M UZIĈKA ENCIKLOPEDIJA
3 a-

z

Dodcttak

ZAGREB IGOSLAVENSKI

MCA\LXXVII ZAVOD

LEKSIKOGRAFSKI

DRUGO,

'i 9, ,'$■$
SVA PRAV A PRlt>RţAi<A COPYR1GHT BY

JUGOSLAVENSKI LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD, ZAGREB
TISAK I UVEZ TISKARNA MLADINSKA KNJIGA, LJUBLJANA

MUZIĈKA ENCIKLOPEDIJA

Glavni urednik

Krešimir Kovaĉević

Ĉlanovi redakcije Ivona Ajanović, Branka Antić, Dragotin Cvetko, Stana Đurić -Klajn, Marija Kuntarić, Dragoslav Ortakov, Mladen Pozajić

Sekretar Krasna Panjkota

Glavni urednik ilustracija Koraljka Kos

Urednik ilustracija Aiirjana Petriĉević

Tehniĉka lektura Biserka Rako, Mirjana Veţa

Korektura Josipa Ĉavala, Nada Karabaić, Ruţica Karavanić, Ecija Matušić, Ljerka Mlinar, Marija Radovanić, Ljerka Verić

Grafiĉko -tehniĉka redakcija Branko Regel , Branimir Sokol, Dušan Ţvab

-#*<**

SURADNICI U III SVESKU
A. Kr. AnĊelko Klobuĉar, docent Muziĉke akademije, Za greb A. Ku. Antun Kuntarić, savjetnik Zavoda za unapreĊivanje struĉnog obrazovanja SRH, Zagreb A. Ln. Aleksandar Linin, viši struĉni su radnik Instituta za folklor, Skopje A. Mvić. Ana Matović, asistent Muzikološkog instituta SANU, Beograd A. Pr. Dr Andreja Preger, prof. Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd A. Rij. Dr Andrej Rijavec, prof. Filozofskog fakulteta, Lju bljana A. To. Andr ija Tomašek, direktor Muziĉke škole »Pavao Markovac«, Zagreb A. Tri. Arsen Triva, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd A. Uo. Ana Urukalo, muziĉki urednik RTV, Zagreb A. Vi. Albe Vidaković, prof. Teološkog fakulteta, Zagreb An. Pe. Antun Petrušić, operni dirigent, Osijek B. Ać. Branka Antić, akademski muziĉar, Zagreb B. Buj. Dr Bojan Bujić, univerzitetski profesor, Reading B. D. Branko Dragutinović, dramaturg opere Narodnog po zorišta, Beograd B. Lk. Borut Loparnik, urednik RTV, Ljubljana B. Mi. Dr Bogdan Milanković, nauĉni suradnik Muzikolo škog instituta SANU, Sarajevo B. Sĉ. Branimir Sakaĉ, kompozitor, Zagreb B. Sa. Dr Boţidar Širola, muzikolog i kompozitor, Zagreb Bi. R. Biserka Rako, redaktor JLZ, Zagreb C. B. Cveto Budkoviĉ, direktor Muziĉke škole Viĉ, Ljubljana C. R. Cvjetko Rihtman, akademik, prof. Muziĉke akade mije, Sarajevo D. Co. Dr Dragotin Cvetko, akademik, prof. Filozofskog fa kulteta, Ljubljana D. Dra . Dušan Dragović, muziĉki publicist, Beograd D. Li. Dragan Lisac, muziĉki publicist, Milano D. Maĉ. Dragutin Maĉuka, kazališni publicist, Zagreb D. Ov. Dragoslav Ortakov, prof. Visoke muziĉke škole, Skopje D. Pl. Dušan Plavša, pro f. Akademije umetnosti, Novi Sad D. Pe. Danilo Pokorn, šef muzikološkog kabineta RTV, Ljubljana D. Sn. Dušan Skovran, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Di. S. Dr Dimitrije Stefanović, viši nauĉni suradnik Mu zikološk og instituta SANU, Beograd Đ. Jć. Đura Jakšić, direktor Muziĉke škole »Josip Slavenski«, Beograd E. A. S. Eva Auer Sedak, muziĉki urednik RTV, Zagreb E. Hk. Emil Hajek, prof. Muziĉke akademije, Beograd E. Zy. Dr Ernst Zavarsky, muzikolog, Bratislava F. L. Franjo Luĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb G. Jć. Dr Gavro Jakešević, profesor muzike, Dubrovnik G. Kr. Gordana Krajaĉić, prof. Muziĉke škole »Stanković«, Beograd H. Nr. Dr Henrik Neubauer, direktor poslovnice »Festival«, Ljubljana H. P. I. Ać. I. Hg. I. In. I. Kĉ. I. Su.

J J . . J . J . J J . . J . J J . J . J .

An. As. Bez. Bur. Gc. Her. Le. Mvić. P). Se. To.

e K Be. . .
K Ko. . K Ks. . L Ai. . L M. . Š. L Ša. . Vr.

L M . . Ca.
M . Hl. M . In.

M . Ĉv. M . Gĉ.

M. Kar. M . Kri. M M M M M M M M M N . . Kun. . Las. . . Pet. Maz. . Poz. . . To. Šku. . Z. D . 2. Dć.

Dr Hubert Pettan, prof. Muziĉke škole »Vatroslav Lisinski«, Zagreb Ivona Ajanović, redaktor JLZ, Zagreb Dr Ivan Henneberg, upravittflj Poslovnice za SR Hrvatsku Zavoda za zaštitu autorskih muziĉkih prava, Zagreb Dr Ivan Ivanĉan, umjetniĉki direktor folklornog an sambla »LaĊo«, Zagreb Ivan Klemenĉiĉ, šef muziĉke zbirke Narodne i univerzitetske knjiţnice, Ljubljana Dr Ivo Supiĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Josip Andrić, kompozitor i muziĉki pisac, Zagreb Josip Andreis, akademik, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Jerko Bezić, nauĉni suradnik Instituta za narodnu umjetnost, Zagreb Jovan Bandur, prof. Muziĉke akademije, Beograd Janko Grilc, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Dr Janez Hofler, docent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Janez Lovše, prof. Muziĉke škole Center, Ljubljana Jovan Milošević, prof. Muziĉke škole, Cetinje Joţa Poţgaj, prosvjetni savjetnik, Zagreb Dr Joţe Sivec, prof. Filozofskog fakulteta, Ljubljana Jelica Todorĉevska, bibliotekar biblioteke »Kliment Ohridski«, Skopje Katarina Bedina, bibliotekar muzikološkog odjela Filozofskog fakulteta, Ljubljana Dr Krešimir Kovaĉević, prof. Muziĉke akadem ije, Zagreb Dr Koraljka Kos, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lorenc Antoni, muziĉki urednik Radio -stanice, Priština Lucijan Marija Škerjanc, akademik, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Ladislav Šaban, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lav Vrbanić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Milo Cipra, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Mane Ĉuĉkov, univerzitetski profesor, Skopje Marijan Gabrijelĉiĉ, umjetniĉki voda Slovenske filharmonije, Ljubljana Miran Hasl, profesor muzike, Koper Milica Ilijin, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Monika Kartin, asistent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Miro Kriţić, muziĉki publicist, Zagreb Marija Kuntarić, redaktor JLZ, Zagreb Mirjana Lastavec, muziĉki urednik RTV, Sarajevo Mladen Mazur, muziĉki urednik RTV, Zagreb Mirjana Petriĉević, redaktor JLZ, Zagreb Mladen Pozajić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevo Mirjana Škunca, prof. Muziĉke škole, Split Dr Mihovil Tomandl, publicist, Panĉevo Milica Zajcev Darić, baletni kritiĉar, Beograd Dr Milan 2e pić, primarius, Zagreb Natko Devĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb

N. Ha. N. Hg. N. Kri. N. Mić. N. Nj. O. D. P. B. P. Me. P. Mil. P. Ši. R. R. A. R. Đ. R. Pej. Ra. Pć. S. Đ. K. S. Gi. S. Lal.

Nikola Hercigonja, prof. Fakulteta muziĉke umetao sti, Beograd Nada Herceg, nastavnik baleta, Zagreb Nada Kriţić, muziĉki publi cist, Zagreb Dr Niko S. Martinović, direktor Centralne biblioteke, Cetinje Nikša Njirić, prof. muzike, Zagreb Dr Oskar Danon, dirigent, Beograd Petar Bingulac, prof. Muziĉke akademij e, Beograd Dr Pavle Merku, zamjenik šefa slovenskog programa RAI, Trst Predrag Milošević, prof. Fakulteta muziĉke umetno sti, Beograd Pavel Šivic, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Redakcija Rafael Ajlec, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Ratko Đurović, prof. Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd Dr Roksanda Pejović, docent Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd Mr. Radmila Petrović, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Stana Durić-Klajn, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Sotir Golabovski, prof. Pedagoške akademije, Skopje Dr Stanoje Lalošević, muziĉki publicist, Sombor

S. Šp. T. Br. T. Rh. T. Si. U. M. J. V. Bon. V. Br. V. Fa. V. Man. V. Mvić. V. Ni. V. Peć. V. U. V. Ţc. V. Ţm. Va. Ba. Z. Gić. Z. Kr. Z. Kuĉ.

Slobodan Špirić, muziĉki pisac, Montreal i Tea Brunšmid, muziĉki suradnik »Zagreb-filma«, i Zagreb Truda Reich, muziĉki pedagog i pisac, Zagreb Todor Skalovski, akademik, kompozitor i dirigent Skopje Ubavka Milanković Janjić, solistica baleta, Sarajevi Vera Bonifaĉić, viši bibliotekar Nacionalne sveuĉilišni biblioteke, Zagreb Vera Bayer, redaktor JLZ, Zagreb j Vladimir Fajdetić, muzikolog, Rijeka Višnja Manasteriotti, muziĉki pedagog i pisac, Zagrel Vlado Milošević, akademik, Banja Luka Vlastimir Nikolovski, prof. Visoke muziĉke škole, i Skopje Vlastimir Periĉić, prof. Fakulteta muziĉke umetaosti Beograd Vilko Ukmar, prof. Akademije za glasbo, Ljubljani Dr Vinko Zganec, akademik, Zagreb Dr Viktor Ţmegać, prof. Filozofskog fakulteta, Zagrel Vartkes Baronijan, muziĉki urednik RTV, Beograi Zlatko Grgošević, kompozitor i muziĉki pedagog, Zagreb Dr Zmaga Kumer, nauĉni savjetnik Glasbeno -naro dopisnog instituta, Ljubljana Dr Zija Kuĉukalić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevi

KRATICE
AFMF AFMW alb. AM AML arap. ASSR b. c. ĉeš. DDT DR DTB DTO egip. engl. franc. glgrĉ. HGZ HNK hrv. IGM IMG instr. ital. izd. izv. jap. JAZU jugKMJB knj. krat. KUD lat. latv. M madţ. MF MFM MGG ml. MOJ MQ NR nem. njem. obj. OKUD Archiv fiir Musikforschung Archiv fiir Musikvvissenschaft albanski Allgemeine Musikzeitung Acta Musicologica arapski Autonomna Sovjetska Socijalistiĉka Republika basso continuo ĉeški Denkmaler deutscher Tonkunst Demokratska Republika Denkmaler der Tonkunst in Bavern Denkmaler der Tonkunst in Osterreich egipatski engleski francuski glasni (2-gl., dvoglasni) grĉki Hrvatski glazbeni zavod, Zagreb Hrvatsko narodno kazalište, Zagreb hrvatski Internationale Gesellschaft fiir Musikvvissenschaft Internationale Musikgesellschaft instrumentalni italijanski izdanje, izdao izvedeno, izveo japanski Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti jugoslavenski Kirchenmusikalisches Jahrbuch knjiga kratica Kulturno-umjetniĉko društvo latinski latvijski Die Musik madţarski Die Musikforschung Monatshefte fiir Musikgeschichte Die Musik in Geschichte und Gegenvvart mladi Muziĉka omladina Jugoslavije Musical Quarterly Narodna Republika nemaĉki njemaĉki

pe PG PJ po po pr ps

RA

red rev

RI

rk RK

RM RM

ru s.

S.

SA

SA

SA

SA SB SF

SI

SI sim

SM

SN SR

srp

SS St

St.

St

sv

ST

Sv šp tal
V.

V vo

ZF

ZF ZI

perzijski objavio, objavljeno ZNŢO Publikationen der Gesellschaft Omladinsko kulturno-umjetniĉko društvofiir Musikforschung Jahrbuch der Musikbibliothek Peters poljski posthumno preradio, preraĊeno pseudonim Rassegna musicale redigirao, redigirano revidirao, revidirano Revue Internationale de Musique rukopis Radniĉko kulturno -umjetniĉko društvo La Revue Musicale Rivista musicale italiana ruski Santo (Sveti), Santa (Sveta) sine anno Sjedinjene Ameriĉke Drţave Srpska akademija nauka (i umetnosti) Socijalistiĉka autonomna pokrajina * ? Slovenska akademija znanosti in umetnosti ; Sammelbande der Internationalen Musikgesellschaft Sovjetska Federalna Socijalistiĉka Republika S ocićte Internationale de Musique Societe Internationale de Musique Contemporaine simfonijski Schweizerische Muzikzeitung (od 1961 Schweizerische MusikzeitungundSchweizerMusikpadagogischeBlatter) Slovensko narodno gledališĉe, Ljubljana Socijalistiĉka Republika; Savezna Republika (Njemaĉka) srpski Sovjetska Socijalistiĉka Republika Saint, Sankt (Sveti) stoljeće, stariji Sainte (Sveta) Studien zur Musikwissenschaft svezak, sveti ' Sveta Cecilija španjolski talijanski vek ; Vierteljahrsschrift fiir Musikwissenschaft vokalni Zeitschrift fiir Musik Zeitschrift fiir Musikwissenschaft Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft Zbornik za narodni ţivot i obiĉaje

ILUSTRACIJE U III SVESKU

PRILOZI U BOJI

POLJSKA MUZIKA. Schola cantorum, minijatura ........................................... PORT ATIV. Detalj poliptiha L. Dobrićevića Marinova .................................... RENESANSA, Muziĉki prizor, detalj tapiserije ................................................... ROMANTIZAM. Veĉernje muziciranje ................................................................ SLOVENSKA MUZIKA. Detalj freske iz Godešiĉa ...................................... SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA. Kralj David i ţongleri, minijature . . . . SRPSKA MUZIKA. Pastir s dvojnicama, detalj freske ................................ ŠPANJOLSKA MUZIKA. Bogorodica i anĊeli sviraĉi ....................................... TALIJANSKA MUZIKA. M. da Caravaggio, Koncert ......................................

108 116 186 226 382 422 428 508 540

PRILOZI U BAKROTISKU

ORGULJE ................................. PJEVANJE ...................................... PLES ................................................ PSALTIR ........................................ REBEK ............................................ ROG ................................................ RUSKA MUZIKA ........................

8—9 64 65 144 145 264 265

SLOVENSKA MUZIKA . . 376—377 SRPSKA MUZIKA . . . . 424—425 TEORBA ......................................... 592 TRIO ............................................... 593 TROMBON .................................... 592 TRUBLJA ....................................... 656 VIOLA DA GAMBA .................... 657

CMUMUJIM luamu immm *. •

i- iltri ii'n-riiifrMifli"iiMifr**-"J1lilliBiTiiaftMMtt

ORATORIJ. Poĉeci. O. je vokalno-instrumentalno djelo većeg opsega, obiĉno za vokalne soliste, zbor i orkestar. U njemu se prikazuje odreĊena dramska radnja, ali redovito bez pomoći pozornice. Oratoriji su u poĉetku duhovni, kasnije se u sve većem broju javljaju i svjetovni. O. se pojavio u Rimu na poĉetku XVII st. Klice mu leţe u duhovnim vjeţbama svećenika Filipa Nerija koji je okupljao vjernike u prostoriji za molitvu (tj. u oratorijumu) rimskih crkava 5. Girolamo della Caritd i S. Maria in Vallicella. U jeku protureformacijskih nastojanja koja su teţila preobraţavanju, proĉišćivanju i jaĉanju vjerskih osjećaja, na tim su se vjeţbama ĉitali odlomci iz sv. Pisma, odrţavale propovijedi i pjevale jednostavne duhovne pjesme tipa laude. Sliĉne duhovne vjeţbe poĉele su se odrţavati i u drugim talijanskim gradovima pa su Nerijevi suradnici 1575 utemeljili tzv. Kongregaciju oratorija (ĉlanove su nazivali »oratoriani« ili »filippini«). U muziĉkom dijelu vjeţbi Neri je ponekad uzimao poznate svjetovne kompozicije homofonoga karaktera i podmetao im nove, duhovne tekstove (taj se postupak nazivao »travestire a scopo spirituale«). Pod vjerojatnim utjecajem nekadašnjih prikazanja (misterija) i još uvijek aktualnih pasija, zatim svjetovnih dramatskih madrigala, a na kraju i opere i njenih novih izraţajnih sredstava, prošle su laude razvojni put koji ih je vodio k dijalogiziranju i individualiziranju uloga iz teksta (u Nerijevo doba laudu i nazivaju »dijalog«)- U poĉetku su se laude pjevale na ponešto improviziran naĉin, uz sudjelovanje svih prisutnih vjernika. Postepeno poĉeli su ih školovani muziĉari umjetniĉki obraĊivati (pri tom su Neriju medu ostalima pomagali Palestrina i G. Animuccia), pa je muziĉki dio Nerijevih duhovnih vjeţbi poprimio oblik duhovnoga koncerta. Pred vjernike se putem muzike poĉela iznositi i stano vita dramska radnja, kakav dogaĊaj iz Biblije; napuštala se stro fiĉnost muziĉkog oblika, a za njom i polifoniĉka obradba koju je zamijenila monodija, omogućujući profiliranje likova u radnji. Budući da nije bilo scenske akcije, trebalo je slušateljima ispriĉati zbivanja izmeĊu nastupa pojedinih uloga. To je ĉinio poseban solist nazvan testo. Zbor je sudjelovao u nastupima puka i u odlomcima kontemplativnoga karaktera. Ovaj postepeni prijelaz od laude k oratoriju (izraz o. kao oznaka za novu vokalno-instrumentalnu vrstu udomaćio se tek sredinom XVII st.) ogleda se u 8 objavljenih zbirki lauda što su ih »oratorijanci« izdali u Rimu 1563—1600 te u djelu Teatro armonico spirituale di madrigali koje je G. F. Anerio objavio u Rimu 1619. Tu je u ulozi testa primijenjen recitativni stil u kojemu je utjecaj opere na o. sasvim oĉit, a bit će još bjelodaniji kad u o. uĊe i arija s njezinim pozi tivnim i negativnim svojstvima. Ovaj tip oratorija, koji se od zametka razvijao na narodnom, talijanskom jeziku, naziva se ora-torio
volgare.

Tzv. oratorio latino sliĉan mu je po strukturi, ali ne i po po stanku. Dok poĉetke »vulgarnog« oratorija treba traţiti izvan crkvenih obreda, latinski se o. razvio u crkvi, iz pasije i polifonih moteta s dijalogijskim odlomcima. Odavna je, naime, postojao obiĉaj da se u recitiranju pasije Kristove rijeĉi povjere drugom recitatoru, dok bi zbor izvodio rijeĉi naroda. Sav ostali dio teksta bio je prepušten glavnom recitatoru koji je donekle predstavljao samog autora pasije, tj. evanĊelistu. Tako je indivi dualizacija uloga u pasiji bila djelomiĉno provedena prije nego što je lauda u svom razvitku stigla do tog stadija. Postepeno, svakako pod utjecajem novoga monodijskog stila svjetovne muzike, uloge su se stale sve više i preciznije osamostaljivati. Pasijski elementi poĉeli su ustupati mjesto i drugim zbivanjima (povijesti o Adamu i Evi, o Lazarovu uskrsnuću, o Isusu i Samaritanki i si.). Prije nego što izloţimo razvoj oratorija u baroku i poslije njega, treba upozoriti da izraz o. ima trojako znaĉenje. On ozna ĉuje: prostoriju za molitvu, duhovne vjeţbe koje su se u toj pro storiji odrţavale i muziĉki oblik koji se iz tih vjeţbi razvio. Što se pak tiĉe navedenih razlika izmeĊu »narodnog« i »latinskog«

oratorija, njih je moguće sabrati u nekoliko ĉinjenica: narodni, vulgarni o. imao je tekst u talijanskim stihovima, nastao je izvan crkve i izvan nje se izvodio, u izboru sadrţaja je slobodniji (ĉesto je obraĊivao zgode iz ţivota svetaca), a zastupan je s mnogo većim brojem djela. Latinski je o. imao latinski tekst u prozi, iz vodio se uglavnom u crkvi (u kojoj je i nastao), ĉesto kao slobodni dio liturgije, a obraĊivao je biblijske motive. Sedamnaesto i osamnaesto stoljeće. O., jedan od najznaĉajnijih doprinosa što ih je muziĉki barok dao crkvenoj muzici, bio je u XVII st. u Italiji dvodijelan. Oratorio volgare gajio se ne samo u Rimu nego i u Bologni, Modeni i Firenci. Predstavnici su mu A. Diruta, T. Massucci, M. Marazzoli, M. Cazzati, G. B. Vitali, G. B. Bassani, F. A. Pistocchi, G. Bononcini, A. Stradella (S. Giovanni Battista), B. Pasquini, O. Pitoni, A. i F. M. Veracini, G. Legrenzi i dr. Na samom poĉetku stoljeća izvela se u Rimu 1600 Rappresentazione di Anima e di Corpo. Autor je E. dei Cavalieri. Mnogi to djelo smatraju jednim od prvih oratorija, iako je to zapravo scenska alegorija. Već u ovo stoljeće ide i reformiranje strukture »narodnog« oratorija što ga je izvršio zna meniti libretist A. Spagna. On je od 1656 do 1716 napisao 30 oratorijskih tekstova. Nasuprot drugim libretistima, koji su znatno isticali ulogu pripovjedaĉa (testo), Spagna je tu ulogu eliminirao, a uklonio je i meditativne odlomke. Pod utjecajem opere teţio je za tim da od oratorija naĉini, prema vlastitim rijeĉima, »savr šeni duhovni melodram«. I nastupi zbora sve su rjeĊi. U središtu su paţnje arija i recitativ koji u sjeni velike virtuozne arije postaje sve suhoparniji i konvencionalniji. Na podruĉju latinskog ora torija najviše je zasluţan G. Carissimi koji svoje oratorije ponekad naziva i »historia«. Ulogu testa (nazivana i historicus) on razvija vrlo paţljivo i raznovrsno, povjeravajući je ne samo solistu nego i duetu pa ĉak i zboru. Znatan je udio zbora, tretiranog preteţno homofono. U recitativnim ariosima ima snaţne dramatike. Medu uspjele Carissimijeve oratorije idu Jonas, Jephta, Judicium Salomonis. Latinske su oratorije pisali i B. Graziani, F. Foggia, E. Bernabei, L. Vittori, V. Mazzocchi, A. Scarlatti. Poslije 1670 upada latinski o. u dekadenciju. Po uzoru na 0. volgare nestaje iz njega testo, uloga zbora sve je beznaĉajnija. Svjetovni su ele menti katkad toliko naglašeni da je A. Schering za oratorije s temama iz ljubavnog ţivota biblijskih likova (Suzana, Judita, Betsabeja i dr.) stvorio naziv oratorio erotico. U XVIII st. o. na narodnom jeziku potisnuo je u Italiji sasvim u pozadinu latinski o. koji se samo ponegdje još kultivira (Rim, Venecija) i to veoma umjereno. Medu libretistima istiĉu se A. Ţeno i, napose, proslavljeni pisac opernih tekstova, daroviti P. Metastasio koji je svoje oratorijske librete nazivao »componimenti sacri« ili »azioni sacre«. I on i Ţeno uzimaju preteţno sadr ţajne teme iz Staroga zavjeta. Po strukturi o. je kroz cijelo XVIII st. i dalje dvodijelan. Uloga zbora (uz povremenu primjenu polifonije) ponegdje je nešto naglašenija, susreće se i dvostruki zbor. O. redovito zapoĉinje trodijelnom uvertirom. Teţište je na velikoj trodijelnoj da capo-ariji napuljskoga opernog tipa. Pri kraju stoljeća o. je sasvim pod utjecajem opere i njenih izraţajnih sredstava. S muziĉkoga gledišta gotovo i nema razlike meĊu njima; loše osobine opere serije, u prvom redu teţnje k vokalnoj bravuri, poprimio je i o. koji sve ĉešće postaje i trodijelan. Postepeno se oratoriji sve više izvode na pozornici (od 1786 osobito u Napulju i Rimu). U tom stoljeću pišu u Italiji oratorije mnogi operni i drugi kompozitori, tako A. Caldara, L. Leo, N. Jommelli, N. Piccinni, L. Vinci, A. Porpora, B. Galuppi, P. Anfossi, F. G. Bertoni, A. Lotti, G. Andreozzi, D. Cimarosa i dr. Postepeno prelazi o. granice Italije. U Francusku ga je prenio Carissimijev uĉenik M. A. Charpentier u ĉija djela s ovoga podruĉja idu 24 Historiae. U Njemaĉkoj i Austriji udomaćio se s ponešto neodreĊenim obrisima koji su ga pribliţavali kantati i operi. Izvodio se u XVIII st. scenski, a i u crkvi. Katoliĉki su ga krugovi prihvatili prije nego protestantski. Prednjaĉio je Beĉ

