M UZIĈKA ENCIKLOPEDIJA
3 a-

z

Dodcttak

ZAGREB IGOSLAVENSKI

MCA\LXXVII ZAVOD

LEKSIKOGRAFSKI

DRUGO,

'i 9, ,'$■$
SVA PRAV A PRlt>RţAi<A COPYR1GHT BY

JUGOSLAVENSKI LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD, ZAGREB
TISAK I UVEZ TISKARNA MLADINSKA KNJIGA, LJUBLJANA

MUZIĈKA ENCIKLOPEDIJA

Glavni urednik

Krešimir Kovaĉević

Ĉlanovi redakcije Ivona Ajanović, Branka Antić, Dragotin Cvetko, Stana Đurić -Klajn, Marija Kuntarić, Dragoslav Ortakov, Mladen Pozajić

Sekretar Krasna Panjkota

Glavni urednik ilustracija Koraljka Kos

Urednik ilustracija Aiirjana Petriĉević

Tehniĉka lektura Biserka Rako, Mirjana Veţa

Korektura Josipa Ĉavala, Nada Karabaić, Ruţica Karavanić, Ecija Matušić, Ljerka Mlinar, Marija Radovanić, Ljerka Verić

Grafiĉko -tehniĉka redakcija Branko Regel , Branimir Sokol, Dušan Ţvab

-#*<**

SURADNICI U III SVESKU
A. Kr. AnĊelko Klobuĉar, docent Muziĉke akademije, Za greb A. Ku. Antun Kuntarić, savjetnik Zavoda za unapreĊivanje struĉnog obrazovanja SRH, Zagreb A. Ln. Aleksandar Linin, viši struĉni su radnik Instituta za folklor, Skopje A. Mvić. Ana Matović, asistent Muzikološkog instituta SANU, Beograd A. Pr. Dr Andreja Preger, prof. Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd A. Rij. Dr Andrej Rijavec, prof. Filozofskog fakulteta, Lju bljana A. To. Andr ija Tomašek, direktor Muziĉke škole »Pavao Markovac«, Zagreb A. Tri. Arsen Triva, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd A. Uo. Ana Urukalo, muziĉki urednik RTV, Zagreb A. Vi. Albe Vidaković, prof. Teološkog fakulteta, Zagreb An. Pe. Antun Petrušić, operni dirigent, Osijek B. Ać. Branka Antić, akademski muziĉar, Zagreb B. Buj. Dr Bojan Bujić, univerzitetski profesor, Reading B. D. Branko Dragutinović, dramaturg opere Narodnog po zorišta, Beograd B. Lk. Borut Loparnik, urednik RTV, Ljubljana B. Mi. Dr Bogdan Milanković, nauĉni suradnik Muzikolo škog instituta SANU, Sarajevo B. Sĉ. Branimir Sakaĉ, kompozitor, Zagreb B. Sa. Dr Boţidar Širola, muzikolog i kompozitor, Zagreb Bi. R. Biserka Rako, redaktor JLZ, Zagreb C. B. Cveto Budkoviĉ, direktor Muziĉke škole Viĉ, Ljubljana C. R. Cvjetko Rihtman, akademik, prof. Muziĉke akade mije, Sarajevo D. Co. Dr Dragotin Cvetko, akademik, prof. Filozofskog fa kulteta, Ljubljana D. Dra . Dušan Dragović, muziĉki publicist, Beograd D. Li. Dragan Lisac, muziĉki publicist, Milano D. Maĉ. Dragutin Maĉuka, kazališni publicist, Zagreb D. Ov. Dragoslav Ortakov, prof. Visoke muziĉke škole, Skopje D. Pl. Dušan Plavša, pro f. Akademije umetnosti, Novi Sad D. Pe. Danilo Pokorn, šef muzikološkog kabineta RTV, Ljubljana D. Sn. Dušan Skovran, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Di. S. Dr Dimitrije Stefanović, viši nauĉni suradnik Mu zikološk og instituta SANU, Beograd Đ. Jć. Đura Jakšić, direktor Muziĉke škole »Josip Slavenski«, Beograd E. A. S. Eva Auer Sedak, muziĉki urednik RTV, Zagreb E. Hk. Emil Hajek, prof. Muziĉke akademije, Beograd E. Zy. Dr Ernst Zavarsky, muzikolog, Bratislava F. L. Franjo Luĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb G. Jć. Dr Gavro Jakešević, profesor muzike, Dubrovnik G. Kr. Gordana Krajaĉić, prof. Muziĉke škole »Stanković«, Beograd H. Nr. Dr Henrik Neubauer, direktor poslovnice »Festival«, Ljubljana H. P. I. Ać. I. Hg. I. In. I. Kĉ. I. Su.

J J . . J . J . J J . . J . J J . J . J .

An. As. Bez. Bur. Gc. Her. Le. Mvić. P). Se. To.

e K Be. . .
K Ko. . K Ks. . L Ai. . L M. . Š. L Ša. . Vr.

L M . . Ca.
M . Hl. M . In.

M . Ĉv. M . Gĉ.

M. Kar. M . Kri. M M M M M M M M M N . . Kun. . Las. . . Pet. Maz. . Poz. . . To. Šku. . Z. D . 2. Dć.

Dr Hubert Pettan, prof. Muziĉke škole »Vatroslav Lisinski«, Zagreb Ivona Ajanović, redaktor JLZ, Zagreb Dr Ivan Henneberg, upravittflj Poslovnice za SR Hrvatsku Zavoda za zaštitu autorskih muziĉkih prava, Zagreb Dr Ivan Ivanĉan, umjetniĉki direktor folklornog an sambla »LaĊo«, Zagreb Ivan Klemenĉiĉ, šef muziĉke zbirke Narodne i univerzitetske knjiţnice, Ljubljana Dr Ivo Supiĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Josip Andrić, kompozitor i muziĉki pisac, Zagreb Josip Andreis, akademik, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Jerko Bezić, nauĉni suradnik Instituta za narodnu umjetnost, Zagreb Jovan Bandur, prof. Muziĉke akademije, Beograd Janko Grilc, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Dr Janez Hofler, docent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Janez Lovše, prof. Muziĉke škole Center, Ljubljana Jovan Milošević, prof. Muziĉke škole, Cetinje Joţa Poţgaj, prosvjetni savjetnik, Zagreb Dr Joţe Sivec, prof. Filozofskog fakulteta, Ljubljana Jelica Todorĉevska, bibliotekar biblioteke »Kliment Ohridski«, Skopje Katarina Bedina, bibliotekar muzikološkog odjela Filozofskog fakulteta, Ljubljana Dr Krešimir Kovaĉević, prof. Muziĉke akadem ije, Zagreb Dr Koraljka Kos, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lorenc Antoni, muziĉki urednik Radio -stanice, Priština Lucijan Marija Škerjanc, akademik, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Ladislav Šaban, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lav Vrbanić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Milo Cipra, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Mane Ĉuĉkov, univerzitetski profesor, Skopje Marijan Gabrijelĉiĉ, umjetniĉki voda Slovenske filharmonije, Ljubljana Miran Hasl, profesor muzike, Koper Milica Ilijin, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Monika Kartin, asistent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Miro Kriţić, muziĉki publicist, Zagreb Marija Kuntarić, redaktor JLZ, Zagreb Mirjana Lastavec, muziĉki urednik RTV, Sarajevo Mladen Mazur, muziĉki urednik RTV, Zagreb Mirjana Petriĉević, redaktor JLZ, Zagreb Mladen Pozajić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevo Mirjana Škunca, prof. Muziĉke škole, Split Dr Mihovil Tomandl, publicist, Panĉevo Milica Zajcev Darić, baletni kritiĉar, Beograd Dr Milan 2e pić, primarius, Zagreb Natko Devĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb

N. Ha. N. Hg. N. Kri. N. Mić. N. Nj. O. D. P. B. P. Me. P. Mil. P. Ši. R. R. A. R. Đ. R. Pej. Ra. Pć. S. Đ. K. S. Gi. S. Lal.

Nikola Hercigonja, prof. Fakulteta muziĉke umetao sti, Beograd Nada Herceg, nastavnik baleta, Zagreb Nada Kriţić, muziĉki publi cist, Zagreb Dr Niko S. Martinović, direktor Centralne biblioteke, Cetinje Nikša Njirić, prof. muzike, Zagreb Dr Oskar Danon, dirigent, Beograd Petar Bingulac, prof. Muziĉke akademij e, Beograd Dr Pavle Merku, zamjenik šefa slovenskog programa RAI, Trst Predrag Milošević, prof. Fakulteta muziĉke umetno sti, Beograd Pavel Šivic, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Redakcija Rafael Ajlec, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Ratko Đurović, prof. Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd Dr Roksanda Pejović, docent Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd Mr. Radmila Petrović, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Stana Durić-Klajn, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Sotir Golabovski, prof. Pedagoške akademije, Skopje Dr Stanoje Lalošević, muziĉki publicist, Sombor

S. Šp. T. Br. T. Rh. T. Si. U. M. J. V. Bon. V. Br. V. Fa. V. Man. V. Mvić. V. Ni. V. Peć. V. U. V. Ţc. V. Ţm. Va. Ba. Z. Gić. Z. Kr. Z. Kuĉ.

Slobodan Špirić, muziĉki pisac, Montreal i Tea Brunšmid, muziĉki suradnik »Zagreb-filma«, i Zagreb Truda Reich, muziĉki pedagog i pisac, Zagreb Todor Skalovski, akademik, kompozitor i dirigent Skopje Ubavka Milanković Janjić, solistica baleta, Sarajevi Vera Bonifaĉić, viši bibliotekar Nacionalne sveuĉilišni biblioteke, Zagreb Vera Bayer, redaktor JLZ, Zagreb j Vladimir Fajdetić, muzikolog, Rijeka Višnja Manasteriotti, muziĉki pedagog i pisac, Zagrel Vlado Milošević, akademik, Banja Luka Vlastimir Nikolovski, prof. Visoke muziĉke škole, i Skopje Vlastimir Periĉić, prof. Fakulteta muziĉke umetaosti Beograd Vilko Ukmar, prof. Akademije za glasbo, Ljubljani Dr Vinko Zganec, akademik, Zagreb Dr Viktor Ţmegać, prof. Filozofskog fakulteta, Zagrel Vartkes Baronijan, muziĉki urednik RTV, Beograi Zlatko Grgošević, kompozitor i muziĉki pedagog, Zagreb Dr Zmaga Kumer, nauĉni savjetnik Glasbeno -naro dopisnog instituta, Ljubljana Dr Zija Kuĉukalić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevi

KRATICE
AFMF AFMW alb. AM AML arap. ASSR b. c. ĉeš. DDT DR DTB DTO egip. engl. franc. glgrĉ. HGZ HNK hrv. IGM IMG instr. ital. izd. izv. jap. JAZU jugKMJB knj. krat. KUD lat. latv. M madţ. MF MFM MGG ml. MOJ MQ NR nem. njem. obj. OKUD Archiv fiir Musikforschung Archiv fiir Musikvvissenschaft albanski Allgemeine Musikzeitung Acta Musicologica arapski Autonomna Sovjetska Socijalistiĉka Republika basso continuo ĉeški Denkmaler deutscher Tonkunst Demokratska Republika Denkmaler der Tonkunst in Bavern Denkmaler der Tonkunst in Osterreich egipatski engleski francuski glasni (2-gl., dvoglasni) grĉki Hrvatski glazbeni zavod, Zagreb Hrvatsko narodno kazalište, Zagreb hrvatski Internationale Gesellschaft fiir Musikvvissenschaft Internationale Musikgesellschaft instrumentalni italijanski izdanje, izdao izvedeno, izveo japanski Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti jugoslavenski Kirchenmusikalisches Jahrbuch knjiga kratica Kulturno-umjetniĉko društvo latinski latvijski Die Musik madţarski Die Musikforschung Monatshefte fiir Musikgeschichte Die Musik in Geschichte und Gegenvvart mladi Muziĉka omladina Jugoslavije Musical Quarterly Narodna Republika nemaĉki njemaĉki

pe PG PJ po po pr ps

RA

red rev

RI

rk RK

RM RM

ru s.

S.

SA

SA

SA

SA SB SF

SI

SI sim

SM

SN SR

srp

SS St

St.

St

sv

ST

Sv šp tal
V.

V vo

ZF

ZF ZI

perzijski objavio, objavljeno ZNŢO Publikationen der Gesellschaft Omladinsko kulturno-umjetniĉko društvofiir Musikforschung Jahrbuch der Musikbibliothek Peters poljski posthumno preradio, preraĊeno pseudonim Rassegna musicale redigirao, redigirano revidirao, revidirano Revue Internationale de Musique rukopis Radniĉko kulturno -umjetniĉko društvo La Revue Musicale Rivista musicale italiana ruski Santo (Sveti), Santa (Sveta) sine anno Sjedinjene Ameriĉke Drţave Srpska akademija nauka (i umetnosti) Socijalistiĉka autonomna pokrajina * ? Slovenska akademija znanosti in umetnosti ; Sammelbande der Internationalen Musikgesellschaft Sovjetska Federalna Socijalistiĉka Republika S ocićte Internationale de Musique Societe Internationale de Musique Contemporaine simfonijski Schweizerische Muzikzeitung (od 1961 Schweizerische MusikzeitungundSchweizerMusikpadagogischeBlatter) Slovensko narodno gledališĉe, Ljubljana Socijalistiĉka Republika; Savezna Republika (Njemaĉka) srpski Sovjetska Socijalistiĉka Republika Saint, Sankt (Sveti) stoljeće, stariji Sainte (Sveta) Studien zur Musikwissenschaft svezak, sveti ' Sveta Cecilija španjolski talijanski vek ; Vierteljahrsschrift fiir Musikwissenschaft vokalni Zeitschrift fiir Musik Zeitschrift fiir Musikwissenschaft Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft Zbornik za narodni ţivot i obiĉaje

ILUSTRACIJE U III SVESKU

PRILOZI U BOJI

POLJSKA MUZIKA. Schola cantorum, minijatura ........................................... PORT ATIV. Detalj poliptiha L. Dobrićevića Marinova .................................... RENESANSA, Muziĉki prizor, detalj tapiserije ................................................... ROMANTIZAM. Veĉernje muziciranje ................................................................ SLOVENSKA MUZIKA. Detalj freske iz Godešiĉa ...................................... SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA. Kralj David i ţongleri, minijature . . . . SRPSKA MUZIKA. Pastir s dvojnicama, detalj freske ................................ ŠPANJOLSKA MUZIKA. Bogorodica i anĊeli sviraĉi ....................................... TALIJANSKA MUZIKA. M. da Caravaggio, Koncert ......................................

108 116 186 226 382 422 428 508 540

PRILOZI U BAKROTISKU

ORGULJE ................................. PJEVANJE ...................................... PLES ................................................ PSALTIR ........................................ REBEK ............................................ ROG ................................................ RUSKA MUZIKA ........................

8—9 64 65 144 145 264 265

SLOVENSKA MUZIKA . . 376—377 SRPSKA MUZIKA . . . . 424—425 TEORBA ......................................... 592 TRIO ............................................... 593 TROMBON .................................... 592 TRUBLJA ....................................... 656 VIOLA DA GAMBA .................... 657

CMUMUJIM luamu immm *. •

i- iltri ii'n-riiifrMifli"iiMifr**-"J1lilliBiTiiaftMMtt

ORATORIJ. Poĉeci. O. je vokalno-instrumentalno djelo većeg opsega, obiĉno za vokalne soliste, zbor i orkestar. U njemu se prikazuje odreĊena dramska radnja, ali redovito bez pomoći pozornice. Oratoriji su u poĉetku duhovni, kasnije se u sve većem broju javljaju i svjetovni. O. se pojavio u Rimu na poĉetku XVII st. Klice mu leţe u duhovnim vjeţbama svećenika Filipa Nerija koji je okupljao vjernike u prostoriji za molitvu (tj. u oratorijumu) rimskih crkava 5. Girolamo della Caritd i S. Maria in Vallicella. U jeku protureformacijskih nastojanja koja su teţila preobraţavanju, proĉišćivanju i jaĉanju vjerskih osjećaja, na tim su se vjeţbama ĉitali odlomci iz sv. Pisma, odrţavale propovijedi i pjevale jednostavne duhovne pjesme tipa laude. Sliĉne duhovne vjeţbe poĉele su se odrţavati i u drugim talijanskim gradovima pa su Nerijevi suradnici 1575 utemeljili tzv. Kongregaciju oratorija (ĉlanove su nazivali »oratoriani« ili »filippini«). U muziĉkom dijelu vjeţbi Neri je ponekad uzimao poznate svjetovne kompozicije homofonoga karaktera i podmetao im nove, duhovne tekstove (taj se postupak nazivao »travestire a scopo spirituale«). Pod vjerojatnim utjecajem nekadašnjih prikazanja (misterija) i još uvijek aktualnih pasija, zatim svjetovnih dramatskih madrigala, a na kraju i opere i njenih novih izraţajnih sredstava, prošle su laude razvojni put koji ih je vodio k dijalogiziranju i individualiziranju uloga iz teksta (u Nerijevo doba laudu i nazivaju »dijalog«)- U poĉetku su se laude pjevale na ponešto improviziran naĉin, uz sudjelovanje svih prisutnih vjernika. Postepeno poĉeli su ih školovani muziĉari umjetniĉki obraĊivati (pri tom su Neriju medu ostalima pomagali Palestrina i G. Animuccia), pa je muziĉki dio Nerijevih duhovnih vjeţbi poprimio oblik duhovnoga koncerta. Pred vjernike se putem muzike poĉela iznositi i stano vita dramska radnja, kakav dogaĊaj iz Biblije; napuštala se stro fiĉnost muziĉkog oblika, a za njom i polifoniĉka obradba koju je zamijenila monodija, omogućujući profiliranje likova u radnji. Budući da nije bilo scenske akcije, trebalo je slušateljima ispriĉati zbivanja izmeĊu nastupa pojedinih uloga. To je ĉinio poseban solist nazvan testo. Zbor je sudjelovao u nastupima puka i u odlomcima kontemplativnoga karaktera. Ovaj postepeni prijelaz od laude k oratoriju (izraz o. kao oznaka za novu vokalno-instrumentalnu vrstu udomaćio se tek sredinom XVII st.) ogleda se u 8 objavljenih zbirki lauda što su ih »oratorijanci« izdali u Rimu 1563—1600 te u djelu Teatro armonico spirituale di madrigali koje je G. F. Anerio objavio u Rimu 1619. Tu je u ulozi testa primijenjen recitativni stil u kojemu je utjecaj opere na o. sasvim oĉit, a bit će još bjelodaniji kad u o. uĊe i arija s njezinim pozi tivnim i negativnim svojstvima. Ovaj tip oratorija, koji se od zametka razvijao na narodnom, talijanskom jeziku, naziva se ora-torio
volgare.

Tzv. oratorio latino sliĉan mu je po strukturi, ali ne i po po stanku. Dok poĉetke »vulgarnog« oratorija treba traţiti izvan crkvenih obreda, latinski se o. razvio u crkvi, iz pasije i polifonih moteta s dijalogijskim odlomcima. Odavna je, naime, postojao obiĉaj da se u recitiranju pasije Kristove rijeĉi povjere drugom recitatoru, dok bi zbor izvodio rijeĉi naroda. Sav ostali dio teksta bio je prepušten glavnom recitatoru koji je donekle predstavljao samog autora pasije, tj. evanĊelistu. Tako je indivi dualizacija uloga u pasiji bila djelomiĉno provedena prije nego što je lauda u svom razvitku stigla do tog stadija. Postepeno, svakako pod utjecajem novoga monodijskog stila svjetovne muzike, uloge su se stale sve više i preciznije osamostaljivati. Pasijski elementi poĉeli su ustupati mjesto i drugim zbivanjima (povijesti o Adamu i Evi, o Lazarovu uskrsnuću, o Isusu i Samaritanki i si.). Prije nego što izloţimo razvoj oratorija u baroku i poslije njega, treba upozoriti da izraz o. ima trojako znaĉenje. On ozna ĉuje: prostoriju za molitvu, duhovne vjeţbe koje su se u toj pro storiji odrţavale i muziĉki oblik koji se iz tih vjeţbi razvio. Što se pak tiĉe navedenih razlika izmeĊu »narodnog« i »latinskog«

oratorija, njih je moguće sabrati u nekoliko ĉinjenica: narodni, vulgarni o. imao je tekst u talijanskim stihovima, nastao je izvan crkve i izvan nje se izvodio, u izboru sadrţaja je slobodniji (ĉesto je obraĊivao zgode iz ţivota svetaca), a zastupan je s mnogo većim brojem djela. Latinski je o. imao latinski tekst u prozi, iz vodio se uglavnom u crkvi (u kojoj je i nastao), ĉesto kao slobodni dio liturgije, a obraĊivao je biblijske motive. Sedamnaesto i osamnaesto stoljeće. O., jedan od najznaĉajnijih doprinosa što ih je muziĉki barok dao crkvenoj muzici, bio je u XVII st. u Italiji dvodijelan. Oratorio volgare gajio se ne samo u Rimu nego i u Bologni, Modeni i Firenci. Predstavnici su mu A. Diruta, T. Massucci, M. Marazzoli, M. Cazzati, G. B. Vitali, G. B. Bassani, F. A. Pistocchi, G. Bononcini, A. Stradella (S. Giovanni Battista), B. Pasquini, O. Pitoni, A. i F. M. Veracini, G. Legrenzi i dr. Na samom poĉetku stoljeća izvela se u Rimu 1600 Rappresentazione di Anima e di Corpo. Autor je E. dei Cavalieri. Mnogi to djelo smatraju jednim od prvih oratorija, iako je to zapravo scenska alegorija. Već u ovo stoljeće ide i reformiranje strukture »narodnog« oratorija što ga je izvršio zna meniti libretist A. Spagna. On je od 1656 do 1716 napisao 30 oratorijskih tekstova. Nasuprot drugim libretistima, koji su znatno isticali ulogu pripovjedaĉa (testo), Spagna je tu ulogu eliminirao, a uklonio je i meditativne odlomke. Pod utjecajem opere teţio je za tim da od oratorija naĉini, prema vlastitim rijeĉima, »savr šeni duhovni melodram«. I nastupi zbora sve su rjeĊi. U središtu su paţnje arija i recitativ koji u sjeni velike virtuozne arije postaje sve suhoparniji i konvencionalniji. Na podruĉju latinskog ora torija najviše je zasluţan G. Carissimi koji svoje oratorije ponekad naziva i »historia«. Ulogu testa (nazivana i historicus) on razvija vrlo paţljivo i raznovrsno, povjeravajući je ne samo solistu nego i duetu pa ĉak i zboru. Znatan je udio zbora, tretiranog preteţno homofono. U recitativnim ariosima ima snaţne dramatike. Medu uspjele Carissimijeve oratorije idu Jonas, Jephta, Judicium Salomonis. Latinske su oratorije pisali i B. Graziani, F. Foggia, E. Bernabei, L. Vittori, V. Mazzocchi, A. Scarlatti. Poslije 1670 upada latinski o. u dekadenciju. Po uzoru na 0. volgare nestaje iz njega testo, uloga zbora sve je beznaĉajnija. Svjetovni su ele menti katkad toliko naglašeni da je A. Schering za oratorije s temama iz ljubavnog ţivota biblijskih likova (Suzana, Judita, Betsabeja i dr.) stvorio naziv oratorio erotico. U XVIII st. o. na narodnom jeziku potisnuo je u Italiji sasvim u pozadinu latinski o. koji se samo ponegdje još kultivira (Rim, Venecija) i to veoma umjereno. Medu libretistima istiĉu se A. Ţeno i, napose, proslavljeni pisac opernih tekstova, daroviti P. Metastasio koji je svoje oratorijske librete nazivao »componimenti sacri« ili »azioni sacre«. I on i Ţeno uzimaju preteţno sadr ţajne teme iz Staroga zavjeta. Po strukturi o. je kroz cijelo XVIII st. i dalje dvodijelan. Uloga zbora (uz povremenu primjenu polifonije) ponegdje je nešto naglašenija, susreće se i dvostruki zbor. O. redovito zapoĉinje trodijelnom uvertirom. Teţište je na velikoj trodijelnoj da capo-ariji napuljskoga opernog tipa. Pri kraju stoljeća o. je sasvim pod utjecajem opere i njenih izraţajnih sredstava. S muziĉkoga gledišta gotovo i nema razlike meĊu njima; loše osobine opere serije, u prvom redu teţnje k vokalnoj bravuri, poprimio je i o. koji sve ĉešće postaje i trodijelan. Postepeno se oratoriji sve više izvode na pozornici (od 1786 osobito u Napulju i Rimu). U tom stoljeću pišu u Italiji oratorije mnogi operni i drugi kompozitori, tako A. Caldara, L. Leo, N. Jommelli, N. Piccinni, L. Vinci, A. Porpora, B. Galuppi, P. Anfossi, F. G. Bertoni, A. Lotti, G. Andreozzi, D. Cimarosa i dr. Postepeno prelazi o. granice Italije. U Francusku ga je prenio Carissimijev uĉenik M. A. Charpentier u ĉija djela s ovoga podruĉja idu 24 Historiae. U Njemaĉkoj i Austriji udomaćio se s ponešto neodreĊenim obrisima koji su ga pribliţavali kantati i operi. Izvodio se u XVIII st. scenski, a i u crkvi. Katoliĉki su ga krugovi prihvatili prije nego protestantski. Prednjaĉio je Beĉ

n
ORATORIJ — ORBON
u kojemu je bilo i talijanskih kompozitora ovog oblika. Jedno od demith, A. Thomas, C. Orff, J. Driessler, H. W. Henze. Znata prvih njemaĉkih znaĉajnijih djela oratorijskoga karaktera jest je u ovom stoljeću doprinos što su ga dali švicarski kompozitoi Historia der ... Auferstehung unsers Erlosers ... H. Schiitza (1623) u H. Suter, C. Beck (Der Tod zu Basel), W. Burkhard (Das Ge kojemu su individualizirane uloge komponirane u duetu umjesto sicht des Jesaja) i, osobito, F. Martin (Et in terra pax i Golgatha, solistiĉki. Prvi pravi njemaĉki o. je Schiitzova Historia der Ge- U Italiji predstavljaju suvremeni o. poslije Perosija N. Cattozzt burt Jesu Christi (1664). Ostali su predstavnici njemaĉko -austrij- G. Fino, M. E. Bossi (Canticum canticorum), L. Refice, G. I skog oratorija do kraja XVIII st. D. Buxtehude, J. J. Fux, G. K. Malipiero, A. Veretti, L. Dallapiccola, G. Petrassi i dr. U te Reutter, J. A. Hasse, L. Mozart, A. C. Adlgasser, J. Mattheson, je zemlji nakon dekadencije minulih vremena, a osobito pošto j J. S. Bach, G. F. Handel (koji je svoje oratorije pisao u Engleskoj), papa Pio X 1903 objavio Motu proprio o crkvenoj muzici, mnog G. Ph. Telemann (Der Tag des Gerichts), Ph. E. Bach, C. H. uĉinjeno da se muzici Graun, J. H. Rolle i, crkvi vrati njezina uzvi osobito, J. Haydn ĉiji šenost i ozbiljnost pa s to oratoriji Die Schopfung i Die odrazilo i na umjetni ĉkoj Jahreszeiten znaĉe vrhunce vrijednosti oratori ja. meĊu oratorijima nastalima Poneki se talijansl na njemaĉkom jeziĉnom kompozitori sluţe i druk podruĉju. U Engleskoj je o. ĉijim nazivima, više pu ta i (na narodnom jeziku) zato što svoja djel utemeljio G. F. Handel, oratorijskoga karakter sluţeći se temama iz namjenjuju izvoĊenju n Armonico SpiritusJe D l Staroga zavjeta, hebrejske pozornici (azione sacra A Y Q L A M A D R I G A L I ? povijesti i grĉke mitologije. A CINQVE,SE1, SBTTE, MADRIGALI On postiţe osobito snaţne & Ottomci. DELLA rCESINTE OPHRA. dojmove u veliĉanstvenim zbornim toĉkama (Messiah, CONCERTATI mistero). U Engleskoj si se Israel in Egy-pt) i u oratorijem bavili W Davies, Coa ii Balfo pcr 1'Organa. dramatski snaţnim F. Delius (Th Mass of Cotnpofiodai RruerenĊo solistiĉkim scenama. Uza nj, Life), G. Ban tock, G. D. CIO. FRANCESCO ANEfttO. no s mnogo manje uspjeha, Holst, R. Vaug han « O M » N O. pisali su oratorije u XVIII Williams, W. Wal ton st. u Engleskoj M. Greene, (Belshazzar's Feast) L. W. Boyce, Th. A. Arne i Eerkeley, M. Tippet (A drugi. Child of our Time) u B.ffo pcrrOrgUM. Devetnaesto i dvaFrancuskoj G. Pierne G. deseto stoljeće. U XIX Bret, A. Caplet (Mi roir de Jesus), Ch Tournemire, G. st. o. se i dalje njeguje. Muziĉari romantike Migoi G. Dandelot, C. preuzimaju ga i obogaćuju ORATORIJ. G. F. Anerio, Teatro armonico spirituale di madrigali, Rim Delvin court, H. Barraud, J izraţajnim sredstvima svoga doba. Francaix; posebno treb O. nosi tada najĉešće herojski karakter, bez obzira da li njegova istaći oratorije A. Ho sadrţajnost potjeĉe iz Biblije, legende ili povijesti. U to doba aktivni neggera Le Roi David su na podruĉju oratorija u Njemaĉkoj L. van Beethoven (Christus Jeanne d'Arc au bucher koji svakako idu u najuspjelije primjerke t am Olberge), F. Schneider (16 oratorija), L. Spohr (Der Fali vrste što ih je dalo naše stoljeće. Belgijanci S. i A. Dupuis, L. Jon Babylons), C. Loewe (Die Zersto-rung Jerusalems), F. Mendelssohn gen, A. Meulemans, J. Ryelandt, P. Gilson i L. Dubois, Slaveni J ĉiji su oratoriji Paulus i Elias uţivali neobiĉnu popularnost i B. Foerster, I. Stravinski (Oedipus Rex), B. Martinu, A. i N. Ĉe izvanNjemaĉke, R.Schumann (Paradies und Peri), F. Hiller, F. Liszt repnjin, J. Šaporin, D. Šostakoviĉ, zatim Švicarac ruskoga podr i (Legende von der heiligen Elisabeth, Christus), F. Draeseke i dr. I Ein jetla W. Vogel (Thyl Claes) i Brazilijanac H. Villa Lobos, istak deutsches Reauiem J. Brahmsa smatra se u stanovitom smislu nutiji su predstavnici oratorija našega vremena. Prilozi što si oratorijem, iako je to izrazito meditativno djelo, bez dramske ih oratoriju dali jugoslavenski kompozitori nisu brojni. Koliki radnje. U Italiji je o. na poĉetku XIX st. sasvim pod utjecajem je poznato, prve naše oratorije komponirali su Slovenci M. Omerz; opere i njenih oblika. Oratorijski libreti prihvaćaju i komiĉne scene i {Christus bajulans erucem, 1712) i J. B. Hoffer {Magdalenae con likove, a ponekad se u oratorije ubacuju operni odlomci (tzv. versio, 1715). Kasnije, 1770 pojavio se u Splitu o. La Traslazion oratorio-centone). Pod nazivom melo-dramma sacro javlja se o. i na di S. Doimo J. Bajamontija. Mnogo kasnije, u XX st., pišu svoji pozornici (takav je Mose G. Rossinija). Dekadenciji oratorija u Italiji oratorije I. Zajc (Prvi grijeh), B. Širola (Ţivot i spomen ... Ćirih pokušali su se suprotstaviti neki kompozitori, tako J. Tomadini koji i Metodija, Seljak), H. Sattner, S. Hristić (Vaskrsenje), B. Pa je oponašao stilska obiljeţja Palestrinine mu zike. Ostali su vaţniji pandopulo, M. Tome (Kriţev pot), V. Vuĉković (Herojski ora autori talijanskih oratorija u prošlom stoljeću N. Zingarelli (La torijum) i drugi. Riedificazione di Gerusalem-me), P. Raimondi (8 oratorija), M. LIT.: C. H. Bitter, Beitrage zur Geschichte des Oratoriums, Berlii Costa, G. Bottesini, L. Manci-nelli. Na prijelazu u XX st. 1872. — O. Wangemann, Geschichte des Oratoriums von den ersten Anfangej bis zur Gegenwart, Leipzig 1882. — F. M. Bbhme, Geschichte des Oratorium! najistaknutiji je autor oratorija u Italiji L. Perosi ĉija djela {La 1887. — G. Massutto, Della mušica sacra in Italia, Venezia 1887— 89. — F. X Risurrezione di Cristo, La Risurre-zione di Lazzaro, II Natale del Haberl, Beitrage zur italienischen Literatur des Oratoriums im 17. und 18 Redentore i dr.), ponešto eklektiĉna, oĉituju iskrenu jednostavnost i Jahrhundert, KMJB, 1901. — G. Pasquetli, L'Oratorio musicale in Italia, Fi 1906 (II izd. 1914). — D. Alaleona, Studi sulla storia dell'oratorio musical neposrednost. Francuski oratorij predstavljaju H. Berlioz renze Italia, Torino 1908 (II izd. 1945). — A. Schering, Geschichte des Oratorium; (L'Enfance du Christ, La Damnation de Faust), F. David, C. Leipzig 1911 (novo izd. 1966). ■— E. Wellesz, Die Opern und Oratorien in Wiei Franck (veoma uspjeli o. Beatitudes), Ch. Gounod ( von 1660 — 1708, STMW, 1919. — H. Vogl, Zur Geschichte des Oratoriums ibid., 1927. — H. Schnoor, Poglavlja o oratoriju u G. Adlerovu, Handbud Redemption), C. Saint-Saens (Le Deluge), Th. Dubois, J. Wien, der Musikgeschichte, II izd., Berlin 1930. — M. A. Zorzi, Saggio di biblio Massenet, V. d'Indv, H. Rabaud i dr. U Engleskoj su se istakli grafia sugli oratori sacri eseguiti a Venezia, Accademie e biblioteehe d'Italia W. S. Bennett, G. Macfarren, A. Sullivan, Ch. V. Stanford, H. 1930—33. —■ G. Pannain, L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Na Milano 1934. — F. Vatidli, L'Oratorio a Bologna negli ultimi decenni de P arry, A. C. Mackenzie i, osobito, E. Elgar ĉiji se o. The Dream poli, Seicento, Note d'archivio, 1938. — H. Schnoor, Oratorien und weltliche Chor of Gerontius ubraja u vrhunce evropske oratorijske muzike. werke (u Fiihrer durch den Konzertsaal H. Kretzschmara), Leipzig 1939. — Raugel, L'Oratorio, Pariš 1948. — A. Damerini, L'Oratorio musicale ne Belgijanci P. Benoit i E. Tinel, pa Slaveni A. Rubinstein, A. F. dopo Carissimi, RMI, 1953. — C. Gasbarri, L'Oratorio dei Filippin Dvorak (Sv. Ljudmila) i F. Nowowiejsky te Amerikanci L. Seicento (1552 — 1952), Roma 1957. — A. Lies, Materialen zur romischen ... Oratorien Damrosch i H. Parker, ostali su istaknutiji autori oratorija u AML, 1957. — Isti, Die Sammlung der Oratorienlibretti (1679 — 1725), ibid. 1959- — P. UlupUHHH, OpaTopHH H KaBTaTa, MocKBa 1960. — P. Damilano, L XIX st. R. Evierhart, G. FeĊer, A. Orel, J. Buţga, J. A. VCestrup, O. Rieme i G. U XX st., u razdoblju velikih revolucionarnih muziĉkih Tagliavini, Roncaglia, Oratorium, MGG, X, 1962. — L. Bianchi, Tutti gli Oratori d strujanja, kompozitori i dalje poklanjaju oratoriju mnogo paţnje. Alessandro Scarlatti, Roma 1963. — O. Mischiati, Per la storia dell'oratorio Firenze 1963. — L. Bianchi, Carissimi, Stradella, Scarlatti e l'oratorii Tada se sve bogatije razvija njegov svjetovni ogranak pa autori Bologna, ponekad putem oratorija tretiraju i aktualnu socijalno-politiĉku musicale, Roma 1966. — Isti, Tutti gli oratori di A. Stradella, Roma 1966. J. As. ORBĆN, Julian, kubanski kompozitor španjolskog podrijetls problematiku. Medu suvremenim njemaĉkim kompozitorima po (Aviles, Španjolska, 7. VIII 1925 —). Studirao na Konzervatosebno su se na ovom podruĉju istakli G. Schumann, J. Haas riju u Oviedu, a zatim djelovao u Habani, gdje je 1942 —49 bic (popularni o. Das Jahr im Lied), C. Bresgen, H. Reutter, P. Hinĉlan skupine Grupo Renovacion Musical. Od 1946 studirao jf kompoziciju kod A. Coplanda na Muziĉkom centru u Tangle woodu, SAD. God. 1960—63 bio je asistent C. Chaveza na Grad-

TEATRO

- ;.

\ /;

;\*V

«t,. %

ORBON — ORFEJ
skom konzervatoriju u Mexico Cityju, a 1964 —65 lektor na Univerzitetu u St. Louisu (Missouri).
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1945; Capricho concertante za komorni orkestar, 1943; Concierto da cdmara, 1944; suita Homenaje a la Tonadilla, 1947; Tres Versiones Sinfdnicas, 1953 (prva nagrada na I muziĉkom festi valu Latinske Amerike u Caracasu); Danzas Sinfdnicas, 1955; Concerto grosso, 1958. — KOMORNA: kvintet s klarinetom, 1944; gudaĉki kvartet, 1951; Punila za komorni ansambl, 1964. — Kompozicije za klavir (sonata, 1946). — VOKALNA: Himnus ad Galli Cantum za sopran, flautu, obou, klarinet, harfu i gudaĉki kvartet, 1956; Tres Cantigas del Rey za sopran, ĉembalo, gudaĉe i uda raljke, 1960. Zborovi: Romance de Fontefrida, 1943; Suite de Canciones de Juan del Encina con un Homenaje Final, 1947; Crucifixus, 1953. LIT.: A. Carpentier, La Mušica en Cuba, Mexico 1946. der musikalischen Formen, 1933; Kirchenmusikalische Lilurgik, 1936; Anton Bruckner. Sein Leben in Bildern, 1936; Aufsalze und Vortrdge, 1939; Ein Harmonielehrekolleg bei Anton Bruckner, 1940; Der junge Schubert, 1940; Mozarts deutscher Weg, 1941 (II izd. 1944); Mozart in Wien, 1944; Wiener Musik, 1947; Johannes Brahms, 1948; Hugo Wolf, 1948; Musikstadt Wien, 1953; Bruckner-Brevier. Briefe, Dokumente, Berichte, 1953; Mozart — Gloria mundi, 1956; J. Brahms und Julius Allgeyer. Eine Kunstlerfreundschaft in Briefen, 1964. Ćko 50 studija u kolektivnim publikacijama; ĉlanci i dr. — IZDANJA: Trienter Codices IV. Ausviahl (sa R. Fickerom), DTO, LIII, 1920; Ein VCiener Beetho-venbuch, .1921; A. Bruckner, uvertira u g-molu, 1921; J. Lanner, Ta'nze und Wal-zer, DTO, LXV, 1926; A. Bruckner, IX simfonija, nadalje Entwiirfe und Skiz-zen zur IX. Symphonie i Vier Orchesterstiicke, sve u izdanju cjelokupnih djela, 1934; W. A. Mozart, Apollo und Hyacinth, Neue Mozart-Ausgabe, 1959 i dr. — Orelu su posvećene dvije spomenice: prigodom 50 roĊendana (izd. F. Racek) 1939 i prigodom 70. godišnjice (izd. H. Federhofer), 1959.

ORCHESTRION, i. mehaniĉki instrument, kombinacija klavira i orgulja. Konstruirao ga je Th. A. Kunz 1791 u Pragu. U dotjeranoj verziji praških graditelja instrumenata I. i Th. Stilla i K. Schmida o. je imao 230 ţica i 360 svirala s više od 100 registara, 4 manuala i pedal, te ugraĊenu napravu za crescendo (jalousie), a bio je prenosiv poput portativa. Na takvu je instrumentu koncertirao Abbe Vogler. 2. Vrsta mehaniĉkih orgulja što ih je konstruirao F. Th. Kaufmann 1851 u Dresdenu. Instrument je imao snaţne jeziĉnjake koji su s pomoću razliĉnih limenih naprava mijenjali temeljnu boju tona i uspješno oponašali zvuk limenog orkestra. K. Ko. ORDINARIUM MISSAE (lat.), do Drugoga vatikanskog koncila (1962—65) naziv za pjevane dijelove mise, koji se unatoĉ razlici medu blagdanima nikada nisu mijenjali. To su: Kyrie, Gloria, Credo, Sanctus, Benedictus i Agnus Dei. Nasuprot tim tzv. nepromjenljivim dijelovima mise, promjenljivi (-> Proprium missae) su za svaki blagdan drukĉiji, u tekstovnom i u muziĉkom pogledu (Introit, Graduale, Tractus itd.). Do XI st. o. m. pjevao je kler sam ili u zajednici s prisutnim vjernicima (osobito u Galiji), pa su zato i napjevi bili jednos tavniji; kasnije ta je duţnost prešla na scholu cantorum, što je ostavilo traga i u muziĉkoj obradbi jer su napjevi prošireni i iskićeni bogatim melizmima. Prema dokumentu koncila (Constitutio de sacra liturgia, 1963) dijelovi mise više nisu strogo podijel jeni na o. m. i proprium missae, premda su u obnovljenom misnom obredu zadrţani stavci neka dašnjega ordinariuma missae.
LIT.: M. Hermesdorff, Die wichtigsten Singweisen des Ordinarium Missae, Gregoriusblatter, 1879. •— M. Sigi, Die Geschichte des Ordinar ium Missae in der deutschen Choraliiberlieferung (2 sv.), Regensburg 1911. — P. Wagner, Geschichte der Messe, I, Leizpig 1913. — Y. Delaporte, Les Chants de l'ordinaire de la messe d'apres les documents chartrains, Revue gregorienne, 1921. — A. Cabrol, The Mass, its Doctrine and Historv, 1931. — ĆT. Kroon, Ordinarium Missae, Lund 1953. A. Vi.

OREL, Dobroslav, ĉeški muzikolog (Ronov nad Doubravou, 15. XII 1870 — Prag, 18. II 1942). Najprije studirao teologiju (kompoziciju privatno kod V. Novaka), a zatim muzikologiju, na Praškom i Beĉkom univerzitetu (O. Hostinsky, G. Adler). Predavao crkvenu muziku na Praškom konzervatoriju (1916—19), ureĊivao ĉasopis Cyril, a od 1921 do 1939 predavao muzikologiju na Univerzitetu u Bratislavi. Svestran muzikolog, najznaĉajniji doprinos povijesti muzike dao je s djelima o srednjovjekovnoj himnologiji i ĉeškoj muzici XVI st.
DJELA. SPISI: Rukovet' chordlu fimske'ho, 1899; Der Mensuralkodex Specidlnik (disertacija), 1914; Kanciondl Franusuv, 1921; Poĉdtky umeleho vicehldsu v Ĉeshdh, 1922; Jan Levoslav Bella, 1924; František Liszt a Bratislava, 1925; Beeth ovenovy vztahy ke slovensku, Hudeb ni roz hled v, 1926 — 2 7; Jan Levoslav Bella, Tempo, 1933—34; Tschekosloioaken u Handbuch der Musikgeschichte G. Adlera(II izd.), 1930; Die Stilartender Mehrstimmigkeit des 15. und 16. Jahrhunderts in Bohmen, Festschrift u ĉast G. Adlera, 1930; Jana Tdborskeho proza o mistru Janu z Husince, 1932; Štefan Fajnor slovenskv sklada tel, 1935; Hudebni prvky svatovdclavske, 1937. IZDANJA: liturgijske pjesmarice Graduale paruum, 1910 i Proprium provinciae Pragensis ad Graduale Romanum, 1913 (obje sa M. Springerom); Maridnske nešpory, 1912 (sa Hejĉlom); Ĉeskf kanciondl, 1921. LIT.: C. Sychra, Dobroslav Orel, Cyril, 1942. — J. Potuĉek, Supis slovenskych hudobnoteoretickych prac, Bratislava 1955.-—J. Buţga, Dobroslav Ore!, MGG, X, 1962.

ORDRE (franc. red, niz), naziv, koji su F. Couperin i njegovi francuski suvremenici upotrebljavali za suitu. U ordreu, kao i u suiti, zadrţano je jedinstvo tonaliteta, ali za razliku od suite stavci ordrea, koji su ĉesto mnogobrojni (kod Couperina ĉak i 23), obiĉno su programskoga karaktera, te nose naslove, a veza s plesnim shemama kod njih je mnogo slabija nego u stavcima suite. OREFICE, Giacomo, talijanski kompozitor i pijanist (Vicenza, 27. VIII 1865 — Milano, 22. XII 1922). Studirao pravo; 1885 diplomirao na Konzervatoriju u Bologni kompoziciju i klavir (L. Mancinelli, A. Busi). Osnovao društvo Societa degli amici della mušica (1904), bio profesor kompozicije na Milanskom konzervatoriju (od 1909) i kritiĉar lista Secolo (od 1920). Njegova je muzika tehniĉki dotjerana. U klavirskim kompozicijama isko rišćuje impresionistiĉke, a u operama veristiĉke elemente. Istakao se kao muziĉki estetiĉar i pedagog.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu, 1911. Tri suite: Sinfonia del bosco, 1898, Anacreontiche, 1917 i Laudi francescane, 1920. — KOMORNA: klavirski trio, 1912; varijacije Riftessi ed ombre za klavirski kvintet, 1916; 2 sonate za violinu i klavir, u e-molu, 1911 i u D-duru, 1913; sonata za violinu ili violonĉelo i klavir u F -duru, 1919. — KLAVIRSKA: Crepuscoli, 1904; Quadri di Boecklin, 1905; Miraggi, 1906; Preludi del mare, 1913; preludij i fuga. — DRAMSKA. Opere: L'Oasi, 1885; Mariska, 1889; Consuelo, 1895; // Gladiatore, 1898; Chopin (prema Chopinovoj muzici), 1901; Cecilia, 1902; Mose, 1905; // Pane altrui, 1907; Radda, 1913 i Castello dei sogni (neizv.). Balet La Soubrette, 1907. — Solo-pjesme. •— SPISI: La Crisi del nazionalismo musicale, RMI, 1917; Conservatorio o universita. musicale, ibid., 1918; L. Mancinelli, 1921. — Instrumentirao Monteverdijeva Orfeja, 1909. LIT.: P. P. Hofler, Giacomo Orefice, MGG, X, 1962.

OREL, Rihard, kompozitor i melograf (Prvaĉina, Gorica, 29. XI 1881 — Gorica, 12. I 1966). Muziku uĉio na uĉiteljskoj školi u Kopru i 1914—15 u Beĉu. Djelovao kao uĉitelj u Sloven skom primorju i u Italiji, 1945—47 didaktiĉki direktor slovenskih škola u okolici Gorice. Kompozitor romantiĉnoga pravca. Crkvena je djela izgraĊivao u polifonom stilu. Bavio se i muziĉkom publi cistikom i sabiranjem narodnih napjeva na slovenskom etniĉkom podruĉju. U svojim obradbama narodnih melodija nastojao da saĉuva izvorne muziĉke karakteristike. Komponirao je za klavir, za orgulje, zborove, mise i crkvene pjesme. D. CO. ORFEJ (grĉ. 'Op9eu^), mitski grĉki pjevaĉ koji je svojim pjevanjem i sviranjem krotio divlje zvijeri te pokretao drveće i kamenje. Pjevao je uz kitaru ili liru, pa su ga smatrali utemeljiteljem kitarodije. Rastrgale su ga bahantkinje (menade), jer se protivio Dionisovim orgijama. N jegova glava s lirom, baĉena u rijeku Hebros, došla je preko mora do Lesbosa, otoka lirskoga pjesništva. Priĉa o Orfeju i njegovu putu u Podzemlje ide u red naj poznatijih i najraširenijih mitoloških opernih sadrţaja: izgubivši voljenu ţenu Euridiku, koju je ujela zmija, O. je pjevanjem sklonuo bogove da mu je vrate. Budući da nije mogao odoljeti ţelji, pa se, unatoĉ izriĉitoj zabrani okrenuo prije vremena, ostao je zauvijek bez nje. Poĉevši od prvih opernih kompozitora, J. Perija (1600), G. Caccinija (1600) i C. Monteverdija (1607), za tim su sadrţajem sve do naših dana posezali brojni muziĉari, meĊu njima i Ch. W. Gluck (1762), F. G. Bertoni (1776), L. Delibes (1878), E. Kfenek (1923), G. F. Malipiero (1925), D. Milhaud (1926) i

OREL, Alfred, austrijski muzikolog (Beĉ, 3. VII 1889 — 11. IV 1967). Završio pravo; od 1917 studirao muzikologiju (G. Adler); promovirao 1919. God. 1918 —38 proĉelnik mu ziĉke zbirke Gradske knjiţnice u Beĉu; habilitirao se 1922 te 1929—45 bio profesor Beĉkog univerziteta. U razdoblju 1940— 45 vodio Sonderreferat fiir Wiener Musikforschung grada Beĉa. Orelova bogata muzikološka ostavština posvećena je preteţno muziĉkoj prošlosti Beĉa i likovima velikih majstora koji su u njemu djelovali: W. A. Mozartu, L. v. Beethovenu, F. Schubertu i, osobito, A. Bruckneru. Sa R. Haasom ureĊivao je izdanje cjelokup nih djela A. Brucknera.
DJELA. SPISI (izbor): Unbekannte Fruhvmrke A. Bruckners, 1921; Anton Bruckner ... Das Werk, der Kiinstler, die Zeit, 1925; Wiener Musikerbriefe aus zwei Jahrhunderten, 1925; Franz Schubert, 1925; Beethoven, 1927; Das Werden ORFEJ, detalj s atiĉke vaze < - V st.

4

ORFEJ — ORFFOV INSTRUMENTARIJ
nanovo stvara praiskonsku sintezu pokreta, rijeĉi i muzik< ovdje povezuje svijest o prošlosti s današnjim stremljenjim: Melodijsko-jeziĉno nasljeĊe se u toku nastave rekreira i aktualizii novim sredstvima, mnogo puta na naĉin improvizacije (sudjelc vanje posebnog instrumentarija prilagoĊenog djeĉjim mogućne stima; primitivni oblici višeglasja). Danas se u mnogim zemljam odvija muziĉka nastava djece prema Orffovu Schulioerku.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Manna Vanna (prema h Maeterlincku); Kleines Konzert za ĉembalo i duhaĉe (prema kompozicijama 2 lutnju iz XVI st.), 1927; Tanzende Faune, 19 l4;.Ba:yernc/je Mimoza mali orkesta J 934- — Dva gudaĉka kvarteta. — DRAMSKA. Opere: Gisei, das Opfer (vlasti tekst, prema starojapanskoj drami Terakoyd), 1913; Der Mond (ein kleines Wel theater), 1939; Die Kluge (Die Geschichte von dem Kb'nig und der klugen Frau. 1943; Die Bernauerin {Ein bayrisches Stiick; vlastiti tekst), 1947; tragedij Antigonae (tekst F. Holderlin prema Sofoklu), 1949; Astutuli (Eine bayriscl Komodie; vlastiti tekst), 1953; tragedija Oedipus der Tyrann (tekst F. Hblderl: prema Sofoklu), 1959; Promete} (na grĉkom, prema Eshilu), 1968; De tempc rum fine comoedia (Spiel vom Enae der Zeiten), 1972. Balet Der Feuerfarber, 1925. Scenske kantate: Carmina Burana (Cantiones profanae), 1937; Catul Carmina (Ludi scaenici), 1943; Trionfo di Afrodite (Concerto scenico), 195 (ova tri posljednja djela sabrana pod naslovom Trionfi, trittico leatrale, 1953 Prikazanja: Comoedia de Christi Resurrectiorte (EinOsterspiel), 1956; Ludus 0 nato Infante mirificus (Ein Weihnachtsspiel), 1960. Scenska muzika: Leonce un Lena (G. Biichner), 1918; Ein Sommernachtstraum (W. Shakespeare), 1952. -VOKALNA. Kantate: Des Turmes Aufentehung (tekst F. Werfel), 1920; 3 kan tate na tekst F. Werfela, 1929 i 2 kantate na tekst B. Brechta, 1930. Als sprach Zarathustra za zbor, duhaĉe, orgulje, 2 klavira i 2 harfe; pjesme z glas i orkestar na tekst R. Dehmela. Zborovi: Catulli Carmina I (sedam zbo rova), 1930; Catulli Carmina II (tri zbora), 1931; elegijska himna Die Sdnge der Vorwelt (F. Schiller) uz instrumente, 1936; Ndnie und Dithyrambe (F Schiller) uz instrumente, 1956; Concerto di voci: Sirmio, 1930; Laudes ere aturarum, 1954 i Sunt lacrimae rerum, 1956 i dr. Kompozicije na cantus firmu za glasove ili instrumente, 1929; solo-pjesme. —■ INSTRUKTIVNA: Orff Schulmerk (sa G. Keetman i H. Bergeseom), 5 sv. od 1930 —35 (preraĊen izd., kao Musik f ur Kinder, sa G. Keet ma n, s v. I — V, 195 0 — 54 ; obj. n više jezika); nekoliko doprinosa za Jugendmusik: Klavierubungi Geigeniibun, I i II i dr. — OBRADBE. C. Monteverdi: Orpheus (L'Orfeo, Favola in Mu sica), Tanz der Sproden (Balio delle Ingrate) i Klage der Ariadne (Lament d'Arianna) — prva redakcija svih triju obradba 1925, posljednja 1940 (ove si obradbe izašle pod zajedniĉkim naslovom Lamenti, trittico leatrale, 1958); W Byrd, Entrata za orkestar u 5 grupa i orgulje, 1928 — 41. LIT.: W. Keller, Carl OrfTs Antigonae, Versuch einer Einfuhrung, Main: 1950. — W. Riezler, Neue Horizonte, Bemerkungen zu Carl OrfTs Antigonae Gestalt und Gedanke, Jahrbuch der Bayerischen Akademie der sehonen Kiin ste Miinchen 1951. — H. Rutz, Carl Orff und sein »Schuliverk«, Rhythmisch-melo disches Spiel, Vorstufe der Personlichkeitsbildung, Osterreichische Musikzeit sehrift, 1951. — IV. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fiir Kinder unc Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — A. Liess, Car Orff — Idee und Werk, Ztirich 1955. — Carl Orff — ein Bericht in Wort unc Bild, s doprinosima K. H. Ruppela, G. R. Sellnera i W. Thomasa, Mainz 195' (II izd. 1960; engl. prijevod Mainz 1960). — W. Vfagner i 117. E. Schdfer, Car Orff zum 60. Geburtstag, Bayreuther Festspiele, 1955. — W. Thomas, Wort magie und Klangmagie, Musik im Unterricht, 1955. — Isti, Erklingende Sprachi (Interpretationsversuch nach dem Schulwerk von Carl Orff), Der Deutsch -Unterricht, Stuttgart 1956. —• /. Kiekert, Die musikalisehe Form in den Werken Carl OrfTs (disertacija), Regensburg 1957. — E. Doflein, Uber Carl Orff unc seine Bernauerin, SMZ, 1958. — W. Schadezvaldt, Carl Orff-Trionfi, zur Idet des Werkes, Die Holderlinsche Antigonae des Sophokles von Carl Orff, Da: Werk Carl OrfTs und sein neues Osterspiel, Zur UraufTiihrung des Oedipu! der Tyrann nach Holderlin von Carl Orff, Hellas und Hesperien, Ziirich 1960 — E. Laaff, Carl Orff, MGG, X, 1962. — A. Liess, I »Trionfi« di Carl Orff, RAM, 1962. — Isti, Carl Orff und das Damonische, Mannheim-Viernheim, 19 65. — • H. W. Sc h mi dt, Ca rl O rff, se in Le be n u nd s e in W e rk, Ko lu 1971. B. Ać.

A. Casella (1932). Ideja o snazi muzike, povezana uz mit o Orfeju, inspirirala je umjetnike i za stvaranje drugih muziĉkih formi: F. Liszta za simfonijsku pjesmu Orpheus (1854), I. Stravinskog za balet Orpheus (1948), J. Cocteaua za film s muzikom G. Aurica (1951) i dr. Orfejeva lira zamjenjuje se u doba renesanse lirom da braccio, zatim i violinom, a kitara harfom, vihuelom, lutnjom i gitarom.
LIT.: O. Kern, Orpheus, Berlin 1920. — E. Norden, Orpheus und Eurydike, Berlin 1934. — C. Atkinson, Orpheus with His Lute, Bulletin of Hispanic Studies, 1949. — L. Cellier, Le Ro mantisme et le mythe d'Orphee, Cahiers de 1* Association internationale des etudes francaises, 1958. —H. Ch. Wolff, Orphei'S als Opernthema, M ušica, 1961. — M. Wegner, E. Winternitz i H. Chr. Wolff, Orpheus, MGG, X, 1962. K. Ko.

ORFF, Carl, njemaĉki kompozitor (Miinchen, 10. VII 1895 —). Još kao srednjoškolac objavio zbirke solo -pjesama i komponirao prvo opseţno djelo za zbor i orkestar. Završivši humanistiĉku gimnaziju, studira muziku 1913—14 na Akademie der Tonkunst u Munchenu kod A. Beer-Walbrunna i H. Zilchera;uto vrijeme na njega znatno utjeĉe Debussvjeva muzika, osobito opera Pelleas et Melisan-de. God. 1915—17 dirigent je u kazalištu Munchener Kammerspiele, a 1917—18 u Narodnom kazalištu u Mannheimu i u Dvorskom kazalištu u Darmstadtu; kao kompozitor kratko je vrijeme sljedbenik R. Strau-ssa i H. Pfitznera te marljivo prouĉava A. Schonberga. Od 1919 ţivio u Munchenu i po ĉeo se baviti C.ORFF pedagogijom. God. 1921—22 uĉenik je H. Kaminskog; intenzivno se bavi starom muzikom, osobito Monteverdijevom. U Munchenu je, zajedno sa svojom ţenom Dorotheom Giinther, 1924 osnovao školu za gimnastiku, muziku i ples (Gtinther-Schule). Iz Orffova pedagoškog rada na toj školi rodio se njegov Schulzoerk (djelo za muziĉki odgoj djece). U suradnji s graditeljem instrumenata K. Maendlerom nastali su novi idiofoni instrumenti, glavni sastavni dio orkestra udaraljki što ga je stvorio O. Taj je orkestar odigrao presudnu ulogu u njegovoj metodi muziĉkog odgoja i u njegovu stvaralaštvu. Poslije dugog traţenja vlastitog izraza, O. istupa kao definitivno izgraĊena liĉ nost 1937 izvedbom scenske kantate Carmina Burana, a zatim povlaĉi sve što je dot le bio napisao. Orffove su kompozicije, kao i njegov Schuliverk, poslije Drugoga svjetskog rata naišle na golem uspjeh po ĉitavome svijetu. God. 1950—60 vodio je O. majstorsku klasu za kompoziciju na Hochschule fiir Musik u Munchenu. Njegovi su uĉenici W. Egk i H. Sutermeister. O. je najbolji dio svog opusa posvetio kazalištu. Da bi se dokuĉila vrlo odreĊena i originalna fizionomija tog umjetnika, nije dovoljno poznavati samo njegovu muziku. Njegova prava vrijednost leţi u novom spajanju svih osnovnih scens kih elemenata: rijeĉi, pokreta (glumaĉke geste i plesa) i muzike. O., umjet nik XX st., povezuje suvremeni izraz sa starim oblicima evropskog teatra. U njegovim scenskim djelima spajaju se karakteristike starogrĉke tragedije i Terencijeve komedije, srednj ovjekovnih misterija i interludija u obliku improviziranih lakrdija, barokne opere, scenskog oratorija i Shakespeareove drame. Za Orffovu je umjetnost rijeĉ neobiĉno vaţna u svim svojim dimenzijama; on se ĉesto sluţi izvornim tekstovima iz antiĉkih i sredn jovjekovnih jezika: starogrĉkim iz doba Sapfe i Euripida (Trionfo di Afrodite), klasiĉnim latinskim (Catulli Carmina), srednjovjekovnim latinskim, starofrancuskim i srednjovisokonjemaĉkim iz va gantske poezije (Carmina Burana), dok svoje vlastite tekstove piše na bavarskom narjeĉju. Sadrţaje svojih djela O. najĉešće uzima iz antike, bliske njegovoj humanistiĉkoj kulturi (Antigonae; Oedipus) i iz svijeta narodne priĉe i balade, s kojim ga povezuje bavarski zaviĉaj (Der Mond; Die Bernauerin). Orffova estetika dijametralno je opreĉna principima kasnoromantiĉke lirske scene: umjesto psihološke drame, ĉiji je glavni protagonist bujan i sli kovit simfonijski orkestar, njegov je teatar statiĉke, epske prirode. Muzika ne slika, nego elementarno, lapidarno, magiĉki sudjeluje uz rijeĉ i pokret. Ritam je najsnaţniji pokretaĉ Orffove muzike. Velik broj udaraljki nosioci su nezamjenjivo orffovskih ritmiĉkih napetosti. O. ĉesto oţivljuje rane oblike muziciranja kao što su ostinato, recitacija, psalmodiranje, melizmi orijentalnog karaktera, organum, fauxbourdon. S Orffovom umjetniĉkom produkcijom bitno je povezan i njegov Schulzoerk. Na isti naĉin kao u scenskom opusu, O. i ovdje

ORFFOV INSTRUMENTARIJ. Kompozitor i pedagog Carl Orff napisao je jedinstveno muziĉko-pedagoško djelo Musik fiir Kinder u kojemu putem pjevane i svirane djeĉje i narodne pjesme, kroz pentatoniku, stare naĉine te dur i mol tonalitet razvija u

C. ORFF. Scenska kantata Carmina Burana, 1937

ORFFOV INSTRUMENTARIJ — ORGELMESSE
djece muzikalni osjećaj i radost z a muziciranje. Za tu je svrhu zamislio i dao izraditi specijalne, jednostavne djeĉje instrumente. U današnjem obliku O. i. ima ovaj sastav: udaraljke (zveĉka, drve na kutija, štapići, ĉinele, triangl, tamburin, praporci, mali bubanj, veliki bubanj i timpan i); melodijske instrumente s ploĉicama (zvonĉići (Glokenspiel) sopran i alt, metalofon sopran i alt, ksilofon sopran, alt i bas) i basove instrumente (bordun — ţiĉani instrument za trzanje ili udaranje batićem i gamba, na kojoj se izvodi samo pizzicato).
LIT.: C. Orff i G. Keetmann, Orff-Schulwerk (5 sv.), Mainz 1930 — 35 (prer. izd. Orff-Schuhverk-Musik fur Kinder, 1950 — 54). — W. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fur Kinder und Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — T. Reich, Sviranje — vaţan faktor suvre menog muziĉkog odgoja, Muzika i škola, 1957, 4—5. — Th. Tabaka, Školski instrumentarij, Zagreb 1959J. Pj.

ORGANISTRUM (lat.; engl. hurdy-gurdy, franc. vielle [de roue], njem. Drehleier, tal. ghironda), u srednjem vijeku, naziv z a ţiĉani instrument nalik na današnju violu. Iznad ormarića za rezonanciju bile su obiĉno napete tri ţice (ili 3 para ţica). Dok se jedna ţica skraćivala s pomoću klavijature, dvije druge dublje, ugodene najviše u kvinti, odzvanjale su slobodno. Poseb nom ruĉkom sviraĉ je stavljao u pokret kotaĉ obloţen smolom koji je doticao sve ţice, tako da su one stalno zvuĉale. Veoma stari instrument, o. je osobito od X do XII st. bio jako raširen. Opseg klavijature bio je u to doba jedna oktava, a kasnije je išao do dvije oktave (kromatski). Od XII do XV st. instrument se susreće pod nazivom Armonie ili Symphonie (otuda iskrivljena imena Chifonie i Cifonia), pa Zampugna, Sambuca rotata i dr. U muziĉku praksu o. je ponovo došao na poĉetku XVIII st. i to osobito u Francuskoj pod nazivom vielle, gdje su se razvili pravi virtuozi koji su na tom instrumentu koncertirali. Originalne

ORGANUM, najraniji oblik evropske višeglasne muzike. Višeglasje prvi put pominje irski filozof Johannes Scotus Eriugena {De divisione naturae, 867); naziv o. navode Regino iz Priima (umro 915) i Hucbald (De Institutione Harmonica), a iscrpnije izloţena teorija ranog višeglasja nalazi se u anonimnom traktatu iz X v. De organo i pseudohucbaldovskom delu Mušica Enchiriadis. O. (zvan i diaphonia) zasniva se na dvoglasju u paralelnim kvartama i to izmeĊu jedne koralne melodije (vox principalis) i dodanog niţeg glasa (vox organalis). Postoje dva vida: a) vox organalis je nepokretan sve dok se vox principalis ne uspne za kvartu iznad poĉetnog tona, zatim se glasovi kreću u paralelnim kvartama, a na kraju melodijske fraze sastaju se na primi (sastajanje glasova pominje još Scotus Erigena):

Rex

cee-

li,

do-

mi-

nus

ma- ris

un- Ċi -

so-

ni

b) glasovi se od poĉetka do kraja kreću u kvartama, a udvaja njem jednog ili oba glasa u oktavi dobiva se troglasni i ĉetvoro glasni organum:
Tw
JKL-

trts

sem-

pL~

ter-

TULS

ft-

U.-

us

ORGANISTRUM, Ĉeška, XVIII st.

kompozicije (sonate, duete i si.) pisali su J. Aubert (1678 —1753), J. B. Anet (1676 —1755), J. B. Boismortier (oko 1691 — oko 1765), Ch. Baton (1710 — 58), E. Ph. Chedeville (umro 1782) i drugi. K. Ko. ORGANOGRAFIJA (Organologia; prema grĉ. opYavov), instrument), znanost koja se bavi istraţivanjem i opisivanjem gradnje instrumenata i njihova historijskog razvoja. MeĊu vaţnija starija djela iz podruĉja organografije idu Syntagma musicum M. Praetoriusa, II (1619), Organopoeia Ph. Bendlera (1619), Mušica mechanica organoendi J. Adlunga (1768) i L'Art du facteur d'orgues Dom F. Bedos de Cellesa (1766 —78). Od novijih autora organografijom su se bavili osobitoj. G. Topfer, M.P. Hamel, Ch. Mahrenholz, J. J. Seidel, H. Klotz, E. Rupp, G. Frotscher, W. Ellerhorst, A. Cellier, Ch. Mutin, P.Smets, C. Locher, A. D. Brisav, W. H. Barnes, G. A. Andslev, F. Dugan, L. Šaban i dr.
LIT.: F. Pedrell, Organografia antiqua espafiola, Barcelona 1901. — A Merklin, Organologia, Madrid 1924. A. Vi.

(U gornjem primeru paralelne kvinte nastaju udvajanjem glasova, a u Hucbaldovu delu Scholia Enchiriadis nalazimo i pravi o. u kvintama). Ovaj drugi vid, prema H. Riemannu, verovatno predstavlja više rezultat teorijske spekulacije nego naĉin na koji se u IX i X v. muziciralo. Opisuje ga i Guido iz Arezza (Micrologus, oko 1125), ali preporuĉuje za upotrebu naĉin bli zak pomenutom prvom vidu; vox organalis je ispod melodije s kojom obrazuje ne samo kva rte, već i terce i sekunde, a završetak je opet prima. Cesto se vox organalis duţe zadrţava na tonovima c, /, ili g, a ponekad je sasvim nepokretan; tada vox principalis moţe silaziti i ispod njega. Potkraj XI v. o. se — sa jedne strane — postepeno pretvara u diskant sa sve većom primenom suprotnog kretanja glasova; u traktatu Ad organum faciendum iz kraja XI v. vox organalis je uvek gornji glas — kao u diskantu, a na završetku moţe biti i oktava. Sa druge strane u XII v. cveta novi oblik organuma sa leţećim donjim glasom: nad odlomkom koralne melo dije u veoma dugim notama kreće se u kraćim trajanjima bogato razvijeni i slobodno ritmizirani gornji glas. (Dugi tonovi tenora bili su verovatno izvoĊeni na orguljama; notirani su kao longe, ali su imali duţu, neodreĊenu vrednost, zavisnu od gornjeg glasa; nazivani su organicus punetus i predstavljaju praoblik orgelpunkta). Ovaj oblik (0. purum, 0. duplum, 0. proprio sumptum) je naroĉito poznat po rukopisima iz St. Martiala u Limogesu, a oko 1169 — 1250 neguju g a majstor' tzv. škole Notre-Dame:

itd.

Iz prethodnog razlaganja oĉito je da je o. ne samo naziv za rano dvoglasje u kojemu prevladava paralelno kretanje deonica, već i za drukĉije oblike ranog višeglasja. Inaĉe, kvartni i kvintni paralelizmi poznati su i u muziĉkoj praksi raznih evropskih i vanevropskih naroda (Island, Portugalija, Juţna Afrika i dr.). Zbirku organuma pod naslovom Die drei- und vierstimmige No-treDame-Organa objavio je 1940 H. Husmann.
LIT.: H. Riemann, Geschichte der Musiktheorie im 9. — 19. Jahrhundert, 1898 (III izd. 1961). •— F. Ludwig, Die liturgisehe Organa Leoninus und Perotinus, Riemann-Festschrift, 1909. — Isti, Repertorium organorum recentioris et motetorum vetustissimi stili, I, Halle 1910. — A. Gastoue, Les Primitifs de la mu sique francaise, Pariš 1922. ■— P. Wagner, Zu den liturgischen Organa, AFMWj 1924. — Isti, Zur Geschichte der Lehre vom Organum, ZFMW, 1925 — 26. — P. Wagner, Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesangs, ibid., 1926. — H. Schmidt, Die Organa der Notre Dame-Schule (disertacija), Wien 1930. — H. Husmann, Die dreistimmigen Organa der Notre-Dame-Schule (disertacija), Berlin 1932. —■ H. Schmidt, Die drei- und vierstimmigen Organa, Kassel 1933. — H. Husmann, Die Offiziumsorgana der Notre-Dame-Zeit, PJB, 1935. — J. Handschin, L'Organum a l'eglise, Revue du ehant Gregorien, 1936 i 1937. — A. Geering, Die Organa und der mehrstimmige Conductus in den Handschriften des deutschen Sprachgebietes vom 13. bis 16. Jahrhundert, Bern 1952. • — W. Krilger, Die authentische Klangform des primitiven Organum, Kassel 1958. — H. Tischler, A propos the Notation of the Parisian Organa, Journal of the Ame rican Musicological Societv, 1961. — H. Husmann, Organum, MGG, X, 1962. V. Peć.

ORGANO PIENO (tal., pune orgulje), starinski naziv za puni zvuk orgulja, koji nastaje ukljuĉivanjem svih registara. U XVII i XVIII st. o. p. se dobivao zajedniĉkim nastupom regi stara Prestant, Bourdon Doublette, Cymbale i mješanica, a do davali bi im se po mogućnosti i registri od 8 i 16 stopa. Prema veliĉini orgulja mijenjale su se i kombinacije za o. p., ali u principu to je uvijek bio spoj temeljnih registara s mješanicama. Danas se i u suvremenim orguljama moţe zgodnim kombiniranjem re gistara postići originalni zvuk starinskog o. p., koji je prikladan osobito za izvedbu kompozicija iz razdoblja baroka. Za skupni nastup svih registara danas se upotrebljavaju nazivi pleno ili tuni.
LIT.: W. Lottermoser, Klangeinsatze des Plenums auf Orgel, mit Tonund Rcgisterkanzellc, AFMW, 1953. A. Vi.

ORGELMESSE

Misa za orgulje

ORGELPUNKT — ORGULJE
ORGELPUNKT -+ Pedalni ton ORGENI, Aglaja (pravo ime Anna Maria Aglaja Gorger St. Jorgen), austrijska pjevaĉica, koloraturni sopran (Roma Szombat, 17. XII 1841 — Beĉ, 15. III 1926). Uĉenica Pauline V ardot-Garcia u Baden-Badenu. Debitirala 1865 u Berlinu kao Anina (Bellini, La Sonnambula). Gostovala u Engleskoj, Njemaĉkoj i Parizu u operi i na koncertnom podiju. Od 1866 preda vala na Konzervatoriju u Dresdenu (1908 prva ţena profesor), od 1914 u Beĉu.
LIT.: E. Brand, Aglaja Orgeni, Miinchen 1931.

ORGUE EXPRESSIF -> Harmonij ORGULJARI (engl. organ builder, franc. facteur Ċ'orgues, njem. Orgelbauer, tal. organaro), graditelji orgulja. Od pojave hidrauliĉkih orgulja pa do najnovijeg doba orguljari su se, za razliku od graditelja drugih instrumenata, redovito ograniĉa vali na gradnju orgulja i ostalih instrumenata s tipkama (ĉembalo, klavikord, katkad i klavir). Budući da su orgulje, zbog svoje vanredno sloţene grade, veliĉanstvene zvukovne snage i posebnih izraţajnih mogućnosti, zahtijevale od orguljara ne samo poznavanje akustike i tehnike gradnje, nego i razvijen umjetniĉki smisao za sve probleme mu ziĉkog stvaralaštva i reprodukcije, nije rijedak sluĉaj, da je medu orguljarima bilo i takvih, koji su se istakli i kao vrsni sviraĉi i kompozitori orguljske muzike. MeĊutim, djelatnost orguljara za pravo oznaĉuje pojedine etape razvitka i usavršavanja konstrukcije orgulja tokom stoljeća pa je nedjeljivo vezana uz povijest orgulja (-> Orgulje. Povijest, -> GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instru menata). A. Vi. ORGULJE (od grĉ. opyavov oruĊe, instrument; lat. organum, engl. organ, franc. orgue, njem. Orgel, tal. organo), muziĉki instrument koji proizvodi zvuk na taj naĉin što se pritiskom tipke na klavijaturi omogućuje mehaniĉkim, pneumatskim ili elektriĉ nim putem strujanje zgusnutog zraka iz mijeha u sviralu. Zrak se nalazi u spremištu mijeha pod stalnim i odreĊenim pritiskom, a dovodi se s pomoću crpećega mijeha, koji pokreće -> kalkant ili ga puni centrifugalni ventilator na elektriĉni pogon. Iz spremišta zrak se otvaranjem jednoga ili više manubrija, tj. odreĊene poluge ili ruĉice smještene na prednjoj strani sviraonika, pušta u drvenu škrinju (zraĉnice), odakle s pomoću ventila pre lazi u -> kancelu pojedinoga registra; pritiskom na tipku klavijature otvori se ventil svirale povezane s tom tipkom i oglasi se traţeni ton. Svaka tipka klavijature ima svoju odgovarajuću svi ralu, a niz svirala od najdublje do najviše saĉinjava jedan registar. U orguljama ima više registara, a svaki je izraĊen tako da zvuk njegovih svirala daje tonu drugu boju. Zatvaranjem jednoga i otvaranjem drugoga ili istodobnim otvaranjem više manubrija tipke se na klavijaturi povezuju s jednim ili više novih registara i na taj naĉin se mijenja ne samo boja svirala, nego i njihova snaga ( -* Registar). Traktura. Spoj izmeĊu klavijatura i zraĉnica, koji se uspostavlja pritiskom na tipku i povlaĉenjem registarskih manubrija, zove se traktura (od lat. trahere vući). U starijim orguljama traktura je bila mehaniĉka, što znaĉi da se pritiskom prsta na klavija turi i povlaĉenjem manubrija pokrenuo ĉitav niz tzv. apstrakta, tj. ţica, letvica i kuka, koje su povezivale sviraĉa sa ţeljenim registrima i puštale zrak u odreĊene svirale. Kod pneumatsk e trakture djelovanje apstrakta zamjenjuju tanke olovne cijevi; u njih se pri sviranju i registriranju otvaranjem ventila pušta na jednom kraju struja zgusnutog zraka, koja na drugom kraju cijevi svojim impulsom pokreće ventile zraĉnica i ventile pojedinih svirala. Elektriĉna traktura obavlja sve ove radnje pomoću elektromagneta i potrebnog niza elektriĉnih ţica. Sviraonik. Svi dijelovi orgulja stavljaju se u pogon i upravljaju preko sviraonika. Sviraonik se sastoji od jedne ili više kla vijatura na kojima se svira rukama (->• manual), od klavijature za sviranje nogama ( —> pedal) i od ĉitava niza naprava za spajanje i kombiniranje registara. Svaka klavijatura spojena je s nizom registara, koji tvore zaokruţenu zvukovnu cjelinu. Ako orgulje imaju npr. tri manuala i pedal, onda su manuali rasporeĊeni stepenasto jedan iznad drugoga, tako da je I manual najdonji i raspolaţe s glavnim i najsnaţnijim registrima, II manual je viši s registrima blaţega zvuka, a III je manual najviši s izborom solqregistara. Pedal leţi ispod sviraĉa i ima svoje vlastite registre. Proĉelje (lat. prospectus). Prednji dio ormara, u kojemu su zatvorene svirale, zraĉnice i mijeh. Otkako su orgulje postale liturgijskim instrumentom, graditelji, kipari i slikari nastojali su ukrasiti proĉelje orgulja u stilu crkve i svoga vremena. Na proĉelju je smještan niz metalnih svirala, obiĉno principala, razdijeljenih u više simetriĉnih grupa. Te su svirale naĉinjene od slitine s velikim postotkom kositra. One redovito sviraju, ali ponekad, osobito u XIX st., gradile su se u prospektu i nijeme svi-

rale koje su sluţile samo za ukras. U doba baroka i same su svirah ĉesto bile ukrašene ornamentima. Spojevi. S pomoću naroĉitih naprava, -> kopula, u svakin se orguljama mogu registri jednoga manuala svirati na tipkam: drugog manuala, odnosno registri bilo kojeg ili svih manuala ni tipkama pedala. Isto se tako, pomoću suboktavne i superoktavm kopule, mogu pritiskom na tipku spojiti tonovi njezine dublji i više oktave. Za nagle promjene zvuĉnih boja, koje orgulja: nema mogućnosti za vrijeme sviranja izvršiti, postoje u suvre menim orguljama naroĉiti spojevi, slobodne kombinacije. On< omogućuju^ da se pritiskom na jednu polugu ukljuĉi unaprijec pripremljena registracija. Opseg. Manual obuhvaća 61 tipku, odnosno pet punih oktava s tonovima C—c4, a pedal ima 32, tj. dvije i pol oktave s tonovim; 1 C—g . Stvarni opseg orgulja je meĊutim mnogo veći, nego štc pokazuje broj tipaka, budući da se medu manualnim registrima osim registara normalne visine (to su svi registri od 8 stopa' nalaze i suboktavni registri od 16' i tri superoktavna od 4', 2' i i' a meĊu pedalnim registrima, osim 16' još i od 32'. Prema tome. zvuĉni opseg orgulja obuhvaća tonove više od devet oktava Svirale. Svirale su onaj dio orgulja, u kojima titra stupac zgusnutog zraka i time proizvodi zvukove razliĉite visine i razli ĉitih boja. Orguljske su svirale dvovrsne: labijalne (s usnicama] i jeziĉne. Grade se od drva ili kovinskog lima. Oblik im je za kovinske cilindriĉan ili koniĉan, a za drvene prizmatiĉan ili piramidalan. Sastoje se od gornjeg dijela ili tijela i od donjeg dijela ili noge svirale. Na prijelazu izmeĊu ta dva dijel a nalazi se kod labijalnih svirala otvor (lat. labium usta), kojemu u unutrašnjosti svirale odgovara jezgra, tj. drvena ili limena pregrada. Gornji kraj labijalnih svirala moţe biti otvoren ili zatvoren. Zatvorena svirala daje za oktavu dublji ton nego jednako duga otvorena svirala. Ako se u svirale pusti jaĉa struja zraka, ona će je »prepuhati« (njem. tiber-blasen) tako da će otvorena svirala dati za oktavu viši ton od normalnoga tona, a zatvorena jedan od neparnih -TUELO SVIRALE ĉlanova niza parcijalnih tonova (npr. duodecimu). Kako visina tona ovisi o -GORNJA USNAduţini svirale, -USTAto se ugaĊanje svirale vrši skraćivanjem ili produţivanjem gor njeg dijela svirale s (C.T~ ----PUKOTINA pomoću pokretnog prozorĉića, \ T""~"~~DONJA kositrenog izreza ili mijenjanjem oblika USNA ĉunjastom spravom za ugaĊanje. Jeziĉne \L, ____ -NOGAsu svirale (jeziĉnjaci) nešto drukĉije konstruirane. ORGULJE ulazi kroz nogu u Labiialne svirale Zrak tijelo svirale, koja s gornje strane (glava) ima ugraĊeno grlo sa ţlijebom. Na ţlijebu je priĉvršćen jeziĉac od mjedi. Kad zrak struji kroz sviralu jeziĉac jedn omjerno titra i titra jući ili udara o ţlijeb (udarni jeziĉac) ili slobodno ulazi i izlazi iz njega (slobodni jeziĉac). Visina tona odgovara duţini je-; ziĉca i regulira se ţeljeznim štapićem:: pritiskom na gornji kraj skraćuje se ili produţuje slobodni di o za titranje. Snaga: i boja zvuka reguliraju se rezonatorom razliĉitih oblika i veliĉina, utaknutim u gornji dio glave svirale (->■ Registar). Alikvoti i mješanice. Ako se te-: meljnom registru od 8' ţeli povećati punoća i sjaj, onda mu se dodaje registar-koji odgovara jednome od njegovih ali-: kvotnih tonova. Tako se npr. moţe Prin-cipalu 8' dodati Kvinta f '; ona odgovara trećem ĉlanu NOSA parcijalnog niza, a zvuĉi: kao duodecima (kvinta nad oktavom), osnovnoga tona. U ORGULJE. Jeziĉnjak tom će se sluĉaju na' pritisak tipke c ĉuti osim tona c od Prin-cipala 8' i ton g od Kvinte f ', ali ne kao i samostalan ton, nego stopljen sa svojim osnovnim tonom, kome će njegova | oštrina dati novu boju i potreban sjaj. Zbog toga se registri, koji] daju jedan od alikvotnih tonova, ne upotrebljavaju nikada sami,] nego uvijek spojeni s jednim ili više temeljnih registara. Istoj pravilo vrijedi i za mješanice (miksture). Pritiskom na tip — ; ku one daju u isto vrijeme 2 — 6 alikvotnih tonova iz parci- j jalnog niza. Da bi se upotrebom mješanica mogle postići zanim- i

ORGULJE
O orguljama, hidrauliĉkim ljive zvukovne boje, vaţno i pneumatskim, mnogo su je, da budu spojene s od IX st. nadalje pisali i dovoljnim brojem snaţnih arapski pisci; u XII st. se osnovnih registara, ĉak navode i imena dvojice sposobnih da potpuno arapskih graditelja orgulja, apsorbiraju zvuk alikvo-tnih pa se moţe zakljuĉiti da su i tonova. Graditelji u arapskom svijetu svirka i renesansnih i baroknih gradnja orgulja bili vrlo orgulja instiktivno su razvijeni, ali takoĊer izvan naslutili znaĉenje umjetno vjerskih obreda. stvorenih alikvot-nih tonova S Istoka su se tek u i u svojim instrumentima VIII st. o. ponovo poĉele pruţili bogati izbor širiti po zapad noj Evropi i kombinacija pomoću to istom kada se uvode u mješanica. crkvu. God. 757 darovao je Crescendo. Budući da bizantski car Konstantin visina tona ne ovisi samo o Kopronvmos franaĉkom veliĉini svirale nego i o kralju Pipinu Malom koliĉini zraka, koji mora orgulje, kao znak vladarskog jednoliĉno strujiti pod dostojanstva za dvor u odreĊenim i Compiegneu. Za kasnijih nepromijenjenim tlakom, franaĉkih vladara o. jaĉina je zvuka orgulja dobivaju sve znaĉajniji udio nepromjenljiva. Da bi se u crkvenom bogosluţju. ipak omogu ćile Već u IX i X st. posjeduju dinamiĉke pro mjene i ih neki od najuglednijih raznolikosti u snazi zvuka, francuskih, njemaĉkih, potrebne pri umjetniĉkoj talijanskih i engleskih izvedbi kompozicija, u samostana i crkava (stolna orgulje se ugraĊuju dva crkva u Aachenu, St. ureĊaja: crescendo-valjak na Savin u Poitouu, pa crkve u pokret noge postepeno Strasbourgu, Rimu, ukopĉava registre pre ma Winchesteru i dr.). njihovoj jakosti i tako Tokom XII—XIII st. omogućuje promjene u grade se crkvene o. u snazi i boji zvuka, a Parizu, Konstanzu, Roţaluzije, tj. ormar u uenu, Utrechtu, pa u kojem su registri pojedinog Bonnu, Bruggeu, Firenci, manuala zatvoreni tako da Salzburgu, Pragu, se samo na prednjoj strani mo gu pomoću i drugdje, a od XIV st. stupaljke postepeno dalje gotovo da nema iole otvarati dr veni kapci, propuštaju kroz njih zvuk iste ORGULJE u zagrebaĉkoj katedrali znaĉajnijeg grada ili crkve koja ne bi imala boje u razliĉitim jaĉinama. Ţaluzije se ne grade za orgul ja. Zagreb ih u našoj zemlji ima najranije, cijele orgulje, nego samo za registre gornjih manuala (za II već 1359. Graditelji su isprva bili većinom redovnici ili svećenici i man., III itd.) i za pedal. A. Vi. ujedno orguljaši. Usporedo sa širenjem dolazi do sve većeg Povijest orgulja. Podrijetlo orgulja još nije posve rasvijet - usavršavanja orgulja. Nekad znamenite o. stolne crkve u ljeno. Pobude za gradnju mogle su poteći od pastirskih frula, Halberstadtu, rad majstora Nikole Fabera, 1359 —61 (opisuje gajda, sirinksa (Panove frule) kao i drugih aerofonih instrume- ih Praetorius, 1619) imale su ĉak tri klavijature, ali još mala nata. Narodi Dalekog Istoka, Kinezi, Japanci, Indijci, poznavali opsega (22 tona) i napadno širokih tipaka za sviranje dlanovima ili su vlastite tipove orguljskih instrumenata, tzv. usne orgulje (ki- laktovima; osim toga imale su i pedalnu klavijaturu, no vezanu uz neski šeng, japanski šo, indijska mašrokita), koje se mogu smatrati manualne svirale, dakle bez vlastitih svirala. Tek sredinom XV st. srodnicima orgulja, ali ne prethodnicima, jer se javljaju nakon pedal dobiva u Njemaĉkoj vlastite svirale i doskora ĉitave pojave orgulja u antiĉkom kulturnom krugu. Evropskim su orgu - registre, ĉime zapoĉinje njegova samostalna funkcija u sklopu ljama izravno prethodili starogrĉki i rimski instrumenti, ponaj - orgulja. Svirale manuala koncipiraju se otprilike do 1400 po prije hidraulis. Najstariji antiĉki dokumenti Vitruvija (■*- I st.)3 sistemu »blokova« (njem. Blockzverk): na pritisak tipke javlja se Herona (oko 150 god.) i dr., govore o hidrauliĉnim, odnosno vode- ne samo jedan ton, već istodobno s njim, velika skupina svirala nim orguljama, pripisujući njihov pronalazak Ktesibiju iz Alek- mnogostruko udvostruĉenih gornjih alikvotnih nizova kvinta i sandrije (oko sredine <- III st.). MeĊutim, vjerojatnije je da je oktava, tvoreći tako na svakom pojedinom tonu golemu miksturu. Ti sloţeni mehanizam, kakav je imao hidraulis, nastao kao plod se sklopovi u prvo vrijeme nisu mogli cijepati na sastavne nizove. dugotrajnijeg razvitka u kojemu su sudjelovali mnogi pojedinci Ali oko 1400, usavršavanjem zraĉnica, konstruira se i mehaniĉki i narodi. Kod hidraulisa je zrak potisnut pomoću sisaljke u po - sustav koji je omogućivao izdvajanje takvih nizova, ĉime su sudu, tlaĉio vodu, a pritisak vode izazivao je zgušnjavanje zraĉne stvoreni registri. Zraĉnice se konstruiraju najprije na opruge struje potrebne za proizvodnju zvuka svirala. Otuda je instrument (njem. Springlade), a već sredinom XV st. javlja se konstrukcija i dobio ime (grĉ. »hvdraulos«, tj. aulos na vodu). Hidraulis je imao i zraĉnica s pomicaljkama (njem. Schleiflade). Najraniji podatak o do 3 m visine (zajedno s podnoţjem) te oko 1,5111 ši rine, a opseg orguljama sa samostalnim registrima na teritoriju da našnje do 3 oktave. Hidrauliĉke su o. u doba rimskog carstva doţivjele Jugoslavije odnosi se na o. u katedrali u Kotoru (1488), koje se široku popularnost i raznoliku primjenu u svjetovnom ţivotu, već grade »ala moderna con registri sei«, kao djelo domaćeg ĉak i kao instrument koji prati borbe gladijatora. Ĉini se da su orguljara franjevca Franje Gabriela. Ti su izumi omogućili dalja zbog toga o. u ranokršćansko doba iskljuĉene iz bogosluţja. Po- usavršenja pa se već poĉetkom XVI st. poĉinje uvoditi ĉitav niz red hidraulisa spominje se u dokumentima iz doba Rimskog car- razliĉitih novih tipova svirala (registara), otvorenih, polupoklop stva, od IV st. nadalje, i drugaĉiji tip tzv. pneumatskih orgulja ljenica, poklopljenica i jeziĉnjaka, što je znatno obogaćivalo zvukod kojih se zvuk proizvodio samo na principu tlaĉenja zraka s kovni raspon instrumenta. Odraz tih nastojanja doskora dopire obiĉnom koţnatom mješinom, ali graĊa im je bila jednost avnija, i do Zagreba, gdje Kaptol 1517 traţi od majstora Johanna Stecka, katkad i bez tipaka i registara. MeĊutim, upravo će se iz tih jedno- kanonika kaptola u Peĉuhu, da o. popravi i poveća »novim gla stavnijih pneumatskih orgulja razviti kompleksne novovjeke sovima nedavno iznadenima« (cum novis vocibus nunc inventis). orgulje. Nakon propasti Rimskog carstva o. se dalje njeguju u Usporedo je došlo do zanimljive pojave u razvitku orgulja: ra Bizantu, gdje postaju sastavni dio carskog dvorskog ceremoni- nije homogeni zvukovni korpus (njem. Hauptiverk) dijeli se na jala. Na bizantskom se dvoru one razvijaju u skupocjeni, luksuzni više manjih »satelita« (njem. Nebeniverke), koji dobivaju razliĉita instrument, nerijetko obogaćivan mehaniĉkim napravama za imena ovisno o njihovu smještaju: »leĊni pozitiv« (njem. Ru'ckoponašanje glasova iz prirode (cvrkut ptica, cvrĉaka, zvonĉići).

llflfllll Ilfllllll

i

Kass 1929 i 1958). Bedos de Celles. — j. gra deći i po Hrvatsk ( ->■ zaokruţenu cjelinu samostalnog instrumenta s odreĊenim funk GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instrumenata. koji naĉinom gradnje i tipovima je poĉe kom XIX st. XVIII — XIX st. posebice s izgradnjom baroknih orgulja. a u razdoblju procvata. najznaĉajniji Istodobno su veliki orguljari juţne Ni zozemske. kazalištima i stud J. U njemaĉkim se zemljama stvara na sjeveru autonomni stil Švicarske. U doba baroka istiĉe se Jose Verdalonga. Bologna 1609 (novo izd.: A. Brescia 1608 (nova izd. Silbermann (naOd XIX st. poslije 1900 tzv. prema djelatnošću obitelji Scherer na koju se nadovezuju: Dirk Hoyer. Na njih se u XVIII st. Topfer. granica.). K. Seidl. i atlas). E. Hrvatska). Gonzdles te J. F. Pariš 1766—7 (nova izd. —■ M. posebnih oblika o: gulja. Pierre Marchand te dom Frantehn iĉki usavršene moderne o. Amsterdam 1962). Mušica mechanica organoed Berlin 1768 (nova izd. Takve Jean de Joyeuse. 1888. L'Ar organica. —• C. u Jean Bondifer i Francisque des Oliviers. Pariš 1849. koji se iskorišćuju na više na historijskim koncertima. dostiţu u XVII i XVIII u oponašanje instrumenata velikog. u Francuskoj Ai stide Covaille-Coll. Breslau 1843 (novo izd. Fritzsche. o. Krizman. dekadansu orguljarskog umijeć pa i samih orgulja. najnovije vrijeme i elektronika ali su istodobno prouzroĉile izmeĊu 1650 i 1770. Hildebrandt (Zacharias). u školskim ustanovama. Walck ĉija tvrtka renesansnih orgulja s odnosno na ljednici rade i izvanredno izdiferenciORGULJE u koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski. Gasparini unc (najstariji primjerak zabiljeţen u Rouenu. N. LIT. Graditelji suvremenih koncertnih orgul nastoje sintetizirati obiljeţja baroknih. te mletaĉka škola koju zastupa fra Urbano. Kao reakci na tu dekadansu zapoĉinje o gradnji orgulja. nastavljaju njegovo djelo. Conclusioi nel suono del* Organo. posve catelli i drugi. Adlung. J. Spiegel der Orgelmacher und Organisten. J. pa se grade u koncertnim dvoranama. U XV st. a pedal ostaje uvijek spojen s manualom. Umjetniĉki vrijedna. G. izd. znamenit po orguljama u crkvi sv. Merklin. Ks. J. I Rimbault. Cavaille-Coll. Brabantski su Ladegast. Traite de l'orgue. — Dom F. Nizozemske i Francusl ponovno grade o. U XVI — XVII st. HernanAlbert Schzueizer). proizvodnju. 4 i 5 manuala. — A. To si u ĉlanovi obitelji Lampe-ler i njemaĉkim zemljan F. Zagreb danas (i gradili su orgulje u koi ranim i skladnim zvuĉnim sastavom certnoj dvorani »Vatroslav Lisinski« u registara. graditelji znamenitih »carskih orgulja« u Torazmjere. Brustpositiv) i konaĉno »gornji pozitiv« (njem. poklopljenica i vrlo malo jeziĉnjaka. F. tada posve renesanse orguljsko umijeće novo. od svirala prevladava tip principala uz nešto flauta (od kraja XV st. Cavaille-Coll. svako smjera u 0 guljarstvu sa svojim posebnim smatra se A be Vogler. Mainz 1933. Mainz 1938 i 1958). — J. U Engleskoj se domaće orguljarsko umijeće intenzivnij e razvija nakon Restauracije (1660). Die Orgel und ir Bau. Dazzi. Hopkins i B. najpoznatiji orguljari G. orguljski pokf koji uskoro poprima šire dez i Juan Gaytan. polupoklopljenica. tehnološkim postupcima starih majsto: ĉija se djela prouĉavaju na Nikolaus Maas. — A. Antegnati. te Crespin Carlier i mnoge tehniĉke novosti. U doba izloţio sv je. renesansnih i baroknih tipova. Pariš 1635. Lehrbuch der Orgelbaukunst (4 sv. mnoga vaţna središta Zaĉetnikom r mantiĉkog orguljske djelatnosti. Kassel 1931 i 1961). tekovine Reprezentiraju je Daniel van nasljeĊa s ni vim der Distelen. Pfanmuller. što nog zvuka. poĉevši ( obuhvaća razliĉita stilska najveće moguće jaĉ i] pa razdoblja. J. Arp Schnitger. Matthijs Langhedul. pozitiv i regal. zati W. a cilj mu je napuštanje »o: kestralno« koncipiranih ledu (za Karla V). talijanski se graditelji u pravilu pridrţavaju samo jednog manuala. Posebni elektroakustiĉki o: ijkĉšk l iĉl stnjsko. Nicolas Barbier. Callido.). a vrhunac oznaĉuje osnovu suvremenih znanstvenih metoc i pomagala. — E. Milano 1934). te stora. Herbst i Stumm. dolazi do posve novi (Hauptiuerk).8 ORGULJE positiv). i Francois-Henri Cliquot. De organographia. mantiĉkog orkestra. ali zato uvode diobu zraĉnica na b as i diskant. dovodi do izgradnje orgulja sa 3. Kassel 1936 i 1963 — 66). osobito u Nizozemskim Poslije njega dj luje niz provincijama gdje se istiĉe velikih majsto koji tzv. — M. 1937 i 1959. 1386). bra-bantska škola. konstrukciji 0 gulja.. najveći su majstori Pierre i Alexandre Thierry. Johann Snetzler i Samuel Green. se sve više primjenjuju i izvan crkvenih pr< roĉito Gottfried). U novije doba mnoj ugledne tvrtke Njemaĉke. au jima. Werekmeiste Erweiterte und verbesserte Orgel-Probe. obitelji B. Riepp i Slovenac F. Što se sastava registara tiĉe. London 1855 (III izc 1887). Stellzvagen. p obitelji Freundt i Egedacher te J. Hocgue. nadovezuju Christopher Schreider (Shrider). n roĉito pogodne za jeftiniju industrijsku Valeran de Heman. bogato izdiferenciranog r St. posebice Jan i majstor i danas postoje' tvrtke Harrison & Harrison. obiĉno ugraĊen iza sviraĉevih leda u ogradi pjevališta orgulja neobiĉne zvukovne ljepote. Spever 151 (nova izd. svoje »zlatno doba«. Oberzverk). iako i on dobiva nekoliko samostalnih registara (u Italiji ne igra nikada tako eksponiranu ulogu kao u Njemaĉkoj). Quedlinburg 1698 (faksimile. eholz majstori izgradili naji Schulze. izd. Kassel 1951). koji je postao utemeljitelj novije mletaĉke škc smješten iznad glavnog manuala. Schlick. Wolfenbuttel 1618 (novo izd. a najviše je djelovao na sjevernonjemaĉke orguljare. Banchieri. romantiĉkih i moderni instrumenata. Gabler. te orgulja. razvila su se do krajnje tihih r gistara.ceska škola koju reprezentiraju F. kako bi one odgovarale zahtjevima koje name« izvoĊenje stilski razliĉite orguljske glazbe od prvih poĉetaka ć avangardnih ostvarenja sadašnjice. Graditelji stavljaju teţište na boju zvuka koja postepeno preras Vrhunac razvitka. uspjevaju povez. — J. Hendrik Niehoff tehniĉkim usavrš njima i njegovi nasljednici. cijama kontrastirajućih zvuĉnih tijela masivu velikih orgulja S razdobljem romantizma u XIX st. Bogato razvijenu orguljarsku djelatnost srednje Njemaĉke zastupaju ĉlanovi obitelji Compenius. »Alzaška reform (jedan od pokretaĉa bio je U Španjolskoj su u XVI st. D . koji je ujedno autor temeljnog priruĉnika izvedbu polifone muzike. fabriĉkih orgulja i obnova tradicionaln gotiĉkih. a Engleskoj Arthur Harrison. Mersenne. »prsni pozitiv« novi naĉin i svojim izvanrednim djelima znatno utjeĉe na umije (njem. vodeće su toskanska škola koju pred stavlja Lorenzo di Giacomo da Prato. njegov uĉenik V. MeĊutim. U Italiji se odmah od poĉetka razvija poseba n tip orgulja: ĉitav se blok mikstura principala već vrlo rano rašĉlanjuje na pojedinaĉne nizove alikvota oktava i kvinta (od ottave do trigesi maseste). Me svaki od ovih dodatnih dijelova orgulja ĉinio je posebnu. pa ĉlanovi j p j f . instrumenata. novo prer. ĉlanovi obitelji Bre-bos. L'Art du facteur d'orgues (3 sv. Kass 1927). U juţnonjemaĉkim krajevima razvila se tzv. on je gradio i orgulje za katedralu u Trogiru (1484). Weimar 185 (II prer. Njihov se utjecaj proteţe daleko izvan nizozemskih Zagrebu). Petra Nakića. Sve širi interes i teţnja za stilski vjernom interpretacijo] potaknuli su i obnovu već davno odumrlih. Mainz 1955 — 60). kada izvode više radova Rene Harris i udomaćeni Nijemac Bernard Smith. Marka u Veneciji (1490). ■—■ A. Ovakva sloţena konstrukcija zahtijevala je više pristupa gradnji orgulja što se posve udaljuje od koncepcije barok manuala u sviraoniku — za svaki korpus po jedan — što još u Prednost se daje velikom broju registara temeljne visine (8 XVI st. osobito je znaĉajna djelat nost obitelji Antegnati ĉiji su ĉlanovi u Italiji izradili ĉitav niz gu ljski instrumenti uvode se i u kino-dvorane i zabavno. Etud< experimentales sur les tuyaux d'orgues. Sauer uspjeliji tip nizozemskih i E. o. F. II. pridonijele i doduše usavršenju mehaniĉkog U Francuskoj su se još prije 1500 proslavili svojim djelima funkcioniranja orgulja (pneumatik elektromagnetska mehanika. utjecali na francuske i španjolske graditelje. kao što su portativ. itd. U rasponu zvuĉnog volumena takoĊer U tom širokom vreslijede rasp'oni orkestn menskom rasponu. tj. posta su priliĉno neprikladne za [ois Bedos de Celles. The Organ: its Historv and Construction. G. Nakićevi uĉenici G. Wagner. st jalište o doseţe visoku razinu. — A.muziĉl gj sastave (rjeĊe u jazz). graditelj do danas saĉuvanih orgulja bazilike San Petronio u Bologni (1470 —75). Praetoriu Svntagma musicum. U XVII st. visol dotjerana djela koja se danas izraĊuju po uzoru na instrumen starih majstora pridonese preporodu orgulja.

o G w Barokne orgulje iz Sv. Ĉeška. Rad A. Brda kraj Olomouca. Siebera i A. Richtera .

XVIII st.ORGULJE *■ •■ Gore: Orgulje iz ţupne crkve sv. <fo#«: Orgulje iz zavjetne crkve Marije Jeruzalemske u Trskom Vrhu kraj Krapine. XVIII st. . Ane u Osekovu kraj Kutine..

Couwenberg. The Restoration of Organs. Jahrhundert bis zur Gegenwart. razdvajanje n a muziku za klavirske instrumente sa ţicama i za one sa sviralama. — Ch. The Recent Revolution in Organ Building. Bormann. 1960). Bonavia-Hunt. Paumanna. — J. Modem Organ Tuning. English Organ Cases. — E. Forer. Smets. Blithe- H . Gabrieli. ■ — P. Wolfenbuttel 1939. — C. ■— Isti. — E. Mainz 1938. Mattheuis. — K. Dixon. The Art of Organ Building. — H. — N. Kassel 1966. barrelorgan. vrsta malih prijenosnih orgulja (portativ). spojenog s istom ruĉkom. — F. proizvodi tonove. U opseţnom zborniku Mulliner Book (oko 1530—60) sabrane su kompozicije i. — D. Warman. B. H. stariji i mlaĊi. Firenze 1973. Bonavia-Hunt. a u drugoj polovini XVI st. Klotz. Prestona. London 1902. ibid. Klobuĉ ar. klavikord i njihove srodnike (virginal. ■— H. ■— A. Schmid. Venecijanski maj stori A. jer je sam naziv imao višestruko znaĉenje. Merulo pridonose osobito oblikovanju tokate. Tonal Design in Modem Organ Building. popraćenih vlastitim. Fonger es 1960. New York. London 1950. tal. E. poĉinje se izgraĊivati kompozicijski slog koji odgovara speci fiĉnim zvukovnim i tehniĉko -izvodilaĉkim mogućnostima pojedinih tipova instrumenata. Levis. London 1908. Hebrew. — J. MeĊutim. W. •— O. Leipzig 1931. A. odnosno orguljski slog (puni akordi. 1936). Hortschansky. 1517 zbirku »Frottole intabulate da sonare organi«. — A. U XVIII st. repertoar se sastoji preteţno od liturgijske orguljske muzike {orguljska misa. Muzika za instrumente s tipkama — orgulje. — J. Vrijednije su priloge tim oblicima dali. i Španjolci. nastao do XVIII st. Dalla Libera. Klotz. ■— P.— C. Lahee. A. Dalla Libera. Geschichte der Orgel (III izd. Eisenmann. Handbuch des Orgelspiels. Redforda. 1972. Barnes. posebice A. Vi. ĉembalo. Barocken Orgelschatz in Niederdsterreich. Kassel 1933. London 1923.. to su dvoglasni misni stavci (Kyrie. notirana njemaĉkim tabulaturama (oko 1460—-70). Th. Haselbock. uglavnom za bavne muzike. The Organ Described. Clutton i A. 1571). Antico obj. — H. Quoika. The Influence of the Organ in History. The Organ: its Evolution. Najopseţnija je zbirka iz XV st. versetti na Magnificat i himne). 2. Lierre 1887. kada je taj instrument uveden u kršćansku liturgiju. der Renaissance und des Barock. pedalni ĉembalo i p edalni klavikord. Buxheimer Orgelbuch. C. — H. Schmeitzer. Sv. od tehniĉki jednostavnih »za poĉetnike« do sloţenih. pojavio se uz to izraz »klavirist« u današnjem znaĉenju). G. The Organ: its Tonal Structure and Registration. Klotz. Audsley. Lon don 1918 (II izd. To se vidi već iz samih naslova djela kao što su: »Ricercari per ogni sorte di stromenti da tašti« (A. Vom Blockwerk zur Registerorgel. Die Orgel. A. Tavernera. — O. Die Orgelregister. 1958. Bachelin. ■— F. L'Orgue en France de l'antiquite au debut de la periode classique. Naše orgulje. — K. 1. The European Organ 1450 — 1850. Pariš 1922. Stoga se i sveukupni repertoar za instrumente s tipkama. — K. C. Catania 1955. koralni motet. svodilo se po svemu sudeći naj prije na jednoglasno intoniranje ili na izvoĊenje gregorijanskih napjeva (korala) naizmjence s pjevaĉkim zborom. Freeman. •— J. L. Elis. X. njem. VCilliams. — G. a posebno onu za instru mente s tipkama. V. — A. de Amezua. Or gulje zagrebaĉke prvostolne crkve. Organs and Organ Building. HM. najĉešće pozitiv. Kassel 1934. Najstariji su dokumenti kodeks Robertsbridge (oko 1320) koji sadrţi. »Toccate e partite d' intavolatura di cimbalo et organo« (Frescobaldi.. Pariš 1 949 (II izd. Orgulje u salezijanskoj crkvi Marije pomoćnice na Rijeci. Padovano. Die Orgel der Neuzeit. 1972. London 1931. A. Albany (Texas) 1957. svrstava pod pojam -> klavirske muzike u širem znaĉenju. Šaban. — R. L'Orgue moderne. Schlick. Kassel 1938 (VI izd. spinet) — tretirala se u preksi i teoriji sve do sredine XVIII st. Liturgijska o. L'Arte degli Organi a Venezia. Leipzig 1927. Sv. London 1881. Principles of Construction and Use. London 1911 (novo izd. Bosken. The Organ Cases and Organs of the Middle Ages and Renaissance. Lehr. Pariš 1921. Boston 1903. — H. J. — A. Zagreb 1944. Niland. uz ostalo. zbornike orguijske muzike s liturgijskim djelima odnosno versettima (najraniji primjerak instrumentalnog Magnificata u 8 starocrkvenih naĉina) te s preludijima. znaĉajno je i stvaranje juţnotalijanskih majstora Rocca Rodia i A. popraćenih instruktivnim uputama u tehniku sviranja. Wien 1972. Gastoue. Der Orgelbau in Italien in seinen Meisterwerken vom 14. Skinner.). Quoika. Renault. Hickmann. autor instruktivnih uputa u sviranje. zanimljivu kao rani prilog praksi intavoliranja. Buchner koji je sastavio (oko 1520) opseţan »Fundamentum organisandi« sa 145 kompozicija (1 rani primjerak ĉitave orguljske mise). 1969. se pod imenom orguljica (engl. R. — G.. W. — J. Venezia i Roma 1962. ■ — G. Supper. London 1920. Berlin 1966. Pariš 1923. — W. Milano 1956). 1958). Mjestimice se takvo jednoglasno sviranje korala odrţalo do u XVI st. — R. pa se ne moţe provesti posve egzaktno razdvajanje kompozicija i vrsta prema pojedinim tipovima instrumenata. London 1903. — N.). Smith. Ša. Leierkasten. K. Studii e documenti di storia organaria Veneta. — A. Kassel 1953. Pariš 1913. Modern Organ Building. The Organ and its Position in Musical Art. unutar toga jedinstvenog podruĉja zapoĉelo je već ranije. m. Modern Pneumatic Organ Mechanism. H. — B. Miller. The Organ of the Ancients: From Eastern Sources. L'Orgue. -> organum u paralelnim kvartama. A. Orgeln in Osterreich. tj. — E. Cellier. uz koju gornja kontrapunktira s bogatim figuracijama. Die altosterreichische Orgel. — L. Vente. Dahnert. 1877. sa 250 kompozicija. •— M. ponajprije glasoviti virtuozi i improvizatori P. MGG. Smets. ■— W. — R. Orguljice (puĉki naziv vergleć) sada se još mogu ĉuti samo na sajmovima i u djeĉjim zabavištima (pratnja vrtuljaka i tobogana). — N. L'Organo italiano. J. Ch. Heinrich. W. Gregoir. U. — R. L'Orgue ancien et moderne. de Cabezon koji komponira ricercare (tientos) i niz zanimljivih versetta. — W. (3 opseţne zbirke). London 1966. F. »Tabulature pour le jeu d'orgues.. Tallisa. Muziciranje na orguljama u IX i X st.. U Francuskoj je P. Menzure svirala starih orgulja 17. Orgelleier ili Drehor- gel. — M. Leipzig 1912. 1530—-31. Mahrenholz. 1956). portativ i regal. Da li je rani oblik višeglasja. Casson. organo di barberia) pojavljuje cijeli niz razliĉnih meha niĉkih instrumenata za automatsku reprodukciju. London 1963. Handbuch der Orgelliteratur. London 1923. Bologna 1969. rasporeĊeni prema visini potrebnoga tona. 1966). H. L'Orgue de ses origines hellenistique a la fin du XIII= siecle. — W. Die Entwicklungsgeschichte der Orgelbaukunst. pokretljiviji tipovi — pozitiv.oder Instrument-Tabulaturbuch«. Dufourcg. Studien zur Friihgeschichte der Orgel bis zum 12. zatim J.ORGULJE — ORGULJSKA MUZIKA l'orgue et de son architecture. — N. Ellerhorst. Graz i Koln 1955. — W. Hofhaimer i A. a zrak iz mijeha. »Declaracion de instrumentos«. Einsiedeln 1929. The British Organ. Amsterdam 1958. — P. Deutsche Orgeldispositionen aus 5 Jahrhunderten. Introduction a la connaissance de l'orgue. L. M. s prijelazom u barok. Cellier i H. — H. — J. u njemaĉkim zemljama. Fellerer. Wien 1973. Bruxelles 1865. Thienhaus. — 5. zbirka sadrţi i izvorna djela za orgulje: liturgijske. javljaju se »koloristi«. Esquisse d'une histoire de l'orgue en France du XVII e au XVIII e siecle. IzgraĊivanju orguljske muzike znatn o su pridonijeli u XVI st. autor prve tiskane njemaĉke orguljske tabula ture (»Tabulaturen etlicher Lobgesang«. A. London 1927. pored intavolatura vokalnih predloţaka. ORGULJSKA MUZIKA. tzv. Hure. — C. Ktvasnik. i zatim kodeks Faenza. I sam klavirski instrumentarij bio je bogatiji pa su otprilike do 1800 orguljaši a katkada i sviraĉi amateri. — A. K. Rossler. Cuneo 1955. Lunelli. Statham. F. preteţno troglasne kompozicije. The Contemporarv American Organ. Raugel. The Organ of the Twentieth Centurv. Freiburg 1959. — H. Documents inedits relatifs a l'orgue francais (2 sv. Pariš 1948 (II izd. Th. Die Orgel. — G. Leipzig 1906. New York 1917. — H. A. U XVI st. Pariš 1935. The Organ and its Masters. 1948). The Organ. London 1930 (III izd. Osnovni je princip tih orguljica nazupĉani drveni valjak koji se pokreće uz pomoć ruĉke. Perrol. cvjeta osobito u Engleskoj. — J. ORGULJICE (tal. te instruktivna orguljska fundamenta slijepog njemaĉkog orguljaša C. Paix. — G. Degering. bio namijenjen orguljama ne moţe se utvrditi. — Isti. R. A. Moe. C. zatim oko 30 prelu dija. Les Tendances nefastes et antireligieuses de l'orgue moderne. Pearce. Dugan. po formi već gotovo slobodne fantazije. R. Audsley. J. tal. 1966). L. Routh. i na dasve E. F. Attaingnant objavio. 1923. Ko'ln 1948. Orgel und Orgelmusik. Stuttgart 1970. 1637) itd. Einsiedeln 1936 (novo izd. i Th. London 1909. — W. Mainz 1934 (VIII izd. Orgel. London 1948. Histoire de l'orgue. Playing the Organ. Lunelli. te Juan Bermudo. Buck. Matthems. Blaanton. — C. L. G. VCilliams. — N. L. Das Buch von der Orgel. posjedovali redovito nekoliko tipova instrumenata. 1957). — A. Miinster 1905. Farmer. 1930 (VII izd. Njegov sin Girolamo Cavazzoni dao je najznatnije djelo talijanske liturgijske orguljske muzike XVI st. Edwards. London 1883 (faksimile obj. Ammerbach (»Orgel. dok se naziv »organist« odnosio na svakog muziĉara koji svira na instrumentima s tipkama (tek u XVIII st. tokatne pasaţe) izgraĊuje Marcantonio Cavazzoni koji piše prve ricercare. II Posto dell'organo. N. Die gotische Orgel von Halberstadt. I9r3). zabiljeţen talijanskim tabulaturama (oko 1420) u kojemu se nalaze prvi primjeri liturgijske orguljske muzike nastale na temelju prakse naizmjeniĉnog muziciranja zbora i orgulja. Eberstaller. 1595). The Story of the Organ. Wedgwood. ihre Erfindung und ihre Geschichte bis zur Karolingerzeit. Vente. Andrea i Giovanni Gabrieli i C. Radole. Deutsche und franzosische Orgelbaukunst und Orgelkunst. L'Esthetique de l'orgue. oni ga otvaraju. L'Arte organaria in Isiru. Moretti. London 1958. — H. U Italiji je A. 1969. Augsburg 1929. E. a uz to i opseţne duhovne kompozicije (naziva ih motetti). Friis. Frotscher. — H. Dictionarv of Organs and Organists. Lešćan. The Organ in Church Design. Uber die Orgelkunst der Gotik. Izrazitiji instrumentalni. G. espinettes et manicordions« (P. prozvani tako zbog svoje tehnike melodijskog ornamentiranja. Dufourcq. Mainz 1956. Reinberger i K. tri koloriran a moteta (intavolature). franc. Rupp. Potkraj XVI st. kao cjelina. Gloria) s ravnomjernom koralnom melodijom (cantus planus) u donjoj dionici. — P. Frotscher. — A. Florijana u Varaţdinu. E. te od preludija i ranih primjeraka ricercara. Valentea. Orgelworterbuch. 1959). izvorno oblikovanim orguljskim kompozicijama (»El Arte Tripharia« 1550. •— S. — H. Attaingnant. The Modern British Organ. Sumner. London 1881. 1962. N. koje su se u srednjem vijeku upotrebljavale za sviranje u procesij ama i kao kućni instrument. Mulet. Pariš 1934— 35. Dreimiiller. New York 1905. — G. Clutton i G. Lunelli. Whitvjorth. 1971. — C. ibid. Kada se zupci valjka. Weigl. Walcker-Mayer. J. London 1904. tokata i fantazija. The Mo dern Organ. Pariš 1856. orgue de barbarie. —• C. London 1952 (III izd. stoljeća u kapeli sv. Quoika. The Electric Organ. 1960). MM. 1555). London 1905. Pariš 1965 . L'Orgue. — Th. The Evolution of the Pedal Organ. Wangemann. W. New York 1909 (II izd. Sam pojam »mušica organica« znaĉio je isprva instrumentalnu muziku uopće. Nauk o glasbalima. Najstariji poznati podatak o orguljama u gradu Varaţdinu. Prvi primjeri notirane muzike za instrumente s tipkama pojavljuju se istodobno kada se u konstrukciji orgulja prešlo sa sistema blokova na mehanizam zraĉnica s pomicaljkama te kada se uvode i manji. Summer. Syriac and Arabic. London 1920. — J. The Church Organ. — G. autor ranih obradbi protestantskih korala. — C.G. 1512). Die Brabanter Orgel. Handbuch der Orgelkunde. — R. pribliţe ventilima odgovarajućih svirala. M. Orgeln und Orgelbauerin Osterreich. organetto). H. Sangiorgio. Die romische Orgel von Aquincum. ibid. L'Orgue. Pariš 1933. Jahrhundert. 1530). I. Die moderne Orgel in wissenschaftlicher Beleuchtung. Burn. A.

L. M. Buxtehudea. Lebegue.) . Stanley. Krieger. a uporedo se proširuje i repertoar: izgraĊuju se fuga. nizozemski.P. Njeguju ga J. u koju je. N. Ch. Reutter te Georg Muffat i povezuje elemente njemaĉkog. talijanske i francu stilske elemente. Uz Frobergera na ĉelu. u XVIII st. Storace. J. time i zvanje orguljaša postaje znaĉajnije i uglednije. W. glasoviti ntirnbe orguljaš i uĉitelj. Luzzaschi. Greene. passacaglia). versett) pišu već i višestavaĉne sonate. partidosa. Woltz). virtuozni i izraţajni elementi. dominantna je liĉnost J. Marchand. Ouagliati i dr. Sredinom XVI st. J. Cor de Arauxo i 5. H. autor prve prave škole za orgulje i ĉembalo »II Transilvano« (1593 —1610). pa u idućoj generaciji G. koji izgraĊuju poglavito mo-nodijski. S Frescobaldijem zapoĉinje u muzici za instrume s tipkama razdioba na muziĉke stilove. koralnu pi igru i fantaziju. Cabanii autor mnogobrojnih tokata. passacaglia. Kerll. canzonu. Bell'Haver. Na njega se nadovezuju njegovi uĉenici — predstavnici sjevernonjemaĉkog orguljskog stila — J. pa njihovo svladavanje postaje osnovom muziĉkog obrazovanja svakog crkvenog kapelnika i kompozitora. A. a zatim J. a u XVIII st.J. J. posebice fantazijama. Ph. o. on sintetizira razliĉite stilove (engleski. poz nadaleko kao kompozitor i uĉitelj mnogih talijanskih i njemaĉ orguljaša (G. Stoga juţnonjemaĉki majstori dulje njeg ricercar. c zona. J. ricercari. Strozzi te Sicilijanac B. u. najznaĉajniji Sweelinckov uĉenik 5. doţivljuje u doba baroka velik proc koji zapoĉinje u XVII st. ne samo u kompozicijskoj tehnici nef u notaciji. U Veneciji djeluje G. Krieger. F. Rossi. te Heinrich Bach. talijanskog i francuskog stila (»i paratus musico-organisticus«. Buttstett i J. zatim G. nosno ranoklasiĉni stil. uz vlastite primjere. U tom razdoblju. Poglietti. fantastiĉni stil (djela improvizacijskog karakt npr. Farnaby obogaćuju repertoar. Byrd. du Mage. koju je posve uĉvr njegov uĉenik Froberger. J. J. dok su misni stavci i versetti na Magnificat i psalme vrlo rijetki. Pasquini. Szveelinck. Coelho te Španjolci F. no najjaĉe dolaze do izraţaja talijanski utjecaji. Scheidt uvodi. najveći orguljski majstor svojega doba uopće. N. zatim fughettu i fugu ( chelbel) i najzad sonatu (Kuhnau). tientosa. Purcell. varijacijske oblike. Marka. Walther. s djelima D. instrumenti s tipkama dobivaju sve vaţniju ulogu u svakodnevnoj muziĉkoj praksi. Guami. fuga) i plesni stil (chaconne. koje reprezentiraju L. kolorirani orguljski koral i koralnu fantaziju. Pored raznovrsnih tipova koralnih obra ti majstori stvaraju opseţne višedjelne preludije i tokate po obi već blize fugi. Titeloi G. Bakrorez iz XV st. Giovanni te kasnije L. bogatim repertoarom liturgijskih kc pozicija. Od XVII st. do stapanja Ca zonove tradicije s obiljeţjima Sweelinckova stila. Oni preteţno 1 guju koralne obradbe protestantskih pjesama. Scheidemann. prepleću se razliĉite sti i struje. A. usporedno sa širenjem orgi sa dva manuala. Bach koji se u 1 nosu na samu instrumentalnu tehniku nadovezuje preteţno sjevernonjemaĉku školu. Banchieri. Lugge. najznatniji medu njima. Couperin. E. U Engleskoj se u XVII st. N. Battiferri i F. B. G. N. ricercar. Ebner. H. F. obje s liturgijskim kompozicijama. su orguljski pisane koralne obradbe i veliki preludiji (ili fanta: ili tokate) i fuge s obligatnim pedalom. de Gr{ i dr. Murschhauser. A. Na Fi cobaldija se u Italiji nadovezuju M. Bruhns. Medu njegovim raznovrsnim djelima izra. K. pa sve do XVIII st. dok u oblikovanju i kompozicijs tehnici prihvaća i povezuje juţnonjemaĉke. Procvat se nastavlja i u XVIII st. intavolaturama i preludijima. prelazi u galantni. Tunder i M. Della Ciaja i Zipoli. Poĉetkom stoljeća vaţno je ţarište orguljske muzike Venecija. Diruta. Fux). Bb'htn. A. H. Corrette i Je Jacgues Beauvarlet-Charpentier. J. te padnici obitelji Bach. Schild. a djelon i kasnije. Svojim sv buhvatnim djelom. Johann Christoph i Johann Michael. talijanski) i bitno pridonosi stvaranju barokne orguljske muzike (tokata. S. partita i barokna sonata. M. Buli. M. Trabaci. . B. Aguileira de Heredia. G. Orguljaši srednje Njemaĉke (Franaĉka. tzv. Sveopću tendenciju kasnobarokne orguljske muzike za usa savanjem nasljeĊenih oblika i za sintetiziranjem razliĉitih lova. J. Fre baldi. kompozitori koji pored nasljeĊenih oblika (tokata. dok su trio-sonate i pas caglie namijenjene bilo orguljama bilo ĉembalu (pedalno: Ali Bachova se o. U juţnonjemaĉkim zemljama (Austrija). m. unio i orguljska djela svojih suvremenika (G. kamo hodoĉaste mladi muziĉari da bi uĉili kod glasovitih orgu ljaša crkve sv. U drugoj pole XVII st. engleske se obradbe razlikuju i stilski i sadrţajno od kontinentalnih ponajprije po tome što je glavni oblik orguljske obradbe Offertorij i kasnije antifona »Gloria tibi Trinitas«. opseţnom zbirkom »Tabulatura nova« (1624). Reincken. ' vatore i G. Wecker. O. postao jako središte Beĉ. Weckmann. C. tokatu. F. i za J. Nivers. seosa (vrsta varijacija). Najznat su kompozitori Portugalac M. Frobergera koji presaĊuje umijeće svoga J telja Frescobaldija. gdje je srediri XVII st. odlikuje bogatstvom oblika i snagom iz ţaja zahvaljujući baš toj svojoj povezanosti sa svjetovnim vrsta Muziciranje na pozitivu.gdje djelujeJ. koji svojim opseţnim i izvorno nadah] tim orguljskim opusom zasjenjuje ostale španjolske majstore. Gibbons. P. doveo je do nenadmašnog vrhunca J. Kindermann. J. ricen canzona. m. strogi stil (svi kontrapunktiĉki oblici. tj. Kompozicije talijanskih orguljaša proširile su se u to doba Evropom pa je njihov utjecaj zahvatio mnoge muziĉare osobito u istoĉnim i juţnim njemaĉkim zemljama (Ch. Thiiringija) tako su stvorili vlastitu školu ĉija se tradicija proteţe sve do u XIX a zastupaju je ponajprije J. U Francuskoj o. V. nov naĉin notiranja orguljske muzike. Kuhnau. Roseingrave i dr. capriccio. Ch. G. tabulatura Jana iz Lublina (datirana 1537—48) i Krakovska tabulatura (1548). glasoviti virginalisti W. Drugo jevaţno središte Amsterdam. ShepherĊa i dr. J. m. izriĉito pisanih za francuski tip orgulja. najznatnija liĉnost prijelaznog razdoblja iz renesanse u barok. Hasller. U Italiji je prijelaz iz renesanse u barok oznaĉio G. Clerambault. L. koralne varijacije) te postaje zaĉetnikom tzv. Vrhunac je dosegla sjevernonjemaĉka škola u drugoj polovini XVII st. Liibeck. B. a njegov utjecaj seţe dal u XVIII st. Frescobaldi ot \ novu fazu u razvoju orguljske muzike. F. F. prozvana -> In nomine. ranije tek nage ještena. Pachelbel. V. 1690). se školi istiĉu W. Na prijelazu u XVII st. MeĊutim. M. razvija specifiĉna engleska vrsta voluntary { double organ). fantazija. u kojemu su posve usklaĊeni harmonij kontrapunktski. Fischer. s podrobi uputama za registriranje. N. Dandrieu. Otada. Prae-torius. najveći je orguljski majstor Italije B. Muffat. j. sjevernonjemaĉke škole. Od njegovih lijanskih uĉenika istiĉu se G.. kao i chaconne i passacaglie. P. versett. razlikuju se. M. A. R.. Casini. Erbach. Boyce. preludijima i ostinatnim varijacijama (ground). Gibbons i G. Blotti. nastale su i dvije opseţne poljske zbirke. mana. Gigault. Opseţne zbornike objavili su J. J. Fontana. Fasolo. J. J.10 ORGULJSKA MUZIKA Specifiĉno je obiljeţje njihova virtuoznog orguljskog stila listiĉka tehnika pedala. Na iberskom poluotoku dolazi u XVII st. kada jaĉe dolazi do h ţaja sklonost prema plesnom i pjevnom stilu. osol posredstvom J. J. tokate). uz koga se istiĉu još G. Juţnotalijan (napuljsku) školu reprezentiraju G. koji gaje osobito tiente versett.

Jahrhunderts. — W. S. Stahuljak i A. I ORIJENTALNE LJESTVICE. Ha'ndel obogatio je orguljsku muziku svojega doba virtuoznim. Monn. S. ■— K. Tako su pojedinaĉnim ili većim brojem djela obogatili suvremenu orgulj sku muziku P. Obuhvativši sve naslijeĊene i novije forme (koralna fantazija i predigra. talijanskih i francuskih stilskih elemenata i doveo do posljednjeg vrhunca juţnonjemaĉku orguljsku muziku baroka. — H. Od Bachovih stilski bliţih suvremenika izdvajaju se još G. Halfte des 17. Jones i Ch. (posebice Frescobaldija. Na ĉelu je tog novog uzmaha C. Keller. Die italienische Orgelmusik am Anfang des Cinquecento. Daquina. Znat nije je priloge dao orguljskoj muzici J. Od velikih romantiĉara prvi se temeljitije bavio orguljskom kompozicijom F. L'Organo. posebice F. F. NJColfenbuttel i Ziirich 1964. Ravanello te L. 1949). Bericht iiber die Freiburger Tagung fur deutsche Orgelkunst. Moser. Pariš 1941 (II izd. 1939.G. Obnovi francusko-belgijske orguljske muzike pridonio je i N. Ireland. G. Fellerer. Arne. Tournemire i M. M. o.) ili je namijenjena crkvi (F. Perosi pokazivali su jaĉu sklonost kromatici. U Francuskoj se u drugoj polovini XVIII st. Brixi. La Musique d'orgue francaise de J. I. Jahrhunderts. Ch. To je dovelo do posvemašnjeg razdvajanja orguljske i klavirske muzike. M. Balbastrea. Vaughan-Williams. Titelouze a J. Brevi cenni sull' esecuzione e sull' interpretazione delle opere per organo di G. Haydn. J. Ĉernohorsky. kao i Bachovi uĉenici J. — F. Schonberg. Santucci. G. Berlin 1935—36 (II izd. Dugan. J. kao i pojava brojnih instruktivnih djela i udţbenika o kontrapunktu (J. Fellerer. m. J. po taknuo je mnoge istaknute kompozitore novijeg doba. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fiir Tasteninstrumente in der 2. F. R. Gurlitt. — E. Riedel. F. N. de Leeuzv. W.: O. Zanolini). Foote. J. U Intavolatura d' organo tedesca della Biblioteca Nazionale di Torino. Fux. Apel. tehniĉki vrlo sloţenim orgulj skim koncertima koje po njegovu uzoru njeguju mnogi engleski kompozitori idućih generacija (Ch. i 5. Ritter. tokata. — H. Schneider. 2 sv. C. Bach.). Felton. Voss. W. Krebs. F. Ać. Slavenski. B. Andriessen. passacaglia. Hook. Somma. Die Musik des Buxheimers Orgelbuches. meditativno-religiozni izraz. dok u Engleskoj Th. Flor Peeters. Vignanelli. Ali tek se s Regerom ponovno javlja u njemaĉkoj muzici umjetnik u ĉijem stvaralaštvu o. Honegger. G. Pierne. ĉesto popraćenih i praktiĉkim izvodilaĉkim uputama. MeĊutim. Kinkeldey. Jahrhunderts. Na njega se nadovezuje ĉitav niz francuskih orguljskih kompozitora. Gounod. svojstvenom samo orguljama. J. Die Orgelbegleitung in der Musik des 17. te J. F. Halfte des 17. X. J. W.und Klaviermusik bis 1700. Smetana. Belgijanci P. — L. Jahrhunderts. Casella. — W. Festschrift W. Odak.ORGULJSKA MUZIKA — ORIJENTALNE LJESTVICE muzike za instrumente s tipkama. Eberlin i J. A. de Maleingreau. Ramovš. — H. M. posebice G. — W. preludij i fuga. Sve širi interes za orgulje kao koncertni instrument. u juţnonjemaĉkim zemljama. Alain. 1962. koji pod utjecajem simfonijske i klavirske muzike pišu programna i deskrip tivna orguljska djela. Orgelmusik. Homilius te J. J. Frobergera. Augsburg 1926. Die deutsche Orgelsonate. La Musique d'orgue au XVe siecle et au debut du XVIe. David. Durufle. Albrechtsberger. Die Wandlungen des Klangideals der Orgel im Lichte der Musikgeschichte. Studien zur Orgelmusik des ausgehenden 18. Burkhard. C. A. Orijentalna melodija razvija se najĉešće ponavljanjem . U ovom razdoblju zapoĉinje stvaralaĉka djelatnost ĉitave skupine ĉeških orguljskih majstora. Feroci. A. neoklasicisti (C.. Muffata. Jahrhunderts. Oko 1920 nastaje u orguljskoj muzici novi objektivistiĉki smjer. Jongen. K. osobito u Engleskoj gdje se njegova orguljska djela i danas izvode. D. Premrl. te u Francuskoj i Engleskoj. Dupre). J. Augsburg 1929. Jahrhunderts. C. Gade. Zach. R. stilski srodan Mendelssohnu. Badings. M. specifiĉno francuski oblik noel) C. Pepping. m. o. 1843). Seixas i A. Vierne. Berlin 1936. J. A. Ahrens. F. — K. U Španjolskoj galantni stil zastupaju C. Od hrvatskih kompozitora vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici V. Hindemith. Jacques-Marie Beauvarlet-Charpentiera i drugih. Riedel. C. S. — N. posve izvornim konstruktivistiĉkim sistemom. J. — F. d' Indy. koju u toj fazi reprezentiraju još J. Widor. karakterizira dijelom formalistiĉki tradicionalizam koji prevladava u sjevernoj i srednjoj Njemaĉkoj. ibid. Kassel 1932. strogom (kontrapunktskom) stilu što potvrĊuju mnogobrojna izdanja i prijepisi djela poznatih majstora tokom ĉitavog XVIII st. skupni naziv za razliĉite ljestviĉne sustave koji se upotrebljavaju u muzici istoĉnjaĉkih naroda. Bornefeld. Th. Kelletat. Francuzi A. S. G. Berlioz. koloristiĉke mogućnosti romantiĉkih orgulja. Geschichte des protestantischen Orgelchorals (disertacija). — R. Teţište je na muzici za crkvene potrebe koja se objavljuje u nepreglednom broju zbirki. Rheinberger. — P. B. Jeans. — V. Z6beley. Kassel i Basel 1961.J. ĉija orguljska djela ĉine most izmeĊu kasnobarokne beĉke škole J. F. — G. Ch. Dubois i dr. 1963. Dupuis. Ch.. Kuchaf i dr. F. B. Wather. dobiva središnje mje sto. — G. braća Ch. Izdanja sta rijih orguljskih djela (K. Veliki Bachov suvremenik G. Zur Geschichte der deutschen Orgelmusik in der Friihklassik. G. Bach. koju je predvodio M. H. J. W. zatim djela M. Lemmens. G. — H. Fux. H. m. Buxtehudea). To su B. J. 1927. Bericht iiber die dritte Tagung fur deutsche Orgelkunst in Freiberg i. N. Avison. Rokseth. zapoĉela je i u Italiji obn ova. Blume. Orguljsku muziku prve trećine XIX st. Korner). Schierning. Luĉić. O. Handbuch der Orgelliteratur. Roma 1946. Schroeder. Ĉesi A. Kassel 1933. Soler. Tutzing 1964. koji teţi za oţivljavanjem predbachovskih oblika i tehnika (H. Kassel 1960. Većina istoĉnjaĉkih muziĉkih kultura ne poznaje pojam tonaliteta.. E. Lowinsky. Martinija. und friihen 19. Ch. J. Dufourcq. W. Jahrhunderts (disertacija). preludiji i fuge u romantiĉarski oţivljenoj tradiciji Bacha) ĉime je dao jake pobude suvremenicima i idućim gener acijama. A. novi otisak 1966). 1938. A. J. Die Orgelkompositionen des Schiilerkreises um J. E. Th. Kaminski). — S. Poulenc. Franck. Bericht von neuer Orgelmusik. Geschichte der Orgel. E. posvuda zapravo opada interes za orgulje sve do tridesetih godina. Ropartz i dr. W. Becker. 1969. A. Frotscher. Haba. A. sonata. Istodobno. Istodobno je Gottlieb Muffat ostvario sintezu njemaĉkih. Kassel 1967. Ph. Saint-Saens. Klotz. MGG. Englezi R. H. Kittel koji presaĊuje tradiciju »Bachove škole« u XIX st. F. T. 1935. — W. varijacija. Bossi. Dvorak). izazvan općim antiromantiĉkim strujanjima. obogaćuje virtuozno pisanim djelima (uz ostalo. V. Hamburg 1956. A. prvi veliki i izrazito orguljski kompozitor romantizma. Kebenhavn 1943 (II izd. Gerstenberg. koji su nastojali proširiti zvukovno -izraţajni raspon orguljske muzike (L. zvukovnokoloristiĉki raskošan orguljski slog s vlastitim. W. Burney već pripravljaju muziku XIX st. Sredinom XVIII st. Fuxa i Mozartove klasike. Schumann i J. pobornik kontrapunktski zasnovanog smjera koji nastavljaju tzv. Sauer. Apel i Th. 1959. Sa. Kassel 1934... Britten. Knecht. Langner. Leipzig 1910. stvarajući djela mistiĉkoprogramatskog tipa. Novim zvuĉnim predodţbama svojega doba pošli su ususret Abbe Vogler i J. Sietz. Wesley). Guilmant. — K. G. Mischiati. koji je bio odliĉan improvizator. Liszt stavlja teţište na virtuoznost i otkriva nove. dijelom i H. i M.. Mozart. — O. Marpurg. Pariš 1930. Die sachsische Orgelmusik in der 2. dok su mu djela iz kasne faze proţeta maestoznošću i punoćom polifonih glasova. Gigout. Die deutsche Orgelmusik nach Reger. Mendelssohn (sonate. Foerster st.-M. Osterc i P.). J. — H. Milhaud. m. prodire u instrumentalnu praksu moderni klavir koji je ubrzo posve istisnuo ĉembalo i klavikord. a F. Wagenseil i G. Uber die Orgelkunst der Gotik der Renaissance und des Barock. N. Catalogo ragionato. Weigl. Hurnik te mnogi ameriĉki kompozitori ■— G. Zur italienischen Orgelmusik des 17/18. I. Desderi. Jahrhunderts. kada zapoĉinje obnova. Cavaille-Coll). — F. PJB. Langlais. R. nastavljaĉi tradicije simfonijskog stila XIX st.. pristaša franckova smjera. koji povezuje francuskoj tradiciji svojstveni. a u Italiji ona ţivi posve u sjeni klavirskog stvaralaštva (orguljske sonate G. usporedo s prijelazom iz baroka u klasiku. U Francuskoj je u drugoj polovici XIX st. kao i uspješna djelatnost francuskih orguljara (A. i J. J. — B. Bach. E. Pastertoitz. Thomson i dr. te je time znatno obogatio orguljski izraz i tehniku. Orgel und Orgelmusik. 2 sv. Sessions. Clementijai dr. Wien 1924. Fellerer. Griepenkerlovo »kritiĉko-korektno cjelokupno izdanje« Bachovih djela (od 1844 dalje). Kittler. Kongress-Bericht. Suprotnim su smjerom krenuli mnogi francuski kompozitori. W. Telemann i J. Talijani B. Ober deutsche Orgelkunst 1450—1500. Kirnberger). poprima obiljeţja koncertne muzike. Jolivet. English Organ Music of the Renaissance. o. Osobito se njeguju kompozicije u tzv. Hanuš.und Klaviermusik aus der ersten Halfte des 17. a od Slovenaca A.Hayes. Geschichte des Orgelspiels und der Orgelkomposition. Vidaković. F. koji unosi u orguljsku muziku tipiĉno francuski simfonijski stil s bogatim zvukovnim nijansiranjem i razvija pravi romantiĉarski. A. Greifsvvald 1931. Leipzig 1931. — K. G. Jeppesen. potaknula su ĉitav niz znaĉajnijih kompozitora da napisu bar po jedno djelo za orgulje (H. uglavnom stagnira. Bruckner je ostavio samo nekoliko mladenaĉkih djela iako je bio znamenit kao briljantan orguljaš i maštovit improvizator. A. V. Distler. Nizozemci H. Seeger. LIT. G. predstavnici iduće generacije O. ihre Geschichte. Ali dok klavir postaje glavnim solistiĉkim instrumentom klasike i romantizma. Ph. ibid. 1960). Kolander. koji su podigli ĉešku orguljsku muziku na evropsku razinu i dali poticaja njezinom daljem cvatu u XIX st. E. Bach-Jahrbuch. ■— O. Pachelbela. — F. izravnih njegovih uĉenika ili stilskih sljedbenika (Ch. Potkraj XIX st. MQ. Geschichte und Entwicklung der Voluntarv for Double Organ in der englischen Orgelmusik des 17. Pojedini beĉki kompozitori ostvarili su sretnu sintezu tog »uĉenog« na ĉina i galantnog stila. te ţiv1' dobrim dijelom od bogatog baroknog nasljeĊa. G. A. Klobuĉar. Handbuch der Orgelliteratur. Messiaen predvodnik je avangarde. Die Oberlieferung der deutschen Orgel. što je odraz sveopće sklonosti romantiĉara za naglašavanjem virtuoziteta. Od beĉkih klasiĉara vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici M. pa Švicarac W. Weyer. Schnebel. Brahms takoĊer polaze od Bacha. stilski srodnih beĉkim klasiĉarima. iskorišćujući koloristiĉke efekte instrumenta. te romantiĉki karakterni komad) Reger je uspio da poveţe tradicionalnu bacho vsku polifoniju s kasnoromantiĉkim harmonijama 11 i lisztovskim virtuozitetom. Orgel und Klavier in der Musik des 16. J. Chadzoick. došlo do ponovnog procvata orguljsie muzike ĉemu je prethodio i znatno pridonio pokret za obnovom crkvene muzike (utemeljenje škole »Niedermeyer«.

meĊutim. potiĉe iz antiknog doba. bubanj. Oni su grupisani u deonice prve violine. da se pojaĉaju horski glasovi'. Potsdam 1934. To su concerto grosso. a znaĉi zavr šetak sastavljene neume na visini njezine zadnje note ili za jedan dijatoniĉki stupanj više. sastav kao i simfonijski o. op^OTpa orkestra. Bresciji i nekim drugim evropsk gradovima. samostalne instrumental grupe u Pesaru. kraćih ljestviĉnih isjeĉaka. E. Po broju instrumen lista.12 ORIJENTALNE LJESTVICE — ORKESTAR simfonijski ili veliki. . su netemperirane i zbog toga ni)e moguće notirati toĉan intervalski razmak izmeĊu pojedinih njihovih stupnjeva. kada je trebalo da zvukovni uĉinak bude što ja Tako su oko 1475 postojale znaĉajne. dinamikom i si. C 1700 upotrebljavaju naziv o. u grĉkom teatru me sto izmeĊu scene i gledališta na kojem su se nalazili hor i instru mentalisti i na kojem su igrali igraĉi). 1935. podreĊenu funkciju. Manfovi. da se pri izvedbi glas ima osloniti na notu ispred oriscusa. mali doboš. 1 flau 2 korneta. (->• Kome orkestar. tj. Folkloristische Tonalitatsstudien. od drvenih duvaĉkih instrumer (flaute. Introduction a la paleographie musicale gregorienne. Najstariji je kineski ljestviĉni sustav koji su s neznatnim izmjenama preuzeli i Japanci. oblik grĉ. Prvi put je ponovo upotrebio Thoinot Arbeau u naslovu traktata o ig ma Orchesographie (1589). u muziĉkoj teoriji Orijenta ljestvice su zapravo apstraktne. Ta C. Razvoj simfonijskog orkestra vodi — u najširim crtama. U sta vekim velikim instrumentalnim ansamblima instrumenti n bili grupisani horistiĉki. se zove i draţesnom notom (franc. U XV i XVI v. U orijentalne ljestvice moţe se ubrojiti i -> ciganska ljestvica. ali i zato da zamene odreĊene horske deonice. 2 ĉembala. gong. Tek poĉetkom XVII v.laute. ujedno i vaţno razdob za formiranje orkestra. sastavlien od duvaĉkih instrumenata (flaute. Pod nazivom kamerni 0. Sve o. — R. a da se istakne ritam dodaju mu se udaraljke (doboš. orkestarska svi i solistiĉki koncert uz pratnju orkestra. ORKESTAR. 2 violine piccolo. harfe i udaraljki) izvode dva ili više instrumentalista sa potpuno jednakom tehnikom. nemaĉki pisci kao oznaku za me u teatru na kojem su smešteni sviraĉi. lin basa. doba stvaranja opere (G. dok je kod Kineza i većine azijskih naroda osnovni ljestviĉni raspon kvinta (penta tonika). Die Musik der aussereuropaischen Naturund Kulturvolker. zvonĉići i dr. u razliĉitim većim il i manjim sastavi sa obaveznim instrumentima za isticanje ritma. meĊu tim tzv. Prema instrumentima od kojih je sastavljen. poneki stoje granici izmeĊu orkestra i kamernog ansambla.. umjetne tvorevine. Caccini. mada je operski o. Sunol. me dijskim instrumentima nalaze se gudaĉki. i njegov razvoj predstavlja raz' orkestarskog sviranja uopšte te je to u izvesnom smislu. note gracieuse) kao i vox tremula. izvt u akordima harmonsku okosnicu muzike. Prva svira melodiju. fagoti i njima srodni instrumenti). ima operski o. sastavljen od gudaĉkih instrumen. koji se sastoji samo od gudaĉkih instru menata. horne. i plesni 0. kao doba procvata gudaĉkih instrumenata i ogromn razvoja solistiĉkog sviranja na njima. fagoti. treba otpjevati uz laganu vibraciju glasa. dve ili više). Kompozitori tog vremena zasnivaju ćelu kompoziciju . tj. No i pored toga u orkest XVIII v. Lachmann. raz 1 1 simfonijskog orkestra. u sredini izmeĊu melodije i basovske Unije. — Isti. kao i tzv. orgulje i 1 regal) postiţe majstorske kontraste u senĉenju (nj u sceni koja se odigrava u paklu u orkestru dominiraju dube tromboni). J. zatim. vojni.. one bi se pre mogle nazvati 1 mernim nego orkestarskim telima. vlada izvesna ukalupljenost uvetovana praksom gener. o. 1929. Tom se principu donekle pribliţ jedino neki izraelski i arapski instrumentalni sastavi. bubi ĉinele. viole. basa. reĉ o. Druga grupa izvodi harmonsku podlogu. Usprkos nekim pretpostavkama i ma dokaza da su ĉlanovi Camerate iz Firence i prvi operski ko pozitori za grupu instrumentalista upotrebljavali naziv o. Ċuvaĉki. dok sam o. 1916. stari vek ne ] znaj'e instrumentalne sastave sliĉne orkestarskom telu. Na razvoj orkestra mnogo utiĉe razvoj tehnike sviranja na p jedinim instrumentima. Kompozitori mogu sloţiti sastav orkes i neovisno od navedenih tipova. klavir i orgulje. veća ili manja gru pa sviraĉa koji zajedniĉki izvode muziĉko delo napisano ili obraĊeno za sastav te grupe. ĉinele i dr. a treća. klarineti. tj. javlja se najpre u Fri cuskoj (oko 1680). lj. Egipćana i Indijaca jezgra ljestviĉnog niza izgraĊena je u okviru kvarte (tetrakord). a i po principu grupisanja. ORKESTAR fod grĉ. harfa. koji je preteţno duvaĉki. Već u tom ranom orkestru nalazi se veliki broj gudţ kih instrumenata. trombona. zatim tamburašk sastavljen od tambura raznih veliĉina i oblika. 1 visoka truba.: H. Bitna karakteristika orkestra je horistiĉka postava deonica. 2 m. bilo mogućnosti za zvuĉno senĉenje. klarineti.: G. Operski o. Rousseaua (1754). podra meva se manji instrumentalni sastav (od ital. 2 bas. 3 sordinirane trube. uf trebljavani su razliĉiti sastavi. od prvih instrumentalnih grupa nastalih zbog potreba zaj( niĉkog instrumentalnog muziciranja. obzirom na bogati instrume tarij tog vremena. Pored toga u orkestru ponekad nalaze i harfa (jedna. triangel. M. U muziĉ literaturi srednjega veka ne nalazi se nigde izraz o. Kun. kada je ustaljen današnji sastav orkestra. tj. što bi trebalo znaĉiti. Veće instrumentalne grupe istupale su većinom prilike sveĉanosti. U prvo vreme razvoja insti mentalne muzike njihov je sastav bio najĉešće sluĉajan — prei instrumentalnom fondu koji je postojao.). sviralo se na instrumenti] većinom uz hor. chitarrone. oboe. Musik des Orients. Najstarija definicija u tom smislu nalazi u delu Dictionnaire de musique J. NajrazraĊeniji sistem melodijskih obrazaca. drveni i limeni duvai instrumenti. odnosno u uzlaznom obliku g—as—h—c) koji se susreće i u našim narod nim napjevima. pri ĉemu je uvek imala udeli tehniĉka kvaliteta pojedinih instrumenata i stepen razvoja tehn: sviranja na njima. svaku deonicu (uz izuzetak nekih limenih duvaĉkih instrumenta.). opo^ obzorje. uzvisina). LIT. tromboni i još neke vrste limenih duvaĉkih instrumenata). horne. artikulacijom. limenih duvaĉkih instrumenata (trube. druge violine. naroĉito na gudaĉkim. iskljuĉujući svaku improvizaciju ili individualniju interpretaciju.) Mada sam naziv o. sliĉna zarezu. trube. tj. pa narodni 0 raznim sastavima i dr. Pored ovih najvaţnijih. Zbog toga barok. tromboni i neki iz njihove grupe) i udaraljki (timpani. violonĉela i kontrabasa. Monteverdi i d deli se o. Kod Perzijanaca. ulje na platnu manjeg ili većeg broja odreĊenih melodijskih obrazaca. U današnjem smislu. kao zabavni o. u tri grupe. iako je. O.. poznaje muziĉka teorija Indije i Perzije. Riemann. Degas. Peri. kao naziv za grupu instrumentalista. orijentalni tetrakord (c—h—as—g.. ORISCUS (lat. imao —■ u odne na simfonijski —■ potpuno suprotnu. C. neuma iz srednjovjekovnog notnog pisma. Monteverdi u orkestarskom sastavu opere Orfeo (15 vi< u raznim registarskim veliĉinamg. Barok stvara i prve znaĉajnije oblike posvećene samostalno orkestarskom sviranju. on se od simfoi skoga razlikuje jedino po nameni. clarino. kojih je po broju najviše. moţe biti: gudaĉki. oboe. J. U viru kamernog orkestra postoje razni sastavi. camera soba). LIT. postoje i neke druge varijante orke. Od te podele funkc u to se doba retko odstupa. poĉii se instrumenti u grupnom sviranju upotrebljavati samostah Sve do XIX v.

viole. Šifrovani bas i nekoliko melodijskih linija iznad njega predstavljaju partituru XVII v. U njegovoj Kantati br. U savremenom orkestru sviraĉi nisu smešteni uvek jedna ko. znalaĉki primenjuje flageolete i pizzicato. 2 oboe. Wagner i R. odnosno clavecin ili orgu lje. Dresdenu (oko 1650). a R. 1910. Pored simfonijskih orkestara i filharmonija u koncertnom ţivotu uĉestvuje i veliki broj operskih orkestara. G. 2 fagota. Wien 1909. uz dva fagota i kontrafagot. oko 1610. Kontrabasi su katkad smešteni s leve. R. kao i tehnike sviranja na njima. koja zahteva kamerni instrumentalni sastav umesto velikog orkestra). kontrabas i ĉembalo). van Beethoven još smelije tretira pojedine instrumente. On posmatra o. J. u trijima menueta izmenom veće i manje grupe instrumentalista). Pored razvoja tehnike samih instrumenata. 4 flaute 3 trube 3 oboe 1 bastruba 1 engleski rog 3 trombona 3 klarineta 1 kontrabastrombon 12 1 bas-klarinet 8 horna 3 fagota 2 timpana 6 harfi i 2 harfe na sceni 16 I vi 16 II v 12 viol violonĉela 8 kon Wagner uvodi i nove instrumente. a katkad s desne strane dirigenta. teţeći uvek za zaokruţenom arhitektonskom celinom. 1763 i Euterpe. Preteĉa beĉkih klasiĉara u tom pravcu je Ch. ali već nagoveštava i prirodno diferenciranje razno rodnih instrumenata koje će usavršiti rana klasika. — H. gotovo kamernim tretiranjem p ojedinih instrumenata (otuda i izrazi iz savremene muzike kao kamerna simfonija. kontrafagot.. J. Kapela mannheimskog dvora (osnovana 1720) uţiva u to vreme ugled najboljeg evropskog orkestra. Moderni o. Leipzig). Sastav orkestra još nije bio odreĊen. Kompozitor toga vremena u isto je vreme i izvoĊaĉ. Rameau još više diferencira pojedine instrumente koristeći njihove specifiĉne karakteristike. Njegov o. 2 timpana i gudaĉi. 2 oboe. Razvoju orkestra. Marka u Veneciji. Mainzu (1782). Bruckner u Sedmoj i Osmoj simfoniji. Gezvandhaus. Jahrhundert. Instruments of the Modem Orchestra. tako npr. Zur Frage der Orchesterbesetzung in der zweiten Halfte des 18. Kompozitori romantiĉari još svesnije i ĉešće koriste speci fiĉne zvuĉne karakteristike instrumenata. Tako Berlioz u Rekvijemu uvodi. filharmonijska društva. kao i instrumentalnih grupa. Neke od tih kapela razvile su se u velika orkestarska tela koja deluju još i danas (London. Wagnerove tube upotrebljava i A. Ph.. a naroĉito u XVIII v. M. ophikle idu. pod nazivom kapele. 2 oboe d'amore. Krajem XVI i u XVII v. 2 klarineta. Veliki majstor kolo ristiĉkog orkestra tog vremena je i N.: J. Das moderne Orchester in seiner Entwicklung. po ţelji autorovoj ili prema mo gućnostima. kao i partiture. Osim toga i funkcije instrumenata u savremenom orkestru postaju drugaĉije ( -> instrumentacija). Tako u operama upotrebljava male flaute. od toga 64 gudaĉa. To je -> Academia philharmonicorum u Ljubljani. a u Devetoj simfoniji i ĉetvrtu (taj broj postaje stalan kod svih kasnijih kompozitora). Berlinu (1712. Do promena dolazi osobito meĊu gudaĉima. Rimski -Korsakov. Beethovenove partiture uzor su i novije instrumentacije. Webera. a i meĊu gudaĉke instrumente uvodi novine: violine deli u grupe sa upotrebom sola. uslovljava i stvaranje bogatog koncertnog ţivota u kojem orkestri imaju vaţnu kulturnu i vaspitnu ulogu. uvodi u orkestar treću hornu (u Trećoj simfoniji). tada se u mnogim gradovima osnivaju i tzv. God. Kongressbericht der Internationalen Musikgesellschaft. pri razliĉitim evropskim dvorovima samo stalna orkestarska tela. formira se i velik broj simfonijskih orkestara koji postaju kulturna potreba svakoga većeg grada. graĊenu na ravnoteţi poje dinih grupa instrumenata. Mozart povećavaju broj duvaĉkih instrumenata i razbijaju grupu continua uklanjajući ĉembalo iz orkestra. a do slednije primenjuju i postepene prelaze iz fortea u piano i obratno (diminuedno i crescendo). struktura kao 1 namene simfonijskog orkestra postaje po njihovu delovanju sve odreĊenija. F. pa i kamerna opera. bogat bojama i izraţajnim sredstvima. kao veliki instrument. Haydn i W.). 13 L. Nad njima kompozitor piše jednu ili više melodijskih linija za instrumente visokog registra (melodijske instrumente). U toj prvoj partituri nije bilo jasno oznaĉeno koji instrumenti sviraju melodiju (ĉesto se u njoj nalazi uputa »za dve violine ili oboe«). Londonu (Ancient Concerts. obiĉno je svirao ĉembalo ili prvu violinu te je ujedno i upravljao izvoĊenjem vršeći ulogu dirigenta. Magnificat J. U orkestarskoj muzici XX v. koji kasnije smenjuje bas-tuba. 119 nalaze se gudaĉi. u Tanhduseru kombinuje bas-klarinet sa tri flaute koje sviraju u sinkopama. pored velikog simfonijskog orkestra. 1765). S. 3 oboe. Strauss. Nakon pojave i razvoja radija — posle Prvoga svetskog rata — pridruţuje se već i inaĉe bogatom broju simfonijskih orkestara i velik broj radio-orkestara ĉija je uloga u muziĉkom ţivotu takoĊe veoma vaţna. Kothenu (oko 1720). naroĉito J. Leipzigu (Konzertverein. 1776 i Salomon. pa se ona interpretirala na raznim instrumentima. 2 flaute. (melodija u I i II violini. (heckelphon. napisane za 2 flaute. 1746. LIT. . Uz nju je u XVIII v. MeĊu najpozna tije idu orkestri u Weimaru (osnovan 1700). 2 oboe da caccia. delovao. Wagner je dovršio izgradnju moder nog orkestra. osnivaju se. Strauss i G. Mattheson. a katkad i lauta). upotreba grupe continua — violonĉelo. U Devetoj simfoniji pored dve flaute upotrebljava i piccolo. Schlesinger. — K. E. Handel. Ph. Kod Wagnera je o. predstavlja vrlo bogatu i šaroliku paletu instrumentalnih boja. u operi Der Fliegende Hollander koristi 3 piccolo flaute za postizavanje naroĉitih efekata.. U njihovo vreme pronaĊen je i usavršen klarinet koji tada ulazi i u orkestar. još i ĉetiri posebna duvaĉka orkestra i o sam pari timpana. U XIX v. Goldschmidt. ĉesto pojaĉana duvaĉima u unisonu. A. Oni uvode neke orkestarske efekte (tremolo). Pojedini diri genti traţe da im s desne strane spreda budu druge violine umesto violonĉela. Vrlo ukusno upotrebljava engleski rog. Duvaĉke instrumente upotrebljavaju za izvoĊenje harmonije u akordima ili — što je još vaţnije — koriste svaki od njih i za sviranje melodije. 1795). osnovana 1685) imali svoje kapele dvorovi u Londonu (oko 1550). doprinelo je tome i pronalaţenje novih instru menata. primenjuje u orkestarskim delima izrazitije koloristiĉke kontraste nego njegovi savremenici. 2 horne i gudaĉke instrumente sa ĉembalom. 4 trube i 2 timpana. 2 oboe. pa ĉesto postizava i ĉisto naturalistiĉke efekte. U doba beĉkih klasiĉara stvara se osnova i strukture i funkcije savremenog simfonijskog orkestra. pri većim i manjim evrop skim dvorovima. kao i sve bogatstvo harfe. Stuttgartu (1757). i655)> Sondershausenu (1637). Wagnerove tube da bi ublaţio razliku izmeĊu horni i trombona. gudaĉku grupu (I i II violine. Gluck. Koblenzu (1782). 1 ili 2 fagota. dostigao svoj najmonumentalniji oblik. Ceo taj bogati instrumentarij i vanredno poznavanje tehnike sviranja i upotrebe pojedinih instrumenata kod Beethovena su samo sredstva kojima on postiţe zvukovno monolitnu orkestarsku celinu. po nameni sliĉna simfonijskom orkestru. — F. 1900 — 01. On prvi mesa i kombinuje dve instrumentalne boje da bi dobio novu boju. Strauss pron ašao je i neke nove boje. Jahrhunderts. preteĉa je velikog sastava kojim se kasnije sluţe R. saksofon i dr. Mahler iskoristili su u svojim delima sve zvukovne mogućnosti orkestra Wagnerova tipa. Forma. 2 horne. U baroknom sastavu orkestra velik je broj gudaĉkih instru menata. U njima autor kombinuje stari naĉin pisanja za o. fagot). Berlioz u delu Grand traite d'instrumentation et a"'orchestration modernes (1844). ĉelesta. Stamitz. Tako su uz već pome nute i neke druge italijanske dvorove (kapela crkve sv. SBIMG. svi se instru menti nisu nalazili u svim orkestrima. koristi specifiĉni ton viole. mnogo doprinose pripadnici mannheimske škole. Uz to je ovde obavezan i continuo (generalbas) što ga sviraju ĉembalo ili orgulje zajedno sa basima i violonĉelistima. Volbach. 2 flaute. violonĉelo. Parizu (Les Vingt-quatre violom. W. Gothi (1648). Beĉu (1662) i dr. Vrhunsko su dostignuće orkestarske literature tog vremena ĉetiri simfonije C. a uz tri trombona i ĉetvrti instrument. Bambergu (1781). Das Neu-Eroffnete Orchestre. Miinchenu (1778). violonĉeli i basi). Slobodno i virtuozno tretiranje pojedinih instrumenata unutar orkestra razvija osobito H. 3 trube i timpane. 2 trube. veliki poznavalac efektne upotrebe pojedinih instrumenata i instrumentalnih grupa. dešifrovane akorde izyode akordski instrumenti (ĉembalo. Parizu (-»■ Concerts spirituels). Hamb urg 1713. Bacha (1776).ORKESTAR harmonskoj podlozi (basovoj liniji) koju sviraju instrumenti dubokćg registra (bas. Haas. Les Petits violons. Bacha pisan je za hor. naroĉito u XIX v. dugo upotrebljavanom sastavu: 2 flaute. Sastav orkestra za operu Lohengrin neobiĉno je bogat i karakteristiĉan: 3 trube 1 bastruba 3 trombona 1 kontrabas-trombon 8 horna 2 tenor-tube 2 bas-tube 1 kontrabas-tuba Ukupno 106 sviraĉa. Kasselu (1782) i K0benhavnu (1784). Za doĉaravanje razliĉitih romantiĉnih raspoloţenja na temelju korišćenja zvukovnih mogućnosti pojedinih orkestarskih instrumenata izvrsni se primeri nalaze u partiturama C. Havdn i Mozart izgraĊuju klasiĉni o. u karakteristiĉnom. 1701 osnovano je prvo filharmonijsko društvo na teritoriju slavenskog juga. zvuk novog kvaliteta. ćeli niz orkestarskih sastava. Razvoj graĊansk og staleţa u drugoj polovini XVII v. uzimajući u obzir njihove individualne karakteristike. Sve te mogućnosti instrumenata u orkestru obradio je H. broj duvaĉkih instrumenata i udaraljki manji je. zanimljive zvukovne kontraste postiţu smenjivanjem razliĉitih orkestarskih grupa (npr. —■ R. Drvene duvaĉke instrumente upotrebljava još slobodnije nego Havdn i Mozart. oseća se teţnja za smanjivanjem glomaznog orkestarskog aparata — kakav nalazimo u delima kasnih romantiĉara —• kao i za solistiĉkim. R. Berlioz. Kod majstora baroka orkestarska partitura postaje sa vremenom sve odreĊenija. već u prvim delima nagoveštava sklonost ka novatorstvu. trombon i harfu. Das Orchester der italienischen Oper im 17.

