895 — Beograd. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. Svadba (Stravinski). Lorković. I. r kp. Honegger. nemaju mnogo zajedniĉkih crta s narodnom muzikom. Koncertni orguljaš i ĉembalist.—Za violinu i klavir: Ilhpsu padocmu na naiuna-WIUUH euonuHucm. Konzul). 1955 (diplomska radnja. 1962. Rondo. Uĉitelj muzike. DJELA. Izdavao novine My3UKajieu Oimjiac i ureĊivao ĉasopis Teannp u My3UKa. PINTAR. 1901). 9. ĉembalo (Wanda Landowska) i orgulje (P. Šĉelkunĉik i V simfonija (Ĉajkovski). 1952. Damcrini.: A. terceti i dueti. Petrassi »sacro«. direktor opere u Sofiji. — CRKVENA: oko 30 misa. 1946 i dr. filmska muzika. Mark Passion. 1830—32 samostanski vikar u Varaţdinu i 1832—36 ponovno u Zagrebu. radiju i televiziji. Slephen za zbor. Hivrja (Musorgski. St. Studirao na Konzervatoriju u Bologni. Svoje najviše domete ostvario u baletima LabuĊe jezero. III. God. Gli arnesi delt a mušica. gudaĉe i celestu. 5. Od 1948 je pro fesor na tamošnjem Konzerva - LJ . MeĊutim. ameriĉki kompozitor i orguljaš (Lynn. 1959. Od 1949 nastupao u muziĉkim komedijama. koncert za celestu i ĉembalo. A. Muzika. Na podruĉju crkvene muzike naj vaţniji je Pintarićev opseţni kantual Crkvena lira sa 378 vokalnih (hrvatskih i latinskih) i instrumentalnih stavaka. Stabat Mater za sopran. Mario). V 1957). V 1892 —■ Stamford. — K. 1823—30 F. preludiji. Marcellina (Mozart. 2. Grofica (Ĉajkovski. Gonnecticut. bugarski kompozitor i zborovoda (Plovdiv. KLAVIRSKA: sonatine. u Buenos Airesu i u Australiji. 1924—30 kapelnik Gradske duhaĉke muzike u Sofiji. Najvaţnije su njezine uloge: Ulrica i Azucena (Verdi. 25. uz to i u Nevvcastleu nastavnik pjevanja. 1918. Svetu jalni. kojemu je 1960—63 bio direktor. Za ĉim hleptiš. zbor i orkestar. DJELA: kompozicije za duhaĉki or kestar (karišici. plesaĉ (Osijek. Š. Fortunat. Prigodom 70. str. ĉembalo. — Vokalni kvarteti. a od 1856 nastavnik klavira i profesor pjevanja na Royal Academy of Music u Londonu. ibid. 1877 i Margherita. 1970 (takoĊer i separat). Ĉetiri Concertante: I. Ljubomir. za gitaru. Huml. Kupres. niz operskih likova. Detić. M. V 1829 — Firenca. mezzosopran (Gornji Karlovac. Concertino za klavir. Balija. — DRAMSKA: opera Pycna. II. najĉešće karakternog mezzosopranskog faha. 1909 i Ul. 59— 80). za violinu. Fortunata Pintarića. Ninić. koraĉnice).tenor. znaĉajne su njegove klavirske kompozicije. C. Wisner-Morgenster-na. 1966. 1932 i Ilapa(p~pa3a e&pxy napodua meMa. od 1959 profesor je na Nezv England Conservatory u Bostonu. II 1867). Stekao veliku reputaciju kao pjevaĉki pedagog. 1830. LIT. za orgulje. od kojih mnogi potjeĉu od njegove ruke. Ezio. KO. — VOKALNA. Faust). — Klavirske kompozicije (CaModuecKu manu. Zagreb 1893. pripremljen 1860 za štampu. MGG. — CRKVENA: Requiem za alt. 1963. Easter Cantata. 1967. — ORGULJSKA: 2 sonate uz gudaĉke instrumente. 1961 i 1964. Figarova ţenidba). Zagrebaĉka violinistiĉka škola. 1957. 1920 —60 ĉlanica i prvakinja Beogradske opere. osobito crkvena. 1959. 25. PINSUTI. 9. Od njegovih instrumentalnih kompozicija najuspjelije su klavirske minijature i stavci za orgulje koji se odlikuju vještom polifoniĉkom konstrukcijom. Varaţdin 1972. 1946. -G. Materassi). 79 PINKHAM. Ko. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Imbrek z nosom i Licitarsko srce (Baranović). 1962. — VOKALNA: oko 20 zborova (XUMH na Kupun u Me-moduu. 1966. Fortunata Pintarića reda sv. V 1974). — KOMORNA: Fanfare. L. 1. Strauss. studirao u Sofiji i na £cole normale de musique u Parizu (kompozicija P. 1965. breve storia degli strumenli musicali. Hrdjok. 1954. 1966. 1927. 1958. PINTAR IĆ Franjevac. 1967. VIII 1942). Glas mu se odlikovao sonornošću i elastiĉnošću. ĉembalo. F. Filić. nastavljajući tako tradiciju zagrebaĉke violinistiĉke škole ĉiji je utemeljitelj bio njegov uĉitelj i prethodnik V. oslanjajući se na klasiĉne uzore Pintarićeva djela. Studije (izbor): L'Eredita di Verdi nella condotta vocale del »Prigioniero«. X. God. Stanĉić. 6. pevaĉica. a 1845 u Bologni na Liceo Filarmonico i kod G. 11 Maggio Musicale Fiorentino. 1962 i IV. gitaru i orkestar. Sin i uĉenik Panajota. God. zatim studirao kompoziciju (A. Carska nevesta). sadrţi 45 hrvatskih napjeva uz pratnju orgulja). Komponirao je pod utjecajem narodne umjetnosti. 1954. Profesionalnu karijeru zapoĉeo kao asistent F. a od 1967 odgovorni je urednik ĉasopisa Nuova Rivista Musicale Italiana i uz to muziĉki kritiĉar dnevnika La Nazione. T. D. Barber) u Tanglevvoodu i privatno kod Nadije Boulanger. 3. Z. 1948. Cantilena and Capriccio za violinu i ĉembalo. —■ Gedichte an die Musik za glas i gitaru. Stahuljak. 1836 — 57 profesor na gimnaziji i 1857—60 tajnik provincijala u Varaţdinu. DJELA: Da tamburo a tamburo. Nuova Rivista Musicale Italiana. Ko. Đavo u selu (Lhotka). Sv. K. kompozitor (Ĉakovec. s vanrednom glumaĉkom ubedljivošću. Patti. a kasnije i kod J. 2. PIPKOV : . Aria and Echo za 2 roga i timpane. V 1976). talijanski muziĉki kritiĉar (Firenca. Blagrovvea (violinu). U njegovu širokom repertoaru isticale su se kreacije Borisa Godunova (Musorgski). celestu i udaraljke. 1918). sonata za klarinet i klavir. oko 230 pjesama na engleske i talijanske tekstove. B. I. 1932—44 korepetitor. L'Approdo Musicale. 1967. Massachusetts. Wedding Cantata.: F. Landleri. Iz Pinkavine škole izišli su violinisti D. PIPKOV.gl. 1882. A. talijanski pjevaĉ. Zborovi: Danak svaki. U Firenci završio studij muzikologije i violine (V. Dukas). Dudaš) obradio za gudaĉki ansambl B. Saloma) i Majka (Menotti. p. K. 18. S. 17. valceri. 1961. Mil. Bilješke o klavirskoj muzici u Hrvatskoj. PINTARIĆ. Kasnije uĉio u Londonu kod Ph. fantazije. 4 Pintarićeva stavka (Sonatina. rodoljubne pjesme i davorije. Uspomene iz najmladjeg mog Ċaĉkog ţivota u Varaţdinu. Siena. uĉitelj pjevanja i orguljanja u Zagrebu (1826—28 gvardijan samostana). kompozitor i dirigent (Loveĉ. 8 deutsche Tame i dr. 16. kao ni s karakteristiĉnim crkvenim stilom. — 5. 1860 (rkp. kazališnu karijeru zapoĉeo 1931 u Zagrebu kao dramski glumac. Ilirski glazbenici. —• Izbor iz Pintarićevih klavirskih kompozicija i pastorala za orgulje obradio za klavir S. LIT. M. Matlia Corvino. 1948. tako da su mnogi već renomirani pjevaĉi traţili od njega savjete (Giulia Grisi. Papandopulo pod naslovom Pintarichiana. saĉuvao se samo u prijepisu. 1849 (prema mol itveniku za školsku mladeţ Liber precum et hymnorum. Nekoliko uspomena na o. Franje. 1957. — DRAMSKA: komorna opera The Garden of Arlemus. Varaţdin 1914. Bal pod maskama i Trubadur). 1836. 1873. fuge. 1943 i 1954. 1964. mješoviti zbor i orkestar. ali već 1932 prešao u balet gdje je us koro postao solist. 27. 1920 —21 zborovoda Narodne opere u Sofiji. K. Martinec. Panajot. bas (Rim. soliste i orkestar. zbo rovoda i. Na Harvard University stekao 1944 naslcv master of arts. Leonardo. Irodijada (R. Rukopis toga kantuala. Ĉlan Zagrebaĉkog baleta do 1942 (1939—40 u Diisseldor-fu) i zatim na Drţavnoj operi u Beĉu. Ciro. talijanski pjevaĉki pedagog. 1962. Papini. Pristalica ilirskog pokreta. 1927 (izgubljena). Kosir. Sedak. 3 sveska djeĉjih i škol skih pjesama. Gostovao na najvećim pozornicama Evrope i Sjeverne Amerike. 1968. Sa devet godina već je priredio pijanistiĉki koncert. Evgenija. Poziv na ples (Weber) i dr. Pikova dama).PINKAVA — PIPKOV strumentalista. Don Giovannija (Mozart) i Mefista (Gounod. u arhivu Muziĉke akademije u Zagrebu. orgulje i udaraljke. Valdec. poloneze. 1860—66 gvardijan samostana u Virovitici i 1867 gvardijan u Koprivnici. 1910. djeĉje operete Meua u nmu-HKU. 7 deutsche Tame. — ORGULJSKA: PINTEROVIĆ. Martyrdom of St. — Velik broj preradbi za duhaĉki or kestar. Dešpalj. Kviring. Froman.ypeu u MpaeKU.. — K. sadrţavajuća poboţnih molitvah i pesmah veţbanje. pijanist i kompozitor (Sinalunga. Od 1964 suraĊivao je u redakciji Approdo Musicale. 1965. debitirao 1914 u Soncinu (Cremona). 1908. 4. XI 1926 —). 1921—24). Pintarićeve kompozicije nalaze se uglavnom u arhivu HGZ i u Kuhaĉevoj ostavštini u Drţavnom arhivu u Zagrebu. Prospettive per uno studio sulla mušica a Firenze nelVOttocento. PINZA.— B' Antić. Kuhaĉ. EimapcKa pancoduH. Daniel. u teoriji uglavnom samouk.godišnjice smrti skladatelja O. 1949—-57 muziĉki kritiĉar dnevnika Giornale del Mattino. Pottera (klavir) i E. VI 1923 —). sonata uz limene instrumente. RAM. Rossinija. Ciro Pinsuti. U svojoj karijeri kreirala. harmoniju i kontrapunkt u ĉio na tamošnjem Konzervatoriju kod R. 1826. Calacoustical Measures. 21. — Opere: // Mercante di Venezia. varijacije. 1937. Jonah za zbor. Veni Sancte Spiritus za mješoviti zbor i orgulje. Signs of the Zodiac. Od 1848 ponovo je u Londonu. XI 1907—). 1965. zbor i orkestar. Od 1920 pjevao na velikim opernim pozornicama Italije (milanska Scala. 1 974 LIT. Uĉenik M. 1967.: Z. The Reproaches za zbor i orkestar.). Lilaniae Lauretanae u B-duru za muški zbor i orgul je i u D-duru za 5. Pevanje uĉila u Zagrebu. Zvonimir. za violinu i gudaĉe. S. Detešce je porodeno. III 1888). Biggs). Jedan od pionira bugarskoga muziĉkog stvaralaštva u prvoj ĉetvrtini XX st. na filmu. Lan -gera u Zs * i grebu. DJELA. Lupija. 1954. 10. IX 1904— Sofija. Chigiana. Soroĉinski sajam).

Daland (Wagner. — Zborovi. 1959. U širem smislu upotrebljava se naziv p. Fpoćbm Ha naprnuianuna za prirodni rog i klavir. bec. 1964. njem. Revue Belge de Musicologie. XIV.-. Jedan od utemeljitelja i prvi predsjednik Saveza bugarskih kompozitora. Marchettus de Padua and the Italian Ars i Mušica Disciplina. 1951 i za violonĉelo. 1885 — Beograd. 1955 ( u zborniku L'Ars Nova. ibid. Kompozicije gradi na elementima bugarskog folklora. Tre capitoli su Cesti. Thibault. S. 1937. Obrecht a Cambrai. Andpeee. 1953. Pirroova hermeneutska estetika izgubila je s godinama na aktualnosti. 1928. Scelle poctic Monteverdi. LIT. Pinel. VIII 1902 — ). Studirao pevanje u Beĉu. — IZDANJA: The sic of l4 lh ~Century Italy (5 sv. Wagner. Osobito velik uspjeh posti gao kao Boris Godunov (Musorgski). D. Tohueea. Filmska muzika. 1936. 1968. Aubrvjem i dr.ITuporoB. : tin. 1939.. a 1923 u Berlinu.PISAREVIĆ toriju. Co. MGG. God. PIRNIK. /.. 1900—04 orguljaš u crkvi St. Commedia delVarte e melodramma. djelovao kao profesor na uĉiteljskoj školi u Tol minu. D. Debitirao 1919. 1938. 1948 i Antnu-zona 43.. . Donskog na Školi filharmoniĉkog društva. na tom je podruĉju postigao zapaţene uspjehe te je pridonio razvoju zborskoga pjevanja kod slovenske omladine. 1922—24 solist Opere. Njegova dirigentska ostvarenja odlikuju se profinjenom interpretacijom i tehniĉkom dovršenosti. American Institute of Musicologv. Rocco (Beethoven. Cesti e Abbatini. JiemcKU a>i6yM. a 1910—30 bio je solist Velikog kazališta u Moskvi. Paolo da Firenze in un nuovo frammento. 1948. 1 2. Rjazanska gubernija. 1948. Festschrift Guido Adler. u A-Q. Froberger. VI 1964). Thibault.. 11. Od profesor je na Harvard Universily. MF. Rokseth. i kod drugih haĉkih instrumenata. simfonijske varijacije IJbmyeaHe 113 A. . . 1960. historijsko-kritiĉki dijelovi njegovih rasprava još uvijek smatraju uzorima. Antoine Boesset.»e3oe. M. 1931. — E. 1955. Predavao povijest muzike 1936—4 Konzervatoriju u Palermu. debitirao 1908 u operi Strijelac vilenjak (Weber). 1949. . Koncerti: za kla vir. Thib.-~ _ _ D . God. u knjizi Aspects of Medieval and Renaissance Music. M. IzgraĊen je najĉešće u obliku lijevka (rog) ili kc (trublja i trombon). 1934. dok se. Jlbeoe. a zatim u Velikom kazalištu u Moskvi. meĊutim. LIT. Temperament Tendencies in ihe Florentine Camerala. Pe. 1954—55 pred na Princeton University. Collectanea Historiae Musicae. . 1968. zove teralni otvor na gornjoj strani cijevi u koji sviraĉ duše. Tijdschrift der eniging voor Nederlandsche Muzikgeschiedenis. OmapuneH manu. 1940. 1948 i dr. zborovi. — A". P. PIRRO Rokseth i G. R. O formi i strukturi piska ovisi boja zpojedinih instrumenata. MocKBa i JlemiHrpaa 1951. CoBeTCKafl My3i. Pirro und Yvonne Rokseth. Od 1967 ĉlan Ameriĉke demije umjetnosti i znanosti.: M. Santa Cecilia. God. Brenetovom. — AjiencaHAP CTenaHOBH^ FlHporOB. Savaste. preludij. Santa Cecilia. Pragu i Bukureštu.. roga. . u: šavao se kod V. 1950. franc. Prodana nevesta). Music and Cultural Tendencies in 15 Century Italv. HolanĊ. A. S1 zur Musikgeschichte. Trois cht niers francais du XVe siecle..ioanun za gudaĉe. 1967. za glas i komorni sastav. zatim od 1920. — KOMORNA: z gudaĉka kvarteta. etide za violinu i klavir. _ . 1928 i 1948. dovršile Y. Je of the American Musicological Societv. 25.80 PIPKOV . Fedorov. Cecilije u Rimu. uz to unosi i elemente muziĉkog impresionizma (opera HuuHume deeem 6pamn) i ekspresionizma.: A. a na flauti se p. Li Gottijem). 5. Redovito gostovao u Odesi i Petrogradu. stavljao na nju p. pjevaĉ. Na toj je ustanovi . 1933 i dr. JeanBaptiste de Belleville. Od 1915 opere u Zagrebu i Ljubljani. suita Ilponem nad TpaKun za komorni orkestar. VI 1899 — Moskva. 1946. masovne pjesme. — VOKALNA: Opamopun 3a naiuemo epeMe. T~» \ K -. u knjizi Histoire de la Musique. — V. d: dobio mekši zvuk tube. I'epouHHa yeepmwpa. MGG. DJELA. Y. . Flacmopa/i. za violinu. P. -954. 1959). francuski muzikolog (SaintDizier. bas (Bosanski Samac. L'Ars Nova italianne. RM. osnovao teĉajeve za historiju muzike na Scholi Cantorum. udaraljke i klavir. In Text Forms from Cicot Dufay. FlaHaHOT I-HnKOB. Frazzija i A.. 1962. ORKESTRALNA: 2 simfonije. XI 1943). umet ku karijeru na operskoj sceni poĉeo u Miinchenu. koncert za 10 duhaĉ kih instrumenata. Opere: Hnunume deeem Opamu. . Considerazioni sui primi t di Aiissa parodia.enaHOBH*. DJELA: gudaĉki kvartet. 1921. vokalnim i instrumentalnim djelima najviše obraća omladini. DJELA: // Sacchelti . 1907 doktorirao na Sorbonnei. embouchure. Sa M. MocKBa 1953. Studirao solo-pjevanje na Konzervatoriju u Ljubljani. de 1491 a 1525 environ. Tjutjunik). Andre Gabriel Edme Pirro. Buxtehude i Histoire de la musique de lafin du XIV siecle d lafin du XVI". burleska za violinu i klavir. Ĉarobna frula). ' ~ . Academie des beaux-arts. La Scuola ro] 19S3. zbirka Otroškc pesmi za glas i klavir. MQ. bas (Novoselki. pevaĉ. 1944. ITaHajioT I-HIIKOB. 1954. Nino. Les Colloques de Wegimont. kao i prvi muzikološki seminar u Francuskoj. 1950. sovjetski pjevaĉ. 1927 (zapoĉeo P. solo-pjesme. 1952 i dr. Spcculum. RMI. dio limenih duhaĉkih instrumenata prislonjen uz sviraĉa. 19 54- PIRRO. 1929. Schnabel) s otvorom na dc strani u koji se uĉvršćuje tanka ploĉica od trske zvana jeţ (usnik oboe sadrţi dva takva jeziĉka). — IZDANJA: Huit pieces inedites pour le cl par Mezangeau. — L. PIROGOV. II 1931). Ljubomir Pipkov. 1921 na turneji po SSSR. kompozitor i zborovoda (Preloge. X. 1. poema Ceamoa za zbor i orkestar. je vrlo zasluţan za izgradnju bugarske muziĉke kulture. 1963. 1948 —56 direktor muziĉke bi teke Konzervatorija Sv. Svetozar.__-/-. — DRAMSKA. Kongresni izvještaj. Scholasticism and Music. P. Macha-bey. CodiHH 1958. 568 e la mušica francese in Italia al cipio deV 400. ___ . 1949— 51. 1931 stekao dok iz povijesti umjetnosti.-. 1951. AJieKcanjip CTenaHOBHM FlHporOB. Aleksandr Stjepanoviĉ. LIT. U Parizu studira pravo. Per Vorigine c la sloria della caccia e del madrigale treća RMI. Rollanda. Medveda i L. sonata za violinu i klavir. Fidi Sarastro (Mozart. 28. Cronologia e minazione dell'Ars nova italiana. Konjice. mouthpiece. Maks. klavirski trio. Haute-Marne. Robinet de la Magdalaine. 1927. God. Dulcedo e subtilitas nella pratica polifonica franco-italia principio del' 400. 1954 (engl. 26. . Pevaĉ plemenito zvuĉnog i toploga gla nog materijala.. II 1869 •— Pariz. Andrć (Gabriel Edme). XI 1929). suraĊuje u izdavanju Han Publications in Music (od 1968). je utemeljio muziĉki odjel pariške Nacionalne biblioteke. zatim orguljaš i kapelnik u College Stanislas. Institut de France. U središtu njegova djelovanja je omladinska vokalna mu zika.'* T -_. LIT. — E. 1930. I Note su un codice di antiehe musiche per tastiera. Brat Grigorija. B. CofpHH 1962. 13 1908 —). 1960. Bio je izvanredan uĉitelj ĉija je metoda nastave povezivala strogu kritiĉnost s dubokom interpretacijom. II. 1940 i 1955. Plamenac. M OMHUJI .iKa. JIIOGOMHP rinnKOB. Dante cus: Gothicism. šl PISAREVIĆ. ^ polifoniche iialiane durante U sce.: Y. Encvclopec la Pleiade. — KLAVIRSKA: St-niapcua cwuma. Questions musu „ Cf . guenau. Musique et Poćsie au XVI siecle.la tecnica musicale del Trecento italiano (sa Gottijem). 1939. klavirski kvartet. Revue de Musicologie. 1930. 3. 12. bas (Novoselki. COBeTCKan My3biKa. suvremeno koncipiranim. talijanski muzikolog (Palermo. 1885 — Lenjingrad.-_ _. unus ti uuaneurs jrurt^uis uu ternps aes rois t_«ari-s v ei i^naries VI. X. ^ ** O _ ~ . . kompozicije za glas i komorni orkestar. Melanges de musicologie offerts a -de la Laurencie. 1954. Njegovi uĉenici bili su A. 1954. P ostvario niz velikih kreacija: Miloš (Konjović. Kamy/ibiCKan. HAuee. 1935. Go d. 1944. 1946. I kao kompozitor on se u svojim. Pincherle. — Klavirske kompozicije za omladinu Pejzaţi. ihid. studirao na Školi filharmoniĉkog društva u Moskvi (V.: II. 1955 na Columbia Universitv. Nouva Rivista Musicale Italiana. Od njegovih djela na prvom su mjestu Esthe'tique de Bach. Grigorij Stjepanoviĉ.. PIRROTTA. 1930: Remarques sur V tion musicale de la fin du XIVe au milicu du KVe siecles. Rokseth i G. Codice di Luct E. njem. Zbog toga je npr. Došavši 1903 u Moskvu uĉio kod M.enaHOBHM IInporOB. — Obradbe narodnih pjesama. 1962. // Codice Estense lat. Miloševa ţenic Kecal (Smetana. Tragedie et comedie dc Camerata fiorentina. Mušica Disciplina. 1946—47. Kod klarineta je to kljunu sliĉan dk poĉetku cijevi (franc. 20. naslijedivši R. Studirao na konzervatorijima u Palermu i u Fir gdje je diplomirao 1930 orgulje i orguljsku kompoziciju. 1932.lhI sv. Estienne Richard. FpnropnH C. AjieKcaH^p C. 1950 (s popisom Pirroovih spisa). PISAK (engl. sa malim prekic ĉlan opere u Beogradu..J . od 1912 predavao historiju umjetnosti i muzike (1930—37 profesor). M\ sttick). Francka i vrši sluţbu orguljaša. 1966. 1948. Stantschezva-Braschowanowa.). Co<bnH 1952. Uz uloge iz klasiĉnog ruskog opernog repertoara pjevao je i na mnogim premijerama sovjetskih opera. hospitira u orguljskoj klasi C. Pjevao zatim na Manjinskom kazalištu u Pe trogradu. Pirro. 1952. muzikalan interpretator i odliĉan glumac. Atti del congresso internazionale di mušica sacra.

ĉembalist i muzikolog (Breslau. 1946. 1939 i 1960. Handel-Festschrift. u djelu Instrumental Alusic (obj. talijanski p'lesaĉ i koreograf (Rim. koncert za violinu u Es -duru (1959). 13. sonata za violinu i klavir. 1947. zbirka dueta i terceta. Torellija i F. 1940. oko 150 solo -pjesama {Gesdnge eines fahrenden Spielmanns. G. Music of the West Magazine. Schonberga. violu i orgulje. VValter. Dobivši stipendiju. u e-molu (1954) i sonatu za violinu solo u a -molu (1953). od 1954 vodio odjel za muziku u Ministarstvu kulture Njemaĉke DR. Goss. 1962. 4 concerta grossa. Studirao klavir i ĉembalo i polazio predavanja iz muzikologije na Univerzitetu u Breslauu. trio za violinu. — Classified Chronological Catalogue of Works by the U. 1967 (3 mise) i 1969 (5 misa). 1934. Zatim je uĉio klavir i violinu. fantazija za engleski rog. 1927. Kao pedagog postigao je mnogo uspjeha: iz njegove klase izašlo je više vrlo istaknutih ameriĉkih kompozitora (L. Ĉarter. klavirski trio. LIT. Bulletin of the American Composers Alliance. 1939. studirao 1924—26 kompoziciju u Parizu kod N. koncert. Maine. Citkomilz. 1958. Njemu u ĉast objavljena je spomenica Paul Amadeus Pisk. Koncerti: 2 za violinu. njemaĉki pijanist. VI. Three Ceremonial Rites. 1951. 1950. 1964. 1 9 4 2 . A. suita za 4 klarineta. 1931—-33 predavao kompoziciju na Austrijsko-ameriĉkom konzervatoriju u Mondseeu (Salzkammergut). 1962. 1929. kvartet za 2 trublje. austrijski kompozitor. Richard Wagner. 1945. zbor i orkestar: Die neue Stadt. MGG. Broder. 1947. 1667. 1927 i 1939. — VOKALNA. 1926. G. Psalm and Prayer of David za zbor i 7 instrumenata. teoriju i povijest muzike na Visokoj muziĉkoj školi u Weimaru. 1936. Nakon Prvoga svjetskog rata upisao se na Harvard University. se kao kompozitor isticao smislom za upotrebu polifonih sredstava i za motiviĉku razradbu. 1929 i 1948. 1686—1705 operni pjevaĉ u Italiji i Njemaĉkoj. B. Musikblatter des Anbruch (1920—28) i bio muziĉki kritiĉar u IViener Arbeiter-Zeitung (1921—34). Furth. Tagliavini. Musik in China. gradski PISTOCCHI. Johann Georg. suita za obou i klavir. 1949. PISCHNA. Ricercare. NOVA IZD. Liltle Woodwind Music za obou. INS TRU MENTALN A: Capri cci puerili variamenie composti. je polazio slikarsku školu Massachusetts Normal Art School u Bostonu. Baleti: Der grosse Regenmacher s recitatorom. DJELA. Nilacanta (Delibes. 1948. 1957. 1926. A Toccata of Galuppi za recitatora i orkestar. B. 1935. 1721 i Davide. 7 koncerata za violinu. 1951 i 1962. 1942. S. O RK ES TR ALN A. Gesang vom Rundfunk. 1935. 20. Od 1963 intendant je Drţavne opere u Istoĉnom Berlinu. G. I I . G. D J ELA. preludij i fuga. Prvi veći uspjeh do ţivio je 1951 u baletu Soglia del tempo (muzika B.— Klavirske kompozicije (sonata. 1699. 1942. 1932. Od 1950 proĉelnik muziĉkoga odjela Radio-Berlina. 2 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. Louisu (Montana). 1682). Hans. a nastava se vršila po strogim metodiĉkim principima. rog i trombon. Le Risa di Democrito. 1 9 3 7 . MQ. — DRAMSKA. New York 1952. DJELA: Streiter fur ĉine nationale Musik. sa P. S. — A'. Essay in His Honour (uredio J. Divertimento za 9 instrumenata. izdavao. 1955. guda ĉe i harfu. Hauswald obj. 1922). — Crkvena djela. — VOKALNA. LIT. V 1893—). 1959. Oratoriji: Sant' Adriano. — KLAVIRSKA: sonatina. Johann Georg Pisendel. U godišnjaku Jahrbuch der Deutschen Demokrati -schen Republik za 1955. 1924. Obitelj se nekad zvala Pistone. Fanfare fot the Fighting French. 20. Maria Vergine addolorata. O s a m s i mfo n i j a : I. 1692. Najvaţniji njemaĉki violinski virtuoz u doba J. Vrativši se iz zarobljeništva. 1934 i American Suite. I 1894 —).: koncert za violinu u D -duru obj. 1922—34 vodio je muziĉki odjel Narodnoga sveuĉilišta u Beĉu.) bili razvrstani u razrede. passacaglia. 1956. Intermezzo Tunbridge Fair za vojnu muziku. 1924.). Mario. Iste godine postao solist kazališta Scala u Milanu (od 1953 prvi plesaĉ). Za 1 — 2 glasa i orkestar: Campanella-Kantate. solo . 1699 preselio se u Beĉ. Opere: // Leandro. Bernstein. i arije u rukopisu. Bucolic Suite za gudaĉe. 1944. ameriĉki kompozitor (Rockland. 1953. 1932. 26. 1959. Pisk. A. sonata za violinu-solo. X. Pisk. 1933. LIT. Nakon povratka u SAD predaje do 1959 na Harvard Uni-versity (od 1944 profesor). 3 sonate za violinu i klavir. 1918. Boletin interamericano de mušica. 1955. 1960 i VIII. Lincoln Centar Festival Overture. 1956. P. Adlera. kla rinet ili violonĉelo i klavir. 1959 i za klarinet. 1946. P. 1679 (II verzija pod naslovom Gli Amori fatali. 1967. A. 1926. — K. no moţda se najviše proĉuo po deskriptivno programnoj muzici za balet The Incredible Flutist. Benda. Boulanger. Studirao na baletnoj školi Rimske opere gdje je ĉlan baletnog zbora od 1948. Oko 1960 poĉeo se baviti i koreografijom . klavirski kvintet. Concertino za klavir i komorni orkestar. MGG. Jean Philippe Ramcau und die franzb'sische Aufkldrung.: L. a predavao i na Novom beĉkom konzervatoriju. NOVA IZD. 1944. 2 klarineta i fagot. J. 1697. — TEORETSKA: Prindples of Harmonic Analysis. F. Walter Piston. Francesco Antonio Mamiliano Pistocchi. tokata. sonatu za violinu i b. Suite of American Folksongs za 24 instrumenta. — Carnival Song za muški zbor i duhaĉe. Die Stimme des Propheten. Monodrama Schattenseite. Istodobno se bavio i muziĉkom publicistikom. a zatim dvora u Ansbachu. 1958.. God. Lakme). MGG. Harmony. LIT. V. 1947. P. — KOMORNA: gudaĉki trio. Festschrift Richard Miinnich. Josef -> Pišna. 1955. PISENDEL. 1935. osobito u Napulju. 1958. Gostovao u Engleskoj. Uĉenik G. Walter Piston — Classicist. 1938. C. 1944. Schcrzi musicali (6 talijanskih kantata. et altri stromenti. 1927. 1948. Ber nacchi. MGG. Cappellijem). partita za violinu. za orgulje. Bertolino da Faenza. Death Valley Sonatina. X. 1944. Blech-blatterCortige. PISTON nacionalnog stila (sinkopirani ritmovi). Minelli. Hellmesbergera i G. Jahrhunderts. 1943. Nastupao u domovini i inozemstvu. 1947. H. 1944. c. 1935 (6 misa). Slonimsky. 1 kompozicija s njemaĉkim tekstom i 2 s francuskim). Kultivirao je izrazito »apsolutne« instrumentalne forme. sonatina za vi olinu i ĉembalo. 1953. simfonijski preludij. 1945. za 2 klavira. bio je 1937—51 profesor muzike na University of Redlands u Redlandsu (California). koji je vjerojatno za njega komponirao partite za violinu solo. 1918. 1938. 1927. varijacije za violonĉelo i orkestar. 1948. Školovao se u Bologni. 1958. — IZDANJA: mise J . za violu. Nastupao kao pijanist u Austriji i SAD. New York 1959. 1967). Unser Rundfunk. italicnischen und deutschen musiktheoretischen Schrifttum des 18. Paul A. 1947. Benvennuti (35 Arie di vari Autori del secolo XVII. Graun. God. 1954. Variation on a Theme by Eugcne Goossens.. adagio i fuga. Rococo Suite za violu i orkestar. Kennan. X. violu i gitaru. kasnije A. — Ai. gudaĉki kvartet. M. Pistocchija u Ansbachu. 1947. partita. 1955. Vivaldija u Veneciji. — Chromatic Study on li. F. a od 1728 koncertni majstor dvorske kapele i dvorske opere u Dresdenu. 1686—95 PISTONI. PISK. on je pokazao stvaralaĉki interes i za principe neoklasicizma. Modern Music Makers. Leipzig 1959. — DRAMSKA. brojni ĉlanci u ameriĉkim i nje maĉkim publikacijama. 3 New England Sketches. 1926). 1963. 1937. Stefanom. 1965. Moresca Figures za violinu. gudaĉki sekstet. 1966. Le Pazzie d1 arnore e delV inleresse. violino. 16. 1967. Tu je utemeljio ĉuvenu pjevaĉku školu. God. Jung. XII' 1687 — Dresden. 1959. Zur Vorgeschichte einiger im theoretischen Werk Jean Philippe Rameaus behandelter Probleme der Harmonik. PISKAĈI. koju je završio 1916. 25. se ipak nije nikad ogradio od tekovina suvremene evropske muzike. 1948. atonal nosti i dodekafonije. preludij i fuga. per suonarsi nel clavicembalo. J. 1954. H. 1933. 1698. 1935. Orchestration. Introduction and Rondo za flautu i klavir. // Sacrificio di Gefte. suita za komorni orkestar. III. Quantz i F. —■ Kompozicije za orgulje. promovirao 1916. 1928. — Baiet The Incredible Flutist. Konzertbuch. 1955. 1925. 1948). Ballet Music za klavir i komorni orkestar. 1962. Istiĉe se podjednako u klasiĉnom i su vremenom repertoaru. 1949. IV. c. 1700 i / Rivali generosi. Monarijem i G. predavao 1946—50 klavir. Njegovi su uĉenici bili J. — E. serenata. X. iako se u njima ponegdje zamjećuju i elementi specifiĉno »ameriĉkog« w.: gigue i ariju s francuskim tekstom iz Scherzi musicali obj. 1964. Counterpoint. suita za obou i klavir. 1956. 1707. Paul Amadeus Pisk. 1933. Francesco Antonlo Mamiliano (zvan Pistocehino). P. a potjecala je iz Italije.: /. 1959 (5 misa). Glavna obiljeţja Piskova stila su slobodno tretirana polifonija. kantate za 1 — -3 glasa i b. 1931. arije. klarinet i klavir. c. klavirski trio. 1940. kla rinet i fagot. 1942. 1921. talijanski pjevaĉ (alt). 1936. c passcggiati in 40 modi sopra un basso d'un balletto . 1921).sonate za violonĉelo. 1956 i 1957 ureĊivao rubriku Die Entviicklung des kulturellen Lebens. za violinu i za violu. Škole takva tipa ubrzo su osni vane i u drugim talijanskim gradovima.: B. Die Harmonielchre Jean-Philippe Rameaus. The Storm. 1951 —62 profesor na University of Texas u Austinu i od 1963 na Washington University u St. Capriccio za harfu i gudaĉe. STMW. 1935. D. U mladosti se teško probijao svirajući po zabavnim lokalima. 1659 ■—• Bologna. 3 psalma. 11. Fugue on a Victory Tune. Paul Amadeus. pastorala // Narcisa. God. zborovi. 1933. 1936 emigrirao u SAD. duhaĉki trio. / Pastori al Prescpe. ihre historischen Voraussetzungcn und ihre Auszvirkung im franzosischen. Kremcnliev. klavirski kvartet. Josef PISCHNER. Symphonic Piece. Modern Music. Symphonische Ouvertiire. 1953. Engine Room. 1931. VII. Studirao u Beĉu kod F. II 1914 ■—). jasna forma i ritmika. Hughes). J. interludij za violu i klavir. Epsteina. DJELA. 1958. sonata za flautu i klavir. 1943 i The Trail of Life s recitatorom. I 1933 —). 2 suite. njemaĉki violinist i kompozitor (Cadolzburg. 1961. a solist od 1950. Njegov peda-goško-teoretski rad odrazio se i u nizu veoma cijenjenih teoretskih priruĉnika. 1700 se vratio u Bolognu. muzikolog i muziĉki kritiĉar (Beĉ. PISTON. 1941 (II izd. Ĉlanci i studije. 1943. 1932. 1907). Rondo-Suile za violinu i klavir. Composer Walter Piston. DJELA: simfonija. suita za obou. 1930. fantazija za klarinet i klavir. duhaĉki kvartet. 2 talijanska dueta. As. Bartoka). R. Prclude and Allegro za orgulje i gudaĉe. 1710 (sa C. pjesme za glas i gudaĉki kvartet. 1943. 1962. 1942. 1947. Gallusa u svescima DTĈ. Problems of Inlo-nation in the Performance of Contemporary Music. Paul A. D. 1945 i dr. — KOMORNA: pet gudaĉkih kvarteta. duhaĉki kvintet. sonata za klarinet i klavir.: H. Od 1712 violinist. Music for Strings. XI 1755). Simfonijeta. 81 u sluţbi dvora u Parmi. 1946. Divertimento. 3 kompoziciie za flautu. melodika koja naginje atonalnosti. — Dvije sonate za violinu i b. duo za violinu i violonĉelo. 1950. Bacha. Speculum Suite. 1952. Bavio se i vokalnom peda gogijom. Schrekera. — N. Shapero i dr. V 1726). 1941. G. Schering (DDT. ORKESTRALNA: Baroque Chamber Concerto za violinu i orkestar.PISAREVIC — PISTONI utalica). u kojoj su uĉenici (A. Requiem. A. arpa. — SPISI: Das Parodieverfahren in den Messen des Jacob Gallus (disertacija). duo za vi olu i violonĉelo. Walter Piston. 1957. na kojemu je 1924 promovirao. J. 1720. Brojna Pistonova djela poštuju tradicionalne klasiĉne okvire. 1797—98 boravio na dvoru u Berlinu. pjevaĉki pedagog i kompozitor (Palermo. 1721. Za sole. MESTNI -> Duhaĉi. 1958. 1963. Glowacki. Fabri i dr. 1935.