n
ORATORIJ — ORBON
u kojemu je bilo i talijanskih kompozitora ovog oblika. Jedno od demith, A. Thomas, C. Orff, J. Driessler, H. W. Henze. Znata prvih njemaĉkih znaĉajnijih djela oratorijskoga karaktera jest je u ovom stoljeću doprinos što su ga dali švicarski kompozitoi Historia der ... Auferstehung unsers Erlosers ... H. Schiitza (1623) u H. Suter, C. Beck (Der Tod zu Basel), W. Burkhard (Das Ge kojemu su individualizirane uloge komponirane u duetu umjesto sicht des Jesaja) i, osobito, F. Martin (Et in terra pax i Golgatha, solistiĉki. Prvi pravi njemaĉki o. je Schiitzova Historia der Ge- U Italiji predstavljaju suvremeni o. poslije Perosija N. Cattozzt burt Jesu Christi (1664). Ostali su predstavnici njemaĉko -austrij- G. Fino, M. E. Bossi (Canticum canticorum), L. Refice, G. I skog oratorija do kraja XVIII st. D. Buxtehude, J. J. Fux, G. K. Malipiero, A. Veretti, L. Dallapiccola, G. Petrassi i dr. U te Reutter, J. A. Hasse, L. Mozart, A. C. Adlgasser, J. Mattheson, je zemlji nakon dekadencije minulih vremena, a osobito pošto j J. S. Bach, G. F. Handel (koji je svoje oratorije pisao u Engleskoj), papa Pio X 1903 objavio Motu proprio o crkvenoj muzici, mnog G. Ph. Telemann (Der Tag des Gerichts), Ph. E. Bach, C. H. uĉinjeno da se muzici Graun, J. H. Rolle i, crkvi vrati njezina uzvi osobito, J. Haydn ĉiji šenost i ozbiljnost pa s to oratoriji Die Schopfung i Die odrazilo i na umjetni ĉkoj Jahreszeiten znaĉe vrhunce vrijednosti oratori ja. meĊu oratorijima nastalima Poneki se talijansl na njemaĉkom jeziĉnom kompozitori sluţe i druk podruĉju. U Engleskoj je o. ĉijim nazivima, više pu ta i (na narodnom jeziku) zato što svoja djel utemeljio G. F. Handel, oratorijskoga karakter sluţeći se temama iz namjenjuju izvoĊenju n Armonico SpiritusJe D l Staroga zavjeta, hebrejske pozornici (azione sacra A Y Q L A M A D R I G A L I ? povijesti i grĉke mitologije. A CINQVE,SE1, SBTTE, MADRIGALI On postiţe osobito snaţne & Ottomci. DELLA rCESINTE OPHRA. dojmove u veliĉanstvenim zbornim toĉkama (Messiah, CONCERTATI mistero). U Engleskoj si se Israel in Egy-pt) i u oratorijem bavili W Davies, Coa ii Balfo pcr 1'Organa. dramatski snaţnim F. Delius (Th Mass of Cotnpofiodai RruerenĊo solistiĉkim scenama. Uza nj, Life), G. Ban tock, G. D. CIO. FRANCESCO ANEfttO. no s mnogo manje uspjeha, Holst, R. Vaug han « O M » N O. pisali su oratorije u XVIII Williams, W. Wal ton st. u Engleskoj M. Greene, (Belshazzar's Feast) L. W. Boyce, Th. A. Arne i Eerkeley, M. Tippet (A drugi. Child of our Time) u B.ffo pcrrOrgUM. Devetnaesto i dvaFrancuskoj G. Pierne G. deseto stoljeće. U XIX Bret, A. Caplet (Mi roir de Jesus), Ch Tournemire, G. st. o. se i dalje njeguje. Muziĉari romantike Migoi G. Dandelot, C. preuzimaju ga i obogaćuju ORATORIJ. G. F. Anerio, Teatro armonico spirituale di madrigali, Rim Delvin court, H. Barraud, J izraţajnim sredstvima svoga doba. Francaix; posebno treb O. nosi tada najĉešće herojski karakter, bez obzira da li njegova istaći oratorije A. Ho sadrţajnost potjeĉe iz Biblije, legende ili povijesti. U to doba aktivni neggera Le Roi David su na podruĉju oratorija u Njemaĉkoj L. van Beethoven (Christus Jeanne d'Arc au bucher koji svakako idu u najuspjelije primjerke t am Olberge), F. Schneider (16 oratorija), L. Spohr (Der Fali vrste što ih je dalo naše stoljeće. Belgijanci S. i A. Dupuis, L. Jon Babylons), C. Loewe (Die Zersto-rung Jerusalems), F. Mendelssohn gen, A. Meulemans, J. Ryelandt, P. Gilson i L. Dubois, Slaveni J ĉiji su oratoriji Paulus i Elias uţivali neobiĉnu popularnost i B. Foerster, I. Stravinski (Oedipus Rex), B. Martinu, A. i N. Ĉe izvanNjemaĉke, R.Schumann (Paradies und Peri), F. Hiller, F. Liszt repnjin, J. Šaporin, D. Šostakoviĉ, zatim Švicarac ruskoga podr i (Legende von der heiligen Elisabeth, Christus), F. Draeseke i dr. I Ein jetla W. Vogel (Thyl Claes) i Brazilijanac H. Villa Lobos, istak deutsches Reauiem J. Brahmsa smatra se u stanovitom smislu nutiji su predstavnici oratorija našega vremena. Prilozi što si oratorijem, iako je to izrazito meditativno djelo, bez dramske ih oratoriju dali jugoslavenski kompozitori nisu brojni. Koliki radnje. U Italiji je o. na poĉetku XIX st. sasvim pod utjecajem je poznato, prve naše oratorije komponirali su Slovenci M. Omerz; opere i njenih oblika. Oratorijski libreti prihvaćaju i komiĉne scene i {Christus bajulans erucem, 1712) i J. B. Hoffer {Magdalenae con likove, a ponekad se u oratorije ubacuju operni odlomci (tzv. versio, 1715). Kasnije, 1770 pojavio se u Splitu o. La Traslazion oratorio-centone). Pod nazivom melo-dramma sacro javlja se o. i na di S. Doimo J. Bajamontija. Mnogo kasnije, u XX st., pišu svoji pozornici (takav je Mose G. Rossinija). Dekadenciji oratorija u Italiji oratorije I. Zajc (Prvi grijeh), B. Širola (Ţivot i spomen ... Ćirih pokušali su se suprotstaviti neki kompozitori, tako J. Tomadini koji i Metodija, Seljak), H. Sattner, S. Hristić (Vaskrsenje), B. Pa je oponašao stilska obiljeţja Palestrinine mu zike. Ostali su vaţniji pandopulo, M. Tome (Kriţev pot), V. Vuĉković (Herojski ora autori talijanskih oratorija u prošlom stoljeću N. Zingarelli (La torijum) i drugi. Riedificazione di Gerusalem-me), P. Raimondi (8 oratorija), M. LIT.: C. H. Bitter, Beitrage zur Geschichte des Oratoriums, Berlii Costa, G. Bottesini, L. Manci-nelli. Na prijelazu u XX st. 1872. — O. Wangemann, Geschichte des Oratoriums von den ersten Anfangej bis zur Gegenwart, Leipzig 1882. — F. M. Bbhme, Geschichte des Oratorium! najistaknutiji je autor oratorija u Italiji L. Perosi ĉija djela {La 1887. — G. Massutto, Della mušica sacra in Italia, Venezia 1887— 89. — F. X Risurrezione di Cristo, La Risurre-zione di Lazzaro, II Natale del Haberl, Beitrage zur italienischen Literatur des Oratoriums im 17. und 18 Redentore i dr.), ponešto eklektiĉna, oĉituju iskrenu jednostavnost i Jahrhundert, KMJB, 1901. — G. Pasquetli, L'Oratorio musicale in Italia, Fi 1906 (II izd. 1914). — D. Alaleona, Studi sulla storia dell'oratorio musical neposrednost. Francuski oratorij predstavljaju H. Berlioz renze Italia, Torino 1908 (II izd. 1945). — A. Schering, Geschichte des Oratorium; (L'Enfance du Christ, La Damnation de Faust), F. David, C. Leipzig 1911 (novo izd. 1966). ■— E. Wellesz, Die Opern und Oratorien in Wiei Franck (veoma uspjeli o. Beatitudes), Ch. Gounod ( von 1660 — 1708, STMW, 1919. — H. Vogl, Zur Geschichte des Oratoriums ibid., 1927. — H. Schnoor, Poglavlja o oratoriju u G. Adlerovu, Handbud Redemption), C. Saint-Saens (Le Deluge), Th. Dubois, J. Wien, der Musikgeschichte, II izd., Berlin 1930. — M. A. Zorzi, Saggio di biblio Massenet, V. d'Indv, H. Rabaud i dr. U Engleskoj su se istakli grafia sugli oratori sacri eseguiti a Venezia, Accademie e biblioteehe d'Italia W. S. Bennett, G. Macfarren, A. Sullivan, Ch. V. Stanford, H. 1930—33. —■ G. Pannain, L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Na Milano 1934. — F. Vatidli, L'Oratorio a Bologna negli ultimi decenni de P arry, A. C. Mackenzie i, osobito, E. Elgar ĉiji se o. The Dream poli, Seicento, Note d'archivio, 1938. — H. Schnoor, Oratorien und weltliche Chor of Gerontius ubraja u vrhunce evropske oratorijske muzike. werke (u Fiihrer durch den Konzertsaal H. Kretzschmara), Leipzig 1939. — Raugel, L'Oratorio, Pariš 1948. — A. Damerini, L'Oratorio musicale ne Belgijanci P. Benoit i E. Tinel, pa Slaveni A. Rubinstein, A. F. dopo Carissimi, RMI, 1953. — C. Gasbarri, L'Oratorio dei Filippin Dvorak (Sv. Ljudmila) i F. Nowowiejsky te Amerikanci L. Seicento (1552 — 1952), Roma 1957. — A. Lies, Materialen zur romischen ... Oratorien Damrosch i H. Parker, ostali su istaknutiji autori oratorija u AML, 1957. — Isti, Die Sammlung der Oratorienlibretti (1679 — 1725), ibid. 1959- — P. UlupUHHH, OpaTopHH H KaBTaTa, MocKBa 1960. — P. Damilano, L XIX st. R. Evierhart, G. FeĊer, A. Orel, J. Buţga, J. A. VCestrup, O. Rieme i G. U XX st., u razdoblju velikih revolucionarnih muziĉkih Tagliavini, Roncaglia, Oratorium, MGG, X, 1962. — L. Bianchi, Tutti gli Oratori d strujanja, kompozitori i dalje poklanjaju oratoriju mnogo paţnje. Alessandro Scarlatti, Roma 1963. — O. Mischiati, Per la storia dell'oratorio Firenze 1963. — L. Bianchi, Carissimi, Stradella, Scarlatti e l'oratorii Tada se sve bogatije razvija njegov svjetovni ogranak pa autori Bologna, ponekad putem oratorija tretiraju i aktualnu socijalno-politiĉku musicale, Roma 1966. — Isti, Tutti gli oratori di A. Stradella, Roma 1966. J. As. ORBĆN, Julian, kubanski kompozitor španjolskog podrijetls problematiku. Medu suvremenim njemaĉkim kompozitorima po (Aviles, Španjolska, 7. VIII 1925 —). Studirao na Konzervatosebno su se na ovom podruĉju istakli G. Schumann, J. Haas riju u Oviedu, a zatim djelovao u Habani, gdje je 1942 —49 bic (popularni o. Das Jahr im Lied), C. Bresgen, H. Reutter, P. Hinĉlan skupine Grupo Renovacion Musical. Od 1946 studirao jf kompoziciju kod A. Coplanda na Muziĉkom centru u Tangle woodu, SAD. God. 1960—63 bio je asistent C. Chaveza na Grad-

TEATRO

- ;.

\ /;

;\*V

«t,. %

ORBON — ORFEJ
skom konzervatoriju u Mexico Cityju, a 1964 —65 lektor na Univerzitetu u St. Louisu (Missouri).
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1945; Capricho concertante za komorni orkestar, 1943; Concierto da cdmara, 1944; suita Homenaje a la Tonadilla, 1947; Tres Versiones Sinfdnicas, 1953 (prva nagrada na I muziĉkom festi valu Latinske Amerike u Caracasu); Danzas Sinfdnicas, 1955; Concerto grosso, 1958. — KOMORNA: kvintet s klarinetom, 1944; gudaĉki kvartet, 1951; Punila za komorni ansambl, 1964. — Kompozicije za klavir (sonata, 1946). — VOKALNA: Himnus ad Galli Cantum za sopran, flautu, obou, klarinet, harfu i gudaĉki kvartet, 1956; Tres Cantigas del Rey za sopran, ĉembalo, gudaĉe i uda raljke, 1960. Zborovi: Romance de Fontefrida, 1943; Suite de Canciones de Juan del Encina con un Homenaje Final, 1947; Crucifixus, 1953. LIT.: A. Carpentier, La Mušica en Cuba, Mexico 1946. der musikalischen Formen, 1933; Kirchenmusikalische Lilurgik, 1936; Anton Bruckner. Sein Leben in Bildern, 1936; Aufsalze und Vortrdge, 1939; Ein Harmonielehrekolleg bei Anton Bruckner, 1940; Der junge Schubert, 1940; Mozarts deutscher Weg, 1941 (II izd. 1944); Mozart in Wien, 1944; Wiener Musik, 1947; Johannes Brahms, 1948; Hugo Wolf, 1948; Musikstadt Wien, 1953; Bruckner-Brevier. Briefe, Dokumente, Berichte, 1953; Mozart — Gloria mundi, 1956; J. Brahms und Julius Allgeyer. Eine Kunstlerfreundschaft in Briefen, 1964. Ćko 50 studija u kolektivnim publikacijama; ĉlanci i dr. — IZDANJA: Trienter Codices IV. Ausviahl (sa R. Fickerom), DTO, LIII, 1920; Ein VCiener Beetho-venbuch, .1921; A. Bruckner, uvertira u g-molu, 1921; J. Lanner, Ta'nze und Wal-zer, DTO, LXV, 1926; A. Bruckner, IX simfonija, nadalje Entwiirfe und Skiz-zen zur IX. Symphonie i Vier Orchesterstiicke, sve u izdanju cjelokupnih djela, 1934; W. A. Mozart, Apollo und Hyacinth, Neue Mozart-Ausgabe, 1959 i dr. — Orelu su posvećene dvije spomenice: prigodom 50 roĊendana (izd. F. Racek) 1939 i prigodom 70. godišnjice (izd. H. Federhofer), 1959.

ORCHESTRION, i. mehaniĉki instrument, kombinacija klavira i orgulja. Konstruirao ga je Th. A. Kunz 1791 u Pragu. U dotjeranoj verziji praških graditelja instrumenata I. i Th. Stilla i K. Schmida o. je imao 230 ţica i 360 svirala s više od 100 registara, 4 manuala i pedal, te ugraĊenu napravu za crescendo (jalousie), a bio je prenosiv poput portativa. Na takvu je instrumentu koncertirao Abbe Vogler. 2. Vrsta mehaniĉkih orgulja što ih je konstruirao F. Th. Kaufmann 1851 u Dresdenu. Instrument je imao snaţne jeziĉnjake koji su s pomoću razliĉnih limenih naprava mijenjali temeljnu boju tona i uspješno oponašali zvuk limenog orkestra. K. Ko. ORDINARIUM MISSAE (lat.), do Drugoga vatikanskog koncila (1962—65) naziv za pjevane dijelove mise, koji se unatoĉ razlici medu blagdanima nikada nisu mijenjali. To su: Kyrie, Gloria, Credo, Sanctus, Benedictus i Agnus Dei. Nasuprot tim tzv. nepromjenljivim dijelovima mise, promjenljivi (-> Proprium missae) su za svaki blagdan drukĉiji, u tekstovnom i u muziĉkom pogledu (Introit, Graduale, Tractus itd.). Do XI st. o. m. pjevao je kler sam ili u zajednici s prisutnim vjernicima (osobito u Galiji), pa su zato i napjevi bili jednos tavniji; kasnije ta je duţnost prešla na scholu cantorum, što je ostavilo traga i u muziĉkoj obradbi jer su napjevi prošireni i iskićeni bogatim melizmima. Prema dokumentu koncila (Constitutio de sacra liturgia, 1963) dijelovi mise više nisu strogo podijel jeni na o. m. i proprium missae, premda su u obnovljenom misnom obredu zadrţani stavci neka dašnjega ordinariuma missae.
LIT.: M. Hermesdorff, Die wichtigsten Singweisen des Ordinarium Missae, Gregoriusblatter, 1879. •— M. Sigi, Die Geschichte des Ordinar ium Missae in der deutschen Choraliiberlieferung (2 sv.), Regensburg 1911. — P. Wagner, Geschichte der Messe, I, Leizpig 1913. — Y. Delaporte, Les Chants de l'ordinaire de la messe d'apres les documents chartrains, Revue gregorienne, 1921. — A. Cabrol, The Mass, its Doctrine and Historv, 1931. — ĆT. Kroon, Ordinarium Missae, Lund 1953. A. Vi.

OREL, Dobroslav, ĉeški muzikolog (Ronov nad Doubravou, 15. XII 1870 — Prag, 18. II 1942). Najprije studirao teologiju (kompoziciju privatno kod V. Novaka), a zatim muzikologiju, na Praškom i Beĉkom univerzitetu (O. Hostinsky, G. Adler). Predavao crkvenu muziku na Praškom konzervatoriju (1916—19), ureĊivao ĉasopis Cyril, a od 1921 do 1939 predavao muzikologiju na Univerzitetu u Bratislavi. Svestran muzikolog, najznaĉajniji doprinos povijesti muzike dao je s djelima o srednjovjekovnoj himnologiji i ĉeškoj muzici XVI st.
DJELA. SPISI: Rukovet' chordlu fimske'ho, 1899; Der Mensuralkodex Specidlnik (disertacija), 1914; Kanciondl Franusuv, 1921; Poĉdtky umeleho vicehldsu v Ĉeshdh, 1922; Jan Levoslav Bella, 1924; František Liszt a Bratislava, 1925; Beeth ovenovy vztahy ke slovensku, Hudeb ni roz hled v, 1926 — 2 7; Jan Levoslav Bella, Tempo, 1933—34; Tschekosloioaken u Handbuch der Musikgeschichte G. Adlera(II izd.), 1930; Die Stilartender Mehrstimmigkeit des 15. und 16. Jahrhunderts in Bohmen, Festschrift u ĉast G. Adlera, 1930; Jana Tdborskeho proza o mistru Janu z Husince, 1932; Štefan Fajnor slovenskv sklada tel, 1935; Hudebni prvky svatovdclavske, 1937. IZDANJA: liturgijske pjesmarice Graduale paruum, 1910 i Proprium provinciae Pragensis ad Graduale Romanum, 1913 (obje sa M. Springerom); Maridnske nešpory, 1912 (sa Hejĉlom); Ĉeskf kanciondl, 1921. LIT.: C. Sychra, Dobroslav Orel, Cyril, 1942. — J. Potuĉek, Supis slovenskych hudobnoteoretickych prac, Bratislava 1955.-—J. Buţga, Dobroslav Ore!, MGG, X, 1962.

ORDRE (franc. red, niz), naziv, koji su F. Couperin i njegovi francuski suvremenici upotrebljavali za suitu. U ordreu, kao i u suiti, zadrţano je jedinstvo tonaliteta, ali za razliku od suite stavci ordrea, koji su ĉesto mnogobrojni (kod Couperina ĉak i 23), obiĉno su programskoga karaktera, te nose naslove, a veza s plesnim shemama kod njih je mnogo slabija nego u stavcima suite. OREFICE, Giacomo, talijanski kompozitor i pijanist (Vicenza, 27. VIII 1865 — Milano, 22. XII 1922). Studirao pravo; 1885 diplomirao na Konzervatoriju u Bologni kompoziciju i klavir (L. Mancinelli, A. Busi). Osnovao društvo Societa degli amici della mušica (1904), bio profesor kompozicije na Milanskom konzervatoriju (od 1909) i kritiĉar lista Secolo (od 1920). Njegova je muzika tehniĉki dotjerana. U klavirskim kompozicijama isko rišćuje impresionistiĉke, a u operama veristiĉke elemente. Istakao se kao muziĉki estetiĉar i pedagog.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu, 1911. Tri suite: Sinfonia del bosco, 1898, Anacreontiche, 1917 i Laudi francescane, 1920. — KOMORNA: klavirski trio, 1912; varijacije Riftessi ed ombre za klavirski kvintet, 1916; 2 sonate za violinu i klavir, u e-molu, 1911 i u D-duru, 1913; sonata za violinu ili violonĉelo i klavir u F -duru, 1919. — KLAVIRSKA: Crepuscoli, 1904; Quadri di Boecklin, 1905; Miraggi, 1906; Preludi del mare, 1913; preludij i fuga. — DRAMSKA. Opere: L'Oasi, 1885; Mariska, 1889; Consuelo, 1895; // Gladiatore, 1898; Chopin (prema Chopinovoj muzici), 1901; Cecilia, 1902; Mose, 1905; // Pane altrui, 1907; Radda, 1913 i Castello dei sogni (neizv.). Balet La Soubrette, 1907. — Solo-pjesme. •— SPISI: La Crisi del nazionalismo musicale, RMI, 1917; Conservatorio o universita. musicale, ibid., 1918; L. Mancinelli, 1921. — Instrumentirao Monteverdijeva Orfeja, 1909. LIT.: P. P. Hofler, Giacomo Orefice, MGG, X, 1962.

OREL, Rihard, kompozitor i melograf (Prvaĉina, Gorica, 29. XI 1881 — Gorica, 12. I 1966). Muziku uĉio na uĉiteljskoj školi u Kopru i 1914—15 u Beĉu. Djelovao kao uĉitelj u Sloven skom primorju i u Italiji, 1945—47 didaktiĉki direktor slovenskih škola u okolici Gorice. Kompozitor romantiĉnoga pravca. Crkvena je djela izgraĊivao u polifonom stilu. Bavio se i muziĉkom publi cistikom i sabiranjem narodnih napjeva na slovenskom etniĉkom podruĉju. U svojim obradbama narodnih melodija nastojao da saĉuva izvorne muziĉke karakteristike. Komponirao je za klavir, za orgulje, zborove, mise i crkvene pjesme. D. CO. ORFEJ (grĉ. 'Op9eu^), mitski grĉki pjevaĉ koji je svojim pjevanjem i sviranjem krotio divlje zvijeri te pokretao drveće i kamenje. Pjevao je uz kitaru ili liru, pa su ga smatrali utemeljiteljem kitarodije. Rastrgale su ga bahantkinje (menade), jer se protivio Dionisovim orgijama. N jegova glava s lirom, baĉena u rijeku Hebros, došla je preko mora do Lesbosa, otoka lirskoga pjesništva. Priĉa o Orfeju i njegovu putu u Podzemlje ide u red naj poznatijih i najraširenijih mitoloških opernih sadrţaja: izgubivši voljenu ţenu Euridiku, koju je ujela zmija, O. je pjevanjem sklonuo bogove da mu je vrate. Budući da nije mogao odoljeti ţelji, pa se, unatoĉ izriĉitoj zabrani okrenuo prije vremena, ostao je zauvijek bez nje. Poĉevši od prvih opernih kompozitora, J. Perija (1600), G. Caccinija (1600) i C. Monteverdija (1607), za tim su sadrţajem sve do naših dana posezali brojni muziĉari, meĊu njima i Ch. W. Gluck (1762), F. G. Bertoni (1776), L. Delibes (1878), E. Kfenek (1923), G. F. Malipiero (1925), D. Milhaud (1926) i

OREL, Alfred, austrijski muzikolog (Beĉ, 3. VII 1889 — 11. IV 1967). Završio pravo; od 1917 studirao muzikologiju (G. Adler); promovirao 1919. God. 1918 —38 proĉelnik mu ziĉke zbirke Gradske knjiţnice u Beĉu; habilitirao se 1922 te 1929—45 bio profesor Beĉkog univerziteta. U razdoblju 1940— 45 vodio Sonderreferat fiir Wiener Musikforschung grada Beĉa. Orelova bogata muzikološka ostavština posvećena je preteţno muziĉkoj prošlosti Beĉa i likovima velikih majstora koji su u njemu djelovali: W. A. Mozartu, L. v. Beethovenu, F. Schubertu i, osobito, A. Bruckneru. Sa R. Haasom ureĊivao je izdanje cjelokup nih djela A. Brucknera.
DJELA. SPISI (izbor): Unbekannte Fruhvmrke A. Bruckners, 1921; Anton Bruckner ... Das Werk, der Kiinstler, die Zeit, 1925; Wiener Musikerbriefe aus zwei Jahrhunderten, 1925; Franz Schubert, 1925; Beethoven, 1927; Das Werden ORFEJ, detalj s atiĉke vaze < - V st.

4

ORFEJ — ORFFOV INSTRUMENTARIJ
nanovo stvara praiskonsku sintezu pokreta, rijeĉi i muzik< ovdje povezuje svijest o prošlosti s današnjim stremljenjim: Melodijsko-jeziĉno nasljeĊe se u toku nastave rekreira i aktualizii novim sredstvima, mnogo puta na naĉin improvizacije (sudjelc vanje posebnog instrumentarija prilagoĊenog djeĉjim mogućne stima; primitivni oblici višeglasja). Danas se u mnogim zemljam odvija muziĉka nastava djece prema Orffovu Schulioerku.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Manna Vanna (prema h Maeterlincku); Kleines Konzert za ĉembalo i duhaĉe (prema kompozicijama 2 lutnju iz XVI st.), 1927; Tanzende Faune, 19 l4;.Ba:yernc/je Mimoza mali orkesta J 934- — Dva gudaĉka kvarteta. — DRAMSKA. Opere: Gisei, das Opfer (vlasti tekst, prema starojapanskoj drami Terakoyd), 1913; Der Mond (ein kleines Wel theater), 1939; Die Kluge (Die Geschichte von dem Kb'nig und der klugen Frau. 1943; Die Bernauerin {Ein bayrisches Stiick; vlastiti tekst), 1947; tragedij Antigonae (tekst F. Holderlin prema Sofoklu), 1949; Astutuli (Eine bayriscl Komodie; vlastiti tekst), 1953; tragedija Oedipus der Tyrann (tekst F. Hblderl: prema Sofoklu), 1959; Promete} (na grĉkom, prema Eshilu), 1968; De tempc rum fine comoedia (Spiel vom Enae der Zeiten), 1972. Balet Der Feuerfarber, 1925. Scenske kantate: Carmina Burana (Cantiones profanae), 1937; Catul Carmina (Ludi scaenici), 1943; Trionfo di Afrodite (Concerto scenico), 195 (ova tri posljednja djela sabrana pod naslovom Trionfi, trittico leatrale, 1953 Prikazanja: Comoedia de Christi Resurrectiorte (EinOsterspiel), 1956; Ludus 0 nato Infante mirificus (Ein Weihnachtsspiel), 1960. Scenska muzika: Leonce un Lena (G. Biichner), 1918; Ein Sommernachtstraum (W. Shakespeare), 1952. -VOKALNA. Kantate: Des Turmes Aufentehung (tekst F. Werfel), 1920; 3 kan tate na tekst F. Werfela, 1929 i 2 kantate na tekst B. Brechta, 1930. Als sprach Zarathustra za zbor, duhaĉe, orgulje, 2 klavira i 2 harfe; pjesme z glas i orkestar na tekst R. Dehmela. Zborovi: Catulli Carmina I (sedam zbo rova), 1930; Catulli Carmina II (tri zbora), 1931; elegijska himna Die Sdnge der Vorwelt (F. Schiller) uz instrumente, 1936; Ndnie und Dithyrambe (F Schiller) uz instrumente, 1956; Concerto di voci: Sirmio, 1930; Laudes ere aturarum, 1954 i Sunt lacrimae rerum, 1956 i dr. Kompozicije na cantus firmu za glasove ili instrumente, 1929; solo-pjesme. —■ INSTRUKTIVNA: Orff Schulmerk (sa G. Keetman i H. Bergeseom), 5 sv. od 1930 —35 (preraĊen izd., kao Musik f ur Kinder, sa G. Keet ma n, s v. I — V, 195 0 — 54 ; obj. n više jezika); nekoliko doprinosa za Jugendmusik: Klavierubungi Geigeniibun, I i II i dr. — OBRADBE. C. Monteverdi: Orpheus (L'Orfeo, Favola in Mu sica), Tanz der Sproden (Balio delle Ingrate) i Klage der Ariadne (Lament d'Arianna) — prva redakcija svih triju obradba 1925, posljednja 1940 (ove si obradbe izašle pod zajedniĉkim naslovom Lamenti, trittico leatrale, 1958); W Byrd, Entrata za orkestar u 5 grupa i orgulje, 1928 — 41. LIT.: W. Keller, Carl OrfTs Antigonae, Versuch einer Einfuhrung, Main: 1950. — W. Riezler, Neue Horizonte, Bemerkungen zu Carl OrfTs Antigonae Gestalt und Gedanke, Jahrbuch der Bayerischen Akademie der sehonen Kiin ste Miinchen 1951. — H. Rutz, Carl Orff und sein »Schuliverk«, Rhythmisch-melo disches Spiel, Vorstufe der Personlichkeitsbildung, Osterreichische Musikzeit sehrift, 1951. — IV. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fiir Kinder unc Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — A. Liess, Car Orff — Idee und Werk, Ztirich 1955. — Carl Orff — ein Bericht in Wort unc Bild, s doprinosima K. H. Ruppela, G. R. Sellnera i W. Thomasa, Mainz 195' (II izd. 1960; engl. prijevod Mainz 1960). — W. Vfagner i 117. E. Schdfer, Car Orff zum 60. Geburtstag, Bayreuther Festspiele, 1955. — W. Thomas, Wort magie und Klangmagie, Musik im Unterricht, 1955. — Isti, Erklingende Sprachi (Interpretationsversuch nach dem Schulwerk von Carl Orff), Der Deutsch -Unterricht, Stuttgart 1956. —• /. Kiekert, Die musikalisehe Form in den Werken Carl OrfTs (disertacija), Regensburg 1957. — E. Doflein, Uber Carl Orff unc seine Bernauerin, SMZ, 1958. — W. Schadezvaldt, Carl Orff-Trionfi, zur Idet des Werkes, Die Holderlinsche Antigonae des Sophokles von Carl Orff, Da: Werk Carl OrfTs und sein neues Osterspiel, Zur UraufTiihrung des Oedipu! der Tyrann nach Holderlin von Carl Orff, Hellas und Hesperien, Ziirich 1960 — E. Laaff, Carl Orff, MGG, X, 1962. — A. Liess, I »Trionfi« di Carl Orff, RAM, 1962. — Isti, Carl Orff und das Damonische, Mannheim-Viernheim, 19 65. — • H. W. Sc h mi dt, Ca rl O rff, se in Le be n u nd s e in W e rk, Ko lu 1971. B. Ać.