1726. ORLOV. New York 195: — N. Orlando di ORLIKOVSKI. Making an Orchestra. pri prelasku preko Albanije. L'Fster. 1709. Froman u Zagrebi God. zajedno sa raznim muziĉkim društvima. Neki su ovalni. ameriĉki d: rigent madţarskog podrijetla (Budimpešta. Pokornoga. od 1936 pomoćr dirigent (uz L. ORLOVA dugogodišnjoj umjetn ĉkoj karijeri ostvarila je broju solistiĉke kreacije. 1962. — V. Đavo u selu (Lhotk: i Ohridska legenda (Hristić). — G. ORMANDY. Torino 1927. Orchester. God. Docnije. Ko. London 1946 ( I I I izd. New York 1931. Camhridge 1940 ( II izd. 1723. Torchi. 1720. Novom Sadu 1907. Carlo re d'Alemagna. Griselda. Jahrhundert (disertacija). Untersuchungen zur Klangdifferenzierung im modernen Orchester. — A. Biniĉkog. Na njoj su zvuĉni otvori razliĉita oblika i veliĉine (okrugli u obliku slova C ili F. Giuseppe Maria Orlandini. Carse. — L. s kojim je ĉest odlazio na koncertne turnej po Americi i Evropi. Petruska i Ţa) -ptica (Stravinski). 1705. 1721. Biniĉkog. Ghisi. Un Vecchio innamorato. u Solunu i okolini. a njegova je aktivnost trajala do Drugoga svetskog rata. Melinda e Tiburzio. Blume. God. 1932—33 u Osijek i zatim ponovno u Zagrebi 1949—54 bila je baletni majste i koreograf Rijeĉke opere. Teuzzone. Procee dings of the Musical Association. bio tada jedini simfonijski orkestar u Beogradu. sa horom Stanković izvodi i prva vokalno-instrumentalna dela (1907. CornĊoup. Tcrry. Eugene (pravo prezime Blau). Full Orchestra. Lucia. Fellereru.: G. osobito u baletima LabuĊe jezero (Ĉajkovski Šeherazada (RimskijKorsakov). . F. La Merope.) 1958. 1726 i dr. Herz~ feld. Broder. K. Brass Instruments in the Orchestra. Bekker. Dno i strane ormarića redovito su od tvrd drva. Fuhrmann. obnavlja se i daje. 1916 — 17. L'Oratorio musicale in Italia. X. La fida ninfa. Orchester und Orchesterpraxis in Deutschland zwischen 1780 und 1850. — R. — H. 1910. MGG. Bologna 1920. La Fede tradita e vendicata. // Marito geloso. Amore e maestd. La Donna nobile. The Orchestra from Beetrjoven to Berlioz. La Cappella musicale della Corte di Toscana. 1725. Lisetta e Delfo. S tim filmskim orkestroi zapoĉeo je 1924 svoju dirigent sku karijeru. Bach's Orchestra. ORMANDY na. Polovjecki plesovi (Borodin). izgubio muziĉku arhivu i instrumente. F. Mnog je nastupao u evropskim australskim orkestrima. 1717. mnogo afiniteta im i za kompozicije impresionista. V 1964). Cucuel. // Figliuol prodigo. — L. 18. u A. Resonanzkasten. 1946). itd. 1922. Kao direktor baleta u Baselu (1955—67) postavio je brojr cjeloveĉernje klasiĉne balete. Strauss Djelovao zatim 1952'—55 u Oberhausenu kao pedagog i korei graf. 1912. 1950). Pariš 1955. prvog simfonijskog orkestra u Beogradu osnovanog 1899. Studie zur Vorgeschichte der Orchestersuitc im 15. Arsace. pod upravom S. gdje je neko vrijem bio koncertni majstor Capih Theatre Orchestra u New Yoi ku. London 1942 (IV izd. The Story of Orchestral Music and its Times. St. L'Amor generoso. TO. koi gudaĉkih i mnogih trzalaĉkih ţicanih instrumen ata trup (korpus koji sutitranjem pojaĉava ton proizveden titranjem ţica tako da mi daje volumen i kvalitetu. 1731 . — 16. odlomke iz opera. — D. Ifigenia in Tauride. g. Bolero (Ravel). — H. C. R. Od 1723 dirigent dvorske kapele i od 1732 kapelnik u katedrali. Vaskrsenije S. 1742. Historical Sketch. Vologeso re de' Parti. RMI. London 1934. 1962. Nettl. XI 1921 —). 1953. 1717. Sn. Stvaranje sveta J. 1718. V 1903 — Uĉenica B. 1916—21 profesc na Moskovskom konzervator ju. X. Canzonette i drugo. Das Orchester als Ausleseprinzip. L'Orchestra in Monteverdi. ruski pijanist (Jelec. L'Odio e l'Amore. Tbilisiju i Pragu. \ Beethovena. druga polovina XVII st. a potom i po Francuskoj (1916). Sedam reci Hristovih i 1908. Cambridge 1948. IX. Studirao klav u Moskvi kod V. Vaclav. 1720. ORLOVA. Instruments of the Modern Orchestra. 1709. obilazi osloboĊene krajeve i prireĊuje koncerte. U poĉetku ima samo duvaĉke instru mente. 1730. Becker. L'Orchestre de Chambre. 1923.) 1954— Zbornik L'Orchestra. Boult. Stoddard. 1928. 1696. — H. Das grosse Orchester. Netll. Della Corte. gornja daska ■— glasnjaĉa — uvijek je od meka crnogoriĉno. u izvo Ċenju opera i oratorija. docnije dobija i gudaĉke te razvija znaĉajnu delatnost. Wien ( I I izd. Nekad su s plohe ormarića za rezonanciju pojedinih instrumenata ukrašaval inkrustacijama. — O. // Bottegaro genliluomo. caisse de resonana njem. Music and Let ters. Pariš 1934. — M. ijzi. Uĉestvovao je. Šut i Romeo i Julija (Prokofjev). The Instruments of the Band and Orchestra. 1744 i dr. O. Grabbe. Pariš 1913. Lo Scialacquatore. Bachs Orchestra. Berlin 1938. — Isti. // Carceriere di se slesso. Ćtudes sur un Orchestre au XVIII e siecle. 1721. Te mara (Balakirjev). Giuditta. While the Orchestra Assemble. Jachino. // Marito giocatore e la moglie bacchetlona. Commins. Temistocle. L'Orchestre et ses instruments. / Fanciulli babilonesi. Znatan uspjeh postigao je 1966—• kao direktor baleta Beĉke drţavne opere koreografijama Dapht. Monsieur di Porsugnacchi. Symphony Conductors of the U. Aubert i M. L'Orchestra. izvodeći prve simfonijske kon certe u Beogradu. The Orchestra. Premda je za vreme Prvoga svetskog rata. Po impulsu je romantiĉar. 1712. XI 1899 — Violinu uĉio na budimpeštar skoj Muziĉkoj akademiji ko J. — A. Kralik. 8. — F. Škotsk a. The Orchestra in the l8th Centurv. Ti su koncerti bili na znatnoj umetniĉkoj visini. RMI. Schumanna i R. 1722. talijanski kompozitor (?. et Chloe (Ravel). 1708. Carse. Regensburg 1962. Le Nozze di Perseo e Andromeda. van Beethovena. 1712. Gli Arnori infelici di Ammone. 1956). Or« 26. 1913—] nastavnik na Visokoj muziĉkoj školi Filharmonijskoga društ\ u Moskvi. — A. Kutija igraĉaka (Debussv). uĉestvuje u pozorištu u komadi ma s pevanjem i u operama. > Igumnova. Klasiĉni balet studirao kod V. L'Ammalato immaginario. Hickmann i H. — G. ovvero Larinda e Vanesio. LIT. Williamson. 1716. ruski plesaĉ i koreograf (Harkov. Antologia della storia della mušica. // Farasmane. — H. — H. — H. Schallkasten. pej. Sjeve noj i Juţnoj Americi i na Dah kom istoku. Bahĉisarajsk fontana (Asafjev). potpurije i fantazije. Gli Strumenti d'orchestra. New York 1942. Kroyer. 1727. izvodio simfonijsku muziku. 1740. drva. R. ORKESTAR KRALJEVE GARDE formirao se 1904 iz Beogradskog vojnog orkestra. pod dirigovanjem S. X 1760). L'Orchestre. — F. — R. — R. 31.. The Orchestra. Balbo e Dalisa. j nesumnjivo jedan od najistak nutijih dirigenata našeg vremc E. Carse. Hind. Music and Letters. Giuseppe Maria. Festschrift fiir Th. plesaĉic i koreograf ruskoga podrijt tla (Kijev. Program je obuhvatao popularne kompozicije. 1921 preseli se u SAD. Semiramide. Ormisda. cassa di risonanza). ovvero La Virtii al cimenio. 1694. Le Amazoni vinte da Frcole. S. London 1949. Bakaleinikoff. 1713. 1713. 1715. Pasquetti. Nikolaj Andrejeviĉ. 1739. a neki su kruškoliki (instrumenti iz porodic lutnje. Leipzig 1921.— M. / veri amici. Die Sitzordnung des Orchesters. Opere: Artaserse. 1715. Pincherle. Ataulfo re de'Goti ovvero La forza della virtii. God. gitara. I7th Century Orchestral Instruments. L'Amor lirannico. Preobraţenskog. Havdna.A. Grullo e Moschetta. 1961. Venceslao. u formi plamenih jezika). 1712. London 1949. nek vrste tambura). La Costanza trionfante nel martirio di S. The Orchestra and its Instruments. Tanjejeva. God. Koncertira u Skoplju 1906. Tagliavini. Landowski. 1948. Olga. Odesi 1911 (sa horom Stanković). II 1892 — Inverness. New York 1936 (novo izd. UInnocenza difesa. Koreografirao i za Beĉku reviju na ledu kao i za televiziji God? 1970 u Zagrebu postavio balet Šćelkunĉik (Ĉajkovski). mandolina). — P. Eugene Ormandy. Scbastiano. Berenice. — F. Devetu simfoniju L. DJELA. Musikblater. — G. 1921— 33 solistica balei Hrvatskoga narodnog kazališl u Zagrebu. DRAMSKA. Nerone.14 ORKESTAR — ORMARIĆ ZA REZONANCIJU Spectre de la rose CWeber) i Wiener G'schichten (J. — A. 1730. Nino. Scorpionija i 1719 postao ĉlan društva Accademia Filarmonica u Bologni. Od 1922 ţivio u Parizi koncertirao po Evropi. Plesaĉku karijeru zapoĉeo u Harkovu. 1718. Carse. Spomenica K. —Johnstone-Stringham. The Orchestra in England. 1721. Uĉio vje rojatno kod D. Schultz. MGG. Luĉio Papirio. A. 1722. 1940. tal. k. Leipi-ig 1910 (II izd. Sulima i V. 1931—3 vodio Minneapolis Symphon Orchestra. . 1712. Svaka skupina istovrsnih ţicanih instrumenata ima ormari za rezonanciju karakteristiĉna oblika. ORLANDO DI LASSO -> Lasso. Oratoriji: // Martirio di S. D. u kompoziciji uĉenik S. 1708. — P. The Orchestral Problems of the Future. Lon don 1951. Stokowskog od 1938 muziĉki direktor. zatim na Konzervatoriju kod K. Firenze 1954. 1720. Carse.S. — Ch. — F. Massimiano. London (II izd. Sacre du printemps (Stravinski) i Pepeljuga (Pri kofjev). The Story of Orchestra. London 1932 (novi otisak 1958). — A. 1724. Pariš 1951. izvrsno interpretira djela L. 1734. I svojoj o. G. 1723. 1715. a posebnu im vaţnost daje ĉinjenica da je O. Paride. Malipiero. B. L'Orchestre enfantin. 1725. L'Orchestra nel' 500 e' 600. Alessandro Severo. spljošteni s vitiĉasto uvijenim stranama (gudaĉki instrumenti. 1738. 1732. ORKESTRACIJA -> Instrumentacija ORLANDINI. Creuzburg. Das Musikleben. ORMARIĆ ZA REZONANCIJU (franc. — VOKALNA. Pariš 1949. Hotucs. 1719. Regensburg 1966. 1950 osnovao u Munchenu vlastitu trupu za koju je koreografirao balete Petruska (Stravinski). Straussa. — Lorenl i Barret. 1732. Hubava. 1718. koncerte na Krfu. Licitarsko srce (Baranović). Hristića. Orchestra e orchestrazione. 1722. Nizinske u K jevu i M. — L. Regensburg 1933. 1920. Schreiber. La Preziosa ridicola. LIT. pod vodstvom D. — Firenca. Safonova. 1909. Ifigenia in Aulide. 1921).). La Fedeltd coronata. Antigona. MGG. Milano 1955. 4. 1737. Terry. 1963). I. Posle Prvoga svetskog rata. 1741. — Ch. o 1941 glavni dirigent Philadei phia Orchestra. i dalje sa Biniĉkim na ĉelu.: H. Firenze 1906. Die neue Sitzordnung dcr Simfonieorchesters. — P. L'Oronta. 7. 1725. 1722. Posljednje godir ţivota proveo u Invernessu. Arianna. Adelaide. S. Gandolfi. 1711. I. — A. 1719. 24.

op 39. obou. IV 1928 —). za kojim slijede brojni nastupi u muziĉkim metropolama Evrope i Amerike. Musical Ornamentation (2 sv. Lyon 1925. XII 1927). Ukrajina. Quid. Vogelmeier. Sastoji se od 4 knjige: Cantus planus. ORK ES TRALN A: s imfo nija . instrumentu ili kompozitoru (-> Ukrasi u muzici). kompozitor i muziĉki pisac (Gev gelija. Kulturen ţivot. ->■ figuracija. 1954. U trećoj knjizi nastoji dati sistematske upute o izvoĊenju litur gijskih lekcija. solo-pesme Karijatida i Portret-. Andreas (Ornithoparcus.ORNAMENTI — ORTHEL ORNAMENTI -» Ukrasi u muzici ORNAMENTIRANJE (lat. 1967. 1929. Dolmetsck. 1921. Creation musicale macedonienne d'aujourd'hui. Profesor klavira na Konzervatoriju u Hagu i kompozicije na Konzervatoriju u Amsterdamu. Jubilaeus Musicis. 1968. W. 1969. Prilog prouĉavanju orskih obrednih igara u Jugoslaviji. 1961 i IV. Sv. Beograd 1957. Smatra se da su neki narodni obiĉaji i ophodi u Srbiji (npr. Psalam za recitatora i duhaĉki orkestar. 1966. 1958. Suite des gnomes. a s tim u vezi mijenjao se i naĉin oznaĉavanja i terminologija (-> diminucija. 1962. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. Societes chorales. osobito u krugu radniĉke klase. Vogelhofer ili si. Završio studij arhitekture. 1945. a 1910 oko 2200 s preko 60 000 aktivnih ĉlanova (orpheonista). ĉileanski komp ozitor i muziĉki kritiĉar (Santiago. Hubert) i orgulje (A. ali se njihove ritmiĉke. Weber. Ĉetiri simfonije: I. Studien zur Entwicklungsgeschichte der ornamentalen Melopoie. Heitor Villa -Lobos. — Lj. Brunold. Ilijašević) za tenor. unutar jednog razdoblja ponekad se jedna te ista vrsta ukrasa biljeţila razliĉitim znacima ili obrnuto. skupni naziv za raznovrsno ukrašavanje melodije. Studirao na Konzervatoriju u Hagu i na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. Zvuk. -> manira). nizozemski kompozitor i pijanist (Rosendaal. izdan 1517 u Leipzigu. Ać. Suite russe. Die Verzierungen in der Musik. 1933. solo -pjesme. Kultura. —• KOMORNA: sekstet za klarinet. Stoga je muziĉko ornamentiranje u odnosu na tempo. Ĉeškoj. Gi. lazarice. 1972. 1971. 1966. 1969. Njegov traktat Musicae activae micrologus. Madţarskoj i Rusiji. London 1893 — 95 (novi otisak. SAN. 1918. g y 1944. pantomima Lima Beans. koraĉnica Richard Wagner za duhaĉki orkestar. — A. 1954. 1929. klavir^ ĉembalo i udaraljke. pa ih je 1862 bilo više od 300. Pariš 1889. Marechal i G. — R. New York 1961). prema vlastitim rijeĉima. klavirski kvintet. 15 skupine plesaĉa. po Austriji. opći naziv u Francuskoj za amatersko pjevaĉko društvo. bio je raširen od XVI do XVIII st. —■ VOKALNA: kantata Ţetva (S. ples). Rad XIII kongresa saveza folklorista Jugo slavije u Dojranu 1966. klavirski trio. zbor i orkestar. 1913. 1971. Nocturne and Dance of the Fates. baleti Juventud. I. Leo Ornstein. Allende. zbor i 5 grupa instrumenata. Leo Ornstein. kontrabas i ĉembalo. na Institute of Musical Art i na Konzervatoriju u New Yorku. S. 1937. Ko. Goglia. ORKESTRALNA. — DRAMSKA: opera La Sibila Casandra. Muziĉku karijeru zapoĉeo 1940 u Santiagu kao zboro voĊa na Katoliĉkom univerzitetu. — Missa in tempore discordiae za tenor. Badnja veće i dr. ornamentum ukras). 2 nokturna. op. 1931. O. Leipzig 1908 (novi otisak 1953). Sonata a quattro za flautu. Kul turen ţivot 1971. razdoblju. zatim direktor Instituta za folklor. znakovima za ukrašavanje mogu se naznaĉiti samo pojedine vrste ukrasa. style. 2 Impressions de Notre-Datne. LIT.: E. man. Ziirich 1957. 1972. Pajto ndţijev.). kantata America. Eptameron vita. ORPHARION (orpheoreon. — KLAVIRSKA: Tuga za poginule heroje Bugarske Balkanskog rata. — P. Antun. Obertura festiva. Stockl). opera-oratorij El Retablo del rey pobre. pravo ime vjerojatno Vogelsang. Arti musices. Kao muziĉki pisac bavi se istraţiva njem makedonske muziĉke prošlosti. 6 preludija za violonĉelo i klavir. odnosno pojedinih temeljnih tonova melodije. 1967. X. 1954. 1914. svita. Cossack Impressions. ORTAKOV. Od 1961 u Skopju profesor na Srednjoj muziĉkoj školi. dinamiĉke i agogiĉke vrijednosti ne mogu posve toĉno fiksirati. violonĉelo i klavir. La Situation musicale et l'instruction publique en France. Povodom 60-godišnjice roĊenja Trajka Prokopieva. muziĉki kritiĉar lista El Mercurio i od 1949 urednik ĉasopisa Revista musical chilena. 59. scenska muzika. Impressions de la Tamise. U općoj je upotrebi kod Bugara za plesove što ih izvode ORTHEL. — P. Kroz suton. 1914. jedan te isti znak mogao se odnositi na razne vrste ukrasa ovisno o zemlji. Berlin 1957. orpheoron). Leo. Roma 1949. Na ĉelu pa riških orpheona stajali su istaknuti muziĉari. 1970. MGG. usavršavao se u SAD kod R. 1960. Leon. — N. Storia degli abbellimenti musicali. — -KOMORNA: gudaĉki kvartet. iskorišćujući iskustva steĉena na puto vanjima. Filmska muzika. Istodobno se u Parizu razvio pokret za osnivanje amaterskih pjevaĉkih zborova. već definira takt kao ritmiĉku mjeru za dirigenta. DJELA. Od 1961 profesor je kompozicije na Univerzitetu u Bloomingtonu. 1915. Toma Prošev. 1. 1967. Kroz san. Skopje 1953. U njegovu koncertnom repertoaru istaknuto mjesto zauzimaju djela moderne klavirske literature. i D. X. u. — Psalam XIII za zbor i orkestar. Buchanan. kada su ukrasi posve toĉno tonski i ritmiĉki notirani oni gube svoj pravi ornamentalni karakter i postaju strukturalni element kompozicije. Muziku studirao na muziĉkim akademi jama u Zagrebu i Beogradu (1955 diplomirao na Istorijsko-folklornom odseku). Od njegovih kompozicija istiĉu se de ĉje pesme i gudaĉki kvartet. 1947. Joy. I 1919 —). 1946. Društva su ubrzo stekla veliku popularnost. 1945. ->■ koloriranje. 1924. 1957. varijacije i fuga. nokturno za klarinet i klavir. Canciones Castellanas za sopran i 8 instrumenata. —■ Pantomima Ballet.: A. funkcija i oblici ornamenti ranja mijenjali su se tokom muziĉke povijesti ovisno o stilu. London 1915 ( I I izd. Skopje 1968. Uz to 1956 —63 muziĉki kritiĉar Radio-Skopja. oko 1490 — Miinster. Pares. Vlastimir Nikolovski. Suite 1945. W. DJELA. Zanimljive su mno ge pojedinosti toga traktata. 1914. Martens. Lysislrata Suite. Andreas Ornitoparchus. 73 — 74. 60. Srbiji i Crnoj Gori. Three Moods: Anger. gdje je studirao na razliĉitim univerzitetima. 1925). vještini i mašti izvodioca. Kvintana. no invocamos tu nombre en vano. 1945. 1930. klavir i gudaĉki kvartet. Ime je uveo G. Antun Oršić. Divertimento za 3 duhaĉka instrumenta. 1951. Cantus mensuralis. muziku uĉio na Konzervatoriju u Santiagu (H. Od 1894 odrţavaju se redovito festivali pod nazivom Concours Orpheoniques. 1962. \^\~!\ Concerto de cdmara za mali orkestar. Groblje. Accentus i Contrapunctus. Odatle su ih većinom preuzimali kompozitori drugih zemalja. Putovao po Njemaĉkoj. 1962. ritam i izraţaj uvijek ovisno i o ukusu. fanfares. dodole i dr. odreĊenim figurama. MQ. 1965. Majstor vokalne lirike. 3 sonate za violonĉelo i klavir. H. 26. Prelude tragique. trzalaĉki in strument sliĉan lutnji. L. Zvuk. 19481 Umbral del sueno. 28. Firfov i G. H. njemaĉki muziĉki teoretik (Meiningen. Nasuprot tome. 1962. Tehnika. Arhitektonika makedonskog »Ora«. Concerto a tre za violinu. 2 sonate za violinu i klavir. XII 1892 — ). K. 1967. 1914. Zvuk. Fasano. ORNITOPARCHUS. naziv za zborne narodne plesove. — H. Pariš 1910. Dannreuther. Ti. ORO (od grĉ. ORREGO-SALAS. La Mušica in Macedonia. LIT. Musical Portraits. nastavnik muziĉke historije na Konzervatoriju. Linin. 2. vuĉe podrijetlo iz prakse improviziranja i variranja koja se susreće u svim muziĉkim kulturama. Cantos de Advenimiento za mezzosopran i 2 instrumenta. — W. X°P°? kolo. 4 kratke pjesme za saksofon i klavir op. Smigdski. X 1905 —). Serenata concertante. 50. 1929. 1949. 1950. njihova struktura i djelovanje temelje se. oko 1535). ameriĉki pijanist i kompozitor ruskoga podrijetla (Kremenĉug. 2 — 3. — F. Umjetniĉku karijeru poĉinje 1911 koncertom u New Yorku. sv. Traite des signes et agrements employes par les clavecinistes fran cais des I7e et l8 e siecle. gambista i ĉembalista. ORŠIĆ. IV 1878 — 23. LIT. Gloria a San Cirillo. a bogatstvom sadrţaja nadmašuje sliĉna djela onoga vremena. The Interpretation of the Music of the I7th and l8th Centurv. obiĉno u obliku kola. 1918.: J. suradnik ĉasopisa Zvuk. Wissmera na Scholi Cantorum u Parizu. deĉje pesme: Svetulka. 1964. C. — KLA VIRSKA: Deĉja svita. 1931. Poetns of 1917. 2 koncerta za klavir (I. so nata za violinu i klavir op. poĉetnicima-kompozitorima preporuĉuje da se sluţe jednom vrstom partitura sa deset linija.) ostaci orskih obrednih plesova. Zur Aesthetik des musikalischen Ornaments (diserta cija). na »emocionalnoj logici«. Makedonski narodni ora. dotad nepoznatih u Njemaĉkoj. Pesna i oro. zborovi. gu daĉki kvartet.KLAVIRSKA: 4 sonate. 1964. ORKESTRALNA: Pjesme bez rijeĉi za vi olonĉelo i orkestar (Proljetna pjesma. 1939. Niz godina predavao na Muziĉkoj akademiji u Philadelphiji. Georgii. op. 1944). Ţivko Firfov. Sjećanje) . 1952. — Isti. — R. 1915. 1934. 2. Djelovao je kao kontrabasist Zagrebaĉke opere i orguljaš u crkvama sv. ORNSTEIN. solo -pjesme. Giitersloh 1877. LIT. Ornstein and Modem Music. Leo Ornstein. Peace. Umjetnik suvremenih stremljenja. London i New York 1922. un mušico de Nueva York.: Ţ. 1969. suita Escenas de cortes y pastores. 1948. New York 1918. — KLAVIRSKA: sonata op. 1924. suita Life of Man. Coplanda (kompozicija) te kod P. 1965. 1964. 61. op. — W. Janković. i to u djelima francuskih lautista. DJELA. DELA: simfonijska pesma Karaorman. zamišljen je kao instruktivno djelo za mladeţ. Die Ornamentik der Musik. 4. 1964. Santa Cruz). Broder. koncert za duhaĉ ki orkestar. SAD. Leipzig 1913. 1. 1967. 1971. koncert za klavir op. Alborada za ţenski zbor. Kulturen ţivot. ibid. Gounod (1852—60). I I . A. Studirao na Konzervatoriju u Petrogradu. MGG. 1914. L. Beyschlag. V. Katarine i drugdje. Wilhem ĉijim je zalaganjem 1835 nastava pjevanja uvedena u sve pariške osnovne škole. Dragoslav. Dobar . 1916. — SPISI: Aaron Copland. LIT. Tako u drugoj knjizi autor donosi velik broj tabulatura i notnih primjera. Na Muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio kontrabas (I. 11. LIT. Grafiĉki simboli muziĉkog ornamentiranja izdiferenci rali su se u najvećoj mjeri u XVII—-XVIII st. zborovi. — A. Njegove najkarakteristiĉnije kompozicije pisane su atonalno. Medu zanimljivim pojedinostima O. Tri ruske impresije za violinu i klavir. Primjenjuje se u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici i biljeţi razliĉitim znakovima.). npr. Dijalozi. 1952. 1962. — VOKALNA: kantata Slovo za Kiril i Melodij. direktor Opere i od 1967 profesor na Visokoj muziĉkoj školi. — VOKALNA: Cantata de Navidad za sopran i orkestar. Sonata a duo za violinu i violu. Juan Antonio. 6. 2c. D. work. — K. Niemoller.: C. 77 — 78. 22. kompozitor (Zagreb. 1954. 3 Weihnachtschbre za zbor. Arabesques. — . 1924 i dr. Lach. Štoviše. odreĊenoj sredini ili ukusu. 1966. Herzoga (muzikologija). Prilog prouĉavanju muziĉke prošlosti M akedonije. Ornitoparchus aus Meiningen und dessen Lehre von den Kirchenaccenten.: J. Thompsona i A. 101. ORPHĆON. Rosenfeld. MeĊutim. osobito u Makedoniji. sa 6—8 pari ţica od mjedi ili ĉelika. Monographie universelle de l'Orpheon. solo-pjesme. Poema za flautu i klavir. Macedonian Review i dr. Petra. — SPISI: Za muzikata. 7 Mo-ments musicaux. kompoziciju uĉio kod P. a od 1940 na tamošnjoj Ornstein School of Music i na Temple University. Rosen biser i Zima. Lyra. simfo nijska pjes ma The Fog. III. Langa i G. Mace donian R~eview. tonovima ili skupinama nota kraćeg trajanja. Mušica sacra in Macedonia. meĊu kojima i Ch. — A. 1952.

I 1973). 1844. na španjolskom i talijanskom jeziku). — KLAV1RSKA: sonata. 1853. 16. Zainteresovan za zvuĉni fenomen svojih ostvarenja.. Berlioza). Bio je Maestro de Capilla Fernandosa od Toleda vojvode od Albe i 1558 boravio je na njegovu dvoru u Napulju. ĉetiri tridesetidruginke (JC). Leon Orthel. Rajmonda) i Seljanka iz Medne gore (P kofjev. 1955. Berlioz. Klasiĉna uvertira. Crossfire.: R. DJELA. Vaucluse. nota koja po trajanju odgovara osm trajanja cijele note. je izvršio snaţan utjecaj na muziĉki ţivot Pariza. koji se za ostvarenje svojih ideja bon i rijeĉju u ĉlancima. Vaganove. koncert za orkestar Silhouette. 1829. 1962. Schonberga i neoklasicistiĉka P. — Komponirao kraća djela za klavir. 2 moteta u obradbi za vihuelu u zbirci E.). Joseph d'Ortigue. . U svom zrelom razdoblju O. formalne i harmonske probleme. djelomice sa Th. DELA. 1970. a zatim se posvetio muziĉkoj publicistici i historiji crkvene muzike te je od 1829 u Parizu suraĊivao kao muzi ĉki kritiĉar u razliĉitim ĉasopisima i dnevnicima. 1553 (obj. . Diferen- OSTERC. De l'Ecole musicale italienne et de I'' administration de iAcademie royale de musique a l'occasion de l'opera de M. Uĉio zatim trombon i od 1905 svirao u orkestru B. Komp nirao je i ćetvrtstepenu m ziku s namjerom da je uvede i tako obogati i slovensku muzici kulturu dostignućima suvremene zapadno -evropske muzike. 1940. a 1954 postal a soliš baleta lenjingradskog kazališta Kirov. os bito ĉeške i njemaĉke.: M. Olivera. 1957. kanta Magnificat. U tom sluĉaju potpunija je ozn. 1953. daje i uvid u instrumentalnu praksu XVI st. Joseph Louis d'. scherzo za klavir i orkestar. IV 1932 —). Kid Edward. OSMINKA (J"). svita šumske priĉe za hor. 1839 (novo izd. u notnom tekstu oznaĉuje varijantu u iz1 denju pojedinog kraćeg odlomka kompozicije. Polazeći od neoklasicizma. Studirao pravo u Aix-en-Provencei. Kao jedanaestogodišnji djeĉak svirao u kvintetu s prijateljima na instrumentima koje su sami izradili. Rossini dans l'opera francais. guda ĉe i udaraljke. Ory's Creole Trombone i Savoy Blues. 1895 — Ljubljana. Sinfonia conccrtante za klavir i orkestar. španjolski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Toledo. koja za slušaoca ima podjednaki efekt kao i alizacija originalnog teksta. 1861. Clementom pod naslovom Journal des maitrises. osim uputa o ornamentici. LIT. Beograd 1969. 1962. oko 1510 —?. MGG. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. 1964. 1959— 64 profesor muziĉke škole Josip Slavenski. ORKESTARSKA: Concerto solenne za klavir. 1862 obnovio ga zajedno sa F. Debitirala 1950. 1853 (II izd. Piccola snifonia. a zatim u Chicagu ĉlan orkestara K. Zastupnik savremeno g muziĉkog jezika. 1962. hislorique et theoreligue du plain-chant . koja djelomice još i danas stoji pod njegovim utjecajen Znaĉajan je bio i njegov rad u MeĊunarodnom društvu za suvn menu muziku (SIMC). on je poĉeo sve više poklanjati paţn jasnom izlaganju sadrţaja i preglednijoj formalnoj izgradn Iz toga vremena potjeĉe nekoliko njegovih ostvarenja. U harmon se sluţio novim strukturarr dajući pri tome prednost mali i velikim sekundama. Ideolog muziĉkog modernizma u Sloveniji. IV. 1933: II. je bio jedan od najboljih trombonista tradicionalnoga jazza. O. Od 1919 vodio orkestar u Los Angelesu. OSIPENKO. solo-pjesme Sonce v zavesah i Štiri belokranjske. Slavko.. kao Du The'dtre italien et de son influence sur le gout musical francais. koji je moţda identiĉan s Diegom). francuski muziĉki pisac (Ca vaillon. Ljutomer. Horsley. 1959. 2 sonate za violinu i klavir. Kleine Ballettsuite. 1955 i 1957. 23. 1565 (8 moteta obj. O njegovu ţivotu ima malo podataka. Rajiĉića. Blacka. melod te unuS ^ ' harmonijske kombinaci '° nove poglede n muziĉku arhitektoniku. XI 1866). sa L. u polovi] ĉetiri. 1954. DJELA: Musices liber primus (himne.16 ORTHEL — OSTERC cias za violinu i orkestar. dirigent. 1967.: W. Avignon 1918. 1962. 1855. V. Diego Ortiz. O. Ala Jevgenjevna. Ortizov Tratado de glosas sobre dausulas y otros generos de puntos en la mušica de violones (Rim 1553. Muziku studirao 1925 — na Konzervatoriju u Pragu kod A. Najĉešće su zamršeniji ukrasi ili pasaţe kod kojih autor ili redaktor donos olakšanu verziju. Napustiv ekstremni radikali zam. ou de la revolution operee par M. Koncert za orkestar. Habe i K. ORY. Barber. Bavi se i muziĉkom kritikom (Politika). XII 1889 — Honolulu. preludiji i dr. ili). Kao vješt propagator. 1947. R. koja odlikuju dubokom iskrenošću doţivljaja. Mahogany Magic i The Benny Goodman Story i dr. — B. 1547 (pripisana nepoznatom Miguel Ortizu. God. Unoseći u svoja djela i ekspresionistiĉ obiljeţja A. atonalnos atematiĉnosti i dodekafonije. Chicago Vagabondsa (1928 — 29) i Lucky Day L. 3 sonatine. Louisiana. 1952. je ublaţio svoj stav. 1911 osnovao vlastiti orkestar s kojim je otišao u New Orleans. je došao do stvaralaĉke faze kontrolisanog subjektivizma. 1876). K. J. Vodio je i vlastite orkestre u San Franciscu i Los Angelesu. — Solo-pjesme. The Musices liber primus of Diego Ortiz (diserta cija). Nisardom. — KOA1ORNA: gudaĉki kvarte t. 1962. 1860).. — VOKALNA: Dve solo pesme. uspio privući brojne sljedbenike te odgojiti kompozitorsku gi neraciju. 1857 sa L. o. LIT. Uv dio je s e nove ritmiĉke. — Tratado de glosas. D. psihološkom uvjerlj vošću forme i neposrednošću izraţaja. LabuĊe jeze Rajmonda (Glazunov. O. Armstronga. a u ĉetvrtinki dvije. je zastupao princip apsolutne kromatiĉnosti. O bacujući u poĉetku tekovi muziĉke prošlosti. Boldena. Armstrongom). 1930. Apercu sommaire de la litterature et de la bibliographie musicale en France. 1936). O. 1950. 2 scherza. septim nia i povećanim i smanjeni intervalima. Bardet. 22. simfonijeta za gudaĉe. V 1802 — Pariz. misu i druge crkvene kompozicije. ameriĉki jazz-trombonist.. nagoviješl je novo doba i bezobzirno u rao put svojim nazorima. 1973. 1954. OSGHIAN. nastupao u sastavima Hot Five i Hot Seven L. On se medu prvima borio za obnovu gregorijanskog korala. — Obrade narodnih pesai igara. God. Arabeske za klavir. Niedermeverom utemeljio i 1857 —60 ureĊivao ĉasopis za cr kvenu muziku La Maitrise. piii facile (tal. Borrowdale. MGG. Meditacije za 2 klavira. U poĉetku romantik. sovjetska plesaĉica (?. Od 1863 bio je urednik ĉaospisa Le Menestrel. esejima i osobito u oštrim kritikama. 1972. a od 1964 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (1969—73 prodekan). 1929.. 1963. Opirao se mo viĉkom ponavljanju i otk] njao pomake paralelnih ten odbacujući trozvuk kao ha monijski temelj. formi instrumentaciju. Div mento za dvostruki kvintet. u svom je umj niĉkom razvoju prošao nekoliko faza. Dictionnaire liturgique. Završio uĉiteljsku školu i ne vrijeme djelovao u prosvjetnoj struci. God. Johnsona. Petar. Schne ider s njemaĉkim prijevodom. Niedermeverom 1859. koji je svojom originalnošću izazvao pravu revo] ĉiju u slovenskoj muzici. 1958. gostovao je u dva navrata u Evropi. Diego. U cijeloj noti ima osam osminki. Pevtona. 1954. Šest simfonija: I. poslije 1570). 1949. psalmi. kompozitor (Verţej. Los Angeles 11)52. sa lakoćom rešava slo ţene tehniĉke. Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu 1959 diplomirao kompoziciju i 1964 završio postdiplomske studije kod S. sonata za violonĉelo i klavir i dr. — /. 1963. Bigarda i B. Periĉić. moteti i dr. ORTIGUE. II izd. V 1941). Njene r uspješnije kreacije su: Odetta-Odilija (Ĉajkovski. osobito u Journal des Debats (naslijedio H. 27. itd.: V. Dve deĉje pesme (Svitac i Vi odluka). LIT. 17. Traite theoretique et pratique de Vaccompagnement du plain-chant. Klasiĉni balet studirala na Lenjingradskom baletn institutu A. Varije 1956. Mušica iniziale. X. OSMOGLASNIK -> Oktoih OSSIA (tal. A. Abecedaire du plain-chant. C. 1840). Joseph-Louis d'Ortigue. 20. Poema eroico. ali ne preza ni pred osjećajnom dinamikom (Piccola sinfonia). 2 Hommages en forme d'etude. 3 bagatele. zb< rovi Oĉe naš i Tri belokranjske. ORKESTRALNA. Jiraka i zat bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Ljubljani. 23. MGG. Conccrto alla burla za klavir. Introduction a Vetude comparee des tonalites et principalement du chant gregorien et de la musique moderne. M. O. kompozitor (Dubrovnik. negirajući svaku vrijednost dij tonici u modernoj muzici. LIT. Renea te ponovno u Los Angelesu (1929—30). 1932 —).. DJELA: De la guerre des dilettanti. de Valderravana Silva de sirenas. Pc poznavalac suvremenih muziĉkih stilova. 25. MeĊu tim kompozicijama posebr mjesto zauzimaju orkestralna Suita. OSTERC tradicijom. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. Medu njegovim kompozicijama najpopularnije su Muskrat Ramble. Kod toga praksi ipak nije potpuno pr kinuo s S. Suita concertante za flautu i gudaĉki orkestar sa klavirom. 1958. Paap.. i kompozitor (La Place. 1857 (novo izd. Glumio u filmovima New Orleans (sa L. koncert za violinu. ili olakšano). III. La Musique a l'e'glise. X. Hindemitha izgrac je vlastiti stil. X. Priĉa 0 kamenom cvijetu). simfonijske pjesme Ma i Povodni moţ. B. 1833. Osminska pauza biljeţi se . zbirka eseja Le Balcon de l'opera. Proske u Mušica divina. je nakon studija u Pragu postao gorljivi zagovornik modernizi i ĉetvrtstepene muzike. Nakon prekida 1931 —40 suraĊivao u orkestrima B. sadrţi najraniji opis legato -poteza i razliĉitih tehnika improvizacije s notnim primjerima. Od njegovih dela nagraĊena su Poema eroico i Koncert za orkestar. 1960 i VI. se dijeli na dvije šesnaestinke (. koncert za violonĉelo. Na meĊunarodnom na canju u Parizu 1956 osvojila nagradu Ana Pavlova. 1853 — 63). 1943. O. 5 Etudes-caprices. postiţe tonsku izdiferencira nost izvlaĉeći je iz organizovane zvuĉne materije savremeno tretiranog polifonog stava. A. Sigogis. ORTIZ.. — KLAV1RSKA : sonata. ĉiji su korijeni djelomiĉne u slovenskoj narodnoj muzici.

VIII 1896 —). moţe biti sredstvo za postizanje i isti canje pokretl jivosti. Slavko Osterc in njegove skladbe. Bagatele. 1921. Koln 1973. alt-saksofon i bas-klarinet. Bibliografski pregled kompozicij Slavka Osterca. Juri in kaca belouška. 1931. suita za 8 instrumenata. Uloga ostinatnih figura u suvremenoj muzici. Paz. Belokranjska suita. Cvetko. 1930 (Ljubljana. 1932. Georgiadesa. i talijanske canzone (G. — Isti. 1938. O. Kassel 1973.. Italia patria del basso ostinato. basso ostinato. 1935. 1932. Pokorn. — IZDANJA: Das deutsche Chorlied vom 16. 1934.: H. U tom sluĉaju on je ritmiĉka okosnica koja daje impuls svim ostalim dionicama. 1924. koja kruţi oko sebe bez cilja (M. VI. RAM 1934. Najstariji. Studije. 1925. — KOMPOZICIJE: gudaĉki kvartet. Corrazzinija »Obup bednega sentimenlalnega poeta«. karakteristiĉan je za stvaranje B. 1955. dovodi do smirenja. Muzikološki zbornik. ibid. na roĉito D. 1930. koncert za klavir i duhaĉke instrumente. God. DELA. 1932. 1962. D. Berlin 1926. 1933. afirmirao se daleko izvan domovine. — L. A. Wien 1932. — Ista. Tri pesmi iz ciklusa S. 1929. — A. 1928. primjenjuju o. knjiţevni istoriĉar i kompozitor (Os tojićevo. Ĉetiri Gradnikove pesmi za kontraalt i gudaĉki kvartet. Ravel. 2 kantate i pjesme uz orkestar i klavir. 1928 — 29. Jahrhundert bis zur Gegemvart. Medea. Qualre pieces symphoniques. harmonizovao je narodne melodije za hor i za klavir. Slovenska glasbena revija. 1938 — 39. 4. — T. Osterc. IV 1962). Der »Basso ostinato« und die Anfange der Kantate. 1929. zbor i 9 instrumenata u ĉetvrtstepenom sistemu. Procesija. obstinatus uporan). OSTERC. 1922. Buenos Aires 1955.). C. K. Co. od 1920 profesor Univerziteta u Skopju. Ouverture classique. Prokofjeva i C. alt-saksofon. nonet. brojne studije. MGG. 13. rog i violu. Cvetko. D. 1940. Scheringa na Univerzitetu u Halleu (na Saali). ĉesto kao jedan od osnovnih kon struktivnih elemenata nekih muziĉkih oblika (pes. njemaĉki muzikolog i kompozitor (Bielefeld. 1936. — A. Cvetko.. — K. Kao konstruktivni element javlja se o. Ortiza). Aus H. Trois esquisses. Ciacona za violu i klavir. Zu J. U baroku je basso 0. A. Magnificat za mješoviti zbor i 2 klavira. Der Basso ostinato als technisches und formbildendes Prinzip (disertacija). 1960. 1935. — W. 1926. 1941. 1946. DJELA (izbor). VII 1865 — Beĉ. Salome. Leipzig 1950 (novi otisak. I922. ORKESTRALNA: simfonijau C-duru. Pamatce Slavka Osterca. 9. 2 gudaĉka kvarteta. Bartoka. 7. G. basse contrainte). R. Passacaglia i koral. — H. VII. 1936. F. alt. Willaerta. 1938. Ljubljana 1972. 1962. II 1932) i Dandin v vicah. Naša pevaĉka društva i narodno . Krog s kredo. •— D. Der Ostinato in der neuen Musik. od impresionizma nadalje o. uobiĉajio se ok 1700. 1939. 1968. Adam Krieger. ibid. Ostinato. 1942. •— E. Kriegera. Grundzuge einer Geschichte des basso ostinato . K vprašanju o kompozicijskih nazorih Slavka Osterca. Slavko Osterc. Die Niederldnder und das deutsche Lied (1400 —1640). Fri drika Velikog. Sonce v zavesah. MGG. X 1921). sluţe njima da bi ocrtali odreĊena raspoloţenja. 1929. Toccata. Propper. on se zove ostinatni bas (tal. Arcadelta. 1. Slavko Osterc. LIT. Bavio se preteţno ispitivanjem i analizom srpskoga crkvenog pojanja. a u XVII st. koncert za klavkski kvartet.1972. Nazori Slavka Osterca o tradiciji v glasbi in o glasbenem nacionalizmu. 1924 i Mati. 3.A. historiju umjetnosti i filozofiju na Berlinskom univerzitetu (J. Fellerer). Mali preludiji. Liliencron. obou. Šegula. passacaglia. Komorno kompozicijsko snovanje Slavka Osterca pred njegovim odhodom v Prago.. SBIMG. 1970. Reicherl. Zborovi: Familija. Ĉetiri karikature za flautu piccolOj klarinet i fagot. u muzikologiji uĉenik svoga oca i Th.OSTERC — OSTOJIĆ Treba istaći da je O. 1934. Orffa koji ostinatne figure u basu ĉesto udruţuje s melodiĉkim ostinatom u visokim dionicama. Festschrift K. Slavko Osterc und die stilistische Situation seiner Zeit. Religioso iz suite za orkestar. 27. Rijavec. rog. — Isti. Gombosi. doktorirao 1954 u Heidelbergu. 1937—64 bio je profesor muzikologije na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni. Spomen ica R. Hartmanns Korrespondenz an S. 1970. —• Isti. oso bito impresionisti. 1929. Cinq morceaux. Michaela. Beĉki klasici rijetko upotrebljavaju ostinatne figure. a i najĉešći oblik je i \ u basovoj dionici. Studirao muzikologiju. Nowak. u oba oblika (O. C. 1969. — D. — D. Stoletja slovenske glasbe. 1929. Solo-pjesme: Usta so mi bila nema. und 18. obj. 1965. DJELA: Der Lautenist Santino Garsi da Parma (disertacija). A. — K. IV. — KOMORNA: gudaĉki trio.. Slavko Osterc — Prispevek za biografijo. Thomas). sluţi gdjekad upravo u protivne svrhe. Tihomir. kvintet za duhaĉke instrumente.. de Rorea. sonata za sak sofon i klavir. Izraz o. ibid. 1936. O. Apfel. 1934.) nalazi se takoĊer o. Musikgeschichte und Gegenwart. 1924. ibid. Beethovens Klavierkonzert c-moll. Opere: Krst pri Savici. 1927. II 1932). Kantate: Rapsodova velikonoĉna poslanica za recitatora. Kriegera. Osthoffu posvećene su dvije spome nice. 1929. klavir i dirigiranje uĉio privatn o i na Sternovu konzervatoriju. knj. Blume) i Nagels Musikarchiv. Bonn 1970. slovensko muziĉko stvaralaštvo uputio novim pravcem. 1928 (Ljubljana. violu i klavir. Ouatre miniatures. Fellerer (Musicae scientiae collectanea). sonata za violonĉelo i klavir. Zborovske kompozicije Slavka Osterca. 1961 i 1966. S. Maska rdeĉe smrti. kao i djela engleskih virginalista. 1889— 1912 gimnazijski nastavnik. Pokorn. Wolf). Zur Geschichte des basso ostinato (disertacija). Samospevi Slavka Osterca do njegovega koncerta v letu 1925. Kun. Arabeske. Gurlitt. Pravoslavno srpsko crkveno pjenije po starom karlov aĉkom naĉinu. Monteverdis (disertacija). Sin Helmutha. 1928. 1958. u Frankfurtu na Majni studirao kompoziciju (K. 1930. ĉla nci. Introduccion a la mušica de nuestro tiempo. 1928. — J. J. 17 S. 1937 — 41 (Ljubljana. — D. Helmuth. a od 1928 na Univerzitetu u Berlinu (od 1932 docent). Iz k omiĉne opere. SPISI: Predlog pevaĉkim druitvima i prijateljima gudbe. 1922. Aforizmi. 1933. 1940. — DRAMSKA. DJELA: Das dramatische Spdtwerk C. Litterschied. S. Petites variations. Leipzig 1910. 1929. — T. Ljubljana 1964. Protivnim postupkom o. Divertimento za gudaĉki kvartet. J. Das Musikwerk (izd. Pesem o devici Peregrini. V. VCestphal. — L. vrlo ĉest. Marburg 1928. (djela za gambu španjolskih autora. Ph. Regnarta. Oĉe naš. Negujmo crkvenu pesmu. Josquin Desprez (2 sv.: S. Melos 1953. Iz pisama Miloja Milojevića Slavku Ostercu. bas -klarinet. Rijavec. I stavak Sedme simfonije). Kongresni izvještaj. Male pesmi za Irenu za so pran ili tenor. 1940. Suita. melodiĉki i ritmiĉki jasno odreĊena i pregledna muziĉka misao koja se doslovno po navlja u istoj dionici kroz cijelu kompoziciju ili kroz njezin veći odlomak. 1928. I. XI 1928). 1971. 27. ibid. 1926. klarinet i fagot. plesne muzike XVI st. franc. OSTINATO (od lat. 1930 (Ljubljana. Riemann. II 1932) i Illusions (Iluzije). 27. Requiem za muški zbor i 15 instrumenata. Stolzela i J. u djelima neobaroka i neoklasike. AFMW. Orao 1893. 1887 — 1908. Njegova primjena uvjetuje i izgradnju pojedinih ob lika (chaconna. štampanim i izvoĊenim u inozemstvu. Cerkveni glasbenik. 1939. Basso ostinato und Basso quasi ostinato. U orkestralnim partiturama postiţe se ostinatom velika gradacija tako da postepeno sve veći broj dionica preuzima ostinatnu figuru (M. Hessenberg) i dirigiranje (K. —• L. koncert za violinu i 7 instrumenata. Wiesbaden 1966). 1934. obogatio ga modernom kompozicijskom tehnikom 1 tako u znatnoj mjeri pridonio njegovu daljnjem razvoju. Kussera. Danses. 1926— 27 i 1934. di Lassa. v. 1931. ĉetir i Heinejeve pesmi za viši glas i gudaĉki kvartet u ĉetvrtstepenom sistemu. 1925. Bedina. Mouvement symphonique. Straţilovo 1892. Spomenica SANU. Arti musices. 1940. 1928. najĉešće u dionici cantus firmusa. 18. Theatergesang und darstellende Musik in der italienischen Renaissance (2 sv. koncert za obou. Susreće se od XIII st. Frescobaldi).. Kompozitori XX st. III. — D. Ostinato und Kompositionstechnik bei den englischen Virginalisten der elisabethanischen Zeit. dok se romantiĉari. J. 1911 — 12. ibid. 1929. 1932. Motoriĉki o. trio za flautu. 1930. suita za violinu i klavir.. Fantaisie chromatiaue. 1936. zbor i 7 instrumenata. — j. U misama i motetima Nizozemaca (XV i XVI st. Veze Josipa Slavenskog sa Stavkom Ostercom.2simfonijske pjesme Povodni moţ. 17. CDXXXIV. 1926—28 asistent A.. jollia. Bachs Ostinatotechnik. I stavak Španjolske rapsodije). LIT. Baleti: Iz Satanovega dnevnika. 2. 1927. X. Muziĉke novosti. Walter. Šostakoviĉ. koncert za orkestar. On je i vaţan element OSTOJIĆ. Asistent (1957) i docent (1965) na Univerzitetu u Miinchenu. Monteverdi. sonata za violu i klavir. — R. 25. kompoziciju. 1967. God. autograf OSTHOFF. — M. Scherchens und K. Kompozicijski stavek komornih instrumentalnih del Slavka Osterca. Rijavec. 1928. 1929. Premrl. Ravel. 1941. Bericht iiber den internationalen musikwissenschaftlichen Kongress. ■— VOKALNA. 1938. Šegula. Messiaen). Banat. Stalno ponavljanje iste ritmiĉke i melodiĉke figure moţe stvoriti dojam nepokretnosti. Preludij 1 fuga za ĉetvrtstepeni klavir. S. Lipovšek. 1929. G. — O. — Za orgulje: Fantazija i koral. 1969. Partita za violonĉelo i klavir. Cvetoĉi bezeg za alt. 1932 (Ljubljana. Po svom djelovanju o. u razliĉitim modifikacijama i varijantama ima vaţnu ulogu i u jazzu. Die konstruktive und thematische Ostinatotechnik des 17. — G. 1951 — 52. VVolfgang. Jahrhunderts (disertacija) Miinchen 1940. djela Josquina des Presa. Six petits morceaux. 1937. M. — D. 1962 — 65. lamento u operi). 5. — KLAVIRSKA: Dve miniaturi. 1934. Nasuprot tome. ibid.). Cvetko. G. 1953. Bolero. Svojim kompozicijama. Rhvthmus. od 1968 profesor i šef kat edre za muzikologiju na Univerzitetu u Wiirzburgu. — A. God. nadalje. III 1927 — ). — Objavio 12 Composizioni vocali profane e sacre (inedite) di C. Belokranjske uspavanke. 1935. Stravinskog. — A. H. muzikolog (Halle na Saali. djelomiĉno u svescima Das Chorvverk (izd. K vprašanju tonalnosti in vertikale v skladbah Slavka Osterca. 1929. X. ground). 1962 -— 63. Ave Maria za sopran. Rijavec. Muziĉko obrazovanje steka) kod privatnih uĉitelja u Novom Sadu.

1917. Za zbor i orkest. oko 1750—55. God. Djeluje u Trstu kao nastavnik na školi Glasbene Matice i zborovoda pjevaĉkog društva Vasilij Mirk s kojim je osvojio više nagrada na meĊunarodnim natjecanjima. oko 1750 —60. — Z. zbor Rondeau des songes i Menuets de Plal J. Nejedly. 1898! Suita C. — KLAVIRSKA: Collection of Minuets. Cancion del carretero. ORKESTRALNA: Montaru za klavir. OSTOJIĆ — OTTE DJELA: kantata Moji zemlji (F. varijacije Kfiţovd cesta. Uĉenica L. El Calangrejo. God. kantata The Wheel barrovi. — Obradbe crkvenih i narodnih pesama. Glen. Marcha real espanola. Kao kompozitor osvojio više nagrada DJELA. Serenata'Ronda. Po sebna izdania SAN. Early Scottish Melodies. ORKESTRALNA: simfonija u A-duru op. LIT. Hans. 1747. ORKESTRALNA.. Smetane. K. muziku za pozorišne komade. 1895. 1905. Alessandrescu. 1711 — Knebvvorth.). LIT. klavir i udaraljke. for a German Fl. medi kojima su Marcelina (Beethoven. 1969. Martini. Tatjana (Ĉajkovski Evgenij Onjegin). Posebna izdanja SAN. U njegova najbolja koreografska ostvs renja idu baleti: Les petits riens (Mozart). oko 1770. La Legende de la rose rouge. LIT. 1965 Alpha-Omega za 12 muških glasova. Himno pontific Zborovi: Basa Chorichu. 1915. 8 litanija za 3 — 4 gU i orgulje. Opere: Jan Zhofe-lecky (neizv. a otada se iskljuĉivo bavio muzikom (uĉio kod Z. 1955. La Boheme). Me. Jose Maria Nemesio Otafio y Eguino. Via Ci cis. Melodrami za recitaciju i orkestar: Lihe. Las Montanas. III 1940). Pripada najznaĉajnijim ĉeškim kompozitorima XX st. Responsorios del Oficio de Semana Santa. Klavierbuch I. Ĉehoslovaĉka. solo-pjesme uz orkestar i uz klavir. — J. vodi i muški zbor Valentin Vodnik. od 1736 violinist i orguljaš u Edirtburghu. — VOKALNA: Tasso-conceti za sopran flautu. Pik Nogaviĉka (Cipci). u baletu se usavršavao u Njt maĉkoj. 1912 i Peisaj de iarnd. OTA. 1912.: J. Predavao ĉeški i njemaĉki do 1919. Legenda z Erinu. oko 1795. Tropismen II za klavir. Leto. Đordević. Vlasty skon. Gran himno a San Ignacio de Loyola. History of Music in Scotland. London 1947. limene instrumente udaraljke. Rektorys. Otakar Ostrĉil. 1962. VIII 1864 — Mol.-Ph. kao dirigent i kompozitor. 1913—19 i Honzovo krdlovstvi. Od 1927 upravljao takoĊer Bukureštanskoi filharmonijom. — VOKALNA. sonatina za violinu. Muzica. Dramaticka tvorba Otakara Ostrĉila a jeji jevištni osudy. Engleska. klavir (B. horove i dr. Zite. Edinburgh 1900. 1940—51 b je direktor Konzervatorija u Madridu. oko 1747. — F. Preradio za 6-gl. 1900—03. Gieseking i orgulje (F. 2 simfonijske skice na narodne moti' Din bdtrini. 1899 i Legenda o sv. lirski sopran (Trs 18.). Cancion del olivo. oko 1759. Rendezvous za komorni ansambl. Gudaria. — DRAMSKA. Njezin repertoar obuhvać niz sopranskih uloga lirskog i koloraturnog karaktera. Nje maĉkoj. ali unosi suvremenu melodiku i disonantne dramatske akcente. — H. Querol. . IV 1931 —). 26. 1916. kasnije se sve više orijentii prema folklo rnim znaĉajkama rumunjske narodne muzike. 1909—10. 1968 (u scenskoj verziji: Utrecht 1968). farsa The Reprisal or The Tars of Old England (Smollett). Praha 1935. Bio je zatim nastavnik u Scotch Holland Warehouseu u Pali Mallu. Od 1951 ţivio u S. DJELA: Elegia za violonĉelo i klavir. rumunjski kompozitor i dirigei (Bukurešt. balet Ileana Cosinzeana. Suite vasca. — Elegija za violinu i klavir. W.18 prosvećivanje. Mahlera. iako pod izvjesnim utjecajem G. 1740 boravio u Italiji. 1742. Alpha Omega. M. 1903 — 05. oko 1747.. violu i klavir. 1750. Zatim nastupala u Italiji. Faust] Manon (Massenet). Andre bat ikusi dct. Arregui. The Masque of Alfred. kn}. 191 El Canto popular montanes. 7. na opernoj pozor nici debitirala 1947 u Ljubljani kao Rosina (Rossini. Mocquereau) muzikologiju (F. 1965. 1927— 28. Isusovac. 1928. oko 1742 (7 sv. Janaĉka s Ostrĉilem. I 1768). njemaĉki pijanist i kompozitor (Plauen. Pozniak. The Caledonian Pocket Companion (2 sv. Kidson. 1928—33. James. La Giarra (Caselk i druga djela. Ero s onogi svijeta) i druga djela. VII 1924 —). 1757.: Af. oko 1745. — KOMORNA: Folie et sens. oko 1748. Fidelio). moteti i dr. od 1959 muziĉk urednik Radio-Bremena. 1910. DJELA. oko 1741. 1910 i Narcisse. Panĉevu. j. Marcha nupcdl. Le'bl. 1960. Interpla 1963 za 2 pijanista i komorni sastav. 1915. with a Thorough Bass. Margareta (Gounod. Widor) i Schc cantorum (V.). tragedija The Gamester (Moore). 1960. Praha 1936. . paleografiju (A. 6 Sonatas for two German Flutes by Giuseppe St. In paĉe. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara.).: A. OSWALD. 1904 i Balada ĉeskd. Studirao na KonzerV: toriju u Bukureštu te na Konzervatoriju (Ch. Engleskoj. DJELA. Love in a Village. drvene duhaĉk instrumente. Kundlovy oĉi. 1911 i 5 canciones montanesas. OTAfiO Y EGUINO. Dromenon z. and Vcl. Baĉka. studije i ĉlanci. Tropismen I za klavir. udaraljke i gudaĉe. Otakar Ostrĉil. . 1913. 1911. Balada i dr. 1960. Na gorici na placu i dr. tragedija Cleone (Dodsley). 1955. Couperina. — J. Spomenica Panĉevaĉkog Srpskog crkvenog pevaĉkog društva. OSTRĈIL. 1962. 3. Balada o mrtvim ševci a mlade taneĉnici. Solo-pjesme: 12 Songs Compos'd in the Scotch Taste. 1899. —• A. Bartol. Granan Flood. pantomima Queen Mab. 25. gdje je obogatio repertoar brojnim izvedbama klasiĉnih i osobito modernih opera. škotski violinist. LIT. XII 1880 — Sebastian. Paqueno largo. Portugah Egiptu. 191 Sorgi-Dantza. Be. oko 1765. Passages.). — CRKVENA: 8 Cdnticos a la Santisima Virgi 191° j I2 Canticos al Sagrado Corazon. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. — VOKALNA: ksmtatt'Uhodilo. The Glasgow Herald. — SPISI: La Mušica religiosa y la legislacion. Meditacion. Rusalka (Dvofak). Collection of Curious Scots Tunes (2 sv. Hindemith) dirigiranje (H. a 1741 u Londonu. Korespodence L. — W. 1970. — G. G. O STR Ĉ IL kvalitetu izvedaba podigao na evropski nivo. Studirao kompoziciju (J. Airs for the Spring. 25. Panĉevo 1938. plesaĉ i koreograf (Zemun. X. — DRAMSKA: Macbeth. 1751. 1939. 3. horovoda i kompozitor (Beraun. — Kompozicije za vojniĉku muziku. Old Scotch and English Songs. Somboru i Subotici i dirigent pozorišta u Novom Sadu. Horovoda i nastavnik muzike u Starom Beĉeju. Osvvalds Airs. kun i El mar de la vida. — V. osobito u Baletnor studiju Mariborske opere. XI] 1926 —). ORGVLJSKA: Cancion montanesa. Sebastianu (1922—32) i Azcoitiji (1932—39). Breazv Ion Nonna Otescu. Les Toques guerra. •— KOMORNA : gudaĉki kvartet u H -duru. a O . Jose Maria Nemesio. 1911. Violetta i Gild (Verdi. . P. 1914 postao dramaturg i direktor opere Vinohradske divadlo. kompozitor i zborovoda (Dolina kraj Trsta. 1762 — 63. 1960. Poupe. H. 1753. 1892 i Skfivan. N. deĉje pesme.: Af.. Les Enchantemen d'Armide za violinu i orkestar. 1743. Scenska muzika za dramu J. Diplomirao modernu filologiju i estetiku. 21 Canciones a Maria Santisima. 1921. 29. (10 sv. Ondina. Goigoechea). 12. Od 1913 predavao kompozicij na Konzervatoriju u Bukureštu (od 1918 direktor). 1899. Kao plesaĉ i koreograf angaţiran d sada u Ljubljani. OTTA KLASINC. 1914. Payer. Simfonijske pjesme: Le Temple de Gnia 1908. orgulje i udaraljke. Švicarskoj.—■ Izdao Antologia de organisi espanoles i zbirku španjolskih vojniĉkih kompozicija iz XVIII st. istodobno apsolvira studij muziĉke historije na Akademiji za glasbo i historije urr jetnosti na Filozofskom fakultetu. Realisationen za klavir i orkestar. MGG. VIII 1935). David. orguljaš i kompozitor (Dunfermline. II 1879 — 20. Zero. dok u orkestralnim kompozicijama. 1736. Libanonu i Juţnoj Africi. Guipiizcoa. 1915. A Collection of. LIT. Studij kontrabasa završio na Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. Pohadkovd suita. Ion Nonna Otescu. Airs for the Summer. zbirke Remembranza. Benedetiĉ) za muški zbor i orkestar Cork strirao O. S. VII 1936). 1926: Selska slavnost. 1897. Praha 1948. Lamentatio in Sabbato Sanci 3 Misererea. — V. 1950. zborovi. 1934. Tomandl. Lepa Vida (Ukmar). Praha 1912. Pedrell). . od 1958 ĉlanica Mariborske oper i od 1959 stalni gost Zagrebaĉke opere. Les Sylphides (Chopin Mammon (Kfenek). španjols kompozitor i muzikolog (Azcoitia.D. — VOKALNA: The old Woman's Oratory. 1907—08. Pepeljuga i Petja i vuk (Prokofjev). Đordević. Divadlo. 1958.). Ensemble za 17 instrumenata. a zatim direktor opere Praškog narodnog kazališta. 12 Canciones para la Sagra Comunion. 10 Favourite Songs. 3 klavira.: O. for the Violin and Harpsichord. Salmo sinfonico. Momente. The Musical Magazine. 1758. Otakar. R. 1959. scenska muzi] Ilderim i Rubinul miraculos. — DRAA SKA: opera De la Matei cetire. Anton-Tuna. bastianu. ondje . OTRIN. Otakar Ostrĉil. muški zborovi (Devin. Abendroth). 6 Divertimentos. ostvaruje originalan muziĉki govor osebujnih melodijskih i polifonijskih rje šenja. Francuskoj. Toffola u Trstu. 1907 utemeljio ĉasopis Musi Sacro-Hispana koji je ureĊivao do 1922. 12 Serenatas for lwo Violins and Vcl. studirao orgulje i kompozici (A. 1913. Ion Nonna. K. Od 1908 dirigent amaterskog ansambla Orkestralni sdruţeni.). Belgiji. I 1931 — U Ljubljani završio Srednju baletnu školu. 1758. Rameaua te Les Moissonneurs i Passacaille F. Dancingmaster u Dunfermlineu.. Kvapila Sirotek. Đula (Gotovac. 1950. — Danza de las cavaducas za klavir. XII 1888 — 25. Koncfrtni pijanist. oko 1741 i 1742..). Gc. 1742—43. X. 5 Strukturelle Spiele za klavirski trio. 19. —• Spomenica Pamatce Otakara Ostrĉila. 1928. 17. P. V. Germani). La Traviata i Rigoletto). simfonijeta. Pej. KOMORNA: 6 Pastoral Solos for a Violin and Vcl. — Balet Diadalos. 1921. Filmska muzika Nolimetangere. 1909. pjevaĉica. IX. IV 1956). S. ĉeški kompozitor i dirigent (Prag. op. Ignacij. 1915. 1969. U svojim operama nastavlja tradiciju B. 1912. Melodrami za recitaciju i klavir Kamenny mnich. osnovao Operno društvo iz kojeg se razvila drţavna opera. Studirao na Zemaljskoj muziĉkoj uĉiteljskoj školi u Pragu. Fibicha). 1761 imenovan je dvorskim komornim kompozitorom. oko 1742 i oko 1775. simfonijska pjesma Pohadka o Šemiku. Collection of 43 Scots Tunes zvith Variations . OTTE. — Obradbe narodn napjeva za zbor (Eno dreuce. Otakar Ostrĉil vzrust a uzrani. 299 i dr.: V. Musical Antiquary. — Objavio više zbirka škotskih narodnih napjeva: Collection of Scots Songs (2 sv. Praha 1935. MGG. oko 1760 i (12 sv. 1912. viith a Thorough Bass. oko 1762. Kjuder). James Oswald and the Temple of Apollo. Iko. LIT. 2. Farmer. 1963.). Colin's Kisses. Mimi (Puccini. Letopis Matice Srpske. Komponovao je za klavir. Seviljsl brijaĉ) i tamo angaţirana do 1951. OSVALD. Airs for the Autumn i Airs for the Winter. 2. fantazija za violinu i klavir. Danza de gigantones i ( Solopjesme: Kun. 196 OTESCU. 1965 Touches za orgulje. 1906. DJELA. MGG. koj je vodio od 1938. U Otescuovim ranijim kompozicijama osjeća : utjecaj francuskog impresionizma. Valeurs. Engleskoj i SAD. Buţga. — Solo-pjesme. 3 Collections of Songs. d'Indv) u Parizu. Defile-Entracte-Reverance za glas i klavir. Novom Sadu i Mariboru (1959 —64 i od 1970] uz to se istiĉe kao odgojitelj mladih plesaĉa. Nastavnik muzike S.

III 1877 — Prag. a posebno djela jugosla I.. On Mecenate in Roma barocca. kao i u harmonijskoj analizi. MGG. 1. Gjungjenac. otvoren). 1942. 1955. T. 1868. Operni l ib r e t i : U Amantc del suo cncmico (muzika F. Fleschova nagrada) i Miinchenu (1958). Sachsom. 1868. XI 1972). simfonijeta i divertimento ubrajaju se medu istaknuta djela nizozemskog orkestralnog repertoara. 1960. Hali. i. II Cardinale Bencdetto Pamphili. solo-pjesme. 1705). Predaje na meĊunarodnim teĉajevima dirigiranja Nizozemskog radija. T. Frederick Arthur Gore Ouseley. pjesme i dr. Debussvja i M. London 1896. A Treatise on Musical Form and General Composition. On the Early Italian and Spanish Treatises on Counterpoint and Harmony. — DRAMSKA: opera The Enchanted Pear Trĉe. La Pastorella (isti. — R. Violonĉeiist i dirigent orke stra u Utrechtu. — Kompozicije za klavir (sonata. gudaĉki trio. W. pa se poduzeće dijeli u Oxford Universitv Press. A. u svojem je domu prireĊivao znamenite koncerte na kojima su sudjelovali najugled niji umjetnici onoga doba (A. Uĉenik B. Z. A. Statira (A. Vilko. II Teatro Ottoboni nel Palazzo del la Cancelleria. španjolski kompozitor i dirigent (Bajadoz. preko 100 himna. . Cecilia. apertum i clausum. ĉasopis Roma. Michigan. preludiji i dr. o ĉemu svjedoĉe r edovita gostovanja po Evropi. A. koja je poslije njegove smrti pripojena Vatikanskoj biblioteci. VII 1667 — Rim. Gostuje u drugim zemljama. J. virelais) izrazi ouvert i clos (lat. 1953). Ko. Americi i Japanu. Dvofaka. gudaĉki sekstet. Renato (Verdi. Kune i N. U Plziiu uĉio pjevanje kod M. Giuditla vitloriosa (isti. Willem van. Cantata ddV Assunta (A. God. klavir. 11. Za klavir: sonate. a od oko 1870 bio je dirigent u madridskom Teatro Real. Scarlatti. gudaĉki kvartet. 9. 1869. — Zborovi. OVSENIK (Avsenik).\\a&is\a\ i Krušina (Smetana. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Scarlatti. -> Harmonijska analiza). 1956. Snimio je više gramofonskih ploĉa. Fantasta za 5 limenih instrumenata. Corelli. — J. S. II 1920 — New York. 1938. V 1931 —). Hartnan. sonata za violu i klavir. 1889 — 90. Pikova dama). 1690). Ĉajkovskog. 1957. C. Alontaldo. i D. 1904—07 ĉlan Ljubljanske opere. — J. P. II 1825 — Madrid. Pfeifera na Akademiji za glasbo u Ljubljani i M. tri poglavlja o engleskoj muzici u Historv of Music Naumannovog engleskog izdanja. 2. Od 1955 OUP je preuzelo izda vanje ĉasopisa Music & Letters. Jelecki (Ĉajkovski. Paganinija. Kast. tal. Havergal. Njegovi su uĉenici J. Milhauda. Szymanowskog. 12. Poviri). Gunzek). klarinetist. teoretiĉar i muziĉki pisac (London. Posjeduje izvrsnu tehniĉku spremu i po sebni smisao za stilsku interpre taciju. LIT. — E. I I I 1877). IV 1889). Mendelssohna. lntrada za limene duhaĉe i udaraljke. Handel i dr.: F. osnovao je biblioteku Ottoboniana. 3 suite. The Life of Sir Frederick Ouseley ( I I izd. Za svoja vrijedna ostvarenja stekao je pri znanja i na meĊunarodnim natjecanjima u Ţenevi (1950). Tako npr. Osnovao St.: A. H Sako*). Faust). Kao jazz-pijanist suraĊivao je sa A. a od 1963 na Visokoj mu ziĉkoj školi u Kolnu. LIT. D. 24. Americi i Australiji. VIII 1825 — Herford. Pietro Ottoboni. Bacha. Madrid 1881. MGG. U muziĉkim oblicima XIV st. sonata za violonĉelo i klavir. Filmska muzika. God. Igor. 1924 utemeljio je londonski ogranak muziĉki odjel. utemeljeno 1468. Jan. OUSELEY. 28. Balet Nonagc. // Trionfo della Vergine (A. se ogledao i kao kompozitor. II Cardinale Pietro Ottoboni. Ranev. Madrid 1935. 1951. nokturna i dr. Saldonija u Madridu. C. kompozitor i aranţer narodne zabavne muzike (Begunje. sekretar Svetog Oficija. Izvrstan inter pret djela A. harmonijske funkcije i tonalitet kojemu pripadaju pojedini akordi (-> Harmonija. aceord d l'ouvert znaĉi akord proizveden na samim praznim ţicama. Cecilia. talijanski libretist (Venecija. 1958. Umjetnik velike pjevaĉke kulture ostvario je brojne baritonske uloge koje su se odlikovale scenskom dovršenošću: Don Giovanni ( Mozart). (balada. — L. francuski naziv za praznu ţicu na gudaĉkim instrumentima. 1957. Wallersteina i 1902 zapoĉeo umjetniĉku karijeru. 1705). DJELA. Ravela. Oblici. Roma 1953. Kocelin (Lisinski. engleski kompozitor. 1695). kao operni dirigent debitirao 1969 u Salzburgu (Mozart. 1690). Pagliacci). L. I. Uz koncerte J. 4 kompozicije za gudaĉe. Co. Nje gove 4 kompozicije za gudaĉe. Firenze 1955. sonatina za violinu i ĉembalo. 1952. stupanj na kojemu se u ljestvici nalaze. 1886. njegovi su uĉenici bili Z. Carlo Magno (G. Bartoka i dr. Sir Frederick Arthur Gore Ouselev. Komponirao je muziku za preko 100 zarzuela. 6. — P. Zrinjski (Zajc. Valentin (Gounod. Ranevom. N. Scarlatti. — F. LIT. 1875. Karajana u Berlinu. Historia de la zarzuela y del genero chico. Madrid 1946. Rostala na Royal College of Music u Lon donu (1949—51). Muziku uĉio na Musical Collegeu u Chicagu i na Juilliard School of Music u New Yorku (V. Za orgulje: 12 fuga. i kod H. Peha y Goni. I Teatri di Roma. Nakon zavr šenoga studija s velikim je uspjehom nastupao u mnogim evropskim zemljama i izvan Evrope. Positions of Organs in Churches. 19 2. OZIM venskih kompozitora. solo-pjesme. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više meĊunarodnih nagrada. — Gudaĉki trio. X. Kardinal. Bernsteina u Tanglewoodu. Character and Influence of Sir Frederick Gore Ouselev. Oxford. Mozarta. — A. Scarlatti. Gaffi. — VOKALNA: oratoriji St. Willem van Otterloo. aperto i ehiuso) upućivali su izvod ioce da kod ponavljanja kompozicije uzmu drukĉiji završetak (danas prima volta i seconda volta). F. Šef -dirigent Simfonijskog orkestra u Torontu (1965 —66). suita za gudaĉe. God. 13. OZAWA. 1960. London 1892. G. od 1971 je programni i muziĉki rukovodilac tvornice gramofonskih ploĉa Helidon u Ljubljani. Bumpus. DJELA: simfonija. Proceedings of the Royal Musical Association. protektor Kongregacije i Accademije S. 1948—71 ĉlan Plesnog orkestra Radio -Ljubljane. A Treatise on Counterpoint. klavir i udaraljke. 1706). D J E LA . Brucknera. Historia de la zarzuela. OUREDNIK. Duhovni voda kvinteta. — Isti. Uĉenik L. estampida. Charlesom i dr. 1962. Charles. 1942. pisao je aranţmane za Th. Stainer. pa i u Juţnoj Americi. Introductie en Allegro. 1935. II 1740).OTTERLOO — OZNAČIVANJE AKORDA OTTERLOO. Joyce. ĉeški pjevaĉ (bariton) i pedagog (Plzefi. XII 1907 —). koji je do danas izdao veći broj muzikalija i znanstvenih muziĉkih knjiga. H.. // Trionfo della castita (A. Cvejić. M. van Beethovena. On some Italian and Spanish Treatises on Music of the Scventeenth Century. 23. 1688). Polycarp i Hagar. Krabuljni ples). II s imfo nija. dijamantnih i platinskih ploĉa. Dresden). Pietro. B. 1691). a zatim se usavršavao kod L. OZIM. OVERTON. Mufioz. — M. XI 1928 —•)• Studij klarineta završio 1961 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (M. u C -d u r u. 1907—11 Vinohradskoga divadla u Pra gu. Bio je suradnik ĉasopisa Jazz Today. Cristobal. 1946. Considerations on the History of Ecclesiastical Music of Western Europe 1876. Studij završio na Unive rzitetu Toho Gaku'en u Tokiju (N. F. ameriĉki kompozitor i jazz -pijanist (Bangor. 1694).). G. celestu i udaraljke. XI 1950). Za boravka u Zagrebu bavio se veoma uspješno pjevaĉkom pedagogijom. oznaĉuje se struktura pojedinih akorda. S bratom Slavkom Avsenikom utemeljio 1954 ansambl za narodnu zabavnu muziku pod nazivom Kvintet braće Avsenik koji se ubrzo uvrstio u najpopularnije ansamble te vrste. 1882. 1709) i dr. O RKES TRALNA: s imfo nija za guda ĉe. Lanciani. The Compositions of the Rev. Memorials of Frederick Arthur Gore Ouselev. 1941. Od 1855 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu i praecentor katedrale u Herfordu. Od 1960 profesor je na Juilliard School of Music. Marshall.molu. B. Frederick Arthur Gore. IN S T R U ME N T A LN A : 2 g u d a ĉ k a k va r te ta . violinist (Ljubljana.). 1950. OZNAĈIVANJE AKORDA. suautor i aranţer. — SPISI: A Treatise on Harmony. na njegovu su bogatom re pertoaru violinske sonate i kraća djela razliĉitih majstora svih raz doblja. Knjiţevnik i muziĉar. Studirao na Konzervatoriju u Amsterdamu (S. ostavio muziĉku biblioteku (jednu od najvećih u Engleskoj). 1914—19 solist Narodnog divadla u Pragu i 1919—21 ponovno u Zagrebu. IX. O. Conccrlino za violinu i gudaĉe. Nikola Šubić Zrinjski) i dr. Silvio (Leoncava'lo. — CRKVENA : brojne mise. MGG. S. 9. kao rektor i donator. DJELA. Caldara. divertimento za limene duhaĉe. X. 1950. od 1949 dirigent haškog Residentie-Orkest. London i Clarendon Press. Seji. 1961. LIT. 1 8 6 8 i d. 2 klavirska trija. 1958. Dalibor i Prodana nevjesta). Marcello (Puccini. 1962—63 profesor Akademije za glasbo u Ljub ljani. OUVERT (franc. Costanzi. U nastavi harmonije.: A. K. Tartinija. OTTOBONI. Tovomasu. W. T. K. — Aranţmani za jazz -orkestar. Lon donu (1951. Rieg gera i D. U posljednje vrijeme nastupa s uspjehom i kao dirigent. Monksa. 1948. Canon and Fugue. Amorc e gratitudine (Lanciani. muziĉki Odušci OTVORENA FORMA OTVORI OUDRID Y SEGURA. — Zborovi. nizozemski dirigent i kompozitor (Winterswijk. Persichetti). nastupa kao gost u Evropi. Lovve i W. —■ Opera U hola disabitata (napisao kao 8godišnji djeĉak). 1950 i 1954. 1962. God. je do 1961 i sam kao klarinetist djelovao u ansamblu. japanski dirigent (Hoten.: W. La Forza del divino amore (B. La Boheme). IX 1935 —). Ansambl je do danas (1974) snimio 20 long-play gramofonskih ploĉa u nakladi od 10 milijuna i dobio 8 zlatnih. Studij s doktoratom završio u Oxfordu. Od 1880 postoji i londonski ogranak. 1882. 1962. OXFORD UNIVERSITY PRESS. nakladno poduzeće Oxfordskog univerziteta. Symphonic Movement. SAD. La opera espanola y la mušica dramatica en Espafia. Bio je izvrstan improvizator na klaviru i orguljama. London 1889. Cotarelo y Mori. kojom je pridonio razvoju te muziĉke vrste u Španjolskoj. Paap. 1911 — 14 operni solist u Zagrebu. 12. 1932. a od 1962 vodio je teĉajeve za kompoziciju na Neto School of Music. S. Zapoĉeo pijanistiĉku karijeru. 1879. Cosi fan tutte). 1943. simfonijeta za 16 duhaĉkih instrumenata. O. usavršavao se kod W. 27. de Angelis. — Kompozicije za klavir (fuge) i za orgulje. 7. Rava. Michael's College kojemu je.

ostvarila je nekoliko z. pa se stoga nijedan od njih nije proširio izvan kruga aut rovih pristaša. OZNAKE ZA PREDAVANJE. odnosno izvan granica njegove škole.. pjevaĉica.) koji upućuju kal treba interpretirati neko muziĉko djelo. Bila je zatim ĉlanica opera u Ljubljani i Mariboi i 1924—42 te od 1945 u Zagrebu. D i DD oznaĉuju se. br. V. kao H. op. a za djelovanja u Ljubl jani nastupala je kao dramska glumica. VIII 1962).: Beethoven: Sonata za klavir u G-duru. one toĉnije oznaĉu kako autor (ili redaktor) zamišlja muzikalnu kompo nentu izvei be (-> Agogika. -> Domi-nanta dominante. . od kojih posebno treba istaknuti Groficu (Ĉa kovski. K.OZNAĈIVANJE AKORDA — OŢEGOVIĆ ' • ■ > Struktura akorda oznaĉuje se arapskim brojkama na naĉin -> generalbasa. D/II i D/III dvije sekundarne dominante. Svi su ti s stemi mahom odraz liĉnih gledanja autora na harmonijske pr bleme. DĆ. Slovima T. Altistica velikih glasovn mogućnosti i osobitog smisla za glumu. dominantu II i dominantu III stupnja itd. konstri irali su svoje posebne sisteme oznaĉivanja akorda. 2 C: V7 I D/M D/III D T J V Pojedini muziĉki teoretiĉari. —> Dinamika. septakord V stupnja. koji predstavlja temeljni ton odreĊenog akorda (~> Te-meljni ton i temeljni oblik akorda). alt (Budimpešta. nadalje. S. -*■ Dominantne harmonije. Krabuljni ples) i dr. Marcelinu (Mozart. -> Frazrranje). kao i niz pomno izraĊenih i stils okarakteriziranih epizodnih uloga. Lucija. Pjevanje uĉila na školi HGZ Zagrebu i 1913 —16 n Muziĉkoj akademiji u Beĉu. paţenih kreacija.14. a malima mol. a tonaliteti se taoder oznaĉuju slovima. —> harmonijske funkcije akorda (—> Toniĉke harmonije. Ulril (Verdi. tj. Riemann i dr. 12. S uspjehom se bavila koi certnom djelatnošću. skupina grafiĉkih znakova notnom tekstu (rijeĉi. U pri loţenom primjeru C znaĉi C-dur tonalitet. I 1896 — Zagreb. kratice. -> Sekundarne dominante). KO. Uf kvintsekstakord II stupnja.. VII ni septakord VII stupnja s povišenom tercom i povišenom tt kvintom. slova i dr. OŢEGOVIĆ. 9. -> Subdominantne harmonije. i to velikima dur. Pjevaĉi karijeru zapoĉela 1919 na operi u Ljubljani kao Paulina (Ĉajkovsl Pikova dama). Figarov pir). Pikova dama). dok se rimskim brojkama oznaĉuje stu panj ljestvice. N.

1965. — KOMORNA: Sinfonias za 17 limenih instrumenata.: P. 1967. IX 1653 — pokopan 9. oznaka za treći manual.Sassi. 1968. Canzone in onore di S. fantazije. talijanski pjevaĉ. 1961. 1963. Polar za violinu. 1965. U rukopisu je saĉuvano nekoliko crkvenih kompozicija. Koncertirao u Italiji i u inozemstvu. 1953. Studij završio na Konzervatoriju u Milanu. DJELA. Erfurtu (Predigerkirche. Školsku i muziĉku naobrazbu stekao u Niirnbergu (H. 1952. španjols ki kompozitor (Bilbao. TEORETSKA I INSTRUKTIVNA: Metodo per lo studio del pianoforte e la composizione degli esercizi iecnici ritmici e melodici (3 sv. nadalje varija cije. A. Wecker). 1963. 2. 1963. 1956. Luis de. Dialoghi. Reciproco za flautu. Antuna u Milanu. 1969. Gaspare. 1962. Modulos III za 17 instrumenata. ■— VOKALNA: Choral eucaristico za zbor i 7 duhaĉa. ĉemu se . Kompozitor avangardnih stremljenja. Mušica a due za violinu i klavir. 1921. Uĉio kod F. 1961. 1570 — Varšava. kršten 1. 5 Invenciones za flautu (violinu) i klavir. 1964. 1678—90). Condicionado za flautu solo. 1608. Umbrija. njemaĉki kompozitor i orguljaš (Niirnberg. Bach. Libro para U pianista.). II. 1599. P. Završio studij prava u Madridu. Zbirke: psalmi i moteti za 8 glasova. / dispersi. gdje je 1769 angaţiran kao pritno mušico kazališta San Benedetto.16 i 20 glasova. PACCAGNINI. Tutti la vogliono. psalmi. 1601. 17. 1961 — 69 (I. Pardfrasis za 24 instrumenta (po motetima T. MGG. 1968. God. ali oĉituju i neke znaĉajke tadašnje venecijanske muzike. kršten 21. talijanski muziĉki pisac. Stanislao. 1957. 1958 — 68. U zbirkama djela raznih autora onoga vremena štampane su 2 duhovne pjesme fcanzonette spirituali) za 3 glasa. 1964. limene instrumente i kontrabas. Mušica a cinque. Pollini). 1967. gudaĉki kvartet. 1953. 1968. 1962. Johann. Bivio. Reciproco. 1971. u muzici uglavnom samouk. Inici-ativas. 1597 (vjerojatno još od 1595) kapelnik u rimskom Collegio Germanico. 1604 —18. Mušica da camera za 9 instrumenata. 4. Palestrina. orguljski korali (najĉešće troglasni s cantus firmusom u gornjem glasu ili basu). LIT. 1964 i dr. Padova 1844. 1968. Imaginario II. LIT. La Formazione del linguaggio musicale (3 sv. Radial za 24 instrumenta. 1959. DJELA. DJELA. 1964. je jedan od najvećih njemaĉkih orguljaša svoga vremena. Bach. Posljednje decenije ţivota proveo u Padovi. Imao je glas izvan redna opsega i virtuozno je vladao tehnikom belkanta. 1964. Calegari objavio je 1836 priruĉnik Modi generali del canto . 1965 — 66. moţda i G. Lopez de Osaba. L. U Milanu otvorio eksperimentalnu muziĉku školu u kojoj je pri mjenjivao vlastitu metodu muziĉke nastave. 28. 7 zborista i plesaĉicu. PACCAGNELLA. 1960. Najvaţnije su njegove koralne obradbe: koralne fuge (thematice praeambulando). contromelodia. Victorie). S. 1970. Luis de Pablo versucht eine Asthetik der zeitgenossischen Musik. Eisenachu (1677— 78). ORKESTRALNA: 4 Invenciones. 1967. Gliriski (2 sv. 1970. 1960 —61 utemeljio ansambl Tiempo y Mušica za suvremenu komornu muziku. tj. 28. zbor i orkestar. 1962. Glinski. koncert za violinu i 6 instrumentalnih grupa. a pp za pianissimo ili piii piano. tokate. d'Alessi. ■—■ PACHELBEL. Gruppi concertati. Kod orgulja. jasnoća. DJELA: zbirka madrigala za 4 glasa. 1956. toplina i blagost harmonij skog izraza ĉesto s istaknutom funkcionalnošću akorda. 1967. 1957. NOVA IZD. 1968. tutti la spogliano. 1928—34. 1957. K. od 1594 u Trinita dei Pellegrini. Prentz). 18. K. VOKALNA: j Ćori di Euripide za zbor i orkestar. 1955. 1954—66. Imaginario I za 3 udaraljke i ĉembalo. Gothi (od 1692) i Niirnbergu (od 1695 u crkvi sv. X. 1928.). 1965 — 66. 1962. 1963 utemeljio ansambl Ars Antiqua. radio-opere Mose. Orguljaš (Malmo. Actuelles 1968 za orkestar. Seulin. V 1740 —■ Padova. psalmi i moteti za 4 glasa. Bach. — R.P (p). Djelovao u Rimu 1589—93 u crkvi Santa Maria di Monserrato. . Ejercicio para cuarteto. ali je još jednom nastupio 1796. Metodo di composizione musicale (3 sv. U orguljskoj i klavirskoj muzici skraćenica za pedal. 1963. La Parola in Palestrina). Od 1603 vodio u Varšavi dvorsku kapelu Sigi smunda III. I 1930 —). 1960. Metodo teorico-pratico per lo studio primario della teoria lettura e composizione musicale (8 svešĉića). S. Melos. Mutazioni za violinu solo. Elementi di canto gregoriano. sopran i magnetofonsku vrpcu. — Komponirao crkvena i druga djela. Cenni biografici intorno a Gaspare Pacchierotti. II Linguaggio melodico e armonico. za 2 klavira: Movil II. Quasi una fantasta. 1965. 1952. S. —■ KLAVIRSKA: sonata. Escena za zbor i 18 instrumenata. 2 ksilofona. Pjevao na svima većim talijanskim pozornicama te više puta u Londonu. Sebalda). X 1821). Magnificat i moteti za 4 glasa. J. 1958. flautu vibrafon i udaraljke. armonia. koju je obogatio komponirajući orguljske korale. klavir. 12. Studio pratico della tnelodia. i. . 1925.: ukupna djela obj. 1964. Ancona. 1961. Tombeau. — DRAMSKA: Protocolo. vjerojatno do 1676). 1597. Angelo. klavir i udaraljke. vibrafon i klavir. Ermenegildo. Orguljaš u Beĉu (od 1673. 1934. 1961. Vercelli. — SPISI: La Elaborazione tematica nelle opere di G. PABLO. debitirao 1766 u Veneciji. Ubrzo stekao veliku reputaciju širom Italije i izvan nje.). Schvvemmer. a bavio se i muzikologijom i teoretsko-pedagoškim radom. Reiss (Muzyka i Špievi. sopran (Fabriano. 1963 i II Dio di oro. od 1968 vodi Studio di fonologia musicale Talijanskog radija u Milanu. 1792 povukao se sa scene. 1925. 1955. 1967. M. Un Uomo da salvare. Padova. — Spis Aproximacion a una estetica contempordnea. S. Za Pachelbelov originalni muziĉki jezik karakte ristiĉna je pjevnost melodije. V 1623). Anthem za zbor. Stuttgartu (1690—92). Asprilio. pedagog. sopran. basklarinet i udaraljke. Nastupa kao predavaĉ i suradnik struĉnih muziĉkih publikacija.: G. kao i kombiniran oblik (susreće se jedino koa Pachelbela) u kojemu orguljska fuga uvodi u orguljski koral. — CRKVENA. X 1930 —). . Stanislao obj. Glosa za sopran. 2 klavira i gudaĉki kvartet. preteĉa J. II 1880 ■—•)• Studirao na Muziĉkom institutu u Padovi (C. Ĉita del Vaticano 1941. Bertonija. Prosodia. Por diversos motivos za 4 klavira. 3. — ELEKTRONSKA: Sequenze e strutture. — DRAMSKA: Le sue ragioni. Milano. 19571 1958. Un celebre mušico fabrianese: Gasparo Pac chierotti. Vento-nel vento za mezzosopran i orkestar. 1925 —30 izdavao vlastiti ĉasopis Nuova didattica e pedagogia musicale. Opere di J. Ein Wort za glas. Fabriano 1935. 2 zbora. — KLAVIRSKA: Sei tempi za 2 klavira. Terzo concerto za sopran i orkestar. 1925. talijanski kompozitor (Castano Primo.: M. — KOMORNA: gudaĉki trio. orguljaš i kompozitor (Salboro. PACCHIEROTTI (Pacchiarotti). Asprilio Pacelli. balet / Dispersi. 1960. Modulos II za 2 orkestra. Modulos IV za gudaĉki kvartet. III. Teoria e storia degli abbellimenti. varijacije (2 sv. Cesuras za duhaĉki i gudaĉki trio. 1591 i 16 moteta. J. za pozitiv. te koralne partite. LIT. Altdorfu i Regensburgu (Ph. J. one govore jezikom rimske škole. medu njima Missa de Passione Domini (autorstvo nesigurno) i 8 kompozicija u orguljskoj tabulaturi. 1611. Cecchini Pacchierotti. —• G. La Citta del miracolo za flautu i orkestar. Canzone in onore di S. 1939. chaconne i suite. koji je uglavnom napisao Pacchierotti. a zatim kapelnik i orguljaš crkve sv. Nakon što se afirmirao kao kompozitor na brojnim festivalima suvremene muzike. Comentarios za mezzosopran. Pacellijeva djela mogu se po tehnici i stilu usporediti s najboljim kompozicijama toga vremena. Actuelles za sopran. 1953. 4. 1962. II izd. 1968. PACELLI. talijanski kompozitor (Vasciano di Stroncone. Asprilio Pacelli insigne Maestro di Cappella della Corte Reale della Polonia. Bacha na podruĉju muzike za orgulje i ĉembalo.). 1952 i dr. sopran-sak-sofon. fuge. // Canto gregoriano. Istakao se i kao pedagog. Elaborazione in polifonia armonica (3 sv. Od 1964 artistiĉki je direktor Biennala suvremene mu zike u Madridu. 1929). Progressus. ORKESTRALNA: 4 Studi. 1958. // Mušica za 2 klavira. Recreation suite enfantine. violinu i klarinet. Petra. 1948. 1608 i Sacrae Cantiones za 4—10. III 1706).). 1969. 1957. skraćenica za piano. 1602—03 na istom poloţaju u bazilici sv. 1968.). 1961. Prosodia. Heterogeneo. Novara). Modulos I za 3 klarineta. Metodo per lo studio delV organo. 1968.

— H. Centralna liĉnost muziĉkog ţivota u Helsinkij' je poloţio temelje razvoju nove epohe u finskoj muzici. argentinska pjevaĉica tugalskog podrijetla. Evanston i Chicago 1954. oktet i dr. Todestag. u tom gradu P. 27. J. revidirao i iz ostavštine dodao II di o F. III 1847 — Zagreb. proputovao je gotovo sve evropske zemlje i Sjevernu Ameriku. sluţio se kod sviranja grimasama. Zelenskog (kontrapunkt).-E. 17. Tada poĉinje njegova blistava nistiĉka karijera: nakon Pariza (1888) i Londona (1890) P. — G. H. M. 1953. Bena di Varnol. Buenos Airesu i drugdje. Rigoletlo). LIT. zahvaljujući melodijskoj invenciji i smislu za scenske efekte. Pet. Doflcin. God. oko 80 zborova. ruski pijanist austrijskog podrijetla (Odessa. God. c. Abo 1949. II Maestro Giovanni Pacini.: partite. zbor i orkestar. VII 1848 — Rim. Pachelbel als Ka mmerkomponist. DJELA. Collan-Beaurain. — KLAVIRSKA: 2 sonate. kompozicije za harmonijum i kla' Muzika za pozorišni komad Naši seljani. MGG. Fredrik ( rich) Pacius. Gilda (Verdi. — Preradbe orkestralnih djela P. F. — Kompozicije za orgulje (sonata. XII 1867). Uz to niz izgubljenih kompozicija. 17. mann. Magnani. dr. The Instrumental Works of J. X. Posljednje godine ţivota proveo u Pesciji. DJELA: DRAMSKA. Davini. 1826. 1952 i 1954. II Carcere Mamertino.: K. 13 Magnificata. Pachelbel. Giovanni Pacini: Bemerki zum Stil seiner Opern. Podolija. Urban). izbor djela za instrumente s tipkama obj. — INSTRUMENTALNA: programna simfonija Dante. Strobla (klavir). Palermo 1927. 1842 . Studirao kompoziciju u Bologni (S. Journal of the American Musicological Societv. tip ka ma. Siedlce. Seiffert (DTB. Seiffert (DTB. Udav: na vrhuncu slave 1907 za diplomatu M. Eggebrecht. brojni ĉli kritike. 1960. — N. 1950. Tadeusz. 26 moteta. poljski pijanist. koralne obradbe i suite za instrume nte s. 2 melodrame. Muziku uĉio \ botici. Marsz uroczysty. 3 rekvije ma. za autorova ţivota): varijacije (vjerojatno 4 niza) Musicalische Sterbens-Gedancken. Oratoriji: 11 Trionfo della religione. Acht Chordle zum Praeambulieren. J. U njegovim kompozicijama ogleda se. U Be sprijateljuje sa J. pridruţuje virtuozno iţivljavanje u samoj instrumentalnoj igri koja. sopran (Lisabon. Aus der Vergangenheit der Stadt Erfurt. Kiel) i instrumentacije (H. Uĉio kod J. Musik und Kirche. fantazije. 1956. I II 1809 —■ Helsinki. 1911. 2 mise. 1898. A Study of the Tenburv Manuscripts of J. I 1871 — Buenos A 18. P. 1876 —80 nastupao na koncertima. Ponešto ekscentriĉan. 1840.22 PACHELBEL — PADEREWSKI Agnese. u F kod B. Pachelbels »Musikalische Sterbensgedanken«. Johann Pachelbel. Londonu. fuge (medu njima oko 100 fuga na Magnificat). povukla se s operne pozor Jedna od najglasovitijih koloraturnih soprana svojega dob. Ljubavni napitak). Eggebrecht. ĉarka). W. ORKESTRALNA: 2 simfonije. S. Moniuszka (harmonija) i W. meĊu kc su bile Rosina (Rossini. INSTRUMENTALNA (obj. uporedo sa medicinskim studijama. 3 klavirska trija. Milanu. varijacije za violinu i orkestar. obj. u Kasselu kod L. Ignacy Jati. je autor finske n nalne himne Maamme Laulu. Pachelbels Kammermusik. dobiva na Konzervator. Fredrik (Friedrich). Diplomiravši 1878. KLAVIRSKA: Chansonette serbe. Ĉuj. J. a zatim nastavio studij na Konzervatoriju u Moskvi kao uĉenik N. I 1933). tokate. PACHMANN. 1865. Canv bridge (Massachusetts) 1952. H. Ĉajkovskog. koja je ubrzo postala poznata. 1886—1917 profesor klavira na Moskovskom konzervatoriju. Born. X. 1951. solo-pjesme. Don Giova Adina (Donizetti. 1947). Rutkovvski). Pjevanje uĉila u Lisabonu i tamo 1888 debil u kazalištu San Carlos kao Amina (Bellini. kasnijeg j sjednika republike Argentine. — Isti. 6. 1962. — Tri kompozicije za violonĉelo i klavir. ! za violinu i klavir. Ciccc 1872. Spohra (violina) i M. u ko jima je mogao doći do izraţaja njegov izvanredno mekan ton i gotovo eteriĉan pianissimo. Montevideu. Smetane. — DRAMSKA : opere Kung Karls jakt. Zu seinem 250. H. Rubinsteina i P. za vi 1955. P( izdanja SAN. 1970. Osobito se isticao kao interpret Chopinovih kompozicija. 1905). I dio. ariji CRKVENA: brojne mise. P. U rkp. ragionamento. Krummacher. 1901). — II. 49S. potom. i Die Loreley. uz romanti< patriotski izraz. Sorabji. — SPISI: Sutla nalitd della mušica ntelodrammalica italiana del secolo XVIII. mesto profesora klavira. — E. Moser i T. kompozitor i pijanist (Aleksandrovo koc botice. solo-pjesme i dr. Hauptmanna (kompozi God. LIT. 1875). Chopina. Pachelbels. u kasnijim godinama i glasnim komentarima. 1967.. -KALNA: 10 kantata. ricercari. Đ PADEREWSKI. 1951. sonatina za fagot i 1 1953. Pijanistiĉku karijeru zapoĉeo 1869 koncertnom turnejom po Rusiji. Petrogradu. I 1891). Zobelev (1937). Studij zapoĉeo na Varšav skom konzervatoriju kod R. Leschetvzkog. poljski kompozitor i pijanist (Lazy. Manon (Massenet) i d PACIORKIEVVICZ. je ime novan njezinim direktorom. Pro mušica. Pachelbel: Alternation or Intonation?. a kasnije ruskih kompozitora eklektika A. šavi. Pojedina vokalna i crkvena djela obj. Fedtke (1958). — Balet Legenda Wars 1959. Mattei) i Veneciji (B. Od 1813 komponirao za najvaţnija talijanska kazališta (Venecija. — D. 1960. Rusiji. Ringbom. Oko 15 kantata. neka djela za instrumente s tipkama obj. La Regina di Cipro. MGG. Mušica. M. a nakon golemih uspjeha 1880 u Beĉu i Parizu. 17. Berlin 1941. DELA. IX 1965). Singspiel Prinsessan af Cypern. Leipzig i druge njemaĉke gradove. — Horske harmonizacije. dueti. — Gudaĉki kvartet. Kompozicije za 2 klavira. Meditation za gudaĉe. Johann Pachelbel als Vokalkomponist (s potpunim popisom djela). 1957. duhaĉki kvintet. — F. 1918 — 19. Giovanni. — i'. Eggebrecht. 1865 (dopunio F. — //. 1867. Napulj. PACHULSKI. Wie man durchs ganze Jahr bey tvehrendem Gottesdienst. Oko 90 opera: Annetta e Lucindo. pre ludiji i dr. Orih. 1962. Rubinsteina. Helsinki 1921. 1938. Arenskog. a studij kompo 1950 u Lodzu (K. Zelenskog. A. H. nastalih najĉešće u kratkom roku (svoju najbolju operu Saffo napisao je u 28 dana). 1691 (?). LIT. Pachelbel (disertacija). moteti i dr. V. 1928 —36). Nj< se kompozicije nadovezuju na njemaĉku romantiĉku školi su ĉesto inspirirane finskim folklorom. Iako po profesiji lekar. zbirku Hexachordum Apollinis obj. Chigiana. 1887. Prag je ovo milog Srpstva. 1903). — J. PACIUS. — TEORETSKA: Principi elementari col metodo del meloplasto. Novi nastupi vodili su ga zatim u Berlin . Madridu. Mat thaei (4 sv. Woodzvard. 6 gudaĉkih kvarteta. Sikorski). je od 1837 i dvorski muziĉki direktor. 1683. Sebald mit der Orgel zu intoniren und zu respondiren sich zu verhalten habe. 1838. J. suita. pa mu ni instrumentacija nije uvijek dotjerana. J. Mnoge njegove pjesme posta u Finskoj veoma popularne. I. Kompozicije mu se odlikuju logikom i jasnoćom strukture. ni jednog ĉasa ne zamagljuje jasnoću osnovne koncepcije. — VOKALNA. M. P. U Pachelbelovoj liĉnosti sjedinjuje se virtuoznost i pjevnost juţnonjemaĉke škole sa srednjonjemaĉkom teţnjom prema kontrapunktiranju i variranju na temelju cantus firmusa. 1900. partitu za 5 gudaĉkih instrumenata i b. 1699. NOVA IZD. 1952. RazraĊivanju svojih djela. Saradivao je u mnogim ĉasopisima i i nim listovima. Amina (Bellini. — Romanca za glas i klavir. Mjeseĉarka). Alveara. Nezadovoljan svojim sviranjem povukao se tada i osam se godina dalje usavršavao. Fredrik Pacius som tonsattare. nekoliko suita za komorni sastav obj. Zerlina (Mozart. Kantate und Konzert im Werk J. Parizu. 1962. 1921). 1956. Mihalek. C onamo i dr. i duhaĉki kvintet. — H. redovno je kon rao u mnogim mestima tadašnje Austro -Ugarske i Srbije. Koncerti: 2 za klavir. F. Botstiber i M. Fredrik Pacius. kolo iz i rastanka. Henrvk. 1867 i dr.: M. U meĊuvremenu pre godinu dana na Konzervatorijumu u Strassburgu. — Deul-hche Anzveisung. X 1916 —). Wycinanki z morskiej pianki z. X 1859 — SSSR. Suita kurpiozvska. Pachmann and Chopin. 6 partita Musicalische Ergotzung za 2 violine i b. Mnoge narodne i graĊanske melodije harmoni: je i za hor i za klavir. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. God. AFMW. 1948. J. 1843. Pachelbel. 1864 —65. Dordević. uvertira. Svetosa vska pesma. Od 1822 ţivio u pokrajini Lucca. Pachelbel — sein Leben und Wirken in Erfurt. Eggebrecht (od 1954) i dr. 1S50 (revidirana ' koncert za violinu. Dachsa na Konzervatoriju u Beĉu. Seviljski brijaĉ). 6. LIT. — H. Pabsta (klavir) te A. Commer {Mušica sacra. meĊutim.: M. 1953 i 1957! koncertna uv 1949. sonate i dr. 1954. 1860. Saffo. ): 9 ka nt ata . ORKESTRALNA: simfonija u 1 stavku. 1955. Milano). Zur 300.: fuge na Magnificat za instrumente s tipkama obradili i obj. se istakla izvanrednim kreacijama brojnih uloga. Seiffert. SBIMG. nastavnik u Lodzu i od 1954 profesor na ' koj muziĉkoj školi u Varšavi. Bez tebe draga. Jovan Paĉu. Zeitschrift fiir Hausmusik.: V. Cenni starici sulla mušica e trattato di contrappunto. i dr. arije s varijacijama Hexachordum Apollinis. The Magnificat Fugues of J. — E. M. 1872 upisuje se na Varšavski konzervatorijum studira klavir. 188. LIT. sonatina za 2 violine. XI 1860 — New York. kao i djela. 1834 osnovao muziĉku školu u Viareggiu. Barceloni. Sonatina zvirtuozozvska. PACINI. Pachelbels (disertacija). — Isti. 1932. finski kompozitor njema podrijetla (Hamburg. Vladimir. varijacije. poljski kompozitor i guljaš (Sierpc. otkrićima na polju klavirske tehnike. 8. so tvohl in den Vespern als Tagambt. Die Variation als Grundlage handwerklicher Gestaltung im musikalischen Schaffen J. 6 Concertoni za orkestar. Zborovoda i organizator muzi ţivota u Plocku. PACINI. bey S. Beckmann. 1954. 30. Furlanetto). Arenskog i S. Woodward (1952). 1967. Regina (udata Alvear). 1846. MGG. 1903 — 04. talijanski kompozitor i teoretiĉar (Ca tania. DJELA. 1953. X. God. U ki vrijeme ostvarila blistavu umjetniĉku karijeru. je stekao široko priznanje. H. 1841). Wiederkehr seines Geburtstages. kada je škola pripojena muziĉkoj školi u gradu Lucca (1842). 1881 odlazi u Berlin na kompozicije (F. MF. 4. Nolle. AFMW. koncertne etide. 1828 —34 prvi violinist dvorskog orkestra u Stockhc Od 1834 muziĉki direktor (od 1860 profesor) na Univerzit< Helsinkiju. H. fantazija. oko 1858—64. II 1796 —• Pescia. Pachelbel (disertacija). ORKESTRALNA: fantazija za klavir i orkestar. Seif fert (1929). H. 1957. 1 7 a ri ja . H. ali im ĉesto manjka izvornost. Medea di Corinto. — KLAVIRSKA: sonatina.: M. 1913. DJELA. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. kompi i drţavnik (Kurylowka. — F. Brahmsom. koristeći se nje. Seiffert (DTO. Giovanni Pacini. za razliĉne komorne sastave te preludiji. zborovi. 1864. . Sant' PAĈU. Arenskog i N. A. Moniuszka za klavir. 19.— VOKALNA: kantata Ojczyzna za zbor i orkestar. 1845. — E. Moser. Around Music London. U poĉetku pod utjecajem F. autobiografija Le mie memorie artistiche. God. Iako je poĉeo komponirati u vrijeme najvećih Rossinijevih uspjeha. K. posvećivao je malo paţnje. Studij orgulja završio 194 Konzervatoriju u Varšav i (B. J. — VO K ALN A I CRK VEN A (rkp. 6. Jovan. Dušane. — Obradbe nai pjesama za zbor. X 1902). 6. c. usavršavao se u Beĉu kod T. i bidermajerski salonski stil briljantno vit nog karaktera. Ti kurpiozvski za solistu. 1693. nastupa i kao koncertni orgi DJELA. zborovi. gestikuliranjem. nastupajući u lermu. 2 1941).

God. Od kompozicija velikog formata izdvaja se opera Manru. varijacije i fuga op. London i dr. 13. k o n cert za orgulje. Chopina. Philadelphia 1928. — Ch. Hamburg. 1862. naj - PAGANINI. Kuhaĉ. Hk. 1821. Powodţ. 1939. 1884. italijanski vio linist i kompozitor (Genova. E. a prvenstveno W. 1928. Muzvka. dueti. Prerado vića. Ilirski glazbenici. 1880. London 1915. U ranom detinjstvu uĉitelji su mu G. k o nc e rt za klavir u a-molu op. Mozarta. osobito sklon razraĊivanju lirskih prizora.. Prilog k historiji glazbenog rada Ivana Ev. Hannover. Ne-ues Beethoven-Jahrbuch. introdukcija i tokata. C. na kojima P. — W. Posebno se istiĉe Paerovo poznavanje orkestra i efektna instrumentacija. Od 1793 svi. Bio je podjednako izraţa jan u interpretiranju dela velikog formata i u doĉara van ju intimne atmosfere klavirskih minijatura. X. N. 1940. arije i dr. pa F. Moje drago i dr. violu i gitaru. God. Ivan Pado -vec. refteksje. gdje je ţivio od 1819. New York 1895. V 1839). 1791. U gitari samouk. — VOKALNA: 2 oratorija. Bio je naroĉito poznat kao interpret F. 1901. Brno. O RK ES TARSK A: s imfo n ija u h . kalendar »Dragoljub«. — So-lo-pjesme na stihove Lj. 23 više varijacije i fantazije na popularne operne teme. Vukotinovića. 3. Paderevvski as I knew Him. 1794. Zapomniane korespondencje muzyczne. ibid. muziĉki di rektor Ċenovske ka tedrale. Chopin. — Instruktivna djela.. Pri kraju svoje umetniĉke karijere svira samo u do brotvorne svrhe.PADEREWSKI — PAGANINI više od ioo koncerata širom Severne Amerike. 1884. Ekicrt. — A. — DRAMSKA. uzuagi.: 5. Krakovv 1949—59). Sidoroivicz. šarmantan u ophoĊenju. Oko 50 opera: Orphee et Euridice. 11 i op. Ignacv Jan Paderevvski. 1929. God. 5. ibid. Padovca. 1842. Lausanne 1929 i 1948). Deţelić). VII 1771 — Pariz. Muziĉko obrazovanje stekao kod violon-ĉeliste G. 1919. Od 1808 u Parizu dvorski dirigent Napoleona i direktor Opera-Comique. MeĊu njegovim klavirskim delima veoma je popularan Menuet u G-duru iz ciklusa op. U tom gradu poĉinje ka rijeru opernog kompozitora. Paderevvski. Krakozviak. 1921 odlazi u Kaliforniju. 1829—37 djelovao u Beĉu. 1804 i Le Mattre de chapelle.: H. namenjenu potpomaganju muziĉke nastave i nagraĊivanju talentovanih mladih ameriĉkih kompozitora. 1917 — 19 P. gdje postaje dvorski muziĉki direktor. Kolander. XI 1873). Diana ed Endimione Sajjfo). — R. Tatra Album za klavir 4. Paderevvski and His Art. (Na crnooku. Ferdinando.: R.. kao i drugi talijanski kompozitori njegova vremena. Nevv Brunsvvick 1949. Padovĉeve kompozicije za gitaru. P. koristi sav svoj umetniĉki autoritet i svoj veliki imutak da bi pomogao u izgradnji nezavisne Poljske. PADEREWSKI nacionalnom tematikom (Simfonija u h-molu). ciklus Chants du voyageur. Više opusa posvećeno je solopesmi. Turczvriskim priredio izdanje celokupnih dela F. 1962. je suvereno vladao svojim auditorijem. Zagreb 1893. — B.). — Opera Manru. je. Od 1848 slijep. Tvan. 21. Ghirettija na dvoru u Parmi. J. fanta zija za klavir i 5 duhaĉkih instrumenata. — Hej. a 1914 poĉi nje svoju politiĉku aktivnost. Sv. A. Sledi niz koncert nih turneja po E vropi. izvanredno sugestivne pojave. 1927. Wisnera Morgensterna u Zagrebu. 1889. Krakovv 1960. U vokalnim se djelima uspješno pribliţio duhu hrvatske narodne pjsme. — A. D ELA. Kasnije. Chybir'iski. K. Paderevvski. ibid. Landau. — SPISI: Tempo rubato. 1793. zatim u Varaţdinu. 23. New York 1934. Ko.. Frankfurt na Majni. je predstavnik Poljskoga narodnog komiteta u Washingtonu. P. — IZDANJA: sa L. izgradio je svoj individualni interpretacioni stil.). Orle bialy za muški hor. RM.*T ra na koncertima i pobuĊuje paţnju svo jim neobiĉnim spo sobnostima. Krajanski. te potpisuje za Poljsku mirovni ugovor u Versaillesu. polone-ze. elegija. Paderevvski. Pianist and Patriot. E. Medu solo-pesmama naroĉito je uspeo ciklus pesama na tekstove A. — Narodne horvatzke poputnice za klavir. Costa. severnoj Africi i Australiji. a koristio je i poljske muziĉke motive (Fantazja polska). varijacije. — F. 1884. 1812—27 muziĉki direktor u Thedtre des Italiens (nasljednik G. Niccolo. Goleme prihode od svojih koncerata on deli široko u kulturne i karitativne svrhe. LIT. Phillips. — Sonata za violinu i klavir u a-molu op. 5 i op. varijacije na Vive Henry IV za orkestar. On pomaţe organizovahje generalnoga komiteta pomoći za ţrtve rata u Poljskoj i daje sve prihode od svojih brojnih koncerata odrţanih 1914—18 u korist oslobodilaĉke akcije. brojne kantate (L'Amor timido. Thibaut. Mirković (D. X. Strakacz. 1893. A. Duleba i Z. Z Mych ivspomnien. — E. nebst Anzveisung zum Spiele einer zehnsai-tigen Guitarre. Od 1909 direktor Varšavskog konzervatorijuma. 1919 vraća se u domovinu i sastavlja prvu izbornu koalicionu vladu u kojoj je predsednik i ministar inostranih poslova. Vra -za i dr. ali se iste godine vraća u Parmu. — Ch. talijanski kompozitor (Parma. — A. — A. muziĉku teoriju uĉio kod J. pasija. nokturni i dr.mo lu op. Umetnik velike inteligencije. Nevv York 1956. Nevv York 1943. I. na francuskom. PAGANINI. 1913 odlazi ponovo u SAD. ibid. Paderevvski. Cooke. Jedan od vaţnijih predstavnika talijanske opere potkraj XVIII st. 1934. — E. // nuova Figaro. Servetto. T.d Muzyczny. valceri za duhaĉki orkestar. — E. od 1832 vodio kraljevu komornu muziku. Gnecco i G. DJELA: sonata za violinu. Myili. Paderevvski. 9. 14. 1931. violinista Ċenovskog pozorišta. doţivljava trijumfalne uspehe. Kompozicije su mu tehniĉki doterane. ko nce rt za k la vir. Nacistiĉka invazija Poljske u septembru 1939 duboko potresa umetnika. solo-pesme. 1804 —07 dvorski kazališni diri gent u Dresdenu. P. 1884. Otada neprestano koncertira po Evropi i Americi. Pijanist snaţna temperamenta. Englander. F. 1936. 17. Ferdinando Paer. Leonora ossia L'Amore coniugale. Kellogg. Finck. Wizje przyszlošci. Krajem 1919 povlaĉi se iz politiĉkog ţivota. 1962. Mickiewicza. Konstruirao je gitaru sa 10 ţica. Budimpešta. Kompozitorska delatnost Paderewskog obuhvata 24 opusa. — H. Ingresa . 1798 nastanio se u Beĉu kao ka pelnik kazališta Karntnertor. 1792 angaţiran za kazališnog dirigenta u Veneciji. Sjetimo se Padovca. 17. P. I.. Gronotuicz. Godine 1795 odlazi na usavr šavanje U Parmu. 2 4. Njegov je uĉenik bio V. u Poljsku se nikad više nije vratio. 1799.Tebaldini. 1903. Mon-dolfi. koje gradi na dopadljivoj i sentimentalnoj melodici. Chopina prema izvorima (21 sv. Kao jedan od posljednjih evropskih gitarista svojega doba s velikim je uspjehom koncertirao u domovini i inozemstvu (Beĉ. VII 1800 — 4. Baughan. Ignacv Jan Paderewski. 1884. Sokolozvska. Ignacv Jan Paderevvski. Camilla. Rad D. Poznah 1924. 3 Grandes sonates za klavir uz violinu ili violonĉelo ad libitum.. Ignacv Jan Paderewski. O stylu narodnowym zv Muzyce. neobiĉno sugestivan. Lwow 1910 (II izd. DJ ELA. Severnoj i Juţnoj Americi.ruĉno. / Pretendenti burlati. Fantazja polska za klavir i orkestar. MGG. 3. PADOVEC PAER. Paderevvski. pa uz ostalo osniva 1900 u SAD fundaciju Paderezvski. Talentovan i studiozan. ibid.. Paers »Leonora« und Beethovens »Fidelio«. Š. 1884. Prag. — J. Przegla. Warszawa 1910. Paderevvski. PADOVANA (Paduana) -> Pavana PADOVANO -> Annibale Padovano PADOVEC. i. — G. — Crkvene kompozicije (mise moteti). S. 1 90 8 . Spontinija). P. 14.. — M. Simfonija u h-molu i Klavirski koncert. Trnskog. niz kraćih kompozicija. LIT. LIT. fantazije. Opienski. Bronarskim i J. 1932. Ferdinando Paer. Buenos Aires 1946. Paderevvski. Muzyka jedna jest ţywq szlukq. I. V 1840). Humoresqucs de concert op. eklektik. Graz. je romantiĉar. produbio je svoj stil i stvorio vrijedna umjetniĉka djela. 1888. od kojih je većina pisana za klavir solo. London '934 (poljski prevod 1935). — Theo-retisch-praktische Guitar-renschule. Laszozvski. MGG. Ĉesto se inspirisao poljskom I. nemaju veće umjetniĉke vrijednosti. gitarist i kompozitor (Varaţdin. God. 27. pod utjecajem njemaĉke muzike. I. klavirske kompozicije. i on u Americi pokreće razgranam ak ciju u korist poljskih zarobljenika i poljske ratne siroĉadi. 1933. — J. Aurea Parma. Danses polonaises op. J. IN S TRU MEN TALN A: 2 s i mfo nij e . X 1782 — Nica. za gitaru. — KLAVIRSKA: sonata u esmolu op. 27. ibid.

.. London 1956.. nastupom i ophoĊenjem.-. Sivorija (oba iz njegovih kasnijih godina). New statuete i medalje. VCashington 1945. Francu skoj. Impromptu an bois (Ibert. ume nini. The Bells (tekst pjesama E. . španj olski kompozitor (Barcelona. 1936. 12 Sonate per violino e chitarra op.. Završio studij arhitekti u kompoziciji uĉenik E. Palermo 1949. 1926.*:^. London 1907. Chronologie of His Life. kultivisao je i takve efekte kao što su sviranje na samoj G-ţici ili sviranje na tri ţice (kad bi jedna pukla). Niccolo Pag. Tiby. tal. Bolma. F. 1956) i dr. Sonata per la gran viola e orchestra. Ni Paganini. TJaAbMUN. PAGANINI. — 1 Boero. III 1905 —■)• Uĉenica A. Variazioni paganiniane. Od svojih je uĉenika priznavao samo dvojicu: G. Ni Paganini. Introduzione e variazioni sulVaria »Non piii mesta accanto al fuoco* dalla »Cenerentola« di Rossini op. X 1969). Paganinis Leben und Treiben. Moto perpetuo op.. Bonaventura. Cantoy cortejo nuptial. 13. Schumann (Koncertne etide na N. — E. J. Pariš 1831. Istakla izvornim koreografijama za Chicago Lyric Theatre: An Amer in Pariš (Gershwin. Njezin je glas imao v< raspon i ugodan srebrnasti timbar.. Rigoletto). Genova 1940. Paganini of Genova. O RK ES TA RS K A.. — J. Jarosy. — /. Oko njegove liĉnosti niĉu razliĉite legende izazvane koliko uspesima. violu. G. Zbog takvih kvaliteta mr su njezine uloge snimljene na gramofonskim ploĉama. 27. u a-molu. 1940. — Ck. Ziirich 1950. 1900 i 1921. 9. Celeda. MQ. — KAMERNA : gudaĉki kvartet. 1830).. izazivala Milano 1940 (IV 1947).. Mantovani.. Schottky. —■ H. Somni d'infant za klavir i orkestar. 1948. HMnoAbCKuu. — L.. London 1936.— A. Pagj Krakow 1958. je zanos kojemu se nisu mogli Pizzetti. II Calvario di Paganini (II izd. JleHHHrpajj 1961. Osnovne su crte njegove igre bravurozna veština i temperament. Uveo je i nekoliko novih vrsta poteza. O njemu se pišu ĉlanci.. od 1937 djelovao u Buenos Airesu kao muziĉki publi 1 nastavnik kompozicije. Milano 1936).. autograf nini a Marseille. Meli. . Torino oteti niti mu ziĉari sasvim drugaĉijeg kova. 1817 — 18. Paganinijeve kompozicije.. 1851. — O.Morazzoni. 1835. della Corte. — R. zbog bolesti. kao npr. Milanu. —J.. 195 Wheeler. Guhr u delu Ober Paganinis Kunst die Violine zu spielen. Milano 1940. 1801 svira na cr graphique sur Niccolo Paganini. Di A False and an Authentic Portret of Paganini. On je zaĉetnik novog naĉina upotrebe i sviranja flageoletnih tonova kojima povećava obim violine. Prag 1830 (nove samouk. EberhĊrdt. 7 1880 —• Buenos Aires. Prod'Homme. II. — O. London 195 M. Jaime. Paganini. Berkel. Berri. X. M. X. — G. Farga. — P. violu. sonata za klavir 1 violinu. Belgiji i 1938 (novo 1950. 1851.. Isticala se ĉistom vokaliz jom i stilski vjernim interpretacijama.. Londonu (1920) i trupe Ballets n (1925) u kojoj se usavršavala kod E. Stoneom vodila ansambl slobodnog modei plesa. Bavagnolija. II Violino di Paganini kneginje Elise Baciocchi (Napoleonove sestre). Paganini et Beriot. 1820.. J. 1939. — /. Fayolle. — Niccolo Paganini. . P 1940. Napoleon Sonata per violino sulla guarta corda.. obnovio je upotrebu scordature. Za violinu solo: Ventiquattro Capricci op. Paganiniana in the . 1936). Milhauda.). Documenti e 1 monianze. stvara nove zvuĉne boje i doprinosi eleganciji i blesku sviranja. Monte Carlu. Wiesbaden 1961. Pariš 1909 (novo 1927. Uz štand. Ier Collection of the New York Public Librarv. Paganiniana. njegova chestra di Paganini e i dir del suo »demonska« igra.. klavir i hor). 1909 i Nit de somnis. svoj je stil i veštinu razvio zahvaljujući ne samo muziĉkom 1909).e. Ha. God. Violins and Violinists. Firenza 1873 (novi otisak 1903). la vita pera. Duo merveille (obi. Hamburg 1831 talentu nego i upornosti. dal »Tancredit di Rossini op. Berlin 1921. D E LA. posvećene prvenstveno violini ili drugim gudaĉkim instrumentima. Paganinis Lehre. pizzicato levom rukom i lukom (spiccato). Hamburg 1960. Vita di Niccolo Paganini da Ge što mu donosi mesto koncertnog majs tora novoosnovanog orke Perugia 1851 (novo izd. Pa ni intimo. 11. Paganini in seinem Reisevvagen und Zimmer. Luccu i sve do 1828 koncertira po italijanskim gradovima. beĉki izlozi puni su Pedemonte. Pariš Nemaĉkoj. Niĉe 19: M. talijanska pjevaĉica. 6. Ipak je on zapravo 1830. — E. Mušica c gi. Genova 1962. V 1908 ■—■). SE 194L — Balestieri y Di tanti palpiti. De Courcy. Sonata amorosa galante. —■ J. 1969). Ghiribizzi (49 kraćih kompozicija). Boscassi. — M. . Berlin 1950. u Dduru op. — KOMORNA: 2 Canciones del campo za duh kvintet. — Th.naša se njegov naĉin -« ■•■-'• » *• odevanja.. vrtoglavim majstorijama. Ferrarini. 4 i 5. Tutzing. Suite intertonal. -de Miramon Fitz-James. Icom fia paganiniana. 1851. simfonijske pje El Ĉami. Uĉenica J. toliko i njegovim izgledom. 1925. W. Od 1929 pri balerina Opere u Chicagu i Cincinnatiju. u h-molu (La Campanella) op. — G.■. D. Niccolo Paganini.. — W. prevod Britanskim otocima. prevod London 1852 kvenim sveĉanostima u gradu Lucca i postiţe prvi znatniji uspeh. — 5. odakle ĉesto odlazi u Pariz. Ruth. — 5".^-^. Le Streghe (varijacije na temu F.. pune bleska. znatno uticao na stil violinske muzike. a kantilena oĉara vajuća.). I. virtuozne tehnike. stra... Ghirettija i F. De Co Paganini. 7. Paganiniana ornale robe »a la Paga-nini«. — F. Brahms {Varijacije na Paganinijevu temu op. S PAGE. 1906.-■*■. Prvi koncert daje u Geigenhaltung. de Laphaleque... 19 Balio delte Ingrate (Monteverdi. violu. Me 1961. Variazioni sulVInno »Heil dir im Siegerkranz* op. . velikih uspeha u Milanu. en. engl. opo_ _ _ -. HHKKOJIO ITaraHHHH. ostaje u istoriji muzike jedinstvena. Paganini. To su dela nenameštenog izraza. violonĉelo i gitaru. variazioni sulVaria. — Za gitaru: 4 sonatine. novi otisak Milano 1939). ■ . 1820.v 1929. P Paganini. — G. Svojim je naĉinom P. C. Milano 1960. Le Secret de '. G. P. PAGLIUGHI. povlaĉi. Nakon Modena 1911 ( I I I izd.■. DJELA. . debiti 1927 u Milanu kao Gilda (Verdi. \ npr. 1926. Uz to sa H. Kre bergom gostovala po SAD (1932). Notict God. Direktor Gradske muz škole u Barceloni i muziĉki kritiĉar listova La Publicidad i Nottcias. / Palpiti. Paganini Paganinijeva Capriccia op. gitaru i violonĉelo. 1946). Weidmann. Berlin 1913 (novo izd. imaju sve osobine njegova izvoĊaĉkog stila. Mompellio. ni operni repertoar ĉesto igrala i likove iz suvremenih talijan: muziĉko-scenskih djela. 35) i F. Pariš 196 M. gitaru i violonĉelo.. — P. 14. . 1834 vraća se u Italiju. Roma 1923. G. Sessanta variazioni sul tema »Baracubd« za violinu i gitaru op.Marseille 1940. izvoĊenje dvostrukih pasaţa. •— Nekoliko vokalnih kompozicija (Quel jour heureux za glas. Centone di sonate za violinu i gitaru. I slave i bogatstva . tnici prave karikature. obeleţena tempo. K. — S. Fire Rimu. MGG. Tu je trupu obnovila pod nazivom Page-Stone Bali 1950 u Parizu prvi puta s njom nastupila. F. — J. 1 Monodia. — G. Genova 194 H. 1962. La Vie passionee de Paganini. sonata sentimentale. — J.—■ A. trio u D-duru za violinu. Pjevala zatim s veli uspjehom u Torinu. Kao violinski virtuoz P. I. Za v io lin u i o rk e s ta r: 5 k o nc e ra t a . Arm* Paganini. 35 Minuetti. 6. prevod New York 1911) —■ A. Conestabile. Genova 1935. 1826. 1797 — 1800 boravi u Genovi i Livornu. Paganini le m. Sonata a violino scordato za violinu uz pratnju 2 violine. Baletna solistica kaza u Chicagu (1918 —19). Oklahoma 1957. a Praha. 1955. izdrţljivosti i snaţnoj individualnosti. poslednje boravište mu je Nica. te u Kini i Japanu (1934 1934—37 sa B. Morere. R. zatim kromatski glissando. A i on sam smatrao je mnoge te neosnovane priĉe poţeljnim prilogom svojoj afirmaciji. Paganini a Palermo. 2 i 3. Codignola. 1809 napušta nova 1909. u u-molu 1826.. ameriĉka plesaĉica i koreograf (Indianap 22. Sve te nove ili neobiĉne majstorije izvodio je takvom briljantnom lakoćom da je publika ludovala od oduševljenja. 1833. je obogatila reper mnogim novinama. Duetto amoroso za violinu i gitaru i dr. Zacharezvitch. Berri. 1955). gde postiţe trijumfalan uspeh. Paganini Roman seines Lebens. — A. i V. Ciandellija i C. Nedostatke u njima nadomeštao je P. Weinberg. U violinsku tehniku nije uneo bitne novine ali ju je obogatio i usavršio. the Romantic V oso. Codignola. Into nacija mu je bila savršena. Niccolo Paganini. Nocturno za violonĉelo i klavii . 6 kvarteta za violinu. Niccolo Paganini — Genealogia. — Zatim se niţu koncerti po i Saussine. — A. Paganiniane. — L. Kapp. Die Violintechnik ] ninis (disertacija). Moto perpetuo. Susannah and the Ba (Rossini. HHKKOJIO FlaraHHHH. Trio concerlante za violu. 1921..prevod Milano 1 — A. Fetiš. Berlin 1922. ton jasan i mekan. III. — A.24 PAGANINI — PAHISSA LIT : /. . Pariš 1922.. kao 1940. Poivrozniak. God. Pag£ Tek od 1828 polazi na turneje van Italije. PAHISSA.. 3 uver 2 katalonska plesa. Prag 1940. Valensi. Lina. Notice sur le celebre Niccolo Paganini. svojim iskrenim predavanjem. 1820. 1813. . Liszt (Ţtudes d'execution transcendante d'apres Paganini). N. 1. prevod Milano 1875). Caprice d'Adieu. The Ladder to Paganini. 1830. 1953. ■ ■ * . i dr. the Genoese (2 sv. — M. Paganinis Leben und Character. 1833 ponovo New 1954. violonĉelo i gitaru. Paera. Master of Strings. 12. plesom uz recitaciju. colo Paganini. — G. engl. Marseilleu. 1806 postaje drugi violinista u kamernom orkestru His Life and Works. Niccolo Pag. mu daje titulu virtuoza dvora. Niccolo Paganini. 15 kvarteta za violinu. T Chiesa. Harrys. v. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Minuetto e Perigourdine. — F. Waldemar. koloraturni SOT (New York3 27. Paganini. Gran sonate u A-duru za gitaru i violinu. gde uĉi kompoziciju kod G. gotovo nedostiţna pojava: umetnik kod koga su vanredne mu zikalne i fiziĉke sposobnosti bile spojene sa fantastiĉnim preda vanjem vlastitoj umetnosti i fascinantnom sugestivnošću. Postepeno s. Sussmavra) op. gitaru i violonĉelo op.:^. Spivacke. Bruni. Napulju. Braunscl 1830. IV.. njegovo im e postaje u Italiji pojam. nekoliko gitaristiĉkih efekata (taj je instrument odliĉno poznavao). Sonata con variazioni za violinu. Beĉu. Londonu i drugim gradovima. P muzika D. Milano 1953. Sonata La Primavcra. A Profond Misterv. u Eduru. Od 1839 primoran je da ţivi na jugu — u Genovi. Die Grundlagen des violinisti: Fingersatzes. -v. 8. Stratton. Tada je na vrhuncu Paganini. Cecchetija. 10). Arte e magia di Niccolo Paganini. Maesloso. Lungonelli. Car dell' uomo je u Parizu. Pariš 18 51 (engl. imperator storico e letterark la Liguria. Paganini. nadahnute i obojene izrazitim estradnim inspiracijama.. God.

Ptuju. 1945. capriccio Les Adieux i druge kom pozicije za klavir. bakrorez najbolja djela stilski su ĉista. // Re Teodoro in Venezia. John Knowles. duhaĉki trio. God. 25. violonĉelo i orkestar. 1900. 1939.no. Osterca u poĉetku modernist. 1877 i Poseidon and Amphitrite. Solo-pjesme: Belohranjske otroške pesmi.. 1962. 1938). 1941—45. gudaĉki kvarteti. nadbiskupski dirigent kapele Tesoro di San Gennaro u katedrali. 1913. Duo concertante za violinu. sonate. sonata za violinu i klavir i dr. korejski kompozitor (S6ul. zbor i orkestar. 2 Pieces for Alison Knowles. sonata za violinu i violonĉelo . Veliku su popularnost stekle njegove partizanske kompozicije. PAHOR. 1788 (kasnije i pod drugim naslovima. Converse i D. 1774. Chasea. —■ DRAMSKA. A. 1784 vratio se preko Varšave i Beĉa u Napulj i postao dvorski kompozitor i muziĉki direktor na dvoru Ferdinanda IV. 8. Orel). 1766. 3 magnetofona. 1769. 1948. 1949. u svoja djela unosio i nove tekovin e. Simple. Seis canciones. Etude jor Pianoforte za 2 preparirana klavira i dr. 6 be lokranjskih suita za djeĉki zbor i duhaĈe.). 1955. 1943. 30 belokranjskih otroških iger. Don Gil de las calzas verdes. violu i violonĉelo. zatim dirigent Filharmonije u Rosariju (Argentina). PAISIELLO. 1802 —03 kapelnik Napoleona Bonapartea u Parizu. 1963. 1937. VII 1896 — Ljubljana. preludiji i fuge. simfonijske pjesme The Tempest. ■— KOMORNA. Munchenu i Kolnu. Slovenska suita.. Lamusica y el hombre. bliska narodnoj. 1927—40. La Molinara). simfonijska pjesma Tuje ţivljenje. U tom ţanru P. 25. Solo-pjesme: Baladas. P. 2 gudaĉka kvarteta. Bogata skala izraţajnih sredstava naglašuje Paisiellov izvanredan smisao za ironiju i patetiku. i to ne samo u veselim puĉkim prizorima. Exposition of Music. klavirski trio. Tri prekmurske narodne. oslanjaju se na Beethovena i na ranu njemaĉku romantiku (osobito R. PAHOR za Pahora da je većinu svojih djela pre radio i za drukĉije instrumentalne ili vokalno -instrumentalne sastave. 1779). 1951 i dr. solo-pjesme. projekciju i dr. Espiritu y cuerpo de la mušica. Achille in Sciro. nego i onda kad je suptilnija. Escenas romdnticas infantiles. pedagog i kompo zitor (Portland. — VOKALNA. De W. I 1839 — Cambridge. V 1740 — Napulj. nakon kraljeva povratka lišen svih funkcija. Veneciji. 1789 i Pro-serpina. Kurt. MGG. — VOKALNA: oko 400 mješovitih. 1775. talijanski kompozitor (Taranto. violinu.1959. 1784. Massachusetts. kao vodeća liĉnost tzv. 1. Domine salvum fac za zbor i orkestar. — INSTRUMENTALNA: 12 kon-. Vida y obrade M. 1928). A. SAD. 1968. Ivan kraj Trsta. VI 1816). Electronic Opera No. Studira na Conservatorio di Sant'Onofrio u Napulju. — SPISI: Los grandes problemas de la mušica. 1876 i Spring. Martini u Bologni i privatno kod S. 6. Abos. Intermezzi. Rimu. A. imenovan je direktorom nacionalne muzike. PAINE. 1765. fešte teatrali . 1945. Scenska muzika za drame. 1899. Profesor muzike u Idriji. Od 1815 bio je samo dirigent kraljevske kapele. kantate. Angelica. 5. Cantata a la tumba de Garda Lorca. kasnije poduzima niz turneja po Evropi. PAIK. Piezas liricas. Studirao na Konzervatoriju i Univerzitetu u Beĉu (G. komponira u idućih 12 god ina oko 50 opera za kazališta u Modeni. V boj!). —■ Filmska muzika. ameriĉki orguljaš. Andromeda. a onda profesor Univerziteta i zborovoda u Montevideu. DJELA EKSPERIMENTALNA: Hommage a John Cage za 2 klavira. — N. Štiri pesmi za glas i gudaĉe. 15 minijatura za simfonijski duhaĉki orkestar. Slovenska suita. 6 menueta za 2 violine. 1789. te htrijanka. 1958. 1950. •— Opera Azara. L'Idolo cinese. Sinfonie for 20 Rooms. kasnije je postao znatno umjereniji. c. Piezas infantiles. DJELA. . 1966. maestro di cappella i nadzornik talijanske opere. DRAMSKA. Na juriš!. za violu i klavir i za razliĉite duhaĉke instrumente i klavir. La Vedova di bel genio. 1878. certantnih simfonija. Za svoj kompozitorski rad dobio je Prešer-novu nagradu. 1923. kompozicije za zbor i orkestar. Od 1803 u Napulju dvorski muziĉki direktor. Otrošhe pesmi in . naroĉito zborovi (Komandant Stane. 1939. npr. D. omladinskih i djeĉjih zborova. Maine. SAD. Tri etide. Canigo. 1906 (nova verzija La Princesa Margarida. 1951. 1794. 1930. 1937 i 1938. ide u red najistaknutijih ameriĉkih mu ziĉkih pedagoga svoga vremena. Marianela. 1945—66 bio je profesor kompozicije na Akademiji za glasbo u Ljubljani. 5 Poetnas. Osterca u Ljubljani. neko vrijeme orguljaš u Bostonu. XI 1974). 1950. 1964. Lach. V 1907 —). Studirao na univerzitetima u Tokiju. Predstavnik Druge napuljske škole. 1964) i za gudaĉki orkestar {Mrtvaĉki ples. U svoje kompozicije unosio je elemente narodne muzike. God. 1957 direktor Teatro Colon u Buenos Airesu. 1962. 1961. Više od 80 opera (većim dijelom opere buffe. na Konzer vatoriju G. Be. Pod utjecajem S. 1907). poetiĉna i zaokruţena i time je P. C. gdje su mu uĉitelji F. P. de Falla. Pesmi za otroški glas in klavir. Cimarosu. 1967. Kad je 1799 proglašena republika. najznatniji majstor talijanske komiĉne opere u drugoj polovini XVIII st. 1866. 2 oboe 2 roga i b. 1936. VII 1932 —). G. 1953. 1955. Piccinija i D. zborovi. etide i minijature za klavir. Gala Placidia. Belokranjska suita za muški zbor. — Misa u D-duru za sole. R. oko 70 minijatura. Hill. La Frascatana. 1950. Njegova G. E. DJELA. Parmi. ORKESTRALNA: Simfonija v slogu dialonike. je. B. 1873. — CRKVENA: 10 misa za zbor i orkestar. oko 1773. Tragicomedia de Calixto y Malibea. 1960. A. La Morisca. Olimpiade. PAISIELLO (Paesiello). medu kojima su J. Vrama u Trstu. 1946. 6 gudaĉkih kvarteta ili za flautu. Slovenska suita za orkestar. Carpenter. 1957. 9. finale je katkad scenski posve zaokruţena. Ţalostinka ţrtvam. prvoj katedri za muziku u SAD. John Knowles Paine. Opera sextronique. Bodas en montaha. F. Mendelssohna). na školi Glasbene matice u Gorici. — Preveo knjigu The Musi'. MQ. 1919. kompozicije za 2 violine i klavir. B.PAHISSA — PAISIELLO KLAVIRSKA: Sonata fantasia. i K. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Šef -dirigent orkestra Filarmonica Metropolitano u Buenos Airesu. razraĊena cjelina. LIT. — Kompozicije za orgulje. X. Na poziv Katarine II boravio 1776 —84 u Petrogradu kao dvorski kompozitor. 26. Nakon uspjelih koncerata na orguljama u Berlinu i u mnogim ameriĉkim gradovima. Socrate immaginario. Peter. Adler. preteţno veće muziĉke forme. —■ prema H. 1786. Opere: La Preso de Lleida. Studirao u Portlandu i Berlinu. ali od 1801 ponovno je na dvoru. Variation on a Theme by Saint-Saens. 1941—45. Napulju. 1784. in Spain G. Hozve. Karakteristi ĉno je K. Durante. 1955. 1939. P. ronda i capricci za klavir uz pratnju violine. osobito istarske. — Klavirske kompozicije. Schumanna i F. Nina o sia La Pazza per amore. Od 1939 ţivi u Juţnoj Americi. Ansambli su mu ĉas homofoni. Više kompozicija za mali orkestar (7 slika iz ciklusa Obisk grajskega muzeja. 1951. 1956. Gostuje u brojnim latinskoameriĉkim zemljama i u Evropi. / Filosofi immaginari. 1880. Caligrafia musical. 1955. ĉas u majstorski izvedenoj imitaciji.: M. izvedenih 1764 u Bologni. 1782. 1778. INSTR UKTIVNA : Armonizacion de bajos y cantos dados (2 sv. 1955. 1957—58. 1774. Istarske predigre za klavir i orkestar. brojne kantate. scenska muzika. Foote. Giovanni. 12 klavirskih kvarteta. 1803. Nakon studija neko vrijeme u Beĉu dirigent Radija i Volksopere. kompozitor (Sv. Fortner) i na ljetnim teĉajevima u Darmstadtu (1957—59)5 a radio je i u Elektronskom muziĉkom studiju Radio -Kolna. U svojim eksperimentalnim djelima slu ţi se televizijom kao sredstvom umjetniĉkog muziĉkog izraţavanja. 1962. John Knowles Paine. 2 koncerta za klavir. a dramatika ţiva. Torinu 1 dr. uz N. — VOKALNA: oratorij St. kompoziciju uĉio na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (W. Od 1970 djeluje u Los Angelesu. 1876. / Zingari in fiera. Sendar y cumbrcs de la mušica espanola. Karol. — Spis The History of Music to the Death of Schuberl (obj. »bostonske skupine« muziĉara odgojio je niz znatnih kom pozitora. IV 1906). jasna. 1953. 1900. 1783 i Christus. prirodna i raznolika. ostalo opere serije): // Ciarlone. simfonije. Karakterizacija likova mjestimiĉno je vrlo vješta. Co. 20. A. 25 3 komada za Charlottu Moorman: Cello Sonata. DJELA. se sluţio svim naslije Ċenim formama. 1764. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. // Barbiere di Siviglia. dok se brojna zborska djela i solo-pjesme temelje takoĊer na belokranj-skom i prekomurskom melosu. Nakon prvih komiĉnih opera.o ugank. Don Chisciotte della Mancia. Banja Luci i Mariboru. Demetrio. 1777 (kao Gli Astrologi immaginari. Mozartu. Posebno se istiĉe njegova melodika. Od 1862 predavao muziku na Harvard University (od 1875 profesor). Moving Theater at Amsterdam. Mason. svjeţa. Abertu — ĉesto bio uzor W. La Serva padrona. 1904. 1910. — KLAVIRSKA: Tri arabeske. Najznaĉajnije Pahorove kompozicije s kojima je znatno pridonio razvoju slovenske muzike jesu Oĉe naš hlapca Jerneja za zbor. te postaje u zemlji jedan od vodećih opernih kompozitora. Bruder. Cotumacci i G. Canciones populares catalanas. 1953. 1938. uvertira za Shakespeareovu komediju As You Like It. muških. PAHLEN. Paineova djela. 1962. 1781. 3 koncertne etide. 1767. ţenskih. 1947 (talijanski 1961). Nam June. L''Amor contrastato. argentinski muziĉki pisac i dirigent au strijskoga podrijetla (Beĉ. 1965. Uĉio na Muziĉkom liceju A. ■— VOKALNA: oratoriji Lu Passione di Gesu Cri.

P. DJELA. Torino 1922.. 1935. Bannister (Missale Gothicum. 15. kantata Le Czar Ivan IV. a nakon 1930 nast Dom J. (obj. LIT. — Teoretsko djelo: Regole per ben accompagnare U partimento o sia U basso fondamentale sopra il ĉembalo. notnoga pisma zapoĉelo je istom potkraj XIX st. — N.. 2 1913 i 1919). F. Faustini-Fasini. 1923. 1938. I 1926). spontanost i tehniĉka virtuoznost ovog umet-nika zapaţeni su i od kritiĉara inostranih zemalja. Nastav ljajući tradiciju muziciranja na tamburama. Gajard.: C. Giovanni Paisiello. Abert. Gregorii (obj. 1944 i 1950. O. 1936. zatim u Parizu kod Ch. 159 iz Montpelliera (XI st. 1936.. Ĉeške pohadky. Somerset. klavirske i orguljske kompozicije. Lussy (Histoire de la nota musicale. H. 1930. Eicena e danza de Omar. — VOKALNA: ko mpozicije za glas i orkes niz kompozicija za zbor. MGG. Elpida. Opere teatrali. 1894). Pi (El Canto mozdrabe. 1935. orgulje i orkestar. V< ner (Einfiihrung in die gregorianischen Melodien. 1956. 4. Prvi (A) obu ća ove publikacije: 1. A. Hoffmeister) i kompoziciju (O. 1878. bale rina (Pirej. Gregorii (obj. 1929). 1895. Suzanne. Home. — CRKVENA: 2 mise. Pej. misni stavci.. 1939. Kodeks H. G. Naroĉito se istakla u baletima Labudovo jezero (Ĉajkovski). 1936. 6. 1886. francuski kompozitor (Montpellier. PAJEVIĆ umetniĉke domete dobio je više nagrada i priznanja. 1908—27). H. Giovanni Paisiello. Ĉinile. i 3. zborovi. XII 1936 —). 4. 1782.) Antiphonale ssarum S. Koechl i A. Thibaut (Origine byzantine de la notation neumat de Veglise latine. 3 sv. instrumente. LIT. O salutaris hostia za 3 glasa i orkestar. 1907). 1881). 1874. 18. DJF. W. 1939. J. VII 1914 — ). oratori e cantate di Giovanni Paisiello (s popisom djela). koncert za flautu. Osnivaĉ. 3 Danzas valendanas. Paisiellos Buf-fokunst und ihre Beziehungen zu Mozart. — Komorne. Preteţno je instrumentalni kompozi DJELA: 3 koncerta za klavir. Valutazioni critiche rettificate. Romano). MGG.violinu i klavir. Gasperini (Storia della semiogr musicale. Music and Letters. Kodeks 601 iz talijanskoga grada Lucca (XI . C. Rudolfa Ergotića i Huga Borenića razvio se u vrsno instrumentalno tijelo koje se afirmiralo u domovini i na gostovanjima u inozemstvu (Austrija. R. 1945. Si. RAM. Prota-Giurleo. Zlatna ribica (Logar) i dr. Concertino da camera za flautu. Na Konzervatoriju u Pragu studirao kl. Mocquereau (1849—1930). 1926. 9. 1940. 1935. Kodeks 34209 Britan muzeja (XII st. A. MUZIĈKA (grĉ. III 1954 u Osijeku s ciljem da unapreĊuje tamburaštvo kao posebnu muziĉku granu i da njeguje slavonski folklor. sonata za. 1939 i Joyel. ĉiji poĉeci u Osijeku datiraju od sredine XIX st. Valencia 1956. Rojo i G. Un'opera di Paisiello per Caterina II di Pietroburgo »Gli astrologi immaginari« (1779). V. David i M. I 1893 — Valencija. Benoista (orgulje) i F. PALENIĈEK. Roma 1929. Fournier) i A. Paisiello. 1927. Od 1892 ĉlan Instituta. 1906. Chigiana. Nastupao u mnogi m zemljama solistiĉki i u Ĉest triju (P. 3 sv. 1889 i 1895. 1958. 8c 1600.) Anti nale Missarum S. N a poticaj STD Paje Kolarića odrţava se od 1961 u Osijeku Festival tamburaške glazbe Jugo slavije. Settecento italiano: Paisiello. Sadio). Studia Musicologica. 1896—15 7. Fragments symphomques. Napoli 1908. španjolski dirigent i kompozitor (Alfara del Patriarca. Opere: Le Passant. Diana. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. Poemas de Juventud. kantata Abacus.. a posebno srp skih kompozitora. orkestar i orgulje (misa. od 1963 proft na Muziĉkoj akademiji. katkad pikantna melodika. — U. Siluetas. meĊutim. 1940. 1852). praćeni studijama najboljih gregorijanista. Wolf (Handbuch der Notationskunde. Srednju baletsku školu završila u Skoplju (G. J. 2. Bertelina. — KALNA: Pisen o ćloveku za sole. Die germanischen Neumen.Studij završio 1951 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (L. — A. a i kasnijih teor cara susreću mnogi odlomci u kojima se opisuju ili tumaĉe jedini muziĉki znakovi. pjesme za glas i gitaru. Farkas. rekvijem. 18. ale Justus ut palma s komparativnim tablicama sastavljenim n. T. 1905). 1 i 1919). — M. Pajo). 3. slavonsko tamburaško društvo. sistematsko i znanstveno prouĉav. 1860. Masky za saksofon i klavir. Klasiĉna simfonija (Prokofjev). klavirski kvii 1933. — Cr^ djela za glas. 181 1904.. 1962. Raillard ( plication des neummes ou anciens signes de notation. Njegove su rane kompozicije inspirirane mediteransl folklorom. U njima su znanstveno i kritiĉki objavljeni fi mili najstarijih i najvaţnijih neumatskih muziĉkih rukopisa. Manuel. Qu< Manuel Palau. 1927. — M. Conci dramdtico za klavir. Uĉio na Konzervatoriju u Parizu kod A. Marmontela (klavir). 1872. ORKESTRALNA: 3 simfonije. — E. 1967. biljeţili napjevi greg janskoga korala. od 1952 direk Konzervatorija. Sesini (Decadenza e resta zione del canto liturgico. della Corte. brojne solo-pjesme (najpoznatija Mandolinata). Mondolfi. Paleographie musicale izlazila je u dva niza. Od 1948 u Beogradu nastavnik Muziĉke škole Josif Marinković (do 1951) i od 1953 docent i zatim profesor na Muziĉkoj akademiji. atonalnost i modalne ljestviĉne sisteme.) Antiphonarium Ambrosianum (obj. God. Luksemburg. 1 1905 i 1921).. —■ A. Italija. 1937. P. Loevienberg. — H. Un'autobiografia inedita di Giovanni Paisiello. ci Zavale stopy za zbor. ostao je do kraja ţivota daleko od svih modernih strujanja. PALAU. Mingote. Madţarska. L. dirigent i solista Ka-mernog ansambla Radio-Beo-grada (1955—59) i 1971 osnivaĉ i prvi violinista Srpskog gudaĉkog kvarteta. Roussela. Simfonija (Bizet).LA: simfonija u Es-duru. Telio. Halevyja (kompozicija). Kodeks 339 iz St. Alexanian. 1946. O neumatskoj notaciji pisali su F.: Slavonsko tamburaško društvo »Pajo Kolarić« 1954—1974. 1940. 1896). H. znanost koja se bavi prouĉavanjem staroga notnog pis Premda se već u djelima srednjovjekovnih. Mocquereau (niz radova. orkestraciju studirao i kod M. P. Cantate pour le centenaire de Favre. 11 mala suita za violinu i klavir. della Corte. Tamburaški orkestar pod vodstvom dirigenta Julija Njikoša (1954—67) i zatim Ivice Cvetkovića. društvo je razvilo ţivu djelatnost. a postojala je još pjevaĉka i folklorna sekcija i omladinski tamburaški orkestar. 3 Im siones orquestales. P. 1882. Paisiello e i suoi primi trionfi a Napoli. VI 1844 —■ Pariz. — Autobiografija (u rkp. sonata za klarinet i klavir. Marjanović) i usavršavao se u Ţenevi (C. 1889). Mascarada saredstica. Gallena (X st. Uĉio (Neumenstudien. 4. LIT. mala suita za klarinet i klavir. —■ A. 92). La Obra pianistica de Manuel Palau. 1958.. Ravela. Josef. violinista (Beograd.-koncert za sakso 1943. 1962. 1885 1 Patrie. PALEOGRAFIJA. PAJO KOLARIĆ. Roma 1969. M. Šino. — DRAMSKA.26 PAISIELLO — PALEOGRAFIJA. U svoje doba usamljena pojava. PAJEVIĆ. zarzuele nijiors. — A. ĉeški pijanist i kompozitor (Travi 19. Marche de f'ele. X. Bari 1940. varijacije za violonĉelo i klavir. 1947. Ko. a rukovodio i Institutom Valenciano de Mušice gia. je stekao velike zasluge za izvoĊenje dela jugoslovenskih. Conca za orkestar. Music and Letters. naXoci6? star i yp< pismo). G. 1958. 1892. zbor i orkestar. pri-redivši preko 500 koncerata u zemlji i inostranstvu.: A. Nina Kirsanova). X 1923 —• 23 II !975). Valencia 1946 F. i 6. Temperament. usavrša se u Parizu na Ecole Normale (D. ostvarila niz glavnih uloga. 1942) i C. — KOMORNA: Cuarteto en estilo popular za gud. Za svoje visoke B. Šin. MGG. rafinirana. pokrenuo ih je 1889 i do smrti Ċivao Dom A. Branko. 1957. J. U. 1955.) Antiphona Tonarium Missarum s neumatskom i slovĉanom notacijom 1901—05). sonata i druge kompozicije za git kompozicije za violonĉelo i klavir. odnosno M. F. Stabat Mater za sole. — H. 1918 — 19. ducion a la paleografia gregoriana. divertime 1938. Valencia za kl i orkestar. Novak). 1962. — DRAMSKA: o] Maror. zbor. 1940. 1954. oko 30 solo-pjesama. Uz to postoji i posebna grana muziĉke pa granje koja se bavi samo srednjovjekovnim neumatskim not pismom kojim su se od VII do XIV st. 1966. Riem (Studien zur Geschichte der Notenschrift. AFMW. Poemas de Hum. Danza iberica. Fleischer PAKOVSKA.: M. Ĉlanica Makedonskog teatra. Paisiello: »I filosofi immaginari«. Concierto levantino za gitaru. raspevanost. Osijek 1974K. Parrish (The Notation of Medieval Mi *957) obraduju svu problematiku muziĉke notacije od njez poĉetaka do danas. MUZIĈKA na Konzervatoriju u Valenciji. Sunol (/. 1958. Od svih su radova najvaţ meĊutim. solo-pjesme. Giovanni Paisiello. E.). 1947. 1925). Napoli 1925. a Debussy. U njegovim operama i solo-pjesmama istiĉe se ljupka. utemeljeno 21. melju 200 razliĉitih rukopisa od IX do XVII st. 1920 i Amor toma. kasnije primjenjuje p< tonalnost. Kao solista i kamerni muziĉar razvio je veliku umetniĉku delatnost. — A. — KLAVIRSKA: Sonaiina valencu Valencia. Ghidanzoni. II 1967). 4 mise za zbor a cappella. Pupino. — A. moteti i dr. u kcjoj su stekli muziĉko obrazovanje mnogi današnji ĉlanovi. Emile Paladilhe. 1921. 1942. Baleti: Lliri Blau. PALADILHE. Notenschrift Notendruck. X. Cortese. Smetana. psalmi. (-> Kolarić. Stabal mater. V. 193' 42 predavao klavir na Praškom konzervatoriju.. uz to 1952—72 koncertni majstor Beogradske filharmonije. 6 Preludios de Espana i dr. Marcha burlesca. Tri} caledralicio. 19C5. 1956. Manuel Palau. 1939. 1952 i 1961 . mušico contemporaneo. — VOKALNA: dramatska legenda Les Saintes Maries de la Mer. Njemaĉka. 1878. (K. 1884. dirigent i kompozitor. Valencija. zatim se usavršavala kod Marine Timofejevne-Semjonove u Moskvi. Bernoulli (Die C ralsehrift bei Hymnen und Sequenzen im spateren Mittela 1897). X. u kompozicijskoj tehnici ĉesto se.. Cametti. punoća i soĉnost tona. 1944). Grĉka). E. Kodeks 121 iz Einsiedelna (X—XI st. L' Amour africain. Klavirni skicaf. 1933). 1923). Paisiello e la corte di Vienna. 1929. Poljska. Make donski. Fremiot. LIT. Plocek i F. U Valen djelovao kao nastavnik. F. G. Paisiello's and Rossini's »Barbiere di Siviglia«.. Apel (The Notation of Pohphonic Music. povodi postupcima francuskih impresionista. 5. — K VIRSKA: sonata. Responzorij — gr. koji okuplja najkvalitetnije sastave iz cijele zemlje. izdanja francuske benediktinske opatije u Solesn — Paleographie musicale. i 8. U njegovu okviru zapaţene je rezultate postigla narodna tamburaška škola. Grĉka. suita Gongoriana. preludij i capriceio za violinu i kl. 2 TeDeuma.