Plato und die sogennanten Pythagoreer. strumentalnim Pitijskim nomosom (nazivan i auletiĉki m Kasnije je u muziĉko natjecanje uvedena i kitaristika. Feininger (Mon lilurgicae polychoralis.VII e sieclt De Gounod a Debussy. 1961. PITONI. Music and Letters. A (Gershzviniana. — Balada Hohenlinden za muške glasove i orkestar. Festschrift J. im Archiv der Cappella Giulia. Petra. — B. La Vie de Mozart. LIT. u siju (1674) i Rietiju (1676). 1941. nije ništa napisao. Autor je popularnih priruĉnika 60 Exercices progressifs pour piano (nova izd. Hucke. Giuseppe Ottavio. Der pythische Apollonhymnus aitiologische Die Meisenheim a. 15. 1962. Chiti i dr. nik F. pa su i veliku i malu t ercu radi slo: oblika razlomaka u odnosu njihovih frekvencija smatrali za nance. L'Opera italien au X. Pitijsku 1 LIT. Arhita. G. Theorica musicae Milano 1492 novi morali bez pogovora pokoriti disciplini nalik na samostansku.: O. — O. DJELA KOMPOZICIJE. LIT. VI 1963). 1695. — A. Die Lehre vom Ethos in der griechischen Musik. Bonn 1957. DJELA. kao umirovljenik ţivio u Pragu. sveĉanosti i natje' umjetniĉka. Scripta Mathematica. 1957. 1962. F. Euklid. Durante. Eratosten. a mala manja od istovrsnih terca u ĉistoj i temperiranoj ugodbi. Wolff. a sloţeniji disonance (16 : 27 = velika seksta. Percy. p. Kucharski. Grĉka muzika. Bibliotheque de l'Ecole des hautes ćtudes. allegro brţe. XI 1932). je -> meno. a izveden je s pomoću nizanja ĉistih kvinta. 1928. Percy Pitt of Covent Garden and the BBC. Une »bellc epoque« de la musiaue francaise. zajednica je ĉesto do lazila u ozbiljne sukobe s politiĉkim protivnicima. a od -< uvodi se na igrama i aulodija (pjevanje uz pratnju aulosa) i tika (solistiĉka svirka na aulosu. 19. A. PltJ (tal. A. Chaignet. dakle. u Lat (1708—19) i (od 1719) u Capella Giulia u crkvi sv. Missa Albana obj. Orienlal Rhaps. poput Olimpijskih svake ĉetvrte godine i imale su panhelenski karakter. 1923 —49 pr knjiţevnosti na Univerzitetu u Bordeauxu. zatim direktor British National Opera Company (1 24). I 1938. G toĉka obredne sveĉanosti bio je Pitijski nomos u kojemu si kazivala Apolonova borba i pobjeda nad zmajem Pitonom. Recherches sur les sources de la legende de Pythagoras. MGG. NOVA IZD. Didim i Prolemej) nazvani su i kanonicima. Gaffurius. Musiciens romanligucs. a za malu tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od tri ĉiste kvarte (c-f-b-es1). Kolk. 1693. orguljaš.582 prireĊivale su se. Schmidt-Gorg. 1. III 1657 — Rim. Bindel. piano tiše. X. Bartoka. 1 se ta himna u ĉast Apolona izvodila uz pratnju kitare. Foggie. je bio najugledniji crkveni muziĉar svoga vremena u ] a po plodnosti mu moţda nema premca u cijeloj povijesti m Njegova muzika odraţava stilski razvoj ostvaren kroz dvi neracije.. 1943. 1943. engleski dirigent i kompozitor (Londi I 1870 — 23. PIŠNA (Pischna). Vie intime. PITAGOREJSKA TERCA. Pasija po Mate šija po Luki. —J. pa je tako i P. Sciences religieuses. Prokofjeva). Jedan dio Pitonijevih crkvenih djela nastavlja trt Palestrine i njegove škole_. Postanak i nezna.: J. Rheinberger).. Die Zahlengrundlagen der Musik. Vetter. 1693 i Ilungariae triutnphus in Ouirinali. Robert Pitrou. nova revizija E. 2 : 3 = kvinta. 1906. P. — E. 1935. Prema Pitagori je. Leipzig 1899. — Isti. Pitagorin tonski sistem je netemperiran. Od pc nika u auletici poznat je i Midas iz Akragasa (na Pitijskim ma <. Ĉetvoroglasni kanon Io sono in allegria (jedino poznato Pit svjetovno djelo). — H. ali se njegovo uĉenje saĉuvalo u spisima uĉenika (pitagorovska škola postojala je do kraja Sr-lV st. X 1896). gdje je 194 predavao i povijest muzike. p. gimnastiĉka i hipiĉka (u voţnji i jahanju). IV izd. Levy. izraz koji se upotrebljava uz oznake za ti dinamiku. 1853). K. Jadassohn) i na Muziĉkoj akademiji u Miin (J. bez pjevanja). <-582 — Metapont. // M01 parato. Abert. oni su u svoj univerzum ugradili i muziku te su brojevima oznaĉivali i svojstva tonova i odnose medu njima. Becker. Suprotno od p. I. a male terce 32 : 27 (294 centa). L. Etude sur la litterature pythagoricienne. KMJB. ^ pedagog. Un grande maestro della scuola romana. no od <. stt kraće. Bcnnet. Wagner. koncert za klarinet balada za violinu i orkestar. S. Delatte. stotine stavaka misnog propriuma i ĉasoslova litanije i SPISI: Guida armonica. Pariš 1874. u antiĉkoj Grĉkoj. njegov biograf G. Stuttgart 1950. Korepetitor. P. Smatrajući da se u prirodi sve kr eće po zakonima broja (harmonija sfera). Schubert. F. 1. Pythagoras. X. francuski muziĉki historiĉar (Pari IX 1879 — Bordeaux. Od 1677 do smrti kapelnik u ri crkvi San Marco u palaĉi Venezia. Rehberg) i tzv.490) za koga je Pindar spjevao svoju 12. Chamier. pa muziĉki direktor British Broadcasting Company (1922 Njegova su djela romantiĉki obojena. M. Pitagorovski muziĉki teoretiĉari (Filolaj. D. Ko. God. PITROU. LIT. 1957 Schumann. U njegovu je sistemu velika terca veća. — V.: Missa in Nativitate Domini i Alissa pro Defunctis ( Proske (Aiusica divina. VI 1826 — Prag. The Resistance of the Pythagorean Tuning System. Scenska muzika. 1955) i dr. p.82 PISTONI — PIU Teoretiĉari srednjega vijeka preuzeli su Pitagorino aku: odreĊivanje intervala. 1900. koje su se ĉla - P1TAC0RAS fe£ PYTACOJW Pitagorini akustiĉki pokusi. Pariš 1952. Bardet. uz to i u crkvama Sant' linare (od 1686). L. morao <~5O9 bjeţati iz Krotona i skloniti se u Metapont (do nja Italija). kako pokazuje tabela: velika terca mala terca Pitagorin sistem: 408 centa 294 centa Temperirana ugodba: 400 centa 300 centa Ĉista ugodba: 386 centa 316 centa PITT. nasuprot više empiriĉki orijentiranim harmonicima oko Aristoksena. Crkveni kapelnik u Monterotondu (1673). Prijevod: R. LIT. Gl. San Lorenzo in Lucina (od 1689). PITAGORA. ĉeški pijanist i pedagog (Rtišo vice kraj Pfibrama. grĉki filozof (Samos . 1900. Bavio se i kompozicijom. Etudes sur la doctrine Pythagoricienne. Oratoriji: San Ranicro. Aggiunte alle regole di contrappunlo di Giulii Regole di Contrapuntoj Notizie de' contrappuntisti e compositori di musit anni 1000 fino al 1700. i njegova škola utemeljili su grĉku nauku o muziĉkom -> etosu. simfonijski preludij Le Sang des crepuscules. 1951). uvertira The Taming of the Shreto. Jednostavni razlomci predstavljali su konsonance ( 1 : 2 = oktava. ali pokazuje sve jaĉi utjecaj višezb koncertantnog stila na uštrb kontrapunktike.. III izd. Mnogo godina uĉitelj klavira u Moskvi. P. Vues sur la France. van der Waerden. 3 : 4 = kvarta). 81 : 64 = velika terca). 1962. Od 1907 umjetniĉki di u Grand Opera Syndiicate. Barbcur. Izgubljeni sin S. Mareĉeka. Pariš 1915.: B. 1963. Giuseppe Ottavio Pitoni und seine . pomoćni dirigent lista Covent Garden u Londonu. — J. Zbog svoga društveno -elitnog stava. E. Studirao na Konzervatoriju u Le (C. Te je god in bjednik u auletici bio slavni antiĉki aulet Sakadas sa svoji. Thoughts from Pythagoras. više). Jean-St Bach. frekvencija velike terce 81 : 64 (ili 408 centa). oko ^-496). Frank. talijanski kompozitor ( 18. L. i njegovi uĉenici razvili su svoj pogled na svijet. ORKESTRALNA: simfonijeta. Fruhgriechische Mathematik und Musiklehre. od 1915 dirigent Beecham ' Company. premda je već Aristoksen ustanovio. Reinecke. PITIJSKE IGRE. — E. Harmonikale Deutung eines pythagoreischen Spruches. Muziĉka pra PITIJSKI NOMOS oblici. . 1945. X.: A. Bibliotheque de l'Ecole des hautes etudes. Zborski djeĉak u Rimu. njegovi su uĉenici bili F. 1955. — P. Tiberti. 0. 1941. — H. Halle 1923. 1925. Giuseppe Ottavio MGG. AFMW. . zborovi. Vogel. B. I. II 1743). — M. Leo. 1 suita. prema kojemu brojke najbolje izraţavaju bit svih stvari i pojmova. Ĉudesni mandarin B. artikulaciju i interpretaciju da bi se pojaĉalo nj prvobitno znaĉenje (p. Malog Pišne (Maly cviĉeni. U Pitagorinu sistemu odreĊivanja akustiĉnih odnosa meĊu tonovima intervala izraĉunava se frekvencija za veliku tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od ĉetiri ĉiste kvinte (c-g-d^-a^-e2). DJELA (o muzici): La Vic intericurc de Robert Schumann. — W. animato ţivahnije). Studirao obou na Praškom konzervatoriju. 1933. W. Sciences historiques. Pariš 1926.: M. Robert. pjesme za glas i orkestar. MGG. solo-pjesme. Door. oko 200 Magnificai 200 moteta.). Hermes. Oko -t-530 došao u Kroton (donja Italija) i tamo osnovao filozofsku i vjersko-politiĉku zajednicu. 1946. oko 250 misa. P. Die Harmonielehre der Pythagoreer. Pythagoras (2 sv. Mušica d' oggi. Josef. suivies d'ho a Richard Wagncr. oko 700 psalama. da je titrajni 1 meĊu tonovima velike terce 5 : 4 (ili 386 centi).). ĉije je djelovanje trajalo više stoljeća. kc se odrţavala u ĉast boga Apolona u Delfima.

Convegno. Bellini. Gavazzeni. 1931. 1933. Pixis. — A. Mušica e dramma. La Figlia di lorio. II 1788 — Baden-Baden. 1942 — 43. — M. sonata u A za violinu i klavir. novembar 1921 (broj posvećen Pizzettiju). Već su Pizzettijeve opere pokazale koliku vaţnost on pridaje zboru kao predstavniku kolektiva. 1942. — A. 1932— 33. I9 I3). Due canzoni corali za zbor. G. MGG. u vjeĉnoj borbi izmeĊu osjećaja i duţnosti. 1953 i dr. je jedan od najdarovitijih muziĉkih pisaca. Ildebrando Pizzetti poeta. 1940. Boris Godunov). J. PIZZI. ţivopisnim orkestralnim bojama slika prirodu (Concerto dell' Estate). je svoje muziĉko -dramsko stvaranje povezao s D'Annunzijevim. F. bas (Srbobran. poĉevši od libreta za operu Debora e Jaele. Tenebrae factae sunt. // calzare d' argento. Likovi su u njima ĉesto puni moralne snage i veliĉine. Cvejića. 1951. ali umjerenije nego Casella ili Malipiero. njemaĉki violinist i diri gent (Mannheim. on je ipak preobrazio talijansku operu svojega vremena. 1810 postao profesor Konzervatorija i kazališni dirigent u Pragu. LIT. gudaĉki kvinteti.PIVNIĈKI — PIZZI PIVNIĈKI. Vaţnije uloge: Figaro i Bartolo (Mozart.— H. XII 1874). Chopinom. La Mušica italiana dell' Ottocento. suita La Pisanella (prema scenskoj muzici za istoimenu dramu G. pijanist i kompozitor (Mannheim. Le Fešte delle Panatenee. Pizzetti. 1958. — Parma a Ilde brando Pizzetti. a zatim. 1916—18. 1932—33. medu njima Tre liriche. u koju je unio neke arhaiĉke crte. Do 1823 ţivio u Beĉu. 4 sonate za violinu i kl avir. Saint-Cyr. sonata u F za violonĉelo i klavir. —■ La Rassegna musicale. — R. Torino 1934 (novo izd. La Pisanella (D' Annunzio. Guida attraverso il poema e la mušica. D' Annunzija). — Isti. sinteza uma i srca.: R. Lhotka-Kalinski. Niccolb Paganini. 1968. P. Johann Peter. od Glucka do Wagnera i Debussvja. dosad najtemeljitija monografija o ovom umjetniku). Brat Friedricha Wilhelma. — SPISI: La Mušica dei Greci. 1920. 1949. Viottija. Gani. Belcari). Rinaldi. XI 1940). I. Agamennone (Eshil). a neke od tih kompozicija imaju i autobiografski prizvuk. Ponchielli). 1933. a zatim u Parizu. Kao izvrstan poznavalac klasiĉne polifonije. 1943. Ildebrando Pizzetti. u A. Roma 1937. je zborne stranice u svojim operama ĉesto izgraĊivao na punoći i bogatstvu kontrapunktiĉ -kih linija. 1944. 1820. 1938. pevaĉki pedagog i docent na Fakultetu muziĉke umetnosti. As. P. — DRAMSKA. 1949 i // Campiello (Goldoni). —• Firenze a Ilde brando Pizzetti. Pizzettiju je drama. — G. ORKESTRALNA: simfonija. »Fra Gherardo« di Ildebrando Pizzetti. II. više solo -pjesama. M. Kranz. 1950. Thalbergom. — CRKVENA: Messa di Requiem za zbor a cappella. Brojne instrumentalne kompozicije Pizzettijeve odaju ĉesto vokalni karakter. Roma 1919. Firenze 1921. koncert u C za violonĉelo. U svojim nastojanjima P. Roma 1930. klavir. Evvena. klavirski kvartet. 10. 6 klavirskih trija. Heidelberg 1875. Castelnuovo-Tedesco. 1911. potrebu da se ljubavlju i dobrotom pristupi ljudskim patnjama. pevaĉ. 1. kla virski kvintet. Casellu i G. 1913. 1908 postao nastavnikom za harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Firenzi (1917 direktor). Pagano. uvertira. Tre sonetti del Petrarca. — L. najprije ĉlan hora. La'nento za tenor i zbor. DJELA. juli 1920. Giehne. Intermezzi crnici. Gesammelte Blatter uber Musik. LaLunga notte di Medea (C. njegov je uĉenik bio J. s kojim je koncertirao do 1806. Rinaldi. 1930 (takoĊer za orkestar). 1908. De profundis (7-gl. Leipzig 1903. kao balet). 2. Engleskoj i dr. Firenze 1947. La Mušica di V. —• M. Pasquinija i M. 1914. Torino 1928. U Beogradskoj operi od 1936. Priredio nova izdanja sonata za violinu i klavir F. — Instrumentirao kompozicije G. Stoga je. ali je ubrzo spoznao da će teško naći tuĊi tekst koji bi mu omogućio da do kraja provede svoj plan operne koncepcije. II Valore della »Fedra« di D' Annunzio nel dramma di Ildebrando Pizzetti.: H. Rossija. Fondi. — G. sonata za violonĉelo i klavir. kao nekada u starih Grka. B. je jedan od najistaknutijih predstavnika velike obnove talijanske muzike na kazališnom i instrumentalnom podruĉju u prvim decenijima XX st. Aus J. Provevši time je dinstveno stapanje tona i rijeĉi. Tre composizioni corali za zbor. klavirski trio. Lisztom. 1914. F. 1947. pisao sam sve svoje operne tekstove. Pixis. oktobar 1940 (broj posvećen Pizzettiju)« •—■ Rassegna dorica. — KLAV1RSKA: sonata. Sietz. a kasnije solista (1959 —63 direktor. 28. 1915. 1929 (1931 izv. Zauberspruch. 1936. Branko. Gavazzeni. Scenska muzika za dramska djela La Nave (G. Frescobaldija. 1914. Milano 1928. G. izmeĊu na gona i zakona. 12. Premda je pisao i instrumentalne kompozicije. — M. — M. 1922. P. 1931. 1950. Tassa. X 1842). — ■ KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. 1930 (kao posebna knjiga obj. X. izazivati duhovna oĉišćenja. II momento musicale italiano. Edipo e Colono (Sofoklo). — G. A. Studirao na konzervatorijima u Bergamu i Milanu (A. God. Castelnuovo-Tedesco. —■ VOKALNA: kantata Vanitas vanitatum. Milano 1958. Lo Straniero. 20. Pixisovo briljantno pijanistiĉko umijeće od razuje se u stilu njegovih brojnih klavirskih kompozicija. 24 duhaĉka instrumenta. Pixis' Memoiren. X 1917 —). pa su takve osobine znaĉajne i za njegove zborne kompozicije (npr. 1965. Trubadur). Canzone dei beni perduti. odraz ţivota u trajnoj punoći njegove istine. Busonija. 1906 i u D. talijanski kompozitor (Verona.!-' Ultima caccia di Sant' Uberto za zbor i orkestar. III !785 — Prag. Brojni ĉlanci i studije u struĉnim mu ziĉkim i knjiţevnim ĉasopisima i u listovima. Milano 1946. Pilati. Alvaro).). 2. Bergamo 1956. 1955. je drţao da treba izbjegavati »lirske oaze« koje zaustavljaju dramski tok radnje pa je izgradio vlastiti recitativni stil u kojemu prevladava silabiĉko tretiranje melodijske linije s jakim isticanjem ritmiĉkog elementa. Bolletino Bibliografico Musicale. 1936. — M. 2 klavira i udaraljke. II 1968). niz djela salonskog karaktera. Veracinija i madrigala Gesualda da Venosea. Hexameron (varijacije na koraĉnicu iz opere / Puritani V. Bazzini. a 1936 je naslijedio O. D' Annunzio). PIZZETTI njima tako da djeluju kao odraz umjetnikovih scenskih djela. 1910. — M. DJELA. 1935. —■ Medu talijanskim kompozitorima našeg stoljeća P. koncertu za violinu. Castelnuovo-Tedesco. Filmska muzika. Mil. J. engl. S. P. II 1861 — Milano. Ildebrando Pizzetti. Firenze 1943. Ildebrando Pizzetti. 1918 —19. Musicisti contemporanei. Parma 1932. Nouvelle Revue d'Italie. 1922. Ilde brando Pizzetti. Tre sonetti tragici. 1921. Ouverture per una farsa tragica. Damerini. LaSacra rappresentazione di Abram e d' Isaac (F. G. LIT. zajedno sa F. Canti del-la stagione alta za klavir i orkestar. Parać. 1945. 1940 (broj posvećen Pizzettiju). uĉio još kod J. Neko vrijeme predavao u tom zavodu povijest muzike. — R. — L. L'Oro. Njegov esej o Belliniju jamaĉno je jedan od najljepših napisanih o autoru Norme. 1924. Musidsti contemporanei. prijevod 1951. Albrechtsbergera. Respighija kao profesor kompozicije na akademiji 5. — G. Fra Gherardo. IX 1880— Rim. Oko 1845 povukao se u Baden-Baden. Rota pa hrvatski kompozitori I. teţište je njegova stvaranja svakako bilo u muziĉkom kazalištu. U nekima P. Trepreludisinfoniciper VEdipo Re di Sofocle. Uĉio na Muziĉkoj akademiji u Beogradu i diplomirao u klasi N. Tre canti za violonĉelo (violinu) i klavir. Sinfonia delfuoco per »Cabiria« di G. Sin i uĉenik Fri edricha Wilhelma. u The Book of Modem Composers D. tako u remek-djelima Debora e Jaele i Fra Gherardo. — DRAMSKA. Ildebrando P izzetti e la sua mušica corale. Opere: Cid. Mušica d' oggi. Kompoziciju uĉio na Konzervatoriju u Parmi (T. Lirski i dramski elementi prepleću se u I. Rondo veneziano. Emilio. —M. 1954. L'Assassinio nella cattedrale. »L'oro« di Ildebrando Pizzetti. Opere: Almazinde. Canto d' amore za muški zbor. I. dopo la morte. 1822. Johann Peter. O. — Uredio zbornik Vincenzo Bellini. rondo Les trois clochettes. 1962. 1948. 1930. La fionda di Davide. Come vi piace (Shakespeare). Ildebrando Pizzetti. Pizzetti. Brano di un commento ali' »Orseolo« di Pizzetti. Le Trachinie (Sofoklo). La Morgia. Debora e Jaele. A. — G. Rinaldi. Debora e Jaele di Ildebrando Pizzetti. Ave Maria. Franzla i G. 1829 i Spruch des Herzens. Requiem za zbor a cappella) kojima u novijoj talijanskoj muzici pripada vrlo istaknuto mjesto. Odgojio je velik broj uĉenika. Friedrich AVilhelm. medu njima su M. Concerto delV Estate. Figarova ţenidba). P. 1940. talijanski kompozitor. Vanna Lupa. je pronašao naĉin kako da izbjegne srodnosti s recitativnim vlastitostima velikih reformatora opere. 1962. Ostvarajući muziĉku komponentu svoje muziĉko -dramske koncepcije. Gavazzeni. 1908. 1928. 1932. 83 PIXIS. 3. MQ. / Pastori. nije uvijek postizavao uspjehe. 1914. Pimen (Musorgski. Foglio d' album. Gavazzeni. 1933—34. 1905. koje su posluţile kao scenska muzika za pastoralu Aminta T. — G.. Kao pijanist koncertirao na turnejama po Italiji. — KLAVIRSKA: 3 sonate. X. Sluţio se tekovinama suvremenoga muziĉkog jezika. P. 1951. M. 1914.) Ujedno koncertni pevaĉ. 1932. P. C. Don Bartolo (Rossini. — M. Ratka. Ifigenia. La Rappresentazione di Santa Uliva. God. L'Arte di Ildebrando Pizzetti e »Lo Straniero«. Da un autunno gid lontano. Don Pasquale (Donizetti). P. New York 1945. N. D' Annunzio. Introduzione ali' Agamennone di Eschilo za zbor i orkestar. 1913. Friedrich Wilhelm (II). Ildebrando Pizzetti. gdjekad je upadao u jednoliĉnost (tome se nisu mogli oteti ni ostali reformatori opere kojima je recitativ bio ishodište). zajednice. Due liriche drammatiche napoletane. — M. Preludio a un altro giorno. Bellinija. Altre cinque liriche. 1928. 1904. ■— M. 20. 13. »Debora e Jaele« di Ildebrando Pizzetti. La Madre al figlio lontano. Seviljski berberiri). Tantum ergo. ORKESTRALNA: simfonija u A-duru. Ildebrando. 1922— 25 (izv. 1961 i Clitennestra. koncert za. 1925. Nuova Rivista Musicale Italiana. Gatti. mart —april 1921. PIZZETTI. Od 1924 bio je direktor Konzervatorija u Milanu. u zborniku Parma a Ildebrando Pizzetti. Drama mora. 1911. A. 1926 i 1931). 1930). Ildebrando Pizzetti e il dramma musicale italiano d' oggi. Bastianelli. gdje je uĉio kod J. 1884 —97 ţivio u Londonu. MGG. God. Malipiera. u zborniku L' Italia e gli Italiani del Secolo XIX. Como 1937. Orseolo. je rano poĉeo razmišljati o problemima opere kao muziĉke drame pa je uskoro došao do zakljuĉka da se oni ne mogu rije šiti ni grubostima veristiĉkih pokušaja ni Massenetovim skreta njem u sentimentalni lirizam. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. Gavazzeni. 1958. Respighija. 1806—10 ţivio u Beĉu. II Pianoforte. dirigent i muziĉki pisac (Parma. Fedra. Cantico di gloria za ţenski zbor. 1904. 1917 (prer. Rinaldi. Ildebrando Pizzetti. koncert u es za harfu. nekoliko ronda s varijacijama za klavir i orkestar. Parigi. 1836. Czernvjem i H . 1922. Veoma cijenjen pedagog. Concertino za klavir. 1946). a po tomu i muziĉka drama. Herzom). RAM. Cagliostro. Damerini. Mortari. '93^. Prunieres. »Lo Straniero di Ildebrando Pizzetti. Altri studi pizzettiani. pošto je tri godine bio kapelnik i direktor . Gavazzeni. 2 Poesie d'Ungaretti. Righi). Verdi e Pizzetti. B. 1921. Tre studi su Pizzetti. 1936. 1944. u. Rusiji i Poljskoj. Kirigin i I. Cecilia u Rimu (1948—51 direktor). Uz F. Canti di ricordanza. U svojim najuspjelijim ostvarenjima. Badische Biographien. Parma 1932. 1931. Danskoj. — G. S bratom Johannom Peterom koncertirao 1794 —1806 na turnejama po Njemaĉkoj. 1932. Milano 1922. V. vrhunac u djelatnosti stvaralaĉkog ĉovjeĉjeg duha. Nakon niza mladenaĉkih pokušaja. Bibiana. 22. Slavik. Koreografska scena Rondo veneziano. p. 1957. 1960. La citta dannunziana a Ildebrando Pizzetti. 1943. Ferrando (Verdi.

sonata za violonĉelo i klavir.j 1524). od kojih je pr pod naslovom Eni Psalmi objavio Primoţ Trubar 1567 u Tubi genu. Strassbu: Gesangbuch. za protestante i za Ţidove.). 2 sv. Kirchengesa'nge S. Concierto para tres hernianas za gitaru. vratio se ponovno u London. ĉitim imenima ( Geisti Lieder. namijenjena uglavnom širim slojevima ljubitelja muzike i zbog toga relativno jednostavnije strukture i s manjim tehniĉ kim zahtjevima za izvodioca. Ivania. U razdoblju klasike i osobito romai djela sabrana u pjesmarici poprimaju oblik solo-pjesme. Oznaka -> arco upućuje instrumentalistu da prekine izvoĊenje pizzicata i da nastavi svirati gudalom. Calvisiusa (15c Mainzer Cantulae (1605). Takve su pjesri riĉe Deutsche Evangelische Kirchen-Gesangbuch (1854). Wohlriechi Lebensruchte. Leisentritta (1567). Psalmen. Prva takva pjesmarica sastavljena po U2 na već postojeće ĉeške zbirke (npr. del Encine. zatim (1932—37) muziĉki inspektor u Societd Italiana degli Autori ed Editori. -* Trodijelna pjesma). — CRKVENA I oratorij Death and Rcsurrcction. Oeglin's Li. 1962. 1899. — KOA1ORNA: sarabanda i fuga za gudaĉki kvartet. 1932. 1959. 1895. diplomirao 1929 na Konzervatoriju u Bologni. Strapaese. Studirao na Konzervatoriju u Rimu (C. To su i lanjski psaltir. Porsta (17c Vollstdndige Francksche Gesangbuch G. tuGie Chrusltlrebe 7iwJuuochmi kao je nešto dn ĉije.. kasnijih crkvenih pjesmarica vaţnije su Geistliche Lieder . Evangelische Gesangbuch fiir die Schutzgebiete und das Auslo (1915) i druge. Od 1938 namješten na Talijanskom r adiju (RAI). A. Munchencr Liederbuch (oko 1460). 1900. Liederbuch der Anna von Koln (1525). rukopisna Pavlins. tarantella 1923. pizz. ORKESTRALNA: simfonija u c-molu. Liederbuch) koje su se u XV i XVI st. Opere: Guglielmo Ratdiff. The Bric-Brac-Will. Gothaer Gesangbuch. u Japanu. 1666). 1928. Geistliche Gesangbuch J. engl. — Suita / Canli sereni za glas i klavir. Othmayr Liederbuch (1549). 1541J Babstsche Gesangbuch.84 PIZZI — PJESMARICA buch (oko 1460). Muzika za radio-igru i za televiziju. P. 22. 1931. — Klavirska djela. kompozicije za violinu i klavir i dr. Poĉeo se primjenjivati u vrijeme kad su instrumenti kao gitara i lutnja. Najpoznatija je klavirska zbirka Pjesme bez rijeĉi (Lieder ohne Worte) F. KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Izraz p. Filmska muzika. simfonijska freska In Tc. Rostocker Liederbuch (oko 1460). Vrlo agilan kao dirigent u domovini i drugim evropskim zemljama. Kun. Deuts. Medu prvima upotrijebio ga je C. M. PJESMARICA. O. 1545) i Leipzigu ( ehiridion. T. F. 1930. Veoma su vrijedne zbirke svjetovnih pjesama (njem. 1. Har niae analogicae Cantorinum i Aiusae Sioniae. i dinom XVIII st. speravi. kao npr. 1889. Nezvgesangbiichlein. Seelenmusik. Duhovne pjesma: novijega doba oĉituju teţnju za vraćanjem prvobitnom rep toaru pjesama i za stvaranjem jedinstvenoga zbornika crkva pjesama za katolike. von Sachsena) i neke druge zbirke Minnesangera i Meistersingera. 1925. 1536. Glogauer (Berliner) Liederbuch (oko 1460 ili 1480). Luthera. muziĉke škole u Bergamu. buch (I 1534. ukljuĉuje i ostvare nja umjetniĉke muzike i tvorevine narodnoga stvaralaštva. zt duhovnih napjev. je i naziv za odreĊen dvodijelni odnosno trodijelni muzi ĉki oblik {-> Dvodijelna pjesma. Carlo Alberto Pizzini.Do-mine. P. 1887 i 1889. naysvetiye i nayveselye dni svi godischia sloxene i kako se u organe us' yednim glasom mogu spivi Atanazija Jurjevića (štampane 1635 Beĉu). Paganini je prvi svirao p.). Suite infantile. PJESMA. 1928. 1941. Singebuch A. Donauesch Liederhandschrift (XV st. Schedelsches Lieder- . za katoliĉke p marice dodavao se ovim naslovima i pridjev katoliĉki). 1941. Editha. — Sonata za klavir. trzati. plucked. 1962. ukljuĉuje uz narodnu pjesmu prvenstveno solo -pjesmu uz pratnju klavira. Psalmen. 1644 ehiridion. 1644. Cantional J. epska. Stranica iz Pavlinske pjesmariee. Vcjidctta. Bertran de Born). divertimento u obliku varijacija Grotte di Postumia. Izraelu i Americi. Chansonnier de VArsenal i Chansonnier Cangi. 1926 i dr. njem. Srodnost s trubadurskom umjetnošću oĉituju i zbornici španjolskih pje sama kao što su Cancionero musical de Palacio. lijevom rukom i istodobno izvodio melodiju gudalom u desnoj ruci. F.: A. 1526. a medu potpi sanima nalaze se i imena istaknutih predstavnika francuske viteške umjetnosti (A.solo-pjesma. Sabbathische . pjesmarica Valentina Voigta (sastavljena za magdebu rškoga kneza P. — DRAMSKA. sonata za violinu i klavir. prijate savjetnik M. Jedino pjesmarice namijenjene kućn muziciranju pokazuju veću slobodu u izboru tekstova i napj {Praxis pietatis melica. Iz istoga su razdoblja Jenaer Liederhandschrift. 1 Leipziger Gesangbuch (1682). staje tada ciklus : -pjesama. od 1955 pomoćnik direktora za orkestre i zborove. — Operna priĉa Dardanio. Strassburgu(7'ewWc/i Kirchcnc 1525. 1893. Ott's Li. Jdillio. Berliner Gesangbuch J. 1890. Ona moţe biti svjetovnoga karaktera (lir ska. Tek pri deni nacionaliza prvoj polovini '. Gebet und Kirchenubung. — Crkvena muzika. Handela. djeĉja. U Rimu 1924—30 dirigent koncerata za odgoj studenata. II 1544). nalazi u pjesm hriflus iejpone pogodan oblik z: renje i propagii umjetniĉke zborr terature. borbena pjesma ili . Carlo Alberto. Mendelssohna. st. Respighi). st. u Ravnu kod Ohrida. jer su one ĉesto jedini saĉuvani izvori i dokumenti koji govore o muziĉkoj praksi pojedine epohe i stvaralaštvu anonimnih majstora. U njima je objavljena karakteristiĉna skupina pjesama koje uz neznatna proširenja i dopune ĉitava dva stoljeća ostale . pa i oblike zabavne muzike. U doba refor ĉije sastavljaju s Njemaĉkoj. pince. Donaueschinger Liederhandschrift. LIT. grom većine pjesmarica. talijanski kompozitor i dirigent (Rim. Njegove su kompozicije programnog karaktera. de la Halle. od tal. Susreće se i u operama R. Historijsko znaĉenje pjesmarica je veliko. Najpoznatije su Lochamer Liederbuch (oko 1450). pizzicare štipati. Fiinfzig Geistliche Lieder . sarabanda za gudaĉe. Pysnicky duchovai. Penalose i drugih majstora) i Cancionero de Uppsala. Chansonnier de Saint Germain. Psalmen J. a zatim se usavršavao kod O. 2. nestali iz orkestra. slovenske protestantske pjesmarice. Requiem. Respighija u Rimu. 1906. naĉin sviranja na gudaĉkim instrumentima kod kojeg se ton umjesto povlaĉenjem gudala proizvodi tako da se ţice trzaju prstima. pojavile u Njemaĉkoj. P. 15. 1927. 15 je protestantska crkvena pjesmarica Geystliche gesangk Buchl koju je 1524 u VCittenbergu objavio Johann Walter. IV 1905 —). X. 1959. Kas meĊutim. Guillaume de Poitiers. sa svjetovnim napjevima gubi dotadašnje znaĉ Ona se pretvara u zbirku jednoglasnih ili rjeĊe višeglasnih kalnih kompozicija. A. 1969.. anonimni rukopisni zbornik psalama pisan u X. MGG. gdje je stekao popularnost svojim romancama. Gabridla. Chansonnier du Roi. DJELA. OdreĊeniji oblici pjesme su npr. ili. Br. Osiandera (1586). gezupft). Keisera i G. Ubrzo zatim izlaze sliĉne pjesmaric Erfurtu (Enchiridion. Najstariji su primjeri pjesmarica zbirke narodnih te truverskih i trubadur skih napjeva iz XIII i XIV st. simfonijski triptih Al Piemonte. Scheina (1627). Gesangbuch.). Pisni za naypoglavitiyc. Psaltikija Stefana Srbina (vjerojatno XVI st. a!i i duhovnog (narodne i umjetniĉke crkvene pjesme). uobiĉajio se u Njemaĉkoj naziv Gesangl ili Kirchengesangbuch. p. Frevli: hausena (2 sv. 3. Autori su im većim dijelom anonimni. kasnije kao Herzensandschten. U uţem smislu naziv p. Franckea (174 Tochter Sion H. Jenjavai nacionalnih pok ubil /robum iciepore v prestaje objavljiv takvih zbornika. Lindenborna (1741) i dr.Veći dio pjesama iz tih pjesmarica oĉ utjecaj Meistersingera ili njemaĉkoga narodnog pjevanja. uvertira. obredna. Wiener Handschrift 2701. Kod nas se prve pjesmarice javljaju veoma rano. 1501. Lter. satiriĉna. a prekc i cgrehe odeprjj: i kcic on tu naprednih ideji drţanih u tekstoi pjesama. vokalno djelo manjeg opsega. tj. DJELA. 1704 i 1714). klavirske kompozicije za djecu. PIZZICATO (krat. pjesam Razvoj crki pjesmarice. 1930. buch (1512). 1530. Kolmarer Liederhandschrift. PIZZINI. Puschmanna. Cancionero musical de Elvas (oba s kompozicijama J. plesna i dr. a kas i u drugim zemlja zbornici duhoi pjesama pod r. La Rosalba. 1929. franc. kojima je bila svojstvena ovakva tehnika sviranja. 1961. N. Damerini. Monteverdi u dramskom madrigalu Tancredi e Clorinda (1624). La Vanita e Vamorc. Psalmen Davids. simfonijska pjesma // Poema delte Dolomiti. u širem smislu oznaĉuje i kraću kompoziciju za zbor a cappella ili uz pratnju klavira ili manjeg instrumentalnog sastava kao i djela za glas bez pratnje ili uz instrumentalnu pratnju. Dobici. Scenska muzika. H. Psalmen L. uskoro postaje s nim za zbirku isl cfafţc ucfielcmo \iherd\\oit\ ĉivo nar. Aiissa solemnis. Medu brojnim instrumentalnim minijaturama iz vremena romantike (kasnije i u oblasti salonske muzike) mnoge nose na slov p. lenlust) ili pod latinskim naslovima (Paradisus musicus. zbirka jednoglasnih ili višeglasno obraĊenih napjeva razucita karaktera s instrumentalnom pratnjom ili bez nje. Himmlische Lieder.