A. Casella (1932). Ideja o snazi muzike, povezana uz mit o Orfeju, inspirirala je umjetnike i za stvaranje drugih muziĉkih formi: F. Liszta za simfonijsku pjesmu Orpheus (1854), I. Stravinskog za balet Orpheus (1948), J. Cocteaua za film s muzikom G. Aurica (1951) i dr. Orfejeva lira zamjenjuje se u doba renesanse lirom da braccio, zatim i violinom, a kitara harfom, vihuelom, lutnjom i gitarom.
LIT.: O. Kern, Orpheus, Berlin 1920. — E. Norden, Orpheus und Eurydike, Berlin 1934. — C. Atkinson, Orpheus with His Lute, Bulletin of Hispanic Studies, 1949. — L. Cellier, Le Ro mantisme et le mythe d'Orphee, Cahiers de 1* Association internationale des etudes francaises, 1958. —H. Ch. Wolff, Orphei'S als Opernthema, M ušica, 1961. — M. Wegner, E. Winternitz i H. Chr. Wolff, Orpheus, MGG, X, 1962. K. Ko.

ORFF, Carl, njemaĉki kompozitor (Miinchen, 10. VII 1895 —). Još kao srednjoškolac objavio zbirke solo -pjesama i komponirao prvo opseţno djelo za zbor i orkestar. Završivši humanistiĉku gimnaziju, studira muziku 1913—14 na Akademie der Tonkunst u Munchenu kod A. Beer-Walbrunna i H. Zilchera;uto vrijeme na njega znatno utjeĉe Debussvjeva muzika, osobito opera Pelleas et Melisan-de. God. 1915—17 dirigent je u kazalištu Munchener Kammerspiele, a 1917—18 u Narodnom kazalištu u Mannheimu i u Dvorskom kazalištu u Darmstadtu; kao kompozitor kratko je vrijeme sljedbenik R. Strau-ssa i H. Pfitznera te marljivo prouĉava A. Schonberga. Od 1919 ţivio u Munchenu i po ĉeo se baviti C.ORFF pedagogijom. God. 1921—22 uĉenik je H. Kaminskog; intenzivno se bavi starom muzikom, osobito Monteverdijevom. U Munchenu je, zajedno sa svojom ţenom Dorotheom Giinther, 1924 osnovao školu za gimnastiku, muziku i ples (Gtinther-Schule). Iz Orffova pedagoškog rada na toj školi rodio se njegov Schulzoerk (djelo za muziĉki odgoj djece). U suradnji s graditeljem instrumenata K. Maendlerom nastali su novi idiofoni instrumenti, glavni sastavni dio orkestra udaraljki što ga je stvorio O. Taj je orkestar odigrao presudnu ulogu u njegovoj metodi muziĉkog odgoja i u njegovu stvaralaštvu. Poslije dugog traţenja vlastitog izraza, O. istupa kao definitivno izgraĊena liĉ nost 1937 izvedbom scenske kantate Carmina Burana, a zatim povlaĉi sve što je dot le bio napisao. Orffove su kompozicije, kao i njegov Schuliverk, poslije Drugoga svjetskog rata naišle na golem uspjeh po ĉitavome svijetu. God. 1950—60 vodio je O. majstorsku klasu za kompoziciju na Hochschule fiir Musik u Munchenu. Njegovi su uĉenici W. Egk i H. Sutermeister. O. je najbolji dio svog opusa posvetio kazalištu. Da bi se dokuĉila vrlo odreĊena i originalna fizionomija tog umjetnika, nije dovoljno poznavati samo njegovu muziku. Njegova prava vrijednost leţi u novom spajanju svih osnovnih scens kih elemenata: rijeĉi, pokreta (glumaĉke geste i plesa) i muzike. O., umjet nik XX st., povezuje suvremeni izraz sa starim oblicima evropskog teatra. U njegovim scenskim djelima spajaju se karakteristike starogrĉke tragedije i Terencijeve komedije, srednj ovjekovnih misterija i interludija u obliku improviziranih lakrdija, barokne opere, scenskog oratorija i Shakespeareove drame. Za Orffovu je umjetnost rijeĉ neobiĉno vaţna u svim svojim dimenzijama; on se ĉesto sluţi izvornim tekstovima iz antiĉkih i sredn jovjekovnih jezika: starogrĉkim iz doba Sapfe i Euripida (Trionfo di Afrodite), klasiĉnim latinskim (Catulli Carmina), srednjovjekovnim latinskim, starofrancuskim i srednjovisokonjemaĉkim iz va gantske poezije (Carmina Burana), dok svoje vlastite tekstove piše na bavarskom narjeĉju. Sadrţaje svojih djela O. najĉešće uzima iz antike, bliske njegovoj humanistiĉkoj kulturi (Antigonae; Oedipus) i iz svijeta narodne priĉe i balade, s kojim ga povezuje bavarski zaviĉaj (Der Mond; Die Bernauerin). Orffova estetika dijametralno je opreĉna principima kasnoromantiĉke lirske scene: umjesto psihološke drame, ĉiji je glavni protagonist bujan i sli kovit simfonijski orkestar, njegov je teatar statiĉke, epske prirode. Muzika ne slika, nego elementarno, lapidarno, magiĉki sudjeluje uz rijeĉ i pokret. Ritam je najsnaţniji pokretaĉ Orffove muzike. Velik broj udaraljki nosioci su nezamjenjivo orffovskih ritmiĉkih napetosti. O. ĉesto oţivljuje rane oblike muziciranja kao što su ostinato, recitacija, psalmodiranje, melizmi orijentalnog karaktera, organum, fauxbourdon. S Orffovom umjetniĉkom produkcijom bitno je povezan i njegov Schulzoerk. Na isti naĉin kao u scenskom opusu, O. i ovdje

ORFFOV INSTRUMENTARIJ. Kompozitor i pedagog Carl Orff napisao je jedinstveno muziĉko-pedagoško djelo Musik fiir Kinder u kojemu putem pjevane i svirane djeĉje i narodne pjesme, kroz pentatoniku, stare naĉine te dur i mol tonalitet razvija u

C. ORFF. Scenska kantata Carmina Burana, 1937

ORFFOV INSTRUMENTARIJ — ORGELMESSE
djece muzikalni osjećaj i radost z a muziciranje. Za tu je svrhu zamislio i dao izraditi specijalne, jednostavne djeĉje instrumente. U današnjem obliku O. i. ima ovaj sastav: udaraljke (zveĉka, drve na kutija, štapići, ĉinele, triangl, tamburin, praporci, mali bubanj, veliki bubanj i timpan i); melodijske instrumente s ploĉicama (zvonĉići (Glokenspiel) sopran i alt, metalofon sopran i alt, ksilofon sopran, alt i bas) i basove instrumente (bordun — ţiĉani instrument za trzanje ili udaranje batićem i gamba, na kojoj se izvodi samo pizzicato).
LIT.: C. Orff i G. Keetmann, Orff-Schulwerk (5 sv.), Mainz 1930 — 35 (prer. izd. Orff-Schuhverk-Musik fur Kinder, 1950 — 54). — W. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fur Kinder und Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — T. Reich, Sviranje — vaţan faktor suvre menog muziĉkog odgoja, Muzika i škola, 1957, 4—5. — Th. Tabaka, Školski instrumentarij, Zagreb 1959J. Pj.

ORGANISTRUM (lat.; engl. hurdy-gurdy, franc. vielle [de roue], njem. Drehleier, tal. ghironda), u srednjem vijeku, naziv z a ţiĉani instrument nalik na današnju violu. Iznad ormarića za rezonanciju bile su obiĉno napete tri ţice (ili 3 para ţica). Dok se jedna ţica skraćivala s pomoću klavijature, dvije druge dublje, ugodene najviše u kvinti, odzvanjale su slobodno. Poseb nom ruĉkom sviraĉ je stavljao u pokret kotaĉ obloţen smolom koji je doticao sve ţice, tako da su one stalno zvuĉale. Veoma stari instrument, o. je osobito od X do XII st. bio jako raširen. Opseg klavijature bio je u to doba jedna oktava, a kasnije je išao do dvije oktave (kromatski). Od XII do XV st. instrument se susreće pod nazivom Armonie ili Symphonie (otuda iskrivljena imena Chifonie i Cifonia), pa Zampugna, Sambuca rotata i dr. U muziĉku praksu o. je ponovo došao na poĉetku XVIII st. i to osobito u Francuskoj pod nazivom vielle, gdje su se razvili pravi virtuozi koji su na tom instrumentu koncertirali. Originalne

ORGANUM, najraniji oblik evropske višeglasne muzike. Višeglasje prvi put pominje irski filozof Johannes Scotus Eriugena {De divisione naturae, 867); naziv o. navode Regino iz Priima (umro 915) i Hucbald (De Institutione Harmonica), a iscrpnije izloţena teorija ranog višeglasja nalazi se u anonimnom traktatu iz X v. De organo i pseudohucbaldovskom delu Mušica Enchiriadis. O. (zvan i diaphonia) zasniva se na dvoglasju u paralelnim kvartama i to izmeĊu jedne koralne melodije (vox principalis) i dodanog niţeg glasa (vox organalis). Postoje dva vida: a) vox organalis je nepokretan sve dok se vox principalis ne uspne za kvartu iznad poĉetnog tona, zatim se glasovi kreću u paralelnim kvartama, a na kraju melodijske fraze sastaju se na primi (sastajanje glasova pominje još Scotus Erigena):

Rex

cee-

li,

do-

mi-

nus

ma- ris

un- Ċi -

so-

ni

b) glasovi se od poĉetka do kraja kreću u kvartama, a udvaja njem jednog ili oba glasa u oktavi dobiva se troglasni i ĉetvoro glasni organum:
Tw
JKL-

trts

sem-

pL~

ter-

TULS

ft-

U.-

us

ORGANISTRUM, Ĉeška, XVIII st.

kompozicije (sonate, duete i si.) pisali su J. Aubert (1678 —1753), J. B. Anet (1676 —1755), J. B. Boismortier (oko 1691 — oko 1765), Ch. Baton (1710 — 58), E. Ph. Chedeville (umro 1782) i drugi. K. Ko. ORGANOGRAFIJA (Organologia; prema grĉ. opYavov), instrument), znanost koja se bavi istraţivanjem i opisivanjem gradnje instrumenata i njihova historijskog razvoja. MeĊu vaţnija starija djela iz podruĉja organografije idu Syntagma musicum M. Praetoriusa, II (1619), Organopoeia Ph. Bendlera (1619), Mušica mechanica organoendi J. Adlunga (1768) i L'Art du facteur d'orgues Dom F. Bedos de Cellesa (1766 —78). Od novijih autora organografijom su se bavili osobitoj. G. Topfer, M.P. Hamel, Ch. Mahrenholz, J. J. Seidel, H. Klotz, E. Rupp, G. Frotscher, W. Ellerhorst, A. Cellier, Ch. Mutin, P.Smets, C. Locher, A. D. Brisav, W. H. Barnes, G. A. Andslev, F. Dugan, L. Šaban i dr.
LIT.: F. Pedrell, Organografia antiqua espafiola, Barcelona 1901. — A Merklin, Organologia, Madrid 1924. A. Vi.

(U gornjem primeru paralelne kvinte nastaju udvajanjem glasova, a u Hucbaldovu delu Scholia Enchiriadis nalazimo i pravi o. u kvintama). Ovaj drugi vid, prema H. Riemannu, verovatno predstavlja više rezultat teorijske spekulacije nego naĉin na koji se u IX i X v. muziciralo. Opisuje ga i Guido iz Arezza (Micrologus, oko 1125), ali preporuĉuje za upotrebu naĉin bli zak pomenutom prvom vidu; vox organalis je ispod melodije s kojom obrazuje ne samo kva rte, već i terce i sekunde, a završetak je opet prima. Cesto se vox organalis duţe zadrţava na tonovima c, /, ili g, a ponekad je sasvim nepokretan; tada vox principalis moţe silaziti i ispod njega. Potkraj XI v. o. se — sa jedne strane — postepeno pretvara u diskant sa sve većom primenom suprotnog kretanja glasova; u traktatu Ad organum faciendum iz kraja XI v. vox organalis je uvek gornji glas — kao u diskantu, a na završetku moţe biti i oktava. Sa druge strane u XII v. cveta novi oblik organuma sa leţećim donjim glasom: nad odlomkom koralne melo dije u veoma dugim notama kreće se u kraćim trajanjima bogato razvijeni i slobodno ritmizirani gornji glas. (Dugi tonovi tenora bili su verovatno izvoĊeni na orguljama; notirani su kao longe, ali su imali duţu, neodreĊenu vrednost, zavisnu od gornjeg glasa; nazivani su organicus punetus i predstavljaju praoblik orgelpunkta). Ovaj oblik (0. purum, 0. duplum, 0. proprio sumptum) je naroĉito poznat po rukopisima iz St. Martiala u Limogesu, a oko 1169 — 1250 neguju g a majstor' tzv. škole Notre-Dame:

itd.

Iz prethodnog razlaganja oĉito je da je o. ne samo naziv za rano dvoglasje u kojemu prevladava paralelno kretanje deonica, već i za drukĉije oblike ranog višeglasja. Inaĉe, kvartni i kvintni paralelizmi poznati su i u muziĉkoj praksi raznih evropskih i vanevropskih naroda (Island, Portugalija, Juţna Afrika i dr.). Zbirku organuma pod naslovom Die drei- und vierstimmige No-treDame-Organa objavio je 1940 H. Husmann.
LIT.: H. Riemann, Geschichte der Musiktheorie im 9. — 19. Jahrhundert, 1898 (III izd. 1961). •— F. Ludwig, Die liturgisehe Organa Leoninus und Perotinus, Riemann-Festschrift, 1909. — Isti, Repertorium organorum recentioris et motetorum vetustissimi stili, I, Halle 1910. — A. Gastoue, Les Primitifs de la mu sique francaise, Pariš 1922. ■— P. Wagner, Zu den liturgischen Organa, AFMWj 1924. — Isti, Zur Geschichte der Lehre vom Organum, ZFMW, 1925 — 26. — P. Wagner, Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesangs, ibid., 1926. — H. Schmidt, Die Organa der Notre Dame-Schule (disertacija), Wien 1930. — H. Husmann, Die dreistimmigen Organa der Notre-Dame-Schule (disertacija), Berlin 1932. —■ H. Schmidt, Die drei- und vierstimmigen Organa, Kassel 1933. — H. Husmann, Die Offiziumsorgana der Notre-Dame-Zeit, PJB, 1935. — J. Handschin, L'Organum a l'eglise, Revue du ehant Gregorien, 1936 i 1937. — A. Geering, Die Organa und der mehrstimmige Conductus in den Handschriften des deutschen Sprachgebietes vom 13. bis 16. Jahrhundert, Bern 1952. • — W. Krilger, Die authentische Klangform des primitiven Organum, Kassel 1958. — H. Tischler, A propos the Notation of the Parisian Organa, Journal of the Ame rican Musicological Societv, 1961. — H. Husmann, Organum, MGG, X, 1962. V. Peć.

ORGANO PIENO (tal., pune orgulje), starinski naziv za puni zvuk orgulja, koji nastaje ukljuĉivanjem svih registara. U XVII i XVIII st. o. p. se dobivao zajedniĉkim nastupom regi stara Prestant, Bourdon Doublette, Cymbale i mješanica, a do davali bi im se po mogućnosti i registri od 8 i 16 stopa. Prema veliĉini orgulja mijenjale su se i kombinacije za o. p., ali u principu to je uvijek bio spoj temeljnih registara s mješanicama. Danas se i u suvremenim orguljama moţe zgodnim kombiniranjem re gistara postići originalni zvuk starinskog o. p., koji je prikladan osobito za izvedbu kompozicija iz razdoblja baroka. Za skupni nastup svih registara danas se upotrebljavaju nazivi pleno ili tuni.
LIT.: W. Lottermoser, Klangeinsatze des Plenums auf Orgel, mit Tonund Rcgisterkanzellc, AFMW, 1953. A. Vi.

ORGELMESSE

Misa za orgulje

ORGELPUNKT — ORGULJE
ORGELPUNKT -+ Pedalni ton ORGENI, Aglaja (pravo ime Anna Maria Aglaja Gorger St. Jorgen), austrijska pjevaĉica, koloraturni sopran (Roma Szombat, 17. XII 1841 — Beĉ, 15. III 1926). Uĉenica Pauline V ardot-Garcia u Baden-Badenu. Debitirala 1865 u Berlinu kao Anina (Bellini, La Sonnambula). Gostovala u Engleskoj, Njemaĉkoj i Parizu u operi i na koncertnom podiju. Od 1866 preda vala na Konzervatoriju u Dresdenu (1908 prva ţena profesor), od 1914 u Beĉu.
LIT.: E. Brand, Aglaja Orgeni, Miinchen 1931.

ORGUE EXPRESSIF -> Harmonij ORGULJARI (engl. organ builder, franc. facteur Ċ'orgues, njem. Orgelbauer, tal. organaro), graditelji orgulja. Od pojave hidrauliĉkih orgulja pa do najnovijeg doba orguljari su se, za razliku od graditelja drugih instrumenata, redovito ograniĉa vali na gradnju orgulja i ostalih instrumenata s tipkama (ĉembalo, klavikord, katkad i klavir). Budući da su orgulje, zbog svoje vanredno sloţene grade, veliĉanstvene zvukovne snage i posebnih izraţajnih mogućnosti, zahtijevale od orguljara ne samo poznavanje akustike i tehnike gradnje, nego i razvijen umjetniĉki smisao za sve probleme mu ziĉkog stvaralaštva i reprodukcije, nije rijedak sluĉaj, da je medu orguljarima bilo i takvih, koji su se istakli i kao vrsni sviraĉi i kompozitori orguljske muzike. MeĊutim, djelatnost orguljara za pravo oznaĉuje pojedine etape razvitka i usavršavanja konstrukcije orgulja tokom stoljeća pa je nedjeljivo vezana uz povijest orgulja (-> Orgulje. Povijest, -> GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instru menata). A. Vi. ORGULJE (od grĉ. opyavov oruĊe, instrument; lat. organum, engl. organ, franc. orgue, njem. Orgel, tal. organo), muziĉki instrument koji proizvodi zvuk na taj naĉin što se pritiskom tipke na klavijaturi omogućuje mehaniĉkim, pneumatskim ili elektriĉ nim putem strujanje zgusnutog zraka iz mijeha u sviralu. Zrak se nalazi u spremištu mijeha pod stalnim i odreĊenim pritiskom, a dovodi se s pomoću crpećega mijeha, koji pokreće -> kalkant ili ga puni centrifugalni ventilator na elektriĉni pogon. Iz spremišta zrak se otvaranjem jednoga ili više manubrija, tj. odreĊene poluge ili ruĉice smještene na prednjoj strani sviraonika, pušta u drvenu škrinju (zraĉnice), odakle s pomoću ventila pre lazi u -> kancelu pojedinoga registra; pritiskom na tipku klavijature otvori se ventil svirale povezane s tom tipkom i oglasi se traţeni ton. Svaka tipka klavijature ima svoju odgovarajuću svi ralu, a niz svirala od najdublje do najviše saĉinjava jedan registar. U orguljama ima više registara, a svaki je izraĊen tako da zvuk njegovih svirala daje tonu drugu boju. Zatvaranjem jednoga i otvaranjem drugoga ili istodobnim otvaranjem više manubrija tipke se na klavijaturi povezuju s jednim ili više novih registara i na taj naĉin se mijenja ne samo boja svirala, nego i njihova snaga ( -* Registar). Traktura. Spoj izmeĊu klavijatura i zraĉnica, koji se uspostavlja pritiskom na tipku i povlaĉenjem registarskih manubrija, zove se traktura (od lat. trahere vući). U starijim orguljama traktura je bila mehaniĉka, što znaĉi da se pritiskom prsta na klavija turi i povlaĉenjem manubrija pokrenuo ĉitav niz tzv. apstrakta, tj. ţica, letvica i kuka, koje su povezivale sviraĉa sa ţeljenim registrima i puštale zrak u odreĊene svirale. Kod pneumatsk e trakture djelovanje apstrakta zamjenjuju tanke olovne cijevi; u njih se pri sviranju i registriranju otvaranjem ventila pušta na jednom kraju struja zgusnutog zraka, koja na drugom kraju cijevi svojim impulsom pokreće ventile zraĉnica i ventile pojedinih svirala. Elektriĉna traktura obavlja sve ove radnje pomoću elektromagneta i potrebnog niza elektriĉnih ţica. Sviraonik. Svi dijelovi orgulja stavljaju se u pogon i upravljaju preko sviraonika. Sviraonik se sastoji od jedne ili više kla vijatura na kojima se svira rukama (->• manual), od klavijature za sviranje nogama ( —> pedal) i od ĉitava niza naprava za spajanje i kombiniranje registara. Svaka klavijatura spojena je s nizom registara, koji tvore zaokruţenu zvukovnu cjelinu. Ako orgulje imaju npr. tri manuala i pedal, onda su manuali rasporeĊeni stepenasto jedan iznad drugoga, tako da je I manual najdonji i raspolaţe s glavnim i najsnaţnijim registrima, II manual je viši s registrima blaţega zvuka, a III je manual najviši s izborom solqregistara. Pedal leţi ispod sviraĉa i ima svoje vlastite registre. Proĉelje (lat. prospectus). Prednji dio ormara, u kojemu su zatvorene svirale, zraĉnice i mijeh. Otkako su orgulje postale liturgijskim instrumentom, graditelji, kipari i slikari nastojali su ukrasiti proĉelje orgulja u stilu crkve i svoga vremena. Na proĉelju je smještan niz metalnih svirala, obiĉno principala, razdijeljenih u više simetriĉnih grupa. Te su svirale naĉinjene od slitine s velikim postotkom kositra. One redovito sviraju, ali ponekad, osobito u XIX st., gradile su se u prospektu i nijeme svi-

rale koje su sluţile samo za ukras. U doba baroka i same su svirah ĉesto bile ukrašene ornamentima. Spojevi. S pomoću naroĉitih naprava, -> kopula, u svakin se orguljama mogu registri jednoga manuala svirati na tipkam: drugog manuala, odnosno registri bilo kojeg ili svih manuala ni tipkama pedala. Isto se tako, pomoću suboktavne i superoktavm kopule, mogu pritiskom na tipku spojiti tonovi njezine dublji i više oktave. Za nagle promjene zvuĉnih boja, koje orgulja: nema mogućnosti za vrijeme sviranja izvršiti, postoje u suvre menim orguljama naroĉiti spojevi, slobodne kombinacije. On< omogućuju^ da se pritiskom na jednu polugu ukljuĉi unaprijec pripremljena registracija. Opseg. Manual obuhvaća 61 tipku, odnosno pet punih oktava s tonovima C—c4, a pedal ima 32, tj. dvije i pol oktave s tonovim; 1 C—g . Stvarni opseg orgulja je meĊutim mnogo veći, nego štc pokazuje broj tipaka, budući da se medu manualnim registrima osim registara normalne visine (to su svi registri od 8 stopa' nalaze i suboktavni registri od 16' i tri superoktavna od 4', 2' i i' a meĊu pedalnim registrima, osim 16' još i od 32'. Prema tome. zvuĉni opseg orgulja obuhvaća tonove više od devet oktava Svirale. Svirale su onaj dio orgulja, u kojima titra stupac zgusnutog zraka i time proizvodi zvukove razliĉite visine i razli ĉitih boja. Orguljske su svirale dvovrsne: labijalne (s usnicama] i jeziĉne. Grade se od drva ili kovinskog lima. Oblik im je za kovinske cilindriĉan ili koniĉan, a za drvene prizmatiĉan ili piramidalan. Sastoje se od gornjeg dijela ili tijela i od donjeg dijela ili noge svirale. Na prijelazu izmeĊu ta dva dijel a nalazi se kod labijalnih svirala otvor (lat. labium usta), kojemu u unutrašnjosti svirale odgovara jezgra, tj. drvena ili limena pregrada. Gornji kraj labijalnih svirala moţe biti otvoren ili zatvoren. Zatvorena svirala daje za oktavu dublji ton nego jednako duga otvorena svirala. Ako se u svirale pusti jaĉa struja zraka, ona će je »prepuhati« (njem. tiber-blasen) tako da će otvorena svirala dati za oktavu viši ton od normalnoga tona, a zatvorena jedan od neparnih -TUELO SVIRALE ĉlanova niza parcijalnih tonova (npr. duodecimu). Kako visina tona ovisi o -GORNJA USNAduţini svirale, -USTAto se ugaĊanje svirale vrši skraćivanjem ili produţivanjem gor njeg dijela svirale s (C.T~ ----PUKOTINA pomoću pokretnog prozorĉića, \ T""~"~~DONJA kositrenog izreza ili mijenjanjem oblika USNA ĉunjastom spravom za ugaĊanje. Jeziĉne \L, ____ -NOGAsu svirale (jeziĉnjaci) nešto drukĉije konstruirane. ORGULJE ulazi kroz nogu u Labiialne svirale Zrak tijelo svirale, koja s gornje strane (glava) ima ugraĊeno grlo sa ţlijebom. Na ţlijebu je priĉvršćen jeziĉac od mjedi. Kad zrak struji kroz sviralu jeziĉac jedn omjerno titra i titra jući ili udara o ţlijeb (udarni jeziĉac) ili slobodno ulazi i izlazi iz njega (slobodni jeziĉac). Visina tona odgovara duţini je-; ziĉca i regulira se ţeljeznim štapićem:: pritiskom na gornji kraj skraćuje se ili produţuje slobodni di o za titranje. Snaga: i boja zvuka reguliraju se rezonatorom razliĉitih oblika i veliĉina, utaknutim u gornji dio glave svirale (->■ Registar). Alikvoti i mješanice. Ako se te-: meljnom registru od 8' ţeli povećati punoća i sjaj, onda mu se dodaje registar-koji odgovara jednome od njegovih ali-: kvotnih tonova. Tako se npr. moţe Prin-cipalu 8' dodati Kvinta f '; ona odgovara trećem ĉlanu NOSA parcijalnog niza, a zvuĉi: kao duodecima (kvinta nad oktavom), osnovnoga tona. U ORGULJE. Jeziĉnjak tom će se sluĉaju na' pritisak tipke c ĉuti osim tona c od Prin-cipala 8' i ton g od Kvinte f ', ali ne kao i samostalan ton, nego stopljen sa svojim osnovnim tonom, kome će njegova | oštrina dati novu boju i potreban sjaj. Zbog toga se registri, koji] daju jedan od alikvotnih tonova, ne upotrebljavaju nikada sami,] nego uvijek spojeni s jednim ili više temeljnih registara. Istoj pravilo vrijedi i za mješanice (miksture). Pritiskom na tip — ; ku one daju u isto vrijeme 2 — 6 alikvotnih tonova iz parci- j jalnog niza. Da bi se upotrebom mješanica mogle postići zanim- i