1563. God. sona tina za violinu i violonĉelo. Le Bel. smjernica u crkvenoj muzici. X. Potkraj ţivota namjeravao se povući u Palestrinu i uzeti nekadašnje skromno namještenje s kojim je zapoĉeo ka rijeru. Tu je ostao vjerojatno do 1566. I knjiga moteta. nije dugo ostao na svom novom mjestu. je takve teţnje zastupao i u drugim svojim djelima (iako ne u svima. 13. violinu i violu. U vrijeme Pija IV završeno je. a papa Pavao III je namijenio pripremanju pjevaĉa za Sikstinsku kapelu. Kad je pale strinski kardinal-biskup postao 1550 papa Julije III. jer je ponekad znao postavM 9. Yrieixa u akvitanskoj no taciji (obj. 1942. 1947. MGG. balet Piein o ziemi. Pali su prijedlozi da se figurama muzika posve ukloni iz crkve. 1922). Varijante za 2 klavira. Ivana Lateranskog gdje će ostati do 1560. Animuccie. Sam se ĉesto potpisivao Giovanni Petraloysio Prenestino ili Giopetro Aloysio Prenestino. Po tom je gradiću P. 1947 i Imie Ttve. Piccolo concerto za komorni orkestar. 1945 i 1959. 1957. 1561. izabran je za papu Pavao IV. Coppola. da PALESTRINA smrti G. U zrelim djelima utire svoj vlastiti stvaralaĉki smjer. Roman Palester.muziĉkim djelima.. nije bio uţe povezan s aktivnošću koncila. zasjedanje Tridentinskog koncila. M. II 1594). 1945— 47 profesor kompozicije na Varšavskom konzervatoriju. nisu bili usvojeni. 1947.). za gudaĉe.) Antiphonale Missarum S. do smrti. 17. 1905).lita d'Este na ĉijem je dvoru u Rimu i Tivoliju ţivio do 1571. 1956. Godinu dana kasnije objavio je prvu knjigu misa posvećenu Juliju III. Tri soneta Orfeju (R. Divertimento za 9 instrumenata. nakon G. 1951. kad je zbog nepovoljnih uvjeta za rad i zbog neslaganja s crkvenim vlastima svojevoljno napustio mjesto. 1959. Gregorii (obj. — KLAVIRSKA: varijacije. passacaglia. poljski kompozitor (Šniatvn. kojim zapoĉinje moćni protureformacijski pokret.1OANNIS guće i u višeglasnom stilu PRAENESTINI saĉuvati razumi jevanje MOTTETTOJCUM. 1949. Kao pristaša proturefor-macijskih QV1N1S. Kodeks F. 16. varijacije. uskoro je stupio u sluţbu kardinala Ippo. Gallena (X st. Još dva zbivanja treba izdvojiti iz Palestrinina ţivotnog toka: u logu u odnosu izmeĊu Tridentinskog koncila i crkvene muzike te rad na reformiranju korala. 1930. 1936 (izgub ljena). Rilke) za sopran i komorni orkestar. 28. naslovna pa su postepeno njestrana. Na tom će mjestu ostati 23 godine. 1947 i IV. solo-pjesme.ruĉno. P. Nije poznato kad se P. iako oţenjen. ali ga je smrt osujetila u toj namjeri. Kodeks 47 iz Chartresa (X st. F. bio izabran za kapelnika rimske katedrale sv. koncert za violinu. Kodeks 10673 F. doduše. Povijesne ĉinjenice govore drukĉije. III. 1963 i dr. 1959. Nerijem. 1909). adagio. DJELA. zbor i orkestar. On je u ĉasu vrhunaravnog zanosa i nadahnuća komponirao znamenitu Misu pape Marcela. Ali nije sasvim iskljuĉeno da se P. Sama je misa. 1951. je. 1551 pozvan u Rim da u crkvi sv. 1950. danas Ukrajinska SSR. koja se pojavila poĉetkom XVII st. koncert za klavir. a dotakao je i probleme crkvene muzike. 1935 i 1943. Pretpostavlja se da je to gradić Palestrina iz kojega sasvim sigurno potjeĉu njegovi roditelji. Ovaj je uveo u kapelu stroţe mjere i obavezno pridrţavanje propisa. i on je za Nerijeve duhovne sastanke što su se odrţavali u oratoriju crkve S. Petra vodi djeĉaĉki zbor u Cappella Giulia koju je utemeljio papa Julije II. ljati i rješavati vrlo Oefemabftamm. MUZIĈKA — PALESTRINA Antiphonarium monasticum (obj.) Le Manuscrit du Mont-Renaud (obj. LIT. bavio i reformom obrednika. PARTIM teksta. 1900) i 2. F. i to: 1. Iginio.: Z. talijanski kompozitor (mjesto Palestrina ili moţda Rim.PALEOGRAFIJA. Ti su ga radovi vjerojatno potakli na pisanje duhovnih madrigala koje je kasnije objavio u dvije knjige. Petra. Kolacze za ţenski zbor i komorni orkestar. U stvari. a već objavljeni svesci pojavljuju se u reprint i proširenim novim izdanjima. ali je na XXII zasjedanju (1562) donesen zakljuĉak da iz crkvene muzike treba odstraniti sve što »sablaţnjava i one ĉišćuje«. Psalam V za bariton. Malapert.) Cantatorium (obj. U novije vrijeme nastavlja se s izdavanjem dje la Paleographie musicale. 1958. je majstor instrumentacije i izvornih zvukovnih efekata. Mjesto roĊenja nije pouzda no utvrĊeno. Simfonijeta za komorni orkestar. Iz ovog odsjeka Palestrinina ţivota vrijedno je zabiljeţiti njegovu suradnju sa F.. sonatina za klavir 4. još sa dvojicom oţenjenih pjevaĉa. P. Kodeks 390 — 391 iz St. ix/x. Prema legendi. 1563. Vi. 1931). 1925). Gallena (IX st. Del Mel. 1937. U Rimu će P. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija. — . MeĊutim. Slijedeće godine. pa se u starim rukopisima i izdanjima susreće i Praenestinus kao jedna od varijanata umjetnikova imena. Sikorski). mogla je i nastati iz teţnje PETRALOISII da se pokaţe kako je mo . naime. izvedena pred papom. God. 1935. 12. Symphonic Music. Drugi ni z (B) obuhvaća samo faksimile. 1935. 15. 10. uz to na Univerzitetu u Varšavi studirao povijest umjetnosti. već u septem - PALESTRINA. Piccola serenata za flautu. 11. II. a od 1950 primjenjuje serijelnu tehniku. Rosello i dr. kapelnik crkve sv. MeĊutim. P. 1937 — 51). Giovanni Pierluigi da (obiteljsko prezime bru 1555 morao napustiti kapelu. kada je postao nastavnik muzike u novoosnovanom Seminario Romano. Tu je sluţbu oba vljao vjerojatno 5 —6 godina. oko 1525 —• Rim. Ali P. kantate Wista. 1547 se oţenio. 160 iz Worcestera (XIII st. U njegovim ranijim djelima naziru se utjecaji K. Lissa. Kodeks 359 iz St. ĉuli glasovi o zloupotrebama kom pozitora i pjevaĉa. U zadnjoj fazi taj se koncil. 1962. 1948. 1949. PALESTER. zakuĉaste probleme vokalnog Višeglasja) P AL TVSALESTRINA. Study 58 za mali orkestar. lat. doduše. Imao je tri sina od kojih ga je preţivio samo najmlaĊi.) Graduale s prosarom i troparom (obj. 1945. 1930. serenada za 2 flaute i gudaĉe. 1555. 1924). 1948. R. Ĉetiri simf onije: I. 1939. pa je P. 1932. PARTIM SENIS. Soltysowa) i Varšavi (K. Meli. 1938. uvertira. Roman. Maria Maggiore. tzv. zbor i orkestar. Concertino za ĉembalo i ins trumentalni sastav. 27 Pierluigi). 1955). 14. i dobio ime. Vatikanske knjiţnice (XI st. Hartkerov Anti fonal (obj. Kad je te iste godine umro njegov zaštitnik. Fragments des Manuscrits de Chartres (obj. 1958) i 18. 1959. Na koncilu su se. 1912). Concertino za klavir. 1931. Budući da se ne zna kad je ušao u taj djeĉaĉki zbor i koliko je u njemu proboravio. 2. Oni. je u pravom smislu rijeĉi spasio crkvenu muziku. 1952. To se mjesto nekada zvalo Praeneste. Spominju se s tim u vezi i druga imena: Cimello. kapelnik je u crkvi S. P. o pretrpanostima i zamršenostima polifone strukture koja ne dopušta da se tekst slijedi i razumije. Stara rimska predaja tvrdi da ga je poduĉavao Flamanac G. Maria in Vallicella pisao jednostavne crkvene kompozicije u duhu starih lauda. sonata za 2 violine i klavir. Gradual i antifonal iz Novona (X st. preteţno u Parizu i Miinchenu. Gregorii (obj. — CRKVENA: Missa brevis. da je Misa pape Marcela bila 1565 (dakle po završetku koncila) izvedena pred kardi nalskom komisijom koja je ispitivala odn o s t o n a i r i j e ĉ i i u crkveno. 3 gudaĉka kvarteta. zatim ponovo u ino zemstvu. 1936. a i vjerojatno jedino to. ali se zna d a je 1544 izmeĊu njega i tamošnjeg katedralnog kaptola sklop ljen ugovor kojim se obvezao da će poduĉavati u pjevanju sve ćenike i djeĉake i orguljati u blagdanske dane. rekvijem za sole. Uĉio na konzervatorijima u Lavovu (M. a UBERPR1MVJ. 1942. Te je godine. Muzika za 2 klavira i orkestar. Moguće je. Navodno su tada i njegove glasovne mogućnosti bile priliĉno skromne. nokturno za gudaĉe. 1937. Concerto per dodici. Rim 1569 X 0 MUB. o samo vo ljnom dodavanju ukrasa od strane pjevaĉa. sonata za gudaĉe. 1939. vjerojatno zahvaljujući njegovoj naklonosti.) Graduale s beneventanskom notacijom (obj. IzmeĊu 1931 i 1939 provodio naizmjeniĉno u Parizu i Varšavi. kodeks 123 biblioteke Angelica u Rimu (XI st. Mjesec dana kasnije postaje P. a usko ro zatim i njegov nasljednik Marcel II. P. R. 1956. 1960. Stravinskog. Tri fragmenta Jana Kochanozvskog za glas i 11 instrumenata. ostati do smrti. ovo je samo legenda. A. 1942. Kodeks 239 iz Laona (IX — X st. Concertino za saksofon i gudaĉe. simfonijska suita. Maria Maggiore. 1972). Kodeks VI 34 iz Beneventa (XI — XII st.VOKALNA: oratorij La Mort de Don Juan. teško je reći koji je od tadašnjih kapelnika te crkve bio njegov uĉitelj: G. 1948. ĉini se da P. 1959. sonatina za 3 klarineta. 1948. Taniec z Osmolody\ 1933.) Gradual i tropar iz Bologne (obj. 1960.) Anti phonarium monasticum (obj. Poput nekolicine drugih muziĉara. ona je proizvela tako dubok dojam da crkvenu muziku figuralnog tipa nikakvi prigovori nisu više mogli ugroziti. što nije potvrĊeno. — DRAMSKA: opera Zywe kamienie (nedovršena). rodio i u Rimu gdje je ţivio 1537 kao pitomac djeĉaĉkog zbora u crkvi S. mogla biti napisana oko god. Kodeks 903 Nacionalne knjiţnice u Parizu (XI st. XII 1907 ■—). scenska i filmska muzika.) Graduale S.) Antiphonale Missarum S. Szymanowskog i ponekad I. . zapoĉeto 1^45. postao je (zacijelo papinim posredovanjem) pjevaĉ u Papinskoj kapeli. ORKESTRALNA. vratio u Palestrinu. Kakva je uloga u tom nastojanju dopala Palestrinu? Treba odmah reći da ona ni do danas nije sasvim razjašnjena.

u kojoj se sigurnost i razne tehniĉkih postupaka udruţuje s izrazom u savršen sklad. U tu skupin u spat prvom redu Missa Papae Marcelli. poput veli ĉanstvena završnog poglavlja.28 PALESTRINA MeĊu umjetnikovim djelima treba na prvom mjestu spon mnogobrojne mise. Illumina oculos. U motetima pokazuje P. nastojali su se ugledati u strinine radove i oponašati njihova obiljeţja. Njegov sin Iginio prodao je tada izdavaĉu Raimondiju novu verziju graduala. Surrexit pastor bonus. »Palestrinin stil« zakljuĉna je karika u lancu što su ga poĉeli kovati Nizozemci. Kad je P. za koloristiĉko suprotstavljanje razliĉitih glasovnih skupina. pa O bone Jesu. djela jednostavne fakture u kojemu pri što ih Krist upućuje nezahvalnom puku dobivaju izraz pol boli. isprave i proĉiste od »barbarizam a« i neispravnosti. napredovanje i razvijanje muzikologije omogućuje c pristupi velikom pothvatu: izdavanju sveukupnih umjetnil* PALESTRINA. Prevladavanje umjerenog imitiranja. Ĉuveno teoi djelo J. »stile antico«. doţivljuje konaĉno renesans u. Soriano. oţivljuje Pal nina umjetnost ponovo. Njegova umjetnost definitivno ulazi u eri muziĉki repertoar. je i veliki majstor moteta. je iznad svega uspješno ostvario proĉišćavanje. a 51 na višeglasne odlomi toga je P. Improperije. ispoljujući virtuozno vladanje i najzamršenijim poli foniĉkim postupcima. »razum odnosa prema religiji. je baštinio njihovu sklonost i ljubav za kontrapunktiĉke vještine. na kraju jednog veoma znaĉajnog historijskog odsjeka. Ona ne gleda u budućnost već stoji. Schmitza. Medu ĉetvoroglasnim misama koje ne prave većih koća kod izvoĊenja treba istaknuti mise Jesu nostra rede Dies sanetificatus te osobito Veni sponsa Christi i Iste con Od petoroglasnih posebno treba navesti mise pod naslovi magnum niysterium. paţnja prema tekstu i jasnoći njegova razumijevanja: sve su to elementi koji u sretnoj uravnoteţenosti tvore rijetku ljepotu Palestrinine umjetnosti. Editio Medicaea. u 28 misa upotrijebio odlomke drugih kompozitoi 23 mise vlastite). uzimao je svjetovne napjeve za cantus firmus svojih misa (ĉak i nakon što se Tridentinski koncil oštro usprotivio takvim postupcima i zabranio ih). 18 misa. I po kvantitetu i po kvalitetu P. vjerojatno najpopui umjetnikovo djelo i izvrstan primjer tipiĉno palestrinskog te divna misa Assumpta est Maria. sluţio se strogom nizozemskom tehnikom kanona. Pod in Palestrine objavljeno je 105 misa. on se i sam upuštao u rješavanje zaku ĉastih polifoniĉkih zadataka . one obuhvaćaju sve tipove. pokazala potreba da se brevijar i misal podvrgnu reviziji. N. javljaju se prve monografije o njegovu ţ i radu. Pri tom se P. Mistiĉno . u koja spadaju himne. Zoilu. etei i mistiĉnim raspoloţenjima. Vazda svjt teres za djela ovog velikog majstora postojao je uglavnom u I osobito u Sikstinskoj kapeli. litanije. P.< crpnu inventivnost koloriranja i polifoniĉkog tematskog ! Od ostalih Palestrininih djela. a interes za nju postaje sve veći. Znamenito izdanje gra duala iz 1614. Ave regina coeli i dr. te skupinu na tekstove iz monove »Pjesme nad pjesmama«.. oĉito povodio za dostign ondašnjih madrigalista. Palestrinine su mise pravi kompendij kompozicije njegova doba. nova osjetljivost za harmonijska kretanja u krugu dijatonike. Nakon Josquin Des Presa. za osebujne nizove ĉistih trozvuĉja. Fuxa »Gradus ad Parnassum« (1725) temelji se u goĉemu baš na primjerima i postupcima iz Palestrininih kom ĉija. Njima se moţe u izvjesnom s pribrojiti znameniti dsmoroglasni Stabat mater za dva zbc kojemu nema teatralnosti i dramatiĉnosti karakteristiĉnih za pozicije tog teksta iz kasnijih vremena (dovoljno je spon Rossinijev pokušaj). teško je utvrditi. umro zadatak nije bio do kraja dovršen. a uz Orlanda di Lassa. di Lassa. jer su na Iginiov poticaj na njemu.. traţeći od njih da ĉitav gregori janski repertoar pregledaju. do druge polovine XVIII st. u završnoj fazi muziĉke renesanse. Ut re mi fa sol la i Ave / Malobrojne Palestrinine osmoroglasne mise preteţno su na] za dva ĉetvoroglasna zb ora po uzoru na suvremene veneci majstore. Medu drugim Palestrininirr tetima valja posebno istaći niz šestoroglasnih moteta u razvije bogatom kontrapunktiĉkom stilu (Salve jubente Deo. Tu es I Corona aurea. Anerio i F. mot eti razlikuju od mi jednoj znaĉajnoj osebini: u motetima zamašnu ulogu igra t karakterizacija teksta. Ipak. kontrasti izmeĊu polifonih i homofonih odlomaka. u jeku njemaĉke romantike. nakon TriĊentinskog koncila. je treći medu najvećim kompozitorima što ih je dotad dala povijest mu zike. Papa Grgur XIII povjerio je 1577 taj zadatak Palestrini i A. 22 šestoroglasne i 5 osmoroglasni vlastite teme komponirao je P. Iz šestoroglasnih misa treba još spomenuti Alma redempton Deum laudamus. autograf gove kompozicije i njegov stil postali nedostiţnim uzorima protu reformacijskih nastojanja na tom podruĉju. Burnev 1771 ot u novim izdanjima Stabat mater i Improperije. spajao je naboţne i liturgijske tekstove. Uspo Palestrininih moteta i misa pokazuje srodne stilske zna ali se. ofertoriji. nametnulo se i pitanje revidiranja gregorijanskog korala. Ali P. L'Homme arme. U ovoj j< pini i jedina Palestrinina misa za mrtve (Missa pro defu Vrhunci Palestrinine umjetnosti u komponiranju misnog nalaze se meĊu šestoroglasnim misama. jedini koji se moţe uspješne riti s gigantskom motetskom ostavštinom O.). Salvum me fac i dr. a na tuĊe 87 i to jednoglasne teme (od toga 34 na koralne napjeve. dajući uzore novog sklada u sklopu samostalnih melodijskih linija. Salve regina. Iza Palestrinine smrti njegova je umjetnost doţivjela binu sveukupne stare vokalne polifone muzike. J. od zemske mise na cantus firmus do bogato zastupljene pare mise. Kad se. 38 peto roglasnih. Sagledana u cjelini Palestrinina umjetnost ne odaje revolucionarnih crta. ne temelji se (kako se ranije smatralo) na Palestrininoj obradbi već na reviziji koju su naĉinili F. od strogo kanonske mise do tipiĉno palestrinske r polifono-homofonim kontrastima i izraţenom paţnjom tekstu. proţeta umilnim. Paiestrina postaje tada nedostiţnim uz crkvene muzike. prema rijeĉima E. P. Tribu si nescirem). traţeći prvenstveno emocionalnost r oznog doţivljaja. Ali to nije bilo u cijelosti Palestrinino djelo. Tzv.eteriĉna atmosfera njegovih djela rr je više odgovarala pojmu romantiĉke crkvene muzike ko napuštala zasade prosvjetiteljstva i njegova trijeznog. razbistravanje polifonog sloga. U skupini mnogobrojnih Palestr moteta istiĉu se oni u kojima tekst govori o Bogorodici ( regina. meĊu kojima je 40 ĉetvor nih. umjetnikovo nastojanje upućeno je izraza duboke ali preobraţene tuge. radili i drugi muziĉari i to vrlo nespretno i nevjesto. A i mnogi kompozitori XVII i > st. Kakva je i kolika u tom odgovornom i opseţnom poslu bila Palestrinina uloga. lamentacije i madrigali. poslije Palestrinine smrti. antifonara i psalterija. Upotrebljavao je istodobno po nekoliko razliĉitih oznaka za mjeru što je dovodilo do priliĉne slo ţenosti u notnom pismu. . Poĉe XIX st. a 2 na < svjetovni napjev L'Homme arme). P. P. je nesun najznatniji kompozitor misnog teksta u ĉitavoj povijesti m Palestrinine mise veoma su raznovrsne i po sastavu za k pisane i po naĉinu obraĊivanja muziĉkog materijala. umjetnost Pale: bila je u redovitoj muziĉkoj praksi zanemarena i zap ostav Tek otkako je engleski muziĉki historiĉar Ch. pišući u tzv.. moţda su r pularnije Improperije. ficat.

1953. ibid. Repleatur os meum (5). 6 i 8 glasova. A. Tanjej eva).PALESTRINA — PALISCA djela (Breitkopf & Hartel u Leipzigu.)Dvadeseto je stoljeće u još većoj mjeri priznalo Palestrinino mjesto medu najznatnijim kompozitorima crkvene muzike: nebrojene monografske studije i izdanja poj edinaĉnih majstorovih djela. 1944. II Primo Libro de Madrigali a cinquc v. — Kantata Lenjin. 20. 62. Martin. Felix. In duplicibus minoribus II (5). Palestrina. Lauda Sio}i (4). J. — K. 28. 104. Palestrina und Palestrina-Rcnaissance. 14. 96. 55. secundus za 5. Nuove ricerehe sul Palestrina. Eitner. Strasbourg 1890. — O. 6 i 7 glasova. P. 1953 — 55. In duplicibus minoribus I (5). Roma 1918 — 22. Palestrina. 1949. 1919. In te Domine speravi (6). . Milano 1925. — J.. Across the Centuries. 1591. 63. Gid ju ehi m'ebbe cara (4). seine Werke und deren Bedeutung fur die Geschichte der Tonku nst mit Bezug auf Bainis Forschungen. — A. autorstvo sporno. 1962.6. Breslau 1832. Piston. Cascioli. JIoHad3e. Analvse zu Palestrinas Missa »Papae Marcelli«. Casimiri (I-XV). 84. 78. 1583—84 (i ponovno izd. van der Walt. F. 40. 105. Mise nose slije deće naslove (navode se kronološki. (9^0 kompozicija). O Rcgem coeli (4). Ovo su izdanje uredili Th. 13. Panem nostrum (5). 1589 (i više ponovnih izd. his Life and Time. Cametti. 10. Blume. Lang. 11. 1599.. Firenze 1957. — K. Kat. Vaulin. Quando licta sperai (5). PALISCA. 1581 (i više ponovnih izdanja). Augsburg 1929. New York i London 1954 ( I I izd. P. Tu es pastor ovium (5). USA) 195 5. Basel 1924. 101. 68. PJB. Paccagnella. e la »Scuola italiana del bel canto«. Joannis Petraloysii Praenestini Alotettorum. Spem in alium (4).). 1950). 4. The Ornamentation in the Works of Palestrina. Das Parodievcrfahren in der Messe Palestrinas. Nascc la gioia mia (6). Quam pulehra es (4).. 5 i 6 glasova u rkp. — P. Wann entstand die Marcellus-Messe?. Die Tonarten in der Musik Pa lestrinas und seiner Zeitgenossen. di Giovanni Pierluigi da Pclcstrina. 58. Dies sanetijicatus (4). 1570. — A. Veni sponsa Christi (4). 93. Fantastiĉne slike. 1563 (vise puta ponovo izdano).. G. litanija za 4 glasa u rkp. Od 1930 u SAD. Davison). Bezverunge. Fellerer. Palestrina et l'edition mediceenne. ibid. Instrumentalbegleitungen der Werke Palestrinas im 17. Bugarska. In te Domine speravi (4). folklorist i pedagog (Kutais. Assumpta est Maria (6). 1927. — \V. Benedicta es (6). Dc feria (4). Pierluigi da Palestrina und Orlando di Lasso. Beatae Mariae Virginis I (5). rapsodije. Sammlung musikalischer Vor trage. 66. Palestrina. Leipzig 1883. P. Roma 1894. Zaharij Petroviĉ. tj. — R. Pellera. Palestrina. 74. — E. O sacrum convivium (5).). 27. Jam Christus istra ascenderat (4). II »Codiĉe 59« deir arehivio musicale lateranense. u 13 knjiga: I. Palestrina. — K. VIII 1871 — Tbilisi. a zatim na Konzervatoriju.). The Story of G. Zulukidse. 15.. — A. J. — P. — P. — K. — M. Reese. Vitez u tigrovoj koţi. — R. Bibliografia palestriniana. LIT : B. 102. 6. 52. I 1895—■)• Brat Zaharija. Svnchronistische Tabelle uber den Lebensgang und die Werke von G. Iste confessor (4). Pierluigi da Palestrina. Haarlem 1958. Regina coeli (5). Od 1947 ţivi u Skoplju. P. Rumunija. Gruzijska liturgija za mješoviti zbo r (po zapisu M. engl. 1960. 18. Mušica Divina. — Isti. The Recentlv Discovered Mantova Masses of Palestrina. Metodika muziĉke nastave. — SPISI (na gruzijskom). 4). Tu es Petrus (6). H. Brevis (4).. 1959). Veni Creator Spiritus (6).. 1601 i XIII. Dispositones modorum. simfonijski i duhaĉki orkestar. za 4 -8 i za 12 glasova (u svemu oko 320 moteta). Regina coeli (4). Marshall. Magnificata u rkp. 3. Petra saneta (5). Sicut lilium inter spinas (5). O admirabile commercium (5). F. da Palestrina. quartus ex Canticis Canticorum. — C. Dilexi quoniam (5). Coatcs. Hohn. 25.. In festis Apostolorum I (5). ostavštini. Hymni totius anni za 4 glasa. Arras i Pariš 1900. 2. autorstvo sporno). — R. Inviolita (4). 3 knj. Švajcarska. Sanctorum meritis (4). Ave Regina coelorum (4). J. na Muziĉkoj školi u Tiflisu studirao kod svoga brata. individualnih izdanja Palestri ninih djela). zbor. Drugo izdanje sveukupnih djela.. Fellerer. 1933. Hohn. 1582. Qui~iti toni (6). — K. —K. Guido Adler Festschrift. ibid. — W. Opere complete di Giovanni Pierluigi da Palestrina. In semiduplicibus maioribus I (5). Papac Marcelli (6). Klasen. 59. 69. novo.. Impre sije i uspavanke. Palestrina. 1581. London 1938 (tal. O magnum mysteriwn (5). od 1939). 19. X. Jesu nostra redemptio (4). 60. 1963. Predavao 1922—24 na Atuziĉkoj školi u Telavu. La Mesure dans la messe »L'Homme arme« de Palestrina. sa brojem glasova u zagradama): 1. Leipzig 1888. Palestrina. Jeppesen. Joannis Petraloisii Praenestini Aiotettorum. Journal of the American Musi cological Society. 1586. 9. VC'agncr. Liber quintus. Das »Sprunggesetz« des Palestrinastils bei betonten Viertelnoten. Commer (IX) i F. R. 7. 44. 1917— 18. Lib. I. (ukupno 140 djela). Laudate Dominum (8). izd. 80. većim dijelom u individualnim izdanjima. — A. Hamburger.. IV. Pierluigi von Palestrina. Kobenhavn i London 1927. 100. London 1958. P. 1950. Zur Geschichte von Palestrinas Missa Papa Marcelli. Die Variationstechnik in den fruhen Messen Palestrinas. Glavni je urednik tog izdanja R. MGG. Milano 1946). J. 33. Pater noster (4). 8. Weinmann. priredio je za tisak 7 prvih knjiga). Milano 1894. X. Confitebor tibi (8). 47. Regensburg 1962.Illumina oculos meos (6). documenti di vita. ibid. 1923 i Uspavanka. —■ R.. Kobenhavn 1923 (prošireno njem. Haberl (X-XXXIII). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (E. Motettorum quinque v. Motet-torum quinque v. 50. 99. Dominicalis (5. z a muški zbor. Descendit angelus (4). u 33 sv. Kongress-Bericht. preludijumi. VII. — G. — Moteti (u pojedinaĉnim izdanjima): Motecta Festorum totius anni. I933J zborovi. Leipzig 1914 (II izd. — Z. 6. Hermelink. 1946). — H. od 1594 sa dodanim madrigalom Nessun visse giammai). 8. 35.. 95. And the Angcls Sing. Nakon studijskih putovanja po Italiji. In festis Apostolorum II (5). Koncertirao skoro u svim većim grado vima Jugoslavije. Pars 1-2 za 5 glasova. 1962 2. Hodie Christus natus est (8). 92. X. Palestrina als vvcltlicher Komponist. Regensburg 1918. Offertoria totius anni. Jahrhunderts. Augs burg 1929.. Palestrina. — O. The Paraphrase Technique of Palestrina in his Masses Based on Hymns. pijanist i kompozitor (Subotica. Apfel.. Roma 1828 (na njemaĉkom. Jeppesen. 1862 —1903.. 1925. 87.. Pales trina. M. 1923 i Latavra. prema godini izdanja. 82. 1941. Der Kontrapunkt 29 Palestrinas und seiner Zeitgenossen. AML. KMJB. De Rensis. ZFMW. London 1922. O Rex gloriae (4). Kinkeldev. Rahe. 16. još nedovršeno izdanje svih njegovih kompozicija (Rim.. lamentacija za 4.. Thema und Melodiebildung der Motettcn Palestrinas. P. Palestrina. 94. Acterna Christi munera (4). G. poĉeo je nastupati sa sedam godina. Eripe me (5). 77.. Alma Rcdemptoris (6). (izdaje Istituto italiano per la storia della mušica). XI 1924—). 46. 1924. 5 i 6 glasova u mnogobrojnim skupnim izdanjima onoga doba.. — F. Struktur und Kompositionsverfahren in der Musik Palestrinas. Salve Regina (5). Samson.. Virgili (XVI i XVII). Casimiri. Magnificat octa tonum Liber Primus. 1599. AML. 1590. 103. Jahrhundert. Bianchi (XX-XXXIV). — Zapisao oko 300 i obradio više gruzijskih narodnih pjesama. Fratres enim ego aecepi (8). — A. te pojedini madrigali u rkp. Casimiri. 12. 1925. 1594. — R. — K. 42. Ad coenam agrti providi (5). je jedan od utemeljitelja gruzijskog nacionalnog muziĉkog smjera. Palestriniana. KMJB. 17. DJ ELA : Gru zi jsk a s ui t a za s i mfo nij s k i o rk est a r. — G. I »XXVII Responsoria« di M. Palestrina im 17. 91. G. Dcr Auf bau der Motetten Palestrinas. Primi toni (4). Restauration und Palestrina-Renaissance in dcr katholischen Kirchenmusik der letzten zwei Jahrhunderte. — K. Sveukupna djela Palestrine objavljena su prvi put u Leipzigu. Švedova i N. — W. 1594. NOVA IZD. und 18. Schmitz. Sacerdotes Domini (6). XII. 31. LIT. P. Untersuchungen zur Parodiemesse Palestrinas. autografo di G. 83. 1. 1600. partim plena v. ibid. London 1927 ( I I izd. Claude Victor. IX. AFMW. Jeppesen. II izd. Die Cardinalskommission von 1564 und Palestrinas Missa Papae Marcelli. — E. Lib. Spomenica H. Dum complerentur (6). Barcelona 1958. — R. koje će ukloniti greške prvog izdanja i primijeniti su vremenija izdavaĉka naĉela. Ecce sacerdos magnus (4). Beatus Laurentius (5). 1572. Jeppe sen. 67. 1960). J. Roma 1919. Palestrina ou la poesie de l'exactitude. In illo tempore (4). Si. Klasen. Leipzig 1919.Ecce ego Joannes (6). Denta. Waldcrsee. Brenet. Madrigali za 3. Pierluigi da Palestrina und die Gesamtausgabe seiner Werke. iz danje Leipzig 1925. De Beata Virgine (6). In minoribus duplicibus (4). 5. Baini. Weinmann. zborovi. 1594. DTELA: (navode se samo naslovi prvih. Ladislav.. 41. Lib. 22. Jeppesen. In semiduplicibus maioribus II (5). 64. Von Palestrina zu Bach. ameriĉki muzikolog podrijetlom iz Rijeke (Rijeka. L'Homme arme (4). Stanĉić) te kod M. Fellerer. Memorie storico-critiehe della vita e delle opere di Giovanni Pierluigi da Palestrina (2 sv. 56. secundus. — KLAVIRSKA: Go dina 1945 — Logor smrti. za 5. — A. La Vita e le opere di G. Lamentationum Hieremiae Prophetae. Terry. Stil njegovih kompozicija karak terišu programski momenti i snaţna dramatizacija. 24. — Isti. 86. DELA: Pastorala i Filmske impresije za orkestar. nuovi documenti biografici. Anglesu. 1894. 1951. Zur Entstehungsgcschichte des Palestrinasatzes. kao i u inostranstvu (Francuska. Andrems. 3axapHii rTaJinaniBHJTH. Emendemus in melius (4). Der Palestrinastil und seinc Bedeutung in der vokalen Kirchenmusik des 18. — H. 1926. priruĉnici Os novna muziĉka teorija. Espagne (IV-VIII). VIII. Vestiva i colli (5). 2 knj. Palestrina. pripisuje se P. Jep pesen. Ursprung. 53. O Virgo simul et Mater (5). Sine nomine (5). G. Ai fugatn (4). P. — J. Levan Petroviĉ. P. 71. 21. 1954). Die ersten drei Bande dcr Motette Palestrinas. ter -lius za 5. Je suis desherite'e (4). 32. 81. P. Miinchen 1960. Cametti. Primus za 4 glasa. F. 70. 24. na Harvard University studirao kompoziciju (W. P. K. Haberl. Palestrina als Chromatiker. — K. Cametti. K. Koln 1956.. 90. 61. . Gombosi. Salvum me fac (5). Raugel. — S. Sine nomine (4). — A. Pro defunetis (5). 73. Jeppesen (XVIII i XIX) i L. Bollettino bibliografico musicale. 1927 — Sveĉana kantata za sole. attribuiti a Giovanni Pierluigi da Palestrina. Das Konzil von Trient und die Kirchenmusik. prijevod. 1926. Roma 1960.. maestro in Roma di Giovanni Pierluigi da Palestrina. da Palestrina. Note d'archivio. Casimiri. Christus resurgens (4. L. De Beata Virgtue (4). XI. Tu es Petrus (6). KMJB. Viri Galilei (6). 76. 1567.. Ipolitova-Ivanova).. Mušica sacra. Notre Dame (Indiana. Note d'archivio. — H. Motectorum quatour v. 25. skraćeno obj. P. Zur Modellbehandlung in Pale strinas Parodiemessen. de Witt (I — III). Der metrisehe Bau der Themen Pales trinas.— G. von Winterfeld. — Isti. 1923. Njegove se opere Abšilom i hetere i Zalaz sunca ubrajaju u najistaknutija djela gruzijske muzike. Roma 1900. 30. O. problemi e prospettive d'arte. A. Octavi toni (Festum nunc celebre) (6). 2 knj. 33 sv. J. gruzijski kompozitor. DJELA: klavirske kompozicije. In majoribus duplicibus (4). und 18. Memor esto (5). 1569 (ponovno izdavano). 1955. I I I . 1916. Stuttgart 1959. 1890. da Palestrina. MGG. Leipzig 1834). As. 1957. Aspice Domine (5). 54. P. Music in the Renaissance. Libro secundo. 65. 1600. 38. Pariš 1930.. L'Homme arme (5). — Filmska muzika i dr. X 1933). X. Sacharij Petrovvitsch Paliaschwili. — R. — R. 1920. — K. MocKea 1958. Quem dicunt homines (4). Casimiri. 72. Deutsche Musikkultur. An Introduction to the Technique of Palestrina. Ursprung. II. Panis quem ego dabo (4). — Opere : Mati i sin. Colinu). Kandler. XI 1921 —). Lib. PALIAŠVILI. da Palestrina. — O. Pariš 1906 ( I I izd. T. X. Moteti u skupnim izdanjima i u rukopisnoj ostavštini. 97. Qual e U piit grand'amor (5). 1555 (do 1605 doţivjelo desetak izdanja. Cenni biografici di G. 75. 1954. J. X. 26. — CRKVENA: 105 misa (3 sporne) ohj. 51. da Palestrina. — Isti. Dum essei summus pontifex (4). — F. Boetticher. AML. 37. A. \VoljJ. L. 98. 1554. Thompson) i muzikologiju (O. 34. Bavio se i melografijom. Scene iz deĉje sobe. G.. Beatae Mariae Virginis II (5). Haberl. 1892.Schlotterer. 1949 i Harmonija. ostavštini. — F. improvizacije. Secunda (5). — K. 29. Ut re mi fa sol la (6). P. neprolaznoj vrijednosti Palestrinina stvaralaštva i o dubokom poštovanju što mu ga naše vrijeme iskazuje. Die Kanongestaltung im Werk Palestrinas. — H. Lib. 57. P. Ferracci. 43. izlazi u Rimu od 1939 u 34 sv. — K. 79. Ave Mana (4). 45. 1919). Francuskoj. 16. U Tbilisiju predavao na muziĉkoj školi (1903—17) i Konzervatoriju (od 1919 profesor). Bibliographischer und thematischer Musikkatalog des papstlichen Kapellarchivs im Vatikan zu Rom (Bausteine fiir Musikgeschichte II). a pojedine su sveske uredili R. — J. Auda. 1955. 1601 (sam P. II Linguaggio melodico e armonico. Beatae Mariae Virginis III (5). 1593 (i više ponovnih izd. Regensburg 1930 ( I I prer. I-II. — R. Grĉka). Respighi. 88. Firmin Le Bel di Noyon. 1948). Cascioli. R. Kendrick Pync. PALFI. doktorirao 1954. 6 i 8 glasova. 1862 — 1903. Sine nomine (6). Lasso und Palestrina. — G. Liber Primus Joannis Petraloisii Praenestini Motcttorum. G. Pictro Luigi Prcncstino. Lille 1895. 1588. Der Palestrina stil und die Dissonanz. Gabriel archangelus (4). 1925. lo mi son giovinetta (6). Delle Madrigali Spirituali a cinquc v. et par tim paribus v. 1924—33 u Tbilisiju na Muziĉkoj školi. prijevod s predgovorom E. Sine nomine (»a voci mutate«. AFMW. — P. MFM. kompozitor (Tiflis. 48. VI. Di Giovanni Petraloysio da Pale strina 11 secundo Libro dc Madrigali a quottro v. ibid. 1950. Spomenica K. 1584.. A. — E. Nigra sum (5). Ĉerepnjina. — Roy Nash. J. Palestrina. 89.. 1933. 4. Ascendo ad Patrem (5). Palestrina. — J. di Giov. sa orkestra cijom ilustrativnog sadrţaja. Note d'archivio. AML. S.). et la musique sacree. Muziku studirao u Tbilisiju i na Moskovskom konzervatoriju (kod S. 1950. 1 9 28 — Op e re : Abšalom i hetere. — E. Ingegneri. Io mi son giovinetta (4). Mušica sacra. Virtute magna (4). 36. VOKALNA: II Primo Libro di Madrigali a quattro v. H. 39. 85. Nuovo studio su G. jasno i nedvosmisleno govore o vi sokoj. Casimiri. Liber Primus za 4 glasa. — Isti. — F. :9. Sacerdos et pontifex (5). 23. Genĉve 1940 (novo izd. Jahrhundert. C. Muziĉka slikovnica. fuge. Psalterium. Pierluigi da Palestrina e l'emendazione del Graduale romano. G. V. Zalaz sunca. solo-pjesme. J. Te Deum laudamus (6). . Ave Maria (6).. Wien 1930. solo-pjesme. Giovanni Pierluigi da Palestrina.: G. Fellereru. S. 1886. 1575.

Enca in Jtalia. MGG. 1934 (engl. Robert Palmer. L'Anliopc. — Autobiografija Minusta tuli muusikko. Portera. 27. Berkeleyu (California) i od 1959 u New Havenu (Connecticut). Mischiali. 1665—66 orguljaš bazilike sv. A. a 1864 i veliku ţensku vaĉku školu. ORKESTRALNA. 1916. 1952. Broder. The Music of Robert Palmer. 1951 (novo izd. osobitu je paţnju poklanjao instrumentalnim odlomcima. IV 1742). — . Radiant Passage. Mainardija. J. A. U s\ širenja srpske vokalne muziĉke umetnosti prireĊivani su konc i po većim banatskim mestima. 1921-predaje na Eastman School of Music u Rochesteru (New Yc God. 1940. 1938. Sytnphonic Elegy for Thomas VC'olfe. Slozv. 1956) PALMGREN. XII 1951). zameni »harmoniskim notnim pjenijem«. 1959. Sa M. Carlo. 1959. 1960. 1948. 1682. kod C. 1946. Eresh Fount za zbor a cappella. 1940 —43 predavao na University of Kansas. Skt PANASSIE. 1559. 1945. od 1947 prvi vidonĉelist Radio-orkestia u Hamburgu i od 1962 u Kolnu solist Simfonijskog orkestra Zapadnonjemaĉkog radija i profesor u majstorskoj klasi na Visokoj muziĉkoj školi. arije. 1938) i Petcr Schlemihl. starim ĉempresom. 1927 postaje nastavnik klavira i kompozicije na Konze toriju u Helsinkiju. kvintet za klavir. Gallicno. je ste veliku popularnost kao šansonijer i kompozitor zabavne mu2 U svoji m pjesmama. Bassiano. klari net i gudaĉke instrumente.). 1968). Više Paljetkovih pjesama oţivjelo je posljed: godina u novim obradbama. Nakon svri uĉiteljske škole u Arbanasima kraj Zadra. Vespasiano. zatim u Italiji. Sin Carla. L. P. muzike na Francuskom radiju. Stefano Benedetto. I I I . Rogers). pjesnik i libretist (Padova. 1947 (novo izd. kao i u inozemstvu (SAD). — > Ringbom. God. 1955. — O. New York3 2. // Tirmmo humiliaio dalVamore. Of Night and the Sca za 4 glasa i 11 instrumenata. 25. God. 29. umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1945 kao solist orkestra u Lu-becloi. Poema za violinu i komorni orkestar. DJELA ORKESTRALNA: simfonija. francuski muziĉki kritiĉar i p (Pariz. uvelo redovne hovne koncerte na kojima su se izvodila i dela ruskih kompozit Programi svetovnih koncerata sadrţavali su prvenstveno kon zicije domaćih autora od kojih su mnoge tu doţivele svoje j izvoĊenje. 1942. Discogri critique des meilleurs disques de jazz. Osobito su priznate njegove klavirske kompozicije. II 1878 — Helsinki. stekao je glas jed od najboljih poznavalaca jazza u svijetu. a u znaĉ. solo-pj uz orkestar i uz klavir. Mene zovu Boo Orsula. IV. La Musique de jazz et le sztring. koral i fuga. duhaĉki kvintet. A. Studirao na Muziĉkom PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO Dl ŠTVO osnovano je 29. DJELA. Massimo Puppieno. 7. Metamorphoscn. PALMER. ibid.: G. A. u g-mo lu. Sastavio i nekoliko libreta za oratorije. Hasse. XII 1974). Histoire du jazz. Jazz Panorama. 1969). Amore innamoralo. Više od 20 opera: Dcmctrio. bio je uĉitelj u H' i Visu. MQ. Rossi: Sem toga Đurković je od ĉlanova hora sastavio oktet sa kojii davao koncerte u Panĉevu i Beogradu. kantatc. A. 16. 1947. NOVA IZD. 1956. a horovoda je postac Jenko koji je još iste godine obrazovao tzv. N. 1958). zatim na Cornell University (Ithaca. — KLAVIRSKA: 2 sonate. Antuna u Padovi. 1946. DJELA: Le Jazz Hol. 1949. 1863 društvo je dobilo statut. ■— KOMORNA: 2 gudaĉka trija. klavirski kvartet. Selim. La Gerusalcmtnc literata. — radbe i obradbe za klavir. La Bataille du jazz. je redoviti gost najvećih svjetskih umjetniĉkih središta 1 festivala suvremene muzike. Pietragrua. 1950. 1948. i 1948. V. za violu i klavir. je jedan od najznatnijih interpreta na tom podruĉju. I II. od 1689 u Dresdenu dvorski pjesnik. Sa ĉlanovima dru izvodio je i svoje i Šlezingerove kompozicije koje je umetao u zorišne komade i prikazivao na predstavama u pomenutim mest: God. IV) 1838 sa svrhom da amatei deĉje pojanje u Uspenskoj crkvi. oko 100 zborova. kasnije još kod Q. W. 1953. po uzoru na horsko pojan ruskim crkvama. u meĊuvremenu 1673—74 orguljaš u Padovi i 1674—85 kapelnik u Ospedale degli Incurabili u Veneciji. 1946. B. Ajme meni. 1942 (franc. Robert.: Katalog over Selim Palmgrens samtliga kompositioner. univerzitetski nastavnik u Urbani (Illinois). Coplanda. u A-c 1940. finski kompozitor i pijanist (Pori. PALM. mala lirska suita. Busonija. AML. svojim kompozicijama P. 1695—1716 na istom poloţaju u Diisseldorfu te od 1718 ponovno u Dresdenu. Napisao brojna operna libreta koja su uglazbili C. scenska muzika. — Baleti: Irish Lcgcnd. a 1939 profesor kompozicije na akade Sibelius. R. Kele -men posvetio mu je Changeant za violonĉelo i orkestar. 1913. Pobornik novih muziĉkih stremljenja. 1674. Belgiji i Njemaĉkoj. duhaĉe i udaraljke. 1937 i 1942. Gautierovom objavio Diction du jazz. 1956. III 1672 — Dresden. 1954.V. Topalovićem podiglo na vi umetniĉki nivo. VIII 1893 — Zagreb. od 1929 kritiĉar jazz -muzike. Bi izvrstan pijanist. varijacije. 1928 i V. 1962. 1944. Pastorale u 3 scene i dr. 1952. naglašen i ĉesto asimetriĉan ritam i pre teţno kontrapunktska obrada znaĉajke su Palmerove muzike. P. 1944 i dr. 16. MQ. 1956. Kla i W. 1952). Harrisa i A. 1675. A Clarification of »Mušica Rescrvata« in Jean Taisnier's »Astrologiae«. 1685. The Trojan Women (po Euripidu) za ţenski zbor. Wilderer. MGG. Flodcn. Brescia. do 1863 ono je nosilo naziv Hor katedralne crkve. Ga- the Seconda Pratica. Kantate: run Lilja. 1936). — Crkvena muzika (mise). Messalina. Uĉenik E. God.. Abert {DDT. njemaĉki violonĉelist (Wuppertal. 1676. prošireno izd. Od 1863 društvo je u velikom obimu nego svetovnu muziku. 1909-dirigent simfonijskog orkestra muziĉkog društva u Turi poslije toga djeluje kao kompozitor i koncertni pijanist. Od one divne noći. Lţiĉara prošii je mala pevaĉka škola sa uĉenicima iz panĉevaĉke realke. Armonlaakson laulu. delatnost spada i osnivanje muziĉke škole (1889 i 1936). X 1944). Od 1919 do smrti op šaptalac u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. 1666—73 i od 1685 dirigent na dvoru u Dresdenu. April. 1956. 1955.LIT. 2 se duhovito narugati nedostacima svojih suvremenika. 1679. 1667. Cinq mois d Nezv York. God. Carlo i Stefano Benedetto Pallavicino. P. simfonijske varijacije. Auslin. Vlaho. koji je sa horom izvodio svoju »Liturg društvo je negovalo i svetovnu muziku pa je već u julu 184/ na koncertu panĉevaĉkog Muziĉkog društva — izvelo. Klarinet: saksofonist. Diclionary of Jazz. God. The Real Jazz. K 19. Sonate: za violinu i klavir. koncert. (prer. — Brojne komorne kompozicije Dvije sonate i više drugih kompozicija za klavir. Hel 1922. I 1688). klavirski kvintet. J. obou i gudaĉe. 1958. 1680. 1943.: operu La Gerusalemme liberata ohj. 13. Od njegovih kompozicija najpopularnije pjesme: Marijana. 1939— 60. IV 1927 —). 1951. Un Musicista salodiano del secolo XVII: Carlo Pallavicino. — Tri oratorija. i.ruĉno. 1687. 1666. 1946 i Stone Weather. 1954 (engl. Slozv. Pet koncerata za klavir: I. Hot Jazz. // Nerone. 1689 (dovršio N. LIT. za koje je ĉesto sam pisao tekstove. 1945. ukusno spaja elemente finskoga folk s finim harmonijskim tkivom i koloristiĉkim efektima impre nizma. P. Ouand Mez cnregistre. Ristori. 1941. Hugues. Suomen Musikkilehti. 1678. 31. sa Ch. 1962. uz to uĉio pjevanje i violinu. Y. M. 1916. Note d'Archivio per la Storia musicale. Ansorgea i F. 144 Hol Jazz Rec 1939. II komorni koncert Memorial Music za komorni orkestar. II 1912 —• Montauban. 1951 i za violinu solo. talijanski kompozitor (Salo. Donizettija i G. solo-pjesme . kompozitor i pjevaĉ zabavnih mek (Dubrovnik.30 PALISCA — PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO institutu u Helsinkiju. uz pra orkestra. 1962. sonata 4. a Topalović obrazovao je hor uĉenica Srpske više devojaĉke š koji je pojao u crkvi. Organizirao brojne emisije j. PALLAVICINO (Pallavicini). Delaunevem utemeljio ĉasopis Jazz 1 Od 1937 predavao o jazzu u Parizu i drugim francuskim grad ma. Bustico. Neka njegova djela izgraĊena su na posebno konstruiranoj lje stvici. Za vreme delovanja horovode S. DRAMSKA. MGG. — VOKALNA: Abraham Lincoln Walks at Midnight za zbor i orkestar. LIT. DJELA. Fala. Pod vodst Nikole Đurkovića. Sni je veći broj gramofonskih ploĉa uz vlastitu pratnju na gitari su ga proslavile i izvan Jugoslavije (osobito kod Jugoslaven: iseljenika u SAD). 2. klavirski trio. medu prvima. Na Jadranu plavom. La veritable musique de jazz. 1956. — Opere Daniel Hjort. Steffani. . 1932 osnovao Club de France... Galilei and Some Links betzveen »Pscudo-Alonody« and Monody. opseţan predgovor donosi i brojne muziĉke primjere iz drugih Pallavicinovih opera). jige: G Mei: Letters on Ancient and Modem Music to V. 1 Louis Armslrong. a u svjeţoj melodici njegove muzike ĉesto se vidi utjecaj narodne pjesme. PALM Musik fiir Violoncello. Pjevna melodija jasnih obrisa. — VOKALNA. Douze annees de jazz: 1927-1938. Diocleziano. 1971. PALJETAK. Selim Palmgren. G. Na njegov poticaj nastala su brojna avangardna djela za violonĉelo (M. Bergera u Berlinu i Weimaru. VI 1915 —). 4 gudaĉka kvarteta. nekoliko odlomaka iz opera G. A. malu pevaĉku šl za decu i veliku za odrasle muškarce. sonata za 2 klavira. Konzcrtstiick za violinu i orkestar. je predstavnik srednje i kasne venecijanske opere. 1942. Klenietti. Od 1930 muziĉki kritiĉar lista Hufvudstadsbladet. Petit guide pour une discotheque de jazz. 1945. 1959. 1950. X. Hanson. III (10. Selim Palmgren. te se pod M. Les Rots du 1944. X. Strungk). 1950. Guide to Jazz. 1686. 1944 i dr. X. 1929. 1938. koncert za mali orkestar. 4 simfonijske Aus b'innland.: W. snimio je više gramofonskih ploĉa i objavio Studien zum Spielen Neuer S. Popevke sem slagal. I ko morni koncert za vio linu. Siegfried. 1965. Lotti i dr. — H. ameriĉki kompozitor (Svracuse. amer. Ono je 1885. 2. oko 1630 — Dresden. 1953. 8. 1897 obrazovan je salonski orkestar. Uĉio na Eastman School of Music u Rochesteru (H. H.

— DRAA1SKA. Opere: // Fidanzalo del mare. 1955. 1948. Armanija i G. autobiografija Trilogie des Lebens. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. Koncerti: za klavir. U Napulju uĉio kompoziciju na konze rvatoriju San Pietro a Maiella (C. Španjolskoj. Topalović. 1908. Vila di un artista. Kranĉević. Guido Pannain. — CRKVENA: rekvijem. smjelih misli i zapaţanja. simfonijski stavak Fontane d'oltremare. Pisac široke kulture. N. Hector Panizza. Liibecku. — Misterij AIaya. 3 Canti saeri za zbor. La Vita del linguaggio musicale. Jenko. sonata za violu solo. 28. nokturno za orkestar. metafizike. 1915. u publikaciji Settecento napoletano. 1930. 1948. — Alcdio siglo de vida musical (autobiografija). Ce. Alusica e musicisti in Napoli ncl secolo XIX. 12. imao je kruškoliki korpus nalik na mandolinu i 5—7 dvostrukih ţica basovskog registra. 1917. uveo je 1937 ameriĉki muziĉki pisac N. se oĉituje u slobodnoj i neograniĉenoj upotrebi svih sedam tonova dijatonske ljestvice kod vertikalnih. C. 1946 (nova verzija 1950). 1967. 1964. III 1883 — Miinchen. Barceloni. 1926 (nova verzija 1940). Polifonia profana e sacra in Monteverdi. Cesarija). Paklen. Beatrice Ccnci. je stekao velikih zasluga za prouĉavanje i upoznavanje muziĉke prošlosti Napulja. Aiusikformcn. 1917. kao što se nalazi u neoklas icistiĉkoj muzici oko 1925 i kasnije. koja dovodi u toku kompozicije do neprestanog meĊusobnog sukobljavanja pojedi nih tonova odreĊene dijatonske osnove. kromatska koncertna etida za violinu 5010. 1952. Porena. pandoru je konstruirao oko 1560 John Rose u Engleskoj. Ferroni). na lazi protuteţu u izrazitijoj i sloţenijoj ritmici i mnogo bogatijem linearnom kretanju. 1962. sa A. 1911. filozofije umjetnosti i filozofije kulture. XI 1891 —). 1935. gudaĉki kvar tet i klavir. sonata za violonĉelo i klavir. npr. — IZDANJA I PRERADBE: djela F. Uĉio u Firenci kod V. A. akordiĉke oblike (-> Dijatonika. New York 1947. 1932. ORKESTRALNA: koncert za balalajku. Goethekantate. 1938. Panĉevo 1938. 1952. Stabat Aiater za tenor. 1962. — Dopunio i izdao priruĉnik za instrumentaciju H. LIT. 1959. PANDIJATONIKA (od engl. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 1838—1938. Rovanu i dr. Marcello. 1927. talijanski kompozitor i dirigent (Rim. Madridu i Berlinu. zatim vodio pjevaĉka društva u Frankfurtu na Majni i Offenbachu. 1897. Parizu (Biennale). L'Ottocento musicale italiano. 1949. 2 za violinu. Opere: L'Intrusa. Kielu. 1898 i 1935. sonata za violinu i klavir. La Mušica a Napoli nel Settccento. Bandura. — Klavirske kompozicije. DJ ELA. srodan cistri. brojne kritike i ĉlanci. Schmid. — VOKALNA: Paolo Uccello za glas. Debitirao 1948 u kazalištu San Carlo u Napulju. za violu. Dć. New Yorku. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. Kao umjetnik je mnogostran te se. pandiatonicism). Najvaţnija muziĉka djela su mu oratorij Des Lebens Lied (na vlastiti tekst prema djelima stare njemaĉke lirike) i Symphonie des Franenlebens. Upotrebljavao se za izvoĊenje generalbasa u XVI i XVII st. nokturno za alt.: AL Tornandl. 1911. Berlioza Grande trattato di istrutncji-iazionc e d'orehestrazione moderna (3 sv. klavirski trio. trzalaĉki ţiĉani instrument.PANĈEVAĈKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO — PANNI Vrlo plodnu delatnost razvilo je društvo u periodu izmeĊu dva rata. Osim Đurkovića. muziĉki kritiĉar i pisac (Ogershof. de Nardis) i studirao i na Univerzitetu. Oscar von Pander. On je i autor vrijednih eseja o nizu istaknutih suvremenih evropskih kompozitora. 1910 i Bizanzio. njemaĉki kompozitor. DJELA: teme s varijacijama za orkestar. argentinski dirigent i kompozitor talijanskoga podrijetla (Buenos Aires. 1955. Zentner. Tragische Ouvertiire. solo-pjesme. G.: K. poslije Drugoga svjetskog rata boravio u Maisingu i Miinchenu. 1955. Mcdiocvo latino. Osvald i J. — Isti. 1964. Della Corteom). X. Aurora. klavirski trio. španjolski prijevod 1950—56). 1912. Bollettino dell' Istituto di Studi Verdiani. Ferrara. dijatonika primijenjena na moderan naĉin. Storia della mušica (3 sv. // Conservatorio di mušica di S. 1913 —20 operni dirigent u Charlottenburgu. MGG. — SPISI: La Teoria tnusicale di G. 1952. sa A. flautu i violu. preludij z a gudaĉe. A. usavršavao se u Centro di Avviamento Lirico festivala Aiaggio Musicale Fiorentino. Aiusicisti dei tempi nuovi. 1946. XI 1967). a 1667 još se nalazi u sastavu berlinske Dvorske kapele. rada nove pandijatonske zvukovne vrednote i njihove vertikalne. Symphonie des Frauenlebens za alt. koji je bio samouk. 1912. Bach. 31 LIT. Izraz p. Rosenthal). Liedcr alter Gauncr za bas i orkestar. Humperdinck. Muziku studirao u Miinchenu (J. sonata za violinu i klavir. Od 1965 sudjelovao kao kompozitor i dirigent na meĊunarodnim festivalima u Veneciji. Deutsch) i dirigiranje (F. Gesualda di Venosa. 1954 i za harfu. Intermczzo za violonĉelo i orkestar. Pro kofjeva.: M. Lineamenli disloria della mušica. VIII 1875 — Milano. Palermu. 1936. Stravinskoga. Mimodrame Capri. kod I. Tinctoris. S. 1938. Halleu i Darmstadtu.: II". Njegove veoma uspjele lirske baritonske kreacije uvrstile su ga ubrzo u najistaknutije talijanske pjevaĉe njegove generacije. 1962. Scarlattija. P. Toscaninijem). 1927. Predavao zatim na Konzervatoriju i bio muziĉki kritiĉar napuljskog lista II Mattino (1932 —43) i rimskog lista // Tempo (od 1947). Richard Wagner. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Thesaurus of Scales and Melodic Patterus. LIT. Slo nimskv i otada je usvojen u suvremenoj muziĉkoj terminologiji. Verdi. La h'orza del destino i Rigoletto. J. 1931 i // Sogno di Agave. Gallicom). Frazzija i u Milanu kod G. suita B-A-C-H za klavir 4ruĉno. zbor. nego što ga je imala općenito muzika klasike. 1956. 1952. X. O RK ES TRALN A: s i mfo nij a za gud a ĉe. fuga. ugoĊenih: XG C D G c e a ili CDGcfad 1 . Pietro a Maiella. Cavallija. 1949. 1962. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. a od 1957 u Marburgu.). I 1940 —•)■ Na konzervatoriju i akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Parizu studirao kompoziciju (B. 1957. 2. Oscar von. X. F. 1918. — Balada za klavir.1945. Psalam LI za sopran. D. Music Since 1900. — KOA1ORNA : gudaĉki kvartet. 1939. odnosno akordiĉkih kombinacija: LStravinski: Concerto u Es PANNAIN. dirigent. klavirski trio. 1922 (VIII izd. Giuseppe Verdi. Della Corteom). Cesto gostovao na Aietropolitanu u New Yorku i u opernim kućama u Parizu. 1918. sicizani). S. 1947 ( I I izd. 1969. -> Neokla- PANNI. J. 1914. 1922. Livonska pokrajina. 1951). Aiila. DJELA. 19 65 . Saladino. 1935. 1926. isticao i na podruĉju estetike. 1913. Louis) i na Muziĉkoj akademiji u Berlinu (E. 1936 (IV izd. M. M. Sinfonia da camera za gudaĉki sekstet. -»■ Harmonija. zbor i orkestar. 1957. 1930 i 1960. Umjetniĉki je savjetnik kazališta San Carlo u Napulju. a zatim nastupao u velikim talijanskim kazalištima te u Francuskoj. L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Napoli. talijanski muzikolog i kompozitor (Napulj. zbor i orkestar. LIT. Studirao na Konzervatoriju u Milanu (M. 1956. MGG. na Covent Gardenu u Londonu i Teatra Colon u Buenos Airesu. PANDURA -> Tanbur PANERAI. prijevod 1932). sonata za violonĉelo i klavir. Austriji (Beĉ i Salzburg). Becthovens IX. 1964. PANDORA (bandora). Serghei Prokofiev. 1934. 1960. Brojne studije i ĉlanci u ĉasopisima i drugim publika cijama. 1968 osvojio prvu nagradu za dirigiranje na Pariškom konzervatoriju. Durantea. M. PANIZZA. P. God. 1910. simfonijska pjesma Amleto. Symphonic. 1924. F. 1942 i Aladatne Bovary. 1948. Vinccnzo Bellini (sa A. . 1961. I upravo linearnost neoklasicistiĉke muzike. V. R. s i mfo nij e ta. 1953. 31. Njemaĉkoj. s druge strane. -*■ Harmonijske funkcije. A. Lţiĉar. Pored rada na -negovanju i širenju srpske vokalne muziĉke umetnosti društvo je razvijalo svoju delatnost i na nacionalno -politiĉkom polju. 1939— Simfonijska pjesma El Rey y la foresta za sole. orkestar i orgulje. Saggi ivagneriani. Prema Praetoriusu. 1968. 1932. Petrassi. 1958. Ono je bilo središte srpskog iredentizma. Vom Wxnlen_und~$'escn des Kunstzvcrks. On je pri premio nekoliko znaĉajnih svetovnih i duhovnih programa koji su izvedeni na koncertima u Panĉevu i Beograd u kao i na turneji po Srbiji i Makedoniji. 24. i nekoliko uĉitelja i muziĉkih amatera horovode su bili D. Tess. To. Mainzu. Monteverdi nel quarto cenlenario della nascita (sa G. Da Aionteverdi a Wagner. zbor i orkestar. Engleskoj. Horejšek. solo-pjesme. kako u vreme kad je Panĉevo potpadalo pod austrijsku Vojnu granicu. 1938— 54. Origine c sviluppo dell' arte pianistica in llalia dal 1500 al 1700 circa. 1959. Alonteverdija i dr. Belgiji i Ju goslaviji. No on. L' Opera e le opere. U Arte della fuga di G. 1962. talijanski pjevaĉ. — VOKALNA: oratorij Des Lebens Lied za sole. 1955. tako i onda kad je — posle njena ra zvojaĉenja (1873) — pripojeno maĊarskom Provincijalu. MGG. — DRAMSKA. Barblanom i C. New York 1937. uvertira. As. 1944. engl. Cimarose. A Ovakav harmonijski postupak nuţno ukida funkcionalne odnose i harmonijsku dinamiku svojstvenu dijatonskim oblicima klasiĉnoga harmonijskog shvaćanja. S.. studije o Verdijevim operama Un Balio in masehera. 17. od 1927 prvi muziĉki kritiĉar i urednik lista Miinchener Neueste Nachrichten u Miinchenu. Guido. 1924. Gernsheim). LIT. X 1924 —). P. bariton (Campi Bisen zio kod Firence. La Alusica in Cremona nclla seconda mela del secolo XVI e i primordi dell' arte monteverdiana (prema bilješkama G. Paisiella. — SPISI: Beethoven. La Mušica a Napoli dal' 500 a lulto U' 700 u djelu Storia di Napoli.: A\ Slonimsky. Spoletu. 1969. 1942. tj. 1922. Ettore (Hćctor). zbor i orkestar. 1932 (II izd. Clemcns Krauss in Alunchen. M. 1954. Bandur. osim kompozicije i dirigiranjj. Rolando. Dirigent mnogih kazališta Italije (1921—31 na milanskoj Scali. 1962). individualnog je zika i stila. 17. Caselle i dr. Le origini della scuola musicale napoletana. naroĉito pod upravom horovode J. II 1968). solopjesme. 1969. Holandiji. 2 suite za mali orkestar. PANDER. 1964 i 1969. G. V.

Batilus i drugi. — J. Klavier). 1966. Gauberta u Parizu. IX 1914 —).je dao naslov p. 1934. — M. suita gudaĉk ih instrumenata i 2 harfe. 1957 i Sinfonia sacra. 1951) i P. Ĉetiri simfonije: I.) razvija na dvorovima u Italiji i Francuskoj p. — J. 1955).. 19 poljskih pjesama i plesova Polonia. J. 1953. Andrzej. J. L. Izvodi se obiĉno uz pratnju muzike i katkad DJELA: Illust reret Musikhistorie.: 5. Doti Carlos (Verdi). U Evropi je poznata od Marceau i M. BerPanufnikove ranije kompozicije uništene su za Varšavskog ustai lin 1910. — Truscott. New York 1901 ( I I i raširena u razliĉitim zemljama i kulturama. 1958. u teţnji za reformom dv skog baleta. -> Giraffen-MGG. Koch-Griineberg). — VOKALNA: Symfonia pokoju za zb 1951. 1947 (rev. John Rici Joseph Grimaldi. Grada PANUFNIK. napisao W. 1956. bude pristupaĉna slušaocu. Taj se oblik ubraja u preteĉe oper baleta. Jacot. Deburau koji je otvorio u Par 1965. Arpegc za harfu i 3 udaFrancuskoj.Centurv Musical Fashion. 1963. — Preradio opere: U novije doba pantomimiĉke scene unose u svoja djela La Cenerentola i La Scala di sela (Rossini). Burma). a zatim u Londonu. Prclcxlc za orkestar. poset Pilad. napetih s gornje i s donje strane rezonatora. povećani -> cimbal što va te ide meĊu n aprednije i najdarovitije poljske kompozit ga je oko 1697 konstruirao Pantaleon Hebenstreit. Ch. — i H. Noverre stvara. danski muzikolog (Kiel. \\'agner. Die Weltkunst der Pantomime. Kobenhavn. Schnei1944. a B. 1929. postavljajući teţište na prikazivanj e ljudskih raspe PANOFSKY. Richard VC'agner. 1969. — 1 streita koji je prireĊivao koncerte širom Evrope. \\'idand \\"agner. A. ]< Piesni zvukovnim efektima. 1949 (vei za p. 1966. Ja) P. Od 1947 nastupa kao dirig Papagenov instrument. Etnpedoklcs Lics za bariton i orkestar. mirakula. 1958. MeĊutim. TravTojjLijjLO? glumac pokretima). Hanks. javlja se otpri] od <-. Andrzej Panufnik. 1937.4—12) i u materijalu šava. — Balet Cain und Abcl. je dao poticaj izgraĊivanju modern og klavira. ML. Parmirne. Muziĉka pratnja obi< lišta studirao u Munchenu. Panama. D> rontador. Das provokativc A^usiktheater der 2oen Jahre. P. 1969. DJELA (izbor): koncert za gudaĉe i klavir. ne odriĉe se novih izraţajnih sred. poljski kompozitor i dirigent (V varira u rasporedu i broju cijevi (obiĉno . njemaĉki muziĉki publicist (Chemnitz. ĉešće izravno. dok Samv Molcho daje prednost dramatiĉn 12. Dibdin. I94r. uništena 1944. Przegla. kao narodni instrument odrţala se do danas u Velber 1963. kretnjama tijela. ali u pantomimi plesni pokreti nisu vezani . Pantomime. Epilaph for the Viclims of Katyn. 1959. pantomimu posvećenu društvenoj kritici. H. Po ţicama 1942 (rev. G.toriju u Kebenhavnu. Ać. pantalon). usavršavao jedan sviraĉ (Bolivija. Soubeyran. 1904. zatim se nastanio u Londo silien. 14. Journa l of the Polvnesian Societv. 1964 i Oberon (Weber). A Historv of Pantomime. Sinf. Th. / Commcdianti (Mayr). Muziku i povijest kaza. Kolysankc se udaralo sa dva batića. F. a bez govora. f. 1967. — Z. Knappertsbusck. 1968. orkestar. puĉkih igroka maskerata talijanske komedije delV arle. 1960.predoĉivanju psihiĉkih stanja i konflikata. ponira izriĉito za jednu odreĊenu pantomimu. svojoj baletnoj kompoziciji Der Oeburtstag stoji se od niza slijepljenih ili svezanih cijevi. sa . 1966. T PANTOMIMA (od grĉ. AFMF. walki podziemnej. VI scena. alegoriĉl sadrţaja s muzikom i to unutar dvorskih predstava kao što intermediji. G. u djelu Zwei Jahre unter den Indianern II (Th. H. 1966. Lissa. ske muzike koji odgovaraju samom dramskom sadrţaju pan Hof. Sinf. gudaĉe. Schre PANOVA FRULA. X. Linlev i dr. Obrtanjem instru. kretima. Protest in dcr Opcr. starodr evni duhaĉki instrument. 1968. 1965. The Pipes of Pan. A' Italiji (firlinfoeu. metalnima.rustica elegica. K. rigent i od 1946 direktor Krakovske filharmonije. W. zaslugom Heben. par od dvije panove frule koje svira F. PANUM. Die Wortlose Spra srednjega vijeka. dolazi do procvata posebn autonomnog oblika pantomime. III 1856 LIT. Marceau. antaras. Che cosa appariraf gaĉiji sadrţaj dali su pantomimi E. 1966. Sin graditelja violina Tomasza Panufni (trstika. dramatsku plesnu pantomimu odnosno pantomimi balet. oko pantomimi veliku ulogu dobiva muzika koju komponiraju i v znaĉajni majstori. London 1949. išĉezava iz prakse. Decroux. vulgarizira i zbog sablaţnji scena potpada pod zabrane crkve.Lar nazivali su je sirinx (cuptv^). Weingartnera na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. 1951. Fox Strangways. Staropolska suita za gudaĉki orkestar. 1952). 1963. 1963. Ravel (Daphnis et Chloe\ 1912). kada je kao samostalnu scensku vrstu njeguju.32 PANNI — PANUM na koreografske sheme nego su ovisni samo o dramskcm sadrţi P. trionfi i si. je ušao u modu u prvoj polovini XVIII st. 1961. von Hornbostel. 1964. Infantin (1908). u Juţnoj Americi Mirne. huayra-puhura itd. 1950. Sikorskog na Konzervatoriju u Varšavi i 1 kao dvojni instrument tj. Koncert za klavir". 1963. Panova frula poznata je od davnine LIT. Ali ĉešće se pr zima koja poznatija kompozicija il i odlomci operne ili simfoi DJELA: Auch du verstehst Musik. 1. za XIV dao ime instrumentu. kamen). G. ponajprije u Engleskoj gdje izgraĊuju glasoviti pantomimiĉari John Weaver. posebice u pogledu dinamiĉkih promjena. Honegger {Suite arehaic. M. — A.und Nationalthcatcr. Miinchen 1960. Hindemith (Cardillac. mimikom. Veni Crcalor za 7 izvodilaca. Po njemu je Luj virski trio. I.— K. elementi pantomime i dalje ţivs okvirima srednjovjekovnih misterija. A.: E. 1966). —J. Prošireni oblik i d instrumenata. Musiken og musiklh se pribli ţava baletu. The Story of Pantomime. Svojim za ono doba neuobiĉajenim vir. — P. 1947 i dr. fregamusoni) i u Rumunjskoj (naiu). bambus. I. titur eines Lcbens. ORKESTRALNA. 1963. rapsodija. poĉev od 1700. imao dvostruku rezonantnu ploĉu i 185 crijevnih i metalnih ţica za dvostruki gudaĉki orkestar i 2 duhaĉka instrumenta. Tada se u pantomimi prikazuju teme grĉke mitologije na tragiĉan. 1962. D'ailleurs za gudaĉki kvartet. Dic hundert sehonsten Konzcrte. 1895 ( I I sv. rjeĊe preko piska. podiţe raljke. Broadbent. Od 1954 u Engleskoj. Andrzej Panuf na kojima su batići o ţice udarali odozgo (kao npr. najvišu umjetniĉku razinu J. Historiju muzike uĉila kod W. Patience za glasove i instrumente. a procvat doţivljuje u Rimu u Augustovo i Car: doba. 1953. Od 1945 od više instrumenata razliĉitih dimenzija (Polinezija). IV 1933). Bartok je tako naslovio svoj balet Cudt cijevi su na donjem kraju obiĉno zatvorene a puše se u njih naj .mandarin (1919). razliĉite duljine. perta u Berlinu (1886—87). Uber cinige Panpfeifen aus Nordwest-BraGradski orkestar u Birminghamu. 26. PANTALEON (franc. E. Iako nastoji da njegova muz dcr. 1947. Hommagc a Chopin za glas i klavir. Situla iz Vaĉa. Walter. Lausanne 1963. Ko. a od 1907 profesor za historiju muzike na Konzer igrom. 1950 (rev.: R. Muziĉki pisac u Berlinu i od 1946 potertava ili komentira pantomimiĉku glumu i ponekad se kc muziĉki kritiĉar dnevnika Siiddeutsche Zeitimg u Munchenu. ţenja i djelatnosti. Dechiffrage za jedan ili više vlastito pantomimiĉarsko kazalište (1816). komiĉan ili parodistiĉki naĉin glumac predstavlja s maskom na licu uz pratnju zbora i inst mentalnog sastava. Hortense. 1949. Behm Musiken og musiklivet i Danmark for anno 1800. I. Renata Tcbaldi. 1966.d Kulturalnv. se razvila u okviru antiĉkog grĉkog teatra. Pantaleon's Pantalon: an 18. 1968. 1955) i 1952. kratko vrije Mozart je u operi »Die Zauberflote« upotrijebio panovu frulu kao direktor Varšavske filharmonije. J. Od 1904 nastavnica na Puĉkom u scenska vrsta u kojoj se glumac (ili glumci) izraţavaju nijemom verzitetu. London 1957. III 1967). Ihcring. Kasnije se p. MQ. H. 1968.400 god. — A. neke je kasnije rekonstruirao. 1969. u antiĉkoj Grĉkoj 1964). 1964: Richard Strauss. Barrault i za komorni ansambl. Arne. pa i akrobatskim po. menta moglo se po volji svirati na crijevnim ţicama što su proiz. bronca. K'ilson. A. Usporedo. Andrzej Panufnik. Instrument je svoje generacije. drvo. 1957—58 vo LIT. Agremcnt za gudaĉe. 1961 i 1965. Bine Bilderbiographic. U XVIII st.: E. 1961. 2 uver vodile njeţniji zvuk ili na zvukovno oštrijim. u Kini p'ai hsiao. detalj. zatim u Francuskoj i drugdje. Apres lout za gudaĉki trio i orkestar.(Concerto in modo anlico) za trublju. a katkad i kao sastav kod Ph. se javlja ponegdje i studirao kod K. Osim toga se u doba renesanse (poĉev od X st. gotovo u svim zemljama. Opseg je obuhvaćao 5 do 5 1/2 oktava. Panpipes in Polvnesia. harfu i timpane. engleske drame (t dumb show scene). Bemerkungen uber sudamerikanisehe Panpfeifen. Simon. U engles PAN'OVA FRULA. plesnim. Peić piešni ludowych za djeĉaĉki zbor i duhaĉki sastav. ali naziv se i kasnije upotrebljavao za klavire LIT. Zurich 1961. Tempo. Koncert gol. 1956.29 lonian Triplych za gudaĉe. duhaĉki kvintet. Suite polska za sopran i klavir. 1947. tako da poslije 520 išĉezava 1 samostalni oblik. Nokturno. Poslije 1750 flautu i gudaĉe. Th. DJELA. IX 1913 — Miinchen. Buck. Pantomime. 24. Jarocinski. — Krig Ktvintowy. 1959.

Svoje najveće kreacije ostvario je u operama Otelio. Zagrebu (1959—68) i Splitu (1968—74). oratorija i opere. je lako našao i srednji put. puĉkom pjevanju. Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji. Od gotovo razuzdane zanosnosti muziciranja u »Intradi«. Poslije OsloboĊenja na Rijeci direktor Opere (1946 —48 i 1953 — 59). 1905 —06). Samson i Dalila) i Vasca (Meverbeer. od malih vokalnih oblika preko komornih i instrumentalnih djela do B. izbjegavajući svaki drugi program. a zatim barokna fuga. mise. Nocturno. 1954. izvanredan vokalni slog u metriĉki gotovo slobodnom stilu djeluje veoma sugestivno. gudaĉki kvartet. Giuseppe Paolucci. V 1726 — Assisi. PAPANDOPULO simfonije. 1918. Carmen (Bizet). PAPANDOPULO. 1936 i 1946. Lauri-Volpi. PANZĆRA.. Giuseppe. Veoma su zanimljiva njegova pisma Padre Martiniju (saĉuvana 143 autografna pisma. Iako se već na samom poĉetku izjasnio kao pristalica nacionalnog muziĉkog smjera. Haydn. fantazija za flautu. simfonijska legenda Vassilis Arvanitis. duhaĉki trio. solo-pjesme. Muziĉki melizmi podsjećaju — kako upozoruje sam umjetnik — »ĉas na ĉisto psalmodijsko liturgijsko pjevanje. I 1910 —). SAD i Kanadu. Middelalderen Strengeinstrumenter og dares Forlbbere i Old Tiden (3 sv. violinu i klavir sastoji se od 5 kraćih kontrastnih stavaka izrazito virtuozna obiljeţja. a nekoliko godina kasnije zablistao je na milanskoj Scali u ulogama Samsona (Saint-Saens. 1916. Hermanna. 1953. Bersa. 1946. preko lirskog raspoloţenja polifono tretirane »Elegije«. P. franjevac. Yannis A. zatim u Perugi i Senigalliji. Honeggera u Parizu. The Stringed Instruments od the Middle Ages . ĉas drugi pravac i s te se strane njegov umjetniĉki razvoj teško moţe vremenski omeĊiti. on je rano. koju je vodio P. Debitirao u kazalištu Opera-cbmique 1919. pa sve do virtuoznog finala (»Perpetuum mobile«). P. Laspopouloua (klavir) u Ateni. U svojim kompozicijama (zbirka Preces 8 v. P. 1767. Ponesen mladenaĉkim temperamentom. Vocalises d' etude te teĉaj interpretacije 50 Melodies franfaises (na francuskom i engleskom). 1765—72) s muziĉkim primjerima razliĉitih autora XVI—XVIII st. tenor (San Juan. od 1970 koncertni je majstor Opere i Filharmonije u Sarajevu. 9. psalmi. Af Musikhistoriens Billedbog. Predavao na Juilliard School oj Music u New Yorku. Aida i Falstaff (Verdi). Pagliacci (Leoncavallo). kapelnik u crkvi 5. Nastavnik u Ateni. Uĉio kod Padre Martinija u Bologni. Oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta za soliste i muški zbor a cappella temelji se na dalmatinskom. II izd. Dugan. a vjeĉito u oskudici i teškim briga ma«.PANUM PAPANDOPULO 33 Danmark efter anno 1800. Uĉenik K. IV 1776). klavir i gudaĉe. kroz koju mjestimice pro bija pritajena dramatika. Poseţući za karakteristiĉnim motivima P. 1962. Dugo godina vodio je Gudaĉki kvartet Radio -Beograda. opaljen i oprţen od juţnjaĉkog sunca. francuski pjevaĉ. Studij pjevanja završio u Italiji. Concerto da camera za sopran (bez teksta). ali nema niĉeg zajedniĉkog s vjerskim obredom. mješoviti zbor i orkestar temelji se na fragmentima crkvenoslavenskog liturgiĉnog teksta. Simfonijska pjesma Molitve duše. No. 1935—38 u Splitu dirigent muziĉkog društva Zvonimir i profesor na Gradskoj muziĉkoj školi. prijeĉilo da u to doba napiše i stranice koje svojom ozbiljnošću i humanošću duboko zadiru u svijest. 6. je slijedio ĉas jedan. a Muziĉku akademiju u Budimpešti kod E. P. uz to je bio stalni gost kazališta Komedija u Zagrebu i Kairske opere. a dirigiranje 1925—28 na Novom beĉkom konzervatoriju (D. 1908 proslavio se na Teatru Colon u Buenos Airesu kao Manrico (Verdi. moteti. kvartet za flautu. — Zborovi. Objavio je: V Art de ehanter (1945). Lhotka. 1870 — 14. 6 Lefons de ehant. na engleskom u 1 sv. 1950. PAP. Objavio je teoretsko djelo Arte pratica di contrappunto dimostrata con esempi di vari autori e con osservazioni (3 sv. koncipirana dijatonski uz primjenu polifonije. pa j e u muziku unio i dosta plesnih elemenata koji tom djelu daju specifiĉno obiljeţje. 1947. kada se njegova muzika sadrţajno obogatila. PAPAIONNOU. na kojem je podruĉju stvorio nekoliko djela antologijske vrijednosti. B. VIII 1923 —). Umjetniku kao da je pred oĉima lebdjelo sjećanje na stare ritualne obiĉaje. rasporeĊena je u 7 stavaka. DJELA ORKESTRALNA. violinist (Zagreb. sada prevladavaju sadrţaji inspirirani dogaĊajima iz nedavne prošlosti i sadašnjosti jugoslaven skih naroda mimo koje pravi umjetnik ne moţe ravnodušno proći.Ĉlanci i studije {Harfe und Lyra im alten Nordeuropa. 16. Andrea Chenier (Giordano). od 1952 profesor na Konzervatoriju. Sandvikom. F. Muzika arhaiĉkog prizvuka. — Kompozicije za klavir. Povukavši se s operne pozornice djelovao j e kao pjevaĉki pedagog u rodnom gradu. 1939). Boris. izgraĊena na grotesknoj temi. je posebnu paţnju posvetio vokalno-instrumentalnom obliku kantate. Kalomorisa (kompozicija) i M. Hugenoti i Afrikanka (Meverbeer) i Samson i Dalila. SBIMG. P. 1940). suita za violinu i gudaĉe. Dobronić). — KOMORNA: Vi'inter Fantasy za 5 instrumenata. Kao umjetnik ĉiji se stvaralaĉki proces odvija spontano. u nizu evropskih drţava i zemalja Prednjeg Istoka. sintetizirajući utjecaje suvremene evropske mu zike s karakteristiĉnim ritmiĉko-melodiĉkim elementima našega narodnog melosa'. 2 sonate za violinu i klavir. Mischiali. Od 1951 u Beogradu koncertni majstor Simfonijskog orkestra Radio-televizije i Beogradske filharmonije te profesor Muziĉke akademije. Pl. III. 1962 i V. je oblikovao samo muziĉku supstancu. IX 1946). i to meĊu prvim hrvatskim kompozitorima. kompoziciju studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. Zatureckog. Studirao pjevanje na Pariškom konzervatoriju (Hettich). kompozitor i dirigent (Honnef am Rhein. 1959. Stalni je ĉlan Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. u Španjolskoj. LI. Na briljantni »Capriccio« koji u srednjem dijelu odaje narodni prizvuk nadovezuje se najprije »Intermezzo« s dijalogom flaute i soprana. se dotakao svih muziĉkih vrsta. Vilim Teli). 1931 (bogato ilustrirano. Sfakianatisa i M. I . Ljudevit. LIT. II 1896—). God. MGG.: O. Medu djelima iz prvoga Papandopulovog stvaralaĉkog raz doblja vrhunski domet na instrumentalnom podruĉju oznaĉuju Concerto da camera i Simfonijeta. 1951. kao majstor kompozicijske tehnike i instrumentacije. 1945. 1757—76). doĉarava ugoĊaj seoske lirike. Koncertirao u svim većim gradovima Jugoslavije.. Uz kompoziciju i dirigiranje bavio se muziĉkom publicistikom i kritikom. PAOLI. Ĉetvrti je stavak »Pastorella« u kojoj P. jarkim kombinacijama zvukova. klarinet. IV. talijanski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Siena. 1947. Milano 1955. Iris i Guglielmo RatcliJ (Mascagni). Sve to nije ga. Afrikanka) i tako redom u srednjoj i juţnoj Americi. U kantati Stojanka. Mozart. usavršavao se kod Yvonne Astruc u Parizu. usavršavao se kod F. meĊutim. PAOLUCCI. Simfonijeta nije zasnovana na izvanmuziĉkom sadrţaju. 1964. V Amour de ehanter (1957). vanjskom dekorativnošću i optimistiĉkom ve drinom. a na opernoj po zornici debitirao 1899 u Parizu kao Arnold (Rossini. prihvaća te kovine baroknog koncertantnog stila. Voci parallele. lllustreret Musiklcxikon. bariton (Ţeneva. gudaĉki trio. 1928 —34 dirigent pjevaĉkog društva Kolo i 1931—34 Društvenog orkestra HGZ u Zagrebu. ispoljio afinitet prema baroknoj motoriĉnosti i znaĉajkama neoklasiĉnog muziĉkog stila. unatoĉ tome što je oratorij bez instrumentalne pratnje. LIT. 24.. 25. 1963. U neoklasiĉnom je stilu P. Antonio (pravo ime Ermogene Imleghi Bascaran). je uspio da ih individualno obradi i spretno upotrijebi za oblikovanje epsko-dramatiĉnog djela velikih dimenzija. 1940 i 1951. grĉki kompozitor (Kavala.): I> 19*5. reprezentativno djelo jugoslavenske muziĉke literature. Od 1951 profesor je Konzervatorija u Parizu. od 1938 ponovno u Zagrebu d irigent Kola (1938—46). da bi kompozicija svoj vrhunac dostigla u »Finalu«. 1962.. 1902 proputovao je s opernom druţinom. zatim operni dirigent u Sarajevu (1948—53). Kantata Slavoslovije za soliste. 1945 i dr. 1906. 1924—26 (sa W. Trubadur). gitaru i violinu. vedroj muzici naglašena ritma i bujnog kolorita.. og Beethovcn. ĉas opet povuku maštu daleko medu narod koji obitava u šturim i kamenim vrletima. te pojedina djela i nadalje izgraĊuje na temelju ĉiste muziĉke supstance. II. Pa ipak. II 1906—). 1908. kao što ni u drugom razdoblju. koncipirao i Simfonijetu za gudaĉki orkestar u 3 stavka. lako i neusiljeno. U svom bogatom stvaralaštvu koje broji gotovo 300 radova. Njegova III simfonija nagraĊena je 1953 na Natjecanju kraljice Elizabete u Bruxel lesu. djela koja istodobno ukazuju na oba izvora umjetnikove inspiracije. 7 duhaĉkih instrumenata. Mascagni. Riadisa u Solunu i A. X. Srednju muziĉku školu završio u Subotici kod J. nastavio je u inozemstvu. portorikanski pjevaĉ. himne) P. se u prvom razdoblju zanosio virtuoznim tretiranjem muziĉkih izraţajnih sredstava. Charles. Opernu karijeru zapoĉetu u Italiji.: G. Nastupao ĉesto kao koncertni pjevaĉ u Evropi i Americi. No. 1962.. polifoniĉkom igrom tonova. 2 koncerta za klavir. Behrendom i O. Langelegcn som dansk Folkeinstrument. Fock). a od 1772 do smrti u bazilici sv. 25. zamjetljiva je razlika u njegovim ostvarenjima do Drugoga svjetskog rata i poslije. A. Franje u Assisiju. U Art vocal (1959). Zagrebaĉke opere (1940—45) i Simfonijskog orkestra Radio-stanice (1942—45). D.: Pet simfonija: I. Portugalu i dr. 1928 i III. M. a na vokalnom oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta i kantata Slavoslovije. U poslijeratnom razdoblju P. Sin pjevaĉice Maje Strozzi. nije sasvim odbacio ranija obiljeţja.

19. Melodrame: melodrame op. 14 (Karlovy Vary. za kontrabas i gudaĉki orkestar. 10. 27. P. Dvije kompozicije. 1948. dvanaest baleta i drugih muziĉko -scens djela. Muradbegović). Nazora. op. PapandopuL mnogostranost oĉituje se podjednako na podruĉju komorm vokalne muzike. on je u ovoj partituri upotrije ritmiĉke kombinacije tipiĉne za jazz. Osim toga on nastupa kao klavirski pratilac. Filmska muzika: Lisinski. Grand Hotel (Menschen im Hotel). što je muzici podalo i umjetniĉki kvalitet. sekstet za 2 vio line. klarinet i fagot. 1962 (Zagi 21. Baleti: Zlato op. Za svoj nadasve vrijedan umjetniĉki ] dobio je »Nagradu Vladimir Nazor« za ţivotno djelo. Straţiĉića koji u sva tri stavka istiĉu simbol slobode na kojemu je poĉivala blistava prošlost Dubrovnika. 1953 (Zagreb. 5 preludija. Mali koncert. u raljke i gudaĉe. Opere: Sunĉani romantiĉka opera (libreto M. u. 1972. on je izvrsno oţivio specifiĉnu boju podneblja i sredine u kojoj još i danas cvjeta »bijeli kameni Grad«. Hasanaginica (M. 4. 20. 2). Prvo medu njima su Boje i kontrasti. Milijuni na otok Pustolov pred vratima i dr. vaţnim izvori njegove stvaralaĉke inspiracije. 1951. Koncertna uvertira. 1929 (Zagreb. kao i u obradama narodnih napjeva za voka i vokalno-instrumentalne sastave.34 PAPANDOPULO udaraljkama s timpanima na ĉelu. Djelo se temelji na stihovima S. Divertimento. Mala suita za obou. Nazorovi stihovi o drugu Titu. kvintet za klarinet i gude kvartet op. Peĉić). 1 (Zagreb. 1951. 1954). fault. 2 duhaĉka kvinteta (II. Orkestralni mozaik (Lehrstuck Nr. scherzo za klavir i orkestar. IX 1938). 13. 1964. 1957 (koncert izvedba Zagreb. Scherzo fi tastico op. gudaĉe i udaraljke. 1950 (Sarajevo. 78. Kroz naše selo. 1964. 88. 7. P. 195c i V. Concertino (in modo antico) za klavirski kvartet 56. Muzika za f 1947. je napisao cijeli niz scenskih i filmskih muzika. Ogrizovit Faust (Goethe). 1928. V 1956). 1) za drvene haĉke instrumente i udaraljke. poprimaju izraţajnost kojoj je teško staviti nešto sliĉno uz bok. Nado vezujući na svoj Koncert za timpane. on je posti: efektno osvjeţenje. kontrabas i klavir. — KOMORNA. jedno od svojih posljednjih djela (1974). Oranje kraljevi Marka (A. 20. I 1970). ic (u 1. 89 za klavir i mali bubani. Komad za klarinet solo i ostalo društvo. Ţetva. 1956. 30. Praeludium. osobito makedonskih. Leskovca priredio Delak). 1930. premijt Zagreb. violu. 4. 1952— 53 (Sarajevo. 4 studije. 1968 i za timpane. U poĉetku bijaše ritam. 3 stavka za harfu. 19 sonata za violu i klavir. P. Sudac Zalatneji (Calderon). 17. suita za duhaĉki kvintet. 3. je u kompoziciji pod naslovom U poĉetku bijaše ritam ponovno istaknutu ulogu dodijelio B. — VOKALN. Doktor Atom. 1956 (Zagreb. majka Kneţopoljka (S. 3. Rad op. 1971. ORKESTRALNA. izbjegavao folklorne muziĉke motive. Scherzo op. I 1965). 52 za 2 klavira. Ostvarujući baroknu monumentalnost u prvom redu z kovnim sredstvima. No. Poema o Neretvi. X 1967). 26. 1940. Donna Dian< Ameriĉka tragedija (Th. 12. 1. 1949). 3. II. verziji Preludium op. si ĉani muziĉki prikaz (V. 1951. Legende o drugu Ti majka Kneţopoljka na stihove iz istoimene poeme S. 1971. 45. Kantatu Libertas. Suite iz bal i opera. 1964 (Zagreb. 1970. Fajdetića) inspirirana je dvjema slikama Vincenta iz Kastva. (Obnova). Romanija (S. 25. opera iz prosjaĉkog ţivota (prema drami A. 5. 11. Izdaja kod Novarre (C. za Ĉembalo i gudaĉki orkestar. XI 1974). Od njegovih ranijih klavirskih djela osobitu su popularnost stekli Contradanza na graciozan plesni napjev iz Dubrovnika i Scherzo fantastico. 21. ali muzika nema niĉeg zajedniĉkog s ilustracijom u smislu programnosti. P. op. varijacije na dva dodekafonska redoslijeda. uzoran primjer njegova iţivljavanja u elementima zvuka i ritma. XI 195c Ustanici (H. U oluji. viol i 7 duhaĉkih instrumenata. Gavella) i 4 melodrame (stihovi D. Divertimento alla pasticcio (Lehrstuck A Tr. 5 studija za 2 violine. 51. Bala. 1968. 1972. pri ĉemu se nije ustruĉavao da veoma od vornu i krupnu ulogu dodijeli (ponovno) timpanima. se ĉesto povjerava klaviru kao instrumentu izrazito virtuozna obiljeţja. III 191 za fagot i gudaĉki orkestar. za violinu. Groteska za tul klavir i udaraljke. I sam pijanist. 1974. DJELA. Rona. X 1948) i 1959 (Zagreb. Elegija za fagot i klavir. Kantata Istarske freske na tekstove iz starih glagoljaških obrednih pjesama (u redakciji V. X 1969). X 1970). Za viol: i klavir: suita op. 90. XI 1972). 1973. Veze.ruĉno. op. Adem-beg (S. V I9f Vrzino kolo. P. 13. Fantazija za klavir i orkestar op. V 1967. 10 i 1952. 1938 (! greb. Orahovac). Mean). komiĉna opera (M. u kojima je P. Pravda (Beogra Novo doba (Split) i dr. Djeĉji muzit igrokazi: Ţivotinjsko pirovanje op. XI 1965). Iskrenošću i nepo srednošću osobito se istiĉe velika gradacija pred završetkom. projekciju prošlosti kroz sadašnjost. je u Legendama o drugu Titu posegao za poezijom V. Fantazija. od kc se mnoga susreću u obliku orkestralnih suita. 37. Za gudaĉki orkestar: Simfonijeta op. Scenska muzika za dram RoĊenje Salome (C. ali ono odaje sve odlike Papandopulova st a naroĉito njegov afinitet prema polifoniji i drugim tekovina barokne muzike. Koncertantna muzika za flautu . 1$. Hommage d Bach. u kojima P. Mozaik za gudaĉki i jazz kvartet. Obno simfonijski pokret. 1974. P. za razliku od ritmi folklornog podrijetla. fumna proţeta optimizmom i vjerom u budućnost. MeĊutim. V 1953). 1955 i Pintarichiana. Štimac i E. dnevnicima Novosti (Zagreb). 2 preludija op. Bo_ kontrasti. Introduzic arioso e danza za violonĉelo i klavir op. Bakonja fra Brne. 1934 — 35 (Zagreb. Molitva majke Jugovića (Idila) op. 1943 (Zagreb. suita Selo op. nastale u jeku narodnooslobodilaĉke borbe. 1960 i dr. sonatina. 19* Plesna suita za klavir 4. V 1955). meĊutim. 79. 195$ Dţentlmen i lopov (libreto A. 1936 (Zagreb. VIII 193 Concertino za trublju. 1966). Muzika proţeta istarskim narodnim melosom izvrsno doĉarava atmosferu sredine u kojoj se suprot stavljaju puĉki i feudalni elementi. Contradanza op. 19. P. a od novijih Osam studija. obljetnici Dubrovaĉkih ljetnih igara. Sveĉana op. Kameni svat. 1972 (Opai 11. nego dirigente ĉije kreacije dobivaju visoke ocjene u zemlji i u inoze stvu. Mali koncert za duha kvintet. 1965. 31. 23. 36. 1938. 1963. 1950 (Zagreb. Ta je apoteoza ujedno i jedan od najljepših odlomaka u dotadanjem Papandopulovu muziĉkom stvaralaštvu. Nušiću). 1927. Izmjenjujući kontrastne ugoĊaje on je vješto u kompoziciji do ĉarao apstraktne boje i još nestvarnije odraze. Contradanza za klavir. 1974 (Opatija. Posebno mjesto u hrvatskoj muzici zauzima Papandopulov Koncert za timpane koji je prava riznica izraţajnih mogućnosti tog rijetko solisticki korištenog instrumenta. Golisciani). Micek y Mucek i dedek (M. Dvije simfonije: I. Matković). 1954). Iz moje muziĉke biljeţnice. 1945. 1956. V 1946). 1955 (Rijeka. rasprave i muziĉke kritike objavlji1 je u ĉasopisu Zvuk. XI 1964).. 29. stavak dijaboliĉkog karaktera koji ide u najbriljantnije klavirske minijature u jugoslavenskoj muzici. 13. 18. Pet gudaĉkih kvarteta: I. Kulenovića. kada u pobjedniĉkom maršu nastupa vojska -osvetnik. IV 1972). 17. 13. 1948 (Sarajevo. Lovrak). harfu i gudaĉki orkes 1965 (Zagreb. P. Muziĉke komedije: Noć u kampu. ne ide samo u prve jugoslavenske kompozitore. Od 3 Papandopulova koncerta za klavir najveću paţnju privlaĉi drugi. 1969 (Zagi 22. PAPANDOPULO. 1940). Pjesma rada (tel B. 70 za orgulje). op. Varijacije i fuga na popularnu hrvatsku boţii pjesmu op. 5. 72 i Košulja sretnog ĉovjeka. Crvt cipelice op. 3. već je sretnom sintezom tradicionalnih i suvremenih muziĉkih izraţajnih sredstava pronašao vlastiti put ko ji mu je omogućio da u toj kantati natkrili svoje ranije vrhunce. Dvije kompozicije. Svoje ĉlanke. a bavi se i n ziĉkom publicistikom. Autor pet opera. Arko). 68. koje doseţe vrhunac u finalu. izgraĊenom na izvornom makedon skom narodnom napjevu. 1926. 15. Horoskop op. IV. 8. 27. 25. simfonijski pokret. 1928. 1950. 9 (B. V 1961). — DRAMSKA. 1945. II 1950). Vlak broj . 1951 (Zagreb. fantastiĉna opera (P. Scherzo za nor 1963. Simfonijska slika Previranje op. 1947 (Zagreb. Tri studije. VIII 1970) i Madame B. VI 194. 28. Strunck). violinu i klavir. Domjanića). Ćorović). St janka. Umišljeni bolesnik (Moliere). 1964. nije išao za oponašanjem sta uzora. Marulova pisan (Judita staroga Splita). 1963. Kantate: Veće mladosti (puĉka poezija) op. —KL AVI SKA : 2 sonate. 8 studija. 1945. 1934. ŠoljaĈić). simbolu pobjede i slobode. Rt govor ugodni za flautu i ĉembalo. 1967 (Beĉ. III 1951 Intermezzo. Muzika za dokumentarne filmove i dr. Koncerti: 3 za ] vir. 1942. 24 i I I . Humo). 1968. II 1966). 1970 (Split. za 2 klavira. 1925. r (Zagreb. ĉiji stihovi decenijima nadahnjuju muziĉare. Kulenović). 1971 (Zagreb. Rabadan). I I I 1963). 1969. 1958. je posvetio 25. Stojan Mutikaša. Partita op. Tr janke (Euripid-Werfel-Strozzi). Dreiser) i dr. na konkretnom primjeru pokazao kako svaka organizacija tonskog materijala u sluţbi pravog umjetnika nije drugo do sredstvo komuniciranja. 1949. 79 a. Ahilova baština (M. 1953. Pop-kon. varijacije na 2 dodekafonske teme. nije zazirao ni od primjene suvremenih muziĉkih tekovina. 1958 (Zagreb. Dodekafoniĉki koncert za 2 klavira. violonĉelo. Hommage a Bach (na temu B-A-C-H) r< tivno je kratko djelo. 1933. — Kao umjetnik bogate imaginacije P. Amfitrion. 1974. 1950. 8. Teuta. Podjednako je snaţan i sam finale. Mala suita op. 5a ladanja za 8 duhaĉ instrumenata op. jug. . 1969 ( greb. Sputi koncertni allegro za klavir. Vaţno mjesto u Papandopulovu stvaralaštvu zauzima orkestralna muzika koju je u novije vrijeme obogatio s nekoliko vrijednih ostvarenja. — Preludium za orgulje op. 70 (u no verziji Praeludium za orkestar. I 1930). narodne igre i dr. ţenski zbor (bez teksta). Iako je P. Beatrice Cenci. Mai Arabe symphonique. varijacije Kolo druga Tita. Impresije sa ladanja. 1950 (Sarajevo i Zagreb. je suges tivno potcrtao sadrţaj potresnih stihova o herojskoj borbi jugoslavenskih naroda i njihovoj vjeri u konaĉnu pobjedu. Concerto grosso za duhaĉki kvintet. autograf . Kaleidoskop 74. 1966 (Rijeka. više odli] vanja i drugih priznanja. 6. Concerto da camera za sopran (bez teksta). Kći dalmatinskih planina op. III. Capriccio za violinu solo i ja -kvartet. se nije poput većine drugih kompozitora zadovoljio stereotipnim rješenjima. osobito u vezi s problematikom iz hrvat muziĉke kulture. Aranicki prema B. timpane i gudaĉki orkestar. X 1952).

slo bodna preradba. Franjo Asiškij za tenor i orgulje. Istarske freske (zamisao V. Cindrić). Canto delle rose nascenti. 1951. Pascoli). instrumentirao operetu Pariški ţivot J. Botića. 11. Trcmano luci sul momi. koloriranje postojećeg liturgijskog (ili svjetovnog) napjeva — cantus firmusa koji se pri tom katkad znatno mijenja. Hrvatski kompozitori i njihova djela. Zviraj voda hladna op. Za violinu i klavir: sonata. Zvuk. kritike i dr. 3. 3 klavirska kvinteta. ZFMW. 1828 i na posebnom tipu pianina (piano console). 2. — L. 1950. od 1948 bio je profesor na Muziĉkoj školi. 12. Studija. 66. 67. Uz dvadesetogodi šnjim smrti Ive Paraća. 12 Effusions lyriques. 1. 34. LIT. — Isti. zborove. kao naslov pojedinih ĉlanova Scholae cantorum'. usavršavao se kod Nadie Boulanger u Cambridgeu (Massachussets). V 1867 — Bessancourt. 46. XII 1973) i Libertas (S. Utva zlatokrila op. IVagner. Solo -pjesme uz klavir: Pjesme lju~ bavi za sopran op. 3 stavka. Zagreb 1960. osobito talijanske. a V.: Notice sur les inventions et perfectionnements apport es par H. . Fajdetić). Solo-pjesme: ciklusi Musiche Pascoliane (G. U XIX st. Iz moje domovine op. X. 1965. ■— Instruktivno djelo Vingt lecons de lecture v. Bosansko kolo. Viole d' Amour. 1973 (Zagreb. uĉitelji su mu bili D. 1974 (Dubrovnik. bio profesor kompozicije i dirigent na Konzervatoriju u Ateni (1900—03). Smatra se (P. Iz moje domovine op. II 1875). 1974. Ajd' u kolo op. V 1962). 5 suita za davir. 1940 (prema Bijednoj Mari L. kompozitor (Split. 2 ko nce rta za davir. 1956. Ave Maria i dr. francuski i latinski i uz to privatno uĉio muziku (G. 86. Johann Heinrich (Jean-Henri).— VOKALNA. Od 1811 radio u Parizu kod graditelja klavira I. 38. Solo-pjesme za glas i klavir: Dvije pjesme op. p. Puĉki dvopjevi. PARAĆ umjetniĉku narav u kojoj se sretno stapaju ĉvrsto znanje i nadahnuta invencija. V. Andante amoroso za gudaĉki kvartet. Na Filozofskom fakultetu u Firenci (1909—14) studirao talijanski.: V.: P. PARAFRAZA (od grĉ. muziku uĉio u domovini i na New England Conservatory u Bostonu (Q. 17. Pokoj vjeĉni II op. nije utvrĊeno da ih je baš on prvi uveo.'Arti musices. La Paraphonie. 1943. Paraphonie et paraphonistes. Drei Weinspriiche. 1945 i dr. Offenbacha i Visions fugitives S. violinu i violu. PAQUE. 27. PAPINEAU-COUTURE. Madrigali dclVEstate. orkestar i orgulje. Pjesma strojeva op. koncert za violonĉelo. Hrvatska misa u d-molu op.: A. Rismondo. mon Roi. 1955 (instrumentirano 1959). Zbogom op. 1946 i suita. 1932. Detetu za sopran i muški zbor. Ruke prema noći (N. Paraphrase de concert. 83 i 85. 1961. Osnovao Konzervatorij u Sofiji (1897 —99). Dva oraĉa. Andreis. gdje je uz to vodio pjevaĉka društva Zvonimir i Tomislav. 1950 i dr. gdje je kasnije i sam bio profesor solfeggia. prer. 3 dvopjeva iz Bosne. 1969. MGG. 1815 otvorio vlastitu radionicu. Ljeti u dane ţarke. MGG. 96. Borbene i masovne pjesme. Kolijani op. — KLAVIRSKA : 5 sonata. Marie loseph Leon Desire Paque. 1892—1939. 59. Meduza. 91. obradba ili slobodno prenošenje postojećeg djela u drugaĉije oblike. 2 mješovita zbora na bosanske motive. 1921. 1957. Oĉe naš za bariton op. Straţiĉić). 1967. Od 1914 ţivio u Parizu. 1950. 1893. Dialogues. Desire Paque. Kovaĉević. Mirjana. 1915. 2 valcera. XI 1928). Vokaliza. — Balet Papotages ITiltle-Tattle). Avc Maria. VI 1941. 1958.-. 30. preinaĉenje postojeće muziĉke grade. K. Posljednja rijeĉ. — H. Cviće moje za sopran. Kaštelan). — Opera Vaima. balada za violonĉelo i orkestar. 1939. 1896 — 1938. Paraćeva djela odrazuju jaku I. Zborovi: Psalam CL. 1942. 1961. Bellio. A Jesus. 1952. 1892— 1939. 6.godišnjice ţivota. 1953 i 1967. 3 Capriccia. belgijski kompozitor (Liege. Pjesma brata sunca (Sv. — K. Liszta. Gastoue. Zdrav Isuse op. je obradba ili tzv. meĊutim. 75. obradbe narodnih boţiĉnih pjesama op. 1944. 1949. 1956 — 63. Boris Papandopulo. Revue de Musicologie. K. Muški zborovi: Uĉiteljska pjesma op. parafrazom se naziva slobodna preradba poznatih opernih arija. Povodom 60. Njegov se intimni lik najuvjerljivije ocrtava u melodici mediteranskog karaktera. Putovanje sunca. 1962. — Brojne studije i ĉlanci. ibid. 21. prihvatio je polifoniju kao sredstvo s pomoću kojega je stekao sigurnost u vladanju izraţajnim sredstvima. za violinu solo: Aria. 43 i Zavjetna op. koncert za klavir. 1953. Andreis. Junaĉka legenda. 1974 i dr. Psalam 148 za jednoglasni djeĉji (ţenski) zbor i klavir op. parafrazu liturgijskog teksta s odgovarajućom melodijom. mori Grand Ami. sonata za violu i klavir. PARAFONIJA (lat. 1966. 3 popijevke. 1951. Ĉakavska suita. 1961. Pape dans la fabrication des pianos. Billi). pjesama ili melodija. DJELA. U muzici. francuski psalmi Clementa Marota. Ljubavne pjesme op. XI 1939). Estetski pogledi u novijoj hrvatskoj muzici. 1849—59 J Rigoletto. Djevojaĉke pjesme i Pjesme s mora. Porter). Fantasta marinaresca. 1967. 74. VII 1789 — Asnieres kraj Pariza. Ko. 1929 — 38. U muziku se ukl juĉuju i pjesniĉke parafraze tekstova psalama. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u d -molu (izgubljeno). 1— 2. Dalmatinske puĉke popijevke. Favola aurea i dr. Splitske puĉke pjesmice op. Plevela. Konjanik. Ncupert. 19. Proljetna suita i dr. Revue mus'icale belge. Ljudski i stvaralaĉki dualizam zakašnjelog romantika. Nad grobom ljepote djevojke op. -rcapafppaan. Bugarske narodne pjesme. Svatovska pjesma iz Mostara. — KOMORNA: 10 gudaĉkih kvarteta. 1952. te 1923 u Pesaru stekao naslov magistra. 1. 1954. — Zborovi. LIT. VIII 1965). Lavoye. Zagreb. 10. 24. 1933. 1948 (nova verzija 1956). 1971. je uz Erarda i Plevela najpoznatiji francuski graditelj klavira u prvoj polovini XIX st. 1935 (Split. Van der Lindcn. 1890 —1934. — Opera Adelova pjesma. Njegova se djela doimlju kao improvizacija. 82. tj. — J. Maltinata. solo-pjesme. Kriţane ţice primijenio je P. Ać. 1893. 1960. nadzirali pjevaĉki zbor. —■ J. VI 1892 — 4. Svatovska pjesma. Pojam se javlja i u Ordines Romani iz VII—VIII st. Ivo. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Ĉar noći. izuzev umjetniĉki vrednijih djela F. scenska nuzika. 5 Pieces concertantes. se bavio i pjesništvom te je pisao stihove na hrvatskom i talijanskom jeziku (op seţna zbirka Ludi e canti). O. Poeme. profesor orgulja na Konzervatoriju u Lisabonu i muziĉki direktor na portugalskom dvoru (1904—09). 76. P. U višeglasnoj muzici XIII—XVI st. 7. X. kasnije je poĉeo u svoja djela unositi obiljeţja našega folklora. Pivanje drugo (II psalam) za tenor i muški zbor (na osnovu splitskog puĉkog pjevanja) op. 67. Zagreb 1966. opisivanje). U svojim mnogobrojnim kompozicijama (više od 170 djela) P. P. Kaštelanske narodne pjesmice op. 1928. 61. XI 1916 —). 298. Brojne obrade narodnih napjeva za glas i klavir (ciklusi: Djevojaĉke popijevke op. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Ostinato. Gastoue) da su to bili oni ĉlanovi Scholae koji su stajali uz djeĉake (para — pokraj). 1965 (Dubrovnik. Solo-pjesme: Iiglogucs. 1924. Pe-rosi i I. 1962. ali postoji i mišljenje (A. Ko. — KLAVIRSKA: sonata. DJELA. — VOKALNA: Tre canti corali za mješoviti zbor i orkestar. kao što su njegove parafraze Donizettijevih i Verdijevih opera (Ernani. mjeseĉev srpe. VI i VII su se nazivali parafonisti. Studirao na Konzervatoriju u Liegeu. tj.: K. 1909 i 1919. Obradio i instrumentirao opere Ljubav i zloba i Porin V. 1891 — 96. 1859 i dr. — KLAVIRSKA: Minuetlo appassionato. Dix pieces atonales pour 'a jeunesse. 6 bosanskih narodnih pjesama. 1966. 1951). — Isti. mon Frere. Jean. Scherzo i dr. 1911—31. Marie Joseph Leon Desire. 1961. 1963. Oĉe naš op. Muzika. XII. 77. simfonija u C-duru. Dante in Santa Croce del Corvo za soliste. O RKESTRALNA: 8 s imfo nija. Boris Papandopulo. Barkarola. — A. kanadski kompozitor i pijanist (Outremont. 1 895 — 1 936. zbor i orkestar. 1974 i dr. 35 PAPE. — Studije. Te Mater.). 1903 — 30. jedan uz drugoga« za razliku od antifonije (oktave) i simfonije (unisona). Prokofjeva i dr. Pizzetti. 6 narodnih op. 1929. Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesanges. DJELA. ĉlanci. MGG. Johann Heinrich Pape. 1961: Ein Liederzyklus nach Ge~ dichten von Kuba. Mješoviti zborovi: Boţićna himna op. PARAĆ. 4 sonate za violinu i klavir. 58. Quebec. Coeuroy. Suite Lapitsky. IV pjevaĉ po redu bio je arhiparafonista. violonĉelo i klavir. 64. Od 1951 profesor na Muziĉkom fakultetu Univerziteta u Montrealu. 2 narodne op. 25. LIT. Alaleona. Ţalost materina. 1951. 1904. 15. violinu. 1895 i 1899. 1942. — Kompozicije za orgulje. 80. Nadovezujući na najbolje uzore iz prošlosti. Ko vaĉević. u muziĉkoj teoriji antiĉke Grĉke i Bizanta naziv za intervale kvin te i kvarte ĉiji tonovi zvuĉe »usporedno. pjesme. Pjesma gostima. Paraphrase de concert. Za vokalne soliste i orkestar: La Novella di nonna Lucia i Idillio maremmano. Tuţbalica op. Tuţna priĉa. Otuda u njegovim radovima minuciozno izgraĊivanje motiva na kontra punktski naĉin nije bila sluĉajnost. Seine-et-Oise. p. Koncert za violinu i komorni orkestar. tenor i mješoviti zbor. 3 klavirska trija. Pojedini autori ukljuĉuju u pojam parafraze ponajprije srednjovjekovne -> trope kao slobodnu obradbu. 60 i Gospi od zdravlja za tenor. 1968. LIT. npr.PAPANDOPULO — PARAFRAZA (V. 1960 (Zagreb.usicale. prepjevi na narodnim jezicima kao što su npr. 30. Lisinskog. Turkalj).. 1925. 1927 (Beĉ. Nećak kompozitora Guillaumea Couturea. Stara ljubavna pjesma op. na melodiju »Dies irae« za klavir i orkestar (1849). 2 pastorale op. 22. francuski graditelj klavira njemaĉkog podrijetla (Sarstedt kraj Hannovera. 1952. fantazija za duhaĉk i kvintet. sopran. Takve su parafraze bile preteţno salonskog karaktera. Trapacpoivia). u literaturi stiha u prozu i obrnuto. 1912. mješoviti zbor i mali orkestar. općenito. Pariš 1939. mješoviti zbor i orkestar op. Kovaĉević. 20. Zagreb 1960. U poĉetku pod utjecajem tali janske muziĉke kulture. Ţenski i djeĉki zboro vi: Dodolice op. Supiĉić. — K. Muški zborovi: Pokoj vjeĉni I op.) općenito je prihvaćeno samo oblaganje batića pustom (filcom) i kriţanje ţica. teme ili melodije. 1943. 63. L. 1926. 1944. — Rekvijem za sole. I. 1962 i dr. Kantate: Slavoslovije (Laudamus) za sole. 41. Mouvemem perpetuel. je ostvario individualni muziĉki stil izgraĊen na osebujnoj atonalnosti s teţištem na melodijskom izrazu. 1962. Un grand me:onnu: Desire Paque. 4. za koje. — CRKVENA: oratorij Muka gospodina našega Isukrsta (po Ivanu) za sole i muški zbor a cappella (na osnovu splitskog puĉkog crkvenog pjevanja) op. 39. većinom u obliku virtuozne koncertne fantazije za klavir. Hrvatski kompozitori i njihova djela. kvinti i kvarti. Narodna igra. Borbena kamata (P. 2 uvertire. 1962. 3 mise. Pater Koster. 1930. 2. sekstet. paraphonia od grĉ. LIT. Nazor). Vrativši se u domovinu bio je 1924—25 nastavnik na muziĉkoj školi Stan-ković u Beogradu i zatim u Splitu. Wagner) da se naslov odnosio na pjevaĉe koji su pjevali u parafonim intervalima. ORKESTRALNA : Concerto grosso. 2 mješovita zbora. koje je uglazbio Goudimel ili protestantske luteranske pjesme. tj. RM. — A. Serenatclla za flautu. varijacije za muški zbor Biser. Jarĉeva serenada. God. 1946—47. 1961. XII 1954). 2 gudaĉka sekst eta. Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965. 1938. 23. — /. — OBRADBE. VII 1974).) ili Totentanz. Zborovi: ciklusi moteta Exultatio i Amor. sistem batića koji udaraju o ţice odozgo i dr. 1942. 57. 1888 i 1935. Novo doba. L'Infinito. Muziĉar Ivo Parać. 1909. 1936). Marcia fu nebre. 73. Mješoviti zbo rovi: Svatovske op. Od brojnih njegovih pronalazaka u konstrukciji klavira (instrument s opsegom od 8 oktava. 1919 — 23 studirao kompoziciju u Firenci i Rimu. Srce od ognja (J. 1956.

P.: E.S. Stoga zabrana paralelnih kvinta nije ni bila nikada tako iskljuĉiva. ĉim paralelni pomak prestane. Budući da se ĉista kvinta. tzv. je upotrebljeno sledno kao princip oblikovanja u najstarijim oblicima višef (->■ Od XIV v. kojima je svrha da zvukovno pojaĉaju jednu melodijsku liniju. dakle otprilike do kraja XIX st. ako izmeĊu njih ne dolazi do prom harmonije: 10 Sliĉan uĉinak kao paralelne oktave. a paralelne kvarte i kvartseksta^ javljaju se p o pravilu samo izmeĊu gornjih glasova. L. T a znatno je ublaţen kod skoka: PARALELNO KRETANJE (usporedni pomak. jednako kao i paralelni pomak u unisonu. da bi se malo zatim opet povećao. Marshall. -> Zabranjeni pomaci). Detmold 1922. naprotiv. što stvara oĉitu stilsku neujedna ĉenost: iz 1. tj. izvodi li se. na mjestu gdje se paralelne oktave pojave. nego što to ĉini paralelni pomak u oktavama. ni dinamikom: Tenebrae factae sunt 1 Ovaj primjer. — R. sta pa s primom u jedinstveni zvuk. prema pravilima kontrapunkta. tal. I l i '''ti'. parallel octaves and parallel fifths ili consecutive octaves and consecutive fifths. pri ĉemu se zadrţava istoi intervalski razmak medu njima. daje dojam pot] pogrešnih paralelnih kvinta. improvizovana pratnja popularnih i narodnih melo Ali. kao i u njil kombinaciji — sekstakordima. N. ako se izmeĊu njih (dakle na nenaglašenoj dobi) ne mi jenja harmonija: °s= v> V Svjesno izbjegavanje paralelnih oktava datira od XIII st. Zabrana paralelnih kvinta uvodi se u XIV st. Koppel. U pogrešne paralelne oktave ne smiju se nikako svrstati oni pa ralelni pomaci u oktavama. paralelne kvinte koje nastaju postepenim pomal s terce i septime kvintsekstakorda VII stupnja na temeljni i kvintu trozvuka I stupnja. Wien 1936. . mouvement parallele. oduzima jednom od glasova svaku samostalnost. parallel motion. izveden na harmoniju. The Paraphrase Technique of Palestrina. motus aeaualis. kod kojega se glasovi kreću u i pravcu. u slijedećem akordu ĉni opet kv: ali s nekim trećim glasom. t rectus. i traje do kraja harmonijskoga razvoja koji se temelji na klasiĉnim harmonijskim principima. movimento parallelo). r Parallelbewegung. već da se kreću s k d-a na oktavu e-e 1 (-> Kriţanje glasova. u mješov zboru. engl. iako pogrešne paralelne kvinte zvuĉe neugodnije od pogrešnih paralelnih oktava. Friedldnder. Liszt und die Kunst der Klavierbcarbeitung. istovremeni p> dva ili više glasova u istom pravcu. Njihov će uĉinak biti najneugodniji. Pra melodije paralelnim tercama ili sekstama postalo je uskoro t rašireno. u daleko manjoj mjeri od oktave. posebno u XVII—-XIX v. to i paralelni pomak u ĉistim kvintama u daleko manjoj mjeri smanjuje samostalnost jednome od glasova izmeĊu koiih se odvija. kad se pojedini glasovi ne mogu meĊusobno razlikova bojom. a zatim i klasiĉne harme Organum). koje nastaju kad j od dva glasa. — J. tal. ZFMW. (-> Harmonija). rješava u kv akord V stupnja (-> German Sixth): odnosno iz jedne (ĉiste) kvinte u drugu (ĉistu) kvintu: Paralelne oktave smatraju se pogrešnima kada se pojavljuju unutar stavka u kojemu se glasovi inaĉe samostalno kreću.36 PARAFRAZA — PARALELNO KRETANJE Naprotiv. ako slijede u cjelostepenom pomaku: Od razdoblja muziĉkog impresionizma paralelne se k' osobito ĉesto koriste u koloristiĉke svrhe. njih slušalac ĉuje kao paralelne s onda. Prema tome se. — A. . što ĉine kvintu. franc. Općenito se smatra da su paralelne kvinte pogrešne kada nastaju izmeĊu temeljnog tona i kvinte u slijedu dvaju razliĉitih akorda ( -> Temeljni ton i temeljni oblik akorda). odjednom smanjuje 1-roj realnih glasova. Poseban je sluĉaj istosme pomaka. ottave consecutive e quinte con secutive) nastaju kad se dva glasa kreću paralelnim pomakom iz jedne (ĉiste) oktave u drugu (ĉistu) oktavu: 1 Isto tako se ne svrstavaju u pogrešn e ni tzv. Scarlattijeve kvi redovito se ne smatraju pogrešnima: LIT. J. (npr. I.>■ Kvinte rogove Sakrite oktave i sakrite kvinte. Mozartove kvi One nastaju kada se -> povećani kvintsekstakord na VI st nju u molu ili na sniţenom VI stupnju u duru. Ohrenquinten). PARALELNE OKTAVE I PARALELNE KVINTE (usporedne oktave i usporedne kvinte. oktave ko je se pojavljuju samo na naglašenim do bama. njem. kao što je i propisano. Poseban s su tzv. Die Paraphrase (disertacija). ĉut će se posve jasno da se 1 alt ne pomiĉu u paralelnim kvintama. parallele Oktaven und parallele Ouinten. Ać. 1963. u tercama i sekstama. octaves consecutives et qnintes consecutives. Zur Frage der melodischen Paraphrasierung im Mittelalter. lat. 1927 — 28. J a 1 i rj #6 1)5 U pogrešne se takoĊer ne ubrajaju ni mnogi sluĉajevi p lelnih kvinta koje nastaju kod pojave -> neakordiĉkih ton. franc. jer paralelni pomak u oktavama. se postavljaju u muziĉkoj teoriji pravila za j primenjuje se i dopušta p. Jour nal of the American Musicological Society.Bach: Koral iz»Pasiie po ■' Mafajju ' H ^ — -f~ —^ — Poput akcentnih oktava i akcentne kvinte proizvode uĉ sliĉan paralelnim kvintama. poznate kao tzv. k. k. Wagner. da je dobilo prizvuk trivij. Handschin. ali sa promenom razmaka. engl. kao i radi oţivlja^ arhaiĉkih harmonijskih postupaka ( -> Organum). proizvode i akcentne oktave. slušne kvinte (njem.

Breslau 1938. strogog stila paralelne prime.: loše zvuĉanje. već samo postavljeni jedan za c — d drugim. Riemann). Sewallt Hucbald.S. Aesthetic and Consecutive Fifths. Paralelne ĉiste kvinte. Riemann tumaĉi motive u ovom primeru na naĉin ozna ĉen ispod nota. -* sakritih oktava i sakritih kvinta postavljalo se u pitanje još u XIV v.MQ.) na orguljama. Oktaven. jaĉine. akcentne oktave i akcentne kvinte nastaju izmeĊu dve uzastopne teze. javlja u svakoj pojedinoj oktavi temperiranog sistema (-> Temperatura). Harmonielehre. tako da harmonijski smisao nije a. Scarlattijeve kvinte ( -> Paralelne oktave i paralelne kvinte). odreĊenu osobinu pojedinih muziĉkih elemenata. a opšta zabrana se prvi put javlja kod J.PARALELNO KRETANJE — PARAMETAR iskljuĉene su iz. teoretiĉari epohe Ars nova. trozvuci spojeni paralelnim kretanjem nisu organski povezani. obiĉno išĉezavaju kad se razloţeni akordi shvate u jednovremenom zvuĉanju: a ? >J_ I b' J J PARAMETAR. kvinti rogova. pa i u ĉistim kvintama.tzv. Leipzig 1869.) ponovo se bez ustruĉavanja primenjuje paralelno kretanje u raznovrsnim intervalima. ■— H. oktave i kvinte. stapanje tonova kvinte u jedinstvenu zvuĉnu predstavu uništava samostalnost glasova —■ kao i kod paralelnih oktava (H. a naknadne izmeĊu dve arze rastavljene tezom. Udţbenici harmonije dopuštaju ih delimiĉno ili potpuno. ali se većinom smatra da su najupadljivije paralelne kvinte u razmaku celog stepena. Katkad se. nastale figuriranjem. — M. Shirlam. npr. L J. shvaćen kao loš i nepoţeljan (A. Kasniji su teoretiĉari tumaĉili razlog zabrane veoma razliĉito. Das Quinten. Brahms. — A. ^ e ^ uss y : Pel'eas et Melisande Strogi vokalni stil ih u dvoglasju iskljuĉuje. Schonberg and others on Parallel Octaves and Fifths. I Prividne paralelne kvinte ili oktave. u strogom stilu se ne smatraju uvek ispravnima: b) ->v. Zur Lehre vom Quintenverbote. u suvremenoj muziĉkoj teoriji i u suvremenoj muzici uopće znaĉi odreĊeno svojstvo. Opšte prihvaćenog obrazloţenja nema. odnosno iz kvinte u duodecimu —• i obratno). istovremena pojava osnovnog i dominantnog tonaliteta.und Oktavenparallelenverbot in systematischer Darstellung. A budući da se 12 tonova.TJ JD n fT H» 10= ili pri vezivanju trozvuka glavnih stupnjeva: . V. Peć. Herbsta (1643). kao kod tzv. a u troglasju i višeglasju dopušta pod odreĊenim uslovima. U novije doba (od kraja XIX v. Wien 1934. Hauptmann). uz obrazloţenje: glas koji pri njihovoj pojavi ĉini skok prelazi (u vidu portamenta) preko medutonova. kao i u ĉitavim akordima.24br.: A. Wien 1911 (V izd. te sekunde i septime (bila bi to pojava nove disonance bez logiĉnog razrešenja prethodne). npr.ustanovljujući niz ~»od 12 tonova. srodan miksturama: fl A k . Von verdeckten Quinten und Oktaven.Bach:Toccata u d-molu K a> ff 1i « fe r r p r^ Zabrana paralelnih oktava datira iz XIII v. dozvoljavajući ih jedino u kadencama: Korektnima se smatraju i kvinte dobijene pri oktavnim udvajanjima realnih glasova: Beethoven: Sonata op. pomoću ->• neakordiĉkih tonova (zaosta-jalice) moţe ukloniti neţeljeno paralelno kretanje: Haudn: Londonska simfonija u D-duru f\ ¥t a) I f—g " f f f f V f m F f U XVI v. što se nalaze unutar jedne oktave. što predstavlja omiljeni manir impresionista. to se spomenuti parametar tonskih visina dopunjuje i parametrom koji odreĊuje tonove i s obzirom na odreĊenu oktavu ili — šire — s obzirom na odreĊeni . a time nastaju paralelne oktave ili kvinte: 12= i j. nepoţeljne su (prema G. Music Review. Leipzig 1890. Schonberg). u kompozitorskoj praksi sreću se tzv. obiĉne u ranoj višeglasnoj muzici. tome se parametru pridruţuju u -> serijelnoj muzici i drugi koji se takoĊer odnose na svojstva tona: parametri trajanja. 1949. u vokalnom stilu XVI v.und Quintenstudien aus dem Nachlass (izdao i komentirao H. LIT.2 T Neki udţbenici harmonije zabranjuju i antiparalelne oktave i antiparhlelne kvinte (suprotno kretanje iz prime u oktavu ili oktave u kvintdecimu. r Ispravnost tzv. Zarlinu) i paralelne velike terce u razmaku celog stepena. — J. Uprkos zabrani. W. Rietnann. Mozartove kvinte. pojam preuzet iz matematike. A. paralelne kvinte su ĉesto izbegavane ukrštanjem glasova: Tzv. 1926. kvinte nastale primenom neharmonijskih tonova: Wagner:Tristan i Izolda b (H. boje i artikulacije (tona). Pra'ludien und Studien II. Schonberg. Ehrmberg. Schenker). — M. već sekven-ca b). zbog tritonusa koji nastaje izmeĊu niţeg tona jedne i višeg druge terce: 1 37 ili pri ispravnom fraziranju J. pošto se u oba sluĉaja radi samo o dopunskim glasovima. Leipzig 18 59. Ambros. — W. a—• h (M. Tappert. zabranili su u XIV v. 1960). naroĉito ako se gornji glas kreće postepeno. Dodekafoniĉka metoda komponiranja operirala je samo s parametrom tonskih visina. Ghopin: Mazurka op. zastareli manir višeglasja neopravdano je u XIV v.T *A rr F f ' r ili upotrebom pomoćnih glasova (mikstura i si.. i. —■ A. Primenjuje se i pokret iz ĉiste ili umanjene kvinte u umanjenu kvintu (iz umanjene u ĉistu je redi u strogom stilu). opet. Das Verbot der Quintenparallelen.53 .odnosno niz od 12 tonskih visina koje se pojavljuju u opsegu jedne oktave (-> Dodekafonija).

13. 30. Zingel. Pastorale za orgulje i gudaĉe. francuski orijentalist. Uĉenik S. J. 1917 i druga crkvena djel SPISI: Teoria e storia delV antica mušica greca. Ĉ e tir i s imfo n ije : I. Schmidt. VI 1964). 1939.. Za glas.. registar u kome nastupaju. 1936 i JlaMna Anaduna. sonata.. 1962. Mjeseĉarka). 1901. Miinchen 1966. Ch. Mor. na kojem je kazalištu redovito gostovala do 1927. — Scenski misterij La Leggenda della Croce. Moderne Musik 1945 — 1965. 1943 i IV. belgijski dirigent i kompo: (Liege. DJELA: Manuelpratique et progressif de musique vocale . premda po obliku i sadrţaju nisu posve na visini našnjih zahtjeva. Accompagnament modal du Chant Gregorien (2 sv. Dizija i Th. R. od 1900 profesor na Scholi Cantorum. bila je jedna od posljednjih specijalista za ulogu Ofelije u Thomasovu Hamletu. d2. 1914. Predavao na muziĉkim školama u Taganrog u (1926—37) i Ordţonikidzeu (1938—39) i na Konzervatoriju u Lavovu (1946 —49). Istodobn bavio prouĉavanjem mnemotehniĉkih naĉela i od 1822 pred mnemotehniĉku metodu na Pariškom univerzitetu. 1902. kantate FlauRmu A. 1944. Gallijem i G. Dva klavirska trija. se ubraja medu najveće harfiste na svi Utemeljitelj je moderne tehnike sviranja na harfi. Oratorios joues en Russie d le XVIII siecle. God. PARHOMENKO. Bossi (sa L. 1824 i dr. 1791. 6. Musiche in pittura. harfu Ċaĉe. Rigoletto). Cheveom. zborovi. pro blemi di estetica. Lauri-Volpi. klavirski kvi 1937. ViĊala u Milanu. 2 gudaĉka kvarteta. Marta (Flotow) i Zerlina (Auber.. 1935 i III. triptih E d' Italia. 1934. 6. 1846 u Leipzigu upoznao F. X. Od 1950 muziĉki kritiĉar napuljskih novina // Mattino. 4. Fra Diavolo). A.. fantazije na teme iz opera. na sveĉanim igrama u Salzburgu i dr. 1934. 20 Etudes de virtuosite.-A. Aime Pariš . talijanski muzikolog (1 24. zbor i orkt Rimpianto eroico. I 1861 — Nancy. Rosina (Rossini. MGG. Alfredo. Holandije i Švicarske te bro ĉlancima borio se za primjenu Galinove -> ciferistiĉke m< koju je. Upotrebljavao se u Francuskoj u XVIII st. Francuskoj i Maloj Aziji.: J. Cantates. Liegeu i Amsterdamu. Marie-Jean. 19. Hexoea. zborovi i solo-pjesme. Studirao na Univerzitetu i na Liceo Musicale di Santa Cecilia u Rimu. za harfu i flautu (sa G. Tri gudaĉka kvarteta: I. Direktor knjiţnice Biblioteca della Deputazione Napoletana di Storia Patria i napuljske Gradske knjiţnice. za karakteristiku grupe (-> Oblici muziĉki. III. — INSTRUKTIVNA : Gymnastique du violon. 1922 —44 muziĉki kri tiĉar milanskog lista L'Ambrosiano. 1953. sopran (Barce lona. / Pittori lombardi e la m 1934. P. 14. Les 8 modes du chant syrien. Sachs. Uĉio kod L. kvintet. 1885 stupio u benediktinski samostan u Solesrr Nastavnik na Katoliĉkom institutu u Parizu. Cheveom). — Sonata i druga djela za klavir. Kao komorni muziĉar bio je jedan od prvih interpreta J. P. 27. F. Danse des fees. III 1888 —).: R. Castitd della mušica. — C. Aitnć. plesovi raĉnice. PARISOT. Grande ■ d Vimitation de la mandoline i dr. Dibelius. PARCIJALNI TONOVI -> Alikvotni tonovi PARDESSUS DE VIOLE.. 1961. Concertino za 2 harfe. Aiooser.). Sinfonisti italiani d'oggi. N. Konzervatorij završio 1924 u Rostovu na Donu (violina i kompozicija). u New Yorku i na K God. dije i ĉlanci.-Dieu. DJELA. studije: Essais sur Vinterpretation du chant gregorien. 1912. Elias Parish-Alvars. 1882 —83 koncertni majstor B. 1925. Exerdces pour le violon d'apres les 17 quatuors de Beethoven. — Requiem. Essai sur la musique. Bontempelli. Exercices journaliers (3 sv. Lucia di Lammermoor (Donizetti). ( 1790—92 djelovao je na Theatre de la Monnaie u Bruxelle 1794 vodio je predstave francuske operne druţine u Hambu Od 1799 u Petrogradu dirigent Dvorske opere i Filharmonij društva. Simfonijske pjesme IJacmopaAb. DJELA: Recherches sur les ehants anciens. Jedna od najvećih koloraturnih sopra na u razdoblju izmeĊu dva rata. DJELA. VII 1852—4. muzik i orguljaš (Plombieres. N. Pje vala je na Carskoj operi u Petrogradu. VII 1902 —). M. U Ti de St. 18. 1899. I 1934). D J ELA. 1927 i 1940. Methode elem. Dć. 1930. londonskom Covent Gardenu. Balet UIexepa3ada. DJELA: // Momenlo musicale italiano. Luigi. Largo za gudaĉe. 1919. 1823. Belgije. II. 1931. Orsinijem i E. Ballets. The History of Musical Instruments.. Za solo: Voyage d'un harpisle en Orient. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Myrrhine. u Chicagu. Firenca. 1927 i Enu3Heubi. 1948. orgulje. Oblici u suvremenoj muzici). 1944. od 1880 ti . U svojim studijama ĉesto je povezivao muziku i lik« umjetnosti. 1921. Le Solfege du violiniste. La Schola paroi. 1911—15 upravljao muziĉkim nakladnim poduzećem Sonzogno. VII 1883 —■ Firenca. Bilseova orkestra u Berlinu. PARENTE. Methode complete pour violon (5 sv. razne kratke kompozicije. 1946). segni musicali del gabinetto degli »Uffizi« e delle minori collezioni pubbli Firenze. Alessandro. Un Musicien belge en Russie au debut du XIX s Guillaume. Intermezzos. 1962. VI 1798 — Pariz. La Foret noire. LIT. del Sassolungo za violinu i orkestar. 1914). DJELA. Fahrbachom). Basel 1964. Klavirski trio.Alexis Pariš (1756— 1840). Njegova 1 za harfu. Pariš 1780. PARETO. PARIBENI. 1941. CKa3Ka 0 pbi5aKe u pbiĆKe. 1844. 1917. 28. kao p. Aufbruch der jungen Musik. Ĉlan orkestra u Maastri i zatim dirigent u Bruxellesu. 1933. 1756 — Petrograd. MGG. 1 9 3 0 . 1909 nastupila je prvi put u Teatro Colon u Buenos Airesu. sonata za violinu i klavir. Uĉenica M. Finistere. de musique vocale (sa E.: U. lites orientaux. g2. pruţa materijal za odreĊen i p. 19. Dibelius. W. priruĉnik za ciferistiĉku not 1846.. 1948. PARIGI. LIT. O RK ES T RALN A. 1949. passacaglia / Ciechi di Briigel..). za gustoću muziĉkog tkiva itd. INSTRUMENTALNA: simfonija. 1936 (II izd. Paganinija i dr. vit ĉelo. New York 1940. Notes deh a l'usage des souscripteurs au cours de musique fait par M. God. Le Bouqut lageois. Udezba mu je bila za kvartu viša od sopranske gambe (franc. 1902 i dr. tema s varijacijama. od 1847 u Beĉu harfist D skog orkestra. uzorno iskorišćuju sve zvukovne mogući instrumenta. Essai d'application des melodies crientales d des a" eglise. Essai sur les tonalites du chant gregorien. 1917. II 1863 — Pariz. e1. a1. 1 9 3 3 . IV 1913). 1941. T 1955). varijacije. a sviraĉ ga je drţao naslonjena na koljena. PARISH-ALVARS. 1898. lirico. Stuc u St. 1935 i Xad3UMyp3a~Mu/ibĈ3uxoe. 1939. Meluzzija. 23.. Benevento. pijanist i kor zitor (Teignmouth.. Bochse. španjolska pjevaĉica. — VOKALNA: oratorij Fenepaji fljiuee. I 1923). Simfonija za orkestar narodnih instrumenata. talijanski filozof i muziĉki kritiĉar (Guardia Sanframondi. Massarta na Konzer vatoriju u Liegeu. La Famille des simples d'esprit. 1914—51 predavao harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Milanu. Tako su se u okviru serijelne muzike formirali i razni drugi parametri. La Preghiera dei bimbi za ţenski zbor. KOMORNA: gudaĉki trio. La Mušica nella gallerie di Milano. PARISOTTI. 1954. suradnik brojnih ĉasopisa (La Rassegna musicale). LIT. 1929. se osobito proslavila kao Gilda (Verdi. Operas. ( u jednom ĉinu Colei che ritorna. za dispoziciju zvuka u prostoru (-> Prostorna muzika). Muzio Clementi vita e neir arte. Sastavio indeks prvih 20 godišta ĉasopisa RMI (Indici della 1 anno I— XX. de Laborde. 1921.: H. engleski harfist. belgijski violinist i kompozitor (Liege. PARIŠ. Kirchmeyer i H. c1. D va gudaĉka ] teta: I. talijanski muzikolog i muziĉki kritiĉar ( timello di Calenzano. — IZDANJA: kompozicije za violinu J. 1892 osnovao vlastiti gudaĉki kvartet (Quatuor Parent) s kojim je koncertirao u mnogim zemljama. Seviljski brijaĉ). U sastavu gamba izvodio je najvišu dionicu (poput violine u današnjem orkest ru). VII 1905 —). talijanski kompozi tor i muziĉki kritiĉar (Rim. 1954. 1900. Giulio Cesare. Diplomirao latinsku i arhivistiĉku paleografiju. Momenlo mistico za violinu. Guillaume-Alexis. Armand. Bacha. — H. PARIŠ. God. Mendelssohna koji je zn utjecao na njegov stil komponiranja. bez god. dessus de viole): g. 1947. Le Trille. znatno usavršio. niz studija i eseja. Završivši opernu karijeru na stanila se u Napulju. sonata za violinu i klavir. duhaĉki kvintet. 1930 i 1952. 1951. La Loi et les rois. LIT. ' LIT. Diplomiravši u Parizu prvo poĉeo uĉiti muziku kod P. pa se prema tome moţe reći da su parametri »sve dimenzije muziĉkog toka koje se mogu izolirano mijenjati« (U. Parent. Les Hi de l'office romain. 1914. II 1808 — Beĉ. PARENT. i u Firenci osniva i do 1923 ureĊuje muziĉki ĉasopis La Cr Musicale. napustio samostanski ţi' nastanio se u Nancvju. 1935. Graziela.-Gervais obj. 1935. 1914 i II. od 1863. na opernoj pozornici debitirala 1908 u Madridu kao Amina (Bellini. 1910 —18 redaktor ĉasopisa Nuova Mušica. za harfu i violinu. Nikola) Mihajloviĉ. serenada. I ii Uĉio harfu kod R. na milanskoj Scali. doktorirao na Univerzitetu u Napulju. I 1840). 1945 Ultimo Adamo. E.). sa E. vrijednostima ili uopće u raznim stupnjevima. 2 ricercara za gu 1952. 1947. Od 1883 u Parizu. Opere: Le Nouveau sorcier. Baleti i pantomime: V Arrivee de 1 1799. 1934* La Notte Santa. 1921. — Kompo za klavir i za orgulje. 25. Le Tre Ave marie. Kompozicije za harfu i klavir (neke Czernvjem). II. DJELA (muziĉka): Muš ica e opera Urica. 1961. Zapravo svaki muziĉki element koji se javlja u raznim veliĉinama. Elias.38 PARAMETAR — PARISOTTI DJELA. DRAMSKA. francuski muziĉki pedagog i teoretiĉar (Qi per. od 1886 koncertni majstor orkestra Colonne. po obliku najmanji. Etudes pour violon. Koln 1970. — VOKALNA. gudaĉki instrument iz porodice viola da gamba. Kreutzera. 1925. G alina. zatim u Londor Španjolskoj. 1793. 1943. Devonshire. Laurentiana. 4 koncerta: za harfu i c tar. 1923. Musique orientale. Voc . V 1881 — Milano. — DRAMSKA: Opere: CmpenoK Tejuib (djeĉja). uz to se osobito zauzimao za djela suvremenih francuskih kompozitora. Macchijem). Brahmsa u Francuskoj.: G. 1866). Notes sur les recitatifs des . 2 suite. Rodea. Armand Parent. 1911. Karijeru zapoĉeo kao dirigent. yKpauncKan. N. P. ĉlanci u Reforme musicale. / selte Colloqui.God. La Mušica e le arti. 1915. Bavio metodikom muziĉke nastave. pohaĊao i Moskovski dopisni institut muziĉara pedagoga (viola). New Yorku. po opsegu najviši. orgulje. U Usi. Resumes progressifs du prochain cours de musique vocale. 1906 vratio se u Plombieres. J. Koncertirao po cijeloj Evropi i zemljama Oriji God. Od 1947 predaje filozofiju i metodologiju povijesti na htituto Italiano di Studi Storici u Napulju. 194 Isti. Labarr Londonu. Gandu. 27. harfu i gudaĉe. — KOMORNA. 1912 i druga djela za violinu i klavir. Ukrajina. 1914. X. S. U nizu predavanja po mnogim dovima Francuske. B. 1786. sovjetski kompozitor (Karavannaja. Umberto Giordano arte e nella vita (sa A. Lorenzo de Medici cultore della mušica.: D. Revue Belge de Musicologie. solo -pjesme. LIT. 5. — KOMORNA. paralJcle 3 Milano 1955. Tre episodi del Vangelo di San Luĉa.

III. oznaka p. — DRAMSKA. Parkerova su najbolja djela veće vokalno-instrumentalne kompozicije i zborovi. S. XII 1919). P. (»Lustspiel — Parlando«) da bi pobliţe oznaĉio stil svojih opera Intermezzo i Capriccio. 51. 1896. 4 uvertire i dr. A Song of the Times i The Dream of Mary. Helsinkiju. dekan od 1904. Legionarji. Schmidt. Druzoviĉ. obraća baletima jugoslovenskih kompozitora. 12. LIT.Zalar. Ko. Horatio William Parker. Viktor Parma. E. Naš val. MQ. Sastavio veoma popularnu zbirku arija starih majstora. ameriĉki kompozitor i pedagog (Auburndale. Prelovec. — /. Chadvvicka u Bostonu i J. 1928. govoreći). koji se pribliţuje govoru. DJELA: polke. Eckstinea (1944) i dr. 7. . IX 1863 —• Cedarhurst. a u Beĉu je uĉio kompoziciju i slušao predavanja A.PARMA vih opera najuspjelija je Zlatorog koja se odlikuje i sugestivnom izraţajnošću i arhitektonskom cjelovitošću. 1907. Yardbird Suite. 1892. Brucknera. balet studirao PARMEGGIANI. IZDANJA: zbirke Arie antiche za glas i klavir (3 sv. tenor (Rirnini. 1885. New York 1925. solo-pjesme. — R. koja se oslanjala na evropske romantiĉne tradicije u okviru akademskog stila. 1958 •—62 bio je direktor baleta Drţavne opere u Beĉu i 1962—64 na istoj duţnosti u Rimskoj operi. 1 —2. Le Legend of Charlie Parker. Trstu. 1918. Edinburgu. A Wanderer's Psalm. Pjevanje uĉio na Konzer vatoriju u Pesaru i u Milanu i tamo 1921. P. III 1955).-— F. Viktor Parma 1858 — 1924. muzika za prigodno djelo Yale Pageant. 17. D. Vr. Poslije 1950 sve rjeĊe nastupa zbog nervne rastrojenosti. Gillespiea. Zrnje. 1896. 11. 1949. I 1960). 1891. Orfej (Stravinski). Sisslea (1942 —43). L. Eller. PARKER. 1908 i Zaroĉenec v škripcih. Pomen V. Ĉetiri operete: Amazonke. Druzović. Zabert. 1917. B. Psalam XXIII za zbor. — CRK VENA : Morning and Evening Service. Za razliku od -* recitativa. — F. 1911. 9. Viktor Parma. Paisiella. — F. val ceri. kompozitor (Trst. Kompoziciju uĉio kod G. 1884. X. 19. ameriĉki alt-saksofonist i kompozitor (Kansas City. Nozu's the Time. Scenska muzka za kazališne komade: Rokovnjaĉi. — Kompozicije za klavir. — A Brief Tribute to the Life and Work of Horatio Parker. orgulje i harfu. K. potom kao šef baleta. Dimitrije. — Gudaĉki kvartet. koreograf i reditelj (Solun.: F. Svoja djela koncipirao je izrazito homofono. PARLANDO (parlante.: G. 1900 i dr. Venerin hram. 1936. Slovan. Viktor Parma in njegovo delo. solo-pjesme (Six Old English Songs.). Harrison. Ob desetletnici smrti Viktorja Parme. Kao kazališni kompozitor romantiĉnoga smjera najveću je paţnju posvećivao melodij skom oblikovanju. 1903. 1923. Spomin na oĉeta ob desetletnici njegove smrti. RoĊendan infantkinje (Fortner). Monkom na eksperimentalnim Jam sessions u njujorškom Minton's Playhouse gdje se stvarao novi stil be-bop. 1937 u sastavu J. — D. Uporedo sa izgraĊivanjem baleta Beogradske opere rasla je i Parlićeva umetniĉka liĉnost. kojoj je P. gudaĉki kvintet u d -molu. 1922. U operi je zadrţao po djelu na brojeve. Nikole u New Yorku. — Klavirske kompozicije. Charlie Chan). Vestnik Prosvetnih zvez v Ljubljani in v Mariboru. Od 1894 vodio novoosnovani muziĉki odjel na Yale Umversity. 1902 — 03. 1923. U baletu Beogradske opere nastupao 1942—• 71 sa prekidima. Nici. God. DJELA ORKESTRALNA: simfonija u c-molu op. crkveni orguljaš u New Yorku. maska Cupid and Psyche. bostonske ili novoengleske grupe kompozitora. Cimarose i G. Veoma raširene bile su melodiĉne Parmine kompozicije s podruĉja lake i zabavne muzike medu kojima je osobitu po pularnost doţivjela koraĉnica Mladi vojaki (1900). 1898 i Morven and the Grail. suita za violinu i klavir . Jutro. Bravniĉar. 1934. zatim osniva vlastiti combo s kojim nastupa na Festivalu jazza u Parizu. PARMA. 3 —4.Su Blues. Bird. DJELA.l893. K. — VOKALNA. Medu najistaknutijim postavkama u Beogradskoj operi. U instrumentalnoj muzici. kod Beethovena u šestoj Bagateli op. Pet opera: Vrh. Parma. 1918. Tih godina sudjeluje sa D. Viktor Parma. koreograf i reditelj. Kasnije svira u orkestrima N. Horatio Parker 1863 — 1919: A Study of His Life and Music (disertacija). Me Shanna s kojim odlazi 1941 u New York i snima prve ploĉe (Confessin' the Blues. 1930. u kojem je objavljivao preradbe djela domaćih kompozitora za salonski orkestar. koraĉnice i dr. Nećak. 1895. koncert za orgulje. Zgodovina glazbene umetnosti na Slovenskem. zbor i orkestar: Povodni moţ. Horatio Parker. Uz to osnivaĉ i dirigent New Haven Symphony Orchestra i (od 1901) orguljaš u crkvi sv. deluje naizmeniĉno u Beogradu i na mnogim jugosloven-skim i inostranim pozornicama. 25. Glumaĉku školu pohaĊao u Beogradu. Relaxin' at the Camarillo. Hinesa (1943). 39 PARKER. Barbados. Viktor Parma. Wetzler 1960. Gledališki list Narodnega gledališĉa v Ljubljani (Opera). — Spis Music and Public Entertainment. Prosvetni glasnik. Svojim je slobodnim improvizacijskim stilom utjecao ne samo na saksofoniste nego i na razvitak jazza uopće. Back Home Blues. nazivan i Bird. — Instruktivno djelo The Progressive Music Series (8 sv.Rehar. a 1927—37 solist na milanskoj Scali. Underviood. Horatio Parker. Ljubljana 1960 . Confirmation. Parkers' Mood. Govekar. TheDream-King and His Love. Ettore. — B. Co. Govekar. te je ostvario niz inventivnih i originalnih koreografija. Donna Lee. Milanu. Ljubljanski zvon. Najprije lirski tenor. 1891.42. Ann Arbor 1965. Od 1971 slobodan umet-nik. The Office for the Holy Communion. Harold Harfagar. II 1858 — Maribor. a sva kome slogu teksta odgovara jedna nota. 1916. 1903 i Mogoĉni prstan. u kojima je došla do punog izraţaja njegova vitalnost. Neko vrijeme operni zborist. — D. Goesll. Viktor Parma kot ĉlovek in skladatelj. Charlie Parker. — H. — DRAMSKA: opere Mona. — F. Chadzvick. simfonijska pjesma op. Od njego. LIT. Tosca). 56. New York. — Z. Charlie Parker. Horatio William. zborovi. X 1919—). 1910 i Sveti Senan. naĉin pjevanja. 1883. — VOKALNA: 2 balade za solo. Stara pesem. Kantate: King Troj'an. Slovenski Narod. Amsterdamu. D. a Memoir for His Grandchildren (s popisom djela). Ankari i Alabami (SAD). Pravo studirao u Beĉu i djelo vao kao upravni ĉinovnik i vladin savjetnik u razliĉitim mjestima. Broder. Najĉešće se javlja u tali janskoj operi buffi XVIII i XIX st. 15. Con una certa espressione parlante) ili kod R. 296. Zlatorog. p. Ogledao se i kao kompozitor. 1929. Kearns. 7. I. The Holy Child. 1934. debitirao kao Cavaradossi (Puccini. Christopher. 33 (Allegretto quasi andante. Three Sacred Songs). New York 1962.9. 18. Cerkveni glasbenik. Druzoviĉ. —■ M. The Shepherd's Vision. — N. Oratoriji: Hora novissima. Marmaduke. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u F -duru op. Muzikom se poĉeo rano baviti. 1919 i Pavliha (dovršio I. VIII 1920 — New York. Yardbird. XII 1924). Nastavnik na Cathedral School of St John u Garden Citvju (New York). psicologia ed estetica della mušica. 1893—99 orguljaš i zborovoda u Trinity Church u Bostonu.Perhaps. Massachusetts. God. S. tal. Ĉovjek pred zrcalom i Napuštene (Kelemen). 1902. isprva kao igraĉ. Gil-lespiem. talijanski pjevaĉ. Sebastian (Menotti) i Ana Karenjina (Šĉedrin). 1934. primjenju jući jednostavnu instrumenta ciju. 1925. 1962. pripada drugoj generaciji tzv. 28. pri ĉemu se jako oslanjao na talijanske uzo re. suita za violinu. 1893. — H. Govekar. 1934— 35. Schumanna u Varijacijama na ime ABEGG op. Cvetko. Najpoznatije su mu kompozicije: Leap Frog. ali ih je s pomoću muziĉkog sadrţaja po v vezivao u veće cjeline. Joan von Zarissa (Egk). New Haven 1921. smisao za odmjerene. 1897. A Study of Horatio Parker. 1916. Viktor. — R. New York 1942. snaţne efekte i izvrsno poznavanje zborskog sloga. Ĉudesni mandarin (Bartok).: M. Reisner. Rimu. koje poĉivaju na sintezi klasiĉnog i modernog baleta. 1906. osobito u djelima G. Utemeljio je i ureĊivao zbornik Struna. — H. Gojitev opere in operete v Slovencih.Parma kot glasbenik. — Kompozicije za orgulje (sonata u Es-duru). Zbori. te nastavnik na Nacionalnom konzervatoriju. London. D. — 5. Za zbor i orkestar: The Balladof a Knight and His Daughter. Tabor. PARLIĆ se Romeo i Julija (Prokofjev). Ohridska legenda (Hristić). Rossinija. Ch. Postavio je i reţirao mnoge balete u Beĉu. Kronika slovenskih mest. Nakon Prvoga svjetskog rata bio je poĉasni dirigent Narodnog gledališĉa u Mariboru. Redovito se odvija u brzom tempu. Scrapple Frotn the Apple. Charlie (pravo ime Charles Christopher. Billie's Bounce. Prvi angaţman dobio sa 15 godina. violonĉelo i klavir. Parizu. Do dolaska u New York predstavnik Kansas City jazza i crnaĉkog bluesa. Smith. npr. 1889. 3. kao što su Licitarsko srce i Kineska priĉa (Baranović). te jedan od zaĉetnika modernog jazza. 1915. grof celjski. 1902. Christianom i Th.. u Beĉu i Bernu. 1893. U novije je doba upotrije bio R. od 1915. The Kobolds. Veliku paţnju P. Slovenec.-— Instruktivno djelo Nozioni elementari di acustica. Bruxellesu. Long Island. 1904. — F. 1922. Coll Blues. 1911. 1945 ulazi u kvintet D. Cecilia u Rimu. Strauss izraz p. koji je po gradi upravo suprotnost arije. Djelovao i kao dirigent raznih muziĉkih društava. 1885 — 1900 (arije talijanskih autora od 1600 do 1800) i Piccolo album di mušica antica. D. G. upućuje na to da u interpretaciji treba postići sugestivnost izraţaja poput govora. zatim ĉlan razliĉitih orkestara. MGG. Parme za razvoj slovenske opere. VIII 1895 — Milano. Bregenzu. Dexter Blues). Parker Semler i P. zborovi i dr. \'. Viktor Parma.PARISOTTI — PARMEGGIANI akademije S. u kazalištu Dal Verme. motet. 1 (II varijacija s naznakom basso parlando). 1960. — W. 29..' — M. 7. W. 20. PARLIĆ. God. The Legend of St. ' K.). Simfonijski triptihon (Konjović). 1912 i Fairyland. Kings of jazz 6. 65. kasnije postaje jedan od tvoraca i glavnih predstavnika be-bopa. Pod njegovim vodstvom odjel se razvio u Muziĉku školu. Viktor Parma v cerkveni glasbi. 1897. nalaze . Bloomdido. Ksenija. 1920. 1885. za orkestar. dolazi obiĉno u virtuoznim arijama brza tempa ili u ansamblima. Muhvić). LIT. Rheinbergera u Miinchenu.