u Zenici: Iskra. Zelter koji je s umjetniĉki obrazovanim ĉlanovima Pjevaĉke akademije (Singakademie) utemeljio 1809 u Berlinu društvo pod nazivom Liedertafel. 1913). Kassel 1950. J. Vaso Miskin-Crni (dirigent I. M. Bajec i C. Ko. U tom je sa vezu 1910 bilo uĉlanjeno oko 2200 društava s više od 60000 pjevaĉa. Cincinnatiju (1882) i St. D. X rukovet. u drugoj polovini XVIII st. Bihaću i dr. Prvo austrijsko pjevaĉko društvo Wiener Mdnnergesangverein osnovano je 1843 u Beĉu. G. opere i operete. po djelokrugu svoga nacionalnog i kulturnog rada. Rihtman. Kotzschke. politiĉko-nacionalni i kulturni ţi vot pojedinih gradova. a zatim i drugi gradovi sjeverne Njemaĉke. Jun gić i C. kantate. 1949 po novno je osnovan Deutscher Sangerbund. 3 radniĉka i dr. Za razliku od ranijih stoljeća kada se zborno pjev anje njegovalo u krugu profesionalnih muziĉara u crkvama i na feudalnim dvorovima. Drvaru i drugdje radniĉki su domovi bili centri kulturno -prosvjetnog rada meĊu radnicima u kojima su povremeno djelovale pjevaĉke i tamburaške sekcije. u Bijeljini Srpsko pevaĉko društvo Srbadija (1895). — C. Louisu (1893). Poslije Prvoga svjetskog rata obnovljena društva idu u prvom redu za umjetniĉkim ciljevima. najznaĉajnije društvo u BiH. novi otisak 1966). Jeanroy (19097. u Sarajevu: Savez grafiĉkih radnika. Šaran. Escher i W. K. Homen). nazvanoj -> glee. profesionalnih pjevaĉa i pjesnika. LIT. 85 posebna pjevaĉka društva koja dostiţu visoku razinu reproduk cije. Poticaj za osnivanje muških pjevaĉkih zborova u Njemaĉkoj dao je K. Erk i O.: H. Bernouilli (2 sv. Kad je 1905 osnovan Glavni radniĉki savez za Bosnu i Hercegovinu zapoĉelo je s djelovanjem u Sarajevu Radniĉko pje-vaĉkotamburaško društvo Proleter (dirigenti K. dirigenti Lj. Babstsche Gesangbuch (faksimil) K. Enchiridion iz Leipziga (faksimil) H. Gesangbuch. od 1963 u Essenu. u Prijedoru Srpsko pevaĉko društvo Vila (1888. u Livnu Srpsko pevaĉko društvo Sundeĉić i Hrvatsko pjevaĉko društvo Dinara. izdvaja se Kolo. Waltera. faksimil i transkripcija) J. 1838). Lochamer Liederbuch (faksimil) K. Runge (1896). 1878) i O. Monographie universelle de l'Orpheon. Glogauer Liederbuch H. U poĉetku uglavnom na profesionalnoj bazi. Ona su se uskoro asimilirala s društvima iz sjevernih krajeva. i L. Pares. Za vrijeme Narodnooslobodilaĉke borbe ekipe za kulturno -umjetniĉki rad pri vojnim jedi nicama NOV organizirale su 1942 —45 horove i druge muziĉke sekcije na osloboĊenom teritoriju. koju je 1894 izdalo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo u Zagrebu. NOVA IZD. G. —■ Jahrbucher des Deutschen Sangerbundes I — X. a 1927 osnovan je zbor Pelagić.). H. 1896) te Fr. Kade (Publikationen alterer Praktischer und Theo retischer Musikwerke. a redovite smotre (Concours Orpheonigues) odrţavale su se od 1849. Vrlo aktivan bio je zbor Mdnnergesangverein u Sarajevu (1886) koji je izvodio oratorije. Prvi takav festival odrţan je 1865 u Dresdenu. Holz i E. Monchengladbach 1954 (II izd. LIT. Tjedni zborne muzike (Sangerivochen) odrţavali su se u razliĉitim gradovima. no postepeno sve više na amaterskoj. Chansonnier de V Arsenal (faksimil i transkripcija) P. Najpoznatiji medu njima djelovali su u Bostonu (od 1871). u Travniku Hrvatsko pjevaĉko društvo Vlašić (1899). Chansonnier du Roi (2 sv. u Tuzli Srpsko pevaĉko društvo Njeguš (1886). Etoens. 21 hrvat sko. Jahrhundert. i L. K. Das Evangelische Kirchengesangbuch. Mirić i M. Brooklvnu (1878). Najistaknutija su u Sara jevu: Proleter (dirigenti C. Die Zukunft des Gesengbuches. J. u Banjoj Luci Hrvatsko pjevaĉko društvo Nada (1898) i Srpsko pevaĉko društvo Jedinstvo (1891. novi otisak 1945). Koepp (1953). pojavljuje se i u graĊanskom društvu teţnja za skupnim vokalnim muziciranjem svjetovnog karaktera. 1959). Jiranek). Banjoj Luci. M. H. Wilhem 1835 u Parizu utemeljio muško pjevaĉko društvo. Za Berlinom su se ubrzo poveli Leipzig (1815) i Frankfurt na Odri (1819).: H.: Chansonnier de Saint Germain (faksimil) obj. student sko KUD Slobodan Princip Seljo ("dirigent M. Beck (1927)^ Jenaer Liederhandschrift obj. — R. Mokranjac. i osobito u XIX st. Ameln (1925) te K. Wiener Handschrifi 2701. 1901. Berliner Sangerbund) koji su se kasnije ujedinili u jedinstveni Deutscher Sangerbund. B. Radniĉki glazbeni zbor Sloboda i dr. no sa širenjem pjevaĉkog pokreta društvima su poĉeli u sve većoj mjeri pristupati i muziĉki diletanti. Ringmann i J. Cancionero de Uppsala R. Eitner. Kozara). 1912. Jenny. Mahrenholz. Sliĉno kao Liedertafel u Njemaĉkoj bio je organiziran ->■ Orpheon u Francuskoj. Ţita. Schedelsches Liederbuch H. B.. i Glee Club (London. U prvom periodu rada. prireĊivao je velike pjevaĉke smotre (Liederfeste). Prvi festival organiziran je 1951 u Mainzu. u Bosanskoj Gradiški Srpsko pevaĉko društvo Branko. Medu prva takva društva idu Noblemen's and Gentlemen's Catch Club (osnovano 1761 u Londonu). U Banjoj Luci postojao je 1919 —21 radniĉki zbor. Kolmarer Liederhandschrift i Donaueschinger Liederhandschrift obj. Dresden 1927 — F. 1960). 1924. IV. F. — Der Deutsche Sangerbund 1862 — 1912. God. No. dirigent P. u Vi sokom Srpsko pevaĉko društvo Milutinović (1897). Demetar) i Mladen Stojanović (dirigent S. 1943 — 55). II izd. Geschichte des deutsch-schweizerischen evangelischen Gesangbuches im 16. osobito do 1914. Umićević i J. Chansonnier Cange (2 sv. Do 1941 bila su u Bosni i Hercegovini u svemu 73 organizirana pjevaĉka društva (34 srpska. društva uĉestvuju na priredbama nacionalnog i vjerskog karaktera. U poĉetku su se ĉlanovi regrutirali iz redova kompozitora. A. — Geystlicke Gesangk Buchleyn obj. P. u Banja Luci: Pelagić (dirigent J. Eitner i J. U jeku pokreta z a nacionalnu samostalnost ona su postala ţarištima patriotizma probuĊenoga graĊanskog staleţa. Jungić i O. Riĉtsch (DTO. Schroder (u izdanju sveukupnih djela J. izvoĊena i veća zborska djela ( S. dirigenti B. T. pod kojim je nazivom G. do 1914. u Mostaru: Abrašević (dirigenti F.. 1873 — 76). obuhvaća 18 pokra jinskih saveza sa oko 15 000 zborova. PJEVAĈKA DRUŠTVA. i Hrvatsko pjevaĉko društvo Majevica (1896). Schlesischer Sangerbund. Demetar) i Jevrejsko pjevaĉko društvo Lira (1900. U nizu zbirki zbornih kompozicija XIX st. Geschichte des deutschen Mannergesanges. Milošević). Vidošića (1933—41) doseglo visok umjetniĉki stepen. Maier (Publikationen alterer Musik. Angles (1947 — 51). u Nevesinju Srpsko pevaĉko društvo Zastava. K. ■— M. 1783) koji se posvećuje engleskoj višeglasnoj pjesmi a cappella. Marechal i G. Meyer i G. L. Rosenberg (1933). Mostaru. Hladek i I. 1955. Leipzig 1949. Muziĉka umjetnost u Bosni i Hercegovini javlja se relativno kasno i to najprije putem pjevaĉkih društava koja za austro-ugarske okupacije (1878—1918) nisu bila samo kulturno-umjetniĉke ustanove nego i mjesta na kojima je strujao društveni. Milićević. Raynaud (1892). dirigenti K. Treba spomenuti da su na koncertu u Drvaru. Sohngen. Radetić). 9 muslimanskih. istodobno osnovano je više novih radniĉkih kulturno -umjetniĉkih društava koja meĊu ostalim sekcijama imaju i pje vaĉku. Glavni organizatori bili su kompozitori Nikola Hercigonja i Oskar Danon. Kade (Publikation alterer Praktischer und Theoretischer Musikvverke. I — III. Radniĉka muziĉka društva organizirala su se i po strukama. Smiljanić). 1880). Pojava nacionalnih muziĉkih škola u ostalim slavenskim zemljama odrazila se osobito na podruĉju vokalne muzike pa su nakon praškog Hlahola (osnovanog 1831) nikla brojna pjevaĉka društva. Lexikon des deutschen Chorwesens. kao i zborske kompozicije bez instrumentalne pratnje. najstarije pjevaĉko društvo u Bosni. zbornik izabranih hrvatsko-slovenskih zborova. pa pod vodstvom struĉnih dirigenata dostiţu vi sok reproduktivni nivo. P. Chicagu (1872). Ott's Liederbuch R. poĉeli nicati muški (kasnije i mješoviti) zborovi pod nazivom Apollo Club. Salmen i J. Odmah poslije OsloboĊenja mnoga su društva obnovila svoj rad. 1802 osnovano je Petrogradsko filharmonijsko društvo koje je u svom sastavu imalo i zbor te je redovito izvodilo djela velikih vokalno-instrumentalnih formi. Reinthaler (1948). Nageli koji je 1810 osnovao u Zurichu muško pjevaĉko društvo s ciljem da njeguje narodnu pjesmu. Ruţić i B. Šku. Pope (1944). kojoj je autor vjerojatno Toma Kovaĉević. L. O. Da non). Rihtman). faksimil i transkripcija) J. Liederbuch der Anna von Kb'ln W. u evropskim zemljama niĉu pjevaĉka društva koja preuzimaju vaţnu ulogu u muziĉkom ţivotu te utjeĉu na razvoj muziĉkoga stvaralaštva na tom podruĉju. Barbieri (1890. te Cithara octochorda iz 1701. dirigenti D. U Sarajevu su djelovali Srpsko pevaĉko društvo Sloga (osnovano 1888. Lott (1926). Hrvatsko pjevaĉko društvo Trebević (1894. koje je pod vodstvom dirigenta T. Bosna i Hercegovina. Društva takva karaktera proširila su se zatim u juţnoj Njemaĉkoj (ĉesto pod nazivom Liederkranz). Hofmann (1914). su: F. 1926 — 36 i od 1952 nadalje. — Isti. Plecitv) i dr. Ameln (1929. Miiller (fotokopija. O. Danon. U okviru kulturno -prosvjetnih društava Gajret i Narodna uzdanica formirani su horovi u Sarajevu. MGG. Liedertafel i Orpheon bili su uzori po kojima se proširio pjevaĉki pokret u Americi gdje su u drugoj polovici XIX st. Bay y Gay i I. 2 jevrejska. IV. Od slavenskih zemalja najdulju je zborsku tradiciju imala Rusija gdje je u XVIII st. prednjaĉila npudeopuan neeuecKaa Kanejijia God. Savez. Beck (1938). Cancionero musical de Palacio H. Aubry i A. J. i U JUGOSLAVIJI. — O. dirigenti J. Rihtman). Od muslimanskih društava najstarije je bilo Jedinstvo u Derventi. Tome je vjerojatno pridonio i H. Cancionero musical de los siglos XV y XVI F. vrlo aktivno u svim manifestacijama radniĉkog sindikalnog pokreta. U Bosni i Hercegovini djelovalo je nakon OsloboĊenja oko 120 kulturno-umjetniĉkih društava po gradovima i industrijskim naseljima i oko 350 po selima. Teulsch Kirchenamt (faksimil) K. koji je prije Prvoga svjetskog rata brojio više od 5500 društava s oko 190000 aktivnih ĉlanova.PJESMARICA — PJEVAĈKA DRUŠTVA pjesmarica nastala oko 1644. Usporedno sa sve većim za nimanjem za narodnu pjesmu utemeljuju se u toku XIX st. U Zenici. Basel 1962. Mitjana. B. Klobuĉar). Istovetni ciljevi društava izazvali su organiziranje regionalnih i gradskih saveza (npr. Travanj. Pariš 1910. a umjetniĉki najzrelije Sloga u Banjoj Luci (1922. Tuzli. a pojedine sveĉa nosti postaju politiĉko-nacionalne manifestacije. Unser Gesangbuch. koji najviše njeguje komponiranje i izvoĊenje mu ziĉke forme -*■ catch. Petrich. kao npr. . Ruţić). u Mostaru Srpsko pevaĉko društvo Gusle (1888). von der Hagen (Minnesinger. Klapper (1936 — 37). Umićević i V.. Ocglin's Liederbuch R. a naroĉito aktivno po broju uspjelih turneja i velikih oratorijskih izvoĊenja. u maju 1944.

štampanjem muzikalija i poticanjem stvaralaštva je od 1862 do 1947 bilo jedan od najznaĉajnijih ĉimbenike ziĉkog ţivota Zagreba i ĉitave Hrvatske. Društvo je djelovalo pod uticajem Komunistiĉke partije. dramskom i recitatorskom sekcijom. Muslimansko društvo Napredak djelovalo je od 1921 sa muškim horom i tamburaškim orkestrom koje je vodio Said Mujadţević. v. Kolo benik) ili Jeka Primorja (Rijeka). izvedbama velikih vokalno-instrumen djela. Uporedo s razvojem radniĉkog pokreta u Hrvatskoj ] ĉavao se broj takvih društava. kojega su ostvarenja bila na vis umjetniĉkom nivou. °d 1883 Hrvatsko obrtniĉko-raa pjevaĉko društvo Sloboda) i Hrvatsko tipografsko pjevaĉko dr Sloga (1874). Medu njima se muziĉkom aktivnošću istiĉu Njegoš na Cetinju. Mvić. koji okuplja blizu stotinu pjevaĉkih zborova i koji je posebnu manifestaciju zborskog amaterskog muziciranja meljio godišnji Festival pjevaĉkih društava (1968—72 u Petr od 1973 u Zadru). 1874. pokretaĉ i nosilac muziĉke i kazališne aktivnosti u Karlovcu. Vila u Varaţdinu (1875). Sloga u Vinkovcima (1872). Nikola Đurković u Kotoru. os je vaţno bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Lisinski (1910). To objašnjava angaţiranje omladine. horovoda je bio Franjo Vimer. Niko Rolović u Baru i druga. Mirić. Poslije Drugoga svjetskog rata uzelo je ime narodnog heroja Radoja Dakića. i naobrazbu (utemeljen 1873. dugu tradiciju ij i društva u selima. N prestanka rada (1947) njihovu je tradiciju nastavio Akadi zbor KUD studenata Zagrebaĉkog sveuĉilišta Ivan Goran Ko (osnovan 1948). njegovala traĉ izvornog narodnog kolektivnog muziciranja. U periodu od 1936 do 1941 radilo je i studentsko društvo Samopomoć sa horskom. kc dvadesetih i tridesetih godina XX st. obuhvativši takoĊer i pouĉa vanje u muzici. koji odmah postaje najvaţnijim središtem zbornog pjevanja u Hr vatskoj. Marić. MeĊu društvima što su ih osi disidenti iz Kola {Hrvatsko tipografs ko pjevaĉko društvo . osobito pred Drugi svjetski rat. . (1886). skog muziciranja omladine postao je zbor KUD Joţa Via (osnovan 1945) koji je dosegao razinu vrhunskog zborskog lektiva. Jadranska vila na Sušaku. osnovano je više pjevaĉkih društava i zborskih sekcija u kulturno -prosvjetnim društvima. Medu takvima najstarije je Društvo karlovaĉkih pjevaĉa. koji su se 1930 ujedinili pod naz Mladost-Balkan i ušli u red naših najistaknutijih zborova. To osobito vrijedi za ona društva koja su dosegla zamjernu razinu zborskog reproduktivnog umijeća. Ivan Filipović (Zagreb). U pogledu kvantitete i postignutih rezultata sve do kraja goga svjetskog rata u zborskom muziciranju vodila su grad društva. Visokim dorr zborske reprodukcije. Amatersko zborno muziciranje postalo je dio umjetr aktivnosti kulturno-umjetniĉkih društava u kojima je pje \ zbor samo jedna od sekcija. Uza nj vaţno je pje društvo Lipa (1876) koje uz kraće prekide djeluje i dana. već u posljednjoj ĉetvrtini prošlog stoljeća ja se u Hrvatskoj i prva radniĉka pjevaĉka društva. Ostvarilo je niz turneja po zemlji. Danas u Crnoj Gori djeluje oko 40 kulturno-umjetniĉkih društava u većim mjestima i oko 300 društava u selima. 1919—4. pjevaĉkih društava u drugim gradovima znaĉajna s u bila . na neko su vrijeme zaustavile nepovoljne politiĉke prilike (Bachov apsolu tizam). odmah osnovalo muziĉku školu). Danas pored mješovitog hora i dramske sekcije društvo ima i dţez -orkestar. je radniĉkim pjevaĉkim zborovima uz kulturno-prosvjetnu latnost bila namijenjena i izrazito politiĉko -propagandna u U koordinaciji s Radniĉkom kulturno -prosvjetnom zajedni ti su zborovi djelovali u okviru strukovnih sindikata. Kao samostaln a udruţenja. broj pjevaĉkih društava naglo je rasao. posebno ona osni unutar ogranaka Seljaĉke sloge i Prosvjete. M. Djelatnost društva nastavilo je nakon OsloboĊenja KUD Stanko Dragojević u ĉijem su sastavu mješoviti hor i sekcija na rodne muzike. Vladimir Nazor (Zagreb). a njegovu je tradiciju nastavilo KUD Abrašević. Posljednjih decenija >S poĉetkom XX st. oduševljene idejom ilirizma u toj aktivnosti. Mijat Mašković u Kolašinu. Društvo je od 1866 imalo i mali orkestar. Vaţan centar zborskog pjevanja bio je Osijek gdje je: utemeljeno Osjeĉko pjevaĉko društvo (kasnije Kuhaĉ). Od 1921 dirigent je bio Aleksa Ivanović koji je znatno proširo repertoar. 1930). mali mandolinski orkestar i dramsku sekciju. A. pa osnivanje pjevaĉkih društava poĉinje tek potkraj šestog decenija prošloga stoljeća. Ovo je društvo prekinulo radom 1892. Prvo pjevaĉko društvo na teritoriji današnje Crne Gore bilo je -> Jedinstvo. koje je uz muški hor i gudaĉki kvintet imalo još dramsku i recitatorsku sekciju. nastavljaju tradiciju zbo djelatnosti u suvremenim društvenim uvjetima. Zvonimir u Splitu ( 1921 otvorilo muziĉku školu). Aioša Pijade. VoloĊa i Zivko Dţuver u Pljevljima. Poslije OsloboĊenja donekle je izmijenjeno organiziranje : terskog zborskog muziciranja. i postoje. samo što su motivi njihova osnivanja bili drukĉiji. naime posljedica romantiĉar skih tendencija u našoj sredini. Cetinjska ĉitaonica (1868) osnovala je 1871 Pjevaĉko društvo koje je kasnije izraslo u Cetinjsko crkveno pjevaĉko društvo (od 1908 pod imenom Njegcš). medu kojima si već navedene istaknutije mjesto zauzimali Pavao Markov. pjevaĉka su društva ĉitavo stoljeće vršila znaĉajnu kulturnoumjet niĉku misiju.). odnosno od onih koji i sada dj« kao Vinko Jedut.86 PJEVAĈKA DRUŠTVA Za razvoj zborskog muziciranja u Hrvatskoj od posebn znaĉenja bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo. God. Šireći zanimanje za vokalnu i vokalno -instrumentalnu muziku ona su svojim djelovanjem pridonijela izgraĊiva nju muziĉke kulture sredine u kojoj su djelovala. u Kriţevcima (1863). a u n< vrijeme na organiziranju i promic anju zborskog pjevaĉkog a terizma radi Odbor za muziĉku kulturu Prosvjetnog sabora vatske. No. Uz to Kolo je bilo matica zborskog pjevanja. L u Sisku. a od 1908 i tamburaški orkestar. soliste narodnih pje sama. MeĊu pjevaĉkim društvima specifiĉne programske oriji ĉije u razdoblju izmeĊu dva rata posebno su mjesto zauz zborovi Glazbeno društvo intelektualaca (GDI. U drugoj polovini XIX v. Neka od njih njegovala su zborsko mu ranje na tradicionalan naĉin. 1918—26 djelovalo je u Podgorici Radniĉko pjevaĉko društvo sa muškim horom i gudaĉkim kvintetom koje je vodio Luka Krcunović. pjevaĉka društva u Hrvatskoj poĉinju se osnivati oko sredine XIX st. TJ "^ Za razvoj novije horske muzike u Bosni i Hercegovini va ţan je Radio -hor. Osim pjevaĉkih društava u gradovima. Pozajić i dr. God. Djelatnost društva bila je obu stavljena za vrijeme okupacije. dok su druga. J. Aktivna ne samo u centrima nego i u manjim mjestima. Jeka u S boru (1874). a posebno teţnje hrvatskog graĊan stva da u svojim redovima stvori uvjete za muziĉku djelatnost kao jednog od ĉimbenika buĊenj a i razvijanja nacionalne svijesti. a u Varaţdinu Radniĉko pjevaĉko društvo V. je pred Prvi svjetski rat bilo blizu stotinu. jedi najznaĉajnijih jugoslavenskih amaterskih pjevaĉkih društa razdoblju izmeĊu dva rata. osnovano 1858 (od 1868 Prvo hrvatsko pjevaĉko društvo Zora). G. Osim toga Kolo je bilo medu utemeljiti Hrvatskog pjevaĉkog saveza. Temelje omladinskim pjevaĉkim društvima postavili su dost (1900) i Balkan (1903). Hor se afirmisao u domovini i u inostranstvu. osnovano 1839 u Kotoru. U Nikšiću je 1898 osnovano Pjevaĉko društvo Zahumlje koje je pored hora imalo i dramsku sekciju. štampanje muzikalija i dr. U Zagrel su pjevaĉki zbor Zagrebaĉkog radniĉkog društva za podup. uz veća vokalno-instru talna djela izvodilo i opere i operete. 1880 osnovano je Podgoriĉko pjevaĉko društvo koje je u svom sastavu imalo grupu pjevaĉa. Crna Gora. U toku NOB postojale su pri štabovima kulturne ekipe iz kojih su se poslije OsloboĊenja razvila kulturno -umjetniĉka druš tva. u prvom redu u Zagrebu. Muziĉka škola društva radila je 1937 —41. koje je uz prekid za Prvoga svjetskog rata djelovalo do 1941. Gundulić u Dubrovniku (i Zoranić u Zadru (1908. tambu raškim i salonskim gudaĉkim orkestrom. dramskom i recitator skom sekcijom. Najistaknutiji reprezentant poslijeratnog . Hrvatska. God. Zagrebaĉki madrigalisti (1930—41). Takvi zborovi. U nekim mjes postoje i zborovi drugih narodnosti. pjevaĉki zborovi Hrvatskoga trgovaĉkog društva M 1884 i Hrvatskoga kulturnog društva Napredak. formirana izriĉito radi njegovanja amaterskog zborskog pjevanja. Kr. Pjevaĉki zborovi. Aktivnost Hrvatskoga pjevaĉkog saveza nakon OsloboĊ nastavio je Savez kulturno-prosvjetnih društava Hrvatske ( nije Savez muziĉkih društava i organizacija Hrvatske). Pojava pjevaĉkih društava bila je. Budo Tomović u Titogradu. Od 1926 u okviru društva radila je muziĉka škola pod vodstvom Bogoslava Šule. orkestarskom. ali broj društava koja njeguju samo pjevanje relat je malen. Istodobno pjevaĉka se društva pojavljuju i u drugim gradovima. a Lisinski Juţnoslavenskoga. pa su u svoje programe mogla uvrštavati vrijedna ostvarenja zborske literature. kada je osnovano Prvo podgoriĉko pje vaĉko društvo Branko sa muškim i mješovitim horom. osnovan 1947 u Sarajevu ("dirigenti T. 1927 ono je promijenilo naziv u KPD Gajret koje je bilo aktivno do Drugoga svjetskog rata. osvojivši visoke nagrade na raznim takmiĉenjima. 1862 pod nazivom Vijenac obnovljena je djelatnost Narodnoga ilirskog skladnoglasja društva (osnovano 1839) koje je razvilo znatnu aktivn ost. Njihovo djelovanje znaĉi svojevrsni nastavak već postojeće tradicije zbornog muziciranja. zapoĉet u ĉetvrtom deceniju. doduše. Proces.

a velik uspjeh postiţe 1896 u Beĉu. podavaju nove kvalitete slovenskom zborskom pjevanju. a ĉlanovi se ponegdje uĉe u vlastitim pjevaĉkim školama. Za vreme prve vladavine kneza Mihaila postojao je i na njegovom dvoru krug pevaĉa koje je u horskom pevanju poduĉavao Nikola Đurković. dir igenti R. oso bito u školama. naroĉito 1934—40 kada je u nizu koncerata prikazao razvoj slovenske vokalne muzike od narodnih pjesama do »Novih akorda«. bio je Trboveljski slavĉek iz Trbovlja (1930—41. dirigenti J. Sve veći zahtjevi i diferencijacija zahtjevaju nove aktivno sti. Za Velesom slede Bitola. Trstu (1861 —) i Mariboru (1861 —1914). Gradsko crkveno pevaĉko društvo u Tetovu (1908) i školske i crkvene horove u Bitoli. Šuligoj). Hrisik i M. urednik S. u uskoj vezi sa poĉecima socijalistiĉkog pokreta u Makedoniji. God. stekao visoka priznanja u zemlji i inozemstvu (Bugarska. Za narodnooslobodilaĉke borbe osnovan je. koji je u XIX st. Švi carska). osnovanoj 1920. J. P. Munih). dirigenti E. Škoberne. a pjevaĉko društvo Ljubljanski zvon (dirigent Z. Tako uz redovite edicije Glasbene Matice i revije koje se brinu i za zborsku muziku (»Cerkveni glasbenik«. Gobec. M. J. Korošec. U Tetovu Biniĉki (1922). Hane. Prokopiev) i hor Makedonija (dirigent T. D. dirigent S. suvremeno organiziran zbor bila je Lira u Kamniku (1882) koji djeluje još i danas. Zborovi su se u okviru ĉitalnica odrţali sve do tridesetih godina XX st. Kuhar. Šivic. gotovo svi pristupaju narodnooslobodilaĉkom pokretu. Dragomanski. Tako je 1894 osnovana u Velesu (Tit ov Veles) Radniĉko -prosvetna ĉitaonica koja je imala i muziĉku sekciju. koncerta Trboveljskog slavĉeka) priredio Uĉiteljski pevski zbor 1934 u Ljubljani pod naslovom »Dnevi mladinske glasbe«. od 1958 Komorni zbor RTV Ljubljana. T. u Bitoli Mokranjac (1922) i Kajmakĉalan (1924). koji se na poticaj Glasbene matice već 1894 ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih društev. Od 1965 u sklopu te manifestacije odrţava se jugoslavensko na tjecanje. D. 1944 osnovan je u Koĉevskom Rogu Partizanski invalidski pevski zbor koji kao Partizanski pevski zbor djeluje još i danas te ide u autentiĉne interprete partizanskih pjesama (dirigenti K. Komorni moški zbor u Celju (1949. Michl podigao na zamjernu visinu.PJEVAĈKA DRUŠTVA Makedonija. Šlezinger kao upravitelj Kneţevske bande prateći sa svojim orkestrom pevanje glumaca u komadima pozorišne druţine Joakima Vujića u Kragujevcu (1835). Gajdov) i pevaĉko društvo Jeka sa Vardara (1929). M. osim 1929 — 32 vodio ga je F. Simoniti. S. prvi organizirani oblici slovenskog zbornog pjevanja susreću se u 1848. Od pevaĉkih društava iz tog vremena treba spomenuti Vardar u Skopju (osnovan 1907). gotovo iskljuĉivo bio pod njemaĉkim utjecajem. samo pod drugim imenom. Cvetko. Sa negovanjem srpske vokalne muziĉke umetnosti otpoĉeo je J. God. koji se osobito kao interpret slovenskih narodnih pjesama proslavio u mnogim evropskim. Celje. Šuligoj) za koji su pisali djela mnogi ju goslavenski kompozitori. Munih) koji 60tih godina dobiva najviša priznanja u domovini i inozem stvu (Italija. u Tetovu Ujo Smok (1946. a od 1973 meĊunarodno. T. Ĉehoslovaĉka. C. dirigenti A. »Glasbena zora«. U Skopju bivši ĉlanovi horova Vardar i Mokranjac osnivaju pevaĉko društvo Boris Drangov (dirigent T. Medu njima se posebno istiĉu Slovenski oktet (1951. dirigent A. Nakon OsloboĊenja pojavljuju se uz amaterske i prvi p oluprofesionalni zborovi: Mješoviti zbor Slovenske filharmonije (1948. Biennalske republiĉke smotre omladinskih zborova odrţavaju se od 1968 u Zagorju ob Savi. dirigent S. Masovnost om ladinskog zbornog pjevanja dokazuju brojne smotre. M. dirigent A. 1891 utemeljen je u Ljubljani Zbor Glasbene matice. Nikolovski) koji se razvio u jedan od najboljih makedonskih horova. Gajdov i T. Orce Nikolov i akademski Mirĉe Acev. koja izlazi u Ljubljani od 1953. Za vreme okupacije 1941—44 neka društva produţavaju rad. S. Šurbek). Njegovanje omladinske zborske kulture u Sloveniji. Osim crkvenih zborova. Ciril Vertaĉnik). kada je prestao s radom. od kojih je prvu (u povodu 100. Na Hubadov se poticaj 1922 liberalno orijentirana pjevaĉka društva ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih zborov (kasnije Hubadova ţupa u Kranjskoj i Ipavĉeva ţupa u Štajerskoj). J. dirigent B. Skalovski) ĉiji ĉlanovi. azijskim i ameriĉkim zemljama. Tako u Skopju deluje Vardar (dirigent P. Zbor je 1926 zbog politiĉkog terora morao obustaviti djelovanje. kojih tradicija seţe do u XV st. Slovenija. a osnivaju se i nova. osobito na os loboĊenom teritoriju. dirigenti S. niz zborova koji su većinom bili kratka vijeka. Lipar). Lebiĉ i od 1971 M. L. »Novi akordi«. Štip i drugi gradovi. Kumanovo. Nakon Prvoga svjetskog rata obnovljenom zboru Glasbene matice u Ljubljani pridruţuju se zborovi Glasbenih matica u drugim gradovima (Maribor. . Srbija. P. Loparnik. Prokopiev). Z. ali je njegovim smjernicama pošlo već 1925 u Ljubljani Društvo uĉiteljev glasbe s Uĉiteljskim pevskim zborom (od 1936 U PZ Emil Adamiĉ) koji je njegovao suvremeni zborski repertoar. Njihovu tradiciju nastavili su poslije Drugoga svjetskog rata »Naši zbori« (1946 —). Kumar) i revija »Grlica«. R. Novi polet u razdoblju nakon Bachova apsolutizma daju zborovima ĉitalnice. u Makedoniji je delovalo oko 100 kulturno-umetniĉkih društava i oko 350 ku lturno-prosvetnih organizacija. Boţiĉ). izvodeći renesansna i suvremena djela (dirigenti R. Prilepu. Od manjinskih kulturno-umetniĉkih društava veoma su aktivna tursko Jeni Jol i albansko Emin Duraku. Bole. urednik S. Rajšter. Vodušek. Kumar utemeljio je 1920 u Trstu mješoviti Pevski zbor slovenskih uĉiteljskih društev v Italiji koji je postigao visok nivo i najviše izvodio djela suvremenih slovenskih kom pozitora. Fabijan) i Mladinski pevski zbor mesta Maribor (1964. revijalna zbirka »Grlica« (1933 —35. Najvaţniji ansambl. Medu njima se naroĉito istiĉu u Skopju Koĉo Racin (1945. i Oktet Gallus (1966. dirigent S. poĉinje 1921 Pevska zveza izda- 87 vati reviju »Pevec«. Vodušek. Francuska. Prva makedonska kulturno-prosvetna i umetniĉka društva javljaju se potkraj XIX v. Pod vodstvom M. a najvaţniji su tada zborovi u Ljubljani (1861—90). dirigenti M. Kunej. ima veliku tradiciju. dirigenti V. Lebiĉ. koji nastupaju i pod vodstvom stranih dirigenata. Belgija. ĉiji je zbor dirigent J. Kiril Pejĉinović (1936) i Bratstvo (1938. koji je stekao i evropski ugled. Skalovski i T. veći nom radnici i napredni omladinci. Mokranjac (1922. Poposki i S. Kuhar. Grebenarov). Hauptman. Široki repertoar i tehniĉka dovršenost ovih zborova. Hubada uskoro postaje najvaţniji dio te »koncertne ustanove za umjetniĉki savršeno izvoĊenje dobrih muziĉkih djela« i uzor slovenskim zborovima. Fio. M. J. Štipu i Kumanovu. Visoki umjetniĉki domet medu njima postigao je samo Pevski zbor Jugoslovanske armade Srećko Kosovel (dirigent R. društvo su vodili dirigenti S. Joţe Gregorc. oba u Skopju. mješoviti zbor France Prešern u Kranju (1945. Rajšter). (pjevaĉka škola u Ribnici postojala je vjerojatno još prije 1407) i zbora Filharmonijskog društva u Ljubljani. Šivic. Prvi samostalan. Prilep. Bogatom razvoju slovenske literature za omladinske zborove pridonijele su publikacije: »Otroške pesmi« (1924. koji se odrţava svake druge godine u Celju. Njega je 1945 naslijedio mješoviti APZ Tone Tomšiĉ. Munih i B. U isto je doba u Ljubljani os novan (muški) Akademski pevski zbor (1926 —41. Zbor Glasbene matice izvodi takoĊer i vokalno -instrumentalnu literaturu. Sikošek. Gobec). Poljska. Jevrejsko pevaĉko društvo (1930. Ĉehoslovaĉka). koji je do 1946. 1900 osnovano je u Gorici Pevsko in glasbeno društvo kao podruţnica Glasbene matice. Lk. umjetniĉki vode B. Mladinski zbor RTV Ljubljana (1957. a drugdje ĉesto sastavljeni prigodice. Tetovo. Bole. Savĉenko. i to u Ljubljani pod okriljem Slovenskoga društva. kad nastupa stagnacija u njihovom radu. njihovo je djelovanje bolje organizi rano 1 trajnije. od 1962 L. Simoniti). dok se klerikalna dr uštva okupljaju u Pevskoj zvezi. Ilić). Kumar. Prelovec) »Zbore« (1925—34) koji su objavljivanjem novih djela veoma pozitivno djelovali na razvoj slovenske zborske muzike. Odmah posle OsloboĊenja razvija se u Makedoniji veoma ţiva muziĉka aktivnost i to najviše u okviru kulturno -umetniĉkih društava i kulturno -prosvetnih organizacija koje imaju i horske sekcije. U vremenu najintenzivnije aktivnosti amaterskih društava do sredine pedesetih godina. »Nova muzika). u Prilepu Gradski pevaĉki hor i dr. Hane) i Ljubljanski komorni zbor (1950. u Bitoli Stif Naumov (1945. Austrija. U razdoblju poslije Drugoga svjetskog rata veoma se raširilo djelovanje amaterskih zborova ujedinjenih u Zvezi kulturno-prosvetnih organizacij Slovenije. Šijaĉki). Poslije Drugoga svjetskog rata osnovani su Mladinski zbor Slovenske filharmonije (1948—51. Skopje. osnovan 1944 u logoru Gravina kraj Barija. dirigent S. J. Tada poĉinju na »besedama« manji muški ansambli izvoditi teh niĉki skromne slovenske (i slavenske) kompozicije nacionalnog sadrţaja. Vlado Tasevski. Belgija. umjetniĉki vode J. Bole. u Prilepu Crkveno pevaĉko društvo (1922) i Gradsko pevaĉko društvo (1924). D. 1960 smotra je prerasla u meĊunarodni Mla dinski pevski festival. Grebenarov). Joţe Gregorc). Novo Mesto). V. Milan Pertot. Šijaĉki) koje 1934 osniva i muziĉku školu. R. God. u Kumanovu Panĉe Pešev. Pjevaĉki ansambl i i nadalje sudjeluju na »besedama« i kazališnim predstavama. dirigent N. dirigent P. u Štipu Jedinstvo (1924). Pahcr. Si. Posle Pr voga svetskog rata obnavlja se rad postojećih društava.'—Posebnu vrstu slovenskog zborskog pjevanja predstavljaju muški okteti. B. M. Kumar). Marolt) koji se istakao stilski zaokruţeni m programima. Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1934) i Gusla (1936). u Velesu muziĉko društvo Grom (1923. Medu najpoznatije idu Moški zbor DPD Slava Klavora u Mariboru (1948. Poslije Drugoga svjetskog rata prva je smotra u Celju bila 1946.