ORGULJE
O orguljama, hidrauliĉkim ljive zvukovne boje, vaţno i pneumatskim, mnogo su je, da budu spojene s od IX st. nadalje pisali i dovoljnim brojem snaţnih arapski pisci; u XII st. se osnovnih registara, ĉak navode i imena dvojice sposobnih da potpuno arapskih graditelja orgulja, apsorbiraju zvuk alikvo-tnih pa se moţe zakljuĉiti da su i tonova. Graditelji u arapskom svijetu svirka i renesansnih i baroknih gradnja orgulja bili vrlo orgulja instiktivno su razvijeni, ali takoĊer izvan naslutili znaĉenje umjetno vjerskih obreda. stvorenih alikvot-nih tonova S Istoka su se tek u i u svojim instrumentima VIII st. o. ponovo poĉele pruţili bogati izbor širiti po zapad noj Evropi i kombinacija pomoću to istom kada se uvode u mješanica. crkvu. God. 757 darovao je Crescendo. Budući da bizantski car Konstantin visina tona ne ovisi samo o Kopronvmos franaĉkom veliĉini svirale nego i o kralju Pipinu Malom koliĉini zraka, koji mora orgulje, kao znak vladarskog jednoliĉno strujiti pod dostojanstva za dvor u odreĊenim i Compiegneu. Za kasnijih nepromijenjenim tlakom, franaĉkih vladara o. jaĉina je zvuka orgulja dobivaju sve znaĉajniji udio nepromjenljiva. Da bi se u crkvenom bogosluţju. ipak omogu ćile Već u IX i X st. posjeduju dinamiĉke pro mjene i ih neki od najuglednijih raznolikosti u snazi zvuka, francuskih, njemaĉkih, potrebne pri umjetniĉkoj talijanskih i engleskih izvedbi kompozicija, u samostana i crkava (stolna orgulje se ugraĊuju dva crkva u Aachenu, St. ureĊaja: crescendo-valjak na Savin u Poitouu, pa crkve u pokret noge postepeno Strasbourgu, Rimu, ukopĉava registre pre ma Winchesteru i dr.). njihovoj jakosti i tako Tokom XII—XIII st. omogućuje promjene u grade se crkvene o. u snazi i boji zvuka, a Parizu, Konstanzu, Roţaluzije, tj. ormar u uenu, Utrechtu, pa u kojem su registri pojedinog Bonnu, Bruggeu, Firenci, manuala zatvoreni tako da Salzburgu, Pragu, se samo na prednjoj strani mo gu pomoću i drugdje, a od XIV st. stupaljke postepeno dalje gotovo da nema iole otvarati dr veni kapci, propuštaju kroz njih zvuk iste ORGULJE u zagrebaĉkoj katedrali znaĉajnijeg grada ili crkve koja ne bi imala boje u razliĉitim jaĉinama. Ţaluzije se ne grade za orgul ja. Zagreb ih u našoj zemlji ima najranije, cijele orgulje, nego samo za registre gornjih manuala (za II već 1359. Graditelji su isprva bili većinom redovnici ili svećenici i man., III itd.) i za pedal. A. Vi. ujedno orguljaši. Usporedo sa širenjem dolazi do sve većeg Povijest orgulja. Podrijetlo orgulja još nije posve rasvijet - usavršavanja orgulja. Nekad znamenite o. stolne crkve u ljeno. Pobude za gradnju mogle su poteći od pastirskih frula, Halberstadtu, rad majstora Nikole Fabera, 1359 —61 (opisuje gajda, sirinksa (Panove frule) kao i drugih aerofonih instrume- ih Praetorius, 1619) imale su ĉak tri klavijature, ali još mala nata. Narodi Dalekog Istoka, Kinezi, Japanci, Indijci, poznavali opsega (22 tona) i napadno širokih tipaka za sviranje dlanovima ili su vlastite tipove orguljskih instrumenata, tzv. usne orgulje (ki- laktovima; osim toga imale su i pedalnu klavijaturu, no vezanu uz neski šeng, japanski šo, indijska mašrokita), koje se mogu smatrati manualne svirale, dakle bez vlastitih svirala. Tek sredinom XV st. srodnicima orgulja, ali ne prethodnicima, jer se javljaju nakon pedal dobiva u Njemaĉkoj vlastite svirale i doskora ĉitave pojave orgulja u antiĉkom kulturnom krugu. Evropskim su orgu - registre, ĉime zapoĉinje njegova samostalna funkcija u sklopu ljama izravno prethodili starogrĉki i rimski instrumenti, ponaj - orgulja. Svirale manuala koncipiraju se otprilike do 1400 po prije hidraulis. Najstariji antiĉki dokumenti Vitruvija (■*- I st.)3 sistemu »blokova« (njem. Blockzverk): na pritisak tipke javlja se Herona (oko 150 god.) i dr., govore o hidrauliĉnim, odnosno vode- ne samo jedan ton, već istodobno s njim, velika skupina svirala nim orguljama, pripisujući njihov pronalazak Ktesibiju iz Alek- mnogostruko udvostruĉenih gornjih alikvotnih nizova kvinta i sandrije (oko sredine <- III st.). MeĊutim, vjerojatnije je da je oktava, tvoreći tako na svakom pojedinom tonu golemu miksturu. Ti sloţeni mehanizam, kakav je imao hidraulis, nastao kao plod se sklopovi u prvo vrijeme nisu mogli cijepati na sastavne nizove. dugotrajnijeg razvitka u kojemu su sudjelovali mnogi pojedinci Ali oko 1400, usavršavanjem zraĉnica, konstruira se i mehaniĉki i narodi. Kod hidraulisa je zrak potisnut pomoću sisaljke u po - sustav koji je omogućivao izdvajanje takvih nizova, ĉime su sudu, tlaĉio vodu, a pritisak vode izazivao je zgušnjavanje zraĉne stvoreni registri. Zraĉnice se konstruiraju najprije na opruge struje potrebne za proizvodnju zvuka svirala. Otuda je instrument (njem. Springlade), a već sredinom XV st. javlja se konstrukcija i dobio ime (grĉ. »hvdraulos«, tj. aulos na vodu). Hidraulis je imao i zraĉnica s pomicaljkama (njem. Schleiflade). Najraniji podatak o do 3 m visine (zajedno s podnoţjem) te oko 1,5111 ši rine, a opseg orguljama sa samostalnim registrima na teritoriju da našnje do 3 oktave. Hidrauliĉke su o. u doba rimskog carstva doţivjele Jugoslavije odnosi se na o. u katedrali u Kotoru (1488), koje se široku popularnost i raznoliku primjenu u svjetovnom ţivotu, već grade »ala moderna con registri sei«, kao djelo domaćeg ĉak i kao instrument koji prati borbe gladijatora. Ĉini se da su orguljara franjevca Franje Gabriela. Ti su izumi omogućili dalja zbog toga o. u ranokršćansko doba iskljuĉene iz bogosluţja. Po- usavršenja pa se već poĉetkom XVI st. poĉinje uvoditi ĉitav niz red hidraulisa spominje se u dokumentima iz doba Rimskog car- razliĉitih novih tipova svirala (registara), otvorenih, polupoklop stva, od IV st. nadalje, i drugaĉiji tip tzv. pneumatskih orgulja ljenica, poklopljenica i jeziĉnjaka, što je znatno obogaćivalo zvukod kojih se zvuk proizvodio samo na principu tlaĉenja zraka s kovni raspon instrumenta. Odraz tih nastojanja doskora dopire obiĉnom koţnatom mješinom, ali graĊa im je bila jednost avnija, i do Zagreba, gdje Kaptol 1517 traţi od majstora Johanna Stecka, katkad i bez tipaka i registara. MeĊutim, upravo će se iz tih jedno- kanonika kaptola u Peĉuhu, da o. popravi i poveća »novim gla stavnijih pneumatskih orgulja razviti kompleksne novovjeke sovima nedavno iznadenima« (cum novis vocibus nunc inventis). orgulje. Nakon propasti Rimskog carstva o. se dalje njeguju u Usporedo je došlo do zanimljive pojave u razvitku orgulja: ra Bizantu, gdje postaju sastavni dio carskog dvorskog ceremoni- nije homogeni zvukovni korpus (njem. Hauptiverk) dijeli se na jala. Na bizantskom se dvoru one razvijaju u skupocjeni, luksuzni više manjih »satelita« (njem. Nebeniverke), koji dobivaju razliĉita instrument, nerijetko obogaćivan mehaniĉkim napravama za imena ovisno o njihovu smještaju: »leĊni pozitiv« (njem. Ru'ckoponašanje glasova iz prirode (cvrkut ptica, cvrĉaka, zvonĉići).

llflfllll Ilfllllll

i

i Francois-Henri Cliquot. Krizman. — J. graditelji znamenitih »carskih orgulja« u Torazmjere. tj. uspjevaju povez. Antegnati. Pariš 1849. gra deći i po Hrvatsk ( ->■ zaokruţenu cjelinu samostalnog instrumenta s odreĊenim funk GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instrumenata. zati W. Lehrbuch der Orgelbaukunst (4 sv. obiĉno ugraĊen iza sviraĉevih leda u ogradi pjevališta orgulja neobiĉne zvukovne ljepote. Herbst i Stumm. Mainz 1933. Amsterdam 1962). pridonijele i doduše usavršenju mehaniĉkog U Francuskoj su se još prije 1500 proslavili svojim djelima funkcioniranja orgulja (pneumatik elektromagnetska mehanika. najnovije vrijeme i elektronika ali su istodobno prouzroĉile izmeĊu 1650 i 1770. Kass 1929 i 1958). U XV st. De organographia. II. U XVI — XVII st. najveći su majstori Pierre i Alexandre Thierry. HernanAlbert Schzueizer). bra-bantska škola. Johann Snetzler i Samuel Green. te stora. ĉlanovi obitelji Bre-bos. nastavljaju njegovo djelo. U novije doba mnoj ugledne tvrtke Njemaĉke. Spiegel der Orgelmacher und Organisten. au jima. razvila su se do krajnje tihih r gistara. se sve više primjenjuju i izvan crkvenih pr< roĉito Gottfried). kazalištima i stud J. — M.muziĉl gj sastave (rjeĊe u jazz). o. a u razdoblju procvata.ceska škola koju reprezentiraju F. LIT. Werekmeiste Erweiterte und verbesserte Orgel-Probe. kao što su portativ. izd. p obitelji Freundt i Egedacher te J. Pariš 1635. XVIII — XIX st. Mainz 1938 i 1958). Kao reakci na tu dekadansu zapoĉinje o gradnji orgulja. cijama kontrastirajućih zvuĉnih tijela masivu velikih orgulja S razdobljem romantizma u XIX st. Sauer uspjeliji tip nizozemskih i E. J. — E. U rasponu zvuĉnog volumena takoĊer U tom širokom vreslijede rasp'oni orkestn menskom rasponu. mnoga vaţna središta Zaĉetnikom r mantiĉkog orguljske djelatnosti. konstrukciji 0 gulja. posebnih oblika o: gulja. L'Art du facteur d'orgues (3 sv. polupoklopljenica. Die Orgel und ir Bau. dolazi do posve novi (Hauptiuerk). Graditelji suvremenih koncertnih orgul nastoje sintetizirati obiljeţja baroknih. Milano 1934). dekadansu orguljarskog umijeć pa i samih orgulja. dostiţu u XVII i XVIII u oponašanje instrumenata velikog. Kassel 1951). Kassel 1931 i 1961). N. London 1855 (III izc 1887). Nakićevi uĉenici G. Bedos de Celles. a vrhunac oznaĉuje osnovu suvremenih znanstvenih metoc i pomagala. Kassel 1936 i 1963 — 66). Na njih se u XVIII st. Pariš 1766—7 (nova izd.). E. Marka u Veneciji (1490). bogato izdiferenciranog r St. Topfer.. Hrvatska). te orgulja. Cavaille-Coll. koji naĉinom gradnje i tipovima je poĉe kom XIX st. — A. pa ĉlanovi j p j f . Matthijs Langhedul. —• C. Wagner. Pfanmuller. F. granica. K. — A. tekovine Reprezentiraju je Daniel van nasljeĊa s ni vim der Distelen. Gonzdles te J. novo prer. Hildebrandt (Zacharias). Schlick. Quedlinburg 1698 (faksimile. The Organ: its Historv and Construction. Hocgue. iako i on dobiva nekoliko samostalnih registara (u Italiji ne igra nikada tako eksponiranu ulogu kao u Njemaĉkoj). najpoznatiji orguljari G. J. »prsni pozitiv« novi naĉin i svojim izvanrednim djelima znatno utjeĉe na umije (njem. Hopkins i B. G. Posebni elektroakustiĉki o: ijkĉšk l iĉl stnjsko. osobito je znaĉajna djelat nost obitelji Antegnati ĉiji su ĉlanovi u Italiji izradili ĉitav niz gu ljski instrumenti uvode se i u kino-dvorane i zabavno. itd. Pierre Marchand te dom Frantehn iĉki usavršene moderne o. on je gradio i orgulje za katedralu u Trogiru (1484). Nizozemske i Francusl ponovno grade o. osobito u Nizozemskim Poslije njega dj luje niz provincijama gdje se istiĉe velikih majsto koji tzv. koji je postao utemeljitelj novije mletaĉke škc smješten iznad glavnog manuala.8 ORGULJE positiv). Ks. U juţnonjemaĉkim krajevima razvila se tzv. n roĉito pogodne za jeftiniju industrijsku Valeran de Heman. Banchieri. Adlung. Spever 151 (nova izd. Bogato razvijenu orguljarsku djelatnost srednje Njemaĉke zastupaju ĉlanovi obitelji Compenius. Brustpositiv) i konaĉno »gornji pozitiv« (njem. U doba izloţio sv je. znamenit po orguljama u crkvi sv. tehnološkim postupcima starih majsto: ĉija se djela prouĉavaju na Nikolaus Maas. posebice Jan i majstor i danas postoje' tvrtke Harrison & Harrison. mantiĉkog orkestra. Petra Nakića. Praetoriu Svntagma musicum. Bologna 1609 (novo izd. te Crespin Carlier i mnoge tehniĉke novosti. U Engleskoj se domaće orguljarsko umijeće intenzivnij e razvija nakon Restauracije (1660). poĉevši ( obuhvaća razliĉita stilska najveće moguće jaĉ i] pa razdoblja.). Fritzsche. poklopljenica i vrlo malo jeziĉnjaka. Mušica mechanica organoed Berlin 1768 (nova izd. Brescia 1608 (nova izd. »Alzaška reform (jedan od pokretaĉa bio je U Španjolskoj su u XVI st. proizvodnju. a najviše je djelovao na sjevernonjemaĉke orguljare. posebice s izgradnjom baroknih orgulja. njegov uĉenik V. renesansnih i baroknih tipova. u Francuskoj Ai stide Covaille-Coll. 1386). graditelj do danas saĉuvanih orgulja bazilike San Petronio u Bologni (1470 —75). Cavaille-Coll. u Jean Bondifer i Francisque des Oliviers. Callido. posve catelli i drugi. te mletaĉka škola koju zastupa fra Urbano. Oberzverk). u školskim ustanovama. Sve širi interes i teţnja za stilski vjernom interpretacijo] potaknuli su i obnovu već davno odumrlih. kada izvode više radova Rene Harris i udomaćeni Nijemac Bernard Smith. Merklin. 1937 i 1959. dovodi do izgradnje orgulja sa 3. a Engleskoj Arthur Harrison. poslije 1900 tzv. Umjetniĉki vrijedna. — J. nadovezuju Christopher Schreider (Shrider). instrumenata. 4 i 5 manuala. To si u ĉlanovi obitelji Lampe-ler i njemaĉkim zemljan F. J. koji se iskorišćuju na više na historijskim koncertima. romantiĉkih i moderni instrumenata. a pedal ostaje uvijek spojen s manualom. F. —■ M.: A. tada posve renesanse orguljsko umijeće novo. Riepp i Slovenac F. Gasparini unc (najstariji primjerak zabiljeţen u Rouenu. Arp Schnitger. D . koji je ujedno autor temeljnog priruĉnika izvedbu polifone muzike. MeĊutim. Mainz 1955 — 60). I Rimbault. U doba baroka istiĉe se Jose Verdalonga. st jalište o doseţe visoku razinu. izd. Graditelji stavljaju teţište na boju zvuka koja postepeno preras Vrhunac razvitka. — j. Što se sastava registara tiĉe. eholz majstori izgradili naji Schulze. Wolfenbuttel 1618 (novo izd. U XVII st. prema djelatnošću obitelji Scherer na koju se nadovezuju: Dirk Hoyer. utjecali na francuske i španjolske graditelje. Takve Jean de Joyeuse. od svirala prevladava tip principala uz nešto flauta (od kraja XV st. o. G. Stellzvagen. a cilj mu je napuštanje »o: kestralno« koncipiranih ledu (za Karla V). svoje »zlatno doba«. Me svaki od ovih dodatnih dijelova orgulja ĉinio je posebnu. pa se grade u koncertnim dvoranama. Breslau 1843 (novo izd. L'Ar organica. Seidl. Gabler. Zagreb danas (i gradili su orgulje u koi ranim i skladnim zvuĉnim sastavom certnoj dvorani »Vatroslav Lisinski« u registara. Njihov se utjecaj proteţe daleko izvan nizozemskih Zagrebu). Weimar 185 (II prer. obitelji B. F. Kass 1927). vodeće su toskanska škola koju pred stavlja Lorenzo di Giacomo da Prato. Dazzi. ali zato uvode diobu zraĉnica na b as i diskant. Walck ĉija tvrtka renesansnih orgulja s odnosno na ljednici rade i izvanredno izdiferenciORGULJE u koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski. posta su priliĉno neprikladne za [ois Bedos de Celles. J. U njemaĉkim se zemljama stvara na sjeveru autonomni stil Švicarske. visol dotjerana djela koja se danas izraĊuju po uzoru na instrumen starih majstora pridonese preporodu orgulja. — A. Mersenne. najznaĉajniji Istodobno su veliki orguljari juţne Ni zozemske. orguljski pokf koji uskoro poprima šire dez i Juan Gaytan. i atlas). U Italiji se odmah od poĉetka razvija poseba n tip orgulja: ĉitav se blok mikstura principala već vrlo rano rašĉlanjuje na pojedinaĉne nizove alikvota oktava i kvinta (od ottave do trigesi maseste). kako bi one odgovarale zahtjevima koje name« izvoĊenje stilski razliĉite orguljske glazbe od prvih poĉetaka ć avangardnih ostvarenja sadašnjice. Brabantski su Ladegast. fabriĉkih orgulja i obnova tradicionaln gotiĉkih. Ovakva sloţena konstrukcija zahtijevala je više pristupa gradnji orgulja što se posve udaljuje od koncepcije barok manuala u sviraoniku — za svaki korpus po jedan — što još u Prednost se daje velikom broju registara temeljne visine (8 XVI st. talijanski se graditelji u pravilu pridrţavaju samo jednog manuala. 1888. Traite de l'orgue. Silbermann (naOd XIX st. pozitiv i regal. što nog zvuka. — Dom F. svako smjera u 0 guljarstvu sa svojim posebnim smatra se A be Vogler. ■—■ A. Nicolas Barbier. Hendrik Niehoff tehniĉkim usavrš njima i njegovi nasljednici. Etud< experimentales sur les tuyaux d'orgues. Conclusioi nel suono del* Organo.

Brda kraj Olomouca. Siebera i A. Richtera . Rad A. Ĉeška.o G w Barokne orgulje iz Sv.

Ane u Osekovu kraj Kutine.. <fo#«: Orgulje iz zavjetne crkve Marije Jeruzalemske u Trskom Vrhu kraj Krapine. . XVIII st. XVIII st.ORGULJE *■ •■ Gore: Orgulje iz ţupne crkve sv.