Romeo i Julija (Prokofjev). a i pjesama za lutnju (engleskih) i najzad ulomal opera i baleta. S. Couperina. općenito. Verdiju. parodijska misa.). Concertino napoletano. Napoli). // Maestro di cappella D. j ĉitav niz pjesmarica s instrumentalnim melodijama. intermediji što ih je Metastasio pisao za vla operu Didone. 1968. bio je muziĉki kritiĉar genovskog lista // Cajfaro. DJELA. Gallus je. Grindelviald i Belkiss. pa i instrumentalnih kompozicija. D. 1 tim se razraĊivalo pojedine njegove motive u tehnici skroz vedene imitacije. Osmania. Pored ovih po pularnih oblika parodije. M. aira i poloneza). Epitha -lame. nizozemski i njemaĉki prepjevi 1 rigala L. moteta ili madrigala. za flautu i gudaĉe. Opere: Bena. talijanski kompozitor (Napulj. DJELA. Salierija. ismijavaju hirovi pjevaĉa. Preludio ad una commedia. Praetorius). Piedigrotta (Ricci) i Lo Fralc 'nnammorato (Pergolesi). oţivljuju pc baroka prvobitnu praksu parodiranja J. za koju je rolu dobila Sedmojulsku nagradu (1963). a iz XIX st. Halevvja. ORKESTRALNA: Suite greca. A. 1895. ali je uz to u svoje kreacije unosila dramsku snagu i izraţajnost. U razdoblju oko 1450— njeguje se tzv. preuzet iz nekog već postojećeg višeglasnog chan. Engleskim i njemaĉkim zbirkams rodiranih (i tekstiranih) francuskih opernih i baletnih mel prethodile su takve zbirke objavljene oko 1700 u samoj Francu Parodies bachiques sur les airs et symphonies des ope'ras. istakavši se u operama Lohengrin i Parsifal (Wagner). Koreografska fantazija Nuit Corinthienne. 1951 i za fa got. P. parodije na opere Ve (N' Anta Aida) i Mascagnija (Fanteria rusticana). oponašanje nekog umjetniĉkog djela s namjerom da ga se ismije. Ne-rone (Mascagni). gd. PARNEL u baletu Coppelia plesaĉica (Beograd. 1935. Macbeth (Verdi). Crequilonis. 1895. 1692). Dufresneva Opera de Campagne. 1896. tccnica e psicologia delV arte dei suoni. 1969. Les Parodies Noui 1730 (dijelom i s klavirskom muzikom F. II 1923—). u toj je ustanovi od 1940 predavao harmoniju i kontrapunkt. kojoj je dodan tekst) i mnoge druge. Suppe i Costa-Grandjean: Lohengelb die Prinzessin von Dragani). isprva znaĉi preoblikovanje postojeće kompozicije ili muziĉke graĊe u novo djelo bez kariki ranja. 1951. Pietro a Majella u Napulju (C. Hi i njihovi suvremenici (Telemann) koji većinom preraĊuj prilagoĊuju novoj svrsi vlastita djela. G. U Italiji su I neskni intermezzi opera serija ĉesto zapravo parodije glavne nje. 14. MeĊutim Strav obnavlja i staru praksu parodiranja sa djelima komponiranir tuĊe muziĉke motive kao što su balet Le baiser de lafe'e (na mu Ĉajkovskog) ili Pulcinella (na muziku Pergolesija). Knjazeva. Lu-crezia (Respighi) i dr. najkasnije od 1573. Ouvenure Irionfale. ORKESTRALNA: simfonija. njeguje u opereti (poĉev od Offenbacha). Savitri. Musicologia. G. . od parafraze se p. 1909. od 1939 stalan ĉlan baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. najĉešće na poĉetku stavka. Giuseppe Verdi. 12. Donizettiju. Opernu pozornicu ostavio 1948 te se bavio vokalnom pedagogijom. Sam izraz p. npr. Poznati su z primjeri talijanske operne parodije Prima la mušica poi le p A. Guirauda i J. npr. Strijelac vilenjak (Weber). Chi dell' altrui si veste i La Baronessa slramba (Cimarosa). Ram i dr. A. — Priredio nova izdanja opera Le Cantatrici villane i / Virluosi ambulanti (Fioravanti). Studij zapoĉet u Genovi nastavio u Parizu kod E. — VOKALNA: oratoriji Giovanni Battista 1899 i Calvario. a od kontrafakture. koncerti: za violinu. Parnel je odlikovana sa više saveznih i republiĉ kih nagrada. — Kompozicije za komorne sastave i za klavir. De Nardis. F. Posli je i6co p. Od 1962 profesor je kompozicije na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. Kod Bacha se su: najrazliĉitiji primjeri parodiranja: od preraĊivanja svjetc kompozicija u duhovne {Uskršnji oratorij uglavnom je p. kada se javlja u naslovu izdanja mise J. kao posrednik pri preuzimanju ili usvajanju sti stilskih uzora i oblika. Savasta. pri mj kod I. U Njem: i Austriji nedostaci ozbiljne opere parodiraju se najĉešće u Si pielu. 1965. Marenzija. — SPISI: L'Estetica del canonc. burleski.. II Dolore nella mušica. Gour Masseneta. Od 1906 direktor i profesor estetike i historije muzike na Istituto musicale »Paganini« u Genovi. koja se prvenstveno osniva na promjeni teksta.. — Suita za orgulje. a katl već postojećim stihovima (popularna Sperontesova zbirka Sim Muse an der Pleisse iz 1736—45 s melodijama francuskih men marševa. 1962. 1949. U njemaĉkim protestantskim misama modeli preteţno uzimali iz duhovne muzike. solo-pjesme. R. po samom zahvatu odnosno preraĊivanju preuzete kompozicije (ĉesto vezanom s mijenjanjem teksta) koja se stvaralaĉki nanovo oblikuje da bi se prilagodila novoj svrsi ili drugaĉijoj zvuĉnoj predodţbi. Cimarose i si. susreće se u muziĉkoj literaturi od druge po lovine XVI st. Luigi Boccherini. doţivljuje procv kao satiriĉko oponašanje ili karikiranje. osobito u Wag-nerovu repertoaru. i to najviše u odnos operu. zborovi. Kasnije (Palestrina) se prakticirale tiranje višeglasnog predloška. r^apcoSia otpjev. Engleskoj i Nizozemskoj. na Lullvjevu operu Ar poznata p. U ranijem stadiju razvitka parodijske 1 parodiranje se uglavnom svodilo na dodavanje novih di< jednoglasnim. j njegove svjetovne kantate) ili instrumentalnih kompozicija u kalne (kantate) i obrnuto (kantate u orguljski koral) do ukl vanja muziĉke grade iz nekoliko razliĉitih djela u posve novu 1 poziciju (u misi u h-molu nalaze se uzorci iz najmanje 7 razli ranijih Bachovih djela). U njenom bogatom klasiĉnom repertoaru naroĉito su se isticale uloge u baletima Coppelia (Delibes). Gastoldija i dr. — Mise. Renato. koja se komponira polifom umjesto melodije cantus firmusa. Taj je tip raširen osobito u Francuskoj gdje je u XVI! gotovo svaka nova opera parodirana na pozornicama vaša kazališta ili Opere comique (npr. osobito u crkvenoj muzici. J. razlikuje po svojoj prili ĉno tijesnoj povezanosti s predloškom. III 1926). iz sredine i s kraja svojih modela. Na izmaku baroka ovaj tip parod tehnike izumire. Divertimento. 10. PARODI. PARNEL. Rut. i6< postepeno je sve više preuzimao dramski fah. Bach. zatim francuskih c sona i aira. solo-pjesme. XII 1900 —). R. Capitoli. M. U Njemaĉkoj se tokom XVII i XVIII st. izvrgne satiri. — DRAAISKA : balet Folies Bergercs. talijanski kompozitor i muzikolog (Genova. 1931. Uĉe nica M. — DRAMSKA. na muziĉku gradu odn predloţak. — VOKALNA: Ornitofonie za zbor i orkestar. Jedna od najznaĉajnijih umetnica na jugosloven skim baletskim scenama. L'Avvenire della mušica e Vevoluzione armonica. U XI) gotovo su sve poznatije opere Meverbeera. dobiva znaĉajnu ulogu i u svjetc muzici. L'Idolo cinese (Paisiello). Kineska priĉa (Baranović) i RoĊendan infantkinje (Fortner). PARODI. di Lasso. Satiriĉka muziĉka p. redom slijedile njihove parodije. kantata u ĉast G . scenska muzika za drame. MeĊutim.40 PARMEGGIANI — PARODIJA se ranije. s naslovom Impresario (1724). M. 3 Madrigali napoletani za zbor. tako npr. Masseneta. — Sonata fantasia za violinu. VIII 1856 — 28. klavir i orgulje. Ifigenija u Tauridi (Gluck). Ali istodobno od XVII st. mahom sova. Trattato d'istrumentazione. MeĊutim. La Giovane scuola francese. 1902. crkveno prikazanje La Cantata dci pastori. U muzici p. obiĉno ponavljao ulorr poĉetka. Paixa: (Missa) Parodia Motettae Domine da nobis auxilium Th. 2 za mali orkestar kao grote razraĊivanje popularnih graĊanskih plesova. Aiiserere. La Wally (Catalani). posebno u okretima i brzim tempima. ficata (O. je posedovala izvanrednu tehniku. do kraja ţivota bio je uz to šef kla-ke u Scali. Z. karikira. Charpentiera i drugih). Na prijelazu u XVI presaĊuje se tehnika parodijske mise i na kompoziciju M.. kantata u ĉast G. PARODIJA (grĉ. Najviše su satiriĉkih parodija izazvale opere Webt zatim R. Wagnera (F. La Locandiera (Auletta). gde je zatim do 1969 primabale rina. Studij završio 1928 na konzervatoriju 5. Gostovao je u Francuskoj. prosjeĉno osam kroz misu i to u novoj kontrapunktiĉkoj obradbi ili nekoj vi cijskoj formi. Jovanovića i B.. Lorenzo. stvarajući igraĉke partije duboko emocionalno i izdiferencirano. praksa parodiranja proširila pjesmama na podlozi instrumentalnih komada iz opera Lu Desmaretsa. musicalu i x< U novije doba susreće se i u instrumentalnoj muzici. 1906. 1949. koje su prilagoĊene novom tekstu. preuj iz stranih izvor a. Stabat Mater. 1929. te predstavlja zapravo posebnu vrstu -> preradbe (poput -*■ kontrafakture i -> parafraze). protupjev). talijanskog madrigalistiĉkog (mnogobrojni engleski. Stravinskog u Suiti br. katkad dvoglasnim ili troglasnim ulomcim preuzetih kompozicija. Francesca da Rimini (Zandonai).

Najbolja su mu ostvarenja vokalna djela. madrigala. The Notation of Polyphonic Music. Mad Scene za sopran. sjeverni Wales. Koncerti: za klavir. Od 1894 do kraja ţivota direktor (nasljednik G. izvanredno uspješne. — G. 1888. Ać. 1900. ţenski zbor i orgulje. — J. Djeluje u Washingtonu kao profesor kompozicije na univerzitetu George Washington. 1946. u g . velški kompozitor i instrumentalist (Denbigh. Treći naĉin osnivao se na citiranju cijelog preuzetog odlomka (sa svim glasovima) i to najĉešće na poĉecima pojedinih stavaka mise. Graves. 5. Klassen. Psalam XCI za zbor i orkestar. II. Roma 1950.M ass to the P arody -M ass (diserta cija). psalam XLVI God is Our Hope za bas. The Music of the /7th Ccntury.) za klavir 4-ruĉno i dr. — H. a prevladavala je u XVI st. Bach-Jahrbuch. Magnificat za sopran. Gudaĉki kvintet. Method in Orchestration. Grovea) na Royal College of Music u Londonu. Ċiminucijom. SchraĊe. 1959. IV 1851). 2 Te Deuma. himne. 1955. u Pennsvlvaniji i na Columbia University> usavršavao kod J. 1956. 1964 i za trombon i komorni orkestar.: R. Philippe De Monte. Ghisi. The Spirilual Pilgrims. 1948 i 1952. 1918. Za zbor i orkestar: ode The Glories of our Blood and State. Pensilvania. 1951. Od 1807 sviraĉ tada omiljela instrumenta flageoleta u Londonu. Grimm. 1868.-C. Ovakva je praksa bila raširena osobito u ranijem stadiju parodijske mise (J. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. N. L'Ordinarium missae nel XV s. 1944. John. 26. Lockwood. Evening and Communion Service. Stanforda zaĉetnik engleskoga muziĉkog preporoda u posljednjoj ĉetvrtini XIX st. — R. B. ant-hemi. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. II 1848 — Rustington. Nicholas Collegeu u Londonu. Pirrotta. ibid. 1953. — DRAMSKA: komiĉna opera Once upon a Time. MQ. F. Parodijske mise njemaĉkih protestanata u XVII st. 1955. Clemens non Papa. — M. Cambridge 1934. 9. 24. 1948. osobito se is - . 2. Uber Ausmass und Wesen der Bachschen Parodieverfahrens. 1911. bez. Clarkson. a zatim se. Night za bariton. Bennetta i G. — VOKALNA: The Hollom A\en za bariton. Boucherita i ]. ĉembalo. Ova tehnika. 1955 i dr. violonĉelo i klavir. — F. 1951 (sa J. Simfonija fantazija u h-molu. madrigala i si. X 1904 — New York. a 1900 —08 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu. 1939. 1 8 68 i III. The Raids 1940 za sopran. koloriranjem i si. Predavao muziku u Londonu i u Birminghamu. — VOKALNA. Huegel. Scenes from Shelley's "Prometheus Unbound«. 1957. Hubert Parry (2 sv. 1959. 1950. — L. 1957.. Alas. 1891.. An Ode to the Nativity. flautu. Oxford History of Music. 1943 i The Black Ram. — Ch. zbor i orkestar. PARRISH. 1954. H. sonata fantazija za violinu i klavir. violinu i violonĉelo. Gombert. PARRY. na tom je polju u engleskoj izvodilaĉkoj praksi naišao na neprekinutu tradiciju zbornoga pje vanja. za violinu. klarinet i gudaĉki kvartet. the Story of the Development of a Great Per-sonalily. 6 stavaka za klavir 4 . PJB. Coltes Kao College Addresses Delivered to Pupils. rjeĊe više gl asova i njima dodavao nove. V. s kojim od 1949 poduzima brojne. AML. 1877. 1868.PARODIJA — PARRY Parodteverfahren im Berliner Gassenlied. XI 1965). The Lcaden and The Golden Echo za bariton i orkestar. ciklus solo-pjesama i dr. i dr. bogatstvom i maštovitošću oblikovanja Pierre de la Rue. A.. X. 1962. 1953. Jacques. engleski kompozitor (London. The Pied Piper of Hamelin. MGG. 1959—63 bio je takoĊer i muziĉki kritiĉar dnevnika W'ashington Post. — KLAVIRSKA: 2 sonate. Ać. The 16 t h . 1962. uz to njegova je melodijska invencija svjeţa. DJELA. Inslinct and Ĉharacter (rkp. Koncerti: za klavir i komorni orkestar. — Kompozicije za klavir. — KO MO RN A: Tri gud aĉ ka k va rt et a : I. 1950. God. Od 1793 ĉlan vojne kapele u Denbighu. Te Deum and Benedictus. 1951. ORKESTRALNA. 1907. 1883. The Musical Times. 1957. ali je sam po sebi. za violonĉelo i za trombon i duhaĉe. 8. See. Dale) i OxforĊu. F.). 1957. trio za klarinet. nova izd. 1957 i 1960. Medu kompozicijama većih formata najbolje su kantata Prometheus Unbound (godina njene izvedbe. London 1926. Denker. sonata u A-duru za violonĉelo i klavir. The Sol-dier's Tent za bariton i orkestar. misa Terriblement na glasove istoimenog chansona). lan (Horace). University of Rochester (New York). — J. poput citata. sekstet. u e-molu. 1894. najviše izmeĊu 1450 i 1630. X. 1920. 1948 i 1950. god. 7. 194 6. — Opera Guinevere. Symphonic Aiovement Nr. Blest Pair of Sirens. 1965. Honeggera u Parizu. Oratoriji: Judilh. DJELA. A. 1902 (novo izd. Carl. u c . 1878. 1889 i IV. Wolff. V 1924—). zbor. 1934). Macfarrena. L. III 1916—). 12 preludija. obou i fagot. zbor i orkestar. Columbia University. PARROTT. 1887 i dr. T946. Za sole.mo lu. Hymn for ihe Nativity za sopran. Mennin). 1948. 1884. 1912 i dr. R. 1956. ORKESTRALNA: simfonija za komorni orkestar. PARRIS. Barbireau. 1962. simfonijska pjesma From Death to Life. III. — L.. Music and Letters. 1950.. — W. omiljena u doba Josquin Des Presa. moteta. koncertne turneje po Evropi i ostalim kontinentima. 41 dij završio 1939 na Harvard University i zatim djelovao kao nastavnik i zborovoda u više ameriĉkih gradova. 3 klavirska trija. New York 1963. Ĉetiri simfo nije: I. kvartet s oboom. Sinfonia za komorni ansambl.mo lu. Takav je naĉin komponiranja mise bio raširen od XV do XVII st. — N. 1889. a od 1797 dirigent. 1909 (rev. Stu- PARRY. — H. Neumann. muziĉki pisac i pedagog (Bournemouth. 1897 i dr. P. 1955. — Gudaĉki kvartet. Govore odrţane stud entima Royal College of Music sakupio i obj. PARRENIN. 1940 stekao doktorat i 1941 dobio naslov master of arts na St. 1947. Parry as a Song-Writer. I. 1959. 21. Spomenica G. 18. 1947. Hubert Parry. — H. MGG. Two Witnesses: a Personal Recollection of Hubert Parry and Friedrich v. Tunis. 1880. Školovao se u Etonu i na Exeter Collegeu u Oxfordu i uĉio kompoziciju u Londonu kod W. 1 86 7. Calveta. 1912. Resse. preuzimao 2 ili 3. Pageant Music. 1943 utemeljio je gudaĉki kvartet. 1880. The Notation of Medieval Music. A. 7 limenih instrumenata i udaraljke. M. G. Dewaele (od 1970) i Pierre Penassou. III sv. 1934. anthem Earth refoices i dr. 2 seherza. VIII izd. 1948. kvintet za violinu. Ova se tehnika razvijala poĉev od Josquin Des Presa (misa Mater Patris prema motetu A. II. 1948. J. 1958. za orgulje. 1879.. H. 19 33 i 1943. varijacije na Dufayevu temu. Neue Zeitschriftfur Musik. Medu mnogobrojnim kompozitorima parodijskih misa toga doba izdvajaju se. 1969. 1957. Morris. DJELA. umjesto melodijskog cantus firmusa. 1883. 1930 i 1950). a akc entuacija izvanredno precizna. baleti Maid in Birmingham. — SPISI: Studies of Great Composers. simfonijska impresija Luxor. Robert. sliĉno kao kod drugog naĉina. duhaĉki kvintet. Fantasy on J. S. kontrapunktiĉki mijenjali. 1896. Mendelssohna i Brahmsa. Charles Hubert Hastings. 3 Passacaglie za sopran. u C-duru.Century Parody Mass in the Netherlands. temeljile su se većinom na predlošcima iz duhovne muzike (H. je uz Ch. 1886. 1966. Charles Hubert Hastings Parry. — VOKALNA: Aiagnificat za sopran. sveĉana uver tira Romeo and Juliet. Allan i H. Oxfordshire. 2 gudaĉka trija. L. 1877 i 1878. — J. Stilski se preteţno školovao na muzici Bacha i H anĊela. 1962. Od 1883 zborovoda. polifoniĉka kompozicija misnog ordinarija koja se temelji na upotrebi muziĉke graĊe iz nekog već postojećeg djela — chansona. veoma su mu koristili savjeti i poduka pijaniste E. 1957. Dannreuthera u Londonu. 1882. Pier sona u Stuttgartu (kompozicija). Gallus. Das Parodieverfahren in den M essen des J. 1954. The Music of an Adventure. 1. On »Parody« as Term and Concept inthei6 lh Century Music. 3 psalma za zbor. 1893.. II 1776 —■ London. ORKESTRALNA: 3 simfonije. engleski kompozitor. Grcene. bez god. 27. — SPISI: Masterpieces of Music before 1750. Kod drugog se naĉina preuzimao samo isjeĉak ili motiv neke kompo zicije koji se zatim imitacijski provodio kroz sve moguće vertikalne i horizontalne kombinacije. S. Obrechta (misa Je ne demande prema Busnoisovu chansonu). 1892 i King Saul. 1938). Scenska muzika. S. 3 ciklusa Sonets and Songs without Words. zatim na Pariškom konzervatoriju kod J. LIT. 1955. — VOKALNA: kantata Three Kings have come. Ovaj se komorni ansambl posebno istakao interpretirajući djela suvremenih kompozitora. Characteristic Popular Tunes of the British Isles (2 sv. O. Sonate: za violinu i ĉembalo (klavir).duru. od 1951 profesor je muzike na Univerzitety College of Wales u Aberystwythu. 1949. M. 1878 — 90. A Study of the T ransition from the cantus -firm us . Fuller-Maitland. — Koralni preludij. Iberta i A. simfonijska pjesma A Vision of Life. 1952. LIT. Parodiemessen Palestrinas. Summary of the History and Development of Mediaeval and Modem European Aiusic. 1946. De Profundis. — F. Veoma su uspjeli i pojedini njegovi ciklusi solo-pjesama te zborovi a cappella. francuski violinist (Ferryville. J914. 1960. klavirski kvartet. 1887 (XX izd. za 5 timpana. 1956 i za violu i klavir. The Ari of Music. 1964. 1959. Bach's Adaptation of the Te Deum za ansambl blokflauta. — CRKVENA: Morning. 1960. 1951. 1954. Vintzius i dr. A Guide to Musical Thought. Muziĉkom preporodu u Engleskoj znatno su pridonijeli i Parry jevi spisi.ruĉno. STMW. 1921. C. Parodie und Kontrafaktur. 1920. A 14" 1 Century Parody Mass. toliko kao odliĉan pedagog i organizator. zbor i mali orkestar. ali je njihov prvobitni vertikalni meĊusobni odnos ostajao neizmjenjen. Job. — G. Slyle in Musical Ari. augmenta cijom. violon ĉelo. II. koncert za klavir. 1947. Comperea (misa Allez regrets prema chansonu Havnea van Ghizeghema) i drugih. Tehnika parodiranja ( -> parodija) posuĊenog predloška provodila se na više naĉina: kompozitor bi iz postojećeg tuĊeg ili vlastitog chansona. Pisk. u M iscelanea en hom en aje H . The Rationale und Tehnique of Borrovving in Franco-Flemish Parody-Compositions of the High Renaissance (disertacija). kao podloge za novo djelo. 3 uvertire. 1963. Hozvclls. burleske The Seargent-Alajor's Daughter. J. Considerazioni sui primi esem pi di missa p arodia. 1951. 1949. Hubert Parry. New York 1930. 1880. smatra se poĉetkom preporoda) i oda Blest Pair of Sirens. Colles. 1949). — SPISI: Pathways to Modem Music. u fmolu. Aspects of Medieval and Renaissance Music. 2 baritona i klavir (orkestar). Overture on Southern Folk Hymns. Lamentations and Praises za 9 limenih instrumenata i udaraljke. gudaĉki nonet. pritom su se preuzeti glasovi linearno. za engleski rog. u G-duru. ceiestu i klavir. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. zbor i orgulje (orkestar). New York 1966. simfonijska pjesma El Alamein. moteti. X 1918). koji imaju i knjiţevnu vrijednost. violinu i klavir. for the day za bariton. taj odlomak imitacijski razraĊivao ili se pak tokom stavka posve zanemarivao. dosegla je vrhunac u sloţenim kontrapunktiĉkim kombinacijama J. 1949 i Ballet music for Pageant of Pembroke. Bach. 1947. za fla utu. ed il primordi della parodia. Die asthetische Auffassung der Parodiemesse des 16.). Violinu uĉio u Lorientu. 3 suite. 1873 —93. DJELA. Opernparodie und Parodieoper. Solo-pjesme: 3 Songs za bariton. Sonatina za duhaĉki kvintet. PARODIJSKA MISA. — Klavirska djela. toceata i fuga i dr. dvostruki zbor i orkestar. Brumela). u kompoziciji se usavršavao kod H. Jahrh und erts. 1913. Ohlom). A ngles. — KLAVIRSKA: sonata. 1900 i 1911. u G. 1893 (prošireno pod naslovom The Evolution of the Ari of Music. The Music of Parry and Stanford. Muziku studirao u Londonu (B. za violu i komorni orkestar. Music and Letters. Rcdlich. Nakon studija na Juilliard School of Music u New Yorku (P. 1958. 1897. 1883. brojni ciklusi solo -pjesama (12 ciklusa English Lyrics). XII 1919 —). — A. Jacobus Gallus. di Lasso i nadasve Palestrina. Zborovi. O. Procvatu engleske muzike on je pridonio koliko svojim stvaralaĉkim radom. 1959. Fantasy Trio. u tim se djelima vidi njegov osobiti smisao za postizavanje snaţnih efekata s ve likim zborskim blokovima. ostajao obiĉno nepromijenjen. KMJB. 1948. ORKESTRALNA: Fantazija. B arcelona 19 58 — —61. 1880. DadĊsen. Ostali su ĉlanovi Parreninova kvarteta: Jacques Ghestern (od 1963). H. 1905. Kongresni izvještaj. Ch. simfonijske varijacije. Lenaerts. Coplanda u Tanglevvoodu i kod A.). 1952. v. ameriĉki kompozitor i muzikolog (Ply mouth.: P.

a uz to bio i muziĉki kritiĉar lista The Morning Post (1834—48)Najpoznatije je njegovo djelo duet F!ow Gently Deva. franc. kao i Partita sopra l'aria di Fiorenza saĉuvana u rkp. Wales. balade i dr. estonski kompozitor (Paide. 1598) i G. u stvari. Oberoris Oath. U horskoj partituri još se ranije (u XVI v. 1961. Joseph Parrv. 1726 —31 i 3 Partiten za solo violinu.. Kongresni izvještaj. 1814. 1871 —80 profesor muzike na University College of Wales u Aberystwythu. Wagner. Fellerer. I. pri tome su se niţi pisali ispod v Isti princip primenjivao se i u instrumentalnoj muzici: instrun ĉiji tonovi idu u više registre notirali su se u gornjem delu p ture. 1958. — VOKALNA. (preteĉa partiture) . 1600) pa Concerti ecclesiastic Viadane (1602). 1883. partire dijeliti). oko IX—i> zatim sa notnim znakovima. za trzalaĉke instrumente ili za komorne sastave (npr. velški kompozitor (Merthyr -Tydvil. Utrecht 1952. 6 Partiten za klavir. oboa. najpre u Italiji. Ali u daleke prethodnike p ture mogu da se uvrste najstariji zapisi višeglasne muzike kojih se već pojavljuje princip vertikalne koordinacije gla.) ustalio rasp glasova od viših na niţe.). A Second Series for Pianoforte or Harp.. pjesme i dr. napuštaju se sastavi ad libitum u korist unapred pi sanih. 1896. di Rorea '.). Casmallon. 1820 osnovao društvo za gaj enje pjevanja uz pratnju harfe Cymdeithas y Canorion. 1902. U novije doba ponovno se susreće p. skica za partituru na kojoj su pojedine skupine instrumenata (duhaĉi. podjela. oko 1720). 42 za klavir i orkestar. 1880. Brojni zborovi. Saul of Tarsus. Sparti ta. drvena ili kamena ploĉ urezanim sistemom linija. vokalr. n.: K. PART'ITA (od tal. i tito per canto e pianoforte). 1964. a ostali niţe od njih. Studirao na Royal Academy of Music u Londonu.42 PARRY — PARTITURA ziĉkih dela komponovanih za više deonica koje su rasporei vertikalno jedna ispod druge tako da omogućuju taĉan pre nota koje istodobno zvuĉe. — Isti. Partitur). i to kao naslov većih djela (A. išĉezava. gudaĉi itd. Perija (£>. Petrassija). partizione. (ili partia ili na njemaĉkom Parthie. — SPISI: II Puntello or The Supporter (osnove muziĉke teorije). franc. sa novim formama. klavirske kompozicije. sprezzatura. Ać. kao što su La Folia. spartiti et aceomodati per sonar d'ogni d'istrumento perfetto. (engl. a Schonberg je prvi ĉak i objavio svoju kompoziciju u formi particelle {Vier Lieder op. 1826.). Njegova opera BloĊzoen prva je velška nacionalna opera. V 1841 — Penarth. to su u poĉetku ruko] prepisi kompozicija. Istorija partiture u današnjem njenom znaĉenju pove je uglavnom sa razvojem orkestarske muzike što se izgra od XVII v. orkestralne partite L. John Parry. Der Partimento-Spieler. njegovala se u XVII i XVIII st. Nadovezujući se na neoklasiĉni stil. engl. score. orguljska ili klavirska p. Kuhnau. Virginia. PART. 1689. — VOKALNA: oratorij Pas du monde.: K. 1890. 1968. tal. Takve ostinatne varijacije komponirale su se za instrumente s tipkama (Frescobaldi. 17. Particelle su ostavili Schubert (simfonija u h-molu »nedovršena«). A Trip to Wales. Rowlandsom). F. — IZDANJA: zbirka velških na rodnih pjesama Cambrian Minstrelsie (6 sv. 1893 (sa D. 3 ili više crtovlja i sluţi kao nacrt za konaĉnu izradbu partiture. I prve štampane part iz 1577 imaju istu namenu: zbornik Mušica de diversi aute partite in caselle per sonar d'instrumento i zbirka C. 1964. kod nemaĉkog teoretiĉara Lampac (traktat Compendium musices. primerci prave notacije u partituri. Documenti definitivi sulla partita. — Ballet comigue de la Royne. sve udvojene (unis deonice pisale su se na jednom sistemu bez obzira na vrstu.).) notirane odvojeno svaka na svo m crtovlju. nem. Stimmbiicher). PARRY. kontrapunktiĉka vjeţba u improviziranju. a troglasne na crtovlju od 12 { lelnih linija na kojima se note što istovremeno zvuĉe vertit poklapaju. II 1903). Poĉetkom v. Pre toga. Evans. djelić. 1615—27. 1878. panova f trublja. Kongresni izvještaj. suite. X. krummhorn. ital. . The Birds i Joseph. Debussy i dr. predoĉavala st \ broj muziĉkih deonica. Toccate e Parlite d'Intavolatura di cimbalo. Lloyd Davies. U doba kasnoga baroka izraz p. i madrigali. Od sredine XVII st. on je u toku svoga kretanja prelazio iz dionice u dionicu tako da se sastojao od dijelova obiljeţenog basa. partition pour chant et piano. a najviše za kontrolu harmonijskog toka kompozicije. DJELA. kao i od dijelova tematski izvedene melodijske linije. vocal score. naovamo. G.. partition. 1807. LIT. Estonija. kao npr. 1963 i 1966. An Account of the Rise and Progress of the Harp.). 1832. PARTICELLA (tal. jer se osniva na sist od nekoliko petolinijskih crtovlja. 1958. kantata za djeĉji zbor.: KOMPOZICIJE i OBRADBE (za Vauxhall Gardens): Harle quin Hoax. je npr. Okosnica (polifone) kompozicije koju je trebalo improvizirati bio je zadani glas. XVI st. vokalne solistiĉke taĉke i instrumentalne partije t stavu: kvintet gudaĉa. djeluje kao slobodan u mjetnik. J. Sa ovog arhaiĉkog naĉina notiranja in corpo p se na horske knjige i zatim na pojedinaĉne sveske. Cardiff. The Wehh Harpcr (2 sv.: F. Origine e significato di repicco. . 22 za glas i orkestar). LIT. Na pre u XVII v. 21. najpre s pomoću dijastematski rasporeĊenih slogova teksta. 1966. prethodno već objavljenih u pojedina« svescima za svaku deonicu. — C. P. 1582 štampa se u Parizu prva 01 tarska p. Sylvia. X. 1804. horskih knjiga (-> Chorbuch. 2 koncertantne violine i continuo). Ali p. ĉestica. INSTRUMENTALNA: uvertire. Cofiant Joseph Parry. Casella. Flutc and Violoncello (velske melodije). Ariantuen. Torrefranca. 1537) prvi put takva tabula coi sitoria dobiva izgled moderne partiture. kompozicije za više deonia sale su se u obliku tzv. LIT. u njoj se vokalne deonice nalaz posebnom sistemu. — DRAMSKA. Joseph. Credo za zbor i orkestar. Cardiff 1921. — IZDANJA: The Ancient Brilon's Martial Music (velške melodije obraĊene za vojnu muziku). flauta. DJELA. kao što su opere J. a ne instrumenata. delo u kome se izmer horovi. Od 1809 godinama komponirao djela za popularne priredbe u Vauxhall Gardens. 1962. naziv p. gudaĉki kvartet. izraz kojim su se u razdoblju baroka oznaĉivale najprije varijacije s odsjecima (parti) na karakteristiĉne ostinatne modele onoga doba. tabula compositoria. 1834. ostavljajući najniţe mesto za genera Tako su ponekad još kod Mozarta prve violine rasporeĊene najviša deonica. Bestehend in Sieben Partien . 1895 i King Arthur. 1829. DJELA (izbor). Opere: Blodvien. je još u doba baroka. 2 knj.. The Maid of Cefu Idfa. cink. pojavljuju se. se sastoji od 2. The Prodigal Son i Nebuchadnezzar. ORKESTRALNA: 2 simfonije. 1892. U partiturama pretklasiĉnih simfonija ĉesti Ak£& taknuo u sviranju dvostrukog flageoleta. P. 3 laute. Dallapiccole. pjesme. 1821 — 29. Caccinija (Euridice. IX 1935 —)• Studij završio na Konzerv atoriju u Tallinu. 1816. *k SEC JSU ■u OtO'O PARTITURA (engl. Bamberg 1953. La Romanesca. Partita op. Ghedinija i G. MGG. 1963. postepeno prihvatio dodekafoniju i druga suvremena kompozicijska sredstva te se uvrstio u istaknute sovjetske umjetnike svoje generacije koji traţe vlastiti mu ziĉki govor. Svrha partimenta bila je razvijanje vještine improviziranja i pratnje prima vista. Mušica sillabica za 13 instrumenata. a namenjeni instrumentima sa kama (tzv. Collage on B-A-C-H za komorni orkestar. 1897. balada Jenny Jones. grafiĉko predoĉivanje muTabula compositoria. S. MGG. Handel ĉesto notirao oboe i prve violine ili violono fagot »kao jedan te isti glas«. postoji i tzv. 1839 i 1848 i dr. God.. na koje su se glasovi šivali u zgusnutom slogu. Bach. harfa. Neue Clavier Ubung Erster Theil.. vodio smotre barda (Cymmrodorion i Eisteddfodau). Perpetuum mobile. uvodi se tzv. za orkestar. PARTIMENTO (tal. partita. book) ili u obliku zasebnih svezaka za svaki pojedini glas (< Part books. Particell). II Ruggiero i si. An Account of the Royal Musical Festival held at Westminster Abbeye in 1834. ĉlanci. Arvo. njem. G. razdioba). Leipzig 1940. — Partita za klavir. ricercare. 1834. Lloyd Davies. a 4 vod. uzduţ spojenih taktnim crt U drugoj polovini XVI v. Kantare: Cambria. partitura. bubanj i orgulje. koncert za violonĉelo. trombon. Oratoriji: Emmanuel. u rukopisu Arundel (XII gde su dvoglasne kompozicije zabeleţene na crtovlju od < jednako razmaknutih linija. 1962. pa se Haydnova djela — 6 Feldparthien za duhaĉki oktet (oko 1780) i 6 Feldparthien za sekstet (oko 1765) mogu smatrati iznimkama. ulazi u partituru generalbas kao temelj. Pro et contra. od 1888 do smrti docent na University College u Cardiffu. Partien) upotrebljavao se i kao sinonim za -> suitu (J. obiĉno 10. Uz orkestarsku partituru za orkestE dela i horsku partituru za horska dela. LIT. Iste meno. njem. God. A Selection of VCelsh Melodies zuith Symphonies and Accompaniments (3 sv. u traktatu o ranom organumu {Mušica enchiriadis. C. a iz orkestarskih deonica naĉinjen je klav izvod.: C. a izvodila na instrumentu s tipkama. doktorirao 1878 na Univerzitetu u Cambridgeu.

ako zvuku najbliţi drvenim duvaĉkim instrumentima (nekada su se instrumenata ima. Sa vremenom se pojavila teţnja da se odvoje instrumenti iste vrste u grupe: drveni duvaĉki. Riema nn se izmeĊu udaraljki i gudaĉkih instrumenata. iznad partiture. visini registra glasa: sopran. Tek beĉki klasiĉari uvode takav raspored instrumenata po grupama koji se zadrţao do danas. još su kod Mozarta. H. klarini (trube). na primer flauta iznad violine. uz razne varijante i proširenja. zbog toga što ĉine za sebnu U kamernim delima raspored instrumenata je sliĉan rasporedu grupu. . Creuzburg {Partiturspiel. a ispod njih su viole. Lowinsky. U rukopisu Schubertove »Nedovršene simfonije«. jer su njihove deonice pisane u tonali Ako je više solistiĉkih instrumenata iste grupe. E. AFMW. Sviranje partitura obavezan je predmet U operskim partiturama. kao i u partiturama vokalno-instru. samo što se klavir. (divisi). Kl(B) tromboni. hor 1. tenor. Jour- . i to prvo solisti (po (Anleitung zum Partiturspiel. Wagnera se uz ga partituri se povezuju pored zajedniĉke spojnice. H. kod njih se moţe izdvojiti jedan ili više sviraĉa — solo (ili U novije vreme ĉine se pokušaji da se pojednostavni slika soli). 4 sv.23. Unutar pojedinih grupa instrumenti su rasporeĊeni prema registru od viših na niţe. vokalni solisti i hor stavljaju Metodiĉke priruĉnike napisali su o tom predmetu H. pa ĉak i kod Schuberta. Jahrhundert. K. a zatim Ein Ubungsbuch. Tuba Udaraljke: grupa solista (concertino) izdvaja iz orkestarske grupe (ripieni). Einheitspartitur) što obiĉno stoje u partituri. istovrsni instrumenti vitiĉastim akoladama (npr. a neki su ĉak raznih grupa (duvaĉki i gudaĉki). mentalnih dela (kantata. danas se — da budu preglednije — preraĊuju i pišu Horne Trube prema današnjem rasporedu. limeni duvaĉki. Wagnerove tube (Horntuben). l.PARTITURA 43 se na vrh postavljali timpani. mada su trube višeg registra. stavljali iznad generalbasa. prvo se piše tetima sa predznacima koji se razlikuju od predznaka u crtovlju onaj sa višim registrom (violina i violonĉelo). stavljaju se onim redom kojim beleţili sve deonice u istom kljuĉu (tzv. B. grupe. što ga ti instrumenti proizvode. ponujući instrumenti.za dirigente u nastavi visokih muziĉkih škola odnosno akademija. transostalih. 3603. sreće se ponekad deonica soliste na vrhu iznad svih orkestarskih deonica. U svakoj grupi instrumenti su i dalje rasporeĊeni po opštem principu partiture: oni koji proizvode visoke tonove nalaze se gore.?JH. violonĉelo i na dnu kontrabas. instrumenti su rasporeĊeni tako da se violine (I) nalaze na vrhu. Ako dolaze solistiĉki instrumenti iz realnom zvuku. a ispod njih se redaju instrumenti sa niţim tonovima. (F) instrumenti Udaraljke Harfa (harfe). pisane drukĉijim ras Kontrafagot Limeni duvaĉki instrumenti: poredom. njihove deonice su već u XVII v.'V E. I i II violina i si.). trublje i rogovi. partitura Fagoti hor. 1103. celesta Instrumentalni ili vokalni solista. R. Drveni duvaĉki instrumenti: Mala flauta (piccolo) Flaute Oboe Engleski rog Klarineti Bas-klarinet f. Kod R. naroĉito u delima kasnih romantiĉara (R. II) horne. — E. gudaĉi i udaraljke.. Najveće poteškoće pri ĉitanju partiture ĉine tzv.4. (F) Gudaĉki instrumenti Orgulje Pk. bas). Doduše. LIT. klarineti. a ako su instrumenti drugih deonica. Zbog veće preglednosti u moder upotrebljavali zajedno sa fagotima). Partiture kompozicija ranijih autora. mala fla Gudaĉki instrumenti dele se ponekad u dve ili više grupa uta i flauta. Današnji je raspored instrumentalnih grupa u velikoj orkes tarskoj partituti: Drveni duvaĉki instrumenti Limeni duvaĉki 8. klavir. stavlja u dnu partiture. bariton. još' i poje horne na laze još i tzv. 1956—60) i dr. K. MeĊutim. vezana sa poveća njem orkestarskog sastava. Tako se npr. zatim flaute. U partiturama XVII i XVIII v. Saksofon Strauss. Timpani Takva partitura pokazuje ovaj raspored: Concertino Zvona I Violina Ĉinele II Violine Triangl (Viola) Gong Violonĉelo Mali i veliki bubanj 1 dr. u XIX v. Ako je kompozicija pisana i za vokalnog ili instrumentalnog solistu. a i zato što su od limenih duvaĉkih instrumenata po u orkestarskoj partituri. tada njihova deonica dolazi na zasebni linijski sistem. horne. 1902). E. Schviartz. On the Use of Scores by Sixteenth-Century Musjcians. što je vrlo pregledno. duvaĉi ĉešće uklopljeni medu gudaĉe. definitivno se ustalio raspored istovrsnih instrumenata po grupama koji je ostao u osnovi do danas nepromenjen.: R.oboe. Tili Eulenspiegel. a uz trube i noj dine grupe instrumenata posebnim uglatim akoladama. Zur Partitur im 16. Stoga su neki autori zapisivali te deonice prema isti. timpani. u partiturama concerta grossa. V. 1919—2°.-Fag Wagner). a unutar bas-truba. prvo se stavlja prvi solista. U nekim se sluĉajevima ipak za Tromboni drţava stari raspored. meĊutim nije prihvaćeno. oratorijum). TVp Tb. fagoti. Gudaĉki instrumenti: Ripieni I violine I Violine II violine II Violine Viole Viole Violonĉeli Violonĉela Kontrabasi Kontrabasi U grupi limenih duvaĉkih instrumenata na prvo se mesto stav ljaju Ĉembalo (I. alt.

XII 1951). klaviri udaraljke. Izraz se pojavljuje poĉev od XVI st. CoBeTCKaH My3biKa. Schiitz. 1961 osvojio prvu nagradu na Evropskom festivalu pjesme u Cannesu. Concerts populaires su se odrţali do 1884. nal of the American Musicological Society. von Fischer za prvi tip upotrebljava te responzorijska pasija. 1914. passio patnja). di Lasso. prokomponirana p. G. Asola i dr. Z ralnu izvedbu danas je obavezno vatikansko izdanje grego skoga korala iz 1917. Kao dirigent potpuno se afirmirao 1851. Kodalva (kompozicija). 98) iz XIII ili XIV st. W. Walthera (oko 1530). Bartoka. 1957. Obrechtu). povijest muke i smrti Kr prema tekstu evanĊelja. Th. Waldtnann. G. PASDELOUP. Melanges d'histoire et d'esthetique musicales. P. Od 1900 radio u Rumjancevskom muzeju. Concertino za gudaĉki kvartet. EvanĊelist. passaggio).!. Posebno velik opseg glasa u visokom registru omogućivao mu je da ponekad pjeva i baritonske uloge. 24. pojavljuje se : ko. 11. Marku. Kasnije p. prema fiksiranim obrascima recitacije. Meiland. španjolski naziv. Lenjina). Po F. A. djel ponegdje pogrešno pripisivalo J. gdje je zatim predavao solfeggio (od 1841) i klavir (od 1847 profesor). Osim već navedenih djela vaţno je spomenuti pasij Regnarta (prije 1583) i 3 pasije J. Medu katoli kompozitorima XVI st. Studien zur Geschichte der »Kunst der Fuge«. francuski šansonjer i filmski glu mac (Pariz. Od 1938 u Izraelu. prvi p djelu J. LIT. Zur allgemeinen Problematik des Notationsprinzips Partitur. meĊutim. flautu i klavir. Rimu i C1924—30) u Teatro Colon u Buenos Airesu.: M. koje je osnovao 1861. 26. A. PASIJA (lat. nnmuuiiKuu u ucmopun go3HuKHoeeHun eu zbornik CoBeTCKaH My3biKa. MG G. de Sermisy. od 197c pisane su samo dvije pasije na dva dana velikoga tjedna. Byrd. Veliko znaĉenje imala je njegova suradnja s poznatim zapisivaĉem ruskih narodnih melodija M. Kivrat Adama za glas. On je zadrţao osnovne gregorij. 1960). O. na sveĉan i izdil ciran naĉin kake izvodila. X. Beber). litterc koja pojedinim gama« USIICHRKTI (Evanc Isus. Sn. Historia des Leidens u. Berlin 1957. G. — Th. prva viola Filharmo nijskog orkestra i ĉlan Izraelskog kvarteta. Od 1951 direktor je Muziĉke akademije i profesor Univerziteta u Tel Avivu. 1962. Luki i Ivanu). BacuAuu Cepzeeeun KajiunnuKOe. Spomenica C. 1916—17 (poljski prijevod 1951). 1934. Moberg. odnosno diminucije u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici. oko 1450) i rukopis Est M 1. talijanski pjevaĉ. sovjetski muzikolog (Moskva. Prvi dokument takve prakse je rukopis iz Salisbi (Parma. PASHALOV. i odnosi se na vrstu improviziranog ukrašavanja. 1947. Wjatscheslaw Wiktorowitsch Paschalow. zborovi. 1958. Berlinu i Budimpešti. pojavila se a XVI st. 1962. klavir i gudaĉe. X 1907 —). 1962. Clercx-Lejeune. prolaziti i calle ulica). ostala pi naĉna lica i i grupe. 1948. Pjatnickim. Jachet iz Mantove. kao i ' mase naroda. Bogat izvorni materijal responzori pasija saĉuvan je iz XVI st. Imao je neobiĉno širok repertoar. 1958. DJELA: O030P My3biKaAbnou KOHcmpyKiiuu 3anucaHHbix Ai. Agada za violu. Studirao u Budimpešti kod J. U novije vrijeme postiţe uspjehe kao televi zijski voditelj raznovrsnih programa. de Victoria. C. nom tri. MGG. Studij završio na Pariškom konzervatoriju. raniji primjer je pasija A. U akordiĉnoj pasaţi prevladavaju figure rastavljenih akorda. PvccKaH .44 PARTITURA — PASIJA KHura o EeTXOBeHe. Kade naziva dre skom pasijom onu u kojoj se samo upravni govor tretira višegl dok se preostali tekst i dalje izvodi koralno. kvintet s flautom. UloneH u nOAbCKan napodnan My3uKay My3bn<ajrkHbiH cOBpeMeHHHK. B. osobito u Italiji i Njemaĉkoj XVII st. K. ] goĊujući je njemaĉkom jeziku. riftmuuuKUM soponeoKCKuK neceiib. 1959. Afirmirao se najprije kao filmski glumac (Velika igra. kraći ili dulji ukrasni slijed tonova u brzom tempu. po Njemaĉkoj u raznim preradbama. V 1873 —• Lenjingrad. Hubava (violina) i Z. Nastupao zatim u Torinu. 1962. — Isti. — VOKALNA: fantazija na jemenske teme za zbor i orkestar. 1959. Kucejiee. M. Yiskor za violu (ili violinu ili violo nĉelo) i gudaĉe. — Kompozicije za klavir. kasnije se pjevanje podijelilo '. — Responzor pasiju preuzela je i protestantska crkvena muzika. Blumeu. MGG. pa i u odlomcima povjerenim evanĊelistu. obiĉno virtuozno razraĊen neki motiv kompozicije. }Ku3Hb umsop* !938 (proš. 1946. se izvodi na naĉin sveĉanoga liturg ĉitanja (lat. Vulpius). E.12 (Colim u Modeni (oko 1480). francuski dirigent (Pariz. Jean-Claude. Itnprovisation and Niggun za harfu. Višeglasje i naslovna strana. Fremiot. fantazija Ein Gev. Dva koncerta za violu: I. ORKESTRALNA: koncertantna simfonija. Sadrţajno je p. od 1917 vodio muziĉki odjel muzeja (od 1925 Biblioteka SSSR V. Scandello. von J. PARTOS. 1855—68 profesor zbornog pjevanja. Zlokobni susreti. London. a odrţavali su se u Cirgue d'hiver (5000 mjesta uz vrlo pristupaĉne ulaznine). Udaljivanje od cant us firmusa opaţa se i u pasi u kojima se jednoglasje odrţalo samo uz pripovjedaĉev ' (A. X. DJELA. VIII 1887). Sterbens. Sastoji li se preteţno od ljestviĉnih tonova. Pjevanje uĉio u Rimu kod A.t medu nekoliko izvoĊaĉa. Od 1926 do 1942 pjevao svake sezone na milanskoj Scali. Pessine. Trstu. na njima je izvodio najviše djela klasika. ide u red najboljih poznavalaca slavenske narodne muzike. prokomponirana pasija. a odavaju utjecaje Z. Song of Praise. Završio historijsko-filozofski fakultet u Moskvi (1895). lai bae) propisuje ĉite tonske v theum Dionica Krista vjerena je najdi dionici. Jeppesen. 4 pjesme za glas i orkestar. X. 1944 i dr. Jakobi. E. de Longuevala (oko 1500. U p: N ibkt'iVM nificativae. Poĉev tega vremena U2 se upisuju poj slova (lat. PycCKan tneMamuKa 0 npou3eedenunx EemxoeeHa. Waltherove pasije. ali je propagirao i djela suvremenih francuskih i stranih kompozitora. 1954. X 1927 —). giiu. Dje Kunst des Partiturspiels. Mani M. Kodalva i B. B. T. zatim i kao pjevaĉ. Latomasok za flautu. Bach. a 1868—69 bio je direktor kazališta Thedtre lyrique. 1951. passage prolaz. PASCAL. Et par notationstekniske problemer. Milanu. F. Vjaĉeslav Viktoroviĉ. Schir Tehilla. obnovljeni su 1920 kao Concerts Pasdeloup. izd.: B. Julcs-Etienne Pasdeloup. — K. 1. Dmuyot. Evand (štioca. Beitrage zur Musikwissenschaft. Jednoglasne ralne lzvc dbc . a za drugi. s kojom je prireĊivao koncerte u dvo rani Herz i u Gradskoj vijećnici. 1952. tal. komponirali su latinske responzorijske pasije V. Stockholm 1961. Najĉešće je p. —* raniji dosad poznati dokumenti višeglasja u responzorijskoj jesu traktat iz Fiissena (oko 1450). Ogledao se i kao kompozitor. naziva se Ijestviĉna p. koncert za violinu. prvobitno za uliĉnu muziku koja se svirala poput koraĉnice prigodom mimohoda kapele ili se pjevala kao uliĉna serenada. postaje bitni sastavni dio bravuroznih kompozicija ili etida. ledio).. 1951). like biblijske radnje kakvu donosi pasija. Odon. h O. God. PASAŢA (od franc. Aldqdmdt za flautu i gudaĉki kvartet. S. prijepis osamostaljivanje dionica pruţali su mnoge gućnosti za sugestivno oţivljavanje bogate i dramatski r. Biblioteca Palatina. a c ce svih ostalih ba najvišem reg Dok je isprva cio bio povjeren j> osobi. izraelski violist i kompozitor (Budimpešta. prva je vrsta pasije koral druga figuralna. pripovje —• srednjoj. svaki put iz jedn< ĉetiri evanĊelja (po Mateju. IX 1819 — Fontainebleau. Polifo: se dijelovi pri tom sve više oslobaĊali cantus firmusa (kc dotle uzimao iz jednoglasnih. 1955. E. solo-pjesme. Tancredi. pod vodstvom dirigenta Rhene-Batona. 1 sezu u sre dnjov) nu kršćansku PASACALLE (od španj.. D. nacxaJiOB. 15. Jules-Etienne. I. postavši jednim od njezinih najistaknutijih ĉlanova. Prokomponirana (motetna) p. God. Veliku su popularnost stekli njegovi Concerts populaires. — S. u kojim samo turbae višeglasne. se do 1969 ili pjevala na ĉetiri dana velikoga tjedna. 13. D'une ardoise aux partitions du XVI e siecle. debitirao 1918 u Vicenzi. U katoliĉkoj liturgiji p. zatim isto što i -* passacaglia. Pasiju koja je višeglasna. 1955). Više je puta nastupao i u operi Metropolitan u Ne\v Yorku (1929—33) i na drugim velikim opernim scenama. I 1893 —). najĉešće virtu oznog karaktera. passar proći. — Obradbe ruskih narodnih pj LIT. Gallusa (1587). a studij kompozicije na školi Moskovskoga filharmonijskog društva (1904—10). 14. B. — H. rukopis Egerton 3307 (B Museum. Hoke. L. 1962 i dr. Nje gove se kompozicije ĉesto temelje na folkloru. npr. Gue. z va Romanusova s PASERO. H. naišle su na velik odjek i proširile XVI i XVII st. koralnih odlomaka pasije) i prema izraţajnijem tumaĉenju teksta (J. 1962. Ĉlan orkestra u Luzernu. 1957. P. naziva motetnom. zbornik KoHuepTbi IlHTHiiuKoro c KpecTHHajKbi. kombinirana od oba ova elementa. kada je osnovao Societe des jeunes artistes du Conservatoire. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta (II. melodijske elemente i time saĉuvao pasiji karakter recitacije. 1927. Partitur. bas (Torino. 1860 —73 vodio muške zborove (orpheons). Escamilla u Bizetovoj Carmen. 1949 i II. M. Gesius.

Njegovi su historijsko-stilski korijeni ne samo u oratoriju (pojavio se u Italiji oko 1600) nego i u pasijskoj laudi (od XV st.. Bacha. u nekim muziĉarima budi jaĉi interes za pasiju. Vrisnika. U crkvenim obrednim obiĉajima s otoka Hvara zadrţala se do danas tradicionalna velika pasijska procesija. Die mehrstimmige Vertonung des Evangeliums. Sebastiani. 1929. gdje je jedna pasija popraćena neumatski notiranim melodijama. novijeg je datuma: komponirao ju je 1815 Rochus Dedler. AFMW.. Selle (oko 1640). Kongresni izvještaj. Ĉuveni tekst B. — U Italiji oratorijska pasija nije odigrala znatnije uloge. 1948). J. Iz takve se prakse ubrzo razvilo dramatizirano prikazivanje. — A. Migota (»La Passion«. 1935). PJB. 1931. zapoĉinje razdoblje pasijskog oratorija pred kojim uzmiĉe oratorijska pasija. G. Base l 1949. Keiser i G. Majstorsko djelo te vrste je pasija L. Theile. korali. AFMW. — H. Zur Geschichte der Passionskomposition des 16. Gerbcr. donosi govorene i pjevane latinske rijeĉi evanĊelja. U nizu tih djela najpoznatije je »Die sieben letzten Worte unseres Erlosers am Kreutze« J. J. Uvode se alegoriĉka lica. Prvim talijanskim pasijskim oratorijem smatra se »Oratorio per la Settimana Santa« L. najprije na latinskom jeziku s odgovarajućim liturgijskim (koralnim) napjevima zatim i na narodnim jezicima (-> liturgijska drama. Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft. Schmitz. G. Leipzig 1931. J.. B. W. La Passion. G. Keiser (1712). bliza latinskom oratoriju XVII st. C. Schutz. Telemann (oba 1716). Die Anfange der deutschen Passionshistorie. LIT. Autori su obiĉno manje po znati ili anonimni crkveni muziĉari. u Italiji se vrlo ĉesto komponiraju samo tur bae u vrlo jednostavnom višeglasnom slogu. pred portalom. Vrijedni su doprinosi K. U ulomku lat. Haydna (prvotno za gudaĉki kvartet. Poetizacijom muke Kristove stvorena je mogućnost za naglašavanje meditativnih elemenata i za snaţno isticanje afekata. Fischer i W. Latinskim su se tekstom sluţili J. Pored toga. Poĉetkom XVIII st. AFMW. S. orguljaš iz 1 Ai Oberammergaua. Grundsatzliche Bemerkungen zur Geschichte der Passionshistorie. Hunolda. — A. — Isti. Na novoj koncepciji poĉiva kompozicija K. . prokomponirana p. . MGG. Berlin 1960). a Burek (1568). nastalo je malo pasija znatnije vrijednosti. 1931. Matthduspassion. Schiitz und ihre Wiederbelebung. Mattheson (1718) i dr. je oratorijska pasija. bile raširene osobito u Dalmaciji. Giitersloh 1929. J. Posebno mjesto zauzima H. Jahrhunderts. uz primjenu suvremenih muziĉkih sredstava. Vrbanja. Distlera (»Choral-Passion«. — W. A4onats sehrift fiir Gottesdinst und kirchliche Kunst. Adamst. Luthcr -Jahrbuch. Zur motettischen Passion des 16. Schmitz. U toku vremena nastao je u Njemaĉkoj golem broj oratorijskih pasija. Po uzoru na latinski i talijanski oratorij XVII i XVIII st. Schneider. Koln 1958. sepolcri). meĊutim. Italienische Quellen zur Figuralpassion des XVI Jahrhunderts. Grauna (1755). U katoliĉkoj crkvi se već u XII st. U Hrvatskoj napisao je istaknuto djelo B. Die altesten Passionsmusiken. Ać. koje se izvode u obliku nastalom 1634. 1920 (II izd. zatim i izvan crkvenih prostora. Spitta. Najstariji primjerci latinskih pasijskih igara nalaze se u rukopisu iz Benediktbeura. zvanog Menantes (1704). Galliculus. ona usvaja recitativ uz instrumentalnu pratnju (tekst EvanĊelista izvodi se u stilu baroknog recitativa). s kojom se te igre danas izvode. Papandopulo (»Muka gospodina našega Isukrsta«. Kiihnhausen. Blankenburg. Schweizerisches Jahrbuch fiir Musikwissenschaft. Die mitteldeutsche Choralpassion im 18. puĉanstvo iz Jelse. — J. 1904 — 05. Mateju i Ivanu). Funcke. Johann Walter und die altesten deutschen Passionskompositionen. oslanjajući se većinom na tekstovnu kompilaciju (summa passionis). — R. Lanza Del Vasto. U noći izmeĊu Velikoga ĉetvrtka i Velikoga petka. Zur Geschichte der deutschen Choralpassion. 1926. Napjevi su i u tim puĉkim pasijskim igrama većim dijelom potekli od tradicionalnih melodija gregorijanskog —> korala. Prvo takvo djelo je »Der blutende und sterbende Jesus« R. Schiitz sa svoje tri pasije ("po Luki. Taj stil. Jahrhunderts in Italien. Oberitalienische Figuralpassionen des 16. Zur Ge- 45 J. PASIJSKE IGRE (od lat. u ĉijem izvoĊenju ponekad sudjeluju i vjernici. Iznad svih dostignuća izdiţu se dvije pasije J. Lott. — Isti. — K.: F. — Razvoj responzorijske i prokomponirane pasije uglavnom je završen u prvoj polovini XVII st. S. — Isti. dramsko prikazivanje Kristove muke. Fischer. 1939. Najvrednija meĊu rije tkim djelima na talijanskom tlu je pasija A. — P. Medu njihovim kompozitorima istaknuto mjesto zauzimaju J. U katoliĉkoj se liturgiji preteţno dalje izvode djela iz XVI st. Jahrhundert. pasijske igre iz Montecassina (XII st. — O. Stablein. H. Gregorianische Formen lehre. neki kompozitori konzervativno nadovezuju na responzorijsku pasiju iz XVI st. Einfiihrung in die Gregorianischen Melodien. S. Flor. Nef. u njemu više nema biblijskih rijeĉi ni crkvene pjesme. oratorijska verzija oko 1796). ZFMW. Gerhardt. Berlin 1960. Passion. Najpoznatije su do da nas ţive puĉke p. H. R. 1935. Resinarius. Fischer. Thomasa (»Passionsmusik nach dem Evangelisten Markus«. u djelu Musik in Zeit und Raum. — G. naziv je tih odlomaka punti della passione. Arije donose tekstove iz meditativne lirike. Schneider. Prve oratorijske pasije komponirao je Th. — K. Epstcin. 1933). Die Passionen von H. — K. ali sadrţavaju elemente starije tradicije.U Hrvatskoj su p. Pitava i Svirĉa. Giitersloh 1893. 1942) i F. Schiitz und seine stilgeschichtlichen Grundlagen. -> misterij). — B. Die altere Passionskomposition bis zum Jahre 1631. Bitna je znaĉajka pasije (u tome se razlikuje od oratorija) št o zadrţava biblijski tekst i što se kao umeci (osim arija) pojavljuju protestantske crkvene pjesme. Rossija (oko 1643). i u XIX st. PJB. Aus der Friihgeschichte der deutschen Generalbasspassion. X. Leipzig 1893. Leipzig 1921 ( I I izd. J. Spitta. naprotiv. — K. osobito uz muziku C. 1954. Scarlattija (oko 1700). — K. Muzika. Jahrhunderts. Hdndel i G. 1921. K. Bach. Od sredine XVIII st. Peppinga (»Passionsbericht des Matthaus«. ibid. Die Passionen nach den vier Evangelisten von H. Telemann. Ph. pasijski se oratorij u protestantskoj crkvi nije svagdje liturgijski izvodio. Die alte Choralpassion in der Gegenwart. — H. Bohm. nitko nije u pasiji nastavio. umetnute arije te samostalne instrumentalne odlomke. v. Kongresni izvještaj. Mainz 1955. Ameln. mystere de PSques. Schweizerische Passionsmusiken. Pariš 1951. Die Passionsmusiken von J. i. Gesius i dr. Das Passionsrczitativ bei H. Karakteristiĉan oblik u protestantskoj crkvenoj muzici od sredine XVII st. — A. Jahr hunderts. Muziĉki je vrhunac i u latinskim i u puĉkim pasijskim igrama redovito tuţaljka Marije. Halle 1935. Music and Letters. odigrala je znatnu ulogu. 1787. u Velikom tjednu prakticiralo ĉitanje Kristove muke po evanĊeljima s podijeljenim ulogama i dijalozima. — W. Wagncr. Neues zur Passionskomposition des 16. koraĉa u ophodu pjevajVići drevne obredne pjesme. Kade. Ramlera »Der Tod Jesu«.PAS I JA — PASIJSKE IGRE stantskoj Njemaĉkoj. Musik und Kirche. v. — Isti i C. 1959. B. po Ivanu (1723) i po Mateju (1729). u dvorištima samostana i na gradskim trgovima. H. Schmidt. 1965) koja. Keisera na tekst C. 1960. v. Schiitz stapa gregorijansku i njemaĉku protestantsku recitaciju s monodijskim principom oblikovanja. — H. iz Oberammergaua. 1939. prvobitno u crkvama. aulograf schichte der Passionskomposition von 1650 —1800. Pasijski je oratorij po tekstu slobodna pjesniĉka tvorevina. — F.) notirani su jedino stihovi Marijine tuţaljke. 1906. — M. B. Schiitz. Suprotno ostalim oblicima. III. — P. F. Bach und H. Motetnu pasiju na njemaĉke rijeĉi prvi je komponirao J. Braun. G. Brockesa »Der fiir die Šunde der Welt ge marterte und sterbende Jesus« komponirali su R. Pas sion Music before 1724. Martina (»Golgotha«. koja još uvijek ţivi u izvodilaĉkoj praksi. U pasijski oratorij ubrajaju se i kompozicije na posljednje Kristove r ijeĉi. — Talijanski pasijski oratorij pojavio se sredinom XVII st. u kojima je dramatizacija responzorijske pasije dosegla vrhunac. F. Beitrage zur Geschichte der Passion in Italien. F. 1962. 1927). PJB. U protestantskim zem ljama. i. Tek se u prvoj polovini XX st. Lechnera (1593). Pendereckog (»Passio et mors Domini nostri Jesu Christi secundum Lucam«. passio patnja). Ph. pa nastoje obnoviti stare oblike responzorijske i motetne pasije.) i u sveĉanostima u slavu Kristova groba u velikom tjednu (tzv. Moser. Znatnu ulogu odigrao je i tekst C. 1950). Hildesheim i Wicsbaden 1962). Die deutsche Passion von Luther bis Bach. J. Festschrift M. povezane sa psalmima i drugim liturgijskim tekstovima. E. Leipzig 1886. Schmitz. Ameln. Moser.

The Passacaglia in the Ti tieth Centurv. K ur PASSEPIED (franc. Apel) p. podrijet vjerojatno iz Španjolske. — A. 5 bizzarrie. Bach i G. PASSAMEZZO (pass'e mezzo. Djelo Cento partite sopra il passacaglio (K G. Štefanić mnoge tekstove pasijskih igara zapisane glagoljicom na staroslavenskom jeziku. F. 2 ca cia. — M. Autor teksta (oko 1000 stihova) tih slovenskih pasijskih igara bio je pater Romuald-Lovrenc Marušiĉ. Bernardo Pasquini. W. P. oko 200 arija uz b.). Za k la vir i z a o rgulj e : 3 5 so nat a za 2 ĉembala ). Pasijske igre su se odrţavale i u Koruškoj. Taj pasijski tekst je najstariji saĉuvani pisani spomenik slovenske dramske umjetnosti. F. Carniola. S. svirao ĉembalo u orkestru kazališta Capranica. Cvetko. 1958. Sokol. me polovica). nestaje iz muziĉke prakse. I 1894 — Cagliari. Webern. bez god. B. Ĉarobna frula i Cost fan tutte). Biber. a francuski autori njeguji i kao baletni stavak (J. The Operas of Bernardo Pasquini (disertacija. 7. . 1946. kojega su smatrali najvećim ta lijanskim orgulja u drugoj polovini XVII st. i. uĉenik L.und Klaviermusik 1700. Barblan. a saĉuvani fragmenti glagoljskih tekstova. Sv. H. Appiani). Kast i G. Landshoff (Alte Mcister des Bel c: bez god. Prema Th.) i dr. G. Frescobaldija najraniji je primjer passacaglie koja se naĉii variranja pribliţuje chaconni. osobito kao Kraljica noći i Fiordiligi (M ozart. Redovito je u 3/4 mjeri s karakteristiĉnim ritmom J . Bach). Histoire de la musique slovene. — F. 1589) stilizirani p brza pavana. XI 1710). 1916. Gervais. Hindemith. Izvestja Muzejskega društva za Kranjsko. pripremajući put umjetnosti D. X. najvaţniji je po svojim kompozi< ma za ĉembalo odnosno orgulje. Arbeauu {Orchesographie. S. Co. Der Passamezzo. M. »Gospin plaĉ« na otoku Hvaru. — INSTRUKTIVNA: Saggi di contrappunto. Melo passepieda u 3/8 mjeri s uzmahom. 4 passacaglie.S. P. Mušica d'oggi. na festivalima u Salzburgu (od 1931). Machabey.: C. Laura. I. danas Massa e Cozzile. a varijacije nisu meĊu sobno odijeljene. LIT. — . — M. nego se nade zuju jedna na drugu. Tajni brak). Couperin.: B. MGG. Razvila se oko 1600 iz istoimenog starinskog plesa. E. Boghen. A.: A. Palermo 1959. Odak i LIT. LIT. VI 1942). LIT. paspy). ili J. nije bio samostalna kompozicija već varijanta neke pozi melodije. Oris gledališke zgodovine pri Slovencih. Firenci (1933) i dr. Jahrhunderts. Apel. 1948. 1679 i La Forza d'amore. koji se odrţao do danas. M X. talijanska pijanistica i pjevaĉica. U Sloveniji su p. Ein Nezvgeordnet kunstlich Lautenb. Reichert. Bernardo Pasquini e il suo tricentenario. G. 1959. pesen (La Flora. J. J. 10 arija (1922) i 2 sonate za 2 ĉembala ( i < 1 sonatu za 2 ĉembala obj. i. Kalan. 1680. G. Vittorija i M. Crain. Cestija. princa Colonne. brzi i ţivahni talijanski ples u dvodobnoj mjeri iz } st. a zatim se neprestano ponavljs u basu ili u kojem gornjem glasu. Varese. — od kojih pojedini imaju i neumatsku notaciju napjeva — dokazuju da su se p. Kasnije se razvilo nekoliko akordiĉkih obrazaca su bili temelj bogato figuriranih varijacija passamezza. F. Passacaglia. PASSACAGLIA (tal. F. 28. Otada su takove procesije. / du Congres d'Histoire de FArt. Jedan od najljepših talijanskih koloraturnih soprana svoga vremena. P. Kotlar. Muffat. F. zatim I tokatu (bez god. — W. Mantuani. Dohnanvi. 1550). engl. Koncertirao u Beĉu i Parizu te odgojio više vrsnih muziĉara (F.S. osobito u Bretagni. \ LIT. Najpoznatije passacaglie napisali su B. Haynes. I isusovaĉke komedije. sudjelovao kao virtuoz i kompozitor na dvorskim koncertima švedske kraljic e Kristine. J. Boghen izd. K. prikazivale i u Hrvatskom primorju (Rijeka). C. Muffat. J. Gasparini i dr. Note sur Bernard Pasquini et ses oeuvres. — KALNA: 15 oratorija. passacaille. U baroknoj instrumentalnoj suiti nalazi se gdjekad . Nešto kasnije zapoĉeli su ljubljanski kapucini tradiciju dramskog prikazivanja Kristove muke. Ward. Ĉesi. Za slovensku kulturu osobito su vaţne pasijske procesije koje su se na slovenskom jeziku odrţavale od oko 1721 u Škofjoj Loki. u ţupi Vrbovcu (1792—1868. 79. G. Otada pišu kompozitori passaca najĉešće za instrumente s tipkama. 1967. Kotnik. 1598. Pepeljuga i Talijanka u Alţiru). T. Luigi dei Francesi (1673—75). Kassel i I 1951. Mnoge stare pasijske pjesme saĉuvale su se do danas usmenom predajom.. Les Origines de la Chaconne et de la Passac: Revue de Musicologie. je bila znamenita i kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. 20 djela obj. 1922. A. — Tri m za glas i b. l892.7. K. Ţc. M X. Elisetta (Cimarosa. Medu starim hrvatskim rukopisima otkrili su R. 18 varijacija ili partita. MF. 2 Ann Arbor 1965. A Piceno 1923. sopran (Gallarate. B. F. Vokalna d 1 kantatu obj. U pasijskim proce sijama sudjelovali su i flagelanti. i. Pasijonska igra iz Ţelezne Kaple. 1962. 28. Bernardo. Znatna uloga je u njima pripadala muzici. Mnogi francuski autori uvrštavali su ga balete. 5 partita (Partite antiehi maestri italiani. Passamezzo. kardinala Pamphilija i Ottobonija.. Kongresni izvještaj. V. Kompozitori su : dutim. Ann Arbor 1960. 2 ricercara. sastoji se od 1 kontrapunktskih varijacija na melodijsku frazu koja se prvi pojavljuje u basovoj dionici. tali. a u XX st. 1962. Pasquini. Bi PASINI.).: G. Djela za instrumente s tipkama: 11 djela obj. 35 tokata ili »tastata«. NOVA IZD. — L. X. U sjevernoj Hrvatskoj prikazivale su se p. Kj Fischer. i. DRAMSKA: 16 o medu kojima Dov'e amorc e pictd. Tagliap (Antologia di tnusica antica e moderna per pianofortc fl934) i dr. 17 suita. Veress. Orguljaš u rimskim crkvama S. A< Ostaci pasijskih procesija i pjesama o Kristovoj muci ili Gospinu plaĉu kao i brojni rukopisni dokumenti svjedoĉe da su p. — K. 1 fantazija. osobito u baroku. Zur Friihgeschichte der Passacaglia. — J.46 PASIJSKE IGRE — PASSEPIED Umjetnik. P. Medu tim djelima najpopularni i najuspjelija Toccata con lo scherzo del Cucco. Die Orgel. — P. Klasiĉna p. pasaca instrumentalna kompozicija umjerena tempa u trodobnoj m. C. Passepied. Hb'fler. Pervizovića Muka i smrt Kristuševa po Mateju i Janušu (2 sv. talijanski kompozitor i orguljaš (Massa di Valdinievole. p. Scarlattija. B.: F. Od 1650 u Rimu. Neke pasijske pjesme s otoka Hvara zapisao je i notirao B. Ljubljana. Marcel-Dubois. Novi svet. P. IN STRU MEN TALN A. Mušica N. Ravel. Pariš 1921. G. Maria in Aracoeli (od 1664). Bernardo Pasquini. Maria Maggiore (1665—67). zapoĉela blistavu koncertnu karijeru. 1 fuga. 1 bergamasca. meĊustavak izmeĊu sarabande i gigue (F. Maribor. Sokol. Angelina i Isabella (Rossini. S. U Koruškoj je u dramskom prikaziv anju muke i smrti Kristove sudjelovalo oko 50 osoba i mnoštvo naroda koje je pred stavljalo ţidovski puk. c. Schuman. teranea Palermo 1954. Marini. — E. Završivši 1911 studij klavira (S. uz to marljivo prouĉava djela Palestrine i Fresco baldija. Vaţan je izvor za prouĉavanje starih hrvatskih pasijskih igara djelo T. Bonaventura. ali je gostovala na brojnim muziĉkim pozornicama u Evropi i Americi. Mar M. a plesni su koraci vanredno ţivi i obiluju varijanta: U drugoj polovini XVII st. — W. passo korak. 25 1 11 pojedinaĉnih plesova. 1939 V. franc. LIT. Kassel 1967. 2 arije obj. Roma ] — W. Ĉasopis za zgodovino in narodopisie. 1920). kreće se u nepravilnim movima. odnosno dramske predstave i kapucin ske pasijske procesije i p. francuski narodni ] iz XVI st. The Kevboard Works of Bernardo quini. i pa sijske procesije bile raširene u mnogim dalmatinskim krajevima. Lully).). Schuler. Music and Letters. Die frtihesten Erscheinungsfor der Passacaglia in der itajienischen Musik des 17. L. F.: Ch. Heimrich. Sixieme Uvre de danseries. God. Telemann. Di Pietro) i iduće godine debitirala u Teatro Costanzi kao'Nannetta (Verdi. U poĉetku je p. kada je u Ljubljani harala kuga. 1918). Strohal i V. 1962. . ĉesto upotreb ljavali nazive upravo ( nuto. takoĊer u mnogim mjestima — npr. J. je niz varijacija na ostinatnu melodi. Od 1923 bila je ĉlanica milanske Scale. Vatielli (Antiĉke cantate d'amore. Osthoff. u Sloveniji njegovale su se osobito u XVII i u XVIII st. 2 tokate (Toccate antichi maestri italiani. Pasijonska procesija v Loki. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. J. i. Crain. zapisivanih od XV do XVIII st. PASQUINI. 1536. D. — D. pa se ĉesto i pojavljuje pod imenom pavana pa mesa (H. O. U fonotekama Staroslavenskog instituta i Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu ĉuvaju se magnetofonske snimke mnogih pasijskih pjesama. Shed (Selection of Pieces by Pasquini. p. Luin. Ljubljana 1970. MGG. pjevanje diplomirala 1921 na Konzervatoriju u Rimu (P. — raširene ne samo u Ljubljani već i u drugim slovenskim krajevima — vaţan su dokument o muziĉkoj praksi i umjetniĉkoj razini slovenskoga muziĉkog ţivota u XVII i XVIII st. slovenskom i njemaĉkom jeziku. van den Borren. W. — G. 1963. a chaconna na ostinantne harmonije. — /•'. i.^F. 1962. više od 50 kantata. Regol ben suonare il ĉembalo o organo. Pistoia. 21. 1695. od španj. Berlin 1958. lakoću i eleganciju te uspješno predsta vlja Pasqui kao kompozitora koji je koristio i prevladao Frescobaldijeve 1 caje i otvorio novu etapu u razvoju talijanske instrument muzike. L'Arte di Bern Pasquini. Pasijonske igre na Kranjskem. Poslije pa: mezza obiĉno je slijedio saltarello (kao -> Nachtanz). 3 canzoni francesi. U poĉe p. Durante. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. 1895). 101 — 108. M. Kra XVII st. Stein. i to na latinskom. Han. Geschichte der Orgel. NewsieĊler. DJ ELA. Falstaff). J) J S vremenom se razvija u polagani stavak izgraĊen principu varijacija. je vrlo sliĉna -> chaconni. — Isti. N. God. koja odaje svje: invencije. 1818 nje maĉki tekst pasijskih igara preveo je na slovenski Andrej Dra bosnjak.und Cembalowerke Bernardo Pasquinis (dis ciia). postaje dvorski i salonski p plesao se u parovima. von Fischer. obnovljene za Prvoga svjetskog rata prema tekstu pasijskih igara iz Oberammergaua). plesna kompozi brzog tempa namijenjena najĉešće gitari ili pjevanju uz prat gitare. se isticala izvanredno profinjenim kreacijama. Tragovi melodija starih hrvatskih pasijskih napjeva zapaţaju se u nekim pjesmama iz zbirke Cithara octochorda (1701). 1949): 2 arije obj. nazivane »sprevod s predstavo bridkega trpljenja in smrti našega Odrešnika«. frazu. Danckert (1931). prireĊivane svake godine u mnogim mjestima Kranjske u noći izmeĊu Velikog ĉetvrtka i Velikog petka. Ph.! . tal. 1764). c.. S. takoĊer bile raširene. Crocifisso (1664—87) i u crkvi . odrţana je na Veliki petak velika pasijska procesija. Oko 1670 postao ĉembalist i kapelnik princa Giambattiste Borghesea. Po misije nekih autora (W. stoletja. B. XII 1637 — Rim. Tema je reĉenica od 4 i taktova. u Oratorio del Ss. — A.

Njegov stil blizak je romantizmu. CsadbSa Kpe^uncKoio.a višoj umjetniĉkoj razini od pravog pasticcia (ili tzv. najĉešće u 6/8 ili 12/8 mjeri. Henze. Gasparinija i Albinonija (na libreto P. Andrej Filippowitsch Paschtschenko. — Sastavio My3biKajtbHue npou3eedeHUH II. Skrjabina i fran cuskih impresionista. H. Berio. 1923. Thomyris. u izrazu. kantata Fonoc Mupa. Borodina i A. G. II. A. Razvila se iz talijanskih narodnih napjeva. Delbouille. G. Kun. 1937 i 1944. Lully. — Isti. 1957. D. 1951. Rossinija i mnogi drugi. one ĉesto zadrţavaju i naziv p. F. Torelli. ibid. razliĉita podrijetla. Obilićem (Beograd. U šireni znaĉenju. a 1946 —51 prvi dirigent hora Radio-Beograda i nastavnik u Muziĉkoj školi Stanković. talijanska pjevaĉica.. L. a takoĊer i pjevaĉe koji su htjeli da se pro duciraju sa svojim najuspjelijim toĉkama. suita na ukrajinske teme. 1952. solo-pjesme. Pacini (Niobe). Imala je neobiĉno jak sopran velikog opsega (od a do dz). Petrograd). PASTICCIO (od tal. Jarre. S. VI 1971). 1955. klavir 4-ruĉno i udaraljke. 1914. u lirici trubadura i truvera (XII —XIII st. 8. IV. X 1797 — Blevio na jezeru Co-mo. Svoje je uloge glumaĉki tako snaţno oblikovala. Scenska i filmska muzika. Giuditta Pasta e i suoi tempi — memorie e lettere. M. IV 1865). 2. Poznati su primjeri. Mozarta. tal. Brahmsa i A. Pisao djela raznovrsna po tematici 1 muziĉkoj formi. 1944. To je npr. Bellini (La Sonnambula. Donizetti (Anna Bolena) i G. 1927—41). Bentzon. smisao za horsko izvoĊenje i izrazitu sugestivnost. Giuditta Pasta. Diabelli. Svetolik. Amadei. Humla. M. McmopuKO-6u6jiuoyKa3amejib cnpitMeHaHUHMbi (2 sv. 1956 i Pad6a u JIOUKO. a većina ih je notirana. 2 rapsodije.). a ĉesti su u njoj lirski momenti. LIT. Od truvera je poznato oko 130 pastourella s kraja XIII st. W. uvertira. 1940—46 profesor u Muziĉkoj školi Mokranjac u Beogradu.PASSO DOBLE — PAŠĆAN-KOJANOV PASSO DOBLE (španj. Bononcini i G. Kao kompozitor pisao je prvenstveno vokalna dela. V. pastiche). širi se i u Francuskoj i u Španjolskoj. 1914 i 1927. . Cijev pastirskog roga koniĉna je oblika. Senluk Hajduk Velj'ka. Štejnberg). B. Ferranti-Giulini. A. »skrpane opere«). Scappe i V. 28. Cambert. 1923. G. Poslednji gost. Vitol. 3. Karakteristike su mu jednostavnost melodike. Va-rese. Kanpuenan neeecma. CTapeHninH jieHHiirparicKHH KOMIIO3HTOP A. Povukla se s pozornice 1841. 1923. Fricker. G. R. Bugar skoj i Turskoj. Tri simfonijete. osobito talijanske i fr ancuske. 1923—40 nastavnik muzike u novosadskoj gimnaziji. MQ. sluţio samo za meĊu- sobno dozivanje pastira. d.. God. — Ista. Schumanna. MGG. uvertira Kapuaaaji. — DRAMSKA. Couperina. kompoziciju kod Ć. J. Pepusch napisavši I sam recitative i preradivši arije A. P. jer izvesno vreme provodi u zatvoru i internaciji zbog aktivnosti u nacionalnom omladinskom pokretu (1914—17). — H. — E. p. u kojoj se pjesnik natjeĉe za ljubav pastirice ili kakve seoske ljepotice. — Dva gudaĉka kvarteta. 1927 i dr. Lavig-ne. Ktihner. pita. Bossini. CuM^onuneCKan MUcmepuH za teremin i orkestar. Pasticcios und Parodien in norddeutschen Klaviertabulaturen. Najveće uspehe postigao sa Ţenskim pevaĉkim društvom (Novi Sad.. UIym Ea/ianupee. 1954. i. PAŠĈENKO. Miscellaneous Studies in the History of Music. Pasquinija. 1930.). Iz p. Rad G.: M. pašteta. Tri simfonijske pjesme: Fuzanmbi. Petnaest tisoĉ za bas i mešoviti hor (nagraĊen I nagrad om Saveza kompozitora Jugoslavije). zatim p. A. La Pastorale dramatique en France a la fin du XVI e et au commencement du XVII e siecle. »Orazio«: The History of a Pasticcio. U XVII st. vrsta pjesme u formi dijaloga. Javlja se u Italiji u XVI st. JJy6unyiuKa za 2 zbora. Rane opere. 1952. Muziku studirao na Petrogradskom konzervatoriju (J. Einem. Wildberger. \Vimberger. M. — VOKALNA: oratorij JlemiH. Nakon Revolucije sudjelovao u organiziranju novoga muziĉkoga ţivota u Lenjin gradu. Monaldi. a od suvremenih orkes tralna Pastorale d'ete A. R. Prvobitno je p. Ljadova. suita Eypnm-MomojiuH % 1952. pa Divertimento fiir Mozart (12 obradbi Mozartove arije »Ein Madchen oder Weibchen«) za koji su pojedine stavke komponirali G. CoBeTCKan My3biKa. VOKALNA: Iie heruvimi za 2 muška hora i duvaĉke instrumente. zatim Quatuor sur le nom de B-/a-/(i889) N. Giuditta Pasta e Maria Malibran. Bruxelles 1926. 1957. MGG. nameHKO. MaĊarskoj. Studirala u Milanu kod G.. 1962. 1915 i 1921. Za nju su specijalno pisali uloge u svojim operama V. LIT. 1947. 1935—41) i Horom Radio-Beograda (1946—51). ili oratorij Die Schuldigkeit des ersten und fiirnehmsten Gcbots (1767) W. Kreutzer). i dr. Les Fetes d'Amour et de Bacchus. —■ M. G. u uţem j smislu. 1962. IJoMnadypbi. Rimski-F Korsakova. J. Najstariju saĉuvanu provansalsku postourellu (i jedinu s notiranom melodijom) spjevao je trubadur Marcabru. N'ew York 1921. Ać. i po jednim stavkom J. PASTA. naglašen ritam. kao plod renesansnog prouĉavanja umjetnosti Vergilija i ostalih klasiĉnih autora ekloga. 1958. II. Hepnbiu np. Les Origines de la pastourelle. Kao operni spektakl saĉinjen od stilski raznorodnih toĉaka. Maršal. Giuditta Pasta. U pastorali je veza rijeĉi i tona mnogo tjesnija nego u miseriju. Firenze 1906. dvostruki korak. koncertima (A. provansalski pastorela). J. Koncert za violinu. Andrej Filipoviĉ. 1916 i ^anaee. 1. LJapb MaKCUMuauan. Po mitološkoj graĊi ona je naj vaţniji preteĉa opere. P. Bononcinija. III 1892 — Beograd. muziĉko-scensko djelo sa sentimentalno-idiliĉnim sadrţajem. Corelli. Vogler. PASTA. Glazunova. Meunux. 1936. BaKxaHKu. Bach). 1928 (prer. 1. LIT. G. Kao horski dirigent pokazivao je prirodnu muzikalnost. 16. Devet simfonija: I. 1925. razvio se -> tioo-step. Honeggera. 1952. Otkud tebi bela bulo. 1933). preuzetih iz razliĉitih opera jednog ili više autora i prilagoĊenih novom libretu. Milano 1935. III. B. melodici. N. U crkvenoj muzici XVII i XVIII st. Steffanija. ■ H. M. Niedermevera Robert Bruce (1846) prema odlomcima iz opera G. Les Peines et les plaisirs de l'amour. se raširio u opernoj praksi XVII —XIX st. 3/4 ili 6/8 mjeri. r. 1913. Adlgassera. Basel 1927. ţiv tempo i sveĉani korak pri kojem se udara petom o petu. Lhotke). passo dop-pio). U klavirskoj literaturi istiĉu se pastorale G.. Vsi so prihajali. Studirao na Konzervatorijumu u Zagrebu (violinu kod V. C. G. Studije prekida. Juneka i F. harmonskoj strukturi i formi oseća se jaki prizvuk narodnoga jezika. seherzo-fantazija Apnenun u KonOM6uua. VII. Frescobaldija. X. 1923. Rim. Norma). F UMH cojimty. X. preteţno pod utjecajem A. Dietricha. Poljskoj. sopran (Saronno. p. izrazom p. a dolazi u boţiĉnim oratorijima (J. Giu-ditta (rod. M.: J. 1 PASTOURELLE (franc. Negri). oznaĉuju se katkad i muziĉka djela koje su izvorno komponirali nekolicina autora. 3 kompozicije za violinu i klavir. Akademskim muškim horom (Novi Sad. Handel. Ch. kompozitor i muziĉki pisac (Petrovaradin. npr. M. 4 hora iz »Gorskog vijenca«. Kongresni izvještaj MeĊunarodnoga muziĉkog društva. da bi zadovoljio publiku koja je ţelila u jednoj izvedbi ĉuti sve svoje omiljene arije. Le Roux i H. Pastorale. — F. 1962. ROG. Beĉ. 2 suite za mali orkestar. ORKESTRALNA. de la Laurencie. gdje je ĉlan uprave Filharmonijskog orkestra i Akadem skog teatra opere i baleta. — H. Sonata za violinu i klavir (1853) sa dva stavka R. Havdna i A. 1925. oko 150 horskih dela. 1956 i IX. Sonneck. a izraĊuje (PASTIRSKI se u razliĉitim veliĉinama. Piguet. 1917 — 21. da su je usporeĊivali sa najvećim dramskim glumcima. K. diri govanje kod F. dirigent. dueta ili većih odlomaka. juţnoameriĉki društveni ples španjolskog podrijetla u 2/4. P.. 1949. 47 PASTORALA. priredio oko 850 koncerata u Jugoslaviji. (R. Klebe. pa su zapravo :. zbor i orkestar. VIII. osn. VIII 1885 —). Reimann. Bio je dirigent u 35 horova. LIT. 1940. MGG. Engel. franc. i nisu drugo nego veće skroz komponirane pastorale. Les Pastorales . izrazito dramatskog timbra. debitirala 1815 u Milanu i uskoro poslije toga zapoĉela briljantnu karijeru u Italiji (Venecija. po znate su pastorale za orgulje J. G. Pariš 1906. L' Evolution de la pastourelle du XII e siecle a nos jours. avant Lully. 1955). susreće se pastorala naroĉito u boţiĉnoj duhovnoj muzici.). Motteuxa). A. V. 1955. DJELA. I. Erbse. sa uspehom gostovao sa našim horovima u Ĉehoslovaĉkoj. Takva suradnja nekolicine autora na jednom djelu ĉesto se susreće i u instrumentalnoj muzici. London. — M. 1926. opera // Muzio Scevola (1721). R.: O. L. jednostavan duhaĉki instrument. S. Ein italienisches Pasticcio von 1609.:£. ynuifa Becejian za ansambl narodnih i klasiĉnih instrumenata. Dugana. 1912. B. DELA. Scarlattija. di Serangelija Torino. sovjetski kompozitor (Rostov na Donu. Walker. HauKOSCKOzo. Napulj) i širom Evrope (Pariz. kompozicije za glas. Instrumentalna ili vokalna kompozicija idiliĉnog karak tera. Grade moj. zborovi. vrsta drvene trublje. 1916. 1966. Milano. s jednostavnom melodijskom linijom i harmonijom. Kasnije su pastiri poĉeli na njemu bušiti otvore (5 do 6) ĉime su omogućili i izvoĊenje jednostavnijih melodija. Bacha. Opere: OpjiitHbiu 6ynm. naziv za operu sastavljenu od najuspjelijih ili vrlo po-f pularnih arija. G.: G. Locatelli) i pastoralnim misama (G. temperament. London 1911. X. Scarlattija i F. MF. solo-pesme i horove. — G. A. VI. 1833. 15. 1944. — Sonata-fantazija za klavir. K. Haubenstock-Ramati. 1929. A. — L. LIT. PAŠĆAN-KOJANOV. za koju su po jedan ĉin komponirali F. 1 Queen of Scythia (1707) koji je sloţio J. 1957.

1926. Zvuk. Barges u Veneciji kod pozi nakladnika A. irska orguljašica. Tekstovi Patricijevih madrigala su talijans njihova muziĉka struktura i izraţaj idu od smirene homoi do većih ekspresivnijih melodijskih i harmonijskih slobod NOVA IZD. — Af. SSSR. LIT. Njemaĉkoj i SAD.. Od 1968 u Sarajevu solist orkestra Radio-televizije i docent na Muziĉkoj akademiji. P. Kolo.). Bavi se i muziĉkom publicistikom. znamenitog filozofa Franje Patricija koji se 1 der bavio muzikom. Bcautiful Song and the 1926. Sin Svetolika. 4. ţeleći stvoriti temelj za nacionalni ziĉki smjer. PAŠKJEVIĈ. — OBRADBE: nova verzija opere CanKmnemepbypzCKUU zocmuitbiu deop M. Zvuk. 3. Lchmann. 1913. a osobito francuskom komiĉnom operom. Borislav. Son quesC i bei crin d'oro. stihovi raznih pjesnika). Miroslava. Adelina (/ Juga Maria). DJELA. ali su podaci o njima veoma skromni. Luksemburgu. Kuĉ. 1786 i komiĉna opera <Pedyn c dembMU (u suradnji sa V. VII 1784). violinistkinja (Temišvar. Martin y Solerom). V. Zagrebaĉki kanonik. IX 1919). 6 Original Gaelic Song zborova. kompc i muzikolog (Lurgan. 1907. <t>eeeu je prva ruska operna priĉa. Anlonius Stradivarius Crcmonctisis. Crkveni orguljaš u Dublinu i od 1904 u Ci tamo je 1924 postala profesor za irsku muziku na Univ College. PAŠTI. MGG. Datum gova roĊenja i smrti nije poznat. Violinist dvorskog orkestra u Petrogradu (1763— 89). Izraelu. X. Petrić). 1953—55 dirigent Savremenog pozorišta u Beogradu i od 1957 stalni dirigent Beogradske opere. Po svoj je prilici bio suvreme Hristus je gore vstal. Baranović) i 1957 na Akademiji za muziku i pozorišnu umetnost u Beĉu (H. II 1843 — Ca. PATRICIJ (Petris. ljubitelj muzike (obiteljsko dobro kraj Karlovca. 1782. Politika). posebno je ] ĉavala narodnu muziku. God. D. Belgiji. X 1868 — Cork. Story of Oratorio. Ĉlanci i prikazi u ĉasopisima i listovima (Zvuk. romantiĉni i savremeni operski i simfonijski repertoar. od kojih je neke kompon Dittersdorf. PATRICIJ.48 PAŠĆAN-KOJANOV — PATTI i pjevaĉe. Potaknut talijanskom operom b'uffom. — Dva opela. Gardana. j DJELA: Simfonijske pjesme. 19 — Obradbe irskih narodnih p (zbirka Ivernia). — SPISI: Istorijski razvoj gudaĉkih instrumenata. 1972. K. 1956. A. — 5. PATTI u . —■ Opere The High-King's Daughter i — VOKALNA: 4 kantate. Na marginama Mozartove g-moll simfonije.'V 27. 45. kompozitor. Hrvatska glazba u XVI stoljeću. a od 1789 dirigent orkestra dvorskih plesova. 1792. NaP ĉićev je tekst Dittersdorf napisao muziku za oratorij Isacco fii del Redentore (1776). Španiji. dirigent Opere i profesor muziĉke škole. Periĉić. Gertzovici). III program Radio-Beograda. Neumorna u S' nastojanjima oko unapreĊenja irske muzike. I njen vlastiti reportoar odaje umjetnicu sigurna i istan ĉana ukusa. baletski igraĉ (Sombor. Stuc na Irskoj muziĉkoj akademiji u Dublinu (R. Pošto je diteljima. 1936. 1902. komiĉna opera CKynoii. ciklus V suncu i senci. Opere: komiĉna opera Hecnacmbe om Kapemu.: Patricijeve madrigale obj. 1970). Japanu i Au straliji. a u muziku unosio narodne elemente. Hr revija. PATAĈIĆ. gde se istakao u baletima: Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). Nastupa i na koncertnim podijumima sa profesionalnim orkestrima (Beogradska filharmonija) i amaterskim horovima (KUD /lio Lola Ribar. 27. Pot s otoka Cresa iz plemićke obitelji Petrisa ili Petrića. Si. man u npocnbieeiub. 1966. ruski kompozitor i violinist (?. The Bells of Shandon za m ti zbor. Great Minds in 1926. 1968. Giselle (Adam). osobito bo-sanskohercegovaĉkih kompozitora. Bargesa. Sch\ 1903 (rev. — L. Asić. izvodi klasiĉni. Ĉlan orkestra Rumunske radio -televizije u Bukureštu i uteme ljitelj gu daĉkog kvarteta Ateneum s kojim je nastupala u Rumuniji i drugim zemljama. Vasilij Ale-ksejeviĉ. a 1952 prelazi u Skopski balet. a slavu i popularnost postigla nakon 1948. doktorirala. PATACHOU (pravo ime Henriette Ragon). 1951 —53 u Subotici šef Filharmonije. 1970. LIT.: D. SPISI: Tendencije savremene mu ziĉke interpretacije. 10. utemelj itelj ruske komiĉne opere. Rabi L. Rumunija. koji su bili p ĉi. 52. Gostovao je u Austriji. Matinskoga.: D. Nos Castle. PAŠIĆ njezine tekstove). Muziĉki stvaraoci u Srbiji. Ditters von Dittersdorf (1764 —69) bili na ĉ U svom je kazalištu P. Đurić -Klajn. Navodi da je i sam komponirao ne mog potvrditi. 81. 43 — 44. 16. festival irske nai muzike. Annie Wilson. Rallying Song of the Gaelic League za zbor i tar. K . Dve jevrejske pesme i Tri ukrajinske pesme. dovodio je na scenu realistiĉki i ţivo ocrtane narodne tipove. francuska pjevaĉica šansona (Pariz. Ţupanović. Braća Baruh i dr. God. Kao koncertant posebnu paţnju posvećuje savremenom muziĉkom stvaralaštvu. PATTI. VI 1924 —). Andrija. Bugarskoj.: V. Ohridska legenda (Hristić). Poznatija postala nakon 1945. O hrvatskoj muzici u vrijeme Renesanse. Osim u Jugoslaviji nastupala je u Francuskoj. Violindri porodice Gvarnerius. Jedini potpuni primjerak teg djela ĉuv prije Drugoga svjetskog rata u biblioteci vojvode Augus Wolfenbiittelu. 11. Kmiĉi se. Mladost provela u siromaštvu i anonimnosti. koji se otada odrţava svake godine. Beograd 1969. Ĉetiri madrigala Andrije Petrisa iz 1550. oko 1742 — ? 3 oko 1800). Pasticcio HanajibHOe ynpa&jieuue OAeza (zborovi III ĉina. 1924—). VI1918—). Peć. pod naslovom KaK nojicueciub. z. Ve: 1550 a valjda i roĊak. 1964. studij dirigovanja završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (K. operna priĉa <Peeeu (tekst Katarine II. LIT. Chals wit sic-Lovers. za glas i klavir. J. Prolegomena za jednu teoriju dirigovanja. Stevvart). Italiji. U tom je svojstvu mnogo uĉinila za afirmaciju suvremene francuske chansone vrijedna literarna sadrţaja. The Profess Music. I 1934). Makedonska povest (Smokvarski) i dr. Swarowsky). Pro mušica. Brecknock. 1791. Plodna i raznovrsna delatnost Svetolika Pašćana. Sanje za glas i orkestar. koloraturni sopran drid. ffnji. Studij violine sa specijalizacijom završila na kon zervatoriju Ciprian Pornmbescu u Bukureštu (A. madrigal iz zbirke A. Austriji. Jovan. Dirigent temperamentnog i sugestivnog gesta i širokog emotivnog dijapazona. Pro mušica. i'uft'l chltn fgmtioihim ihiim[i«fj«x''mi>i u ml /n/ftife »jm/l'tl tum' mon Umrntt mtintlfoto onde fwtfW« fmfte fitjutlk mmf r ijwji ii l PAŠIĆ. talijanska vaĉica. 1962. The Music of Ireland. Drţi se da je za neke od njih napisao libreto. Plamenac. 1961. 1779. Ţupanović (Hrvatski skladatelji XVI stoljeća. 1962. je uz J. izvodio opere. 18. 81) i. 15. III 1929—). su u svojim transkripcijarr Asić (ĉetiri madrigala. biskup u Velikom Varadinu i nadbiskup u Kalocsi. Đavo u selu (Lhotka). dirigent (Novi Sad. Sn. 10. pjesama i dr. Adam. Wassili Alexejewitsch Paschkevvitsch. U Velikom Varadinu (1759—76) uzdrţavao je vlastiti orkestar PATTERSON. 2. DRAAtSKA. napisao je. kada je kao direktor preuzela upravu kabareta Chez Patachou. T. How to listen Orcheslra. Fomina i M. DELA. dirigent petrogradskog Velikog ruskog kazališta (1780— 83) i uĉitelj violine. Od 1783 dvorski muziĉar Katarine II (komponirao na M. (1757—62) i K. 1934). doselila u New A. Andrija P. — SPIS. Zvuk. Zna se jedir da se ĉetiri njegova 4-glasna madrigala nalaze u zbirci // pritno de Villote koju je 1550 objavio A. u hrvatskom prepjevu V. MaĊarskoj. II 1717 — Kalocsa. Dirigentskim se ra dom bavi od 1946. " smjutflt fttll'autnttiroft ptaK th'aJonm d'mtttnt't Jt ulete OHimjHf poj«i l'mm'htmcfi't pm te htmtfi' t fmite fmipttflt pell'mgettihe n'alhoT olortoHUI ute mtmioth'tfrtfi gllocth'euM'ilfote. 1897 utemeljila Feis Ceoil. u njoj se prvi put susreće nešto istoĉnjaĉkog kolorita. tekst Katarine II). Matinskoga. kojima su znameniti kompozitori Michael Ha. Kopelija (Delibes). Po završetku studija u Beogradu postaje ĉlan Beogradskog baleta. Švajcarskoj. ibid. izd. I. godine. 18. vjerojatno više v nih djela.

sonata za obou. Lachnera (instrumentacija). 1944 osnovao u Kaliforniji vlastiti trio. 1947. 1952. XII 1826 — Jugenheim. 1960 i Manţehke kontrapunkty. 1870.). 1963. do 1928 pjevao u Operi u Brnu. Filmska muzika. kompozitor i pedagog (London. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. P. Mozarta mlaĊeg (klavir) te S. Tino (Martino). — INSTRUKTIVNA: Primer of the Pianoforte. tenor (Beĉ. medu kojima su uloge u operi Boris Godunov . Haba. Njezin repertoar obuhvaćao je više od 30 najpoznatijih kolora turnih uloga. MGG. Musikalisches VCochenblatt. VI 1890 — 25. klavirska djela L. Vetter. Liszta. Muziĉki referent u Centrali za muziku i umjetnost (HAU. 5. ■— DRAMSKA. — IZDANJA'. klarinet ili fagot i klavir. je s podjednakim uspjehom inter pretirao uloge lirskog i dram skog kara ktera. Mozarta te naslovna uloga u operi Palestrina H. u muzikologiji M. 1872. 1953. 12. 1904. rapsodija. kompozicije za klavir. uz to od 1869 predavao mu ziĉku teoriju i klavir na Konzervatoriju.: W. uvertire. zborovi. o razvoju oratorija. X. H. snimajući ploĉe s triksnimkama. Od 1866 docent. 1959. Oscar Paul. postigavši zavidnu tehniku i veliku popularnost u SAD. 26. A. A. 1958. Carmen). Max Pa uer. sonata za violonĉelo i klavir. The Reign of Patti. kvintet za klavir i duhaĉke instrumente. Sechtera (kompozicija). Samouk. Je dan od velikih pijanista i pedagoga svoga vremena. 1961. cjelokupna djela za klavir R. Stiegli tz. Tagernsee. Od 1887 profesor klavira na Konzervatoriju u Kolnu. Ĉudesno preciznom vokalizacijom i virtuoznom tehnikom svladavala je najraz liĉitije uloge..ruĉno i 4 . 1944. IV 1898). — Etide i dr.: G. Kladno. 1945). je najznatnija koloraturna pjevaĉica XIX st. Spezial-Etilden (3 sv. PAUL. Debitirala u Talijanskoj operi u New Yorku 1859 kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). Njezin kristalno ĉist glas. Oscar. pjevala je još do 1914. / Pagliacci) i Otelio (Verdi). Mandyczevski) i Univerzite tu (G. Das musikalische Slreben in der Gegenmart. 1881 (prošireno izd. na opernoj po zornici debitirao 1913 u Dresdenu kao Manrico (Verdi. 1928 —45 ĉlan opere u Munchenu. God. 1954 i za lovaĉki rog. IV 1836 — Leipzig. — A. Njegove su T. Les (pravo ime Lester Polfus). Iako je 1906 sluţ beno napustila pozornicu i koncertni podij.ruĉno. Dirzke i W. 31. — PRERADBE: simfonije J.— 37 i 1941 —42 angaţiran na radiju u Chicagu. od 1950 bio je profesor na Aka demiji za muziku i glumaĉku umjetnost u Beĉu. Julius. X 1866 —■ Jugenheim. VI 1916 —). a od 1883 na Royal College of Music. Studirao kompoziciju i dirigiranje na Beĉkom konzervatoriju (E. Zapaţena su bila i njegova predavanja (od 1870) o muzici za ĉembalo i klavir. Koncerti: za violinu. Koncerti su bili popraćeni iscrpnim analitiĉkim programima. Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1941 u Zagrebu kao ĉlan opernog zbora i u Hrvatskom narodnom kazali štu debitirao kao solist 1947 u ulozi Rodolpha (Puccini. — IZDANJA. — Klavirski kvartet.. kada se potpuno povukla na svoje imanje u Walesu. Capriccio za obou ili flautu. 1880. V. pokrenuo muziĉke ĉasopise Die Tonhalle (1868) i Musikalisches Wochenblatt (1870). umjetniĉki direktor Ĉeške filharmonije (od 1958). Grotesky za duhaĉki trio. P. A Diclionary of Pianists and Composers for Pianoforte. za fagot. — VOKALNA: kantate Hymnus hornickym ţenam. mit einem Uberblick ilber die allgriechische Harmonik.). Trubadur). Milanu (Scala). LIT. Velik ugled postigao i kao interpret Lieda. znanosti i umjetnosti (1951 —52). 1963. Le Monde Musical. pjevaĉ. Veselohrni suita. 27. 1948 i Volim vas. P. Bellinija. Ernst. Beethovena. God.. Bacha do F. Ţupana i na Muziĉkoj akademij i u Zagrebu (L. A. sona tina za violinu i klavir.ruĉno. PATTIERA. Najuspjelija su njegova ostvarenja u operama W. Mozarta za klavir 2 . za klavir 2. direktor opere Narodnoga kazališta u Pragu (1953 —55). KLAVIRSK A: 7 Stucke in Walzer . Schb'nheitsanalyse der Beethovenschen Sonalen. A. Najveću je popularnost stekao ĉetrdesetih godina. 1953. bio je neobiĉno gibak i savršeno izjednaĉen u svim poloţajima (c1 -f3). klavirski trio. 1949. Pjevala na koncertima od 1851. 1958. 1946. Poĉetkom Drugoga svjet skog rata povukao se iz javnog muziĉkog ţivota i u Pragu otvorio školu pjevanja. K. 9. God. Franjo. Aida). Njezina je trijumfalna karijera zapoĉela 1861. Aus der Werkstatt eines Pianisten (etide za tehniku prstiju). Operni prvak u Dresdenu. a od 1872 profesor muziko logije na Univerzitetu u Leipzigu. Bio je ne samo tehniĉki besprijekoran i vrlo muzikalan pjevaĉ. Uĉio u Beĉu kod Th. suita za harfu. klavirska škola S. Alte Meister (65 brojeva). London 1920. 1877. Lancelotti. njezina je karijera moţda najduţe trajala (56 godina). Jifi. Max. osobito Schubertova ciklusa Winterreise. ameriĉki jazz -gitarist (Waukesha. Havdna i W. U Leipzigu studirao klasiĉnu filologiju. Vrbanić). Boetius 5 Bu'cher iiber die Musik. 1944. Divertimento za 3 klarineta. DJELA. LIT. X. Zuzana Vojifovd. — PRERADBE: djela L. kada je u Londonu kreirala glavnu ulogu u operi La Sonnambula V. H. po Nizozemskoj. 18. Bofkovec). La Boheme). 1924— 32 vodio Konzervatorij u Leipzigu i 1933 —34 Visoku muziĉku školu u Mannheimu. u klaviru uĉenik L. 1847 —51 muziĉki direktor u Mainzu. Medu svim pjevaĉicama. — Opere: Don Riego. solo-pjesme. Izrazit karakterni tenor i izvrstan glumac. 1960. 21.). 1949 —51). 9. 1946 i dr. Leben und musikalische Bedeutung des Boetius. pjevaĉ. Leberta i L. se odlikovao izuzetno inteligentnim poniranjem u duh svakog djela i profinjenim osjećajem za stil. PAULIK. Pjevanje uĉio kod R. 1 1974). 49 sical Companion (100 klavirskih kompozicija raznih autora). gdje je 1859 —64 i od 1871 profesor klavira na Royal Academy of Music. Vuškovića u Zagrebu i Ranieri-Horbowskog u Beĉu. Londonu. Darmstadt. 1919. glavni tajnik Saveza ĉeških kompozitora (od 1963). Povukao se 1896 i otada ţivio u Jugenheimu. Antvverpenu. IV 1898 — Rottach-Egern. sistemom »plavback« te kao interpret zabavne muzike. X. 4 -r uĉno i 8 . od 1897 na Konze rvatoriju u Stuttgartu (od 1908 direktor). Ude!. 1942. 1949. Patti's Life.und Land lerform. Osobito su bili zapaţeni njegovi ciklusi historijskih koncerata u Londonu 1861—63 i 1867. 1851 i Die Braut. 1953. Old English Composers for the Virginal and Harpsichord. London 1877. nego i izvrstan glumac. — H. V 1905). kompozitor i pedagog (Beĉ. 2. 1861. Mušica d'oggi. Mladeinickd suita.kao pjevaĉ debi tirao 1926 u Liberecu (Reichenberg) kao Radames (Verdi. Poslije je s velikim uspjesima pjevala na gotovo svim znatnijim svjetskim opernim pozornicama. austrijski pjevaĉ. II j^ig —). sonatina za klarinet i klavir. kom poziciju studirao kod V. LIT. Primer of Musical Forms. 1937 i dr. Nastupao i u Amsterdamu. 1. 1903). Don Jose (Bizet. Zbirke: Alte Klaviermusik (12 sv. njemaĉki muzikolog (Freivval dau. PATZAK. 1949. Sin i uĉenik Ernsta. — SPISI: Elemenls of the Beautiful in Music. antologija klavirske muzike od J. MGG. Bio je prije svega interpret kompo zitora klasike i romantike. 1958. Pfitznera. pijanist. 1866 imenovan carskim austrijskim dvorskim pijanistom. a na oratorijskom podruĉ ju u Bachovim pasijama. 1962. 1962. go stovao je na svima većim mu ziĉkim pozornicama Evrope i SAD. v. Legge. Na londonskom Cov ent GarĊ enu nastu pala 23 godi ne. Griidener). 22. XI 1921— ). — SPISI: Vnser sehsames Ich. v. — Priredio njemaĉki prijevod Bo ethiusova djela De institutione mušica i popratio komentarom: Des. sonata za violinu i klavir. proĉelnik muziĉkog odjela u Ministarstvu školstva. The Birthday Book of Musicians and Composers. tenor (Cavtat kraj Dubrovnika. Clas- PAUER. Adelina Patti. prijevod 1913). 8. razvijao se pod utjecajem Djanga Reinchardta. Studirao na Konzervatoriju i na Muziĉkoj akademiji u Pragu (O. F. M. Lachnera u Karlsruheu. 1895. Hauptmanna. Schumanna. 1960. je u Zagrebaĉkoj operi ostvario niz F _ PAULIK kao Sujski kreacija. za obou. tenor (Virovitica. o suvremenoj muzici itd. Curzon. 1962. Beethovena i F. S. 1938 — 40 u jazz bandu. DJELA: simfonija u c-molu. Wisconsin. austrijski pijanist. Budimpešti i SAD te na festivalima u Munchenu.: G. Canio (Leoncavallo. Lebensschau eines Kiinsllers. IV 1966). Divertimento za nonet. Schuberta (oko 30 sv. Uĉenik M. — E. The Art of Pianoforte Playing. 1851 preselio se u London. 1948. 3 sonatine. Al lot ria. ĉervend Karkulka. Njemaĉkoj i Austriji. Uz to koncer tirao u Londonu. Adelina Patti. P. od 1876 na National Training School for Music. Detskd suita.ruĉno. Ktihner.PATTI — PAULIK kasnijeg impresarija. Adelina Patti. Mendelssohna i dr. Starka. DJELA (izbor): Die absolute Harmonik der Griechen. Šin.. Ko. Celebraied Concert Sludies (50 etida raznih autora). — H. Najprije dirigent. 1866. PATTIER A najuspjelije kreacije bile Tannhauser (Wagner). DJELA. God. MGG. 1876 (franc. objavio R. ĉeški kompozitor (Libušin. 1932. 1961. Opere: Ţvanivy Slimefl. 1876. duhaĉki kvintet. H. 1947. Plaidyja. — Instruktivno djelo Lehrbuch der Harmonik. 1925. Klein. od 1946 ĉlan beĉke Drţavne opere. na kojima je prikazao razvoj klavirske muzike od 1600 do njegovih vremena. 1878. u sastavu s pjevaĉicom Mary Ford. zamjenik predsjednika u odboru Ĉehoslovaĉkog ra dija (1952 —53). Schumanna. R. 1951. zatim u Munchenu kod F. Dalmazzo. Die role Maske. 1850. 9. PAUL. ne baš osobito snaţan. A. 1953 i dr. sonata za violonĉelo i klavir. 1954. ORKESTRALNA: simfonija. Salzburgu i Edinburghu. Šleska. PAUER. — KLAVIRSKA: sonata. koji je 1920 pretvorio u Visoku muziĉku školu. Muziĉki kritiĉar novina Leipziger Tagblatt. Beĉu i Pragu. P. Adler. Darmstadt.

1927. 1957. Erinnerut 1969. PAULSON. najzrelija M. pisani u njemaĉkoj orguljskoj tabulaturi. Šujski (Muscrgski. Con lacrime i Ich begerr nit merr. Waltera. Stieglei Beĉu. Rottauscherom). So nate: za violinu i klavir. za saksofon. Re-ger. osobito se istakla kao wa gnerijanka. III. MGG. NOVA IZD. uvertire Smrt majke Jugovića. je i na za znak kojim se takav prekid muziciranja obeleţava u nota< U savremenoj notaciji svakoj vrsti note odgovara p. — Harmonizacije narodnih melodija. Jugosloi ska simfonija II (nedovršena). Bolongaro Crevenna). solo-pjesme. Miinchen 1938. Geburtstag. obou. S. 1922. Aidd). Saltnen. ibid. a odgojio je i brojne uĉenike. 1958 i 1959. u djelu Miinchner Charakterkopfe der Gotik (izd. Nesumnjivo najveći njemaĉki muziĉar svoga vremena. 1962. uz orgulje majstorski K. Solo -pesme: Serena Viju vetri. ital. Vt opseg njezina glasa dopuštao joj je da pjeva i uloge drams soprana (Leonora u Beethovenovu Fideliju. sistematskim redom donose upute za sviranje orgulja. 1946). Das instrumentale Ensemble der Antike bis zur Gegemuart. — KOMORNA: 5 gudaĉkih kvarteta. A. Papandopulo. kako se diskantira (kontrapunktira u diskantu) s pomoću figura 1 obrazaca instrumentalnog karaktera. Nadgrobna ploĉa. 1959. R. Bavio se i knjiţevnim radom.: A. Prodana nevjesta). Za djelovanja u Munchenu pridonio je uzdizanju muziĉkoga ţivota. austrijska obitelj muziĉara. PAUNOVIĆ. Rad V. flautu i fidulu (viellu). bez broja opusa. Dugogodišnja pi kinja Beĉke opere. V. God. Miinchen svirao lutnju. silence. ORGULJSKA (u tabulaturi). 2 za engleski rog. Sveĉani svadbeni marš. Rosenberg (Das Schedelsche Liederbuch. Po završenim studijama na Kon. Sebalda u Niirnbergu. Riemann). 1936. 1955. Trinaest simfonija: I. Ines u Meyerbe< voj Afrikanki). B. — VOKALNA: Uveo cvel za mešoviti hor. 0 njegovu školovanju nema podataka. Sin Hansa i Rose. li Orchestcrsuite nach alten franzosischen Meistern. 1922. koji ga je naslijedio u sluţbi. Dok njegove manje forme predstavljaju skromne radove.. Vi se u Salzburg 1945 te provodi reorganizaciju Mozarteuma i stivala. PAUZA (od grĉ. — Svezak Osterreichische Musikzeitschrift posvećen Paumgarti (red. 1963 i XIII. tj. 1958. — Muziĉke drame Divina tragedi Ĉengić -Aga. 1843 — Beĉ. Koncerti: 2 za violonĉelo. medu njima i svoga sina Paula Paumanna (umro 1517). 1470 koncertirao na raznim instrumentima na dvoru u Man-tovi. 4 suite i dr. Stari mladić) i dr. Dienzla i K. God. Kao direktor Mozarteuma u Salzburgu (1917—38. 102. X. God. pausa. 120. 1471 nastupio u Regensburgu. 1927. 1960 i za violonĉelo so lo. Cc». 1950 i 1957. DJELA. Sokolović (Zajc. Don Jerom (Prokofjev. — 'Zborovi. B. 9. j an Mozarts 200. Najkasnije od 1446 orgu ljaš crkve sv. PAUMANN. oko 1415 — Miinchen. II 1932).PAULIK — PAUZA Vašek (Smetana. Svojim je djelom P. od ] i dr. Milenko Paunović i njegova Jugoslovenska s fonija. A. Zvuk. -rcaueaO-ai [7tauae?0ai] prestati. gdje mu je uĉitelj u kompo ziciji bio P. 1889 — Beograd. C. Od 1952 vodio 01 star Camerata academica. Wallner. kojemu je od 1960 bio predsjednik. 1967. Sinfonietta op. 1948. Nurnberg 1912. — H. op. D. je bio nadaleko poznat kao izvrstan orguljaš. P. sa A. op.. Vcrsuch einer griindli Violinschule 1923. kompozitor i muzikolog (1 14. kompozitor i dirigent (Šajkaš. II. Mozartu i muzici baroka. zbor i mali orkestar. 2 Fundamenta i 3 obradbe pjesama za orgulje obj. lat. Konrad. F. 1956. mezzosopran (Baden kraj B 15. — SPISI: zart. IV. K PAUM. Conrad Paumanns »Fundamentum Organisandi« und seine verschiedenen Fassungen. 23. za violinu. u Dvorskoj or debitirala i88ikao Amneris (Verdi. 47. a bavio se i muziĉkom kritikom (Wiener Zeitung). XI. gudaĉe i ĉembalo. ORKESTRALNA: Ouverture zu einem ritlerlichen Spiel. X 1924). Prema svje doĉanstvu S. 1933. PAUMANN. Preussner). njemaĉki orguljaš i kompozitor (Niirnberg. — Kompozicije za klavir. LIT. L. muziku uĉio kod B. AFMW. Deutsches Sangerbundes-Fest. Boris Godunov). — DRAMSKA. za fagot i gudaĉe. je izumio njemaĉku tabulaturu za lutnju. Rosa (roĊena Papier). A. A.stud pravo. Mozart. jednal trajanja: DELA. PAUNOVIĆ. gdje je do kraja ţivota orguljaš na bavarskom dvoru. VI-IX. MF. sonate i varijacije za violinu i klavir. Marchesi) i tamo. XII 1966). sistematski poredanih primjera. Moj ĉardaĉe. (u Buxheimer Orgelbuch) i Fundamentum magistri Conradi Pauman Contrapuncti. boravi u Novom Sadu kao dirigent Narodnog pozorišta. Documenta Musicologica. — Ch. 93. Bach. napisao tekst za svoje muziĉke drame Ĉengić-Aga i Divina tragedija. 1933). solo-pjesme. Serenada. Bernhard Paumgartner. Mušica aeterna. Dvije uvertire. 1955) i dr. Svoje temeljito znanje P. op. 2 za obou. 1. pause. simfonijske varijacije. — Klavirski trio. H. 2. zborovi. napose u Jugoslovenskoj simfoniji programski koncipovanoj i proţetoj toplim lirizmom. Jancik. A ć. 1914. 1936. Opere: Das / Eisen. — H. V 1896). Kraulwurst.Od 1450 u Munchenu. Krehl. 1968. a muziĉke drame romantiĉarske pokušaje stvaranja domaćega opersko-dramskog ţanra. Studirao orgulje u Stockholmu i Kebenhavnu. Dugogodišnji dirigent zbora Dvorske opere u Beĉu. 1966. dirigent. 1944 i 1957. S. P. 1929 osnovao Salzburger Mozart-Orcht s kojim koncertira i u inozemstvu. 1959. ORKESTARSKA: Jugoslovenska simfonija I. Pause). pored ostalog. Avenary. Ti neobiĉno vaţni udţbe nici instrumentalnog diskantiranja nisu sastavljeni od pravila.: Fundamentum organisandi u faksimilu obj. 1945— predsjednik 1953—-59) dirigirao je od 1922 i njegovim orkestr a pri osnivanju Festivala u Salzburgu bio je jedan od najaktivr organizatora. IX 185S —• Beĉ. te je. harfu. 1963. Saloma). Strauss. Aus dem Leben eines Taugeni 1929 i Rossini in Neapel. Vjen ĉanje u samostanu). K. H. a od 1921 do smrti bio je kapelnik vojne muzike i nastavnik u muziĉkoj školi Stanković u Beogradu. pjesmu VCiplich figur obj. pat engl. 8. Gu'mbel. Scenska muzika. Ein hebraisches Zeugnis fiir den Aufenthalt Konrad Paumanns in Mantua (1470). nastupao i kao pijanist. franc. — B. op. Wolff. 1925). imenovan gradskim orguljašem 1447. I 1473). Mozart. Wallner (Das Buxheimer Orgelbuch. Pepin (Vidošić. 1. 1960. Medu muzikološkim radovima naji nija su mu djela o W. W.: Wissenschaft und Praxis (spomenica u povodu Paumgartnerova roĊendana). Balio Mediceo. 1943. 24. povre meno ćutanje pojedinih ili svih deonica. 51. Nikola Šubić Zrinjski). VII 1971). Ti priruĉnici. prije 1451. 1958). Hans. Bernhard. C. Obradbe pjesama: Je loymors. Virdunga (1511) P. XII. za violonĉelo i klavir. Za vreme Prvoga svetskog rata su-deluje u Orkestru kraljeve garde u izgnanstvu. LIT. Ausgeviahlle Sdtze. Fundamenta: Ffimdamentum bo-num trium notarum magistri Conradi In Nurenbergk. — KALNA: Eine deutsche W eihnachtsmusik za soliste. 2 za klarinet. 1911 i Haj Veljko. 3. — Lege za violinu i klavir. po tom u Jagodini kao nastavnik muzike u uĉiteljskoj školi. 7.: B. Die Hb'hle von Salamanca. H. 1922. Knez Igor). Svita I. Fest-Zeitung. Slijep od roĊenja. 1955 (prema Mozartu). op. zapoĉeo tradiciju njemaĉke organistiĉke umjetnosti što su je slijedili i dalje razvili njegovi uĉenici. — Suita za klavir.GARTNER. 1927 (V izd. Fundamentum organisandi Magistri Conradi Paumanns Ĉeci de Nurenberg Anno 1452 (tabula-tura zajedno s Lochamer Liederbuch). za glas. Milenko. zborovoda (Kirchberg. 1912. A. Divertimento (5 si engleskih plesova). četvrtinska osminska Sesnaestinska tridesetdruginska šezdesetČetvrt pauza pauza pauza pau2a pauza ćela polo .. 1968. 19. — IZDANJA: Das Taghorn (stihovi i napjevi bavarsko-austrijskih h nesangera. Ţena Hansa. Autor tumaĉi kako se na odreĊen te -norski cantus firmus stvara dvoglasno i troglasno djelo za orgulje. P. 22. 1962. IV. vatorijumu u Leipzigu (M. LIT. 1958. rest. —• F. 1950. Konrad Paumann. XI 1887 — Salzburg. ORKESTRALNA. 1960 i za rog. Ko. DJELA. 1964. Baleti: Pagoden. Heiod (R. 1923. K. — W. — Troglasna pjesma na cantus firmus (Tenorlied) Wiplich figur. Gram. Gustaf. Das kleine Beethovenbuch. Osim u zemlji nastupao na brojnim evropskim muziĉkim pozornicama. Trifunoostvarenja dao u orkestarskim kompozicijama. Larghetto. za improviziranje i za komponiranje orguljske muzike. Romansa. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više nagrada i odlikovanja. 19 Salzburger Divertimento. MGG. Fundamentbuch. 135. najĉešće oslonjene na folklor. op. DJELA. 9. koja je djelomiĉno bila u upotrebi još oko 1620. I 1898 — 17. odsus tona. E. Konrad Paumann. Zurich 1957. S. Uppstandelse op. cijenjen zbog nepogrešiva pamćenja i darovitosti u improviziranju. 28. nem. Ameln (Lochamer Liederbuch. istaknuvši se osobito kao Vašek i Šujski. nego od praktiĉnih. 1971 proslavio je 30-godišnjicu umjetniĉkog rada. je izloţio u nekoliko saĉuvanih Fundamenta. — Crkvena djela {Juloratorium. ? i 1959. 1957. X. Schubert. J. 27. Fundamentum M. 1. švedski kompozitor i orguljaš (Halsing borg. dotle je P. 1938 odlazi u Ita! gdje prouĉava povijest firentinske muzike i poĉetke opere. pjevanje uĉila Konzervatoriju u Beĉu (M. Zur Lebensgeschichte Konrad Paumanns. Aron Dergson in metnoriam op. Napustivši pozornicu posvetila se pjevaĉkoj pc gogiji na Konzervatoriju. Od 1929 bio je orguljaš u Halsingborgu. Jeroška (Borodin.

: L. — B. Berlin 1933. pa profesor na Fakultetu muziĉke umetnosti. Pavlova. Chopina. VII 1870 — Ljubljana. Oh 70. pa je produhovljenošću i lakoćom pokreta umjela stvoriti atmosferu poetiĉne nestvarnosti. — J. Dandre.. X 1929 ■—). Legat. 3. Djagileva. TO.. soĉnih melodija i neposredne izraţajnosti. ansambl narodnih plesova. zatim 1908 u Njemaĉku i Austriju. 5. Algeranoff. polovinu) i javlja se nešto kasnije. a i b traju dve trećine. Posebno treba spomenuti ciklus pjesama Ciciban na stihove O. odgovaraju nazivima nota istog trajanja npr. Na repertoaru njezine trupe nalazila su se iskljuĉivo klasiĉna djela kao Vila lutaka (Bayer). London 1958. Tako su nastali današnji oblici pauza. 1911 osnovala vlastitu trupu u Londonu s kojom je gostovala po cijelom svijetu.: Z. odgovara fusi (tj. Clarke. P. Iste godine s grupom istaknutih plesaĉa pošla na turneju u Skandinaviju. X. P. semisuspirium odgovara semiminimi (tj.) poznaje sledeće oblike: 1 2 3 4a 4b 4c 5 6 7 PAVAO MARKOVAC. Svojom umjet niĉkom zrelošcu one su pridonijele da se slovenska vokalna lirika podigne na viši artistiĉki nivo. 1940. a nemaĉki Achtelpause. Six. I. JleHHHrpa^ 1964. Izvanredno ta lentirana. stoga je kratkim pauzama dat po jedan barjaĉić manje. 1940. — M. Flight of the Swan. Pauze pod 6 i 7 naĉinjene su iz znakova tabulatura. u kojemu je P. PAVLOVA. P. — S. 2. Efekt pauze zavisi od njenog poloţaja. Umetnik je spontane emocije. Dowland). Magriel. — T. 7. Ubrzo se proširila po cijeloj Evropi. — W. osvo jivši više prvih i drugih mjesta na natjecanjima i smotrama ama terske muziĉke aktivnosti. LIT. Anna Pavlova. Polazio muziĉku školu Filharmoniĉkog društva u Ljubljani i zatim studirao muziku u Beĉu te 1901 po loţio drţavni ispit iz klavira i pjevanja. Co. Muziĉke sekcije društva. J. Pavane). U svojim sekcijama (mje šoviti pjevaĉki zbor. osminska pauza zove se engleski auaver rest. zatim otišao u London na usavršavanje kod M. V. Th. — U drugoj polovini XVI st. Svellov. c semipausa. — A.: M. I. Pri uvoĊenju belih nota u XV v. ĉetvrtinska pauza soupir. 24. Lipovšek. STMW. pavane. P. Lissa. radniĉko kulturno -umjetniĉko dru štvo. osnovano 27. Giselle (Adam). 12. nazivajući je lenima. afirmirale su se na brojnim nastupima širom zemlje. A. Vazem. šesnaestinska pauza quart de soupir. PAVLOVIĆ . meĊutim. London 1957. My Jears with Pavlova. za ceo takt piše se kao ćela pauza. punih ţivota. ali obrnut na levo. Beaumont. ■— H. pavenne. ĉetvrtini). A Biographv. Koncertni majstor Kamernog orkestra u Hagu (1958—59) i Kamernog orkestra u Ziirichu (1960). mnoštvo primera za njihovu upotrebu sreće se kod L. Cecchetti. N. New York 1932. •— P. London 1932. Franko iz Kolna (XIII v. dva. | M | •. tri. se odlikuje originalnim tumaĉenjima kompozicija. pausa longa reda (docnije zvana pausa longa imperfecta) jednaka je imperfektnoj (dvodelnoj) longi. paven. Morley. je izrazito polagan plesni stavak i javlja se obiĉno povezana s kojim brzim plesom (saltarellom ili galliardom). kao i od pauze koja skraćuje pret hodnu notu (staccato). 1. pausa zamenjuje notu brevis. 1907) sa V. 1962. Oblakov. 9—10. Lifar. P. pridruţila trupi Ballets russes S. Djelovao je zatim u Ljub ljani kao nastavnik na uĉiteljskoj školi (1901-—25). Posjedovala je neobiĉnu gracioznost. s izuzetkom or kestra. Peć. 1589) p.letnici Josipa Pavĉiĉa. Uţivala je veliku slavu koja je još za njena ţivota graniĉila s legendom. With Pavlova Round the World. Dejstvo pauza iskorišćeno je već u srednjovekovnom hoquetusu. Stravinskog. pa je p. a osobito je ĉesta u muzici engleskih virginalista (W. Anna Pavlova. Brahmsa. tridesetdruginska pauza huitieme de soupir. M. 4. LIT. A. zajedno sa V. se plesala samo na velikim dvorskim sveĉanostima. a 1909 u Francusku. muzikom majstorski doĉarao prpošni humor i iskrenu vedrinu sadrţaja. zamenjuje ih zajedniĉki oblik. kod kontratempa) od pauze koja prati završetak motiva ili fraze. kao i pojava korone oznaĉava se u toku ovakve pauze na sledeći naĉin: Adagio Allegro 3EEE Antiĉka grĉka notacija oznaĉavala je pauzu koja odgovara najkraćoj ritmiĉkoj vrednosti (chronos protos) slovom A (lambda). (Orchesographie. Pavlova. Gerdt) gdje je odmah angaţirana u Marijinskom kazalištu (1906 primabalerina).. Višeglasnoj menzuralnoj muzici bile su neophodne pauze odreĊenog trajanja. Od 1963 ĉlan je Beogradskog trija sa kojim je gostovao u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. New York 1947. IX 1949). Jedino francuski nazivi odstupaju od tog pravila: ćela pauza pause. 4. franc. Savremenik. Gibbons. od 1961 u Beogradu docent. — A. 6. a zatim gra Ċane svih profesija i omladinu. dramska i likovna skupina) društvo je okupljalo najp rije samo radnike i namještenike. Bartoka i dr. polovinska pauza demi-pause. London 1927. Pogotovu su sugestivne neoĉekivane generalne pauze (zajedniĉk esvim glasovima). Kun. Umjetnik romantiĉnih sti lskih koncepcija. njem. Po karakteru veoma je srodna -* passamezzu. pod nazivom padoana ili paduana javlja se katkad i brzi ples u 3/4 mjeri. koja odgovara semibrevisu (današnja ćela pa uza). a šezdesetĉetvrtinska pauza seizieme de soupir. pavan. Prema Th. Sastoji se od tri ili ĉetiri perio de poredane redovito prema shemi AABBCC ili AABBCCDD. Jubileji slovenskih kulturnih radnika. ruska plesaĉica (Petrograd. Pavlo va. osmini). Pariš 1922. Die aesthetischen Funktionen der Stille und Pause in der Musik. iskrivljeni oblik izraza alla pavana. E Promena takta ili tempa. zvanom finiš punctorum. 23. Apsolvirao (1953) Muziĉku akademiju u Beogradu (P. npr. Pariš 1957. ■— C. odnosno jednu trećinu note bre vis (semibrevis major i semibrevis minor). izvanredan plesaĉki talent. Great Dancers. PAVĈIĈ. P. Hyden. ruski plesovi. P. Nizinskim najveća priznanja. KpacoecKan. violinista (Beograd. London 1931. Tu se istakla osobito u Fokinovim koreografijama.PAUZA — PAVLOVIĆ U stranim jezicima nazivi p. Ĉaj-kovskog. PAV ANA (tal. P. U u mjetniĉkoj muzici prvi put se susreće 1508 u djelu Intabolatura de lauto talijanskog kompozitora Dalze. Najĉešće je u 2/2 mjeri. A. 18. Arbeauu. Anna Pavlovna. nije imala razumijevanja za moderna strujanja u baletnoj umjetnosti. npr. MGG. I 1931). 1962. Karsavi-nom. II 1881 — Hag. PAVLOVA je bila. tamburaški zbor. AHHa IlaBjloBa. [ # | a u štampanim orkestarskim deonicama katkad se koriste i stari oblici pauza ĉetiri i dva puta duţih od ćele pauze. O.-. suspirium zamenjuje notu minimu (tj. 24. pavin. J. Buli. sem što se u kasnoj ho ralnoj notaciji crtom kroz ceo linijski sistem. B. LIT. frazu u crescendu) ili se nalazi na tezi takta (npr. divertissementi na muziku F. formalno dovršenih vokalnih min ijatura. U XIV v. engl. Ţupanĉiĉa. Ljubljanski zvon. Toškov). Franks (redaktor). Les Trois graces du XX € siecle. Hg. vjerojatno iz Padove.: V. J. — V. osminska pauza demisoupir. pausa longa perfecta (pausa modi) odgovara trajanju per fektne (trodelne) longe. nije traţio ni utirao nove putove. Violinista izraţajnog tona. programski orijentirane na djela jugoslavenskih kompo zitora. Moe. N. oznaĉava predah na kraju melodijske fraze. Pisao je preteţno vokalna i klavirska djela. Oliveroff. van Beethovena. Siier. P. Nizinskim i T. D. pjevaĉi narodnih pjesama. Aleksandar. G. H. J. 11 — 12. Pobornica ĉistog akademskog stila. kompozitor (Veliko Lašĉe. Rostala i tamo 1956 diplomirao na Royal College of Music. Pauze se mogu produţivati taĉkom i koronom. Pavane. God. stekavši u baletu Pavillon d'Armide (Ĉerepnjin. koji je tek mjestimice posezao za novijim izraţajnim sredstvima. Ţivković. na školi Glasbene matice i privatno. U Parizu se. nastao je nesklad: osmina note je imala jedan. dvorski ples podrijetlom iz Italije. pet puta duţe pauze su AAAA Neumska i horalna notacija ne poznaju pauze. ili se nalazi na arzi i skopĉana je s diminuendom. Studij klasiĉnog baleta završila 1899 na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu (E. Snaţnije deluje pa uza koja prekida prirodan razvoj muziĉke misli (npr. Josip. bez obzira na duţinu takta. baleti P. u XVI st. je ubrzo plesala sve velike uloge klasiĉnog reper toara. Do 1957 u društvu je djelovao i simfonijski orkestar. koja traje više taktova obiĉno se oznaĉava brojem taktova iznad po 10 10 preĉne vodoravne ili dvostruke kose debele crte. IX 1945 u Zagrebu. La Mort du cygne (S'dnt-Saens). LIT. Anna Pavlova. italijanski pausa di roma. Byrd. a osmina pauze dva barjaĉića itd. London 1956 (ruski Moskva 1956). ĉetiri. rafinovane . Osobitu popularnost stekao je kao kompozitor solo-pjesama.

iz spoja. i orkes LIT. VI 1842 — I. DJELA. Na nekim instrumentima gulje. 1952. Svirao je u njemaĉkim orkestrima W . S. Beriihmte Geiger der Vergangenheit und Gegenwart. Mušica 1946. jao samo od -> kratke oktave. tal. široko izraĊen kontrapunkt (-> Organum. elektriĉnu gitaju. saksofon i klavir. Surrev. Das Pedalklavier. PAZ. God. Mušica za flautu. Olten : I. trublju. 1932. Na goi svima praizvedbama Brittenovih opera pjevao glavne teno partije. franc. Mozart je takoĊer posjedovao takav instrument. 1931 — 32. 1933. 1936. 24. se u pi proširio najviše oko 1840 kada je tvrtka Pleyel izgradila usavi model. Neues Jahrbuc h fiir den klassischen Altertum 1919. 2. franc. 1940. gdje je 1950—56 ĉlan Zabavnog orkestra Radija.52 PAVLOVIĆ — PEDALNI TON pine Neto English Singers. 1965. 1935. St violine završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. 1944 (rev. snimio je i više vlastitih gramofonskih ploĉa. 1929. Djela za pedalni klavir komponirali su R. T938. Alovimiento sinfonico. pedal point. tenor (Farnham. Bachs (disertacija). 22. odnosno prelomljene oktave. oba su pokreta mnogo pridonijela propagiranju suvremene muzike u Argentini. sonatina za flautu i klarinet. Jelenić. pod nazivom Paynes kleine Kammermusik Partiturausgabe. — KLAVIRSKA: 3 sonate. M. P. 1931. vidno mesto zauzimaju kompozicije jugoslovenskih mu ziĉkih stvaralaca. J.. 56. uvertira za 12 instrumenata. 64. P. Gallac. G. III sonatina. a istu funkciju ima pedal i na timpan: LIT. 1951. Smještena je na podu ispred sviraonika. Albert (pseudonim A. pedal. pedale. 1936 —38 vokalni solist na BBC. PEAN (grĉ. passacaglia. Kuhna i dr. izmjenjivanjem prstiju i pete obiju n brze pasaţe i vezane fraze. klavir i celestu. God. u praksi ganuma. Miho (Mijo). Hauptmann) i u Parizu kod L. piano-pe'dc njem. Alkan (op. violinist (Kotor. tj. III 1929 —). 2 koncerta za 5 duhaĉkih instrumenata i klavir. Od 1943 jedan od najistaknutijih lista kazališta Sadler's Wells Opera. engleski pjevaĉ. — Abel. 1893. S. Evansa. N. Edo. Izraziti polifoniĉar. Od 1957 u Kolnu prvi trubljaĉ u ansamblima K. Fairbanks. 66. Schran Die musikgeschichtliche Stellung der Orgel-triosonaten von J. Continuidad 1953 za udaraljke. Poduzeće je do 1892 objavilo u svemu 212 kompozicija. nad kojim se izmjer razliĉite harmonije. koji odgovara današnjoj peda kopuli. 1937 na koncertnoj turneji po SAD kao ĉlan sku - PEDALNI TON (pedal. 1948—49 pjevao u kazalištu Covent Ga. U njegovom repertoaru. VI 1910 —).: E. osobito nakon pobjede (Homer. na kojoj se s nogama. Kreutzer. a u XVIII st. što znaĉi. Introducdon a la mušica de nuestro tiempo. Od 1938 nastupa i kao koncertni pjevaĉ uz st< pratnju B. koji podjednako suvereno v pozornicom i koncertnim podijem te se s lakoćom snala. Sch God. 58. a 1938 Agrupacićn Nueva Mitska. A PEARS. duhaĉki oktet. Tema y transformaciones za 11 duhaĉkih instrumenata. pa i nazvana po njegovu epitetu Paian (Izbavitelj. omogućuje modifikaciju izraţajn promjenu dinamike. Pej. se uskoro zatim javlja i u instrumentalnoj mi (gdje se i stalno zadrţao). a zatim kraće vrijeme malog sastava pijaniste B. 3. 1955. Gieseking. klarinet. Seis superposiciones. Dioniza. Studien zur Geschichte des Orgelpedalspiels in I schland bis zur Zeit J. 1862 ušao u nakladno poduzeće svog oca u Leipzigu gdje je 1886 poĉeo izdavati partiture komornih kompozicija (od razdoblja klasike do romantike) u dţepnom formatu. Uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu (F. koji obuhvata veliki broj dela od baroknih do savremenih kompo zitora. p. ORKESTRALNA: 2 koncerta za klavir i gudaĉe.: J. trombon i violonĉelo. Berlinskom papirusu (-> Grĉka muzika). na ĉembalu (novije produkcije) peds se ukljuĉuju i iskljuĉuju registri. 1962— 64 i dr. VIII 1972). A Study of the Greek Paean. 391) ili ozdravljenja i si. pec prema lat. violonĉelo i klavir. Orgelpunkt. Misli se da je J. a sluţi za voĊenje basove dionice.. Riddleja i dr. Richter. David. Edelhagena. starogrĉka zborska pjesma. Pedal. ĉije solo-pjesme ĉesto interpretira. 2. dugo drţani ton. ' PEDALNI KLAVIR (engl. Bruggaier. XII 1930—). Od tih malih tip rasporeĊenih kao skraćene. Eulenburga u Leipzigu (Eulenburgs kleine Partiturausgabe) proširivši je izdanjima orkestralnih i zbornih partitura. — F. K. MHorad. Massarta. PAVLOVIĆ. R. Pedalflilgel. Kao solist i komorni muziĉar (Zagrebaĉki k tet. Schun (Studien op. — L. VIII 1901—25. ugaĊanje instrumenta i dr. Rhvthmik. carillon. Con-crecion 1964 za 7 duhaĉkih instrumenata. H. V. LIT. 1930. 1893. 1949). Pedal. Canto de navidad za tamtam i gudaĉe. Zameci pedalnog tona nalaze se već u XII st. Arnold Schoenberg o el fin de la era tonal. argentinski kompozitor (Buenos Aires. Studirao na Lancing College u Londonu. Niicleos. Spasilac). — W. 1955. tal. klavirski instrur kojemu je dodana pedalna klavijatura kao kod orgulja (s opsej xD-d). kao temeljnog tona akorda. IV 1921). pedalis noţni). Klavirski trio) nastupao u zemlji i inozemstvu.: H. S. t. Instrumenti tog tipa bili su poznati već u XV st. Das normale Klavierpedal. LIT. M. 1932 i 1935. LIT. PAVLOVIĆ. preludij i fuga. sedam pedala na harfi ! promjeni udezbe ţica. Bach naj svojih 6 orguljskih trio-sonata za pedalni klavir (a 2 Clav. Peter (Neville Luard). pedalni klavir) p. celestu. engl. Već u Bachovo vrijeme m se na njima svirati. PEĈARIĆ. A. 1899. 1929. 69 i 72) i Ch. 3 kompozicije. 1 Jahrbuch. franjevac. poput himne. Ilijada. je klavijatura većih razmjera. Boletin Latino-Americano d e Mušica. Jć. 1895. Izraz pedal ĉesto se upotrebljava kao oznaka za dug( drţane tonove. New York 1900. 1925 i 1935. Kasnije se p. Kentona. problematici svih stilova i razdoblja. a tada je ediciju preuzela naklada E. Pindarov drugi P. — E. 1951—54 prvi violinist u orkestru kazališta Komedij Zagrebu.: J. Kultura i bosanski franjevci. a tada prešao na jednostavniji naĉin izraţavanja.: A. La Obra rnusical de Juan Carlos Paz. od 1 ponovno u Zagrebu koncertni majstor Simfonijskog orkc Radiotelevizije. javljaju se. poema za glas i klavir. 1943. 1954. Uĉenik A. Zeusa. violinu. ili se upravlja molba za pomoć u rato vanju (npr. je rijedak tip pjevaĉa. 1938 i 1943. Osnov. k. Juan Carlos.. 1 — K. dok u sredi dijelu one mogu doći s njim i u oštru koliziju ( ->• Temeljni i temeljni oblik akorda). F. 4 dodekafoniĉke kompozicije za razne sastave i za violinu solo. sonatina za klarinet i klavir. 1957. Transformaciones canonicas. prvobitno posvećena Apolonu. I955! Mušica za fagot. 1930. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. — SPISI: La Mušica en los Estados Vnidos. njemaĉki muziĉk1 nakladnik i pisac engleskog podrijetla (Leipzig. posvećena i ĉovjeku. PAYNE. God. instrumenti namijenjeni orguljašima za vjeţbi Pedal se isprva dodavao najdubljim tipkama manuala ili se s. Ehrlich). LIT. 22. takoĊer u obliku dalnog ĉembala. 1930. kao dirigent vodio Hrvatski festivalski komorni orkestar. utemeljio u Buenos Airesu Grupo Renovacion. Handschin. 1935. E kromatski. Die Geige in Wahrheit und Fabel. Ritmica constante. passacaglia za gudaĉe. 1926. Leipzig 1915 ( I I izd. je jedan od najistaknutijih evropskih trubljaĉa na podruĉju jazza i zabavne muzike. e Ped. 1952. J. kulture i produbljene interpretacije. Gounod (Fant sur Vhymne nationale russe. da se pri upotrebi pedala treba sluţiti gama. Brittena. Kompoziciju uĉio kod C. ibid. P. engl. 1927. Od 1961 u Kairu koncertni maj Filharmonije i profesor Nacionalnog konzervatorija. -> Kontrapm MeĊutim.). k. 1937— 4 0. 3. Der Paan. 1931. tal. 1936 (nova verzija 1953). horovoda i organist u samostanu Kraljeva Sutjeska. U peanu se sveĉanim tonom izriĉe zahva lnost. ureĊaj na razliĉitim muziĉkim ins mentima. Beriihmte Sdngerinnen. U okviru Nezvport jazz-festivala gostovao 1972 u Beogradu. od 1934 do 1950 komponirao gotovo samo u dodekafoniĉkom stilu. 6 fuga na ime BACH op. kat dalni klavikordi. ZFMW. Posejdona. Miillera. Djelo se ĉuva u biblioteci franjevaĉkoga samostana Kraljeva Sutjeska. Hirt. pianoforte a pedali). 1936. razvile su se u Njemaĉkoj. 1959. Namjena pedala je razliĉita. gudaĉe i udaraljke. Naziv govori. Deubner. od 1946 djeluje u Eni Opera Group. zajedno sa nekoliko mladih kompozitora radikalnije orijentiranih. obiĉno basov. rcatav pobjedniĉka pjesma). 1947. a u helenistiĉko doba postaje prigo dna pjesma. 1923. 6 balada. Dvnamik. P. Leimer i W. Tres Contrapuntos za klarinet. Fetkovskog u Beogradu. trubljaĉ (Beograd. Philadelphia 1938). 1954—58 ĉlan Zagrebaĉkih solista i 1958—61 konce majstor Zagrebaĉke opere. 1956. 5. Obiĉno ima opseg od 32 tipke (CRazvio se u XIV st. P. 1954. a nastupao je i u velikim plesnim i jazz-orkestrima S. kad se nad svakom dugo drţanom notom korala izv bogat. Suite concertante za p. Klavir i pijai opskrbljeni su sa dva ili tri pedala kojima sviraĉ regulira upot i prigušivaĉa i pomiĉe klavijaturu udesno (klavir) zbog smanj zvuĉnosti instrumenta. DJELA (sve pod pseudonimom): Beriihmte Pianisten der Vergangenheit und Gegenwart. 1954. 1930. a zatim i u Nizozems] Engleskoj tipke normalne veliĉine. Meisterwerke des Klavierbaus. pedai pedale inferieure. Bach. sluţi se atonalnim i politonalnim postupcima. 4 kompozicije za klarinet solo. pedal piano. Poĉetak i svršetak tih harmonija redovito istiĉe iz pedalnog tona. Dedalus 1950 za flautu. Skizzen op.. njem. Das Streichquartelt in Wort und Bild. pedale ili pedale c monia). Jedan muziĉki fragment peana u starogrĉkoj notaciji saĉuvan je na tzv. 1934 — 38. G. Al. u drugim sluĉajevima predstavlja mehaniĉki ureĊaj za stizavanje odreĊenih efekata. njem. pjevao i u ĉast drugih bogova. Juan Carlos Paz. produl tonova. 1927 —29. Ch. Orguljaš u Oxfordu i proĉelnik muziĉkog odjela Grange School u Crowboroughu 3 zatim (1933—34) uĉio pjevanje na Royal College of Music u Londonu. da su pedalne tipke povlaĉile za sobom odg rajuće duboke tonove manualnih tipaka. u Londonu. 1898. K< PEDAL (engl. Maz. E. Poema heroico. Gaita. Mainz 1938 (najr izd. Lange. C. sluţi za sviranje. Aĉ. Rokovića. I. Sarajevo 1912 i 1915. je bio generalni sekretar Saveza muziĉkih umetnika Jugoslavije. 3 trija za duhaĉke sastave. ĉlanci i studije. sonata za violinu i klavir. i to najprije u orguljskoj. franc. U svom djelu Naĉin crkvenog pjevanja (1857) tumaĉi muziĉku teoriju i iznosi praktiĉne primjere s tekstom. Frankfurt a.: L. preteţno u najdubljoj dionici kompozicije Pedalni ton). G. I. jer su orj . Orguljski p.

koji je opet specifiĉno sredstvo tonskoga kolorita. U razdoblju tonalne muzike (-> Harmonija) p.2 ].S. ali ne svuda i ne uvijek s istom svrhom i namjenom. se mnogo upotrebljavao u instrumentalnoj muzici sviju razdoblja i stilova. pedale supMeure i pedale inteneure. preba cujući ga pri tom redovito u unutarnje ili najgornje glasove. naziva se i leţeći ton (engl. Vegende Stimme ili liegetide Mittelstimme.Bach: Mal a f uga za orgulj e u a-m olu 53 R Strauss: Don Quichotte S Šulek: nija br. dvostrukoga pedala. t. mternal pedal za leţeći ton u nekom unutar njem glasu.. odnosno kao toniĉki pedal u odreĊenom tonalitetu. S. t. Suvremeni autori pruţaju u svojim djelima najraznovrsnije primjere za upotrebu pedalnoga tona. Dvostruki pedal. je najĉešće. njem. Impre sionistiĉki pedal. samo je daljnja konsekvenca opisane »pedalne prakse« romantiĉara. Hindemith: Sonata za klavir četveroručno P. pedale superiore i pedale medio). m . preludij u b-molu E Gneg: Der var engang. Dok je u polifonoj muzici pretklasiĉnoga razdoblja pedal ĉesto bio omiljeno sredstvo za postizavanje monumentalnih efekata (kao npr. istodobna kombinacija dvaju pedalnih tonova. tj. On je ĉesto ritmiziran. u završnim dijelovima kompozicija). 1 r ¥ r r * FF Pedalni se ton u praksi ne pojavljuje samo u obliku doslovce izdrţanog tona. inverted pedal za leţeći ton u najgornjem glasu. Slijedeći primjeri ilustriraju ove tri vrste pedalnog tona: J. ali nikako iskljuĉivoj nastupao u najdonjem glasu kao ->• dominanta odnosno kao dominantni pedal ili kao -> tonika. tal. ili u jednom od -> unutarnjih glasova. Bech: Das VVohltempei ierte Klavier I.op 71 P. dotle su kompozitori romantike koristili pedal pri cr tanju lirskih i intimnih raspoloţenja. a moţe ĉak poprimiti i oblik kraćeg melodijskog motiva. isprekidan pauzama i figuriran. u najgornjem glasu. redovito je sadrţavao toniku i menu kvintu.PEDALNI TON sa svojim pedalima (od kojih i potjeĉe naziv pedalni ton) pruţale vrlo povoljne tehniĉke mogućnosti za dugo drţanje basovih to nova. t. a u klasi ĉnom za pojaĉavanje harmonijske napetosti (naroĉito na kraju provedbenih dijelova kompozicija). ĉime postaje sliĉan ->ostinatu: P. pa i potpunih pedalnih akorda. franc.

X 1878 — Montrouge. Jan (pravo ime Jacob Pincus Perelmu ameriĉki pjevaĉ. Victoria. 1840. 187c Klavirska djela. je i utemel španjolske muzikologije. MQ. Carlo. I. Opere: Ardid de Atnor.). 1909 — 10. 19. La Figlia dell'arciere. 1905 i dr. gdje je u. 1917. L. 1923. O la exposicion historica celebrada en commemoracion del primer centenari nacimiento del maestro Felipe Pedrell. 1908.2i. crkvene kompozicije. — DRAMSKA. I Pedrell. od 1845 dirigent na Teatro Filartm i Teatro Nuovo u Veroni. 1900—01 (prošireno izdanje obj. Anglesom). Baleti: La Rose et le gitan. Ĉlan njujorškog Metr litana od 1941. Uĉitelj mu bili E. tilde. Toscaninija. 1921—35 operni dramaturg. ostao do smrti. Une Nuit de Scheherazade.). Fiorina. SBIMG. Potkraj 1904 vratio se u Barcelonu kao umjetniĉki direktor nakladnoga poduzeća Vidal y Llimano koje je nastavilo s izdavanjem Pedrellove serije publikacija Salterio Sacro-Hispano. Los Miisicos espanoles. Felipe. njemaĉki kompozitor i dirigent belgijs podrijetla(Antvverpen. On je jedini pokazao put darovitim uĉe nicima koji bogatom opusu ostvariti sve njegove teţnje. Suares. Barcelona T941. 1881. Chiesa. Querol. IV 1893—Bochum. 1902. tenor (New York. 1919kompozitor i dirigent scenske muzike u Bochumu. 1909 (iste g obj. Nastupio je i u filmu. DRAMSKA. 1865. — Uvertira. osnivaĉ Sociedad Nacional de Mušica (1915).muziĉkom djelatnošću poĉeo 1867 suraĊujući u više muziĉkih ĉasopisa. Lirica nacionalizada (sabrane studije). i na katalonskom).). osobito njemaĉkih kompozil Od 1882 bio je direktor konzervatorija Rossini u Pesaru. 1856. Felipe Pedrell. 11 Tasso a Ferrara. Felipe Pedrell et »Les Pyrer\ees% Pariš 19a / Balaguer. 1 lirico espanol anierior al siglo XIX (5 sv. Angles. P. U muzici uglavnom samouk. urugvajski kompozitor španjolskoga pod rijetla (Minas. La Musique indigene dans la thedtre espagnol du } siecle. .. studirao na Scholi Cantorum u Parizu (V. moteti. Nekoliko zarzuela. RM. 1923. L'Eglogue »La Foret sans amour« de Lope de Veg. Pariz. rekvijem. Diccionario tecnico de la mušica. Catdlech de la Biblioteca Musical de Diputacić de Bart (2 sv. Školski inspektor u Buenos Airesu. Miisicos contempordneos y de otros tiempos. ostala je svjedoĉanstvo plemenitih nastojanja da se stvori španjolski cionalni muziĉki stil. I. 1846. MGG. Prdcticas preparc de instrumentacion. Klose) i Berlinu (E. Jean I d'Aragon. Gelmina. 1924. 1902 (neizv. Zborovi: Canco Hatina. Reiff. U tome i jest pravo znaĉenje Pedre stvaralaštva. 1894. I jedan od posljednjih sljedbenika velike napuljske operne trad Njegova su najbolja djela opere buffe. (sabrane studije). 1906. Carlos. je htio F. 1881. de Falla. 1918 — 22 (novi otisak ic 2 sv.).). 1902. prvi dio El 1 de Foix. radeći kao kritiĉar. LIT. i na franc). direktor Liceo skale. Musicalerias. 1912. 1901. medu kojima se posi istiĉe Tutti in masehera. U Barceloni je P. La Mušica contemporanea en Espana y Felipe Pe Malaga 1901.V 1974).i9: Potpuni popis Pedrellovih djela obj. — H. 1870. otkupljuje. Kao kompozitor P. U operi debitirao 1938 u Phils phiji kao Vojvoda (Verdi. 1852. Angles.). Humperdinck. Tutti in masehera.2 Njegova muzika nije prešla španjolske granice. 1921. RM. 1908—09. Osobita draţ njegova muziĉkog izraza potjeĉe od vještine primijenjenih elemenata španjolskog i juţnoameriĉkog folklora. Olema lasci 1872. ( modo. Isabella d'Aragona. Schumai studirao i muzikologiju (A. DJELA. Rigoletto). Emporio cie. LIT. Od 1840 dirigent Talijans kazališta u Amsterdamu. 1894 — 98.). Moller. T 1897. U ĉast nj 70godišnjice izdana je 19TI spomenica Escritos heortdsticos. 1917. — R. Nakon putovanja po Italiji i boravka u Parizu nastanio se 1882 u Barceloni.2 br. Romea di Monfort. u kojoj je došao do punog izraţaja nj' smisao za vedru melodiku i poletnu ritmiku. Clara di Mailand. J. God. 1875. de Curzon. PEDRELL. a povremeno i dirigent na Teatro Regio. VIII 1922).54 PEDALNI TON — PEETERS L. 1853. de Falla. 1859. Felipe Pedrell. Kretzschmar. 1925. muziĉki sa vjetnik Consejo Nacional de EĊucacidn. 1902—12. Diccu biogrdfico y bibliogrdfico de miisicos y escritores de mušica espanoles. 19.— M. je doista pravi osnivaĉ novoga muziĉkog govora u Špa skoj izraslog iz savršene ljepote bogatih narodnih napjeva ii! sova. 1936. — DRAMSKA. El ( Arnau (sa zborom). španjolski kompozitor i muzikolog (Tortosa. talijanski kompozitor i dirigent rona. dijelovi: prolog Alma Mater. Istel. Opere: L'ullimo Abenzeraggio. Por n mušica. Tebaldini. zborovi s orkestrom i a cappella. 1930 i Alleluia. G voisier. F. — A. PEDRELL. — < VENA: 8 misa (Messa di gloria)'. Sti rao germanistiku i filozofiju. Borghetti. X 1893). 1840. R. Carlo Pedrotti. Anuario de l'Institut d'Estudis Catalans. G.) i vodio orkestralne koncerte na ko je izvodio simfonijsku muziku. Uĉenik i nećak F. Njegovi su uĉenici bili. DJELA. 1918 (pretisak iz VIII sv. Gerhard i H. Solo-pjesme. 1874. 1861. Tu je pokrenuo ĉasopise Notas musicales y literarias (1882—83) i Ilustracion musical hispano-americana (1888) koji je ureĊivao do 1896. II 1841 •— Barcelona. Cancionero musical popular espanol (4 sv. — VOKALNA: oratorij Alleluia. Fantasta argentina. Mazeppa. T. Simfonijske pjesme : Excelsior. Suita / 7 (prema Petrarki) i dr. Mitjana. pjesme. A. 3. Cleopdtre.: T. Marion Delorme. — SPISI: matica musical. 1844. Emil. SBIMG. 1911. II Parruchiere della Reggenza. XI 1817 — 16.). — IZDANJA: Hispaniae Schola mušica sacra (8 sv. 1895—1903 predavao u Madridu povijest muzike i muziĉku estetiku na Konzervatoriju i u Escuela des estudios su-periores. X 1962. // Favorito. Nadovezujući na kasnu romani . 1913 . S literarno. U dugom nizu rasprava i izdanja o je likove iz španjolske muziĉke prošlosti i upozorio na nj< velike ali zanemarene vrijednosti. Od 1868 u Torinu. 1878. God. PEDROTTI. La Canco popular catalana. 1897 — 98. Jor de arte (uspomene i studije). PEETERS. La Mušica espanola desde la edad media hasta nuestros dias. Pjevao tenorske partije najviše u talijanskim i f cuskim operama.op. Kao uvod imala jo j je posluţiti ĉuvena Pedrellova rasprava Por nuestra mušica (1891) u kojoj se zauzimao za stvaranje nacionalne španjolske opere na temelju španjolskoga muziĉkog folklora. — Pastorales za glas i orkestar. M. — M. Eleonor McLellan i G. P. P. e historico de organografia musical antigua espanola. Tomds Luis de toria. 1906 pod naslovon cutnents pour servir a Vhistoire des origines du thedtre musical) . 1 08. a kasnije predavao na Univerzitetu u Tucumanu. muziku uĉio u Miinchenu (W.[889— 91 nastaje njegova velika dramska trilogija Los Pirineos. 1902. 1882—83 izdavao je djela s podruĉja suvremene duhovne muzike pod zajedniĉkim naslovom Salterio Sacro-Hispano. — Komorne kompozicije (gudaĉki kvartet. 3. treći dio La Jornada de Panissars).25. sabranih djela T. L. spanisehe Volkslied.: A. Guerra inqualtro. PEDRELL više ostvariti nego što je mogao. oko 60 solo-pjesama. drugi dio Rayo de Luna. Carlos Pedrell. d'Indv. de Breville). ORKESTRALNA: Ouverture Catalana. DJELA. ZFMW. Dos Musichs cinchcei catalans. ibid. 1 omnia (8 sv. 1920 — 2 M. SBIMG. 1872 (III izd. Od 1896 do 1899 izdavao je ĉasopis Mušica religiosa en Espana. Cuento de Abril i La Guitarra. 1911 (nastavak preth< djela). J. Albeniz. E. M. meĊu ostalima: I.van Beethovem Sonata za klavir u A-duru. Danza y cancićn de Aixa. 1931. III 1941). 1928. Depanisom i dr. kompozitor i muzikolog. La < tina. 16. Pesaro 1894. 1883). 1910. Antologia de Organistas cldsicos espanoles (2 sv. 1962. portu y hispanoamericanos anliguos y modernos. VI 1904 —). Felipe Pedrell un. jer se u njegovoj m vide nedostaci kompozicijske tehnike i suvišni Wagnerov caj. A. Od 1921 ţivio u Parizu. antifone. 1889—91 (izv. Granados. 1881. — E. Wolf). God. LIT. La Matinada. 1872 osn (sa G. P. 1910. Prvo ve priznanje dobiva 1936 za nastup u Beethovenovoj IX simf pod upravom A. Mantovani. / N. Genoveffa di Bral 1854. pedagog. Pedrella.: G. I Pirenei. MGG. Roxas. Njime se P. Reiff u AFMW. < Pedrotti. Eh Madrigals i la Missa da Difunts d'En Brudicu (sa H. ORKESTRALNA. O. 1903—04. 1910. 1. 12. God. God. Orientaciones . Felipe Pedrell ed il dramma lirico spagnuolo. Dć. 1881 Pirineos. Festschrift H. Gtosa (sa zborom) i Cant de la Montanya. 1910. Felipe Pedrell. 1899—190c Fešta d'Elche. Folhlore musical castillan du XVI' siecle. Opere: LinĊ. Exi 1921. Victorije). — H. 1841. X. 1891 (obj. Riemann. Mazeppa. 19: 38 pjeva u Radio City Music Hali u New Yorku. En el estrado de Beatriz. 1894—97 (ostali svesci nisu c ljeni). PEERCE.