Srpska pravoslavna mitropolija Karlovaĉka po poĊi od 1905. Srpsko crkveni. MaĊarsko pevaĉko društvo. Tipografsko pevaĉko društvo Jakšić. — Ĉurug: Vojvodina. (1860—68. — Vlasotinci: Njegoš. — Lj. hor F. Pevaĉki almanah pevaĉke ţupe »Laza Kc povodom 10-godišnjice. u crkvenih pevaĉkih društava. sve do osnivanja Prvog beogradskog pevaĉkog društva u Beogradu (1853) nije bilo ni jednog graĊanskog pevaĉkog društva. Krstić i S. — Irig: Srpsko crkveno pevaĉko d (1887). Iseĉak iz is naše muziĉke umetnosti. Klicin. Muziĉko društvo (hori R. — S Zora i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo. Branko (horovode V. Radivojevića. prihoda od svojih priredaba. Iste je godine osnovan hor i u Velikom Beĉke reku (Zrenjanin). Abrašević i Bratstvo. Rajić u Uspenskoj crkvi u Panĉevu. — Sremski Karlovci: Srpsko crkveno pei društvo (1874). E. Srpsko novoi ĉitaoniĉko pevaĉko društvo (1881). Pašćan -Koja MaĊarsko pevaĉko društvo Dalker. Nisko radniĉko i zanatlisko pevaĉko društvo Sindelić. — 5. — Srbol Pevaĉko društvo zanatliske omladine i Srpsko crkveno pei društvo (1874). Lotić. imali su Srbi. sva ostala pevaĉka društva u Vojvodini nastala su u drugoj polovini XIX v. J. — Subo Hrvatsko pjevaĉko društvo Neven (1920). P. nego su se izdrţavala od ĉlanarine. Abrašević i Vojislav Vuĉković (1969). Prvi Ċaĉki crkveni hor sastavio je 1830 D. i mović) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo Straţilovo (1912 Stari Vrbas: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1920). a neka se uklapaju kao sekcije veoma aktivnih kulturno. horovoĊa Napravnik). — Velika Kikinda: Ratarsko pevaĉko društvo. Srpsko zanatlisko pe društvo Neven (1875). Venac (1884). 1968. Panĉevo 193. Beogradski madrigalisti (1951). VII 1974. — Jugoslovenske hi sveĉanosti 1968. zaveštanja i si. Beograd 1927. Poţarevaĉko trgovaĉko pevaĉko društvo i Poţarevaĉko zanatlisko pevaĉko društvo Sloga. pa su sudelovala na liturgijama i drugim crkvenim obredima. Plznicki).88 PJEVAĈKA DRUŠTVA Najviše pevaĉkih društava u Vojvodini. a 1837 u istoj je crkvi pevao hor uĉitelja P. Topalović). a 1924—41 delovalo u okviru Muziĉkog društva Stanković). God. horovode A. Sombor 1939. R. A. — Leskovac: Branko (1896). prosvetno i dobrotvorno društvo (1 Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1893. Ta su društ crkveno pojanje. Horovode su većinom bili Ĉesi. horovode M. 1888 promenilo naziv u Pevaĉka druţina Stanković. — Priština: Hor Muziĉkog društva i Collegium cantorum (1969). — Veliko Gradište: Velikogradištanska pevaĉka druţina (1880. kojih je 1958 na teritoriji uţe Srbije. — Šabac: Šabaĉko graĊansko pevaĉko društvo (1865. — Negotin: Hajduk Veljko (1872) i Zanatlisko pevaĉko i tamburaška društvo Krajina. Lţiĉar. horovode J. a 1841 u Novom Sadu. Popović) i Zajednica. dobrovoljnih priloga. — Petrovaradin: Hrvatsko pjevaĉki štvo Neven. Šambek). 1847 —48 gostovao je u Beogradu Đurkovićev oktet iz Panĉeva koji je nastupao na raznim sveĉanostima i uĉestvovao u predstavama pozorišne druţine. — Valjevo: Abrašević i Ĉika Ljuba. u skladu sa izmenjenim društveno-politiĉkim prilikama. Morfidis Nisis osnovao je 1839 hor u Vršcu. J. — Palanka (BanatJ: Srpsko crkveno pevaĉko društ v Panĉevo: Eval^geliĉko crkveno pevaĉko društvo (1884). Marinković i V. V. najstarije srpsko seosko di u Vojvodini. U Pešti je 1842 Horom Serbsko-peštanske crkve upravljao M. 1914. Izuzimajući Panĉevaĉko srpsko crkveno pevaĉko društvo. Švarc). Letopis Matice srpske. seljaka i gradskih stanovnika najrazliĉitijih profesija. — Dolovo: Gusle (: Srpsko ratarsko pevaĉko društvo Sloga (1925) i Srpsko zana pevaĉko društvo (1905). Kornelije. Pihert.V biografskom reĉniku srpskih muziĉara. Braća Baruh (1952) i Collegium musicum (1971). Hauška. — Veliki Beĉkerek (Zrenjai Katoliĉko muško pevaĉko društvo. po selima su horovode bili uĉi muziĉki amateri. — Pirot: Abrašević i Momĉilo. — Sombor: 5 crkveno pevaĉko društvo (1868). Srpsko ratarsko pevaĉko. horovoĊa M. — Palanka (BĆ Sloga. Sr am). — Pete jugoslovenske horske ĉanosti. Niš 3—7. — Niš: Jevrejsko crkveno pevaĉko društvo David. Sem malih izuzetaka pevaĉka društva u Srbiji nisu — kao većina njih u Vojvodini — uţivala materijalnu potporu. Srpsko crkveno pevaĉko štvo (1865. Srpsko pevaĉko d. — Pevaĉka društva u Kraljevini i Hrvata i Slovenaca (šapirografirano). Srpsko pevaĉko dri Graniĉar (1865) i kamerni hor Pro mušica. koje su prikazivale komade s pevanjem rete. No. horovoĊa D. horovoĊa S. — Zajeĉar: Zajeĉarska pevaĉka druţina (1875) i Brković Crni. Ranije su samo u nekim srpskim pravoslavnim crkvama postojali horovi sastavljeni od školske dece i odrasle mladeţi. Đordević i B. Biniĉki. Zmaj. Radniĉko pevaĉko društvo vojne fabrike (1876) i Srpsko crkveno pevaĉko društvo. posle OsloboĊenja nastali su i prvi profesionalni horovi Radio -televizije Beograd i Jugoslovenske narodne armije. — Beĉej: Petar Konjović i Kamerni hor ( — Bela Crkva: Nemaĉko zanatlisko pevaĉko društvo. — Paraćin: Abrašević i Paraćinsko pevaĉko društvo. a imali su i tamburaške zborove. Srpska pevaĉka društva kao kulturni. Branko Krsmanović (1945). P -Javorski. — Đ. Uĉitelj i kompozitor A. maĊarskom u Ugarskoj. Srpsko crkveno pevaĉko dri (1868. a docnije i uĉitelji koji su osnovali mnoga pevaĉka društva. M. —Spomenica 50-godišnjice rada pev£ društva »Gusle« u Velikoj Kikindi. horovode P. Mnoga pevaĉka društva u Vojvodini i m diletantske sekcije. — Sremska Mitrovica: Hrvatsko ratarsko i svjetno pjevaĉko društvo Tomislav. Konjo LIT. Pored amaterskih horova. hi. — Kraljevo: Abrašević i Kraljevaĉko pevaĉko društvo. — Titovo Uzice: Uţiĉka pevaĉka druţina (1880). Maćejovski. Vranjska pevaĉka druţina (1879. Rumunsko pevaĉko dru: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1867). horovode V. Svoboda). Ne zemljoradniĉko pevaĉko društvo. J. Atanacković i K. Medu njima se istiĉu ova: Banatsko Novo selo: Srpsko ci pevaĉko društvo (1866. Beogradsko pevaĉko društvo (1853). Subotica 1939. Šabaĉko pevaĉko društvo zanatlijske omladine Abra šević i 66 devojaka (1964). — Jagodina: Abrašević i Branko. — Kragujevac: Abrašević i Kragujevaĉko pevaĉko društvo. Ona su pored svetovne negovala i crkvenu muziku. Tako nov naĉin omas ovljenja kulture i umetnosti putem amaterske delatnosti okuplja danas velik broj omladinaca. Posebna edicija ĉasopisa Pro mušica.umetniĉkih društava. Vojvodine i Kosova i Metohije b ilo 228. — Ĉaĉak: Abrašević. Volf. — Prizren: Agimi. Srpsko novosadsko pevaĉko društvo (1868. Srpsko ratarsko pevaĉko dr (1924) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1892). Pro mušica. Grĉić i G. — Album srpskih kompozitora (Uspomena na srpsku pevaĉku slavu u Somboru). Crkveno pevaĉko društvo Kornelije (1881. Nikolaje-vićŠtirski). Kosovac. Si zanatlisko pevaĉko društvo Omladina (1921) i Velikokiku graĊansko pevaĉko društvo (1891). osnovanih \ godina u vreme pokreta Ujedinjene omladine srpske. Rajić i Zlatiborska vila. naroĉito u unutrašnjosti. R. Nemaĉko zana pevaĉko društvo (horovoĊa M. . Takvi su horovi postojali 1840 u Aradu i Temišvaru. Sa osnivanjem pevaĉkih društava u Srbiji otpoĉelo se inten zivnije tek za vreme Omladinskog pokreta. Patić.: M. Spom 50godišnjice Srpskog pevaĉkog društva »Venac« u Panĉevu. — D.! crkveno pevaĉko društvo (1868. Beograd 1950. Doka Pavloviĉ. — Ĉakovo: Srpsi kveno pevaĉko društvo (1860). radnika. a neka rumunska i nei društva i manje duvaĉke orkestre. Štoker i R.Horejšek. — Peć: Ramis Sadiku. — Knjaţevac: Stevan Kralj Deĉanski. To. Neven. Petrik. — Poţega: Poţeško pevaĉko društvo Ilić. — Bavanište: Srpsko crkveno pevaĉko društvo sa tarnbin zborom (1868). R. horovode S. — Sad: Akademski muški hor (1930. mno ga prestaju raditi. Cee i P. Ţensko muziĉko udruţenje (1924. horovoĊa A. Jev pevaĉko društvo. — Kruševac: Car Lazar. horovoĊa A. Lifka. Šipoš)i Josif Maiinković (1970). Morfidis Nisis). a 1843 obrazovao je sveštenik P. — Prokuplje: Prokupljansko pevaĉko društvo Jug Bogdan. Panĉevo 1938. J. — Petrovgrad (Zrenjanin): Pevaĉki hor Kola sr sestara (1936) i Srpsko ratarsko pevaĉko društvo (1934). — Zemun: Jugoslo sko akademsko pevaĉko društvo (horovoĊa M. Poneka društva nastavljaju i dalje svoju delatnost. Radniĉka pevaĉka grupa Karador de. — V. Tolinger). Ta su društva vrlo mnogo doprinela negovanju i širenju vokalne muziĉke umetnosti u Srbiji. ĐorĊević. Srpsko-jevrejsko pevaĉko društvo (1880. Stamatović crkveni hor od školske dece u Segedinu. Pevaĉki hor Beogradskih uĉitelja Marinković. M. vaĉko društvo. Ţivković) i Sr crkvena zadruga (1863. horovO' Pašćan-Kojanov) i Svetozar Marković (1945). veliku paţnju posvećivala negovanju i š srpske svetovne muzike. Jorgović). Dok su u gradovima horovima upr preteţno ĉeški muziĉari. Posle OsloboĊenja. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 18 1938. društveni i naći centri doprineli su oĉuvanju nacionalne indivi dualnosti si naroda pod tuĊinskom vlašću: austrijskom u Banatskoj kr. — Beograd: Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1884). — Temišvar: Si crkveno pevaĉko društvo (1867) i Srpsko zanatlisko pevaĉko štvo (1891). 32—33. — Kovin: Nemaĉko crkveno i svetovno pevaĉko dr Rumunsko pravoslavno crkveno i svetovno pevaĉko društvo i . Prolog 40-godišnjice Vršaĉkog crkvenog pevaĉkog dr 1907 sa istorijom njegovom. najstarije srpsko zanatlijsko pevaĉko štvo u Vojvodini. Ivo Lola-Ribar (1944). — Vranje: Pevaĉko muzikalno društvo Prevodnica. Kranĉević i B. F. 1932. Branko Cvetković (1945). uvelike se menja i stanje na polju horskog pevanja. — Smederevo: Opšte zanatlijsko radniĉko pevaĉko društvo DuraĊ Branković. — Vršac: Nein muško pevaĉko društvo (1861) i Srpsko crkveno pevaĉko dri Nedajmo je (1867. horovoĊa Z. osnovano 1838. U Srbiji su postojala ili postoje ova istaknuta društva: Aran Ċelovac: Arandelovaĉka pevaĉka druţina (1882). Tomandl. Topal i Jovan Bandur (1968). Cvcfanov. Tane. Nikola Tesla. Abrašević i Smederevsko crkveno pevaĉko društvo Sloga. osnovano pod nazivom Bra. Tipografsko pevaĉko društvo Jedin stvo (horovode P. — Poţarevac: Crkveno pevaĉko dru štvo Braniĉevo.

London 1953. kantati. Regensburg 1950. himna itd. a srednji je mezosopran. Svi se tonovi stvaraju u larinksu i visina tona moţe se regulirati samo prema akustiĉkoj predodţbi pjevaĉa. Historv of English Cathedral Music. takva se djela susreću i na kontinentu. impostaciju. — Jj. Zecchi. Razvija se tzv. engl. a moţe se izvoditi uz instrumentalnu pratnju ili bez nje. Ubrzo zatim buĊenje na cionalne svijesti i interes za narodno blago potaknuli su gajenje zborske puĉke pjesme te osnivanje pjevaĉkih zborova. tonovima oblikova nim u melodijsku liniju. MocKBa i HeHHHrpaA 1948 (II izd. te u psalmodiĉkom i himniĉkom obliku što je utjecalo na kršćansko liturgijsko pjevanje. te vještinu dinamiĉkog. oratoriju. Potkraj XVIII st. Valentin.) jednoglasno zborno pjevanje ĉitavog općinstva u crkvi. 2. a i unutar tih skupina diferenciraju se glasovi po visini i boji. sve jaĉe izraţena kod nizozemskih renesansnih polifoniĉara. a u drugoj polovini XV st. Za dobro pjevanje povoljne su one fiksacije kojima pjevaĉ moţe produljiti trajanje bez zamora i uz svjesnu kontr olu. koji je u Davidovo doba obuhvaćao i do 4000 pjevaĉa. — R. Blankenburg. Ehm a nn. omladinski z. Mušica sacra. Dobro školovani pjevaĉ. Aicyer. U ranokršćansko doba spominje se najprije (oko 100 god. i u XIX st. povoljne za ispravnu pjevaĉku tehniku. Tehniĉka zrelost pjevaĉa oĉituje se osobito u stva ranju poĉetnog tona. Zurich i Erlenbach 1932. Fiziološke osobine grla uvjetuju razlike koje su izraţene u razliĉitim vrstama glasa. Der Schulchor vom XVI Jahrhundert bis zur Gegemvart. -> dikcija). I. Muški glasovi su dublji od ţenskih i djeĉjih. radio z. vokalni kvartet i si. XopoBOe neHHe B pvccKoii AOpeBOjiK>u. staceato). rijeĉima odgovarajućeg teksta. utemeljuju se razliĉiti profesionalni ili amaterski zborovi te dolazi do procvata specifiĉne zborske muzike. duboki glas — bas i bariton. Posebnu je ulogu imao zbor kod religijskih kultnih sveĉanosti i kod narodnih obrednih obiĉaja.. a sama rijeĉ ehorus (lat. tj. Der alte und der neue Sinn des Chorgesanges. Ĉesto se u operi i još više u oratorijskim djelima izmjenjuju homofone i polifone (fugato) partije zbora koji kao predstavnik naroda (turbae) postaje tumaĉem općeĉovjeĉanskih ideja ili se aktivno ukljuĉuje u dramsku radnju (Gluck. Izjednaĉena zvonkost u tihom i glasnom pjevanju dokaz je visokoga stupnja pjevaĉke tehnike. a kasnije na empori. Die stimmlic he Erziehung des Chores (II izd.JIOKIUUH. — Das Chorwesen in unserer Zeit. ponajprije u grĉkoj lirici gdje se njeguju razliĉite vrste zbornih pjesama ->■ pean. muziĉko izraţavanje s pomoću ljudskoga glasa. Kod velikoga mješovitog zbora sastav se proširuje ĉak i na ĉetiri ţenske dionice (prvi i drugi sopran. U novim baroknim oblicima. Ncf. a u XIV st. XopoBe. od najstarijih vremena.. 1957). II Goro nella storia. Handbuch der Chormusik (2 sv. Ali sastavi su se svodili na 2—3 pjevaĉa za pojedinu dionicu. P jevaĉ se izraţava istodobno na dva naĉina: muziĉki. Thomas. Young. operi. organske materije i zbog toga ne postoji kao konaĉno usta ljen i gotov instrument..PJEVAĈKI ZBOR — PJEVANJE PJEVAĈKI ZBOR. Stuttgart 1963. Bach). PJEVANJE. Ać. je jedan od najstarijih oblika muziciranja.) odnosila se ne samo na vokalni zborski sastav (ehorus vocalis) nego i na skupni. što obuhvaća ĉistu intonaciju. Religious Chant: A Pan-Asiatic Conception of Music. i u komediji. Wiora. — W.nOHHOH u coBeTCKofi UJKOne. Ĉisti vokalni zborni sastav oznaĉivao se od XVI st. tercet. The Choral Tradition. i govorno. Prema broju pjevaĉa. crkveni z. kao što su muški. Posvuda. bas). p. Leipzig 1879. II. prosvjetiteljske ideje i zatim romantizam dali su snaţan zamah zbornom pjevan ju kao umjetniĉkom izrazu kolektiva. — A. Fiihrer durch die deutsche Chorliteratur. Young. S obzirom na akcije pojedinih dijelova grla.. svladavanje razliĉitih vrsta artikulacije (legato. 1960). P. p. postiţe se iskljuĉivo sistematiĉnim. kitara. LIT. izrazima concentus voeum ili concento di vod. u komornim vokal nim sastavima. Teţnja za ho mogenošću zvuka. njeguju se u Engleskoj kompozicije u obliku conduetusa namijenjene vjerojatno zbornom pjevanju. Der Chorgesang in der Schweiz vom Mittelalter bis zur Gegemvart. P. — K. S razvitkom polifonih oblika uvode se i više glasni sastavi. njegovalo se u antifonalnom i responzorijalnom. Klink. Bern 1963. London 1962. Zbog toga su funkcije govornog organa pri pjevanju usporene. u nastupu ili tzv. Chor. A. lijepo obliko vati melodiju i izraţajno interpretirati muziĉku i tekstovnu komponentu vokalnog djela. Od <-VII st. i p. Koller.. z. U starom hebrejskom bogosluţju pjevanje zbora. svjesnim i postepenim privikavanjem ljudskog grla na radnje koje su potrebne da bi se moglo ĉisto intonirati. MocKBa 1957. Premda se kao sredstvo oduvijek upotrebljavalo ljudsko grlo. MGG. Monchengladbach 1954 (II izd. Sohncr. je veoma raznovrsno. — G. — W. — F. p. 1960. Einsatz. poĉev od ranog organuma (XI st. djeĉji. 1935 — 37. Musik und Dichtung im alten Griechenland. bariton. gdje se sastoji od 12 do 15 pjevaĉa. Visoki ţenski i djeĉji glas naziva se sopran. Geschichte des Chorliedes. Kretzschmar. srednji glas s opsegom izmeĊu tenora i basa. — W. Struja zraka iz pjevaĉevih pluća uzrokuje titraje glasnica. Kassel 1950 ( I I izd. attacco). smješten na posebnom prostoru oko oltara (kor). . Lehrbuch der Chorleitung (3 sv. attaque ili coup de glotte. — E. po opsegu izmeĊu soprana i alta. Schiinemann. Jedino pri pjevanju sjedi njeni su instrument i interpret u jednoj te istoj osobi. Eu>ens. — f. pravilno disan je i drţanje tijela te ujednaĉivanje glasa u svim registrima.. promjen ljive.. tal. Ali isprva su se u višeglasnim djelima zborske partije izmjenjivale sa solistiĉkim. 1961. alt) i ĉetiri muške dionice (prvi i drugi tenor. jasan i pravilan izgovor (tzv. 1956). Musikalische Zeitfragen II. njem. Lexikon des deutschen Chorwesens. ţenski ili djeĉji zbor. Bumpus.). duboki ţenski ili djeĉji glas je alt. a uz to su se donji glasovi redovito izvodili instrumentalno. attack. — A. a prema namjeni postoji operniz. J. U doba Francuske revolucije nastaje velik broj rodoljubnih pjesama i himna koje izvode golemi zborovi od po nekoliko stotina pjevaĉa. Ljudsko grlo. — J S. Za ispravno pjevanje vanredno je vaţna smisleno usklaĊena teh nika disanja. Kassel 1958. Wolfenbuttel 1 941. M. mezzosopran. a prema sastavu ono obuhvaća solistiĉko muziciranje jednoga pjevaĉa. Mainz 1953. a jednoglasno pjevanje zbora praćeno je instrumentalnom prat njom (aulos. Praetorius und die Feiergestaltung der Gegenwart. A Handbook of Choral Technique. Die Schweiz die singt. U talijanskoj višezbornoj muzici te u baroknom concertu javljaju se razliĉite vrste takvih vokalnih i instrumentalnih zborova. poĉev od Josquin Des Presa i Ockeghema. mješoviti. srodno je duhaĉkim instrumentima. — L. a ţdrijelo i usna šupljina imaju pri pjevanju sliĉnu ulogu kao rezonator kod sviranja na instru mentu. — A.) koji su izvodili pjevaĉi i instrumentalisti u zbornom sastavu.). Handel. koja ukljuĉuje i razumljivo izgovaranje teksta. Zbor dobiva zatim vaţnu ulogu u antiĉ koj tragediji. Kvaliteta i nosivost glasa ovise o broju i intenzitetu harmonijskih tonova.ieHne H vnpaBneHne 89 xopoM. U antiĉkoj Grĉkoj sama rijeĉ koros (-/opće) prvobitno je oznaĉivala plesni prostor na kome su se izvodili obredni plesovi s pjevanjem. zapjeva (franc.. formiranje glasa na fiziološkoj osnovi. poste peno je potisnula tu praksu. pa i u tzv. Leipzig I — II. tj. -> ditiramb. Regens burg 1953 — 58. je ipak doţivjelo . što ukljuĉuje tzv. gdje broji 24 pjevaĉa. je redovito povezano s rijeĉima. Zbo r moţe nastupati uz pratnju instrumenata ili bez njih (a cappellaj. u pjevaĉkoj se nastavi od XVII st. Papinska kapela je npr. Le C ha nt e ho ra l. Ra u ge l. Stvarati iz govornog organa muziĉki vokalni instrument znaĉi uspostaviti ravnoteţu i uskladiti od reĊene fiksacije i pokrete grla. — F. Leipzig 1917. Ispravna tehnika pjevanja. — J. 1961). pjevanje se razlikuje od govora u prvom redu duţim trajanjem glasova odnosno tonova. — K. Dobar zapjev dokazuje sposobnost pjevaĉa da već unaprijed zna uskla diti sve funkcije sviju dijelova svoga vokalnog instrumenta. koncertantni zbor s homofonim zborskim slogom u kojemu glavnu melodijsku liniju podupire primarno akordiĉko kretanje ostalih glasova. Epscein. PJB. zborni sastav i suzvuĉje instrumenata iste obitelji (ehorus instrumentalis).: H. ţenski. U XIII—XIV st. Pa riš 19 48. postiţe zvukovnu izjednaĉenost tonova u svim registrima. Chorgesang. Unger. Višeglasni zborski sastav i zvuk u današnjem smislu razvija se tek od XV st. Neumann. Zvonak glas postiţe se iskljuĉivo ravnoteţom svih mišićnih pokreta. školski z. Der Chormeister. proširena je na 24. J^MumpeacKuu. — W. pa i u manjim mjestima. kada se povećava i broj pjevaĉa u zboru. dobiva novu ulogu i gradu. lira). ĉasopis Mušica. Die mehrehorige Auffiihrungspraxis bei M. London 1908. veća skupina pjevaĉa u kojoj svaku dio nicu pjeva nekoliko iz vodilaca. Sangerchore und Chorvereine. Zatim pjevanje kao sastavni d io liturgije. P. izvodi zbor klerika. Vom liturgischen Chor. veliki. — P. zbor. i si. D ie C ho r fuhrung. — P. prema naĉinu kako se u njemu stvara glas. Da se to postigne. Das deutsche Chorlied zvvischcn Senfi und Hasslcr. 1948 (novo izd. JI. 1932. Pjevanje je svojstveno i narodnoj muzici i svima stilskim razdobljima umjetniĉke muzike. tj.. Wolfen biittel 1935 — 36.). Bologna 1960. Školovanje pjevaĉa obuhvaća: 1. moţe pjevati jednoglasno (unisono) ili višeglasno. 1928. — E. Gerson-Kizvi. 1436 imala 9 pjevaĉa. nadalje upotrebljava postupak nazvan -> messa di voće. Kunzmann. — K. Journal of the International Folk Music Council. komorni itd. zatim i samo pjevanje s plesom i skupinu izvodilaca. odvojen od općinstva i od IV st. To je jedini muziĉki instrument na ko jemu se visinske razlike meĊu tonovima ne mogu fik sirati pokretom ruke ili prstiju ili kojim srodnim postupkom. Muški glasovi se dijele na visoki glas — tenor. ali i koloristiĉkog mijenjanja tona. Der ehorisehe Gesang der Frauen mit besonderer Bezugnahme seiner Betatigung auf geistlichem Gebiet. 1952. ispravnim oblikovanjem rezonatora svoga vokalnog instrumenta pri izgovaranju samoglasnika. Leipzig 1929. Moser. prema gradi kompozicije ono moţe biti jednoglasno ili višeglasno. u razliĉitim zborskim ansamblima. —• P. zborno pjevanje poprima umjetniĉki razvijenije oblike. ka o što su duet. Otada se ustalio kao norma ĉetvoroglasni mješoviti zbor u sastavu: sopran — alt —-tenor —■ bas. — P. prijelaznim tonovima. Opseg svakoga glasa dijeli se na nekoliko registara razliĉitih po boji i intenzitetu. III sv. Vokalni se instrument sastoji od ţive. odnosno sastavu i vrsti njihovih glasova razlikuju se pojedini tipqvi zbora: muški. raz vijanje tehnike pjevanja. Zborno pjevanje rašireno je od davnine na svim stranama svijeta i na svim stupnjevima kulture.M.

) ideal vokalne estetike gregorijanskoga pjevanja bio je smiren. — F. poĉev od G. Prema pravilima izloţenim u djelu Instituta patrum de modo psallendi (XI st. Livorno 1920. Hettich objavljuje od 1907 zl Vocalises-etudes (14 sv. Le Bel canto. usklaĊivanjem elemenata.) spominje tri naĉina stvaranja glasa: vox pectoris (prsni registar). U srednjem vijeku su za gajenje liturgijskog pjevanja utemeljene posebne pjevaĉke škole (-> Schola cantoruni).) sa 140 vjeţbi sastavljenih iz djek vremenika. stavlja za temelj impostacije glasa pravilno o vanje samoglasnika i suglasnika (Deutscher Gesangsunte\ I—IV. tako u Francuskoj A. MocKea 193 A. G. Heiiderson.. La Tecnica del canto. — G. MeĊutim. zig 1931 — 32. Njegova pravila razvijaju H.'A. figuriranja i koloriranja. postavlja na pjevaĉe i u tehniĉ kom i u muziĉkom pogledu veće zahtjeve. Lully). unosi veliki preokret u pjevaĉku 1 nost. On stavlja teţište na izraţajnost teksta. Nasuprot virtuoznosti belkanta teţište je na nagi. vox gutturis (grleni registar) i vox capitis (ĉeoni registar). senza maestro (1562) daje prvo sistematsko djelo pjevaĉke pedagogije. Langle u djelu Methode de du Conservatoire de musiaue (1803—04). Šarenilo i ĉesto gotovo nevjerojatan stupanj virtuoznosti . Stim dung auf stimm. Pjevaĉi samovoljno ukrašuju i izobliĉuju arije najrazliĉitijim improvizacijskim do dacima. 1951). W. HOBBIH nyTb neBiia. ■ Ross. Romantizam XIX st. Farga. Mancini (Pensieri e riflessioni pi sopra il canto figurato. L. — J. pojedini slogovi rijeĉi ukrašeni su s više tonova (melizmi) ili s bogatijom figuracijom (kolorature). isticanje sadrţaja teksta i povećani orkestar traţe od p veliki opseg i intenzitet glasa. Jah: dcrts (disertacija). Wien 1948. Prirodnom govoru najbliţe su razne vrste deklamiranog pjevanja kao što su -> psalmodija i -> recitativ. Faurea i M. Njemaĉka vokalna pedagogija XVII st. Mnogi autori pišu o umijeću pjevanja i odgoju pjevaĉa (A. Zi 1943. 1954). kao P. 1885). Machabey. stavljale pred pjevaĉe te koje nije mogla u potpunosti riješiti tradicionalna praksa bell Vokalni izraz XIX i XX st. melodramatskoj izraţajnosti. Leipzig 1923 ( I I I izd. odmjereno. 1592). — A.). struktura se stiha još ra spoznaje. Veliki intenzitet on postizava dubokim polo larinksa i tamnom vokalizacijom. Caccini je utemeljitelj metodike pjevaĉke nastave. u polifonoj muzici renesanse.90 PJEVANJE tadašnje operne prakse odrazuju danas još samo zbirke pje' vokaliza iz toga vremena. Pjevaĉki pedagozi XX st. 1552. i dr. zatim u Metzu.. MeĊutim. Leipzig 1912. G. 1 1640. The A Singing. a u silabi ĉkom dolazi do izraţaja. Gerold. Tada se stvaraju temelji izraţajne pjevaĉke interpretacije i specifiĉno talijanskog. Early H of Singing. tiensscn-Lohmann. fizioloških. Jacopo da Bologna piše 1350 u jednom svom madrigalu: »Per gridar forte non si canta bene. L'Art de chanter. s ekspresivnom deklamacijom t dramatiĉnim akcentima. Entrainez. Glucka. Leipzig 19. J. Talijanski belkanto nije za ljavao već u reformnim operama Ch.). Mengozzi i H. C. Intenziviranje dramskog i. Pojava melodiĉkog ukrašavanja. Tosi (Opinioni de'cantori ani moderni. napisali su P. — J. Chanter ou ne mnoge promjene. Munchen l< 38. kao što su arija ili polifoniĉko pjevanje. Forchhatner. Pjevanje u pianu uz jasnu vokalizaciju. Bordogni. — H. viva et succincta voće psallatur« (. isto kao i zborno pjevanje u tragediji. podaci o pjevaĉkoj tehnici priliĉno su oskudni. iako je tekst stiliziran time što je ukljuĉen u muziĉki sistem mjere. Traitć complet de l'art du chant (1847). Pariš 1946. Milinković. Herm ann Finck. A.) i drugdje. J. Panzera. narodne pjesme. Die altitalienische Gesangsmethode. Zagreb 1938. Srednjovjekovna crkvena muzika nije od pjevaĉa traţila ni veliki opseg niti znatniji inten zitet glasa. Maffei svojim priruĉnikom Discorso della voće edel modo d'appararedi cantar diGarganta. Kelsev. Loiseau. M. Pariš 1947. stile concitato) postavlja G. 1556. M. ne odveć brzo. Njih su uvjetovale osobitosti ritma i akcenata u jezicima razliĉitih naroda. sve više potiskuje pravila tehnike belkanta (precizr glasnica. KaiiKapoeuH. G. s pojavom ranobarokne monodije dolazi i do teţnje za uspostavljanjem ravnoteţe izmeĊu tona i rijeĉi. Mušica practica. od dalje.). a spominju i djelatnost uĉitelja pjevanja. Notes s chant. kao i razliĉita shvaćanja o ulozi i znaĉenju pjevane rijeĉi. Greiner. doziranje i tehnika disanja. Iffert (1895). ma con soav'e dolce melodia«. Die goldene Kehle. B. F. To jedno shvaćanje glasa kao vokalnog instrumenta iskljuĉuje dran interpretaciju teksta. I danas još postoje raznovrsne vokalne estetike. 1668) paţljivo obraĊuje modulativnost glasa i vo kalizaciju i iznosi izvorna zapaţanja o pravilnom izgovoru. melizmima i koloraturama. Schmitt (Grossc Gi schule filr Deutsche. Pariš 1945. pa Garcijin uĉenik J. M. — M. La Science et l'art du chant. Njegov ideal bila je zvonkost gl stilu talijanske kantilene. P. Aloser. Poslije 1900 sve se više prilagc i didaktiĉka djela interpretativnim zahtjevima suvremene zike. Odnos tona i rijeĉi poprimao je u pjevaĉkoj praksi takoĊer razliĉite oblike koji se dadu razvrstati na dva osnovna naĉina.). Bel Canto. — L. 1774). 1952). upravo u to vrijeme nastaje najvrednije goško djelo koje se temelji na belkantu. sve do XVI st. — W. — H. usavrše lji grlo kako bi postalo svestrani vokalni instrument koji moi voditi i baroknu muziku i romantiĉnu solo-pjesmu i drarr Sprechgesang novijeg doba. Najvaţnija pedagoška djela belkai XVIII st. Stimmbildung (5 sv. V (Vollstdndige Singschule. Gallenu (u VIII st. Syntagma musicum. L'£tude du chant.vous a articuler. virili. Die Schule des Bel auf Grund der Originalschriftens zum ersten Male dargestellt. Mersenne u VI knjizi (De l'art de bien chanter) djela Harmonie universelle (1636) povezuje vokalnu tehniku i estetiku onoga vremena s vlastitim saznanjima o fiziologiji glasa. Nedostatke te nike uoĉio je i R. a osuĊuje fal setiranje kao neprikladno za izraţajnu deklamaciju. -> Caccini u predgovoru zbirci Le Nuove musiche (1601). priruĉnik M. Massell. Bruns. Stravinskog i Schonberga. tzv. Technik der deutschen Gesangsl Leipzig 1911 (III izd. u središtu je talijanske operne umjetnosti arija s bravuroznim ornamentima i koloraturama. nego zaobljeno. non nimis velociter. ali ne zapostavlja ni pitanje muzikalnoga stvaranja tona i plastiĉnog oblikovanja melodijske linije. muţevnim. Konigsberg 1927. — J. Ma Marchesi i mnogi drugi. na znanstvenu fizk osnovu. Zandonai i dr. New York 1921. A. U XVIII st. — F. Zagreb 1940. B. a Hieronvmus de Moravia (XIII st. Della Corte. Bellinija i G nizettija i osobito djela G. 1824). Pariš 194' A. J. Vaccai. Interpretacija je ovi sila o sadrţaju teksta. ali modulativan i njeţan glas: »semper pari voće. Goldschmidt (1896) i A. kasnije prozvanog bel canto (-> belkanto). J. On zahtijeva pjevanje s punim i prirodnim glasom (tal. uvijek jednakim glasom. Segreti del Bel Canto. U prvome je teţište na melodijskom elementu. Lhotka-Kal Tehnika pjevanja. 1723) i G.— Ch. II Bel Canto. N. Podaci o umjetnosti pjevanja u antiĉko doba zabiljeţeni su u izvještajima pisaca.). u većoj ili manjoj mjeri. Die Grundsatze der Stimmbi \vahrend der a cappella-Periode und zur Zeit des Aufkommens der Oper. Klasiĉnoj talijanskoj školi dali su vr priloge još i G. L. Zacconi. Hey. Pizzetti. F. — L. — W. Siotto Pintor.: Th. aequa lance. u to vrijeme u zboru sudjeluju i -> falsetisti i -> kastrati. kao npr. sa destruction. naklada Ricordi seriju pod naslovom Vocalizzi nello moderno s etidama suvremenih talijanskih kompozitora (Ca: Malipiero. de Bacillv [Remaraues curieuses sur l'art de bien chanter. melizmatiĉko i silabiĉko pjevanje. Tada cvate talijanska škola be koja razvija prvenstveno gibljivost glasa. Frossard. Caccinijev »novi stil« (nazvan i stile rappresentativo) obiluje ukrasima. Zarlino. Estetska pravila nove ekspresivne deklamacije (tal. U pjesmama uglazbljenim silabiĉki. Iro. III. B. 1938. — H. Phvsiological basis of the art of singing. Die Stimmkunst (2 sv. Vicende degli stili del canto del tempo di Gluck al'9Oo. velikim tonskim volumenom i ini tetom. potaknut id R.. J. Praetorius. Mozarta. F. psiholoških i tehniĉkih. Das bewusste Singen. O. sed rotunda. Reizcr. 1884) i drugi. J. jaĉine (messa di voće) i zvukovnu ujednaĉenost. —• M. Njihov je cilj da. Dic deutschen und italienischen Gesangsmethoden des 18. Škola pevanja. Pjevanje grĉkog nomosa zahtijevalo je visok stupanj vještine. Rousselot i dr. Ulrich. Henderson. Tada se stvaraju teme lji pjevaĉke pedagogije. Grka i Rimljana. 1854). Na Mancinija se djelomice . fonaskusa.. Herbst. I nacionalne škole romantil protstavljaju se tada općepriznatom i dominantnom stilt kanta. oni govore o vrlo razvijenom umijeću zbornog i solistiĉkog pjevanja kod Egipćana. F hammer. u Italiji izdaje. 1619. a G. LIT. ţivah nim i suzdrţanim glasom psalmodirahu). po sebno konsonanata (suspension des consonnes). — H. Wagner. Hemery. vezuju B. Bachner. 1642). stajala je uglavnom pod utjecajem Caccinijeve metode (M. Verdija. T 1933. udruţena s dramatskom deklama (Sprechgesang). Concone. Coclico. ĉesto se oblik rijeĉi ţrtvuje za volju muzike. St. najprije u Rimu (vjerojatno u V st. Malha de Parrel. Mei gesang aus drei Jahrhunderten. Milano 1938. D. Strassburg 1909. govorni. J. F. Vlrich. Samostalnije se razvijala francuska pjevaĉka škola koja se oslanja na osobitosti francuskog jezika i francuskog opernog recitativa (J. (P. nazalno pjevanje na Prednjem Istoku ili stisnuti i kriĉavi naĉin pjevanja u staroj kineskoj i japanskoj vokalnoj umjetnosti. kod sloţenijih vrsta. Ricci. — V. Ricci.und sprachphysiologischer Grundlage (3 sv. Garcija podiţe pral pedagogiju s dotadašnje empirijske. Mainz 1938 ( II izd. sve više obraćaju paţnju cifiĉnoj vokalizaciji njemaĉkog jez ika. —■ B. Beograd 1933. Tarncauc Chant. Umjetnost pjevanja. — M. Njemaĉki pedagozi.Bichle.). London 1939. MeĊutim.) p preteţno s tog stajališta. sa construction. M. Pariš 1948. u kojemu nastoj kladiti francusku tradiciju s talijanskim naĉinom. Uz muške i djeĉaĉke glasove. Martinua. L. virtuoznog pjevaĉkog umijeća. na govorne akcente. Mansion. 1558. Stockh {Gesangsmethode. pa ga s pravom smatraju utemeljiteljem modern kalne pedagogije. a ni 1 lijim djelima W. voće piena e naturale). Ravela pa sve do Milh. ideal je pjevaĉke estetike sve do XVI st. Milano 1923. Majcen. Dok je u renesansnoj vokalnoj polifoniji melodija imala prevlast nad tekstom. U Italiji su dramatski razvijenije opere V. i V. Buenos Aires 1947 ris 1955). — B. modulativnost gl. kao što su npr. Zur Geschichte der franzosischen Gcsangskunst C tacija). — /. Pariš 19: V. Wagnera.