— Ch. znaĉajno je i stvaranje juţnotalijanskih majstora Rocca Rodia i A. Die altosterreichische Orgel. Berlin 1966. Ko'ln 1948. uglavnom za bavne muzike. Naše orgulje. The European Organ 1450 — 1850. Lunelli. te Juan Bermudo. Cellier. Th. Ktvasnik. •— J. oni ga otvaraju. — J. Schmeitzer. HM. zanimljivu kao rani prilog praksi intavoliranja. Sv. MGG. preteţno troglasne kompozicije. Moretti. IzgraĊivanju orguljske muzike znatn o su pridonijeli u XVI st. Die gotische Orgel von Halberstadt. Buck. A. ĉembalo. Perrol. — G. K. Clutton i A. London 1908. To se vidi već iz samih naslova djela kao što su: »Ricercari per ogni sorte di stromenti da tašti« (A. Fonger es 1960. MeĊutim. a zrak iz mijeha. Liturgijska o. uz ostalo. V. Dufourcg. — F. G. Cuneo 1955. — Isti. orgue de barbarie. B. ■— H. — W. Modern Organ Building. Das Buch von der Orgel. Nauk o glasbalima. 1958). Barocken Orgelschatz in Niederdsterreich. W. ponajprije glasoviti virtuozi i improvizatori P. unutar toga jedinstvenog podruĉja zapoĉelo je već ranije. A. Vente. L'Orgue moderne. Najstariji poznati podatak o orguljama u gradu Varaţdinu. Muzika za instrumente s tipkama — orgulje. — C. Histoire de l'orgue. — B. L'Arte organaria in Isiru. Thienhaus. Orgeln und Orgelbauerin Osterreich. Walcker-Mayer. New York 1917. 1959). Frotscher. L'Orgue ancien et moderne. Esquisse d'une histoire de l'orgue en France du XVII e au XVIII e siecle. ihre Erfindung und ihre Geschichte bis zur Karolingerzeit. Izrazitiji instrumentalni. Menzure svirala starih orgulja 17. Dictionarv of Organs and Organists. Klobuĉ ar. espinettes et manicordions« (P. The Story of the Organ. Die Orgel. odnosno orguljski slog (puni akordi. R. 1957). VCilliams. u njemaĉkim zemljama. Amsterdam 1958. Wien 1972. I sam klavirski instrumentarij bio je bogatiji pa su otprilike do 1800 orguljaši a katkada i sviraĉi amateri. versetti na Magnificat i himne). po formi već gotovo slobodne fantazije. X. London 1950. — W. Die Brabanter Orgel. Orgel und Orgelmusik. — W. 1930 (VII izd. — R. L'Arte degli Organi a Venezia. L'Orgue de ses origines hellenistique a la fin du XIII= siecle. ■— P. Supper. A. ibid. H. J. Muziciranje na orguljama u IX i X st. koralni motet. autor prve tiskane njemaĉke orguljske tabula ture (»Tabulaturen etlicher Lobgesang«. Die Orgel der Neuzeit. Syriac and Arabic. H. — P. London 1902.. Njegov sin Girolamo Cavazzoni dao je najznatnije djelo talijanske liturgijske orguljske muzike XVI st. — D. posebice A. Audsley. — A. U XVIII st. Osnovni je princip tih orguljica nazupĉani drveni valjak koji se pokreće uz pomoć ruĉke. 1969. Paumanna. Vi. U opseţnom zborniku Mulliner Book (oko 1530—60) sabrane su kompozicije i. — H. Dixon. 1877. i zatim kodeks Faenza. Mjestimice se takvo jednoglasno sviranje korala odrţalo do u XVI st. Sumner. Prvi primjeri notirane muzike za instrumente s tipkama pojavljuju se istodobno kada se u konstrukciji orgulja prešlo sa sistema blokova na mehanizam zraĉnica s pomicaljkama te kada se uvode i manji. Bachelin.). 1972. Klotz. Gregoir. J. Šaban. Mainz 1934 (VIII izd. — E. Barnes. London 1930 (III izd. M. Pariš 1913. A. stoljeća u kapeli sv. 1571). razdvajanje n a muziku za klavirske instrumente sa ţicama i za one sa sviralama. A. ORGULJSKA MUZIKA. L'Orgue. Gabrieli. posjedovali redovito nekoliko tipova instrumenata. Hebrew. a uz to i opseţne duhovne kompozicije (naziva ih motetti). L. London 1881. proizvodi tonove. Die Entwicklungsgeschichte der Orgelbaukunst. — H. The Recent Revolution in Organ Building. pored intavolatura vokalnih predloţaka. Statham. London 1905. — J. Venezia i Roma 1962. Schmid. English Organ Cases. ■— F. Prestona. se pod imenom orguljica (engl. 1969. Blaanton. Stoga se i sveukupni repertoar za instrumente s tipkama. London 1923. Moe. Ammerbach (»Orgel. Weigl. — A. — N. Hickmann. L. Da li je rani oblik višeglasja. Organs and Organ Building. Bormann. Principles of Construction and Use. N. Buchner koji je sastavio (oko 1520) opseţan »Fundamentum organisandi« sa 145 kompozicija (1 rani primjerak ĉitave orguljske mise). F. — K. Graz i Koln 1955. Ša. Hofhaimer i A. Audsley. Dalla Libera. Kassel 1934. Padovano. Die romische Orgel von Aquincum. Documents inedits relatifs a l'orgue francais (2 sv. Lehr. Rupp. Der Orgelbau in Italien in seinen Meisterwerken vom 14. — G. 1595). U XVI st. spinet) — tretirala se u preksi i teoriji sve do sredine XVIII st. tzv. prozvani tako zbog svoje tehnike melodijskog ornamentiranja.. te od preludija i ranih primjeraka ricercara. — H. Lešćan. popraćenih instruktivnim uputama u tehniku sviranja. Or gulje zagrebaĉke prvostolne crkve. Leipzig 1931. nastao do XVIII st. Miinster 1905. — H. Mahrenholz. London 1963. — E. Dufourcq. Pariš 1935. der Renaissance und des Barock. — N. izvorno oblikovanim orguljskim kompozicijama (»El Arte Tripharia« 1550. 1637) itd. uz koju gornja kontrapunktira s bogatim figuracijama. Freeman. London 1923. •— M. G. The Organ Cases and Organs of the Middle Ages and Renaissance. Whitvjorth. Leierkasten. II Posto dell'organo. The Organ and its Masters. a posebno onu za instru mente s tipkama. zbirka sadrţi i izvorna djela za orgulje: liturgijske. Orgulje u salezijanskoj crkvi Marije pomoćnice na Rijeci. ■ — P. de Amezua. tri koloriran a moteta (intavolature). Pariš 1922. The British Organ. London 1958. J. javljaju se »koloristi«. Geschichte der Orgel (III izd. Niland. njem. Redforda. — R. — J. Pariš 1921. Bosken. Casson. zabiljeţen talijanskim tabulaturama (oko 1420) u kojemu se nalaze prvi primjeri liturgijske orguljske muzike nastale na temelju prakse naizmjeniĉnog muziciranja zbora i orgulja. ■ — G. — G. A. U Italiji je A. Friis. Wien 1973. The Organ and its Position in Musical Art. — O. — M. Bologna 1969. zatim J. Lierre 1887. Najopseţnija je zbirka iz XV st. Forer. R. ■— Isti. barrelorgan. The Organ of the Twentieth Centurv. — G. Hure. L'Esthetique de l'orgue. London 1948. — C. R. 1972. H. Attaingnant. autor ranih obradbi protestantskih korala. Clutton i G. Zagreb 1944. Eberstaller. Les Tendances nefastes et antireligieuses de l'orgue moderne. Kassel 1966. Modem Organ Tuning. C. od tehniĉki jednostavnih »za poĉetnike« do sloţenih.ORGULJE — ORGULJSKA MUZIKA l'orgue et de son architecture. Pearce. Potkraj XVI st. Introduction a la connaissance de l'orgue. I. London 1881. svrstava pod pojam -> klavirske muzike u širem znaĉenju. Milano 1956). s prijelazom u barok. Bonavia-Hunt. The Mo dern Organ. London 1904. 1958. Kassel 1953. de Cabezon koji komponira ricercare (tientos) i niz zanimljivih versetta. — J. 1971. The Restoration of Organs.oder Instrument-Tabulaturbuch«. Venecijanski maj stori A. The Art of Organ Building.. New York 1909 (II izd. 1555). MM. Quoika. Handbuch der Orgelliteratur. M. — C. Jahrhundert bis zur Gegenwart. Fellerer. L'Organo italiano. Sam pojam »mušica organica« znaĉio je isprva instrumentalnu muziku uopće. — P. bio namijenjen orguljama ne moţe se utvrditi. — A. — N. Leipzig 1912. ■— W. Leipzig 1927. pojavio se uz to izraz »klavirist« u današnjem znaĉenju). poĉinje se izgraĊivati kompozicijski slog koji odgovara speci fiĉnim zvukovnim i tehniĉko -izvodilaĉkim mogućnostima pojedinih tipova instrumenata. Tavernera. Bonavia-Hunt. Pariš 1948 (II izd. Pariš 1933. kada je taj instrument uveden u kršćansku liturgiju. — L.). — H. 1936). Warman. — 5. 1. Frotscher. Schlick. ibid. C. The Organ. Farmer. Elis. Tallisa. L'Orgue en France de l'antiquite au debut de la periode classique. organo di barberia) pojavljuje cijeli niz razliĉnih meha niĉkih instrumenata za automatsku reprodukciju. »Declaracion de instrumentos«. svodilo se po svemu sudeći naj prije na jednoglasno intoniranje ili na izvoĊenje gregorijanskih napjeva (korala) naizmjence s pjevaĉkim zborom. — J. tal. Ellerhorst. Wedgwood. ibid. Lahee. vrsta malih prijenosnih orgulja (portativ). klavikord i njihove srodnike (virginal. Heinrich. Uber die Orgelkunst der Gotik. — H. Deutsche Orgeldispositionen aus 5 Jahrhunderten.. Attaingnant objavio. spojenog s istom ruĉkom. Miller. U. Mattheuis. The Organ Described. A. F. Haselbock. tokata i fantazija. J. A. Freiburg 1959. — H. L. i na dasve E. 1512). pokretljiviji tipovi — pozitiv. 1966). Dreimiiller. Gastoue. Florijana u Varaţdinu. London 1920. Vom Blockwerk zur Registerorgel. Kada se zupci valjka. •— O. Quoika. Quoika. The Electric Organ. m. Smets. 1966). — N. Pariš 1 949 (II izd. — J. franc. London 1903. 1517 zbirku »Frottole intabulate da sonare organi«. Andrea i Giovanni Gabrieli i C. K. London 1927. Routh. 2. L. Die Orgelregister. — J. Stuttgart 1970. Levis. Klotz. L'Orgue. popraćenih vlastitim. repertoar se sastoji preteţno od liturgijske orguljske muzike {orguljska misa. H. notirana njemaĉkim tabulaturama (oko 1460—-70). — W. — E. Sv. I9r3). Burn. Dugan. Blithe- H . Pariš 1856. W. Wolfenbuttel 1939. L'Orgue.G. London 1909. tj. te instruktivna orguljska fundamenta slijepog njemaĉkog orguljaša C. Ch. E. — K. jer je sam naziv imao višestruko znaĉenje. New York 1905. Wangemann. •— S. — K. Radole. London 1966. London 1952 (III izd. Smets. Studien zur Friihgeschichte der Orgel bis zum 12. 1960). 1923. Orgeln in Osterreich. E. i Španjolci. New York. tokatne pasaţe) izgraĊuje Marcantonio Cavazzoni koji piše prve ricercare. Vente. Augsburg 1929. rasporeĊeni prema visini potrebnoga tona. Pariš 1923. Eisenmann. VCilliams. 1962. Handbuch des Orgelspiels. Edwards. — C. Boston 1903. — A.. zatim oko 30 prelu dija. London 1883 (faksimile obj. Najstariji su dokumenti kodeks Robertsbridge (oko 1320) koji sadrţi. Orguljice (puĉki naziv vergleć) sada se još mogu ĉuti samo na sajmovima i u djeĉjim zabavištima (pratnja vrtuljaka i tobogana). Th. Valentea. Lunelli. Mainz 1938. najĉešće pozitiv. The Organ in Church Design. Jahrhundert. Skinner. Dahnert. autor instruktivnih uputa u sviranje. — G. — N. — H. to su dvoglasni misni stavci (Kyrie. N. sa 250 kompozicija. stariji i mlaĊi. Vrijednije su priloge tim oblicima dali. The Contemporarv American Organ. Rossler. — R. Sangiorgio. Summer. — R. Couwenberg. Kassel 1933. Buxheimer Orgelbuch. Studii e documenti di storia organaria Veneta. Modern Pneumatic Organ Mechanism. London 1911 (novo izd. — G. pribliţe ventilima odgovarajućih svirala. The Organ of the Ancients: From Eastern Sources. C. »Toccate e partite d' intavolatura di cimbalo et organo« (Frescobaldi. organetto). Mulet. Orgelleier ili Drehor- gel. Mainz 1956. Bruxelles 1865. Handbuch der Orgelkunde. Firenze 1973. Antico obj. Orgelworterbuch. cvjeta osobito u Engleskoj. Die Orgel. The Evolution of the Pedal Organ. — H. pedalni ĉembalo i p edalni klavikord. — H. The Modern British Organ. Pariš 1934— 35. Einsiedeln 1929. Deutsche und franzosische Orgelbaukunst und Orgelkunst. Kassel 1938 (VI izd. Smith. Einsiedeln 1936 (novo izd. — A. A. W. — A. 1948). Dalla Libera. U Francuskoj je P. The Influence of the Organ in History. Merulo pridonose osobito oblikovanju tokate. (3 opseţne zbirke). a u drugoj polovini XVI st. Klotz. — Th. 1956). Raugel. Paix. Lon don 1918 (II izd. Catania 1955. Pariš 1965 . E. London 1931. dok se naziv »organist« odnosio na svakog muziĉara koji svira na instrumentima s tipkama (tek u XVIII st. 1530). L. pa se ne moţe provesti posve egzaktno razdvajanje kompozicija i vrsta prema pojedinim tipovima instrumenata. Matthems. 1960). G. Playing the Organ. ORGULJICE (tal. 1530—-31. ■— A. Orgel. — W. koje su se u srednjem vijeku upotrebljavale za sviranje u procesij ama i kao kućni instrument. Renault. London 1920. portativ i regal. »Tabulature pour le jeu d'orgues. — C. tal. Albany (Texas) 1957. Reinberger i K. F. -> organum u paralelnim kvartama. Gloria) s ravnomjernom koralnom melodijom (cantus planus) u donjoj dionici. Lunelli. Tonal Design in Modem Organ Building. Die moderne Orgel in wissenschaftlicher Beleuchtung. The Church Organ.— C. Leipzig 1906. —• C. — R. Degering. The Organ: its Evolution. The Organ: its Tonal Structure and Registration. Cellier i H. i Th. kao cjelina. zbornike orguijske muzike s liturgijskim djelima odnosno versettima (najraniji primjerak instrumentalnog Magnificata u 8 starocrkvenih naĉina) te s preludijima. Hortschansky. — A. W.

Fischer. J. Uz Frobergera na ĉelu. opseţnom zbirkom »Tabulatura nova« (1624). Marchand. Scheidemann. talijanskog i francuskog stila (»i paratus musico-organisticus«. V. B. usporedno sa širenjem orgi sa dva manuala. postao jako središte Beĉ. c zona. Bruhns. s djelima D. J. Erbach. Clerambault. Poĉetkom stoljeća vaţno je ţarište orguljske muzike Venecija. G. ricercari. ricen canzona. fuga) i plesni stil (chaconne. canzonu. Kindermann. Procvat se nastavlja i u XVIII st. a njegov utjecaj seţe dal u XVIII st. Buxtehudea. W. H. Tunder i M. U Veneciji djeluje G. Fontana. U drugoj pole XVII st. koji gaje osobito tiente versett. versett. U Francuskoj o. Muffat. Byrd. A. S. obje s liturgijskim kompozicijama. glasoviti virginalisti W. Liibeck. Bach koji se u 1 nosu na samu instrumentalnu tehniku nadovezuje preteţno sjevernonjemaĉku školu. do stapanja Ca zonove tradicije s obiljeţjima Sweelinckova stila. Pasquini. Gigault. M. fantazija. osol posredstvom J. M. Marka. time i zvanje orguljaša postaje znaĉajnije i uglednije. Buttstett i J. unio i orguljska djela svojih suvremenika (G. u XVIII st.10 ORGULJSKA MUZIKA Specifiĉno je obiljeţje njihova virtuoznog orguljskog stila listiĉka tehnika pedala. dok u oblikovanju i kompozicijs tehnici prihvaća i povezuje juţnonjemaĉke. Blotti. najveći je orguljski majstor Italije B. Bb'htn. a uporedo se proširuje i repertoar: izgraĊuju se fuga. Diruta. J. poz nadaleko kao kompozitor i uĉitelj mnogih talijanskih i njemaĉ orguljaša (G. engleske se obradbe razlikuju i stilski i sadrţajno od kontinentalnih ponajprije po tome što je glavni oblik orguljske obradbe Offertorij i kasnije antifona »Gloria tibi Trinitas«. Orguljaši srednje Njemaĉke (Franaĉka. Boyce. Scheidt uvodi. najznatnija liĉnost prijelaznog razdoblja iz renesanse u barok. Lugge. Reincken. koji svojim opseţnim i izvorno nadah] tim orguljskim opusom zasjenjuje ostale španjolske majstore. varijacijske oblike. tokatu. intavolaturama i preludijima.. ShepherĊa i dr. Purcell. pa njihovo svladavanje postaje osnovom muziĉkog obrazovanja svakog crkvenog kapelnika i kompozitora. te Heinrich Bach. J. m. ricercar. strogi stil (svi kontrapunktiĉki oblici. kada jaĉe dolazi do h ţaja sklonost prema plesnom i pjevnom stilu. Titeloi G. Trabaci. gdje je srediri XVII st. Ph. J. nosno ranoklasiĉni stil. dominantna je liĉnost J. Bakrorez iz XV st. K. Hasller. Greene. Krieger. U juţnonjemaĉkim zemljama (Austrija). Kompozicije talijanskih orguljaša proširile su se u to doba Evropom pa je njihov utjecaj zahvatio mnoge muziĉare osobito u istoĉnim i juţnim njemaĉkim zemljama (Ch. N. Ch. Corrette i Je Jacgues Beauvarlet-Charpentier. nastale su i dvije opseţne poljske zbirke. Na prijelazu u XVII st. nizozemski. koji izgraĊuju poglavito mo-nodijski. uz koga se istiĉu još G. a zatim J. koje reprezentiraju L. seosa (vrsta varijacija). najveći orguljski majstor svojega doba uopće. Giovanni te kasnije L. M. Krieger. Ebner. izriĉito pisanih za francuski tip orgulja. Thiiringija) tako su stvorili vlastitu školu ĉija se tradicija proteţe sve do u XIX a zastupaju je ponajprije J. H. M. s podrobi uputama za registriranje. Svojim sv buhvatnim djelom. . N. J. G. capriccio. 1690). talijanske i francu stilske elemente. F. versett) pišu već i višestavaĉne sonate. Reutter te Georg Muffat i povezuje elemente njemaĉkog. Della Ciaja i Zipoli. A. J. partidosa. Stoga juţnonjemaĉki majstori dulje njeg ricercar. doveo je do nenadmašnog vrhunca J. Cabanii autor mnogobrojnih tokata. te padnici obitelji Bach. koju je posve uĉvr njegov uĉenik Froberger. talijanski) i bitno pridonosi stvaranju barokne orguljske muzike (tokata. Vrhunac je dosegla sjevernonjemaĉka škola u drugoj polovini XVII st. H. Schild. Stanley. Walther. F. Fux). J. Na Fi cobaldija se u Italiji nadovezuju M. doţivljuje u doba baroka velik proc koji zapoĉinje u XVII st. pa u idućoj generaciji G. R. odlikuje bogatstvom oblika i snagom iz ţaja zahvaljujući baš toj svojoj povezanosti sa svjetovnim vrsta Muziciranje na pozitivu. instrumenti s tipkama dobivaju sve vaţniju ulogu u svakodnevnoj muziĉkoj praksi. A. V. de Gr{ i dr. dok su trio-sonate i pas caglie namijenjene bilo orguljama bilo ĉembalu (pedalno: Ali Bachova se o. sjevernonjemaĉke škole. Njeguju ga J. su orguljski pisane koralne obradbe i veliki preludiji (ili fanta: ili tokate) i fuge s obligatnim pedalom. B. J. A. Guami. Kuhnau. passacaglia). A. Medu njegovim raznovrsnim djelima izra. N. ranije tek nage ještena. F. nov naĉin notiranja orguljske muzike. Frobergera koji presaĊuje umijeće svoga J telja Frescobaldija. J. a u XVIII st. Najznat su kompozitori Portugalac M. u.) . tzv. U Engleskoj se u XVII st. zatim fughettu i fugu ( chelbel) i najzad sonatu (Kuhnau). Weckmann. MeĊutim. N. dok su misni stavci i versetti na Magnificat i psalme vrlo rijetki. J. Fasolo. se školi istiĉu W. preludijima i ostinatnim varijacijama (ground). najznaĉajniji Sweelinckov uĉenik 5. Casini. J. Prae-torius. partita i barokna sonata. ne samo u kompozicijskoj tehnici nef u notaciji. Pachelbel. Opseţne zbornike objavili su J. Farnaby obogaćuju repertoar. posebice fantazijama. razlikuju se. Aguileira de Heredia.. Frescobaldi ot \ novu fazu u razvoju orguljske muzike. j. Gibbons i G. Dandrieu. Battiferri i F. Woltz). Na njega se nadovezuju njegovi uĉenici — predstavnici sjevernonjemaĉkog orguljskog stila — J. Rossi. tokate). P. Banchieri. uz vlastite primjere. F. Pored raznovrsnih tipova koralnih obra ti majstori stvaraju opseţne višedjelne preludije i tokate po obi već blize fugi. autor prve prave škole za orgulje i ĉembalo »II Transilvano« (1593 —1610). kolorirani orguljski koral i koralnu fantaziju. koralne varijacije) te postaje zaĉetnikom tzv. Buli. razvija specifiĉna engleska vrsta voluntary { double organ). u kojemu su posve usklaĊeni harmonij kontrapunktski. a djelon i kasnije. u koju je. Johann Christoph i Johann Michael. fantastiĉni stil (djela improvizacijskog karakt npr. Sveopću tendenciju kasnobarokne orguljske muzike za usa savanjem nasljeĊenih oblika i za sintetiziranjem razliĉitih lova. O. Ch. tj. zatim G.P. tientosa. virtuozni i izraţajni elementi. Na iberskom poluotoku dolazi u XVII st. Nivers. Ouagliati i dr. prepleću se razliĉite sti i struje. ' vatore i G. Bell'Haver. M. glasoviti ntirnbe orguljaš i uĉitelj. i za J. Couperin. o. Coelho te Španjolci F.gdje djelujeJ. E. no najjaĉe dolaze do izraţaja talijanski utjecaji. Poglietti. U tom razdoblju. Roseingrave i dr. kompozitori koji pored nasljeĊenih oblika (tokata. kao i chaconne i passacaglie. B. L. mana. J. P. Fre baldi. Strozzi te Sicilijanac B. prozvana -> In nomine. N. Wecker. L. Od XVII st. prelazi u galantni. du Mage. m. tabulatura Jana iz Lublina (datirana 1537—48) i Krakovska tabulatura (1548). bogatim repertoarom liturgijskih kc pozicija. Gibbons. J.J. passacaglia. F. Juţnotalijan (napuljsku) školu reprezentiraju G. G. Cor de Arauxo i 5. Oni preteţno 1 guju koralne obradbe protestantskih pjesama. C. koralnu pi igru i fantaziju. on sintetizira razliĉite stilove (engleski. kamo hodoĉaste mladi muziĉari da bi uĉili kod glasovitih orgu ljaša crkve sv. Sredinom XVI st. pa sve do XVIII st. najznatniji medu njima. Szveelinck. S Frescobaldijem zapoĉinje u muzici za instrume s tipkama razdioba na muziĉke stilove. Luzzaschi. Kerll. Otada. Murschhauser. Lebegue. Storace. Od njegovih lijanskih uĉenika istiĉu se G. Drugo jevaţno središte Amsterdam. m. U Italiji je prijelaz iz renesanse u barok oznaĉio G.

Felton. R. Orijentalna melodija razvija se najĉešće ponavljanjem . a u Italiji ona ţivi posve u sjeni klavirskog stvaralaštva (orguljske sonate G. Langner. Pojedini beĉki kompozitori ostvarili su sretnu sintezu tog »uĉenog« na ĉina i galantnog stila. O. E. Langlais. Kebenhavn 1943 (II izd. koji pod utjecajem simfonijske i klavirske muzike pišu programna i deskrip tivna orguljska djela. J. zapoĉela je i u Italiji obn ova. došlo do ponovnog procvata orguljsie muzike ĉemu je prethodio i znatno pridonio pokret za obnovom crkvene muzike (utemeljenje škole »Niedermeyer«. koji unosi u orguljsku muziku tipiĉno francuski simfonijski stil s bogatim zvukovnim nijansiranjem i razvija pravi romantiĉarski. F. S. braća Ch. Die Wandlungen des Klangideals der Orgel im Lichte der Musikgeschichte. N. Ha'ndel obogatio je orguljsku muziku svojega doba virtuoznim. Augsburg 1929. te ţiv1' dobrim dijelom od bogatog baroknog nasljeĊa. dijelom i H. Krebs. Durufle. Buxtehudea). Wesley). Lowinsky. J. G. Mozart. Berlioz. E. Feroci. Vignanelli. — P. kao i Bachovi uĉenici J. Franck. prodire u instrumentalnu praksu moderni klavir koji je ubrzo posve istisnuo ĉembalo i klavikord. Zur italienischen Orgelmusik des 17/18. Fellerer. Handbuch der Orgelliteratur. Kassel 1960. koju u toj fazi reprezentiraju još J. Honegger. M.. pobornik kontrapunktski zasnovanog smjera koji nastavljaju tzv. — V. Potkraj XIX st. Liszt stavlja teţište na virtuoznost i otkriva nove. Marpurg. Obnovi francusko-belgijske orguljske muzike pridonio je i N. Dugan. i J. Orgel und Orgelmusik. K. Istodobno je Gottlieb Muffat ostvario sintezu njemaĉkih. nastavljaĉi tradicije simfonijskog stila XIX st. 1939. Die deutsche Orgelmusik nach Reger. Wien 1924. Seixas i A. Ph. S. Ĉesi A. Ravanello te L. — K.. Jolivet. pa Švicarac W. Telemann i J. F. Die Oberlieferung der deutschen Orgel. Apel. Chadzoick. prvi veliki i izrazito orguljski kompozitor romantizma. Kassel 1967. — H. koji su podigli ĉešku orguljsku muziku na evropsku razinu i dali poticaja njezinom daljem cvatu u XIX st. Uber die Orgelkunst der Gotik der Renaissance und des Barock. Th. Hurnik te mnogi ameriĉki kompozitori ■— G. Jones i Ch. ibid. A. Desderi. passacaglia. U ovom razdoblju zapoĉinje stvaralaĉka djelatnost ĉitave skupine ĉeških orguljskih majstora. Pastertoitz. Većina istoĉnjaĉkih muziĉkih kultura ne poznaje pojam tonaliteta. Klotz. u juţnonjemaĉkim zemljama. F. Jahrhunderts. — F. Cavaille-Coll). Kirnberger). N. A. C. posve izvornim konstruktivistiĉkim sistemom. Geschichte des Orgelspiels und der Orgelkomposition. talijanskih i francuskih stilskih elemenata i doveo do posljednjeg vrhunca juţnonjemaĉku orguljsku muziku baroka. J. Berlin 1935—36 (II izd. J. C. dobiva središnje mje sto. Brixi. Na njega se nadovezuje ĉitav niz francuskih orguljskih kompozitora. Bach-Jahrbuch. Avison. — L. Bach. Jongen. Pepping. Schneider. Fux. Orgel und Klavier in der Musik des 16.). ■— O. Ropartz i dr. F. m. — O. Ch. Die deutsche Orgelsonate. neoklasicisti (C. Orguljsku muziku prve trećine XIX st. koloristiĉke mogućnosti romantiĉkih orgulja. Die sachsische Orgelmusik in der 2. koji povezuje francuskoj tradiciji svojstveni. Augsburg 1926. te je time znatno obogatio orguljski izraz i tehniku. B. Haba.. Berlin 1936. A. D. Mendelssohn (sonate. tehniĉki vrlo sloţenim orgulj skim koncertima koje po njegovu uzoru njeguju mnogi engleski kompozitori idućih generacija (Ch. — H. H. Santucci. Schierning. (posebice Frescobaldija. Veliki Bachov suvremenik G. Suprotnim su smjerom krenuli mnogi francuski kompozitori. Dufourcq. 1935. Schroeder.-M. usporedo s prijelazom iz baroka u klasiku. Albrechtsberger. Keller. G. S. Dvorak). Greifsvvald 1931. — G. Sredinom XVIII st. Ireland. W. izravnih njegovih uĉenika ili stilskih sljedbenika (Ch. Gigout. — W. To je dovelo do posvemašnjeg razdvajanja orguljske i klavirske muzike. F. Jahrhunderts.. — H. B. C. Halfte des 17. A.und Klaviermusik bis 1700. Ahrens. A. Sve širi interes za orgulje kao koncertni instrument.ORGULJSKA MUZIKA — ORIJENTALNE LJESTVICE muzike za instrumente s tipkama. — S. Fuxa i Mozartove klasike. dok su mu djela iz kasne faze proţeta maestoznošću i punoćom polifonih glasova. Klobuĉar. koju je predvodio M. I. Soler. Jahrhunderts (disertacija). Burney već pripravljaju muziku XIX st. 1963. J. Odak. m. Zach. Andriessen. Bornefeld. de Leeuzv. Perosi pokazivali su jaĉu sklonost kromatici. Halfte des 17. A. Gerstenberg. — F. ihre Geschichte. Englezi R. Bach. preludiji i fuge u romantiĉarski oţivljenoj tradiciji Bacha) ĉime je dao jake pobude suvremenicima i idućim gener acijama. J. Becker. Stahuljak i A. Knecht. L'Organo. a F. Orgelmusik. Clementijai dr. Messiaen predvodnik je avangarde. Jeans. Jeppesen. Smetana. pristaša franckova smjera. Dupuis. posebice F. Hamburg 1956. Arne. koji teţi za oţivljavanjem predbachovskih oblika i tehnika (H. Distler. Roma 1946. Pariš 1941 (II izd. Schnebel. Handbuch der Orgelliteratur. Schumann i J. Jahrhunderts. Eberlin i J. J. Vaughan-Williams. Ĉernohorsky. R. J. preludij i fuga. Zur Geschichte der deutschen Orgelmusik in der Friihklassik. Ramovš. Moser. Kassel 1934. Apel i Th. Schonberg. N. W. MeĊutim. te romantiĉki karakterni komad) Reger je uspio da poveţe tradicionalnu bacho vsku polifoniju s kasnoromantiĉkim harmonijama 11 i lisztovskim virtuozitetom. ■— K. izazvan općim antiromantiĉkim strujanjima. stvarajući djela mistiĉkoprogramatskog tipa. 1949). Britten. Tutzing 1964. PJB. — G. Poulenc. U Francuskoj je u drugoj polovici XIX st. J. Ch. Dupre). G. — K. kao i uspješna djelatnost francuskih orguljara (A. Brevi cenni sull' esecuzione e sull' interpretazione delle opere per organo di G. Flor Peeters. obogaćuje virtuozno pisanim djelima (uz ostalo.) ili je namijenjena crkvi (F. W.und Klaviermusik aus der ersten Halfte des 17. W. und friihen 19. 1927. Sa. Ch. S.J. Talijani B. — B. Th. F. F. I. E. 2 sv. Haydn. poprima obiljeţja koncertne muzike. Die Orgelkompositionen des Schiilerkreises um J. koji je bio odliĉan improvizator. G. Fellerer. Geschichte des protestantischen Orgelchorals (disertacija). Ch. Kolander. V. Bericht von neuer Orgelmusik. Thomson i dr. V. uglavnom stagnira. Luĉić. skupni naziv za razliĉite ljestviĉne sustave koji se upotrebljavaju u muzici istoĉnjaĉkih naroda. Bach. David. — W. W. Tournemire i M. sonata. Z6beley. Die Musik des Buxheimers Orgelbuches. Frobergera.). Rokseth. Ritter. Kassel 1932. Zanolini). Kassel i Basel 1961. Kassel 1933. Griepenkerlovo »kritiĉko-korektno cjelokupno izdanje« Bachovih djela (od 1844 dalje). Od hrvatskih kompozitora vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici V. Bruckner je ostavio samo nekoliko mladenaĉkih djela iako je bio znamenit kao briljantan orguljaš i maštovit improvizator. Znat nije je priloge dao orguljskoj muzici J. Muffata. kao i pojava brojnih instruktivnih djela i udţbenika o kontrapunktu (J. Ać. Od velikih romantiĉara prvi se temeljitije bavio orguljskom kompozicijom F. Kuchaf i dr. To su B. Somma. zvukovnokoloristiĉki raskošan orguljski slog s vlastitim. E. — E. Osobito se njeguju kompozicije u tzv. A. Festschrift W. E. La Musique d'orgue au XVe siecle et au debut du XVIe. Jahrhunderts. kada zapoĉinje obnova. Foote. A. Daquina. Burkhard. 1959. — K. H. Seeger. Od beĉkih klasiĉara vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici M. Pachelbela. J. Kittler. varijacija. G. Balbastrea. Geschichte und Entwicklung der Voluntarv for Double Organ in der englischen Orgelmusik des 17. Foerster st. karakterizira dijelom formalistiĉki tradicionalizam koji prevladava u sjevernoj i srednjoj Njemaĉkoj. Milhaud. Jahrhunderts. potaknula su ĉitav niz znaĉajnijih kompozitora da napisu bar po jedno djelo za orgulje (H. Vierne. 2 sv. Wather. Blume. Nizozemci H. i 5. G. i M. Wagenseil i G. Die italienische Orgelmusik am Anfang des Cinquecento. — W. Leipzig 1910. m. Bericht iiber die Freiburger Tagung fur deutsche Orgelkunst. posebice G. Kittel koji presaĊuje tradiciju »Bachove škole« u XIX st. meditativno-religiozni izraz. G. Ober deutsche Orgelkunst 1450—1500. M. — F. U Intavolatura d' organo tedesca della Biblioteca Nazionale di Torino. J. Frotscher. W. G. Brahms takoĊer polaze od Bacha. X. Sietz. Pierne. Riedel. specifiĉno francuski oblik noel) C. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fiir Tasteninstrumente in der 2. Vidaković. tokata. m. stilski srodan Mendelssohnu. Gade. d' Indy. M. MGG. — R. English Organ Music of the Renaissance. — W. C. Catalogo ragionato. Kaminski). Teţište je na muzici za crkvene potrebe koja se objavljuje u nepreglednom broju zbirki. Studien zur Orgelmusik des ausgehenden 18. Sessions. Bericht iiber die dritte Tagung fur deutsche Orgelkunst in Freiberg i. Monn. M. Izdanja sta rijih orguljskih djela (K. J. 1843). koji su nastojali proširiti zvukovno -izraţajni raspon orguljske muzike (L. Ph. Hindemith. Fux. Belgijanci P. 1969. A. Jahrhunderts. Gounod. osobito u Engleskoj gdje se njegova orguljska djela i danas izvode. Casella. R. Pariš 1930. F. La Musique d'orgue francaise de J. što je odraz sveopće sklonosti romantiĉara za naglašavanjem virtuoziteta. Od Bachovih stilski bliţih suvremenika izdvajaju se još G. Mischiati. Hook. Martinija. predstavnici iduće generacije O. Jacques-Marie Beauvarlet-Charpentiera i drugih. — H. te J. Die Orgelbegleitung in der Musik des 17. 1938. G. J. Novim zvuĉnim predodţbama svojega doba pošli su ususret Abbe Vogler i J. Obuhvativši sve naslijeĊene i novije forme (koralna fantazija i predigra. F. ĉija orguljska djela ĉine most izmeĊu kasnobarokne beĉke škole J. — H. Widor. Ali dok klavir postaje glavnim solistiĉkim instrumentom klasike i romantizma. A.. W.. A. Guilmant. Kelletat. J. ĉesto popraćenih i praktiĉkim izvodilaĉkim uputama. 1960). Slavenski. G. Weigl. Dubois i dr. a od Slovenaca A. J. po taknuo je mnoge istaknute kompozitore novijeg doba. — N. Istodobno. Leipzig 1931. Titelouze a J. Francuzi A. Sauer. ibid. posvuda zapravo opada interes za orgulje sve do tridesetih godina. Homilius te J. LIT. strogom (kontrapunktskom) stilu što potvrĊuju mnogobrojna izdanja i prijepisi djela poznatih majstora tokom ĉitavog XVIII st.. o. MQ. J. — F. Alain. Jahrhunderts. o.G. Rheinberger. Bossi. Korner). novi otisak 1966). Osterc i P.Hayes. 1962. Oko 1920 nastaje u orguljskoj muzici novi objektivistiĉki smjer. Ali tek se s Regerom ponovno javlja u njemaĉkoj muzici umjetnik u ĉijem stvaralaštvu o. Fellerer. Kongress-Bericht. U Francuskoj se u drugoj polovini XVIII st. H. Na ĉelu je tog novog uzmaha C. de Maleingreau. svojstvenom samo orguljama. U Španjolskoj galantni stil zastupaju C. Tako su pojedinaĉnim ili većim brojem djela obogatili suvremenu orgulj sku muziku P. Lemmens. dok u Engleskoj Th. o. A. te u Francuskoj i Engleskoj. Voss. F. Badings. Geschichte der Orgel. Weyer. T. zatim djela M. J. Riedel. I ORIJENTALNE LJESTVICE.: O. Gurlitt. Saint-Saens. Kinkeldey. Hanuš. W. NJColfenbuttel i Ziirich 1964. Premrl. iskorišćujući koloristiĉke efekte instrumenta. B. stilski srodnih beĉkim klasiĉarima.