1960. 25. H. 1948). PEJAĈEVIĆ. klavirski trio op 29. Variaties en Finale op een Oud Vlaams Lied. Na Konzervatoriju u Lisabonu uĉ io klavir. Flor Peeters. 1938). — CRKVENA. Diafonia 2 za harfu. 1969. Pechel). Curitiba). 1929). 3. a kompozicije nastale u Krakovu pisane su a cappella. 1921 i 1937. Đurić -Klajn). God. 1969. c. DELA. 4. Paccagnella. 1954. 1963. Feicht i K. 1953 — 54 i 1959. Istorijski pregled razvoja Udruţenja kompozitora Srbije. Dora Pejaĉević. izmeĊu 1649 i 1655. Ko. sonatina. Hrvatski kompozitori i njiho va djela. 1950. 1957—75 profesor Muziĉke škole Stanković i od 1975 je docent na Fakultetu muziĉkih umetno sti u Beogradu. Abenteuer in Spanien. 1961. 1945. K. ORKESTRALNA: simfonija u 2 stavka. 1963. izmeĊu 1649 i 1655. Boston 1948. 1966. uvertira op. Dvije klavirske skice op. Litlle Organ Book. Essen 1953. psalma na našim freskama.. jKauna d'ApK. rkp. Barttomiej (Bartholomaus). Agnus) obj. sonata za violonĉelo i klavir op. 1957. Radej. Mušica Sacra. za violonĉelo. 1925— 52 profesor orgulja na Lemmensovu institutu. — DRAMSKA. koncert z a orgulje i klavir. kompozitor (Našice. L. The zvork of Leoš Jandĉek in the light of Czech music performed in Belgrade between the two Wars. Peeters. Missa secunda ad aequales. Portugal. Opienski (La Musique polonaise. Nono) i na Muziĉkoj akademiji u Baselu (P. — CRKVENA: 8 misa. Opera AuxuAy. od 1658 kapelnik katedrale u Krakovu. 26. 1965. 1951. 1970. Depuvdt. klavir. trio za flautu. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta. muzikolog (Beograd. violu. Musique serbe contemporaine. 1965. op. Sjećanje op. 1943. sovjetski kompozitor (Moskva. Oslobodivši se utjecaja A. 1973. Audite mortales obj. koncert za klavir u g-molu op. 1966. je pokušala svoj muziĉki govor usmjeriti u pravcu muziĉkog nacionalizma. 44. Visser. Stanislav Biniĉki kao organizator muziĉkog ţivota u Beogradu. 4. Svoja najvrednija djela ostvario je na podruĉju kolektivne improvizacije. muziĉku teoriju (Ć. Jubilate Deo (psalam CIC). — INSTRUKTIVNA: 10 Pedalstudies. 1916. J. Der Hellvveg. Dvije sonate za violinu i klavir: I. 2 trombona. Kinetofonias za 25 gudaĉa i 3 magnetofona. W. 1964.Kovaĉević.: G. 19 14 — 46. Missa brevis ad aequales. 1929. — Tri kanona. 1968. 1960. 1669. DJELA. ĉembalo i gudaĉe. III. DJELA. Americi. — M. — P. 1955. 1962. Stejmanom). zbirke koralnih predigra. 1953. Bouleza i L. H. Šest stavaka. 2. 1919. Hymn Preludes (213 kompozicija u 24 sv. 1954. 1969. Corbet. 1935. je jedan od najboljih poljskih kontrapunktiĉara (Missa pulcherrima. 1909. 1971. CoBeTCKan My3t>iKa. Weberna. 1970. duhaĉki trio. elegija. ibid. Gieburovvski {Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. G. H. Penckel. 17. Kmicic-Mieleszvriski (Muzyka. 1918).) utjecalo je na njegovo stvaralaštvo. Fuga en Hymne op »Ave Mariš Stella«. 1662. Audite morlales za zbor. — KLAVIRSKA: sonata. 124 — 125. U Beogradu završila studije istorije umetnosti. Zvuk. na tatarske teme. — DRAMSKA.. Herzog. simfonijska balada. 1958). Lehmann. Aziji i juţnoj Africi. 41. 1915. 1954. prihvatio tekovine P. 1962. Zborni k radova VizantoloŠkog instituta SANU. God. Antvverpen. violu i harfu. 1951. 1964. 40. 40 kompozicija za lutnju obj. 1959. violonĉelo i komor ni orkestar. U Slavenskoj sonati za violinu P. Crouma na pyccuue meMbi.PEETERS — PEKIEL i na polifoniju starih nizozemskih majstora. L. As 4 estacoes za trublju.: J. Missa senza le cerimonie II. U Zagrebu uĉila violinu (V. 84. u bmo lu op. Missa brevis obj. Flor Peeters muzikale persoonlijkheid. Fantasie concertante za klavir i orkestar u d-molu op. Predavao na teĉajevima suvremene muzike u Lisabonu i u Brazilu (Oporto. PEJAĈEVIĆ PEJOVIĆ. 1918. Rad VII kongresa SFJ. — ORGULJSKA: Sinfonia per organo. harfu. Opera Selecta pro Organo Johannis Cabanilles. 35 minijatura. 1966. 1643. De Becker. 38. 1962. 1925. Sećanje na Branka Dragutinovića. MondaecKan crouma. — VOKALNA: oratorij. Roma 1959. Dvadeset godina Udruţenja muziĉkih umetnika Srbije. 2.: F. 4 suite). — KLAVIRSKA. Swierczek i H. 1959. 1948 — 49.. harfu i klavir. instrumente i b. DJELA. Nikolaj Ivano. 24. 1940. 1965). 20.Maštanja op. Ruganje Hristu. Feicht (Wydawnictzvo Dazvnej Muzyki Polskiej. violinu. Berceuse op.viĉ. 1929. baškirskog i dr. 1938. Servaas. Tlpaidnunnan y$epmwpa ua KadapduucKue meMbi. 60 kratkih kompozicija. moteti. 1950. Od 1944 predaje na toj ustanovi i na Muziĉko -pedagoškom institutu Gnjesin. Missa a 6 De Resurrectione Domini Nostri Jesu Christi. — Solo-pjesme (romance na stihove A. na baškirske teme. Zvuk. Mise: Missa concertata La Lombardesca za 8 gl. 77 — 78. 1948. CDE za klavir.. — Euridice reamada za zbor i orkestar. 1940. Manuale. 48. 3 preludija i fuge. Missa senza le cerimonie I. u As-duru op. Wal-zer-Capricen op. Istorija muzike (2 sv. Duprea i Ch. — Dva gudaĉka kvarteta i druga komorna djela. Berceuse op. IV. Simfonijeta. 1943 (sa M. sjajan improvizator. III 1916 —). Scenska muzika: Macbeth. violonĉelo. — Manje kompozicije za klavir (2 sonatine. 1944. XII 1929 —). 1935 —48 drţao majstorske teĉa jeve orgulja i kompozicije u Tilburgu (Nizozemska) i u SAD. vise moteta. Dora. Porena. 1949 i 1959. 10. Ars Organi (3 sv. Sherwood. DJELA: 40 plesova za lutnju. Recitativo III za flautu. K. ORKESTRALNA: simfonija u ns-molu op. Mechelen 1950. K.— DRAMSKA. LIT. PEJKO. — Collage I za 2 klavira. 1953. u orkestralnim i komornim kompozicijama nakon 1921 sretno sjedinjuje barokne i klasiĉne oblike s atonalnom harmonijom i dodekafoniĉkom kompozicijskom tehnikom. —■ IZDANJA: Oudnederlandse Meesters voor het orgel (3 sv. 1967. 20. Marier. Rad VIII kongresa SFJ. 7 tibec na meMbi napodoe CCCP. Dva nokturna op. Hjuza). a od 1925 prvi. — Th. Turnhout 1950. Pejaĉevićeva ide u red ri jetkih ţena koje su se u Hrvatskoj istakle na podruĉju muziĉkog stvaralaštva. II Compositore fiammingo Flor Peeters. Toccata. instrumentalne skupine (ehori) i timpane ad libitum. DJELA. Njegove crkvene kompozicije nastale u Varšavi pisane su preteţno u venecijanskom koncertantnom stilu. 1970. Narodno stvaralaštvo. koncert za flautu. Od 1948 profesor Flamanskog konzervatorija u Antwerpenu (od 1952 direktor). doktorirala iz muzikologije 1975 u Ljubljani (D. — KOMORNA: gudaĉki trio. canzona i ciacona. Stockhausena. 36. — F. 4. preludij. 2 trublje i 2 trombona. Cvetko). Mu ziĉki instrumenti na srednjovekovnim spomenicima Srbije i Makedonije (doktorska disertacija. H. metalne udaraljke i 12 gudaĉa. portugalski kompozitor (Montijo. Petrassi. 1923. od 1923. 1955. 2 trublje. Emil Peeters. VII 1903 —). Koenig). van Nuffel) te kod M. CoBeTCKa« MV3biKa. 33. Flor Peeters e la Mušica Sacra Moderna. 1931. 1912. 1661. Valejevom. — STUDIJE I ĈLANCI (izbor): Uti caj folklora iz NOB na umetnićko stvaralaštvo. 1896) te H.). Sinfonietta Bochumensis. 1969. je u biti bila eklektik ĉiji su uzori bili J.).). LIT. 10 orguljskih korala. 1959 i Istorija muzike od francuske burţoaske revolucije do perioda imperijalizma. 1914 i II. duhovne pjesme. violu i violonĉelo. Zvuk. NOVA IZD. Brahms i E. X. 1943. 1964. Po stilu kasni romantik. 35. Ecclesiae. Benedictus. Najbolja su mu djela orkestralne suite. Barkarola op. 1944. Dva intermezza op. 11. 2 moteta obj. Surzvnski {Monumenta Musices Sacrae in Polonia. ITeHKa. Der Komponist E. 1938. 1934. 1953. violu da gamba i Ĉembalo. 1931—48 predavao 1 na Konzervatoriju u Gentu. prigodne kantate. Odgojio je velik broj orguljaša i kompozitora.25. Missa a quatuor s 1664. Koncerti: 2 za klavir. 1950. 1941 i Brand im Opernhaus (nedovršena). O Aiy3fciKe H. Dora Pejaĉević. a zatim studirala kompoziciju i violinu u Dresdenu (P. Milano 1947. balada. Roksanda.op. za violinu. 19. 1958. klavirski kvartet op. . 3 klavirska trija. duhaĉki kvintet. Huml). 1948. Missa in defeetu unius contraltus. izmeĊu 1661 i 1669. belgijski orguljaš i kompozitor (Tielen. M. Pedeset godina rada Muziĉke škole Stanković. izmeĊu 1661 i 1669 i Missa pulcherrima ad instar Praenestini. Missa senza le cerimonie II (Sanctus. Sv. 1954 i za flautu. (Pekell. 1955). Mortelmans i J. I95 1 » Divertimenlo za klarinet. 1910 i II. 1941. 1—2. a zatim studirao kompoziciju na akademiji Santa Cecilia u Rimu (B. Bale t Tanzsymphonie. 1966. 1962 (prer. LIT. Scenska i filmska muzika. Caecilia. i 5 instrumenata. Szczepanska (ibi d. 55 PEETERS.). Đ. Studirao muziku na Lemmensovu institutu u Mechelenu (O. Flor Peeters Organist. 1955. passacaglia i fuga. Missa brevis).3un na fiuucKue mejnu za violinu i orkestar. 69. Ţivot cvijeća op. Boulez. 1940. 1931. Nomos. Kornelije Stanković u oĉima svojih savremenika. Barle. Instruments de musique dans l'art serbo-macedonien et Byzantin. Stockhausen. The Four Seasons. X. Feicht. Misura.). MGG. brojne solo -pjesme. Petri) i Miinchenu (W. vjerojatno 1670). 1954. Njezina su se djela s uspjehom izvodila i u Njemaĉkoj. 1965. M. celestu. P. 1661. scenska muzika 2a više od 200 kazališnih djela. 1972. suita za 4 trombona. 1946. 45. Dvije sonate: I. 1921. S. je priredio više stotina koncerata po Evropi. Pet simfonija: I i II. Brennecke. ilustracije iz Davidovog ţivota i 150. Jorge. 1959 — 67. nova samostalna verzija 1953). 1936. Filmska muzika A pausasa das ehagas. Courvoisier). 1967. 1960. ORKESTRALNA: Poliptico 1960 za komorni orkestar. 1972. Vlaamse Rhapsodie. koncert za orgulje. diplomirao 1940. C. 7 gudaĉkih kvarteta. AlmadaA Kame of War. Najranije 1633 postao ĉlan kraljevske kapele u Varšavi (od 1649 kapelnik) i pripadao joj do 1655. 6 juţnoafriĉkih pjesama za zbor. Zagreb 1960. 1972. O gebo e a sombra. a na Muziĉkoj akademiji 1955 istorijsko-folklorni odsek i 1963 postdiplomske studije (S. suita za orke star.). Bloka i L. Sikorski (Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. 1961. Razvoj muziĉke kritike i esejistike u Srbiji izmeĊu dva rata (magistarski rad. Dva orkestarska dela Mihovila Logara. EoedaHoea. Od 1953 izdaje ĉasopis De Praestant. ipak najznaĉajnija medu njima — Simfonija i Klavirski koncert — odaju zrelog umjetnika koji dobro vlada kompozicijskom tehnikom i lako se snalazi u velikim muziĉkim formama. KNJIGE: Istorija muzike od prvobitne zajednice do Beethovena. LIT. 1935. 1943. za violu. Opere: Die Troerinnen.: Missa pulcherrima obj. III 1923). — W. klavirski kvintet op. I 1940 —). Nikolai Iwanowitsch Peiko. koncert za klavir. Još neki podaci 0 muzici starih Slovena. 1913. var ijacije. — O My3bixe HKymoe (u suradnji sa I. The Organ Music of Flor Peeters. P. MGG. prije 1649. 1945 i 1948. 28. Junek) i instrumentaciju (D. 1954. ĉembalo. izmeĊu 1649 i 1655. 1966. A Foohsh Diary. Flor. 1945. W. Tournemirea u Parizu. 1934 i 1949. drugi orguljaš katedrale. Cteuma na HKymcKite meMbi. 1969. Brno 1969. — KOMORNA: klavirski trio. — A. P. Hrvatski muziĉki umetnici i kompozitori u Beogradu izmeĊu dva rata. audio-vizuelni show Nos nao estamos algures. K. Baleti: Beceunue eempbi. 43. 1951. Colloquium musicae vocalis. 50 i dr. 1957 i Eepe3oean poiua. 25. 1966. W. Lay za klavirski trio. —■ H. ORKESTRALNA. 1929. 1939. X. 1942. 1962. Feicht i W. poljski kompozitor (? — Krakov.: H. G. ibid. IX 1885 — M iinchen. violinu. Kaiser). 1960. Nona i kasnije. Brodjanskaja i D. 49. 1931 i dr. koralna fantazija za orgulje. Grieg. 1955. 57. trublju. rkp. 2. Te Deum. MGG. Arti musices. Cvijetni vrtlog op. 1965. Romantische Suite. Lied-Symphonie. Mjaskovski). za 2 violine. D . violonĉelo i klavir. 1953. — K. Pedeset godina rada Beogradske filharmonije (u štampi). Anthologia pro organo (4 sv. 5. PEIXINHO. Studirao kompoziciju na Moskovskom konzervatoriju (N.. 2 Symphonische Musik. 1957. — E. Najugledniji belgijski orguljaš. Slavenska u b-molu op. Alte Meister (2 sv. K OH uepmnaH $aHma. kvartet za obou. klarinet. — KOMORNA: Situacoes 66 za flautu. U Mechelenu. a mnoga su objavljena. Glavne karakteristike njegovih kompozicija su slobodna ritmika i bogata primjena polifonije. sonata za trublju i klavir. Prouĉavanje muziĉkog folklora (jakutskog. Missa Paschalis. Entrata festiva za orgulje. Concertino za 2 klavira. 1949. 1951. 3 kanona obj. Iako se njezina priliĉno brojna djela (58 opusa) ne odlikuju većom izvornošću.). II. ibid. 1936. 1932.). DJELA: koncert za klavir. 1951. III. Practische Methode voor Gregoriaanse begeleiding. 31 i 48. udaraljke i magnetofon.

Preteţan dio njegova stvaralaštva okrenut je velikii kalnim formama. duhaĉki sekstet. — W. pentaj pentatonica). poljski kompozitor (D?bica. Bartlomiej Pckiel. a zatim kod A. 1972. sonata za violonĉelo i orkestar. nego je najmanji razmak meĊu tonovima cijei pen. 1933 — 35. Pendereckis »Anakla Streicher und Schlagzeuggruppen. Impresiones y Recuerdos: Carlos Gounod. gdje je 1958 diplomirao. 12. 1972. recitatora i orkestar. Polymorphia za 48 gudaĉkih instrumenata. God. gdje je uz to vodio Akademsko pjevaĉko društvo i LieĊertafel te osnovao Tirolski pjevaĉki savez. Scenska i filmska muzika. 20. for IVinds. Pentatonik. Sada (1976. 1971. M. 1971. 1. oratorij Auferstehung Christi (II dio U trenja) za sole. Cantata in honorem Almae Universitatis Iagellonicae sescentos abhinc annos fundatae. Anleitung zum grundlichen Studium und Analysieren der 84 Klavieretiiden von Cramer. gdje je kara stiĉan pentatonski niz f1g1a1c2d2 izveden iz prvih pet tono\ lanca: . ORKESTRALNA: 1 simfonija. 1936 — 39. djeĉji zbor i o 1965 (scenska verzija 1969). simfonijska pjesma Vasconia za vojnu muziku i orkestar i druga orkestralna djela..: Catalogus van Werken van Belgische Componisten. za violinu. 13. zbor. ein Bekenntnis seiner Freunde (red. 1900. Geburtstag. što put do punog izraţaja došlo u kompoziciji Tren (1961). studirao kod J. van Beethovens Sonaten op. DJELA. Wymiary czasu i ciszy za zbor i orkestar. ■ — Misa za zbor i orkestar i druge crkvene kompozicije. Capriccio za violinu i orkestar. tal. MGG. Rienzi. Od 1866 trideset je godina bio muziĉki kritiĉar madridskih novina El Imparcial. 1948. 1942— 44. Magische Klanglandschaften. Parry i E liams (Antient British Music. Krzysztof. Wagner. Munchen 1940. i^6^. 1972. 1945. Impresiones musicales (zbirka ĉlanaka). 8 balada. II 1923).. 1968. Studirao u rodnom gradu i na Konzervatoriju u Madridu. Die Kirchenwerke von Bartholomaus P^kiel (disertacija). 1. — VOKALNA: Passio et mors Domir. Josef Pembaur dem Jungeren zum 60. — H. PENA Y GONI. Zielinski. upriliĉuju se i natjecanja pjevaĉa u vještini takv e pjesn muziĉke improvizacije. 1963. gitaru. 1958 . tonski sustav. 1964. Kompozicije za zbor i orkestar. XI 1933 — ). violinu. — Komorna djela. Malawskog i S. 1950. ibid. Reisenauera na Konzervatoriju u Leipzigu. 1948. 1938. Koncerti: za violinu za violino grande. 2 za violu i klavir. La Rose de Bakazvali. a melodiju harfiste varira i uk (ĉesto dosta slobodno) kao da kontrapunktira na odreĊeni < firmus. pentatonic. za violonĉelo solo. 1947. 1875. violu i kontrabas. 1957. ali je nakon višegodišnje evolucije stvorio vlastiti ujednaĉen i vedar kompozi torski izraz.. Wagnera. 2 und op. t LIT. Godinama središnja liĉnost muziĉkoga ţivota u Innsbrucku. Cajon de sastre (zbirka ĉlanaka). PEMBAUR. Josef ml. — Elektronska (Psalmus. — SPISI: Architeetonische Muziek. Conlra la opera espanola. 1971. 1892. a 1921 —48 na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. 1879. . za violonĉelo i fagot. komorni komorni orkestar. Psalmy za zbor i orkestar. 1915. 2. Sin i uĉenik Josefa st. Gwynn Williams zbornik Penillion inEnglish (1925). — W. na kojoj je 1897—1900 nastavnik klavira. zborovi. — Kompozicije za klavir. zbor i orkestar. — J. 8. zasnovan na ljestviĉnom nizu c tonova (šesti ton je oktava prvoga tona) koji mogu biti raspoi i u razmacima većim od cijelog stepena. za violu. PENTATONIKA (do grĉ. 1967. 1948 — 57. 1947. Thuillea na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. za violinu i klavir. 1742). za ĉembalo. 1894 i dr. Geest en Klank. Fluort 1961. — DRAMSKA. Neue Musikzeitschrift. 1970. Kao stvaralac sluţio se isprva naglašeno agresivnim melosom i harmonijom. 10. 1938.koncert za 3 duhaĉka i 4 gudaĉka instrumenta. Willem Pelemans. kvintet za flautu. 1910 (holandski prijevod 1930) i Uber L. 1961. 5 gudaĉkih kvarteta. — W. Stariji je tzv. 1875. Kosmogonia za zbor i orkestE (nova verzija 1971). Profesor kompozicije u Krakowu i 1966—68 na Volk-zoangHochschule u Essenu. Spatherbst i dramatska scena Thermopylae. 1945 i 1950. 1893.56 PE_KIEL — PENTATONIKA P. 11. 1901. Rheinberger). Najstariju tiskanu zbirku harfis napjeva pogodnih za canu penillion objavili su J. Antonio Perla y Goni. — Drei Marienlieder. Penderecki und das H6 folgreicher Musik. — KOAiORNA: gudaĉki trio. Tren 1 Hiroszimy za 52 gudaĉka instrumenta. Melos. riam Arlur Malaicski za gudaĉe i timpane. 1962. 10. violinu. 1972. 3 zbora i orkestar. španjolski muziĉki pisac i kompozitor (San Sebastian. u tom se listu gorljivo zauzimao za djela R. npr. zatim mu se prikljuĉuje . violu. 1946. 1898. zborovoĊa. IV 1875 — Miinchen. Los Maestros cantores de Nuremberg de R. VVillem. MGG. 1878. U novije doba izdao S. Pembaur. — INSTRUKTIVNA: Uber das Dirigieren. Werner. 1962. Koncert. 1961. Musik Jahrhundert. Koncerti: 3 za klavir. ksilomarimbu. 1961). Hymnus laudans za komorni zbor i orkestar Stabat Mater za 12 solista i 3 zbora. 1971. LIT. La Opera espaiiola y la mušica dramdlica en Espana en el siglo KIK. Antonio. zbor i orkestar. IV 1901 —). PENILLION (od velšanskog pennill stih). Ude). 1973. oratorij Dies irae (posvećen ţrtvama Ošw za soliste. M. c2a1g1f1d1 ili d2c2a1g1el. DJELA. autobiografija Mi retrato. 1964. Od 1879 profesor historije muzike na Escuela Nacional de Mušica u Madridu. 1885 (najznatnije djelo). — Isti. X. — KLAVIRSKA: 19 sonata. DJELA. 1962. na poseban. 1961 (izv. Šku. Nuestros musicos: Barbieri. 1967 i za 2 gitare.: Z. u tonalnom sistemu kineske muzike. 1958. 1931. X. anhemitonski u kojemu polustepena. postiţući na i ĉin denaturaciju zvuka. LIT. MGG. 3. 1962. — J. O. De natura sonoris. •— SPISI: Von der Poesie des Klavierspiels. Querol. P. Mušica. Jesu Christi secundum Lucam za soliste. 1967. PENDERECKI. 1967 i za violonĉelo. 1940 i 1941. 2 klavirska trija. 2.und Modulationslehre. brojne solo-pjesme uz klavir i orgulje. Studirao kompoziciju kod F. violon ĉelo i harfu. Ovisno o rasporedu intervala. 1954. 1970. Kompozicije za ĉembalo. PELEMANS. X. SPISI: La Obra maestra de Verdi: Aida. 1959. Krakow 1911. 1963 i za orgulje. Baleti:Mifes gloriosus. 1958. Bruxelles 1954. 2 zbora i orkestar. partita za ĉembalo. Wiechowicza na Muziĉkoj akademiji u Krakovvu.. 1968. 1948 i 1968. cionalni naĉin (velšanski canu penillion): harfist zapoĉinje. 1968. s kojim je prijateljevao. Skolyszewskog. 31. Struktur Modelle in Pendereckis »Threnos«. oder Der Dauer von Langtvell. — A. KOMPOZICIJE: sonata za violinu i klavir u A-duru. De Mannen van Smeerop. — W. — Opera Zigeunerliebe. flautu. Schivinger. LIT. 1965.: T. 1962 (kasnije uvršteno u Passio se Lucam). primjenjuje na £ man naĉin tehniĉke i ari cijske mogućnosti klasiĉr K. Petite Suite za gudaĉki sekstet. zborovi. Der einsame Weg des Krzvsztof Penderecki. 1902 —21 nastavnik klavira (od 1912 profesor) u tom zavodu.Capriccio za obou i 1965. Ugledajući se u p< na A. Susreće se i danas u muzici 1 tivnih naroda i u muziĉkom folkloru mnogih civiliziranih n. Studirao na Konzervatoriju u Beĉu (A. Concert voor Strijkcrs. Actions. zbor i orkestar: Bilder aus dem Leben Walthers von der Vogelzveide. S7. Pittsburgh Ouverture. X. 23. 1960. skupni na: stare pjesme u Walesu koje vuku podrijetlo iz drevne ] keltskih barda. Trevre pet i tovoz glas. U muzici uglavnom samouk. kanon za 52 i instrumenta i magnetofonsku vrpcu. 1928. Strofy za sopran. 1961. LIT.. 1945. kao balet 1971). Huber. 1961. DJELA: simfonija In Tirol. Wplywy wk>skic w muzyce polskiej. dramatska poema Die Schlacht am Berg Isel 1809 za sole. 1875. Josef i Josef jr. 23. Gruhn. bas. Nakon usavršavanja kod A. epitaf Ir. njem. Barbierija. i B. M. Josef st. I i II. 1962. Grajf i K. 1967 i Die Teufel von 1 1969. pentatonigue. 1964. zborovi). 1875 —1918 profesor i direktor muziĉke škole u Innsbrucku. A. klarinet i fagot. austrijski dirigent. Weberna i P. Opere: Le Combat de la Vierge et du Diable. belgijski kompozitor. Od 1944 muziĉki kritiĉar. medu kojima popularni Flamanski plesovi). Canlicum canticorum Salomonis za 16-gl. udaraljke. pedagog i kompozitor (Innsbruck. Zentner. — KOMPOZICIJE: simfonija na motive iz zarzuela F. 1961. Pjevaju se uz pratnju harfe. pripada muziĉkoj gardi. Bc on postepene stvara osob volucionarno novi muziĉk i zvuĉni svijet koji razvija vlastitim naĉelima i zak< Polazna toĉka mu je fei zvuka koji ne poznaje ra? ĉavanje na ton : šum te tome zahtijeva i potpuni kriterij estetskog i emocioj vrednovanja. Willlner. DJELA. recitatora. Stemmingsvoorspel. P. 1942. odnos prema »novom zvuku« odraţava se i u tretiranju ljuc glasa. Stroh. — Josef Pembaur. Rheinbergera i L. 1932 i 1942. je rektor visoke muziĉke škole u Krakovvu. muziĉki pisac i kritiĉar (Antvverpen. 1885. 196 venska misa za soliste. Bremen 1969. 2 duhaĉka kvin teta. 2 sonate za 2 klavira. ibid. A. — Klavirske kompozicije. 1957. — VOKALNA: kantata Gott der Weltenschopfer. V 1848 — 19. Na tradicionalnim velšanskim festivalima ( -> Eiste. — Sonata za orgulje. Ubrzo zatim postaje suradnik u eksperimentalnom studiju za konkretnu muziku Poljskog radija. Emanadje za 2 gudaĉka o T 959. Muziek beluisteren. kantata En vogel van sneeuzv. 1926. — VOKALNA: oratoriji De zvandelende Jood. — Kantata Viva Hernani. 1948—59 predavao povijest muzike na Konzervatoriju u Mechelenu. trio . Petites e'tudes (98 kompozicija. Pelemans Willem. PENDERECKI strumenata. jući neki poznati narodni napjev. harfu i komorni orkestar. za violonĉelo i gudaĉe. Smatra se da je taj tip iz iz tonova naizmjeniĉnog lanca kvinta (uzlaznih) i kvarta (sila kao npr. Krzysztof Pen und die polnische Avantgarde. 2 trija za obou. J. Za sole. XI 1846 — Madrid. M. franc. za 2 trublje. — Dva gudaĉka kvarteta. van Aekere. Anaklasis za 42 gudaĉka instrumenta i udaraljke. 1962. 1928 i Floris en Blancefloer. kao kompozitor bio je pristaša novonjemaĉke škole (solo -pjesme.: M. 1967. — Mensura sortis za klavir. Sonate: 3 za violinu i klavir. — DRAMSKA: opera Ubu Roi. 1945. pijanist (Innsbruck. 1967. 1966. — Isti. Radio-opera Het standvastig tinnen soldaatje. ORKESTRALNA: 6 simfonija. Oĉito po novim mogućnostima zv oblikovanja u elektronske ţici. Hdusler. 1968 i dr. X 1950). 1961. Dem 75 jahringen Josef Pembaur. baletna opera De Noţem en de Nimf. — Više misa i druga crkvena djela. oratorij Grablegung Christi (I dio diptih nja) za sole. 1952 i Diederik en Katrina. Berlin 1935. Jachimecki. XI 1896). 5 Concertina za komorni orkestar. Fcicht. 1875. Lwow 1925. 1947 i 1954 i dr. 1892. za gitaru. javlja se u razliĉitim oblicims silaznim ili uzlaznim. MGG. Harmonie. Bruckner) i na Konigliche Musikschule u Miinchenu (F. Fonogrami za flautu i k orkestar. 1945 i Herfstgoud. 1901. solo-pjesme (Hoek der eenzaamheid). Kao pijanist ide medu najistaknutije interprete Lisztovih djela. potjeĉe iz vrlo kultura i po svemu sudeći predstavlja najstariji oblik org ranog rasporeĊivanja tonova.: Ch. koji improvizira stihove. 10. 3 mješovita zbora. 1960 i 1968.

1948. La Porte-Reve. X. Irska). Berlin 1971. Ravel). njemaĉki kompozitor (Duisburg. ■>' LIT. a zatim se usavršavala kod Ljubov Jegorove u Parizu. psalmi. 1924. 1926 i 1943. za komorni orkestar. 1941. DJELA. E. 1930. Durr. — VOKALNA. Studies in Line. 1947. kao i mnogi stari ili primitivni. Ronde de l'Oi-seauPhenix. Inlerludio. Koncerti: za violinu i komorni orkestar. Pentatoniĉki su bile ugodene i antiĉka lira i kitara. 24. Ostaci anhemitonske pentatonike susreću se i u današnjoj muzici afriĉkih Berbera. Kantate: Cantique des Cantiques za zbor i gudaĉki orkestar. 2 Romanzen. Wagenaar. 1964. Giselle (Adam). 1927. Die Tageszeiten. 1957. sonata za 2 klavira. te u muzici naših kompozitora koji svoj muziĉki izraz temelje na znaĉajkama narodne muzike. Jedna od najzapaţe nijih umetnica savremenog baletskcg stvaralaštva u Jugoslaviji. 1961 u nakladi po du zeća Barenreiter. Riemann. 1926. Manicke. 2 trublje. varijacije. Studia Memoriae B. 1949. Tokata i fuga. 1960. — K. Studirala na Scholi Cantorum u Parizu (C. Bugarskoj. 2 koncerta za klavir. — KOMORNA. U muziĉkom folkloru evropskih naroda p. Solo-pjesme ( Cycle-Eluard. sonata za flautu i klavir. Berlin 1965. zbor i orkestar. Kolessa). 12. koncert za kontrabas i 8 solistiĉkih instrumenata. komorni koncert za 16 instrumenata. 2 sonatine. 1949. — KOMORNA'. Drugi je tip pentatonske ljestvice — hemitonska p. LIT. Debussv. Pesma nad pesmama (Prošev) i dr. kanadski kompozitor (Winnipeg. no ĉini se da je u starije doba prevlada vala anhemitonska. ostvarila je niz kreacija. Sonate: za violonĉelo i klavir. Nombres za 2 klavira i orkestar. klavir kod J. 1958 i IV. Ĉetiri simfonije: 1. engleski kompozitor njemaĉkog podrijetla (Berlin. Five Preludes. 1956. Zbirke: Choralbuch. 1957 i III. nalaze oba tipa. Mirror Study. 1939. Primabalerina Makedonskog narodnog teatra u Skopju. — Popis štampanih Peppingovih djela obj. Rumuniji. 1938. 1929. I. 1957. 1960 (takoĊer u verziji za klavir). oktet za duhaĉe 1948. 5 koralnih partita. Gauthiez). Tanzzveisen und Rundgesange. 1941. Messiaena u Parizu (1949 —51). — R. 1938. 1958. Reinhard. John Christopher (Johann Christoph). solo--pjesme. 1948. III. se susreće u djelima u kojima autor ţeli ocrtati istoĉnjaĉku egzotiku ili poseban. 1947. Ernst Pepping. 2 gudaĉka kvarteta. 1956. AML. Nocturne za klavir i gudaĉki orkestar. — Isti. 1944. Bicinien (korali. 1943. 1667 —• Lon- . 1923. 1938. 1941. — W. 1957. evanĊelja i poslanice. varijacije. plesaĉica (Skopje. 1958. osobito u oblasti crkvene muzike. New York 1932. Japan. gudaĉki trio. Classical Quarterly. Ciklusi za zbor: Spruche und Lieder. Kleine Messe. 1931. — A. Senfla. te u folkloru juţne Italije i Sardi nije. Musik und Kirche. DJELA. Ĉetiri sonate: I—III. Egiptu i Nemaĉkoj. Muziku uĉio u Quebecu i Montrealu. 1940. Honeggera. trombon i 6 solistiĉkih in strumenata. fantazije.: W. Variations. Grosses Orgelbuch (3 sv. Spandauer Chorbuch (19 sv. Coppelia (Delibes). 1951. Journal of the International Folk Music Council. MeĊutim. Baletsku školu završila u Skopju (G. obradbe narodnih pjesama i dr. ■— ZA ORGULJE: 2 koncerta. prema novijim istraţivanjima anhemitonska pentatonika je moţda izvedena i iz tonova trozvuka odnosno muzike kojoj je trozvuk osnovica. klavirski kvartet. 1930. Binchoisa. u Grĉkoj. partita. Peppings. 1942. za violinu i klavir. Beitrage zur Musikwissenschaft. Varijacije na Boccherinijevu temu. i P. Praeludia-Postludia su 18 Chordlen. Širola). Ernst Pepping. Der Wagen. Ona se naziva i ditonskom. 2 trombona i 4 kontrabasa. Ać. 2. Ave atque vale. B. Puccinija ili u Wagnerovu Siegfriedu. Studien iiber F. — D. PEPPING. Indija. Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). Danckert. 1941. L'Oiseau-Phenix. na Juilliard School of Music u New Yorku (B. 1952. 1931 i 1951. Make donski. zbor i orkestar. Ona je i vaţno izraţajno sredstvo impresionista u doĉaravanju profinjenih pjesniĉkih raspoloţenja (Ĉ. Barbara. Bohmisches Orgelbuch (2 sv. 1945 i 1953. Tokata. Piano Duels on Klee. Za gudaĉki orkestar: varijacije. Gruss an Ernst Pepping. Obiljeţja pentatonike vaţan su element duhovnih pjesama Ameriĉkih Crnaca (Negro Spirituals). 1949—63 djelovala u muziĉkom odjelu univerziteta Columbia Britannica u Vancouveru. dvostruka fuga. 1953 i 1954. 5. Five-Tone Scales and Civilization. Berlin J 939. 1953. PEPIN. Copland. ORKESTRALNA. a novije na hemitonskoj. Romeo i Julija (Prokofjev). Kleines Oregelbuch.). izvedenu iz crkvenih naĉina. 1943. Hymne de la Mort). Zur gleichzeitigen Existenz pentatonischer und heptatonischer Leitern in der chinesischen Musik. 1931. 1 926. 1948. 1937 i IV. mala serenaĊa za duhaĉki orkestar. Erlangen 1951 (obj. Sonata Fantasy. zati m naroda Australije i Oceanije. Mušica. 2. Das Jahr. P. u vokalnoj muzici nje guje oblike izgraĊene na teme lju cantus firmusa. naroĉito u baletima Bahĉisarajska fontana (Asafjev). solo-pjesme. V 1926 —). Adrio i K. Missa brevis. na Curtis Institutu u Philadelphiji (kompoziciju kod R.). doBitnik je prve nagrade za klasiĉni balet na Festivalu jugoslovenskog baleta u Ljubljani (1960). I I I . 1958. O Haupt voli Blut und Wunden za glas i orkestar. što su ga Hrvati donijeli iz Zakar patske postojbine. 1968. 1959. Choralvorspiele. Zum siebzigsten Geburtstag. Premda je gradio na baštini prošlih vjekova. Peppings drei Klaviersonaten (diser tacija). Hamm. 1929. 1927. Natka. 1964 i dr. 1960. preludij. 1942 i III. 1934. 1950 i Die Weihnachtsgeschichte des Lukas. ORKESTRALNA. DJELA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I. Wiora.). — H. Behrenda) i na Konzervatoriju u Torontu (A. tada postaje nastavnik Škole za crkvenu muziku u Berlinu (Spandau). ali se starije melodije temelje na anhemitonskoj pentatonici. Clare). Donaueschin-genu i drugim gradovima. Der polyphone Satz (2 sv. fuge. 1932. 1934—38. 2$ Orgelchordle nach Sdtzen des Spandauer Chorbuches. Invention za mali orkestar. U instrumentalnim djelima nastavlja tradiciju baroknoga koncerta. Kleincr Jahrkreis. Tri simfonije: I. fuge. 1959 i IV. Psalam CIC. Variations Symphonique. 1957. septet. — H. fantazija. klarinet. ostvario je izvoran muziĉki jezik te se ubraja u vodeće suvremene njemaĉke kompozitore. Manicke. Tri simfonije: I. 1956. 1962. II. MGG. 1944. Gedanken zum Kirchenmusikschaffen E. Si. 2 oboe. 1957. I 1912 —). 1963. ORKESTRALNA. 1962. Scalera. 2 fagota. II. 1961. koncert za klarinet. klavirski trio. M. Budapest 1948. 1927. moteti. Bugarska.). duo za violu i klavir. Quasars. 1953. Ov. klavirski trio i dr. Adagio e Fuga. Heut und ewtg (Goethe). violonĉelo i fagot. 1950. 1956. — Yangyin~Liu. T. 1971. Madţarske i balkanskih naroda. 1945.PENTATONIKA — PEPUSCH Svaki od tih pet tonova moţe biti poĉetni ton jednog pentatonskog naĉina. varijacije. — Kompozicije za klavir i 2a orgulje. IV 1934 —). U umjetniĉkoj muzici p. — KLAVIR SKA. Anhemitonska pentatonska ljestvica nalazi se gotovo u svim starim kulturama Istoka i Zapada (Kina. F. nestvarni ugoĊaj npr. razvijenija je i po svemu sudeći mlada od anhemitonske. suita za trub lju. — CR KVENA. teţi za oţivljavanjem stare polifonije. Gmeindl). —■ J. 1944. 1959. Colony Music za klavir i gudaĉe. Peri1. — KLAVIRSKA: sonata. II. melodijski instrumenti (panova frula. Joliveta i O. u operi Turandot G. 1939. About Five-Tone Scales in the Early Hebrew Melodies. u japanskoj muzici se npr. Passionsbericht des Matthdus. Zlatna ribica (Logar). 1956. saksofon i trombon. 1945. 1955. 1959. Weihnachtslieder. i D. Divertimento za obou. Hyperboles. 1952 i Le Rite du Soleil Noir. Abraxas (Egk). 1946 i za violinu solo. — A. — D. 15. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Winnington-Jngram. Baleti: Les Portes de l'Enfer za 2 klavira.-J. A. Deutsche Messe. IX 1901 —). a vjerojatno i Egipat i Babilonija). Adagio. Kao i Hindemith. Muzika je za Peppinga izraţajna umjetnost. Otto. 1939.). 1954—55 i Neues Choralbuch. j PENTLAND. Ernst Peppings Liederkreis fiir Chor nach Gedichten von Goethe »Heut und ewig«. Od 1926 sudjeluje ĉesto i s uspjehom na festivali ma za suvremenu muziku u BadenBadenu. 1946 i 1949. Zborovi. 1937. II. 1954. Rimskog Korsakova. 1955. 1928. Ein Beitrag zum Personlichkeitsstil des'Komponisten. Alter als die Pentatonik. A Theory of Evolving Tonality. Fantaisie za tenor. Susreće se i u djelima ruskih kompozitora nacionalne škole. 1950. Don Kihot (Minkus). Te Deum za sole. L. 1963. 1967. Muši ca. Clermont. za orgulje i gudaĉe. Đavo u selu (Lhotka). 1951. sonata. usavršavao se kod A. violu. 1955. 1928. — Zborovi. za 10 instrumenata. Poos. 12 Choralvorspiele. za klavir i gudaĉe. 1938. Nina Kirsanova). 1948. 1950. Dva koncerta za klavir. abesinska i nubijska lira itd. Rhapsody. ameriĉkih Indijanaca. 1948.-Georges-de-Beauce. 1940. kanadski kompozitor i pijanist (St. Jacobi) i na Bekshire Music Centre u Tanglewoodu (A. Iz tog se zakljuĉuje da ljudskom uhu prvobitno nije bio uroĊen interval male sekunde. 1956. Walter. — DRAMSKA. 1960. 1926. 1944. — VOKALNA. Madţarska. •— Komorna opera The Lake. 1961. 1939. razvio je jasan stav prema muziĉkom materijalu i opredi El PEPPING jelio se za proširenu tonalnost. 3 sv. Studien zum Personalstil des Komponisten. Škotske. serenaĊa. Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (W. Missa Dona Nobis Pacem. 1958 i Hymne au Vent du Nord za tenor i orkestar. 1967. Hemitonska p. Do 1934 ţivi u Miilheimu i Essenu. jer ukljuĉuje dvije velike terce. gdje je od 1953 i profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi. 1967—68.: H. Mouvement. 2 Miniatures. Ernst.). osobito N. 1934.1948. Quebec. The Pentatonic Tuning of the Greek Lyre. On the Problem of Pre-Pentatonic Scales. Baveći se protestantskom crkvenom pjes mom. Za zbor: Deutsche Choralmesse. 1947. Jugoslavija). U hrvatskom su se muziĉkom folkloru »u meĊimur skoj narodnoj melodici najĉišće saĉuvali tragovi pentatonike kao prastarog tonalnog poimanja. se susreće preteţno na Zapadu. Melodije gregorijanskog korala takoĊer se dadu svesti na pentatoniĉku osnovicu kojoj su dodani ukrasni tonovi. 1939. s umetnutim sporednim tonovima. Gostovala je u svim većim gradovima Jugoslavije. antiĉka Grĉka. Simfonijske pjesme Guerenica. Budapest 1956. 1941. Italiji. 1949. rog. sa polustepenskim razmakom: cefghfc1) cefahfc1). 1958. Ohridska legenda (Hristić). 2 kompozicije na chanson G. — W. u krajevima gdje se saĉuvalo staro keltsko nasljeĊe (Škotska. Djeluje kao nastavnik kompozicije na Konzervatoriju pokrajine Quebec u Montrealu (od 1959 Director of Studies). himne i dr. 1934. i na Istoku u zemljama koje su bile pod mongolsko-turskim utjecajima (Rumunjska.). varijacije na pjesmu L. Balet Beauty and the Beast za 2 klavira. Yasser.— £• Szabolcsi. Wiirzburg 1955). Das europaische Volkslied. Folkloristische Tonalitatsstudien I: Pentatonik und tetrachordale Melodik. 57 (Smokvarski). Poos (red. 1941 i 1957. Bartok Sacra. — SPISI: Stilivende der Musik. Sonatina. Koncert za violu. a upućuju na blizinu mongolskih naseobina« (B. varijacije i suita za 2 violine. 1959. Od 1943 predaje muziĉku teoriju i kompoziciju na Konzervatoriju u Torontu. Leipzig 1916. Ać. Strata za komorni orkestar. 1942. I u antiĉkoj grĉkoj muzici spominj u se oba tipa. Makedonska povest PEPUSCH. PENUŠLISKA-MITROVSKA. Festschrift Ernst Pepping. Nastupa i kao pijanist u Americi i Evropi. 1925.

X. Di Chiera. PERAGALLO. 1949 i 1951. Uĉio kod dvojice orguljaša. Mušica za dvostruki gudaĉki kvartet. Velik je ugled uţivao i kao teoretiĉar i nastavnik. U Munchenu od 1850 zboro\ Liedertafela. DJELA. premda mu invencija nije uvijek bila bogata. responzoriji. moţda je revidirao sam Pe pusch. a zatim do smrti bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Sao Paolu. F. Puccinija. Brat istaknutog PERFECTIO (lat. X. Pored Mozartovih opera osobito je ĉ stavljao na repertoar Wagnerova djela (700 izvedaba u 25 godi. h chen 1954. Die Entzvicl des modernen Theaters. oko 1710. solo-pjesme. LIT. X. DJELA. a ten per/eetum odreĊivao je diobu note brevis na tri semibreviss odnosu tempus imperfeetum protuvrijednost brevisa su d semibrevis). 1735. MGG. 1942. 1940. slijedio u Lisal Komponirao je mise. zuralna notacija). intenzivno se bavio studijem stare muzike i sudjelovao u osnivanju Academy of Ancient Music (1710). Najveću i najtrajniju slavu stekao je kao autor prve -^-ballad-opere (sa J. Marcos Soares Pereira. odnosno poloţajem »štapi kod ligature cum perfeetione posljednja je nota bila longa. u tom gradu zapoĉeo karijeru oper kompozitora. IX 1894 — 3. Bio je pomoćni i 1740—48 glavni kapelnik u i Cappella Palatina u Palermu. The Beggar's Opera and its Composers. 1729 i Polly. t na podjela ritmiĉke jedinice. Nakon studija kompozicije i klavira (V. Njegov interes za muziĉku prošlost pridonio je gajenju stare muzike. 1712 — 32 orguljaš i kompozitor kapele vojvode od Chandosa u Cannonsu. 1731). 1946. 1945. — Anthemi. Die »Beggar's Opera« von Gay und Pepusch. Subird i D. — Obradbe narodnih napjeva. Concertino za klavirski kvartet. P. P. na univerzitetu^ Berkeley u Kaliforniji. 1955 i'za 2 violine. 8 studija Forme sovrapposte. na Sorbonnei u Pari. Grattan Flood. Od 1945 prihvaća tendencije suvremene muzike. INSTRUMENTALNA: simfonije. Moses. 1952. Los Origenos del musical en Chile. David Perez. brazilski kompozitor (Sao Paolo. Dibbuk za violinu i orkestar. 1948. II knjiga. PEREIRA. III 1910 — ). — C. 1950. Mancini. I 1 za violonĉelo. Artur. 1715. psalme. IX 1893 —). — VOKALNA: 6 engleskih kantata. S Re di Persia. 1962. II prošireno izd. 1746 i dr. Hughes. — TEORETSKA: A Treatise on Harmony. — Kompozicije za klavir.: M. koje se u Engleskoj razvilo ranije nego u drugim zemljama. Sa svojim bra najpoznatniji muziĉar na dvoru vojvode Joaoa II. V II 1752). Muziku studirao M. Kao operni kompozitor stekao veliku reputaciju.) i dr. VIII 1946). medu kojima se posebno istiĉu uzorne praizvedbe opera Meistersinger. 1937.. U ranijim djelima oslanjao se na švedsku narodnu i lodiku.. W. Ać. od 1854 utemeljitelj i dirigent Oratorijskog dru i od 1864 intendant dvorske muzike. Notas para la historia del inlercambio musical entr Americas. 5 i 8 glasova i orkestar.58 PEPUSCH — PERGAMENT polifoniĉara J. Linlev st. Od 1737 do smrti bio je orguljaš u kapeli škole i doma Charterhouse. DRAMSKA. 2 popreĉne flaute. Opere: Sakuntala. Das Rheingold i Die Walkiire. lamenta cije i dr. kritiĉar i d gent (Helsinki. 1899. PERDENDOSI (od tal. B. MQ. vrijedne su paţnje i neke uvertire i koncerti. — E. Johann Christoph Pepusch. Johann Christoph Pepusch. 1881 i Junker Heinz. 6 koncerata za 2 blokflaute. Kod ligatura. 1935. 1960. 1933. Muziku studirao u Italiji (1910 —13 i 1915—23). DJELA. The Operas of Davide Perez (dis ĉija). Subsidios para a biografia do ce] mestre. obo u ili violinu i b. — P'. 25 Jahre Munchener Hoftheatergeschichte. fantazija. SBIMG 1907. Koncerti: za klavir. MGG. a 1941 postao prvi plesaĉ.: O. Ballad--opere: The Beggar's Opera. Vibrazioni za flautu. 1959. U Stockholmu je 1923bio muziĉki kritiĉar lista Svenska Dagbladet. sluţeći se dodeka-fonijom na slobodan. talijanski kompozitor (Napulj. — W. L. portugalski kompozitor (Caminha. nadovezuje na veristiĉki stil G. n vokalna djela. — U. oznaka za interpretaciju. Muziku uĉio u Petrograc na Sternovu konzervatoriju u Berlinu. Das Konlerfei. gdje se kasnije spominje kao pjevaĉ i kapelnik. neziano. Rotoli) umjetniĉki voĊa koncertnog društva Accademia Filarmonica Romana. — Klavirske kompozicije (Seis Pecaš sobre Temas do Folclore Brasileireo. Oporto 1870. 1941. individualan naĉin. PEREZ. voditelj klorne sekcije u Institutu za muziĉka istraţivanja. uĉio u Colegio dos Reis u Vila Vi<. za violinu. francuski plesaĉ i pedagog (Venecija. DJELA: Interludio para um bailado infantil za orkestar. 1954. de Vasconcelos. 1954 i La Parrucca delV imperatore. I Didone abbandonata. 1752. h chen 1892. 1952. kopisi njegovih djela nisu se saĉuvali.) i klavir. LIT. 1749. koja je odmah postala izvanredno popularna. Maske: Venus and Adonis. Bierbaum. A. — Kompozicije za klavir. za 1 instrument i b. His de la miisica en Chile. Upotrebljava se najĉešće na kraju kompozicije ili kojeg većeg odlomka i ĉesto dolazi zajedno s postepenim usporavanjem tempa (rallentando). c. Na turneje po Juţnoj Americi. Ann Arbor 1967. — Lisabon. ĉileanski muzikolog (Santi 19. 6 engleskih kantata.: J. Karl Freiherr von Perfall. PEREIRA. napisao je i Te Deum za tri zbora. solo-pjesme. Davide. J. 1716. je napisao uvertiru u partituri te continuo uz pjevane meloĊ ijekoje je vjerojatno izabrao Gay. Missa da Gloria za glas. 1962. Ai PERGAMENT. gdje se trajno nastanio. 1853. nestaje. i DJELA: Cantos y danzas de la patria vieja. kantata An Hapless Shepherd. npr. Calmus. krajem XVI st. Tres Esludos Brasileiros). MGG. scenski madrigal La Collina za sole. La Mušica en la išla de Pascua. je bio vrstan kompozitor.7'/ie Beggar's Opera (1728). Opere: Ginevra degli Almieri. Više od 35 opera: La Nemica amanle. The Wedding. zatim ĉembalist. Cudviorth. Rebela. Lisboa 1935. ode i dr. Barbella). švedski kompozitor. dirigent i mu2 pisac (Miinchen. . U tridesetoj godini napustio pruski dvor i preko Nizozemske stigao oko 1700 u London. a od 1956 predsjednik Societa Italiana di Mušica Contemporanea.Oexle. Prota-Giurleo. smatra se da je osnova knjige Pepuschova poduka njegovih uĉenika. tj. 1948. Giorgio. — G.: U. DRAMSKA. 29. Od 1713 više godina i muziĉki J. Koncerti: 2 za klavir. LIT. I 1907). X. Bartolomeo. a od 1942 lista Af. ■— Zborovi. Rica Kao solist debitirao u tom kazalištu 1929 u baletu Les Creat de Promethee (Beethoven). sa 14 godina namjestio se na pruskom dvoru u Berlinu i otada se dalje sam izobraţavao. PEREIRA-SALAS. od 1752 dvorski kapelnik u L bonu. — KOMORNA : 3 gudaĉka kvarteta. 1962. 1710 1711 — Lisabon. responzorije i villancic najviše za 8—12 glasova. Klasiĉni balet uĉio na školi Pariške opere (G. 1955. Mila.1934 i 1937. LIT. oznaĉuje vrijednost posljednjega zr u ligaturi izraţenu oblikom note. za 2 gudaĉka instrumenta. PERETTI. J. I 1824 — 14. — CRKVENA : mise za 4. c. 1947. Concerto grosso a 6: 2 Concerti a 4 . 1754. 1954 i za orkestar. perdere izgubiti). I Raimondin. kojega je kasi kad je vojvoda postao portugalski kralj (1640). Juegos y alegrias cc ales. Mario. 1728. moteti. psalam Memento Domine za 8 glasova i org Magnificat za 5 glasova i orkestar. I744. srodna morendu. njego 1 je zaslugom napuljska škola doţivjela trijumf u Portugalu. 1850 — 1900. njemaĉki kompozitor. Sin/oma Urica za glas i orkestar. sveĉane igre. 7. 1929. G. 1867—93 bio je intenc dvorskog kazališta. 1886. 1941. 21. Najprije violinist u orkestru ka zališta Drury Lane. solo -pjesme. Music and Letters. MGG. Mati de'morti za 5 glasova i orkestar. 20. — Oratorij // Martirio di S.Gayem). nasu] ligature sine perfeetione koja je završavala sa brevisom (-> JV. Di Perez. — R' Sietz. PEPUSCH direktor kaza lišta Lincoln's Inn Fields. J. Demofoonte. Dvojbeno je da li se Pepuschova suradnja protezala još dalje (nije saĉuvana ni jedna potpuna parti tura iz onoga vremena. 1730 (štampano anonimno. Guia Bibliogrdfica para el estudio del folklore ehileno.: G. LIT. 1922. tiptofono (sastav udaraljka koji je izmislio sam P. Karl. Marcos Soares. Serge. 1962. V 1904 •—). ORKESTRALNA. ORKESTRALNA. Lo Stendardo di S. upućuje da treba smanjivati jaĉinu tona (diminuendo) do potpunog pianissima kao da se ton gubi. Os Musicos portugueses. sonata za violinu i klavir. 1894. Od 1950 je sekretar. 1777. za violinu. La Gitain campagna. 1723 i dr. 1959. Joan da Zai (Egk). oko 1770 prvi napisao orkestralnu pratnju uz pjevanje). — VOKALNA: In memoriam. Casella. Musicisti napoletani alla corte di Portog Napoli 1923. motete. instrument koji je osobito volio. više muških zborova. don. Od 1963 predaje na bs noj školi Pariške opere. VOlimpiade. Generalintendant Karl von Pertall (disertacija). vjerojatno 30. CH. DJELA. Hauptmanna u Leipzigu. I 1910 —•). 1962. Eugenio. — Klavirski kvintet. a sastavio ju je moţda uĉenik Viscount Paislev. Profesor u Pedagoš] institutu i na Školi lijepih umjetnosti u Santiagu. savršenost). tidningen. rasprava u obliku pisma o staroj grĉkoj muziĉkoj teoriji. The Union of the Three Sister Arts. Corale e Aria za zbor i orkestar. — Kompozicije za orgulje. Jackson. ali se postepeno sve više pribliţio narodnoj tradiciji ist nih Ţidova. 1740. Bolero (Ravel) i dr. 1939. zbor i orkestar. Najbolje su njegove kompozicije za blokflautu. Di Donato. H. Medea. Školovan na Con vatorio di Santa Maria di Loreto u Napulju (F. MGG. Solin 1757 i dr. c. I 1655). G. — ' Freitas Branco. — SPISI: Ein trag zur Geschichte des Koniglichen Theaters in Miinchen. Nekoliko serenata. 1947. napustio plesaĉku karijeru Parizu otvorio vlastitu baletnu školu. U ranijim operama P. Prota-Giurleo. Mario Peragallo. Studirao u Santiagu. X 1778). Apollo and Dapkne. I. veoma brojne sonate (za 4 instrumenta i b. 1751. talijanski kompozitor (Rim. I. DJELA. Klingenberga i Grossea.. Mnogostrano nadaren. izraz p. — DRAMSKA. — DRAMSKA. — Ch. X. u menzuralnoj notaciji. Semiramide. — VOKAL kantate. oko 1712. modus ni perfeetus odreĊivao je da se maxima dijeli na tri longe. dioba dulje notne vrijedn na protuvrijednost od tri manje notne jedinice. PERFALL. 12. Baiardi. zbor i orkestar. 1957. c. za 2 instrumenta i b. a smatra se da je Th. Istakao se osobito u koreografijama Lifara: Le Chtvalier et la demoiselle (Gaubert). Soares. 1935. La Clemenza di Tito. 25.

1733. Lo Frate 'nnamorato. Pergolesi attraverso i suoi biografi e le sue opere. Dva gudaĉka kvarteta: I. B. Kao operski kompozitor debitira 1731 operom Salustia i već iduće godine postiţe vanredan uspeh komiĉnom operom u na puljskom dijalektu Lo prate' nnamorato. Zurich i Stutt gart 1954). Njome stiĉe priznanja i moćnog zaštitnika princa Colonna di Stigliano kod koga stupa 1732 u sluţbu kao maestro di cappella. K. duhom. Mercure de France. —■ M. Music and Letters. 1937. X. u buffonesknim su delima (Lo Frate 'nnamorato) ĉesto pisane u obliku duhovitih parodija na seria-ariju ili pak sa melodikom deklamacijskoga karaktera. A. Pergolesi. Sinfonia za violonĉelo ib. jedno stavna. B. Della Corte. Izrazito operski kompozitor P. koga nazivaju »Raffael muzike«. Fortuna e influenza della mušica di Pergolesi in Europa. partituru. 1949. 1951. Durantea. Sinfonia za violonĉelo i b. Giovanni Battista Pergolesi. 1959. Balet Krelantems och Eldeling. klavirski izvadak intermezza Livietta e Tracollo obj. U Pergolesijevu stvaranju posebno mesto zauzima intermezzo La Serva padrona. Giovanni Battista sluţio se redovito prezimenom Pergolesi (retko Pergolese). Goldmann LIT. Giovanni in Perficcto t{cl (izvedena 1735) koju je rimska Drammt intitolato publika primila vrlo hladno. Milano 1935. Margadonna. // Flaminio. Napisan za dva pevaĉa. L. nemaĉko prošireno i preraĊeno izdanje obj. Siena 1942. c. idu meĊu majstorska ostvarenja. 1732 (prer. Amsterdam 1953. sluţavku Serpinu i njezina gospodara Uberta (treće lice. Schlitzer. 1950. operu // Flaminio V. A. Radiciotti (1913) i A. Potkraj studija. je —■ u okviru savremenih strujanja — izgradio svoj poseban naĉin izraţavanja. — DRAMSKA. opera seria // Prigioniero superbo sa intermezzom La Serva padrona. — A. Već 1740 izvodi se u Dresdenu. To su Misa u Fduru za dva hora. raccolti in occasione della Set timana celebrativa. piše sakralnu dramu La Conversione di S.PERGAMENT — PERI nidre za violonĉelo i orkestar. — A. — F. c. F. Njegova se porodica prvobitno preţivala Draghi i pod tim je imenom preselila iz mesta Pergola u Jesi blizu Ancone. — Marchese di Villarosa. Zur Frage der Autorschaft der Ricciotti und Pergolesi zugeschriebenen »Concerti Armonici«. Torino 1943. napisana je u ĉast kraljice Elizabete Christine i izvedena u Teatro di San Bartolomeo. 1966. dueta i arija. uskoro postaje poznat širom sveta. God. osobito kod parodiranja ili kad ţeli da pojaĉa odreĊeno raspoloţenje. talijanski kompozitor i pjevaĉ (Rim. Spomenica G. — VOKALNA: Li Prodigi della divina grazia nella conversione di S. 1731. pa dueti iz La Serva padrona).1946. — H. Pergolesi (disertacija). Goldoni and Pergolesi. Zanon (1915). 1953 i Eli. Intermezzo La Serva padrona. Mušica d'oggi. Dela iz oblasti duhovne muzike tehniĉki su doterana. Bach-Jahrbuch. Boyer. A. R. NOVA IZD : Opera omnia preraĊena za klavir ili za pevanje i klavir sa kraćenjima. poglavito u Francuskoj. 1920) i F.. Stabat Mater i Salve Regina. Moses Perga ment i Simon Perga me nt -Parmet. — Isti. 1951. no ona ne nailazi na povoljan prijem kod PER MUŠICA publike. melodije su jednostavne. autograf . 1936 — 41). Reuter (1947). I 1710 — Pozzuoli. — KOMORNA. skladnim melodijama. D. U pojedinim arijama njegovih opera-serija (Salustia. te ĉembalo). God. Po povratku u Napulj. Stabat Mater). Guglielmo d'Aauitania. Roma 1910 (novo. Njegove arije. Radiciotti. Opere Himlens hemlighet. Tre ignoti quartetti di G. III 1736). 1734.uin.: Ch. Pergolesi. me Ċutim. Milano 1900. Sonata za CANDIDI UNIH violonĉelo i opera seria Olim-piade Di S. Jenny Lind. Hucke. Cudzoorlh. — VOKALNA: oratorij Den judiska sdngen. Ny vandring med Fru Mušica. Pergolesi contributo a un' interpretazione critica. Platen. 1947). Schletlerer. pojaĉan rogovima i u finalu trombonima. X. Toni (1920). sa intermezzom Livietta e Tracollo. 1945. — Isti. Mortari (1942). — Isti. — Ch. 4. PERI. Eine Pergolesi Bearbeitung Bachs. c. Notices sur la vie et les ouvrages de Pergolese. 59 Chaconne za violu solo. Tracollo itd. — G. 1943. Tegen. kompoziciju kod L. gudaĉe i b. intermezzo La Serva padrona obj. Somma (klavirski izvadak. vrhunsko i jedinstveno delo u celokupnoj muziĉkoj literaturi tog ţanra koje je izvršilo velik uticaj na razvoj komiĉne opere. Music and Letters. sa scenski plastiĉno i ţivo prikazanim situacijama. — E. 1737 — 38). 1735 (prer. 1752. J. — Isti. — W. Firenze 1966. Siena 1942. La serva padrona. — C. Švedska rapsodija. COSTAN2A. gde posta je orguljaš Kraljevske G. 1920. — Klavirski izvadak koncerta za violinu i orkestar obj. sonata za orgulje u F-duru. obiĉno praćene orkestrom koji plastiĉno potcrtava pevaĉku deonicu. Giovanni Battista Pergolesi. —■ CRKVENA. F. La finta Polacca. crkvena drama sa buffo scenama. oratorij La Fenice sul rogo ovvero La morte di San Giuseppe. Opere: Salustia. — Isti. — F. italijanski kompozitor (Jesi. G. Degrada. Cherbuliez. Milano 1963. ponekad široka daha sa naglašenom lirsko -emocionalnom crtom i lišene suvišnih koloratura. Concerto romantico za gudaĉe.emocionalnom crtom i mestimiĉno ra Ċena pod uticajem operskog stila (Salve Regina. Mohler (1954). Einstein (1949) i Ph. 1962. Rapp (1951). G. kont rapunkt kod G. // Prigioniero superbo sa intermezzom Li Serva padrona. MGG. 1928. PERGOLESI 2 sonate za ĉembalo u A -duru i C-duru.). 1735. J. INSTRUMENTALNA: koncert za violinu i gudaĉe u B -duru. juli 1772. 1961. 64 Solfeggi d 3 vod. 1750 u Londonu. ibid. Firenze 1953. Dunning. Monthlv Musical Record. 1917. je 1929. de Saint-Foix. Napoli 1831 ( I I izd. — A. koja je uzvitlala sukobe izmeĊu —> buffonista 1 antibuffonista. 1938). Golemo odu še vljenje za njegovu muziku i uz to brojne legende što su se posle svih uspeha nizale oko njegove liĉnosti dovele su. Salve Regina za sopran. B. Sonata a tre. sonata za violinu i klavir. Jacopo (nazvan Zazzerino). 1731 (smatralo se da se uz ovu dramu izvodilo kao intermezzo. dva znaĉajna crkvena dela. Di alcuni falsi autografi pergolesiani. Pergolesi. Kahl. upotrebljava oboe i rog ove. motete obj. Sledeća dela piše u Rimu S ENTARSl gde prelazi u sluţbu vojvode CaraNcl Teatro de'Sig. — DRAMSKA. Pergolesi und sein »Stabat Mater«. klavirski izvadak opere L'Olimpiade obj. sluga Vespone. 17. uz kamerni orkestar (gudaĉki kvintet. u F -duru. u Dduru za zbor i orkestar ( I I verzija za 2 zbora) i II. 12. 1731 (muzika intermezza nije saĉuvana). 1739 Flaminio (1735) i pred kraj ţivota. Claydon. Guglielmo d'Aguitania. Geizinger (1925). Olimpiade) muziĉki su profinjeno izraţeni osećaji i raspoloţenja pojedinih osoba. 192 2 (kasnije djelo miĉno iskorišt en u Conccrlo romantico za gudaĉe) i l i . 1938 (engl. Perg olesi. duet lo ti dissi i tercet Se ilfuoco iz opere Lo Frate' nnamorato. Scenska i filmska muzika. Milano 1961. ali poneki (kao npr. Music and Letters. Sn. — H. B. Uĉenik J. proţeta lirsko . E. U orkestru P. Damerini. Mascherala delle Ninfe di Senna. On je u prvome redu majstor buffo -stila i muziĉar neiscrpne melodijske invencije. Toni (klavirski izvadak. Greca. B. 1733. c). 1962. KMJB. 1746 u Parizu. No. Dve mise: I. Stabat Mater za sopran. Toni (klavirski izvadak. Firenze 196 6.. Stabat Mater obj. Accademici' fa-Maddaloni. u F-duru za 2 zbora 1 orkestra (II verzija za 1 zbor. 1943. Giovanni Battista Pergolesi. 1731. ■— G. Giovanni Battista Pergolesi. I I I verzija za 4 zbora). dodavanjima i nekim izmenama originalnoga teksta obj. I. L'Olimpiade. Walker. B. — H. G. Aulette). An sambli mu nisu podjednako uspeli. Infantesa i D. Some Notes on the Instrumental Works Atributed to Pergolesi. Rapsodia ebraica. delo // Maestro di mušica koje je u stvari pasticcio prema komiĉnoj operi L'Orazio od P. B. — E. oko 60 zborova. Uno sconosciuto intermezzo di G. Lettera biografica intorno alla patria ed alla vita di Giovanni Battista Pergolesi. duo za violinu i vio lonĉelo. Adriano in Siria sa intermezzom Livietta e Tracollo (ili pod naslovom La Contadina astuta.M. 1952. B. A. skraćeno i zd. Torino 1936. alt. G. Kongresni izvještaj Utrecht 1952. Two Centuries of Pergolesi Forgeries and Misattributions. RMI. pevne. PERGOLESI. Pergolesiana. — Giovanii Battista Pergolesi. 1921). Pergolesi. oko 100 solo-pjesama. LIT. LA SERVA PADRONA INTERME ZZO DELA. — Isti. sonata za orgulje u G-duru. Pergolesijeva dela bila su neposredno posle njegove smrti neobiĉno cenjena i mnogo izvoĊena tako da je njegova svetska reputacija zapoĉela još pre istorijske pariške reprize intermezza La Serva padrona. — 42 Solfeggi a 2 vod. M. Lo »Stabat Mater« di Pergolesi in una rara trascrizione di Paisiello. Cudivorth. — Isti. stvorio je kompozicije koje idu meĊu najvrednija muziĉk a dela njegove epohe i posebno napuljske škole. 1949. remek-delo napuljskog buffo-stila. Le Messe di G. Pergolesi. Barblanu. 1734 izvodi se njegova nova opera Adriano in Siria. — F. 2 zbora. Note e Documenti. oktobar. Za svojih 26 godina P. do toga da su mu izdavaĉi. nema je uloga). Klavirski trio. Vincija i F. 1944. G. Analecta Musicologica. 1944. Rivista Italiana di Musicologia. moteti. rog. Pergolesi. 1940. 1722 ili 1723 upisuje se na Conservatorio dei Poveri di Gesii Cristo u Napulju gde uĉi violinu kod B. PERGOLESI. guda ĉe i b. B. — SPISI: Vandring med Fru Mušica. kapele. PERI. Giovanni Battista. Ĉlanci i studije. 1734). De Matteisa.. 1966. obou. G. VIII 1561 — Firenca. Leipzig 1880. ovaj intermez -zo privlaĉi i danas svojom sve-ţinom. Svenska tonsdttere. MGG. Vrlo su verovatno Pergolesijeva dela: Piccola sinfonia u F-duru\Concerto u F-duru. Caf farelli (26 sv. 1949. Wien 1963. VIII 1633). 1843). naslovna strana. već bolestan. ma da to posve zrelo delo izgraĊena L' ODIO V1NTO DALLA je majstora. 20. a kasnije i istoriĉari pripisivali i tuĊa dela. B. nekoliko psalama (Dixit Dominus za sopran. obj. komponira komiĉnu operu libreto. 1611. gudaĉki orkestar i b. punu afirmaciju donosi mu sledeće delo. c. nekoliko kantata i serenata. 1935.: M. Schmidt (1910) i E.

da P. Dafne. . 1958. 1919.v. Periĉićev inventivni muziĉki jezik bazira na neposrednoj i bogatoj fantaziji. MeĊusobna harmonijska nost reĉenica oĉituje se u kadencama. U muziĉkoj teoriji. javlja se u ziĉkoj teoriji oko 1100 (Johannes Affligemensis). — H. — M.— KAMERNA: gudaĉki kvartet. 1591 postao principale direttore della mušica e dei mušici na mediĉejskom dvoru u Firenci. As. Ohridska legenda koju je 1948 dobila republiĉku nagradu. 2 e 3 voci con aggiunta d'arie nuove . II beato regno i Turbini di primavera. Corazzini. 3. Od 1948 u Beogradu profesor muziĉkih škola Josif Marinković i Josip Slavenski. visoki bariton (Pari II 1869 —• Neuilly-sur-Seine. 1964. Lijepa. pe'lia (Delibes). 1957. dalje. Uhla u Beĉu. Osobito je vaţno njegovo izdanje madrigalske kon O. To je prva opera uopće. ski kvintet u h-molu. Riemannu). 1948 i III. 1625 i dr. a od sredine XVIII st. Kon trapunkt. 1 ţene partije dala je u baletima Licitarsko srce (Baranović). I. od 1956 u Muziĉkoj akademiji asistent S. Mušica. Srednju baletsku školu završila 1948 u Becgradu (M. a bio je i vrstan orguljaš i ĉembalist. Monteverdi). d'autunno. recitativi za operu Tetide (libreto F. Drţić). PERIER. reprezentativnog stila (stille rappresentativo). 1617. MGG. Na meĊunarodnom konkursu Gian V. kompozitor i muziĉki pisac (Vršac. Euridice. zatim od st. M . vremenski odsjek: dobije. Ghisi. Rinuccini).Beethoven: IX simfonija u d-molu op. . XII I9 27 —)• Kompoziciju završio u Muziĉkoj akademiji u Beogradu u klasi S. 1950. Bussine. taktova.: G. sonatina za violinu i klavir. Jacopo Peri. Amfiparnaso O. — Imp. balet Marte e amore. podudarnost iz i poĉetnog i završnog dijela periode koja u pravilu obuhv. Jovanović). DJELA. izvedena je prvi puta 1598 u palaĉi Corsi.— F. 1539 — 1637. 1933.ve bi vaz-dcc -Ha dje-cb-vi-no. Veoma aktivan muziĉki pisac. svita za 3 v ioline. 1934 (Accademia d'Italia). dio ili ulomak nekog teksta. od 8 normalnih taktova (ili 4 »velika« ili 16 »n taktova) predstavlja »normativnu temeljnu shemu muz stavka« (prema H. — F. Prva reĉenica zav redovito nepotpunom kadencom. pa je nastupao kao pjevaĉ (npr. Radenkoviĉem). J. . Pesme iz Dalmacije. tonike i dominanti taj se naĉin postizava medu reĉenicama odnos pitanj a i odgc Takva p. Kraljica ostrva (Thiriet) i dr. 1950. VI). Sn. Od XIX st. 1969 (sa D.\ Cambridge 1943 (II izd. saĉuvan libreto i po 2 kratka Perijeva i Corsijeva muziĉka odlomka). I 1942). RMI. Muziĉka je deklamacija u njima vrlo izrazita. Rajiĉića. Vecchija Amfiparnaso. Jean. 7Kpio8o. sastavljena od dvije male reĉenice (4+4 ta kta) nazi i mala p. III izd. 1905. — Opera Rosmun Pjesme za glas i klavir. plesaĉica (Zagreb. 1628. Azije r *e. . intermedij La Speranza za guidata da Mercurio. prilikom vjenĉanja francuskog kr alja Henrika IV s Marijom de'Medici. Na toj se shemi temelje plesa i pjesme. Guitrvja). pa 1961 docent i od 1965 profesor. preglednosti forme i izrazitoj naklonosti sonat-no-dramskom izrazu. Izraz p. o dnosno tzv.125. Firenze 1939. PERICIC Battista Viotti 1950 u Vercelliju osvojio je nagradu za gudaĉki kvartet. Tri pesme Rabindranata Tagore. Corsijem. debitirao i8< Opera-Comique kao Monostatos (Mozart. Torino 1903. da Gaglianom i F. da. DJELA. izvedena je 1600. Iduća Perijeva opera. Alle fonti della mondia. partija Clorija u operi Flora M. Salvadori). baleti. X. 1933. X 1930 —).: L. 1966. Pregled nauke o harmoniji. posvetio dramskoj glumi (poslije Prvoga svjetskog rata ĉlan S. 1949. 1948. Firenze 1905. DELA. i je baritonske i tenorske uloge. Ghisi. KOMPOZICIJE. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen. de Curzon.. Studirao muziku u ' (G. Simfonijski stav. LIT. X. 1913. Caccinija. Bila jednom ruţa jedna . 3 arije iz Le varie musiche obj. Vecchija 1938 i dr LIT. 1598 (sa J. romanca za violinu i klavir. Biljanu. Jeppesen (La Flora. u nekim se delima sluţi savremenijim muziĉkim jezi kom (simfonijeta). a druga potpunom. Prema tome dvije mu -> reĉenice. G. 1949. 1919. Tal prijevod knjige Lehrbuch des . Jahrhundert. Jean Perier. da Gaglianom). PERINELLO. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. Scenska muzika: Pepeljuga (za pozorište marioneta) i Novela od Stanca (M. Nouvelle Revue. 9. Dva puta napuštao muziĉko kazalište. 1600 (nekoliko brojeva komponirao G. francuski pjevaĉ. Solo-pesme: Šumske idile. Rajiĉića. P. 1611 — 13). j kojim se oznaĉuje zaokruţena muziĉka misao ĉiji se dijelov Ċusobno odnose kao pitanje i odgovor. Verdi. Loezvenberg. Studirao na ] kom konzervatoriju (R. II 1877 — Rim. Malvezzija. da Palestrine. da Gagliana (A.IV stavak »Himnal PERIĆ. balio e drammatica alla Corte Medicea dal 1600 al 1637. SBIMG. saraĊuje i u ĉasopisima Zvuk i Pro mušica. nekoliko kompozicija u zbirkama onoga doba. — A. ORKESTARSKA: simfonijeta za gudaĉe. 1948. Sa ansamblom beograi Narodnog pozorišta gostovala u zemljama Evrope. MGG. Kao ĉlan firentinske Camerate zanosio se idejom o oţivljavanju starogrĉke tragedije. Skovranom). Labudovo jezero kovski). ciklusi Noć bez jutra. II. LIT. PERIODA (grĉ. naĉelo periode don i u sloţenijim oblicima umjetniĉke muzike. — Gudaĉki kvartet u C -duru. U svojoj umetniĉkoj karijeri ostvarila niz kreacija. 1608 i za operu Arianna (O.60 PERI — PERIODA roĉito zapaţene uloge Bugarke (Hristić. C. —• Miserere. Od 1919 ţivio u Opatiji. 1948. I 95i. B. u stilu novog monodiĉkog recitativa. To je prva opera koje se muzika potpuno saĉuvala. Reĉenice periode temelje se na neznatno iz njenoj ili srodnoj graĊi (a ax ili a b). Harmoi graĊa kreće se obiĉno izmeĊu dva pola. ĉesto osve-ţenim zvukovima impresioniz-ma. nadalje varijacije i druga djela za klavir. 1961 (sa D. 6.: Echo con due risposte »Dunque fra torbide onde«. Razvoj tonalnog sistema. — DRAMSKA. Casella. sonatina. pa je na tekst O. Romeo i Julija (Prokofjev). O. no uglavnom izbegava spoljne efekte i privremena modna stremljenja. 1904—14 nastavnik kompozicije na Konzervatoriju u 1 od 1914 docent na Konzervatoriju u Milanu. Torchi (L'Arte musicale in Italia. vodio i mi odjel na Istituto editoriale italiano. 1614. 1905. . Kontrapunkts S. je u svojim djelima pokazao priliĉan smisao za razvi janje dramatiĉnih prizora. Caccini). najprije kao oznaka za melodiju rašĉlanjenu cezi na poloviĉni i potpuni završetak. Kostićem i D. faksimil obj. (A. a zbog izraţajne muziĉke pretacije i osobita glumaĉkog talenta bio je veoma cijenjen vao je Pelleasa na prvoj izvedbi opere Pelleas et Melisam Debussvja (1902) i ostvario tada svoju najbolju ulogu. 1962 (sa M. i Pregled razvoja hormonskih stilova. 1955. Periju prvenstvo u recitativnom stilu. Intermediji. 1609. z. X. III scena za Mascherata delle Ninfe di Senna (sa M. 7. turniri i dr. G. Firenze 1895. Hrvatska himna »Lijepa naša dorr I I TUL-ŠOL. Veće na "skolju i Grm. Armonia razionale.). Opere: Dafne (»favola pastorale«). II izd. — Isti. oj ju-naĈ-Jca. Pesme iz Makedonije. Fešte musicali della Firenze Medicea. Jadass God. P. meĊutim. 1971. Ĉarobna frula). još i simetrija muziĉke grade. — VOKALNA. MGG. 1900. Le Origini del melodramma. tema s varijacijama. Taskin). Ĉini). 1922. zatim studirao kod A. A. takoĊer na Rinuccinijev tekst. Skovranom. općenito. 1962. 1945—69 istaknuti solist baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. — Isti. — INSTRUKTIVNA: Nauka o muziĉ kim oblicima. 1951. Vlastimir. K. Nas je i u operetama. . Atti dell'Accademia del Real Istituto Musicale di Firenze. takoĊer ĉlan Camerate i autor opere Euridice. 3 fragmenta ove opere obj. 1908. 1964. M. Croquis d'artistes: Jean Perier. P. meĊu kojima su na - J -tr '1' JJ JTJ J 7T1 ^^ . Fantasta quasi una sonata za violinu (ili violu) i klavir. U stilskom pogledu njegova dela odišu neoromantizmom. odnosno dvaput po 4 takta. La Precedenza delU dame. Jadassohna. tj. Bojana. NOVA IZD. Rinuccinija napisao operu Dafne. Milano 1940. Geneve 1955). Jacopo Peri e la sua famiglia. Menetrat. L. tematski srodne i harmonijski meĊusobno 0 1 tvore periodu. 1959 i Gradinar. — VOKALNA: Le varie musiche . canzonette i gali G.Ghisi. Simfonijske pjesme: // Cigno morente. osporavao je. arije G. pored diferencijacije u šecima. a I. Pesme iz Vranja. XI 1954). — IZD/ arije iz opere Euridice J. Mila. 1968. Horovi: Tri rukoveti: I.-re sla. Leipzig 1901.: operu Euridice obj. PERICIC. Caccinijevom). 1589. Wieselberger) i na Konzervatoriju u Leipzigu (S. Studien zur Geschichte der italienischen Oper im 17. 1615. 1931). Annals of Opera (2 sv. 1949) i dr. k u Rimu. ~z&mljo\mL MM sta. fešta teatrale (sa M. do-mo-vl-n/}. Bio je gotovo 50 godina jedan od najvećih um je u Francuskoj. je imao izvrstan glas. — A. Rapporti sonori superarmonid. fešta teatrale. Solerti. Goldschmidt. 1973). Nagler. 1967. 1962. 13. talijanski kompozitor i muziĉki (Trst. Carlo Perinello. Theatre Festivals of the Medici. RAM. intermedij. — SPISI: G. Marx pojmom periode podrazumijeva se. the first Opera. Caccini. DRAMSKA. skripta za predmete Harmonija. — A. 1608 (arije komponirao C. na praizvedbi op ere Euridice). et alcune spirituali in ultimo con continuo uz pratnju ĉembala (ili chitarrona) i orgulja. 1951. U istom baletu igri sa podjednakim uspehom glavnu ţensku ulogu. La Liberazione di Tirrena ed Astrea. Stva ralaĉki put Stanojla Rajiĉića. Sonneck. 1948. Carlo. 1954. D. — O. Perija. — SPISI: Josif Marinković. 1962.— KLAVIRSKA: sonata. — A. E.: F. Jacopo Peri. muziĉka drama Euridice.: H.

Fantazja. Suita geometrycsflautu i klavir. tj. Scenska i filmska muzika. zbor i orkestar: Ballada pomorska. Feil. — VOKALNA: kantata VCisla. Satztechnische Fragen in der Kompositionslehren von F. 1951. Wagners Begriff der »dichterisch-musikalischen Periode«. 1955. fantazija za klavir i orkestar. npr. 1949. Ać. Journal of the American Musicological Society. VIII 1920 —). Berlin i Stuttgart 1902. 3+5) od ovih najtipiĉnijih primjera periode. rekonstruiran 1948) i 1960. ameriĉki kompozitor i muziĉki teoretiĉar (Bavonne. S. 30. 1946 odlazi u Italiju (dirigent Rimske opere i milanske Scale). Ponekad i dvije periode stoje meĊusobno u sliĉnom odnosu kao reĉenice unutar periode: oblikovane su prema naĉelu simet rije. 1954. Bass.: Z. Benary. — Th. 1954. —• Zborovi.26. flaute i komorni orkestar. Kad se takva izmjena provodi prema strogo utvrĊenom redoslijedu radi se o pravilnoj p. h u b ili obrnuto. 1960. Ko. 1938 (izgubljen. 1932 (izgubljena. PERLEA. taktovi 17—-48). a druga na tonici: Andante grazioso W. 1965—67 djelovao u Zagrebu. Koch (disertaciia). G. zbor i orgulje.A. 1955 i Sinjonia dramatica. Komponirao je pod utjecajem francuske neoklasike. Gdjekad prva reĉenica pri kraju modulira u tonalitet dominante: 336=3=^ g-mol W. Baleti: Szvantezvit. Roussela (1926—28). 1960. 1947. III 1901 — ). seherzo za duhaĉki orkestar. —■ SPISI: Evolution of the Tone-Row: the Tzvehe-Tone Modal System. Studij kompozicije završio 1942 na Univerzitetu u Chicagu i zatim se usavršavao kod E. Val cer u Des-duru). 1950 —55 dirigent Zagrebaĉke opere. Neue Beitrage zu einer Lehre von den Tonvorstellungen. — A. 1969. God. sole. kod K. Harmonic Aspects of Classic Form. Ukrajina. ORKESTRALNA: 3 simfonije. Mozart-Jahrbuch. 1960. 1958. XII 1900 —New York. Massenkeil. sonata za obou i klavir. 1962) i Wroclawu (1951 —53). 1958. Lissa. Riepel und H. koncertantna simfonija za violinu i orkestar. 1967 —74 u Rijeci. W. Kod nepravilne p. . 1954. 3 Movernents. 1959 i 1960. dirigent i kompozitor (Dubrovnik. 1938. Rapsodia. istodobno i profesor Konzervatorija (1941—44).. V 1915 —). Classic Suite. Ralner. 1959. Prva reĉenica periode završava ĉesto poloviĉnom kadencom na dominanti. X. — Gudaĉki kvartet. rekonstruirana 1952) i druga djela za klavir. ORKESTRALNA: simfonija u C-duru. Ch. Jahrhundert (red. Ionel (Jonel). nepravilni broj taktova. 1957 —61 profesor na Kalifornijskom univerzitetu i od 1967 kompozitor in resistance Univerziteta u Tanglewoodu. 2. PJB. za violonĉelo solo. —• Isti. gudaĉki kvintet. Dirigiranje studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu.283. DJELA.Beethoven:Sonata za klavir u As-duru op. 331. 1952 i dr. p. New Jersev. u izdanju Beitrage zur Geschichte der Musikanschauung im 19. G.IVstavak r i r r r n rr g-moi *r Ako obje reĉenice završavaju toniĉkim trozvukom. Bio je i nastavnik na Manhattan School of Music u New Yorku (1952—59 i od 1965). ţenskim zavr šetkom. kada se dva takta raĉunaju kao jedan. Triolct za gudaĉki kvartet. Balkanske pitoreske. II. Piotr. Za zbor i orkestar odn. Lyric Pieee za violonĉelo i klavir. Ramer. Riemann. Monody /za flautu solo. solo -pjesme. rumunjski dirigent i kompozitor (Ograda. Tri simfo nije: I. DJELA. God. 1919. Ino. kombinacije glasova niţu se slobodno što se od XVII st. dirigent Metropolitana i Connecticut Symphony Orchestra (1952—59). Kompozicije za sole i zbor. rekonstruirana 1955). Schubert. Radio-opera Girlandy. 1926 (izgubljena. 1947). znaĉi onaj sluĉaj izmjene glasova (Stimmtausch) kod kojega su svi glasovi izmijenjeni u višestru kom kontrapunktu. Statkowski). 1947. 1950. IV. što je karakteristika tzv. uvertira. 1956. 1926 (izgubljena). 1950. 1949. G. Periode od ĉetiri takta (2+2) susreću se najĉešće u pola ganim stavcima u kojima je u jednom taktu sadrţana ĉitava (dvotaktna) fraza: Andante vVA. Epitafium dla Nikosa Belojannisa. zborovi. Studirao na Varšavskom konzervatoriju (R. 2 koncerta za vio linu. LIT. Simfonijeta. Dahlhaus. Direktor Konzervatorija u Toruriu (1935—39). PERKOWSKI.11 stavak DJELA. Uwertura zvarszawska. 1962. The Music Review. naziv što ga je upotrebio teoretiĉar Marchettus iz Padove (Lucidarium in arte musicae planae. 22. P. 1950. od 1948 u SAD. — KLAVIRSKA: sonata. Concertino za fagot i flautu. 1960). što dovodi do primjene svih kombinacijskih mogućnosti u toku stavka. 1945. Reesea na Univerzitetu u New Yorku. poljski kompozitor (Oweczacz. 6 preludija. — L. 6. r r rr r 1 i =t= r r U brzom tempu pak. 1935 (prer.Mozart: Sonata za klavir u A-duru K. Zum periodischen Prinzip bei J. Suite. — Duo za K. Poloneza u As -duru F. 1945. 1943.Mozart: Simfonija u g-molu K. 1948. nadalje javlja u fugama s više tema. 2 simfonijske skic e. Jedan od prvih ameriĉkih muziĉkih stvaralaca koji su usvojili dvanaesttonsku kompozicijsku metodu. 1955— 56 na istom poloţaju u Mariboru i 1956—65 u Skopju. sonatina za klarinet i klavir i dr. LIT. George. V. Kfeneka u New Yorku. Eighteenth Century Theories of Musical Period Structure. 1948. U Bukureštu dirigent Drţavne opere (direktor 1929—32 i 1934—36) i simfonijskog orkestra radio-stanice (1936—44). moţe imati i 32 takta (npr. PERIŠIĆ. 1939. 1950. 1925 (izgubljen).V. Regensburg 1965. Niedt. 1950 i 1952. I. 1947. 1. The Score. Bacha). a i odstupanja (proširenja. Od 1931 organizator muziĉkog ţivota u Poljskoj. A. Zasluţan je za razvoj suvremene poljske muziĉke kulture. Szymanowskog i poljskoga muziĉkog folklora. Little Suite. 1948. pa se mijenjao ne samo solmizacijski slog polustepena (mi-fa). Hebrevj Melodies za violonĉelo. Mozarts. 3 etide za orkestar. permutatio). — G. DJELA. Salmen). Rapsod. Georgiades. Studirao na konzervatorijima u Miinchenu i Leipzigu. profesor Konzervatorija u Varšavi (1949— 51. a pro mjena se oznaĉivala odgovarajućim predznacima odnos no b. njego vo je djelovanje u prvoj reĉenici u znatnoj mjeri oslabljeno terc nim ili kvintnim poloţajem kvintakorda ili tzv. 1946. — G. 1941.Mozart: Sonata za klavir u G-duru K. I stavak PERLE. 1960. Untersuchungen zum Problem der Symmetrie in der Instrumentalmusik W. A. 6 Bagatelle. sole. Milano 1920 —22. Serial Composilion and Atonality. MGG. Zur Musiksprache der Wiener Klassiker. God. 17. The Music Review. Ialomita.: H.V. Grosse Kompositionslehre I. 1923 i klavirski kvintet. 1953. 1951. solo-pjesme. Trattato di forma musicale. ORKES TRALN A: Plesna suita. 3 za klarinet solo. 1967. 1948—57 predavao povijest muzike u New Yorku i Louisvilleu. Sonate: za violu solo.1 stavak 61 umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1943 u Osijeku kao operni korepe titor i dirigent. suţenja. 13. — C. za violu i klavir.550. 1942. 1956. Monody II za kontrabas solo. — P. Bach-Jahrbuch. Wiesbaden 1962. a od 1974 ponovno u Zagrebu. — Sonata za klavir. U višeglasnom stavku p. permutacijske fuge (javlja se kod J. Lindjo. K. nego i visina tona.V. MQ. MQ. se i kao teoretiĉar zalaţe za povezivanje neoklasiĉnih oblika s dodekafoniĉkom organizacijom zvukovnog materijala. — Solo-pjesme. PERMUTACIJA (od lat. 1963.PERIODA — PERMUTACIJA Dvije velike reĉenice (8 + 8 taktova) saĉinjavaju veliku periodu : Andante con Variazioni Lv. a završavaju razliĉitim kadencama (npr. 1966. Szymanowskog i u Parizu kod A. J. 2 duhaĉka kvinteta. Stekavši naslov Master of Music uĉio muzikologiju kod G. Heidelberg 1955. varijacije na vlastitu temu. 1935. 1950 i Klementyna. 1954. Atonality and the Twelve-Note System in the United States. — KOMORNA : 5 gudaĉkih kvarteta (III. VII 1970). 1962. Bach. 1317—18) za posebnu vrstu -> mutacije kada je kod solmiziranja melodija mutirala iz hexachordum durum u hexachordum molle ili obratno. za orkestar. Integrative Devices in the Music of Machaut. koncert za klavir. — Sonata za klavir. — DRAMSKA. E. koncert za violinu. S. 1932. F. ORKESTRALNA. 1962. The Chanson of Antoine Busnois. 1968. Piotr Perkowski. — L. Chopina. U praksi se meĊutim susreću mnogobrojne varijante. sonatina za trublju i klavir. 1916.

MQ. pothvat je propao : financijskih i pravnih razloga. — E.: F. — Sonata i brojna druga djela za klavir. E. psalmi. tae Mariae Virginis). 1160 — oko 1200 ili 1205. 19C17. Faust) i dr. 1940 jedan ili više organuma obj. — H. Scherzo. MGG. Taccuino. 70 Canoni. IV) i Johai de Garlandia. za ko. moto perpetuo). 1937. Oi revidirao Leoninovu zbirku Magnus Liber Organi. M. — A. o-sobito oratoriji i mise. — G. 1898. matematiĉki postupak koji se sa stoji u mijenjaju poretka elemenata odreĊenoga niza. London 1966. 1952. Prvu muziĉku naobrazbu dobio od oca Giuseppea. koncert za violinu. LIT. PEROSI. AFMF. Apel (Historical Anthology of Music. Don Giovanni (Mozart). The of Perotinus. na opernoj pozornici debitirao 1921 u Nici kao Vitellio (Massenet. — H. Aspects of Medieva Renaissance Music. 1938 i dr. a i zbog spletaka J. naziv za in: mentalnu kompoziciju virtuozna karaktera. L'Entrata di Cristo in Gerusalemme. Andre. Pt lunga. 1671).A. 1896 zareĊen za svećenika. Tischleru oko 115. oko 200 kompozicija za klarinet i klavir i dr. sonata za violu i klavir. L. 4 Danze za dvostruki gudaĉki kvintet. XII 1872 — Rim. zapravo rada novi niz. 1958. 3. MF. Rinaldi. / Principi fondamentali dellu compos: musicale. inverzija. N. Spominje ga anonimni engleski autor traktata objavlji u djelu Scriptores . Pastorale za zbor i orkestar. Cambertom isposlovao dopuštenje Luja XIV. 1898. // »Clavicembalo ben temperatoi di G. Roma 1967. S. K\. 7 Ch. 1955. Herodiade). 1963. oko 1620 — Pariz. 1931 — 32. 1900. 1932. Perosi. Perosi e i suoi primi quattro oratori. Perotins Beata viscera. II za violinu i orkestar i Sona mouvement perpetuel za violinu i klavir N. piše najvi.: R. Tonalno se Pe nusova muzika kreće izmeĊu pentatonske heterofonije i tonE znaĉajki dijatonske dur -ljestvice. 1917. Paganinija. on se kao kompozitor prikljuĉio onim reformatorima koji su nastojali talijansku crkvenu muziku osloboditi od nadmoćnog utjecaja opere i vratiti je tradicionalnom stilu. autor prvih ĉetvorogla kompozicija u evropskoj umjetniĉkoj muzici. I. Musmeci. Verdi. Natalitia. Bernardija. je pisao i conduc u motetskom stilu. Perotinus Revisited. Bressan. U suvremenoj muzici. Cameroni. L. Ro (1936). — M. ibid. Kassel 1967. kratio je Le nove organume. Husmann. napisao za njih nove klauzule i dodao mnoge 1 organume. 1962. Damerini. — Isti. d-c-e. U muziĉkoj literaturi najpoznatij primjeri Moto perpetuo op. Riemannu. mala suita. npr. se mnogo upotrebljavala u -> dodekafoniji. L. Torino 1936. Perotinus. IX 1966). Roncaglia. Camberta (La Pastorale. — KOMORNA: 18 gudaĉkih kvarteta. modus. M. X. PEROTINUS (Perotin. Haller). II Sogno interpretato. Musiciens d'aujourd'hui. Perosi. i 4. 1921. Lorenzo. 23. tema s varijacijama. suita za violinu. — Isti. Die liturgischen Organa Leoninus und Perotinus. 1947). francuski pje i operni libretist (Lyon. talijanski kompozitor. Perosi. 194. Torino. ot\ je 1671 u Parizu prvo francusko javno operno kazalište izved opere Pomone. Genova i Milano. Greese. 1929). P. —■ Djela za orgulje. Husmann (Publikationen dlterer Musik. 1932)5 Vercingetorix (Canteloube. e) permutacijom se moţe dobiti 1 X 2 X 3. Vjerojatno djelovao u Parizu. L'Oratorio musicale e »La Risurrezione di Cristo« di L. d. V 1883 •— 6. 1898. Svoju bogatu i nadasve uspješnu umjetniĉku karijeru završio je 1949. e-c-d. 1929. 1948. Brindle. a bio je i partner Grace Moore i Georgesa Thilla u filmskoj verziji Charpentierove opere Louise. MeĊutim. 1930. Transitus animae. Baratti. 5 gudaĉkih kvinteta. Pariš 1922. Pomone. nego na sve tonske i ostale -> parametre. Perosi. 1962. Notre-Dame Organa. Don Kihot (Massenet). The Question of tins Oeuvre and Dates. Ostale kompozicije oratorijskog karaktera i kantate: O Padre nostro. Napoli. je napisao velik broj djela od kojih su najznatnije kompozicije duhovnoga karaktera. 6. Roma 1924. Dok su Leoninovi orgar ritmiĉki slobodni. narušava njegov originalni oblik (kao što ga u biti narušavaju već i njegove klasiĉne varijante. IV 1675). 1930. LIT. Lul . Završio pravo. Della Corte. VI 1966). Perosi. balet La Calunnia. 1933). uz prekid zbog bolesti 1915—23. P. Immagini e sotiche nella mušica ita Siena 1957. Gani. — E. Tako obnovljenim oratorijem izvršio je snaţan utjecaj na svoje suvremenike. I 1894 •— Pariz. bas-bariton (Rambervillers.ra'zaodtri tona (c. Acireale 1932. 1899. Perosi. Ludwig. franc. 1921. francuski kompozitor. 1962. Roma 1952. H. 3 Notturni a G. Rokseth oko 1170 ili 117 nakon 1220). 1901. Davison i W. God.: sva djela za koja je utvrĊeno Perotinusovo autorstvo je H. pijanist i. The Enlargement of the »Magnus liber or Journal of the American Musicological Societv. je postigao muziĉki izraz sugestivna djelovanja. Firenze. PEROSI izgraĊivao na tekstovima iz EvanĊelja. Mušica Disciplina. Don L. Husmann. klavirski kvintet. Perotinus Magnus. 1947. Leipzig 1940. Le Sette parole di Nostro Signore Gesit Cristo sulla cro-ce. studirao na akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Milanu (M. — Z. — INSTRUKTIVNA: Trattato d'arn 1927 (II izd. 1904. što nastaje permutacijom. Perosi. — CRKVENA: više od 20 misa za 2— 8 glasova. himne. (pi W. A libreta prvih francuskih opera R. i to oko 1190 —: kao nasljednik Leonina u katedrali Notre Dame (tada crkva . Torti. Rolland. Oratoriji: La Passione secondo San Marco. 21. je najveći kompozitor razdoblja -> Notre Dame. Perosi e le sue opere. PERRACHIO. —• VOKALNA. Perosi. P. menica H. gudaĉe i 4 roga. 2 (varijacije). 1897. La Risurrezione di Cristo. A propo quadruples perotiens. L. koncert za vi< 1932. U toj je sluţbi. 1904. U ^serijelnoj muzici p. meĊutim. je sudjelovao na praizvedbama opera Perse'e et Andromede (Ibert. 1936. Serial Composition. Sch -(Garre). nus). L. Klauzule su najĉešće diskantske. Saladin) gdje je diplomirao. Zastupajući ideje cecilijanskog pokreta.F. pjesme. LIT. se primjenjuje ne sa mo na tonske visine. 26. diplomirao klavir i kompoziciju na Konzervatoriju u Bole God. Nakon angaţmana u po krajinskim kazalištima. improvizacijskoga karaktera. Die drei-und vierstimmigen Notre Dame Organa. Papandopula. La Trasfigurazione. Spomenica W. P. Zur Melodiebildung Leonins und Perotins. Leoninovi organumi su dvoglasni. Mefisto (Gounod. Les Primitifs de la musique francaise. Haberl. Sanders. Roma 1924. La Lettura. Vespertina oratio. Uĉitelj pjevanja na seminaru u Imoli. — Vokalne kompozicije. — SPISI: V 1 pianistica di C. nije prvi primijenio tehniku trogl ali je troglasno višeglasje tek u njegovim djelima postiglo p umjetniĉku vrijednost. Apelu oko 1160 — 1220. 1899 — 1918. Torino 1954. // Giudizio universale. h X. Uz liturgiĉke organume P. Pariš 1908 (XVIII izd. 1950. L. — A. e-d-c). svoje oratorije L. orguljaša katedrale u Tortoni. 1934. Milano 1924. 3. — KOMORNA: gudaĉki kv 1910. Usprkos uspjeha-predstave. B. Machabey.*X 1956). prema Y. P. su R. pastorala i scherzo. S. Mućci. 1899. retrogradni oblik i retrogradni oblik inverzije). Milano 1952. gloria vivente della mušica sacra. II Momento perosiano. L. violonĉelo i klavir. Messina. Mose. Milano 1959. — Obradbe narodnih napjeva za zbor. ORKESTRALNA: koncert za klavir. Carabella i E. Tischler. meĊu kojima su uloge: Boris Godunov (Musorgski). Paglialunga. 1963. pa u crkvi sv. Gennrich (1955) i dr. 1929 i // Nazzareno. — H. . 1912. ukupno 479 001 600 varijanti. U nizu djela.. RMI. 1931). -. a najpoznatiji su ĉetvoroglasni organumi Videru Sedenmt principes. Lo: Perosi. Svaka p. I2. 28. studije i ĉlanci. iz o. X. Dumontier) i kod A. Bergamo 1899.62 PERMUTACIJA — PERRIN Perosi. Dies iste. 1902. Perosi. 1901. — Isti. Simfonijske poeme Dovrei non piangere i La Fešta del villaggio. A. La Strage degli innocenti. 1909. francuski pjevaĉ. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Parizu (A. New York 1967. ziĉki pisac (Torino. tal. usavršavao se 1893 u Školi za crkvenu muziku u Regensburgu (F. — E. 1 Ariane. 1913. 1900. Debussy. Suite posvećene talijanskim gradovima: Roma. ou le Mariage de Bacchus. L. od XIX st. In diebus tribulationis. Melodija Peroti: saţeta je i redovito kraća i pregnantnija od melodike Leonin organuma. zvan magister Perotinus m. 1025 ( I I izd. — M. a Perotinusovi glasni i ĉetvoroglasni. c-e-d. Tortona. 1910. gotiĉke moduse (2. — G. prema H. ostao sve do smrti. a u i muzici posljednji stavak Perpetuum mobile iz Simfonijete za g ĉki orkestar B. 1947). oko 150 moteta. Del 1 i A. 1922. —=■ Opera Mi 1940. Maximilien (Milhaud. 1935). Rolande et le mauvais garcon (Rabaud. -* Modalna notac P. Ottocento mu italiano. me ment perpetuel.: A. 1934) i Oedipe (Enescu. 1944. Venezia. ukupno 6 varijanti (c-d-e. — C. . PERPETUUM MOBILE (lat. L'Oratorio di L. DJELA. promjena re doslijeda tonova unutar nekog niza. zvukovnom monumentalnošću Bacha i Handela •— P. ORKESTRALNA: koncert za klavir. L. O njegovu ţivotu nema pouzd podataka. talijanski kompozitor (Tortona. von Ficker (1930 i 1946 — 47). La Vision de Mdna (Dumas. toĉno odreĊenim ritmiĉkim modusima.Gennrich. Glinski. 1898 imenovan stalnim dirigentom Sikstinske kapele. — C. Coussemakera (anon. Perosi. — G. Pierre (nazvan Abbe Perrin). — A. Gastoue. Milano 1953. trajno gibljiv. PERRIN. koncert za klarinet. 1902. Cantata in onore della Beata Cabrini. 1956). Stoga je P. Herkunft und Entwicklung des »Magnus liber organi de phonario«. // Natale del Redentore. — Isti. d-e-c. ZFMW. Ţivio je vjerojatno na prijelazu u XIII st. PERNET. je prvi veliki kompozitor višeglasne muzike ne samo po tek nama kojima je obogatio višeglasno muziciranje nego i po un niĉkoj snazi i uvjerljivosti svoje muzike. sigurno utvrĊeno njegovo autorstvo. Medu prvima primjer tzv. 1659. T. La Risurrezione di Lazzaro. 1907. Dć. u kojoj se jedna lodijsko-ritmiĉka figura odvija neprekidno u brzom tempi poĉetka do kraja stavka. Y. 1928 postao ĉlan Pariške opere na kojoj će u toku godina ostvariti cijeli niz izvanrednih kreacija. više s za razne sastave i dr.F je 1669 sa R. sonata za vio linu i klavir. Wiori. 1960. od 12-tonskog niza mogu će je naĉiniti I X 2 X 3 X 4 X 5 X 6 X 7 X 8 X 9 X I O X U X X 12. DJELA. inspirirajući se duhovnom muzikom prošlih razdoblja — melodi-kom gregorijanskoga korala. On je. Marka u Veneciji. a u spomenutih 479 001 600 permutacija sadrţani su i onako svi mogući 12-tonski nizovi uopće. Cantata dell'anima. •— R. — A. In Patris memoriam. Luigi. 2 rekvijema. 1925—55 nastavnik na Konzervatoriju u Torinu. L. NOVA IZD. Perosi. vokalnom polifonijom Palestrine i Schiitza. najbrojniji su troglasni ganumi. L. Albertini. PĊnnain.

Schreiberovom). 1955. Mileva. — W. Lifar. Me. Grisi koja se pod njegovim vodstvom razvila u jednu od najvećih balerina svoga vremena. a od 1696 do smrti bazilike San Petronio u Bologni. se osobito istiĉe kao kompozitor crkvene muzike u strogom kontrapunktskom stilu. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. IV 1756). 1943. 1848). DJELA. većinom za gudaĉe. septet za drvene i limene duhaĉke instrumente i klavir. 1692. Rigoletto). 1940 i 1954. Vincent. VI 1661 —■ Bologna. Martini. — Sonata za orgulje. 18. ali on obiĉno ne smeta isticanju strogih ritmiĉkih impul sa. Giacomo Antonio Perti. Najprije uĉitelj. Karakteristiĉne su. 1952. Fanny Persiani. Sassoli -Ruata u Rimu. Figarov pir) i Gilda (Verdi. serenate i druge kompozi cije. DJELA: 27 uvodnih simfonija za mise. U plesovima i pjesmama današnjih peruanskih Indijanaca proţimaju se indijanski i španjolski elementi. Zuţek. Fables za recitatora i orkestar. Giacomo Antonio Perti. tondero . 1700. Perrinu i Cambertu s pravom pripada naslov stvaralaca francuske opere. Ruda Ravnik -Kos i dr. Dance Ovcrture. 1941. Jelica. Moore. PERSIANI. do 1943 ĉlanica Teatro deVOpera u Rimu. Aureliano Pertile (s diskografijom). zborovi. predavao zatim pjevanje na Konzervatoriju u Milanu i vodio teĉaj usavršavanja na Scali. 1950. God. sonata za 2 klavira. trublju i gudaĉe. u Philadelphiji. Pierre Perrin. uz instrumentalnu pratnju. — CRKVENA: misa. Koncertirala u Italiji i Jugoslaviji. 1682—1749 (većinom samo Kyrie i Gloria). Pugnija. La Flavia. 1952. U metru prevladava dvodobnost. panova frula od trstike ili peĉene gline. kao općenito u indijskoj muzici. Repertoar mu je bio veoma širok. arije. Giselle. LIT. LIT. Narodna. a zatim po zavr šenom studiju (1929) na Konzervatoriju u Ljubljani profesor muzike u Litiji i Mariboru. Rusiji i drugdje. Be.: G. je bio izvanredan plesaĉ briljantne tehnike i velikog glumaĉkog talenta. La Esmeralda. Tcbaldini. Pougin. kao nasljednik S.PERRIN — PERUANSKA MUZIKA kojemu je 1672 uspjelo dobiti koncesiju za sebe. — Y. 1963. 31. X. PERTI. The Music of Vincent Persichetti. Twetitieth-Century Harmony: Creative Aspects and Practice. U njima ima i elemenata iz civilizacije prije Inka. od 1945 u Ljubljani solist Slovenske filhar monije i profesor na Akademiji za glasbo. Utemeljila je prvu slovensku harfistiĉku školu iz koje su izišle koncertantne umjet nice P. Pastorale za duhaĉki kvintet. 1961. Osim na jugoslavenskim opernim pozorni cama gostovala je u Trstu.: L. The Romantic Ballet in England. simfonijski orkestar bez dirigenta. Pariz.) na podruĉju današnjega Perua saĉuvali su se do danas u narodnoj muzici indijanske etniĉke skupine na visoravnima nad zapadnim obalnim pojasom. koreograf i ped agog (Lyon. Corallijem) balet Giselle (A. Pas de guatre. marinera. sonatina za orgulje. Schuman. 4. Seviljski brijaĉ). Ginevra. 1961. — VOKALNA: više od 20 oratorija. 1688. 1735. X 1812 —■ Neuilly-sur-Seine. kompoziciju i dirigiranje. oko 130 kantata uz instrumente i b. 4. Za njihova boravka u Londonu (1842) nastalo je Perrotovo koreografsko remek-djelo (u suradnji sa J. od 1947 profesor na Juilliard School of Music u New Yorku. P. Nerone i Mefistofele). VIII 1892). PERTILE.. P. Fairy Tale. talijanski kompozitor (Crevalcore. priliĉno slobodno.: /). Silvestrini. — KLAVIRSKA: 11 sonata. MGG. od 1945 u Trstu. je pjevaĉica velikog glasovnog raspona. Aureliano. Kontrapunktski splet ĉesto je zamršen. bili G. V 1931 —). X. 1962. God. Njegove najuspjelije uloge bile su Otelio (Verdi) te Neron i Faust (Boito. 1966.: R.ru (1791-—1814). francuski plesaĉ. i K. Poslije drugoga svjetskog rata bio je dirigent velikog pjevaĉkog zbora u Šĉedni i muškoga zbora na Prošeku i Kontovelu. Celletti. samo za pedal. Bio je na glasu PERTOT. X. Broder. Adam) posvećen C. Kiihner. Sonate: za violinu i klavir. 1940. Od 1955 solistica Ma riborske opere. a od 1922 na milanskoj Scali. Slonimsky. Furio Camillo. Te Deum za zbor i orkestar. LIT. Be. djelovao je u Moskvi do 1932. koji je kod Mestica dobio španjolski tekst uz evropske plesne elemente. 25. solo-pjesme. FlHTb jieT ITepCHMcbaHca.: A. PERUANSKA MUZIKA. 6 sonatina. koncert za klavir. uz violine i bez njih. Zajedno su gostovali u mnogim evropskim gradovima. King Lear. harfistica (Trst. Uĉio kod V. VI 1915 —). Divertimento. 1939 — 65. Aureliano Pertile e il suo metodo di canto. Nije raspolagao velikim glasom. njegovi su uĉenici. Pošto je već zapoĉeo pjevaĉku karijeru. Pariš 1881. K. The Liltle Piano Book. Celebrations za zbor i duhaĉe. 1962. Vincent Persichetti. 1929 — 54. Penelope la casta. za violinu solo. Cantate morali e spirituali za 1 i 2 gl. 1962. N ezine su glavne kreacije Lucia di Lammermoor (Donizetti). The Pleiades za zbor. 1949. 1944. bila je nepoznat instrument.-Ch. RMI. Giuseppe Persiani e Fanny Tacchinardi. 1939 — 41. — D. 1960. Evett. U lirskim pjesmama yaravi spojeni su indijanska melodija i španjolski tekst. Nastupao na opernim scenama po ĉitavoj Italiji. Ide medu najveće koloraturne pjevaĉice svoga vremena. 1942. 1955. koja je danas vrlo popularna kod Indijanaca i Mestica. Oreficea u Padovi i kod M. Kumara. oratorije. jasan i oštar. 1960. —• KOMORNA: 3 g udaĉka kvarteta. B. — DRAAiSKA. Bologna 1932. Londonu. pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Mariboru i na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (J. — Isti. debitirao 1911 u Vicenzi kao Lvonel (Flotow. MQ.^MGG. te Faust (Panizza. 1. Giegling. PERSICHETTI. Š. — SPISI: William Schuman (sa F.6Ab). 2 8 misa. Taglioni. Tamošnji plesovi — kao resbalosa. VI. MocKBa 1927. 1945. Le Jugement de Pariš i La Guerre des femmes. — N. — CRKVENA: Messa e (8) salmi concer-tati za 4 gl. 1948. a time se postizala uigrana i precizna interpretacija gotovo jednaka onoj kod komornog muziciranja. Guest. The Juilliard Revievv. 1954. The Hollov Men za trublju i gudaĉe.: F. od 1932 vodio. 6. IzmeĊu 1837 i 185 9 pjevala u Parizu. talijanska pjevaĉica. 21. 9. koje su se afir mirale u domovini i inozemstvu. pjevaĉica. — A'. XI 1885 — Milano. UyKKep. Bavagnolija u Milanu. MGG. 1689. talijanski pjevaĉ. Studij završila 1934 na Konzervatoriju u Veneciji (M. 1922 na inicijativu L. više od 400 kraćih kom pozicija. Uz taj orkestar koncertirali su najugledniji domaći i strani solisti. kao i stranih utjecaja. VIII 1810 — Parame. PERTOT PORTOGRANDI. osnovan god. za duhaĉe). 1963. Cejtlina. 1940. Već za studija zbo rovoda pjevaĉkih društava. te od ljamine ili pelikanove kosti sa najviše 7 rupica (kena) i trublje od gline s usnikom i ravnom ili zavinutom cijevi. 1686. preteţno s orkestrom i orguljama. Od 1942 predaje kompoziciju na Konzervatoriju u Philadelphiji. U muziĉkoj povijesti Bologne P. Na turneji po Italiji upoznao je 1834 u Napulju C. Debitirala 1832 u Livornu i ubrzo se zatim afirmirala na glavnim talijanskim opernim scenama (zvali su je »La piccola Pasta«). Artists of the Dance. 1968. MF. Cicognari). tvori politonalne spojeve. I 1952). Aldrovandini. — Komorna sonata u zbirci Sonate da camera a violino e violoncello di vari autori. dueti. V 1867). Od 1952 urednik u izdavaĉkoj kući Elkan-Vogel Co. Donizetti komponirao za nju (1835). VII 190c — Golnik. 1940 i za violonĉelo solo. London 1954. za gudaĉe. U instrumentariju Indijanaca pretkolumbovskih vremena nalazile su se udaraljke i duhaĉki instrumenti: veliki i mali ruĉni bubanj (tinya). LIT. New Yorkl938. 1943. pro finjene muziĉke kulture i izrazite sce nske nadarenosti. — VOKALNA: 2 kantate. Više od 20 opera: Marzio Coriolano. 1696. Uĉiteljski pjevaĉki zbor.Century Choral Music. 1905. R. — Baleti Thcn one Day. ali se odlikovao neobiĉnom pjevaĉkom kulturom. Kći Milana. 10. 1963 i dr. c. Njena velika ţivotna kreacija bila je uloga Lucije di Lammermoor koju je G. Pistocchi. F. Vincent Persichetti. sopran ( Litija. Jules Joseph. iako kretanje njegovih dionica. 3. 1944 i Eye of Anguish (King Lear). 1830 angaţiran kao prvi plesaĉ u londonskom King's Theatre i iste godine gostovao u Parizu kao partner M. Me. Suzana (Mozart. 10 serenada za instru mentalne sastave. A. ORKESTRALNA: 8 simfonija (V. — /. Tipiĉan je huayno. XII 1909 —). Pariš 1942. 2 klavirska kvinteta. pa frul e od trstike. svih pet baleta na muziku C. Giacomo Antonio. silazne anhemitonske pentatonske melodije. 24. 1941. G. Izuzetne okolnosti pod kojima je nastupao zahtijevale su najveću sabra nost i zalaganje svih ĉlan ova ansambla. pjevao je i dramatske i lirske partije. 8. Betetto). God. Obradio je stare tršćanske narodne pjesme za mješoviti zbor (1952). u visokim registrima ĉist. I 1967). 1950 za duhaĉe. djelomiĉno sa 2 oboe i 2 trublje. koloraturni sopran (Rim. Narodna muzika zapadnih nizinskih predjela na Pacifiku nastala je miješanjem muziĉkih elemenata španjolske i crnaĉke etni ĉke skupine. Essays on 20 th. Persichettijeva je muzika tonalna u osnovi. Uz Giselle u njegove najpoznatije koreografije idu: Ondine. dirigent (Barkovlje kraj Trsta. prvotno indijanski obredni ples. te velik ambitus i veliki skokovi. 1951. sposobnošću stilskog uţivljavanja i inteligentnošću interpretacije. Posljednji put nastupio 1946. 63 i kao odliĉan pedagog. Launay. 1926—29 izlazio je i muziĉki ĉasopis [lepeuMcfJaHC. 1955. 1953. 1848—59 djelovao u Petrogradu. Studirao klavir. Stabat Mater za zbor i orkestar. PERSIMFANS (kratica od Llepeuu cuMcfiommecKuu aucaM. 2. rjeĊe s preskakivanjem u trodobnost. 1940. 1962. 6. Martha). Jules Perrot. po Nizozemskoj. Od 1690 kapelnik crkve San Pietro. LIT. uĉio dalje kod A. 1942—67. Bogatim i raznovrsnim repertoarom i velikim brojem koncerata P. Svoju današnju vaţnost varavi zahvaljuje peruanskomu pjesniku Marianu Melga. Torelli i G. Grisi. PERROT. La Rosaura. a zatim se usavršavala kod A. Harfa. koji je naslijeĊenim melodijama varavija podmetnuo strofne tekstove. 1717 i dr. Suita za violinu i violonĉelo. p. Fugazzole. Ostaci autohtone umjetniĉke muzike u kulturi Inka (XII—XVI st. Sonata za ĉembalo. Padova. memorie ed appunti. LIT. Uršiĉ. canzonette. pasija i proroĉanstava. Mušica e Dischi. LIT. jedan od najizrazitijih predstavnika bale tne umjetnosti romantiĉnog raz doblja. 1939— 59. Imala je glas velikog op sega. Tu je bio prvi plesaĉ i koreograf u Mari jinskom kazalištu te pedagog. 1962. Studij klasiĉnog baleta zapoĉet u Lvonu nastavio u Parizu kod A. ĉegrtaljka od peĉene gline ili kovine. Concerlino za klavir. Rosina (Rossini. koncert za klavir 4 -ruĉno. t enor (Montagnana. 11. medu ostalima. MGG. X. Fanny (roĊena Tacchinardi). 1683. Poems (3 serije). p. Ves trisa. 1920 — 21 pjevao na Metropolitanu u New Yorku.: A. Les vrais createurs de 1' opera francais. 1708. — R. Celovcu i Grazu. Dance Index. je znatno pridonio podizanju orkestralnog muziciranja u SSSR. — H. God. 1859 povukla se s pozornice i pouĉavala pjevanje u Parizu. Milan. Ludo Vero.

Castro. Prvi vaţniji kompozitori javljaju se u Peruu u kasnijem XVII st. Srednju baletsku školu završio u Osijeku (S. kapelnik katedrale u Limi.64 PERUANSKA MUZIKA — PETERS legenda (Hristić). 1704 — 20. 5 PERVIZOVIĆ. Njegove koreografije (od 1968) cdlikuji maštovitošću. Uspavana ljepotica). Istim je duhom proţeta i pesma će udarne makedonske brigade Ko ĉelik srne nie. meĊu njima i navodno autentiĉna »Himna sunca« Inka). Z 1961. pri ĉemu iskorišćuje peruanski indijanski folklor. Muzika Indijanaca Latinske Amerike. svećenik (?. Pod pokroviteljstvom toga društva osnovana je 1909 muziĉka škola (Academia Nacional de Mušica). Ondje je Federico Gerdes Munoz osnovao 1908 Filharmonijsko društvo (Sociedad Filarmonica de Lima). Većina peruanskih kompozitora inspirira se peruanskim fol klorom i formira nacionalnu školu. 1962. Alfonso de Silva (1903—• 1937). meĊu njima su Kontrasti i Grozd kikot (Škerl). u Šabac. God. La Mušica de lo» Incas. kompozitor preteţno crkvene muzike. oko 1739 Za svećenika zareĊen 1762. Types of Quechua Melody. U Americi je uz gusle snimio na gramofonskim ploĉama bogat niz na rodnih pjesama. nakon oĉeve srt Carlu Gotthelfu Bohmeu (1785—1855). 17 61. Sds Orchassal. Središte muziĉkoga ţivota je Lima. za klavir violinu i klavir. Prije svakog okršaja pjevao je uz gusle i hrabrio vojsku. Suhi) i tamo 1951 zapoĉeo umjetniĉku karijeru kao ĉlan baletskog ansambla. sakupljaĉ narodnih melodija (više od 700 melodija. a marinera je preoblikovani španjolski fandango. Manuel Aguirre. gdje mu je nastavnik muzike bio R. Arbatskog. Giovanni Battista Pes MGG. A — u osnovi su ili crnaĉki ili španjolsko -portugalski. I — Pljaĉkavica. Si stema pentafonico en la mušica precolonial de Peru.: 5.). God. pa veliki broj horova a cappella i masovnih pes. Najveći broj njegi kompozicija okupator je uništio. Dalla Libera. Bolivija). debitujući u ulozi Princa (Ĉajkovski. Bosquejo del proceso de la mušica en el Peru. Tekst Pervizovićeve Muke u kajkavskom je narj onoga doba. gdje 1957 postaje solista. Pablo Chdvez Aguilar (1899 —). Slavenskog i J. s teţinom. autor prvo ga peruanskog muziĉko-teoretskog priruĉnika. zapisanih koral notama starijeg tipa. Renzo Bracesco (1888 —). mješoviti z orgulje i orkestar (izv. nosilac je glavnih uloga. — W. saĉuvalo se samo nekoliko borbenih pesama koje je kompom u poslednjim mesecima svoga ţivota. koji je od 1863 ţivio u Limi. Toĉke njezina repertoara komponira njezin muţ Moises Vivanco na osnovi suvremene internacionalne zabavne muzike. guslar (Pješivci. 19 61. — Crkvena muzika. 1726 —38. C. 1916. meĊu kojima su sonate za orgulje. — A. Vukmanović. teţak). Tragom srpsko-hrvatske narodne epike. God. Degrada. Buonomini. 1912 u Pragu prilikom otkrivanja spomenika Palackome. —■ 5. Jakob -> Gallus. Od 1953 u Sarajevskoj operi. Cuzco 1940. Muziku uĉio u Kumanovu kod lamarevića. B. pijanist. tavo djelo sadrţi nekoliko osnovnih melodija. 1934. 1764 objavio je u Zagi muku Kristovu s napjevima. Zagreb 1951. Panĉe. Zlatna ribica (Logar). Quito 1957.: J. od 1734 u Londonu gdje je 1737 bio dire kazališta Covent Garden. 1929). njemaĉko nakladno poduzeće sa sjediš u Leipzigu.: R. odliĉan partner i igraĉ. i R. i M. plesaĉ. LIT. 3. — L. Pobjeda. na ĉetiri crte. Mvić. J. A. a nakon toga nakladi . Sv. roĊen u Španjolskoj. Mušica sacra. Svoju prvu operu izveo je u Veneciji 1725. takoĊer roĊeni Španjolac. Chigiana. The Music of Peru (2 sv. kao i B hovenove kompozicije. Mar Venezia. Bureau de Musiqu F. pod naslovom Muka y szmert f tusseva po szveteh evangelistah Matheu y Janussu popiszana. DJELA: 16 sonata za ĉembalo. Kiihnel). muziĉki pisac francusko -belgijskog podrijetla Andres Sas (1900 —1967). MQ. MeĊu peruanskim muziĉkim umjetnicima svjetsku je slavu postigla Yma Sumac (1927 —). IV 1880 — 9. Peters. VI 1944). medu prvima je prouĉavao peruansku narodnu muziku kojom se i sluţio u svojim kompozicijama. a od 1738 King's Theatre. Ohridska PETELIN. —■ Išli. Gotovo celokupni kompozitorski rad Peševa proţet je ri lucionarnim duhom prvoborca koji nalazi nadahnuće u liten inspirisanoj velikom borbom svoga naroda za osloboĊenje koje herojski i umire. u znak protesta protiv aneksije Bosne i Hercegovine. Jakob PETERS. — M. S. LIT. ki brojni baleti u operama. Akademija je 1946. Karakaš. Giselle (Adam). 1938. Te se melodije stalno poj ljaju i izmjenjuju. Od brojnih instrumentaln vokalnih dela.— J. uskoro je poĉelo javljivati prve edicije sabranih djela J. Cronologia musicale della Basilica di S. roĊen je u Peruu (djelovao 1736—-65). —J. revolucionarna pesma Klasje zeleno za koju je sam spevao t na hrvatskosrpskom jeziku. Jose de Orejon y Aparicio. a prestilizirani su pod utjecajem druge okoline. Indijanac Daniel Alomias Robles (1871—1942). — Oko 20 opera. horski dirigent ( Tutunov kombi Abrašević) i organizator. 51. Izrazita scenska liĉnost. Barle. Tomds de Torrejon y Velasco. U Negotinu završio Uĉiteljsku školu (1910). Panĉe Pešev kao muziĉki umetnik i kompozitor. oznaka za interpretaciju. PESCETTI. Labudovo je (Ĉajkovski) i dr. 1910 nastupao na sokolskim sletovima u Sofiji i Plevni. Marka. pripojena novoosnovanom »Conservatorio Nacional de Mušica«. Juan de Araujo. Petar. T. Vizcarra. Lima 1949. III 1766). A. R. koji je prouĉavao peruansku indijansku muziku i sa svojom ţenom pijanisticom Lily Rosay osnovao muziĉku školu Sas-Rosay. God. sonate idu meĊu posljednje primjerke talijanske barokne ins mentalne muzike. Vaţni su još: Jose Bernardo Alzedo (1798—1878). — Oratorij Gionata. Slavko. U njima se oĉituje tradicija zagrebaĉke c: u pjevanju muke Kristove na Cvjetnicu i Veliki petak. 1964 usavršavao se u Moskvi. — F. najlepša i popularnija pesma iz NOB u Makedoniji. a zatim se vraća u Sarajevo. Zar ptica (Stravinski). kako se novo p oduzeće nazvalo. Lima 1952.: B. Sargeant i J. Lahiri. ] boravio u Rimu. Postoji i struja koja je pod utjecajem francuskog impresionizma. izdavaĉ zbirke peruanske folklorne muzike i autor simfonijskih djela u kojima je koristio peruanski folklor. arije. »La Purpura de la Rosa« (1701). Nikšić. J. oratorija sv. D. 1768. P. kompozitor i pedagog. U operama. crkvena djela) vrhunci su muziĉkoga baroka u Juţnoj Americi. glavni grad Perua. Upotrebljava se najĉešće kao uputa za voĊenje polaganih stavaka. Resbalosa ima npr. 1936 —). Bacha. PERUNOVIĆ (Perun). Galuppija. kapelnik katedrale u Limi (oko 1670 do 1676). Skopje 1970. — R. X. 3 intermezza. Javno poĉeo pje vati uz gusle 1908 u Beogradu. od 1929 nosi ime »Alzedo« u spomen kompozitora peruanske narodne himne Jose Bernarda Alzeda. Giovanni Battista. (-> Indijanska muzika. PEŠEV. pred spomenikom kneza Mihaila. radom. Esquema historico de la mušica en el Peru.: M. F. Pervizovićeva Muka Isusova. Talijan Claudio Rebagliati (1843—1909). komponirao je crkvenu muziku i villancicos. Moreno. La Musique des Incas et ses survivances. Le Sonate per ĉembalo e per organo di Gio Battista Pescetti. kao i skupina modernih kompozitora. Muziĉkite tvorci vo Makedonija. Boletin latino -americano de mušica. 24. Tolinger. zatim katedrale u La Plati (danas Sucre. Historia de la Cultura antigua del Peru. P. drugi orguljaš (od 1762) crkve sv. karakteristike prvotnog crnaĉkog brazilskog lunduma. Valcdrel. Roberto Carpio Valdes (1900—). 5. Bavio se i pedago. Iranska muzika PERZIJSKA MUZIKA PES -> Podatus PESANTE (tal. Vrativši 1747 u Italiju djelovao u Firenci. dugogodišnji orguljaš katedrale u Limi. 1966. 1957—61 ĉlan Zagrebaĉkog baleta. LIT. s. C. ! PERVAN. Njegove trostav. 1. kantata Narciso alj 1731. Stevenson. a uspješno se bavi i ba letskom pedagogijom. Uĉeni] Lottija. ĉesto elegantnom i pristupaĉnom lodikom prekriva nedostatak invencije. 4 sonate za orgulje. Hoffmeister i A. 1900 prešao iz Crne Gore u Srbiju. muziĉki pisac. kompozitor i horovoĊa (Titov Veles. LIT. kao »Escuela Central Anexa«. Indijanac Teodoro Valcdrcel (1900—1942). Smrt guslara P. L. Romeo i Juliju (Prokofj Bahĉisarajska fontana (Asafjev). 1934. Washington 1959 — 60. nastalim pod neposrednim utjecajem njej prijatelja B. Svoje najviše igraĉke domete ostvario je u baletima Licitarsko srce (Baranović). Perunovića. talijanski kompoz ĉembalist i orguljaš (Venecija. Edip (Bombardelli).) Umjetniĉka. što pc Ċuje i srodnost tih napjeva s onim iz Peršićeva Passionale c ticum (1683). koreograf i baletski pedagog (Jajce. — R. njegove kompozicije (pasija. zatim u Beogradu na muziĉkoj školi Stankoi privatno kod J. originalnim scenskim rješenjima. Toma Zakarija. upućuj« to da jedan odlomak ili pasaţu treba izvesti dostojanstveno. LIT. gdje je zatim bio regens c katedrale. Nina (Švara). VI 1952). je jedan od prvih jugoslovenskih k pozitora koji su spoznali vrednost masovne borbene pesm revoluciji i borbi za slobodu. 1952. — C. Alberto Mejia i Enrique Iturriaga (1916 —). Ivana Krstitelja i kneţevskoga dvor. Konzervatorij izdaje tromjeseĉnu muziĉku reviju »Boletin de Conser vatorio nacional de Mušica« te ima vlastiti zbor i orkesta r. AML. Delovao je naj u Kumanovu i to kao pedagog. mjereno. Širola obradio je melodije za sole. poznata po golemom glasovnom opsegu. autor je prve opere koja je napisana i izvedena u Novome svijetu. Petersova kći prepustila je poduzeće 1828. Apercu sur la musiqu e Inĉa.. Esmeralda (Pugni). d'Harcourt. Tako se 1936 rodila prva nje. Murko. Rapsodija u pla (Gershwin). Pariš 1925. Kao dobrovoljac uĉestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svjetskom ratu. Raygada. te vanred smislom za kompoziciju. de Musigue (poduzeće pod nazivom Bureau de Musique utemf su 1800 F. Osnovao ga Carl Friedrich Peters (1779—1872) je 1814 otkupio od Ambrosiusa Kiihnela Neuer Verlag des Bu.

Kampor na Rabu .PJEVANJE uarmCtn Minijatura u brevijaru iz XV st. franjevaĉki samostan..

prije 1022 . Katedrala u Hildesheimu.PLES PLES SALOME.

Hymne za zbor i orkestar. P. XI 1866 — Beĉ. Od 1951 nastupa s vlastitim trijom ĉiji su ĉlanovi kontrabasist R. a 1952 prvi put gostuje u Evropi. Izbor eseja i ĉlanaka Recensioner (2 sv. Landliche Sinfonie u E-duru. — H. II. DJELA. Studirao na Beĉkom konzerva toriju (W. sonatina. On je djelokrug rada znatno proširio preuzimanjem drugih nakladnih poduzeća. —• Scenska muzika. Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i u Dresdenu kod E. C. 1921. Oda eroica za hor i orkestar. 1955. 1930. Lester Young. Mottl). 1918. Fogelquist. 1949 na turneji po SAD PETIPA. — DRAMSKA. solo-pjesme. debitirala 1950 na njujorškom Aietropolitanu. 1931. Pet simfonija: I. Peters. sonata za violonĉelo i klavir. Njegove uspomene Minnen obj.). 33. Zviţdi vetre. 1920 —21 boravio u Italiji. klavirski kvartet. Trnava ĉetrdeset prve. Klose. XII 1957). 1959 usavršavao se kod N. Stockholm 1937. bas. plesaĉ. 1962. 1941. 19. 1900. 1903. J. op. njemaĉki kompozitor (Atena. Opera Arnljot. LIT. — B. 1974. Brat Luciena. Same Atnam. Ĉetiri simfonije: I. u Chicagu i San Franciscu. Horovi: Pesma Republici. Stockholm 1950. Symphonia brevis. 1937 odvojio i 1938 osnovao u Londonu nakladu Hinrichsen Edition.Sveagaldrar. Dedine priĉe. ORKESTRALNA. II. Ellis. 1959. Grisi. Wagnera te se sluţio tehnikom lajtmotiva. X. Peters u Frankfurtu na Majni pod upravom J. Tri simfonijska portreta.: Katalozi naklade. Don Pasquale i Lucia di Lammermoor).). 1930. opera-bajka Lyckan. simfonijska poema za orkestar i mešoviti hor. F. 1947. J. Opere (sve na vlastiti tekst): Ran. Nikola. 1937. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. U nekoliko navrata gostovao i u Jugoslaviji. Postludium. 1969. 1800 —1867 —1967. S. IV. — O. Angermanland. Guido Peters. 1934. Wilhelm. Adih och Elisiv. 1959. 1917). Milojevića. PETERS. Petschulla. 1967. 27. V. 1919 —22 muziĉki kritiĉar u Miinchenu.: H. PETIN. udţbenik Osnovi horskog aranţiranja.). suita za violinu i klavir. austrijski kompozitor i pijanist (Graz. 1918. te je 1894 osnovao muziĉku biblioteku (Musikbibliothek Peters) koja je 1895 poĉela objavljivati poznati godišnjak (Jahrbuch der Musikbibliothek Peters). Valcer za klavir i orkestar. 1968. Thema. Beograd 1969. ali i kao Arlina u Balfeovoj opereti Ciganka. Pastorala i igra. recitatore. SSSR. 1954. 1858). 18. VII 1898). X. 1930. U njezine najveće kreacije idu Rosina (Rossini. 11. !955. švedski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Ullanger. Balada za fagot i klavir. Friedlander. s vlastitim trijom i s najpoznatijim liĉnostima jazza (Billie Holidav. Guido. 1915. Louis Armstrong. 3. ORKESTRALNA. u A -duru i u c-molu. 7. 1900 i 1914. Abraham je za suvlasnika uzeo svog nećaka Henrija Hinrichsena (1868—1942) koji je nakon Abrahamove smrti postao jedini vlasnik. debitirao u Bruxellesu. Adina. Veru'analungen und Fuge. Snimio velik broj ploĉa. Stockholm 1943. Od 1944 u orkestru Johnnvja Holmesa. ZFM. Svita Deĉji kutak za hor i kamerni orkestar. od 1953 ponovo u Darmstadtu. Boulanger u Parizu. MGG. 1964 i IV Folklorna (Muziĉki spomenik Stevanu Mokranjcu). PETERSON. Peters. 1921. Klasiĉna. 15. zatim B. zbor. 1890. Ljubavni napitak. F. Peterson-Berger (Svensk Tonsattare). Fardminnen. 1963. — Autobiografija (rkp. 1921. W. umjesto oboljele pjevaĉice. Rigoletto i Krabuljni ples). MGG. Der Komponist Wilhelm Petersen. scenska muzika. Baneret. 1967. 1900. veliki orkestar i orgulje. Ubraja se medu vodeće pijaniste jazza. Kessel) te od 1959 još i perkusionist Ed Thigpen (od 1965 L. 1923. Riemer. — VOKALNA: kan-tate (. LIT. 3. — VOKALNA: kantate Cvrĉak za ţenski (deĉji) hor. Plesaĉ izvanredne lakoće. 1967. Zerbinetta (Strauss. MGG. MGG. Milojević. Tu je 1841 na premijeri baleta Giselle (Adam) plesao kao partner C. III 1890 — Darmstadt. 1970. a u New Yorku suvremenih muziĉara svih narodnosti. Jamtland. Mušica.PETERS — PETIPA 1860 preuzeo Julius Friedlander. V 1930—). ChilĊren's Time. u e-molu. Dnevnik. Nakon turneje . Lucien. s kraćim prekidima. Hallelujah Time. Bila si cvet. Od 1930 ţivio u Frosou (sje verna Švedska). gitarist I. koji se 1863 udruţio s Maxom Abrahamom (1831—1900). Poduzeće u Frankfurtu objavljuje većinom zbirke zbornih kompozicija (Das Singzuerk. Ltd. Rana ţetva. — SPISI: Svensk musikkullur. 1910. 29. Symphonisches Vorspiel zu ciner Tragikomodie. Lindtar. 30. Gilda i Oscar (Verdi. LIT. 1948. — Isti. III 1819 ili 1822 — Petrograd. evoluirao je ka savremenijim harmonskim koncep cijama i slobodno tre tiranoj polifoniji. Peć. Carlberg. 1970. Holmia. I 1937). s kojim nastupa u Torontu i Montrealu. III. sopran (New York. 1931 u vodstvo poduzeća došli su i Hinrichsenovi si novi Max (1901 —) i Hans-Joachim (1909—1940). U Leipzigu izlazi od 1956 i Deutsches Jahrbuch der Musikzvissenschaft. Epstein). kantata Von edler Art. 10 pesama za deĉji hor. The Smudge. Po zorište i dr. 1949 poduzeće u Leipzigu je nacionalizirano. — Das Brot dcs Lebens za zbor i orgulje ad libitum. Zeittafeln zur Verlagsgeschichte. Uloga Vojvodine u stvaranju srpske muziĉke kulture.: Spomenica Wilhelm Pctcrson-Berger. Slavenski). koreograf i pedagog (Marseille. God. X. — R. Pergament. Nokturno.Koncert za violinu 1928. 1922—35 u Darmstadtu (od 1927 predavao na Muziĉkoj akademiji). LIT. Mladi dani. II. Pošavši od poznoroman tiĉkog stila. PETERS. te u vlastitim koreografijama baleta Sakountala (Rever. 1917. Komponirao Canadiana Suite (1965 nagraĊena kao jedna od najboljih kompozicija jazza). III. — KLAV1RSKA : Frosoblomster (3 sv. više od 100 pjesama za glas i klavir (orkestar). 1923. 1935. kanadski jazz-pijanist i kompozitor (Montreal. Naša scena. Arnljot. Coleman Hawkins i dr. — A. PETERSON-BERGER. od 1935 profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Mannheimu. Lovers' Promenade i dr. ispunjena svjeţom lirikom prirode. a na vodstvu je ostao Johannes Petschull (1901 —) koji je 1940 poduzeće pripojio nakladi Litolff. kao solist. 1966 i Ta ptica koja leti za ţenski hor i gudaĉe. 1913 (njemaĉki prijevod Richard Wagner ah Kuhurerscheinung. ORKESTARSKA. Pet simfonija: op. Anakreontika (2 sv. — KOMORNA: 2 sonate za violinu i klavir. 1963. 1883. 1865) i Namouna (Lalo. Darmstadt 1962. francuska obitelj plesaĉa i koreografa. — M. 1900. 1958. — Fantazija za klavir. 1861). 1842) i La Fille mal garde'e (Halevv. 1882). Oscar (Emanuel). Pozorište. Periĉić. 1974. Kao pijanist proslavio se posve izuzetnim tehniĉkim virtuozi tetom i svojim posebnim stilom kojim se nadovezuje na tradiciju Arta Tatuma. 15. Politika ekspres. 1953. W. Umjetniĉku karijeru nastavila na londonskom Covent Gardenu i drugim evropskim muziĉkim kazalištima. muziĉare i muziĉke pedagoge. 1972. Tokata i fuga. precizne tehnike i elegancije. Kretschmera. Melodiens mysterium. flautu i harfu. 1. komiĉna opera Domedagsprofetcrna. Don Giovanni) i tamo odmah angaţirana. 11. plesaĉ i koreograf (Marseille. jednog od najpopularnijih kanadskih sastava. Wilhelm. a snimila je i brojne gramofonske ploĉe. kompozitor (Krasnodar. 1960. 1971. F. posthumum I. XII 1815 — Versailles. koncertirao na brojnim turnejama. God. PETERSEN. 1923 i 1935 i dr. Marius. M. Seviljski brijaĉ). od 1949 profeteor muziĉke škole Isidor Bajić u Novom Sadu (jedno vreme istovremeno saradnik novosadskog odeljenja beogradske Muziĉke akademije) i od 1970 profesor Više pedagoške škole u Zrenjaninu. — Velika misa za soliste. — Aphorismen. Henri i Hans -Joachim Hinrichsen morali su 1938 istupiti iz poduzeća. !933. 1918. Izraziti predstavnik nacionalnog romantizam u Švedskoj. Ashby (1953 —58 H. VI 1910). 1902 i dr. — T. Kad je 1880 iz poduzeća istupio J. kao i na festivalu u Salzburgu. Wilhelm Petersen. Om Musik. 2. Jancik. oslanjajući se katkad na elemente folklora. 3 sonate za violinu i klavir i dr. Pod fašistiĉkim terorom. T961. 2. U Londonu se i nadalje štampaju djela engleskih autora. 1962. muziĉki kritiĉar lista Dagens Nyheter u Stockholmu. Peterson-Berger. Frankfurt a. je veoma uspješno koncertirala u Sovjetskom Savezu.). Schenner. postala je švedska nacionalna opera. osobito su mu uspjele solo -pjesme i lirske minijature za klavir. 1950.: R. op. Jones). 1887 i 1910. 1953. Stockholm 1946. 1903 (prer. U svojim djelima razvio individualan stil karakteristiĉan po melodijskoj i zvukovno-harmonijskoj silini i šarolikosti. Concerlino za obou i gudaĉki orkestar. Kraljica Noći (Mozart. Hayes). ameriĉka pjevaĉica. God. 1 —9. Nocturno u D-duru za 4 gudaĉka i 4 duhaĉka instrumenta. 4. Ĉarobna frula). koja je postala veoma poznata zbog izdavanja djela starijih i suvremenih engleskih kompozitora. 1961. Sestre s juga. 65 s koncertnim poduzećem Normana Granza Jazz at the Philharmonic. 1896 — 1930. kada je. Canticum) i seriju novih izdanja stare muzike Erbe Deutscher Musik. Wilhelm Petersen. VIII 1925—). 1958. Sin i uĉenik plesaĉa Jean-Antoinea Petipa. Ariadna na Naksosu). — VOKALNA'.). Wilhelm Peterson-Berger. Solitudo. Peters Corporation u New Yorku pod upravom Waltera Hinrichsena (1907—1969). 1929 i V. ORKESTRALNA. Studirao na Muziĉkoj akade miji u Miinchenu (F. Brown (od 1966 S. J. 1853). P. Wilhelm Petersen. Sunnanfard. Max Hinrichsen se. 1911. 22. Le Roi d'Yvetot (isti. meĊutim. Richard Wagner som kulturforeteelse. 1923 i Frdn utsikstornet. Fastlagsfest pa Stockholm. 1955. -— E. Graziosa (Labarre. DJELA. koncert za klavir. Na opernom je podruĉju bio pod utjecajem R. Istodobno zapoĉele su radom i tri samostalne filijale: C. Barokna. J926. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. Kraće vreme profesor muziĉke škole i muziĉki urednik Radija u Sarajevu. 1896. 1948. Simfonijeta za gudaĉe. 1913 i dr. — Opera Der goldne Topf. uskoĉila u ulogu Zerline (Mozart. 1946. 1943. 1943. Debitirao 1839 u Parizu u baletu La Sylphide (Schneitzhoffer). 1941. Norina i Lucia (Donizetti. — KAMERNA: Pesma pletilje za violinu i klavir. 1933). Vrstan interpret J. uzimajući za suradnike istaknute muzikologe.: V. 1903 i III. 1941 i op. God. Liick. Roberta. F. istakao se i u baletima La Jollie fille de Gand (Decombes. II 1867 — Ostersund. 1950. LIT. Sonetni ciklus za bariton i mešoviti hor (gudaĉki orkestar). DELA. — KOAIORNA: 3 gudaĉka kvarteta. W. — Klavirske kompozicije. 1951. osvajajući publiku ljepotom i tehniĉkom dovršenošću svoga koloraturnog soprana i smislom za scensko oblikovanje uloge. Urviorte za zbor a cappella. 1934. 1950. 1962. Bacha te klasika i romantika. XII 1942). op. Stan Getz.). — SPISI: Ludvig van Bcloven kao ĉovek i umetnik. Abraham je 1867 promijenio naziv poduzeća u Edition Peters i pridonio njegovu daljnjem procvatu. 1909. Laugs. Naša scena. 1949. 59—64. Bavi se muziĉkom kritikom i publicistikom {Slobodna Vojvodina. XII 1920—). K. Bakine priĉe. X. Peterson-Berger. Eine Trauermusik. 1917 — 25 i od 1926 nadalje. 1946. solo-pjesme. 1896. Noack. u fis-molu. 1835 bio prvi plesaĉ u Nantesu. Studije završio 1948 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (M. Uĉenica W. DJELA. 4. 1897). koncert za gudaĉki orkestar. 1968— 69. Fredbarj. Peters Edition u Londonu pod vodstvom Maxa Hinrichsena i C. Petersen. Hermanna. 1962. Balada o Veri Radišić. — KLAV'IRSKA: Varijacije na temu M. Tri simfonije: I. Ella Fitzgerald. zborovi. Ko. T. 1973.

Cezar An noviĉ Cui (1835—1918). — 5. — Kompozicije za klavir. 1950. Tu se istakao 1840 kao partner C. a 1906 objavio svoje uspomene {Memoires. Bio je zatim prvi ple saĉ u Madridu. 4. 1967. 1951. kompozitori skupine koristili su i izvornu folklor gradu drugih naroda. skupina ruskih kompozitora iz druge polov XIX st. LIT. Marica (Tijardo' Splitski akvarel) i dr. sonata za violinu i klavir. Ţena Mariusa. U Petrogradu je postavio zatim još pedesetak cjeloveĉernjih djela i oko 35 baletnih divertissementa. Su rovšĉikova). gdje je debitirala 1853. Glink A. se odlikuje izuzetn izvornošću i elegancijom. Scenska muzika. C. Od 1970 bio je umjetniĉki ru kovodilac baleta Pariške opere. Ĉerniševski. Studirao na E\cole Normale de musique (N. 1965 šef muziĉke produkcije francuske Radio-televizije. puna romantike i prizora iz bajki. God. 1945 — 48 vodio tu baletnu trupu i za nju koreografirao balete Le jeune homme et la mort PETKOVIĆ -SOBJESLAVSKI. 3. Pavlova i T. Kasnije se povukla s baletne pozornice i djelovala kao glumica. Johanssona. italijanizacija opere. 1930). 1877). 1872). God. Osobiti je uspjeh postigao baletima Car-men (Bizet. Le Bal des blanchisseuses (Duke. Autor de la chanson francaise. 1948). JIewK08. 1958. 1953 i Feu rouge. muziĉara. S. 17. ruska plesaĉica i dramska glumica (Petrograd. N. L'Oeuf < cogue (Thiriet. 1965. 1948. 1943. uĉila kod svo jih roditelja i C. 24. Verdi. La Bayadere (isti. 1952. poglavito slavenskih i istoĉnjaĉkih. IX 1938 —). 1854 udala se za Mariusa P. 13. II 1836 — Novoĉerkask. XII 1857 — Pariz. God. plesaĉica (Petrograd. kao što je npr. Postigla uspjeh naroĉito u oĉevim koreografijama Ĉajkovskijevih baleta. IV 1922 —). Umjetniĉke teţnje Petorice. W. 1948. London 1930. koncert za 2 gitare" 1964. Balletdouxom). — B. Studirao na baletnoj školi Pariške opere (S. Marija Mariusovna. je koreografirao i premijere Glazunovljevih baleta Rajmonda (1897) i Godišnja doba (1900). 1951. Bcaumonl. Zatim je osnovao i do 1970 vodio Ballet de Pariš. sop (Varaţdin. udaraljke i klavir. PETIT. dao im je ime MoiyuaH uy \ (1867. plesaĉi P. a po najautoritativnijem ĉla i umjetniĉkom vodi Balakirevu nazivani su i Balakirevljev kruţ U ruskoj muziĉkoj literaturi oznaĉuju ih i naslovom Nova ru: muziĉka škola. pjevaĉica. Concertino za klavir. opera s brojevima i klasiĉna sonata. PETIPA muzika Baron Scell). I 1924 —). Fiametta (Sup Boccaccio). uvrstivši u njih chan-sonu i mnoge elemente panto mime pribliţio ih je tipu muziĉke komedije. I. Karsavina. Hg. Fokin. 1949). X. Aleksandar Porfirjeviĉ Borodin (1833—1887). M. J 957! Garden-party. P. koji su. 2 roga i tubu. Salmigondis za timpane. I. engl. U okviru te škole Balakii je organizirao seriju koncerata na kojima su se redovito izvod djela Petorice. T961. U Parizu debitirao kao plesaĉ na recitalu J. V. — Solo-pjesme. JleiiHHrpari 1971. strane uzore i utjecaje. — KOMORNA: suita za 4 violonĉela. London 1954. 1949). gudaĉe i udaraljke. Mala Flcramve (Tijardović). Studij pjevanja zapoĉet na Muziĉ školi u Varaţdinu (A. Prema naĉelima Petot muzika (vokalna) treba da tumaĉi prave osjećaje. je obnovio i oko 70 starih baleta udahnuvši im svojim genijem novi ţivot. Mnoga Petipova koreografska ostvarenja. Lifar. Dance Index. Njegovi su uĉenici. 1951. DJELA. God. Središte njihova muziĉko -odgojnog i koncertno-prot gandnog rada bila je Besplatna muziĉka škola koju je utemel Balakirev 1862 (sa G. a ĉlanovi su bili: Milij Aleksejeviĉ Balakirev (183* 1910). Ko PETORICA. 1960. sceno -grafa i kostimografa ostvario je s tim ansamblom niz veoma zapaţenih i zanimljivih djela. Denil en 24 heurs (isti. Interpretirala glavne uloge u mnogim njegovim baletima. Hors-d'oeuvre za udaraljke. 1951. je od izvrsnih talijanskih plesaĉa s kojima je suraĊivao usvojio preciznost i ĉistoću talijanske škole. Ideolog Petorice. Dix. 1958. Marius Petipa. 1945 (neobj. XIX Bena. E broljubov). libreto J. uĉenica Carske baletne škole u Petro gradu. pod ĉijim se vodstvom razvila u vrsnu balerinu. Slonimsky. Poi ruskog folklora. Trastevere. Lhotka-Kalinski) i iste godine debitii na pozornici kazališta Komedija u Zagrebu kao Paulina (Off bach. / "* Petrogradu. suita za 2 violonĉela i orkestar. 1950). 1947 —51 boravio u Rimu.). 1948. 1954. medu ostalima. prijevod 1958). K. 1953). 1947). Talisman (Drigo) i Pepeljuga (zajedniĉka koreografija sa E. Daddy Long Legs. LIT. 1946 dobio Grand Prix de Rome. rr ziĉki kritiĉar V. Cec-cettijem i L. A History of Ballet in Russia. Concertino za orgulje. Busser). u prikazu jednog koncerta). Glass Slip. Najveći uspjeh postigao baletima Don Quichote (Minkus. KpacoBCKan. W. izgradili ruski nacionalni muziĉki s Skupina se poĉela okupljati 1857 u Petrogradu i konaĉno ustalila 1862. 1956). PyccKHfl SaJieTHtiH Teaip BTOPOH noji. a kao koreografa privlaĉe ga teme iz vremene stvarnosti koje obraduje zanimljivo i nekonvencional Svojom sna ţnom umjetniĉkom osobnošću mnogo je prido procvatu francuske baletne umjetnosti nakon Drugoga svjetsl rata.. 1946. pj nalazeći nova rješenja. nastale pod utjecajem estet ruskih revolucionarnih demokrata (Bjelinski. Marija Sergejevna (rod. Gallon. Roland. Šĉelkunĉik (1892) i LabuĊe je zero (1895). Baleti: Zadig. Folies Bergeres. Histoire du Ballet Russe. Prvi veliki koreo&> jf c £ V grafski uspjeh postigao u Rusiji 1862 baletom La Fille du pharaon (Pugni). Bristol. Đerdan). 1970. Char rat 1940 i kao koreograf u Thedtre des Champs-Elyse'es baletom Les Forains (Sauguet) 1944. U njez najbolja ostvarenja idu Mirandolina (Martinu). i La Crogueuse de diamants (Damase. 1904 povukao se u mirovinu. Istakao se i kao koreograf baletnih filmova (R Christian Andersen. Dargomiţskog. Furia italiana. Grisi. 1947. tri kompozicije za violinu i klavir. JICHHH rpa« i MocKBa 1963. 1946) i Les Amours de Jupiter (Ibert. H. u kcjemu je naslovnu ulogu plesala nje gova ţena Zizi Jeanmaire. Njegovu muziku karakteriziraju optimizam i vedrina. Aricana. U najzapaţenije njegove koreo grafije idu i Les R. Pariš 1950. La Camargo (isti. 21. francuski plesaĉ i koreograf (Villemomble kraj Pariza. — Messe pour Ste-Jeanne de France. Lidova. od 1951 profesor je na P ariškom konzervatoriju. 1958. Cocteau). 1869). 1953. 15. Kao gost postavio je 1950 nekoliko baleta za Sadler's Wells Ballet.Mapuyc rie-nina. Kći Mariusa i Marije Sergejevne. Les quatre vents.Sept visages de la danse francaise. Petrica (C tovac. Bach. Uz originalne koreografije P. 1963 generalni direktor £cole normale. nadovezujući se na djelatnost M. 1960 i Migraine. Ravel. -— DRAMSKA.66 PETIPA — PETORICA (J. Pariš 1953. God. — Zbornik MapHyc IleTHna. 1943. Od 1847 dje lovao u Carskom kazalištu u H * .: JI. JTeHHHrpa^ 1922. Znaĉajnu su ulogu odigrali i zbornici narod r . Opolski) završila 1962 na Muziĉkoj a demiji u Zagrebu (I. Lomakinom). Concerto pour tete-d-tete (sa F. 5 drţaje svojih djela crpli su uglavnom iz nacionalne povijest literature te iz narodnih obiĉaja i ţivota. Boulanger) i na Konzervatoriju u Parizu (N. PETIT. ORKESTRALNA: koncert za klavir. Ĉajkovskim nastala su remek-djela klasiĉnog baletnog repertoara Trnoruţica (1890). Lifar). 1960 postao predstojnik odjela za zabavnu muziku na francuskoj Radio-televiziji (ORTF). Ivanov i M. neovisno o formalnim i tt niĉkim sponama. a stvaralac fantazija se mora razvijati slobodno. Zajedniĉka djelatnost Petorice bila je najjaĉa izmeĊu 186c 1880. Vlast). Iz tijesne i vrlo uspješne suradnje Petipa sa P. Debitirala 1857 u Petrogradu u baletu Daha Blu (Pugni). S. francuski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Pcitiers. 1943. — Y. Utemeljitelj i glavni urednik Revue du Conservatoirc aktivan u organizaciji Jeunesses Musicales. — C. Pierre. Uz suradnju uglednih knjiţevnika. 1953) i Le L (Dutilleux. Stasov. Usavršio je klasiĉnu tehniku i postavio temelje ruskoj baletnoj školi. a od 1972 djeluje u Marseilleu. bili koreografi L. Beaumont. Ballets of To-day.: /. Romanza romana. varijacije za saxhorn i klavir. Opereta La Mare-chale Sans-Gene. Ivanovim. Opere: Le Jeu de V amour et du hasard. 1958. 1954. III 1882). Modest Petroviĉ Musorgski (1839—18: i Nikolaj Rimski-Korsakov (1844 —1908). 4 kompozicije za trublju. feu vert. bile su stvaranje realistiĉkog. Nevenka. 1950 — SPISI: Les Problemes musicaux d' Aristote. Gospa Dara (Lhotka-Kalinski. još i danas ţive na svim baletnim pozornicama svijeta. Od 1962 u tom kazalištu kreirala niz pr sopranskih uloga u muziĉkim komedijama i operetama. 1969. kao što je npr. Kao solist uspješno nastupa i u Zagreb koj operi. muzika za radio. Gerdt i N. nacionalno g muz kog izraza koji se temelji na ruskoj narodnoj muzici i otkla. 1954. 1. PETIT Demoiselles de la nuit (Francaix. po SAD (1839) nastavio studij u Parizu kod G. Vestrisa. Pariški ţivot). Muziĉki kritiĉar lista Parisien Ubere. Kao plesaĉ P. Cine-Bijou. Legat te balerine A. Stoga su u oblikovanju napuštali naslijeĊe forme. Odgojen u duhu francuske škole klasiĉnog baleta P.