Sastavio je prvu temeljito razraĊenu teoriju vrsta udara (legato. Le Chant. Vt'ien 1957. Znanstvenu djelatnost Plamenĉevu privlaĉila su poglavito dva podruĉja: muziĉka prošlost Dalmacije i zapadnoevropska muzika XIV —XVI st. Sprache und Gesang. — A. — O. Plamenca. — O. Neue Grund lagen fiir den Sprach. Caslelain. Vocal Tcchnique. — F. Des possibillites inconnues dc l'organe vocal dans l'art du chant et son ćtude. — . Nje govi su uĉenici bili H. Mcrlin. Roma 1953. Bel Canto: Principles and Practices. Das Plagiat in der Tonkunst (disertacija). — O. On Influence and Borrowing. God. — V. Kompoziciju studirao u Beĉu (F. — //. 1955. ■ — E. Rodd Alarling. Špiler. Sarajevo 1972. — A'. Pariš 1949. — K. Archiv fiir Urheber-.) 1890. u Beĉu. Lhotka-Katinski. de Chambonieresu (F. Schulze i dr. Prema shvaćanju talijanske sudske prakse (npr. Noć. Bases physiologiques du chant. ibid. Das Recht an die Melodie. L'Amour de chanter. 8. London 1951. London 1953. — R. Poseban oblik plagijata je prisvajanje originalnog naslova tuĊeg djela. — H. Povukavši se s operne pozornice poduĉavala je pjevanje na konzervatoriju Stern u Berlinu i zatim privatno u Rodaunu kraj Beĉa. C. — //. Neki teoretiĉari smatraju da p. zatim ţivi u New Yorku gdje za vrijeme rata radi u Uredu za ratne informacije (Office of War Information). 1956. Agthea i violinu kod Haasea u Dresdenu. Husson. oslanja se na C. Nitze. nastala u doba Prvoga svjetskog rata (npr. — C. Sliĉan je oblik -> tombeau. MocKea 1963. — R. gdje je nastupao i kao solist. Pariš 1957.). ibid. Umjetnost pjevanja. Science and Singing. Roma. a 1954 postaje redovni profeso r za muzikologiju na Univerzitetu drţave Illinois u Urbani. — R. MeĊu najpoznatija i najljepša djela te vrste idu ţalobne kompozicije posvećene J. Ima više oblika plagijata medu kojima se iz dvajaju: namjerno prisvajanje autorstva tuĊeg djela.. Honotka. — N. 1969 izdaje Sveuĉilište u Pittsburghu zbornik nauĉnih radova evropskih i ameriĉkih muzikologa u redakciji G. Dubuque 1959 (London 1962). parodiranja. Inicijativom D. — J. London 1956. B. Litantc. od reminiscencije. 1936 izabran je za dopisnog ĉlana JAZU. 1951. — G. Das musikalische Plagiat. gdje postiţe 1925 doktorat disertacijom o J. Der Kunstgesang. Neka njegova djela. Dock. Solo pevanje. a 1970 ga to društvo bira za poĉasnog ĉlana.) prvi je izrazom plagiarius oznaĉio kradljivca stihova. The Sci ence and Art of Singing. staceato. London 1965. Beograd 1950. 1963. Pariš 1933. Huslcr i Y. 1963.). folklora) ili zbog neizbjeţnih meĊusobnih utjecaja. Oop. — H. 1947 dobiva Guggenheimovu nagradu. — F. Du chant. uz njegova uvodna predavanja. Drugi svjetski rat spreĉava mu povratak u domovinu. Schulze. Cou perin) i J. Gesangspadagogik. U razdoblju rane klasike pod tim je naslovom objavljeno više zbirki kompozicija lak oga karaktera. Ockeghema u Plamenĉevoj redakciji. La Voix chantee. — J. — P. Stevens (red. What happens in singing. i kaznene sankcije. La Voće nello studio del canto. i on ostaje u SAD. 4). kod lake muzike) i si. 1914) i Der Klavierlehrer (1874. Gansbacher) i kod L. Fngliinder. 1958. De Sanctis. Sopranos of Today. //. -> chiae. Whitc. Lhotka). Sc hreker) i Pragu (V. solo-pjesme na stihove Ch. Maragliano-Mori. — J. Uĉio klavir kod A. Zurich 1952. se moţe odnositi na tuĊe djelo u cjelini ili na njegove bitne dijelove. neoeu H necHH. pregledniji i jasniji. Louisu. — J. G. Austin 1960. — R. Berlin i Frankfurt a. v. — H. Atcm. Husson. Saska. Caruso's Method of Voice Production. Pariš 1960. Panzera. AI. P.). Zurich 1956. die es werden wollen. Wiesbaden 1961. Bel canto et emission italienne. a 1951 nagradu Ameriĉkog vijeća nauĉnih društava. Holzen. Stuttgart 1954. a gostovala je u londonskom Covent Gardenu. Thausing. A History of Song.und Theaterrecht. 2. II Canto artistico. Gcsangslcxikon in Skizzen. — D. kasnije je poduĉavao privatno. U septembru 1939 odlazi P. Miin chcn i Leipzig 1912 ( I I izd. Ein Wegvveiser fiir Sanger und alle. Die geistigcn Grundlagen des Gesanges. Bitterling. jadikovka). Singing: The Physical Nature of Vocal Organ. Fnrnejia rojioca u ero (bH3iionorHMecKHe OCHOBBI. uništenje predmeta kojim je nanijeta povreda. I Maestri del bel canto. Pariš 1962. pomodnih formula (npr. uobiĉajen u XVII—XVIII st. Walter. 1843—65 profesor klavira na Leipziškom konzervatoriju. ĉesto naziv vedrog. U tom deceniju organizirao je više muziĉkih veĉeri na kojima su. LIT.vagnerijanka. Magie der Stimme. PLAICHINGER. LIT. Louis. Lauri-Volpi. Film. MocKBa 1962. Jahrhundert (disertacija"). variranja i si. Du plagiat musical. Alartienssm-Lohmann. 1962. prenesena je 1935 iz Krka u Zagreb i povjerena na ĉuvanje Hrvatskom glazbeno m zavodu. Etude sur le droit d'auteur. zatim se po svetio klavirskoj pedagogiji. Umjetnost solo pjevanja. Dragan. nije pravni pojam. od 1831 orkestralni muziĉar u Leipzigu. Berlin 1961. 28. na opernoj pozornici debitirala je u Hamburgu. Leipzig ( I I izd.. — A. Mari.S 1 . Rossi. podrugivanje). Wicn i Koln 1962. Nikolić Stamatović. A. IV izd. Sprechfunktioncn als Singaritrieb. (-> parodija. Pariš 1950. Vrativši se u Zagreb. Janoivski. 13. U nekim sluĉajevima teško se razlikuje p. i na engleski). —■ R. Pariš 1948. AIcNaugfit. Der wissende Sanger. Nevina. Hamburg 1957. Udine-Algarottija. Kao vrstan pedagog i metodiĉar P. prev. Couperin). Revue internationale du droit d'auteur. Aloser. Istaknuta '. III 1874). 1960). . naziv. Baudelairea. naknada štete). Milano 1957. Wolfenbiittel 1960. Hg. — R. — L. Eeopoe. 1966. O ^njia■MHKe 3Ryna MejioeeMecKoro rojroca. — R. Grosse Sangerinnen der Klassik und Romantik. God. U ĉast njegove 70 -godišnjice. — F. U Zagrebu završio 1917 pravne nauke (dr iur. Rosenlhal. Kassel i Bascl 1953. — B. Miinchenu. Kreutlcr. nesvjesne imitacije tuĊeg djela koje se prethodno upoznalo i nejasno saĉuvalo u pamćenju ili od sluĉajne koincidencije koja moţe nastati zbog zajedniĉkog izvora inspiracije (npr. ili naprosto zbog općenito prihvaćenih izraţajnih sredstava jednog stilskog razdoblja. Fernandes Lavic. ipak spoznaje da je pravo podruĉje njegova rada muziĉka nauka. uz to klavir K. ali je saţetiji. — P. 1927). Ilempoe. Le Plagiat musical. Aloscr. Kao violinist koncertirao najprije u Dresdenu. muzikolog i kompozitor (Zagreb. franc. La Voix naturelle. P. Štampa. X. tog izdanja izlazi u Leipzigu 1927. — A. Aiackworth-Young. Milano 1959. MGG. Landeroin. ukrasti). — A. Louis Plaidy. Ch. Interauteurs. M. Die Sangerstimme ( I I I dopunjeno izd. Torino 1953. već 1897 pjevala je u Bavreuthu. Ockeghemu kao kompozitoru ehansona i moteta. Munster i. Couperin i d'Anglebert). God. Hahn. 1. Die methodisch-padagogischen Grundsatze deutscher Gesangskultur im 19. W. PLAGALNA KADENCA Starocrkveni naĉini -> Kadenca PLAGALNI MODUSI PLAGIJAT (od lat. neovlašteno preradivanje ili imitiranje tuĊeg djela bez formalnog prisvajanja autorstva. New York 1951. kojom je tada upravljao B.. — V. Montreux i Miinchen 1949. — V. Hoffmeister). — W. Kassel i Basel 1956. III 1868 — 19. Diagnostik und Padagogik der Stimme. 6. Adler). p. — C. — \V. Reesea i R. PLAISANTERIE (franc. t j. Sprechen. L. — Ph. Czernvja.. Njegova su djela Technische Studien fiir das Pianojortespiel (1852. Musikalische Criminajia. U toku svojih istraţivanja spomenika stare mu zike u Dalmaciji. Reid. legatissimo i portato). — H. 1960. Le Plagiat. općenito. Das musikalisehe Motiv in Recht. 1959. PLAIDY. 1950. Gcering. — P. Vr. 1923. prisvajanje odnosno slijepo oponašanje tuĊeg umjetniĉkog ili nauĉnog djela. Die Aussprache im Gesang. To je i vrijeme njegove kompozitorske djelatnosti koju je kasnije potpuno napustio. II 1895 —). — A. njemaĉki klavirski pedagog (Hub ertusburg. Snovva. L. Musical Times. Corelliju (F. I. Ourasco. u muzici se susreće i svjesna. a 1973 podijeljuje mu Nacionalna zaklada za humanistiĉke nauke u Washingtonu nagradu u svrhu prouĉavanja evrop skih arhiva. — F. U francuskoj naziv za razliĉite vrste ukrasa: za vibrato kod gudaĉki h instrumenata i za predudar ili tzv. — P. — R. 1940 —41 predaje na Muziĉkom institutu u St. A Natural Approach to Singing. J. Marafioli. P. Rimski pjesnik Martial (I st. New York 1950 (novo izd. Judd. postaje privatni docent za muzikologiju na Univerzitetu (1928 —39). Pariš 1961. Laurcns. Wermsdorf. III 1939). — G. Singen. God. Munchen i Basel 1965. Rudorff.: R. Ncw York 1951. revija Le Droit d'auteur. New York 1956. Pjevanje uĉila na beĉkom Kon zervatoriju (J. sopran (Beĉ. 91 Od 1894 ĉlanica Gradske opere u Strassburgu i 1901—14 na Dvorskoj operi u Berlinu. Siclz. — F. Hcrzfeld. On Studying Singing.MiipOBaHHe rojioca neona. Koln 1935. Difctti causati da un errato studio del canto. je posebnu paţnju poklanjao tehniĉkom svlad avanju instrumenta. MocKBa i JlemiHrpaA 1948. Novak. — A. Dustmann i Mampe-Babbonigg. Lettre d'Italie. Pirro) i Beĉu (G. i I sv. JXO>WBO. Hein. 1955. God. MocKBa 1962. Walter. — Ch. šala. London 1953. austrijska pjevaĉica. Zagreb 1953 (novo pr ošireno izdanje 1975). Thila. Bel Canto in its Golden Age. Duey. A. KelĊorfer. 1930. — AI. Neue Zeitschrift fijr Musik. MeĊutim. Iro. Muzika. Pariš 1957. Die grossen Primadonnen: Von Bordoni bis zur Callas. u sporu protiv Modugna da je u poznatoj pjesmi Nel blu dipinto di blu navodno plagirao pjesmu // castdlo dei sogni De Marca) za postojanje plagijata u muzici nije odluĉna istovetnost nekoliko taktova dviju kompozicija nego izraţajni rezultat djela u cjelini. Le Bel canto. JI. Pa riš i Bruxelles 1957. MGG. MeĊutim. — F. seherzoznog stavka. a uz to je od rane mladosti uĉio klavir i violinu i zatim harmoniju i kontrapunkt (F. Amsterdamu i dr. IV. Hensel.: \V. Cocchi. Stuttgart 1960. za kompozicije u spomen neĉije smrti. Lebcndige Ordnungen durch Atmcn. Das musikalische Plagiat als asthetisches Problem.und Gesangsunterricht. PLAINTE (franc. plagio izvršiti otmicu. Pariš 1950. -> pozajmica'). De Sanclis. Plagiat. Misteri della voće umana. Studira tada muzikologiju u Parizu (A. Kiihncr. 1913.PJEVANJE — PLAMENAC chanter. na poziv Ameriĉkog muzikološkog društva u New York da zastupa Jugoslaviju na meĊunarodnom kongresu za muzikolo giju i da odrţi predavanje o staroj muzici Dalmacije. O. Lullvju (F. u instrumentalnim suitama iz XVIII st. XI 1810 — Grimma. 3. povreda autorskog prava za koju su predviĊene gradanskopravne sankcije (zabrana daljnje povrede. The scientific Culture of the Voice. je otkrio djela Šibenĉanina Ivana Lukaĉića. Brtin. dragocjena muziĉka biblioteka N. A. Kagcn. propuštanje iz nemarnosti naznaĉivanja imena autora ili izvora tuĊeg djela. ne skrivena upotreba tuĊe muziĉke zamisli radi odreĊene umjetniĉke svrhe: -> preradbe. Voice Production in Singing. M. je. PLAMENAC. Tappcrt. P. U to je vrijeme Njemaĉko muzikološko društvo uvrstil o u plan svojih izdanja sabrana djela J. — A. — H. lOdun. — L. G. u opisanom smislu. — R. a ukoliko se radi o namjernom plagijatu. Biilo \v. Wandernde Melodien. J. — G. Od 1956 do 1958 potpredsjednik je Ameriĉkog muzikološkog društva. 1949 (srpski prevod: O uticaju i pozajmljivanju. Milano 1949. Paul i E. — /. izvedene 19 16) ubrajaju se u tehniĉki najnaprednije kompozicije toga vremena u Hrvatskoj i odaju umjetnika koji budno prati razvoj suvremene evropske muzike. Gesangskunst. Grain. London 1950. — E. 1925 —26 korepetitor je berlinske Stadtische Oper. M. izvedena djela suvremenih evropskih kompozitora. u cjelini ili u pojedinim odlomcima.

Faenza. Milano 1908. 1852. Spa: 1891 i dr. Journal of the American A^ logical Societv. Music in the Adriatic Coastal Areas of the Southern Slavs. — Anleitung zum Blasen des Signal-Posthorns F. Strahov Monastery. sigurnost u metodiĉkim postupcima i dubljinu znanstvene misli. Keyboard Music of the Late Aiiddle Ages in Faenza. Spomenica C. 1956. New York 1939 (štampano 1944). Le Clu Gaston. Julije Skjavetić.violinist na poĉetku XVII st. Z: mao se za populariziranje trombona i duhaĉkih instrumi uopće. I sv. III 1864 — Berlin. koje su ubrzo postale pularne. Nepoznat hrvatski muziĉar ranog baroka. 11 — 12. 1923. 1966. Excerpta Colombiniana: Items of Musical Interesi in Fernando Colon's »Regestrum«. i na Siciliju (^-390 do <~388. LIT. Journal of the American Musicological Societv. Annales musicologiques IV. AM. 1895. 1905 preuzeo od Koslecka vodstvo ansambla Bldsen God. Andreis. Knjiţevni Jug. 1863—81 direktor toga Konz« torija. — VOKALNA: simfonija sa zborom. 1938. Autour de Plamenac. 4.: G. 1878. 3. kelera. Zagreb. MGG. Feschotte. izdanje JAZU. 1886. MQ. U njemu je podvrgao operu Porin objektivnoj kritici i tako priredio realniju osnovu za prouĉavanje djelatnosti toga najnadarenijeg ilirskog kompozitora. 1921 osnovao vlastiti ansambl trublja i trombona. Ivan Lukaĉić i njegovi moteti. 1964. DRAMSKA. U posebnoj studiji (An Vnknoton D. 1928 — 29. < LIT. komiĉna opera Les Cloches de Corneville. Robert Planquette. J. 1950. Sachsu. La Cantiniere. 2 —4. 1962 i ch: niera u Dijonu. SPISI: Die deutsche orehestrale Tonkunst in Gcfahr. 1951. I 1903). Njegov najpoznatiji uĉenik bio je Aristotel. J. Dragan Plamenac. Spomenica Ch. Akademiju. Zur »L'homme arme«-Frage. DJELA. 1961. 1972 objavio je i potpuno kritiĉko izdanje tog spomenika u seriji Corpus Mensurabilis Musicae Ameriĉkog muzikološkog instituta. Tri putovanja u juţnu It. Rad ovih i drugih muziĉara iz Dalmacije u doba ranog baroka prikazao je P. E. knj. Mizlera (1740 — 43). 1 —3. 1905. 1952. ibid. — Reguier. uĉenik. IX 1 Vojni muziĉar u Hannoveru i Kielu. 1934. Te su mu osobine odavna i pribavile zasluţen meĊunarodni ugled. Uĉenik P. Ĉetiri moteta (1564). Donja Saska. Reeseu. P. Papers of the American Musicological Societv. 1960. Savremenik. Vatroslav Lisinski. 1871. A Reconstruction of the French Chansonnier in the Biblioteca Colombina. u kolekciji Corpus Mensurabilis Musicae (American Institute of" cologv). . Plamenac on his 7Oth birthdav. ibid. Si 1887. 1865. Bachs Clarintrompeter und seine Kunst. New York 1959). znanost (oso bito matematiku). Tim Filolaja. X. An Unknozvn Violin Tablature of the Early I7th Century. Pittsburgh — T. 11. Wood. Na tom polju crpio je znanje prvenstveno Damona. kao i na tabulaturu iz arhiva JAZU kojom je jedan hrvatski amater. Damonov dak Drakon bio je Platonov uĉitelj. Dr. što mu je omogućilo da taj vaţni muziĉki spomenik u potpunosti rekonstruira. solo-pjesme. Codex 1J7. Ludvvig. Notes. 1895. 1966). ZFMW. Turmmusik. SPISI: O godišnjici smrti Cesara Francka. uz to je umio vješto instrumer i birati dobra libreta. kao pub] Ameriĉkog muzikološkog društva. Završivši Konzervatorij u Ps poĉeo je komponirati chansonnette. Pietro Platania. DJELA. Komiĉne opere i operete: Le Serment dc M Gregoire. J. 1951. Faventina. / on the Rearrangemcnt of Faenza Codex 117. 1972. Baveći se starom nizozemskom muziĉkom kulturom. je pridavao ve . O starijoj muzici Savremenik. 1971. INSTRUKTIVNA: Corso completo di canoni di ogni genere e fughe. La Cremaillere. ^427 do ^347). nakon njegove smrti (^ -399) boravio neko vrijem Megari. Music in the Renaissance. 1935. Piccarda Donali. 1857. 1933. 1882 —83 kapelnik katedrale u Milanu. u SAD i Meksiku. Kongresni izvještaj IGM. Mušica d'oggi. 1 i 2.40 de la Bibliotheque Kationale de Naples. Ockeghem. P.£ iiber die Berliner Musik-Fachausstellung. Tragom Ivana Lukaĉića i nekih njegovih suvremenika. Was die Geschichte der Posaune lehrt. var 1925). je dobio neobiĉno široku naobrazbu u muzici i u urr nosti općenito. Papers read at the International Congress of Musicologv. a 19. Ogledao se i kao kompozitor. 1874. u više ĉlanaka i predavanja. — G. 4. Spomenica H. 1964. 1959). 1880. Razvitak novih nastojanja u francuskoj muzici. The »Second« Chansonnier of the Biblioteca Riccardiana (Codex 2356). klavirska djela (gavota.: J. Karstddt. jedinih saĉuvanih primjeraka triju pjesama L. Rad JAZU. Hrvatska revija. Deutsche Instrumentenbau-Ze 1906. 1934. 1927. The Recently Discovered Complete Copy PLANQUETTE. upravo najvaţniji izvor za njeno prouĉavanje. van den Borrenu. talijanski kompozitor (Catania : IV 1828 — Napulj. Reese.ASS. Baudelairea. zbor i klavir. a zatim djelovao u Ateni. U sve spisima (gotovo svi su u obliku dijaloga) P. u pripremi III sv. Reesea. Blick in die mlung musikalischer Wahrzeichen deutscher Stddte. U dijelovima drugog kodeksa XV st„ u Nacionalnoj biblioteci u Parizu prepoznao je fragmente jednog muziĉkog rukopisa koji se nalazi u Sevilli. — G. Zatim je objavio iscrpnu i dokumentiranu bio--bibliografsku studiju o ţivotu i radu talijanskog kompozitora Tome Cecchinija. kapelnik stolnih crkava u Splitu i Hvaru u prvoj polovini XVII stoljeća. Another Paduan Fragment of Trecento Music. O stogodišnjici smrti Franza Schubcrta . I Platania. 13. nekoliko popularnih ondašnjih melodija. La Vendetta slava. III 1848 — 28. MQ.. ibid. uĉio na Kraljevskoj vi muziĉkoj školi u Berlinu (J. autobiografija Aus dem Leben eines Posaunenvirtuosen.und Motettenkomponist (disertacija). Anglesu. Ludwig Plass. 1915. 1955.293. Od drugih Plamenĉevih radova osobitu su paţnju pobudile njegove studije o kodeksu 117 u Faenzi. La Princesse Colombine. Pietro. Platoi (ili »akademska«) škola postojala je do kraja staroga vijeka i ţivjela novi procvat djelovanjem Plotina u III st. Ockeghem.92 PLAMENAC — PLATON of A. Dvije stare dubrovaĉke pjesme za mješoviti zbor. PLAMENAC Violin Tablature of the Early ij'h Century) P. Ganne) i dr. Kasnije komponira komiĉne opere i operete od su neke bile vrlo omiljele. 4. u zborniku Ess Musicologv in honor of D. d' armonia. 1964. Koln 1958. za koji je P. 1941. 1954 (II izd. S. IV. Deutsche M -Musiker-Zeitung. 1915. koji je sav ţivot proveo u Dalmaciji. Masses and Sections ( I X — XVI). faksimile izd. Broivsing Through a Little-Knozvn Manuscript (Prague. Music Libraries in Eastern Europe: a Visit in the Summer of 1961. kr 1969. Leipzig 1972. 1. 2 (iste godine takoĊer na francusko m u Revue belge de musicologie). Rad JAZU. De Napoli. zapisao. Pjesma od kananskog veselja za ţenski zbor i orkestar (odnosno \ 1918. psalam CXII za sopran. solo -pjesi stihove Ch. 1879. Deux pieces de la Renaissance tirees de fonds Jlorentins. 1954 i Postscript toj studiji. sa Ockegher motetima i svjetovnim djelima. DJELA: simfonije. A najznatnijeg hrvatskog kompozitora u razdoblju ranog baroka. *-366 do ^-365 i <-36i do ■«-. G. God. 1. 1955. Seville. Alcune osservazioni sulla struttura del Codice u Biblioteca comunale di Faenza (L'Ars nova italiana del Trecento III). 1927 (II dotjerano izd. 1900. psalam LXVII za z orkestar. publikacija Ameriĉkog muzikološkog društva u Yorku. 1962. roĊenje Luja XIV i Rafael Levaković. Bentivoglio. 262. P. 1952. PLATANIA. Johannes. 1885 —1902 rektor Konzervatorija u Napulju. Uz 60-godišnjicu ţivota. 1921. 1919. Narod Zagreb. njemaĉki trombonist i muziĉki pisac (< rode am Harz. kojim su se brojni kompozitori XV—XVII st. imao priroĊen melodijski dar. II sv. Utrecht. Kongresni izvještaj IGM. objavljen još 1919. Kosleck).' potpuno izdanje u faksimilu obnovljenog chansonniera u Sevilli. Obzor.. brojne ehansonn LIT. LIT. 1517. 1954. 1925. Od ostalih Plamenĉevih radova koji zasjecaju u podruĉje naš e mu ziĉke kulture treba istaknuti esej o Vatroslavu Lisinskom. 1949. decembra 1935 organizirao je u Zagrebu veoma vaţan koncert na kojemu su — prvi put poslije nekoliko stoljeća — ponovo izvedena djela tih kompozitora. grĉki filozof (Atena. Pensiero sinfonico. Savremenik. 3. An Unknozvn Composition by Dufay?. kao i u brojnim evropskim zemljama. u kojoj je nastava obuhvaćala govu dijalektiĉku metodu. — IZDANJA: J. Rimska opera 17.. Riilkblick auf Entsl und erste Entzoicklung der grossen deutschen Orchester. The Tzvo-Part Quodlibets in the Seville Chansonnier. Robert. i objavio n njegovih mo-teta iz zbirke Sacrae Cantiones (1620) s historijsko-kritiĉkim uvodom. IV 1907). Music of the i6th and iyth Centuries in Dalmatia. je upozorio na ranu pojavu violine u našim primorskim krajevima. Kongresni izvještaj Belgijskog arheološkog udruţenja u Brugesu. — KOMPOZICIJE: u za orkestar. Spomenica G. pa njegova kazališna djela nisu ni < zaboravljena. 1884. Le Paradis de Mahomet. Toma Cecchini. Zeitschrift fiir Schuln 1933. 47). Journal of the American Musicological Societv. Poduzimao je uspješne tu: kao virtuoz na trombonu. osobito za tzv. RM. napitnice. osobito Les Cloches de Cornevill je komiĉna opera u deset godina izvedena 1000 puta u P. 1928. God. 1872. Ispravci i dopune bibliografiji djela Tome Cecchinija. 1912. ibid. P. I9O( vršio L. 1927. je u jednom muziĉkom kodeksu Nacionalne biblioteke u Napu lju otkrio tekst i izvorni oblik nekad ĉuvenog napjeva L'homme arme. PLATON. sluţili kao cantusom firmu som u svojim polifonim kompozicijama. tato. 1947 (II dotjerano izd. 1962. D. O hrvatskoj muzici u vrijeme renesanse. Revue belge de musicologie. 1954. Autour d'Ockeghem. Odabrani moteti {duhovni kot HGZ. MGG. Panurge.: F. francuski kompozitor (1 31. 1. 1877. 4— 5. Zagreb. Keyboard Music of the 141I1 Century in Codex Faenza 117. 1913. The Publications of D. A PostScript to Volume II of the Collected Works of Johannes Ockeghem. X. iskoristio je i za upoznavanje uĉenja pitagorovaca Arhite. Trombonist u Kralje kapeli. se još za vrijeme studija u Parizu poĉeo baviti zapadno evropskom muziĉkom prošlošću. za svoj instrument. VI E. 26. O tristogodišnjici tvorca francuske opere. un nost i etiku. Journal of the American Musicological Societv. r. 1915. utvrdio da predstavlja jedinstvenu zbirku instrumentalne muzike kasnog XIV i ranog XV st. Ockeghema. Guardione. 1. Nezv Light on the Last Years of Carl Philipp Emanuel Bach. VI. Opere: M. 1925. komiĉna opera Rip van Winkle (ni djelo). Johanncs Ockeghem ah Chanson. Arti music 1972. U svojim radovima Plamenac oĉituje veliko i temeljito zna nje. Cjelokupna djela. 16. stoljeća. Osobito ga je privukao lik velikog nizozemskog majstora XV st. PL. gudaĉki kvartet. Bio-bibliografijska studija. Deutsche Musiker-Ze 1920. AM. 1916. u knjizi G. Arti musices II. 3. Po povratku s prvoga putovanja utemeljio prvu vis školu na Zapadu. Hrvatska revija. 1936. 3113.. La Chanson dc L'Homme arme et le Ms. MGG IX. 1885.: J. Antico's Frottole Intabulate. Le Talisman. Nezv Light on Codex Faenza 117. Sokr. 1958—6 r. Ivan Lukaĉić. 1928. MQ. Messen (I — u kolekciji Publikationen aiterer Musik. Annual Meeting. 1929. Ce 1970. — Pjesme (patriotske. German Polyphonic Lieder of the i^th Century. 1962. 4 i 1952. — DRAMSKA. DJELA. MGG III. Raimondija na i zervatoriju u Palermu. 117.

— Isti. The Aiusical Companion (sadrţi i n ekoliko Plavfordovih kompozicija). Dic Lchrc vom Ethos in der griechischen Musik. Oĉito rodom iz Kranjske. Gorgija. 1653. Handschin.. Histoire de la musique slovene. Ljubljana 1963. MGG. The Trcasury of Alusick. Alusick's Recrealion. Zbirka eseja Muziĉki portreti i profili. F. violonĉelist i ĉem balist). kompozitor (? — Mainz. — Opera Arianna. Vuĉković kao estetiĉar i sociolog muzike (opseţan predgovor estetiĉkim i so ciološki m studijama V. 21 sonata za violinu. Od 1639 ţivio u Londonu. — Isti. Novaka. & 8 vocibus cum basso generali. 1742. simfonijska predigra Od veku do veku. Svmposion (Gozba). V 1657—■?. Halle 1924. Jedina dosad poznata štampana zbirka kompozicija objavljena je u Aschaffenburgu (1622) pod naslovom Flosculus vernalis. kaţe o muzici kao filozof i muziĉki estetiĉar (etiĉar). 1941. 1949. Z. P. 1957. Malipiero (/ Classici dclla mušica itahana. Vuĉkovića. 1. III 1905 —). 1669. IZDANJA: The English Dancing Masler. komorni tenorist. 1 Ave mariš stella i 12 marijanskih moteta. Kratil. pod naslovom Umetnost i umetniĉko delo). Muzikološki zbornik. kritike. Una nuova fonte per la conoscenza di Giovanni Platti e del suo »Miscrere«. Time]. Abcrt. PLAVŠA. Courtly Alasquing Ayrcs. Erić i M. i P. Halle 1923. studije i ĉlanci. filmu i kod snimanja plo ĉa. D. Dugogodišnji muziĉki kritiĉar u listovima 20 oktobar. Prvi zvuĉi. I 1763). Jedino liru i kitaru smatra vrijednima da budu priznate. The Pleasant Companion. 6 sonata za popreĉnu flautu solo ili uz violonĉelo op. 1934. Blo\v i dr. B. Richtcr. 1910. 4.. 1954. usavršavao se na Sorbonnei u Parizu. AFMVC. Torrefranca oznaĉuje Plattija kao stvaraoca »dramatske klavirske sonate«. Mariae continens 3. — A. ■— A.— E. Catch thai Catch Can. — IV". 1743. I 1641). 1666. narod eeskv i slovenskv. AloutsopouloS) La Musique dans l'oeuvre de Platon. God. — J. 1652. Moje dete i muzika. 1962. Note integrative in margine alla monografia di F. Kantate: Nedelc svalodušni. Bartošem i P. 1972.). Plato und dic sogennantcn Pvthagoreer. Bavljenje muzikom postaje vrijedno tek onoga ĉasa kad se poveţe s -> etosom. solo-pjesme. 1943 i Ncstnrtelnd ves. dok pjevaĉ ili glumac sinhrono markira pjevanje odnosno govor. Bonaccorsi. PLAVEC (Plautz. gdje se kaţe: »capellae magister eximjus in musicis instrumentis exquisitissimus. 1940. Smctanova tvorba sborovd. Gabriel Plautz — dvorni kapelnik v Mainzu. Chigiana. Ać. Od 1954 glav ni je urednik ĉasopisa Hudebni Vychova. DJELA. John. 1673. Slabat mater. 1968 i Muzika iz raznih aspekata. tonove i njihove odnose odreĊuje bro jevima. — J. Kirchenmusikalisch. kantate. Borba.: 12 klavirskih sonata obj. Cvetko. u Radio-Beogradu i Radio-Zagrebu i dr. Purcella. istaknuto mjesto medu engleskim nakladnicima. Poĉeti (R. — A. 1967. Josef. Liĉara na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. Leipzig 1933). Morlev. Choice Songs and Ayres (5 sv. La Creazionc dclla sonata drammatica rivendicata all'Italia: Giovanni Platti il grande. As. Zbori. dvopjevi. Ahhcrs. The Division Violin. O. X. NOVA IZD. — L. 4 ricercara za violinu i violonĉelo obj. O jugoslovanski glasbi. Vcttcr. Plautzius). Vetter. 1. razlikuje se od onoga što kaţe kao umjetnik i muziĉki teoretiĉ ar. — CRKVENA: 6 misa. Ph. udţbenik za škole VK radnika. LIT. Der Ursprung der Musik.). Inspirirajući se pita gorovskom naukom. Th. obj. 1623 — London. 1928. Meditace za violu i klavir. B. kompozitor i zborovoda (Hermanuv Mestec. Ostrĉila. 1720). — A. se upotrebljava i kod višestrukog nadosnimavanja jednog instrumenta ili glasa u razliĉitim melodijskim linijama. S pomoću tehnike plavbacka mogu se iskljuĉiti nepoţeljne zvuĉne smetnje koje su inaĉe pri neposrednom sni manju neizbjeţne. pod utjecajem J. tehnika snimanja muzike ili drugih zvuĉnih efekata. P. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. Mainz 1959. Dušan. 1944. 93 Gottron.). je za ţivota bio veoma uvaţen kompozitor. J. Torrefranca. DJELA. H. od kojih većinu otklanja. Byrd. a kraće je vrijeme djelovao u Umjetniĉkom ansamblu Doma JNA i u Školi za vaspitaĉe u Beo gradu. 4. — A. 1681. 1935. muzikolog i kritiĉar (Sopot. 3 Magnifikata. Requicm\ psalam L. 10 Sacrmn convivium. Poerstera. Platon. PLAYFORD. Lohmann. Bern 1952. 1961 i druge monografije. instrumentalist i pjevaĉ (Venecija. arije. Giovanni Benedetto. — A. Ilofler. smatrajući da su njezini pokreti analog ni gibanjima ljudske duše i da3 prema tome. poznat je u zabavnoj muzici osobito po snimkama gitariste Lesa Paula. Gabriel Plautz.sur legoiit italicn op. Ljubljana 1958.1742. 6. The Prcscnt Practice of Alusick. 1729. Platons Stellung zur praktischen und spekulativen Musiktheorie . Znatnim darom zapaţanja. Pra ţakom uredio spomenicu povodom 90. 1930— 48 gimnazijski profesor i zborovoda. R.es Jahrbuch. sacras cantiones. Henry. a od 1651 vodio vlastitu nakladu u kojoj je objavljivao zbirke s djelima istaknutih suvremenih engleskih kompozitora (J. Maz. 2. DJELA. Zobelev (1951). — J. 1962. Tagore). Aiuzika u školi. Missas aKasgue laudes B. 1953. 1956 završio studij klavira kod C. Vjerojatno od 1722 u Wiirzburgu. Jarnach. 6 sonata za ĉembalo . Foerster). Tu je do 1647 radio u nakladnom poduzeću J. što potvrĊuje i opaska u knjizi umrlih. Cvetko. zatim publicist i od 1969 profesor teoretskih predmeta na Muziĉkoj školi Isidor Bajić u Novom Sadu.. Sborovd Ivorba J.. Finalni se tonski zapis dobiva nadosnimavanjem glasa ili dijela orkestralne partiture na već snimljenu podlogu (matrica). 1940. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. 6 sonata za ĉembalo op. Prime ricognizioni dello stile violoncellistico plattiano. XI 1686). I. ORKESTRALNA: Lclni ouvertura. Nastavio je s objavljivanjem vrijednih zbirka koje su. Dva Ude. M. Aut hore Gabriele PlaMzio Carniolo. — VOKALSA : 3 oratorija. eseji. zatim se taj tonski zapis pri snimanju televizijske emisije ili filma preko zvuĉnika emitira i ponovno presnimava. umjetniĉka intencija i nauĉna spoznaja. Aluziĉka umetnost. Kapellmeister des Mainzer Erzbischofs von Kronberg. 4 sonate za ĉembalo. 1685. talijanski kompozitor. 1959. 1943. Gibbons. 12 so nata za violonĉelo. 1940. 1662. O. fantazija za violinu i klavir. Jandĉkova tvorba sborovd. Jeremiaš. 1673—84. — F. LIT. X. Foerstera i V. osigurale tvrtki P. godišnjice roĊenja J. Fibich — mistr ĉeške balady. 1684. 3 Salve re-giiia. bio je od 1612 kapelnik nadbiskupa u Mainzu. Zich. 5. Aly. — E. 1928. W. Giovanni Benedetto Platti e la sonata moderna. LIT. The Theater of Alusic. 5. 1968. The Timaeus Scale. 1673. 8. 1948—64 profesor na Univerzitetu u Pragu. što se kod p. 1967. koncert za obou. M. — KOMORNA: gudaĉki kvartet.). Neue Jahrbiicher fiir Wissenschaft und Jugendbildung. A Musicall Banquet (3 sv. Kongressbericht Hamburg. zadaća muzike nije da besmisleno uveseljava. — Sa J. F. Hoffmann-Erbrecht. 1954). Škronp. in arte compositionis 10 et 12 voeum non habens šibi parem«. III 1924 —). Select Musicall Ayrcs and Dialogues. ĉlanci. 1933. PLAVEC. jasnoćom izlaganja i izvornošću stila ide medu istaknute suvremene jugoslavenske muziĉke pisce i kritiĉare. Muziĉka umetnost. — VOKALNA. — Više melodrama. scenska muzika. Giovanni Bcnedetto Platti. 1757). — IV 7 .. Fedon. Die Musik im platonischen Staate. . 1941. MGG. Pariš 1959. ZFMW. muziĉar na dvoru kneza biskupa (oboist. Berlin 1924 (II izd. Muziĉkoj problematici ne pristupa kao muziĉar. Locke. Fedro. Gottron i D. Štampana u Niirnbergu: 6 koncerata za obligatni ĉembalo i gudaĉe op. Zbirka sadrţi 3 mise. odnosno multiplayback sastoji se od snimanja u više faza. muziĉki leksikon (s grupom autora). U Platonovim idejama o muzici suoĉavaju se filozofska misao. Skladatelji Gallus-Plautzius-Dolar in njihovo delo (Les compositeurs Gallus -Plautzius-Dolar et leur ocuvre). PLAYBACK. Le Celebrazioni dcl 1963. apud Balthas. Nejedly. Bio je predavaĉ. u II i I I I izd. Suprotna je -* sinkronizaciji u tome. Studirao u Pragu muzikologiju (Z. 2. Sin Johna. NIN. 1653.: //. Giovanni Platti (Precisazioni sul Settccento). God. 1672. 1669. Deutsche Akademie der Wissenschaften. Mainzer Musikgeschichte von 1500 bis 1800. Stcnzcl. sonata za 2 violine i bas. Tako se postiţe efekt cijelog ansambla. J.. —■ SPISI: Z. 1956. 1651 (nekoliko izdanja do 1728). Zahl und Gestalt bei Platon und Aristoteles. 28 koncerata za violonĉelo. Zur Wissenschaftslehre von der Musik bei Platon und Aristoteles. 1943. Schcrzo na temu O. 1651. 1961. 1950.: F. Mušica Disciplina. Alantuani.PLATON — PLAYFORD vaţnost muzici. — D. 1941. 1671 i 1677 (XX izd. 1920) i L. Izvornost u tematici. D. -tehnike u tonskom studiju prethodno realizira zvuĉna i l i muziĉka snimka i to optimalnih kvaliteta. Aschaffenburgi. — Isti. Foerstra. preteţno govori o mnogo širem podruĉju umjetnosti općenito. B. Musikalische Sinndeutung des antikcn Nomos. 1950. Ponekad je jako naglašena politiĉka tendencija. Popović. Rcgncr. Maribor 1967. Kompozicije odaju utjecaje nizozemske i venecijanske škole. 4 ricercara za violinu i violonĉelo. Banister. promovirao 1929. Njegove su kompozicije. Sonnatas in 3 Parts H. 1652. 1967. engleski muziĉki nakladnik (Norwich. Politika. 1941. Uvod u muziĉku umetnost . I. Zakoni. — L. koji je zapravo rezultat sviranja ili pjevanja samo jedne jedine osobe. sonata za violinu i bas. muziĉki pedagog i suradnik radio-stanica. Instrumental Ayres (3 sv. 1954 —61 ureĊivao ĉasopis Suvremeni akordi. kao i izdanja njegova oca. Apollo's Banquet. Gabriel Plautz 1612 — 1641. 1682. 2 introita. 1969. nakon oĉeve smrti vodio poduzeće do 1707. 1962. suita za klavir. Zborovi. O. koja se prakticira na televiziji. 2 Ave Maria. O. Co. MDCXXII. 13. U rukopisu: 5 koncerata za ĉembalo. a odlikuju se bogatstvom melodijske invencije. Sistem p. Musicks Hand-maide za virginal. — Kompozicije za orgulje i za harfu. RMI. 2. Psalms and Hymns za glas i orgulje. Platos Musiktheorie (disertacija).. Cvetko. Protagora. Svaki muziĉki predmet o kojemu raspravlja ugraĊen je u njegovu jedinstvenu filozofsku sliku svijeta. stoletja. formi i harmoniji izdiţu Plattija iznad njegovih talijanskih suvremenika. B. serenata. Fibich rnclodramatik. Leipzig 1899. Debeljak). Od 1975 profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Frank. 3. 1663. 11.. ĉeški muzikolog. n. Basel 1951. 1931... 1940. 1948. a tek se iznimno osvrće na muziĉke pojave u uţem smislu. Tada je otvorio trgovinu muzikalija. Firenze 1963. Richtcr. HorTmann-Erbrecht (Mitteldeutsches Alusikarchiv. PLATTI. Zahl und Klang bei Platon (disertacija). nego kao mislilac. 1964. Gabriel. Lipp. 1962. —J. obligatni violonĉelo i bas. oko 1700 — Wurzburg. muziĉki nakladnik (London. IX S TR U Al E N TA ENA. Protivi se pretjeranoj upotrebi instrumenata. Ljubljana 1970. 3 sonate za flautu obj. — Al. Medu Platonovim spisima zanimljivim za muziĉku nauku nalaze se: Drţava. MGG X. — E. F. metodskog priruĉnika Muziĉko vaspitanjc. Kod zabavne muzike sistem p. — Variacc na vdnoĉnikoledu za klavir. Torrefranca. A Cataloguc of Ali the Musick Bookes that Have Been Printed in England. nego da pridonosi skladnom oblikovanju duha i da ublaţuje afekte. — D. Ono što P. 1927. P. Torrefranca.: J. Zich) i kompoziciju (J. osobito zborovi. Istituzioni e Monumenti dell1 Arte Alusicale Italiana. Gottron. 1936 — 1938. 1961—62 (suradnici B. Fabbri. violinist. Bensona. Gottron. 1935. Berlin 1961. Inspektor za muziku u Savjetu za prosvjetu SR Srbije (1955—60). — J. P. jer se i sam naziva Carniolus. Purcell. se u njima sluţi vertikalnim i horizontal nim principima oblikovanja te uz snaţnu invenciju pruţa dokaz 0 razvijenom smislu za zvukovnost i za izbor kontrastnih tema. DJELA: O porcklu muzike. Alusick's Dclight on the Cithren. dakle kao neposrednoga preteĉu beĉkoga kla siĉnog stila u klavirskoj muzici. sonata za 2 oboe i bas. Kako se sluša umetniĉka muzika.