J. Die Musik der aussereuropaischen Naturund Kulturvolker. Pored toga u orkestru ponekad nalaze i harfa (jedna. obzirom na bogati instrume tarij tog vremena. a znaĉi zavr šetak sastavljene neume na visini njezine zadnje note ili za jedan dijatoniĉki stupanj više. Od te podele funkc u to se doba retko odstupa. veća ili manja gru pa sviraĉa koji zajedniĉki izvode muziĉko delo napisano ili obraĊeno za sastav te grupe. sliĉna zarezu. a treća. Manfovi. sastavlien od duvaĉkih instrumenata (flaute. viole. Kod Perzijanaca. pa narodni 0 raznim sastavima i dr. artikulacijom. Kun. trube. klavir i orgulje. iskljuĉujući svaku improvizaciju ili individualniju interpretaciju. — Isti. samostalne instrumental grupe u Pesaru. reĉ o. drveni i limeni duvai instrumenti. one bi se pre mogle nazvati 1 mernim nego orkestarskim telima. Na razvoj orkestra mnogo utiĉe razvoj tehnike sviranja na p jedinim instrumentima.. što bi trebalo znaĉiti. Kompozitori mogu sloţiti sastav orkes i neovisno od navedenih tipova. M. Monteverdi i d deli se o.. vojni. stari vek ne ] znaj'e instrumentalne sastave sliĉne orkestarskom telu. Bitna karakteristika orkestra je horistiĉka postava deonica. a i po principu grupisanja. 1916. meĊu tim tzv. Oni su grupisani u deonice prve violine. podra meva se manji instrumentalni sastav (od ital. u tri grupe. 2 bas. LIT. u muziĉkoj teoriji Orijenta ljestvice su zapravo apstraktne. basa. tj. Barok stvara i prve znaĉajnije oblike posvećene samostalno orkestarskom sviranju. kraćih ljestviĉnih isjeĉaka.: G.) Mada sam naziv o. druge violine. Degas. orkestarska svi i solistiĉki koncert uz pratnju orkestra. zvonĉići i dr. kada je ustaljen današnji sastav orkestra. Folkloristische Tonalitatsstudien. U orijentalne ljestvice moţe se ubrojiti i -> ciganska ljestvica. violonĉela i kontrabasa. U današnjem smislu. U muziĉ literaturi srednjega veka ne nalazi se nigde izraz o. Operski o. Po broju instrumen lista.: H. doba stvaranja opere (G. klarineti. limenih duvaĉkih instrumenata (trube. moţe biti: gudaĉki. op^OTpa orkestra. koji se sastoji samo od gudaĉkih instru menata. (->• Kome orkestar. Peri. bubi ĉinele. Rousseaua (1754). chitarrone. uzvisina). Tek poĉetkom XVII v. u sredini izmeĊu melodije i basovske Unije. Prva svira melodiju. 1935. 1 visoka truba. horne. bubanj. kojih je po broju najviše. No i pored toga u orkest XVIII v. orgulje i 1 regal) postiţe majstorske kontraste u senĉenju (nj u sceni koja se odigrava u paklu u orkestru dominiraju dube tromboni). Potsdam 1934. note gracieuse) kao i vox tremula. U viru kamernog orkestra postoje razni sastavi. lj. poneki stoje granici izmeĊu orkestra i kamernog ansambla. postoje i neke druge varijante orke. Caccini. Sunol. ĉinele i dr. Prvi put je ponovo upotrebio Thoinot Arbeau u naslovu traktata o ig ma Orchesographie (1589). ulje na platnu manjeg ili većeg broja odreĊenih melodijskih obrazaca. umjetne tvorevine. kao naziv za grupu instrumentalista. U sta vekim velikim instrumentalnim ansamblima instrumenti n bili grupisani horistiĉki. J. vlada izvesna ukalupljenost uvetovana praksom gener. 2 violine piccolo. javlja se najpre u Fri cuskoj (oko 1680). u razliĉitim većim il i manjim sastavi sa obaveznim instrumentima za isticanje ritma. poĉii se instrumenti u grupnom sviranju upotrebljavati samostah Sve do XIX v. 1929. horne. fagoti i njima srodni instrumenti).). sastav kao i simfonijski o. dok je kod Kineza i većine azijskih naroda osnovni ljestviĉni raspon kvinta (penta tonika). o. u grĉkom teatru me sto izmeĊu scene i gledališta na kojem su se nalazili hor i instru mentalisti i na kojem su igrali igraĉi). on se od simfoi skoga razlikuje jedino po nameni. tj. poznaje muziĉka teorija Indije i Perzije. fagoti. Ċuvaĉki. Bresciji i nekim drugim evropsk gradovima. Razvoj simfonijskog orkestra vodi — u najširim crtama. orijentalni tetrakord (c—h—as—g. kada je trebalo da zvukovni uĉinak bude što ja Tako su oko 1475 postojale znaĉajne. Već u tom ranom orkestru nalazi se veliki broj gudţ kih instrumenata. svaku deonicu (uz izuzetak nekih limenih duvaĉkih instrumenta. 2 ĉembala. zatim. ORKESTAR fod grĉ. Pod nazivom kamerni 0. E. kao doba procvata gudaĉkih instrumenata i ogromn razvoja solistiĉkog sviranja na njima. klarineti. naroĉito na gudaĉkim. kao zabavni o. tj. sastavljen od gudaĉkih instrumen. O. Veće instrumentalne grupe istupale su većinom prilike sveĉanosti. dok sam o. lin basa. od prvih instrumentalnih grupa nastalih zbog potreba zaj( niĉkog instrumentalnog muziciranja. C 1700 upotrebljavaju naziv o. Kompozitori tog vremena zasnivaju ćelu kompoziciju . a da se istakne ritam dodaju mu se udaraljke (doboš. da se pri izvedbi glas ima osloniti na notu ispred oriscusa. su netemperirane i zbog toga ni)e moguće notirati toĉan intervalski razmak izmeĊu pojedinih njihovih stupnjeva. koji je preteţno duvaĉki. izvt u akordima harmonsku okosnicu muzike. oboe. Riemann. odnosno u uzlaznom obliku g—as—h—c) koji se susreće i u našim narod nim napjevima. 3 sordinirane trube. raz 1 1 simfonijskog orkestra. U prvo vreme razvoja insti mentalne muzike njihov je sastav bio najĉešće sluĉajan — prei instrumentalnom fondu koji je postojao. ujedno i vaţno razdob za formiranje orkestra. zatim tamburašk sastavljen od tambura raznih veliĉina i oblika. tromboni i neki iz njihove grupe) i udaraljki (timpani.12 ORIJENTALNE LJESTVICE — ORKESTAR simfonijski ili veliki. . To su concerto grosso. clarino. ORISCUS (lat. tj. se zove i draţesnom notom (franc. Usprkos nekim pretpostavkama i ma dokaza da su ĉlanovi Camerate iz Firence i prvi operski ko pozitori za grupu instrumentalista upotrebljavali naziv o. 1 flau 2 korneta. i plesni 0. meĊutim. 2 m. podreĊenu funkciju. — R. Pored ovih najvaţnijih. iako je. da se pojaĉaju horski glasovi'. Najstarija definicija u tom smislu nalazi u delu Dictionnaire de musique J.laute. pri ĉemu je uvek imala udeli tehniĉka kvaliteta pojedinih instrumenata i stepen razvoja tehn: sviranja na njima. nemaĉki pisci kao oznaku za me u teatru na kojem su smešteni sviraĉi. dinamikom i si. od drvenih duvaĉkih instrumer (flaute. U XV i XVI v.. Monteverdi u orkestarskom sastavu opere Orfeo (15 vi< u raznim registarskim veliĉinamg. sviralo se na instrumenti] većinom uz hor. Druga grupa izvodi harmonsku podlogu. Introduction a la paleographie musicale gregorienne. neuma iz srednjovjekovnog notnog pisma. oboe. Najstariji je kineski ljestviĉni sustav koji su s neznatnim izmjenama preuzeli i Japanci. potiĉe iz antiknog doba. Zbog toga barok. uf trebljavani su razliĉiti sastavi. bilo mogućnosti za zvuĉno senĉenje. C. Sve o. mada je operski o. Lachmann. NajrazraĊeniji sistem melodijskih obrazaca. dve ili više). kao i tzv. camera soba). mali doboš. gong. harfe i udaraljki) izvode dva ili više instrumentalista sa potpuno jednakom tehnikom.). me dijskim instrumentima nalaze se gudaĉki. Tom se principu donekle pribliţ jedino neki izraelski i arapski instrumentalni sastavi. i njegov razvoj predstavlja raz' orkestarskog sviranja uopšte te je to u izvesnom smislu. Egipćana i Indijaca jezgra ljestviĉnog niza izgraĊena je u okviru kvarte (tetrakord). tromboni i još neke vrste limenih duvaĉkih instrumenata). ORKESTAR. Ta C. harfa. ali i zato da zamene odreĊene horske deonice. tj. imao —■ u odne na simfonijski —■ potpuno suprotnu. Musik des Orients. trombona. triangel. treba otpjevati uz laganu vibraciju glasa.. LIT. ima operski o. oblik grĉ. Prema instrumentima od kojih je sastavljen. opo^ obzorje.

2 oboe. SBIMG. 2 trube. 2 fagota. van Beethoven još smelije tretira pojedine instrumente. Mozart povećavaju broj duvaĉkih instrumenata i razbijaju grupu continua uklanjajući ĉembalo iz orkestra. Das Neu-Eroffnete Orchestre. tako npr. Stuttgartu (1757). odnosno clavecin ili orgu lje. kao i sve bogatstvo harfe. Bambergu (1781). i655)> Sondershausenu (1637). Das Orchester der italienischen Oper im 17. Pojedini diri genti traţe da im s desne strane spreda budu druge violine umesto violonĉela. Wien 1909. Uz to je ovde obavezan i continuo (generalbas) što ga sviraju ĉembalo ili orgulje zajedno sa basima i violonĉelistima. U toj prvoj partituri nije bilo jasno oznaĉeno koji instrumenti sviraju melodiju (ĉesto se u njoj nalazi uputa »za dve violine ili oboe«). uzimajući u obzir njihove individualne karakteristike. 1746. Kontrabasi su katkad smešteni s leve. Leipzig). zvuk novog kvaliteta. U baroknom sastavu orkestra velik je broj gudaĉkih instru menata. u karakteristiĉnom. —■ R. Mainzu (1782). 3 trube i timpane. Vrlo ukusno upotrebljava engleski rog. Za doĉaravanje razliĉitih romantiĉnih raspoloţenja na temelju korišćenja zvukovnih mogućnosti pojedinih orkestarskih instrumenata izvrsni se primeri nalaze u partiturama C. violonĉelo.. Preteĉa beĉkih klasiĉara u tom pravcu je Ch. Wagnerove tube da bi ublaţio razliku izmeĊu horni i trombona. a u Devetoj simfoniji i ĉetvrtu (taj broj postaje stalan kod svih kasnijih kompozitora). obiĉno je svirao ĉembalo ili prvu violinu te je ujedno i upravljao izvoĊenjem vršeći ulogu dirigenta. MeĊu najpozna tije idu orkestri u Weimaru (osnovan 1700). 2 horne. G. God. veliki poznavalac efektne upotrebe pojedinih instrumenata i instrumentalnih grupa. uslovljava i stvaranje bogatog koncertnog ţivota u kojem orkestri imaju vaţnu kulturnu i vaspitnu ulogu. F. Berlinu (1712. J. Rimski -Korsakov. Les Petits violons. u operi Der Fliegende Hollander koristi 3 piccolo flaute za postizavanje naroĉitih efekata. koristi specifiĉni ton viole. pa i kamerna opera. a do slednije primenjuju i postepene prelaze iz fortea u piano i obratno (diminuedno i crescendo). 1765). Gothi (1648). Berlioz. koji kasnije smenjuje bas-tuba. Haydn i W. Veliki majstor kolo ristiĉkog orkestra tog vremena je i N. Kod Wagnera je o. R. Moderni o. pa ĉesto postizava i ĉisto naturalistiĉke efekte. U Devetoj simfoniji pored dve flaute upotrebljava i piccolo. Haas. Ceo taj bogati instrumentarij i vanredno poznavanje tehnike sviranja i upotrebe pojedinih instrumenata kod Beethovena su samo sredstva kojima on postiţe zvukovno monolitnu orkestarsku celinu. M. Wagnerove tube upotrebljava i A. napisane za 2 flaute. ali već nagoveštava i prirodno diferenciranje razno rodnih instrumenata koje će usavršiti rana klasika. 3 oboe. naroĉito u XIX v. viole. bogat bojama i izraţajnim sredstvima. ĉesto pojaĉana duvaĉima u unisonu. kao i partiture. Kothenu (oko 1720). kontrafagot. pri većim i manjim evrop skim dvorovima. osnovana 1685) imali svoje kapele dvorovi u Londonu (oko 1550). Pored razvoja tehnike samih instrumenata. Rameau još više diferencira pojedine instrumente koristeći njihove specifiĉne karakteristike. Sastav orkestra za operu Lohengrin neobiĉno je bogat i karakteristiĉan: 3 trube 1 bastruba 3 trombona 1 kontrabas-trombon 8 horna 2 tenor-tube 2 bas-tube 1 kontrabas-tuba Ukupno 106 sviraĉa. pa se ona interpretirala na raznim instrumentima. 119 nalaze se gudaĉi. Drvene duvaĉke instrumente upotrebljava još slobodnije nego Havdn i Mozart. dostigao svoj najmonumentalniji oblik.). Parizu (Les Vingt-quatre violom. kao veliki instrument. 4 trube i 2 timpana. 2 klarineta. pri razliĉitim evropskim dvorovima samo stalna orkestarska tela. Osim toga i funkcije instrumenata u savremenom orkestru postaju drugaĉije ( -> instrumentacija). znalaĉki primenjuje flageolete i pizzicato. Das moderne Orchester in seiner Entwicklung. Jahrhunderts. struktura kao 1 namene simfonijskog orkestra postaje po njihovu delovanju sve odreĊenija. U njegovoj Kantati br. 1910. Wagner je dovršio izgradnju moder nog orkestra. — H. predstavlja vrlo bogatu i šaroliku paletu instrumentalnih boja. a i meĊu gudaĉke instrumente uvodi novine: violine deli u grupe sa upotrebom sola. gotovo kamernim tretiranjem p ojedinih instrumenata (otuda i izrazi iz savremene muzike kao kamerna simfonija. Strauss. Schlesinger. Jahrhundert. Bacha (1776). još i ĉetiri posebna duvaĉka orkestra i o sam pari timpana. 2 oboe d'amore. kao i tehnike sviranja na njima. S. u Tanhduseru kombinuje bas-klarinet sa tri flaute koje sviraju u sinkopama. uz dva fagota i kontrafagot. delovao. upotreba grupe continua — violonĉelo. J. a naroĉito u XVIII v. Neke od tih kapela razvile su se u velika orkestarska tela koja deluju još i danas (London. kontrabas i ĉembalo). Mahler iskoristili su u svojim delima sve zvukovne mogućnosti orkestra Wagnerova tipa. Parizu (-»■ Concerts spirituels). saksofon i dr. R. . Do promena dolazi osobito meĊu gudaĉima. kao i instrumentalnih grupa. Kod majstora baroka orkestarska partitura postaje sa vremenom sve odreĊenija. dešifrovane akorde izyode akordski instrumenti (ĉembalo. Beĉu (1662) i dr. Kompozitor toga vremena u isto je vreme i izvoĊaĉ. Goldschmidt. 1776 i Salomon.. Forma. već u prvim delima nagoveštava sklonost ka novatorstvu. Razvoj graĊansk og staleţa u drugoj polovini XVII v. Stamitz. Kompozitori romantiĉari još svesnije i ĉešće koriste speci fiĉne zvuĉne karakteristike instrumenata. svi se instru menti nisu nalazili u svim orkestrima. Dresdenu (oko 1650). koja zahteva kamerni instrumentalni sastav umesto velikog orkestra). doprinelo je tome i pronalaţenje novih instru menata. oko 1610. 2 timpana i gudaĉi. 1795). pod nazivom kapele. Gezvandhaus. Nakon pojave i razvoja radija — posle Prvoga svetskog rata — pridruţuje se već i inaĉe bogatom broju simfonijskih orkestara i velik broj radio-orkestara ĉija je uloga u muziĉkom ţivotu takoĊe veoma vaţna. Handel. Magnificat J. Njegov o. Ph. ĉelesta. a uz tri trombona i ĉetvrti instrument. Nad njima kompozitor piše jednu ili više melodijskih linija za instrumente visokog registra (melodijske instrumente). Pored simfonijskih orkestara i filharmonija u koncertnom ţivotu uĉestvuje i veliki broj operskih orkestara. Tako su uz već pome nute i neke druge italijanske dvorove (kapela crkve sv. Tako Berlioz u Rekvijemu uvodi. trombon i harfu. Strauss i G.. Tako u operama upotrebljava male flaute. violonĉeli i basi). mnogo doprinose pripadnici mannheimske škole. Razvoju orkestra. LIT. Wagner i R. Sve te mogućnosti instrumenata u orkestru obradio je H. U njihovo vreme pronaĊen je i usavršen klarinet koji tada ulazi i u orkestar. 1 ili 2 fagota. E. U njima autor kombinuje stari naĉin pisanja za o. 2 horne i gudaĉke instrumente sa ĉembalom. On prvi mesa i kombinuje dve instrumentalne boje da bi dobio novu boju. Zur Frage der Orchesterbesetzung in der zweiten Halfte des 18. Instruments of the Modem Orchestra. 2 flaute. 2 oboe da caccia. Slobodno i virtuozno tretiranje pojedinih instrumenata unutar orkestra razvija osobito H. Uz nju je u XVIII v. 2 oboe. fagot). On posmatra o. Kasselu (1782) i K0benhavnu (1784). U XIX v. 1900 — 01. W. Kapela mannheimskog dvora (osnovana 1720) uţiva u to vreme ugled najboljeg evropskog orkestra. gudaĉku grupu (I i II violine. To je -> Academia philharmonicorum u Ljubljani. od toga 64 gudaĉa. (melodija u I i II violini. Oni uvode neke orkestarske efekte (tremolo). Krajem XVI i u XVII v. ćeli niz orkestarskih sastava.: J. po ţelji autorovoj ili prema mo gućnostima. ophikle idu. U doba beĉkih klasiĉara stvara se osnova i strukture i funkcije savremenog simfonijskog orkestra. Vrhunsko su dostignuće orkestarske literature tog vremena ĉetiri simfonije C. po nameni sliĉna simfonijskom orkestru. Strauss pron ašao je i neke nove boje. teţeći uvek za zaokruţenom arhitektonskom celinom. Berlioz u delu Grand traite d'instrumentation et a"'orchestration modernes (1844). oseća se teţnja za smanjivanjem glomaznog orkestarskog aparata — kakav nalazimo u delima kasnih romantiĉara —• kao i za solistiĉkim. Beethovenove partiture uzor su i novije instrumentacije. Leipzigu (Konzertverein. filharmonijska društva. 2 flaute. primenjuje u orkestarskim delima izrazitije koloristiĉke kontraste nego njegovi savremenici. Hamb urg 1713.ORKESTAR harmonskoj podlozi (basovoj liniji) koju sviraju instrumenti dubokćg registra (bas. Šifrovani bas i nekoliko melodijskih linija iznad njega predstavljaju partituru XVII v. Londonu (Ancient Concerts. Bacha pisan je za hor. a R. Ph. 1763 i Euterpe. Bruckner u Sedmoj i Osmoj simfoniji. u trijima menueta izmenom veće i manje grupe instrumentalista). Havdn i Mozart izgraĊuju klasiĉni o. graĊenu na ravnoteţi poje dinih grupa instrumenata. U orkestarskoj muzici XX v. tada se u mnogim gradovima osnivaju i tzv. Koblenzu (1782). Kongressbericht der Internationalen Musikgesellschaft. Sastav orkestra još nije bio odreĊen. — F. Webera. Miinchenu (1778). broj duvaĉkih instrumenata i udaraljki manji je. Mattheson. 1701 osnovano je prvo filharmonijsko društvo na teritoriju slavenskog juga. Marka u Veneciji. A. formira se i velik broj simfonijskih orkestara koji postaju kulturna potreba svakoga većeg grada. dugo upotrebljavanom sastavu: 2 flaute. — K. osnivaju se. Volbach. uvodi u orkestar treću hornu (u Trećoj simfoniji). pored velikog simfonijskog orkestra. (heckelphon. preteĉa je velikog sastava kojim se kasnije sluţe R. a katkad i lauta). naroĉito J. 2 oboe. Duvaĉke instrumente upotrebljavaju za izvoĊenje harmonije u akordima ili — što je još vaţnije — koriste svaki od njih i za sviranje melodije. 13 L. Gluck. a katkad s desne strane dirigenta. zanimljive zvukovne kontraste postiţu smenjivanjem razliĉitih orkestarskih grupa (npr. U savremenom orkestru sviraĉi nisu smešteni uvek jedna ko. 4 flaute 3 trube 3 oboe 1 bastruba 1 engleski rog 3 trombona 3 klarineta 1 kontrabastrombon 12 1 bas-klarinet 8 horna 3 fagota 2 timpana 6 harfi i 2 harfe na sceni 16 I vi 16 II v 12 viol violonĉela 8 kon Wagner uvodi i nove instrumente.