Senfl. Suoffle za 3 flaute (3 izvoĊaĉa). Magnificat za sopran. dramatski madrigal Ćoro di tnorti (G. Harmoniac pocticae (P.Q_uattro Innisacri za glas i orkestar. tokata. zbirka psalama (3 sv. limene duhaĉe. 1931. Isaac i dr.fi i G. Fopdeeua. 1962. 1964. Za glas i n instrumenata ( i l i klavir): Vocalizzo per addormcntarc una bambina. I I I . PETREJUS (Petreus. V. Po stilu. Le Opere di G. Kotor 1937.. 1944. O. Pcstalozza. 1957 i VII. X 1873 — 23. Quadcrni della Rassegna Musicale. zborovi Musorgskog) i vokalne solistiĉke muzike (pjesme Balakireva. Goffredo Petrassi. Fanfara za 3 trublje.). poslije kratka boravka u Vilniusu emigrirao u Švicarsku. IzmeĊu dva rata ovaj je Konzervatorij imao više od 40 podruţnica po ĉitavoj Argentini. 4. II 1863 —?). AlorvMan KyiKa. maĉki tracu nakladnik (Langendorf kraj Hammelburga. Le Groupe des Cinq. Willaert i dr. 19 44 i d r. Invcnzione concertata za gudaĉe. Canlioncs cenlum. J. sopran (Greco Mi lanese. invencija za 2 flaute. 1929. baleti La Follia di Orlando.. Više opereta (Kaminkretis ir maluni?iinkas. A. — /. 1967). — KLAVIRSKA: p artita. La Scuola nazionale russa. Venezia 1967 (takoĊer u Nuova Rivista Musicale Italiana. passacaglia. za gudaĉe. Od 1523 ţivio u Nurnbergu. J. 1951. Rimski -Korsakova na Konzervatoriju u Petrogradu. osobito vlastitih djela. —J.: Al. Goffredo Pctrassi. — /. — Ai. 1958. litavski kompozitor (Kaunas. 1965. 1922. 1969. limene duhaĉe i udaraljke. Goffredo Petrassis Orchesterkonzerte. — R. 1952. III 1914 —). 1959) i Mortc delVaria. Molinarija. Licturiškas milijonerius). 1931. Divcrtimcnto in 4 parti. 1947—50 bio direktor rimske Accademia Filarmonica i 1954—56 pred sjednik internacionalnog muzi ĉkog društva Societd lnternazionale di Mušica Contempo ranea. Motctti per la Passione za zbor. 1952. 1497 •— Niirn'ciju18. D. Milano 1958. 1936 i 2 Lirichc di Saffo. 6. Taccuino di mušica (Aliracoto e fanfara za 3 instrumenta. Svojim cjelokupnim stvaranjem i pojedinaĉnim kompozi -cijskotehniĉkim novostima Petorica su dali temeljne priloge razvitku ruske opere (Boroiinov Knez Igor. Natalcttijem). kontrabas. seltsamer und kunstreichcr tcutschcr Gcsang . Cuia. Srodna su muzici P. J. Rim. Sonata da camera za ĉembalo i 10 instru menata. . Rimski-Korsakova i nadasve Musorgskog). 191 8. Šeherazada i Španjolski capriceio Rimski-Korsakova itd. L. 1951. Tre per sctte za 3 izvoĊaĉa i 7 (duhaĉkih) instrumenata. zatim u SAD. 1960. Lc Opere di Goffredo Petrassi. 1954. diversarum nationian. Sedam koncerata za orkestar: I. Cullmann. D' Amico. — AI.ruĉno. je sklon kontrapunktiĉkom koncipira nju. scenska muzika..\Bortototto. a mjestimice i konstruktivistiĉki suh.). gitaru i mandolinu. X. gudaĉki kvartet. Senfl). LIT. 1539. zborske (kantate Rimski-Korsakova. PETRAUSKAS. Goffredo. Porcna. U instrumentalnim kompozicijama njegov je jezik smioniji. talijanski kompozitor (Zagarolo. The Evolution of the Russian School of Alusic. Prĉanj — historijsko-estetski prikaz. 1903. Giarda). Senfl i dr. Melos. je objavljivao preteţno teološke. komorne (gudaĉki kvarteti Borodina). Benedizione. Alv ić. Ouverture da concerto. The Five. Gloria in cxcelsis Deo za sopran. IZDANJA: Ein nerogeordnet kunstlich Lautcnbuch (2 sv. Peterlein).ukoviĉ. 1933 (takoĊer u verziji s klavirom). Hofhaimcr i L. Milano 1957. 11 Sentimento dell'assoluto in Goffredo Petrassi (La »Recreation concertanteO. Sctlin. G. Chigiana. nje- DJELA. — Nekoliko ĉlanaka i studija. 1936. Cahocorcs. D. oni svj edoĉe o velikoj Petrejusovoj naobrazbi i vaţan su izvor podataka o tadašnjim muziĉkim pri likama u Njemaĉkoj. talijanska pjevaĉica. Igra s muzikom i pjevanjem Birutc. DRAMS KA. 193 6 uĉio dirigiranje kod B. Le ultime opere di Goffredo Petrassi. Liber 15 missarum (A. \ La Biennale. VI. 1945. Povremeno pri mjenjuje i principe dodekafonije. lim en e duhaĉe. 1539 i 1540. Organizovao je i javne koncerte u Buenos Airesu. DJELA. klavirske {Islamey Balakireva. MGG. Divertimento scat'lattiano largo c slrelto.. 1927. kompoziciju. Gallus. Studirao na Univerzitetu u Baselu.' Hommc de Dieu" za bariton i 12 izvoĊaĉa. Arcadelt. Dialogo angetico za 2 flaute. 1955. Nuova Rivista Musicale Italiana. L. Pjevanje uĉila u Milanu (G. Pariš 1949. Germani). De Santisa). Aiila. Salvatore in Lauro u Rimu. PETRELLA. Wohnhaas. 1941. — Album litavskih narodnih pjesama. koncert za flautu. 3 klavira. Zborski djeĉak u crkvi 5. 1952. 3 kompozicije za zbor i mali orkestar. RAM. I I I 1937). Odrţavao teĉajeve kompozicije na Mozarteiimn u Salzburgu (1951) i na Berkshire Music Centre u Tangle\voodu (1956). Borodina. 2. . 1944. 1934. 1931. 1933 (prer. 1948. 67 PETOROZVUK -> Nonakord PETRARKA. DJELA. 1960. — M. Johannes.PETORICA — PETRELLA pjesama koje su ureĊivali Balakirev (prvi je objavljen 1866) i Rimski-Korsakov. je autor prvoga litavskog muziĉko -dramskog djela (Biritte) i prvih litavskih opera. Nevvsiedler. klarinet piceolo. 1968. ibid. 1929. 1967.. zbor i orkestar.V. Stravinskoga. — B. Njegove opere i operete izvodila su u SAD litavska kulturnoumjetniĉka društva. gdje je zatim bio korektor u štampariji svog roĊaka Adama Petrija. Saluto augurale per H. orgulje R. — KOMORNA : gudaĉki trio. 1934. Alira co lo . Alarinelli. Bortolotto. IV..— DRAMSKA: opere // Cordovano. za komorni orkestar. LIT. I Concerti di Petrassi e la crisi della mušica come linguaggio. — J. siciliana c fuga za gudaĉki kvartet. 1928 (sa G. — P. 1929. 1952 —64. violu. S. Hindemitha i I. udaraljke i 2 klavira. Vcln ia s išva d eja s. 1953. I. H. .: . 1967. Slike s izloţbe Musorgskog i dr. 16. Pojedine zbirke popratio je i pregovorima. Clara.).: F. 1932. Propos d' Alain »/. 1962. flautu i orgulje. Tu j e 1526 osnovao vlastito nakladno poduzeće. \Y'eissmann. Niirnberg 1913. 1962. preludij. — VOKALNA: kantata Noche oscura za zbor i orkestar. 1540. P. God 1892 završio muziĉki studij na Konzerva toriju u Veneciji (P. H. 1962. Musikdruck und. a nakon 1536 i nekoliko muziĉkih iz danja koja se odlikuju izuzetnom kvalitetom tiska. preludij. 1963. Isaac. 1942. Cohen. osnovao je u Buenos Airesu vlastiti Conservatorio mttsicale Rio de la Plata. 1541. Erlangen 1927. a proširio se i izvan granica domovine. Senfl.). Bcatitudes-teslimonianza per Martin Lulher King za bariton. Mušica a 2. 1968. Leopardi) za zbor.). 19. Brumel. L. 1933. trublju in fa i timpane. PETRASSI. diplomirao 1932 i 1933. Russ). Komponovao je instrumentalna i vokalna djela te objavio više predavanja s po druĉja muzike. 1930.. 1539 i 1542. MocKna 1960. 1926. P. arija i finale za violonĉelo i komorni orkestar. 1960. God. kontrabas. studirao na konzervatoriju Santa Cecilia (kompozicija A. — IZDANJA: Ĉami popolari dclla campagna romana.. 28. Od 1959 nastupa kao dirigent. Anton. 3 inven cije za k lavir). 1914 se nastanio u Bosto nu. ĉembalo i udaraljke. Renzi i F. Familliengeschichte der Petri 1391 — 1913. Recreation concertanlc. Petrassi 1&54 —1960. Preselivši se u Argentinu. 1924. ORKESTRALNA: koncert za klavir. 1903. i R . stare duhovne poberg.). 1539. 1950. Bustini. 1942. Ne\v York 1958. 1906. pravniĉke i prirodoznanstvene radove. muziĉki pedagog i kompozitor (Prĉanj. violu. Johannes Petrejus. — C. Ać. partita. Estriza 15 izvoĊaĉa. At. S. 1965. 1939). Tu je sudjelovao u revolucionarnim zbivanjima 1905. 1948 (verzija za komorni orkestar. — E. Lamcnto di Arilnna. 1959. Isaac. I. arija i finale za violonĉelo i klavir. VII 1904 —). Mouton. 1939 (takoĊer uz klavir). kontrapunkt. Mastcrs of Russian Alusic. preludij i fuga za gudaĉe. Abraliam. 1906 (kasnije preraĊeno u operu). Uz to je 1937—39 vodio venecijansko kazalište La Fenice. J.. 1923 i Egle ţalĉin karatiene. filmska muzika {Riso amaro i Non c'e pace fra gii ulivi G. pjevanje. 1958. Uĉenik N.. R. 1934. Pestalozza. A. (J. gud aĉe. 2 Liriche sopra melodic delta campagna romana za violinu i klavir. Suoni notturni za gitaru. Petrassijeva djela pripadaju preteţno neoklasicizmu. 1948. A. i932. — V. Prologo e cinquc invenzioni. — L. LIT. 1958. 5 dueta za 2 violonĉela. 1940. — Alali rjeĉnik muziĉkih termina na litavskom. Goffredo Petrassi (engl. Ausszug guter alter und nevjer tcutschcr Licdlein (2 sv. 1959. Mušica di ottoni e timpani. Petri.. Predavao je harmoniju. 1544. gdje je osnovao Litavski konzervatorij. 1916.). A. 1954.. Pinsauti.). Mikas. H. PETORICA invencija za flautu. Roma 1942. 1939. Inlroduzionc cd Allcgro za violinu i 11 instrumenata. Musorgskijev Boris Godunov i niz opera Rimski-Korsakova). J. Ottctlo di ottoni za 4 trublje i 4 trombona. La Mušica strumentale da camera di Goffredo Petrassi. a u novije vrijeme i serijalne muzike (Koncert za flautu). tamo je osnovao i pjevaĉko društvo Giuscppe Vevdi. II. pa nji hova djelatnost predstavlja epohu u razvitku ruske i svjetske muzike. — Al. Op ere: Girin ka valiu s. H. LIT. Sicitiana c marcetta za klavir 4. II serenata-trio za harfu. A colloquio con Goffredo Petrassi. Solo-pjesme: 3 Liriche antiehe italiunc. 1943 i Ritratto di Don Chisciotte. Ockeghem i dr. 1941. Selectissimarum mutetarum . kontrabas i uda raljke. Milano 1960. III 1550). 1538. ObraĊivao je i litavske narodne pjesme. 1969. Coiori det tempo. Utjecaj Petorice proteţe se na mnoge ruske kompozitore idu ćih generacija. Od 1939 predaje kompoziciju na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. Willaert. istoriju muzike i klavir. osobito u zborskim dje lima u kojima se ĉesto oslanja na G PETRASSI lifonije. Nonscnsc za zbor a cappella. New York 1936. X. — CRKVENA: Psa la m IX za zbo r.: C. MGG. P. des Fres. a dritto c rovescio. Serov. Sinfonia.. Strobel. 1967. 1944. serenata za flautu. 1536. te simfonijske (Bo-gatirska simfonija Borodina. Vlad. — T. ali nikada ne gube specifiĉna ro manska obiljeţja. K'eissmann. 4. Adotnas ir Jcva. 1930.Drucker in Niirnberg (disertacija). Tirindelli. Guter.

DJELA (izbor). R. preludij. La Contcssa d'Amalfi. IV 1877). Medu njegovim operama najuspjelija je Le Precauzioni. Enrico Petrella. LIT. Appunti per Francesco Dal Sole. Pedrello). U njegovu golemom repertoaru osobito s isticali likovi iz opera ruskih kompozitora. a klavir kod Terese Carreno. 1959. Figaro (Rossini. DRAMSKA. I je glas rijetke ljepote i izjednaĉenosti te velikog opsega. Capriccioza violonĉelo i 8 instrumenata. Analecta Musicol 1965. Parma 1969. 1965. 21). 1940. 1963. IX 1930 —). Hpa3duuHHa:i vuepnnopa. koncert za violinu i orkestar. God. zbor i orkestar. bariton (Bitolj. Gostovao je u inozemstvu. Betetta u Ljubljani. a snimila je i više gramofonskih ploĉa. 1953 i 1959. Uu^avTtvV) i>umcx (Bizt ţrtva). Tanini. 1955. Koncertna uvertira. Najviše je afiniteta pokazivao prema djelima J. »L'Ermiona" di Pio degli Obizzi e i primi spettacoli d'opcra veneziani. 1956 i (. Eresque symphonique.: G. — 5. 1972. Nocturne et jeux. Bio je i muziĉki kritiĉar lista Gazzett Veneto (1956—59). T. najistaknutijeg jugoslavenskog komornog ti jela u svojem ţanru koje je steklo neprocjenjive zasluge za suvremeno jugoslavensko muziĉko stvaralaštvo (više od 100 praizvedba). 1973. Gemini Music za violonĉelo i klavir. 1953. La hane). 1938 osvojila prvu nagradu na natjecanju pjevaĉa u Firenci. PETRIDIS. gde je bit silac glavnih baritonskih partija. Quadcrni della Rassegna sicale. 1948. God. Don Pasqnale). 1936 i 1937. za orkestar. V Incoronazione di Poppea (Monteverdi). 1940. Les Paysages. PETROBELLI. a od 1922. 1971. 1856. Uĉio kod I. 1951. 1964. 1869. PETROV. CniauiiuoHHitiu CMompitme. Ivo. S Busonijem je suraĊivao u izdavanju klavirskih djela J. // Vortice (Rossellini) i dr. Andrija -> Patricij. 1955. Simfonićne mutacije. Aladame Bovary (Pannain). 1965. Turandoi). 10. PHTRIĆ neoimpresionizma našao put u svijet novih boja i kontrolirane aleatorike. Meditacije za klavirski trio. za fagot i za rog. 1951. ĉlan Petrogra opere (debitirao je kao Sarastro u Mozartovoj Ĉa robnoj fr pjevao u tom kazalištu bez prekida do 4 dana prije smrti. 1963. Bianca Orsini. 1936. Od 1949 ĉlan Skopske opere. Lebedov. PETROV. X 1932 —). 1968. i DJELA. SAD. 29. Co grosso za duhaĉe i timpane. I I I 1878). Petit concerlo de ehambre za obou i 8 instrumenata. talijanski kompozitor (Palermo. za obou. sovjetski kompozitor (Le grad. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Paclda u JI OUKO. 1969. S. P. — DRAMSKA: opera Hoćemo plesati. Otada je P. na Mills Collegeii u Oaklandu. 1962. solo-pjesme. koncert za flautu. E. Seviljski berberin). Integrali. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta.Quatuor~) 1969. 1969. 1935. III. Busonija. 1929. Selvellija u Carigradu i kratko vrijeme kod A. ORKESTRALNA. od komiĉnih d o tetiĉnih i tragiĉnih. recitatora. koncert za kla rinet. 1858. nastupajući istodobn koncertima Moskovske filharmonije i priredbama Opernog sambla pod vodstvom I. Pierluigi. Palcrmo 1913. arija i fuga. VII 1892 —). II. 1949 i za gudaĉe. Chigiana. Ne\v Yorku (1940—47). Errico (Enrico). N. 1967. — Kompozicije za harfu. Epitaf. Dialogues concerlanls za violonĉelo i orkestar. Jonc. i 1924 — 26. Bellini. Sonate: za flautu. Kompoziciju studirao na Konzervatoriju u F vi (A. Lirska. Andrej Pavloviĉ. 1929. Zingarelli i dr. Herojska posmrtna uvertira. Nuova Rivista Musicale Italiana. stekao naziv i ter of Fine Arts.ii. IIauXoc (Sv. Sti Per Pedizione critica di un concerto larliniano (D. 1943. Blagoj-Karagjule. Pevanje uĉio kod Nine Kuneli u Sk i J. Escamillo (Bizet. Le fonti biografiehe. ruski pjevaĉ. 1962. — Bizantski rek (u spomen bizantskoga cara Konstantina Paleologa XI) za sole. III 1881 —Berkelev. Isprva violinist Dvorskoga kazališta u Dresdenu (1899—1901) i drugi violinist u kvartetu koji je sastavio njegov otac. Pjevao je na premijer opera Ivan Susanjin i Ruslan i Ljudmila M. Ostvario je cijelu galeriju likova. Divcrtimcnto za Slavka Osterea. je n osobni kompozitorski izraz. francuske. Dargoi . 1965. Predsjednik lenjingradskog odjela Saveza kom] tora RSl'SR. Conj Internazionale di Studi Verdiani. La Parisienne. zbor i ork 1954.giz). 1934. Škerjanc. 1943. 3 i Francesco Manelli. Petro (Petros). 1965. 7. Bacha i F. bas (Jelizavetg 15. Musique concertanle. 1922. Doeuincnti e osscrvazioni. Andrija PETRIĆ. Almaviva (Mo Figarova ţenidba). se istiĉe i kao koncertna pjevaĉica. Di Enrico Petrella musicista palermitano. Concerlo grosso za gudaĉki orkestar.68 PETRELLA — PETROV i ameriĉke novine i ĉasopise. 1960. 23. 1973 i dr. Siena 1962. 1851. XII 1813 — Genova.judmila). za klarinet. 1938. 24 opere: Le Miniere di Freiberg. La Figlia di Iorio (Pizzetti). Pet simfonija: I. 1955. ! PETROV (pravo ime Krauze). U njegovom bogatom repert osobito su se isticale uloge: Papageno (Mozart. / promcssi sposi. X. Opereta ŠKujiu mpn cmvOeuina. kompozitor i dirigent (Ljubljana. A. Studirao na Konzervatoriju u Lenjing (O. Elnava. Digenis Akritas. grĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (Nigde. 1 DJELA. Le Precauzioni. Werther (Massenet). Osip Afanasjeviĉ. 1973. Uzori su mu bili G. 1939. Jonska suita. Musiquc conccrtante za klavir i orkestar. 1918—21 boravio u Par Londonu. Uz to predavao klavir u Manchesteru (1905—11). JViusiche italianc 1 vive. 1962. 1937 1 1960. 1950. Buchmavera i F. — Romanse. a na opernoj pozornici debitirala 1941 u Alessandriji kao Liu (Puccini. MGG. bas (Irkutsk. Konzul i Aiaria Golovin (Menotti). 1938. Egon. Intarzije za duhaĉki trio i komorni ansambl. MGG. Algarotti e la corte di Dresda. engleske PETROV. ostvari o je niz kreacija s kojima se uv u istaknute predstavnike sovjetskog opernog kazališta. plesna pantomima '0 ripaT^aTEu-rvjC (Kramar). L'Uragano (Rocca). gdje su mu uĉitelji bili M. Mala Azija. Baleti: 3ant HOjioitMta. Od 1945 u Torinu. PETRIĈEVIĆ (Petris). Ĉernovom). 1967. J961 (sa A. P. Bacha. Wolffa i A. Liszta. 2 duhaĉka kvinteta. 1959. Paganelli. V. Croquis sonores. Studij kompozicije i dirigiranja završio 1958 na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (L. 23. talijanski muzikolog (Pac 18. Jeux d trois. a nje. — Opera Zephyra. — KL A V IRSKA : sonate. ' ■ . 1839. God. 1939. DJELA: monografija Giuseppe Tanini. Pjevanje uĉio 1938 na muziĉkoj školi Glazunov u Moskvi. glasa snaţne nosivosti. Berlinu (1921—26). VII 1963). Marco Visconti. 1968. Kao pijanist i pedagog nadovezao se na svog uĉitelja Busonija. sovj pjevaĉ. Donizetti i V. Cavosa Kozak stihotvorac. V 1962). Glinke (ulogu Rus napisao je Glinka za njega). Summer Music za flautu i klavir. a od 1947 u milanskoj Scali i zatim na drugim talijanskim opernim scenama ostvarila niz kreacija u standardnom i suvremenom repertoaru. 1953. S. 1970. Tanini. 1964 —69 arhivist na htituto di >' Verdiani u Parmi i od 1969 nastavnik muziĉke povijesti na I zervatoriju u Pesaru. Od 1954 redaktor lenjingradskog odjela Drţa muziĉkog izdavaĉkog poduzeća (Muz. 1965. Siciliano. Didone abbandonata (Cavalli). 1874 i dr. 1864. Knez Igor). Bellini. Umjetnik velikog i veoma ugodno timbrir. 1854. Švara). Trois images. Gostovala je u mnogim evropskim i ameriĉkim muziĉkim središtima.varijacijama na hiz:i himnu Krist je uskrsnuo za gudaĉe. pijanist i violinist nizozemskoga podrijetla (Hannover. XI 1806 — Petrograd. a za svoja umjeti dostignuća u dva je navrata dobio drţavnu nagradu SSSR. Od 1943 solist mos skog Velikog teatra. je poĉetkom 60-tih godina napustio tradicionalno metriĉko biljeţenje te je preko I. California. Marcel (Puccini. P za soliste. Manon Lescaut (Puccini). 5 najviše domete postigao je ulogama Boris Godunov (Musorg Don Basilio (Rossini. u Ateni. 2. X. ORKESTRALNA: 3 simfonije. sintetizirajući — u jasnim forma okvirima —■ naprednu harmoniju s polifonijom i bizants modalnom melodikom. II 1920 —). le sue idee e il suo tempo. Burlesque pour les temps passes. P. Fa Galicki i Konĉak (Borodin. Seviljski brijaĉ). Gravure za 3 duhaĉka instrumenta. 1954. Unatoĉ primjeni novijih i najnovijih kompozicijsko-tehniĉkih tekovina u njegovim se ko mpozicijama posljednjih godina zamjećuju izrazito osjećajne crte. koral s . Roussela u Parizu. Plesovi klefta. — Oratorij "Avtoc. — Gudaĉki kvartet. Istakla se u operama Otelio (Verdi). jeux d quatrc. Sept mouvements pour sept instruments. Bavi se muziĉkom publicistikom. 16. zatim koncertni pijanist u Evropi (1923 turneja po SSSR) i SAD. 1htonepcKan ciouma. IV. u kojoj se ukusno izmjenjuju bufoneskna raspoloţenja sa sentimentalnim prizorima. Mosaiques za klarinet i komorni ansambl. Son et Lumiere. Jevlahov). Violinu uĉio kod svog oca Henrija Wilhelma Petrija. Igre za glas i harfu. 1955 i liepez Hadeiicds*!. 1971. Nuances en co'uleur. Ivan Ivanoviĉ. simfonija u 9 stavaka. Petro Petridis. Hovanšĉina) i Ruslan (Gli Ruslan i l. 1944. scenska mi filmska\nuzika. S. 19SI i Cnopm Cfoi/mti. a uz to je urednik edicija Društva slovenskih skladatelja. koral s varijacijama na bizantsku \ Svemoćni Boţe zu gudaĉe i orkestar. Dosifej (Musorgski. Koncerti: 2 za klavir. 1973. solo-pjesme. klavira. 1966. 1944 i V. Djeluje u Ljubljani kao slobodan umjetnik. 1970. •— Scenska muzika. Mefisto (Gounod. za violonĉelo. kla trio. Niz godina pisao za vodeće grĉke. DJELA. Rij. Uglavnom sam debitirao 1825 u vodvilju C. Dounias. Nadovezujući na neoklasicizam. Rusalka i Kameni gost A. — Tri Modalne suite za klavir. Pitomac Collegio di San Sebastiano u Napulju. glumaĉke i pjevaĉke interpretacije bile su jednako uvjerlji prirodne. — Vokalne i crkvene kompozicije (rekvijem). Germont (V La Traviata) i dr. PETRI. Carmen). 1966. 27. AML. Grĉka 1929. Koĉubej (Ĉajko Mazepa). : zapazio ga je na sajamskoj pozornici u Kursku impresarij skoga kazališta M. pevaĉ. D. Herojska. PETRELLA. muzika za ist na prikazivanja na Akropoli. Kozlovskoga. Ĉarobna jr Malatcsta (Donizetti. Costa. LIT. 1973. California (1947 —57) i na Konzervatoriju u Baselu (1920—21 i od 1957). c il »Don Giovanni": osscrvazioni sulla scena iniziale del »Rigolclto«. komedija napuljskog tipa. 11. scenska muzika za pidovu tragediju Ifigenija na Tauridi. M. 1971. 1957 doktorirao na Univerzitetu u Rimu tim 1961 na Univerzitetu u Princetonu. 1932 — 36.: M. utemeljitelj i voditelj komornog ansambla Slavko Osterc. VI 1931 —). 1964. s manjim prekidima.

PETRUCCI. DELA: Pregled glasova u staroj srpskoj pojanoj poeziji. staru slovensku muziku i neumsku notaciju studirala kod D. vibrafonist i kompozitor (Bjelovar. Prolećna pesma. — B. S. DJELA. duhaĉki kvintet. Mušica Antiqua Europae Orientalis. Aluziĉki stvaraoci u Srbiji.iturgical Anlhology Alanuscript zvith thc Russian ihammer-hcaded" Notation from AD 1674. balerina i baletski pedagog (Ĉajniĉe. XX. Violinu uĉio privatno u Karlovcu i Sarajevu. Veoma aktivan na podizanju muziĉkog amaterizma. 163. Yearbook of the IFMC (u štampi). 1956. Utemeljio je i vodio Zagrebaĉki jazzkvartet (1959). Tzvo Slyles ofVocal Alusic in the Zlalibor Regionjournal of the IFMC. Narodna muzika juţnog Banata. Church Elcmcnts in Serbian Ritual Folk Songs. III. Dobitnik je više nag rada u domovini i inozemstvu. 4. XII 1945 —). Stasov ga smatra suosnivaĉem ruske opere i utemeljiteljem ruske vokalne škole. Nastupao na brojnim koncertima i jazz-festivalima u zemlji i inoze mstvu.Nj. Rad IX kongresa SUFJ. 1965. Peć. vanredan glumaĉki talenat. Pokojnik. Bavi se preteţno razliĉitim aspektima uticaja vizantij ske muziĉke tradicije na rusku. Glasnik Muzeja Kosova i Metohije. Narodni melos Vukovog Jadra. 1955. PETRUCCI. i R. Moto sinfonico.: V. X. — KLAVIRSKA : Varijacije na narodnu temu. prvo djelo štampano pomiĉnim slogom: Harmonice Musices Odhecaton A. Edinburgh 1969. 1973. na specijalizaciji boravila u Oxfordu. Ciganka. Kao kompozitor neguje prvenstveno vokalne oblike (horske \i horsko-simfonijske). Horovi: Veće na školju. A l. Zvuk. III 1930 —). — SPISI: Harmonska i kontt apunktska sredstva u horskoj muzici J. Ohridska legenda). 1953. Kobenhavn 1972. 1954. Danica. Plesna drama Barcsai szcrcldje. Convention (1970). meĊunarodni ansambl Nonconvenible AH Stars i grupu B. Bajšanski. 14. MocKBa 1952 (ranije štampano u: B. savršena dikcija. P. 1967. Razvoj etnomuzikologije u Srbiji. povlasticu za štampanje menzuralne mu zike i tabulatura za orgulje i lutnju. 1956. diplomirala 1955 na Muziĉkoj akademiji. zdanja i pre -deli nekad i sad. 1963. Filmska muzika. 1965. Niz godina dirigent hora i orkestra KUD Branko Cvetković (I nagrada u Arezzu 1957 i II nagrada u Llangollenu 1964). u svoja djela ĉesto unosi elemente narodnog melosa. plastiĉnost linearnog vo Ċenja glasova i umereno savremen harmonski idiom. 1958. Kantate: Simfonijski epitaf. tenor (Kraljevo. 1964. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. Narodne melodije iz Vladiĉinog Hana i okoline. Zlatiĉanin. Ossip Afanassje\vitsch Petrovv. Mokranjca (rkp. takoĊer orkestrovano).Beograd 1961. Sigurdov vrt. Radomir. Stefanovića u Muzikološkom institutu. 1975. Najznaĉajnije su bile Šujski (Musorgski. 1971. Studije kompozicije završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (P. Graz 1973. Rimski-Korsakova te Boris Godunov M. sonatina za obou i klavir. B3a. — Kompozicije za klavir i ĉembalo. Mali smiješak na njen naĉin. 1964. Music for Some Serbian Saints in Manuscripls Preserved in Roumania in Gomparison zvilh Differciil Melodic Vcrsions Found in Othcr Alanuscripts. Na~ rodno stvaralaštvo. p. Zla vila (Ĉajko vski. Alnogoljestvije rumunskom vojvodi Jovanu Aleksandru. So maki sum se rodila. Some Aspccts of Formal Expression in Serbian Folk Music. M. Figarova ţenidba). objavio 1502 i 1504 pod naslovom Canti B i Canti o . poduĉavao u klaviru. Putovanja po Balkanskom poluostrvu od XV do XVIII veka kao izvori za islonju srpske muzike. Uspavana ljepotica). Vitolade. Lenka i Mitke. tiskarski C (potpun popis kompozicija sabranih znak (colophon . Bloomington 1970. Bahĉisarajska fontana). nastavnik je scenskih kretnji na Teatrološkom odsjeku Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Valse triste. God. filharmonijom i Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Zagreb. koncert za flautu. — VOKALNA. Aluzićka tradicija u komuni Leposavić. The Oldest Notation of Folk Songs in Yugoslavia. Đ. predsednik je odbora Jugoslovenskih hor skih sveĉanosti u Nišu. Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu. Passacaglia in Blucs za fagot i klavir. S. D. muzikolog (Beograd. 7. Studies in Eastern Chant IV.: U. H3 npouiJioro lorocjraBCKOii My3t>lKn. 1. naroĉito za karakterne i komiĉne uloge. Od 1490 radio u Veneciji. Rad VIII kongresa SUFJ. Hymns in Ilonor of Serbian Sainls m Alusic Alanuscripts of ihe Aionastery of Chilandar and in Printcd Editions. — DRAMSKA: opere C'est la guerre. 1962. Poznavanje horske literature (skripta). Kongresni izveštaj. Vašek (Smetana. 1953. Miinchenu i Beuronu. Njegove kompozicije štampan e su u Rimu i Leipzigu. Poz. 1920—60 ĉlan Opere u Beogradu gde je kro2 te godine bio najistaknutiji tumaĉ tenorskeg karakternog i komiĉnog faha. 1961. JJacmoHKiiHa. K. 21. 77 — 78. Njegova priliĉno bogata biblio teka muzikalija danas se nalazi u Drţavnom muzeju u Cetinju. Leptirića (Odak. The Byzantine and Slavonic Oklocchos unlil thc i s l h Ce)itury.). Sarajevo 1963. 1918. filmske i scenske muzike. Lijepa Helena i Skelet (Egk. K. br. Zvuk. LIT. Festivala deĉjih horova u Šapcu. 1958. Glavna odaliska. 1973. Romeo i Julija). 1969 i Proleterska rapsodija. Maska (Prokofjev. 1968. Nastavak je P. 1971. 1954. 1960—64 muziĉki direktor kazališta Petofi u Budimpešti. 1958. 1965. rumunsku i srpsku crkvenu muziku. 1968. valcere (La petite fleur du printemps za klavir. Leptirića i mjesec). je jedan od najagilnijih pobornika jazza i organizatora u Jugoslaviji. 1955. Mirko N. madţarski kompozitor (Beĉkerek. Cetinjske novine. VI 1466 — Venecija. vizantijsku. balet Lysistratc. Alesto etnomuzikologije u Jugoslaviji. J.: Coupanne co^HHeHHH. 1957. — Monografija Af. Ocsin AcbanacbeBH^ FTCTPOB. Acta musicologica. 17. 13. Marinkovića 1 St. VII. 1962 (rkp. Srpska muzika kroz vekove. zbornik sa 99 kompozicija najpoznatijih vokalnih polifoniĉara XV st. IV. Srpska muzika kroz vekove.. Pskoviĉanka N. Aletoda mercnja intervala u narodnim melodijama. DJELA: Air. Vasiljević). Vranjski glasnik. Ĉlanci. od 1966 docent Fakulteta muziĉke umetnosti. 1501 izdao je P. The Place of Ethnomusicology in Yugoslav Alusic. Ivanka (Škerl. 1966. Musorgskoga (ulogu Varlaama). pevaĉ. 18. — DRAA1SKA. II 1935 —). solo -pjesme. Moja tuga) za glas i klavir. Mali djeĉak 5 velikim sr cem. Dva cvancika. 1963. 87 — 88. medu kojima su Marija i OĊaliska (Asafjev. studij kompozicije završio na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (F. Snimio je nekoliko gramofonski h ploĉa. Ravel. zatim profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost. Grozdanin kikot). Grkinja. Emil. Kongiesni izveštaj. Ţena corregidora (De Falla. Kao pedagog u baletskom studiju Sarajevskog PETROVIĆ-NJEGOŠ. O Srbljaku. Popĉe (Musorgski. IV 1879 — Beĉ. 9. 1964. Na Liparu. talijanski muziĉki nakladnik (Fossombrone. Cassazione za gudaĉe i duhaĉe. 1971. 1972. PETROVIĆ. Cinacoe. ORKESTRALNA: simfonija za gudaĉe. PETROVIĆ. D. ORKESTARSKA: simfonija. Ocun ITeTpoB. 2. kompozitor i dirigent (Beograd. LIT. — KOMORNA : gudaĉki kvartet. prikazi i dr. kao i ostalu djecu kralja Nikole I. 1969. — M. Uz to djeluje uspješno i kao koreograf. Ukroćena goropad. Soroĉinski sajam). Folk Alusic in tkrec-lingual Community. Boško. B. God. gdje je 1498 dobio. Mil. DELA. danas Zrenjanin. 1972. Kongresni izveštaj. Os novni su mu umetniĉki kvaliteti bili od prirode dobro postavljen glas. Od 1949 ĉlan baletnog ansambla Sarajevske opere. Periĉić. 1957. na dvadeset godina. PETROVIĆ. razvila se u balerinu dramsko karakternog tipa. PETROVIĆ. IX 1974). X 1893 — Beograd. Pronašao je i usavršio tiskanje muzikalija pomiĉ nim slogom. Farkas). CTacoB. Prvobitno dramski glumac. Kao kompozitor najviše se istiĉe na podruĉju jazza. Srpsko narodno crkveno pojanje i njegovi zapisivaći. 1954. Licitarsko srce). Kao amater komponovao je marševe (Ferdinand-Marsch za klavir. 1964.: Knjaz Mirko. Tolinger koji je njega. prema Dostojevskom). Pro mušica (vanredni broj). Radmila. Radomir Petrović. DELA: Tipovi lestvica u istoĉnih naroda i srpskim narodnim pcsmama (magistarski rad). od 1957 vibrafonist u Zagrebu. — H. Prikazi i ĉlanci. 18. B. — VOKALNA: oratorij Jonas kbnyve. V. Arti Musices. Triangulon za zbor i gudaĉe. 1970. Ethnomusicology in Yugoslavia. Studije istorije muzike završila na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. Dobri vojnik Švejk. Mladići na zvonicima. 13. Rad XX kongresa SUFJ (u štampi). The Conccpt of Yugoslav Folk Alusic in the Tzventieth Centurv. Flanagan Blucs. bugarsku. 1951. Posle završenih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1951). P. Journal of the IFMC. Marš drvenih vojnika. I. M ušica Antiqua Europae Orientalis. Profesor i 1964—66 direktor muziĉke škole Josip Slavenski u Beogradu. Kongresni izveštaj. 1975. Poema 0 Loli Ribaru. 1970. Svatovske šaljivke. Rezultate svojih istraţivanja prikazala je na brojnim meĊunarodnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Svaku svoju ulogu podigao je na visok nivo umetniĉke kreacije. 1971. aktivno je pomagao muziĉku djelatnost u Crnoj Gor i. 21. takoĊer orkestrovano) i 3 pjesme (Izgubljena sreća. 1953. Beograd 1969. gde je od 1970 asistent. itd. I 1923 —). Biserka i Zvijezda Danica (Hristić. 1973. Alvić. 1964. Liĉnosti. Djevojka (Baranović. a 1962 magistrirala iz folkloristike (M. Skapcnove podvale. A1GG. etnomuzikolog (Beograd. 1953. PETROVIĆ. poslije OsloboĊenja nastavila studij baleta na Srednjoj muziĉkoj školi (E. Put oko sveta. Venier). Papers of the Yugoslav-American Seminar on Music. Keka kolo. MocKBa i JleliHHrpaA 1950. — /. Dragutin. ricTep6ypr 1894). M. 69 PETROVICS. 1974. P. Prodana nevesta) i Don Basilio (Mozart. 1961 i Biin is biinhodes (Zloĉin i kazna. 1961 i dr. 1952. Abraxas). Scenska muzika za pozorišne komade: Alanda. Glasnik Etnografskog muzeja. 1973. V 1539). II 1930 —). Do 1941 ţivio u Beogradu. 6. V 1923 —).Kuhner. Zbornik radova Vizantološkog instituta. Karakteristike njegovog muziĉkog jezika Vu uravnoteţenost formalne strukture. Jugoszlav dalok za zbor i gudaĉe. Maz. Zeleno raspoloţenje. kantata Egyediil az erdoben. Alorfološke kategorije melopoelskih struktura u narodnim napevima Srbije. Sonata in F. Balkan Blucs. 1967. LIT. Podgorica 1933. One Aspcct of thc Slavonic Oklocchos in four Chilandari Music Alanuscripts. U Sarajevu završila gimnaziju i polazila balet nu školu Maše Arsenjeve Ignjeve. Narodne melodije u prolećnim obiĉajima. 5. 1973. Boris Godunov). Narodni melos oblasti Titovog Uzica. 1971.PETROV — PETRUCCI skoga.. kao i stremljenje ka liĉnom izrazu nacionalnog stila. Osnovna znanja o muzi ci dao mu je kompozitor R. 1938. 1955. kao i solist sa Zagrebaĉkom. Trorogi šešir) i dr. kompozitor (Cetinje. te ostvarila niz solistiĉkih uloga. PETROVIĆ. Ottaviano. pozorišta odgojila je brojne soliste i ĉlanove baleta. Bucure --ti 1971. 1965—66 bila je na specijalizaciji iz etnomuzikologije na Wesleyan univerzitetu u Middletovvnu (SAD). 1958. III.nM0cen3b tneKcma u Menoduu s cepocKux jiupu*ieci<ux napodnux necnnx. Milošević). Zagrebaĉki jazz-kvintet (1968).). *954i Poema o Stevanu. Nevenka. III 1918). V.

Z intimnich chvil za violinu i klavir. prve ska 1973). Ko. ĉeški kompozitor (Brno. LIT. škole »Vatroslav Lisinski" Zagreb < do 1972. MGG. 1913—14). U zrelom razdoblju djela mu se istiĉu preteţno ponekad i polifonim voĊenjem glasova i umjerenošću u kor harmonijskih i zvukovnih mogućnosti. sonata za violinu i klavir. X. sopran (Tivat. Napisao 1336 traktat Compendium de discantu mensurabili (saĉuvan u rukopisnoj zbirci iz XIV st. 1921. 1969. MFMW. Maria Golovin (Menotti) i Tena ( Gostovala je u inozemstvu. E.: L. Lunzer). Seviljski Ĉo-Ĉo-San i Mirni (Puccini. O. — VOKALNA: simfonijska drama Ndmoi kulaš za soliste. o kromatskim promjenama tonova i o pravilima diminuiranoga diskanta. 1958. meĊu k ojima su Ramfis i Veliki inkvizitor (Verdi. 1935. Rat i mir) 1 dr. 1937 doktorirao pravo.. Madame Butterjiy i La B< Manon (Massenet). 1947. Catdani. Petrucci. PETRUS FRATER (nazvan Palma ociosa). Ch. 1909. Arlecchino (Busoni). Aida i Don Carlos). — KOMPOZICIJE: 2 moteta. Hiischen.) Franje Bosanca. LIT. 1958. koje mu pripisuje Jakov iz Liegea (rkp. više su komercijalnoga karaktera. za gudaĉki kvartet. 1915 —19 profesor na Orguljaškoj šk 1919 na novom Konzervatoriju i od 1947 na novoosnovane demiji za muziĉku umjetnost Leoš Jandĉek. novoizd. Studij kompozicije završio 1935 na Muziĉkoj miji u Zagrebu (F. ali je v eć 1960 debitirao u Zagrebaĉkoj operi kao Nikitiĉ (Musorgski. Popijevke na rijeĉi Begovića i Nazora. Balade). izrazite muzikalnosti i smisla za scensko oblikovanje. Djelovao je i kao n kritiĉar dnevnika Obzor. UgoĊaji. 1930. Janaĉeka) i kod V. Vilem Petrţelka. I—III. MGG. I. 1927. Reaney. 1939. Petrus de Cruce je prvi notu brevis perfeeta podijelio na ĉetiri semibrevisa. . ? — ?). U središtu Pettanova spisateljskog rada je hi opera u XIX i XX st. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Rajska ptica za turni sopran i orkestar. Još kao student od 1952 organizirao LIT. Zajĉevi suvremenici. Firkušnv. je predavao teoretske predu muziĉkoj školi Franjo Kuhaĉ u Osijeku. Ottaviano Petrucci. Telefon (Menotti). glas (Poulenc). Pastoralni syn 1952. Vogel. Umjetnik velikih glasovnih mogućnosti. 1895). Nazoru). Zborovi (Vokalna suita na Preradoviće' solo-pjesme (ciklusi: Ptice. God. Glazbeni udţbenici. a zatim primjenjuje i nova izraţajna sredstva (ĉetvrtstepena r jazz). koji se ubraja medu najinstruktivnije priruĉnike o kompoziciji iz prve polovine XIV st. God. I 1967). 1507 objavio prvi put tabulature (Intabolatura de lauto). Menzuralna teorija Petrusa de Crucea veza je izmeĊu uĉe nja Franka iz Kolna i Philippea de Vitrvja. — KOMORNA: gudaĉki 1962. ali se ograniĉio na štampa nje klasika latinske i talijanske knjiţevnosti. Zajedno sa Francescom da Bologna otvara ondje tiskaru (1511) te izdaje nove zbirke duhovne i svjetovne menzuralne muzike. 1953. Rokseth (Les Polyphonies du XIII' siecle. 1873. Štefica. simfonijeta. 27. Wolf (Ein Beitrag zur Diskantlehre des 14.: Odhccaton A (faksimil novoga otiska iz 1504) obj. tako je omogućio uvoĊenje skupina 5—7 (gdjekad i 9) semibrevisa.70 PETRUCCI — PETTERSSON u Zagrebu kućne operne koncerte uz klavir. 3 pjesme iz zbirke »Hrvatski kraljevi«. dirigent (Zagreb. većinom zbirke duhovne i svjetovne vokalne muzike. Vilem. Jahrlnmderts. — A. Di due štampe igno te di O. Studij pjevanja završio 1965 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. God. — A. 56. i klonuća . La Frottola. DJELA. Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1975). izlaganje je popraćeno brojnim notnim primjerima. Ĉini se da poslije 1520 nije više objavio ni jedno muziĉko d jelo. Praha 1946. 1856 i Bolletino Bibliografico Musicale. Od 1962 korepetitor i zatim dirigent Hrvatskog na rodnog kazališta u Osijeku. Bibliografia delle opere musicali štampate da O. 1965 — 66 (II izd. Gilda i > (Verdi. u Odhecatonu objavio E. X. 1925. Z detskeho ţivota. de' Petrucci da Fossombrone. Zvuk. der erste Erfinder des Musiknotendruckcs mit beweglichen Metalltypen. K. KOMORNA: suita za gudaĉki trio. Wien 1845. Gremin (Ĉajkovski. XI 1933 —) Antuna. Auda (Les »Afotets Vallons« du manuscrit de Turiti: Vari 42 II. za glas i kvartet. Zbog politiĉkih prilika napušta Veneciju i vraća se u Fossombrone. I 1938 —). Haberl. za violinu i klavir. 1. Ĉajkovskog. I— III. DJELA. Monterosso i B. Rossinija. Hubert. Petrucci in der Bibliothek des Franziskancrklosters Giissing (Burgenland). Za Petrţelkin r govor karakteristiĉan je ritmiĉki raznolik melos koji iz narodne pjesme. — Isti. — C NA: misa u a-molu. 1955 i Ţena i krajolik. Dugan). Drucke von O. I. od 1941 profesor na srednje Muziĉke akademije i 1951—72 na muziĉkoj školi Vatrosl sinski u Zagrebu (1951—53 direktor). God. PETRUS DE CRUCE (Pierre de la Croix). Disertori (1954). Novaka i J. U njegovu motetu Aucun ont trouve — Lonc tans — Annuntiantes dolaze u triplumu grupe do sedam semibrevisa. studij pjevanja završila 1959 na muziĉkoj školi slav Lisinski u Zagrebu (M.: G. Samson i Dalila). Ivan Zajc. 1918 i dr. Grada je prikazana vrlo sistematiĉno. Vilem Petrţelka. 1956. Vcrnarecci. Repetitorij povijesti glazbe. R. muziĉki teoretiĉar i kompozitor (XIII st. u Erfurtu. bas (Poljanec kraj Varaţ dina. Nuove conelusive aggiunte alla bibliografia dcl Petrucci. PETRŢELKA. sonata za violonĉelo solo. Notendruck fiir Figuralmusik. 1962. Hrvatska opera. Luda di Lammermoor). orkestar. Schmid. IX 1911 —). Scherzetto. Der erste . Zlatić). Onjegin). Na Konzervatoriju u Stock . ko. Bologna 1882 (novi otisak 1884).). 1930. P. Muzikalije objavljene u Fossombroneu nisu tako dotjerane i tako dobro opremljene kao venecijanska izdanja. Liuzzi (1931. NOVA IZD. knjige i instruktivna bivših i sadašnjih nastavnika Muz. . Petrus Frater^ dictus Palma ociosa. PETTAN. dci Petrucci da Fossombrone. 19 ĉinovnik u prosvjetnoj struci. usavršavala se na ' teĉajevima u Salzburgu. Rosina (Rossini. Najprije glazba. 1909 — 47. 1504—08 P. X. — J. Jeppesen. P se istakla kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). SBIMG.). suita. švedski kompozitor ( Ryd. MGG. 3. 1969. Krabuljni ples). 1 1889—10. Hudebni rozhledv. PETRUŠANEC. 1864). pripisuje mu se i Traclatus de lonis (rkp. Najprije pod utjecajem V. suita za gudaĉki kvartet. Na osjeĉkoj pozornici izveo prvi put u Jugoslaviji i pad grada Mahagonija (Brecht-Weill). klavirski tri klavirski kvartet. H. PETRUŠIĆ. Devet stoljeća višeglasne zborne glazbe. — KLAV1RSKA: sonata u E-duri sonatina. 1961. 1941. Gostovao je na brojn im evropskim muziĉkim pozornicama i u Japanu. Studij dirigiranja završio 1961 na Muziĉkoj akademiji u Zagr ebu (S. 1973. a bavi se mu publicistikom i prevoĊenjem opernih libreta. 1935— 36) i A. 1536 vratio se u Veneciju.: A. • C Hrvatska pozornica). 1943. Uppsala. J. — SPISI. Poslije općeg uvoda ras pravlja se o pravilima kontrapunktskoga stavka nota protiv note. recitatora. zbirke frottola I — IV obj. 19. Petrucci aus der Bibliothek des Liceo Filarmonico di Bologna. Y. u svojoj karijeri ostvarila niz prvih opernih likova. Nakon Odhecatona objavio je niz izdanja. III 1935 — ). Pjesm. Knjige: Popis skladl Zajca. 1962. — DRAMSKA: op kun (vlastiti libreto prema V. — D. Petrus de Crucc. Firenze J953. On (prema R. 1962. Lirsko -koloratu pran. Giovanna d'Arco ( a od jugoslavenskih opera Moĉvaru (Bjelinski). Veliki svećenik (Saint-Saens. K. Milano 1932. Studirao na Orguljaškoj školi u Brnu poziciju kod L. Biblioteca Amploniana 8 '94').R. serenada . NOVA IZD. meĊu kojima su djela ^ Puccinija. Cesari. Na: muzike u Moravskoj Ostravi i dirigent putujuće operne d Od 1913 u Brnu. sjeverozap. Hewitt (1967). 1970 — VOKALNA : kantate Ovidijcva posljednja noć u Rim i Kip domovine. simfonijeta za tamburaški orkestar. ORKESTRALNA: simfonija op. u Montpcllieru). 195 2. Kao opern telj debitirao 1974 u Osijeku (Salieri. Mjesto i datum njegova roĊenja i smrti nisu poznati. pjesme za glas i orkestar. 1941. U svemu je poznato 61 Petruccijevo muziĉko izdanje. 1953. 1963 — K. 1923. — Isti. Traktat je obj. — C. DJELA. Sarlori. Collectanea Historiae Musicae. sonata za violinu i klavir u c-molu. . suita. Dramalicka ouvertura. Schvvartz (Publikationen alterer Musik. Operu na kojima je izvodio standardna muziĉka scenska djela. 1509 izdaje Tenori e contrabassi intabulati (I sv. 1946. Gazzeta Musicale di Milano. 2 moteta obj. H. de Handlou) uvodi punetus divisionis. Bemcrkungen zur Bibliographic der altesten welt lichen Notendrucke in Italien. P. kompozitor i muziĉki pisac (Zagret 1912 —). Firenzc 1948. 1932. 1973. Romancu nović) i Scherzo (Savin). 6 moteta. — H. a istiĉe se i svojim nastupima u jugoslavenskom i stan dardnom oratorijskom repertoaru. Hewitt. grofovija Ponthieu. 1962. jazz-orkestar i orgulje. Donizettija. Muziĉka škola slav Lisinski« 1829—1969. LIT. — F. 1931 Opera Hornik Pavcl. 1935) te I — I I I G. c rijeĉi). zborovi. repertoar obas eţe preko 50 opera. Redovnik cistercitskoga samostana Cherchamps u biskupiji Amiens. 1956. u Londonu). Umjetniĉku karijeru zapoĉela u nom studiju Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu i tarr debitirala kao Oscar (Verdi. God. Aarhus i Kobenhavn 1968.: H. Antun. 27.Prema Jakovu iz Liegea. K. M 1962. Raimondo (Donizetti. I. 1960— nica Rijeĉke opere i od 1961 u Osijeku. Coussemaker (Scriptorutn . je tiskao najopseţniju zbirku: 11 svezaka frottola. Musikdrucke von O. Franjo. Predigra. sonata za rog i klavi sonatina za flautu i klavir. TEORETSKA : traktat o menzuralnoj muzici (saĉuvani sa mo izvodi u traktatima Roberta de Handloa i Johna Hanbovsa). zbor. . tane i dr. Hrvatska revija i dr. Predigra i meĊuigra. 1946).: Traclalus de tonis obj. MeĊu njegova najuspjelija djela s solopjesme. Skripta: Pregled povijesti glazbe. 0 konsonancama i disonancama o valjanom voĊenju glasova. Fcderhofcr.VIRSKA: Svatebni suita. pjevaĉica. Novaka u Pragu. Modlilba k slunci. Petrucci da Fossombrone. je kao solist Zagrebaĉke opere ostvario niz zapa ţenih basovskih kreacija. PJB. 1970 — 73. tzv. Boris Godunov). Kutuzov (Prokofjev. A. 1953). Divertimento za duhaĉki kvintet. K PETTERSSON. X. simfonijska pjesma Vĉĉnv navrat. a suraĊivao i struĉnih ĉasopisa (Muzika i škola. 1929. 2. Rigoletto i La Traviata). kojim se grupe semibrevisa u jednom brevisu odjeljuju jedna od druge. Balatkc Petrţelka. ISuţga. 1952. 1939. 1971. ali i djela pojedinih kompozitora. francuski muziĉki teoretiĉar iz prve polovine XIV st. O. Gustaf Allan. priredio H. djeĉja opera uz klavir maĉkica. a nastupa i kao koncertna pje Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1973). . 1964. 1932. partita za gudaĉe. Pregled povijesti hrvatske Repetitorij povijesti glazbe (6 sv. Francuska. Odhecalon B (faksimil) obj. Aluzika. za glas i klavir. F. 1912. 3 gudaĉka kvarteta. (Bernaville. violinu. tabulature za lutnju i knjiţevna djela. 19 33. pjevaĉ. 2 koncertne arije Arija oĉekivanja iz »Kohana i 1948 i Prizor iz »Fausta*'. Masseneta. MF. Sv. Studije i ĉlanci.

Diz-crtimento za duhaĉke instrumente. U Stevru djelovao i kao graditelj orgulja (sa G. 2 trija za ţenske glasove i harfu. Becihoven. XI 1888 —). Intraden. Studirala kod E. Wolf. 1928. God. 1685. kvintet. 1962. vjerojatno se uskoro istakao kao vrlo vješt sviraĉ trublje (Claritiblaser) te je 1669 ili 1670 primljen u Stadtpfeiferc. 1962. Ballcten. zatim se vratila u Ţenevu. od 1672 vodio Collegivni mnsiatm. sagradio takoĊer orgulje u Hornu i u samostanu Wilkerinng (Gornja Austrija). Paul Pcuerl (disertacija). VII 1908 —). E. dotle su kasnija. DJELA. me du ostalima. Goda. 1670. gudaĉki kvintet i ĉembalo. 1678. 1935. LIT. Bulletin de la Societe »Union Alusicolo gique (i. op. 1922. passacaglia i fuga. gudaĉki kvartet u E -duru. oder Musicalischc Arbeit zum Ab-blascn (40 sonata) za 2 korneta i 3 trombona ili 2 violine. 1950. isprva violinist gradske muzike. Honeggera i R. Schelleom). Schering. trio za flautu. klavirski trio. Image dc Noć! za djeĉji zbor i klavir 4 -ruĉno. STMW. švicarski kompozitor (Ţeneva. Oklahoma. od 1952 profesor i direktor Instituta (kasnije Odjela ) za muziĉki odgoj na univerzitetu Karl Aiarx. LIT. 41. Sicingiv' tili the Girls Come Home. duet za violinu i violu. 1949—-1959 urednik ĉasopisa Musik in der Schule. suita za sopran i gudaĉki kva rtet. melodije uz b. Black-eved Peas and Collard Greens i Tricotism. Neues zur Lebensgeschichte Paul Peucrls. V 1892 — Beĉ. 1962. njemaĉki kompozitor (Liverpool. violonĉelist i kompozitor (Okmulgee. duo za rog i klavir. Hornbostel). zatim od 1924 bio profesor klavira u majstorskoj klasi i lektor za muzikologiju na konzerva toriju Odeon u Ateni. Oko 1681 postao je Stadtmusikus (Director Musicae Instrumaitalis) u Bautzenu. I Remember Clifford. — KOMORNA: koncert za violinu i gudaĉki kvartet. Blocha u Ţene vi. pod utjecajem teozofskih ideja i mistiĉnih raspoloţenja. E. L'Oiseau blcit za sopran. 1. predgovor novom izdanju Pezelovih instrumentalnih djela. 1620. 1934 i dr. — KLAV1RSKA: 3 sonate. Hackherom i U. je znatno prema šio ulogu srednjonjemaĉkih Stadtpfeifcra. 2 sonate za violinu i klavir. ). Saint. 1956). 1957 i Incarnalus est homo. — VOKALNA : zborovi. 4 skice za violinu. Turmmusiken und Suiten. Johann Christoph Pezel(ius).. duhaĉki trio. — VOKALNA: lirska kantata Die Lerchc. Od 1958 djeluje u Evropi. 1963. Lauxom i W. Bavio se i kompozicijom. Komma. SPISI: Die Kirchenkompositionen und weltlichen Kantatcn Rein hard Keiscrs (disertacija). zborovi. od 1939 na Konzervatoriju i na Univerzi tetu u Leip zigu. Ge iringe r (D TO. PETYREK. c). Beurlin. 1922 i Tahi. kao i 9 plesova za instrumente s tipka ma. FernanĊe Pevrot. Miiller (1930). 1954 i 1971. 1913. 13. DJELA. najviše u Skandinavskim zemljama. 1913. Riemann (1898). ORKESTRALNA. AFM 1 *'. A. H. Gcorg Philipp Telemann. Sachs. PEUERL (Bauerl. Schumann. 1962. A. . M. . 1613. 1672. DDT. c. . trio za flautu. Sauer) i kompoziciju (F. II dio. 1625. FiinJJ-stimmigie blasende Music (76 kompozicija) za 2 korneta i 3 trombona. austrijski kompozitor. Svi stavci njegovih suita temelje se na zajedniĉkoj muziĉkoj supstanciji. G. VC'. Saint. Sonata za 2 kla vira op.: K. 1964. 1943 nastupa u orkestru Ch. MGG. od 1949 ponovo na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. osobito opere. Neumannom). je i jedan od malobrojnih njemaĉkih kompozitora canzona. 12. Za 2 klavira: tokata i fuga u miksolidijskom naĉinu. 1955. 1949. 1950. 19 i 46. c. 1669. Saska. 2 viole i violone.. — KOA1ORNA : Fischmarkl in Athcn za gudaĉki trio. 1945. 17. Jaques-Dalcrozea i E. 1959. I sv. snimio mnogobrojne ploĉe. 1613 i 1625. J. J. NOVA IZD. Betzel. Uz starocrkvene naĉine primjenjivao je i posebno konstruiranu ljestvicu od devet tonova (c. Na Muziĉkoj akademiji u Beĉu studirao klavir (L. Njegove najzrelije sonate i suite ubrajaju se u najvrednija dostignuća njemaĉke orke stralne muzike XVII st. — P. PETZOLDT. c. orguljaš i graditelj orgulja (?. M. Uĉila neko vrijeme kod A. Svojim djelom Netie Paduanen (1611) P. 1947). osobito za djecu. orgulje i orkestar. 1922. Od 1946 predavao kompoziciju i muziĉku teoriju na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu i tamo 1962 postao direktor Konzervatorija. VTien 1915. 33. 1941 (II izd. duo za violinu i klavir. 1934. kasnije se usavršavao u Parizu kod M. 1954. 1943. 194O. violinu i klavir. 14. Fellera Devotus sludiosus oder Dcr Anddchtigc Student. oko 1570—80 —?. K. Johann Christoph. sonatina. 1686. njemaĉki kompozitor (Glatz. 3 plesa u suvremenoj zbirci raznih autora Amocnitatum musicalium hortuhis. 1931. Geiringer. b. INSTRUMENTALNA: Muši ca respertina Lipsiaca odcr Leipzigischc Abcnd-Music (12 suita) za 2 violine.: E. orkestar i plesaĉe. PETTIFORD. Psalam CI II za alt. c. V. XI 1907 — Leipzig. solo -pjesme. za pjesmaricu s tekstovima J. 1948 (II izd. Od 1602 orguljaš u Hornu (Donja Austrija). Uĉio klavir i kontrabas te do 1941 svirao s ansa mblom svog oca na turnejama po SAD. na koji je prenio solistiĉki pizzicato kontrabasa. 1913 — 28. II. 1675. Opernaricn russischer und soujctischcr Alcister (5 sv. e>fiS} g> a. U nekoliko navrata svirao i u orkestru D. Fclix Petvrek. ameriĉki kontrabasist. varijacije i sonatina. 1938 (II izd. H. Jahrbuch des Oberostcrrcichi schcn Musealvcrcins. 1938. 1954 i drugo za glas i klavir. ORKESTRALNA: Inlrada za 2 flaute i orkestar. Die Leipziger Ratsmusik von 1650 bis 1775. 1921. ORKESTRALNA: simfonija op. Paul Peuerl. Die Oper in ihrer Zeit. Qua~ trains portuguais. duo za violonĉelo i klavir. 5. sonata za violinu i klavir u e-molu.. ţenski zbor i flautu. 1927. nokturno Der Schancn'. Sclnccbsch. Od 1919 predavao na beĉkoj Muziĉkoj akademiji. — VOKALNA: Schone. nastupajući s istak nutim ameriĉkim i evropskim jazz -muziĉarima. a na Univerzitetu muzikologiju (G. koral. 3 viole. 7 sonata za 2 violine.PETTERSSON — PEZEL uĉio violinu i violu (J. po jed ina dje la o bj. Schering (Turvnnusiken und Suiten. gudaĉki trio. Bicinia variorum instrumentorum (m komp ozicija) za razliĉite sastave i b. Hermana i dr. 1942. 1953. Od 1934 urednik ĉasopisa AM u Berlinu. PETZOLD.. 1928). Dclitiae musicales. Tappoiet. . Olssonom i K. 1944. Schreverom). Djelovao je kao violist orkestra Stockholms Konsertforeninig. 1919. Schiinemann. Oscar. Schreker). . scenska muzika za marionetsko kazalište. sampl zzveven Ganzonen . 1924. sonata za violinu i klavir. poslije 1625). Ruthstrom) i kontrapunkt (H. III. Šleska. Studije. — Misa za zbor. mala suita za gitaru. 1948. violinu i vi olonĉelo. — Isti. Intrada. sudjelujući na eksperimentalnim Jani Sessio?is razvio se u pobornika modernog jazza. 1622. Alozart. Najpoznatije su mu kompozicije: Blues in the Closet. DJELA. MGG. Fclix Petvrek. Schubert. 1954. S vojim stvaralaĉkim i mnogostrukim praktiĉnim djelovanjem P. Gillespiem prvi sastav be-bopa. c.: P. varijacije na austrijsku vo jniĉku narodnu pjes mu. E. Studirao u Berlinu muzikologiju (A. 17. Neumann (1956). Richard Petzoldt. simfonijeta op. 2 viole. 1934. 14. 1925. Hora decima musicorum Lipsicnsum. 1950. Felix. RM. HofTmann (1937) i I. Meyer (Turmmusik Auswahl von 18 Stiicken fu'r funfstvmnigen Bldscrchor . sonata za violonĉelo i klavir op. Uĉenik Ph. direktor Gradske muziĉke biblioteke. zatim odlazi u Nevv York u sastav trubljaĉa R. Kleine Alusikgcschi-chte. Opus musicum sonatarum (25 sonata) za 2 violine. Dahma (klavir) na Konzervatoriju u Kolnu. 1942. 1958: suita za gudaĉe. 26. gudaĉki kvintet sa 2 violonĉela. Zzvci jiidischf Hochzcitslicdcr za 3 glasa. Johann Christoph -> Pezel. 2 koncerta za gudaĉe. kantate Komm. koja se u temeljnom obliku javlja u trećem Dantzu. mit 5 Slimmen. DJELA: Ncue Padouan. 6 koncertnih etida. — Solo-pjesme. njemaĉki muzikolog (Plauen. . obj. Gantz Ncuc Padouancn. 1940. a 1944 vodi sa D. hciliger Geist. 1946. 1962. Courantcn. 1952. na Mozarteumii u Salzburgu 1 na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi. M. DJELA. •— O. Ncttl. — R. suita za mali orkestar. obj. 20 i 27. izbor iz Hora decima i Funffstimmigte blasende Music. docent za muziĉku povijest na Visokoj mu ziĉkoj školi. 1934. . GalHard. Dok u Petvrekovim ranijim djelima ima narodnog prizvuka i humora. 1917. gdje je vodila mali zbor u Aićnestrandie. 1960. liltliche luslige Padovanen. Barneta. 1933. 2 koncerta za orkestar. — K. MGG. vojniĉka koraĉnica za limene duhaĉe. Le Thonianerchor dc Leipzig. X. Intradai und Diiniz . Od 1664 u Leipzigu. 1956.— \\"eltspicgel. 1952. 1966 i VI. uvertira op. Godo\vsky. cis. — U". Richard. 1935. Blomdahlom. ORKESTRALNA: simfonija u b-molu. Sinfonia da camera op. 1951. Revue Musicale Suisse. 2 violine. — KLAV1RSKA: sonata op. Johann Christoph PETZOLD.: zbirke iz 1611. 1959. solo-pjesme. u svojim je kompozicijama povezivao kasnoromantiĉna obiljeţja s radikalnim tendencijama. 1949. — Isti. 1682 (sa J. DJELA.icder am Klavicr. Moţda potjeĉe iz Niirnberga. 1966 —67. 1936. 1967. Fernande. simfonijeta. Hora decima. 25. — DRAMSKA: opera Die arme Aluttcr und dcr Tod. Dukasa. 1950 i 1957. 1950. Schering. ĉlanci. Sainl le Scigneur za alt. 71 (II izd. pa W. — Kraće kompozicije za klavir. . Paul. 1919—20 predavala Jaques-Dalcrozeovu metodu u Parizu na ticale dc Rythmique de Vatigirard i na £cole Normale de Musigue. — KOMORNA: 4 gudaĉka kv arteta. MGG. Jarnacha (kompozicija) i P. 1949. a 1609 —25 u Steyru (Gornja Austrija). 2 koncerta za 2 klavira. God. Alte I. Dieu parlc a Vhommc za vokalni kvartet. dramatska rapsodija Dcr Garlen dcs Paradicses. Gedalgea i P. 1928. 5. violonĉelo i klavir. luslige und anmuthige Ncuc Aricn (24 kompozicije) za glas. Lipphardt (1933). Preludij. DJELA. DDT. violone ili fagot i b. IV. obj. odcr Lusl-Music (7 suita) za 2 violine. XII 1951). obou i gudaĉki kvartet. 1959. — l'OKALNA : kantata za sopran i mali orkestar.: neka instrumentalna djela obi. C. 1924. l'ocalise za sopran i harfu. 1955. je prvi predstavnik cikliĉke kompozicijske forme zvane varijacijska suita. 1947). LIT. od 1939 njegov glavni urednik u Leipzigu. 9 plesova u rukopisnoj tabulaturi za instrumente s tipkama. ZFM. LIT. 1949. 1940 . zbor. 7 preludija za duhaĉki kvartet. trio za flautu. kompozicije op. PEYROT. Vieuxa (viola) te kod A. 1931 i 1949. dis. 1951. 1929. I 1974). 1961. 2 psalma za zbor. Frankl. Ellcr. mješoviti zbor. 1970. 1921. Baeh im Spiegcl einer Sladi (sa I. Od 1932 suraĊivao u novinama i ĉasopisima u zemlji i inozemstvu. 1930 —39 predavao na Muziĉkoj akade miji u Stuttgartu. IX 1960).: R. 1914. Diintz und Galliarda mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. — Priĉa La petite sirene za soliste. — IZDANJA: J. 1938. 1947). Petzold). \\"cs~ selv. 1930) i dr. XII 1639 — Bautzen. fagot ili violone i b. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. austrijski pijanist i kompozitor (Brno. c. Esquisses sympho/iiques. X. 1944. 1947. Profinjen umjetnik s razvijenim smislom za koloristiĉke efekte. 2 viole. Aujjziig. pantomime Komadić. 3962. 1611. A. Peyerl). 1942. Zur Lebensgeschichte Paul Peucr's. Isprva kontra basist u stilu svvinga. 30. S. mit drcyen Stimmcn gcsetzt. 1966. 1953. 1933. Ellingtona. 1935. 1934 i dr. 8. Paul Peuerl (s popisom djela).: A. PEZEL (Pezelius. Couranten und Diintz sampl zzvcycn Canzon mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. X. NOVA IZD. Das ist: Ncuc tculschc Gesangcr . 1953. Fernande Pevrot. Eldridgea. — K. fagot ili violone i b. 1921. Melchers). 1929). 2 viole. 1965 . Rudolf. IX 1922 — Kobenhavn. Pezel. Uz to uveo u jazzu rjeĊe upotrebljavan violonĉelo. Šest simfonija: I. B. Francuskoj i dr. 1968. limene duhaĉe i orgulje. Simfonijska suita. 21. — Crkvene kompozicije. 1955. Nastavnik muzike na institutu Jagttcs-Dalcroze od njegova osnutka (1915). Weinholdom). flautu i orgulje. 21. X. studij nastavio sa O. 1923. X 1694). — CRKVENA: misa za zbor a cappella. Te Dcum za 2 zbora i orgulje. te Njemaĉkoj. 1924. Dobitnik više nagrada najpoznatijih svjetskih jazz revija. Leibovvitza (kompozicija). 1956 —59LIT. Laux. P. 1956. fagot ili violone i b. zatim s vlastitim combo-sastavima i s ansamblom od 13 sviraĉa. Lorlzing Alappe dcr Stadt Leipzig (sa K. Adler). 1929. Scchs griechischc Rhapsodien. Nakon Drugoga svjetskog rata muziĉki kritiĉar dnevnih novina u Leipzigu. 45.

2 za violonĉelo. Die Zzvblfordnung dcr Tone.: P. Abert. je znatno pridonio razvoju mladog violinskog naraštaja u Jugoslaviji. gdje od 1958 predaje akustiku na Viso muziĉkoj školi. Chrysander. H. jednakim je umjetniĉkim ţarom i profe sionalnom odgovornošću nastupala u operi. N. Leon. 1929. Bachs 'Alusikalisches Opfcr -. Miinchen i Leipzig 1904. Slavica. Hans Pfitzner. Se PFITZNER. Das Christ-Elfldn. — Louis. ibid. 1935—51 nastavnik violine na Glasbenoj matici i Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. Hans. zbor. Mann. popis Pfit: rovih djela 1919 ( I I izd._— KOAi ZIC1JE: simfonijska fantazija Das Aicer. Handela. R. A. 8. Letke za bariton i orkestar. Bio je protivnik muziĉke avangarde H. Hans Pfitzner. 1938. balada Herr Oluf za 1 ton i orkestar. Musik. PFANNKUCH. zbor i orkestar. V 1926 —). a gostovala je i u inozemstvu. R. muški zbor i orkestar. ZFM. Sonate za violinu i klavir. PFITZNER svoga vremena. Dic moderne Oper. Amneris i Azucena (Verdi. Kleinc Symphomc op. Regensburg 1968 J. Hcinrich Vogl. kantata Von deutscher Seele. Njegovi su uĉenici bili. 1922). 5. 1959. XII 1949). j thoven. — IV. Konstanz 1949. vodi i univerzitetski Collegium musicum. njemaĉki muziĉki pisac. — U". An. — Aiohr. 1916 izd. 1905. 1920. 1962. dirigent i muziĉki pisac (Moskva. je do danas (1975) ostvarila više od 80 veliki h opernih kreacija. austrijski muzikolog (Graz. Mi. — L. zborna fantazija Das dunkle Reich za sole. Autobiographischc Skizze und kleine Erinncrungcn. 1910. gdjekad eteriĉno-apstraktnoj. Ambrosius. Schaal. u Madţarskoj. na Univerzitetu u Miinchenu preda povijest muzike (od 1906 profesor). pjevaĉica. Nikisch als Aiensch und Kiinstler. klavirski se op. Hermann Ludvvig von der. I Scenska muzika za Fest auf Solhaug H. X. oratorij Jephta G. Vrijedna su njegova istraţivanja na podru teorije tonskih sistema. — 7. 1892 —1932 daktor muziĉke rubrike lista Hamburger Nachrichten. Havdna. God. pod naslovom A. ic . Aiusikalische Essays (2 sv. II. 1919 Schumann. 1923. Pfitzners Klavierlied (disertacija). — Klavi kompozicije. Stimmcn der E kcit za 6-gl. Einfuhrung in R. — W. — Isti. Kassel 1963. 1945. a zatim se do 1935 usavršavao kod J. klavirski kvintet u C-duru op. Gc. — Der junge Tag. Wie ich Musikkritiker tvurde. XI 1933). 34. 1948. R. a 1970 Sedmoprositiaĉku nagradu Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku. DJELA. 1911. Schenka na Univerzitetu u Beĉu. H. II. nema osjetilnosti ni uţivanja u zvukovnoj raskoši.72 PFAFF — PFROGNER i mnoge solo-pjesme — Pfitznerova muzika ipak nije prešla g niĉe njegove zemlje s kojom su je i suviše povezale tipiĉno j manske osobine njegove ljudske i umjetniĉke naravi. -Blittau. operni redatelj i pijanist. Zur russischcn Nationaloper des ig. u G -duru op. a klavir kod J. Rutz. Car I Grammanu. Hans Pfitzner. — H. Die Person kcit H. Studirao u Frankfurtu na Majni kompoziciju kod I. Miinchen 1904. Werk und Gestalt eines Deutschen. 1926). Beethc 1922. MGG. 1891. 1942. L und Schaffen. A. Uz to je 1935—70 bio prvi violinist Ljubljanskega godalnega kvarteta. Knorra. Grohe.. I operni vodiĉi. 5. 31. Hoffmannove priĉe) 1946 zapoĉela opernu karijeru. Ozim. Asistent i od 1960 lektor Univerziteta u Kielu. Ballettszenc za orkestar. Franz. j. Klavirski u F-duru op. preselio se u Munchen. 36). MGG. a od 1909 —16 i direktor Opere u Stras-bourgu. Deutsche Musik. u cis-molu op. sluţeći se starocrkve-nim tonalitetima i polifonijom klasiĉnoga tipa. — J. 1942. S Hans Pfitzner. Wagners.). 1967— 68. U toj je operi P. Schrott. U' ostliche Fahrtcn. 1908—18 direktor Konzervatorija. Završio studij prava s doktoratom.. 1947. Br. Heger i W. 22. 1969. Miiller. Verzeichnis im Druck erschienenen Werk. Lutgc. — \\". Klopĉiĉ. Ai. Hans Pfitzner. Hans Pfitzner und der geniale Mer Eine psvchologischc Kulturkritik. 1917. a nastupao je i kao koncertant. LIT.: R. Studirao filozofiju na Univerzitetu u Leipzigu. 1928). u cis-molu op. i J. 1893 0 izd. Hans Pritzner und die deutschc Bii Munchen 1917. 12. 1921. 1922). P. Koln 1959. 1920—29 vodio je majstorsku klasu iz kompozicije na Akademiji umjetnosti u Berlinu. ORKESTRALNA. PFAFF. Der Musikfrcund. a od domaćih Jele (Brkanović. M. LIT. F. 3. 1917 (III izd. Kasnije objavio: Meine Bcziehungen zu M. Hans Pfitzner. Pntzners »Rose vom Liebesgarten«. PFROGNER. Veoma ugledan pedagog. Zurich i Freiburg i. Kovaĉ) i tamo ulogom Nicclausa (Offenbach. Berlin 1919. Leipzig 1941. — Isti. Hans Pfitzner. rapsodija Tzvardowsky za mezzos opran. 1965. — C. Ekvinocij) i Doma (Gotovac. a 1930—34 u Miinchenu. 1953. 1894—96 kazališni dirigent u Mainzu. Br. s (prema gudaĉkom kvartetu op. F. Lei 1924. A. Nikisch. A. 1891. 192^). Ferdinand. X. s kojim je usko povezan. SPISI: Bayreuther Fanfarcn. Weber. njemaĉki kompozitor. X 1862 — Hamburg-Bergedorf. V 1949). Opere: Dcr arme Heinrich. solo-pjesme. Ai. 52. v. PFEIFER. Busor Neuc Asthelik der musikalischen hnpolcnz (s napadajem na P. 56. God. S. medu ostalima. Hans Pfitzner. 1917). Regensburg 193* H. katkad i teško pristupaĉnoj. i. musicalu i drami. Leipzig 1922 E. Kroll. Pfitzners. 1939. Bekkera) i I und Vi'iedcrgabe. 1947. — KOMORSA. Schubert. Kvvasta. 12. Tri gudaĉka kvarteta: I. Skalarjeva.. 1926. a 1929 u 3 sv. Ferdinand Pfohl. Muziĉki kritiĉar nov ina L ziger Tageblatt i Konigliche Leipziger Zeitung. u D -duri 13. 1923 (VIII izd. napisanoj na vlastiti libreto. za violinu u h-r op. 185 DRAAISKA. oporoj. U Pfitznerovoj muzici. Fons salutifer za zbor i orkestar. XI 1926 —). ostao gotovo nepoznat. MeĊu njima se nalaze svojedt vrlo zapaţene publikacije: Futuristengefahr (1917. 1932. Freiburg i. Munchen 1935 (najvaţnije djelo o I neru). Jahrhundert (disertacija). 1 Phantasic op. 1908. u muzikologiji u nik E. Za toĉenik). Ĉeška. — VOKALNA : kantata Von deutscher Sccle ( Eichendorff). Leitmotiv und T in den musikdramatischen VC'erken Hans Pfitzners. mi ku uĉio privatno kod O. : (prošireno izd. VVilhelm. Blume. lentin. Hermann. Paula. — A. Tri simfonije: I. Prvi koncert za violonĉelo i orkestar PFOHL. 1903. 1918 i za violonĉelo i klavir. njemaĉki muzikolog i dirigent (Kiel. Hans Pfitzner. Blume). Pfitzners »Armer Heinrich« in seiner Stellung zur Musik ausgehenden 19. Studij s doktoratom završio 1953 na Univerzitetu u Kielu (A. 23. Kao solistica Osjeĉke opere P. 1897 i 1899. Gcschichtc ihrer Deutung. God. »Fidclio« — Oper zzvischen Revolution und Humanitat. — K. 1962. brojni ĉlanci i rasprave u novinama i ĉasopisima. Aiedium) i Majke (Dallapiccola. PFORDTEN. Rectanus. Ibsena. Marta (d'Albert. 1907—08 dirigent je Kaimova orkestra u Miinchenu. Wien 1949 drţava iscrpan popis djela). God. Utemeljitelj (1952) i dirigent komornog orkestra. 1926). H. Stoga ima mnogo autobiografskog u njegovoj najboljoj operi Palestrina. Lindlar. Koln 1940. Wiirzburg 1967. U tom uspjelom djelu oţivljuje antiteza genija i njegove sredine s tragiĉnim prizvukom samoće i povremenih sumnji u smisao ţivota i stvaranja. — IZDANJA: opera Armida J. 1955 Rcden. Leben in Bildern. R. } Pfitzner. v. 36a. 46. 1922). 17 1911 —). kritiĉar i kc pozitor (Loket. s napadajem na F. God. P. Iz njegove su škole izišli istaknuti violinisti I. njemaĉki n ziĉki pisac (Munchen. u c-molu op. Vi'agners K'erk und Sci teti ( I I I izd. Vom IVcscn und Mertung Ncucr Harmo 1949. Studij violine završio 1933 na Visokoj školi Drţavnog konzervato rija u Ljubljani. Faust auf dem Alusiktheater. 1946—48 surad ĉasopisa Osterreichische Musikzeitschrift i Konzertblatt der ( sellschaft der Musikfreunde. — H. 1939 i u C-duru op. Abendroth. ork' i orgulje. je tip povuĉena stvaraoca koji razmišlja o vjeĉnoj problematici umjetnika i njegove okoline — polazeći i od vlastite sudbine. — SPISI: sabrane studije i ĉlanci objavljeni su 1926 pod našlo Gesammcllc Schriften u 2 sv.' Hine kulturphilosophi Personlichkeitsstudie uber Anton Bruckner und Hans Pfitzner. 1954. — Ch. Od 1948 ţivio u Stuttgartu. 1966 — 67. Abendroth. F. Aiozart. 1925 i I I I . Studi u Miinchenu i Leipzigu. 36. 1892—93 nastavnik na Konzervatoriju u Koblenzu. Ĉehoslovaĉkoj i dr. Rumunjskoj. 42. Munchen i Leipzig 1960. DJELA (izbor): J. Schriften. 1895. Opernhaus Zurich. Hans Pfitzner. zborovi: više od solo-pjesama. Das Herz. 1900. 1897—1907 u Berlinu predavao kompoziciju na Sternovu konzervatoriju i od 1903 istodobno bio dirigent kazališta Theater des VCestens. Abendroth. Fr furt a. Lebens\veg und Schaffensernte. Sein Leben und Schaffen. musikalischc Inspiration. MF. Leipzig 1920. Od r predavao na Vogtovu konzervatoriju u Hamburgu. V 1869 — Salzburg. Z. Koncert za violinu i orkestar. ibid. Bahlc. Eindrucke und Bilder mcincs Lebens. Wagner. 1906 (prer. Kleista. 29. Nikischu. I Dic Nibclungen in Bayreuth. 1940. F. Pe. Za svoje umjetniĉke domete dobila je 1963 Nagradu Boţidar Maslarić grada Osijeka. Nakon toga nije više bio stalno namješten. Vcrsuch einer Stilbetrachtung. Briefe. In moriam Hans Pfitzner. 1926. Hans Pfitzner. ukusno doĉarao kolorit vremena. J. Svestrana umjetnica. Rudiger. Jahrhunderts. U dolini) i Lotta (Massenet. Odlazio je na brojna gostovanja kao dirigent. Leipzig 1909. 44. \\"andrcy. Jedan najuglednijih muziĉkih kritiĉara svojega vremena u Njemaĉi vrijedna je njegova monografija o A. Riezler. Od njegovih djela istiĉu studije o R. od 1951 profesor na Akademiji za glasbo (1970— 74 rektor). S. 1935 i u a-molu op. 1902. Bruch. Werther). ibid. 10 kantata za 2 solista. Koncerti: za klavir u Es-duru op. 50. 1928). eine Zu. suzdrţanoj. Svojim baršunastim i sonornim altom oduševljavala je publiku svih jugoslavenskih opernih središta. DJELA: Dominantenlchre. menstellung uber ihn und sein Werk. Palestrina. 1907 (IV izd. Ero s onoga svijeta). Ai. Cobenzl i dr. Hamburg 193 F. Kociana na majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu. Gemeinnutzigc Einfulii in die Musik. opereti. DJELA. Potsdam 1940. Die Rose vom Liebesga 1901. Munchen 1924. Hans Pfit. Wagneru. 1925). dvostruki zbor i orke. Aiuller-Blatlau. Cossmann. Abendroth obi. pa se na nju i obarao u svojim zanimljivim spisima. violinist (Ljubljana. Wien 1950. U suvremenom opernom repe rtoaru istiĉu se nje zine uloge Flore (Menotti. 1896. medu kojima su Carmen (Bizet). DJELA: Handlung und Dichtung der Buhnenzverke R. Festschrift F. — H. stekao i diplomu nastavnika klavira. VII 1857 — 16. 1969 i dr. Pfitzners "Palestrina". C. Hans Pfitzner. — Th. D Hans Pfitzners Lieder. I pored neosporne vrijednosti njegovih najboljih djela •—• meĊu njih svakako idu još i opera Der arme Heinrich. 1890 i za Kĉithchcn von 1 bronn H. 55. — E. — U7. XI 1907 —). Deutsche Musik der Zeitvvende. alt (Osijek. 1897. Hirtler. Hans Pfitzner. Berrsche obj. H. 1908 (III izd. 1922. Zu Thcmatik und Form in Schonbcrgs Streichsexlet. U inozi stvu je P. 1923. Aida i Trubadur). Pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Osijeku (D.

6. francuska porodica muziĉara iz XVII i XVIII st. 1780. Isidore. Jahre. — Kompozicije za klavir i za orgulje. Isidore Philipp. (Louvain. — J. Le Mariage de la Couture avec le Grosse Cathos. Le Bucheron ou Les trois souhaits. Rittera. 17. Philfdor. 3930. Osnovao ga je u Louvainu Pierre Ph. je sa E. 1960. Komponovao je marševe. (Hortus Musarum. Musical Courier. još je vaţniji kao prepisivaĉ ĉijom su se zaslugom saĉuvali brojni primerci stare francuske muzike. — Klavirski kvartet op. 24.).Danican (d'Anican).: A. 11. Symphonische Musik op. 1874 — 75. Gouverneur dans l'isle de Baralaria. 13. A Hymn to Harmony.-A. Jacques. Neke od njih su i historijski vrlo vaţne i zanimljive. Fran?ois. VIII 1890 — 2. Napisao ih je oko PHILIPP. 1770. Monsignvjem razvio konaĉni oblik komiĉne opere. instrumentalista i kompozitor (Versailles. 1754. La Chronique Musicale. 1761 . — C. Pierre ml. DELA. Saint-Saensa. dodavši i Schule fiir Kleine Trommel. francuski pijanist madţarskog podrijetla (Budimpešta. — A. Kompo zicije se nisu oĉuvale. Gossecom i H. LIT. 1775. 1700. Le Sorcier. — P. Hermann Pfrogner. (? — Antwerpen.. iskvarena francuska verzija škotskoga prezimena Duncan. MQ. 1. That Philidor Familv. — DRAMSKA.. Mušica divina. 1763. Baletske opere: Le Canal a Versailles. najprije Magdalena. Was ist Zvjolflonmusiki. a od 1690 i kamernog ansambla Luja XIV.: H. marševi i dr. harmonijskim bogatstvom i melodijskom invencijom. Bio je najugledniji francuski kompozitor svoje F. kompozitor i šahist (Dreux. Sprissler. Hamma u Baselu. 3. 73 30. Jeanov sin. Wiecka. Robyns-Becquarl. 1775. 13. God. Andre. 35. DJELA. Francoisov polubrat. Fellozves. Fran9ois-Andre. The Life of Philidor. cantatille L'Ete za sopran i orkestar. 1712. God. Poduĉavao klavir u Leip zigu gdje je bio zborovoda Gradskog kazališta. balete. L'Amant deguise ou Le Jardinier suppose. Pcrsee. Uĉio klavir kod F. Francois-Andre Danican Philidor (disertacija). za 2 klavira. i~j6"j (od 1769 davana u revidiranom obliku pod naslovom Sandomir. X. 1756 poĉeo komponovati opere. No tice biographique sur Phalĉse. klarinet. Anne. II 1958). Lardin. X 1728). V 1708). Bio je podjednako obdaren za patetiku i za komiku. 1760. 1962. XII 1871). To je doba rokokoa. PHILIDOR generacije. Njegova su dela mestimiĉno već dramski zaoštrena i ţivopisno instrumentovana. 1700 i dr. C. 1755. Jean. PHILIPP. violons et haulbois avec la b. U svoje edicije naklada Ph. 1585. oko 1510 — oko 1573). Ph. 1849 (ponovo izdao H. Le Roy de la Chine. 1962. F. 1583. Ott. Anneov brat. c. Thoinan. La Gamme chromalique. Andre Philidor. — Pastorale: L'Amour vainqueur. Tom Jones i ozbiljna opera PFUNDT. 11. 5. 1765. 3. Anne. Prva djela izdaje 1547 uz pomoć nekolicine specijalista muziĉke tipografije. La belle eselave ou Volcour cl Zelia. sluţio na dvoru kao ĉlan orkestra Grande Ecurie i kamernog ansambla. uvrštavala je djela crkvene i svjetovne muzike.Le Marechal ferranl. 1960.). 1867 — 68. VIII 1796). Francois i Francois -Andre. 1768. od 1708 ĉlan dvor ske kapele kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. Musician and Chessplaver. u zanatskoj veštini.\Vritten in Honour of St. 1796. Bruxelles 1930. DRAMSKA. R. Oko 1840 konstruirao je mehanizam s pedalima za preudezbu (preštimavanje) timpana. L'Amitie au village. 27. Le Quiproquo ou Le Volage fixĉ. 1760. Concert Etudes. Exercices de tenues. —• PRERADBE: djela J. 1931. IV 1681 — 8. PHILIDOR. Jedan od njegovih sinova. Traucr Lieder za glas i orgulje op. Bacha. — Isti. X. 1788. instrumentalista i kompozitor (Pariz. oko 1620 — Versailles. Le Mari comme U les faudrait tom. Ernelinde. 2. — G. Poznat kao Ph. le Cadet. — A. od 1716 oboista u dvorskom kamernom ansamblu. Rameaua). Nastupao solistiĉki i s orkestrom u mnogim evropskim zemljama. Iitudes techniques base'es sur une nouvclle maniere de travailler. 1762. LIT. V 1657 — Versailles. zatim kod C. Campre stiĉe osnovna muziĉka znanja. KOMPOZICIJE: Revoire melancolique te Serenade humoristigue i dr. 5. Blaise le savelier' 1759. Od 1835 do smrti timpanist u orkestru Gemandhans. Pierre Phalese. LIT. MQ. a 1679 na" sledio oca kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. trombu marinu i timpane. 2 violine i b. 1960. Studirao na Konzervatoriju u Freiburgu i kod orguljaša A. VI 1972). Ušao je u istoriju kao osnivaĉ ->■ Concerts Spirituels (1725). 1687. IX 1679). 1789. Vanredan talenat za šah. plesove. Saska. Pr. Les Femmes vengees ou Les feintes infidelites. Le Jardinier de Sidon. Pariš 1847. — E. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. Andreov brat. kantata Sic fulgct Virgo immaculata. Les Philidor. zbirovi. Le Soldat magiacicn. prince de Dancmarck. Od 1683 uz to fagotista i oboista orkestra. Tallahassee. plesovi. aire i druga prigodna dela. Pravo prezime bilo joj je. Musik op. c. La Princesse de Crete. Pariš 1921. 1920 i Alissa symphonica »Credo in unum DeumK. U kasnijim godinama surintendant de musique princa Contija. 1959. — Rekvijem (na uspomenu J. 1717 ili 1718). 1697. 1740 napustio sluţbu u kapeli i nastanio se u Parizu.-E. Sancho Panca. Njegova ritmiĉka vještina postala je legendarna. 1761. DJELA. Florida. —■ Te Deum. Ph. škotskoga porekla. 1887. L'Oeuvre de Philidor. Pougin. Berton). 1935. Schmidt. Hell'er. — VArt de la modulation. Liedcr za glas i klavir. 97. Liedcr za alt.: H. — SPISI: La Technique de Liszt (2 sv.). 6 kvarteta za obou (ili flautu ili violinu). galantnih sveĉanosti koje daju okvir njegovim komadima. Ph. 1759. 1756. Melidc ou Le Navigateur. 1865). 1924—42 vodio Muziĉku školu u Karlsruheu. 1941 preselio u Ameriku. Some Recollections of S. X. 31. onde kao uĉenik A. VIII 1730). 1950. 20. On je jedini u svojoj generaciji spoznao vaţnost orkestarskih deonica. INSTRUMENTALNA: Suiles de danses pour le violon et haul -bois. Te Deum. 1779. Histoire et biblr>graphie de la typographie musicale dans les Pays -Bas. uz to svirao krummhorn u kraljevskoj kapeli te obou i fagot u kraljevoj kamernoj muzici. Mathiasa na Konzervatoriju. 1749 objavio je knjigu U Analyse des echecs koja je postala klasiĉno delo o šahu. S. Bergmans. Kao profesor klavira na Pariškom konzervatoriju (1893 —1934) stekao ugled jednog od najistaknutijih klavirskih pedagoga svojega vremena. u kojemu je svirao krummhorn i trombu marinu. La France musicale. jer sadrţe dragocjene primjerke polifonoga talijanskog madrigala XVI st. 1698 i Danac. 8. III izd. Nakon njegove smrti poduzeće su vodile njegove kćeri. Mavera. IX 1726 — London. Philidor peint par lui. Problemes technigues. 1699. A. Trialom) za glas i komorni sastav i dr. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Freiburg im Breisgau. VI 1806 — Leipzig. 1894). motete i druga muziĉka dela svoga vre mena. 1957. 2. Zborovi. Lc bon /Us. 1701. medu kojima su najvrednije Le Mare-chal ferrant. Baum (red. Hymne zur Lob der Arbcit. — VOKALNA: kantata Zzvischen Zeit und Ezuigkeit. Bio je i vrstan flautista. instrumentalista i kompozitor (u Dauphieneu [?]. — E. 4. MGG. gde je i umro. U orkestru Grande Šcurie od 1668 svirao fifre. 1591). Franz. M. u kojemu je svirao krummhorn. fagot i gudaĉe op. Allen. flautista i kompozitor (Pariz. a od 1554 radi potpuno samostalno. raspolaţe i originalnošću ideja. RM. oko 1647 — Dreux. — G. Freiburg im Breisgau 1960. \X'asielewski. 1779. Poznat kao Ph.: A . Melodia olimpica. Orgu ljaš i zborovoda. Le Bucheron ou Les trois souhaits. La Mascarade des Savoyards.— IZDANJA: 36 Etudes techniques Ch. 1773.: A. Posljednje djelo kuće Phalese potjeĉe iz 1673 ili 1674. antologija klavirske muzike sta rijih i novijih francuskih autora (2 sv. 11. Prezime se gotovo uvek upotrebljavalo u obliku Danican Philidor. flule a bec. 17. Die Collection Philidors. J. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu op. MGG. nadalje aire. Musik und Musikcrziehung in der Reifezeit. 1785. — Isti.Franc Philipp 70. Saint-Sae'nsa i drugih kompozitora. Bellamann. Ernest Gotthold Benjamin. 1934. Ĉlanci i studije. Le Jardinier et son Seigneur. on nadmašuje sve savremenike. 1688. DELA. 1773. (1716 i 1718). Antwerpen 1880. Botsonom). 1763. Ecole d'octaves. 1552 —53. A. 1785. — G. La nouvclle ecole des femmes. 7. LIT. Andreov sin. Thć mistoclc. Jacques. 1943- . zatim Maria. Music and Letters.PFROGNER — PHILIPP Der zerrissene Orpheus. 1962. Goovaerts. Premda je mnogo komponovao. Philidor et l'evolution de la musique francaise au XVIII e siecle. Hellera i Th. H. instrumentalista i kompozitor (Versailles. najvaţnije nizozemsko muziĉko iz davaĉko poduzeće u XVI i XVII st. 1931. Šezdesetih i sedamdesetih godina XVIII v. njemaĉki timpanist (Dommitzsch kod Torgaua. La Typographie musicale en Belgiquc au XVIe siecle. VFMW. a 1774 sa preraĊenim libretom proširena na 5 ĉinova). Bonnet. 1885.. LIT. Kao knjiţniĉar kraljevske muziĉke biblioteke (od 1684) sakupljao je mnoge opere. moteti. God. Andre. Ceciiia's Day. 1583. više klavirskih kompozicija. The Philidor Manuscripts. 1921. 12 Ariettes pćriodiqucs (sa J. Symphonia angelica. Les Petes de la paix. seli 1581 izdavaĉku kuću u Antvverpen. 1. Tom Joncs. Jean. Le Puits d'amour ou Les Amours de Pierre le Long et Blanche Bazu. 1932. 1764. Belisairc (dovršio H. l'Aine. Boravio je više puta u Londonu. Ph. Sinfonischc Fricdensmesse. MGG. Komponovao je dve zbirke Pieces pour laflute traversiere . IX 1863 — Pariz. Moteti. svojim operama doţivljava velike uspehe. Ernćlinde. Genealogie biographique des musiciens de ce nom. Napisao Paukenschule. Bcrthe (sa F. U Parizu uĉio klavir kod G. Kod njega nailazimo već i na duhovitu soci jalnu kritiku (Le Bucheron) i izrazitu mrţnju na aristokra -tiju (Le Jardinier et son Seig-neur). sa 6 godina primljen u grupu paţeva kraljevske kapele u Versaillesu. Antucrpcn 1829. Exercices journaliers. — INSTRUKTIVNA: Elementary Rhythmic Exercises for ihe Fingers. meĊutim. Diane et Endymion. za orkestar. PHALESE (Phalesius). S. — Isti. — VOKALNA: oratorij Carmen saeculare za zbor i orkestar (na tekst Horacija).meme. L'Huitre et les plaideurs. Ode anglaise. Carroll. tamo je osnovao i orguljašku školu. Dunijem i P. preteţno komiĉnih. gdje je nastupao na koncertima i poduĉavao privatno i na muziĉkim školama u New Yorku i Montrealu (Kanada). 1769. a bio je i dirigent Bachova komornog zbora. I I I 1629). — CRKVENA: oratorij Saneta Elisabeth. Opere: Le Diabte a quatre. st. plesove i marševe koji su se izvodili na dvoru od vremena Franje I (1515—47) te je ta dela prepisao u partituri. III 1689 — ?. 7. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. C. DELA: Pretnier livre de pieces pour la fiute traversiere. Mendelssohna. Philadelphia 1858 (III izd. 1764. Uz tehniĉku spremu. Harmonia celeste.

Uz veliku muzikalnost i osebujnu ljepotu glasa njeno se pjevanje odlikovalo i izuzetnom izraţajnošću. Peter Philips. koncert za klavir. X 1963). srednje tiho) i piu piano (tal. konstrukcija sti sudbine te o snazi ljubavi koja sve oplemenjuje (Hymn< V amour. sonate za violinu i klavir. oko 20 kompozicija u raznim rukopisima. Berlioz. 1946. Muzika za consort i druge instrume n talne sastave: nekoliko kompozicija (osobito pavane) u suvremenim zbirkama (T. tiše nego pri PIANOFORTE -> Klavir PIANOLA -> Mehaniĉki instrumenti ! PIATIGORSKY (Pjatigorski). mp. od 1610 kanonik u Soigniesu. C. lagano). Edith Piaf (prijevod s francuskog). pojedinaĉne motete obj. u klasiĉnoj je muzici to najtiši dinamiĉki s panj. nastale su pod snaţnim utjecajem talijanske muzike. francuska šansonijerka (Pariš. odnosno okomito na klavijau smještenu po sredini ormara. piano console. 1625).T. c. Lyder.. G..od 1968 profesor-gost na Juilliard School of Music u New Yorku. Nešto su niţi oblik imali instrumi R. 1955). 1963.74 PHILIPPE DE VITRY PHILIPPE DE VITRY — PIATIGORSKY Vitry. vec tiho). Pjevala je u najpo znatijim pariškim dvoranama i na turnejama sa Ch. 1943. U trebljava se preteţno u Vokalnoj muzici. . nekoliko moteta i drugih duhovnih kompozicija štam panih u suvremenim zbirkama. tiho. Wornum. Paradisus sacris cantionibus consitus za I — 3 glasa i b. LIT. tj. 1939). tzv. c. II i III. 1633 (posth. L' Organiste des archiducs Albert et Isabelle: P. 1954). Najviše je in terpretirala ehansone koje govore o ţivotu siromašnih i obiĉnih ljudi. Portable grandpianoforte) i M. Fullcr -Maitland i W.: kompozicije za instrumente s tipkama obj. Philippe de engleski kompozitor (London. La Foule. me. dinamiĉka oznaka vedena od piano. Misa za 6 glasova (saĉuvane 4 dionice u ruko pisu). Serenate za klavir 4-ruĉno. Cantiones sacrae za 8 glasova. B. Paget-pnvznu i gagliardu za 5 viola i passamezzo za 6 dionica obj. 1948. Od 1960 bila je stalan gost music-halla Olympia. vrlo niski pianino s kriţanim ĉama. Beckera. 1599. Gent 1903. IV 1903— Los Angeles.: I. 1615). Djetinjstvo i mladost provela putujući sa cirkusom u kojemu je njezin otac bio akrobat. Wonuma. 1628). o PIAF ljudskim patnjama i fatalno- PIANGENDO (od tal. Scherzo. Sweelincka). tal. La Vie en rose. 1598 (III izd. Studirao u Denveru (E. God. Stcele. Isprva ţivio u Rimu (pitomac. Milord. Concert Piecc za fagot i gu daĉe.: O. 1957. uz to u sluţbi kardinala A. Gregor (Grigorij). New York 1955. — VOKALNA: 2 zbirke madrigala za 6 glasova. PIAF. 1604) i 1603 (II izd. od 1621 kapelan u Tirlemontu i od 1623 kanonik u Bethuneu. 1941. 1560 ili 1561 — Bruxelles. Edith (pravo ime Giovanna Gassion). Nešto kasnije. 1628. 1941. Prei pianina. Liszt i neki suvremeni aui upotrebljavaju i oznaku pppp. tal. pp. W. 1621). Neko vrijeme boravio u Varšavi. 1942. Ta/Jel Consort. H. — A. pianissimo possibile (krat. ameriĉki kompozitor (Omaha. 1582 napustio Englesku zauvijek. 9. Petar Philips. 1615). Westcotea. Peter Philips. uspravni klavir. 17. kvartet s oboom. Pavla u Londonu. su to isprva klaviri s rezonatorom u obliku krila smještenih klavijature naviše. Deliciae sacrae za 2 i 3 glasa i b. postigla je ugled i slavu najbolje francuske šansonijeike. kvintet Music for This Time of Year. Ditanaklasis). — J. Mu u Beĉu (tzv. Collins. Gem-mulae sacrae za 2 i 3 glasa uz b. 1944. uspravni klaviri. za tim orguljaš u English College. oko 20 kompozicija u rukopisu. — P. DJELA. DJELA. INSTRUMENTALNA. Pren je napisala tekst i muziku za niz ehansona.. najtiše). ru violonĉelist (Jekaterinoslav. pa vjerojatno do smrti. Princcss and Puppet. LIT. B. Per-speclive in a Labyrints za 3 gudaĉka orkestra. 1842. — DRAMSKA : opere One-Act Opera. The Latin Sacred Music of Peter Philips (disertacija). v. 1622). Partita za klavir i gudaĉe. 7. . tal. istodobno i neovis I. zbirka madrigala za 8 glasova. New Light on Peter Philips. najradije je pjev pjesme drugih autora stvorene posebno za nju. je doskora postao najrašireniji instrument. što je moguće tiše). P. Pojavila se i na filmu. Pati. Philips. Francusku i Flandriju. 1970). Baleti: Gro teskne Dance. U muziĉkoj literaturi javlja se prvi put oko 1600 u dj Sonata pian'e fone G. pp. ORKESTRALNA: Sinfonia concerlanle. Monthlv Musical Record. Hughes. 1935. 1937 i Don't We AH. II izd. Squire i dr. 1942 i za violonĉelo i klavir. u instrumentalnoj mu piangendu odgovara dolente (con dolore). koju je konstruirao i usa vršio. grade se od sredine XVIII st. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju. tokata. — KOA1ORNA: 2 gudaĉka kvarteta (I. Banchierija. Donauworth 1905. c. suraĊujući s piscem R. uvertira Tom Paine. Assom i oblikovavši svoj izvoran stil interpretacije. I. Petrus Philippus). deminutiv odpiano). Music for Strings. H. Plevel je instrumentu dao ime p. ps Berlinu. Split 1973. Berteaut. piangere plakati) oznaĉuje da u terpretaciji odreĊenog odlomka treba postići dojam tuge. c. Boa nor Regis. 3 Easy Pieces za gudaĉe. 1936. Sussex 1958. gdje je uĉio kod J. Dart i W. — CRKVENA: Cantiones sacrae za 5 glasova. MGG. Tape-Clu Action. 3 Divertimenti. — Isti. uspravno (-> Giraffenklavier). Mušica Britannica. 1947. Rogers. U romantiĉnoj muzici postoji još i pianissimo possibile (pi — što je moguće tiše. F. Hawkins u Americi (tzv. 1933. — Sinfonia brevis za orgulje. osobito vokalne i crkvene. J. 1623 (II izd. gdje je dobio prvu muziĉku poduku od S. 13 madrigala u zbirkama raznih autora. trostruki koncert za violu. P. Bcrgmans.: S. Lumsden (Anthology of English Lute Music. Recusant Historv. PIANO (krat. jedna od temeljnih dinamiĉ oznaka. 1949. 1613 ( I I I izd. La Goualante du pauvre Jean. 1964. R. zaostaje i po volumenu i po kvaliteti tona. Ti PIANISSIMO (krat. Napisala j autobiografska djela Au bal de la ehance (1958) i Ma Vie (po. Becaudom i Y. PHILLIPS. H. p. T. Gabrielija i u nekim kompozicijama za gulje A. Courthouse Square. Montandom (Les Compagnons de la Chanson). 1596 ( I I izd. piano ^krat. tal. W. Squire (The Filzvjilliam Virginal Book. varijacije Nine by Nine. 1630). G hn a. — KLAVIRSKA: 4 sonate. Zbog okomito razapetih ţica ima specijalno prilagoĊenu englesku mehaniku tzv. Od 1590 ţivio u Antwerpenu (1593 u Amsterdamu vjerojatno upoznao J.. ppp. 1932. Concerto grosso. PIANINO (pijanino. 19. 1944. B. Klengela i H. — C. 1937. Profesor na Eastman School of Music u Rochesteru i 1949 — 64 na Univerzitetu u Illinoisu. — Zborovi. što se najviše istiĉe u pavanama i gagliardama za virginal i u muzici za consort. 1938 i Stcp Into My Parlor. je ne regrette rien). Non. Hanson). Vjerojatno zborski djeĉak u katedrali sv. Simpson. 1616 (II izd. Composer and Organist. X. LIT. posebni ol klavira. an English Musician in the Netherlands. u prvom r< za kućno muziciranje. od 1585 u sluţbi lorda Th. I. ___ s NOVA IZD. MeĊutim. Op pianina manji je od opsega horizontalnoga klavira {»A — za kojim p. Pape je 1 konstruirao tzv. PIANINO. dvorski je orguljaš nadvojvode Albrechta u Bruxellesu. Izvedeni stupnjevi od piana su pianissimo (krat. HildebranĊ. A Set of Informalities. Prvi pianin rezonantnim ormarom koji se proteţe od poda uvis i s klav turom po sredini ormara izgradili su 1800. A.: P. XI 1907 — ). B. zbirka litanija za 4 — 9 glasova i b. Do 1921. G. Ać. Papers of the American Musicological Societv for 1940. Lepleea koji joj je dao nadimak La Mome Piaf. Za instrumente s tipkama: 19 kompo zicija u Fitzzvilliam Virginal Book (jedna štampana u suvremenoj zbirci). 1612 (i kasnije). svirao u razliĉil moskovskim orkestrima. 1613 (II izd. partita za klavirski kvartet. A. 1936. Philipsove kompozicije.). First Booke of Consort Lessons. on je usprkos tome ostao povezan s engleskom tradicijom. PHILIPS. Poslije 1605 primio svećeniĉki red. Pageta te u njegovoj pratnji posjećuje Španjolsku. tal. 1938. Far nesea). 1962. 1894 — 99). Karijeru pjevaĉice zapoĉela 1935 u kabaretu L. a H. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju obj. 1621). Play Bali. Coates (Jacobean Consort Music. Studirao na Moskovskom konzervatoriju kod A. kada je napustio Rusiju. Mon ligi nair . XII 1915 —• 11. Stringham) i Rochesteru (B. God. V 1976). Peter (Pietro Philippi. klarinet i klavir. Morlev. Aznavourom. Od 1597. Burrill. 1946. 3 Satiric Fragments. kod kojega su rezonator i metalni ol sa ţicama postavljeni uspravno. Das Pianino. Nebraska. Cottage Piano (1811) i Piccolo Piano (oko 182 njegovu su udarnu mehaniku kasnije prihvatili svi gradi) pianina. D.

Ricci: Crispino e la comare. Trijumfi. 12 capriccia za violonĉelo solo. je tada imenovan za direktora italijanske operne trupe (angaţovane u pariškoj Operi). / koncerlantna muzika za flautu. P. —• DRAMSKA: scensko-muziĉka burleska Vijesti za glumicu.: 7. F. Schnabelom.). Edinburgh 1915. passacaglia i fuga za gudaĉki orkestar. mezzosopran i harfu. 16. kompozitor (Zagreb. — F. Od 1838 u Veneciji. Minijature. Svirao je s gotovo svim istaknutim orkestrima Evrope. Piave poeta filodrammatico. Umjetnik profinjene muzikalnosti. P. Gostovao je u go tovo svim većim gradovima Evrope i SAD. rog. 1952. 1965. 1971. Balfe: Le Muldtre. Nastupao je i u komornim sastavima s velikim virtuozima: u duu sa S. Dotzauera.L. — Invencija I za orgulje. 7. DJELA. vibrafon. što mu je omogućilo da prikaţe i svoje ranije italijanske opere. I due Foscari. razradio je finale i uveo oblik slobodnog ronda. Strcpnja za sopran i klavir. 1910 —37 bio je prvak Beĉke opere. 1969. kontrabas. 1857 i La Forza dcl dcstino. što samo delimjĉno po pravlja njegovo materijalno i tada već u velikoj meri oronulo fiziĉko stanje. Već ugledan preselio 1758 u Rim. djela F. saksofon. PICCINNI. harfu i gudaĉe. M. G. Objavio je autobiografiju Cellist (1965). I 1822 — Crocetta di Nozzo kraj Bergama. sa V. Concerlino za violonĉelo. I 1728 — Passy. Benvenuti. izdrţavajući se od skromnih prihoda koje mu donosi kompo novanje psalama. its Origin and Constructicn.: M.Polazio pjevaĉku školu na Metropolitanu u New Yorku. Allan. 1907 debitira na Njemaĉkoj operi u Pragu kao Romeo (Gounod. u knjizi Verdi. 1776 odlazi u Pariz privuĉen laskavim pozivima i novim mogućnostima za rad. koncertirao u Munchenu (sa F. Pacini: II Duca d'Alba. Najizrazitiji je primerak tog novog buffo-ţanra La Cecchina. . IX 1958). J. Horowitzom i N. 1848. 1847 (nova verzija 1865). Mendelssohna (Liedcr ohne Worte) i dr. 1962—68. God. ali se posvetio filozofiji i retorici te je u Rimu poĉeo suraĊivati u Revne des Deux Mondes. K. Adami. 1850. oni su mu i nametnuli ulogu Gluckova rivala. udruţuje rijetku muzikalnost sa sav ršenim tehniĉkim znanjem i razumijevanjem bitnih elemenata razliĉitih stilova i struja. Muzika za radio i televiziju. Merighi). Heifetzom. 1894 — 95. Rubinsteinom i J. Bcrla di Varnol. OBRADBE 1 PRERADBE: Ocuvres classigues za violon ĉelo (P. Lorenzino de'Medici. Stiffelio. stara škotska narodna muzika za gajde. Verdi: Ernani. Skulpture. 1937—55 ţivio u Londonu. 1971. Oko 60 libreta na koja su muziku napisali: G. koji zbog njega 1800 ustanovljava mesto šestog in spektora muzike na Konzervatorijumu. 18. London 1901. LIT. od 1859 vršio je te duţnosti u milanskoj Scali. MGG. 1950. Libretti e libretisti verdiani dal punto di vista storico-bibliografico. njegovi odnosi sa Gluckom nisu se time promenili. SAD i Juţne Amerike. PICCAVER. Na grobu heroja. 1962. pa je P. P. Tema i varijacije bili su bogato ornamentirani. se vraća u Napulj da bi uskoro bio stavljen u kućni pritvor pod sumnjom da simpatiše Revoluciju. djeĉji balet Nezadovoljna buba-mara. stu dirao kod L. II1884 — Beĉ. M. 1954—60 profesor na Muziĉkoj školi i muziĉki kritiĉar dnevnika Glas Slavonije u Osijeku. Prikaziva nje Piccinnijeve najbolje francuske opere Didon. 1963. flautu. ORKESTRALNA: Simfonija mladosti. 1968. Snaga zemlje). 1844. Lea i F. Quarti. V 1800). Duporta.. — G. — VOKALNA. PIATTI -> Cineli PIATTI. 1962. Braga. bakrorez je P. A. 1848. Alfredo Piatti. Slavonska rapsodija. 1798 vraća se u Pariz i stiĉe naklonost Napoleona. PIBROCH (noviji engleski oblik galskog piobaireachd). 1950. Bach i dr. Oslanjajući se na tradicije napuljske operne škole P. V koncertantna muzika (Conclusa) za ansambl solista i orkestar. Mantovani. M. Rahmanjinovom i A. 1958. H.: T. Lincolnshire. Roma 1939. 1872. je proširio i produbio znaĉaj dueta i dao im snaţniji dramski izraz. gajio duboko poštovanje prema Glucku za koga je rekao da je »zaduţio operu isto koliko veliki Corneille francusku dramu«. Njegova se dela ne izvode i P.). Rigoletto. Simfonijska trilogija (Sutjeska. Zlatko. Dugogodišnji prijatelj G. PIAVE. P. 1847 i Ruy Blas. F. Studij završio na Konzervatoriju u Milanu (V. Latham. Francesco Maria Piave. Boniforti. La Traviata. u triju sa A. Alfredo Piatti. 3 studije. Giuseppe Verdi. provodi ĉetiri godine u velikoj bedi. Sastoji se od teme. Don Diego di Mendoza. Castelnuovo-Tedesco). pjevaĉicu. Ostatak ţivota provodi povuĉeno. i L. za kojega je napisao više opernih libreta. Roma 1941. 1959 i Kantata o krvi i kamenu. mada je delo ipak doţivelo dosta lep prijem. Prochazka-Neumannove u Pragu i kod Rosarija u Italiji. Griselda. je u mnogome razvio strukturu opere. 3 ili 4 varijacije i pokretnog završnog stavka. A. Usavršavao se kod L. — K. ujedno Piccinnijevo najvrednije delo. 8. engleski pjevaĉ. Koncepti za violu solo. 1859 —99 redovito nastupao na izvedbama Popidar Concerts (koncerti komorne muzike). sa A. S. — Pjesme za glas. talijanski violonĉelist i kompo zitor (Bergamo. Grant. od 1842 u kazalištu La Fenice libretist i 1848 —59 upravitelj priredaba. ORKESTRALNA : 2 koncerta za violonĉelo. Preludij. Ch. ne stvarajući nijedno novo delo. LIT. God. 1874 i 1877. Bio je i izvrstan pedagog. obojene više internacionalno. Lisztom). Pedrotti: Olema la schiava. Studij kompozicije završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Za grebu (K. 1867. — G. Romeo et Juliette). gdje je djelovao kao pedagog. Uskoro je prihvatio ponudu pariške Opere da napiše delo na temu Iphigenie en Tauride na kojoj je radio i Gluck. Za njega su koncerte za violonĉelo pisali mnogi suvremeni kom pozitori (P. Francesco Maria. 1952. T. LIT. Kummera i dr. 5. M. njegovi su uĉenici R. 1854. Piobaireachd. Verdija. S. 1965. P. Prokofjev. u stvari. 1867. Stephenson. znaĉajan majstor motivskog rada i odliĉan poznavalac vokalne tehnike i izraţajnih mogućnosti glasa. Aiacbeth. Zanimljivo je da su njegove ozbiljne opere na francuske tekstove daleko uspelije i vrednije od odgovarajućih . — U. J. Allan Cameron. Becker i W. Predsjednik je Komisije za priredbe u Društvu hrvatskih skladatelja. italijanski kompozitor (Bari. 26. Polazeći od Goldonijevog libreta on je u komiĉnu operu uneo elemente opere serije (parti serie) pa je time proveo prelaz iz napuljskog tipa buffo-opere u tip sentimentalne. serenada za 2 violon ĉela. E. Divertimento (Djeĉji prizori) za mali orkestar. —■ KOMORNA : gudaĉki kvartet in d. Milano 1959. Bosoni. 1783. graĊanske muziĉke komedije. Debitirao 1834. PIBERNIK. S. 1863 i dr. God. VII 1901). PICCINNI (Piccini). 1924. Buzzolla. Na premijeri svoje opere 1779 postiţe Gluck izvanredan i zasluţen uspeh koji je bacio u zasenak prvo izvoĊenje Piccinnijeve Iphigenie (1781). 75 projektore i komorni ansambl. G. 1958. Osim toga P. kojom na premijeri 1760 postiţe vanredan uspeh. Poetske improvizacije za recitatora i 10 instrumenata. tu piše komiĉnu operu La Cecchina ossia la buo-na figliuola. Nakon tog a posvetio se solistiĉkoj karijeri te je ubrzo postao jednim od najuvaţenijih i najtraţenijih violonĉelista današnjice. doprinosi njegovom postavljanju za profesora na Ecole Royale de Musique et Declamation koja kasnije postaje Pariški konzervatorijum. Od 1846 u Londonu (3 godine solist Talijanske opere). Porpora. 1951. Studi e memorie. 1971. F. Sin muziĉara. Trebao je postati svećenik. Alfredo Carlo. Simfonijska apoteoza (Praznik avangarde). 3 dodekafonske studije. Mercadante: La Schiava Saracena ossia II campo dei crociati. Kantate: Osijeku. J. III 1876). Varijacije na narodnu temu iz Slavonije. — KLAVIRSKA: Sonata eroica. E. X. 18. Hindemith. — KOMORNA : 4 sonate za violonĉelo i klavir. // koncertantna muzika za klavir. Venecija.23. Masovne i borbene pjesme. Simon Boccanegra. 2 trublje i gudaĉe. U poredenju sa savremenicima (izuzev Glucka) on je znatno unapredio i orkestar zanimljivijom i raznovrsnijom instrumentacijom. V 1810 — Milano. Rolandi. 1862 (nova verzija 1865). je bio melodiĉar velike osećajnosti. Ko. God. Himna radne mladosti.PIATIGORSKY — PICCINNI 28 prvi violonĉelist Berlinske filharmonije. 1846. X. 1951 i dr. DJELA. obligatni violonĉelo i klavir i za glas i klavir. Mušica d'oggi. poglavito buffe. 1851. N. štaviše poz nato je da N. — IZDANJA. C. 1844. 1955. Piccinnijeva prva francuska opera Roland izvodi se 1778 i doţivljava odliĉan prijem. God.25. a posebno obiljeţje dobivali su primje nom prirodnog ĉetvrtstepena izmeĊu tonova / i fis. 1967. C. God. 1850 (nova verzija kao Aroldo. IV koncertantna muzika za grupu solista i grupe zvuĉnike. 1952. Pibroch. od 1961 voditelj je muziĉkih suradnika za reţiju na RTV Zagreb. je bio uzor violonĉelistima svoga vremena. 1842. Abbiati. Hausmann. varijacije Ţuti ljiljan za flautu. Sklon suvremenom muziĉkom govoru. MGG. Fleschom. A. Odak). magnetofon. Libretisti e poeti verdiani. i dr. C. varijacije i više manjih kompozicija za violonĉelo i klavir. 1951. koncert za 3 orkestra. 1972. — INSTRUKTIVNA: Škola za violo nĉelo (izvod iz instruktivnih djela J. 1951. 1848 i Piltore e Duca. III koncertantna muzika za recitatora. a kasnije izuzetnu popularnost ne samo u Rimu i Italiji nego i u drugim evropskim zemljama. Milsteinom. Locatelli. 1961. 1857). Na poĉetku Revolucije P. W. ĉembalo. La Dotom delte isole. balet Legenda o Amoru. sviranje mu se odlikovalo tonskom izraţajnošću i savršenim svladavanjem tehniĉkih problema. F. klavir. 1957. od 1957 predaje na Univerzitetu u Bostonu i na Peabody Cortservatory u Baltimoreu. // Corsaro. Ricci: Estella di Murcia. Nicola (Niccolo). 1970. U to se vreme u Parizu već razmahao sukob izmeĊu pristaša italijan ske opere i pristaša Gluckove operne reforme. 1941—49 poduĉavao je u Curtis Institute of Music u Philadelphiji. No. God. 1958. pozvan u Pariz na pobudu Gluckovih protivnika. F. 1957. Schnabelom i C. 1845. 1848. Alfred. Parizu i Londonu. Capriccio za violinu i orkestar. najprije korektor u štampariji. 1966. Durantea na konzervatoriju Sant'Onofrio u Napulju. posebnu paţnju posvećuje djelima koncertantnog karaktera u kojima najviše dolazi do izra ţaja optimizam muziĉkog sadrţaja. Simpson. timpane i udaraljke. — J. 1956. 1969. na turnejama po Italiji i Rusiji. 1853. zatim se vratio u Beĉ. U formalnom pogledu njegove se kompozicije oslanjaju na tradicionalne muziĉke oblike uz ĉestu primjenu polifonih postupaka. XII 1926 —). tubu.. talijanski pjesnik i libretist (Murano. DJELA. tenor (Long Sutton. Whitehouse.

1766. Seger). 16. X. Wenzel Pichls Kammermusik (disertacija). 1935 i Evocazioni. 18 82 di Prix de Rome kantatom Edith. Ballet de cour. 1885. . W. — KLAVIRSKA: Silhouettcs de Carnaval. PICKER. 1921. je neosporno dao neke od najvrednijih i najĉistijih primera ovog muziĉkog roda. Demetrio. Baleti i pantomime: Le Collier de saphirs. Bernsteinom). Gluck et Piccinni. Opere (većinom komiĉne): Le Chemin de Vamour. III 1952). Kerman). Gabriel Piernć. Camelti. Scenska muzika. Heures heroiques. 18 gudaĉkih kvarteta. Lowinsky. Francka). 1933. Bio je veoma vješt viol inist te plodan i svestran kompozitor. sonata za violinu i klavir. 1883. // Baronc di Torreforte. 1758. Pariš 1872. — F. Iphigenie en Tauride.: G. I 1805). Poeme symphonique za klavir i orks 1901. 1901. 1920. DJELA. 1888. sonata za violonĉelo i klavir. Introduclu variations za 4 saksofona. Gani. neko vrijeme je muziĉki direktor kazališta u Monzi. Thoinan. 1760. Pierneovo najpoznatije djelo je ora La Croisade des enfants. PIERNE. \TTi\ Gli Amanti mascherati. 1 lmages. Fantaisie basque za vi< i orkestar. 1901. 1913.. klavirski kvintet. a 1910—32 glavni dirigent orkestra Colonne. Giovine. W burg 1940. IX 1741 — Beĉ. 4 sonate i tokata za ĉembalo. NOVA IZD. 1940. Od 1969 urednik je ĉasopisa Journal of the American Musicological Society. Suite de concerl. Havdna sa svjeţinom i izvornošću ĉeške melodike. 1893. 1758 i Gionata. Sere'nade a Colombinc. Pataĉića u Velikom Varadinu (Nagvvarad. Paysages frandscains. Francka (orgulje) i J.) — CRK NA: rekvijem. 1792. 1912. La Libellule. Francois d'Assise. doktorirao na Kalifornijskom univerzitetu u Berkelevu (E. 1784. talijanski kompozitor i pijanist (Strakonice. La Berceuse. Opere: Le D Galant. Th. PJB. Badinage. a zatim do smrti u sluţbi nadvojvode Fer dinanda. ORKESTRALNA : simfonijska pjesma Sortilegi za klavir i orkestar. violu i violonĉelo. La Critica musicale. sonate za violinu solo. 1935 i Fragonard. Die italienisehe Aladrigalisten des Trecento. U tome je njegova najveća istorijska zasluga. Preludio c Scherzo sinfonico. Rapsodia epica i dr. — L.: R. I Simfonijske pjesme: De I' ombre a la lumiere. f cuski kompozitor. Les joycuses comr. 1905). ORKESTRALNA: 89 simfonija. DJELA. 15 kvinteta. Saggio cronologico delle opere teatrali di Nicolo Piccinni. 8. Notturno e Rondo fantastico. Le Docteur Blanc. Annales Musicologiques. — Dvanaest opera na talijanska. Opere: Basi e bole (libreto A. Piccinni als Buffokomponist. 1950. Demofoonte. I Abandon. 151 gudaĉki kvartet s baritonom te niz kompozicija za 5—8 instrumenata i bariton ili violu da gamba (za kneza N. Fischer. 1759. Pene'lope. Ferchaull. Orati La Croisade des enfants. Le Mensonge officieux. — J.j malen). Austriji i Njemaĉkoj. Pafis 1878. Pirrotta {The Music of Fourte Century Italy. Tabor. Sumitra. Opere scrie: Zenobia. Burlesca. — Crkvene kompozicije (misa. 1901. — KOM NA: klavirski trio. A PICK-MANGIAGALLI. Enilde i Aladcmoiselle Don Quick Baleti: Seduclion. 1783. 1892. 1794. // Servo padrone ossia L'amor perfetto. 1935. 1934. Della Corle. Martin. 1883. M. Ide m prve kompozitore troglasnih caccia i dvoglasnih kanonskih : drigala.: ukupna djela obj. koncertna kompozicija za harfu i orkestar. ceri i dr. la klavir. 1910 i Sophie Arn 1927. Aspects of Medieval and Renaissance Music: A Birthday Offering to Gustave Reese. Baleti: // Šalice d'oro. // Carillon tnagico. — G. dalise et le chevre-pied. One Nuit de Cartouche. — H. Ga Pierne. 1765. 1914. Le Fat meprise. — Obradbe narodnih napjeva. God. 1 Cassandre. 1935. Vjerojatno izmeĊu 1330 i 1350 u sluţbi ( telji Visconti u Milanu i obitelji Scaligeri u Veroni. violonĉelo i klavir. oznaĉuje najmanji instrument pojedine obitelji s najvišim op segom. Pascazio. — A. 1796 se vraća u Beĉ. Illinois. rekvijem. Le Theatre. 1767. 1894. — K. Studije: The Chanson Albums of Marguerite of Austria. — P. Neko vrijeme koncertirao u Italiji. 1927. Kasnije studirao filozofiju. 1926. Lizarda. — M. oko 35 koncerata za razliĉite solistiĉke instrumente. 1787. Opereta Ce'sa J 939. — A. 1914. LIT. VII 1882 — Milano. 1901. VII 1937). Desnoiresterres. Piccinni e il discorso di Marcagni del 1900. MGG. Niccolo Piccini. Bari 1964. 1760. 11 serenada. Straussa. 1910. 1779. 1783. talijai kompozitor XIV st. Masseneta (kompozicija). 1926. Les Elfes. dirigent i guljaš (Metz. 1962. 1929 i Dansc des Elfes. La buona figliuola von Nicola Piccinni. Ouverture syn nique. MGG. sonate za violinu i klavir. oznaĉuje mješovit zbor suprot zboru sastavljenom jednakih glasova (-*■ Aeqt 3. J. Atys. 1761. Divertissemenl sur un theme pastoral. X. Les dernieres annees de Piccinni a Pariš. — E. // Vagabondo fonunalo. 1960. Wenzel). sonata za violinu i kl 1900. studirao na Pariškom konze: toriju (Ch. Wenzel Pichl. 1758. violonĉelo i harfu. kao npr. Opere teatrali serie e buffe di Niccolo Piccinni. 1938. U svojim djelima (oko 900) sjedinio je klasicizam J. Riccardo. 30. Schneider. 1952. 2 dvoglasna kanonska madrigala i 2 troglasne cac autentiĉnost caccia Or qua compagni i Segugi a cord'e can dokazana. 1929. Gulliver au pays Lili 1937. / Viaggiatori. psalmi). Mascarades. 1793. 1960). ORKESTRALNA: 2 simfonije. 1775. Pokornvja. 1761. z b o r s k o j literaturi? p. — DRi SKA. 1772. Sonata da camera za flautu. klarinet i klavir.Mala flauta). 1887. u Es-duru i u d-molu. Vecchi (Atlante paleografico musi I95i)LIT. moteti. Konigslom. de Pariš. što u prvome redu treba pripisati bo ljim libretima. 1966. Riccardo Pick-Mangiagalli. 1769. 1. 1962. u guljskoj muzici oznaka za f< koji se postizava ukljuĉivar svih registara (organo pie rja italijanskom jeziku. sa M. PICHL (Pichel). 23. Studirao Pariškom konzervatoriju kod A. 1927. d'Arc. pun). D. — T. 1792. Mondolfi. Didon. Popovici. — VOKALNA. 1883. od 1762 je violinist u crkvi sv. 1931 i Notturno romantico. L' Uomo Piccinni e la »Querelle celebre«. PIERNE kod Morh 17. 1893. Bari a N. 1923. 1. 1765 —69 violinist i pomoćni kapelnik kod biskupa A. kom] ĉije za violinu i klavir. Rapsodie Lorr — Gudaĉki kvartet. Reverie. psalmi. Bari 1951. kvarteti s flautom i s klarinetom. 1962. Jcannc. Klotilde (nasljednik C. flauto piccolo (-5. — CRKVENA: oko 30 misa. La Scaltra letterata. La Molinarella. Kantate. Esterhazija). Marije pred Tynom i studira kompoziciju (J. 1895 (pregl. 24 Capriccia za violinu solo. Wien 1928. II. MQ. 1918. Gabriel Henri Const: 2. Alessandro nelle Indie.— VOKALNA: zborovi. 1756. 1962. La bella verila. Pariš 1890. D. v. Psalam XXIV. LIT. La Morte di Abele. — KLAVIRSKA: 15 pieces. — Kompozicije za orgulje. 2. 1912. 1965. 1893. Na polju buffo-opere P. Lo Stravagante. of Charles VIII of France Cvncerning Alcxander Agricola. Ĉeška. 1762. RoĊak Gabriela. iako ne u \ i mnogo originalnosti. — M. 1906. DRAMSKA (oko 130 opera). — Solo-pjesme. 1891. La Buona figliuola ritala. 10. Abert. 1942) i G. La Rotella. Pastorale varie'e dans le style ancien za duhaĉe. U vokalnoj muzici o: ka a voće piena upućuje da redeni odlomak treba izv< punim glasom. X. 1895. 1890. Marrocco (F tcenth Century Ilalian Cacce. kompozitor i orguljaš (Metz. 1755. Piccinni: con frammenti di musiche inedite. 1915. U svojim mnogobrojnim komp cijama oĉitovao je veliko znanje. 23. 1905. PIERO DA FIRENZE (Petrus de Florentia). 1. 1921. Bari 1928. Madţarska). An Introductionto Music ( I I I izd. Paul. I La Fille de Tabarin. — A. On ne badinc pas avec Vamour. — DRAMSKA. IV 1929 —•)• Na Univerzitetu u Chicagu postigao 1951 naslov Master of Arts.76 PICCINNI — PIERRE PIENO (tal. — KOMORNA: 30 gudaĉkih trija. Ipermestra. God. forte. solo-pjesme. 18 fuga za violinu solo. 1937. F. X. te -> Biigelhorn in Es (njem. J. 1890. LIT. 3. gdje je isprva violinist u dvorskom kazalištu. Wien 1918. 1931. Vaclava. odakle 1775 pre lazi u Milano kao violinist i kompozitor komorne muzike nadvojvode Ferdinanda. Thrce Unedintified Chansons by Pierre de la Rue. Lenepveu). // Re pastore. 1927. Pierne. a. 1888. 1946. Le Dormeur eveille. 1938. 1 Humoresque. 1777. N. Kolisko. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma L'An mil (sa zbor 1897. La Cecchina ossia la buona figliuola. La Coupe enchantee. Lucelte. Impressions de Music-Hall. 1923. Marmontela (klavir). 1917. Variazioni coreografiche. 1778. violonĉ kiavir. Filmska muzika. 1781. Siroe. 1785. vio violu. PICCOLO (tal. 1962. de Curzon. Piccolo in Es ili Pikkolo-Korneti). 1774. obou i klavir. ameriĉki muzikolog (Chicago. 1913. 1936. 1901. 1958 — 63. latinska i njemaĉka libreta. oznaka uz naziv instrumenta.: W. Strahova. Le Gclosic. VIII ] — Ploujean G. VII 1949). Barkarola za 2 klavira. ĉeški kompozitor i violinist (Bechvne. Humorcsque za klavir i orkestar. Riccardo Pick-Mangiagalli. Vaclav (VVenzeslaus. — Isti. Od 1936 direktor Milanskoga konzervatorija. 1966. 1903 poirn dirigent. Chant de Printemps. Salame. Casanova a Venezia. Nakon dvogodišnjega bon u Rimu nastavnik muzike u Parizu. L'Ospite inatteso. Opere buffe: Le Donne dispettose. Giration. DELA. Bari 1928. \Veber. Trois pieces en trio za violinu. 1754. Oratoriji: Gioas. 1936. La Nuil de Noel de 1870 za sole. Vendie. pojedine kompozicije obj. sonata za violonĉelo i klavir. O Pichlovoj popular nosti svjedoĉi ĉirrjenica da su mu kompozicije štampale najuglednije evropske izdavaĉke kuće. MGG. Orguljaš u crkvi Saint-Paul-Saint-L u Parizu. Premiere suite d'orchestre. Note d'archivio. Les Enfants d Bethle'em. DJELA. Vittorina. La Notte critica.10 i Le Figurinai. Boito). Pamela transformed. Gabriel. Scherzo-Caprice za klavir i orkestar. ] 1956.: A. 1935. Mompellio. 1890 — 98 orgulja: crkvi sv. 1907 i Les Fiorct St. Njegove kompozicije pokazuju u harmoniji i instrumentaciji utjecaj francuske muzike njegova doba i muziĉkog jezika R. DJELA. 1780. Violinu uĉio u rodnome mjestu kod J. MQ. God. v. Studien zur italienischen Musik des Trect Publikationen der Schweizerischen musikforschenden Gesellschaft. Jć. — Gudaĉki kvartet u g -molu. 1761. istodobno je violinist u seminaru sv. Tantum ergo.: L. Notes bibliographiques sur la guerre musicale des Gluckistes et Piccinnistes. — DRAMSKA. 1909. Album pour mes petits amis. — VOKALNA. 19. Variations libres et finale za flautu. mise. Six morceaux faciles. — II. Izvr interpret Debussvjevih djela. Leipzig. s. Nastavniĉku karijeru za poĉeo kao asistent na Rutgers University u New Brunswicku (od 1965 profesor). X. I Don Luis. solo-pjesme (ciklus Scheherazade. Paul. — C. — A. teologiju i pravo u Pragu. 1883. mazurke. koncert za klavir u c-molu. DJELA: kritiĉko izdanje s komentarom The Chanson Albums of Marguerilc of Austria. Mahit. 6 klavirskih trija. 1769 po staje prvi violinist dvorskog kazališta u Beĉu. lakoću i vještinu. Bellucci La Salandra. 1923. — Dve simfonije (uvertire). A Lctter . Piero. Holmes. — KLA\ SKA: Chant d'automne. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. RMI. Boulon d'or. Roland. U rukopisu Panciatichi 26 nalaze se 4 njegova dvogk madrigala. zbor i orkc 1896. LIT. MGG. 1752. 1936. -> violino piccolo. God. Griselda. La Serva onorala. VI 1874 — Pa 24. Les Cathedrules. Nicola Piccinriiv'MGG. Panton 1889.

fagotist u pariškim orkestrima.PIERRE. Studirao na Konzervatorij Parizu. francuski muziĉki pisac (Passv. 12. VIII 1855 —■ Pariz. . od 1881 radio na Parisl konzervatoriju (1900—10 zamjenik sekretara). II 1918). Constant. Urednik ĉašo] Le Monde musical i suradnik mnogih struĉnih publikacija.

Ruy Blas. a 1926 —29 redaktor ĉasopisa De Muziek. 1923. Liederen. Postao 1942 redatelj Gradskoga kazališta u Gor litzu. 1923. II i III. U poĉetku pod utjecajem njemaĉkih kasnoromantiĉara (Mahler). Interface. Bosmans. ime za sviraĉe u XVIII st. pijanist i muziĉki pisac (Zeis t. Romance sans paroles. Music Today. 1930 — 31. 15. kompozitor (London. je najznaĉajniji nizozemski kompozitor u razdoblju iz meĊu dva rata. 1937. Willem Pijper. Zrinjski (Zajc. tal. Reeser. Over Willem Pijper. Thematisch-bibliografische Catalogus van de verken van Willem Pijper. Uĉenik A.: B. 1915. PIHLER PIKAJZEN. AFMW. — A. 1938. Studirao na univerzitetima u Leipzigu (Th. Ero s onoga svijeta) i dr.. La Dote di Jannette. 1943. Orgelbauer. a u ritmici je sklon plesnim obrascima. U posljednjoj stvaralaĉkoj fazi (otprilike od 1932) P. 1929 ( I I izd. LIT. 2. Dresdener Hoffeste vom 16. DJELA. Šku. 1930. III 1947). 1923. Gallija i G. terza picearda). tierce de Picardie. 1929. Pan. 1890. La Faclure instrumentale d VExposition universelle de 1889. AML. —*-l8. L. Operni solist u Osije ku (1919—27). septet za duhaĉe. 1962 posvetio se muzici i došao u Jugoslaviju. gdje je uz to od 1934 dramaturg opere. 1923 pokrenuo. 1915. 1940 i 1941. pa nije iskljuĉeno da su utjecale na postanak -»■ siciliane. Za glas i orkestar: Fetes galantes (na stihove P. Beogradu (1927 —41). 1919—20. 1938. MF. Organisten und Orgelspiel in Deutschland bis zum Ende des 16. »I PirTerari*. 1966. Praksa redovitog za vršavanja pikardijskom tercom gubi se sredinom XVIII st. 1939 i Arsa del Giglio. 1924. — KOMORNA. 1962. 1900. 1900. X 1913 —). 5. London 1949. PIJPER. snaţno utjecao na iduću generaciju nizozemskih kompozitora. Assen 1954. 1926. — ELEK T RO A K U S TIĈ N A: Ye a h . Assen 1960. — Passepied za carillcn. 1916. — K. po tadašnjoj muziĉkoj teoriji. 1921 i I I I . 1965. Orgelspiel und Orgelbauer in Spcyer vor der Reformation. Sachsen als Musikland. duhaĉki trio. 1895. Jahrhunderts. 1913: Adio giovinezza. U poĉetku komponuje kamerna dela postvvebernovske orijentacije. IX 1894 — Leidschendam. Paul Stephen. Les Hymnes et chansons de la Revolution. H. Tzvo Pieces za violinu i klavir.). Od 1929 predavao na Pedagoškom institutu Tehniĉke visoke škole u Dresdenu. 1893 . Amster dam 1957. van Lier. od 1958. De Pianosonate van Willem Pijper. Varia Historica. 1929. 1932. DRAMSKA. Op den wetfstoel za zbor. III 1897—). Mala se terca u završnom trozvuku izbjegavala zbog toga što se. Od njegovih mnogobrojnih baritonskih i bas-baritonskih uloga istiĉu se Boris Godunov (Musorgski). 1931. 1930. Svojom je djelatnošću kao kompozitor. 1931. sonata za violinu solo. van Lunteren-Hansen). Orkestsluk za klavir i orkestar. 11. 77 PIERRE DE LA CRODC PIETRI. V' Ecolc de chant de Opera (1672 — 1807). — W. Mengelberg. harfist (Zagorje ob Savi.. Krover. . Dĉ. Gurlitt. 1934. Gerhard. DJELA: Die Klassifikation der Musik von Boetius bis Ugolino von Orvieto (disertacija). Knez od Zete). 1972. —■ KLAVIRSKA : sonata. Bio je stalni gost Ljubljanske opere. bariton (Osijek. 1967. Seth Calvisius und Johannes Kepler. 1974 (sa B. franc. 1914 i 1921. i6e Eeuzus Marialied. Badings. and the Netherlands School of the 20th Centurv. Wagenaar.). — E. 1932. Musik und Bild. . a dvadesetih godina i glavni predstavnik nizo zemske avangarde. Rompicollo. od 1945 ţivi u Kaiserslauternu. LaDonna perduta. 1928. 1922. 1927. 1919. AFMF. 1935. ibid. La Canzone di S. 1946. II 1933 —). 19. 1910. Tosca). Maksim (Konjović. Jahrhunderts als musikgeschichtliche Ouellen. sekstet za duhaĉe i klavir. Picardy third. Srednju muziĉku školu i Muziĉku akademiju završio u Beogradu. sonata za flautu i klavir. 1920. Jedan od osnivaĉa (1971) i stalnih saradnika Elektronskog studija Radio-Beograda. Izbor najvaţnijih ĉlanaka i kritika obj. Sima (Gotovac. Festschrift Max SeirTert. Njihove pastoralne melodije bile su.— E. Ph. Zvuk. Vcm'anni. Les Factcurs d'instruments de musique. Primarasa. Koncerti: za klavir. Zagrebu (1941—45) i Rijeci (i945—59). a 1943 direktor opere u Konigsbergu. skim opernim pozornicama. H. Anuario Musical. 1916. klarinetista i saksofonista. 1930 — 47 bio je direktor Konzervatorija u Rotterdamu. U melodici ĉesto daje vaţnu ulogu intervalu kvarte. popreĉna svirala). Constant Pierre. 1926.. Giuseppe. PIGNON. b udući da se ona pojavljuje i kao ĉetvrti parci jalni ton iznad odreĊenog basovog tona. Karijeru zapoĉeo kao kompozitor opera. uz to je bio 1918 —23 muziĉki kritiĉar novina Utrechts Dagblad. Sarrette et les origines du Conservatoire nttional de musique et de declamalion. Pej. Nocturne za fagot i gitaru. documenls historiques et administratifs (sa potpunim popisom autorovih djela). u 2 knj. God. 1936. 1928 i V. 1957. Chamber Aiusic za 2 klarinetista. u 12/8 mjeri. I I I . Od 1922 vodio Utrechtski duhaĉki sekstet s kojim je ĉesto nastupao kao pijanist. SchaefTerom). Le Concerl spiritucl.' Heer Danielken i Van den Coninc van Castilien. Drei Aphorismen. G. 1967. H. — VOKALNA. vanredni . 1915. Tri simfonije: I. Verlainea). Drie OudHollandsche Volksdansen. 1930. J. Namba Zaim. zatim nalazi poticaje u impresionizmu (Debussv) i u muzici Schonberga i Stravinskog. Synthana. 1919 i 1922. nizozemsku sekciju MeĊunarodnog društva za novu muziku. Opere: Calendimaggio. P lemenitim. 1926. 19301 Hymne za bas. — SPISI. Scarpia (Puccini. V 1886 — Milano. 1955. Utrecht (u štampi). 1914. posvećujući posebnu paţnju još neiscrpljenom poten cijalu ljudskog glasa. Three Polymers za klavir. 1919. Od 1918 predavao harmoniju. 1919 i 1924. Josip. La Bohetne). 1936. Tuffolina. 1973. 1972. 1932. Petrus de Cruce MGG. pedagog. Dva klavirska trija. 1927.: De Ouintencircel. Uĉenik D. Milan. guarda la moslarda. Pet gudaĉkih kvarteta: I. kao i u inozemstvu. 21. Leipzig 1954. Zes Symplionische Epigrathmcn.: H. Faust). Twee Liederen op Oud--Hollandse leksten. 2 sonate za violinu i klavir. Modclla. Die Beschreibungen deutscher Fiirstenhochzeiten von der Mitte des 15. 1920. 1920. 3 sonatine. Willem Pijper. S o u n ds Ar o u n d I — I V. PIHLER. Ko. P. Nikola Šubić Zrinjski). 1725 — 1790. Mefisto (Gounod. sovjetski violinist (Kijev. Studije fizike završio 1960 na Univerzitetu u Oxfordu.: K. Inleiding tot de opera Halewijn. spel van emotie en intellect. Lac-hartre). H. nizozemski kompozitor. Solopjesme: La Maumariee 2 zbirke. 10 duhaĉa i 2 klavira. P. 2 sonate za violonĉelo i klavir. 1925. 1974. W. Caecilia en de Muziek. P. Od 1958 bavi se istraţivanjem izvora za muziĉku povijest srednjega vijeka i renesanse na podruĉju srednje Rajne. duhaĉki kvintet. 1917. — SINTETSKA: Say za 5 vokalnih solista i traku. Die Musikpflege. koji su o Boţiću dolazili sa sela u Rim i uz svirku predstavljali pastire iz Betlehema. Lucciola. 1933 i Merlijn. Sakaĉem). »Reveillez-vous. 1916. PIETZSCH. t. 1934.. Sonata za 2 klavira. Njegovi su najpoznatiji uĉenici H. 19 23. Studirao na Muziĉkoj školi u Utrechtu (J. I 1904 — ). 1938. Scenska muzika. uv edena je u muziĉku praksu poĉetkom XVI st. Jahrhunderts. MQ. 1969—70. Bardet. 1962. Der IVandel des Klangideals in der Musik. X. 1935. — Obradbe starih francuskih i nizozemskih pjesama (Oudt Nederlandsche Minneliedjes i dr. Notes inedites sur la musique de la Chapelle Royale (1532—1790). IV. Viktor Aleksandroviĉ. 1930. C. Scenska muzika. Havanaise za 2 viole. MusizierendeHirten in Rom. 1917. 1957. Maristella. Tzvee ballades van Paul Fon za ţenski zbor i orkestar. Ringer. II. les luthiers et la facture instrumentale. •— Isti. De leute komt za muški zbor i klavir. 1940. UIsola verde. Dobitnik drugih nagrada na natjecanjima violinista u Pragu (1949) i Parizu (1957). van Bazen. Synthi-story. 121— 123. Operete?/« Flemmerland. 1932. 1973 (sa B. 8. 6. Otuda pifferari. P. Anuario Musical. 1934. Zur Pfiege der Musik an den deutschcn Universitatcn bis sur Mitle des 16. promovirao 1928. DJELA. Anuario Musical. 1917. stari talijanski naziv za razliĉite vrste pastirskih duhaĉkih instrumenata najviše sa dvo strukim jeziĉkom (Schalmei. njem. Rotterdam 1933. I I . 1904 i dr. 1929. Willem Frederik Johannes. H. 1965 osvojio prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju Niccolo Paganini u Genovi. 1927. Zenck) i Freiburgu im Breisgau (W. Willem Pijper and Dutch Contemporarv Music. 1895. gajde i si. 1 9 7 2 . Alor-dre la Terre Vivante. Music for Tape. Hardzvare Performance. Geller. Vbersehene Ouellen zur mittelalterlichen Orgelgeschichtc. velika terca u završnom trozvuku jedne kompozicije napisane u molu. 22. B. Mitke (Konjović. Landre i B. 1923. 1960. M. Falstaff (Verdi). Jahrhundert. L'Ascensione. On gradi ĉitavu kompoziciju iz jedne jezgre — kratkog motiva ili akorda — te razvija politonalne (naziva ih »pluritonalnima«) i poliritmiĉke zvuĉn e sklopove koji se kreću oko jednog zvuĉnog centra. INSTRUMENTALNA: Five Pieces za kamerni ansambl i tenor (vlastiti tekst). PIFFERO (tal. pjevaĉ. 1 9 6 8 . kontrabas i klavir. Giocondo Zappaterra. Besseler). The Radio Belgrade Electronic Studio. K. Piccars« za muški zbor i duhaĉe. 1899. X. 1928. kritiĉar i esejist P. a nas tupao je i na drugim Jugoslaven- M. Der Vnterricht in den Dom. kad se kao završni akord poĉeo upotrebljavati potpuni trozvuk ( -> Kadenca). Ĉlan više opernih i simfonijskih orkestara u Srbiji. PIKELJ. Coronara na Konzervatoriju u Milanu. Pjevanje uĉio u Zagrebu (E. sa suradnicima.und Klosterschulen vor der Jahrtausendzvende. Ojstraha na Konzervatoriju u Moskvi. posebice habanere i tanga. ORKESTRALNA. Guarda. Giovanni. 1931) i De Stemvork. 1917. Cammarota) i Beĉu. M. Ketting. a 1925—30 kompoziciju na Konzervatoriju u Ams-terdamu. Le Conservatoire national de musique et de declamation. prelazi na melodijske linije šireg daha i sve se više sluţi kontrapunktskim tehnikama i oblicima (fuga). 1918. DELA. Schallenbcrg. njemaĉki muzikolog (Dresden. Acqua cheta.. — SPISI: Sistemi za stvaralaĉku konlrolisanupro~ izvodnju zvuka. pikardisehe Terz. ali se onda posvetio vedrom muziĉkom kazalištu i napisao više veoma uspjelih opereta. De Derde Svmphonie van Willem Pijper. 1973 (sa N. ĉasa mia . PIKARDIJSKA TERCA (engl. zvuĉ nim i opseţnim glasom i izvrsnom glumom djelovao je uvijek nepo sredno i uvjerljivo. Birtner. 1925. Ĉasa mia. Die Musik im Erziehungs-und Bildungsideal des cusgehenden Altertums und fruhen Mitlelalters. V 1939 —). 1955. I. bis zum Beginn des 17. Rondine bionda. Willem Pijper. Bernet Kempers. talijanski kompozitor (Sant'Ilario na otoku Elbi. 1926. 1929. II quarletto vagabondo. Koštana). R. Divertimento za klavir i gudaĉki orkestar. 1939— 45 (nedovršena). ali se u pojedinaĉnim sluĉajevima susreće i dalje. LIT. od 1967 bavi se elektroakustiĉkom muzikom. velika terca smatrala konsonantnijom. 1920. Hendrix. Kloppenburg. N. VIII 1946). Za zbor acappella: Heer Halezvijn. — K.— Isti. 1939 i za violonĉelo. 1899.PIERRE — PIKELJ DJELA: Histoire de Vorchestre de VOpera de Pariš. 1918. — DRAMSKA : opere Halezvijn. MGG. na opernoj pozornici debitirao 1919 u Osi jeku kao Marcello (Puccini. 6 Adagia. ĉini se. za violinu. LIT. te oko 1920 dolazi do vlastitog vrlo saţetog izraza.