U dri polovini XVIII st. dirigent i kompozitor ĉeškog porijekla (Kladno. pripada Italiji. PLECITY. Oko i6co poĉinje i povezivanje neke plesova u zatvoren slijed. MeĊutim. IZDANJA: The Theater of Music. Operetska revija OdgoĊena noć. U daljem razvoju. Kuĉukaliĉ. Music News and Herald. ne nailazi na velik odjek u dvorskim krugovima. i u simfoniji i drugim kompozicijama klas: oblika (menuet). Fi cuski društveni ples poslije 1650 ne izvodi se više u kolu. nego nalazi novu sna afirmaciju kao oblik scenske umjetnosti u dvorskom baletu i p nim toĉkama francuske opere. ili kao zasebna djela (valceri F. Zona Zamfirova. a sliĉan smisao imaju i ratni. osobito francuski branle. I elmann je isprva rao preteţno jed glasno ili heterofi Većinom se noti melodijska okosr koju je sviraĉ A. Otkako je Banjaluka postala. Ja sam voleo. — VOKALNA. Sarajevo 1961. bio je raširen i u XVI st. glavno je ţarište te prakse bio burgu ski dvor. Music Publishing in the British Isles. Jaroslav. uve se plešu i kola. raširen u Engleskoj već mnogo rar DJELA. Plesovi primitivna ĉovjeka snaţno izraţavaju duševna stanja i tijesno su vezani uz odreĊenu pri liku. LIT. Oko 1600 poĉinje plesna muzika mnogo znatnije utjecat: muziĉki stil općenito. Humphries i W. 1954 —58 dirigent i glavni muziĉki urednik Radio -stanice u Titogradu. sve to odreĊuje stil plesa. redovito popraćen muzikom. PriroĊene osobine plemena i naroda. 1700. bila je u svojoj biti dvorska. nasuprot starijim obrednim kolima — ko-reutika). kad je ojaĉao graĊanski staleţ. U promjeni stila oko 1600 znatn' ulogu odigrala i engleska plesna muzika za consort i za virgi ona je pridonijela da u XVII st. cesijama. Vodeći novi ples je men Ples se u XVII st. Najraniji oblici plesa još se danas. 1695 —96. Ch. Purcella (2 sv. djelomiĉno neizmijenjeni. — Iz XV st. jedan ples ne uţiva apsolutnu prednost nad ostalima. Smith. 1927. Harmonia Sacra. Ples moţe biti spontan. Tiskani primjerci plesne mu saĉuvam su od 1529 dalje. lišen svih pretenzija da bude simbol. kao -> balet ili slobodan (moderan) ples. Mezopotamija). koji uz polagani (bassa danza) opisuju ţivahne sove (saltarello. Matura. Analogni princip. Tunes to the Psalms of David. Skopju i Beogradu. poslije kojega jedi grupni ples brzo postaje prir. p. 1962.hercegovaĉkih kompozi tora. — J. operetski i orkestarski dirigent i horovoĊa u Mariboru. a i njegovo stapanje s drugim umjetnostima. dok ga Francuska re lucija nije posve ukinula. Improvizirana pli muzika srednjo kovnih sviraĉa (nj Spielleute) saĉuva] u zapisima poĉ od kraja XIII st. Pjesma banjaluĉkih radnika. Deliciae Musicae (4 sv. improviziran izraz trenutnog raspoloţenja. U povijesti evrop skog plesa dolazi do velikog zastoja u do ba ranog kršćanstva. Kidson. gdje pl stvo postavlja nova mjerila za društveni ples koji se sve više vija. God. koje je ponekad urodilo posve novim oblicima (npr. a bolesniku vraća zdravlje. stupanj kulturnog razvoja. narodni i društveni. meĊutim. X. 1699 — 1702. U to vrijeme odigrao je veliku ul engleski country dance. Nakon djelovanja u Nišu (1937—40) postao 1941 direktor Muziĉke škole i horovoĊa pjevaĉkog društva Branko u Podgorici (danas Titograd) gdje je 1942 kao antifašist interniran. pri< ţio i ples u parov: Miran ples u par ma. moresca. oblici vjerovanja. jer ga je crkva zbog njegove povezanosti s poganskim obredima i erotiĉke naglašenosti odstranila iz svog rituala. Uz brojne plesove u parovima. ĉiji su plesovi uzor dvorski graĊanskim krugovima ostalih zemalja. 1688 — 92. Ċutim. U nje susreću plesovi razliĉita nacionalnog podrijetla — allema courante. Sjećanje. susreću kod primitivnih naroda. pojavljuju vaţni t tati o plesu. utjecaj okoline. 1931 —37 pozorišni dirigent i horo voĊa pjevaĉkih društava Pelagić. 1698 — 1700. da i u muziĉkim' mama ĉije je po jetlo vezano uz r u rondeauu i ba (XIII—XV st. oni postaju stilizirani stavci koji nisu više namijenjeni ple: izvedbi. Mletaĉki trgovac. Durer. postepeno prodire u opći ziĉki stil tek u XVIII st. Italiji i Njemaĉkoj. Veoma popularna kao grupni i p dinaĉni pantomimiĉki ples bila je od XV st. 1699.). 1617). Po karakter u je to dvorski ples uz preteţno \ glasnu muziĉku pratnju (melodiji u tenoru dodavale su se d improvizirane dionice). 1. u suitu (J. Postojali su . — DRAMSKA. Od povijesnog doba ĉovjeĉanstva. bakrorez. plesom se katkad ţeli nešto priopćiti. Ples je sredstvo ekstatiĉnog sjedinjenj'a s boţanstvom. 1688. objaviti ili prikazati. Man dragola. Thesaurus Musicus.). ili pravilima i namjenom strogo fiksirana forma. Nada i Sloga u Banjoj Luci. Vodeća uloga u XVI st. Do kraja rata proveo u logorima u Albaniji. The Banguel of Music (6 sv. 1514 p kom izvedbe obog vao raznim figurama. Ona. Perioc princip plesne muzike. ĉesto se prepleću. u koju iz plesne muzike 1 takt sa stupnjevanim akcentima (teške i lake dobe). Mvić. piva). Iz stare Bosne. Nezu Songs By Tom D'Urfey (2 sv.). U društvenim pl vima vlada priliĉna slo boda izbora sve do sredine XVII st. u svom kraj njem obliku takav ples postaje pantomima. Na skupine nalazi se polagani ples u parovima. On je ponekad manifestacija individualne volje. on istjeruje zloduha. Plavford. V. John Plavford and 17 th Centurv Music Publishing. improvizacija postepeno ustupa mj toĉno fiksiranim predlošcima. Na Konzervatoriju u Pragu uĉio orgulje. God. ili oblik instrumentalne muzike u suiti. 1922—31 operski. 1694. a zatim od 1945 ponovno u Banjoj Luci dirigent pozorišta. Ĉehoslovaĉka. Time zapoĉinje dug niz stiliziranih plesova u evrop instrumentalnoj muzici: oni će se pojavljivati ne samo u si nego pojedinaĉno.V st. Scenska muzika za pozorišne komade: Poţar strasti. Nizozemski vokalni stil ustupa mj pravilnije ritmiziranoj polifoniji. Spli tu. Zaspala djevojka i dr.). u mnogim starim kulturama igra veliku ulogu u obredima i ceremonijama (Egipat. izraz ili slika bilo ĉega. London 1954. menuet dvorski ples nailazi na sve oštriju kritiku. a klerici su rado plesali u proMenada iz Tetova. koju su francuski plesni 1 telji proširili po Evropi. Hasanaginica.. — Ch. MQ. Dean-Smith. Seljaĉki plesni par. plesovi su kao iskon ski oblici umjetniĉkog izraţavanja nalazili i dalje svcj put. Pulver. DJELA: kompozicije za klavir. ples moţe poprimiti i odreĊeno znaĉenje. ţetelaĉki i ljubavni p. meĊutim. II. a još ĉešće je ĉvrsto povezan s okolinom i uvjetovan obiĉajima i nazorima odreĊenog društva. Društvena uglaĊenost i kultura. 18. Likovi savremenih bosansko. Oko 1200 u organumu je postojala ritmika blis ka plesnoj. kultivira ne samo kao društveni ples. kor s pantomimiĉ kim plesnim pokretima u starogrĉkoj drami— orkestika. Orpheus Britannicus H.: Z. Plesu moţe biti sadrţaj samo po kret. Svoj najviši umjetniĉki do met plesovi su doţivjeli u scenskom obliku. Grivna. Schein.: F. Obje vrste plesa. quadernaria. <. Horovi: Mi smo brod. Trzalica PLEKTRON PLES. sarabande gigue i dr. John Plavford. II — IV. primat je pripao Francuskoj. MGG. 1686 — 87. H. I 1961). Aiša. p se u otvorenim parovima u koloni.). Plesalo se teţno u kolu koji se. na nji nadovezuje brţa galliarda. Nit ja spavam i dr. U Italiji se od sredine XV st. Ĉesto imaju magiĉno znaĉenje: lovaĉki plesovi treba da osi guraju uspjeh u lovu. LIT. Gospodin od Pursonjaka. Chopina). saĉuvani su zapisi popular basse danse koji se izvodio polaganim koracima. 1918.94 PLAYFORD — PLES jednoglasni plesn: pjevi s latinski] francuskim teksi a kasnije i s njer kim. Zlatija. U suiti plesovi gube prvotnu fun ju. slijed ritmiĉkih pokreta tijela s umjetniĉkim obiljeţji ma. ■ — M. teţište s vokalne muzike pri na instrumentalnu. horovoĊa društva Pelagić i od 1946 nastavnik na novoosnovanoj Muziĉkoj školi. U prvoj polovini X st. pavana. MeĊutim. Solo-pjesme: Zašto. Mercurius Musicus. VIII 1901 — Banja Luka.

priredio K. Wien 1920. Povijesni. potreba za ritmiĉkim izraţava njem osjećaja pokretima. segnidilla) nisu ušli u plesne dvorane. salatu. rijetkim freskama i u arhivskim podacima. Kfeneka (Johny spielt auf) i drugih. Pariš 1932 (novo izd. naime. dodira. — V. skupljaju priloge za izgradnju škole. Nettl. Firenze 1962. 1959). — O. Vom Kulttanz zum Jazz. Ples ima i odreĊenu odgojnu i obrazovnu ulogu. — O. Hughes). kad sluţe bolje m organiziranju društveno-zabavnoga ţivota. Oppi. španj. koji doţivljava vrhunac popularnosti u Evropi 1912. Jahrhundert. London 1927 (II prer. — D. Magijsko oplesivanje oko sela. IVolf. kola koja se plešu na suprotnu stranu. izd. Ostaci ratarskih plesova u kojima se istiĉe magija za urod poljoprivrednih dobara. London i New York 1924. Wecge. pojavu i podrijetlo narodnih plesova. Chujoy. sluĉajno da se ponegdje kola plešu na kriţanju putova. Normalno se kola vode za suncem ili »naoposum«. Milhauda (Rag— Caprices). U nekim krajevima kolo je javna tribina na kojoj se analiziraju i kritiziraju dogaĊaji iz ţivota sela. Stuttgart 1930. vjerski i drugi razlozi pridonijeli su da se na podruĉju Jugoslavije razvije velik broj narodnih plesova. 1953. konoplju. — W. Nasuprot tim plesovima. — V. Ritmovi španjolskih plesova (fandango. 1935. London 1954. obavljaju zajedniĉke poslove vezane uz ples. Osobito vaţno mjesto zauzimaju narodni plesovi za zimskog solsticija.) 1959. Geschichte des Tanzes in Deutschland (2 sv. oni su ispunjeni osnovnom magijskom namjenom za buĊenje i unapreĊivanje vegetacije. Plesom su se naši preci borili i protiv zmija. P. sa davno zaboravljenom namjerom da se zavara. Leipzig 1930. J. bebop. ognjišta ili kućnog stupa zadrţalo se djelomice i do danas. gusje nica i raznih drugih ţivotinja. Gombosi. Vaţne su dalje etape u razvoju društvenoga plesa XX st. 1941. ostatak davnih plesova za lovinu. 1925). Eine VPeltgeschichte des Tanzes. hebrejski 1955). od solistiĉkih do kolektivnih. Gombosi. Tango). ali postoje i naopaĉka kola. a stvorili su ih urbanizirani Crnci. — F. krije sova i izvora. Makedonske rusalije. kao Gesellschaftstanz. Medu plesove za zdravlje. Salmen. Leipzig 1966. Posebno mjesto i ulogu imali su partizanski plesovi. Jednostavni pokreti i melodija. razigrano bezbriţni eha eha eha. Izvor novih društvenih plesova nije više Evropa. a neki plesni obiĉaji omogućuju im i dramsko izraţavanje. u prvom redu. Der Tanz. Tanzmusik. — H. nagon za kolektivnim izrazom. Leipzig 1862. je najveću popularnost stekao valcer koji je osvojio ne samo Beĉ. Drugdje ples ima ulogu u namjenskom privreĊivanju. Hamburg 1962. Kolo iz Sutomora NARODNI PLESOVI U JUGOSLAVIJI. Sam ulazak u kolo oznaĉuje da je mladić dozreo za ţenidbu. nadalje shimmy. npr. About Dance and Dance Music in the Later Middle Ages. steĉcima. Ta su se kola izvodila i na groblju. ponajĉešće deseteraĉkim dvostihovima koji se pjevaju ili uzvikuju. ali i u vezi s vegetacijskim kultovima. — R. Parnac. — O. usvajajući njihovu organizaciju i vladanje. juţnoameriĉki plesovi kreolskih Crnaca prirodniji su i strastveniji: to su. La Danse grecque antique. Dance Tunes of the I5 th Century. Der Tanz in der Antike. — M. kojima se teško moţe ustanoviti jedinstvena osnova. odnosno djevojka za udaju. javljaju se revolucionarne promjene i u plesu. repu i drugo. ipak se u njima nazire neka dašnja magijska funkcija koja je negdje jaĉe izraţena. Modern Bailroom Dancing. Musik und Tanz. LIT. — M. već prvenstveno magijski faktor u borbi za ţivotni prosperitet. a namjena mu je uglavnom tro struka: zaštita od bolesti. Der Tanz als Bevvegungsphanomen. a negdje slabije. Halle 1926. The Dance in Classical Music. nego Sjeverna i Juţna Amerika.: A. Bohme. zelje. 1967). 1930). kako bi prije došlo proljeće i sunce. Nettl. snaţno prisutan u ritmovima i pokretima. Storia della Danza popolare e d'Arte. — J. Sharp i A. 1937 i 1938. Dolmetsch. ali su naišli na širok odaziv u umjetniĉkoj muzici. za lan. do prvih ljubavnih pogleda. kao Tanz und Tanz musik. Danas. — G. — V. imali su posebnu društvenu i obrazovnu funkciju. Juţnoame-riĉkog. New York 1963. djeca poprimaju manire odraslih. Bic. D'Aronco. Toutes les Danses moderncs. Histoire de la Danse. Povijest plesa XX st. — A. — P. Sonner. nego i mnoge druge evropske gradove. Potsdam 1937. Stuttgart 1959. Geschichte der Tanzkunst. Czcrzmnski. Die Tanzmusik im deutschen Mittelalter. Lach. — R. Oponašajući starije. rock'n roll. a ostali prihvaćaju. priredio J. a napose kozaraĉko kolo. U nekim se krajevima saĉuvao ples zajc ili zec (zeĉko kolo). Hindemitha (Suite 1922). Postoji velik raspon plesova. Plesovi uz rad ili o radu. rtimba. — O. omogućili su da su se u kolo hvatali borci (danas omla - društveni. štovanje kućnih duhova i potvrĊi vanje vlasništva. bolero. ali i vaţnih odluka. presudnu ulogu u njima odigrao je crnaĉki element. njegove su dalje metamorfoze bile anglaise. Sihcstcr. ragtime i njemu srodan foxtrott. ispituje njegova snaga i vitalnost. kad narodni plesovi imaju preteţno društvenu funkciju. Dolmetsch. mogu se spomenuti i plesovi oko drveća. 95 Stoga je veoma teško odrediti starost. po mišljenju naroda veoma opasna m jesta. Hohe Schule der Musik (izd. Ne stavljaju se sluĉajno na ta. okolice pa i vaţnija svjetska zbivanja. Wiora i W. New York 1947 (njem. franc. 1944. U XIX st. Ać. U isto vrijeme postaju moderni ttvostep i onestep. — G. u svadbi kao pomoć mladom paru.PLES U Francuskoj se taj ples. koji su se rodili u sjevernoame-riĉkoj industrijskoj civilizaciji. Der Hoftanz. te cotillon i ĉetvorka quadrille). ekonomski. — Tanzbibliographie (izd. The Story of Dance Music. Piano Rag Music. Leipzig 1886 (novo izd. ali i plodnost. osim vjerovanja da njihov ples ozdravljuje. — P. Društvena uloga narodnih plesova. — C. — D. G. u izdanju Instrumental Music (priredio D. takoĊer raspela ili male kapelice. bajao. Berlin 1933 (engl. toĉnije afrokubanskog podrijetla je tango. samba. — C. kuće. pa ĉak i tada kada raskriţje nije blizu. Schdfer. calypso i manje zanosni. od najjednostavnijih do veoma sloţenih. Stauder. koji oko 1950 poprima razna imena: jitterbug. Misli se iz nose improviziranim. 1918 — 19. šala. — W. Berlin 1906 (III izd. Sachs. U prošlosti ples nije bio samo rezultat oslobaĊanja viška snage. Podrijetlo plesova protiv zlih sila i demona. The Dance: An Historical Survey. krumpir. o pokladama. Prudhommeau. Junk. Pariš 1966. Nije. 1955). od ritmiĉki jednostavnih do plesova sa veoma sloţenim neparnim ritmovima. bu nara i si. Miillcr-Blattau). New York 1949. vila i vještica moţe se najviše naslutiti prema mjestu na kojem se izvode. 1962). Prvi sjevernoameriĉki crnaĉki ples koji dolazi u Evropu (oko 1900) je cakezvalk. szving i boogie woogie. London 1949(11 izd. Giinthcr i H. M. . U njemu se odabire budući braĉni drug. stih koji na naĉin starih improviziranih dvostihova izvikuje pojedinac. Handbuch des Tanzes. odnosno udobrovolji duh pokojnika. The Dance Encyclopedia. koji imaju svrhu da otjeraju zimu. AML. Wissenschaft und Bildung. Ivanjdanu i si. B. Die Tanze des Mittelalters. 1716 muzici XX st.). Usporedo s radikalnim pokretom u Stranica iz Plesne škole. u 3 sv. 1935. Nadovezani uz proljetne plesne obiĉaje. 1938. Nema povijesnih podataka koji bi jasnije objasnili rezultate miješanja i meĊusobnih proţimanja kultura raz nih sredina i slojeva na našem podruĉju. Na nekim podruĉjima kolo ima selekcijsku ulogu. Ravela (Blues iz violinske sonate). Zeitschrift fiir Volkskunde. Kinkeldcy. usko je povezana s pojavom i razvojem -> jazza. MQ. njem. koji se susreću još u XIX st. Dances of England and Frarce from 1450 to 1600. — F. Zur Geschichte des Gesellschaftstanzes im 18. AFMW. djelomiĉno se danas primenjuju za Novu godinu. meringue. Vom Schamanentanz zur Rumba. Giinther. npr. imitiranje radnih pokreta plesanjem. Charles. Slavenskog su podrijetla veoma popularna pol-ka (iz Ĉeške) i ma-zurka (iz Poljske). Novi plesni ritmovi odrazili su se i u djelima mnogih suvremenih kompozitora: Stra-vinskog (Ragtime. Petermann). Dances of Spain and Italy from 1400 to 1600. U kolu dolazi do upoznavanja. nešto izmijenjen pretvorio u contredanse. Cambridge (Mass. osim nešto veoma malo na nadgrobnim spomenicima. Pariš 1932. u najrazliĉitijim prostor nim shemama. Jur jevu.

mumera. Posavina i Turof jzvir voda izvirala. ketuš. Oni su u kolu dobivali osjećaj kompaktnosti. jer se svaki sudionik hvata za pr susjeda. taraban. kalušerul. Reţija: rezjanka. Srijem: kt šantavi madarac. panonsku. cjeline. gajdaško kolo. Osjeća se izra zita sklonost prema duhaĉkim instrumentima. gunci) uz koje se prema sjeveroistoku ĉesto dodaju duhaĉki instrumenti (trublje. oj Ivane Ivaniću. . koutre Hvat. staro sito. Banat: veliko banatsko malo banatsko kolo. U prvom laganom šetanom dijelu ka se i pjeva. Dolenjsko: Abrahamova greda. Pli prate razliĉiti instrumenti. Bilogora i Moslavina: drmeš. staro sito. keleruj. muziĉkih i drugih karakteristika vezanih uz ples. Kreću se ponajviše u ova dva tipa: dinci) iz gradova i sela. gopek. i to ponajviše u ova dva ti njihovim kombinacijama: 4 J J I J J J J Slavonsko kolo Kola se preteţno izvode bez muziĉke pratnje. Od stilskih znaĉajka najvaţnije je drn i intenzivno vertikalno titranje. tkaleĉka. ĉardaš. Medim kuritari. Stihovi se improviziraju u samom 1 Po obliku su to zatvorena ili otvorena kola koja se krei zapadnim krajevima u smjeru hoda kazaljke na satu. polka. hrv sedam paši. Kola se stoga nazivaju nijer gluhim. duĉec. obiĉno u deseteraĉkom dvostihu. ĉikoš-tanc. štajeriš. Ritmiĉki su obrasci najĉešće dvodijelni i tro dijelni tipa polke. dude. drobniĉica. Hrvata Šokaca: baĉko kolo. a rjeĊe uz giju (Bosna) ili tapan (Kosovo). Kola nisu zbijena. izvikujući zapovijedi. Koruška: rej. kolo. ritmiĉkih. U nekim krajevima (Lika. vanjkuštanc. pauna. dopaši. tandrĉak. Kolo se pomiĉe neznatno. zajaĉi tanec odzemok. U nekim se krajevima tal izvikuju poskoĉice. uz rasta i spola. Istra: balon (balim). a u Beloj kra jini umjesto davnog mijeha susreću se tamburaši. Slavonija: teno kolo. Staje štajeriš. šaran. u većim ansamblima ili solistiĉki. sitne bole. logovac. a plesan iskljuĉivu pratnju pjesmom gotovo i ne postoji. baĉko kolo.mulatoš. ficko. jer se svak dionik hvata za drugoga susjeda. Baranja: šokaĉko kolo. ĉrnomeljsko koh trumf. madarac. crteţima i freskama mogu se uoĉiti ţveglice i pri mitivne trublje. kino dete. bokazo. Madţara: ĉardaš. u jednu. Danas su najpopularniji tamburašk kestri. Ritmiĉki obrasci gotovo su bez izuz dvodijelni. igra k< dvadeset i dva. U zevši Dunav i njegov zami. todore. geografsko podruĉje Jugoslavije moţe se podi jeliti na šest plesnih zona: na alpsku. dinarsku. a na isti obratno. prostornih. Dinarska zona. Pleše se u zatvorenim kolima koja su zbijena. a u istoĉ obrnuto. religija i profesija. Najvaţniji plesovi. Panonska zona. Plesovi podravskih Mad Ala folj a Tisza. šurle i vidalice (dvo te mih (mješnice). muklim i si. tand rokoko. sitne bole. dipanjkoš. Istraţivanjem stilskih. Svladavanje plesnoga prostora neobiĉno je intenz 1 u horizontali i u vertikali. cotić. Rusina: kazaĉok. ritka buza. jadransku. staro sito. osim kod s šetanog kola. falila se faljisava. Geografska podjela narodnih plesova. klarineti. Hrv zagorje i Prigorje: drmeš. odnosno valcera: Varijante: -T3-T3-T3 Muziĉki instrumentarij za pratnju plesa nije jedinstven. Karakteristiĉna je inten vrtnja parova i već izgubljena pojava zapovjednika plesa je stajao u sredini plesnoga prostora. povraĉuša i si. Partneri nisu uvijek ĉvrsto vezani jedan za drugoga mogu plesati u odreĊenom odnosu jedan prema drugome rovi se kreću obrnuto od hoda kazaljke na satu. Prema podacima iz literature. batuta. razliĉitih nacija. moravsku i vardarsku zonu: Alpska zona. zurka. još se i danas za pratnju Iz primjene ovih ritmova proizlaze stilske razlike u a plesanja. Glamoĉko polje) kc upravlja kolovoĊa. Poĉetak grupnog sviranja predstavljale su kombir gajda ili duda s jednom violinom. repa i drmeš. Podravina: a ples s ropĉecom. rance. Matjaţev rejc.96 PLES plesa upotrebljavaju roţenice (sopele).). šotiš. Kola se odvijaju u vrlo arhaiĉnom ši rodijelnom ritmiĉkom obrascu. nerazdvojnosti i snage. U pano: zoni ima plesova u parovima i plesova u trojkama. šuštarska. veliko kolo. bilo starije balade. Gorenjska: svatovska polka. Na prijelazu postoje kola koja kreću na jednu si pa se vraćaju na drugu (povraćanac. Plesovi istarskih Talijana: furlana i vilota.šamarj Slovensko primorje: mafrina. bilo u drugu stranu. u Istri. hajd na mista. niĉe i tambura samica. Od solistiĉkih su to gajde. Mnoga se kola izvode ili uz iskljuĉivu pratnju pjes ili kombinirano uz pjesmu i svirku. f Hvat. U središnjoj i sjevernoj Slo veniji harmonika je zamijenila nekadašnji oprekelj. kalom katerina. Pre teţu gudaĉki sastavi (guci. ĉeški ples. godci. koji uz tamburice imaju ponegdje u sastavu violine i moniku. tromboni te harmonike i cimbal). Plesovi Hrvata Bunjevaca: momaĉko kolo. bilo noviji dvostihovi koji go 0 seoskim aktualnostima. tancuj-tancuj. Prekmurje: Marko skaĉe. lepa Anka. Bela krajina: most. pa se neki plesovi nazivaju d Najvaţniji plesovi. ĉindara. Rumunja: ardeh ivrtita. Baĉka: veliko baĉko kolo. Uz ples se vrlo rijetko i pjeva. a pojedin okreće se u smjeru kazaljke na satu. jednoliĉno rasporeĊeni krugu. U folklorno najsaĉuvanijem kraju alpske zone. no oni s lativno mlaĊi od kola. Slo\ ĉardaš. kozatuš. produţetak do Jadrana dobiva se šire podruĉje na ĉijoj se ZE noj strani kola kreću u smjeru hoda kazaljke na satu. Snaţni poskoci odraţavaju oporo štaĉko plesanje. Pleše se preteţno u parovima. moldovan.

poskoĉica. Ċuture. ja posijah lan. Od dvodijelnih najĉešći su: a) — ĉešći na sjevernom Jadranu. U prvom redu tu je niz starih šetanih kola koja su se izvodila ili se izvode iskljuĉivo uz pjesmu. Tipiĉni su dva trodijelna i jedan šestos minski ritmiĉki obrazac: )? J b )| J o /3J J * J J)J je da se svaka jedinica glazbene pratnje toĉno pokriva s jedinicom plesa. Kvarnersko primorje i otoci: kolo. ĊurĊevka. Linije se pribliţavaju. Vlaška kola: pre pišor. bimbera. Tripuna. plesaĉi i plesa ĉice hvataju se miješano. potkolo. Hercegovini (kolo na kolu ili ĉadar kolo na tri kata). Smjer kretanja je na obje strane. Plesove uglavnom prate orkestri sastavljeni od konvencionalnih graĊanskih instrumenata. Od instrumenata za pratnju plesa za ĉitavo je podruĉje najvaţniji. Prvi i posljednji drţe u ruci maramu (šervetku) ili ćostek. proskaka. sarajĉica. U makedonskim su plesovima (orima) najĉešći ritmovi 2/4 i 7/16. drmeš. hrvaĉki (tanac. potrĉano. oštro i snaţno. a raširena su u svim krajevima. skoke). dimpala. a na jugu ponegdje i izvikivanjem zapovijedi upravlja kolom. udaljavaju i proţimaju. uĉetvero. prolomka. tanac. Crnoj Gori i Makedoniji (kula. pauna. staro tikveško. batuta. Znaĉajno Jedinica melodije rijetko se poklapa s jedinicom plesa. ĉetiri puta. . zaplet. Znaĉajna je heteroritmija izmeĊu plesa i glazbene pratnje. b) —• ĉešći na juţnom Jadranu. polomka. goĉ i daire. Ţikino kolo. udvoje. paun. kalaĉ. izmeĊu neparnog. Ako u blizini nema nikakvog instrumenta. kopaĉka. mišnjaĉa). Crna Gora: zetsko kolo. makazice. Ora su najĉešće praćena pjesmom. oro. hrvatski. ĉifte ĉamce. posebice ţenskih. Crnogorsko primorje: kolo. Hercegovina: kolanje.). nevestinsko. Crnogorka. Makedonske plesove prati par ţurni i tapan ili gajde i tapan. zasebno ţene. Najvaţniji plesovi.PLES 97 Kolo iz Šibenika Makedonska Kavadarka Najvaţniji plesovi. sitnica. sicilijana. osmerac. Pleše se u parovima. tararankanje). Ċikalica. npr. dvodijelnog ritma glazbene pratnje. kanona i daire. Jadranska zona. tanac. trusa. manfrina. baba ĐurĊa. Kosovo: coko-coko. kuku nješće. poravna. ratevka. šupelka i kaval. varalica. kasapsko. Kontinentalna Dalmacija: kolo. po crnogorski (podvoje. krstaĉka. kolo sv. Istaknutu ulogu imaju prvi i posljednji plesaĉ u kolu. šotiĉ. a posebice neparni ritmiĉki obrasci. podijeljene u dvije grupe. ali oni nisu jednoliĉno rasporeĊeni u krugu. Borjano Borjanke. U novije vrijeme hvataju se i mješovito. klarinet i violina. izraziti levantski instrument. Ijeljenovo kolo. Dalmacija i otoci: kolo. Vardarska zona. U moravskoj su zoni preteţno otvorena kola. lauta. gajde i ćemane. Na sjeveru prvi plesaĉ ima posebno znaĉenje. tako da plesaĉi mijenjaju strane. Jovanovo kolo. pauna. Gradski orkestar —• ĉalgija — sastavljen je od violina. Preteţno su to otvorena kola u koja se posebno hvataju muš karci. Na jugu preteţe lijerica. linĊo. Kordun. treskavica. po tramuntanskii). a ĉini se i najstariji. bibera. Poneki plesaĉ moţe plesati i sa dvije plesaĉice. Vaţnu ulogu u kolu imaju prvi plesaĉ. Todorka. povratke. Smjer kretanja je obrnut od hoda kazaljke na satu. Kalopero Pero. zmijsko. zasebno muškarci. kune. Postoji tip kola na kolu koji se susreće u raznim geografskim podruĉjima. Stilska znaĉajka za ravniĉarske krajeve je sitno preplitanje nogama i fino treperenje tijelom. šota. opal. zajaško. Mada se harmonika vrlo proširila i u drugim zonama. udvoje. onda plesaĉi pjevajući imitiraju njegov zvuk (npr. dirlija. ojnali pembe. trodijelnog ritma plesnog koraka i parnoga. Slavoniji (palo inje na zeleno smilje). uĉestali poskoci i okreti te preteţno plesanje na prednjem dijelu stopala. z mesta. prolijeta. dok se u planinskim krajevima pleše na cijelim stopalima. poskoĉica. paun. opšajdiri. Tasino kolo. c) — raširen na sjeveru i jugu. Dva su vaţna stilska obiljeţja: prebiranje nogama i intenzivno okretanje pojedinaca. ambar ili oro na oro). sitan tanac. i to najĉešće dvodijelni koji se odvija u ove dvije glavne konstrukcije: nj a od sedmorodijelnih: Danas u pratnji plesova vaţniju ulogu igra instrumentalna glazba. šumatovac. moravac. sitan tanac. berovka. Neka kola ostala su izvan ove ra zdiobe. Osim njih javljaju se još i mnogi drugi. U novije vrijeme javljaju se usna har monika. Kao figurativan ples svaki se tanac sastoji od više figura (primjer za Cres: naokolo. Za stil je karakteristiĉno plesanje s napregnutim zglobovima. škaljarsko kolo. Ċidije. poskoĉica. Pjesmu vode »pesnopoj kite«. a na krajnjem sjeveru sopile. trojanac. tanĉar. mijeh. Od solistiĉkih instrumenata dolaze: vigulica. Na granici prema jugu mogu se naći zurle. tambura. ĉarlama. Prevladavaju parni ritmovi. crniniĉko kolo. rumenka. teškoto. Pokuplje i Pounje: kamen moste ne lilaj se. kaĉamak. Jedna otpjeva stih. starobosansko kolo (iz Glamoĉa). dok se ranije ta pratnja ĉesto miješala s pjesmom. komitsko. nima igra. i posljednji. naški. kozaraĉko kolo. Od solistiĉkih instrumenata jedino se frula primjenjuje u orkestru. Lika: liĉko kolo. rusaliska ora {kapetan avasi i dr. Najvaţniji plesovi: lesnoto. ĉini se da to nije nigdje u tako velikoj mjeri kao ovdje. trusa. Ne pleše se uz pratnju pjesme. u Beloj krajini. pembe. rijetko se susreću. Banija. Moravska zona. Bosna: kolanje. vilota. Najvaţniji plesovi: devojaĉko kolo. vranjanka. kalajdţisko. RjeĊe se nalaze plesovi u lesama i pa rovima. seljenik. a posebno ţene. svorĉe. Stari instrumenti. groznica. Drugi oblik je plesanje u dvije nasuprotne linije. ušestero. Kola se kreću u smjeru obrnutom od hoda kazaljke na satu. imi taciju zmije. Geografski neopredijeljena kola. ĉarlama. šepica. biraĉe kolo. a druga ga ponavlja. zgrabac. kave ojuni. Jano mori. dvojnice.