L'Orchestra. // Bottegaro genliluomo. 1909. New York 1936 (novo izd. Novom Sadu 1907. London (II izd. Pariš 1955. Kao direktor baleta u Baselu (1955—67) postavio je brojr cjeloveĉernje klasiĉne balete. New York 1942. potpurije i fantazije. u izvo Ċenju opera i oratorija. L'Odio e l'Amore. 1718. — G. Gli Arnori infelici di Ammone. 1916 — 17. caisse de resonana njem. New York 195: — N. 1744 i dr. The Story of Orchestral Music and its Times. 1720. 31. ORLOVA dugogodišnjoj umjetn ĉkoj karijeri ostvarila je broju solistiĉke kreacije. Posle Prvoga svetskog rata. 7. Ti su koncerti bili na znatnoj umetniĉkoj visini. 1910. Landowski. ovvero Larinda e Vanesio. Die neue Sitzordnung dcr Simfonieorchesters. — M. — P.. 1705. 1948. 1723. — V. Ćtudes sur un Orchestre au XVIII e siecle. 1712. Carse. The Orchestra. 1732. Sulima i V. IX. Na njoj su zvuĉni otvori razliĉita oblika i veliĉine (okrugli u obliku slova C ili F. L'Orchestra nel' 500 e' 600. Luĉio Papirio. Devetu simfoniju L. druga polovina XVII st. Vologeso re de' Parti. 1712. Pariš 1949. 1708. — A. Jahrhundert (disertacija). Camhridge 1940 ( II izd. obilazi osloboĊene krajeve i prireĊuje koncerte. ORLOVA. 1921— 33 solistica balei Hrvatskoga narodnog kazališl u Zagrebu. L'Amor lirannico. Stvaranje sveta J. Boult. obnavlja se i daje. — Firenca. 1928. a posebnu im vaţnost daje ĉinjenica da je O. Regensburg 1962. L'Oronta. — F. R. Te mara (Balakirjev). Bach's Orchestra. u Solunu i okolini. \ Beethovena. L'Ammalato immaginario. van Beethovena. 1921 preseli se u SAD. mnogo afiniteta im i za kompozicije impresionista. Opere: Artaserse. Berenice. Gandolfi. 1722. izvrsno interpretira djela L. Della Corte. 1722. Pariš 1934. The Orchestra in the l8th Centurv. Schultz. La Costanza trionfante nel martirio di S. Vaskrsenije S. Temistocle. Froman u Zagrebi God. 1946). 1725. Po impulsu je romantiĉar. u A. L'Amor generoso. 1711. 1713. The Orchestra in England. Tagliavini. London 1934. ORKESTRACIJA -> Instrumentacija ORLANDINI. Procee dings of the Musical Association. ijzi. U poĉetku ima samo duvaĉke instru mente. // Carceriere di se slesso. Carse. nek vrste tambura). MGG. Giuseppe Maria. F. 1920. Williamson. 1912. Posljednje godir ţivota proveo u Invernessu. izvodio simfonijsku muziku. — Lorenl i Barret. pej. zatim na Konzervatoriju kod K. 1725. Orchestra e orchestrazione. 1713. Melinda e Tiburzio. D. 1732. Gli Strumenti d'orchestra. Kutija igraĉaka (Debussv). RMI. Untersuchungen zur Klangdifferenzierung im modernen Orchester. 1740. Netll. New York 1931. Ataulfo re de'Goti ovvero La forza della virtii. Eugene Ormandy. 1742. While the Orchestra Assemble. > Igumnova.S. j nesumnjivo jedan od najistak nutijih dirigenata našeg vremc E. — R. Preobraţenskog. 1721. Dno i strane ormarića redovito su od tvrd drva. I svojoj o. Regensburg 1933. Tbilisiju i Pragu. Spomenica K. Hubava. — G. La Fede tradita e vendicata. — P. Lo Scialacquatore. Broder. Lisetta e Delfo. Leipzig 1921. ORLANDO DI LASSO -> Lasso. 1721. UInnocenza difesa. Bachs Orchestra. Schreiber. 1931—3 vodio Minneapolis Symphon Orchestra. — A. Licitarsko srce (Baranović). 1722. 1715. Massimiano. Pariš 1913. 1726 i dr. L'Orchestre et ses instruments. 1923. Od 1922 ţivio u Parizi koncertirao po Evropi.— M. Lucia. docnije dobija i gudaĉke te razvija znaĉajnu delatnost. Koncertira u Skoplju 1906. Eugene (pravo prezime Blau). — R. Oratoriji: // Martirio di S. Arianna. Hind. gdje je neko vrijem bio koncertni majstor Capih Theatre Orchestra u New Yoi ku. 1922. — H. Orchester. osobito u baletima LabuĊe jezero (Ĉajkovski Šeherazada (RimskijKorsakov). Carse. Hickmann i H. X 1760). DRAMSKA. V 1964). 1956). Festschrift fiir Th. Sn. a potom i po Francuskoj (1916). — H. bio tada jedini simfonijski orkestar u Beogradu. 1694. Das Orchester als Ausleseprinzip. Creuzburg. Petruska i Ţa) -ptica (Stravinski). CornĊoup. — Isti. The Orchestra. R. I7th Century Orchestral Instruments. G. Stokowskog od 1938 muziĉki direktor. Klasiĉni balet studirao kod V. Scorpionija i 1719 postao ĉlan društva Accademia Filarmonica u Bologni. Das grosse Orchester. 8. St. 1719. pod upravom S. Semiramide. The Orchestra from Beetrjoven to Berlioz. London 1946 ( I I I izd. 1916—21 profesc na Moskovskom konzervator ju. 1712. La Fedeltd coronata. koi gudaĉkih i mnogih trzalaĉkih ţicanih instrumen ata trup (korpus koji sutitranjem pojaĉava ton proizveden titranjem ţica tako da mi daje volumen i kvalitetu. a neki su kruškoliki (instrumenti iz porodic lutnje. 1717. L'Orchestre enfantin. F. Tcrry. s kojim je ĉest odlazio na koncertne turnej po Americi i Evropi. 1709. Šut i Romeo i Julija (Prokofjev). 1727. O. — H. 1708. ruski pijanist (Jelec. Fuhrmann. 1724. Mnog je nastupao u evropskim australskim orkestrima. Schallkasten. 1715. plesaĉic i koreograf ruskoga podrijt tla (Kijev. Lon don 1951. Straussa. Firenze 1954. God. et Chloe (Ravel). o 1941 glavni dirigent Philadei phia Orchestra. MGG. Berlin 1938. 1725. Olga. Musikblater. MGG. Instruments of the Modern Orchestra. Od 1723 dirigent dvorske kapele i od 1732 kapelnik u katedrali. ruski plesaĉ i koreograf (Harkov. 1950 osnovao u Munchenu vlastitu trupu za koju je koreografirao balete Petruska (Stravinski). The Orchestral Problems of the Future. — F. // Figliuol prodigo. — A. ORLOV. Tanjejeva. Scbastiano. Le Nozze di Perseo e Andromeda. Studie zur Vorgeschichte der Orchestersuitc im 15. ORMANDY na. Leipi-ig 1910 (II izd. ORMANDY. g. Full Orchestra. DJELA. koncerte na Krfu. Ghisi. 1716.: G. Ifigenia in Aulide. S. Bakaleinikoff. Or« 26. Making an Orchestra. Historical Sketch. — R. pod vodstvom D. La Merope. Torino 1927. 4. X. — L. Carlo re d'Alemagna.: H. pod dirigovanjem S. — A. Brass Instruments in the Orchestra. 1722. ORMARIĆ ZA REZONANCIJU (franc. // Marito geloso. L'Oratorio musicale in Italia. Strauss Djelovao zatim 1952'—55 u Oberhausenu kao pedagog i korei graf. 1940. Venceslao. 1963). — A. — O. A. S tim filmskim orkestroi zapoĉeo je 1924 svoju dirigent sku karijeru. Wien ( I I izd. C. Carse. Bologna 1920. 1721. Bekker. Antologia della storia della mušica. B. Svaka skupina istovrsnih ţicanih instrumenata ima ormari za rezonanciju karakteristiĉna oblika. Amore e maestd. 1734. Nekad su s plohe ormarića za rezonanciju pojedinih instrumenata ukrašaval inkrustacijama. 1720. London 1949. izgubio muziĉku arhivu i instrumente. RMI. — Ch. Uĉio vje rojatno kod D. 1932—33 u Osijek i zatim ponovno u Zagrebi 1949—54 bila je baletni majste i koreograf Rijeĉke opere. Paride. u formi plamenih jezika). od 1936 pomoćr dirigent (uz L. — F. Monsieur di Porsugnacchi. 1731 . Torchi. Nikolaj Andrejeviĉ. Odesi 1911 (sa horom Stanković). Premda je za vreme Prvoga svetskog rata. — G. Herz~ feld. Le Amazoni vinte da Frcole. 1921). Griselda. ameriĉki d: rigent madţarskog podrijetla (Budimpešta. sa horom Stanković izvodi i prva vokalno-instrumentalna dela (1907. Safonova. 18. spljošteni s vitiĉasto uvijenim stranama (gudaĉki instrumenti. God. La Donna nobile. / veri amici. Regensburg 1966. Carse. a njegova je aktivnost trajala do Drugoga svetskog rata. The Instruments of the Band and Orchestra.A. Hristića. Antigona. talijanski kompozitor (?. // Farasmane. K. 1717. Aubert i M. Vaclav. Pasquetti. Balbo e Dalisa. Jachino. // Marito giocatore e la moglie bacchetlona. 1715. 1741. Docnije. The Orchestra and its Instruments. 1730. London 1942 (IV izd. — H. Cambridge 1948. — F. — D. uĉestvuje u pozorištu u komadi ma s pevanjem i u operama. 1718. Plesaĉku karijeru zapoĉeo u Harkovu. — 16. ORKESTAR KRALJEVE GARDE formirao se 1904 iz Beogradskog vojnog orkestra. — H. Ifigenia in Tauride. Schumanna i R.) 1954— Zbornik L'Orchestra. Music and Let ters. Alessandro Severo. pri prelasku preko Albanije. 1718. Program je obuhvatao popularne kompozicije. — Ch. Orchester und Orchesterpraxis in Deutschland zwischen 1780 und 1850. Škotsk a. — L. LIT. itd. Znatan uspjeh postigao je 1966—• kao direktor baleta Beĉke drţavne opere koreografijama Dapht. Pokornoga. odlomke iz opera. Nizinske u K jevu i M.). Koreografirao i za Beĉku reviju na ledu kao i za televiziji God? 1970 u Zagrebu postavio balet Šćelkunĉik (Ĉajkovski). 1723. — H. I. Havdna. La Preziosa ridicola. Music and Letters. gornja daska ■— glasnjaĉa — uvijek je od meka crnogoriĉno. 24. Nino. XI 1899 — Violinu uĉio na budimpeštar skoj Muziĉkoj akademiji ko J. 1726. tal. S. L'Orchestre. Biniĉkog. Hotucs. zajedno sa raznim muziĉkim društvima. 1953. La fida ninfa. 1712. Terry. 1738. TO. God. Biniĉkog. Nerone. V 1903 — Uĉenica B. 1720.14 ORKESTAR — ORMARIĆ ZA REZONANCIJU Spectre de la rose CWeber) i Wiener G'schichten (J. 1962. Teuzzone. Firenze 1906. mandolina). Đavo u selu (Lhotk: i Ohridska legenda (Hristić). Sedam reci Hristovih i 1908. Cucuel. Canzonette i drugo. God. Grullo e Moschetta. 1950).) 1958. Sjeve noj i Juţnoj Americi i na Dah kom istoku. The Story of Orchestra. Ko. Ormisda. La Cappella musicale della Corte di Toscana. Adelaide. cassa di risonanza). Arsace. I. X. Bolero (Ravel). 1737. L'Orchestra in Monteverdi. izvodeći prve simfonijske kon certe u Beogradu. Sacre du printemps (Stravinski) i Pepeljuga (Pri kofjev). Malipiero. Polovjecki plesovi (Borodin). —Johnstone-Stringham. Becker. — VOKALNA. Kroyer. 1961. Un Vecchio innamorato. drva. . 1962. / Fanciulli babilonesi. L'Fster. Neki su ovalni. Milano 1955. — A. London 1949. Uĉestvovao je. i dalje sa Biniĉkim na ĉelu. 1739. — L. gitara. Das Musikleben. London 1932 (novi otisak 1958). Pincherle. . 1913—] nastavnik na Visokoj muziĉkoj školi Filharmonijskoga društ\ u Moskvi. XI 1921 —). — P. Grabbe. 1696. II 1892 — Inverness. Giuseppe Maria Orlandini. Nettl. Kralik. Orlando di ORLIKOVSKI. k. 1719. prvog simfonijskog orkestra u Beogradu osnovanog 1899. 1730. ovvero La Virtii al cimenio. LIT. Fellereru. Pariš 1951. Studirao klav u Moskvi kod V. u kompoziciji uĉenik S. Stoddard. Resonanzkasten. Die Sitzordnung des Orchesters. Symphony Conductors of the U. Blume. Commins. 1709. L'Orchestre de Chambre. Bahĉisarajsk fontana (Asafjev). Giuditta.

Zvuk. K. Od 1961 u Skopju profesor na Srednjoj muziĉkoj školi. X. 101. Andreas Ornitoparchus. 22. 1924. 1915. London 1915 ( I I izd. 1960. style. — -KOMORNA: gudaĉki kvartet. 73 — 74. Macedonian Review i dr. a od 1940 na tamošnjoj Ornstein School of Music i na Temple University. i D. A. Umjetniĉku karijeru poĉinje 1911 koncertom u New Yorku. 1913. oko 1535). 1964. Petra. Pesna i oro. op. New York 1961). Ać. dinamiĉke i agogiĉke vrijednosti ne mogu posve toĉno fiksirati. 1929. odnosno pojedinih temeljnih tonova melodije. kantata America.: C. kada su ukrasi posve toĉno tonski i ritmiĉki notirani oni gube svoj pravi ornamentalni karakter i postaju strukturalni element kompozicije. 1914. un mušico de Nueva York. Kultura. funkcija i oblici ornamenti ranja mijenjali su se tokom muziĉke povijesti ovisno o stilu. Dannreuther. -> manira). razdoblju. Primjenjuje se u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici i biljeţi razliĉitim znakovima. pantomima Lima Beans. 1965. — KLAVIRSKA: Tuga za poginule heroje Bugarske Balkanskog rata. Istodobno se u Parizu razvio pokret za osnivanje amaterskih pjevaĉkih zborova. Muziĉku karijeru zapoĉeo 1940 u Santiagu kao zboro voĊa na Katoliĉkom univerzitetu. Goglia. kompoziciju uĉio kod P. 1929. — R. Zanimljive su mno ge pojedinosti toga traktata. solo -pjesme. Medu zanimljivim pojedinostima O. Filmska muzika. Divertimento za 3 duhaĉka instrumenta. — R. bio je raširen od XVI do XVIII st. muziku uĉio na Konzervatoriju u Santiagu (H. Pajto ndţijev. Štoviše. Allende. npr. 1915. zborovi. 59. Lysislrata Suite. LIT. Roma 1949. — SPISI: Za muzikata. Linin. Skopje 1968. Storia degli abbellimenti musicali. 60. Sv. Prelude tragique. 1924. Leipzig 1908 (novi otisak 1953). ORREGO-SALAS. Quid. DELA: simfonijska pesma Karaorman. Tri ruske impresije za violinu i klavir. trzalaĉki in strument sliĉan lutnji. Weber. Dragoslav. ORO (od grĉ. ->■ koloriranje. IV 1928 —). 2 sonate za violinu i klavir. Odatle su ih većinom preuzimali kompozitori drugih zemalja. 1962. 1945. Društva su ubrzo stekla veliku popularnost. III. Njegove najkarakteristiĉnije kompozicije pisane su atonalno. 1949. Leo Ornstein. scenska muzika. vuĉe podrijetlo iz prakse improviziranja i variranja koja se susreće u svim muziĉkim kulturama. 2 — 3. fanfares. nokturno za klarinet i klavir. 61. Jubilaeus Musicis. a bogatstvom sadrţaja nadmašuje sliĉna djela onoga vremena. instrumentu ili kompozitoru (-> Ukrasi u muzici). ritam i izraţaj uvijek ovisno i o ukusu. XII 1927). zatim direktor Instituta za folklor. Wissmera na Scholi Cantorum u Parizu. 26. 3 sonate za violonĉelo i klavir. svita. 1970. Uz to 1956 —63 muziĉki kritiĉar Radio-Skopja. naziv za zborne narodne plesove. 1964. Ornitoparchus aus Meiningen und dessen Lehre von den Kirchenaccenten.). 1966. Na ĉelu pa riških orpheona stajali su istaknuti muziĉari. MGG. 1954. u. 1934. 1947. ĉileanski komp ozitor i muziĉki kritiĉar (Santiago. meĊu kojima i Ch. suita Escenas de cortes y pastores. Studirao na Konzervatoriju u Petrogradu. 1954. — KLAVIRSKA: sonata op. — N. prema vlastitim rijeĉima. Rosenfeld. I. S. 1962. LIT. Tehnika. Kroz suton. I 1919 —). Niz godina predavao na Muziĉkoj akademiji u Philadelphiji. SAN. Die Ornamentik der Musik. Kul turen ţivot 1971. Beyschlag. Broder. Madţarskoj i Rusiji. 1951. so nata za violinu i klavir op. DJELA. Ĉetiri simfonije: I. — H. 7 Mo-ments musicaux. op. 1962. — Psalam XIII za zbor i orkestar. Muziku studirao na muziĉkim akademi jama u Zagrebu i Beogradu (1955 diplomirao na Istorijsko-folklornom odseku). Vogelmeier. DJELA. Zvuk. — K. 1929.KLAVIRSKA: 4 sonate. — DRAMSKA: opera La Sibila Casandra. Ţivko Firfov. Monographie universelle de l'Orpheon. direktor Opere i od 1967 profesor na Visokoj muziĉkoj školi. Leo. Tako u drugoj knjizi autor donosi velik broj tabulatura i notnih primjera. Buchanan.) ostaci orskih obrednih plesova. L. Santa Cruz). Smatra se da su neki narodni obiĉaji i ophodi u Srbiji (npr. 1954. 1957. Musical Portraits. V. — Missa in tempore discordiae za tenor. Od 1894 odrţavaju se redovito festivali pod nazivom Concours Orpheoniques. deĉje pesme: Svetulka. — VOKALNA: kantata Slovo za Kiril i Melodij. —■ Pantomima Ballet. poĉetnicima-kompozitorima preporuĉuje da se sluţe jednom vrstom partitura sa deset linija. Majstor vokalne lirike. Niemoller. Skopje 1953. Povodom 60-godišnjice roĊenja Trajka Prokopieva. 1972. 1971. Wilhem ĉijim je zalaganjem 1835 nastava pjevanja uvedena u sve pariške osnovne škole. Joy. Poema za flautu i klavir. 1. ORKESTRALNA. Psalam za recitatora i duhaĉki orkestar. Leo Ornstein. 1924 i dr. Pariš 1889. Mace donian R~eview. kompozitor i muziĉki pisac (Gev gelija. po Austriji. Hubert) i orgulje (A. 1972. Rosen biser i Zima. 1921. Poetns of 1917. ->■ figuracija. 1918. Ime je uveo G. Impressions de la Tamise. Sjećanje) . H. 1914. LIT. 4 kratke pjesme za saksofon i klavir op. Stoga je muziĉko ornamentiranje u odnosu na tempo. jedan te isti znak mogao se odnositi na razne vrste ukrasa ovisno o zemlji. Accentus i Contrapunctus. — KLA VIRSKA: Deĉja svita. iskorišćujući iskustva steĉena na puto vanjima. 2. Suite russe. i to u djelima francuskih lautista. 4. 1933. ples). Giitersloh 1877. W. koncert za klavir op. Prilog prouĉavanju muziĉke prošlosti M akedonije. Kulturen ţivot. zbor i 5 grupa instrumenata. X. solo-pjesme. Cantos de Advenimiento za mezzosopran i 2 instrumenta. XII 1892 — ). Canciones Castellanas za sopran i 8 instrumenata. L. Langa i G. ORPHARION (orpheoreon. La Mušica in Macedonia. ORKESTRALNA: Pjesme bez rijeĉi za vi olonĉelo i orkestar (Proljetna pjesma. H. 1964. zbor i orkestar.: E. — Lj. 1952. Eptameron vita. 1961 i IV. Zvuk. koraĉnica Richard Wagner za duhaĉki orkestar. Janković. Prilog prouĉavanju orskih obrednih igara u Jugoslaviji. 1966. I I . 1962. Njegov traktat Musicae activae micrologus. Vogelhofer ili si. — . Katarine i drugdje. LIT. Societes chorales. ornamentum ukras). Sastoji se od 4 knjige: Cantus planus. Kulturen ţivot. London i New York 1922. muziĉki kritiĉar lista El Mercurio i od 1949 urednik ĉasopisa Revista musical chilena. 6. sa 6—8 pari ţica od mjedi ili ĉelika. work. baleti Juventud. Ornstein and Modem Music. — VOKALNA: Cantata de Navidad za sopran i orkestar. 2. — F. 1969. New York 1918. MQ. 1969. — P. Ko. \^\~!\ Concerto de cdmara za mali orkestar. Umjetnik suvremenih stremljenja. 1918. Three Moods: Anger.: Ţ. Toma Prošev. koncert za duhaĉ ki orkestar. LIT. klavir i gudaĉki kvartet. W. U općoj je upotrebi kod Bugara za plesove što ih izvode ORTHEL. Marechal i G. Creation musicale macedonienne d'aujourd'hui. Ilijašević) za tenor. Thompsona i A. The Interpretation of the Music of the I7th and l8th Centurv. Musical Ornamentation (2 sv. Suite des gnomes. 1967. nizozemski kompozitor i pijanist (Rosendaal. Sonata a duo za violinu i violu. Martens. 1967. oko 1490 — Miinster. Od 1961 profesor je kompozicije na Univerzitetu u Bloomingtonu. Od njegovih kompozicija istiĉu se de ĉje pesme i gudaĉki kvartet. 1965. gambista i ĉembalista. Gounod (1852—60). 2c. gdje je studirao na razliĉitim univerzitetima. Arabesques. klavirski kvintet. Sonata a quattro za flautu. Na Muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio kontrabas (I. Kroz san. 1945. 1954. 1. Nasuprot tome. kontrabas i ĉembalo. njihova struktura i djelovanje temelje se. 11. znakovima za ukrašavanje mogu se naznaĉiti samo pojedine vrste ukrasa. Berlin 1957. obiĉno u obliku kola. ibid. Rad XIII kongresa saveza folklorista Jugo slavije u Dojranu 1966. Ukrajina. 6 preludija za violonĉelo i klavir. —• KOMORNA: sekstet za klarinet. Ti. unutar jednog razdoblja ponekad se jedna te ista vrsta ukrasa biljeţila razliĉitim znacima ili obrnuto. 1914. 3 Weihnachtschbre za zbor. X°P°? kolo. violonĉelo i klavir. C. Leon. op. DJELA. 1958. Peace. Suite 1945. Vlastimir Nikolovski. zborovi. 28. Ĉeškoj. Pares.).: A. Nocturne and Dance of the Fates. osobito u krugu radniĉke klase. zamišljen je kao instruktivno djelo za mladeţ. Andreas (Ornithoparcus. — W. Profesor klavira na Konzervatoriju u Hagu i kompozicije na Konzervatoriju u Amsterdamu. Pariš 1910. Stockl). 1948. Lyra. 1967. na Institute of Musical Art i na Konzervatoriju u New Yorku. — A. MeĊutim. O. — SPISI: Aaron Copland. ORNSTEIN. 2 koncerta za klavir (I. — Isti. opći naziv u Francuskoj za amatersko pjevaĉko društvo. 1966. Cossack Impressions. dotad nepoznatih u Njemaĉkoj. SAD. Serenata concertante. 1914. Groblje. vještini i mašti izvodioca. 1964. Srbiji i Crnoj Gori. a s tim u vezi mijenjao se i naĉin oznaĉavanja i terminologija (-> diminucija. 1967. Makedonski narodni ora. Studirao na Konzervatoriju u Hagu i na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. MGG. Antun. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. 1939. Mušica sacra in Macedonia. usavršavao se u SAD kod R. suradnik ĉasopisa Zvuk. obou. — A. Herzoga (muzikologija). — W. već definira takt kao ritmiĉku mjeru za dirigenta. Ziirich 1957. pravo ime vjerojatno Vogelsang. gu daĉki kvartet. varijacije i fuga. 1968. Završio studij arhitekture. — P. IV 1878 — 23. 15 skupine plesaĉa. Putovao po Njemaĉkoj. 77 — 78. odreĊenim figurama. tonovima ili skupinama nota kraćeg trajanja. 50. 1930. 1937. — A. ORŠIĆ.: J. ORPHĆON. 1950. Die Verzierungen in der Musik. 19481 Umbral del sueno. Kao muziĉki pisac bavi se istraţiva njem makedonske muziĉke prošlosti. no invocamos tu nombre en vano. 1946. Concerto a tre za violinu. Badnja veće i dr. nastavnik muziĉke historije na Konzervatoriju. 2 Impressions de Notre-Datne. 1914. La Situation musicale et l'instruction publique en France. man. Arhitektonika makedonskog »Ora«. Leo Ornstein. op 39. ORNITOPARCHUS. 1952. Georgii. D. London 1893 — 95 (novi otisak. Heitor Villa -Lobos. Leipzig 1913. Beograd 1957. 1967. Dobar . g y 1944. lazarice. Arti musices. solo-pesme Karijatida i Portret-. suita Life of Man. 1925).ORNAMENTI — ORTHEL ORNAMENTI -» Ukrasi u muzici ORNAMENTIRANJE (lat. Dijalozi. izdan 1517 u Leipzigu. Kvintana. dodole i dr.: J. Juan Antonio. ali se njihove ritmiĉke. Cantus mensuralis. solo -pjesme. U njegovu koncertnom repertoaru istaknuto mjesto zauzimaju djela moderne klavirske literature. ameriĉki pijanist i kompozitor ruskoga podrijetla (Kremenĉug. njemaĉki muziĉki teoretik (Meiningen. 1916. orpheoron). Dolmetsck. 1931. Studien zur Entwicklungsgeschichte der ornamentalen Melopoie. 1952. osobito u Makedoniji. skupni naziv za raznovrsno ukrašavanje melodije. opera-oratorij El Retablo del rey pobre. 1971. klavirski trio. ORTAKOV. Fasano. Grafiĉki simboli muziĉkog ornamentiranja izdiferenci rali su se u najvećoj mjeri u XVII—-XVIII st. Coplanda (kompozicija) te kod P. odreĊenoj sredini ili ukusu. a 1910 oko 2200 s preko 60 000 aktivnih ĉlanova (orpheonista). X 1905 —). za kojim slijede brojni nastupi u muziĉkim metropolama Evrope i Amerike. Firfov i G. 1969. —■ VOKALNA: kantata Ţetva (S. kompozitor (Zagreb. Brunold. Alborada za ţenski zbor. Zur Aesthetik des musikalischen Ornaments (diserta cija). sv. Smigdski. Antun Oršić. Obertura festiva. 1962. 1931. Traite des signes et agrements employes par les clavecinistes fran cais des I7e et l8 e siecle. Gi. Gloria a San Cirillo. Lyon 1925. simfo nijska pjes ma The Fog. ORK ES TRALN A: s imfo nija . Djelovao je kao kontrabasist Zagrebaĉke opere i orguljaš u crkvama sv. 1971. Lach. klavir^ ĉembalo i udaraljke. 1945. U trećoj knjizi nastoji dati sistematske upute o izvoĊenju litur gijskih lekcija. pa ih je 1862 bilo više od 300. 1944). 2 nokturna. LIT. na »emocionalnoj logici«.