La Etnomusica de la selva peruana. 1927 — ). 1920 i III. 1927. II. 1948. Carissimija. PINELLI. ardens. VIII 1911 — ). II 1938 — ).. 1963. gde najpre igra manje solistiĉke uloge. dodekafonsku tehni kod J. 31. Enrique. Djeluje u Limi. 1933. Lidija. — SPISI: Al otro laĊo de la moma J 955. lutnja. 1916. djela za ĉembalo J. La Flar eternelle. Feuillets d' histoire du violon. Od 1894 punih godina stalni gost londonskog Covent Gardena. Predavao na Ecole Normale u Parizu. bas -bariton (/ dar. LIT. 1960. Traette. DJELA. VIII 1910 —). 1960. El zodiaco za tenor i gudaĉki kvarte t. PINI CORSI. Tri koncerta za klavir. Antonio Vivaldi et la musique instrumentale (2 sv. L. ic Simfonijske pjesme: Confessions. polukarakternog klasiĉnog ţanra. 1933. 19 Piccolo concerto. M . zborno pjevanje u Caliju. da camera za obou. Canto for Orchestra No. 1920. violinu i violu. Rolland). 22. Hristić). Humla. Le Prophete. DJELA. 3 stavka za udaraljke i kla 1961. (1927 —55) i muziĉki kritiĉar u Nouvelles Litteraires. Preludio Sinfonico. V. Šest sonata za 2 violine J. Od 1934 u Zagrebu koncer majstor u Operi (1934 — 35). televiziju i kazalište. 1948. A. Nastavnik PINKAVA. 1966. ORKESTRALNA: 4 Pieces. — VOKALNA: Danse macabre za zbor i orkestar. Laloy. IV. DJELA. 1971. Klavir i harmoniju uĉio u Medellinu. Mare. k o nc e r t z a v io li n u . Strauss). 1921 i 1922. u Berlinu (A.78 PIKELJ — PINKAVA harmonije i kontrapunkta na konzervatoriju Santa Ceciliat Rimu i od 1969 profesor na Konzervatoriju u Torinu. Na Konzervatoriju u Torinu završio studij violine i kompozicije (E. Londonu. 1935). gudaĉki tri o.). iduće godine i brao ga je Verdi za prvoga Forda u Falstaffu. Jean-Marie Leelair Vaine. Pet gudaĉkih kvarteta: I. 1953. peruanski kompozitor (Lima. Ussachevskog. S. sonatina za flautu. trio za flautu. zatim nastavnik etnomuzikologije Konzervatoriju i profesor na Univerzitetu. 1922. Bahĉisarajska fontana (Asafjev). 1953. 1961. Nastavnik na Nacio nalnom konzervatoriju i kapelnik crkve Nuestra Senora de las Nievas u Bogoti. PINCE (pincement. -M. Festejo. njemaĉka pjevaĉica. His Lije. Leclaira. Antonio. Z . F. Pirro. 1968. 12. 1957. Ko'nig Hirsch (Henze). VI 1942). 1952. Zaĉarana lepot ica (Ĉajkovski) i dr. 1927 (II izd. 2 Villancicos za zbor. — K O M O RN A : 2 g u d a ĉ k a k v a rt e t a . Njegov je rep toar bio veoma opseţan. G. 1960. 1917. na Konzervatoriju u Madridu. PILARCZYK (Brecht i Weill). Corelli. 1966. koncert za klavir. 1958. X. G. na Visokoj muziĉkoj škol Berlinu (kompoziciju kod B. Najviše uspeha ima u ulogama tzv. impulsivan temperament i preciznu tehniku. R. Mare Pincherle. 1952. Alţir. 1939—73 bio je is dobno profesor na Muziĉ] akademiji. kantata Edipo Rey. talijanski kompozitor (Alpignano. PINEDA-DUQUE. 1942. 1955. 20. 1948. vodio je i Komi ni studio Zagrebaĉke filharrr nije. Le Monde des virtuoses. Pl. ORKESTRALNA: Sinfonia breve. Don Pasquale (Donizetti) i Leporello (Moz. Prvu poduku dobio od oca. 19 Le Fetiche. 1961. Carlo. Corelli. Sa baletskim an samblom Narodnog pozorišta u Beogradu gostovala gotovo u svim zemljama Evrope. — Redig izdanja djela T. 1947. 1945 i V. Vfozzeck i Lulu (Berg). Kao koncertni harfist ĉesto je us pješno nastupao u zemlji i ino stranstvu. Giselle (Adam). 1961. PINCHERLE. —• Fantazija za klavir. 1912 —). D. i. 1941. U Beogradu završila 1956 srednju baletsku školu Lujo Daviĉo (M. I I I . Narkissos. 1958. Torino. New Yorku. Reger). Concertino. PILIPENKO. 1952. VI 1974). Sor. — VOKALNA: Fantasia corale za zbor i orkestar. od 1954 ĉlan je Hamburške opere. Corelli et son lemps. Antiquia. — IZDANJA: Musiciens peints par eux-memes (160 pisama muziĉara). Jachinoa u Bogoti. Neki muziĉari oznaĉuju izrazom p. Mahagonny H. 1957. Gudaĉki kvartetu Radio-Zagreba (15 —55) i koncertni majstor ansamblu Zagrebaĉkih soli: (i953—60). 1967. solo-pjesme. Er-martung (Schonberg). Don Giovanm). a zatim uĉio na Muziĉ] školi u Subotici i 1925—34 na Muziĉkoj akademiji u Zagrel gdje je diplomirao kod V. violinu i violonĉelo. 1957. 14. 1918. talijanski pjevaĉ. je profesor na Fakultetu muzi ĉke umetnoEti u Beogradu. Ballarini. . Solistiĉki nastuj u Jugoslaviji i brojnim evrc skim zemljama. francuski muzikolog (Constantine. PINGOUD. Histoire illustree de la musique. KOMORNA: gudaĉki kvarte t. Un Chcvalier sans peur es : reproehe. Locatellija i dr. 3. 1958. Evoluciones No. a uz to na stim turnejama po Juţnoj Americi i Evropi. Chanlecler. i8 c 8 — Milano. Simfonijskom orkestru Rad: odnosno Drţavnom simfonijskom orkestru (1938—53). 1924. Kraljica ostrva (Thiriet) i Darinkin dar (Z. VI 1888 — Pariz. 1950. 1939 i dr. Još kao uĉenica dobija 1955 angaţman u beograd skom Narodnom pozorištu. Les Instruments du quatuor. plesaĉica (Lapovo. 1968. 1959. 3. His V/ork. Pjevanje uĉila u Hamburgu. 1967. 2. 1956). 1966. 1950. citra). a od i< do smrti u Helsinkiju kao upravitelj Drţavnog simfonijsi orkestra. U pu noj ravnoteţi glasovnih kva liteta i glume. Ernest. Mondonvillea. 1942. Albert Roussel. pridonoseći \ dizanju umjetniĉkog nivoa 1 vatske i jugoslavenske muzik njezinoj afirmaciji u svije Kao profesor Muziĉke akac I. ĉlan njujorškog Metropolitana. — Muz za film. La Mušica en cl Peru. PILARCZYK. 1961. 16. Nuori Psy za sopran i orkestar. DJELA. — CRKVENA: oratorij Cristo en el Seno de Abraham. Mojić). Gostovala u mnogim njemaĉkim opernim kazalištima i na drugim velikim opernim scenama: u Parizu. IV 1918). sopran (Schoningen. Pralltriller naziva se gdjekad i p. — VOKALNA : 11 Canciones populares za gk klavir. Ghedini). 1961. Estudio sobre el ritmo de tnarinera. 1957). 1954. 1960. La Cenerentoi Nastupao u manjim talijanskim opernim kazalištima. Njegove glavne kreacije bile su Don Bartolo (Rossi Seviljski brijaĉ). Za paţene kreacije dala je u klasiĉnim^ baletima Silfide (Chopin). 1. Chi -cagu. 1935 i dr. 1948. 1899 — 1914 kraćim prekidima. — KLAVIRSKA: Tema i varijacije. S uspjehom nastupa i kao koncertna pjevaĉica. violini st (Sopron. 1959. 1892 ] sta o ĉlan milanske Scale (nastupna uloga Cristoforo Colon na praizvedbi istoimene Franchettijeve opere). u kojima ispo ljava hitrinu. najprije kao muzi kritiĉar dnevnika Expreso. koncert za gudaĉe. Na opernoj pozornici deb rao 1878 u Cremoni kao Don Magnifico (Rossini. 1959. 1962. sonata za violu i klavir. III 1925 —). Muzikologiju studirao u Parizu (A. Hymnen an die Nacht. renverse. MGG. od 1918 ţivio Finskoj. 1921. 1954 (engl. God. a 1927 — -30 ĉasopisa Musique. Rufera) i na Elektronskom muziĉkom centru u Princeto kod V. 1960 i za violinu i soliste. Osobitu je aktivn razvio kao komorni muziĉ prva violina u Akademskom j Ċaĉkom kvartetu (1930—3 gudaĉkom kvartetu Pinkai -Matz (1933—47). 8. La derniere aventure de Pierrot. Beĉu. ORKESTRALNA. a zatim osvaja klasiĉni baletski repertoar. pincer štipati. 1917. — KOMORI D. moteti i dr. 1940. 4 Pieces za 14 duhaĉa. Ivan. Schaeffner. Roberto. L' Orchestrc de eharnbre. kod Nadije Boulanger Parizu. — Kompozicije za klavir i orgulje. 5 misa za orgulje. a istiĉe se i u savremenim baletskim delima Vibracije (Fribec). Umjetniĉki direktor po duzeća Pleyel S. Milanu. 1952 (preradba V gudaĉkog kvartc Koncerti: za violu i gudaĉe. 1943.-J. 1922 — 24 u Turkuu kao nastavnik muzike. francuski naziv za -> mordent. sonata za 2 violine. Studi na Konzervatoriju u Petrogradu. X 1888 — Helsinki. i djelatnosti velikih violinista i violinskih škola te je s toga podruĉja objavio nekoliko veoma vrijednih monografija. jer je podjednako uspješno pjevao b£ tonske i basovske partije. 1955 (engl. fantazija i tema s varija cijama. PINILLA. Posebno se bavio istraţivanjem violinske muzike XVII i XVIII st. PINKAVA mije odgojio je niz izvrsnih i . P. Madţarska. A. 1959! Collages. specijalizovala se kod Ninette de Valois u Londonu. Petit lexique des tcrmes musicaux d'usage courant. Braunschvveig. 1925 — -27 bio je glavni urednik ĉasopisa Monde Musical. 1 9 6 0 . 29. Brojne studije i ĉlanci. DJELA: Les Violonisles compositeurs et virtuoses. Komorni orkestru Radio-televizije (19 —60) i od 1960 u Zagrebaĉ] filharmoniji. 13. i pizzicato na gudaĉkim instrumentima. od 1951 solistica Drţavnog kazališta u Braunschvveigu .: A. La Face d'une grande ville. Helga. 6 Pieces za Ċaĉe i duhaĉe. — Prisma za "magnetofon. Sinfonia variata. u Japanu i Egiptu. Instruments a cordes pincees je naziv za ţiĉane instrumente na kojima se ton proizvodi trzanjem (gitara. 2. kasnije se specijalizirao za buffo ul< i na tom se podruĉju uvrstio u najveće operne umjetnike sve vremena. kolumbijski kompozitor (Santuario. — Komorr klavirska djela. Vivaldi. Blachera. Tri simfonije: I. A. 1965. 1. 1939. Muziĉki kritiĉar u Petrogradu. 1919. 1 9 5 3 i 1958. ORKESTRALNA: simfonija. Les Aveuglcs. II. mandolina. 1956 i 1957! Ave Maria i Salve Regina. Siloti) i Leipz (M. Jovanović. 1965. istakla se kao interpret u suvremenim operama: Saloma (R. Ĉudesni mandarin (Bartok). 1971. franc. 1927. 1937. finski kompozitor francusko-ruskog p< rijetla (Petrograd. Muziku studirao u Limi. Canto for Orchestra No. Vivaldija. 1918. u kompoziciji i dodekafonskoj tehnici uĉenik C. Le Violon. udarati po ţici).

sadrţavajuća poboţnih molitvah i pesmah veţbanje. Easter Cantata. valceri. 11 Maggio Musicale Fiorentino. Na podruĉju crkvene muzike naj vaţniji je Pintarićev opseţni kantual Crkvena lira sa 378 vokalnih (hrvatskih i latinskih) i instrumentalnih stavaka. 1968. Ilirski glazbenici. za orgulje. PINZAUTI. pijanist i kompozitor (Sinalunga. Od 1948 je pro fesor na tamošnjem Konzerva - LJ . terceti i dueti. osobito crkvena. 17. Jonah za zbor. Studije (izbor): L'Eredita di Verdi nella condotta vocale del »Prigioniero«. L'Approdo Musicale. Hivrja (Musorgski. Konzul). sadrţi 45 hrvatskih napjeva uz pratnju orgulja). Balija. Sedak. 1954. Studirao na Konzervatoriju u Bologni. Pristalica ilirskog pokreta.ypeu u MpaeKU. 1944 —47. 1908. 1932—44 korepetitor. 25. r kp. Rondo.gl. 1967. Glas mu se odlikovao sonornošću i elastiĉnošću. S. Papini. 1954. Ljubomir. znaĉajne su njegove klavirske kompozicije. Barber) u Tanglevvoodu i privatno kod Nadije Boulanger. 21. na filmu. 1962. direktor opere u Sofiji. Bal pod maskama i Trubadur). 59— 80). Figarova ţenidba). Mario). Fortunata Pintarića. 1965. Stekao veliku reputaciju kao pjevaĉki pedagog. F. Calacoustical Measures. Wedding Cantata. Valdec. Imbrek z nosom i Licitarsko srce (Baranović). Varaţdin 1914. Papandopulo pod naslovom Pintarichiana. Ko. zatim studirao kompoziciju (A. Biggs). Dukas). 1965. Š. 1830. — DRAMSKA: komorna opera The Garden of Arlemus. S. 1967. V 1892 —■ Stamford. 1910. 1966. najĉešće karakternog mezzosopranskog faha. 1954. Bilješke o klavirskoj muzici u Hrvatskoj. djeĉje operete Meua u nmu-HKU. Pottera (klavir) i E. IX 1904— Sofija. — K. studirao u Sofiji i na £cole normale de musique u Parizu (kompozicija P. LIT. T.—Za violinu i klavir: Ilhpsu padocmu na naiuna-WIUUH euonuHucm. 1 974 LIT. Z. od kojih mnogi potjeĉu od njegove ruke. mezzosopran (Gornji Karlovac.godišnjice smrti skladatelja O. Ezio. tako da su mnogi već renomirani pjevaĉi traţili od njega savjete (Giulia Grisi. Don Giovannija (Mozart) i Mefista (Gounod. zbor i orkestar. PINZA. Kupres. EimapcKa pancoduH. 9. K. Kantate: Chrisimas Cantata (Sinfonia sacraj. a od 1967 odgovorni je urednik ĉasopisa Nuova Rivista Musicale Italiana i uz to muziĉki kritiĉar dnevnika La Nazione. u arhivu Muziĉke akademije u Zagrebu. A. C. Materassi). God. debitirao 1914 u Soncinu (Cremona). str. varijacije. 1949—-57 muziĉki kritiĉar dnevnika Giornale del Mattino. Huml. I. Panajot. PINSUTI. — ORGULJSKA: PINTEROVIĆ. 1966. -G. Aria and Echo za 2 roga i timpane. Mark Passion. 1860 (rkp. Filić. — Isti. Za ĉim hleptiš. zbo rovoda i. pripremljen 1860 za štampu. Zagrebaĉka violinistiĉka škola. Rossinija. Prospettive per uno studio sulla mušica a Firenze nelVOttocento. Irodijada (R. — VOKALNA: oko 20 zborova (XUMH na Kupun u Me-moduu.). 1958. kompozitor i dirigent (Loveĉ. V 1957). Muzika. u svojim je kompozicijama nastojao pogoditi narodni duh. K. KO. s vanrednom glumaĉkom ubedljivošću. God. koraĉnice). 1959. Siena. Ciro Pinsuti. soliste i orkestar. M. MeĊutim. Varaţdin 1972. fuge. — CRKVENA: oko 30 misa. 10. za gitaru. 2. talijanski pjevaĉki pedagog. gudaĉe. saĉuvao se samo u prijepisu. bas (Rim. Marcellina (Mozart. scenska muzika. Ninić. Faust). Sa devet godina već je priredio pijanistiĉki koncert. U Firenci završio studij muzikologije i violine (V. filmska muzika. pevaĉica. 1962. Pintarićeve kompozicije nalaze se uglavnom u arhivu HGZ i u Kuhaĉevoj ostavštini u Drţavnom arhivu u Zagrebu. D. nemaju mnogo zajedniĉkih crta s narodnom muzikom. L. Ko. fantazije. A. nastavljajući tako tradiciju zagrebaĉke violinistiĉke škole ĉiji je utemeljitelj bio njegov uĉitelj i prethodnik V. 1966. uĉitelj pjevanja i orguljanja u Zagrebu (1826—28 gvardijan samostana). 1937. Zagreb 1893. 1927. Soroĉinski sajam). 1932 i Ilapa(p~pa3a e&pxy napodua meMa. 1955 (diplomska radnja. kao ni s karakteristiĉnim crkvenim stilom. — Vokalni kvarteti. sonata uz limene instrumente. Dudaš) obradio za gudaĉki ansambl B. Kuhaĉ. Gli arnesi delt a mušica. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Blagrovvea (violinu). oko 230 pjesama na engleske i talijanske tekstove. 1963. niz operskih likova. Glazbeni ţivot Varaţdina. Concertino za klavir. Stahuljak. Gonnecticut. M. 1965. II 1867). Hrdjok. 1918). 79 PINKHAM. Od 1949 nastupao u muziĉkim komedijama. Od njegovih instrumentalnih kompozicija najuspjelije su klavirske minijature i stavci za orgulje koji se odlikuju vještom polifoniĉkom konstrukcijom. Kosir. B. a 1845 u Bologni na Liceo Filarmonico i kod G. V 1974). a od 1856 nastavnik klavira i profesor pjevanja na Royal Academy of Music u Londonu. 1962.. Na Harvard University stekao 1944 naslcv master of arts. K. radiju i televiziji. 4 Pintarićeva stavka (Sonatina. — K. 1860—66 gvardijan samostana u Virovitici i 1867 gvardijan u Koprivnici. Zborovi: Danak svaki. 1957. Kviring. harmoniju i kontrapunkt u ĉio na tamošnjem Konzervatoriju kod R. VI 1923 —). plesaĉ (Osijek. Veni Sancte Spiritus za mješoviti zbor i orgulje. Sretan svetu danak svemu. The Reproaches za zbor i orkestar. 1963. Sv. Pikova dama). Fortunat. talijanski pjevaĉ. Lupija. Uĉitelj muzike. Uĉenik M. Pastorella. mješoviti zbor i orkestar. Landleri. koncert za violinu. LIT. Ĉlan Zagrebaĉkog baleta do 1942 (1939—40 u Diisseldor-fu) i zatim na Drţavnoj operi u Beĉu. 1970 (takoĊer i separat). sonata za klarinet i klavir. Petrassi »sacro«. — DRAMSKA: opera Pycna. Honegger. 1849 (prema mol itveniku za školsku mladeţ Liber precum et hymnorum. Leonardo. U njegovu širokom repertoaru isticale su se kreacije Borisa Godunova (Musorgski). Ĉetiri Concertante: I. 1946. Koncertni orguljaš i ĉembalist. Lorković. orgulje i udaraljke. — Klavirske kompozicije (CaModuecKu manu. 7 deutsche Tame. Izdavao novine My3UKajieu Oimjiac i ureĊivao ĉasopis Teannp u My3UKa. kazališnu karijeru zapoĉeo 1931 u Zagrebu kao dramski glumac. Chigiana. kompozitor (Ĉakovec. V 1829 — Firenca. Franje. Lilaniae Lauretanae u B-duru za muški zbor i orgul je i u D-duru za 5. Mil. St. 1921—24). uz to i u Nevvcastleu nastavnik pjevanja. preludiji. DJELA: oko 30 klavirskih kompozicija. a 1926—48 bio je ĉlan Metropolitana u New Yorku. Ciro. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. Svoje najviše domete ostvario u baletima LabuĊe jezero. Crkvena lira. Najvaţnije su njezine uloge: Ulrica i Azucena (Verdi. 1826. 1901). poloneze. ali već 1932 prešao u balet gdje je us koro postao solist. Komponirao je pod utjecajem narodne umjetnosti. KLAVIRSKA: sonatine.amentations of Jeremiah. Sin i uĉenik Panajota. — 5. Uspomene iz najmladjeg mog Ċaĉkog ţivota u Varaţdinu. 3. Svadba (Stravinski). 1920 —60 ĉlanica i prvakinja Beogradske opere. u Buenos Airesu i u Australiji. II. 1957. 1961 i 1964. ĉembalo. Svetu jalni. Ljubaša (Rimski -Korsakov. 1952. 1. Profesionalnu karijeru zapoĉeo kao asistent F. U svojoj karijeri kreirala. a kasnije i kod J. DJELA. Torrefranca na muzikološkoj katedri Univerziteta u Firenci. III. Od 1848 ponovo je u Londonu. 1964. PIPKOV : . 1919 dirigent zbora Feopzu KupKoe. ĉembalo (Wanda Landowska) i orgulje (P. u teoriji uglavnom samouk. 1959. 4. \ Muziku uĉio u Varaţdinu i kod orguljaša F. Nuova Rivista Musicale Italiana. — Ĉlanci u ĉasopisima. Poziv na ples (Weber) i dr. 9. pastorale i dr. 1962 i IV. — VOKALNA. 6. Šĉelkunĉik i V simfonija (Ĉajkovski). — CRKVENA: Requiem za alt. 1836 — 57 profesor na gimnaziji i 1857—60 tajnik provincijala u Varaţdinu. VII 1895 — Beograd. bugarski kompozitor i zborovoda (Plovdiv. koncert za celestu i ĉembalo. — KOMORNA: Fanfare. Strauss. 1967. DJELA: kompozicije za duhaĉki or kestar (karišici. Od 1920 pjevao na velikim opernim pozornicama Italije (milanska Scala. Fortunata Pintarića reda sv.— B' Antić. III 1798 — Koprivnica. DJELA: Da tamburo a tamburo. Prigodom 70. 1830—32 samostanski vikar u Varaţdinu i 1832—36 ponovno u Zagrebu. 27.PINKAVA — PIPKOV strumentalista. —• Izbor iz Pintarićevih klavirskih kompozicija i pastorala za orgulje obradio za klavir S. Lan -gera u Zs * i grebu. PINTAR IĆ Franjevac. 1936. kojemu je 1960—63 bio direktor. 1961. 1927 (izgubljena). celestu i udaraljke. Martinec. 1943 i 1954. Slephen za zbor. ibid. 5.: F. Massachusetts. 1946 i dr. 9. Froman. I. Saloma) i Majka (Menotti. od 1959 profesor je na Nezv England Conservatory u Bostonu. God. XI 1926 —). —■ Gedichte an die Musik za glas i gitaru. Grofica (Ĉajkovski. 1948.: A.tenor. za violinu i gudaĉe. 1882. Martyrdom of St. 16. 18. Iz Pinkavine škole izišli su violinisti D. Dešpalj. — Velik broj preradbi za duhaĉki or kestar. Zvonimir. PIPKOV. 1924—30 kapelnik Gradske duhaĉke muzike u Sofiji. XI 1907—). gudaĉe i celestu. III 1888). Detešce je porodeno. 8 deutsche Tame i dr. 2. PINTARIĆ. oslanjajući se na klasiĉne uzore Pintarićeva djela. R. Kasnije uĉio u Londonu kod Ph. p. C. Pevanje uĉila u Zagrebu. 1823—30 F. Damcrini. MGG. PINTAR. Od 1964 suraĊivao je u redakciji Approdo Musicale. Nekoliko uspomena na o. VIII 1942). Cantilena and Capriccio za violinu i ĉembalo. Wisner-Morgenster-na. ameriĉki kompozitor i orguljaš (Lynn. Stranić. V 1976). Stabat Mater za sopran. X. — ORGULJSKA: 2 sonate uz gudaĉke instrumente. 1836. zbor i orkestar. ĉembalo. Đavo u selu (Lhotka). 3 sveska djeĉjih i škol skih pjesama. Daniel. XI 1871 — Sofija. 1948. rodoljubne pjesme i davorije. 1909 i Ul. Gostovao na najvećim pozornicama Evrope i Sjeverne Amerike. 1967. Evgenija. gitaru i orkestar. Carska nevesta). za violinu. Jedan od pionira bugarskoga muziĉkog stvaralaštva u prvoj ĉetvrtini XX st. Ildebrando Pizzetti critico. 1873. breve storia degli strumenli musicali. — Opere: // Mercante di Venezia. Matlia Corvino. Patti. 25. RAM. Stanĉić. 3. Detić. Signs of the Zodiac. Rukopis toga kantuala. — SPISI: Knjiga bogoljubnosti karstjanske. 1918. God. 1877 i Margherita. DJELA. 1920 —21 zborovoda Narodne opere u Sofiji. talijanski muziĉki kritiĉar (Firenca.: Z.

Fpoćbm Ha naprnuianuna za prirodni rog i klavir. 1968. 1946—47. MGG. dok se. Froberger.lhI sv. zatim orguljaš i kapelnik u College Stanislas. ___ . 1928 i 1948. 1953. Per Vorigine c la sloria della caccia e del madrigale treća RMI. R. 1960. 3. P ostvario niz velikih kreacija: Miloš (Konjović. 1963. L'Ars Nova italianne.ioanun za gudaĉe. Brenetovom. Les Colloques de Wegimont. Koncerti: za kla vir. PIRROTTA. roga. 1950 (s popisom Pirroovih spisa). Pevaĉ plemenito zvuĉnog i toploga gla nog materijala. Studirao na konzervatorijima u Palermu i u Fir gdje je diplomirao 1930 orgulje i orguljsku kompoziciju. Considerazioni sui primi t di Aiissa parodia. 1935. Rjazanska gubernija.: A. 1940. Sa M. Cecilije u Rimu. suvremeno koncipiranim. U središtu njegova djelovanja je omladinska vokalna mu zika. 1954 (engl. 1921 na turneji po SSSR. Na toj je ustanovi . 1950. Rocco (Beethoven. ITaHajioT I-HIIKOB. — E. zove teralni otvor na gornjoj strani cijevi u koji sviraĉ duše. Kompozicije gradi na elementima bugarskog folklora. Studirao solo-pjevanje na Konzervatoriju u Ljubljani. masovne pjesme. 1968. Ljubomir Pipkov. O formi i strukturi piska ovisi boja zpojedinih instrumenata. ^ polifoniche iialiane durante U sce. Li Gottijem). 28. 1940 i 1955. DJELA: // Sacchelti . Trois cht niers francais du XVe siecle.PISAREVIĆ toriju. — KOMORNA: z gudaĉka kvarteta. M OMHUJI . /. U širem smislu upotrebljava se naziv p. 1949— 51. ibid. Pirro und Yvonne Rokseth.enaHOBH*. Od 1967 ĉlan Ameriĉke demije umjetnosti i znanosti. Je of the American Musicological Societv. Od profesor je na Harvard Universily. CodiHH 1958. ihid. U Parizu studira pravo. PIROGOV. solo-pjesme. 1951 i za violonĉelo. Medveda i L.-. M. . Došavši 1903 u Moskvu uĉio kod M. Predavao povijest muzike 1936—4 Konzervatoriju u Palermu. Konjice. sovjetski pjevaĉ. MQ. klavirski trio. RMI. Thibault. 13 1908 —). Bio je izvanredan uĉitelj ĉija je metoda nastave povezivala strogu kritiĉnost s dubokom interpretacijom. Aubrvjem i dr. njem. — DRAMSKA. 20. Questions musu „ Cf .. 1955 ( u zborniku L'Ars Nova. Co. kao i prvi muzikološki seminar u Francuskoj. XI 1929). Dulcedo e subtilitas nella pratica polifonica franco-italia principio del' 400. djelovao kao profesor na uĉiteljskoj školi u Tol minu. 1944. bas (Bosanski Samac. pjevaĉ. Dante cus: Gothicism. God. Pirroova hermeneutska estetika izgubila je s godinama na aktualnosti. Temperament Tendencies in ihe Florentine Camerala. Grigorij Stjepanoviĉ. CofpHH 1962. D. LIT. Andrć (Gabriel Edme). 1967. Institut de France. — V. Filmska muzika. 1948. MocKBa i JlemiHrpaa 1951. 1959).-. ORKESTRALNA: 2 simfonije. koncert za 10 duhaĉ kih instrumenata.. vokalnim i instrumentalnim djelima najviše obraća omladini. 1932. 1955 na Columbia Universitv. Francka i vrši sluţbu orguljaša. X. Buxtehude i Histoire de la musique de lafin du XIV siecle d lafin du XVI". Osobito velik uspjeh posti gao kao Boris Godunov (Musorgski). . Uz uloge iz klasiĉnog ruskog opernog repertoara pjevao je i na mnogim premijerama sovjetskih opera. HAuee. Obrecht a Cambrai. Flacmopa/i. II 1931). osnovao teĉajeve za historiju muzike na Scholi Cantorum.ITuporoB. 26. na tom je podruĉju postigao zapaţene uspjehe te je pridonio razvoju zborskoga pjevanja kod slovenske omladine. — IZDANJA: Huit pieces inedites pour le cl par Mezangeau. uz to unosi i elemente muziĉkog impresionizma (opera HuuHume deeem 6pamn) i ekspresionizma.. . poema Ceamoa za zbor i orkestar. Music and Cultural Tendencies in 15 Century Italv. 12. Co<bnH 1952. — IZDANJA: The sic of l4 lh ~Century Italy (5 sv. Od njegovih djela na prvom su mjestu Esthe'tique de Bach. 1929. DJELA. Marchettus de Padua and the Italian Ars i Mušica Disciplina. Santa Cecilia. Santa Cecilia. hospitira u orguljskoj klasi C. T~» \ K -. Fidi Sarastro (Mozart. Ĉarobna frula). 1966. Tohueea. Maks. Tjutjunik). — L. AjieKcaH^p C.80 PIPKOV . — KLAVIRSKA: St-niapcua cwuma. dovršile Y. 1962. 1959. Cesti e Abbatini. Melanges de musicologie offerts a -de la Laurencie. suita Ilponem nad TpaKun za komorni orkestar. je vrlo zasluţan za izgradnju bugarske muziĉke kulture. . Aleksandr Stjepanoviĉ. zbirka Otroškc pesmi za glas i klavir. ^ ** O _ ~ . stavljao na nju p. 1885 — Lenjingrad. 1885 — Beograd. P. Antoine Boesset. S1 zur Musikgeschichte. bec. . od 1912 predavao historiju umjetnosti i muzike (1930—37 profesor). 1954—55 pred na Princeton University. Kamy/ibiCKan. XI 1943).: II. Paolo da Firenze in un nuovo frammento. njem. 1934. LIT. Miloševa ţenic Kecal (Smetana. Pragu i Bukureštu. Njegovi uĉenici bili su A. P. 1944. Thibault. DJELA: gudaĉki kvartet. 1946. M\ sttick). udaraljke i klavir. Daland (Wagner. 1. sonata za violinu i klavir. klavirski kvartet. Nouva Rivista Musicale Italiana. Robinet de la Magdalaine. . za violinu. 1962. 1951. VI 1964). FlaHaHOT I-HnKOB. Njegova dirigentska ostvarenja odlikuju se profinjenom interpretacijom i tehniĉkom dovršenosti. muzikalan interpretator i odliĉan glumac. 1948. meĊutim. u knjizi Histoire de la Musique. 1946. MGG. Rokseth i G. Donskog na Školi filharmoniĉkog društva. franc. studirao na Školi filharmoniĉkog društva u Moskvi (V. 1949. American Institute of Musicologv. 5. 1922—24 solist Opere.. Prodana nevesta). . Tijdschrift der eniging voor Nederlandsche Muzikgeschiedenis. LIT. VI 1899 — Moskva. bas (Novoselki. IzgraĊen je najĉešće u obliku lijevka (rog) ili kc (trublja i trombon). embouchure. guenau. Codice di Luct E. . Plamenac. RM. Zbog toga je npr. Brat Grigorija. burleska za violinu i klavir. Spcculum. _ . 1952 i dr. God.-~ _ _ D . a zatim u Velikom kazalištu u Moskvi. Stantschezva-Braschowanowa. Pincherle. JeanBaptiste de Belleville. 1948 i dr. -954. talijanski muzikolog (Palermo. 1 2. MF. Pinel. de 1491 a 1525 environ. 1954. zatim od 1920. 19 54- PIRRO. u knjizi Aspects of Medieval and Renaissance Music. 1921. Pjevao zatim na Manjinskom kazalištu u Pe trogradu. . naslijedivši R. Festschrift Guido Adler. Macha-bey. CoBeTCKafl My3i.»e3oe. Pirro. suraĊuje u izdavanju Han Publications in Music (od 1968). P. Pe. Debitirao 1919. Tre capitoli su Cesti. francuski muzikolog (SaintDizier. PIRNIK. Kongresni izvještaj. S.: M. Svetozar. Kod klarineta je to kljunu sliĉan dk poĉetku cijevi (franc. historijsko-kritiĉki dijelovi njegovih rasprava još uvijek smatraju uzorima. Rokseth. a 1910—30 bio je solist Velikog kazališta u Moskvi. 1930. debitirao 1908 u operi Strijelac vilenjak (Weber). I Note su un codice di antiehe musiche per tastiera. — Zborovi.. mouthpiece. : tin. 1900—04 orguljaš u crkvi St. II. 1960. Encvclopec la Pleiade. Scelle poctic Monteverdi.iKa.. Wagner. 1955. Y. Go d. JIIOGOMHP rinnKOB. — A". unus ti uuaneurs jrurt^uis uu ternps aes rois t_«ari-s v ei i^naries VI. 1964. 1948 i Antnu-zona 43. šl PISAREVIĆ..__-/-. 1952. God. umet ku karijeru na operskoj sceni poĉeo u Miinchenu.'* T -_. Academie des beaux-arts. — AjiencaHAP CTenaHOBH^ FlHporOB. — Obradbe narodnih pjesama.). sa malim prekic ĉlan opere u Beogradu. OmapuneH manu. d: dobio mekši zvuk tube. A. JiemcKU a>i6yM. kompozicije za glas i komorni orkestar. dio limenih duhaĉkih instrumenata prislonjen uz sviraĉa.. 1931 stekao dok iz povijesti umjetnosti. God. 11. 1954. Commedia delVarte e melodramma. 1939. 1933 i dr. Schnabel) s otvorom na dc strani u koji se uĉvršćuje tanka ploĉica od trske zvana jeţ (usnik oboe sadrţi dva takva jeziĉka). Nino. — VOKALNA: Opamopun 3a naiuemo epeMe. 1938. 1927 (zapoĉeo P. FpnropnH C.la tecnica musicale del Trecento italiano (sa Gottijem). etide za violinu i klavir. a 1923 u Berlinu. Atti del congresso internazionale di mušica sacra. Musique et Poćsie au XVI siecle. Fedorov. pevaĉ. 568 e la mušica francese in Italia al cipio deV 400. 1937. XIV. HolanĊ. Collectanea Historiae Musicae. Cronologia e minazione dell'Ars nova italiana. 1930. Scholasticism and Music. bas (Novoselki. a na flauti se p. 1954. 1928. Revue Belge de Musicologie. PIRRO Rokseth i G. B. preludij. Mušica Disciplina. Savaste. // Codice Estense lat. I kao kompozitor on se u svojim. Rollanda. . In Text Forms from Cicot Dufay. ' ~ . Redovito gostovao u Odesi i Petrogradu. Revue de Musicologie. Tragedie et comedie dc Camerata fiorentina. Haute-Marne. 1907 doktorirao na Sorbonnei.. Frazzija i A. i kod drugih haĉkih instrumenata. 25. Jedan od utemeljitelja i prvi predsjednik Saveza bugarskih kompozitora. VIII 1902 — ). za glas i komorni sastav. Opere: Hnunume deeem Opamu. MocKBa 1953. Od 1915 opere u Zagrebu i Ljubljani. zborovi.enaHOBHM IInporOB. 1950. M. 1927. Andre Gabriel Edme Pirro. 1948. La Scuola ro] 19S3.J . AJieKcanjip CTenaHOBHM FlHporOB. 1936. — E.: Y. Thib. kompozitor i zborovoda (Preloge. LIT. Jlbeoe. 1930: Remarques sur V tion musicale de la fin du XIVe au milicu du KVe siecles. je utemeljio muziĉki odjel pariške Nacionalne biblioteke.-_ _. 1931. — Klavirske kompozicije za omladinu Pejzaţi. I'epouHHa yeepmwpa. Andpeee. u A-Q. PISAK (engl. II 1869 •— Pariz. Estienne Richard. 1948 —56 direktor muziĉke bi teke Konzervatorija Sv. COBeTCKan My3biKa.. u: šavao se kod V. Studirao pevanje u Beĉu. simfonijske varijacije IJbmyeaHe 113 A. 1939. X. D.

Walter Piston — Classicist. I 1894 —). Konzertbuch. suita za obou. 1962. As. 1927. Boletin interamericano de mušica. Divertimento. je polazio slikarsku školu Massachusetts Normal Art School u Bostonu. Jean Philippe Ramcau und die franzb'sische Aufkldrung. 16. 1947. A. Gallusa u svescima DTĈ. se ipak nije nikad ogradio od tekovina suvremene evropske muzike. sonata za violinu-solo. klarinet i klavir. 1934 i American Suite. 1934. J. IV. Harmony. — KOMORNA: pet gudaĉkih kvarteta. Moresca Figures za violinu. 1928. MGG. 1924. 1926. 1927. 2 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. A. adagio i fuga. partita. Kao pedagog postigao je mnogo uspjeha: iz njegove klase izašlo je više vrlo istaknutih ameriĉkih kompozitora (L. 3 kompoziciie za flautu. Quantz i F. Benda. P. 1967). J. 1936 emigrirao u SAD. Symphonic Piece. S. 1938. Variation on a Theme by Eugcne Goossens. 1938. 1953. Paul Amadeus Pisk. Furth. — Chromatic Study on li. NOVA IZD. O RK ES TR ALN A. 1959. D J ELA. 1927 i 1939. — Carnival Song za muški zbor i duhaĉe. 3 psalma. Maria Vergine addolorata. V 1893—). 1946. njemaĉki violinist i kompozitor (Cadolzburg. PISK. Essay in His Honour (uredio J. 1959 (5 misa). PISENDEL. 1955. Njegov peda-goško-teoretski rad odrazio se i u nizu veoma cijenjenih teoretskih priruĉnika. — A'. 20. 81 u sluţbi dvora u Parmi. The Storm. C. Modern Music Makers. iako se u njima ponegdje zamjećuju i elementi specifiĉno »ameriĉkog« w. suita za obou i klavir. 1958. a predavao i na Novom beĉkom konzervatoriju. DJELA: Streiter fur ĉine nationale Musik. 1958.: B. Engine Room. — VOKALNA. 1956 i 1957 ureĊivao rubriku Die Entviicklung des kulturellen Lebens. u djelu Instrumental Alusic (obj. on je pokazao stvaralaĉki interes i za principe neoklasicizma. Modern Music. 1907). Ĉlanci i studije. 1947. 1947. preludij i fuga. Dobivši stipendiju. za violinu i za violu. koji je vjerojatno za njega komponirao partite za violinu solo. 2 suite. Vivaldija u Veneciji. P. 1697. New York 1959. Nastupao u domovini i inozemstvu. U mladosti se teško probijao svirajući po zabavnim lokalima. Lincoln Centar Festival Overture. Uĉenik G. koncert. Kremcnliev. PISCHNA. MGG. Tu je utemeljio ĉuvenu pjevaĉku školu.). jasna forma i ritmika. Cappellijem). Speculum Suite. Bernstein. zbirka dueta i terceta. kvartet za 2 trublje. duo za vi olu i violonĉelo.: gigue i ariju s francuskim tekstom iz Scherzi musicali obj. J. ĉembalist i muzikolog (Breslau. VI. — K. Psalm and Prayer of David za zbor i 7 instrumenata. fantazija za engleski rog. Requiem. Josef PISCHNER. G. Prvi veći uspjeh do ţivio je 1951 u baletu Soglia del tempo (muzika B. Nastupao kao pijanist u Austriji i SAD. talijanski pjevaĉ (alt). H. Glowacki. izdavao. oko 150 solo -pjesama {Gesdnge eines fahrenden Spielmanns. i arije u rukopisu.: koncert za violinu u D -duru obj. Hauswald obj. 1700 se vratio u Bolognu. 1955. 1953. Pisk. Capriccio za harfu i gudaĉe. 1944. Johann Georg.: L. MESTNI -> Duhaĉi. ORKESTRALNA: Baroque Chamber Concerto za violinu i orkestar. — Classified Chronological Catalogue of Works by the U. Oratoriji: Sant' Adriano. klavirski kvartet. F. 1958. 1958. B. serenata. 1931—-33 predavao kompoziciju na Austrijsko-ameriĉkom konzervatoriju u Mondseeu (Salzkammergut). 1931. teoriju i povijest muzike na Visokoj muziĉkoj školi u Weimaru. 1698. 2 klarineta i fagot. 1962. 1956. austrijski kompozitor. ihre historischen Voraussetzungcn und ihre Auszvirkung im franzosischen. Francesco Antonlo Mamiliano (zvan Pistocehino). guda ĉe i harfu. 1940. 1933. 1947. 1941 (II izd. 1952. — KOMORNA: gudaĉki trio. Od 1950 proĉelnik muziĉkoga odjela Radio-Berlina.) bili razvrstani u razrede. a zatim dvora u Ansbachu. 1939. 1721 i Davide. sonatu za violinu i b. 4 concerta grossa. Paul A. violino. 1933. MGG. c passcggiati in 40 modi sopra un basso d'un balletto . 1958. 1955. V 1726). Rococo Suite za violu i orkestar. Zatim je uĉio klavir i violinu. 1935 (6 misa). 1949. XI 1755). Citkomilz. Zur Vorgeschichte einiger im theoretischen Werk Jean Philippe Rameaus behandelter Probleme der Harmonik. od 1954 vodio odjel za muziku u Ministarstvu kulture Njemaĉke DR. sa P. c. pjesme za glas i gudaĉki kvartet. // Sacrificio di Gefte. V. 11. 1948. Intermezzo Tunbridge Fair za vojnu muziku. 1933. 1962. — TEORETSKA: Prindples of Harmonic Analysis. 1956. LIT. Three Ceremonial Rites. 1699 preselio se u Beĉ. 1944. zborovi. Fabri i dr. Škole takva tipa ubrzo su osni vane i u drugim talijanskim gradovima. Schrekera. 25. Bertolino da Faenza. muzikolog i muziĉki kritiĉar (Beĉ. klavirski kvintet. 1955. Broder. 1966. —■ Kompozicije za orgulje. 1945 i dr. 1946. melodika koja naginje atonalnosti. 1946. talijanski p'lesaĉ i koreograf (Rim. 1963. Benvennuti (35 Arie di vari Autori del secolo XVII. Glavna obiljeţja Piskova stila su slobodno tretirana polifonija. G. et altri stromenti. S. gudaĉki kvartet. 1930. brojni ĉlanci u ameriĉkim i nje maĉkim publikacijama. 1958. P. Istodobno se bavio i muziĉkom publicistikom. Richard Wagner. arpa. PISKAĈI. 1932. New York 1952. kasnije A. Le Pazzie d1 arnore e delV inleresse. 1929 i 1948. X. 1965. gudaĉki sekstet. Death Valley Sonatina. — VOKALNA. kantate za 1 — -3 glasa i b. 1 9 3 7 . atonal nosti i dodekafonije. 1720. suita za obou i klavir. Maine. Nakon Prvoga svjetskog rata upisao se na Harvard University. 3 New England Sketches. Ber nacchi. 1659 ■—• Bologna. Concertino za klavir i komorni orkestar. O s a m s i mfo n i j a : I. Le Risa di Democrito. 1943. / Pastori al Prescpe. 1933. 20. 1942. INS TRU MENTALN A: Capri cci puerili variamenie composti. 1954. italicnischen und deutschen musiktheoretischen Schrifttum des 18. Pisk. preludij i fuga. X. A. 1921. 1955. Graun. 1922—34 vodio je muziĉki odjel Narodnoga sveuĉilišta u Beĉu. 1948. koncert za violinu u Es -duru (1959). Die Harmonielchre Jean-Philippe Rameaus. Schcrzi musicali (6 talijanskih kantata. u kojoj su uĉenici (A. Walter Piston. Rondo-Suile za violinu i klavir. sonata za flautu i klavir. 1951. simfonijski preludij. koju je završio 1916. varijacije za violonĉelo i orkestar. Walter Piston. Iste godine postao solist kazališta Scala u Milanu (od 1953 prvi plesaĉ). G. Lakme). Studirao u Beĉu kod F. 1686—1705 operni pjevaĉ u Italiji i Njemaĉkoj. Schonberga. LIT. Monarijem i G. suita za komorni orkestar. Bacha. Od 1963 intendant je Drţavne opere u Istoĉnom Berlinu. Studirao klavir i ĉembalo i polazio predavanja iz muzikologije na Univerzitetu u Breslauu. Baleti: Der grosse Regenmacher s recitatorom. 1667. D. Adlera. Fugue on a Victory Tune. Pistocchija u Ansbachu. XII' 1687 — Dresden. Orchestration. 1942. Stefanom. 1951 —62 profesor na University of Texas u Austinu i od 1963 na Washington University u St. 1947. — Baiet The Incredible Flutist. Boulanger. Josef -> Pišna. Njegovi su uĉenici bili J. 1935. 1936. 1682). 1721. Jahrhunderts. 1940. Slonimsky. gradski PISTOCCHI. 1959. D. 1947. 1944.— Klavirske kompozicije (sonata. za violu. Koncerti: 2 za violinu.: /. Handel-Festschrift. — E. 1686—95 PISTONI. 1944. za 2 klavira. 1939 i 1960. Kultivirao je izrazito »apsolutne« instrumentalne forme. sonatina za vi olinu i ĉembalo. Counterpoint. za orgulje. God. A. Louisu (Montana). c. Francesco Antonio Mamiliano Pistocchi. Epsteina. 1935. 1948. pastorala // Narcisa. 1 9 4 2 . arije. 1679 (II verzija pod naslovom Gli Amori fatali. sonata za violinu i klavir. DJELA: simfonija. se kao kompozitor isticao smislom za upotrebu polifonih sredstava i za motiviĉku razradbu. X. 1953. 1963. 1954. 1947. — Crkvena djela. tokata. passacaglia. B. 1925. Školovao se u Bologni. Fanfare fot the Fighting French. Kennan. Musikblatter des Anbruch (1920—28) i bio muziĉki kritiĉar u IViener Arbeiter-Zeitung (1921—34). DJELA. osobito u Napulju. Mario. Blech-blatterCortige.. G. violu i orgulje. 1797—98 boravio na dvoru u Berlinu. 1941. DJELA. LIT. — Ai. PISTON. 1922). God. J. 1943. solo . Tagliavini. 1932. Festschrift Richard Miinnich. zbor i orkestar: Die neue Stadt. Od 1712 violinist. Oko 1960 poĉeo se baviti i koreografijom . A Toccata of Galuppi za recitatora i orkestar. R. 1962. Shapero i dr. Monodrama Schattenseite. Paul Amadeus. Schering (DDT. 1935. Bavio se i vokalnom peda gogijom. per suonarsi nel clavicembalo. Die Stimme des Propheten. Nakon povratka u SAD predaje do 1959 na Harvard Uni-versity (od 1944 profesor). Jung. Symphonische Ouvertiire. Bulletin of the American Composers Alliance. Istiĉe se podjednako u klasiĉnom i su vremenom repertoaru. MQ. trio za violinu. rog i trombon. 1960 i VIII. duhaĉki kvartet. — DRAMSKA. U godišnjaku Jahrbuch der Deutschen Demokrati -schen Republik za 1955. H. 1927. 1699. partita za violinu. 1964. Simfonijeta. interludij za violu i klavir. VValter. Hughes). kla rinet i fagot. a od 1728 koncertni majstor dvorske kapele i dvorske opere u Dresdenu. sonata za klarinet i klavir. 1948. 1942.. 2 talijanska dueta. 1964. Nilacanta (Delibes. Za sole. 1956. 1943. God. 3 sonate za violinu i klavir.: H. Brojna Pistonova djela poštuju tradicionalne klasiĉne okvire. 1967. Bucolic Suite za gudaĉe. — DRAMSKA. Njemu u ĉast objavljena je spomenica Paul Amadeus Pisk. 1945. VII. 1967. duhaĉki kvintet. fantazija za klarinet i klavir. 1935. 1921). 1951 i 1962. 1959. Opere: // Leandro. 1 kompozicija s njemaĉkim tekstom i 2 s francuskim). pjevaĉki pedagog i kompozitor (Palermo. 1942. 1707. Obitelj se nekad zvala Pistone. Leipzig 1959. LIT. — IZDANJA: mise J . G. MGG. no moţda se najviše proĉuo po deskriptivno programnoj muzici za balet The Incredible Flutist. bio je 1937—51 profesor muzike na University of Redlands u Redlandsu (California). 1926. I I . 1931. predavao 1946—50 klavir. P.sonate za violonĉelo. Goss. 1700 i / Rivali generosi. Divertimento za 9 instrumenata. I 1933 —). 1943 i The Trail of Life s recitatorom. 1957. a solist od 1950. c. Music for Strings. 1924. Unser Rundfunk. na kojemu je 1924 promovirao. 1948). 1967 (3 mise) i 1969 (5 misa). a nastava se vršila po strogim metodiĉkim principima. Introduction and Rondo za flautu i klavir. violu i gitaru. STMW. Ballet Music za klavir i komorni orkestar. 1929. 1950. 1692. klavirski trio. 1936. 1961. 1959 i za klarinet. Musik in China. 1926). 1926. 1710 (sa C. Ricercare. 1932. 1944. — N. Najvaţniji njemaĉki violinski virtuoz u doba J. 1918. NOVA IZD. u e-molu (1954) i sonatu za violinu solo u a -molu (1953). Paul A. X. Music of the West Magazine. klavirski trio. 1918. Studirao na baletnoj školi Rimske opere gdje je ĉlan baletnog zbora od 1948. Problems of Inlo-nation in the Performance of Contemporary Music. Hans. 1957. God. 1935. Hellmesbergera i G. duhaĉki trio. Za 1 — 2 glasa i orkestar: Campanella-Kantate. Gesang vom Rundfunk. Gostovao u Engleskoj. II 1914 ■—). Composer Walter Piston.PISAREVIC — PISTONI utalica). njemaĉki pijanist. promovirao 1916. duo za violinu i violonĉelo. 1935. 26. Vrativši se iz zarobljeništva. kla rinet ili violonĉelo i klavir. 1945. 1949. a potjecala je iz Italije. Ĉarter. — KLAVIRSKA: sonatina. ameriĉki kompozitor (Rockland. PISTON nacionalnog stila (sinkopirani ritmovi). M. III. Bartoka). Torellija i F. Prclude and Allegro za orgulje i gudaĉe. Johann Georg Pisendel. Minelli. — Dvije sonate za violinu i b. 1950. suita za 4 klarineta. Liltle Woodwind Music za obou. 1937. studirao 1924—26 kompoziciju u Parizu kod N. F. Suite of American Folksongs za 24 instrumenta. — SPISI: Das Parodieverfahren in den Messen des Jacob Gallus (disertacija). 7 koncerata za violinu. 13.

Sciences historiques.82 PISTONI — PIU Teoretiĉari srednjega vijeka preuzeli su Pitagorino aku: odreĊivanje intervala. MGG. 81 : 64 = velika terca). Vogel. 1962. Recherches sur les sources de la legende de Pythagoras. Gaffurius. Reinecke. S. 1962. uz to i u crkvama Sant' linare (od 1686). Pariš 1926. Schmidt-Gorg. Giuseppe Ottavio Pitoni und seine . E. — B. pa muziĉki direktor British Broadcasting Company (1922 Njegova su djela romantiĉki obojena.). Levy. animato ţivahnije). Vues sur la France. W. Od 1677 do smrti kapelnik u ri crkvi San Marco u palaĉi Venezia. poput Olimpijskih svake ĉetvrte godine i imale su panhelenski karakter. Pariš 1952. njegov biograf G. a sloţeniji disonance (16 : 27 = velika seksta. LIT. 1943. Die Lehre vom Ethos in der griechischen Musik. Gl. Die Zahlengrundlagen der Musik.VII e sieclt De Gounod a Debussy. oko 700 psalama. a male terce 32 : 27 (294 centa). suivies d'ho a Richard Wagncr. — O. L'Opera italien au X. Grĉka muzika. a za malu tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od tri ĉiste kvarte (c-f-b-es1). A. Sciences religieuses. kao umirovljenik ţivio u Pragu. grĉki filozof (Samos . <-582 — Metapont. Postanak i nezna. Od pc nika u auletici poznat je i Midas iz Akragasa (na Pitijskim ma <. kc se odrţavala u ĉast boga Apolona u Delfima. X. LIT. F. Die Harmonielehre der Pythagoreer. A. K. Music and Letters. kako pokazuje tabela: velika terca mala terca Pitagorin sistem: 408 centa 294 centa Temperirana ugodba: 400 centa 300 centa Ĉista ugodba: 386 centa 316 centa PITT. gimnastiĉka i hipiĉka (u voţnji i jahanju). 1933. Ĉetvoroglasni kanon Io sono in allegria (jedino poznato Pit svjetovno djelo). Bindel. Jedan dio Pitonijevih crkvenih djela nastavlja trt Palestrine i njegove škole_. artikulaciju i interpretaciju da bi se pojaĉalo nj prvobitno znaĉenje (p. Od 1907 umjetniĉki di u Grand Opera Syndiicate. . u antiĉkoj Grĉkoj. 1925. — H. p. Leo. uvertira The Taming of the Shreto. — A. izraz koji se upotrebljava uz oznake za ti dinamiku. koncert za klarinet balada za violinu i orkestar. van der Waerden. 1945. P. 1923 —49 pr knjiţevnosti na Univerzitetu u Bordeauxu. Arhita. Oko -t-530 došao u Kroton (donja Italija) i tamo osnovao filozofsku i vjersko-politiĉku zajednicu. Pitijsku 1 LIT. Bcnnet. Pitagorin tonski sistem je netemperiran. Crkveni kapelnik u Monterotondu (1673). zajednica je ĉesto do lazila u ozbiljne sukobe s politiĉkim protivnicima.. ^ pedagog. X. Te je god in bjednik u auletici bio slavni antiĉki aulet Sakadas sa svoji. Harmonikale Deutung eines pythagoreischen Spruches. orguljaš. je bio najugledniji crkveni muziĉar svoga vremena u ] a po plodnosti mu moţda nema premca u cijeloj povijesti m Njegova muzika odraţava stilski razvoj ostvaren kroz dvi neracije. Kolk. stotine stavaka misnog propriuma i ĉasoslova litanije i SPISI: Guida armonica. Hucke. — M.. PITONI. ORKESTRALNA: simfonijeta. I 1938. p. nova revizija E. Studirao obou na Praškom konzervatoriju. PltJ (tal. p. oko ^-496). XI 1932). Missa Albana obj. Mnogo godina uĉitelj klavira u Moskvi. Abert. a od -< uvodi se na igrama i aulodija (pjevanje uz pratnju aulosa) i tika (solistiĉka svirka na aulosu. IV izd. Chaignet. Aggiunte alle regole di contrappunlo di Giulii Regole di Contrapuntoj Notizie de' contrappuntisti e compositori di musit anni 1000 fino al 1700. 1941. G. oko 200 Magnificai 200 moteta. Rheinberger). Barbcur. zborovi.: B. 1900. pjesme za glas i orkestar. F. P. II 1743). NOVA IZD. MGG.). Percy. G toĉka obredne sveĉanosti bio je Pitijski nomos u kojemu si kazivala Apolonova borba i pobjeda nad zmajem Pitonom. L. Bibliotheque de l'Ecole des hautes etudes. Une »bellc epoque« de la musiaue francaise. Zborski djeĉak u Rimu. 15. 1957. nije ništa napisao. . KMJB. I. 1946. 1957 Schumann. 1928. 1941. Giuseppe Ottavio. ĉeški pijanist i pedagog (Rtišo vice kraj Pfibrama. Orienlal Rhaps. piano tiše. no od <. premda je već Aristoksen ustanovio. oko 250 misa. Pitagorovski muziĉki teoretiĉari (Filolaj. — Isti. 1. Bibliotheque de l'Ecole des hautes ćtudes. Jednostavni razlomci predstavljali su konsonance ( 1 : 2 = oktava. od 1915 dirigent Beecham ' Company. X 1896).582 prireĊivale su se. gdje je 194 predavao i povijest muzike. i njegova škola utemeljili su grĉku nauku o muziĉkom -> etosu. M.. bez pjevanja). III izd. sveĉanosti i natje' umjetniĉka. L. VI 1826 — Prag. La Vie de Mozart. Robert Pitrou. — Balada Hohenlinden za muške glasove i orkestar. talijanski kompozitor ( 18. 1693 i Ilungariae triutnphus in Ouirinali. 1943. više). njegovi su uĉenici bili F. allegro brţe. Studirao na Konzervatoriju u Le (C. oni su u svoj univerzum ugradili i muziku te su brojevima oznaĉivali i svojstva tonova i odnose medu njima. Schubert. Leipzig 1899. PITAGOREJSKA TERCA. Wagner. Bartoka. Korepetitor. DJELA (o muzici): La Vic intericurc de Robert Schumann. Frank. The Resistance of the Pythagorean Tuning System. Pariš 1915. a izveden je s pomoću nizanja ĉistih kvinta. B. Zbog svoga društveno -elitnog stava. PIŠNA (Pischna). X. 19.490) za koga je Pindar spjevao svoju 12. a mala manja od istovrsnih terca u ĉistoj i temperiranoj ugodbi. simfonijski preludij Le Sang des crepuscules. Ĉudesni mandarin B. Prema Pitagori je. A (Gershzviniana. — J. DJELA KOMPOZICIJE. 0. L. — W. Pythagoras. je -> meno. im Archiv der Cappella Giulia. San Lorenzo in Lucina (od 1689). Hermes. Etudes sur la doctrine Pythagoricienne. Robert. 1962. Didim i Prolemej) nazvani su i kanonicima. Thoughts from Pythagoras. LIT. Festschrift J. Smatrajući da se u prirodi sve kr eće po zakonima broja (harmonija sfera). Malog Pišne (Maly cviĉeni. dakle. Pariš 1874. ĉije je djelovanje trajalo više stoljeća. Josef. Pythagoras (2 sv. 1900. 1906. Theorica musicae Milano 1492 novi morali bez pogovora pokoriti disciplini nalik na samostansku. engleski dirigent i kompozitor (Londi I 1870 — 23. DJELA. Wolff. P. Becker. Bardet. Scenska muzika. Jean-St Bach. 1 suita. stt kraće. AFMW. Ko. P. Scripta Mathematica. pa je tako i P. francuski muziĉki historiĉar (Pari IX 1879 — Bordeaux. Foggie. Rehberg) i tzv. i njegovi uĉenici razvili su svoj pogled na svijet. Kucharski.: J. Etude sur la litterature pythagoricienne. 1. Jadassohn) i na Muziĉkoj akademiji u Miin (J. Durante. Petra. PITROU. koje su se ĉla - P1TAC0RAS fe£ PYTACOJW Pitagorini akustiĉki pokusi. 1935. 1955. morao <~5O9 bjeţati iz Krotona i skloniti se u Metapont (do nja Italija). Bavio se i kompozicijom. Prokofjeva). 1951). 1695. Izgubljeni sin S. Chamier. u siju (1674) i Rietiju (1676). Vie intime. 1853). Door. Mušica d' oggi. u Lat (1708—19) i (od 1719) u Capella Giulia u crkvi sv. Euklid. Giuseppe Ottavio MGG. ali se njegovo uĉenje saĉuvalo u spisima uĉenika (pitagorovska škola postojala je do kraja Sr-lV st. 1693. 1961. zatim direktor British National Opera Company (1 24). pomoćni dirigent lista Covent Garden u Londonu. Prijevod: R. da je titrajni 1 meĊu tonovima velike terce 5 : 4 (ili 386 centi). Suprotno od p. U Pitagorinu sistemu odreĊivanja akustiĉnih odnosa meĊu tonovima intervala izraĉunava se frekvencija za veliku tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od ĉetiri ĉiste kvinte (c-g-d^-a^-e2). —J. Pasija po Mate šija po Luki. III 1657 — Rim. — H. frekvencija velike terce 81 : 64 (ili 408 centa). D. Musiciens romanligucs. Mareĉeka. — E. nasuprot više empiriĉki orijentiranim harmonicima oko Aristoksena. PITAGORA. ali pokazuje sve jaĉi utjecaj višezb koncertantnog stila na uštrb kontrapunktike. Chiti i dr. PITIJSKE IGRE. Delatte. Stuttgart 1950. 1 se ta himna u ĉast Apolona izvodila uz pratnju kitare. prema kojemu brojke najbolje izraţavaju bit svih stvari i pojmova. pa su i veliku i malu t ercu radi slo: oblika razlomaka u odnosu njihovih frekvencija smatrali za nance. strumentalnim Pitijskim nomosom (nazivan i auletiĉki m Kasnije je u muziĉko natjecanje uvedena i kitaristika.: M. — P. nik F. Feininger (Mon lilurgicae polychoralis. I. Bonn 1957. Muziĉka pra PITIJSKI NOMOS oblici. Autor je popularnih priruĉnika 60 Exercices progressifs pour piano (nova izd. 2 : 3 = kvinta. 1963. U njegovu je sistemu velika terca veća. Eratosten.: O. LIT. solo-pjesme.: A.: Missa in Nativitate Domini i Alissa pro Defunctis ( Proske (Aiusica divina. VI 1963). Vetter. Tiberti. 1955) i dr. Plato und die sogennanten Pythagoreer. Der pythische Apollonhymnus aitiologische Die Meisenheim a. Fruhgriechische Mathematik und Musiklehre. — E. — V. 3 : 4 = kvarta). Un grande maestro della scuola romana. // M01 parato. God. Percy Pitt of Covent Garden and the BBC. Oratoriji: San Ranicro. Halle 1923.

Ilde brando Pizzetti. 20. suita La Pisanella (prema scenskoj muzici za istoimenu dramu G. Sin i uĉenik Fri edricha Wilhelma. 1955. u A. L'Assassinio nella cattedrale. Brojni ĉlanci i studije u struĉnim mu ziĉkim i knjiţevnim ĉasopisima i u listovima. 1953 i dr. 1917 (prer. medu njima su M. Parać. 1908. Lo Straniero. izmeĊu na gona i zakona. 1904. II momento musicale italiano. — M. —• M. poĉevši od libreta za operu Debora e Jaele. DJELA. 1930. Don Bartolo (Rossini. 1928. RAM. u koju je unio neke arhaiĉke crte. 1913. pevaĉki pedagog i docent na Fakultetu muziĉke umetnosti. Sietz. 1936. koncert za. 2 klavira i udaraljke.). 1933. a kasnije solista (1959 —63 direktor. Pizzetti. Come vi piace (Shakespeare). 1822. La Rappresentazione di Santa Uliva. Parma 1932. — R. gdjekad je upadao u jednoliĉnost (tome se nisu mogli oteti ni ostali reformatori opere kojima je recitativ bio ishodište). Canto d' amore za muški zbor. izazivati duhovna oĉišćenja. B. a po tomu i muziĉka drama. Roma 1930. Musicisti contemporanei. PIZZETTI. koncert u C za violonĉelo. 10. Viottija. Da un autunno gid lontano. 1930 (takoĊer za orkestar). —■ La Rassegna musicale. Giehne. 1928. III !785 — Prag. Firenze 1943. Lirski i dramski elementi prepleću se u I. 1957. Pagano. a zatim u Parizu. II 1861 — Milano. dirigent i muziĉki pisac (Parma. 1931. Rinaldi. nekoliko ronda s varijacijama za klavir i orkestar. — M. Do 1823 ţivio u Beĉu.— H. zajedno sa F..: H. Kranz. 1938. Thalbergom. Heidelberg 1875. »L'oro« di Ildebrando Pizzetti. s kojim je koncertirao do 1806. I9 I3). uvertira. Johann Peter. Vaţnije uloge: Figaro i Bartolo (Mozart. Johann Peter. Preludio a un altro giorno. Parigi. 1918 —19. je svoje muziĉko -dramsko stvaranje povezao s D'Annunzijevim. 1914. Uz F. je rano poĉeo razmišljati o problemima opere kao muziĉke drame pa je uskoro došao do zakljuĉka da se oni ne mogu rije šiti ni grubostima veristiĉkih pokušaja ni Massenetovim skreta njem u sentimentalni lirizam. II 1788 — Baden-Baden. Don Pasquale (Donizetti). medu njima Tre liriche. Ildebrando Pizzetti. Le Fešte delle Panatenee. više solo -pjesama. 1904. Lhotka-Kalinski. PIZZI. 1921. Rinaldi. Ratka. S. 1922— 25 (izv. kao nekada u starih Grka. Friedrich Wilhelm (II). 1926 i 1931). C. Altri studi pizzettiani. talijanski kompozitor. Od 1924 bio je direktor Konzervatorija u Milanu. 1908. Bibiana. je jedan od najistaknutijih predstavnika velike obnove talijanske muzike na kazališnom i instrumentalnom podruĉju u prvim decenijima XX st. Milano 1946. 1943. dosad najtemeljitija monografija o ovom umjetniku). Pixis. Franzla i G. 1936. Musidsti contemporanei. Bolletino Bibliografico Musicale. 1914. 1932. II Pianoforte. Seviljski berberiri). Alvaro). juli 1920. Ildebrando Pizzetti. 1942. Studirao na konzervatorijima u Bergamu i Milanu (A. Castelnuovo-Tedesco. Sinfonia delfuoco per »Cabiria« di G. 1905. Ildebrando. 1884 —97 ţivio u Londonu. Uĉio na Muziĉkoj akademiji u Beogradu i diplomirao u klasi N. Castelnuovo-Tedesco. Opere: Almazinde. IX 1880— Rim. Damerini. — G. 1945. O. — G. 1933. Due liriche drammatiche napoletane. Altre cinque liriche. Frescobaldija. — M. — M. Mortari. La'nento za tenor i zbor. 1962. Intermezzi crnici. 1961 i Clitennestra. Kompoziciju uĉio na Konzervatoriju u Parmi (T. — Uredio zbornik Vincenzo Bellini. Brano di un commento ali' »Orseolo« di Pizzetti. U Beogradskoj operi od 1936. Tre composizioni corali za zbor. u zborniku Parma a Ildebrando Pizzetti. 1946). a zatim. ORKESTRALNA: simfonija u A-duru. sonata za violonĉelo i klavir. potrebu da se ljubavlju i dobrotom pristupi ljudskim patnjama. Damerini. novembar 1921 (broj posvećen Pizzettiju). Le Trachinie (Sofoklo). 28. Gavazzeni. 1910. 1911. rondo Les trois clochettes. Kao pijanist koncertirao na turnejama po Italiji. mart —april 1921. I. Provevši time je dinstveno stapanje tona i rijeĉi. Czernvjem i H . 1908 postao nastavnikom za harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Firenzi (1917 direktor). Ifigenia. 2 Poesie d'Ungaretti. Bastianelli. Pizzettiju je drama. Ildebrando Pizzetti e il dramma musicale italiano d' oggi. Ostvarajući muziĉku komponentu svoje muziĉko -dramske koncepcije. LIT. — Isti. Bellinija. a neke od tih kompozicija imaju i autobiografski prizvuk. P. 1925. klavirski kvartet. Sluţio se tekovinama suvremenoga muziĉkog jezika. je jedan od najdarovitijih muziĉkih pisaca. F. V. La Morgia. La Mušica italiana dell' Ottocento. u. Premda je pisao i instrumentalne kompozicije. '93^. Gavazzeni. — DRAMSKA. Introduzione ali' Agamennone di Eschilo za zbor i orkestar. 1922. Niccolb Paganini. Fondi. Mušica d' oggi. Canzone dei beni perduti. 1942 — 43. je drţao da treba izbjegavati »lirske oaze« koje zaustavljaju dramski tok radnje pa je izgradio vlastiti recitativni stil u kojemu prevladava silabiĉko tretiranje melodijske linije s jakim isticanjem ritmiĉkog elementa. ţivopisnim orkestralnim bojama slika prirodu (Concerto dell' Estate). Već su Pizzettijeve opere pokazale koliku vaţnost on pridaje zboru kao predstavniku kolektiva. Tre sonetti del Petrarca. D' Annunzio. XI 1940). 13. a 1936 je naslijedio O. 1922. Fra Gherardo. Nouvelle Revue d'Italie. tako u remek-djelima Debora e Jaele i Fra Gherardo. La Madre al figlio lontano. Engleskoj i dr. 1921. Firenze 1921. II. Prunieres. Ferrando (Verdi. — M. Njegov esej o Belliniju jamaĉno je jedan od najljepših napisanih o autoru Norme.PIVNIĈKI — PIZZI PIVNIĈKI. Tantum ergo. 1954. Ildebrando Pizzetti. 1958. P. Kirigin i I. kao balet). od Glucka do Wagnera i Debussvja. —M. pevaĉ. X 1917 —). klavir. 4 sonate za violinu i kl avir. Pizzetti. Emilio. Respighija kao profesor kompozicije na akademiji 5. 1930). Aus J. Cecilia u Rimu (1948—51 direktor). Canti del-la stagione alta za klavir i orkestar. ali umjerenije nego Casella ili Malipiero. Leipzig 1903. Friedrich AVilhelm. Figarova ţenidba). Verdi e Pizzetti. LaSacra rappresentazione di Abram e d' Isaac (F. Kao izvrstan poznavalac klasiĉne polifonije. 1940. »Debora e Jaele« di Ildebrando Pizzetti. Boris Godunov). dopo la morte. Zauberspruch. M. Gavazzeni. talijanski kompozitor (Verona. 83 PIXIS. La citta dannunziana a Ildebrando Pizzetti. —■ VOKALNA: kantata Vanitas vanitatum. Lisztom. Tre canti za violonĉelo (violinu) i klavir. Badische Biographien. pošto je tri godine bio kapelnik i direktor . P. / Pastori. koncertu za violinu. La Pisanella (D' Annunzio. Herzom). X. je zborne stranice u svojim operama ĉesto izgraĊivao na punoći i bogatstvu kontrapunktiĉ -kih linija. vrhunac u djelatnosti stvaralaĉkog ĉovjeĉjeg duha. 1810 postao profesor Konzervatorija i kazališni dirigent u Pragu. Roma 1919. Gani. Rondo veneziano. G. — M. II Valore della »Fedra« di D' Annunzio nel dramma di Ildebrando Pizzetti. F.) Ujedno koncertni pevaĉ. De profundis (7-gl. 1930 (kao posebna knjiga obj. B. — G. MQ. kla virski kvintet. God. Ildebrando Pizzetti. »Lo Straniero di Ildebrando Pizzetti. pijanist i kompozitor (Mannheim. 1932— 33. — KLAV1RSKA: sonata. Koreografska scena Rondo veneziano. Rossija. Debora e Jaele di Ildebrando Pizzetti. Gesammelte Blatter uber Musik. Concertino za klavir. pa su takve osobine znaĉajne i za njegove zborne kompozicije (npr. Veoma cijenjen pedagog. njegov je uĉenik bio J. 20. Brat Friedricha Wilhelma. koncert u es za harfu. Chopinom. Fedra. Ildebrando Pizzetti. klavirski trio.!-' Ultima caccia di Sant' Uberto za zbor i orkestar. 1924. 1943. LIT. Ouverture per una farsa tragica. njemaĉki violinist i diri gent (Mannheim. N. Danskoj. Nakon niza mladenaĉkih pokušaja. 1922. 1932. ORKESTRALNA: simfonija. 1936. Foglio d' album. DJELA. A. Firenze 1947. Opere: Cid. I. S bratom Johannom Peterom koncertirao 1794 —1806 na turnejama po Njemaĉkoj. Requiem za zbor a cappella) kojima u novijoj talijanskoj muzici pripada vrlo istaknuto mjesto. Pixis' Memoiren. Veracinija i madrigala Gesualda da Venosea. 1940 (broj posvećen Pizzettiju). Drama mora. Pimen (Musorgski. Ildebrando P izzetti e la sua mušica corale. 1949. 2. zajednice. 1. Oko 1845 povukao se u Baden-Baden. Concerto delV Estate. Cvejića. 1915. Torino 1934 (novo izd. 1958. Guida attraverso il poema e la mušica. u vjeĉnoj borbi izmeĊu osjećaja i duţnosti. D' Annunzija). Belcari). —• Firenze a Ilde brando Pizzetti. 1931. Gavazzeni. Tre studi su Pizzetti. XII 1874). — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. Rinaldi. 1929 (1931 izv. ali je ubrzo spoznao da će teško naći tuĊi tekst koji bi mu omogućio da do kraja provede svoj plan operne koncepcije. Trepreludisinfoniciper VEdipo Re di Sofocle. 24 duhaĉka instrumenta. 1932. Malipiera. 1948. X. 1932—33. prijevod 1951. Brojne instrumentalne kompozicije Pizzettijeve odaju ĉesto vokalni karakter. Pixisovo briljantno pijanistiĉko umijeće od razuje se u stilu njegovih brojnih klavirskih kompozicija. Righi). Mil. Milano 1928. — CRKVENA: Messa di Requiem za zbor a cappella. — G. 1951. gdje je uĉio kod J. sonata u F za violonĉelo i klavir. Rota pa hrvatski kompozitori I. Scenska muzika za dramska djela La Nave (G. God. Albrechtsbergera. Rusiji i Poljskoj. 1949 i // Campiello (Goldoni). Milano 1922. uĉio još kod J. As. gudaĉki kvinteti. God. — G. Torino 1928. 1836. Cantico di gloria za ţenski zbor. 1935. 1944. M. Gatti. oktobar 1940 (broj posvećen Pizzettiju)« •—■ Rassegna dorica. Saint-Cyr. — L. Parma 1932. Canti di ricordanza. bas (Srbobran. najprije ĉlan hora. — G. 1913. P. odraz ţivota u trajnoj punoći njegove istine. X 1842). — DRAMSKA. MGG. 2. Gavazzeni. Odgojio je velik broj uĉenika. Casellu i G. 12. 1914. U svojim najuspjelijim ostvarenjima. 6 klavirskih trija. Vanna Lupa. P. — L. New York 1945. — A. pisao sam sve svoje operne tekstove. — Instrumentirao kompozicije G. — KLAVIRSKA: 3 sonate. 22. Edipo e Colono (Sofoklo). Debora e Jaele. 1944. MGG. Evvena. Likovi su u njima ĉesto puni moralne snage i veliĉine. je pronašao naĉin kako da izbjegne srodnosti s recitativnim vlastitostima velikih reformatora opere. LaLunga notte di Medea (C. P. Busonija. U svojim nastojanjima P. L'Arte di Ildebrando Pizzetti e »Lo Straniero«. koje su posluţile kao scenska muzika za pastoralu Aminta T. u zborniku L' Italia e gli Italiani del Secolo XIX. 1951. 1916—18. 1940. 1960.: R. Orseolo. Pasquinija i M. Slavik. L'Oro. engl. sonata u A za violinu i klavir. —■ Medu talijanskim kompozitorima našeg stoljeća P. Nuova Rivista Musicale Italiana. Ildebrando Pizzetti poeta. Mušica e dramma. ■— M. 1920. La Figlia di lorio. — G. PIZZETTI njima tako da djeluju kao odraz umjetnikovih scenskih djela. P. Branko. 1933—34. Ave Maria. La fionda di Davide. Tassa. A. 1820. A. Trubadur). Como 1937. 1950. J. niz djela salonskog karaktera. nije uvijek postizavao uspjehe. Due canzoni corali za zbor. 1962. 1968. G. Gavazzeni. Tre sonetti tragici. Bazzini. p. Stoga je. Rinaldi. Filmska muzika. Castelnuovo-Tedesco. Convegno. 1829 i Spruch des Herzens. — Parma a Ilde brando Pizzetti. — A. Ponchielli). 1806—10 ţivio u Beĉu. — SPISI: La Mušica dei Greci. Priredio nova izdanja sonata za violinu i klavir F. Respighija. Tenebrae factae sunt. II 1968). 3. on je ipak preobrazio talijansku operu svojega vremena. 1914. Roma 1937. — R. 1965. 1906 i u D. 1914. Pilati. Hexameron (varijacije na koraĉnicu iz opere / Puritani V. 1947. U nekima P. — M. G. 1911. P. u The Book of Modem Composers D. 1931. — ■ KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Pixis. teţište je njegova stvaranja svakako bilo u muziĉkom kazalištu. Neko vrijeme predavao u tom zavodu povijest muzike. La Mušica di V. D' Annunzio). Bellini. Bergamo 1956. Milano 1958. 1950. sinteza uma i srca. // calzare d' argento. Agamennone (Eshil). »Fra Gherardo« di Ildebrando Pizzetti. J. Cagliostro. Ildebrando Pizzetti.

U njima je objavljena karakteristiĉna skupina pjesama koje uz neznatna proširenja i dopune ĉitava dva stoljeća ostale . zbirka jednoglasnih ili višeglasno obraĊenih napjeva razucita karaktera s instrumentalnom pratnjom ili bez nje. Liederbuch) koje su se u XV i XVI st. Psalmen. La Rosalba. OdreĊeniji oblici pjesme su npr. Jenjavai nacionalnih pok ubil /robum iciepore v prestaje objavljiv takvih zbornika. Ubrzo zatim izlaze sliĉne pjesmaric Erfurtu (Enchiridion. 1541J Babstsche Gesangbuch. od kojih je pr pod naslovom Eni Psalmi objavio Primoţ Trubar 1567 u Tubi genu. Berliner Gesangbuch J. Liederbuch der Anna von Koln (1525). Filmska muzika. Leisentritta (1567). Kas meĊutim. Cancionero musical de Elvas (oba s kompozicijama J. u Ravnu kod Ohrida. Donaueschinger Liederhandschrift. 1887 i 1889. F. 1928. Historijsko znaĉenje pjesmarica je veliko. H. Respighija u Rimu. -* Trodijelna pjesma). tuGie Chrusltlrebe 7iwJuuochmi kao je nešto dn ĉije. pince. st. Psalmen Davids. naysvetiye i nayveselye dni svi godischia sloxene i kako se u organe us' yednim glasom mogu spivi Atanazija Jurjevića (štampane 1635 Beĉu). Srodnost s trubadurskom umjetnošću oĉituju i zbornici španjolskih pje sama kao što su Cancionero musical de Palacio. 1536. a kas i u drugim zemlja zbornici duhoi pjesama pod r. Kun. Takve su pjesri riĉe Deutsche Evangelische Kirchen-Gesangbuch (1854). 1959. sonata za violinu i klavir. Mendelssohna. i dinom XVIII st. kao npr. 1526. Franckea (174 Tochter Sion H. DJELA. Izraz p. 1644. za protestante i za Ţidove. simfonijska pjesma // Poema delte Dolomiti. Gesangbuch. kojima je bila svojstvena ovakva tehnika sviranja. od tal. Psaltikija Stefana Srbina (vjerojatno XVI st. 1931. slovenske protestantske pjesmarice. Wiener Handschrift 2701. Evangelische Gesangbuch fiir die Schutzgebiete und das Auslo (1915) i druge. Psalmen.). U razdoblju klasike i osobito romai djela sabrana u pjesmarici poprimaju oblik solo-pjesme. Izraelu i Americi.Veći dio pjesama iz tih pjesmarica oĉ utjecaj Meistersingera ili njemaĉkoga narodnog pjevanja. 1925. A. je i naziv za odreĊen dvodijelni odnosno trodijelni muzi ĉki oblik {-> Dvodijelna pjesma. II 1544). sa svjetovnim napjevima gubi dotadašnje znaĉ Ona se pretvara u zbirku jednoglasnih ili rjeĊe višeglasnih kalnih kompozicija. Duhovne pjesma: novijega doba oĉituju teţnju za vraćanjem prvobitnom rep toaru pjesama i za stvaranjem jedinstvenoga zbornika crkva pjesama za katolike. Puschmanna. O. zatim (1932—37) muziĉki inspektor u Societd Italiana degli Autori ed Editori. PIZZINI. Kolmarer Liederhandschrift. Poĉeo se primjenjivati u vrijeme kad su instrumenti kao gitara i lutnja. 1545) i Leipzigu ( ehiridion. Har niae analogicae Cantorinum i Aiusae Sioniae. del Encine. pojavile u Njemaĉkoj. Singebuch A. Glogauer (Berliner) Liederbuch (oko 1460 ili 1480). tarantella 1923. Rostocker Liederbuch (oko 1460). grom većine pjesmarica.. Psalmen J. M. 1927. Strassbu: Gesangbuch. Aiissa solemnis. Wohlriechi Lebensruchte. plucked. Damerini. st. Chansonnier du Roi. staje tada ciklus : -pjesama. a medu potpi sanima nalaze se i imena istaknutih predstavnika francuske viteške umjetnosti (A. LIT. 15 je protestantska crkvena pjesmarica Geystliche gesangk Buchl koju je 1524 u VCittenbergu objavio Johann Walter. Lter. Gabridla. Ona moţe biti svjetovnoga karaktera (lir ska. obredna. Autori su im većim dijelom anonimni. Geistliche Gesangbuch J. ukljuĉuje uz narodnu pjesmu prvenstveno solo -pjesmu uz pratnju klavira. T. Strassburgu(7'ewWc/i Kirchcnc 1525. Najstariji su primjeri pjesmarica zbirke narodnih te truverskih i trubadur skih napjeva iz XIII i XIV st. naĉin sviranja na gudaĉkim instrumentima kod kojeg se ton umjesto povlaĉenjem gudala proizvodi tako da se ţice trzaju prstima. buch (1512). 2 sv. Ott's Li.). 1889. PIZZICATO (krat. To su i lanjski psaltir. Nezvgesangbiichlein. — Suita / Canli sereni za glas i klavir. diplomirao 1929 na Konzervatoriju u Bologni. de la Halle. P. njem. ĉitim imenima ( Geisti Lieder. A. 15. u Japanu. nestali iz orkestra. Studirao na Konzervatoriju u Rimu (C. Luthera. kasnijih crkvenih pjesmarica vaţnije su Geistliche Lieder . Tek pri deni nacionaliza prvoj polovini '. Dobici. DJELA. 1929. Vcjidctta. 1890. Medu prvima upotrijebio ga je C. zt duhovnih napjev. Donauesch Liederhandschrift (XV st. — Klavirska djela. 1906. sarabanda za gudaĉe. La Vanita e Vamorc. 1941. Vrlo agilan kao dirigent u domovini i drugim evropskim zemljama. — DRAMSKA. Scenska muzika. — CRKVENA I oratorij Death and Rcsurrcction. kasnije kao Herzensandschten. sonata za violonĉelo i klavir. trzati. PJESMA. Cantional J. U Rimu 1924—30 dirigent koncerata za odgoj studenata. Concierto para tres hernianas za gitaru. 1932. rukopisna Pavlins. muziĉke škole u Bergamu. — Sonata za klavir. buch (I 1534. 1 Leipziger Gesangbuch (1682). Editha. simfonijski triptih Al Piemonte. 22. prijate savjetnik M. Handela. Seelenmusik. klavirske kompozicije za djecu. jer su one ĉesto jedini saĉuvani izvori i dokumenti koji govore o muziĉkoj praksi pojedine epohe i stvaralaštvu anonimnih majstora. ukljuĉuje i ostvare nja umjetniĉke muzike i tvorevine narodnoga stvaralaštva. Ivania. engl. divertimento u obliku varijacija Grotte di Postumia. Carlo Alberto. borbena pjesma ili . 2. 1930. djeĉja. 1961. pjesmarica Valentina Voigta (sastavljena za magdebu rškoga kneza P. a zatim se usavršavao kod O. lenlust) ili pod latinskim naslovima (Paradisus musicus. Guillaume de Poitiers. Chansonnier de Saint Germain. Strapaese. N. 1644 ehiridion. Frevli: hausena (2 sv. PJESMARICA.solo-pjesma. Suite infantile. lijevom rukom i istodobno izvodio melodiju gudalom u desnoj ruci. P. talijanski kompozitor i dirigent (Rim. Requiem. von Sachsena) i neke druge zbirke Minnesangera i Meistersingera. Kirchengesa'nge S. kompozicije za violinu i klavir i dr. Psalmen L. namijenjena uglavnom širim slojevima ljubitelja muzike i zbog toga relativno jednostavnije strukture i s manjim tehniĉ kim zahtjevima za izvodioca. Gothaer Gesangbuch. 1895. pjesam Razvoj crki pjesmarice. 1704 i 1714). uvertira. Najpoznatija je klavirska zbirka Pjesme bez rijeĉi (Lieder ohne Worte) F. 1530. gdje je stekao popularnost svojim romancama. Schedelsches Lieder- . Pisni za naypoglavitiyc. Fiinfzig Geistliche Lieder . gezupft). 1666). The Bric-Brac-Will. 1899. uobiĉajio se u Njemaĉkoj naziv Gesangl ili Kirchengesangbuch.). 1941. Najpoznatije su Lochamer Liederbuch (oko 1450). Sabbathische . F. KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. MGG. 1926 i dr. Veoma su vrijedne zbirke svjetovnih pjesama (njem. plesna i dr. Osiandera (1586). P. nalazi u pjesm hriflus iejpone pogodan oblik z: renje i propagii umjetniĉke zborr terature. U uţem smislu naziv p. X. Paganini je prvi svirao p. Calvisiusa (15c Mainzer Cantulae (1605). pizzicare štipati. 1928. Jdillio. — Operna priĉa Dardanio. simfonijska freska In Tc. Carlo Alberto Pizzini. 3. Porsta (17c Vollstdndige Francksche Gesangbuch G. Susreće se i u operama R. Gebet und Kirchenubung. Himmlische Lieder. Chansonnier de VArsenal i Chansonnier Cangi. Kod nas se prve pjesmarice javljaju veoma rano. 1959. u širem smislu oznaĉuje i kraću kompoziciju za zbor a cappella ili uz pratnju klavira ili manjeg instrumentalnog sastava kao i djela za glas bez pratnje ili uz instrumentalnu pratnju. 1893. speravi. Keisera i G. Medu brojnim instrumentalnim minijaturama iz vremena romantike (kasnije i u oblasti salonske muzike) mnoge nose na slov p. — Crkvena muzika. anonimni rukopisni zbornik psalama pisan u X. 1. Scheina (1627).. Od 1938 namješten na Talijanskom r adiju (RAI). Lindenborna (1741) i dr. epska. Monteverdi u dramskom madrigalu Tancredi e Clorinda (1624). a prekc i cgrehe odeprjj: i kcic on tu naprednih ideji drţanih u tekstoi pjesama. Bertran de Born). Respighi). satiriĉna.: A. ili. Prva takva pjesmarica sastavljena po U2 na već postojeće ĉeške zbirke (npr. IV 1905 —). 1962. Deuts. od 1955 pomoćnik direktora za orkestre i zborove. vokalno djelo manjeg opsega. U doba refor ĉije sastavljaju s Njemaĉkoj.j 1524). — KOA1ORNA: sarabanda i fuga za gudaĉki kvartet.84 PIZZI — PJESMARICA buch (oko 1460). pa i oblike zabavne muzike. 1969. vratio se ponovno u London. ORKESTRALNA: simfonija u c-molu. Muzika za radio-igru i za televiziju. za katoliĉke p marice dodavao se ovim naslovima i pridjev katoliĉki). 1900. Munchencr Liederbuch (oko 1460). Jedino pjesmarice namijenjene kućn muziciranju pokazuju veću slobodu u izboru tekstova i napj {Praxis pietatis melica. Oznaka -> arco upućuje instrumentalistu da prekine izvoĊenje pizzicata i da nastavi svirati gudalom. Penalose i drugih majstora) i Cancionero de Uppsala. Oeglin's Li.Do-mine. pizz. Pysnicky duchovai. Othmayr Liederbuch (1549). a!i i duhovnog (narodne i umjetniĉke crkvene pjesme). Stranica iz Pavlinske pjesmariee. tj. 1930. franc. 1962. uskoro postaje s nim za zbirku isl cfafţc ucfielcmo \iherd\\oit\ ĉivo nar. 1501. Br. Iz istoga su razdoblja Jenaer Liederhandschrift. Opere: Guglielmo Ratdiff. p. Njegove su kompozicije programnog karaktera.

1943 — 55). X rukovet. J. su: F. Milićević. Vrlo aktivan bio je zbor Mdnnergesangverein u Sarajevu (1886) koji je izvodio oratorije. Chansonnier du Roi (2 sv. Ţita. novi otisak 1966). dirigenti J. K. Bajec i C. Ocglin's Liederbuch R. Danon. F. H.. U jeku pokreta z a nacionalnu samostalnost ona su postala ţarištima patriotizma probuĊenoga graĊanskog staleţa. Eitner i J. u Mostaru: Abrašević (dirigenti F. Wilhem 1835 u Parizu utemeljio muško pjevaĉko društvo. najstarije pjevaĉko društvo u Bosni. Smiljanić). Ruţić). Reinthaler (1948). Jeanroy (19097. Kad je 1905 osnovan Glavni radniĉki savez za Bosnu i Hercegovinu zapoĉelo je s djelovanjem u Sarajevu Radniĉko pje-vaĉkotamburaško društvo Proleter (dirigenti K. u Nevesinju Srpsko pevaĉko društvo Zastava. pojavljuje se i u graĊanskom društvu teţnja za skupnim vokalnim muziciranjem svjetovnog karaktera. Najpoznatiji medu njima djelovali su u Bostonu (od 1871). Liedertafel i Orpheon bili su uzori po kojima se proširio pjevaĉki pokret u Americi gdje su u drugoj polovici XIX st. Lexikon des deutschen Chorwesens. prireĊivao je velike pjevaĉke smotre (Liederfeste). Meyer i G. Radetić). Hladek i I. 1912. kantate. dirigenti B. —■ Jahrbucher des Deutschen Sangerbundes I — X. Schroder (u izdanju sveukupnih djela J. Lochamer Liederbuch (faksimil) K. Beck (1938). — R. 1783) koji se posvećuje engleskoj višeglasnoj pjesmi a cappella. Cancionero musical de los siglos XV y XVI F. L. Monchengladbach 1954 (II izd. Tjedni zborne muzike (Sangerivochen) odrţavali su se u razliĉitim gradovima. Louisu (1893). Mahrenholz. Salmen i J. Demetar) i Mladen Stojanović (dirigent S. koji je prije Prvoga svjetskog rata brojio više od 5500 društava s oko 190000 aktivnih ĉlanova. 85 posebna pjevaĉka društva koja dostiţu visoku razinu reproduk cije. kao npr. Umićević i J. Pariš 1910. Kotzschke. no sa širenjem pjevaĉkog pokreta društvima su poĉeli u sve većoj mjeri pristupati i muziĉki diletanti. Za razliku od ranijih stoljeća kada se zborno pjev anje njegovalo u krugu profesionalnih muziĉara u crkvama i na feudalnim dvorovima. i L. u maju 1944. Kade (Publikation alterer Praktischer und Theoretischer Musikvverke. Cancionero de Uppsala R. Schedelsches Liederbuch H. Schlesischer Sangerbund. a zatim i drugi gradovi sjeverne Njemaĉke. Jahrhundert. 3 radniĉka i dr. Radniĉki glazbeni zbor Sloboda i dr. U Banjoj Luci postojao je 1919 —21 radniĉki zbor. a umjetniĉki najzrelije Sloga u Banjoj Luci (1922. 1873 — 76). No. Bosna i Hercegovina. od 1963 u Essenu.: Chansonnier de Saint Germain (faksimil) obj. profesionalnih pjevaĉa i pjesnika. Marechal i G. Klapper (1936 — 37). po djelokrugu svoga nacionalnog i kulturnog rada. Enchiridion iz Leipziga (faksimil) H. Lott (1926). Dresden 1927 — F. u Zenici: Iskra. IV. Riĉtsch (DTO. politiĉko-nacionalni i kulturni ţi vot pojedinih gradova. Najistaknutija su u Sara jevu: Proleter (dirigenti C. u Banjoj Luci Hrvatsko pjevaĉko društvo Nada (1898) i Srpsko pevaĉko društvo Jedinstvo (1891. Klobuĉar). Teulsch Kirchenamt (faksimil) K. u Banja Luci: Pelagić (dirigent J. i Hrvatsko pjevaĉko društvo Majevica (1896). M. zbornik izabranih hrvatsko-slovenskih zborova. Ko. poĉeli nicati muški (kasnije i mješoviti) zborovi pod nazivom Apollo Club. izdvaja se Kolo. vrlo aktivno u svim manifestacijama radniĉkog sindikalnog pokreta. Mostaru. Waltera. Geschichte des deutschen Mannergesanges. Medu prva takva društva idu Noblemen's and Gentlemen's Catch Club (osnovano 1761 u Londonu). J. opere i operete. Nageli koji je 1810 osnovao u Zurichu muško pjevaĉko društvo s ciljem da njeguje narodnu pjesmu. O. Brooklvnu (1878). Rosenberg (1933). Vaso Miskin-Crni (dirigent I. Od slavenskih zemalja najdulju je zborsku tradiciju imala Rusija gdje je u XVIII st. 1913). Raynaud (1892). pa pod vodstvom struĉnih dirigenata dostiţu vi sok reproduktivni nivo. Odmah poslije OsloboĊenja mnoga su društva obnovila svoj rad. Mokranjac. NOVA IZD. Koepp (1953). prednjaĉila npudeopuan neeuecKaa Kanejijia God. Eitner.). Maier (Publikationen alterer Musik. Erk i O. 1949 po novno je osnovan Deutscher Sangerbund. Kade (Publikationen alterer Praktischer und Theo retischer Musikwerke. God. Etoens.. Banjoj Luci. u Travniku Hrvatsko pjevaĉko društvo Vlašić (1899). dirigenti K. u Prijedoru Srpsko pevaĉko društvo Vila (1888. — Isti. Basel 1962. Umićević i V. Unser Gesangbuch. Kozara). kao i zborske kompozicije bez instrumentalne pratnje. koju je 1894 izdalo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo u Zagrebu. Jenny. Rihtman). Mirić i M. a pojedine sveĉa nosti postaju politiĉko-nacionalne manifestacije. Barbieri (1890. Miiller (fotokopija. Travanj. K. Istovetni ciljevi društava izazvali su organiziranje regionalnih i gradskih saveza (npr. Runge (1896). D. te Cithara octochorda iz 1701. von der Hagen (Minnesinger. Liederbuch der Anna von Kb'ln W.: H. 2 jevrejska. Petrich. Hofmann (1914). Monographie universelle de l'Orpheon. novi otisak 1945). Prvi takav festival odrţan je 1865 u Dresdenu. no postepeno sve više na amaterskoj. Die Zukunft des Gesengbuches. Demetar) i Jevrejsko pjevaĉko društvo Lira (1900. O. Glogauer Liederbuch H. Sliĉno kao Liedertafel u Njemaĉkoj bio je organiziran ->■ Orpheon u Francuskoj. Aubry i A. Do 1941 bila su u Bosni i Hercegovini u svemu 73 organizirana pjevaĉka društva (34 srpska. 1955. u Livnu Srpsko pevaĉko društvo Sundeĉić i Hrvatsko pjevaĉko društvo Dinara. Das Evangelische Kirchengesangbuch. U okviru kulturno -prosvjetnih društava Gajret i Narodna uzdanica formirani su horovi u Sarajevu. — C. Geschichte des deutsch-schweizerischen evangelischen Gesangbuches im 16. LIT. nazvanoj -> glee. kojoj je autor vjerojatno Toma Kovaĉević. Zelter koji je s umjetniĉki obrazovanim ĉlanovima Pjevaĉke akademije (Singakademie) utemeljio 1809 u Berlinu društvo pod nazivom Liedertafel. pod kojim je nazivom G. I — III. P. Bay y Gay i I. — O. 1880). obuhvaća 18 pokra jinskih saveza sa oko 15 000 zborova. K. Wiener Handschrifi 2701. Pares. Pojava nacionalnih muziĉkih škola u ostalim slavenskim zemljama odrazila se osobito na podruĉju vokalne muzike pa su nakon praškog Hlahola (osnovanog 1831) nikla brojna pjevaĉka društva. M. U nizu zbirki zbornih kompozicija XIX st. 9 muslimanskih. Usporedno sa sve većim za nimanjem za narodnu pjesmu utemeljuju se u toku XIX st. student sko KUD Slobodan Princip Seljo ("dirigent M. Leipzig 1949. — Der Deutsche Sangerbund 1862 — 1912. Ruţić i B. Da non). Šaran. Milošević). Ameln (1925) te K. i L. u Bijeljini Srpsko pevaĉko društvo Srbadija (1895). . dirigent P. u Tuzli Srpsko pevaĉko društvo Njeguš (1886). a naroĉito aktivno po broju uspjelih turneja i velikih oratorijskih izvoĊenja. Bihaću i dr. Za Berlinom su se ubrzo poveli Leipzig (1815) i Frankfurt na Odri (1819). Escher i W. MGG. Babstsche Gesangbuch (faksimil) K. društva uĉestvuju na priredbama nacionalnog i vjerskog karaktera. Vidošića (1933—41) doseglo visok umjetniĉki stepen. Hrvatsko pjevaĉko društvo Trebević (1894. 1959). 1926 — 36 i od 1952 nadalje. Jiranek). ■— M. Šku. J. koji najviše njeguje komponiranje i izvoĊenje mu ziĉke forme -*■ catch. U Zenici. u drugoj polovini XVIII st. i osobito u XIX st. Chicagu (1872). Jun gić i C. u Bosanskoj Gradiški Srpsko pevaĉko društvo Branko. Muziĉka umjetnost u Bosni i Hercegovini javlja se relativno kasno i to najprije putem pjevaĉkih društava koja za austro-ugarske okupacije (1878—1918) nisu bila samo kulturno-umjetniĉke ustanove nego i mjesta na kojima je strujao društveni. II izd. a redovite smotre (Concours Orpheonigues) odrţavale su se od 1849. faksimil i transkripcija) J. B. Angles (1947 — 51). Ameln (1929. u Sarajevu: Savez grafiĉkih radnika. 1901. u evropskim zemljama niĉu pjevaĉka društva koja preuzimaju vaţnu ulogu u muziĉkom ţivotu te utjeĉu na razvoj muziĉkoga stvaralaštva na tom podruĉju.: H. Ona su se uskoro asimilirala s društvima iz sjevernih krajeva. osobito do 1914. IV. a 1927 osnovan je zbor Pelagić. Ringmann i J. Prvi festival organiziran je 1951 u Mainzu. Chansonnier de V Arsenal (faksimil i transkripcija) P. Za vrijeme Narodnooslobodilaĉke borbe ekipe za kulturno -umjetniĉki rad pri vojnim jedi nicama NOV organizirale su 1942 —45 horove i druge muziĉke sekcije na osloboĊenom teritoriju. 1896) te Fr. izvoĊena i veća zborska djela ( S. Holz i E. U poĉetku su se ĉlanovi regrutirali iz redova kompozitora. Poslije Prvoga svjetskog rata obnovljena društva idu u prvom redu za umjetniĉkim ciljevima. U tom je sa vezu 1910 bilo uĉlanjeno oko 2200 društava s više od 60000 pjevaĉa. i Glee Club (London. Tome je vjerojatno pridonio i H. G. Bernouilli (2 sv. u Vi sokom Srpsko pevaĉko društvo Milutinović (1897). Cincinnatiju (1882) i St. Od muslimanskih društava najstarije je bilo Jedinstvo u Derventi. faksimil i transkripcija) J. Kassel 1950. Jungić i O. Gesangbuch. Društva takva karaktera proširila su se zatim u juţnoj Njemaĉkoj (ĉesto pod nazivom Liederkranz). U prvom periodu rada. 1838). Chansonnier Cange (2 sv. Drvaru i drugdje radniĉki su domovi bili centri kulturno -prosvjetnog rada meĊu radnicima u kojima su povremeno djelovale pjevaĉke i tamburaške sekcije. Tuzli.PJESMARICA — PJEVAĈKA DRUŠTVA pjesmarica nastala oko 1644. Plecitv) i dr. P. Pope (1944). Beck (1927)^ Jenaer Liederhandschrift obj. H. PJEVAĈKA DRUŠTVA. dirigenti Lj. L. 1924. 1878) i O. do 1914. — Geystlicke Gesangk Buchleyn obj. u Mostaru Srpsko pevaĉko društvo Gusle (1888). U Bosni i Hercegovini djelovalo je nakon OsloboĊenja oko 120 kulturno-umjetniĉkih društava po gradovima i industrijskim naseljima i oko 350 po selima. Sohngen. G. 1960). T. B. najznaĉajnije društvo u BiH. Poticaj za osnivanje muških pjevaĉkih zborova u Njemaĉkoj dao je K. Rihtman).. 21 hrvat sko. Ott's Liederbuch R. 1802 osnovano je Petrogradsko filharmonijsko društvo koje je u svom sastavu imalo i zbor te je redovito izvodilo djela velikih vokalno-instrumentalnih formi. LIT. Treba spomenuti da su na koncertu u Drvaru. Mitjana. Glavni organizatori bili su kompozitori Nikola Hercigonja i Oskar Danon. U poĉetku uglavnom na profesionalnoj bazi. Homen). istodobno osnovano je više novih radniĉkih kulturno -umjetniĉkih društava koja meĊu ostalim sekcijama imaju i pje vaĉku. B. Berliner Sangerbund) koji su se kasnije ujedinili u jedinstveni Deutscher Sangerbund. Prvo austrijsko pjevaĉko društvo Wiener Mdnnergesangverein osnovano je 1843 u Beĉu. dirigenti D. A. Rihtman. U Sarajevu su djelovali Srpsko pevaĉko društvo Sloga (osnovano 1888. Savez. i U JUGOSLAVIJI. Radniĉka muziĉka društva organizirala su se i po strukama. Cancionero musical de Palacio H. koje je pod vodstvom dirigenta T. Kolmarer Liederhandschrift i Donaueschinger Liederhandschrift obj.

dok su druga. naime posljedica romantiĉar skih tendencija u našoj sredini. je pred Prvi svjetski rat bilo blizu stotinu. njegovala traĉ izvornog narodnog kolektivnog muziciranja. VoloĊa i Zivko Dţuver u Pljevljima. Osim toga Kolo je bilo medu utemeljiti Hrvatskog pjevaĉkog saveza. Djelatnost društva nastavilo je nakon OsloboĊenja KUD Stanko Dragojević u ĉijem su sastavu mješoviti hor i sekcija na rodne muzike. Hor se afirmisao u domovini i u inostranstvu. oduševljene idejom ilirizma u toj aktivnosti. pjevaĉka društva u Hrvatskoj poĉinju se osnivati oko sredine XIX st. a Lisinski Juţnoslavenskoga. °d 1883 Hrvatsko obrtniĉko-raa pjevaĉko društvo Sloboda) i Hrvatsko tipografsko pjevaĉko dr Sloga (1874). Pozajić i dr. U periodu od 1936 do 1941 radilo je i studentsko društvo Samopomoć sa horskom.86 PJEVAĈKA DRUŠTVA Za razvoj zborskog muziciranja u Hrvatskoj od posebn znaĉenja bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo. pa osnivanje pjevaĉkih društava poĉinje tek potkraj šestog decenija prošloga stoljeća. dramskom i recitator skom sekcijom. Visokim dorr zborske reprodukcije. koji okuplja blizu stotinu pjevaĉkih zborova i koji je posebnu manifestaciju zborskog amaterskog muziciranja meljio godišnji Festival pjevaĉkih društava (1968—72 u Petr od 1973 u Zadru). dramskom i recitatorskom sekcijom. Prvo pjevaĉko društvo na teritoriji današnje Crne Gore bilo je -> Jedinstvo. Mirić. Poslije Drugoga svjetskog rata uzelo je ime narodnog heroja Radoja Dakića. U drugoj polovini XIX v. osnovan 1947 u Sarajevu ("dirigenti T. G. Aktivna ne samo u centrima nego i u manjim mjestima. već u posljednjoj ĉetvrtini prošlog stoljeća ja se u Hrvatskoj i prva radniĉka pjevaĉka društva. Neka od njih njegovala su zborsko mu ranje na tradicionalan naĉin. a posebno teţnje hrvatskog graĊan stva da u svojim redovima stvori uvjete za muziĉku djelatnost kao jednog od ĉimbenika buĊenj a i razvijanja nacionalne svijesti. Poslije OsloboĊenja donekle je izmijenjeno organiziranje : terskog zborskog muziciranja. God. orkestarskom. dugu tradiciju ij i društva u selima. kojega su ostvarenja bila na vis umjetniĉkom nivou. Muziĉka škola društva radila je 1937 —41. koji su se 1930 ujedinili pod naz Mladost-Balkan i ušli u red naših najistaknutijih zborova. Cetinjska ĉitaonica (1868) osnovala je 1871 Pjevaĉko društvo koje je kasnije izraslo u Cetinjsko crkveno pjevaĉko društvo (od 1908 pod imenom Njegcš). MeĊu pjevaĉkim društvima specifiĉne programske oriji ĉije u razdoblju izmeĊu dva rata posebno su mjesto zauz zborovi Glazbeno društvo intelektualaca (GDI. U Zagrel su pjevaĉki zbor Zagrebaĉkog radniĉkog društva za podup. Od 1926 u okviru društva radila je muziĉka škola pod vodstvom Bogoslava Šule. Jadranska vila na Sušaku. Crna Gora. 1862 pod nazivom Vijenac obnovljena je djelatnost Narodnoga ilirskog skladnoglasja društva (osnovano 1839) koje je razvilo znatnu aktivn ost. i postoje. zapoĉet u ĉetvrtom deceniju. pa su u svoje programe mogla uvrštavati vrijedna ostvarenja zborske literature. 1880 osnovano je Podgoriĉko pjevaĉko društvo koje je u svom sastavu imalo grupu pjevaĉa. Danas u Crnoj Gori djeluje oko 40 kulturno-umjetniĉkih društava u većim mjestima i oko 300 društava u selima. a u n< vrijeme na organiziranju i promic anju zborskog pjevaĉkog a terizma radi Odbor za muziĉku kulturu Prosvjetnog sabora vatske. ali broj društava koja njeguju samo pjevanje relat je malen. formirana izriĉito radi njegovanja amaterskog zborskog pjevanja. Najistaknutiji reprezentant poslijeratnog . L u Sisku. štampanjem muzikalija i poticanjem stvaralaštva je od 1862 do 1947 bilo jedan od najznaĉajnijih ĉimbenike ziĉkog ţivota Zagreba i ĉitave Hrvatske. Budo Tomović u Titogradu. doduše. pokretaĉ i nosilac muziĉke i kazališne aktivnosti u Karlovcu. 1874. No. osvojivši visoke nagrade na raznim takmiĉenjima. Njihovo djelovanje znaĉi svojevrsni nastavak već postojeće tradicije zbornog muziciranja. 1919—4. God. God. Temelje omladinskim pjevaĉkim društvima postavili su dost (1900) i Balkan (1903). U nekim mjes postoje i zborovi drugih narodnosti. a njegovu je tradiciju nastavilo KUD Abrašević. kc dvadesetih i tridesetih godina XX st. Društvo je djelovalo pod uticajem Komunistiĉke partije. Šireći zanimanje za vokalnu i vokalno -instrumentalnu muziku ona su svojim djelovanjem pridonijela izgraĊiva nju muziĉke kulture sredine u kojoj su djelovala. Kr. (1886). Kolo benik) ili Jeka Primorja (Rijeka). Istodobno pjevaĉka se društva pojavljuju i u drugim gradovima. a u Varaţdinu Radniĉko pjevaĉko društvo V. Zvonimir u Splitu ( 1921 otvorilo muziĉku školu). kada je osnovano Prvo podgoriĉko pje vaĉko društvo Branko sa muškim i mješovitim horom. a od 1908 i tamburaški orkestar. Mvić. Kao samostaln a udruţenja. skog muziciranja omladine postao je zbor KUD Joţa Via (osnovan 1945) koji je dosegao razinu vrhunskog zborskog lektiva. pjevaĉkih društava u drugim gradovima znaĉajna s u bila . je radniĉkim pjevaĉkim zborovima uz kulturno-prosvjetnu latnost bila namijenjena i izrazito politiĉko -propagandna u U koordinaciji s Radniĉkom kulturno -prosvjetnom zajedni ti su zborovi djelovali u okviru strukovnih sindikata. osnovano je više pjevaĉkih društava i zborskih sekcija u kulturno -prosvjetnim društvima. Djelatnost društva bila je obu stavljena za vrijeme okupacije. i naobrazbu (utemeljen 1873. Uz to Kolo je bilo matica zborskog pjevanja. tambu raškim i salonskim gudaĉkim orkestrom. Muslimansko društvo Napredak djelovalo je od 1921 sa muškim horom i tamburaškim orkestrom koje je vodio Said Mujadţević. Pojava pjevaĉkih društava bila je. koji odmah postaje najvaţnijim središtem zbornog pjevanja u Hr vatskoj. 1927 ono je promijenilo naziv u KPD Gajret koje je bilo aktivno do Drugoga svjetskog rata. Ovo je društvo prekinulo radom 1892. pjevaĉka su društva ĉitavo stoljeće vršila znaĉajnu kulturnoumjet niĉku misiju. Danas pored mješovitog hora i dramske sekcije društvo ima i dţez -orkestar. N prestanka rada (1947) njihovu je tradiciju nastavio Akadi zbor KUD studenata Zagrebaĉkog sveuĉilišta Ivan Goran Ko (osnovan 1948). Aktivnost Hrvatskoga pjevaĉkog saveza nakon OsloboĊ nastavio je Savez kulturno-prosvjetnih društava Hrvatske ( nije Savez muziĉkih društava i organizacija Hrvatske). Društvo je od 1866 imalo i mali orkestar. Posljednjih decenija >S poĉetkom XX st. posebno ona osni unutar ogranaka Seljaĉke sloge i Prosvjete. Aioša Pijade. Pjevaĉki zborovi. koje je uz muški hor i gudaĉki kvintet imalo još dramsku i recitatorsku sekciju. os je vaţno bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Lisinski (1910). U toku NOB postojale su pri štabovima kulturne ekipe iz kojih su se poslije OsloboĊenja razvila kulturno -umjetniĉka druš tva. osobito pred Drugi svjetski rat. M. Marić. Zagrebaĉki madrigalisti (1930—41). Amatersko zborno muziciranje postalo je dio umjetr aktivnosti kulturno-umjetniĉkih društava u kojima je pje \ zbor samo jedna od sekcija. Ostvarilo je niz turneja po zemlji. soliste narodnih pje sama. Vila u Varaţdinu (1875). Uza nj vaţno je pje društvo Lipa (1876) koje uz kraće prekide djeluje i dana. U pogledu kvantitete i postignutih rezultata sve do kraja goga svjetskog rata u zborskom muziciranju vodila su grad društva. J. MeĊu društvima što su ih osi disidenti iz Kola {Hrvatsko tipografs ko pjevaĉko društvo . odnosno od onih koji i sada dj« kao Vinko Jedut. jedi najznaĉajnijih jugoslavenskih amaterskih pjevaĉkih društa razdoblju izmeĊu dva rata. Hrvatska. Niko Rolović u Baru i druga.). To objašnjava angaţiranje omladine. obuhvativši takoĊer i pouĉa vanje u muzici. U Nikšiću je 1898 osnovano Pjevaĉko društvo Zahumlje koje je pored hora imalo i dramsku sekciju. Uporedo s razvojem radniĉkog pokreta u Hrvatskoj ] ĉavao se broj takvih društava. Takvi zborovi. Ivan Filipović (Zagreb). izvedbama velikih vokalno-instrumen djela. 1930). u Kriţevcima (1863). u prvom redu u Zagrebu. horovoda je bio Franjo Vimer. Jeka u S boru (1874). Medu takvima najstarije je Društvo karlovaĉkih pjevaĉa. Gundulić u Dubrovniku (i Zoranić u Zadru (1908. samo što su motivi njihova osnivanja bili drukĉiji. Proces. . Osim pjevaĉkih društava u gradovima. TJ "^ Za razvoj novije horske muzike u Bosni i Hercegovini va ţan je Radio -hor. 1918—26 djelovalo je u Podgorici Radniĉko pjevaĉko društvo sa muškim horom i gudaĉkim kvintetom koje je vodio Luka Krcunović. odmah osnovalo muziĉku školu). broj pjevaĉkih društava naglo je rasao. To osobito vrijedi za ona društva koja su dosegla zamjernu razinu zborskog reproduktivnog umijeća. medu kojima si već navedene istaknutije mjesto zauzimali Pavao Markov. na neko su vrijeme zaustavile nepovoljne politiĉke prilike (Bachov apsolu tizam). Od 1921 dirigent je bio Aleksa Ivanović koji je znatno proširo repertoar. A. uz veća vokalno-instru talna djela izvodilo i opere i operete. Sloga u Vinkovcima (1872). Vaţan centar zborskog pjevanja bio je Osijek gdje je: utemeljeno Osjeĉko pjevaĉko društvo (kasnije Kuhaĉ). osnovano 1858 (od 1868 Prvo hrvatsko pjevaĉko društvo Zora). Mijat Mašković u Kolašinu. štampanje muzikalija i dr. pjevaĉki zborovi Hrvatskoga trgovaĉkog društva M 1884 i Hrvatskoga kulturnog društva Napredak. koje je uz prekid za Prvoga svjetskog rata djelovalo do 1941. Medu njima se muziĉkom aktivnošću istiĉu Njegoš na Cetinju. v. mali mandolinski orkestar i dramsku sekciju. Nikola Đurković u Kotoru. nastavljaju tradiciju zbo djelatnosti u suvremenim društvenim uvjetima. Vladimir Nazor (Zagreb). osnovano 1839 u Kotoru.

Šivic. Tada poĉinju na »besedama« manji muški ansambli izvoditi teh niĉki skromne slovenske (i slavenske) kompozicije nacionalnog sadrţaja. U isto je doba u Ljubljani os novan (muški) Akademski pevski zbor (1926 —41. Poposki i S. koji nastupaju i pod vodstvom stranih dirigenata. urednik S. Ciril Vertaĉnik). Skalovski) ĉiji ĉlanovi. a od 1973 meĊunarodno. od kojih je prvu (u povodu 100. Medu najpoznatije idu Moški zbor DPD Slava Klavora u Mariboru (1948. Lk. Kumar) i revija »Grlica«. od 1962 L. Njihovu tradiciju nastavili su poslije Drugoga svjetskog rata »Naši zbori« (1946 —). Bole. Sa negovanjem srpske vokalne muziĉke umetnosti otpoĉeo je J. B. God. Hrisik i M. poĉinje 1921 Pevska zveza izda- 87 vati reviju »Pevec«. Gradsko crkveno pevaĉko društvo u Tetovu (1908) i školske i crkvene horove u Bitoli. Šijaĉki). gotovo iskljuĉivo bio pod njemaĉkim utjecajem. 1944 osnovan je u Koĉevskom Rogu Partizanski invalidski pevski zbor koji kao Partizanski pevski zbor djeluje još i danas te ide u autentiĉne interprete partizanskih pjesama (dirigenti K. u Štipu Jedinstvo (1924). M. Srbija. Loparnik. Gajdov) i pevaĉko društvo Jeka sa Vardara (1929). Škoberne. dirigent A. Za vreme okupacije 1941—44 neka društva produţavaju rad. Medu njima se posebno istiĉu Slovenski oktet (1951. Najvaţniji ansambl. Kuhar. Kumar). Šuligoj) za koji su pisali djela mnogi ju goslavenski kompozitori. koji se na poticaj Glasbene matice već 1894 ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih društev. Komorni moški zbor u Celju (1949. P. dirigenti A. Novi polet u razdoblju nakon Bachova apsolutizma daju zborovima ĉitalnice. M. Za vreme prve vladavine kneza Mihaila postojao je i na njegovom dvoru krug pevaĉa koje je u horskom pevanju poduĉavao Nikola Đurković. Tako je 1894 osnovana u Velesu (Tit ov Veles) Radniĉko -prosvetna ĉitaonica koja je imala i muziĉku sekciju. ĉiji je zbor dirigent J. osnovanoj 1920. S. koji se osobito kao interpret slovenskih narodnih pjesama proslavio u mnogim evropskim. Grebenarov). Gobec. koji je stekao i evropski ugled. Prilepu. osnovan 1944 u logoru Gravina kraj Barija. dirigent S. osobito na os loboĊenom teritoriju. Medu njima se naroĉito istiĉu u Skopju Koĉo Racin (1945. Biennalske republiĉke smotre omladinskih zborova odrţavaju se od 1968 u Zagorju ob Savi. prvi organizirani oblici slovenskog zbornog pjevanja susreću se u 1848. Zbor Glasbene matice izvodi takoĊer i vokalno -instrumentalnu literaturu. Mokranjac (1922. dir igenti R. suvremeno organiziran zbor bila je Lira u Kamniku (1882) koji djeluje još i danas. osim 1929 — 32 vodio ga je F. koji je u XIX st. veći nom radnici i napredni omladinci. revijalna zbirka »Grlica« (1933 —35. dirigenti S. Munih). God. J. i Oktet Gallus (1966. Za narodnooslobodilaĉke borbe osnovan je. Visoki umjetniĉki domet medu njima postigao je samo Pevski zbor Jugoslovanske armade Srećko Kosovel (dirigent R. Prvi samostalan. Rajšter. (pjevaĉka škola u Ribnici postojala je vjerojatno još prije 1407) i zbora Filharmonijskog društva u Ljubljani. Bole. D. Korošec. a drugdje ĉesto sastavljeni prigodice. Kumanovo. L. a najvaţniji su tada zborovi u Ljubljani (1861—90). Skopje. 1891 utemeljen je u Ljubljani Zbor Glasbene matice. Od manjinskih kulturno-umetniĉkih društava veoma su aktivna tursko Jeni Jol i albansko Emin Duraku. S. R. Milan Pertot. azijskim i ameriĉkim zemljama. ima veliku tradiciju. J. a osnivaju se i nova. Vodušek. Joţe Gregorc. Šurbek). Tako uz redovite edicije Glasbene Matice i revije koje se brinu i za zborsku muziku (»Cerkveni glasbenik«. kojih tradicija seţe do u XV st. Jevrejsko pevaĉko društvo (1930. Štip i drugi gradovi. izvodeći renesansna i suvremena djela (dirigenti R. i to u Ljubljani pod okriljem Slovenskoga društva. Pahcr. Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1934) i Gusla (1936). Skalovski i T. oso bito u školama. Švi carska). »Novi akordi«. Francuska. u Bitoli Stif Naumov (1945. koja izlazi u Ljubljani od 1953. 1900 osnovano je u Gorici Pevsko in glasbeno društvo kao podruţnica Glasbene matice. naroĉito 1934—40 kada je u nizu koncerata prikazao razvoj slovenske vokalne muzike od narodnih pjesama do »Novih akorda«. . Kuhar. Masovnost om ladinskog zbornog pjevanja dokazuju brojne smotre. Šivic. koji je do 1946. kada je prestao s radom. Vodušek. Pjevaĉki ansambl i i nadalje sudjeluju na »besedama« i kazališnim predstavama. Pod vodstvom M. Marolt) koji se istakao stilski zaokruţeni m programima. Poslije Drugoga svjetskog rata osnovani su Mladinski zbor Slovenske filharmonije (1948—51. Poljska. dirigenti J. dirigent S. Orce Nikolov i akademski Mirĉe Acev. Nakon Prvoga svjetskog rata obnovljenom zboru Glasbene matice u Ljubljani pridruţuju se zborovi Glasbenih matica u drugim gradovima (Maribor. u uskoj vezi sa poĉecima socijalistiĉkog pokreta u Makedoniji. Dragomanski. niz zborova koji su većinom bili kratka vijeka. Zbor je 1926 zbog politiĉkog terora morao obustaviti djelovanje. Nikolovski) koji se razvio u jedan od najboljih makedonskih horova. a ĉlanovi se ponegdje uĉe u vlastitim pjevaĉkim školama. u Bitoli Mokranjac (1922) i Kajmakĉalan (1924). Na Hubadov se poticaj 1922 liberalno orijentirana pjevaĉka društva ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih zborov (kasnije Hubadova ţupa u Kranjskoj i Ipavĉeva ţupa u Štajerskoj). oba u Skopju. P. Šuligoj). dirigent B. J. V. u Prilepu Crkveno pevaĉko društvo (1922) i Gradsko pevaĉko društvo (1924). Od pevaĉkih društava iz tog vremena treba spomenuti Vardar u Skopju (osnovan 1907). Joţe Gregorc). »Glasbena zora«. Prelovec) »Zbore« (1925—34) koji su objavljivanjem novih djela veoma pozitivno djelovali na razvoj slovenske zborske muzike. Celje. Bole. stekao visoka priznanja u zemlji i inozemstvu (Bugarska. umjetniĉki vode J. U razdoblju poslije Drugoga svjetskog rata veoma se raširilo djelovanje amaterskih zborova ujedinjenih u Zvezi kulturno-prosvetnih organizacij Slovenije. urednik S. Trstu (1861 —) i Mariboru (1861 —1914). Sve veći zahtjevi i diferencijacija zahtjevaju nove aktivno sti. Široki repertoar i tehniĉka dovršenost ovih zborova. R. Grebenarov). Novo Mesto).'—Posebnu vrstu slovenskog zborskog pjevanja predstavljaju muški okteti. Munih i B. umjetniĉki vode B. »Nova muzika). Gajdov i T. Slovenija. Lipar). Prilep. Prva makedonska kulturno-prosvetna i umetniĉka društva javljaju se potkraj XIX v. u Tetovu Ujo Smok (1946. Munih) koji 60tih godina dobiva najviša priznanja u domovini i inozem stvu (Italija. Belgija. u Kumanovu Panĉe Pešev. Gobec). društvo su vodili dirigenti S. a pjevaĉko društvo Ljubljanski zvon (dirigent Z. dirigenti M. kad nastupa stagnacija u njihovom radu. Njega je 1945 naslijedio mješoviti APZ Tone Tomšiĉ. dirigent S. Njegovanje omladinske zborske kulture u Sloveniji. U Tetovu Biniĉki (1922). u Prilepu Gradski pevaĉki hor i dr. Mladinski zbor RTV Ljubljana (1957. Lebiĉ. ali je njegovim smjernicama pošlo već 1925 u Ljubljani Društvo uĉiteljev glasbe s Uĉiteljskim pevskim zborom (od 1936 U PZ Emil Adamiĉ) koji je njegovao suvremeni zborski repertoar. U Skopju bivši ĉlanovi horova Vardar i Mokranjac osnivaju pevaĉko društvo Boris Drangov (dirigent T. a velik uspjeh postiţe 1896 u Beĉu. Fabijan) i Mladinski pevski zbor mesta Maribor (1964. Z. Zborovi su se u okviru ĉitalnica odrţali sve do tridesetih godina XX st. bio je Trboveljski slavĉek iz Trbovlja (1930—41. Fio. Osim crkvenih zborova. Poslije Drugoga svjetskog rata prva je smotra u Celju bila 1946. Šijaĉki) koje 1934 osniva i muziĉku školu. Šlezinger kao upravitelj Kneţevske bande prateći sa svojim orkestrom pevanje glumaca u komadima pozorišne druţine Joakima Vujića u Kragujevcu (1835). koncerta Trboveljskog slavĉeka) priredio Uĉiteljski pevski zbor 1934 u Ljubljani pod naslovom »Dnevi mladinske glasbe«.PJEVAĈKA DRUŠTVA Makedonija. Michl podigao na zamjernu visinu. Vlado Tasevski. Hubada uskoro postaje najvaţniji dio te »koncertne ustanove za umjetniĉki savršeno izvoĊenje dobrih muziĉkih djela« i uzor slovenskim zborovima. Posle Pr voga svetskog rata obnavlja se rad postojećih društava. Rajšter). Kiril Pejĉinović (1936) i Bratstvo (1938. od 1958 Komorni zbor RTV Ljubljana. Ĉehoslovaĉka). gotovo svi pristupaju narodnooslobodilaĉkom pokretu. Kumar utemeljio je 1920 u Trstu mješoviti Pevski zbor slovenskih uĉiteljskih društev v Italiji koji je postigao visok nivo i najviše izvodio djela suvremenih slovenskih kom pozitora. dirigent S. dirigenti E. 1960 smotra je prerasla u meĊunarodni Mla dinski pevski festival. Prokopiev). T. M. Za Velesom slede Bitola. Austrija. dirigenti V. God. M. u Velesu muziĉko društvo Grom (1923. Prokopiev) i hor Makedonija (dirigent T. Nakon OsloboĊenja pojavljuju se uz amaterske i prvi p oluprofesionalni zborovi: Mješoviti zbor Slovenske filharmonije (1948. Cvetko. Belgija. D. Od 1965 u sklopu te manifestacije odrţava se jugoslavensko na tjecanje. podavaju nove kvalitete slovenskom zborskom pjevanju. Tetovo. dirigent A. J. Ilić). Boţiĉ). Si. Kunej. Kumar. dirigent P. Savĉenko. T. Sikošek. D. Ĉehoslovaĉka. Tako u Skopju deluje Vardar (dirigent P. Bogatom razvoju slovenske literature za omladinske zborove pridonijele su publikacije: »Otroške pesmi« (1924. J. Štipu i Kumanovu. M. dok se klerikalna dr uštva okupljaju u Pevskoj zvezi. samo pod drugim imenom. mješoviti zbor France Prešern u Kranju (1945. Simoniti). Odmah posle OsloboĊenja razvija se u Makedoniji veoma ţiva muziĉka aktivnost i to najviše u okviru kulturno -umetniĉkih društava i kulturno -prosvetnih organizacija koje imaju i horske sekcije. Lebiĉ i od 1971 M. Hane) i Ljubljanski komorni zbor (1950. U vremenu najintenzivnije aktivnosti amaterskih društava do sredine pedesetih godina. njihovo je djelovanje bolje organizi rano 1 trajnije. koji se odrţava svake druge godine u Celju. Simoniti. C. u Makedoniji je delovalo oko 100 kulturno-umetniĉkih društava i oko 350 ku lturno-prosvetnih organizacija. dirigent N. Hauptman. Hane.

Plznicki). Iste je godine osnovan hor i u Velikom Beĉke reku (Zrenjanin). — Peć: Ramis Sadiku. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 18 1938. horovode S. kojih je 1958 na teritoriji uţe Srbije. Šambek). Lifka. — Negotin: Hajduk Veljko (1872) i Zanatlisko pevaĉko i tamburaška društvo Krajina. a neka rumunska i nei društva i manje duvaĉke orkestre. a neka se uklapaju kao sekcije veoma aktivnih kulturno. — Poţarevac: Crkveno pevaĉko dru štvo Braniĉevo. Tako nov naĉin omas ovljenja kulture i umetnosti putem amaterske delatnosti okuplja danas velik broj omladinaca. Lţiĉar. J. Srpsko ratarsko pevaĉko dr (1924) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1892). Panĉevo 193. Svoboda). posle OsloboĊenja nastali su i prvi profesionalni horovi Radio -televizije Beograd i Jugoslovenske narodne armije. Braća Baruh (1952) i Collegium musicum (1971). R. Srpska pevaĉka društva kao kulturni. — Dolovo: Gusle (: Srpsko ratarsko pevaĉko društvo Sloga (1925) i Srpsko zana pevaĉko društvo (1905). Kranĉević i B. VII 1974. — Jagodina: Abrašević i Branko. Doka Pavloviĉ. Švarc). — Album srpskih kompozitora (Uspomena na srpsku pevaĉku slavu u Somboru). Sa osnivanjem pevaĉkih društava u Srbiji otpoĉelo se inten zivnije tek za vreme Omladinskog pokreta. Tipografsko pevaĉko društvo Jakšić. To. Rajić u Uspenskoj crkvi u Panĉevu. Štoker i R. — Pete jugoslovenske horske ĉanosti. Beograd 1927. horovode M. ĐorĊević. Ne zemljoradniĉko pevaĉko društvo. Branko Cvetković (1945). — Sremski Karlovci: Srpsko crkveno pei društvo (1874). Ranije su samo u nekim srpskim pravoslavnim crkvama postojali horovi sastavljeni od školske dece i odrasle mladeţi. R. P -Javorski. horovoĊa Z. Srpsko novosadsko pevaĉko društvo (1868. — Đ. Subotica 1939. Ţensko muziĉko udruţenje (1924. U Srbiji su postojala ili postoje ova istaknuta društva: Aran Ċelovac: Arandelovaĉka pevaĉka druţina (1882). — Prizren: Agimi. Spom 50godišnjice Srpskog pevaĉkog društva »Venac« u Panĉevu. Mnoga pevaĉka društva u Vojvodini i m diletantske sekcije. Radniĉka pevaĉka grupa Karador de. Neven. Srpsko pevaĉko d.: M. Kosovac. — Kraljevo: Abrašević i Kraljevaĉko pevaĉko društvo. Pro mušica. hi. Poţarevaĉko trgovaĉko pevaĉko društvo i Poţarevaĉko zanatlisko pevaĉko društvo Sloga. — Beĉej: Petar Konjović i Kamerni hor ( — Bela Crkva: Nemaĉko zanatlisko pevaĉko društvo. Pevaĉki almanah pevaĉke ţupe »Laza Kc povodom 10-godišnjice. — Ĉaĉak: Abrašević. . naroĉito u unutrašnjosti. — Palanka (BĆ Sloga. — Jugoslovenske hi sveĉanosti 1968. R. — Bavanište: Srpsko crkveno pevaĉko društvo sa tarnbin zborom (1868). Rajić i Zlatiborska vila. Zmaj. horovO' Pašćan-Kojanov) i Svetozar Marković (1945). Radivojevića. Atanacković i K. Tane. društveni i naći centri doprineli su oĉuvanju nacionalne indivi dualnosti si naroda pod tuĊinskom vlašću: austrijskom u Banatskoj kr. V. vaĉko društvo. MaĊarsko pevaĉko društvo. Abrašević i Vojislav Vuĉković (1969). Izuzimajući Panĉevaĉko srpsko crkveno pevaĉko društvo. 1914.! crkveno pevaĉko društvo (1868. — Zemun: Jugoslo sko akademsko pevaĉko društvo (horovoĊa M. Ta su društ crkveno pojanje. Posle OsloboĊenja. U Pešti je 1842 Horom Serbsko-peštanske crkve upravljao M. Cee i P. — Velika Kikinda: Ratarsko pevaĉko društvo. pa su sudelovala na liturgijama i drugim crkvenim obredima. — Petrovgrad (Zrenjanin): Pevaĉki hor Kola sr sestara (1936) i Srpsko ratarsko pevaĉko društvo (1934). — Vranje: Pevaĉko muzikalno društvo Prevodnica. mno ga prestaju raditi. Topal i Jovan Bandur (1968). Branko Krsmanović (1945). — Lj. i mović) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo Straţilovo (1912 Stari Vrbas: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1920). Grĉić i G. Lotić. Rumunsko pevaĉko dru: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1867). nego su se izdrţavala od ĉlanarine. — Niš: Jevrejsko crkveno pevaĉko društvo David. — Šabac: Šabaĉko graĊansko pevaĉko društvo (1865. a 1837 u istoj je crkvi pevao hor uĉitelja P. Ţivković) i Sr crkvena zadruga (1863. Nisko radniĉko i zanatlisko pevaĉko društvo Sindelić.Horejšek. Srpsko ratarsko pevaĉko. Cvcfanov. Nikolaje-vićŠtirski). a 1924—41 delovalo u okviru Muziĉkog društva Stanković). Prolog 40-godišnjice Vršaĉkog crkvenog pevaĉkog dr 1907 sa istorijom njegovom. Sem malih izuzetaka pevaĉka društva u Srbiji nisu — kao većina njih u Vojvodini — uţivala materijalnu potporu. Srpsko novoi ĉitaoniĉko pevaĉko društvo (1881).88 PJEVAĈKA DRUŠTVA Najviše pevaĉkih društava u Vojvodini. — D. Uĉitelj i kompozitor A. u skladu sa izmenjenim društveno-politiĉkim prilikama. — Smederevo: Opšte zanatlijsko radniĉko pevaĉko društvo DuraĊ Branković. Iseĉak iz is naše muziĉke umetnosti. u crkvenih pevaĉkih društava. — Kruševac: Car Lazar. — Veliko Gradište: Velikogradištanska pevaĉka druţina (1880. Hauška. Đordević i B. horovoĊa S. Takvi su horovi postojali 1840 u Aradu i Temišvaru. 1888 promenilo naziv u Pevaĉka druţina Stanković. Šipoš)i Josif Maiinković (1970). seljaka i gradskih stanovnika najrazliĉitijih profesija. Ta su društva vrlo mnogo doprinela negovanju i širenju vokalne muziĉke umetnosti u Srbiji. Sombor 1939. — Srbol Pevaĉko društvo zanatliske omladine i Srpsko crkveno pei društvo (1874). horovoĊa A. horovoĊa Napravnik). Venac (1884). — Sad: Akademski muški hor (1930. Niš 3—7. Krstić i S. Šabaĉko pevaĉko društvo zanatlijske omladine Abra šević i 66 devojaka (1964). horovoĊa M. sva ostala pevaĉka društva u Vojvodini nastala su u drugoj polovini XIX v. Stamatović crkveni hor od školske dece u Segedinu. a docnije i uĉitelji koji su osnovali mnoga pevaĉka društva. Kornelije.V biografskom reĉniku srpskih muziĉara. horovoĊa A. Beograd 1950. Nemaĉko zana pevaĉko društvo (horovoĊa M. Marinković i V. — Vlasotinci: Njegoš. Letopis Matice srpske. po selima su horovode bili uĉi muziĉki amateri. — Beograd: Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1884). Tomandl. Pored amaterskih horova. — Prokuplje: Prokupljansko pevaĉko društvo Jug Bogdan. Tipografsko pevaĉko društvo Jedin stvo (horovode P. Nikola Tesla. prihoda od svojih priredaba. J. Panĉevo 1938. osnovano 1838. Ivo Lola-Ribar (1944). maĊarskom u Ugarskoj. — Paraćin: Abrašević i Paraćinsko pevaĉko društvo. Srpsko zanatlisko pe društvo Neven (1875). Srpska pravoslavna mitropolija Karlovaĉka po poĊi od 1905. zaveštanja i si. No. — Sombor: 5 crkveno pevaĉko društvo (1868). — Priština: Hor Muziĉkog društva i Collegium cantorum (1969). a 1841 u Novom Sadu. — Vršac: Nein muško pevaĉko društvo (1861) i Srpsko crkveno pevaĉko dri Nedajmo je (1867. Petrik. — Kovin: Nemaĉko crkveno i svetovno pevaĉko dr Rumunsko pravoslavno crkveno i svetovno pevaĉko društvo i . M. 1968. — Valjevo: Abrašević i Ĉika Ljuba. A. Jorgović). Srpsko-jevrejsko pevaĉko društvo (1880. — S Zora i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo. imali su Srbi. dobrovoljnih priloga. E. Maćejovski. — Leskovac: Branko (1896). — Temišvar: Si crkveno pevaĉko društvo (1867) i Srpsko zanatlisko pevaĉko štvo (1891). horovoĊa D. uvelike se menja i stanje na polju horskog pevanja. — Sremska Mitrovica: Hrvatsko ratarsko i svjetno pjevaĉko društvo Tomislav. Pašćan -Koja MaĊarsko pevaĉko društvo Dalker. — Knjaţevac: Stevan Kralj Deĉanski. — Pirot: Abrašević i Momĉilo. Popović) i Zajednica. 1847 —48 gostovao je u Beogradu Đurkovićev oktet iz Panĉeva koji je nastupao na raznim sveĉanostima i uĉestvovao u predstavama pozorišne druţine. osnovanih \ godina u vreme pokreta Ujedinjene omladine srpske. M. Sr am). Srpsko crkveno pevaĉko štvo (1865. radnika. Abrašević i Bratstvo. J. Muziĉko društvo (hori R. Medu njima se istiĉu ova: Banatsko Novo selo: Srpsko ci pevaĉko društvo (1866. najstarije srpsko seosko di u Vojvodini. horovode J. — Veliki Beĉkerek (Zrenjai Katoliĉko muško pevaĉko društvo. — Subo Hrvatsko pjevaĉko društvo Neven (1920). Vranjska pevaĉka druţina (1879. P. — Petrovaradin: Hrvatsko pjevaĉki štvo Neven. Pevaĉki hor Beogradskih uĉitelja Marinković. 32—33. veliku paţnju posvećivala negovanju i š srpske svetovne muzike. Crkveno pevaĉko društvo Kornelije (1881. Radniĉko pevaĉko društvo vojne fabrike (1876) i Srpsko crkveno pevaĉko društvo. Posebna edicija ĉasopisa Pro mušica. — Zajeĉar: Zajeĉarska pevaĉka druţina (1875) i Brković Crni. — 5. osnovano pod nazivom Bra. Abrašević i Smederevsko crkveno pevaĉko društvo Sloga. a 1843 obrazovao je sveštenik P. Beogradski madrigalisti (1951). — Irig: Srpsko crkveno pevaĉko d (1887). najstarije srpsko zanatlijsko pevaĉko štvo u Vojvodini. God. J. prosvetno i dobrotvorno društvo (1 Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1893. horovode V. horovode A. Ona su pored svetovne negovala i crkvenu muziku. — Pevaĉka društva u Kraljevini i Hrvata i Slovenaca (šapirografirano). Srpsko crkveno pevaĉko dri (1868. Konjo LIT. Srpsko pevaĉko dri Graniĉar (1865) i kamerni hor Pro mušica. Dok su u gradovima horovima upr preteţno ĉeški muziĉari. Klicin. horovode P.umetniĉkih društava. Jev pevaĉko društvo. — Palanka (BanatJ: Srpsko crkveno pevaĉko društ v Panĉevo: Eval^geliĉko crkveno pevaĉko društvo (1884). Prvi Ċaĉki crkveni hor sastavio je 1830 D. Volf. (1860—68. F. Beogradsko pevaĉko društvo (1853). — Kragujevac: Abrašević i Kragujevaĉko pevaĉko društvo. koje su prikazivale komade s pevanjem rete. Morfidis Nisis). 1932. a imali su i tamburaške zborove. Pihert. Topalović). Si zanatlisko pevaĉko društvo Omladina (1921) i Velikokiku graĊansko pevaĉko društvo (1891). Morfidis Nisis osnovao je 1839 hor u Vršcu. Tolinger). — Titovo Uzice: Uţiĉka pevaĉka druţina (1880). — Ĉurug: Vojvodina. — Poţega: Poţeško pevaĉko društvo Ilić. —Spomenica 50-godišnjice rada pev£ društva »Gusle« u Velikoj Kikindi. Srpsko crkveni. Biniĉki. — Ĉakovo: Srpsi kveno pevaĉko društvo (1860). hor F. Branko (horovode V. sve do osnivanja Prvog beogradskog pevaĉkog društva u Beogradu (1853) nije bilo ni jednog graĊanskog pevaĉkog društva. Patić. Poneka društva nastavljaju i dalje svoju delatnost. — V. Vojvodine i Kosova i Metohije b ilo 228. Horovode su većinom bili Ĉesi.

Der Schulchor vom XVI Jahrhundert bis zur Gegemvart. Ubrzo zatim buĊenje na cionalne svijesti i interes za narodno blago potaknuli su gajenje zborske puĉke pjesme te osnivanje pjevaĉkih zborova. Chorgesang. formiranje glasa na fiziološkoj osnovi. raz vijanje tehnike pjevanja. — K. Kunzmann. — J S. Ehm a nn. Otada se ustalio kao norma ĉetvoroglasni mješoviti zbor u sastavu: sopran — alt —-tenor —■ bas. Mainz 1953. Einsatz. PJB. J. — Jj. pravilno disan je i drţanje tijela te ujednaĉivanje glasa u svim registrima. izvodi zbor klerika. Ispravna tehnika pjevanja. Eu>ens. J^MumpeacKuu. alt) i ĉetiri muške dionice (prvi i drugi tenor. je veoma raznovrsno. u nastupu ili tzv. bariton. MocKBa i HeHHHrpaA 1948 (II izd. a moţe se izvoditi uz instrumentalnu pratnju ili bez nje. Sangerchore und Chorvereine. London 1953. To je jedini muziĉki instrument na ko jemu se visinske razlike meĊu tonovima ne mogu fik sirati pokretom ruke ili prstiju ili kojim srodnim postupkom. pa i u tzv. takva se djela susreću i na kontinentu. Gerson-Kizvi. Ali isprva su se u višeglasnim djelima zborske partije izmjenjivale sa solistiĉkim. Koller. radio z. sve jaĉe izraţena kod nizozemskih renesansnih polifoniĉara. Dobar zapjev dokazuje sposobnost pjevaĉa da već unaprijed zna uskla diti sve funkcije sviju dijelova svoga vokalnog instrumenta. Historv of English Cathedral Music. povoljne za ispravnu pjevaĉku tehniku. — R. Der ehorisehe Gesang der Frauen mit besonderer Bezugnahme seiner Betatigung auf geistlichem Gebiet. gdje se sastoji od 12 do 15 pjevaĉa. U doba Francuske revolucije nastaje velik broj rodoljubnih pjesama i himna koje izvode golemi zborovi od po nekoliko stotina pjevaĉa. utemeljuju se razliĉiti profesionalni ili amaterski zborovi te dolazi do procvata specifiĉne zborske muzike. Kassel 1958. odvojen od općinstva i od IV st. Ncf. — W. Das deutsche Chorlied zvvischcn Senfi und Hasslcr. koja ukljuĉuje i razumljivo izgovaranje teksta. U antiĉkoj Grĉkoj sama rijeĉ koros (-/opće) prvobitno je oznaĉivala plesni prostor na kome su se izvodili obredni plesovi s pjevanjem. -> ditiramb.) koji su izvodili pjevaĉi i instrumentalisti u zbornom sastavu. tercet. i u XIX st. z. JI. Teţnja za ho mogenošću zvuka. XopoBe. Lehrbuch der Chorleitung (3 sv. London 1908. LIT. omladinski z. staceato). ţenski. himna itd. zapjeva (franc. Monchengladbach 1954 (II izd. prosvjetiteljske ideje i zatim romantizam dali su snaţan zamah zbornom pjevan ju kao umjetniĉkom izrazu kolektiva. Wolfen biittel 1935 — 36. 1952. P. odnosno sastavu i vrsti njihovih glasova razlikuju se pojedini tipqvi zbora: muški. Musik und Dichtung im alten Griechenland. 1956). je ipak doţivjelo . II Goro nella storia.). — W. — f. P. Svi se tonovi stvaraju u larinksu i visina tona moţe se regulirati samo prema akustiĉkoj predodţbi pjevaĉa. poĉev od ranog organuma (XI st. Wolfenbuttel 1 941.: H. Zborno pjevanje rašireno je od davnine na svim stranama svijeta i na svim stupnjevima kulture. tj. poĉev od Josquin Des Presa i Ockeghema. Religious Chant: A Pan-Asiatic Conception of Music. The Choral Tradition. — A. 1932. Vokalni se instrument sastoji od ţive. lijepo obliko vati melodiju i izraţajno interpretirati muziĉku i tekstovnu komponentu vokalnog djela. Kvaliteta i nosivost glasa ovise o broju i intenzitetu harmonijskih tonova. Stvarati iz govornog organa muziĉki vokalni instrument znaĉi uspostaviti ravnoteţu i uskladiti od reĊene fiksacije i pokrete grla. . Pjevanje je svojstveno i narodnoj muzici i svima stilskim razdobljima umjetniĉke muzike. p.M. nadalje upotrebljava postupak nazvan -> messa di voće. operi. — G. A. 1961. Chor. Moser. engl. Pa riš 19 48. Praetorius und die Feiergestaltung der Gegenwart. postiţe se iskljuĉivo sistematiĉnim. Ĉisti vokalni zborni sastav oznaĉivao se od XVI st. P.ieHne H vnpaBneHne 89 xopoM. Wiora. ka o što su duet. —• P. Blankenburg. Tehniĉka zrelost pjevaĉa oĉituje se osobito u stva ranju poĉetnog tona. Ra u ge l. duboki glas — bas i bariton. smješten na posebnom prostoru oko oltara (kor). Musikalische Zeitfragen II. U novim baroknim oblicima. 1436 imala 9 pjevaĉa. Schiinemann. U ranokršćansko doba spominje se najprije (oko 100 god. lira). Geschichte des Chorliedes. a srednji je mezosopran. PJEVANJE. srodno je duhaĉkim instrumentima. — W. koncertantni zbor s homofonim zborskim slogom u kojemu glavnu melodijsku liniju podupire primarno akordiĉko kretanje ostalih glasova. — J. prijelaznim tonovima. srednji glas s opsegom izmeĊu tenora i basa. Mušica sacra. svjesnim i postepenim privikavanjem ljudskog grla na radnje koje su potrebne da bi se moglo ĉisto intonirati. Razvija se tzv. Valentin. po opsegu izmeĊu soprana i alta.). Zatim pjevanje kao sastavni d io liturgije. — E. MocKBa 1957. prema gradi kompozicije ono moţe biti jednoglasno ili višeglasno. U talijanskoj višezbornoj muzici te u baroknom concertu javljaju se razliĉite vrste takvih vokalnih i instrumentalnih zborova. muziĉko izraţavanje s pomoću ljudskoga glasa. Fiziološke osobine grla uvjetuju razlike koje su izraţene u razliĉitim vrstama glasa. Lexikon des deutschen Chorwesens. Višeglasni zborski sastav i zvuk u današnjem smislu razvija se tek od XV st. London 1962. Muški glasovi se dijele na visoki glas — tenor. U XIII—XIV st.. kao što su muški. Regens burg 1953 — 58. Der Chormeister. Young. od najstarijih vremena. — P. p. a u XIV st. što ukljuĉuje tzv. 1961). bas). ispravnim oblikovanjem rezonatora svoga vokalnog instrumenta pri izgovaranju samoglasnika. u razliĉitim zborskim ansamblima. tal. impostaciju. p. pa i u manjim mjestima. Bach). mješoviti. 1960). Zbor dobiva zatim vaţnu ulogu u antiĉ koj tragediji.. svladavanje razliĉitih vrsta artikulacije (legato. — W.) odnosila se ne samo na vokalni zborski sastav (ehorus vocalis) nego i na skupni. a u drugoj polovini XV st. a jednoglasno pjevanje zbora praćeno je instrumentalnom prat njom (aulos. Posebnu je ulogu imao zbor kod religijskih kultnih sveĉanosti i kod narodnih obrednih obiĉaja. kitara.nOHHOH u coBeTCKofi UJKOne. Za dobro pjevanje povoljne su one fiksacije kojima pjevaĉ moţe produljiti trajanje bez zamora i uz svjesnu kontr olu. Aicyer. što obuhvaća ĉistu intonaciju. oratoriju. ţenski ili djeĉji zbor. — P.. I. Kassel 1950 ( I I izd. Bumpus. gdje broji 24 pjevaĉa. mezzosopran. Školovanje pjevaĉa obuhvaća: 1. Prema broju pjevaĉa. Fiihrer durch die deutsche Chorliteratur. Leipzig 1879. Izjednaĉena zvonkost u tihom i glasnom pjevanju dokaz je visokoga stupnja pjevaĉke tehnike. i si. Unger. Ljudsko grlo. U starom hebrejskom bogosluţju pjevanje zbora. zbor. Zvonak glas postiţe se iskljuĉivo ravnoteţom svih mišićnih pokreta. — F. Le C ha nt e ho ra l. Papinska kapela je npr. Ać. zatim i samo pjevanje s plesom i skupinu izvodilaca. kantati. — A. djeĉji. školski z.. Young. Neumann. Jedino pri pjevanju sjedi njeni su instrument i interpret u jednoj te istoj osobi. Epscein. Vom liturgischen Chor. P jevaĉ se izraţava istodobno na dva naĉina: muziĉki. postiţe zvukovnu izjednaĉenost tonova u svim registrima. a ţdrijelo i usna šupljina imaju pri pjevanju sliĉnu ulogu kao rezonator kod sviranja na instru mentu. Journal of the International Folk Music Council. dobiva novu ulogu i gradu. Bern 1963. XopoBOe neHHe B pvccKoii AOpeBOjiK>u. Der Chorgesang in der Schweiz vom Mittelalter bis zur Gegemvart. Da se to postigne. a kasnije na empori. II. promjen ljive. Ali sastavi su se svodili na 2—3 pjevaĉa za pojedinu dionicu. Bologna 1960. Zbo r moţe nastupati uz pratnju instrumenata ili bez njih (a cappellaj. -> dikcija). tonovima oblikova nim u melodijsku liniju. Handbuch der Chormusik (2 sv. — A. a uz to su se donji glasovi redovito izvodili instrumentalno. Za ispravno pjevanje vanredno je vaţna smisleno usklaĊena teh nika disanja. 1948 (novo izd. zborni sastav i suzvuĉje instrumenata iste obitelji (ehorus instrumentalis). Ĉesto se u operi i još više u oratorijskim djelima izmjenjuju homofone i polifone (fugato) partije zbora koji kao predstavnik naroda (turbae) postaje tumaĉem općeĉovjeĉanskih ideja ili se aktivno ukljuĉuje u dramsku radnju (Gluck. Posvuda. je jedan od najstarijih oblika muziciranja. Zecchi. a i unutar tih skupina diferenciraju se glasovi po visini i boji. i govorno. 1957). MGG. Handel. proširena je na 24. A Handbook of Choral Technique. Premda se kao sredstvo oduvijek upotrebljavalo ljudsko grlo. te vještinu dinamiĉkog. Visoki ţenski i djeĉji glas naziva se sopran. Muški glasovi su dublji od ţenskih i djeĉjih. zborno pjevanje poprima umjetniĉki razvijenije oblike. komorni itd. 1928. ponajprije u grĉkoj lirici gdje se njeguju razliĉite vrste zbornih pjesama ->■ pean. — E. njem. D ie C ho r fuhrung. 1960. — L. M. Klink.PJEVAĈKI ZBOR — PJEVANJE PJEVAĈKI ZBOR. duboki ţenski ili djeĉji glas je alt. ali i koloristiĉkog mijenjanja tona. Leipzig I — II. S obzirom na akcije pojedinih dijelova grla. veća skupina pjevaĉa u kojoj svaku dio nicu pjeva nekoliko iz vodilaca. izrazima concentus voeum ili concento di vod. Sohncr. S razvitkom polifonih oblika uvode se i više glasni sastavi. u komornim vokal nim sastavima. III sv. Potkraj XVIII st. i u komediji. Opseg svakoga glasa dijeli se na nekoliko registara razliĉitih po boji i intenzitetu. — P. poste peno je potisnula tu praksu. kada se povećava i broj pjevaĉa u zboru. u pjevaĉkoj se nastavi od XVII st. ĉasopis Mušica. rijeĉima odgovarajućeg teksta. 1935 — 37.JIOKIUUH. Thomas. Die Schweiz die singt. Stuttgart 1963.. Leipzig 1929. te u psalmodiĉkom i himniĉkom obliku što je utjecalo na kršćansko liturgijsko pjevanje. attacco). Leipzig 1917.. Od <-VII st.). a prema namjeni postoji operniz. — K. Der alte und der neue Sinn des Chorgesanges. attaque ili coup de glotte. attack. vokalni kvartet i si.. crkveni z. prema naĉinu kako se u njemu stvara glas. organske materije i zbog toga ne postoji kao konaĉno usta ljen i gotov instrument. 2. — F. — Das Chorwesen in unserer Zeit. Zbog toga su funkcije govornog organa pri pjevanju usporene. Dobro školovani pjevaĉ. je redovito povezano s rijeĉima. i p.) jednoglasno zborno pjevanje ĉitavog općinstva u crkvi. njeguju se u Engleskoj kompozicije u obliku conduetusa namijenjene vjerojatno zbornom pjevanju.. njegovalo se u antifonalnom i responzorijalnom. pjevanje se razlikuje od govora u prvom redu duţim trajanjem glasova odnosno tonova. a sama rijeĉ ehorus (lat. veliki. Die stimmlic he Erziehung des Chores (II izd.. Kod velikoga mješovitog zbora sastav se proširuje ĉak i na ĉetiri ţenske dionice (prvi i drugi sopran. Zurich i Erlenbach 1932. — K. a prema sastavu ono obuhvaća solistiĉko muziciranje jednoga pjevaĉa. jasan i pravilan izgovor (tzv. tj. Struja zraka iz pjevaĉevih pluća uzrokuje titraje glasnica. koji je u Davidovo doba obuhvaćao i do 4000 pjevaĉa. Regensburg 1950. Kretzschmar. moţe pjevati jednoglasno (unisono) ili višeglasno. Die mehrehorige Auffiihrungspraxis bei M. tj.

— H. Concone. usklaĊivanjem elemenata. L. figuriranja i koloriranja. na znanstvenu fizk osnovu. Die altitalienische Gesangsmethode. — H. Gallenu (u VIII st. L. A. udruţena s dramatskom deklama (Sprechgesang). ■ Ross. Tosi (Opinioni de'cantori ani moderni. Stim dung auf stimm. 1854). Wien 1948. Prirodnom govoru najbliţe su razne vrste deklamiranog pjevanja kao što su -> psalmodija i -> recitativ. Lhotka-Kal Tehnika pjevanja. Leipzig 1923 ( I I I izd. Verdija.: Th. III. de Bacillv [Remaraues curieuses sur l'art de bien chanter.Bichle. kasnije prozvanog bel canto (-> belkanto). Mersenne u VI knjizi (De l'art de bien chanter) djela Harmonie universelle (1636) povezuje vokalnu tehniku i estetiku onoga vremena s vlastitim saznanjima o fiziologiji glasa. oni govore o vrlo razvijenom umijeću zbornog i solistiĉkog pjevanja kod Egipćana. u središtu je talijanske operne umjetnosti arija s bravuroznim ornamentima i koloraturama. a osuĊuje fal setiranje kao neprikladno za izraţajnu deklamaciju. nego zaobljeno. Hey. (P. Martinua. priruĉnik M. non nimis velociter. 1938. Pariš 1946. postavlja na pjevaĉe i u tehniĉ kom i u muziĉkom pogledu veće zahtjeve. senza maestro (1562) daje prvo sistematsko djelo pjevaĉke pedagogije. Herm ann Finck. On zahtijeva pjevanje s punim i prirodnim glasom (tal. N. kao što su npr. kao što su arija ili polifoniĉko pjevanje. — W. virili. — M. kao npr. Milano 1938. u to vrijeme u zboru sudjeluju i -> falsetisti i -> kastrati. Della Corte. Zur Geschichte der franzosischen Gcsangskunst C tacija). potaknut id R. Beograd 1933. sa construction. 1723) i G. Bellinija i G nizettija i osobito djela G. Samostalnije se razvijala francuska pjevaĉka škola koja se oslanja na osobitosti francuskog jezika i francuskog opernog recitativa (J. B. Intenziviranje dramskog i. Ravela pa sve do Milh. Hemery. J. Njih su uvjetovale osobitosti ritma i akcenata u jezicima razliĉitih naroda. Das bewusste Singen. LIT. Machabey. Loiseau. II Bel Canto. melizmima i koloraturama. Die Grundsatze der Stimmbi \vahrend der a cappella-Periode und zur Zeit des Aufkommens der Oper. L'£tude du chant. The A Singing. Mei gesang aus drei Jahrhunderten. Early H of Singing.). sve do XVI st. sa destruction. struktura se stiha još ra spoznaje. To jedno shvaćanje glasa kao vokalnog instrumenta iskljuĉuje dran interpretaciju teksta. Podaci o umjetnosti pjevanja u antiĉko doba zabiljeţeni su u izvještajima pisaca. na govorne akcente. tako u Francuskoj A. Tada cvate talijanska škola be koja razvija prvenstveno gibljivost glasa. 1556. Gerold. P. Wagner. Odnos tona i rijeĉi poprimao je u pjevaĉkoj praksi takoĊer razliĉite oblike koji se dadu razvrstati na dva osnovna naĉina. — /. Mainz 1938 ( II izd. Le Bel canto. Buenos Aires 1947 ris 1955). — F. muţevnim. —■ B. Romantizam XIX st. — J. Mansion. narodne pjesme. M. B.'A. Zi 1943. Leipzig 1912. najprije u Rimu (vjerojatno u V st. U pjesmama uglazbljenim silabiĉki. Srednjovjekovna crkvena muzika nije od pjevaĉa traţila ni veliki opseg niti znatniji inten zitet glasa.. Phvsiological basis of the art of singing. 1558.— Ch. Vaccai. tiensscn-Lohmann. 1824). pojedini slogovi rijeĉi ukrašeni su s više tonova (melizmi) ili s bogatijom figuracijom (kolorature). 1 1640. Na Mancinija se djelomice . Stockh {Gesangsmethode. D. Njemaĉka vokalna pedagogija XVII st. Zarlino. Zandonai i dr. fizioloških. New York 1921. aequa lance. Estetska pravila nove ekspresivne deklamacije (tal. G. Pariš 1945. J.) i drugdje. Chanter ou ne mnoge promjene. ţivah nim i suzdrţanim glasom psalmodirahu). Zagreb 1938. s pojavom ranobarokne monodije dolazi i do teţnje za uspostavljanjem ravnoteţe izmeĊu tona i rijeĉi. melizmatiĉko i silabiĉko pjevanje. — H. Pariš 1948. — V. — J. tzv. — L. stavljale pred pjevaĉe te koje nije mogla u potpunosti riješiti tradicionalna praksa bell Vokalni izraz XIX i XX st. Šarenilo i ĉesto gotovo nevjerojatan stupanj virtuoznosti . Massell. MeĊutim. Milinković. Ricci. ideal je pjevaĉke estetike sve do XVI st. Mengozzi i H. i V. 1954). Maffei svojim priruĉnikom Discorso della voće edel modo d'appararedi cantar diGarganta. Glucka. Entrainez. govorni. ali modulativan i njeţan glas: »semper pari voće. Faurea i M. s ekspresivnom deklamacijom t dramatiĉnim akcentima. Pariš 19: V. F hammer. Stimmbildung (5 sv. Iffert (1895). L'Art de chanter. Bruns. Munchen l< 38.). HOBBIH nyTb neBiia. Notes s chant. usavrše lji grlo kako bi postalo svestrani vokalni instrument koji moi voditi i baroknu muziku i romantiĉnu solo-pjesmu i drarr Sprechgesang novijeg doba. London 1939. Nasuprot virtuoznosti belkanta teţište je na nagi. Die Stimmkunst (2 sv. M. unosi veliki preokret u pjevaĉku 1 nost. ĉesto se oblik rijeĉi ţrtvuje za volju muzike.vous a articuler. Jacopo da Bologna piše 1350 u jednom svom madrigalu: »Per gridar forte non si canta bene. J. J. a Hieronvmus de Moravia (XIII st. psiholoških i tehniĉkih. Praetorius. 1774). zig 1931 — 32. Ulrich. od dalje. I danas još postoje raznovrsne vokalne estetike. U XVIII st. napisali su P. vezuju B.). Najvaţnija pedagoška djela belkai XVIII st.). Pjevanje grĉkog nomosa zahtijevalo je visok stupanj vještine. Pjevaĉki pedagozi XX st. L. — J. sve više obraćaju paţnju cifiĉnoj vokalizaciji njemaĉkog jez ika. kod sloţenijih vrsta. 1884) i drugi. Technik der deutschen Gesangsl Leipzig 1911 (III izd. Tada se stvaraju teme lji pjevaĉke pedagogije. A. 1592). F. -> Caccini u predgovoru zbirci Le Nuove musiche (1601). Nedostatke te nike uoĉio je i R. — H. u većoj ili manjoj mjeri. — L. Segreti del Bel Canto.90 PJEVANJE tadašnje operne prakse odrazuju danas još samo zbirke pje' vokaliza iz toga vremena. Njegova pravila razvijaju H. 1619. Dic deutschen und italienischen Gesangsmethoden des 18. modulativnost gl. Aloser. Wagnera. — W. Vlrich. Goldschmidt (1896) i A.). MeĊutim. B. I nacionalne škole romantil protstavljaju se tada općepriznatom i dominantnom stilt kanta. Lully). ali ne zapostavlja ni pitanje muzikalnoga stvaranja tona i plastiĉnog oblikovanja melodijske linije. Zacconi. iako je tekst stiliziran time što je ukljuĉen u muziĉki sistem mjere. 1951). 1552. fonaskusa. Grka i Rimljana. kao i razliĉita shvaćanja o ulozi i znaĉenju pjevane rijeĉi. doziranje i tehnika disanja. W. J. — B. —• M.) spominje tri naĉina stvaranja glasa: vox pectoris (prsni registar). Pariš 1947. Caccinijev »novi stil« (nazvan i stile rappresentativo) obiluje ukrasima. voće piena e naturale). isticanje sadrţaja teksta i povećani orkestar traţe od p veliki opseg i intenzitet glasa. Syntagma musicum.. Forchhatner. Konigsberg 1927. velikim tonskim volumenom i ini tetom. 1952). Mozarta. Dok je u renesansnoj vokalnoj polifoniji melodija imala prevlast nad tekstom. Kelsev. Tada se stvaraju temelji izraţajne pjevaĉke interpretacije i specifiĉno talijanskog. Greiner. upravo u to vrijeme nastaje najvrednije goško djelo koje se temelji na belkantu. Poslije 1900 sve se više prilagc i didaktiĉka djela interpretativnim zahtjevima suvremene zike. melodramatskoj izraţajnosti. — F. Rousselot i dr. J. stajala je uglavnom pod utjecajem Caccinijeve metode (M. stile concitato) postavlja G. U Italiji su dramatski razvijenije opere V. naklada Ricordi seriju pod naslovom Vocalizzi nello moderno s etidama suvremenih talijanskih kompozitora (Ca: Malipiero. Caccini je utemeljitelj metodike pjevaĉke nastave. isto kao i zborno pjevanje u tragediji. Farga.) ideal vokalne estetike gregorijanskoga pjevanja bio je smiren. kao P. Livorno 1920. M. Klasiĉnoj talijanskoj školi dali su vr priloge još i G. pa ga s pravom smatraju utemeljiteljem modern kalne pedagogije. St. F. Talijanski belkanto nije za ljavao već u reformnim operama Ch. Leipzig 19. La Science et l'art du chant. — A. Schmitt (Grossc Gi schule filr Deutsche. T 1933. Garcija podiţe pral pedagogiju s dotadašnje empirijske. Uz muške i djeĉaĉke glasove. Pariš 194' A. Herbst. ne odveć brzo. Pizzetti. M. Coclico. odmjereno. KaiiKapoeuH.. po sebno konsonanata (suspension des consonnes). G. Siotto Pintor. Ricci. Panzera. V (Vollstdndige Singschule. Veliki intenzitet on postizava dubokim polo larinksa i tamnom vokalizacijom. Iro. Bel Canto. Heiiderson. Stravinskog i Schonberga. G. Vicende degli stili del canto del tempo di Gluck al'9Oo. Strassburg 1909. U prvome je teţište na melodijskom elementu. — M. vox gutturis (grleni registar) i vox capitis (ĉeoni registar). viva et succincta voće psallatur« (. Prema pravilima izloţenim u djelu Instituta patrum de modo psallendi (XI st. Frossard. Henderson. Traitć complet de l'art du chant (1847). Pojava melodiĉkog ukrašavanja. Tarncauc Chant. Njegov ideal bila je zvonkost gl stilu talijanske kantilene. a spominju i djelatnost uĉitelja pjevanja. Bordogni. jaĉine (messa di voće) i zvukovnu ujednaĉenost. u Italiji izdaje. sed rotunda. Milano 1923. O. nazalno pjevanje na Prednjem Istoku ili stisnuti i kriĉavi naĉin pjevanja u staroj kineskoj i japanskoj vokalnoj umjetnosti. F. Malha de Parrel. Hettich objavljuje od 1907 zl Vocalises-etudes (14 sv. zatim u Metzu. u polifonoj muzici renesanse.) sa 140 vjeţbi sastavljenih iz djek vremenika. stavlja za temelj impostacije glasa pravilno o vanje samoglasnika i suglasnika (Deutscher Gesangsunte\ I—IV. Langle u djelu Methode de du Conservatoire de musiaue (1803—04). F.). sve više potiskuje pravila tehnike belkanta (precizr glasnica. Bachner. Zagreb 1940. MocKea 193 A.. Škola pevanja. 1668) paţljivo obraĊuje modulativnost glasa i vo kalizaciju i iznosi izvorna zapaţanja o pravilnom izgovoru. On stavlja teţište na izraţajnost teksta. Umjetnost pjevanja. 1885). Njemaĉki pedagozi. — G.und sprachphysiologischer Grundlage (3 sv. pa Garcijin uĉenik J. Die Schule des Bel auf Grund der Originalschriftens zum ersten Male dargestellt. uvijek jednakim glasom. Majcen.) p preteţno s tog stajališta. a u silabi ĉkom dolazi do izraţaja. Mušica practica. Reizcr. 1642). Die goldene Kehle. ma con soav'e dolce melodia«. C. J. Interpretacija je ovi sila o sadrţaju teksta. a ni 1 lijim djelima W. Njihov je cilj da. Pjevanje u pianu uz jasnu vokalizaciju. podaci o pjevaĉkoj tehnici priliĉno su oskudni. i dr. Pjevaĉi samovoljno ukrašuju i izobliĉuju arije najrazliĉitijim improvizacijskim do dacima. Mancini (Pensieri e riflessioni pi sopra il canto figurato. Ma Marchesi i mnogi drugi. Mnogi autori pišu o umijeću pjevanja i odgoju pjevaĉa (A. MeĊutim. La Tecnica del canto. virtuoznog pjevaĉkog umijeća. Jah: dcrts (disertacija). poĉev od G. U srednjem vijeku su za gajenje liturgijskog pjevanja utemeljene posebne pjevaĉke škole (-> Schola cantoruni). a G. u kojemu nastoj kladiti francusku tradiciju s talijanskim naĉinom.