Ples i plesovna glazba. N. Ljubljana 1958. Zagreb 1963. Novi Sad 1953. VII 1811 —■ Sainte-Josse-ten Noode kraj Bruxellesa. To su moreška i kumpanija (moštra) na Korĉuli. U upotrebi motiva. Etnografski institut SANU. Mladenović. I. 1957. Richtera na poloţaju kapelnika. Medu njene na. Piĉces d' harmonie za 6 duhaĉkih instrumenata (pripisuje se i J. postao svećenik 1 lonova delfijskog svetišta. — Isti. idućih godina boravio u Italiji nekoliko puta. 1848 —72 profesor Kon zervatorija u Bruxellesu. u kojima se pribliţio kvartetima J. Chopin je 1832 priredio svoj prvi pariški koncert. prijevoj). Martin Pluddemann. I. i poznatu koncertnu dvoranu Salle Pleyel. putovanjima posjetio Aleksandriju. 3 serenade. 2 sv. Kukuljeviĉ -Sakcinski. Rajmonda (Glazi te Smrt labuda (Saint-S£ a od modernog Carevna (! rin. — R. Klavierfabi ZFM. The dical Svmphonies of I. kojemu je uskoro dodao štampariju nota i skladište in strumenata. L. nasljednice G. sovjetska ples (Moskva. Folklor i scena. Kocian). u meĊuvremenu se usavr šavala kod M. violonĉelo. Pariš 1893. 2 za violu i 2 za violonĉelo. u notaciji XIII st. a 1945 kao pi balerina. Mehulom). Narodni plesovi Hrvatske. Slovenske ludove tance vo Vojvodine. Slovenski ljudski plesi Primorske. Posebnu i to vrlo raširenu skupinu tvore plesovi s maĉevima. — E. Medu ostalim. Ilijin. — Lj. I. LIT. Loriod u Parizu. Rim i druge gradove. P. 1934 osn sa J. nazvana Camille Pleyel). God. Moke. Siegfrieds Schzvert. Zagreb 1880. — Patriotske prigodne kompozicije (Hymne a la liberte za zbor i duhaĉe. grofa L. grĉki filozof i historiĉar (Heroneja. Plevel. sebno Pliseckoj namijeni: glavne uloge u svojim bali S. Klasiĉni studirala 1934 —43 na baletnoj školi Velikog kazališta u M (E. Schemann. Koncerti: za klavir. i D. — //. Havdnom i E. — KOMORNA: gudaĉka trija. P. 2.ruĉno i 4 . Ann Arbor 1967. Narodne igre. — G.). Srnith. pjevanoj obiĉnim gl na završetku dodavala druga viša (ascendens) ili niţa (descen. 1972 nastalo je njezino prvo koreografsko djelo balet . Joseph St Camille. Chopin posvetio tri nok turna op. i (Spar God. — H. kraljice u Slavoniji. Ţena kompozitora Bruna Bjelinskog. Dušikom). turski marš u Turopolju. Munchen 1928. — Lj. IV 1938 —). Gerdt. 1793 (sa J. Herza. 1799. u zbirci G. ORKESTRALNA:. Ljubljana 1968. Poc/iaeAeea. 1797. 14. 1—8. Profesoi Muziĉkoj akademiji u Pragu (1946—48 i od 1952) i 1948—5 Janaĉekovoj muziĉkoj akademiji u Brnu. Ivanĉan. Ţena Camillea. Šuštar. uţiva nepodij ugled najbolje sovjetske plesaĉice. Tagliaferre i Y. — Ţ. Zagreb 1973. Zagreb 1971. muziĉkih nakladnika i graditelja klavira austrijskoga podrijetla. osnovanom 1830. — M. 1893. Liszt. M. Janković. a 1941—46 bio prvi violinist Praškoga gudaĉkog kvar 1937—42 koncertni majstor Ĉeške filharmonije. 1957.ruĉno. La Salle PIeyeI. uĉio i kod J. Putne uspomene. 6 kvarteta za flautu i gudaĉke instru mente. na Konzervatoriju u I (J. Njezinim sviranjem oduševljavali su se Mendelssohn. X 1897). Moschelesa i F. LIT. — Ai. violonĉelo i klavir. Ubraja se medu velike pijaniste svoga vremena.—• A. — /.98 PLES — PLUTARH LIT. LIT. Vjero jatno je 1783 postao drugi kapelnik katedrale u Strasbourgu. Maja Mihajlovna. 1776 i Ijigenia in Aulide. Havdna iz njegova srednjeg razdoblja. Martin Pluddemann und seine Balladen. B. Stanĉić) i 1970 stekla naziv magistar muzike. — B. Paj tondţiev. 3. 8. se istiĉe i kao koncertni pratilac. Zagreb 196 4. Beograd 1934 — 64. Baletna pantomima Le Jugement de Pariš. Istaknuti kompozitor balada. 1962. a zatim je pet godina uĉio kod J. Ignaz Joseph« 2. MGG. de Foureaud. PLUTARH. graditelj instrumenata i mu ziĉki nakladnik (Strasbourg. Ivanĉan. Havd na u Eisenstadtu. rusalije i kaloĊojna u Makedoniji. i to u nekoj vrsti falseta. kraljice. 3. — Kompozicije za klavir 2 . V 1855). — /. Ignaz Joseph. Ljubljana 1958. Tvornica Pleyel S. U Salons Pleyel. XI 1831). Dopuda. 1962. Koreografija ljudskega plesa. sein Streichquartett im Rahmen der Wiener Klassik. 1962. 1. Roslavleva. H de cent mille pianos et d' une salle de concert. 1792 dirigirao je tzv. I. Sarajevo 1962. Klingenbeck. Bahĉisar fontana). J. DJELA. IX 1854 — Berlin. sabljama ili jataganima. Zagreb 1971. Odetta-Odilija (Ĉajkovski: bude jezero). i D. Die Legende vom Hufeisen i. Thomsona A Select Collection of Original Scotish Airs for the Voice. 1795 preselio se u Pariz i tamo 1797 osnovao muziĉko nakladno po duzeće. — J. Ivanĉan. sein Leben und seine Kompositio nen fur Streichquartett (d: ĉija). XI 1925 —). 64 simfonije (kod nekih autentiĉnost dvoj bena). 4. Maja Plisetskava (na engl. PLIĆA (lat. Prilog prouĉavanju ostataka orskih obrednih igara u Jugoslaviji. Slovenski ljudski plesi Koruške. Teţište njegova stvaralaštva je na gudaĉkim kvartetima. Temperamentna umjetnica izrazitih pijanistiĉkih odlika. — O. — Škola za klavir Nouvelle methode de Pianoforte (sa J. idiofoni metalni instrument. Iz nj' umjetnosti zraĉe optimizam i ţivotna radost. nabor. (Prokofjev. dio ţivota proveo u Heroneji. Ševĉika u Piseku. Prag 189 H. MocKBa 1965. Pommersche Lebensbilder. Prosvjeta. Slovenski ljudski plesi Prekomurja. proizvodi danas klavire i odliĉna ĉembala.. Beograd 1957. sonate 2a violinu (ili flautu) i klavir i dr. Kaiser und der Abt. God. Batka. rusalje i lazarice u Srbiji. — M. Firfov i G. 6 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. Engel. KO. Regenj 1939. te se afirmirala u domovini i u inozemstvu.: L. oko 12 gudaĉkih kvinteta. Wagnera. Zagreb 1956—59. }Kdano6. Haĉaturjan M. Ţena Rodiona Šĉedrina. PLUDDEMANN. Potkraj I st. gdje je 1789 naslijedio F. Prokofjev A. PLISECKA. PLOCEK. septet. Martin. I —III. Festsch Schenk. Klinge I.. 9. H. X. Izvodio se tako da se glavnoj noti. Juţno -slovjenske narodne popievke. Petrovec 1953. kao uĉenica nastupala u kazalištu u brojnim bale nakon diplome tu je angaţ kao solistica. Ljerka. Dopuda. Marie Felicite Denise. III 1875). Aub er. M. Pajtondţiev. pijanistica (Pariz. God. Professional Concerts u Londonu. Ljubljana 1969. Plesaĉica briljantne tehnike i izraţajne me. Njoj je F. I. God. u briţljivoj deklamaciji. Martin Pluddemann und die deutsche Ballade. PLEYEL. Šuštar. Vanhala u Beĉu. XII 1788 — Montmorencv kraj Pariza. 1834 likvidirao nakladno poduzeće i bavio se samo tvor nicom klavira (od 1824 suvlasnik firme je F. 1839 sagradio je P. Plevel (disertacija). — J. 30. VI 1757 — na svom dobru kraj Pariza. Liĉki narodni plesovi. — J. u kratko se vrijeme uvr stila u najuglednije jugoslavenske koncertante svoje generacije. Havdnu). Bjelinskog. ĉeški violinist (Prag. 1814 stupio u oĉevo poduzeće i vodio ga od 1824. — F. Romeo ijulija) rema (Asafjev. Plevel. Pleyel. oko 4! oko 123). uĉenica H. uloge klasiĉnog repertoar. 4.Wurz. Komponist. IL-iHceiiKaH. — /. God. Karenjina (Šĉedrin). 20. Aleksandr. 1785. Konjić Grbonjić). — Isti. MaĊarske narodne igre iz Vojvodine. Mocnua 19. Kalkbrenner) koju je razvio u jedno od prvih poduzeća te vrste. Ulanove.: R. ali se posebno istakao kao kom orni muziĉar. kompozitor. usavršavao se u komornoj muzici na £cole Noi u Parizu kod D. — J.. Skopje 1953. 1970 osnovala (ţenski) Za grebaĉki klavirski trio koji danas (1975) nastupa u sastavu P. 8 koncertantnih simfonija. Martin Pluddemann. Marolt i M. — Isti. zna muziĉki ukras koji se biljeţio dodavanj em dvaju vertik štapića kvadratnoj noti: PLESLIĆ-BJELINSKI. Donja Austrija. osobito sugestivno prikazuje psihološke sukobe. Dušika. Paleniĉekom i F. I. X. Narodne igre u okolici Beograda. Narodni plesovi Dalmacije. ■— M. Košukova). francuska obitelj muziĉara.: /. God. 1777 preuzeo kapelu svog mecene. Erdodvja. Klinge I. 1791). Ravnikar. — Obradbe škotskih narodnih pjesama za glas i klavir obj. Chopin je Plevelu posvetio svoja 24 klavirska preludija. MaftH FIjinceuKaH. Jedan od najplodnijih pisaca ani . PLISECKA (Kameni c. na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu završila 1962 studij klavira (S. Stettin 193 L. 1793 i II. Podrijetlo i veze korĉulanskih kumpanija. Sin i uĉenik Ignaza Josepha. K. Studirao na Konzervatori Leipzigu. I. Plevel. God. 1. Margarita Levĉeva. L. Mušica. R. Janković. i Zdravka Teodorović. 11. a ĉesto i u harmoniji osjec utjecaj R. Dance 1971—72. završio i pravo (doktorirao 1 Mnogo je uspjeha imao na svojim brojnim solistiĉkim nastur. Narodne igre-plesovi iz Bosne. MGG. Istarski narodni plesovi. Etnografski institut SANU. gudaĉki sekstet. Debeljak i Ai. Alexaniana. oko 60 gudaĉkih kvarteta. — J. — Isti. Šuštar. F.. Prvu pouku u muzici dobio od J. Skopje 1973. Beograd 1962. 1807 utemeljio je i tvornicu klavira. — M. — F. Comettant. Verleger. Schneider. — DRAMSKA: opere Die Fee Urgele (za marionete). I I I . Obrazovan u Ateni u duhu Platonove filozofije. Ogledao se i kao kompozitor. Zagreb 1969. poznatiji pod ' nom -> ĉineli. Plevel. bal u maškare na Pelješcu. Kalkbrennera. Makedonski narodni oro. Narodne igre iz Bosne i Hercegovine. — G. Pariš 1900. Joseph Stephan Camille. muziĉki nakladnik i gradi telj klavira (Ruppertsthal. — Isti. II 1914 Uĉio violinu kod O. MocKBa 1966. 1887 vodio Singakademie u Ratiboru (Raciboi 1889 —94 profesor pjevanja na muziĉkoj školi u Grazu 2 ţivio u Berlinu. Fetiš i drugi. Kitri(Minkus Kihoi). 8. In.: N. 18.A. 26. PLITICE. sonate za violinu (ili flautu). Kuhaĉ. Makedonski narodni oro. pijanistica (Zagreb. Ilijin. violina. Feifer. Najuspjelije su mu balade Graf Eberl Weissdorn. njemaĉki kompozitor (Koll 29. Smetanom ugledan klavirski trio (( trio). Marie Felicite Denise (rod. Ilijin i O. Zagreb 1873. plesovi s jataganima na Kosovu. X. Plisetskava — Potrait. Srijemu i Baĉkoj. Uz djela standardnog pijanistiĉkog repertoara posebno se istiĉe kao interpret klavirskih kompozicija B.

1960—61 usavršavao se u kompoziciji kod H. 1948 (prer. promovirao 1 949. tamo je 1950 —51 bio nastavnik. sordino). 1835. Filmova hvezda. 1961. e . 1954. sonata za violinu i klavir. 1837. a od 1958 na njujorškom Metropolitanu. 1947 —51 djeluje u muziĉkom odjelu Ĉeškoga radija u Brnu. 1847. Westphal (Plutarch iiber die Musik. Kvapil) i muzikologiju (J. PODATUS (pes. U santgalskoj notaciji biljeţio se^ y. Sechs altdeutsche Minnelieder. sonatina za kornet i klavir. POBBE. R. Trve5[ia zrak). Franz Pocci als Musiker (disertacija). a nedostaci su: malo zakašnjenje u izgovoru svirala (ukoliko je sviraonik suviše udaljen od kancela pojedinih registara). Francuski je orguljar Moitessier. 1953. 1949. H. duhaĉki kvintet. tarantella i siciliana. 'X{hx'a). solopjesme (ciklus Blizky hlas. odnosno lat. 1948 i 1958. Kantate: Novy ĉlovek. Cijelog ţivota u sluţbi bavarskoga dvora. II. Stradivarija. Operete: Kdyţ se Aniĉka vddvala. 2 koncerta za klavir. VI. Jaromir. pes noga).: K. predigra Slavnost VHumanite. DJELA. 1951. 7. 1856). Ludvik. drugo govori prvenstveno o svrsi i vrijednosti muzike i o sredstvima za njihovo postizanje. drugi duguljasta trupa bez uglova (pochette bateau). X 1910 ■—). dirigent (Dubrovnik. Dvije simfo nije.). oznaka uz nazive za tempo (poco adagio. 1963. grĉ. 1847. Fava Ceriati) i na Konzervatoriju u Pesaru (R. — SPISI: Souĉasnd hudba na Zdpade. TCOU? noga. POCHETTE (franc. Concertino za trombon i klavir. 1955). tj. — VOKALNA. ■— KOMORNA. U muzeju Pariškoga konzervatorija ĉuva se primjerak pochettea — rad A. Barkerhebel). Opere: Tri apokryfy (K. 1955. Hojaĉky za 2 klarineta i klavir. 1956. Marcella. kojom su se sluţili plesni majstori u XVII i XVIII st. Jdgerlieder. dţepić. Poccijev lirski talent dolazio je osobito do izraţaja u zborovima i pjesmama. Da se olakša sviranje i kopuliranje dvaju ili više manu ala. Plutarhova djela još nisu iscrpno istraţena s gledišta muziĉke nauke. God. pa su zapaţeni njegovi uspjesi na Ljetnim igrama u Dubrovniku. ciklus od 3 simfonijske pjesme Cesta vlasti. X. Vetter. Litanie za gudaĉki kvartet. ŠteĊron). Franz. BEoi IIotpaXX7)Xo!. nonet O it'astnych detech. IX 1942 — ). 1949. meĊu kojima zbirke: Bildertone fiirs Klavier. K. sonatina. Moravska. LIT. MGG. Schumann.). —■ VOKALNA: zborovi i pjesme. 19. koji se svrstavaju u dvije skupine: Vitae parallelae (Paralelne biografije. tal. kuke i dr. 19. Romeo a Julie. koncert za duhaĉe. XII 1921 —■). DJELA. rapsodija. XVII st. 1957. solo-pjesme. Nakon obnove gregorijanskoga pjevanja što "j u je proveo papa Grgur Veliki (oko 600). 1947. 13. preteţno za djecu. sv. U Brnu studirao kompoziciju (j. Pjotr Petroviĉ. Kantate: Smrt. 1952 i 1959. 1962. III. NOVA IZD. Tri simfonije: I. MGG. Knaben und Madchen gezvidmet. IV. Volkmann (Plutarchi De mušica. Taschengeige. Stu dij dirigiranja završio 1966 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. Sonatina za klarinet i klavir.: W. 1952 — 53. Hrdtky s ćertem. a zraĉnice i relaisi sagraĊeni su na pricipu pneumats kih dizalica. Weil i Th. d\2 a2 ili g\ d\ a-. Barkera (1832). 1960 i 3 kompozicije. Nastupa i na koncertnom podiju. Zato se pneumatika primjenjuje danas samo još kod orgulja. 1955. 1942. izum engleskog orguljara Ch. Concertino za 2 cimbala. Pneumatska traktura ĉesto se kombinira s elek triĉnom: elektriĉna traktura povezuje sviraonik sa zraĉnicama. 1956 i 1960.: traktat su u novije vrijeme obj. Simfonijeta za gudaĉe. 1948. 1960. ORKESTRALNA: simfonija. njemaĉki kompozitor talijanskoga podrijetla (Munchen. Prednosti su pneumatske trakture ugodno i lagano prebiranje po tipkama. 1957. za violonĉelo. od grĉ. Osim u operi nastupa i na koncertnom podiju. Gudaĉki Kvartetino. Vicenza. 1953. Kompozicije za 2 glasa i orkestar. Uspjele su njegove klavirske minijature koji je cijenio i R. G. M . Izvrstan interpret uloga iz standardnog opernog repertoara.OUCTIXYJI. Ziegler (Plutarchi Moralia. — KLAVIRSKA: 2 sonate. — VOKALNA. 1961. 1950. 1900). — Isti. 1964. 1956 i za klavir. ili a . simfonijska pjesma Setkdni mlddeţe. ĉeški kompozitor (Brno. trostruki koncert za violinu. Ĉapek). — Singspiel Der Alchymist. 1966—68 bio je pijanist i asistent Milana Horvata u Za grebaĉkoj filharmoniji. R. 2 moravska plesa. Pisen o velike dobe. 1959) i dr. — Studije i ĉlanci. 1948. 8. — Zabavna muzika. 1951. Z Moravy za gudaĉki kvartet. 1953—56 dirigent vojnog instrumentalnog ansambla Vit Nejedly. zborovi. ciklus Pripovijetke u stihovima za djeĉju sobu. Kvapil). Scenska i filmska muzika. koncert za violinu Jami serendda. Studirao na konzervatorijima u Sverdlovsku i Minsku (V. 2 sonate za klavir. Ĉes'ky tanec z Podkrkonoii za vojnu muz iku. klavirski trio. 1842. njemaĉki prijevod. Singspie li za kazalište lutaka. DJELA. 1951 i II. 1963. 99 ment je imao 3 —4 1 ţice udešene ĉesto c . Pariški ĉasovi. Kao dirigent gostovao u Zagrebaĉkoj operi. Mijeh je spojen s ventilom koji se otvara i pušta zrak iz kancele u sviralu. P. Djelo donosi opširne citate drugih autora. — O. ORKESTRALNA. Baldo. orgulje kod kojih se spoj izmeĊu sviraonika i zraĉnica za svirale ostvaruje pomoću pneumatske trakture. 1951. 1953. Theorie und Geschic hte der a ltg riec hisc he n M us ik. Leipzig 1957 — 61. i Moralia (grĉ. 1957 — 59. koje nemaju više od 20 registara. U skupini Moralia saĉuvan-je i kratak spis De mušica (grĉ. so nata za 2 violonĉela i klavir. 4. 1945). sovjetski kompozitor (Ĉeljabinsk. 1946. Franz Graf von Pocci. Od 1974 operni dirigent u Ulmu a od 1975 u Bernu. 1961. bez obzira na broj registara i kopula. Zolotarjev). Concertino za 2 violonĉela i komorni orkestar. Pjevanje uĉila privatno (E. 1963. violonĉelo i klavir. Plutarch. 1953. Pisen o Stalinu. 1955. — DRAMSKA. X. Svata noc. Kod pneumatske trakture pritiskom na tipku naglo se mijenja tlak u odreĊenoj cijevi kao i u malom mijehu priĉvršćenom na jednom nje nom kraju. Vi. 1865). Instru- PODGORIĈKO PJEVAĈKO DRUŠTVO -> Pjevaĉka društva u Jugoslaviji. Od 1949 profesor je na Konzervatoriju u Minsku. Budeš ţit v miru. Z pfibehu noveho souĉasnika. potanja POCHETTE. kratke kompozicije za klavir. II. 1946. za gudaĉe i flautu. INSTRUMENTALNA: nokturno za violonĉelo i klavir. A. suita za violu i klavir. Studirao na Konzervatoriju i na Janaĉekovoj muziĉkoj aka demiji u Brnu (J. 1962. 1847 —63 intendant dvorske muzike. 1950 i Stranickd legitimace. simfonijska pjesma Raymonda Dienovd. A. III. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. 1950.PLUTARH — PODKOVIROV Grĉke.). PNEUMA (grĉ. violonĉelo. Fryklund. 1843 i Alte und neue Kinderlieder. 1960. prikazuje uzlazni interval. B. Zlatić). I. God. 4 suite. u djelu Mythos-Melos-Musica (2 sv. h2. Pavoni Giuli). Sechs Landler za citru. 1947 i IH. VII 1921 —). malena violina (dugaĉka oko 30—40 cm). Slepice a kostelnik. osobito Aristoksena i Heraklida s Ponta. talijanska pjevaĉica. ĉtyfi miniatury. Bez cymbdlu nejsou hody.). violonĉelo i klavir. sekstet za 2 violine. 1951 i Laska peknejši. 1833 i 1834. Milušĉina abeceda. Pisen o me zemi. PNEUMATSKE ORGULJE. 1909). Od 1955 redovito nastupa u milanskoj Scali. Soldalenlieder. 1951. PODKOVIROV. 1964 zapoĉeo umjetniĉku karijeru u Zagrebu kao operni korepe titor. Za violinu i klavir: 2 sonate. 1956. 1951 i 1953. 1960 i dr. Postojala su dva razliĉita tipa: jedan u obliku smanjene violine s priliĉno dugim vra tom. — Opera Opustiš -li mne. je u mistiĉkom pogledu simboliĉki predstavljala savršeniji izraz vjerskih osjećaja od napjeva s mnogo rijeĉi. malo). — . ĉeški kompozitor (Dubrianv. 1947. Sundsvall 1917. LIT. 1961. Munchen 1932. 1949. Crna Gora PODIĆ. POCCI. 1950. Skjerne (Plutarks Dialog om Musiken. Poetiĉki trio za violinu. poco allegro). 1955 i V. 1950. Studien iiber die Pochette. 1958—60 direktor muziĉkog odjela Ĉeške televizije.: D. Kaul. sonata za violonĉelo i klavir. Ilepl JJ. Troiuua dah). 1946. Saĉuvan je samo dio njegovih spisa. 1852. Racek. ORKESTRALNA. usavršavala se u komornoj muzici na akademiji Chigiana u Sieni kod G. Dizalicama se na pritisak tipke puštao zrak u mali mijeh koji bi se naduo i pokrenuo ostale dijelove mehanike (apstrakte. 1963. 1956—59 tajnik Saveza ĉeških kompozitora u Pragu. se istiĉe i kreacijama djela suvremenih kompozitora. God. 1948. Faust) i odmah angaţirana u napuljskom San Carlu. kit. Zborovi. III 1927 —). 1953. Co planda u SAD. a sastavljeno je u obliku dvaju predavanja: prvo se bavi povijesnim razvojem. uz to studirao povijest muzike (J. 1964). 1949. Andreis). 1956. 1951. je zadrţana u stavcima aleluje pod imenom -> jubilacija. simfonijske varijacije. POCO (tal. PODEŠVA. Pastor. Studije za sonatu za flautu i klavir. 1950. Rapsodietty. kod orgulja s mehaniĉkom trakturom bile su primijenjene najprije samo pneumatske dizalice (njem. 1947. Der Ronga. prirodni rog i kla rinet. 1965. posebne naprave na zraĉni pogon (grĉ. Ko. K. 1959. K u n. seoski prizor s muziĉkim umecima. 1956. 1941 i 1945. fasc. u -> neumatskoj notaciji jedan od osnovnih znakova za dva tona. 1835. na vlastite tekstove koje je sam i ilustrirao. Dutilleuxa u Parizu i A. 1 g1 . danski prijevod. sopran (Monte galda. 1951. 1968—69 korepetitor Raimond-Theatera u Beĉu i 1969—74 dirigent opere u Linzu. rad mehaniĉke trakture zamijenio djelovanjem zraĉnoga tlaka kroz tanke metalne cijevi. Reinach (Plutargue de la musique. 1954. zatim prevelika osjetljivost mnogobrojnih mjehova prema promjenama temperature. Na opernoj pozornici debitirala 1949 u Spoletu (Teatro Sperimentale) kao Margareta (Gounod. P. S. 1840. Stare zlate ĉasy. 1942 i 1948. poznati muziĉko-historijski prikaz i najvaţniji knjiţevni izvor za upoznavanje povijesti grĉke muzike. za dinamiku (poco forte). za agogiku (poco ritenuto) ili za artikulaciju (poco legato). vioiu. III. J 957. Hudba ve starem slohu za klavir i gudaĉe. p. 1955. Concertino za cimbal. III 1807 — 7. V 1876). 1948. Prema tadašnjem shvaćanju p. II. srednjovjekovni naziv za bujni melizmatiĉki motiv u gregorijanskom pjevanju koji se iz vodio na jednom slogu ili samo vokalu (-> Vokaliza). sonatina. Druţstevnikuv den za harmoniku. koje su u isto vrijeme ukopĉane. a u koralnim knjigama piše se J. DJELA. Pet gudaĉkih kvarteta: I. 1944. engl. I. Suita notturna. 1965. koncert za klavir. 1949Koncerti: 2 za violinu. Favaretta. LIT. nekoliko ĉlanaka. 1949. PODEŠT'. njem. latinski prijevod. — Kompozicije za klavir (sonata.

1939 i 1954 524 preludija i dr. Massenet. kemiju i fiziku u Karlsruheu. W. Elie Ćtnile Gabriel. je snimio mnoge gramofonske ploĉe. 9. Kerll. je ĉest gost muziĉkih kazališta u Španjolskoj.. vrijedni su njegovi radovi o Wagneru. Gounod. F. — RETSKA: Compendium oder kurtzer Begriff. Sechtera u I Orguljaš protestantske crkve u Beĉu (1848—53) i od 1866 ar Društva prijatelja muzike. Elie Emile Gabriel Poiree. studije. Halfte des 17. Anton. — Zbirke hovovaZvuci iz Crne Gore.: H. Njegov najvredniji doprinos zikologiji je rad na istraţivanju ţivota i djela J. Studij pjevanja u Milanu prekinuo je zbog rata. ĉiji je inventar velikim dijelom katalogizi Utemeljio (1905) i ureĊivao zbirku Les Musiciens ce'lebres. Flotow. Rossignolo (t canzona. 1962. Havdna. IX 1819 — Beĉ. Gounod). Gesammehe Schriften (4 sv. zverke des 16. Bavio se i komp ĉijom. Tosca i Madama Butterflv (Puccini). Toccata per VIntroito D Aiessa con U pedale. X. God. talijanski kompozitor i orguljaš (? — Beĉ. chiavi). Gianni. kompozitor (Ljubljana. njemaĉki muzikolog (Darms 6. a već iduće godine nastupio je prvi put u milanskoj Scali u ulozi Riccarda (Verdi. društva Slovenije na Dunaju. Jahrhunderts. Kijevu. Faust). POGAĈAR. SPISI: Akustische Briefe fur Musiker und Musikfreunde. Puccini. talijanskom i francuskom jeziku. Leben und Wissenschaft. Magnificat). Martha). knjige Hector Berlioz. Portugalu. 2. — Pohlova c ţena. Wagner. 1947 i Pjesme za pionire. Riedel. Toccata del 7. napisao H. 1900 i roman Richard Wiegand. 1962 —63. a onda se povukla s kazališne scene. Regulae compositionis (prema Ausfiihrlicher Bericht von dem Gebrauche der sonanzen und Dissonanzen Ch. — Obrade narodnih bjeloruskih napjeva. F. 1871. — KLAVIRSKA :2 sonate. P. Pjevanje studirala na Muziĉkoj akade miji u Zagrebu (N. Berlioz. zatim na Rijeci i od 1949 u Zagrebu. Des Grieux i Werther (J. Kassel i Basel 19c Isti. Do 1941 ĉlanica Zagrebaĉke opere. sluţeći se umjereno tonskin kanjem. pokušava ĉembalom ilustrirati pojedine faz vjere Zrinskog i Frankopana. de Pogliettis. LIT. Pittsburgu. 1883-Die Hohenzuge der musikalischen Entzvickelung. Ciklus signolo moţe se zbog bogatstva muziĉkog izraza te raskoši i ' oznosti instrumentalnog stila ubrojiti medu najznatnija OSIVE klavirske literature. 1900. Haberlom). 1906). U suiti Sopra la ribe di Ungheria P. Bardct. 1877 i dr. -— V. XII 1896). 12. Berlioz). Masovne pjesme i dr. Derţaj. Praeludia. 1962. Romeo (Ch. X. in Wien. 1863—66 uĉitelj muzike i ziĉki kritiĉar u Londonu. Lirski tenor. Les Maitres ehanteurs .. und Einfiihrung zur Mušica. ler-Sodetat. posebno u Buenos Airesu i Rio de Janeiru. Richard Wagner. Otelio i Trubadur).. a zatim studirao kompo ziciju kod S. Richard. Tatjana i Liza (Ĉajkovski.: A. IV 1887). Toc sopra la ribellione di Ungheria. od 1661 bio je orguljaš dvorske kapele u Beĉu. God. pjevaĉica. V 1925).: izabrana djela za ĉembalo obi. dirao filozofiju. neke s imitacijama instrumenata razliĉitih naroda (npr. 1671. Zur lebensgeschichte A. R. a od limenih duhaĉkih instrumenata sal . Botstiber. Unverrichl. 1920. muzika za bajku Ĉardak ni na nebu. IK'agner. Riedel (Die Orgel.olo. D. IX 1939). Ać PODVINEC. Ricercari. Jahrhunderts sa R. ĉlanci u ĉasopisima. posljednja dva stavka. Toccata sopra Cassedio (sic) di Filipa 1676. analyse et guide thematique (sa A. solo-pjesme. najprije u Sarajevu. III sv. 12 ricercara obj. Koczirz. Eitnerom. 1877. libreto opere C. Evgenij Onjegin i Pikova dama). 25. POGGI. POGAĈNIK-NAVAL. sonata za gudaĉke i mente i fagot. Vjerojatno rodom iz Toskane. DJELA: uvertira Zemljo naša. DJELA. Knez Igor). Spomenica o 25 letnici akad. Essais de technique et d'esthetique musicales (I. Requiem. und ihr Kom torium. Pjevao je na njemaĉkom. Od 1924 ţivio u Beĉu gdje je predavao pjevanje na Neues Wiener Konservatoriumu. Denkschrift aus Anlass des huniertjahrigen Bestehens der Ton. 9. M. K. Cadcnzen und Fugen iiber d\ Choral Ton. Vojno-muziĉku školu završio u Vršcu. M vić i R. sonata za 2 t gudaĉke instrumente i orgulje. Hanslicka. Uĉenik S. sonata za duhaĉke instrumente i orgulje. Aida. \X 7. 1962. Brendelom suraĊuje u ĉasopisu i Musikztitung. PODVINEC se osobitom ljepotom glasa. Episoden aus detn Leben eines gr Aleisters. Muziĉki pisac u Dresc (1852—54). Morana i Ero s onoga svijeta). LIT. J. Pragu. ĉeških gajda. H. Vencajz. Carl Ferdinand. God. POHL. Najprije vojni muziĉar.100 KOMORNA: gudaĉki kvartet. 1900. pod imenom J. slavni operni pevec. Denkschrift aus Anlass des fiinfundzzvunzigjahrigen Bes. PODKOVIROV — POKLOPCI flageoleta). Bostonu. LIT. 1948 i Pionir na harmonike (100 vjeţba za poĉetnike). fugirani stavci). I Bayreuther Erinnerungen. Gottingenu i 1 ţigu. 61. sonata za gudaĉke instrumente i ĉembalo. tono. S -Saensa Samson und Dalila. Louise. Le Chant gnosticoma. LIT.). des sept voyelles. 1884—1918 bibliotekar u pariškoj knjiţ Ste. Dresdenu. K. francuski muziĉki pisac i k pozitor (Villeneuve-St. Bibliographie der Musiksa. 1906. osobito prikladan za talijanski operni repertoar. muziĉkom kulturom i scenski sugestivnom interpretacijom. ] Rasprave. i zatvaranje rupica na duhaĉkim instrumentima. — Kraće kompozicije za violinu i klavir (Motiv iz Crne Gore) i za yiolonĉelo i klavir (Romansa). clefs. Liszt. VI 1913 —). kao i u juţnoj Americi. 4. — Crkvene kompozicije (mise. A. :J. Gesammehe Scfo iiber Musik und Musiker (3 sv. NOVA IZD.: R. 1884. 1946. POKLOPCI (engl. X. Od 1946 ponovno nastupa. Franc. 16. Pet. Aida. Nastupao na mnogim svjetskim opernim pozornicama: u Frankfurtu na Maj ni. sopran (Kreka kraj Tuzle.— Zborovi. saĉuvani u brojnim prijepi osobito su se u krugu oko J. Richard Pohl. Romeo et Juliette). MGG. 1871. na opernoj pozornici debitirao 1947 u Palermu kao Rodolfo (Puccini. 1962. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Beĉu. Faust (Ch. mehanizam poluga s poklopcima koji sluţe za otvar. Od 1956 ĉlan je njujorškog Metropolitana. 1875 — 82 (2 sv. ni na zemlji. Fuxa cijenili kao primjeri stn stila. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fur ' ninstrumente in der 2. POHL. B. — Opereta Povodni moţ. 1 und Werke.). Poglietti und J. Gostovala na jugoslavenskim i stranim opernim pozornicama. 9. 1957). P. sona-tina za obou i klavir. 1888. 19 F. X. 1927). se isticala takoĊer kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. kasnije (1856—61) s Brendelom izdavao ĉas Anregungen fur Kunst. jevodi: H. Slovenski Narod. 23. Wenzela. Za instrumente kama: 12 ricercara (jedan štampan u djelu A. Od 1946 djeluje u Crnoj Gori gdje uĉestvuje u organizaciji muziĉkog školstva. 1898 i 1902. Kao recenzent beĉkoga muziĉkoj vota bio antipod E. MGG. 28. i Suvremeni prikaz pogibije Zrinjskog i Frankopana u muzici za ĉembalo. prem hlovoj ostavštini. 1883 i dr. X 1865 — Beĉ. Co. POGLIETTI (Boglietti). IX 1826 — Baden-Baden.: B. Franc Pogaĉnik-Naval. Riedel.. ses formes expressives speciale d'apres la partitiondes Maitres ehanteurs). je u svoje doba bio jedan od najboljih lirskih tenora na svijetu. 1963. 1950. Ernst 1895. Varšavi. X 1850 — riz. 1945. Og! se i kao kompozitor. Autobiographische. P. Kebenhavnu. del rossigr. — L. kritike. plesni stavci. Balletti za 3 — 6 glasova. 1862. Ukleti Holandez i Lohen-grin). C kritike i dr. II. la musique en 1884. kompozitor i ] nik (Leipzig. DJELA: Zur Geschichte der Glasharmonika. AFMW. Odlikovala M. Poginuo prilikom turske opsade. Stockholmu. Eva (Zajc. 1854-ţivio u Weimaru. 1864. Eder Ber-tić) i tamo 1938 debitirala kao Margareta (Gounod. H. njemaĉki muziĉki pisac. Une nouvelle interpretation rythmique du second h_ a Apollon. U suiti Rossignolo P. X 1921 —). Mozart und Hay London (2 sv. Senta i Elza (Wagner. 1867. Capriccio iiber das Henner-undHannergeschri canzonom) i dr. holandskoga POIRĈE. Marica (Smetana. Jaroslavna (Borodin. tenor (Ljubljana. Od 85 njegovih uloga najveće su kreacije bile Rodolfo (G. Đ. gdje sa K. Kassel 1964. Izvrstan pjevaĉ sa sjajnim glasovnim kvalitetama uzornom tehniĉkom spremom i velikom muziĉkom kulturom. 1955.. imitiraju pjev slavuja. La Boheme). a redovito nastupa na festivalima u Veroni i Firenci. Sistem pokloj imaju gotovo svi drveni duhaĉki instrumenti (izuzeci su picc< -flauta i blokflauta). INSTRUMENTALNA: 4 so nate za gudaĉke ins tru mi orgulje. Francuskoj i Švicarskoj. Krabuljni ples. Pobornik novonjem škole. Razna knjiţevna djela. muziku uĉio kod E. Nikola Šubić Zrinski) i Morana i Đula (Gotovac. LIT. 1960. STMW. Festschri Engel. 1677.-Georges kraj Pariza. Sepe). Kirchera Musurgia Uniz\ 1650. 1958. klavir -ski trio. Philadelphiji. MeĊu njegovim djelima istiĉu se programno kon cipirane barokne suite za instrumente s tipkama. 20. P. 1904 (roman inspiriran ţivotom Wagnera). J. Prodana nevjesta).. Die Gesellsckaft der Musikfreunde. Njegov operni repertoar bio je neobiĉno velik. Josef Haydn. DJELA. Marija (rod. njem. VII 1683). Direktor je srednje muziĉke škole Njegoš u Kotoru od njezina osnivanja. La Boheme). MGG. U njezine najbolje kreacije idu Amelija. arija s varijacijama. Osterca na Konzervatoriju u Ljubljani. — F. 1881. 17. — Opera IJasej Kopvaeun. Bernharda). 9. 1946. Pogliettijev Compendium jedan je od najvaţnijih udţb za instrumente s tipkama iz XVII st. Sietz. pjevaĉ. Sainte Cecile. Etudi Tannhaeuser de Richard Wagner. Alessandro Poglietti. DJELA: L'Evolution de la musigue. Kerlla). A. Chopin. Berlinu. Capriccio per lo rossigr Ana bizzarrj. Alessandro. Desdemona i Leonora (Verdi. Washingtonu i dr. W. Beĉu. franc. VI 1956). klavirski kvintet. des Singvereines der Gesellsckaft der Musikfreunde in Wien. je napisao 23 stavka u obliku varijacija. Lagerbergom i '. 1877. tenor (Piacenza. sonatina za klarinet i klavir. 1894. Botstiber (DTO. Chicagu. Krabuljni ples). a kasnije nastavnik muzike u Kranju i Celju. Manon i Werther).. Carl Ferdinand Pohl. und 17. napisala prema njegovim bilješkama. Le Discours musical: son principe. New Yorku (Metropolitan). MGG. Pogliettis Oper »Endimionc. — Isti. zatim u Baden-Badenu. 1961. F. talijanski pjevaĉ. III 1910 — Beograd. keys. Neue Mitteilungen zu bensgeschichte von A. Londonu. Lvonel (F. — Sastavio Muziĉki priruĉnik. Klappen.-Genevieve.

Tomka) te kod E. Kao referent vojnih muzika (1920 —1937) i kapelnik Or kestra kraljeve garde isticao se organizatorskim sposobnostima te je podigao taj orkestar na znatnu umetniĉku visinu. X 1868 — Beograd. Prodana nevjesta). kompozitor. 1949 —53 muziĉki komentator. B. većinom za vojni orkestar. je ostavio nevelik broj djela koja odavaju temperamentnu romantiĉarsku narav. Pjevaĉica velikog glasovnog opse ga. Bio je jedan od prvih dirigenata Narodnog pozorišta u Beogradu (1897—1909) koji su sistematski izvodili opere i operete stranih i domaćih kompo zitora. X 1956). 1. Ca-priceio croato (nedovršeno). Domaći prijatelj. poputnice. Bohm (Bb'hmov sistem). POLIĈ vodio i pjevaĉko društvo Stanković. Co. ravnatelj in dirigent opere. 1857 i Crna kraljica (Freudenreich). Markantna pojava u slovenskom muziĉkom ţivotu. VI 1957). 3. 10. 1853. je i kao kompozitor i kao reproduktivni umjetnik ostavio vidljive tragove i pridonio razvoju jugoslavenske muziĉke kulture. Se. te programnim. Završio studij prava i diplomirao 1968 iz historije muzike na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Goglia. P.POKLOPCI — POLIĆ fon. POKLOPLJENICA (njem. — Preludiji i fuge za orgulje.P. Obrazi iz slovenske glasbene preteklosti. Nastavnik (1841 —51) i od 1852 dirigent orkestra HGZ. Trois etudes. poĉeli su graditelji instrumenata krajem XVI st. 1847. Pet uvertira: u B-duru. tekstove. solo-pjesme. Adela (J. pjevanje uĉila u Trstu (de Filippi) i Beĉu (R. nastupala je i u operi. Debitirao 1947 u Ottazva Ballet Company. La Boheme) i dr. 1845. kao dirigent i dugogodišnji direktor Ljubljanske opere. Kuhaĉ. Hrvatski list 1923. prispevek za biografijo. Gusar (Kukuljević). Zagreb 1893. 4 graduala i dr. Istodobno su usavrša vali sistem prijenosnih poluga. ali se posvetio muzici. Cosi fan tutte). Hoffer. POLIĈ. VI 1947) i Deseti. gavotta e fuga i dr. LIT. zatim urednik muziĉkog programa Radija i 1963 — 74 šef Muziĉke produkcije Radio-televizije Ljubljana. 1899. Muzika za ples. Studirao pravo u Pragu. Gregorc). — Fuga za gudaĉki kvartet. Bio je horovoda nekoliko pevaĉkih društava. od 1903 na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu (Ć. VIII 1883 — 12. 2 i 1939. R. LIT. 1846. subreta (Tr st. Hrvatska svadba. dirigent (Ĉermakovica. kompozitor (Sušak. kompozitor i dirigent (Trst. God. Ptiĉar) i dr. Istaknut plesaĉ so listiĉkih uloga klasiĉnog baletnog repertoara. X I 1893 —). 21. Wolf-Ferrari. Wisner-Morgenstern). Dragutin. gdje je 1945 —47 bio ponovno direktor opere i zatim dirigent. 25. Na stvaral aĉkom podruĉju njega je najviše privlaĉila opera. 6 ofertorija. 17. Valjevu i Nišu. 1965. POLDINI. Rob i Pirat. Autor brojnih komentara za cikluse koncerata na radiju i televiziji. Scenska muzika za drame i igrokaze: Jelva.MGG. 1969. ser pent itd. pa se istakla kao Despina (Mozart. — M. 1894. dirigent i violinist (Zagreb. Tako je na koncu prve polovine XIX st. osobito idiliĉno -poetiĉnom operom Karnevalska svadba. Arckepek a magvar zenevilagbol. Kirschhofer) i kompoziciju (J. Ilirski glazbenici. 1970. Za vrijeme studija na Conservatorio Verdi u Trstu djelovao kao zboro. Poĉetkom Drugoga svjetskog rata vratio se u Ljubljanu.: F.). zapaţene je uspjehe ostvarila i na drugim jugoslavenskim operetnim pozornicama. Vilzaka. Nastojeći da drvene duhaĉke instrumente tehniĉki usavrše. — Dvadesetak klavirskih kompozicija (Pjesniĉka glazbotvo renja. 1928. Osterca. Milutin. 1928. ofikleida. I. pej. Balet Eszaki feny. kompozicijama specifiĉno madţarskog kolorita. Savina i Porin V. Muzi kološki zbornik. Danilo. Zborovi. Franjo Pokorni. Strauss ml. X. — /. 101 Sistem poklopaca primjenjivao se i na pojedinim starijim li menim duhaĉkim instrumentima (Klappenhorn. — Preradio opere Gorenjski slavĉek A. madţarski kompozitor (Budimpešta. 1854. Angaţiran zatim u trupama Ballet des Champs-Elysee. koji je uz profinjen smisao za specifiĉ nost dramskog izraţavanja izvrsno vladao kompozicijskom teh nikom. osnovao je Vojnu muziĉku školu u Vršcu i ustanovio centralni muziĉki arhi v pri Ministar stvu vojske i mornarice u Beogradu. gdje je poloţio završni ispit iz orgulja.brat (Ljubljana. ameriĉki plesaĉ (New York. 1. VI. V. Hoffmannove priĉe). P. Schollara i A. Musetta (Puccini. 1858. u C-duru. Budapest 1925. D. muzikolog (Celje. Pisao je prigodne kompo zicije. tema s varijacijama. od 1845 dirigent kazališnog orkestra. Novak). 1923—24 tajnik i dirigent opere u Zagrebu i 1924— 25 na istim poloţajima u Beogradu. Lepa Vida R. solo-pjesme. koja se pod njegovom upravom razvila u reprezentativno muziĉko tijelo. Od 1925 do 1939 djelovao je u Ljubljani kao dirigent i direktor opere. Noć u Veneciji. 1825 — 26. 1962. Po stilu kasni romantiĉar. Saffi. Do Drugoga svjetskog rata prva subreta Slovenskog narodnog gle dališĉa u Ljubljani. Od 1890 bio je vojni kapelnik u Beogradu. Schonewolf). no to mu je uspjelo samo djelomice. U XVII i XVIII st. ugraĊivati po sebne poklopce na cijev instrumenta. Grand Ballet du Marquis de Cuevas. POLAJENKO. Franjo. debitirala 1911—12 na pozornici slovenskog Dra matiĉnog društva u Trstu. 1. Lisinskoga. Slavko Ozterc. ORKESTRALNA. — VOKALNA. Papier -Baumgartner). Zemlja smiješka). MeĊu najuspjelije njegove kompozicije ubraja se orkestralna Suite fantastica. neprestano su povećavali broj poklopaca. radio kao korepetitor u beĉkom Karltheatru. Sv. 1962. osobito poboljšao taj sistem miinchenski flautist Th. LIT. — P. 1948 postao solist ansambla Metropolitan Ballet u New Yorku. — DRAMSKA. Za mje šoviti zbor i orkestar: Sveĉana kantata u D-duru. II. God. Gedackt) -~> Registar POKORN. gdje je M. Niz godina profesor muzike u Ţenevi. Muziku uĉio u poĉetku kao samouk. 1850 utemeljio je u Zagrebu prvu graĊansku muziku (duhaĉki orkestar). U njezinom bogatom repertoaru posebno su se isticale uloge Liza (Benatzkv.. 1961. ^eijern/iuiv vovnciia mrezaj. Stebri slovenskoga gledališĉa. 30. Leipzig 1965. Slovenska glasbena revija. iy-2y. Brat pjesnika Janka Polica Kamova i Nikole Polica. Đak prosjak).). izvrsne tehnike i izrazitog glumaĉkog dara. Junek. Mandyczew skog i J. 1858. zatim do 1941 dirigent Beogradske opere. — Solo-pjesme. — A. Ede (Eduard). liriĉnim klavirskim 2. J. Barun ciganin. DJELA: L.. Bibliografski pregled kompozicij S. Ţavršivši studij na Konzervatorij umu u Beĉu. POLIĆ. — Boţiĉna suita za zbor i orkestar. ORKESTRALNA: Suite fantastica. kantata Turki na Slevici. ibid. kantata u B-duru. 29. Graniĉari ili proštenje rta Ilijevo. Boccacio (Suppe). Canone. Eduard Poldini. To. Erika (J. Lk. A. Kristina (Zeller. 1929.: V. da smanje poteškoće što ih je sviraĉima zadavalo zatvaranje ru pica izravno prstima i da omoguće neke prije neizvedive hvatove. Mirko. IX 1859). Afirmirao se scenskim djelima. Valse serenade). Marica (Smetana. Pjevala je glavne uloge u skoro svim ope retama slovenskih skladatelja. 1951. a od 1855 istodobno koralist katedrale.. Mirko Poliĉ i Osijek. 1914— 23 dirigent opere u Osijeku (od 1918" direktor) i tamo 1920 osnovao i vodio muziĉku škelu. Peruzzi. 1847. je nastojao svojim djelima dati nacionalno obiljeţje. Istinski talent. ibid. Poldini. iyjo. 261. 13.: Ĉaĉinoviĉ. fan tazija Oluja na moru u C-duru. Hamupipoke i Vasorru baba. zborovi i dr. Klasiĉni balet uĉio kod L. 2 Slavjanske uvertire u D-duru (1853) i a-molu i Narodna u a-molu. solopjesme. ibid.VI 1869 — Bergeroc kraj Veveva. V.. in operne priĉe: KjSipjerozsa. God. Barcarola. VI 1890 —■ Ljubljana. — Moteti. Ţena Mirka. XII 1932 —). DJELA: opere Mati Jugovićev (Ljubljana. Napisao poglavlje o jugoslavenskoj muzici u kolektivnom djelu Konzertbuch (urednik K. K. 15. Prosvetni servis. Liza (Lehar. Helena (Nedbal. . — VOKALNA: muški zborovi i djeĉji zborovi sa solistima na madţ. Beogradu (1923 —24) i Ljubljani (1925 —48). 1906 upisao se na Konzervatorij u Veneciji gdje mu je uĉitelj bio E. Carl Maria von Webcr. U Ljubljani je od 1929 vodio pjevaĉki zbor Glasbene Matice i neko vrijeme predavao dirigiranje i bio profesor u opernoj školi Muziĉke akademije. on je nastojao da svoje poglede uskladi s modernim opernim smjernicama. II 1951). DJELA. — CRKVENA: 3 mise. tu robnih i potištenih raspoloţenja što su ih u njemu izazivala tmurna predosjećanja skore smrti. Studirao na Konzervatoriju u Budimpešti (S. 4. i franc. Epsteina u Beĉu. — Orkestralne transkripcije vlastitih klavirskih kompozicija (Maionnettes. Štefanij a. Slavko Osterc. Kod bijelog konjića). Papp. X 1951). nimjy. Ljubljansko narodno gledališĉe v letu 1928. C. POKORNI. Giulietta (Orfenbach. Foerstera. Poljaĉka krv). 2. suradnik ĉasopisa Naši razgledi i Koncertnog lista Slovenske filharmonije 1 predavaĉ. Nikolas. POKORNI. Bravniĉar. DJELA. ruska sirotica (Scribe). Amina. Ballet de Pariš. Za vreme Prvoga svetskog rata reorganizovao Muziku konjiĉke divizije i davao koncerte u većim gradovima severne Afrike. smisao za orkestralni kolorit i za stvaranje melankoliĉnih. Mirko Polić. U du hu ilirskih ideja P. Na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio violinu (A. Ko. Posebne zasluge stekao je P. VI 1908). Operetna i operna pjevaĉica u Osijeku (1918—23). Šišmiš). — Klavirske kompozicije. Šker janc. Opereta.voĊa Slovenskoga pjevaĉkog društva i zbora Šentjakobske ĉitalnice i od 1911 dirigent tršćanskoga Narodnog gledali šta gdje je 1913 uveo redovite operne predstave. Laura (Millocker. God. M. VIII 1924 —). kako u vlastitim djelima tako i u obradbama tuĊih. Grofica Marica (Kalman). Harknes Ballet i dr. Teška plućna bolest i rana smrt prekinule su taj studij.

: 5. engl. S. psalama (10) M. Berlin 1930. VIII 1916). je — uz J. Povijest polifonije zapoĉinje meĊutim ranije. Ali s prodorom harmonijske svijesti p. istovremeno zvuĉanje više raznih tonaliteta. Spiess. (1890). P. za razliku od -> homofonije. Moniuszko. Sistematski upotreblj poliritmiju kompozitori XX st. drugi troosminsku. Glavna su obiljeţja njihova polifonog stila jasnoća i usklaĊenost muzike i teksta. Probleme der neuen Polyphonie. Mulder. Polyphonie. Stravinskog (: POLINSKI. poHfonia). Ivesa srećemo p.S. A. Cambridge 1939. Lissa. franc. Studirao na V: skom konzervatoriju (Z. The Beginnigs of Choral Polyphony. U muzici XX st. P. je bitni sastavni dio polifone muzike u kojoj svaka di ima vlastiti melodijski i ritmiĉki tok. 4. A. 13. peti petoroosmin sku i si. Salome. npr. vokalno -instrumentalnih oblika. Bologna 1965. koje ide ĉesto do 8 realnih glasova. pa se obnavljaju klasiĉne tehnike imi tacije (->• neoklasicizam). P. S. P. s vokalnom polifonijom nizozemskih kompozitora (-> Nizozemska muzika).102 POLIĆ — POLITONALNOST išĉezava. CnpeĈKoe. npr. Dresden 1950. Uz misu i motet njeguje se tada osobito madrigal.: 5. 1905. najĉešće dva Bitonalnost). Novosti. 1938 (Boţiĉni prilog). u sonatnoj provedbi ili finalu. motet i misu. ţivi dalje unutar novih. već u orguljskom delu Variations on »s rica« (1891). Ele. 1914. Wiesbaden 1956. — E. Bavio se i kompozic DJELA: O muzyce koišielnej i jej reformie. B«chi Četiri JJ J J|J I J JJJ J J J 5I J J J J J J J J|J J \ | J POLIMETRIJA (od grĉ. na aulosu (Plutarh) ili mnogozvuĉnosti (npr. se već u doba baroka sve više prilagoĊuje i podreĊuje harmonijskom kretanju i tonalnim funkcijama. Prava. a u uţem smislu muziĉki slog saĉinjen od dvije ili više istodobnih. akordiĉkog sloga. — A. primarno vertikalnog. Cambridge (Mass. demith. POLIRITMIJA. Polyphony in Theory and Practice from the 9th Century to the Close of the I3th Centurv. }■ LIT. LIT. a osobito su ĉeste u kompozi cijama nastalim potkraj XIV i poĉetkom XV st. P. s razvitkom srednjovjekovnih višeglasnih tehnika i oblika. canzona. od obrata i rakove imitacije do diminucije i augmentacije. Antike Polvpho nie. 1903. Njihova su djela pisana u troglasju. II Contrappunto nella polifonia vocale classica. Utrecht 1955. polyphonie.: Z. ptiĉjeg pjeva). Studien zur Vokalpolyphonie. — > organuma. Kao oznaka višeglasne muzike. U antiĉkoj grĉkoj literaturi izraz p. smrti muziĉki kritiĉar lista Kurjer Warszawski i suradnik m drugih muziĉkih publikacija. 37) a susreće se i u jazzu i u m vanevropskih naroda. Aleksander. pa u Song for Harvest Season (1894) i u neki kasnijih dela. -> conductusa. i 1914. W. C. saz' koja oni obrazuju pripadaju u svakom trenutku samo jec tonalitetu: J. ITojincboHHH H nojiHrboHH*iecKHe cbopMbi. samostalnih melodijskih linija. je vertikalna ako razliĉite mjere nastupaju istodobno tako da npr. O 30. Bukofzer. 7roXu više i [ASTpia mjernost). najpoznatiji meĊu ranim merima politonalnosti (zapravo bitonalnosti) je svakako slede Petruške I. •— H. — J. — L. primarno horizontalno. kao što su višezborni koncert. ĉetvoroglasju i u višeglasju. u -> dodekafoniji. dramatski naglašene efekte.godišnjici smrti. polifoni oblici upo trebljavaju se rijetko uglavnom samo za izuzetne. sonija u Sonatina seconda (1912). J. tj. Polyphonie ili Mehrstimmig-keit. POLITONALNOST (od grĉ. Ţeleriski). harmonskog jezika u poznom XIX v. preteţno dijatonsko vo Ċenje glasova. a posebno znaĉenje dobiva p. tj.Stravinski: »Petn MJ J J J 1 J J J J Polimetrijske tvorevine susreću se u srednjovjekovnoj i renesansnoj višeglasnoj muzici. Ponekad se i prikladnim smještajem akcenata stvaraju poli met riĉki efekti unutar jedne te iste mjere: 4 J J J J | J J J J | J J J J Primer drukĉije vrste je burleskno-parodistiĉki završetak Ċaĉkog seksteta Ein musikalischer Spass W. a donji u a-molu. MocKBa 1962. Sanden. t v . Ać. prema tome pod pojmom p. gde se — prema Milhaud gornji glas kreće u d -molu. upotrebljava s e u muziĉkom znaĉenju rijetko. New York 1950. Thilmann. Pored Nizozemaca znaĉajan su doprinos razvoju polifonije u XVI st. odnosno dionica ili glasova. — P. Ch. b U ovom drugom sluĉaju radi se o poliritmiji koja uklj i —> polimetriju. Surzvnsk osnivaĉ poljske muziĉke historiografije.Gomolke (1884) i zbirku poljskih crkvenih p XVI i XVII st. te razvijaju tehniku imitacije. Od 18. Strauss upotreb u pojedinim delima {Ein Heldenleben. prvi takt kompozicije sadrţi dvoĉetvrtinsku mjeru. Mozarta. rijeĉ p. a u kompoziciji općenito prevladava veći broj glasova od šestoroglasja do dvanaestoroglasja. X. javlja se oko 1300 u anonimnom traktatu Summa musicae gdje se jednoglasju (can-tus simplex) suprotstavlja kao modus canendi a pluribus diversam observantibus melodiam. 1962. 5 sv. MeĊutim. izbjegavanje većih melodijskih skokova. gdje se istoc izvode tri plesa u razliĉitim mjerama. Kod B. Bacha. T. Dzije muzyki polskiej w zaryse. Cervenca. I. tj. gde i instrument izvodi akord u drugom tonalitetu. dali Talijani. razraĊujući virtuozno sve njezine mogućnosti. MGG. 7roXu mnogo i cpwv/) zvuk. sloţenih. druga troosminsku. Klaviermusik op. Milhaud nalazi njene poĉetke u starijoj muzici. studije o poljskoj muziĉkoj prošlosti. Istodobno. 5. nj sledećem kanonu J. treća troĉetvrtinsku i si. razumijeva se djelo graĊeno po naĉelima -> kontrapunkta. toceata i nadasve fuga koja doseţe vrhunac s djelima J. istodobni nastup dvaju ili više raz] ritmiĉkih obrazaca ĉiji se metriĉki akcenti podudaraju (] jeri 1 a i 1 b) ili razilaze (primjeri 2 a i 2 b): 1a b J JJ J J j J JJ J _ -3l _ 3 J i »J J i ___ • . posebno kanonske. U doba baroka pojava novih monodijskih i koncertantnih oblika i tehnika potiskuje tradicionalni stil vokalne polifonije. uglavnom u smislu mnogostrukosti tona. meĊutim. pasija i oratorij. te priprava i pravilno rješenje disonanca. Mozarta. spajanje odnosno odmjenjivanje dvaju ili više razliĉitih mjera. Pre se mogu kao zametak politonalnosti smatrati o punkti nad kojima se ĉesto dogaĊaju i istupanja u druge tona] (-> Pedalni ton). za linearno oblikovaje. Pi je primjer balet Le Sacre du printemps I. Već R. jedan je od plodova ra. W. Pojavljuje se u muzici XX v. POLIFONIJA (od grĉ. naravno. treći i ĉetvrti ĉetvoroĉetvrtinsku. Sixteenth Centurv Polyphony. 1899.) 1947. Najzad u okvirima primarno harmonijski oblikovane muzike klasiĉnog i romantiĉkog razdoblja. Stravinskog (1911). Zlalić. Moderne Polvphonie. (Stravinski. Aleksander Polinski. p. VI 1845 — Varšava. Merritt. njem. u jednom te istom taktu jedna dionica sadrţi dvo ĉetvrtinsku mjeru. D. stvaraju se novi oblici pisani tehnikom kontrapunkta: ricercar. Harvard University. radi posebnom efektu koji predstavlja izuzetak u kompozicionoj p teg doba. rada se novi polifoni stil instrumentalne muzike. Uz to od 1904 predavao pc muzike na Konzervatoriju u Varšavi. Nakon toga p. Bacha. poljski muziĉki historiĉar i stov. Heidelberg 1957. tal. balet Petruška. polyphony. glas. poi se više iskorišćuju razliĉite polimetrijske kombinacije. je horizontalna ako promjene mjere slijede jedna za drugom. Piein Bogurodzi zvzgledem muzycznym. LIT. posebno majstori rimske škole. TTOAU mnogo i TOVO? ZVI. — C. sa kombinacijom Fis-dura i C-d I. Majstori tog razdoblja izgraĊuju sloţene polifone oblike chanson. Noskovvski. 1909) harmonske sklopove koji graniĉe sa politonalnošću. Na prijelazu u XX st. novoizd. ~> diskonta. & najveći procvat do-ţivljuje u doba renesanse. Hamburger . općenito svako višeglasje. Milutin Polić -Kvarnerski. Studies in Medieval and Renaissance Music. (disertacija). — M. — B. kod F. 1890. tako da npr. sistematski provedena p. Gunther. 1907. Bartoka u 14 Bagatela (1908). As. — IZDA obj. izuzev rijetkih pojedinaĉnih primjera kao što je prvog ĉina opere Don Giovanni W. gdje se polifono pisani zborski dijelovi izmjenjuju s homofonima. F. ponovno oţivljuje interes za polifoniju.

1712. Pjevanje uĉila kod F. 1713. Marka u Veneciji. sonata za violu i klavir. Jefte i dr. La Vendetta d'amore. 1918. pjesme u venecijanskom narjeĉju za glas i b. O. Madame Butterfly). XI 1931). . Milhaud-. 1962. Kasnije je pjevala u beĉkom Theater an der Wien. Krajiny. c. Ĉar valcera (O. Dni v Chicagu. razliĉiti registri i zvuĉne boje). a akordska pratnja drugom tonalitetu (npr. 1922. posebnu paţnju posvećivao je instrumentaciji. kojega je od 1702 zamjenjivao. — K. MGG. Kongresni izvještaj. Ciklusi solo-pjesama: Senatske pisne. K. ali se najviše i najdoslednije njima sluţio D. moţe biti linearna. Prochazka. 1923. 1938. pojavljuju se i gledišta koja osporavaju njenu vrednost (E. 1921. IzmeĊu ovih krajnosti nalaze se sluĉajevi D. suita za violu i duhaĉki kvintet. B. Kao salonski ples p. Alfonso primo. LIT. kompozitor (Venecija. Borova-Valouškova) i ĉlan Ĉeškog trija koncertirao na turnejama po Evropi. — Politonalne kombinacije nalaze se i kod C. Peć. tj. Antonio. Semiramide. Desderi).). c. 1945. S. 1937.POLITONALNOST — POLLAROLO P. La Schiavitit fortunata.Szymanowski: Gudački kvartet 103 Osterreichische Musikzeitschrift. L''Arminio. J. 1707. 1932. Pojavio se na poĉetku XIX st. 1925). Smetana koji je tom narodnom plesu dao umjetniĉki oblik stvorivši od njega simbol ĉeškoga nacionalnog muziĉkog izraza. Od tridesetih godina XX v. L'Irene. u djelima operet nih kompozitora (J. Maricu (Smetana. Sv. Mainz 1956. poĉiva uglavnom. miksture). Melodija polke izgraĊena je obiĉno simetriĉno. 2. 1696. 1695. a 1839 spominje se već u Beĉu i Petrogradu. krajem 1722). VII 1896 — 11. s naglašenim rit miĉkim figurama. J. fantazija. Desderi. 1945. Astinome. Straus). ibid. Circe abbandonata. Ravela. scenska muzika. izvesne kombinacije su ĉak objašnjive u smislu tradicionalne harmonije. — D. regina di Napoli. oko 1653 — Venecija. javlja se prvi put 1835. a ostali deluju kao dodaci (alteracije. potrebno je da svaka komponenta za sebe bude jednostav na i pregledna. M. 1840 u Parizu. Od njezinih opernih uloga treba spomenuti Ĉo -Ĉo-San (Puccini. Sin i uĉenik Garla Francesca. od znaĉaja je da harmonski kompleksi koji ulaze u sastav politonalnog sazvuĉja obiĉno zadrţavaju znatan stepen samostalnosti u pogledu tretmana i zvuĉnosti (razliĉito voĊenje glasova. N. Vladimir. fuge). 1. V. — VOKALNA: kantate. 1693. POLIVKA.: Irma Pollak. GVInganni felici. od 1692 drugi ka pelnik (1702 dobio poĉasno zvanje Maestro giubilato). 1692. U njegovim ranim vokalnim djelima osjeća se utjecaj V. J. DJELA. 1719. već je u šesnaestoj godini postala ĉlanicom ljubljanskog kazališta. superpozicija ĉitavih akorda koji pripadaju raznim tonalitetima -> primjer). 2 sonate za violinu i klavir.. ĉeški kompozitor. Kun. prodire u praške salone. Novak). dakle na alterirovani dominatni-^nonakord u h-molu koji sadrţi i ĉistu kvintu cis i smanjenu kvintu c. u politonalnim sazvuĉjima obiĉno preteţe najdublji akordski kompleks. — KOMORNA : gudaĉki kvartet.. da bi efekt simultane pojave više tonaliteta mogao biti shvaćen. Legrenzija. 2 dala bi se ćela svesti na akord fis-ais-c-cis-e-g. Fuchsa u Beĉu. 1. 1918 i 1919. M. Torino n j Prva objavljena p. pjevaĉica. Od 1697 uz to poduĉavao na Conservatorio degli Incurabili. LIT. 1933. LIT. POLKA. 1722 i dr. DRAMSKA. La Mušica contemporanea. Jedan od najplodnijih i najpopularnijih opernih kompozitora svoga vremena. Poštolka. Ascanio. Lijepa Jelena (Offenbach). La Forza della virtu.. W6rner. 1942. talijanski kompozitor i orguljaš (Brescia.). Hahki. Opere: // Licurgo ovvero 11 Cieco d'acuta vista. pa na osnovu toga zakljuĉuje da je nemoguće ĉuti u jednom sazvuĉju više osnovnih tonova — što p. npr. Carmen). Les Eumenides gde melodija pripada jednom. a na njegov razvoj utjecali su i neki strani plesovi (ecossaise. Fis-duru i A-duru. Lanner). U umjetniĉku muziku uveo ju je B. melodrame (Balada o oĉich topiĉovych. a svima je zajedniĉka ritmiĉka podloga: rm i m. ■— Kompozicije za orgulje (sonate.: R. 1941 i dr. a od 1901 bila je ĉlanica Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. Hindemith razvija u delu Unterzveisung im Tonsatz teoriju s pomoću koje se svakom akordu — ma koliko sloţenom — moţe odrediti osnovni ton. kritike i ĉlanci. POLLAROLO (Pollaroli). upravo zahteva. Debussvja. Studirao na Konzervatoriju u Pragu (J. MeĊutim. suita. 1693. Svoja je najviša dostignuća ostvarila u operetama Poljaĉka krv (Nedbal). — F. Es-duru. Americi i u Japanu. preludiji. Prokofjeva. Schottische). Milhaud i ĉlanovi grupe Šestorice. Jole. 1937. Šišmiš (J. Roussela. Polke su medu ostalima pisali i A. K. Ko. ĉeški narodni ples u dvodobnoj mjeri i brzom tempu (nešto sporijem od tempa galopa). Marsia deluso. Prodana nevjesta) i Micaelu (Bizet. 1701. VI 1875 — Zagreb. 1932 i Malajske pisne I935. Uĉenik G. oko 1680 — 4. 1930.: M. Le Pazzie degli amanti. Od 1665 pjevaĉ u duţdevoj kapeli crkve sv. 1928. Polka. Kao pratilac na klaviru (B. 1694. 1932. POLLAK. tako da nastaje po-lifono voĊenje ĉitavih akord-skih kompleksa ( poliharmoni-ja). 1714. C. Svestrana umjetnica. a po povratku iz SAD stvara vlastiti stil. Fibich. 1930. Novaka. krakozviak. Brojne su podvrste polke. podjednako uvjerljiva kao operetna subreta. 11. — KLAVIRSKA: sonata. bitonalna konstelacija Fis-dur + C-dur u primeru br. putopis 5 Kocianem kolem svita. uz ĉestu primjenu linearne polifonije. A. 1694. 1695. 1699. H.— SPISI: autobiografija Rytmus. Carlo Francesco. Faramondo. od 1930 u Prsgu (od 1939 profesor Konzervatorija). Neobiĉno nadarena pjevaĉica i glumica. 30. Kocian. X. Szymanowskog (pojedini glasovi se kreću u C -duru. zborovi. Neue Musik in der Entscheidung (II izd. Rosmonda. Tichy ocean za glas i klavirski trio.. na što ukazuju i razliĉiti predznaci): K. Irma. potjeĉe iz 1837. — DRAMSKA: opera Polobuh. Slavenskog. Napisao je oko 80 opera od kojih je većina izvedena u Veneciji. 1926. MGG. kao u Gudaĉkom kvartetu K. P. Naziv p. C. Joseph in Aegypto. Ĉesta je p. —■ VOKALNA. na dijatonici. Stecker i V. 6.: J. Vesela udovica (Lehar) i GrojLuxenburg (Lehar). Deroux. Polytonalite et atonalite. Strauss ml. passacaglia i fuga. nastao je vjerojatno od ĉeške rijeĉi pulka (polovina). dramska glumica i interpret opernih likova lirskog karaktera. Hoerburger. primena poli-tonalnosti nije više tako ĉesta. od 1690 drugi orguljaš. 1944. V 1746). tj. II Germanico. Stravinskog.-i. 1951. 1692. Kao ĉeški narodni ples p. Publio Cornelio Scipione. Brittena i mnogih drugih. La Musique polytonale. 1962. capricci.. uvertira. 1685. 1931. The Polish Origin of the Polka. jer su za taj ples znaĉajni ĉesti polukoraci. Najzad. svaka melodija višeglasnog stava nalazi se u dru gom tonalitetu. Preludijum iz klavirskih Pezzi infantili A. Strauss ml. LIT. Stvarno. se plesala u obliku kola i prvobitno se zvala nimra i madera. simfonijska pjes ma Jaro. 1694. Ottone. koncert za klavir. Kfidla. Oko 1835 p. je ples parova. 1707. Oratoriji: La Fenice. a 1844 pleše se u Londonu i u gradovima SAD. Milhaud. Od novijih najpoznatija je Circus-Polka (1942) I. sopran (Ljubljana. 1934. svaka od više simultanih melodija moţe imati sopstvenu harmonizaciju. naglašeno antiromantiĉan. Gerbiĉa u Ljubljani i J. God. Caselle). 1702. V 1948). Divertimento za duhaĉki kvintet. pijanist i muziĉki kritiĉar (Prag. RM. X. Gejša (Jones). Warszawa 1960. Vladimir Polivka. P. Dvorak i Z. pa ĉak i realnost njene egzistencije. ORKESTRALNA: mala simfonija. 1923—30 profesor klavira na Konzervatoriju u Chicagu. DJELA. 1716. 1922. Suprotnost linearnoj je vertikalna p. Duhovne kantate: 24 arije za glas i b.

Mušica concisa za flautu. Bazzinija. 17. 1966. Premda je kod Pugnanija uĉio samo kratko vrijeme. — VOKALNA : oratorij Stabat mater za 2 gl. X. listro Armonico op. Pallarolo. P. melodrama L'Orfanella svizzera. Padova 1912. — DRAMSb balet Mechanismus. 1702. U umjetniĉkoj muzici p. Tamo je osnovao kvartet Polo koji je 16 godina uţi glas najuglednijega komornog ansambla u Italiji. H. polonez) i pridonose njezinoj velikoj popularne u Evropi potkraj XVIII st. Plautilla. Iz Poljske se najkasnije od XVII st. God. uz G. harfu i udaraljke. Marka u Veneciji i na tom po loţaju ostao do smrti. B. Ph. B u predigri IV ĉinu opere Carmen). 1723. POLOLANIK. Violinu uĉio u Astiju. 5. — S. III 1762 — Milano. Mozarta u Beĉu i od 1793 N. Pulsazione za udaraljke. D. ■— KOM ZICIJE: Reverie za violinu i klavir. 1798.. Concerto grossc gitaru. H. 12 *! di tecnica. 57. Steinhausena. s pijanistom E. 1968. Ljubljana 1877. bas-klarinet i violinu. 25. Od kraja XVIII st. koncert za klavir. kc trastni dio. ay i si. Giovanni Battista. Franc Pollini. DJELA. Uĉenik C. za gud kvartet i ĉembalo. Viottija. Enrico. pijanist i kompozitor (Ljubljana. Opere: // Genio insubre i La Casetta nei boschi. — KLA VIRSKA: Variazioniop. 2 violine i violonĉelo. Co. Demefrio e Tolomeo. najznatnijim predstavnikom njegove škole. Kirnberger i dr. konkretna muzika. Od 1895 { fesor violine na Konzervatoriju u Torinu i koncertni majstc tamošnjem Teatro Regio. je na: pao i solistiĉki. koji mu je kao laureatu tako znaĉaj nog konkursa bio otvoren. N. Ode III di Anacreonte za 2 violine. 10. Put u širok svijet. 1812. talijanski muziĉki pisac (Padova. 1963. P. SPISI: Terminologia musicale tedesco-italiana. P. Leucippe e Teonoe. zauzimao se za teoretske reforme H. a usavršavao se kod G. 1964. — KOMORNA: 3 trija za 2 violine i bas. 1962. talijanski pijanist (Milano. 39.104 POLLAROLO — POLONEZA POLO. P.: H. 1729. Rani klasicist. 3 niza varijacija za violinu i orkestar. 1962. Teoria generale della mušica. se tada uvodi i POLLINI. Poljski kompozit prihvaćaju umjetniĉki oblik i naziv poloneze prema francusk uzorima (polj. MGG. 44. ORKESTRALNA. — Instruktivno djelo Exercices amusants pour violon scul. J. P. oko 1804 kratko vrijeme koncertni majstor kazališta u Bergamu. Scherzo trario za ksilofon (gitara). Donta. DJELA. pasticci. poljski narodni ple: instrumentalne kompozicije proizašle iz tog plesa. Confitebor. u n maĉkim i skandinavskim zemljama. — D. 1725. Asti. Sacrum amoris novendiale. romance. osobito u Rivista musicale italiana. Uĉenik W. DJELA. Sinfonietta. Orlando furioso. Riemanna. udaraljke i orkestar. L'Aristeo. a bio je i izvrstan pjevaĉ (pjevao je u mnogim gradovima Italije). Carlo Francesco. c. Pastorale. Perrino. menlen F. Kronika. andaluzijski ples u umjerenoj 3/8 mjeri s mnogim : kopama. op. — Missa brevis za djeĉji zbor i orgulje. 1959. 1962 i III. 3 Scherzi za duh kvintet. XII 1953). meĊu tim. van Beethovenom). I 1942 —). Schaeffer). 1914. 1716 i dr. ĉeški kompozitor (Tišnov. Pugnanija u Torinu. 2 dueta za 2 violine. Sulpizia fedele. 1970. plešući vaj