AI. i kaznene sankcije. Ch. 1930. London 1953. Rossi. Lebcndige Ordnungen durch Atmcn. ali je saţetiji. Litantc. Munster i. — F. — C. B. Nje govi su uĉenici bili H. 1955. Pa riš i Bruxelles 1957. Mari. Sprechfunktioncn als Singaritrieb. MocKBa 1962. Jahrhundert (disertacija"). je. šala. Cou perin) i J. Istaknuta '. Od 1956 do 1958 potpredsjednik je Ameriĉkog muzikološkog društva. ibid. Lhotka). 1955. 1969 izdaje Sveuĉilište u Pittsburghu zbornik nauĉnih radova evropskih i ameriĉkih muzikologa u redakciji G. U nekim sluĉajevima teško se razlikuje p. Wolfenbiittel 1960. Sastavio je prvu temeljito razraĊenu teoriju vrsta udara (legato. izvedena djela suvremenih evropskih kompozitora. kod lake muzike) i si. Husson. Aloser.PJEVANJE — PLAMENAC chanter. — E. Plagiat. — B. gdje je nastupao i kao solist. Louisu. Pariš 1957. Thila. Milano 1959. Alartienssm-Lohmann. God. L'Amour de chanter. La Voće nello studio del canto.). Agthea i violinu kod Haasea u Dresdenu. — G. u Beĉu. — F. M. za kompozicije u spomen neĉije smrti. povreda autorskog prava za koju su predviĊene gradanskopravne sankcije (zabrana daljnje povrede. Le Plagiat musical. God. uz njegova uvodna predavanja. se moţe odnositi na tuĊe djelo u cjelini ili na njegove bitne dijelove. legatissimo i portato). Das musikalische Plagiat als asthetisches Problem. — J. Archiv fiir Urheber-. — R. pregledniji i jasniji. Die Aussprache im Gesang. — R. De Sanclis. La Voix naturelle. Stuttgart 1960. A Natural Approach to Singing. Roma. Aloscr. — AI. Bel Canto in its Golden Age. a 1973 podijeljuje mu Nacionalna zaklada za humanistiĉke nauke u Washingtonu nagradu u svrhu prouĉavanja evrop skih arhiva. U to je vrijeme Njemaĉko muzikološko društvo uvrstil o u plan svojih izdanja sabrana djela J. XI 1810 — Grimma. Musikalische Criminajia. — P. Berlin i Frankfurt a. Tappcrt. Walter. — H. 6. plagio izvršiti otmicu. Milano 1957. Mcrlin. Revue internationale du droit d'auteur. Neka njegova djela. Sc hreker) i Pragu (V. Wandernde Melodien. — P. — //. 1951. od reminiscencije. — A. Ockeghemu kao kompozitoru ehansona i moteta. 1958. Austin 1960. London 1956. tog izdanja izlazi u Leipzigu 1927. — P. Fnrnejia rojioca u ero (bH3iionorHMecKHe OCHOBBI. Der Kunstgesang. Die grossen Primadonnen: Von Bordoni bis zur Callas. uz to klavir K. —■ R. Lhotka-Katinski. Pariš 1960. 1936 izabran je za dopisnog ĉlana JAZU. a 1954 postaje redovni profeso r za muzikologiju na Univerzitetu drţave Illinois u Urbani. Umjetnost solo pjevanja. — V. — A. Fngliinder. dragocjena muziĉka biblioteka N.vagnerijanka. općenito. Magie der Stimme. Muzika. Gcering. oslanja se na C. La Voix chantee. P. MeĊutim. kasnije je poduĉavao privatno. a gostovala je u londonskom Covent Gardenu. Hcrzfeld. P. — C. — F. Interauteurs. PLAMENAC. de Chambonieresu (F. — V. . Hoffmeister). L. Torino 1953. nastala u doba Prvoga svjetskog rata (npr. -> pozajmica'). III 1874). — N. O. 2. 1927). C. Film. Poseban oblik plagijata je prisvajanje originalnog naslova tuĊeg djela. MeĊutim. On Influence and Borrowing. Huslcr i Y. Snovva. Hahn. Singen. Kreutlcr. Diagnostik und Padagogik der Stimme. Njegova su djela Technische Studien fiir das Pianojortespiel (1852. — R. — L. Das musikalische Plagiat. London 1951. U Zagrebu završio 1917 pravne nauke (dr iur. Pirro) i Beĉu (G. Caslelain. i on ostaje u SAD. Gansbacher) i kod L. Hensel. Milano 1949. — R. U toku svojih istraţivanja spomenika stare mu zike u Dalmaciji. Kiihncr. 28. Ein Wegvveiser fiir Sanger und alle. III 1939). Bases physiologiques du chant. 1960. Rimski pjesnik Martial (I st. Sprechen. Plamenca. — A. Udine-Algarottija. Aiackworth-Young. New York 1951. — A. — R. muzikolog i kompozitor (Zagreb. Panzera. 1. MocKea 1963. Zurich 1952. Das Recht an die Melodie. Stuttgart 1954. 1913. Ockeghema u Plamenĉevoj redakciji. God. L. Musical Times. — A. Reesea i R. — R. 1956. — R. PLAIDY. 91 Od 1894 ĉlanica Gradske opere u Strassburgu i 1901—14 na Dvorskoj operi u Berlinu. je otkrio djela Šibenĉanina Ivana Lukaĉića. Uĉio klavir kod A. A.S 1 . Zurich 1956. On Studying Singing. Hg. t j. KelĊorfer. Rosenlhal. //. Pariš 1950.).MiipOBaHHe rojioca neona. austrijska pjevaĉica. Ncw York 1951. Lettre d'Italie. PLAINTE (franc. gdje postiţe 1925 doktorat disertacijom o J. The Sci ence and Art of Singing. Rodd Alarling. U septembru 1939 odlazi P. Dubuque 1959 (London 1962). Etude sur le droit d'auteur. LIT. Schulze. Couperin). zatim ţivi u New Yorku gdje za vrijeme rata radi u Uredu za ratne informacije (Office of War Information). Paul i E. a 1951 nagradu Ameriĉkog vijeća nauĉnih društava. Montreux i Miinchen 1949. Landeroin. (-> parodija. Wicn i Koln 1962. Neue Grund lagen fiir den Sprach. — //. 1940 —41 predaje na Muziĉkom institutu u St. 8. — H. uobiĉajen u XVII—XVIII st. Pariš 1949. u instrumentalnim suitama iz XVIII st. Thausing. Das Plagiat in der Tonkunst (disertacija). London 1953. Grain. — H. MocKBa i JlemiHrpaA 1948. Grosse Sangerinnen der Klassik und Romantik. Povukavši se s operne pozornice poduĉavala je pjevanje na konzervatoriju Stern u Berlinu i zatim privatno u Rodaunu kraj Beĉa. MocKBa 1962. London 1950. folklora) ili zbog neizbjeţnih meĊusobnih utjecaja. U francuskoj naziv za razliĉite vrste ukrasa: za vibrato kod gudaĉki h instrumenata i za predudar ili tzv. Pariš 1957. X. MGG. Cocchi. Stevens (red. naziv. Sliĉan je oblik -> tombeau. Pariš 1948. Reid. To je i vrijeme njegove kompozitorske djelatnosti koju je kasnije potpuno napustio. v. Le Chant. A History of Song. — F. Miinchenu. Maragliano-Mori.). — \V. i I sv. Vocal Tcchnique. Munchen i Basel 1965. neoeu H necHH. Nikolić Stamatović. izvedene 19 16) ubrajaju se u tehniĉki najnaprednije kompozicije toga vremena u Hrvatskoj i odaju umjetnika koji budno prati razvoj suvremene evropske muzike. na opernoj pozornici debitirala je u Hamburgu. Umjetnost pjevanja. 1963. — J. jadikovka). u sporu protiv Modugna da je u poznatoj pjesmi Nel blu dipinto di blu navodno plagirao pjesmu // castdlo dei sogni De Marca) za postojanje plagijata u muzici nije odluĉna istovetnost nekoliko taktova dviju kompozicija nego izraţajni rezultat djela u cjelini. M. Miin chcn i Leipzig 1912 ( I I izd. 1962. JI. 1925 —26 korepetitor je berlinske Stadtische Oper.: \V. Prema shvaćanju talijanske sudske prakse (npr. O ^njia■MHKe 3Ryna MejioeeMecKoro rojroca. Lullvju (F. Marafioli. -> chiae. New York 1950 (novo izd. 1960). Studira tada muzikologiju u Parizu (A. W. Vrativši se u Zagreb. 1843—65 profesor klavira na Leipziškom konzervatoriju. zatim se po svetio klavirskoj pedagogiji. ■ — E. Couperin i d'Anglebert). God. Pariš 1950. Die methodisch-padagogischen Grundsatze deutscher Gesangskultur im 19. — G. Sprache und Gesang. Vr. postaje privatni docent za muzikologiju na Univerzitetu (1928 —39). je posebnu paţnju poklanjao tehniĉkom svlad avanju instrumenta. Hein. Kagcn. 3. MeĊu najpoznatija i najljepša djela te vrste idu ţalobne kompozicije posvećene J. — H. lOdun. solo-pjesme na stihove Ch. 4). Roma 1953. propuštanje iz nemarnosti naznaĉivanja imena autora ili izvora tuĊeg djela. — /. Nitze. A. Louis.) 1890. Czernvja. Solo pevanje. Baudelairea. Honotka. Le Plagiat. — O. 1950. Adler). a ukoliko se radi o namjernom plagijatu. LIT. What happens in singing. Beograd 1950. Atcm... Kassel i Bascl 1953. — A. New York 1956. pomodnih formula (npr. — O. Gcsangslcxikon in Skizzen. AIcNaugfit. — Ch. Duey. Kassel i Basel 1956. kojom je tada upravljao B. I. 1949 (srpski prevod: O uticaju i pozajmljivanju. Pariš 1961. 1923. Laurcns. 1963. Ima više oblika plagijata medu kojima se iz dvajaju: namjerno prisvajanje autorstva tuĊeg djela. franc. 1966. p. Sarajevo 1972.. Du plagiat musical. od 1831 orkestralni muziĉar u Leipzigu. — V. — . podrugivanje). II Canto artistico. 1959. nesvjesne imitacije tuĊeg djela koje se prethodno upoznalo i nejasno saĉuvalo u pamćenju ili od sluĉajne koincidencije koja moţe nastati zbog zajedniĉkog izvora inspiracije (npr. Schulze i dr. U ĉast njegove 70 -godišnjice. II 1895 —). Whitc. Saska. sopran (Beĉ. — D. ne skrivena upotreba tuĊe muziĉke zamisli radi odreĊene umjetniĉke svrhe: -> preradbe. Pjevanje uĉila na beĉkom Kon zervatoriju (J.. Znanstvenu djelatnost Plamenĉevu privlaĉila su poglavito dva podruĉja: muziĉka prošlost Dalmacije i zapadnoevropska muzika XIV —XVI st. Die geistigcn Grundlagen des Gesanges. Das musikalisehe Motiv in Recht. MGG. Siclz.: R. Science and Singing. PLAGALNA KADENCA Starocrkveni naĉini -> Kadenca PLAGALNI MODUSI PLAGIJAT (od lat. Le Bel canto. Ourasco. a uz to je od rane mladosti uĉio klavir i violinu i zatim harmoniju i kontrapunkt (F. Wiesbaden 1961. Štampa.und Gesangsunterricht. prenesena je 1935 iz Krka u Zagreb i povjerena na ĉuvanje Hrvatskom glazbeno m zavodu. u cjelini ili u pojedinim odlomcima. u muzici se susreće i svjesna. staceato. — K. i na engleski). neovlašteno preradivanje ili imitiranje tuĊeg djela bez formalnog prisvajanja autorstva. Husson. PLAISANTERIE (franc. Amsterdamu i dr. — J. Janoivski. naknada štete). prisvajanje odnosno slijepo oponašanje tuĊeg umjetniĉkog ili nauĉnog djela. Koln 1935. die es werden wollen. Difctti causati da un errato studio del canto. Noć. Zagreb 1953 (novo pr ošireno izdanje 1975).) prvi je izrazom plagiarius oznaĉio kradljivca stihova. JXO>WBO. De Sanctis. Dock. Die Sangerstimme ( I I I dopunjeno izd. J. seherzoznog stavka. 1947 dobiva Guggenheimovu nagradu. Hamburg 1957. London 1965. — Ph. 1914) i Der Klavierlehrer (1874. The scientific Culture of the Voice. Špiler. Holzen. Novak. Neue Zeitschrift fijr Musik. III 1868 — 19. uništenje predmeta kojim je nanijeta povreda. Ilempoe. — F. Corelliju (F. PLAICHINGER. IV izd. parodiranja. Du chant. Kompoziciju studirao u Beĉu (F. Vt'ien 1957. Eeopoe. u opisanom smislu. Nevina. Rudorff. a 1970 ga to društvo bira za poĉasnog ĉlana. Bel canto et emission italienne. Gesangskunst. Drugi svjetski rat spreĉava mu povratak u domovinu. — A'. Iro. ipak spoznaje da je pravo podruĉje njegova rada muziĉka nauka. Dragan. — H. U razdoblju rane klasike pod tim je naslovom objavljeno više zbirki kompozicija lak oga karaktera. — A.und Theaterrecht. A. — P. Leipzig ( I I izd. M. Singing: The Physical Nature of Vocal Organ. G. na poziv Ameriĉkog muzikološkog društva u New York da zastupa Jugoslaviju na meĊunarodnom kongresu za muzikolo giju i da odrţi predavanje o staroj muzici Dalmacije. — J. Wermsdorf. — G. G. — R. ukrasti). Inicijativom D. Neki teoretiĉari smatraju da p. revija Le Droit d'auteur. Pariš 1933. Kao violinist koncertirao najprije u Dresdenu. 13. Der wissende Sanger. Lauri-Volpi. Walter. P. Des possibillites inconnues dc l'organe vocal dans l'art du chant et son ćtude. U tom deceniju organizirao je više muziĉkih veĉeri na kojima su. P. Dustmann i Mampe-Babbonigg. već 1897 pjevala je u Bavreuthu. Biilo \v. Bitterling. nije pravni pojam. Judd. prev. Kao vrstan pedagog i metodiĉar P. Gesangspadagogik. ibid. — F. ĉesto naziv vedrog. Misteri della voće umana. Sopranos of Today. ili naprosto zbog općenito prihvaćenih izraţajnih sredstava jednog stilskog razdoblja. Voice Production in Singing. — L. Caruso's Method of Voice Production. I Maestri del bel canto. Berlin 1961. Brtin. Bel Canto: Principles and Practices. njemaĉki klavirski pedagog (Hub ertusburg. Louis Plaidy. Pariš 1962. Fernandes Lavic. IV. God. variranja i si. — W. Oop. — O. J.

God. francuski kompozitor (1 31. 47). Dragan Plamenac. 1955. PLATON. Ĉetiri moteta (1564). SPISI: O godišnjici smrti Cesara Francka. J. Leipzig 1972. MGG IX. u knjizi G. 4. Music of the i6th and iyth Centuries in Dalmatia. Njegov najpoznatiji uĉenik bio je Aristotel. brojne ehansonn LIT. Keyboard Music of the 141I1 Century in Codex Faenza 117. Reeseu. Riilkblick auf Entsl und erste Entzoicklung der grossen deutschen Orchester. 1. MQ. 26. New York 1939 (štampano 1944). Andreis. DJELA. 1934. 4— 5. Spomenica H. Bentivoglio. La Cantiniere. Završivši Konzervatorij u Ps poĉeo je komponirati chansonnette. DRAMSKA. 1878. 1895. Savremenik. PL. kr 1969. Plamenac on his 7Oth birthdav. II sv. kojim su se brojni kompozitori XV—XVII st. Damonov dak Drakon bio je Platonov uĉitelj. Tragom Ivana Lukaĉića i nekih njegovih suvremenika. Anglesu. njemaĉki trombonist i muziĉki pisac (< rode am Harz. faksimile izd. u SAD i Meksiku. 13. 1962. Od drugih Plamenĉevih radova osobitu su paţnju pobudile njegove studije o kodeksu 117 u Faenzi. osobito Les Cloches de Cornevill je komiĉna opera u deset godina izvedena 1000 puta u P. kao i u brojnim evropskim zemljama. 4. 1962 i ch: niera u Dijonu. 1884. 1517. J. 1927. MGG. Le Clu Gaston. Revue belge de musicologie. Julije Skjavetić. U posebnoj studiji (An Vnknoton D. VI E. psalam CXII za sopran. DJELA. Ivan Lukaĉić. Nezv Light on Codex Faenza 117. Arti music 1972. Ludvvig. se još za vrijeme studija u Parizu poĉeo baviti zapadno evropskom muziĉkom prošlošću. a 19. Annales musicologiques IV. decembra 1935 organizirao je u Zagrebu veoma vaţan koncert na kojemu su — prvi put poslije nekoliko stoljeća — ponovo izvedena djela tih kompozitora. zapisao. 1925. 1950. Nezv Light on the Last Years of Carl Philipp Emanuel Bach. komiĉna opera Rip van Winkle (ni djelo). P. Od ostalih Plamenĉevih radova koji zasjecaju u podruĉje naš e mu ziĉke kulture treba istaknuti esej o Vatroslavu Lisinskom. 1966). Le Talisman. Deutsche Instrumentenbau-Ze 1906. nekoliko popularnih ondašnjih melodija. Journal of the American Musicological Societv. 1927 (II dotjerano izd. Papers read at the International Congress of Musicologv. III 1864 — Berlin. An Unknozvn Composition by Dufay?. 1962.' potpuno izdanje u faksimilu obnovljenog chansonniera u Sevilli. Cjelokupna djela. imao priroĊen melodijski dar. Feschotte. Ockeghem. 1933. Arti musices II. Notes. Sachsu. German Polyphonic Lieder of the i^th Century. 1 i 2. A Reconstruction of the French Chansonnier in the Biblioteca Colombina. Narod Zagreb. i objavio n njegovih mo-teta iz zbirke Sacrae Cantiones (1620) s historijsko-kritiĉkim uvodom. — IZDANJA: J. 1954. Toma Cecchini. Le Paradis de Mahomet.. — Anleitung zum Blasen des Signal-Posthorns F. Music Libraries in Eastern Europe: a Visit in the Summer of 1961. Zagreb. ZFMW.und Motettenkomponist (disertacija). Na tom polju crpio je znanje prvenstveno Damona. Spomenica G. 1928. Te su mu osobine odavna i pribavile zasluţen meĊunarodni ugled. Ogledao se i kao kompozitor. God. 1919. An Unknozvn Violin Tablature of the Early I7th Century. koje su ubrzo postale pularne. Guardione. 1972 objavio je i potpuno kritiĉko izdanje tog spomenika u seriji Corpus Mensurabilis Musicae Ameriĉkog muzikološkog instituta. za svoj instrument.: G. Spa: 1891 i dr. Zagreb. Mizlera (1740 — 43). roĊenje Luja XIV i Rafael Levaković. Codex 1J7. Ivan Lukaĉić i njegovi moteti. 1912. De Napoli. 1877. VI. 1. 4 i 1952. Pietro Platania. I Platania. d' armonia. 1952. S. Nepoznat hrvatski muziĉar ranog baroka. Music in the Renaissance. 1972. Trombonist u Kralje kapeli. < LIT. ibid. J. uĉio na Kraljevskoj vi muziĉkoj školi u Berlinu (J.: J. Komiĉne opere i operete: Le Serment dc M Gregoire. 1874. Pittsburgh — T. 1966. 1882 —83 kapelnik katedrale u Milanu.. 1865. 1872. The Publications of D. 1961. var 1925). Kasnije komponira komiĉne opere i operete od su neke bile vrlo omiljele. X.£ iiber die Berliner Musik-Fachausstellung. Another Paduan Fragment of Trecento Music. je u jednom muziĉkom kodeksu Nacionalne biblioteke u Napu lju otkrio tekst i izvorni oblik nekad ĉuvenog napjeva L'homme arme. 1905. Pensiero sinfonico. solo -pjesi stihove Ch. kapelnik stolnih crkava u Splitu i Hvaru u prvoj polovini XVII stoljeća. *-366 do ^-365 i <-36i do ■«-. Piccarda Donali. van den Borrenu. A PostScript to Volume II of the Collected Works of Johannes Ockeghem. napitnice. — VOKALNA: simfonija sa zborom. 1928. Razvitak novih nastojanja u francuskoj muzici. Savremenik. — DRAMSKA. AM. Reese. — G. Platoi (ili »akademska«) škola postojala je do kraja staroga vijeka i ţivjela novi procvat djelovanjem Plotina u III st. 1 —3.: J. što mu je omogućilo da taj vaţni muziĉki spomenik u potpunosti rekonstruira. Z: mao se za populariziranje trombona i duhaĉkih instrumi uopće. I 1903). tato. 1921. Obzor. Si 1887. Turmmusik. MQ. Koln 1958. 2 —4. Raimondija na i zervatoriju u Palermu. Masses and Sections ( I X — XVI). — Reguier. LIT. Dvije stare dubrovaĉke pjesme za mješoviti zbor. za koji je P. U dijelovima drugog kodeksa XV st„ u Nacionalnoj biblioteci u Parizu prepoznao je fragmente jednog muziĉkog rukopisa koji se nalazi u Sevilli. 1. Johannes. komiĉna opera Les Cloches de Corneville. 1905 preuzeo od Koslecka vodstvo ansambla Bldsen God. Ockeghem. Poduzimao je uspješne tu: kao virtuoz na trombonu. Faventina. 1949. publikacija Ameriĉkog muzikološkog društva u Yorku. Vatroslav Lisinski. U sve spisima (gotovo svi su u obliku dijaloga) P. Ganne) i dr. ^427 do ^347). P. Autour d'Ockeghem. U njemu je podvrgao operu Porin objektivnoj kritici i tako priredio realniju osnovu za prouĉavanje djelatnosti toga najnadarenijeg ilirskog kompozitora.40 de la Bibliotheque Kationale de Naples. DJELA. 1927. Deutsche Musiker-Ze 1920. objavljen još 1919. u kojoj je nastava obuhvaćala govu dijalektiĉku metodu. 1960. New York 1959). / on the Rearrangemcnt of Faenza Codex 117. Reesea. iskoristio je i za upoznavanje uĉenja pitagorovaca Arhite. Kongresni izvještaj IGM. Kosleck). P. sigurnost u metodiĉkim postupcima i dubljinu znanstvene misli. Kongresni izvještaj Belgijskog arheološkog udruţenja u Brugesu. un nost i etiku. Knjiţevni Jug. Hrvatska revija. 1915. 16. U svojim radovima Plamenac oĉituje veliko i temeljito zna nje. 1938. Antico's Frottole Intabulate. Rad ovih i drugih muziĉara iz Dalmacije u doba ranog baroka prikazao je P. 262. Hrvatska revija. RM. Ludwig Plass. The Recently Discovered Complete Copy PLANQUETTE. Broivsing Through a Little-Knozvn Manuscript (Prague. Journal of the American Musicological Societv. Spomenica Ch.violinist na poĉetku XVII st. i na Siciliju (^-390 do <~388. Utrecht. Wood. 1895. 1951. je upozorio na ranu pojavu violine u našim primorskim krajevima.293. ibid. 1880. O starijoj muzici Savremenik. uz to je umio vješto instrumer i birati dobra libreta. Was die Geschichte der Posaune lehrt. — Pjesme (patriotske. Robert. sa Ockegher motetima i svjetovnim djelima. 11. Sokr. Baudelairea. Rimska opera 17. Deux pieces de la Renaissance tirees de fonds Jlorentins. LIT. nakon njegove smrti (^ -399) boravio neko vrijem Megari. 1954 i Postscript toj studiji. 11 — 12. kao pub] Ameriĉkog muzikološkog društva. Pietro. Rad JAZU. Baveći se starom nizozemskom muziĉkom kulturom. 1952. psalam LXVII za z orkestar. Tri putovanja u juţnu It. stoljeća. Rad JAZU. E. 4. ibid. 1885. Panurge. autobiografija Aus dem Leben eines Posaunenvirtuosen. La Princesse Colombine. III 1848 — 28. Karstddt. The »Second« Chansonnier of the Biblioteca Riccardiana (Codex 2356).. 1913. MGG III. 1886. Annual Meeting.ASS. utvrdio da predstavlja jedinstvenu zbirku instrumentalne muzike kasnog XIV i ranog XV st. knj. Uz 60-godišnjicu ţivota. Journal of the American A^ logical Societv. 1964. Keyboard Music of the Late Aiiddle Ages in Faenza. IV 1907). Strahov Monastery. 1915. Odabrani moteti {duhovni kot HGZ. 1929. je dobio neobiĉno široku naobrazbu u muzici i u urr nosti općenito. 3. P. Mušica d'oggi. AM. La Cremaillere. 1964. 1959). Po povratku s prvoga putovanja utemeljio prvu vis školu na Zapadu. a zatim djelovao u Ateni. Ockeghema. X. PLATANIA. 1956. Bachs Clarintrompeter und seine Kunst. izdanje JAZU. Deutsche M -Musiker-Zeitung. Uĉenik P. sluţili kao cantusom firmu som u svojim polifonim kompozicijama. The Tzvo-Part Quodlibets in the Seville Chansonnier. 1955. 1916. 1921 osnovao vlastiti ansambl trublja i trombona. Pjesma od kananskog veselja za ţenski zbor i orkestar (odnosno \ 1918. u više ĉlanaka i predavanja. 117. Kongresni izvještaj IGM. G. Tim Filolaja. 1954 (II izd. A najznatnijeg hrvatskog kompozitora u razdoblju ranog baroka. 1879. 1863—81 direktor toga Konz« torija. ibid. D. jedinih saĉuvanih primjeraka triju pjesama L. kelera. . koji je sav ţivot proveo u Dalmaciji. osobito za tzv. Ce 1970. 1962. La Vendetta slava. solo-pjesme. zbor i klavir. znanost (oso bito matematiku). Zur »L'homme arme«-Frage. 1958—6 r. IV. Messen (I — u kolekciji Publikationen aiterer Musik. Autour de Plamenac. Robert Planquette. IX 1 Vojni muziĉar u Hannoveru i Kielu. Donja Saska. gudaĉki kvartet. 1852. 3. 1947 (II dotjerano izd. talijanski kompozitor (Catania : IV 1828 — Napulj. — G. Akademiju. Opere: M. O hrvatskoj muzici u vrijeme renesanse. u zborniku Ess Musicologv in honor of D. Spomenica C. Excerpta Colombiniana: Items of Musical Interesi in Fernando Colon's »Regestrum«. 1857. klavirska djela (gavota. I sv. 1923. Blick in die mlung musikalischer Wahrzeichen deutscher Stddte. Ispravci i dopune bibliografiji djela Tome Cecchinija. 1925. 1934. 1971. Osobito ga je privukao lik velikog nizozemskog majstora XV st. u kolekciji Corpus Mensurabilis Musicae (American Institute of" cologv). 1935. 1871.92 PLAMENAC — PLATON of A. Alcune osservazioni sulla struttura del Codice u Biblioteca comunale di Faenza (L'Ars nova italiana del Trecento III). PLAMENAC Violin Tablature of the Early ij'h Century) P. MGG. 2 (iste godine takoĊer na francusko m u Revue belge de musicologie). Journal of the American Musicological Societv. Zatim je objavio iscrpnu i dokumentiranu bio--bibliografsku studiju o ţivotu i radu talijanskog kompozitora Tome Cecchinija. u pripremi III sv. O stogodišnjici smrti Franza Schubcrta . Zeitschrift fiir Schuln 1933. 1900. MQ. Seville. 1941. O tristogodišnjici tvorca francuske opere. 1936. 1954. I9O( vršio L. je pridavao ve . Dr. Johanncs Ockeghem ah Chanson.. grĉki filozof (Atena. 1928 — 29.: F. DJELA: simfonije. Music in the Adriatic Coastal Areas of the Southern Slavs. 1951. 3113. Bio-bibliografijska studija. SPISI: Die deutsche orehestrale Tonkunst in Gcfahr. Papers of the American Musicological Societv. kao i na tabulaturu iz arhiva JAZU kojom je jedan hrvatski amater. r. La Chanson dc L'Homme arme et le Ms. INSTRUKTIVNA: Corso completo di canoni di ogni genere e fughe. 1915. 3. pa njegova kazališna djela nisu ni < zaboravljena. — KOMPOZICIJE: u za orkestar. Milano 1908. upravo najvaţniji izvor za njeno prouĉavanje. Faenza. uĉenik. 1964. 1885 —1902 rektor Konzervatorija u Napulju. 1.

1920) i L. 1933.. 1956 završio studij klavira kod C. — Opera Arianna. nego kao mislilac. i P. 1. umjetniĉka intencija i nauĉna spoznaja. PLAVŠA. nakon oĉeve smrti vodio poduzeće do 1707. B. Choice Songs and Ayres (5 sv. fantazija za violinu i klavir. DJELA: O porcklu muzike. Aluziĉka umetnost. 1729. I. Co. — IV 7 . Purcella. A Cataloguc of Ali the Musick Bookes that Have Been Printed in England.. Gabriel Plautz. -tehnike u tonskom studiju prethodno realizira zvuĉna i l i muziĉka snimka i to optimalnih kvaliteta. B. Kod zabavne muzike sistem p. 1623 — London. J. Bern 1952. narod eeskv i slovenskv. — A. Aschaffenburgi. F. Ponekad je jako naglašena politiĉka tendencija. Zakoni. 1930— 48 gimnazijski profesor i zborovoda.). Cvetko. 1653. usavršavao se na Sorbonnei u Parizu. & 8 vocibus cum basso generali. Kirchenmusikalisch. Slabat mater. Aiuzika u školi.). Abcrt. D. Missas aKasgue laudes B. Sin Johna. P. Vcttcr. Mainz 1959..). Der Ursprung der Musik. Kapellmeister des Mainzer Erzbischofs von Kronberg. kritike. Deutsche Akademie der Wissenschaften. 1961—62 (suradnici B. ĉlanci. 1967. metodskog priruĉnika Muziĉko vaspitanjc. Morlev. . oko 1700 — Wurzburg. 1940. razlikuje se od onoga što kaţe kao umjetnik i muziĉki teoretiĉ ar. P. Bonaccorsi. bio je od 1612 kapelnik nadbiskupa u Mainzu. Poĉeti (R. 1662. 1954). 1967. suita za klavir. Dva Ude. studije i ĉlanci. Protivi se pretjeranoj upotrebi instrumenata. Izvornost u tematici. Mainzer Musikgeschichte von 1500 bis 1800.. 8. Banister. muziĉki leksikon (s grupom autora). Znatnim darom zapaţanja. Zich) i kompoziciju (J. Jandĉkova tvorba sborovd. RMI. Select Musicall Ayrcs and Dialogues. The Timaeus Scale. 4. Zur Wissenschaftslehre von der Musik bei Platon und Aristoteles. 1967. eseji. Note integrative in margine alla monografia di F. Skladatelji Gallus-Plautzius-Dolar in njihovo delo (Les compositeurs Gallus -Plautzius-Dolar et leur ocuvre). 2 introita. 1944. Oĉito rodom iz Kranjske. Musicks Hand-maide za virginal. arije. Fibich — mistr ĉeške balady. Fedon.. — Isti.. osigurale tvrtki P. koji je zapravo rezultat sviranja ili pjevanja samo jedne jedine osobe. 1959. — Više melodrama. 1941. Pra ţakom uredio spomenicu povodom 90. 5. Poerstera. Zborovi. Dic Lchrc vom Ethos in der griechischen Musik. ZFMW. Musikalische Sinndeutung des antikcn Nomos. Erić i M. jer se i sam naziva Carniolus.. Requicm\ psalam L. PLAYFORD. — E. Jarnach. Medu Platonovim spisima zanimljivim za muziĉku nauku nalaze se: Drţava. AFMVC.. Popović.es Jahrbuch. Istituzioni e Monumenti dell1 Arte Alusicale Italiana. 13. PLAVEC (Plautz. simfonijska predigra Od veku do veku. Njegove su kompozicije. jasnoćom izlaganja i izvornošću stila ide medu istaknute suvremene jugoslavenske muziĉke pisce i kritiĉare. O jugoslovanski glasbi. Una nuova fonte per la conoscenza di Giovanni Platti e del suo »Miscrere«. ORKESTRALNA: Lclni ouvertura. apud Balthas. — F. dok pjevaĉ ili glumac sinhrono markira pjevanje odnosno govor. 2 Ave Maria. Gottron.). muziĉki pedagog i suradnik radio-stanica. H. Apollo's Banquet. stoletja.. koncert za obou. 1652. Leipzig 1933). Giovanni Benedetto. DJELA. Platons Stellung zur praktischen und spekulativen Musiktheorie . Aly. Gorgija. O. DJELA. Foerstera i V. 1673. 1941. 1672. 1720). Zich. gdje se kaţe: »capellae magister eximjus in musicis instrumentis exquisitissimus. Catch thai Catch Can. 4.1742. — J. Ilofler. 6 sonata za popreĉnu flautu solo ili uz violonĉelo op. dvopjevi. 1653. — L. Berlin 1961. violinist. J. 1948—64 profesor na Univerzitetu u Pragu. 1948. — Variacc na vdnoĉnikoledu za klavir. 1681. Le Celebrazioni dcl 1963. IZDANJA: The English Dancing Masler. Richtcr. — Kompozicije za orgulje i za harfu. 1663. HorTmann-Erbrecht (Mitteldeutsches Alusikarchiv. Dušan. kompozitor (? — Mainz. u Radio-Beogradu i Radio-Zagrebu i dr.sur legoiit italicn op. Giovanni Bcnedetto Platti. Sistem p. 1743. Zbori. Nejedly. Jeremiaš. 4 ricercara za violinu i violonĉelo. Škronp. 1940. Liĉara na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. violonĉelist i ĉem balist). muzikolog i kritiĉar (Sopot. PLAYBACK. 1954. Torrefranca. I. a od 1651 vodio vlastitu nakladu u kojoj je objavljivao zbirke s djelima istaknutih suvremenih engleskih kompozitora (J. Aut hore Gabriele PlaMzio Carniolo. godišnjice roĊenja J. Finalni se tonski zapis dobiva nadosnimavanjem glasa ili dijela orkestralne partiture na već snimljenu podlogu (matrica). R. 6 sonata za ĉembalo op. V 1657—■?. Ph. 1934.: //. Ljubljana 1958. komorni tenorist. koja se prakticira na televiziji. Studirao u Pragu muzikologiju (Z. preteţno govori o mnogo širem podruĉju umjetnosti općenito. Leipzig 1899. pod utjecajem J. Schcrzo na temu O. Kantate: Nedelc svalodušni. Gabriel Plautz — dvorni kapelnik v Mainzu. PLATTI. filmu i kod snimanja plo ĉa. 4 sonate za ĉembalo. — A. God. 1943. Zbirka sadrţi 3 mise. NOVA IZD. Kratil. Ljubljana 1963.. The Aiusical Companion (sadrţi i n ekoliko Plavfordovih kompozicija). Maribor 1967. sonata za 2 oboe i bas. Foerster). — E. John. 1949. Zahl und Gestalt bei Platon und Aristoteles. — VOKALNA. X. Fabbri. Sborovd Ivorba J. 1957. sonata za 2 violine i bas. Ljubljana 1970. Henry. Vetter. — A. Fibich rnclodramatik. 1742. IX S TR U Al E N TA ENA. W. 3 Salve re-giiia. Muziĉkoj problematici ne pristupa kao muziĉar. Handschin. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. I 1641). se upotrebljava i kod višestrukog nadosnimavanja jednog instrumenta ili glasa u razliĉitim melodijskim linijama. osobito zborovi. Alusick's Dclight on the Cithren. 1669. NIN. Blo\v i dr. The Division Violin. Smctanova tvorba sborovd. 1. 2. Fedro. Borba. — CRKVENA: 6 misa. O. Gottron. Bavljenje muzikom postaje vrijedno tek onoga ĉasa kad se poveţe s -> etosom. Plato und dic sogennantcn Pvthagoreer. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. Uvod u muziĉku umetnost . — J. obj. 6 sonata za ĉembalo . Giovanni Platti (Precisazioni sul Settccento). Protagora. Gibbons. Vuĉković kao estetiĉar i sociolog muzike (opseţan predgovor estetiĉkim i so ciološki m studijama V. 2. LIT. 4 ricercara za violinu i violonĉelo obj. Giovanni Benedetto Platti e la sonata moderna. Frank. in arte compositionis 10 et 12 voeum non habens šibi parem«. ĉeški muzikolog. promovirao 1929. 3 Magnifikata. M. scenska muzika. Torrefranca oznaĉuje Plattija kao stvaraoca »dramatske klavirske sonate«. solo-pjesme. III 1924 —). F. III 1905 —). Richtcr. Firenze 1963. Kako se sluša umetniĉka muzika. LIT. B. — Isti. DJELA. Cvetko. Kompozicije odaju utjecaje nizozemske i venecijanske škole. A Musicall Banquet (3 sv. 12 so nata za violonĉelo. Bartošem i P. The Pleasant Companion. MDCXXII. P. Gabriel. n. Kongressbericht Hamburg. Mušica Disciplina. Halle 1924. Nastavio je s objavljivanjem vrijednih zbirka koje su. a tek se iznimno osvrće na muziĉke pojave u uţem smislu. sonata za violinu i bas. 1669. The Theater of Alusic. Dugogodišnji muziĉki kritiĉar u listovima 20 oktobar. kompozitor i zborovoda (Hermanuv Mestec. što se kod p. 10 Sacrmn convivium. 1671 i 1677 (XX izd. — D. ■— A. Moje dete i muzika.: J. pod naslovom Umetnost i umetniĉko delo). U rukopisu: 5 koncerata za ĉembalo. formi i harmoniji izdiţu Plattija iznad njegovih talijanskih suvremenika. — J. 1651 (nekoliko izdanja do 1728). 1666. O. PLAVEC. Tada je otvorio trgovinu muzikalija.: 12 klavirskih sonata obj. Locke. Berlin 1924 (II izd. — A. 1954 —61 ureĊivao ĉasopis Suvremeni akordi. — L. MGG. Zbirka eseja Muziĉki portreti i profili. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. Štampana u Niirnbergu: 6 koncerata za obligatni ĉembalo i gudaĉe op. 1943. As. 1962. Ono što P. Ać. God. Ostrĉila. Tu je do 1647 radio u nakladnom poduzeću J.: F. istaknuto mjesto medu engleskim nakladnicima. —J. 1652. a kraće je vrijeme djelovao u Umjetniĉkom ansamblu Doma JNA i u Školi za vaspitaĉe u Beo gradu. —■ SPISI: Z. Vjerojatno od 1722 u Wiirzburgu. Hoffmann-Erbrecht. Platos Musiktheorie (disertacija). Tagore). Torrefranca. 1968. 1935. — Al. Ahhcrs. Bensona. 11. D. M. 1961. 1968 i Muzika iz raznih aspekata. 3. Neue Jahrbiicher fiir Wissenschaft und Jugendbildung. Lipp. zatim publicist i od 1969 profesor teoretskih predmeta na Muziĉkoj školi Isidor Bajić u Novom Sadu. 1931. B. Time]. kao i izdanja njegova oca. Meditace za violu i klavir. Jedina dosad poznata štampana zbirka kompozicija objavljena je u Aschaffenburgu (1622) pod naslovom Flosculus vernalis. Courtly Alasquing Ayrcs. 1673. kaţe o muzici kao filozof i muziĉki estetiĉar (etiĉar). — A. Svaki muziĉki predmet o kojemu raspravlja ugraĊen je u njegovu jedinstvenu filozofsku sliku svijeta. obligatni violonĉelo i bas. od kojih većinu otklanja. 1935. The Trcasury of Alusick. Jedino liru i kitaru smatra vrijednima da budu priznate. P. LIT. 1 Ave mariš stella i 12 marijanskih moteta. — Sa J. Sonnatas in 3 Parts H. dakle kao neposrednoga preteĉu beĉkoga kla siĉnog stila u klavirskoj muzici. Basel 1951. MGG. 1953. 1972. 1969. 1950. 1962. — IV". muziĉar na dvoru kneza biskupa (oboist. 1684. Alusick's Recrealion. Prvi zvuĉi. 1940. kantate. 2. Josef. Halle 1923. Inspektor za muziku u Savjetu za prosvjetu SR Srbije (1955—60). 5. 1928. — D. Foerstra. 6. Suprotna je -* sinkronizaciji u tome. Byrd. 1950. Muziĉka umetnost. 1940. 1685. Zahl und Klang bei Platon (disertacija). Zobelev (1951). 1956. 1757). Prime ricognizioni dello stile violoncellistico plattiano. Od 1639 ţivio u Londonu. F. Novaka. Pariš 1959. Torrefranca. Z. 1651. 1961 i druge monografije. 1673—84. smatrajući da su njezini pokreti analog ni gibanjima ljudske duše i da3 prema tome. 1941. Svmposion (Gozba). Maz. talijanski kompozitor. 1962. zatim se taj tonski zapis pri snimanju televizijske emisije ili filma preko zvuĉnika emitira i ponovno presnimava. Bio je predavaĉ. Politika. AloutsopouloS) La Musique dans l'oeuvre de Platon. sacras cantiones. Inspirirajući se pita gorovskom naukom. XI 1686). nego da pridonosi skladnom oblikovanju duha i da ublaţuje afekte. Chigiana. Lohmann. Od 1954 glav ni je urednik ĉasopisa Hudebni Vychova. instrumentalist i pjevaĉ (Venecija. — VOKALSA : 3 oratorija. 1962. S pomoću tehnike plavbacka mogu se iskljuĉiti nepoţeljne zvuĉne smetnje koje su inaĉe pri neposrednom sni manju neizbjeţne. Tako se postiţe efekt cijelog ansambla. 1928. Purcell. muziĉki nakladnik (London. 1943 i Ncstnrtelnd ves. 1936 — 1938. I 1763). 1964. — Isti. u II i I I I izd. Platon. engleski muziĉki nakladnik (Norwich. zadaća muzike nije da besmisleno uveseljava. odnosno multiplayback sastoji se od snimanja u više faza. 28 koncerata za violonĉelo. udţbenik za škole VK radnika. X. a odlikuju se bogatstvom melodijske invencije. La Creazionc dclla sonata drammatica rivendicata all'Italia: Giovanni Platti il grande. O. Vuĉkovića. 1927. Die Musik im platonischen Staate. 21 sonata za violinu.— E. Th. tehnika snimanja muzike ili drugih zvuĉnih efekata.PLATON — PLAYFORD vaţnost muzici. The Prcscnt Practice of Alusick. tonove i njihove odnose odreĊuje bro jevima. Od 1975 profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Debeljak). — J. MGG X. Muzikološki zbornik. poznat je u zabavnoj muzici osobito po snimkama gitariste Lesa Paula. Rcgncr. Histoire de la musique slovene. 1941. je za ţivota bio veoma uvaţen kompozitor. Alantuani. 1682. Psalms and Hymns za glas i orgulje. Plautzius). serenata. U Platonovim idejama o muzici suoĉavaju se filozofska misao. Instrumental Ayres (3 sv. Stcnzcl. Gottron i D. 1910. što potvrĊuje i opaska u knjizi umrlih. se u njima sluţi vertikalnim i horizontal nim principima oblikovanja te uz snaţnu invenciju pruţa dokaz 0 razvijenom smislu za zvukovnost i za izbor kontrastnih tema. Mariae continens 3. Malipiero (/ Classici dclla mušica itahana. 93 Gottron. 3 sonate za flautu obj. Gabriel Plautz 1612 — 1641. Cvetko.

Humphries i W. Plesu moţe biti sadrţaj samo po kret. Nit ja spavam i dr.. 1. X. Oko 1200 u organumu je postojala ritmika blis ka plesnoj. narodni i društveni. Deliciae Musicae (4 sv. Pjesma banjaluĉkih radnika. PriroĊene osobine plemena i naroda. 1688. a i njegovo stapanje s drugim umjetnostima.V st. Sjećanje. God. Mezopotamija).: F. Seljaĉki plesni par. U prvoj polovini X st. 1700. Vodeća uloga u XVI st. Dean-Smith. koje je ponekad urodilo posve novim oblicima (npr. Uz brojne plesove u parovima. Plesovi primitivna ĉovjeka snaţno izraţavaju duševna stanja i tijesno su vezani uz odreĊenu pri liku. ili kao zasebna djela (valceri F. Perioc princip plesne muzike. Ĉesto imaju magiĉno znaĉenje: lovaĉki plesovi treba da osi guraju uspjeh u lovu. a zatim od 1945 ponovno u Banjoj Luci dirigent pozorišta. kad je ojaĉao graĊanski staleţ. PLECITY. Solo-pjesme: Zašto. p se u otvorenim parovima u koloni. dok ga Francuska re lucija nije posve ukinula. ţetelaĉki i ljubavni p. Na skupine nalazi se polagani ples u parovima. meĊutim. London 1954. osobito francuski branle. — Iz XV st. Ona. 1695 —96. Pulver. 1954 —58 dirigent i glavni muziĉki urednik Radio -stanice u Titogradu. ĉesto se prepleću.). Iz stare Bosne. menuet dvorski ples nailazi na sve oštriju kritiku. redovito popraćen muzikom. 1617). moresca. God. U dri polovini XVIII st. pavana. ples moţe poprimiti i odreĊeno znaĉenje. Fi cuski društveni ples poslije 1650 ne izvodi se više u kolu. Društvena uglaĊenost i kultura. Skopju i Beogradu. koju su francuski plesni 1 telji proširili po Evropi. MGG. II — IV. cesijama. Spli tu. Kuĉukaliĉ.). 1918. Oko 1600 poĉinje plesna muzika mnogo znatnije utjecat: muziĉki stil općenito. Italiji i Njemaĉkoj. 1931 —37 pozorišni dirigent i horo voĊa pjevaĉkih društava Pelagić. Plesalo se teţno u kolu koji se. Sarajevo 1961. MeĊutim. poslije kojega jedi grupni ples brzo postaje prir. dirigent i kompozitor ĉeškog porijekla (Kladno. na nji nadovezuje brţa galliarda. izraz ili slika bilo ĉega. Tiskani primjerci plesne mu saĉuvam su od 1529 dalje. Horovi: Mi smo brod. jedan ples ne uţiva apsolutnu prednost nad ostalima. p. plesom se katkad ţeli nešto priopćiti. primat je pripao Francuskoj. jer ga je crkva zbog njegove povezanosti s poganskim obredima i erotiĉke naglašenosti odstranila iz svog rituala. Harmonia Sacra. Nizozemski vokalni stil ustupa mj pravilnije ritmiziranoj polifoniji. I elmann je isprva rao preteţno jed glasno ili heterofi Većinom se noti melodijska okosr koju je sviraĉ A. Schein. kor s pantomimiĉ kim plesnim pokretima u starogrĉkoj drami— orkestika. Aiša. <.). ĉiji su plesovi uzor dvorski graĊanskim krugovima ostalih zemalja. 1699 — 1702. operetski i orkestarski dirigent i horovoĊa u Mariboru. IZDANJA: The Theater of Music. ne nailazi na velik odjek u dvorskim krugovima. nasuprot starijim obrednim kolima — ko-reutika). Postojali su . Chopina). u svom kraj njem obliku takav ples postaje pantomima. a bolesniku vraća zdravlje. pri< ţio i ples u parov: Miran ples u par ma. U daljem razvoju. kao -> balet ili slobodan (moderan) ples. 1922—31 operski. Thesaurus Musicus. u mnogim starim kulturama igra veliku ulogu u obredima i ceremonijama (Egipat. Obje vrste plesa. Time zapoĉinje dug niz stiliziranih plesova u evrop instrumentalnoj muzici: oni će se pojavljivati ne samo u si nego pojedinaĉno. Veoma popularna kao grupni i p dinaĉni pantomimiĉki ples bila je od XV st. Na Konzervatoriju u Pragu uĉio orgulje. Od povijesnog doba ĉovjeĉanstva. 1699. John Plavford and 17 th Centurv Music Publishing. U Italiji se od sredine XV st. oblici vjerovanja. ili pravilima i namjenom strogo fiksirana forma. oni postaju stilizirani stavci koji nisu više namijenjeni ple: izvedbi. DJELA: kompozicije za klavir. 1694. I 1961). Smith. MQ. nego nalazi novu sna afirmaciju kao oblik scenske umjetnosti u dvorskom baletu i p nim toĉkama francuske opere. 18. Zlatija. Nakon djelovanja u Nišu (1937—40) postao 1941 direktor Muziĉke škole i horovoĊa pjevaĉkog društva Branko u Podgorici (danas Titograd) gdje je 1942 kao antifašist interniran. Svoj najviši umjetniĉki do met plesovi su doţivjeli u scenskom obliku. Ĉehoslovaĉka. 1927. postepeno prodire u opći ziĉki stil tek u XVIII st. Mletaĉki trgovac. Nezu Songs By Tom D'Urfey (2 sv. VIII 1901 — Banja Luka. teţište s vokalne muzike pri na instrumentalnu. MeĊutim. — J. Music News and Herald. koji uz polagani (bassa danza) opisuju ţivahne sove (saltarello. a sliĉan smisao imaju i ratni.: Z. LIT.hercegovaĉkih kompozi tora. Nada i Sloga u Banjoj Luci. on istjeruje zloduha. improvizacija postepeno ustupa mj toĉno fiksiranim predlošcima. H. piva). Tunes to the Psalms of David. susreću kod primitivnih naroda. Analogni princip. — Ch. On je ponekad manifestacija individualne volje. i u simfoniji i drugim kompozicijama klas: oblika (menuet). Ch. glavno je ţarište te prakse bio burgu ski dvor. Zona Zamfirova. horovoĊa društva Pelagić i od 1946 nastavnik na novoosnovanoj Muziĉkoj školi. U to vrijeme odigrao je veliku ul engleski country dance. U povijesti evrop skog plesa dolazi do velikog zastoja u do ba ranog kršćanstva. Grivna. U promjeni stila oko 1600 znatn' ulogu odigrala i engleska plesna muzika za consort i za virgi ona je pridonijela da u XVII st. plesovi su kao iskon ski oblici umjetniĉkog izraţavanja nalazili i dalje svcj put. 1962. utjecaj okoline. Ja sam voleo. sve to odreĊuje stil plesa. meĊutim. bio je raširen i u XVI st. II. The Banguel of Music (6 sv. Improvizirana pli muzika srednjo kovnih sviraĉa (nj Spielleute) saĉuva] u zapisima poĉ od kraja XIII st. Ples moţe biti spontan.94 PLAYFORD — PLES jednoglasni plesn: pjevi s latinski] francuskim teksi a kasnije i s njer kim. — DRAMSKA. gdje pl stvo postavlja nova mjerila za društveni ples koji se sve više vija. U suiti plesovi gube prvotnu fun ju. da i u muziĉkim' mama ĉije je po jetlo vezano uz r u rondeauu i ba (XIII—XV st. Orpheus Britannicus H.). 1698 — 1700.). improviziran izraz trenutnog raspoloţenja. Mvić. djelomiĉno neizmijenjeni. — VOKALNA. Purcella (2 sv. V. a klerici su rado plesali u proMenada iz Tetova. Trzalica PLEKTRON PLES. LIT. Matura. Vodeći novi ples je men Ples se u XVII st. Otkako je Banjaluka postala. objaviti ili prikazati. u suitu (J. Po karakter u je to dvorski ples uz preteţno \ glasnu muziĉku pratnju (melodiji u tenoru dodavale su se d improvizirane dionice). Operetska revija OdgoĊena noć. u koju iz plesne muzike 1 takt sa stupnjevanim akcentima (teške i lake dobe). Music Publishing in the British Isles. U nje susreću plesovi razliĉita nacionalnog podrijetla — allema courante. pripada Italiji. raširen u Engleskoj već mnogo rar DJELA. bakrorez. Durer. Scenska muzika za pozorišne komade: Poţar strasti. Likovi savremenih bosansko. Plavford. pojavljuju vaţni t tati o plesu. ■ — M. sarabande gigue i dr. Man dragola. Oko i6co poĉinje i povezivanje neke plesova u zatvoren slijed. Ċutim. Mercurius Musicus. Ples je sredstvo ekstatiĉnog sjedinjenj'a s boţanstvom. lišen svih pretenzija da bude simbol. stupanj kulturnog razvoja. John Plavford. saĉuvani su zapisi popular basse danse koji se izvodio polaganim koracima. quadernaria. ili oblik instrumentalne muzike u suiti. 1514 p kom izvedbe obog vao raznim figurama. bila je u svojoj biti dvorska. Hasanaginica. kultivira ne samo kao društveni ples. slijed ritmiĉkih pokreta tijela s umjetniĉkim obiljeţji ma. uve se plešu i kola. Jaroslav. a još ĉešće je ĉvrsto povezan s okolinom i uvjetovan obiĉajima i nazorima odreĊenog društva. U društvenim pl vima vlada priliĉna slo boda izbora sve do sredine XVII st. 1686 — 87. Zaspala djevojka i dr. 1688 — 92. Do kraja rata proveo u logorima u Albaniji. Najraniji oblici plesa još se danas. Kidson. Gospodin od Pursonjaka.

nego i mnoge druge evropske gradove. ispituje njegova snaga i vitalnost. . 1944. — J. Gombosi. ali i plodnost. Berlin 1906 (III izd. odnosno udobrovolji duh pokojnika. ali postoje i naopaĉka kola. Hughes). Drugdje ples ima ulogu u namjenskom privreĊivanju. Vaţne su dalje etape u razvoju društvenoga plesa XX st. AFMW. ali i u vezi s vegetacijskim kultovima. je najveću popularnost stekao valcer koji je osvojio ne samo Beĉ. szving i boogie woogie. zelje. Storia della Danza popolare e d'Arte. Leipzig 1930. Jahrhundert. Dolmetsch. — O. u prvom redu. Juţnoame-riĉkog. The Story of Dance Music. franc. u svadbi kao pomoć mladom paru. U kolu dolazi do upoznavanja. krumpir. 1955). Nije. Danas. — F. gusje nica i raznih drugih ţivotinja. 1962). vila i vještica moţe se najviše naslutiti prema mjestu na kojem se izvode. — M. Kinkeldcy. Povijesni. New York 1963. Der Hoftanz. calypso i manje zanosni. presudnu ulogu u njima odigrao je crnaĉki element. oni su ispunjeni osnovnom magijskom namjenom za buĊenje i unapreĊivanje vegetacije. Modern Bailroom Dancing. J. Geschichte der Tanzkunst. bebop. Musik und Tanz. priredio K. osim nešto veoma malo na nadgrobnim spomenicima. Nadovezani uz proljetne plesne obiĉaje. Ać. — Tanzbibliographie (izd. Zur Geschichte des Gesellschaftstanzes im 18. U XIX st. Izvor novih društvenih plesova nije više Evropa. 95 Stoga je veoma teško odrediti starost. od solistiĉkih do kolektivnih. Oppi. Pariš 1932 (novo izd. Ivanjdanu i si. Društvena uloga narodnih plesova. About Dance and Dance Music in the Later Middle Ages. rtimba. ostatak davnih plesova za lovinu. Der Tanz in der Antike. Dances of Spain and Italy from 1400 to 1600. sa davno zaboravljenom namjerom da se zavara. potreba za ritmiĉkim izraţava njem osjećaja pokretima. bu nara i si. Halle 1926. ponajĉešće deseteraĉkim dvostihovima koji se pjevaju ili uzvikuju. Magijsko oplesivanje oko sela. koji doţivljava vrhunac popularnosti u Evropi 1912. konoplju. okolice pa i vaţnija svjetska zbivanja. Sachs. U prošlosti ples nije bio samo rezultat oslobaĊanja viška snage. sluĉajno da se ponegdje kola plešu na kriţanju putova. Firenze 1962. Berlin 1933 (engl. — R. 1959). Prvi sjevernoameriĉki crnaĉki ples koji dolazi u Evropu (oko 1900) je cakezvalk. Novi plesni ritmovi odrazili su se i u djelima mnogih suvremenih kompozitora: Stra-vinskog (Ragtime. Leipzig 1886 (novo izd. u izdanju Instrumental Music (priredio D. — W. segnidilla) nisu ušli u plesne dvorane. London 1954. — O. juţnoameriĉki plesovi kreolskih Crnaca prirodniji su i strastveniji: to su. — A. kao Gesellschaftstanz. Dolmetsch. koji oko 1950 poprima razna imena: jitterbug. Podrijetlo plesova protiv zlih sila i demona. po mišljenju naroda veoma opasna m jesta. 1953. meringue. nagon za kolektivnim izrazom. Bohme. Tanzmusik. Plesom su se naši preci borili i protiv zmija. salatu. U nekim krajevima kolo je javna tribina na kojoj se analiziraju i kritiziraju dogaĊaji iz ţivota sela. U nekim se krajevima saĉuvao ples zajc ili zec (zeĉko kolo). U isto vrijeme postaju moderni ttvostep i onestep. Petermann). štovanje kućnih duhova i potvrĊi vanje vlasništva. dodira. samba. 1935. toĉnije afrokubanskog podrijetla je tango. Vom Schamanentanz zur Rumba. G. 1918 — 19. priredio J. Giinther. nego Sjeverna i Juţna Amerika. vjerski i drugi razlozi pridonijeli su da se na podruĉju Jugoslavije razvije velik broj narodnih plesova. Parnac. Junk. koji se susreću još u XIX st. D'Aronco. Toutes les Danses moderncs. Bic. Hohe Schule der Musik (izd. bolero. usko je povezana s pojavom i razvojem -> jazza. B. Ritmovi španjolskih plesova (fandango. Zeitschrift fiir Volkskunde. Potsdam 1937. repu i drugo. ali i vaţnih odluka. — G. — O. već prvenstveno magijski faktor u borbi za ţivotni prosperitet. izd. Slavenskog su podrijetla veoma popularna pol-ka (iz Ĉeške) i ma-zurka (iz Poljske). ipak se u njima nazire neka dašnja magijska funkcija koja je negdje jaĉe izraţena. kako bi prije došlo proljeće i sunce. u 3 sv. Plesovi uz rad ili o radu. 1716 muzici XX st. Nettl. Nasuprot tim plesovima. djeca poprimaju manire odraslih. Normalno se kola vode za suncem ili »naoposum«. Prudhommeau. Geschichte des Tanzes in Deutschland (2 sv. Leipzig 1966. a ostali prihvaćaju. ognjišta ili kućnog stupa zadrţalo se djelomice i do danas. Wissenschaft und Bildung. steĉcima. — V. La Danse grecque antique. 1930). Ples ima i odreĊenu odgojnu i obrazovnu ulogu. Vom Kulttanz zum Jazz. — P. 1941. bajao. The Dance in Classical Music. koji imaju svrhu da otjeraju zimu. — V. Oponašajući starije. — F. Chujoy. — M. — G. omogućili su da su se u kolo hvatali borci (danas omla - društveni. London 1949(11 izd. odnosno djevojka za udaju. London 1927 (II prer. nešto izmijenjen pretvorio u contredanse. Ta su se kola izvodila i na groblju. snaţno prisutan u ritmovima i pokretima. — D. ekonomski. 1937 i 1938. Kfeneka (Johny spielt auf) i drugih. AML. 1967). razigrano bezbriţni eha eha eha. Salmen. — D. The Dance Encyclopedia. U njemu se odabire budući braĉni drug. 1935. do prvih ljubavnih pogleda. javljaju se revolucionarne promjene i u plesu. hebrejski 1955). a namjena mu je uglavnom tro struka: zaštita od bolesti. Misli se iz nose improviziranim. Tango). Dances of England and Frarce from 1450 to 1600. ali su naišli na širok odaziv u umjetniĉkoj muzici. kad sluţe bolje m organiziranju društveno-zabavnoga ţivota. imitiranje radnih pokreta plesanjem. npr. ragtime i njemu srodan foxtrott. LIT. — W. mogu se spomenuti i plesovi oko drveća. njegove su dalje metamorfoze bile anglaise. Czcrzmnski. 1925). Pariš 1966.) 1959. Miillcr-Blattau). — V. koji su se rodili u sjevernoame-riĉkoj industrijskoj civilizaciji. kao Tanz und Tanz musik. Giinthcr i H. Lach. skupljaju priloge za izgradnju škole. Ostaci ratarskih plesova u kojima se istiĉe magija za urod poljoprivrednih dobara. Handbuch des Tanzes. Stuttgart 1959. M. Ravela (Blues iz violinske sonate). Stuttgart 1930. te cotillon i ĉetvorka quadrille). Leipzig 1862. obavljaju zajedniĉke poslove vezane uz ples. Posebno mjesto i ulogu imali su partizanski plesovi. krije sova i izvora. npr. MQ. stih koji na naĉin starih improviziranih dvostihova izvikuje pojedinac. Milhauda (Rag— Caprices). a negdje slabije. Osobito vaţno mjesto zauzimaju narodni plesovi za zimskog solsticija. New York 1949. Cambridge (Mass. Sam ulazak u kolo oznaĉuje da je mladić dozreo za ţenidbu. pa ĉak i tada kada raskriţje nije blizu. Ne stavljaju se sluĉajno na ta. — H. nadalje shimmy. osim vjerovanja da njihov ples ozdravljuje. od ritmiĉki jednostavnih do plesova sa veoma sloţenim neparnim ritmovima. Stauder. Die Tanze des Mittelalters. rijetkim freskama i u arhivskim podacima. Hamburg 1962. kuće. kola koja se plešu na suprotnu stranu.PLES U Francuskoj se taj ples. Charles. Sihcstcr. od najjednostavnijih do veoma sloţenih. djelomiĉno se danas primenjuju za Novu godinu. Usporedo s radikalnim pokretom u Stranica iz Plesne škole. Hindemitha (Suite 1922). IVolf. Gombosi. usvajajući njihovu organizaciju i vladanje. Povijest plesa XX st. Wien 1920. Die Tanzmusik im deutschen Mittelalter. P.). u najrazliĉitijim prostor nim shemama. 1938. a napose kozaraĉko kolo. Wiora i W. Postoji velik raspon plesova. Wecge. The Dance: An Historical Survey. Sharp i A. — C. njem. — R. Histoire de la Danse. Schdfer. Jednostavni pokreti i melodija. Dance Tunes of the I5 th Century. Sonner. Pariš 1932. naime. Jur jevu. Eine VPeltgeschichte des Tanzes.: A. Der Tanz. — P. Makedonske rusalije. — C. šala. New York 1947 (njem. imali su posebnu društvenu i obrazovnu funkciju. a stvorili su ih urbanizirani Crnci. Nema povijesnih podataka koji bi jasnije objasnili rezultate miješanja i meĊusobnih proţimanja kultura raz nih sredina i slojeva na našem podruĉju. Der Tanz als Bevvegungsphanomen. o pokladama. Na nekim podruĉjima kolo ima selekcijsku ulogu. a neki plesni obiĉaji omogućuju im i dramsko izraţavanje. španj. Medu plesove za zdravlje. rock'n roll. Nettl. za lan. takoĊer raspela ili male kapelice. Kolo iz Sutomora NARODNI PLESOVI U JUGOSLAVIJI. kad narodni plesovi imaju preteţno društvenu funkciju. pojavu i podrijetlo narodnih plesova. London i New York 1924. — O. kojima se teško moţe ustanoviti jedinstvena osnova. Piano Rag Music.

prostornih. igra k< dvadeset i dva. falila se faljisava. bilo starije balade. ĉrnomeljsko koh trumf. tromboni te harmonike i cimbal). no oni s lativno mlaĊi od kola. još se i danas za pratnju Iz primjene ovih ritmova proizlaze stilske razlike u a plesanja. jer se svak dionik hvata za drugoga susjeda. U središnjoj i sjevernoj Slo veniji harmonika je zamijenila nekadašnji oprekelj. mumera. Dinarska zona. osim kod s šetanog kola. religija i profesija. muklim i si. Karakteristiĉna je inten vrtnja parova i već izgubljena pojava zapovjednika plesa je stajao u sredini plesnoga prostora. ĉardaš. moldovan.mulatoš. oj Ivane Ivaniću. a na isti obratno. bokazo. kolo. cotić. u većim ansamblima ili solistiĉki. . Partneri nisu uvijek ĉvrsto vezani jedan za drugoga mogu plesati u odreĊenom odnosu jedan prema drugome rovi se kreću obrnuto od hoda kazaljke na satu.). a u istoĉ obrnuto. koutre Hvat. lepa Anka. Srijem: kt šantavi madarac. Kolo se pomiĉe neznatno. povraĉuša i si. Banat: veliko banatsko malo banatsko kolo. Snaţni poskoci odraţavaju oporo štaĉko plesanje. crteţima i freskama mogu se uoĉiti ţveglice i pri mitivne trublje. kalom katerina. niĉe i tambura samica. bilo noviji dvostihovi koji go 0 seoskim aktualnostima. Slo\ ĉardaš. dipanjkoš. Kola nisu zbijena. keleruj. Prema podacima iz literature. Glamoĉko polje) kc upravlja kolovoĊa. Danas su najpopularniji tamburašk kestri. Podravina: a ples s ropĉecom. izvikujući zapovijedi. Dolenjsko: Abrahamova greda. Svladavanje plesnoga prostora neobiĉno je intenz 1 u horizontali i u vertikali. dinarsku. Panonska zona. U nekim se krajevima tal izvikuju poskoĉice. kalušerul. jadransku. ficko. ritmiĉkih. Rusina: kazaĉok. šuštarska. Hrvata Šokaca: baĉko kolo. Istra: balon (balim). vanjkuštanc. koji uz tamburice imaju ponegdje u sastavu violine i moniku. Rumunja: ardeh ivrtita. odnosno valcera: Varijante: -T3-T3-T3 Muziĉki instrumentarij za pratnju plesa nije jedinstven. hrv sedam paši. drobniĉica. logovac. todore. Plesovi podravskih Mad Ala folj a Tisza. Ritmiĉki obrasci gotovo su bez izuz dvodijelni. nerazdvojnosti i snage. U zevši Dunav i njegov zami. madarac. obiĉno u deseteraĉkom dvostihu. zajaĉi tanec odzemok. kozatuš. tand rokoko. Medim kuritari. duĉec. Najvaţniji plesovi. sitne bole. gunci) uz koje se prema sjeveroistoku ĉesto dodaju duhaĉki instrumenti (trublje. klarineti. taraban. zurka. staro sito. Mnoga se kola izvode ili uz iskljuĉivu pratnju pjes ili kombinirano uz pjesmu i svirku. Staje štajeriš. ĉeški ples. Od solistiĉkih su to gajde. a pojedin okreće se u smjeru kazaljke na satu. Slavonija: teno kolo. sitne bole. cjeline. Geografska podjela narodnih plesova. muziĉkih i drugih karakteristika vezanih uz ples. ketuš. pa se neki plesovi nazivaju d Najvaţniji plesovi. veliko kolo. a rjeĊe uz giju (Bosna) ili tapan (Kosovo). Reţija: rezjanka. jer se svaki sudionik hvata za pr susjeda. Bilogora i Moslavina: drmeš. šaran. Baranja: šokaĉko kolo. Pleše se u zatvorenim kolima koja su zbijena. Kola se odvijaju u vrlo arhaiĉnom ši rodijelnom ritmiĉkom obrascu. U folklorno najsaĉuvanijem kraju alpske zone. panonsku.96 PLES plesa upotrebljavaju roţenice (sopele). Baĉka: veliko baĉko kolo. moravsku i vardarsku zonu: Alpska zona. Stihovi se improviziraju u samom 1 Po obliku su to zatvorena ili otvorena kola koja se krei zapadnim krajevima u smjeru hoda kazaljke na satu. Gorenjska: svatovska polka. staro sito. Prekmurje: Marko skaĉe. Plesovi istarskih Talijana: furlana i vilota. jednoliĉno rasporeĊeni krugu. Pre teţu gudaĉki sastavi (guci. produţetak do Jadrana dobiva se šire podruĉje na ĉijoj se ZE noj strani kola kreću u smjeru hoda kazaljke na satu. kino dete. šurle i vidalice (dvo te mih (mješnice). tkaleĉka. Kreću se ponajviše u ova dva tipa: dinci) iz gradova i sela. Od stilskih znaĉajka najvaţnije je drn i intenzivno vertikalno titranje. šotiš. godci. štajeriš. polka. dude. Istraţivanjem stilskih. Oni su u kolu dobivali osjećaj kompaktnosti. rance. bilo u drugu stranu. repa i drmeš. Ritmiĉki su obrasci najĉešće dvodijelni i tro dijelni tipa polke. U nekim krajevima (Lika. Na prijelazu postoje kola koja kreću na jednu si pa se vraćaju na drugu (povraćanac. tandrĉak. u jednu. razliĉitih nacija. Pleše se preteţno u parovima. U prvom laganom šetanom dijelu ka se i pjeva. batuta. staro sito. baĉko kolo.šamarj Slovensko primorje: mafrina. Posavina i Turof jzvir voda izvirala. a u Beloj kra jini umjesto davnog mijeha susreću se tamburaši. Hrv zagorje i Prigorje: drmeš. u Istri. gajdaško kolo. geografsko podruĉje Jugoslavije moţe se podi jeliti na šest plesnih zona: na alpsku. Madţara: ĉardaš. ĉindara. dopaši. pauna. uz rasta i spola. ritka buza. Plesovi Hrvata Bunjevaca: momaĉko kolo. tancuj-tancuj. i to ponajviše u ova dva ti njihovim kombinacijama: 4 J J I J J J J Slavonsko kolo Kola se preteţno izvode bez muziĉke pratnje. f Hvat. Uz ples se vrlo rijetko i pjeva. Pli prate razliĉiti instrumenti. U pano: zoni ima plesova u parovima i plesova u trojkama. gopek. ĉikoš-tanc. Koruška: rej. Bela krajina: most. Kola se stoga nazivaju nijer gluhim. Poĉetak grupnog sviranja predstavljale su kombir gajda ili duda s jednom violinom. Matjaţev rejc. Osjeća se izra zita sklonost prema duhaĉkim instrumentima. a plesan iskljuĉivu pratnju pjesmom gotovo i ne postoji. hajd na mista.

šumatovac. pauna. Linije se pribliţavaju. Kola se kreću u smjeru obrnutom od hoda kazaljke na satu. prolijeta. lauta. trusa. Slavoniji (palo inje na zeleno smilje). dvodijelnog ritma glazbene pratnje. udvoje. Stilska znaĉajka za ravniĉarske krajeve je sitno preplitanje nogama i fino treperenje tijelom. ĉetiri puta. onda plesaĉi pjevajući imitiraju njegov zvuk (npr. po crnogorski (podvoje. ĉarlama. zajaško. staro tikveško. kalajdţisko. Dalmacija i otoci: kolo. drmeš. a posebno ţene. a druga ga ponavlja. Vaţnu ulogu u kolu imaju prvi plesaĉ. z mesta. u Beloj krajini. po tramuntanskii). Ċidije. kopaĉka. zasebno ţene. Na granici prema jugu mogu se naći zurle. Makedonske plesove prati par ţurni i tapan ili gajde i tapan. kune. Geografski neopredijeljena kola. Ora su najĉešće praćena pjesmom. šota. tako da plesaĉi mijenjaju strane. ratevka. pauna. skoke). teškoto. posebice ţenskih. berovka. Prvi i posljednji drţe u ruci maramu (šervetku) ili ćostek. kozaraĉko kolo. Kosovo: coko-coko. kolo sv. Kvarnersko primorje i otoci: kolo. Jedna otpjeva stih. Ijeljenovo kolo. rumenka. Gradski orkestar —• ĉalgija — sastavljen je od violina. opal. U novije vrijeme hvataju se i mješovito. uĉestali poskoci i okreti te preteţno plesanje na prednjem dijelu stopala. Stari instrumenti. polomka. Najvaţniji plesovi: lesnoto. Postoji tip kola na kolu koji se susreće u raznim geografskim podruĉjima. Smjer kretanja je obrnut od hoda kazaljke na satu. rijetko se susreću. moravac. Jadranska zona. oštro i snaţno. šotiĉ. udvoje. nima igra. groznica. plesaĉi i plesa ĉice hvataju se miješano. Za stil je karakteristiĉno plesanje s napregnutim zglobovima. Jano mori. hrvaĉki (tanac. U moravskoj su zoni preteţno otvorena kola. izraziti levantski instrument. Ako u blizini nema nikakvog instrumenta. Neka kola ostala su izvan ove ra zdiobe. Od solistiĉkih instrumenata dolaze: vigulica. Najvaţniji plesovi: devojaĉko kolo. svorĉe. sarajĉica. Tripuna. Preteţno su to otvorena kola u koja se posebno hvataju muš karci. tararankanje). šupelka i kaval. Banija. kaĉamak. batuta. dok se u planinskim krajevima pleše na cijelim stopalima. Hercegovini (kolo na kolu ili ĉadar kolo na tri kata). Ne pleše se uz pratnju pjesme. sicilijana. pembe. sitnica. U novije vrijeme javljaju se usna har monika. Jovanovo kolo. izmeĊu neparnog. rusaliska ora {kapetan avasi i dr. sitan tanac. Kordun. Ċikalica. crniniĉko kolo. kave ojuni. Istaknutu ulogu imaju prvi i posljednji plesaĉ u kolu. Vardarska zona. trusa. škaljarsko kolo. Od solistiĉkih instrumenata jedino se frula primjenjuje u orkestru. zaplet. mišnjaĉa). a na jugu ponegdje i izvikivanjem zapovijedi upravlja kolom. zgrabac. Smjer kretanja je na obje strane. nevestinsko. Kao figurativan ples svaki se tanac sastoji od više figura (primjer za Cres: naokolo. Na jugu preteţe lijerica. zasebno muškarci. goĉ i daire. tambura. b) —• ĉešći na juţnom Jadranu. potrĉano. biraĉe kolo. varalica. dimpala. tanac. poskoĉica. tanac. komitsko. Plesove uglavnom prate orkestri sastavljeni od konvencionalnih graĊanskih instrumenata. poskoĉica. ĉarlama. imi taciju zmije. a ĉini se i najstariji. Drugi oblik je plesanje u dvije nasuprotne linije. uĉetvero. šepica. Crnogorsko primorje: kolo. baba ĐurĊa. Tasino kolo. manfrina. Todorka. trojanac. Dva su vaţna stilska obiljeţja: prebiranje nogama i intenzivno okretanje pojedinaca. bimbera. Od instrumenata za pratnju plesa za ĉitavo je podruĉje najvaţniji. U makedonskim su plesovima (orima) najĉešći ritmovi 2/4 i 7/16. Pjesmu vode »pesnopoj kite«. Pokuplje i Pounje: kamen moste ne lilaj se. a raširena su u svim krajevima. ĊurĊevka. Ţikino kolo. paun. Znaĉajno Jedinica melodije rijetko se poklapa s jedinicom plesa. poravna.PLES 97 Kolo iz Šibenika Makedonska Kavadarka Najvaţniji plesovi. Prevladavaju parni ritmovi. podijeljene u dvije grupe. ĉifte ĉamce. Poneki plesaĉ moţe plesati i sa dvije plesaĉice. Od dvodijelnih najĉešći su: a) — ĉešći na sjevernom Jadranu. ĉini se da to nije nigdje u tako velikoj mjeri kao ovdje. vilota. i posljednji. npr. kanona i daire. ambar ili oro na oro). kuku nješće. . Tipiĉni su dva trodijelna i jedan šestos minski ritmiĉki obrazac: )? J b )| J o /3J J * J J)J je da se svaka jedinica glazbene pratnje toĉno pokriva s jedinicom plesa. ojnali pembe. klarinet i violina. Bosna: kolanje. Mada se harmonika vrlo proširila i u drugim zonama. U prvom redu tu je niz starih šetanih kola koja su se izvodila ili se izvode iskljuĉivo uz pjesmu. ušestero. paun. ali oni nisu jednoliĉno rasporeĊeni u krugu. Na sjeveru prvi plesaĉ ima posebno znaĉenje. a posebice neparni ritmiĉki obrasci. povratke. osmerac. oro. potkolo.). dvojnice. Znaĉajna je heteroritmija izmeĊu plesa i glazbene pratnje. trodijelnog ritma plesnog koraka i parnoga. makazice. dirlija. Pleše se u parovima. Hercegovina: kolanje. Kontinentalna Dalmacija: kolo. Lika: liĉko kolo. RjeĊe se nalaze plesovi u lesama i pa rovima. ja posijah lan. Osim njih javljaju se još i mnogi drugi. udaljavaju i proţimaju. zmijsko. linĊo. seljenik. prolomka. Crnogorka. bibera. Vlaška kola: pre pišor. naški. gajde i ćemane. sitan tanac. Najvaţniji plesovi. Moravska zona. krstaĉka. Crnoj Gori i Makedoniji (kula. mijeh. vranjanka. starobosansko kolo (iz Glamoĉa). Borjano Borjanke. hrvatski. Kalopero Pero. dok se ranije ta pratnja ĉesto miješala s pjesmom. Ċuture. opšajdiri. proskaka. c) — raširen na sjeveru i jugu. treskavica. tanĉar. poskoĉica. kalaĉ. a na krajnjem sjeveru sopile. Crna Gora: zetsko kolo. kasapsko. i to najĉešće dvodijelni koji se odvija u ove dvije glavne konstrukcije: nj a od sedmorodijelnih: Danas u pratnji plesova vaţniju ulogu igra instrumentalna glazba.

Slovenski ljudski plesi Prekomurja. Die Legende vom Hufeisen i. Koncerti: za klavir. Paj tondţiev. I —III. I. Klingenbeck. Ilijin i O. Tagliaferre i Y. Joseph St Camille. Marie Felicite Denise. U Salons Pleyel. postao svećenik 1 lonova delfijskog svetišta. ■— M. — Isti. VI 1757 — na svom dobru kraj Pariza. Donja Austrija. Aleksandr. — Lj. — R. Prilog prouĉavanju ostataka orskih obrednih igara u Jugoslaviji. La Salle PIeyeI. Beograd 1934 — 64. oko 60 gudaĉkih kvarteta. Roslavleva. Aub er. i to u nekoj vrsti falseta. Zagreb 1880. Pleyel. 8 koncertantnih simfonija. VII 1811 —■ Sainte-Josse-ten Noode kraj Bruxellesa. Martin Pluddemann und seine Balladen. Ivanĉan. Najuspjelije su mu balade Graf Eberl Weissdorn. (Prokofjev. 1791). Plevel (disertacija). 1792 dirigirao je tzv. Ljubljana 1958. — F. I. 6 kvarteta za flautu i gudaĉke instru mente. Martin Pluddemann und die deutsche Ballade. Ševĉika u Piseku. 1793 (sa J. Ulanove. 1797. Kalkbrenner) koju je razvio u jedno od prvih poduzeća te vrste. pijanistica (Zagreb. }Kdano6. Jedan od najplodnijih pisaca ani . Haĉaturjan M. Karenjina (Šĉedrin). Ogledao se i kao kompozitor. poznatiji pod ' nom -> ĉineli. Moke. Paleniĉekom i F. Moschelesa i F. 9. u meĊuvremenu se usavr šavala kod M. usavršavao se u komornoj muzici na £cole Noi u Parizu kod D. grofa L. Zagreb 1971. nazvana Camille Pleyel). sovjetska ples (Moskva. Loriod u Parizu. — M. PLITICE. Stanĉić) i 1970 stekla naziv magistar muzike.. Šuštar. završio i pravo (doktorirao 1 Mnogo je uspjeha imao na svojim brojnim solistiĉkim nastur. Ivanĉan. 6 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. Iz nj' umjetnosti zraĉe optimizam i ţivotna radost. grĉki filozof i historiĉar (Heroneja. M. — J. 1807 utemeljio je i tvornicu klavira. 1848 —72 profesor Kon zervatorija u Bruxellesu. Firfov i G. Maja Plisetskava (na engl. — E. Medu njene na. Klinge I. violonĉelo. Pajtondţiev. Thomsona A Select Collection of Original Scotish Airs for the Voice. Vjero jatno je 1783 postao drugi kapelnik katedrale u Strasbourgu. Etnografski institut SANU. PLOCEK. Verleger. Šuštar. I. Ples i plesovna glazba. Schemann. 64 simfonije (kod nekih autentiĉnost dvoj bena). Ţena Rodiona Šĉedrina.98 PLES — PLUTARH LIT. X. 1972 nastalo je njezino prvo koreografsko djelo balet . PLISECKA (Kameni c. sonate 2a violinu (ili flautu) i klavir i dr. Maja Mihajlovna. Chopin je 1832 priredio svoj prvi pariški koncert. Dance 1971—72. Potkraj I st. 8. Kaiser und der Abt. Havdna iz njegova srednjeg razdoblja. The dical Svmphonies of I. francuska obitelj muziĉara. sonate za violinu (ili flautu). LIT.: L. Pariš 1900. — Lj. osnovanom 1830. 1962. Srijemu i Baĉkoj. Ivanĉan. Posebnu i to vrlo raširenu skupinu tvore plesovi s maĉevima. Prvu pouku u muzici dobio od J. Chopin je Plevelu posvetio svoja 24 klavirska preludija. Istarski narodni plesovi. njemaĉki kompozitor (Koll 29. God. XII 1788 — Montmorencv kraj Pariza. 1834 likvidirao nakladno poduzeće i bavio se samo tvor nicom klavira (od 1824 suvlasnik firme je F. ORKESTRALNA:. — Isti. — //. X. kao uĉenica nastupala u kazalištu u brojnim bale nakon diplome tu je angaţ kao solistica. zna muziĉki ukras koji se biljeţio dodavanj em dvaju vertik štapića kvadratnoj noti: PLESLIĆ-BJELINSKI. MGG. 1887 vodio Singakademie u Ratiboru (Raciboi 1889 —94 profesor pjevanja na muziĉkoj školi u Grazu 2 ţivio u Berlinu. Dopuda. 1962. 1814 stupio u oĉevo poduzeće i vodio ga od 1824. te se afirmirala u domovini i u inozemstvu. MaĊarske narodne igre iz Vojvodine. 1839 sagradio je P. Engel. na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu završila 1962 studij klavira (S. — G. PLEYEL. — J. Folklor i scena. To su moreška i kumpanija (moštra) na Korĉuli. pjevanoj obiĉnim gl na završetku dodavala druga viša (ascendens) ili niţa (descen. Mocnua 19. — DRAMSKA: opere Die Fee Urgele (za marionete). Sin i uĉenik Ignaza Josepha. muziĉki nakladnik i gradi telj klavira (Ruppertsthal. Zagreb 196 4. Regenj 1939. J. V 1855). Ilijin. 30. 3. X 1897). Zagreb 1873.: /. 1962. a 1941—46 bio prvi violinist Praškoga gudaĉkog kvar 1937—42 koncertni majstor Ĉeške filharmonije. XI 1831). u zbirci G. Odetta-Odilija (Ĉajkovski: bude jezero). gdje je 1789 naslijedio F. Klasiĉni studirala 1934 —43 na baletnoj školi Velikog kazališta u M (E. de Foureaud.: N. God. rusalije i kaloĊojna u Makedoniji. — Ai. osobito sugestivno prikazuje psihološke sukobe. Vanhala u Beĉu. — Isti. Pommersche Lebensbilder. Koreografija ljudskega plesa. II 1914 Uĉio violinu kod O. Plevel. KO. Munchen 1928. septet. IL-iHceiiKaH. Martin. Rajmonda (Glazi te Smrt labuda (Saint-S£ a od modernog Carevna (! rin. I. Janković. — KOMORNA: gudaĉka trija. putovanjima posjetio Aleksandriju. Ravnikar. Bjelinskog. Ann Arbor 1967. nasljednice G. M. 1. R. 1934 osn sa J. I. Rim i druge gradove. muziĉkih nakladnika i graditelja klavira austrijskoga podrijetla. 1777 preuzeo kapelu svog mecene. Marie Felicite Denise (rod. Kocian). Ignaz Joseph. Mušica. plesovi s jataganima na Kosovu. 1—8. Skopje 1953. 14. — M. Ţena kompozitora Bruna Bjelinskog. H. Havd na u Eisenstadtu. 18. Pariš 1893. God. Comettant. Plisetskava — Potrait. — Isti. MocKBa 1966. 2. graditelj instrumenata i mu ziĉki nakladnik (Strasbourg. Dušika. Narodne igre-plesovi iz Bosne. uloge klasiĉnog repertoar. violonĉelo i klavir. Liszt. 1785. PLISECKA.ruĉno i 4 . Dušikom). Zagreb 1956—59. — F. kojemu je uskoro dodao štampariju nota i skladište in strumenata. Konjić Grbonjić). Ţena Camillea. Festsch Schenk. PLUTARH. Janković. prijevoj). uĉenica H. MaftH FIjinceuKaH. Gerdt. sein Leben und seine Kompositio nen fur Streichquartett (d: ĉija). Zagreb 1971. Prokofjev A. u kratko se vrijeme uvr stila u najuglednije jugoslavenske koncertante svoje generacije. — Obradbe škotskih narodnih pjesama za glas i klavir obj. Siegfrieds Schzvert. 1957. 3 serenade. 1776 i Ijigenia in Aulide. a zatim je pet godina uĉio kod J. MocKBa 1965. Skopje 1973. sabljama ili jataganima. u notaciji XIII st. U upotrebi motiva. 20. Slovenski ljudski plesi Primorske. pijanistica (Pariz. LIT. Martin Pluddemann. i (Spar God. proizvodi danas klavire i odliĉna ĉembala. 8. Slovenski ljudski plesi Koruške. a 1945 kao pi balerina. Margarita Levĉeva. violina. Njezinim sviranjem oduševljavali su se Mendelssohn. Srnith. N.A. Smetanom ugledan klavirski trio (( trio). Chopin posvetio tri nok turna op. i poznatu koncertnu dvoranu Salle Pleyel. 2 sv. Ubraja se medu velike pijaniste svoga vremena. Prag 189 H. Batka. — J. — G.). Podrijetlo i veze korĉulanskih kumpanija. IX 1854 — Berlin. sebno Pliseckoj namijeni: glavne uloge u svojim bali S. 26. Richtera na poloţaju kapelnika. Plevel. — H. God. nabor. Narodne igre u okolici Beograda. Ljubljana 1958. Slovenske ludove tance vo Vojvodine. i Zdravka Teodorović. Ljubljana 1968. — /. Dopuda. — Patriotske prigodne kompozicije (Hymne a la liberte za zbor i duhaĉe. MGG. Komponist. — Škola za klavir Nouvelle methode de Pianoforte (sa J. Istaknuti kompozitor balada. Feifer. Zagreb 1969. kraljice u Slavoniji. Wagnera. Sarajevo 1962. Alexaniana.: R. In. turski marš u Turopolju. 1957. kraljice. Poc/iaeAeea. — O. PLUDDEMANN. 1793 i II. Kuhaĉ. B. 1795 preselio se u Pariz i tamo 1797 osnovao muziĉko nakladno po duzeće. I. Ljubljana 1969. F. Mehulom). Liĉki narodni plesovi. sein Streichquartett im Rahmen der Wiener Klassik. Košukova). uţiva nepodij ugled najbolje sovjetske plesaĉice. Piĉces d' harmonie za 6 duhaĉkih instrumenata (pripisuje se i J. Professional Concerts u Londonu. Teţište njegova stvaralaštva je na gudaĉkim kvartetima. Narodne igre iz Bosne i Hercegovine. Profesoi Muziĉkoj akademiji u Pragu (1946—48 i od 1952) i 1948—5 Janaĉekovoj muziĉkoj akademiji u Brnu. ĉeški violinist (Prag. H de cent mille pianos et d' une salle de concert. — Kompozicije za klavir 2 . 2 za violu i 2 za violonĉelo. oko 12 gudaĉkih kvinteta. IV 1938 —). u briţljivoj deklamaciji. God. Novi Sad 1953. Ignaz Joseph« 2. idiofoni metalni instrument. — /. Ilijin.Wurz. — Ţ. Makedonski narodni oro. rusalje i lazarice u Srbiji. Šuštar. Havdnu). Izvodio se tako da se glavnoj noti.ruĉno. Martin Pluddemann. uĉio i kod J. Romeo ijulija) rema (Asafjev. Stettin 193 L. idućih godina boravio u Italiji nekoliko puta. Narodni plesovi Dalmacije. Klavierfabi ZFM. Prosvjeta. Fetiš i drugi. 11. Schneider. P. Kukuljeviĉ -Sakcinski. bal u maškare na Pelješcu. oko 4! oko 123). Plevel. Plesaĉica briljantne tehnike i izraţajne me. Narodne igre. I. L. i D. Klinge I. Studirao na Konzervatori Leipzigu. Medu ostalim. K. Beograd 1957. Plevel.—• A. 4. 3. — M. dio ţivota proveo u Heroneji. na Konzervatoriju u I (J. 1893. Zagreb 1963. Njoj je F. LIT. u kojima se pribliţio kvartetima J. DJELA. Makedonski narodni oro. Havdnom i E. God. I I I . — Isti. Etnografski institut SANU. 1. Zagreb 1973. Mladenović. Petrovec 1953. i D. Debeljak i Ai. X. XI 1925 —).. ali se posebno istakao kao kom orni muziĉar. 1970 osnovala (ţenski) Za grebaĉki klavirski trio koji danas (1975) nastupa u sastavu P. Putne uspomene.. 1799. Herza. Kalkbrennera. Ljerka. Temperamentna umjetnica izrazitih pijanistiĉkih odlika. se istiĉe i kao koncertni pratilac. Erdodvja. gudaĉki sekstet. a ĉesto i u harmoniji osjec utjecaj R. Bahĉisar fontana). L. Baletna pantomima Le Jugement de Pariš. Kitri(Minkus Kihoi). 4. kompozitor. — J. Beograd 1962. Uz djela standardnog pijanistiĉkog repertoara posebno se istiĉe kao interpret klavirskih kompozicija B. III 1875). Narodni plesovi Hrvatske.. Juţno -slovjenske narodne popievke. — /. Marolt i M. P. Joseph Stephan Camille. — B. Obrazovan u Ateni u duhu Platonove filozofije. God. PLIĆA (lat. — J. Tvornica Pleyel S.

DJELA. danski prijevod. 1960. Izvrstan interpret uloga iz standardnog opernog repertoara. MGG. Z Moravy za gudaĉki kvartet. odnosno lat. I. a nedostaci su: malo zakašnjenje u izgovoru svirala (ukoliko je sviraonik suviše udaljen od kancela pojedinih registara). Baldo. Franz. POCO (tal. 1948. Dutilleuxa u Parizu i A. Barkera (1832). Dizalicama se na pritisak tipke puštao zrak u mali mijeh koji bi se naduo i pokrenuo ostale dijelove mehanike (apstrakte. Plutarhova djela još nisu iscrpno istraţena s gledišta muziĉke nauke. 1941 i 1945. Pisen o velike dobe. oznaka uz nazive za tempo (poco adagio. Jaromir. J 957. 1953.: K. 1837. 1960 i 3 kompozicije. koncert za violinu Jami serendda. 'X{hx'a). III 1927 —). 1960 i dr. 1953. simfonijske varijacije. Singspie li za kazalište lutaka. 1950. i Moralia (grĉ. 1955. 2 sonate za klavir. vioiu. violonĉelo i klavir. 1951. Pisen o Stalinu. dirigent (Dubrovnik. P. III 1807 — 7. 1963. 1950. PODATUS (pes. Moravska. Opere: Tri apokryfy (K. A. violonĉelo. 19. Vi. violonĉelo i klavir. a od 1958 na njujorškom Metropolitanu. God. 1956 i 1960. 1950 i Stranickd legitimace. Stradivarija. U skupini Moralia saĉuvan-je i kratak spis De mušica (grĉ. tal. Studien iiber die Pochette. 1947 i IH. meĊu kojima zbirke: Bildertone fiirs Klavier. kod orgulja s mehaniĉkom trakturom bile su primijenjene najprije samo pneumatske dizalice (njem. poco allegro). grĉ. rapsodija. 1955 i V. Od 1955 redovito nastupa u milanskoj Scali. za violonĉelo. 1958—60 direktor muziĉkog odjela Ĉeške televizije. — KLAVIRSKA: 2 sonate. kratke kompozicije za klavir. pa su zapaţeni njegovi uspjesi na Ljetnim igrama u Dubrovniku. 1951. Mijeh je spojen s ventilom koji se otvara i pušta zrak iz kancele u sviralu. Svata noc. Scenska i filmska muzika. God. — Studije i ĉlanci. 1955. Romeo a Julie. Hojaĉky za 2 klarineta i klavir. Pastor. DJELA. POCCI. ili a . malena violina (dugaĉka oko 30—40 cm). Vetter. sonata za violinu i klavir. sovjetski kompozitor (Ĉeljabinsk. 1966—68 bio je pijanist i asistent Milana Horvata u Za grebaĉkoj filharmoniji. sordino). 1833 i 1834. 2 koncerta za klavir. Tri simfonije: I. Sechs altdeutsche Minnelieder. VI. koji se svrstavaju u dvije skupine: Vitae parallelae (Paralelne biografije. Troiuua dah). 1963. Instru- PODGORIĈKO PJEVAĈKO DRUŠTVO -> Pjevaĉka društva u Jugoslaviji. 1951 i II. Zlatić). usavršavala se u komornoj muzici na akademiji Chigiana u Sieni kod G. Kantate: Novy ĉlovek. Concertino za 2 cimbala. MGG. R. 1953. Racek. — VOKALNA. PNEUMA (grĉ. Filmova hvezda. Dvije simfo nije. Pneumatska traktura ĉesto se kombinira s elek triĉnom: elektriĉna traktura povezuje sviraonik sa zraĉnicama. simfonijska pjesma Setkdni mlddeţe. 1909). Ludvik. 1955. njemaĉki kompozitor talijanskoga podrijetla (Munchen. 1956. 1949. 1965. 1951. a zraĉnice i relaisi sagraĊeni su na pricipu pneumats kih dizalica. — Opera Opustiš -li mne. Postojala su dva razliĉita tipa: jedan u obliku smanjene violine s priliĉno dugim vra tom. solopjesme (ciklus Blizky hlas. — SPISI: Souĉasnd hudba na Zdpade. — Singspiel Der Alchymist. Druţstevnikuv den za harmoniku. II. Plutarch. kit. Pavoni Giuli). Poetiĉki trio za violinu. solo-pjesme. talijanska pjevaĉica. Zolotarjev). Za violinu i klavir: 2 sonate. LIT. 1946. 1840. orgulje kod kojih se spoj izmeĊu sviraonika i zraĉnica za svirale ostvaruje pomoću pneumatske trakture. srednjovjekovni naziv za bujni melizmatiĉki motiv u gregorijanskom pjevanju koji se iz vodio na jednom slogu ili samo vokalu (-> Vokaliza). Sonatina za klarinet i klavir. POBBE. Simfonijeta za gudaĉe. 1856).: W.). klavirski trio. K. V 1876). zborovi. God. rad mehaniĉke trakture zamijenio djelovanjem zraĉnoga tlaka kroz tanke metalne cijevi. Concertino za cimbal. Nastupa i na koncertnom podiju. so nata za 2 violonĉela i klavir. DJELA. Gudaĉki Kvartetino. 1962. Kvapil) i muzikologiju (J. BEoi IIotpaXX7)Xo!. Kao dirigent gostovao u Zagrebaĉkoj operi. malo). PODEŠVA. 1951. LIT. 1961. 1964 zapoĉeo umjetniĉku karijeru u Zagrebu kao operni korepe titor. je zadrţana u stavcima aleluje pod imenom -> jubilacija. Sechs Landler za citru. Fava Ceriati) i na Konzervatoriju u Pesaru (R. Studirao na konzervatorijima u Sverdlovsku i Minsku (V. 1852. tarantella i siciliana. poznati muziĉko-historijski prikaz i najvaţniji knjiţevni izvor za upoznavanje povijesti grĉke muzike. e . Concertino za 2 violonĉela i komorni orkestar. u -> neumatskoj notaciji jedan od osnovnih znakova za dva tona. Litanie za gudaĉki kvartet. Kod pneumatske trakture pritiskom na tipku naglo se mijenja tlak u odreĊenoj cijevi kao i u malom mijehu priĉvršćenom na jednom nje nom kraju. Co planda u SAD. — Kompozicije za klavir (sonata. 1946. Osim u operi nastupa i na koncertnom podiju. je u mistiĉkom pogledu simboliĉki predstavljala savršeniji izraz vjerskih osjećaja od napjeva s mnogo rijeĉi. ciklus od 3 simfonijske pjesme Cesta vlasti. U muzeju Pariškoga konzervatorija ĉuva se primjerak pochettea — rad A. 1963. 1956. B. Studirao na Konzervatoriju i na Janaĉekovoj muziĉkoj aka demiji u Brnu (J. —■ VOKALNA: zborovi i pjesme. Schumann. Weil i Th. Andreis). TCOU? noga. 1950. 19. G. sv. 1843 i Alte und neue Kinderlieder. PODEŠT'. Od 1949 profesor je na Konzervatoriju u Minsku. I. 1952 i 1959. Pjotr Petroviĉ. a sastavljeno je u obliku dvaju predavanja: prvo se bavi povijesnim razvojem. 1956 i za klavir. drugi duguljasta trupa bez uglova (pochette bateau). koje su u isto vrijeme ukopĉane. Z pfibehu noveho souĉasnika. ORKESTRALNA. 1947. prirodni rog i kla rinet. Zborovi. 1963. Kantate: Smrt. Munchen 1932. predigra Slavnost VHumanite. 1950. Favaretta. 1835. Prednosti su pneumatske trakture ugodno i lagano prebiranje po tipkama. PODKOVIROV. Pet gudaĉkih kvarteta: I. X. 1954. kuke i dr. 1952 — 53. latinski prijevod. Budeš ţit v miru. Djelo donosi opširne citate drugih autora. Pariški ĉasovi. K u n. 99 ment je imao 3 —4 1 ţice udešene ĉesto c .OUCTIXYJI. 13. ORKESTRALNA: simfonija. Ĉes'ky tanec z Podkrkonoii za vojnu muz iku. nonet O it'astnych detech. POCHETTE (franc. Kaul. PNEUMATSKE ORGULJE. 1957 — 59. M . Cijelog ţivota u sluţbi bavarskoga dvora. Westphal (Plutarch iiber die Musik. tamo je 1950 —51 bio nastavnik. 1953. d\2 a2 ili g\ d\ a-. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Hrdtky s ćertem. u djelu Mythos-Melos-Musica (2 sv. promovirao 1 949. suita za violu i klavir. ŠteĊron). 1847. — Isti. III. 8. trostruki koncert za violinu. Slepice a kostelnik. 1847. — . 1953. zatim prevelika osjetljivost mnogobrojnih mjehova prema promjenama temperature. koncert za klavir. U santgalskoj notaciji biljeţio se^ y. Concertino za trombon i klavir. Stare zlate ĉasy. 1944. za dinamiku (poco forte). H. 1953—56 dirigent vojnog instrumentalnog ansambla Vit Nejedly. Rapsodietty. 1956. XII 1921 —■). 1962. ORKESTRALNA. 1964). njem. 1947. bez obzira na broj registara i kopula. fasc. uz to studirao povijest muzike (J. 1949. engl.). LIT. 1951. 1947 —51 djeluje u muziĉkom odjelu Ĉeškoga radija u Brnu. A. Vicenza. Uspjele su njegove klavirske minijature koji je cijenio i R. Soldalenlieder. 1847 —63 intendant dvorske muzike. dţepić. Hudba ve starem slohu za klavir i gudaĉe. 1942. 1964. 1961. sonata za violonĉelo i klavir. 1965.: D. Pisen o me zemi. preteţno za djecu. Knaben und Madchen gezvidmet. III. Ko. 2 moravska plesa. 1959) i dr. Jdgerlieder. kojom su se sluţili plesni majstori u XVII i XVIII st. Taschengeige. Sundsvall 1917. INSTRUMENTALNA: nokturno za violonĉelo i klavir. sonatina. 4 suite. 1948. 1942 i 1948. IV. se istiĉe i kreacijama djela suvremenih kompozitora. Suita notturna. 1948. koje nemaju više od 20 registara. sekstet za 2 violine. NOVA IZD. Der Ronga. Da se olakša sviranje i kopuliranje dvaju ili više manu ala. Saĉuvan je samo dio njegovih spisa. II. DJELA. Ziegler (Plutarchi Moralia. od grĉ. osobito Aristoksena i Heraklida s Ponta. Franz Pocci als Musiker (disertacija). 1949. 1 g1 . 1959. Francuski je orguljar Moitessier. — DRAMSKA. Bez cymbdlu nejsou hody. 1842. K. tj. na vlastite tekstove koje je sam i ilustrirao. 1946. njemaĉki prijevod. 1957. VII 1921 —). Ĉapek). 1950. 1947. 7. Leipzig 1957 — 61. Theorie und Geschic hte der a ltg riec hisc he n M us ik. seoski prizor s muziĉkim umecima. pes noga). 1968—69 korepetitor Raimond-Theatera u Beĉu i 1969—74 dirigent opere u Linzu. 1948 (prer. potanja POCHETTE. P.). 1949Koncerti: 2 za violinu. Nakon obnove gregorijanskoga pjevanja što "j u je proveo papa Grgur Veliki (oko 600). Faust) i odmah angaţirana u napuljskom San Carlu. Reinach (Plutargue de la musique. II. a u koralnim knjigama piše se J. izum engleskog orguljara Ch. Marcella. X. 1961. h2.: traktat su u novije vrijeme obj. III. 1957. Operete: Kdyţ se Aniĉka vddvala. ĉeški kompozitor (Brno. 1865). koncert za duhaĉe. Prema tadašnjem shvaćanju p. ĉeški kompozitor (Dubrianv. 1951 i 1953. Od 1974 operni dirigent u Ulmu a od 1975 u Bernu. simfonijska pjesma Raymonda Dienovd. Kompozicije za 2 glasa i orkestar. duhaĉki kvintet. posebne naprave na zraĉni pogon (grĉ. 1949. 1955). Crna Gora PODIĆ. za agogiku (poco ritenuto) ili za artikulaciju (poco legato). 1956. 1949. XVII st. Trve5[ia zrak). drugo govori prvenstveno o svrsi i vrijednosti muzike i o sredstvima za njihovo postizanje. Ilepl JJ. 1960—61 usavršavao se u kompoziciji kod H.PLUTARH — PODKOVIROV Grĉke. 1900). ciklus Pripovijetke u stihovima za djeĉju sobu. Poccijev lirski talent dolazio je osobito do izraţaja u zborovima i pjesmama. ■— KOMORNA. 1955. 1956—59 tajnik Saveza ĉeških kompozitora u Pragu. p. 1954. Na opernoj pozornici debitirala 1949 u Spoletu (Teatro Sperimentale) kao Margareta (Gounod. S. nekoliko ĉlanaka. Milušĉina abeceda. sonatina. Fryklund. 1948 i 1958. 4. Barkerhebel). 1951 i Laska peknejši. ĉtyfi miniatury. 1960. R. Volkmann (Plutarchi De mušica. za gudaĉe i flautu. 1951. 1835. IX 1942 — ). 1961. 1945). — O. prikazuje uzlazni interval. Stu dij dirigiranja završio 1966 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. sopran (Monte galda. Zato se pneumatika primjenjuje danas samo još kod orgulja. — Zabavna muzika. — VOKALNA. sonatina za kornet i klavir. Pjevanje uĉila privatno (E. Kvapil). U Brnu studirao kompoziciju (j. Franz Graf von Pocci. Studije za sonatu za flautu i klavir.). X 1910 ■—). Skjerne (Plutarks Dialog om Musiken. 1948.

1871. franc. chiavi). W. Stockholmu. na opernoj pozornici debitirao 1947 u Palermu kao Rodolfo (Puccini. 1894. P. talijanski kompozitor i orguljaš (? — Beĉ. Od 1924 ţivio u Beĉu gdje je predavao pjevanje na Neues Wiener Konservatoriumu. Aida. 9. Londonu. Studij pjevanja u Milanu prekinuo je zbog rata. Razna knjiţevna djela. LIT. Alessandro. — KLAVIRSKA :2 sonate. Ricercari. 1947 i Pjesme za pionire. Gottingenu i 1 ţigu. Washingtonu i dr.-Genevieve. STMW. 1950. kompozitor i ] nik (Leipzig. 1961. a redovito nastupa na festivalima u Veroni i Firenci. je napisao 23 stavka u obliku varijacija. Romeo et Juliette). Toc sopra la ribellione di Ungheria. POGLIETTI (Boglietti). Festschri Engel. — RETSKA: Compendium oder kurtzer Begriff.. Neue Mitteilungen zu bensgeschichte von A. plesni stavci. slavni operni pevec. Masovne pjesme i dr. ler-Sodetat. X 1865 — Beĉ. 1962. posebno u Buenos Airesu i Rio de Janeiru. 17. a onda se povukla s kazališne scene. sonata za duhaĉke instrumente i orgulje. Sechtera u I Orguljaš protestantske crkve u Beĉu (1848—53) i od 1866 ar Društva prijatelja muzike. H. Massenet. 12 ricercara obj. od 1661 bio je orguljaš dvorske kapele u Beĉu. libreto opere C.. Philadelphiji. Osterca na Konzervatoriju u Ljubljani. Morana i Ero s onoga svijeta). ĉlanci u ĉasopisima. Sistem pokloj imaju gotovo svi drveni duhaĉki instrumenti (izuzeci su picc< -flauta i blokflauta). -— V. MGG. Prodana nevjesta). Beĉu.. Faust (Ch. S -Saensa Samson und Dalila. U njezine najbolje kreacije idu Amelija. 1877 i dr. J. muzika za bajku Ĉardak ni na nebu. Chopin. Og! se i kao kompozitor. POHL. J. Liszt. des Singvereines der Gesellsckaft der Musikfreunde in Wien. zverke des 16. muziku uĉio kod E. Capriccio per lo rossigr Ana bizzarrj. napisala prema njegovim bilješkama. X. 1962. R. K. Magnificat). La Boheme). Regulae compositionis (prema Ausfiihrlicher Bericht von dem Gebrauche der sonanzen und Dissonanzen Ch. Njegov najvredniji doprinos zikologiji je rad na istraţivanju ţivota i djela J. sonata za gudaĉke i mente i fagot. 20. 1871. Od 1946 ponovno nastupa. dirao filozofiju. Portugalu. Pet. analyse et guide thematique (sa A. francuski muziĉki pisac i k pozitor (Villeneuve-St. 9. posljednja dva stavka. Najprije vojni muziĉar. sonatina za klarinet i klavir.— Zborovi. sopran (Kreka kraj Tuzle. 1945. ĉiji je inventar velikim dijelom katalogizi Utemeljio (1905) i ureĊivao zbirku Les Musiciens ce'lebres. PODKOVIROV — POKLOPCI flageoleta). Requiem. clefs. Bostonu.. Berlioz). Louise. Jahrhunderts sa R. IX 1819 — Beĉ. Za instrumente kama: 12 ricercara (jedan štampan u djelu A. A. sona-tina za obou i klavir. Riedel. la musique en 1884. Co. C kritike i dr. 1867. — Zbirke hovovaZvuci iz Crne Gore. 1920. Cadcnzen und Fugen iiber d\ Choral Ton. Gesammehe Scfo iiber Musik und Musiker (3 sv.: A. Lagerbergom i '. a zatim studirao kompo ziciju kod S. XII 1896). III sv. Gesammehe Schriften (4 sv. Muziĉki pisac u Dresc (1852—54). VI 1956). Krabuljni ples). 1904 (roman inspiriran ţivotom Wagnera). Martha). Elie Ćtnile Gabriel. U suiti Rossignolo P. Aida. pod imenom J. Riedel (Die Orgel. — Opereta Povodni moţ. Kerll. Spomenica o 25 letnici akad. Richard Wagner. Izvrstan pjevaĉ sa sjajnim glasovnim kvalitetama uzornom tehniĉkom spremom i velikom muziĉkom kulturom. Alessandro Poglietti. II. Odlikovala M. 25. i Suvremeni prikaz pogibije Zrinjskog i Frankopana u muzici za ĉembalo. und Einfiihrung zur Mušica. Wagner. pokušava ĉembalom ilustrirati pojedine faz vjere Zrinskog i Frankopana. Pittsburgu. Etudi Tannhaeuser de Richard Wagner. P. 1900. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Beĉu. Pjevao je na njemaĉkom. Kebenhavnu. P. Pobornik novonjem škole. Die Gesellsckaft der Musikfreunde. POGAĈNIK-NAVAL. und ihr Kom torium. je snimio mnoge gramofonske ploĉe. Od 1946 djeluje u Crnoj Gori gdje uĉestvuje u organizaciji muziĉkog školstva. Direktor je srednje muziĉke škole Njegoš u Kotoru od njezina osnivanja. III 1910 — Beograd. 9. Otelio i Trubadur). Berlinu. Dresdenu. Puccini. Praeludia. Gounod). Nikola Šubić Zrinski) i Morana i Đula (Gotovac. 1877. H. je u svoje doba bio jedan od najboljih lirskih tenora na svijetu. Eitnerom. B. Evgenij Onjegin i Pikova dama). klavirski kvintet. Eder Ber-tić) i tamo 1938 debitirala kao Margareta (Gounod. Le Discours musical: son principe. 1883-Die Hohenzuge der musikalischen Entzvickelung. Lvonel (F. 1888. LIT. AFMW. 1927). und 17. IK'agner. osobito prikladan za talijanski operni repertoar. talijanski pjevaĉ. njemaĉki muziĉki pisac. Une nouvelle interpretation rythmique du second h_ a Apollon. 12. ni na zemlji. Kassel 1964. ] Rasprave. Wenzela.: izabrana djela za ĉembalo obi. Pogliettijev Compendium jedan je od najvaţnijih udţb za instrumente s tipkama iz XVII st. Njegov operni repertoar bio je neobiĉno velik. 1671. Mozart und Hay London (2 sv. 1962. Bibliographie der Musiksa. Marica (Smetana. napisao H. Toccata sopra Cassedio (sic) di Filipa 1676. VI 1913 —). — Isti. Ernst 1895. Kerlla). se isticala takoĊer kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. Od 1956 ĉlan je njujorškog Metropolitana. 1955. Desdemona i Leonora (Verdi. 1881. DJELA: uvertira Zemljo naša. P. Bernharda). Botstiber. Derţaj. 1864. New Yorku (Metropolitan). a kasnije nastavnik muzike u Kranju i Celju. njem. kasnije (1856—61) s Brendelom izdavao ĉas Anregungen fur Kunst. PODVINEC se osobitom ljepotom glasa. — Kraće kompozicije za violinu i klavir (Motiv iz Crne Gore) i za yiolonĉelo i klavir (Romansa). Kao recenzent beĉkoga muziĉkoj vota bio antipod E. SPISI: Akustische Briefe fur Musiker und Musikfreunde. Vjerojatno rodom iz Toskane. DJELA. I Bayreuther Erinnerungen. X. 1863—66 uĉitelj muzike i ziĉki kritiĉar u Londonu. kompozitor (Ljubljana. jevodi: H. keys. 1962 —63. Lirski tenor. 1884—1918 bibliotekar u pariškoj knjiţ Ste. 1883 i dr.-Georges kraj Pariza. Des Grieux i Werther (J. kao i u juţnoj Americi. Fuxa cijenili kao primjeri stn stila. Gostovala na jugoslavenskim i stranim opernim pozornicama. Denkschrift aus Anlass des huniertjahrigen Bestehens der Ton. 1900. 4. Klappen. K. POGGI. 1854-ţivio u Weimaru. — L. Vencajz. solo-pjesme. 1 und Werke. Hanslicka.. 1877. — Obrade narodnih bjeloruskih napjeva. Botstiber (DTO. INSTRUMENTALNA: 4 so nate za gudaĉke ins tru mi orgulje. MGG. najprije u Sarajevu. zatim na Rijeci i od 1949 u Zagrebu. Leben und Wissenschaft. Chicagu. Flotow. X 1850 — riz. — F. V 1925). Carl Ferdinand Pohl. Eva (Zajc. IX 1939). 1946. 1963. Slovenski Narod. Nastupao na mnogim svjetskim opernim pozornicama: u Frankfurtu na Maj ni. Vojno-muziĉku školu završio u Vršcu. Jaroslavna (Borodin. Do 1941 ĉlanica Zagrebaĉke opere. U suiti Sopra la ribe di Ungheria P. kemiju i fiziku u Karlsruheu. M vić i R. God. LIT. knjige Hector Berlioz. DJELA: L'Evolution de la musigue. DJELA. Haberlom). 28. X. holandskoga POIRĈE. Poginuo prilikom turske opsade. 9.. tenor (Ljubljana. saĉuvani u brojnim prijepi osobito su se u krugu oko J. Richard Pohl. Sietz. Bavio se i komp ĉijom. i zatvaranje rupica na duhaĉkim instrumentima. in Wien. Koczirz. Toccata per VIntroito D Aiessa con U pedale. Episoden aus detn Leben eines gr Aleisters. 1958. ses formes expressives speciale d'apres la partitiondes Maitres ehanteurs). Krabuljni ples. Autobiographische. Anton. Zur lebensgeschichte A. God. muziĉkom kulturom i scenski sugestivnom interpretacijom. Franc Pogaĉnik-Naval. 1677. 61. Balletti za 3 — 6 glasova. Jahrhunderts. X. NOVA IZD.olo. Tatjana i Liza (Ĉajkovski. je ĉest gost muziĉkih kazališta u Španjolskoj. :J. Pogliettis Oper »Endimionc. Carl Ferdinand. de Pogliettis. Manon i Werther). prem hlovoj ostavštini. Kijevu. POGAĈAR. klavir -ski trio. W.). VII 1683). MeĊu njegovim djelima istiĉu se programno kon cipirane barokne suite za instrumente s tipkama. Capriccio iiber das Henner-undHannergeschri canzonom) i dr. 1898 i 1902. fugirani stavci). arija s varijacijama. La Boheme). Senta i Elza (Wagner. 1906). 1862. Knez Igor). 1884. Gounod. Franc. studije. Richard. Havdna. Tosca i Madama Butterflv (Puccini). mehanizam poluga s poklopcima koji sluţe za otvar. kritike. 1946. des sept voyelles. a već iduće godine nastupio je prvi put u milanskoj Scali u ulozi Riccarda (Verdi. sonata za gudaĉke instrumente i ĉembalo. Le Chant gnosticoma. MGG. Les Maitres ehanteurs . 19 F. 2. F. Bardct. Elie Emile Gabriel Poiree. Francuskoj i Švicarskoj. tenor (Piacenza. Essais de technique et d'esthetique musicales (I. Ać PODVINEC. sonata za 2 t gudaĉke instrumente i orgulje. M. Pjevanje studirala na Muziĉkoj akade miji u Zagrebu (N. MGG.). Sainte Cecile. Uĉenik S. 16. Varšavi. Toccata del 7. tono. — Sastavio Muziĉki priruĉnik. F. 1957). 1900 i roman Richard Wiegand. 1875 — 82 (2 sv. 1960. Rossignolo (t canzona. društva Slovenije na Dunaju. F. God. Od 85 njegovih uloga najveće su kreacije bile Rodolfo (G. \X 7. Halfte des 17. Riedel. — Crkvene kompozicije (mise. D. Josef Haydn. A. a od limenih duhaĉkih instrumenata sal . Marija (rod.: R. sluţeći se umjereno tonskin kanjem.1939 i 1954 524 preludija i dr. 1948 i Pionir na harmonike (100 vjeţba za poĉetnike). Berlioz. del rossigr. njemaĉki muzikolog (Darms 6. ĉeških gajda. Kirchera Musurgia Uniz\ 1650. Kassel i Basel 19c Isti. Sepe). Gianni. Ciklus signolo moţe se zbog bogatstva muziĉkog izraza te raskoši i ' oznosti instrumentalnog stila ubrojiti medu najznatnija OSIVE klavirske literature. Unverrichl. Pragu.100 KOMORNA: gudaĉki kvartet. neke s imitacijama instrumenata razliĉitih naroda (npr. Poglietti und J. DJELA: Zur Geschichte der Glasharmonika. Faust).: B. X 1921 —).: H. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fur ' ninstrumente in der 2. vrijedni su njegovi radovi o Wagneru. — Pohlova c ţena. zatim u Baden-Badenu. imitiraju pjev slavuja. pjevaĉica. 23. Romeo (Ch. Đ. talijanskom i francuskom jeziku. IV 1887). POHL. POKLOPCI (engl. LIT. 1906. LIT. IX 1826 — Baden-Baden. — Opera IJasej Kopvaeun. Brendelom suraĊuje u ĉasopisu i Musikztitung. pjevaĉ.. Ukleti Holandez i Lohen-grin). gdje sa K. Denkschrift aus Anlass des fiinfundzzvunzigjahrigen Bes. 1962.

POKORNI. kompozicijama specifiĉno madţarskog kolorita. C. fan tazija Oluja na moru u C-duru. Šker janc. liriĉnim klavirskim 2. pa se istakla kao Despina (Mozart. 2. Angaţiran zatim u trupama Ballet des Champs-Elysee. Papp. 2 i 1939. Tako je na koncu prve polovine XIX st. Zagreb 1893. Helena (Nedbal. koji je uz profinjen smisao za specifiĉ nost dramskog izraţavanja izvrsno vladao kompozicijskom teh nikom. Od 1890 bio je vojni kapelnik u Beogradu. POKLOPLJENICA (njem. POLIĈ vodio i pjevaĉko društvo Stanković. 1847. IX 1859). gdje je 1945 —47 bio ponovno direktor opere i zatim dirigent. 1965. u C-duru. Schollara i A. Lk. zapaţene je uspjehe ostvarila i na drugim jugoslavenskim operetnim pozornicama. Papier -Baumgartner). V. Grand Ballet du Marquis de Cuevas. 15. suradnik ĉasopisa Naši razgledi i Koncertnog lista Slovenske filharmonije 1 predavaĉ. Bio je jedan od prvih dirigenata Narodnog pozorišta u Beogradu (1897—1909) koji su sistematski izvodili opere i operete stranih i domaćih kompo zitora. tema s varijacijama. Scenska muzika za drame i igrokaze: Jelva.MGG. Bohm (Bb'hmov sistem). 1969. Gregorc). Canone. nimjy. II 1951). ibid. poĉeli su graditelji instrumenata krajem XVI st. Studirao na Konzervatoriju u Budimpešti (S. — M. VIII 1883 — 12. Nastavnik (1841 —51) i od 1852 dirigent orkestra HGZ. Teška plućna bolest i rana smrt prekinule su taj studij. je ostavio nevelik broj djela koja odavaju temperamentnu romantiĉarsku narav.). Vilzaka. Pjevala je glavne uloge u skoro svim ope retama slovenskih skladatelja.. madţarski kompozitor (Budimpešta. Markantna pojava u slovenskom muziĉkom ţivotu. pej. kompozitor (Sušak. Carl Maria von Webcr. Leipzig 1965. 1846.: V. ugraĊivati po sebne poklopce na cijev instrumenta. Nastojeći da drvene duhaĉke instrumente tehniĉki usavrše. Beogradu (1923 —24) i Ljubljani (1925 —48). Ballet de Pariš. Hamupipoke i Vasorru baba. God. Graniĉari ili proštenje rta Ilijevo. 4 graduala i dr. zborovi i dr. VI 1957). 1850 utemeljio je u Zagrebu prvu graĊansku muziku (duhaĉki orkestar). X. osnovao je Vojnu muziĉku školu u Vršcu i ustanovio centralni muziĉki arhi v pri Ministar stvu vojske i mornarice u Beogradu. 1923—24 tajnik i dirigent opere u Zagrebu i 1924— 25 na istim poloţajima u Beogradu. Na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio violinu (A. Arckepek a magvar zenevilagbol. LIT. kako u vlastitim djelima tako i u obradbama tuĊih. Milutin. Valse serenade). 2 Slavjanske uvertire u D-duru (1853) i a-molu i Narodna u a-molu. Istinski talent. Debitirao 1947 u Ottazva Ballet Company. DJELA. osobito idiliĉno -poetiĉnom operom Karnevalska svadba. VI 1908). VI. koja se pod njegovom upravom razvila u reprezentativno muziĉko tijelo. Posebne zasluge stekao je P. Pjevaĉica velikog glasovnog opse ga. Rob i Pirat. te programnim. Grofica Marica (Kalman). Nikolas. Đak prosjak).. 10. Gedackt) -~> Registar POKORN. 1894. dirigent i violinist (Zagreb. DJELA: opere Mati Jugovićev (Ljubljana. Laura (Millocker. no to mu je uspjelo samo djelomice. Pet uvertira: u B-duru. smisao za orkestralni kolorit i za stvaranje melankoliĉnih. debitirala 1911—12 na pozornici slovenskog Dra matiĉnog društva u Trstu. Noć u Veneciji. R. — Fuga za gudaĉki kvartet. Šišmiš). Trois etudes. većinom za vojni orkestar. Wolf-Ferrari. a od 1855 istodobno koralist katedrale. Kao referent vojnih muzika (1920 —1937) i kapelnik Or kestra kraljeve garde isticao se organizatorskim sposobnostima te je podigao taj orkestar na znatnu umetniĉku visinu. dirigent (Ĉermakovica. M. VIII 1924 —). To. 1847. Harknes Ballet i dr. kao dirigent i dugogodišnji direktor Ljubljanske opere.). — Orkestralne transkripcije vlastitih klavirskih kompozicija (Maionnettes. LIT. 3. 4. Niz godina profesor muzike u Ţenevi. DJELA: L. — Boţiĉna suita za zbor i orkestar. Obrazi iz slovenske glasbene preteklosti. — Solo-pjesme. Ede (Eduard). X 1951). Cosi fan tutte). . U XVII i XVIII st. POLAJENKO. — Klavirske kompozicije. Istodobno su usavrša vali sistem prijenosnih poluga. kantata Turki na Slevici. Za vrijeme studija na Conservatorio Verdi u Trstu djelovao kao zboro. 261. 1858. B. Sv. Zemlja smiješka). Barun ciganin. — /. Na stvaral aĉkom podruĉju njega je najviše privlaĉila opera. Bio je horovoda nekoliko pevaĉkih društava. Barcarola. Se. poputnice. Poljaĉka krv). Hrvatska svadba. P. 1858. POLIĈ. Franjo.. Gusar (Kukuljević). nastupala je i u operi. 1.: F. La Boheme) i dr.P. 1970. Štefanij a. kompozitor i dirigent (Trst. Lisinskoga. 13. kantata u B-duru. 1853. ruska sirotica (Scribe). X 1956). — VOKALNA. Za mje šoviti zbor i orkestar: Sveĉana kantata u D-duru. Za vreme Prvoga svetskog rata reorganizovao Muziku konjiĉke divizije i davao koncerte u većim gradovima severne Afrike. Tomka) te kod E.brat (Ljubljana. neprestano su povećavali broj poklopaca. I. ^eijern/iuiv vovnciia mrezaj. Erika (J. Balet Eszaki feny. Zborovi. — Moteti. U Ljubljani je od 1929 vodio pjevaĉki zbor Glasbene Matice i neko vrijeme predavao dirigiranje i bio profesor u opernoj školi Muziĉke akademije. Muziku uĉio u poĉetku kao samouk. DJELA. Slovenska glasbena revija. osobito poboljšao taj sistem miinchenski flautist Th. Junek. 29. ali se posvetio muzici. Mandyczew skog i J. gdje je M. Epsteina u Beĉu. Slavko Osterc. iyjo. radio kao korepetitor u beĉkom Karltheatru. Hoffmannove priĉe). 17. X I 1893 —). zatim urednik muziĉkog programa Radija i 1963 — 74 šef Muziĉke produkcije Radio-televizije Ljubljana. 21. Studirao pravo u Pragu. Mirko Polić. pjevanje uĉila u Trstu (de Filippi) i Beĉu (R. Mirko Poliĉ i Osijek. 1854. Peruzzi. V. VI 1890 —■ Ljubljana. i franc. izvrsne tehnike i izrazitog glumaĉkog dara. God. 1914— 23 dirigent opere u Osijeku (od 1918" direktor) i tamo 1920 osnovao i vodio muziĉku škelu. Opereta. Po stilu kasni romantiĉar. Savina i Porin V. subreta (Tr st. Napisao poglavlje o jugoslavenskoj muzici u kolektivnom djelu Konzertbuch (urednik K. 25. Ca-priceio croato (nedovršeno). 1906 upisao se na Konzervatorij u Veneciji gdje mu je uĉitelj bio E. kompozitor. A. Schonewolf). Osterca. 1928. od 1903 na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu (Ć. Prosvetni servis. Boccacio (Suppe). 1962. ibid. 1948 postao solist ansambla Metropolitan Ballet u New Yorku. 1962. Musetta (Puccini. tekstove. Valjevu i Nišu. God. 1825 — 26. 1949 —53 muziĉki komentator. Amina. Ţavršivši studij na Konzervatorij umu u Beĉu. solo-pjesme. ameriĉki plesaĉ (New York.voĊa Slovenskoga pjevaĉkog društva i zbora Šentjakobske ĉitalnice i od 1911 dirigent tršćanskoga Narodnog gledali šta gdje je 1913 uveo redovite operne predstave. je nastojao svojim djelima dati nacionalno obiljeţje. muzikolog (Celje. U njezinom bogatom repertoaru posebno su se isticale uloge Liza (Benatzkv. 101 Sistem poklopaca primjenjivao se i na pojedinim starijim li menim duhaĉkim instrumentima (Klappenhorn. Muzika za ples. 1929. Stebri slovenskoga gledališĉa. POLDINI. Budapest 1925. Bravniĉar. Afirmirao se scenskim djelima. tu robnih i potištenih raspoloţenja što su ih u njemu izazivala tmurna predosjećanja skore smrti. Brat pjesnika Janka Polica Kamova i Nikole Polica. Od 1925 do 1939 djelovao je u Ljubljani kao dirigent i direktor opere. Kod bijelog konjića). 1961. Lepa Vida R. Goglia. J. Poĉetkom Drugoga svjetskog rata vratio se u Ljubljanu. U du hu ilirskih ideja P. XII 1932 —). Prodana nevjesta). Hrvatski list 1923. od 1845 dirigent kazališnog orkestra. Poldini. MeĊu najuspjelije njegove kompozicije ubraja se orkestralna Suite fantastica.. POKORNI. ibid. Do Drugoga svjetskog rata prva subreta Slovenskog narodnog gle dališĉa u Ljubljani. gavotta e fuga i dr. 1. Muzi kološki zbornik. II. ser pent itd. P. gdje je poloţio završni ispit iz orgulja. 1899. Klasiĉni balet uĉio kod L. Završio studij prava i diplomirao 1968 iz historije muzike na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Co. iy-2y. je i kao kompozitor i kao reproduktivni umjetnik ostavio vidljive tragove i pridonio razvoju jugoslavenske muziĉke kulture.POKLOPCI — POLIĆ fon. X 1868 — Beograd. Ljubljansko narodno gledališĉe v letu 1928. on je nastojao da svoje poglede uskladi s modernim opernim smjernicama.: Ĉaĉinoviĉ. 1. K. God. — CRKVENA: 3 mise. 1951. 1928. — A. Strauss ml. Hoffer. Mirko.VI 1869 — Bergeroc kraj Veveva. prispevek za biografijo. ravnatelj in dirigent opere. solo-pjesme. — Preludiji i fuge za orgulje. LIT. ofikleida. Franjo Pokorni. 30. Ko. Wisner-Morgenstern). 1845. Ilirski glazbenici. solopjesme. Liza (Lehar. — DRAMSKA. Foerstera. ORKESTRALNA: Suite fantastica. Giulietta (Orfenbach. Kristina (Zeller. Marica (Smetana. — P. Bibliografski pregled kompozicij S. — Preradio opere Gorenjski slavĉek A. ORKESTRALNA. — Dvadesetak klavirskih kompozicija (Pjesniĉka glazbotvo renja. Dragutin. Slavko Ozterc. in operne priĉe: KjSipjerozsa. zatim do 1941 dirigent Beogradske opere. VI 1947) i Deseti. Ptiĉar) i dr. Danilo. 6 ofertorija. Ţena Mirka. Domaći prijatelj. 1857 i Crna kraljica (Freudenreich). — VOKALNA: muški zborovi i djeĉji zborovi sa solistima na madţ. da smanje poteškoće što ih je sviraĉima zadavalo zatvaranje ru pica izravno prstima i da omoguće neke prije neizvedive hvatove. Adela (J. Eduard Poldini. POLIĆ. Istaknut plesaĉ so listiĉkih uloga klasiĉnog baletnog repertoara. Kirschhofer) i kompoziciju (J. Pisao je prigodne kompo zicije. Kuhaĉ. Saffi. Novak). D. Autor brojnih komentara za cikluse koncerata na radiju i televiziji. Operetna i operna pjevaĉica u Osijeku (1918—23).

O 30. POLIFONIJA (od grĉ. 1907. S. Pre se mogu kao zametak politonalnosti smatrati o punkti nad kojima se ĉesto dogaĊaju i istupanja u druge tona] (-> Pedalni ton). Bologna 1965. sistematski provedena p. }■ LIT. upotrebljava s e u muziĉkom znaĉenju rijetko. X. •— H. prvi takt kompozicije sadrţi dvoĉetvrtinsku mjeru. motet i misu. Ivesa srećemo p. Cambridge 1939. VI 1845 — Varšava. izuzev rijetkih pojedinaĉnih primjera kao što je prvog ĉina opere Don Giovanni W. posebno majstori rimske škole. Ać. LIT. W. Ponekad se i prikladnim smještajem akcenata stvaraju poli met riĉki efekti unutar jedne te iste mjere: 4 J J J J | J J J J | J J J J Primer drukĉije vrste je burleskno-parodistiĉki završetak Ċaĉkog seksteta Ein musikalischer Spass W. Spiess. I. kod F. MGG. Bukofzer. Dresden 1950. P. ţivi dalje unutar novih. posebno kanonske. Hamburger . New York 1950. Kao oznaka višeglasne muzike. drugi troosminsku. Studirao na V: skom konzervatoriju (Z. najpoznatiji meĊu ranim merima politonalnosti (zapravo bitonalnosti) je svakako slede Petruške I. tj. u jednom te istom taktu jedna dionica sadrţi dvo ĉetvrtinsku mjeru. Bacha. uglavnom u smislu mnogostrukosti tona. Kod B. Antike Polvpho nie. Zlalić. kao što su višezborni koncert. treći i ĉetvrti ĉetvoroĉetvrtinsku. 1903. t v . P. poi se više iskorišćuju razliĉite polimetrijske kombinacije. odnosno dionica ili glasova. pa se obnavljaju klasiĉne tehnike imi tacije (->• neoklasicizam). Milhaud nalazi njene poĉetke u starijoj muzici. Njihova su djela pisana u troglasju.: 5. — B. a donji u a-molu. — P. Strauss upotreb u pojedinim delima {Ein Heldenleben.godišnjici smrti. ptiĉjeg pjeva). razumijeva se djelo graĊeno po naĉelima -> kontrapunkta. b U ovom drugom sluĉaju radi se o poliritmiji koja uklj i —> polimetriju. Piein Bogurodzi zvzgledem muzycznym. nj sledećem kanonu J. Studien zur Vokalpolyphonie. Polyphonie. najĉešće dva Bitonalnost). studije o poljskoj muziĉkoj prošlosti. Stravinskog (1911). a posebno znaĉenje dobiva p. se već u doba baroka sve više prilagoĊuje i podreĊuje harmonijskom kretanju i tonalnim funkcijama. U muzici XX st. stvaraju se novi oblici pisani tehnikom kontrapunkta: ricercar. TTOAU mnogo i TOVO? ZVI. Već R. ~> diskonta. Pojavljuje se u muzici XX v. Sistematski upotreblj poliritmiju kompozitori XX st. za linearno oblikovaje. — M. Novosti.) 1947. 13. Majstori tog razdoblja izgraĊuju sloţene polifone oblike chanson. & najveći procvat do-ţivljuje u doba renesanse. primarno horizontalno. Dzije muzyki polskiej w zaryse. Istodobno. Klaviermusik op. pa u Song for Harvest Season (1894) i u neki kasnijih dela. treća troĉetvrtinsku i si. Gunther.Gomolke (1884) i zbirku poljskih crkvenih p XVI i XVII st. LIT. Ţeleriski). Surzvnsk osnivaĉ poljske muziĉke historiografije. akordiĉkog sloga. općenito svako višeglasje. Aleksander. — L. a u uţem smislu muziĉki slog saĉinjen od dvije ili više istodobnih. balet Petruška. spajanje odnosno odmjenjivanje dvaju ili više razliĉitih mjera. tako da npr. 7roXu više i [ASTpia mjernost). u sonatnoj provedbi ili finalu. s razvitkom srednjovjekovnih višeglasnih tehnika i oblika. MeĊutim. Lissa. Harvard University. U doba baroka pojava novih monodijskih i koncertantnih oblika i tehnika potiskuje tradicionalni stil vokalne polifonije. S. — > organuma. Moderne Polvphonie. psalama (10) M. rada se novi polifoni stil instrumentalne muzike. Cambridge (Mass. dramatski naglašene efekte. F. 1914. Berlin 1930. 5 sv. je bitni sastavni dio polifone muzike u kojoj svaka di ima vlastiti melodijski i ritmiĉki tok. npr.: 5. POLIRITMIJA. The Beginnigs of Choral Polyphony. Nakon toga p. prema tome pod pojmom p. 37) a susreće se i u jazzu i u m vanevropskih naroda. glas. poljski muziĉki historiĉar i stov. s vokalnom polifonijom nizozemskih kompozitora (-> Nizozemska muzika). Uz misu i motet njeguje se tada osobito madrigal. 7roXu mnogo i cpwv/) zvuk. sonija u Sonatina seconda (1912). Sixteenth Centurv Polyphony. canzona.: Z. saz' koja oni obrazuju pripadaju u svakom trenutku samo jec tonalitetu: J. toceata i nadasve fuga koja doseţe vrhunac s djelima J. MocKBa 1962. već u orguljskom delu Variations on »s rica« (1891). — C. 1909) harmonske sklopove koji graniĉe sa politonalnošću.S. p. za razliku od -> homofonije. (1890). koje ide ĉesto do 8 realnih glasova. samostalnih melodijskih linija. sloţenih. od obrata i rakove imitacije do diminucije i augmentacije. primarno vertikalnog. U antiĉkoj grĉkoj literaturi izraz p. B«chi Četiri JJ J J|J I J JJJ J J J 5I J J J J J J J J|J J \ | J POLIMETRIJA (od grĉ. a u kompoziciji općenito prevladava veći broj glasova od šestoroglasja do dvanaestoroglasja. izbjegavanje većih melodijskih skokova. naravno. (disertacija). Bavio se i kompozic DJELA: O muzyce koišielnej i jej reformie. Ele. poHfonia). istovremeno zvuĉanje više raznih tonaliteta. na aulosu (Plutarh) ili mnogozvuĉnosti (npr. VIII 1916). Mozarta. i 1914.Stravinski: »Petn MJ J J J 1 J J J J Polimetrijske tvorevine susreću se u srednjovjekovnoj i renesansnoj višeglasnoj muzici. Ali s prodorom harmonijske svijesti p. Heidelberg 1957. je horizontalna ako promjene mjere slijede jedna za drugom. Polyphony in Theory and Practice from the 9th Century to the Close of the I3th Centurv. Od 18. P. D. — IZDA obj. POLITONALNOST (od grĉ. Uz to od 1904 predavao pc muzike na Konzervatoriju u Varšavi. Wiesbaden 1956. Glavna su obiljeţja njihova polifonog stila jasnoća i usklaĊenost muzike i teksta. Bacha. P. -> conductusa. Ch. Thilmann. a osobito su ĉeste u kompozi cijama nastalim potkraj XIV i poĉetkom XV st. 5. 1962. demith. tj. dali Talijani. vokalno -instrumentalnih oblika. Mulder. 1938 (Boţiĉni prilog). gde se — prema Milhaud gornji glas kreće u d -molu. radi posebnom efektu koji predstavlja izuzetak u kompozicionoj p teg doba. engl. W. sa kombinacijom Fis-dura i C-d I. C. Noskovvski. Salome. Pored Nizozemaca znaĉajan su doprinos razvoju polifonije u XVI st. 1899. je — uz J. P. u -> dodekafoniji. Aleksander Polinski. CnpeĈKoe. A. razraĊujući virtuozno sve njezine mogućnosti. ITojincboHHH H nojiHrboHH*iecKHe cbopMbi. Cervenca. javlja se oko 1300 u anonimnom traktatu Summa musicae gdje se jednoglasju (can-tus simplex) suprotstavlja kao modus canendi a pluribus diversam observantibus melodiam. 1905. Sanden. polyphony. smrti muziĉki kritiĉar lista Kurjer Warszawski i suradnik m drugih muziĉkih publikacija. npr. gde i instrument izvodi akord u drugom tonalitetu. tj. II Contrappunto nella polifonia vocale classica. druga troosminsku. harmonskog jezika u poznom XIX v. Mozarta. T. Bartoka u 14 Bagatela (1908). jedan je od plodova ra. Milutin Polić -Kvarnerski. Polyphonie ili Mehrstimmig-keit. meĊutim. 4. A. franc. novoizd. tal. Stravinskog (: POLINSKI. rijeĉ p. Prava. As. te priprava i pravilno rješenje disonanca. Pi je primjer balet Le Sacre du printemps I. Najzad u okvirima primarno harmonijski oblikovane muzike klasiĉnog i romantiĉkog razdoblja. (Stravinski. istodobni nastup dvaju ili više raz] ritmiĉkih obrazaca ĉiji se metriĉki akcenti podudaraju (] jeri 1 a i 1 b) ili razilaze (primjeri 2 a i 2 b): 1a b J JJ J J j J JJ J _ -3l _ 3 J i »J J i ___ • . — E. Na prijelazu u XX st. peti petoroosmin sku i si. Moniuszko. J. pasija i oratorij. Merritt. ponovno oţivljuje interes za polifoniju.102 POLIĆ — POLITONALNOST išĉezava. — J. — A. preteţno dijatonsko vo Ċenje glasova. njem. Povijest polifonije zapoĉinje meĊutim ranije. Studies in Medieval and Renaissance Music. polifoni oblici upo trebljavaju se rijetko uglavnom samo za izuzetne. ĉetvoroglasju i u višeglasju. gdje se istoc izvode tri plesa u razliĉitim mjerama. gdje se polifono pisani zborski dijelovi izmjenjuju s homofonima. Utrecht 1955. je vertikalna ako razliĉite mjere nastupaju istodobno tako da npr. te razvijaju tehniku imitacije. Probleme der neuen Polyphonie. polyphonie. 1890.

1931. se plesala u obliku kola i prvobitno se zvala nimra i madera.. Astinome. 1716. npr. J. 11. POLLAROLO (Pollaroli). Strauss ml. 2 dala bi se ćela svesti na akord fis-ais-c-cis-e-g. Torino n j Prva objavljena p.). suita. zborovi. Polytonalite et atonalite. Ciklusi solo-pjesama: Senatske pisne. LIT. Od novijih najpoznatija je Circus-Polka (1942) I. 1921. XI 1931).: Irma Pollak. II Germanico. Marsia deluso. u politonalnim sazvuĉjima obiĉno preteţe najdublji akordski kompleks. s naglašenim rit miĉkim figurama. 1932. tj. Kocian. 1701. La Forza della virtu. nastao je vjerojatno od ĉeške rijeĉi pulka (polovina). Kun. preludiji. a na njegov razvoj utjecali su i neki strani plesovi (ecossaise. V 1948). Studirao na Konzervatoriju u Pragu (J. C. La Mušica contemporanea. M. simfonijska pjes ma Jaro. c. LIT. a po povratku iz SAD stvara vlastiti stil. Prochazka. ali se najviše i najdoslednije njima sluţio D. V 1746). 1692. 2. Madame Butterfly). moţe biti linearna. bitonalna konstelacija Fis-dur + C-dur u primeru br. 1922. 1945. MGG. a 1839 spominje se već u Beĉu i Petrogradu. P. Brittena i mnogih drugih. Napisao je oko 80 opera od kojih je većina izvedena u Veneciji. Kongresni izvještaj. Marka u Veneciji. Gerbiĉa u Ljubljani i J. već je u šesnaestoj godini postala ĉlanicom ljubljanskog kazališta. potjeĉe iz 1837. — Politonalne kombinacije nalaze se i kod C. Alfonso primo. 1933. miksture). Duhovne kantate: 24 arije za glas i b. Maricu (Smetana. Warszawa 1960. Dni v Chicagu. svaka od više simultanih melodija moţe imati sopstvenu harmonizaciju. 1934. fantazija. Milhaud i ĉlanovi grupe Šestorice. 1937. 1962. 1693. Szymanowskog (pojedini glasovi se kreću u C -duru. Mainz 1956.. DRAMSKA. C. Hahki. Jole. 1944. Brojne su podvrste polke. je ples parova. a akordska pratnja drugom tonalitetu (npr. Peć. c. pijanist i muziĉki kritiĉar (Prag. V. pojavljuju se i gledišta koja osporavaju njenu vrednost (E. Ascanio. Dvorak i Z. 2 sonate za violinu i klavir. Deroux. 1922. A. H. — F.. Ravela. 30. Neobiĉno nadarena pjevaĉica i glumica. poĉiva uglavnom. 1695. Gejša (Jones). Debussvja. Svoja je najviša dostignuća ostvarila u operetama Poljaĉka krv (Nedbal). ĉeški narodni ples u dvodobnoj mjeri i brzom tempu (nešto sporijem od tempa galopa). Slavenskog. U umjetniĉku muziku uveo ju je B. u djelima operet nih kompozitora (J. IzmeĊu ovih krajnosti nalaze se sluĉajevi D. Milhaud-. Les Eumenides gde melodija pripada jednom. Pojavio se na poĉetku XIX st. pa ĉak i realnost njene egzistencije. La Schiavitit fortunata. 1685. capricci. 6. 1932 i Malajske pisne I935. sopran (Ljubljana. — D. 1713.. Sin i uĉenik Garla Francesca.: J. Od njezinih opernih uloga treba spomenuti Ĉo -Ĉo-San (Puccini. 1923—30 profesor klavira na Konzervatoriju u Chicagu. P. kojega je od 1702 zamjenjivao. Stvarno. 1925). superpozicija ĉitavih akorda koji pripadaju raznim tonalitetima -> primjer). Svestrana umjetnica. od 1930 u Prsgu (od 1939 profesor Konzervatorija). B. Faramondo. Suprotnost linearnoj je vertikalna p. ORKESTRALNA: mala simfonija. kao u Gudaĉkom kvartetu K. a svima je zajedniĉka ritmiĉka podloga: rm i m. Vesela udovica (Lehar) i GrojLuxenburg (Lehar). Pjevanje uĉila kod F. DJELA. M. 1937. Opere: // Licurgo ovvero 11 Cieco d'acuta vista. Lijepa Jelena (Offenbach). RM. W6rner. Ĉesta je p. 1696. potrebno je da svaka komponenta za sebe bude jednostav na i pregledna. uvertira. 1. 1918. VII 1896 — 11. upravo zahteva.Szymanowski: Gudački kvartet 103 Osterreichische Musikzeitschrift. O. 1932. Ĉar valcera (O. prodire u praške salone. Prodana nevjesta) i Micaelu (Bizet. Od 1665 pjevaĉ u duţdevoj kapeli crkve sv. Smetana koji je tom narodnom plesu dao umjetniĉki oblik stvorivši od njega simbol ĉeškoga nacionalnog muziĉkog izraza. 1938. 1693. Polke su medu ostalima pisali i A. Hindemith razvija u delu Unterzveisung im Tonsatz teoriju s pomoću koje se svakom akordu — ma koliko sloţenom — moţe odrediti osnovni ton. — K. Rosmonda. Polka. Oko 1835 p. talijanski kompozitor i orguljaš (Brescia. jer su za taj ples znaĉajni ĉesti polukoraci. dramska glumica i interpret opernih likova lirskog karaktera. Stecker i V. razliĉiti registri i zvuĉne boje). 1707. POLLAK. 1694. Od 1697 uz to poduĉavao na Conservatorio degli Incurabili. Kao ĉeški narodni ples p. K. Neue Musik in der Entscheidung (II izd. 1694. 1. God. S. Americi i u Japanu. ■— Kompozicije za orgulje (sonate. posebnu paţnju posvećivao je instrumentaciji. 1714. 1707. Hoerburger. fuge). L'Irene. regina di Napoli. 1712. Naziv p. 1694. Sv. scenska muzika. POLIVKA. VI 1875 — Zagreb. Circe abbandonata. 1722 i dr. javlja se prvi put 1835. 1941 i dr. Kao pratilac na klaviru (B. Ottone. J. Joseph in Aegypto.— SPISI: autobiografija Rytmus. 1699. LIT. 1926. od 1690 drugi orguljaš. Fibich. — VOKALNA: kantate. Antonio. Stravinskog. oko 1680 — 4. Ko. ibid. Roussela. Irma. 1923. 1702. passacaglia i fuga. 1840 u Parizu. MeĊutim. Strauss ml. — DRAMSKA: opera Polobuh. L''Arminio. dakle na alterirovani dominatni-^nonakord u h-molu koji sadrţi i ĉistu kvintu cis i smanjenu kvintu c.: M. podjednako uvjerljiva kao operetna subreta. Straus). Uĉenik G. Carlo Francesco. Le Pazzie degli amanti. od 1692 drugi ka pelnik (1702 dobio poĉasno zvanje Maestro giubilato). Vladimir. 1962.: R. pjesme u venecijanskom narjeĉju za glas i b. Semiramide. krakozviak. sonata za violu i klavir.). Vladimir Polivka. X. Šišmiš (J. ĉeški kompozitor. 1930. Prokofjeva. 1942. GVInganni felici. na što ukazuju i razliĉiti predznaci): K. melodrame (Balada o oĉich topiĉovych. putopis 5 Kocianem kolem svita. U njegovim ranim vokalnim djelima osjeća se utjecaj V. Caselle). Fuchsa u Beĉu. pjevaĉica. Es-duru. izvesne kombinacije su ĉak objašnjive u smislu tradicionalne harmonije. MGG. La Vendetta d'amore. Carmen). 1719. Kfidla. uz ĉestu primjenu linearne polifonije. Najzad. Lanner). suita za violu i duhaĉki kvintet. 1695. POLKA. Divertimento za duhaĉki kvintet. kritike i ĉlanci.POLITONALNOST — POLLAROLO P. krajem 1722). a od 1901 bila je ĉlanica Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. svaka melodija višeglasnog stava nalazi se u dru gom tonalitetu. The Polish Origin of the Polka. La Musique polytonale. kompozitor (Venecija. Schottische). 1945. Poštolka. 1918 i 1919. 1692. Fis-duru i A-duru. Jedan od najplodnijih i najpopularnijih opernih kompozitora svoga vremena. Krajiny. Kasnije je pjevala u beĉkom Theater an der Wien. Desderi). J.. K. LIT. Desderi. 1951. da bi efekt simultane pojave više tonaliteta mogao biti shvaćen. naglašeno antiromantiĉan. Od tridesetih godina XX v. oko 1653 — Venecija. Preludijum iz klavirskih Pezzi infantili A. Kao salonski ples p. pa na osnovu toga zakljuĉuje da je nemoguće ĉuti u jednom sazvuĉju više osnovnih tonova — što p. Melodija polke izgraĊena je obiĉno simetriĉno. Tichy ocean za glas i klavirski trio. — KLAVIRSKA: sonata. koncert za klavir. Novaka. tj. Jefte i dr. Novak). tako da nastaje po-lifono voĊenje ĉitavih akord-skih kompleksa ( poliharmoni-ja). DJELA.-i. —■ VOKALNA. na dijatonici. a 1844 pleše se u Londonu i u gradovima SAD. a ostali deluju kao dodaci (alteracije. Oratoriji: La Fenice. Borova-Valouškova) i ĉlan Ĉeškog trija koncertirao na turnejama po Evropi. Legrenzija. 1928. od znaĉaja je da harmonski kompleksi koji ulaze u sastav politonalnog sazvuĉja obiĉno zadrţavaju znatan stepen samostalnosti u pogledu tretmana i zvuĉnosti (razliĉito voĊenje glasova. . primena poli-tonalnosti nije više tako ĉesta. 1930. — KOMORNA : gudaĉki kvartet. Milhaud. N. Publio Cornelio Scipione. X.

1962 4 Sound Conversations and Finale. Franc Pollini. jer se zbog bolesti morao povući iz javnog ţivota. 1962. talijanski pijanist (Milano. bio je od 1809 profesor klavira na Milanskom konzervatoriju. 1970. Studirao na Konzervatoriju u Parn na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi (J. Bach (Francuska suita Eduru). II. talijanski muziĉki pisac (Padova. harfu i udaraljke. ■— KOM ZICIJE: Reverie za violinu i klavir. Franc. muziku uĉio na Konzervatoriju u Milanu (A. l( Mušica trascurala za bas-klarinet i ĉembalo. Scherzo trario za ksilofon (gitara). Confitebor. Kavsera. — Instruktivna djela Metodo per clavicembalo. 1894. 3 Sinfonie ecdesiastiche 3 koncerta za violinu. osobito u Rivista musicale italiana. 5. Pet simfonija: I. Zurich i Freiburg i. Diplomirao pravo u Padovi. — P. II. A. je iskoristio tek djelomice. canzonette. koncert za klavir. Schaeffer). VI 1781 —■ 15. 1719'. Divertimento za 4 roga i gudaĉki orkestar. 25. DJELA. u troĉetvrtins mjeri s karakteristiĉnom ritmiĉkom figurom: \ mrm Poljski narodni ples tipa poloneze spominje se od XVI naziva se razliĉito — chodzony (»hodani« prema koraĉanju ples parova). POLLEDRO. L. 1962. stoji odavno u prvim re dovima koncertanata. M. 1962. Isprva vio linist Dvorskog orkestra u Torinu.). te u Francuskoj. ORKESTRALNA: Sinfonia pastorale. Introduction et Toccata op. Opere: // Genio insubre i La Casetta nei boschi. 28. marionetski balet Popelka. 57.. LIT. E. Sacrum amoris novendiale. — F. 1968. 1820. umjereno b tempa (allegro moderato ili andante mosso). za orgulje. J. 12 arija za sopran i b. Na muziĉkom horizontu zablistao je poput meteora 1960 u Varšavi. 1701. God. LIT. 26. 1695. je na: pao i solistiĉki. 2 Magnificata. napisao oko poloneza za orkestar. a 1740 naslijedio je A. polonezi se dodaje trio kao srednji. A. zauzimao se za teoretske reforme H. Violinu uĉio u Astiju. najznatnijim predstavnikom njegove škole. Ljubljana 1877. Maurizio. bas-klarinet i violinu. / tre voli. koncertni majstor Dvorskog orkestra u Dresdenu (od 1814). Ogiriski sa dvadese programnih klavirskih poloneza (Les Adieux. P. POLLINI je gostovao i u Jugoslaviji. Petrţelka. 1812. ĉeški kompozitor (Tišnov. — Instruktivno djelo Exercices amusants pour violon scul. 33. Demefrio e Tolomeo. Lea. . XII 1953). do 1833 ruska drţavna himna). Put u širok svijet. Th. DJELA.: A.: H. Pulsazione za udaraljke. Totenpolonaise) J. Poljski kompozit prihvaćaju umjetniĉki oblik i naziv poloneze prema francusk uzorima (polj. — W. pa dobiva trodjelni oblik ABA. Padova 1917. VIII 1853). van Beethovenom). H. ORKESTRALNA. Cvetko. Schardieck). Georgii. 1729. 30 Studi a doppie corde . kao posljednji stavak. Prista suvremenih i avangardnih muziĉkih tekovina. Od 1895 { fesor violine na Konzervatoriju u Torinu i koncertni majstc tamošnjem Teatro Regio. 1863. jedan je od najistaknutijih mu ziĉkih umjetnika svoje generacije u Italiji. uz G. XI 1868 Milano. MGG. 1960. 2. Maribor 1967. X. — VOKALNA : oratorij Stabat mater za 2 gl. Perrino. osot prigodom vjenĉanja. III 1762 — Milano. Zpev mrtvych deti za zbor. Kirnberger i dr. — IZDANJA : komorna i koncertna djela G. L'Aristeo. 1968. 1729 i L'Abbandono di Armida. 3 trublje i udaraljke. 1958. I 1942 —). DJELA. D. posebice M. Concentus resonabilis Zi solo instrumenata i magnetofonsku vrpcu. Leucippe e Teonoe. Mušica concisa za flautu. Canlus psalmorum za bas. 1721. Lukman. Lisztu. SuraĊivao u ĉasopisima. 1963. Antonio. Toccata za kontrabas i komi orkestar. SPISI: Terminologia musicale tedesco-italiana. J. ariette i dr. Sinfonietta. P. 1961. DJELA. Ogledao se kao kompozitor. I 1912). Milano 1962. MGG. Leoni. 1721. — KOMOR* Tri Mušica spingenta: I. polonaise). Joachim). Scherzo op. Ode III di Anacreonte za 2 violine. Ljubljana 1940. — KLA VIRSKA: Variazioniop. Sulpizia fedele. 2 violine i violonĉelo. J. 1914. Osim klavira vir tuozno je svirao violinu. 39. Vdvn djeĉji zbor i klavir. INSTRUKTIVNA: U Meccanismo delle 5 prime posizioni violino — Esercizi applicati alle scale (2 sv. Iz Poljske se najkasnije od XVII st. Tartinija. Zoisa nastupao je u ljubljanskom diletantskom kazalištu u slovenskim i njemaĉkim igrokazima. Plautilla. Klavier-Musik. menlen F. 1798. — DRAMSKA. Od kraja XVIII st. Pallarolo. 44. Enrico. 50. Danas. za 11 duha instrumenata. Takve instrumentalne poloneze komj nirali su Couperin. 3 trublje i 1 pane. LIT. je ušao i u umjetniĉku muz Dvije najpoznatije melodije napisao je M. što potvr Ċuju nastupi u najvećim svjet skim muziĉkim središtima. 25. POLLINI. udaraljke i ĉemt 1963. 1935 —). Pugr ja. Polledrov violinski stil karika je izmeĊu tradicije tali janske violinske klasike (Pugnani) i virtuoznosti romantike (Pa-ganini). op. Kozlowski koji je pored poloneza za klavir. G. Ein Portraten-Album aus dem vorigen Jahrhunderte. moteti. andaluzijski ples u umjerenoj 3/8 mjeri s mnogim : kopama. meĊu tim. za gud 1963 i V. IV. Grande Sonale-Caprice et Variations za harfu i klavir.104 POLLAROLO — POLONEZA POLO. kc trastni dio. a usavršavao se kod G. U zbirka instrumentalne muzike tog vremena susreće se najprije uz razlii »poljske plesove« (polnisch Dantz) kao improvizirani doda (Proporz). od 1824 bio je muziĉki direktor na dvoru u Torinu. misa za 4 glasa i orkestar. 17. Rod Pollinijev in ljubljanski zdravnik dr Janez Krizostom Pollini. 1965. talijanski violinist i kompozitor (Piova. dobiva formu instrumentalne ko pozicije tokom XVII st. ali kao dvorski odnosno salonski p] te se odrţala takoĊer do najnovijeg doba najviše u obliku s ĉanog mimohoda parova na plesnim sveĉanostima (u Njemaĉ ĉesto na muziku koraĉnice). 1963. Schzvarz. 12 *! di tecnica. P. — Crkvene kompozicije. 10. VI 1858 — 26. Allegro affanalo. sa svojom klavirskom tehnikom tvori most od starih majstora k F. Pagan i dr. 1725. Padova 1912. 10. Orlando furioso. 1961. Plešu ga španjolske ciganke uz kastanjete. nekoliko solo-pjesama (Invocazion pratnju violine i klavira). 1962. Tamo je osnovao kvartet Polo koji je 16 godina uţi glas najuglednijega komornog ansambla u Italiji. prosi: p. u svoja djela ui i elemente moravskog narodnog melosa. Garcia: Yo soj contrabandhta i Cuerpo bueno (posljednju je upotrijebio G. 1963. polonez) i pridonose njezinoj velikoj popularne u Evropi potkraj XVIII st. Riemanna. oko 1804 kratko vrijeme koncertni majstor kazališta u Bergamu. Viottija. 18. Kao roĊak Ţ. Ks. Bazzinija. pasticci. Sonata laetiliae za 2 orgulje. Opere: Tigrane.: B. Giovanni Battista Polledro. P. wolny — i u narodu se pleše i danas.. se smatra. La Mušica italiana nelle sue principali fasi stor iche. za kontrabas i duhaĉki kvintet. K. a nekoliko još za zbor i orkestar (meĊu nji: Grom pobiedy rozdazvajsia. Cesare Pollini. Ljubljana 1959. Capriccio op. melodrama L'Orfanella svizzera. Bazzini). Mozarta u Beĉu i od 1793 N. kantata // Trionfo della paĉe. 1963. II. POLO. Cosroe. Costa. Carlo Francesco. P. flautu. — Preveo na talijanski Physiologie der Bogenfuhrung auf den Streichin. L. bas-klarinet. za gud kvartet i ĉembalo. 1969. 1883 —85 i od 1