Div mento za dvostruki kvintet. R. sa lakoćom rešava slo ţene tehniĉke. O. itd.: M. OSGHIAN. OSTERC tradicijom. je zastupao princip apsolutne kromatiĉnosti. Rajiĉića. preludiji i dr. Renea te ponovno u Los Angelesu (1929—30). Opirao se mo viĉkom ponavljanju i otk] njao pomake paralelnih ten odbacujući trozvuk kao ha monijski temelj. Vaganove. Armstronga. Bio je Maestro de Capilla Fernandosa od Toleda vojvode od Albe i 1558 boravio je na njegovu dvoru u Napulju. 20. 1957. Uv dio je s e nove ritmiĉke. ĉiji su korijeni djelomiĉne u slovenskoj narodnoj muzici. O. LabuĊe jeze Rajmonda (Glazunov. O njegovu ţivotu ima malo podataka. a zatim u Chicagu ĉlan orkestara K. Od 1919 vodio orkestar u Los Angelesu. Ala Jevgenjevna. 1954. 1911 osnovao vlastiti orkestar s kojim je otišao u New Orleans. 1895 — Ljubljana. Slavko. zb< rovi Oĉe naš i Tri belokranjske. — VOKALNA: Dve solo pesme. u notnom tekstu oznaĉuje varijantu u iz1 denju pojedinog kraćeg odlomka kompozicije. V. Klasiĉna uvertira. A. U harmon se sluţio novim strukturarr dajući pri tome prednost mali i velikim sekundama. God.. 1940. a od 1964 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (1969—73 prodekan). nota koja po trajanju odgovara osm trajanja cijele note. 22. Paap. Conccrto alla burla za klavir.16 ORTHEL — OSTERC cias za violinu i orkestar. Jiraka i zat bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Ljubljani. A. 1862 obnovio ga zajedno sa F. 1943. 1547 (pripisana nepoznatom Miguel Ortizu. svita šumske priĉe za hor. 2 Hommages en forme d'etude. 1959. 1958. 1973. OSIPENKO. 1855. koji se za ostvarenje svojih ideja bon i rijeĉju u ĉlancima. guda ĉe i udaraljke. O. djelomice sa Th. 1829. DELA. OSMOGLASNIK -> Oktoih OSSIA (tal. Niedermeverom 1859. MeĊu tim kompozicijama posebr mjesto zauzimaju orkestralna Suita. Nisardom. — /. 1955. u svom je umj niĉkom razvoju prošao nekoliko faza. psihološkom uvjerlj vošću forme i neposrednošću izraţaja..: V. LIT. osobito u Journal des Debats (naslijedio H. Introduction a Vetude comparee des tonalites et principalement du chant gregorien et de la musique moderne. Piccola snifonia. 1962. oko 1510 —?. DJELA: Musices liber primus (himne. Osminska pauza biljeţi se . Medu njegovim kompozicijama najpopularnije su Muskrat Ramble. 1953. 1952. Barber. Joseph-Louis d'Ortigue. M. Kleine Ballettsuite. koja za slušaoca ima podjednaki efekt kao i alizacija originalnog teksta. koncert za violinu. IV 1932 —). septim nia i povećanim i smanjeni intervalima. Vaucluse. 1954. kompozitor (Verţej. 1876). C. a u ĉetvrtinki dvije. 23.. formi instrumentaciju. MGG. je nakon studija u Pragu postao gorljivi zagovornik modernizi i ĉetvrtstepene muzike. je ublaţio svoj stav. de Valderravana Silva de sirenas.: W. hislorique et theoreligue du plain-chant . 1962. 1936). ameriĉki jazz-trombonist. moteti i dr. U tom sluĉaju potpunija je ozn. Zastupnik savremeno g muziĉkog jezika. Armstrongom). dirigent. 1932 —). Chicago Vagabondsa (1928 — 29) i Lucky Day L. Meditacije za 2 klavira. La Musique a l'e'glise. — Tratado de glosas. 1972. Johnsona. LIT. Ortizov Tratado de glosas sobre dausulas y otros generos de puntos en la mušica de violones (Rim 1553. 17. esejima i osobito u oštrim kritikama. Boldena. Kao jedanaestogodišnji djeĉak svirao u kvintetu s prijateljima na instrumentima koje su sami izradili. kao Du The'dtre italien et de son influence sur le gout musical francais. ĉetiri tridesetidruginke (JC). O bacujući u poĉetku tekovi muziĉke prošlosti. ili olakšano). a zatim se posvetio muziĉkoj publicistici i historiji crkvene muzike te je od 1829 u Parizu suraĊivao kao muzi ĉki kritiĉar u razliĉitim ĉasopisima i dnevnicima. Diferen- OSTERC. — KLAV1RSKA : sonata. Proske u Mušica divina. X. koji je moţda identiĉan s Diegom). kanta Magnificat. ORKESTRALNA. Na meĊunarodnom na canju u Parizu 1956 osvojila nagradu Ana Pavlova. os bito ĉeške i njemaĉke. 1853 (II izd. Pevtona. Najĉešće su zamršeniji ukrasi ili pasaţe kod kojih autor ili redaktor donos olakšanu verziju. koncert za orkestar Silhouette. 1840).. Komp nirao je i ćetvrtstepenu m ziku s namjerom da je uvede i tako obogati i slovensku muzici kulturu dostignućima suvremene zapadno -evropske muzike. Pc poznavalac suvremenih muziĉkih stilova. 1960 i VI. je izvršio snaţan utjecaj na muziĉki ţivot Pariza. scherzo za klavir i orkestar. se dijeli na dvije šesnaestinke (. Habe i K. U svom zrelom razdoblju O. 3 sonatine. I 1973). Muziĉki stvaraoci u Srbiji. ORTIGUE. DJELA: De la guerre des dilettanti. 1967.. 1929. Abecedaire du plain-chant. negirajući svaku vrijednost dij tonici u modernoj muzici. francuski muziĉki pisac (Ca vaillon. X. u polovi] ĉetiri. Rajmonda) i Seljanka iz Medne gore (P kofjev. 3 bagatele. Diego. II izd. Bigarda i B. Bardet. Priĉa 0 kamenom cvijetu). nagoviješl je novo doba i bezobzirno u rao put svojim nazorima. 23. X.. ali ne preza ni pred osjećajnom dinamikom (Piccola sinfonia). koja djelomice još i danas stoji pod njegovim utjecajen Znaĉajan je bio i njegov rad u MeĊunarodnom društvu za suvn menu muziku (SIMC). Mušica iniziale. 1553 (obj. i kompozitor (La Place.). Joseph d'Ortigue. 1565 (8 moteta obj. sovjetska plesaĉica (?. na španjolskom i talijanskom jeziku). Borrowdale. — Solo-pjesme. Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu 1959 diplomirao kompoziciju i 1964 završio postdiplomske studije kod S. koji je svojom originalnošću izazvao pravu revo] ĉiju u slovenskoj muzici. Zainteresovan za zvuĉni fenomen svojih ostvarenja. Kao vješt propagator. Mahogany Magic i The Benny Goodman Story i dr. Poema eroico. K. sadrţi najraniji opis legato -poteza i razliĉitih tehnika improvizacije s notnim primjerima. Diego Ortiz. je došao do stvaralaĉke faze kontrolisanog subjektivizma. poslije 1570). Crossfire. 1857 sa L. Uĉio zatim trombon i od 1905 svirao u orkestru B. Clementom pod naslovom Journal des maitrises. 1853. 16. Hindemitha izgrac je vlastiti stil. 1954. . Kid Edward. koja odlikuju dubokom iskrenošću doţivljaja. Glumio u filmovima New Orleans (sa L. postiţe tonsku izdiferencira nost izvlaĉeći je iz organizovane zvuĉne materije savremeno tretiranog polifonog stava. Louisiana. On se medu prvima borio za obnovu gregorijanskog korala. — B. Periĉić. a 1954 postal a soliš baleta lenjingradskog kazališta Kirov. Šest simfonija: I. 1959— 64 profesor muziĉke škole Josip Slavenski. V 1802 — Pariz. Dictionnaire liturgique. Sinfonia conccrtante za klavir i orkestar. — KOA1ORNA: gudaĉki kvarte t. 2 moteta u obradbi za vihuelu u zbirci E. 1950. Blacka. B. MGG. 1962. 1839 (novo izd. melod te unuS ^ ' harmonijske kombinaci '° nove poglede n muziĉku arhitektoniku. Suita concertante za flautu i gudaĉki orkestar sa klavirom. LIT. sonata za violonĉelo i klavir i dr. ORKESTARSKA: Concerto solenne za klavir. 1930. Vodio je i vlastite orkestre u San Franciscu i Los Angelesu. Berlioz. Apercu sommaire de la litterature et de la bibliographie musicale en France. gostovao je u dva navrata u Evropi. Nakon prekida 1931 —40 suraĊivao u orkestrima B. koncert za violonĉelo.. Završio uĉiteljsku školu i ne vrijeme djelovao u prosvjetnoj struci. 1857 (novo izd. Kod toga praksi ipak nije potpuno pr kinuo s S. Od njegovih dela nagraĊena su Poema eroico i Koncert za orkestar. 1955 i 1957. Traite theoretique et pratique de Vaccompagnement du plain-chant. U poĉetku romantik. 5 Etudes-caprices. 1962. 2 sonate za violinu i klavir. 2 scherza. kompozitor (Dubrovnik. Polazeći od neoklasicizma.. ou de la revolution operee par M. III. Od 1863 bio je urednik ĉaospisa Le Menestrel. Ljutomer. španjolski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Toledo. piii facile (tal. 1947. Klasiĉni balet studirala na Lenjingradskom baletn institutu A. IV. — Komponirao kraća djela za klavir. Los Angeles 11)52. Olivera. Sigogis. je bio jedan od najboljih trombonista tradicionalnoga jazza. Horsley. Schne ider s njemaĉkim prijevodom. osim uputa o ornamentici. Napustiv ekstremni radikali zam. 1970. Berlioza). — Obrade narodnih pesai igara. 1962. XII 1889 — Honolulu. . atonalnos atematiĉnosti i dodekafonije. MGG. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. DJELA. Bavi se i muziĉkom kritikom (Politika). 1963. nastupao u sastavima Hot Five i Hot Seven L. Debitirala 1950. Koncert za orkestar. U cijeloj noti ima osam osminki. — KLAV1RSKA: sonata. psalmi. ORTIZ. 1949. Schonberga i neoklasicistiĉka P. Ideolog muziĉkog modernizma u Sloveniji. 1860). Njene r uspješnije kreacije su: Odetta-Odilija (Ĉajkovski. on je poĉeo sve više poklanjati paţn jasnom izlaganju sadrţaja i preglednijoj formalnoj izgradn Iz toga vremena potjeĉe nekoliko njegovih ostvarenja. LIT. 1964. 1844. o. Leon Orthel. ili). Niedermeverom utemeljio i 1857 —60 ureĊivao ĉasopis za cr kvenu muziku La Maitrise. Petar. God. O. The Musices liber primus of Diego Ortiz (diserta cija). Muziku studirao 1925 — na Konzervatoriju u Pragu kod A. Unoseći u svoja djela i ekspresionistiĉ obiljeţja A. solo-pjesme Sonce v zavesah i Štiri belokranjske. V 1941). 1933: II. sa L. Rossini dans l'opera francais. simfonijeta za gudaĉe. Ory's Creole Trombone i Savoy Blues. zbirka eseja Le Balcon de l'opera. 1853 — 63). misu i druge crkvene kompozicije. Dve deĉje pesme (Svitac i Vi odluka). uspio privući brojne sljedbenike te odgojiti kompozitorsku gi neraciju. Arabeske za klavir. 1958. God. Avignon 1918. simfonijske pjesme Ma i Povodni moţ. 1833. Joseph Louis d'. XI 1866). Varije 1956. daje i uvid u instrumentalnu praksu XVI st. 1963. J. Studirao pravo u Aix-en-Provencei. 25. D. O. OSMINKA (J"). O. De l'Ecole musicale italienne et de I'' administration de iAcademie royale de musique a l'occasion de l'opera de M.: R. 27. Beograd 1969. ORY. formalne i harmonske probleme. 1861.

Fri drika Velikog. 1930 (Ljubljana. 1927. — KOMORNA: gudaĉki trio. 1924. 1938 — 39. ibid. Mouvement symphonique. VIII 1896 —). primjenjuju o. Krog s kredo. Susreće se od XIII st.. — T. 1953. Kao konstruktivni element javlja se o. 1925. Apfel. I stavak Španjolske rapsodije). 1935. 1936. AFMW. Requiem za muški zbor i 15 instrumenata. Svojim kompozicijama. Stolzela i J. Bibliografski pregled kompozicij Slavka Osterca. — D. de Rorea. Najstariji. U misama i motetima Nizozemaca (XV i XVI st.). doktorirao 1954 u Heidelbergu. knj. Partita za violonĉelo i klavir. 1938. Studirao muzikologiju. Baleti: Iz Satanovega dnevnika. 1932 (Ljubljana. Festschrift K. od impresionizma nadalje o. — Isti. Spomenica SANU. K vprašanju tonalnosti in vertikale v skladbah Slavka Osterca. MGG. 1932. Ostinato. Fantaisie chromatiaue. 1927. CDXXXIV. 1938. Asistent (1957) i docent (1965) na Univerzitetu u Miinchenu. Gurlitt. — A. franc. — W. D. 2. najĉešće u dionici cantus firmusa. Monteverdi. 1924 i Mati. 5. 1932. — R. Sonce v zavesah. — KLAVIRSKA: Dve miniaturi. 1930. God. 1934. — Objavio 12 Composizioni vocali profane e sacre (inedite) di C. Bericht iiber den internationalen musikwissenschaftlichen Kongress. 1935. 1958. 1934. Kongresni izvještaj. štampanim i izvoĊenim u inozemstvu. muzikolog (Halle na Saali. Pokorn. Scherchens und K.OSTERC — OSTOJIĆ Treba istaći da je O. Iz k omiĉne opere. Marburg 1928. LIT. basso ostinato. — Za orgulje: Fantazija i koral. koncert za orkestar. Tihomir. Salome.2simfonijske pjesme Povodni moţ. Liliencron. — DRAMSKA. H. — L. Bachs Ostinatotechnik. u muzikologiji uĉenik svoga oca i Th. 1937—64 bio je profesor muzikologije na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni. —• Isti. 25. ibid. — L. 1924. — D. 1926. 1933.. I. 1962. U orkestralnim partiturama postiţe se ostinatom velika gradacija tako da postepeno sve veći broj dionica preuzima ostinatnu figuru (M. 1970. 1928. 27. suita za violinu i klavir. Trois esquisses. IV. — T. 1969. ĉetir i Heinejeve pesmi za viši glas i gudaĉki kvartet u ĉetvrtstepenom sistemu. Koln 1973. Willaerta. 2 kantate i pjesme uz orkestar i klavir. Kassel 1973. knjiţevni istoriĉar i kompozitor (Os tojićevo. Ouverture classique. Messiaen). Procesija. alt. 1970. 1928. Rijavec. ibid. — D. 1921. Ravel. 1938. a i najĉešći oblik je i \ u basovoj dionici. Der »Basso ostinato« und die Anfange der Kantate. Kussera. O. Ave Maria za sopran. Rijavec. G.: H. koja kruţi oko sebe bez cilja (M. III 1927 — ). Kompozicijski stavek komornih instrumentalnih del Slavka Osterca. 1940. — D. 1928 (Ljubljana. A. Reicherl. Pamatce Slavka Osterca. XI 1928). 1889— 1912 gimnazijski nastavnik. Pravoslavno srpsko crkveno pjenije po starom karlov aĉkom naĉinu. Petites variations. G. Slavko Osterc. Co. II 1932). Slovenska glasbena revija. SBIMG. Maska rdeĉe smrti. Arti musices. Paz. 1929. Zborovske kompozicije Slavka Osterca. sluţe njima da bi ocrtali odreĊena raspoloţenja. moţe biti sredstvo za postizanje i isti canje pokretl jivosti. Lipovšek. Komorno kompozicijsko snovanje Slavka Osterca pred njegovim odhodom v Prago. 1929. Fellerer (Musicae scientiae collectanea). VVolfgang. Six petits morceaux. Bolero. 1926— 27 i 1934. 1935. und 18. 1939. njemaĉki muzikolog i kompozitor (Bielefeld. 1936. 18. Michaela. S. C. Stalno ponavljanje iste ritmiĉke i melodiĉke figure moţe stvoriti dojam nepokretnosti.. 1941. — A. Orffa koji ostinatne figure u basu ĉesto udruţuje s melodiĉkim ostinatom u visokim dionicama. u oba oblika (O. Osthoffu posvećene su dvije spome nice. Das Musikwerk (izd. V. Corrazzinija »Obup bednega sentimenlalnega poeta«. Magnificat za mješoviti zbor i 2 klavira. Ĉetiri Gradnikove pesmi za kontraalt i gudaĉki kvartet. Slavko Osterc in njegove skladbe. historiju umjetnosti i filozofiju na Berlinskom univerzitetu (J. dovodi do smirenja. Suita. Introduccion a la mušica de nuestro tiempo. u djelima neobaroka i neoklasike. 27. Der Basso ostinato als technisches und formbildendes Prinzip (disertacija). Protivnim postupkom o. X. melodiĉki i ritmiĉki jasno odreĊena i pregledna muziĉka misao koja se doslovno po navlja u istoj dionici kroz cijelu kompoziciju ili kroz njezin veći odlomak. Der Ostinato in der neuen Musik. VCestphal. DJELA (izbor). 7. Blume) i Nagels Musikarchiv. Divertimento za gudaĉki kvartet. Prokofjeva i C. 1932. Samospevi Slavka Osterca do njegovega koncerta v letu 1925. 1967. 1939. 17. 1934. Naša pevaĉka društva i narodno . 1926. sonata za sak sofon i klavir. afirmirao se daleko izvan domovine. slovensko muziĉko stvaralaštvo uputio novim pravcem. a u XVII st. MGG. ĉesto kao jedan od osnovnih kon struktivnih elemenata nekih muziĉkih oblika (pes. Motoriĉki o.. •— E. u razliĉitim modifikacijama i varijantama ima vaţnu ulogu i u jazzu. oso bito impresionisti. Nazori Slavka Osterca o tradiciji v glasbi in o glasbenem nacionalizmu. — H. Wien 1932.. O. Grundzuge einer Geschichte des basso ostinato . djelomiĉno u svescima Das Chorvverk (izd. 1929. — j. u Frankfurtu na Majni studirao kompoziciju (K. jollia. ibid. koncert za klavkski kvartet. Aus H. ĉla nci. Ravel. Slavko Osterc — Prispevek za biografijo. koncert za klavir i duhaĉke instrumente. obj. koncert za obou. Ciacona za violu i klavir. 1937 — 41 (Ljubljana. sonata za violu i klavir. 1936. — K. sonata za violonĉelo i klavir. J. Belokranjska suita. D. 1940. Thomas). Zur Geschichte des basso ostinato (disertacija). II 1932) i Illusions (Iluzije). brojne studije. Šegula. Cerkveni glasbenik. obou. VI. —• L.1972. 1929. Fellerer). 1925. 2 gudaĉka kvarteta. Ostinato und Kompositionstechnik bei den englischen Virginalisten der elisabethanischen Zeit. 1928. Opere: Krst pri Savici. 1928. 3. 1951 — 52. sluţi gdjekad upravo u protivne svrhe. K. II 1932) i Dandin v vicah.: S. God. 4. autograf OSTHOFF. ibid. Beĉki klasici rijetko upotrebljavaju ostinatne figure. 1930. Studije. DJELA: Das dramatische Spdtwerk C. Wolf). Sin Helmutha. Litterschied. 1931. Muziĉke novosti. I922. 1930 (Ljubljana. (djela za gambu španjolskih autora. Osterc. Slavko Osterc und die stilistische Situation seiner Zeit. 1942. RAM 1934. Ouatre miniatures. alt-saksofon. violu i klavir. — O. IV 1962). M. Musikgeschichte und Gegenwart. Solo-pjesme: Usta so mi bila nema. — A. v. Spomen ica R. 1940. Nasuprot tome. Šostakoviĉ. 1929. Bedina. Berlin 1926. 1971. Slavko Osterc. Rijavec. — M. Danses. koncert za violinu i 7 instrumenata. Orao 1893. Religioso iz suite za orkestar. uobiĉajio se ok 1700. — KOMPOZICIJE: gudaĉki kvartet. 1960. — J. obstinatus uporan). Mali preludiji. rog. 1922. Zu J. Basso ostinato und Basso quasi ostinato. ORKESTRALNA: simfonijau C-duru. Kun. R. — IZDANJA: Das deutsche Chorlied vom 16. Kriegera. 1922. Kantate: Rapsodova velikonoĉna poslanica za recitatora. Izraz o. Hartmanns Korrespondenz an S. Leipzig 1910. — D. Aforizmi. a od 1928 na Univerzitetu u Berlinu (od 1932 docent). 1929. 1. 1937. karakteristiĉan je za stvaranje B. Rhvthmus. 1887 — 1908. ibid. harmonizovao je narodne melodije za hor i za klavir. Walter. obogatio ga modernom kompozicijskom tehnikom 1 tako u znatnoj mjeri pridonio njegovu daljnjem razvoju. vrlo ĉest.. X. Regnarta. G. Arabeske. C. passacaglia. Cvetko. 1930. 1955. SPISI: Predlog pevaĉkim druitvima i prijateljima gudbe. 1941. Die konstruktive und thematische Ostinatotechnik des 17. — Isti. Die Niederldnder und das deutsche Lied (1400 —1640). 1928. Iz pisama Miloja Milojevića Slavku Ostercu. Cvetko. Helmuth. — G. Beethovens Klavierkonzert c-moll. Ljubljana 1964. od 1968 profesor i šef kat edre za muzikologiju na Univerzitetu u Wiirzburgu. 1928 — 29. III. 1961 i 1966. J. Njegova primjena uvjetuje i izgradnju pojedinih ob lika (chaconna. 13. Stravinskog. on se zove ostinatni bas (tal. 17 S. lamento u operi). Cvetko. nonet. dok se romantiĉari. 1929. djela Josquina des Presa. 1946. Premrl. S. Gombosi. K vprašanju o kompozicijskih nazorih Slavka Osterca.. X 1921). 1968. Cvetko. 1928. Muziĉko obrazovanje steka) kod privatnih uĉitelja u Novom Sadu. Ĉetiri karikature za flautu piccolOj klarinet i fagot. suita za 8 instrumenata. Georgiadesa. zbor i 7 instrumenata. 1929. zbor i 9 instrumenata u ĉetvrtstepenom sistemu. Scheringa na Univerzitetu u Halleu (na Saali). — Ista. Cinq morceaux. 9. DELA. Stoletja slovenske glasbe. nadalje. Uloga ostinatnih figura u suvremenoj muzici. 1934. — K. Kriegera.). 1962 — 65. kompoziciju. Zborovi: Familija. i talijanske canzone (G. bas -klarinet. kvintet za duhaĉke instrumente. Tri pesmi iz ciklusa S. Rijavec.) nalazi se takoĊer o. 1962 -— 63. Arcadelta. I stavak Sedme simfonije). Riemann. Ljubljana 1972. OSTINATO (od lat. ground). Buenos Aires 1955. basse contrainte). 1969. 1932. Juri in kaca belouška. kao i djela engleskih virginalista. Belokranjske uspavanke. na roĉito D. 1934.A. 27. LIT. klarinet i fagot. Muzikološki zbornik. Cvetoĉi bezeg za alt. Frescobaldi). Italia patria del basso ostinato. Medea. DJELA: Der Lautenist Santino Garsi da Parma (disertacija). Po svom djelovanju o. J. klavir i dirigiranje uĉio privatn o i na Sternovu konzervatoriju. Ortiza). di Lassa. 1911 — 12. rog i violu. Bartoka. trio za flautu. Toccata. Jahrhunderts (disertacija) Miinchen 1940. 1929.. Kompozitori XX st. od 1920 profesor Univerziteta u Skopju. Preludij 1 fuga za ĉetvrtstepeni klavir. Bonn 1970. 1926—28 asistent A. 1931. 1929. OSTERC. Oĉe naš. Veze Josipa Slavenskog sa Stavkom Ostercom. VII 1865 — Beĉ. U tom sluĉaju on je ritmiĉka okosnica koja daje impuls svim ostalim dionicama. 1936. Leipzig 1950 (novi otisak. Straţilovo 1892. — A. A. •— D. Ph. Šegula. ■— VOKALNA. On je i vaţan element OSTOJIĆ. plesne muzike XVI st. Qualre pieces symphoniques. 1933. Passacaglia i koral. God. alt-saksofon i bas-klarinet. Hessenberg) i dirigiranje (K. Wiesbaden 1966). ibid. 1965. Monteverdis (disertacija). Pokorn. VII. Bagatele. Negujmo crkvenu pesmu. Pesem o devici Peregrini. Bavio se preteţno ispitivanjem i analizom srpskoga crkvenog pojanja. Male pesmi za Irenu za so pran ili tenor. S. Josquin Desprez (2 sv. F. U baroku je basso 0. 1962. Jahrhundert bis zur Gegemvart. Banat. Melos 1953. Adam Krieger. Theatergesang und darstellende Musik in der italienischen Renaissance (2 sv. Propper. A. 1929. Nowak. 1940.

H. ORKESTRALNA: simfonija u A-duru op. Kundlovy oĉi. Đordević. — Elegija za violinu i klavir. Margareta (Gounod. KOMORNA: 6 Pastoral Solos for a Violin and Vcl. IV 1931 —). j. 1934. Ion Nonna. A Collection of. zbor Rondeau des songes i Menuets de Plal J.D. La Legende de la rose rouge. XI] 1926 —). 1761 imenovan je dvorskim komornim kompozitorom. DJELA. 1928—33. 1921. sonatina za violinu. Horovoda i nastavnik muzike u Starom Beĉeju.. 1960. oko 1742 (7 sv. a otada se iskljuĉivo bavio muzikom (uĉio kod Z. 1915. 191 Sorgi-Dantza. El Calangrejo. tragedija The Gamester (Moore). Hans. OTRIN. 1905. G. — Z. oko 1762. Salmo sinfonico. Đordević. Germani). M. DJELA. 1897. njemaĉki pijanist i kompozitor (Plauen. ĉeški kompozitor i dirigent (Prag. Panĉevo 1938. The Caledonian Pocket Companion (2 sv. 1904 i Balada ĉeskd.). 1910. — VOKALNA: ksmtatt'Uhodilo. 1750. Glen.). Praha 1948. 1913—19 i Honzovo krdlovstvi. kantata The Wheel barrovi. a O . Granan Flood. 1915. Engleskoj i SAD. — DRAMSKA: Macbeth. 25. Otakar Ostrĉil vzrust a uzrani. IV 1956). Marcha real espanola. limene instrumente udaraljke. muziku za pozorišne komade. Spomenica Panĉevaĉkog Srpskog crkvenog pevaĉkog društva. Otakar. Panĉevu. La Giarra (Caselk i druga djela. Bio je zatim nastavnik u Scotch Holland Warehouseu u Pali Mallu. — VOKALNA: The old Woman's Oratory. solo-pjesme uz orkestar i uz klavir. — Obradbe narodn napjeva za zbor (Eno dreuce. lirski sopran (Trs 18. rumunjski kompozitor i dirigei (Bukurešt. In paĉe. Ĉehoslovaĉka. Ensemble za 17 instrumenata. — Balet Diadalos. 1912. oko 1765. kasnije se sve više orijentii prema folklo rnim znaĉajkama rumunjske narodne muzike. The Glasgow Herald. simfonijeta. Rusalka (Dvofak). . dok u orkestralnim kompozicijama. Early Scottish Melodies. Violetta i Gild (Verdi. 26. Pozniak. 1892 i Skfivan. 1912 i Peisaj de iarnd. 1762 — 63. d'Indv) u Parizu. Cancion del carretero. 1909—10. Valeurs. 5 Strukturelle Spiele za klavirski trio. op. 12 Canciones para la Sagra Comunion. studije i ĉlanci. Posebna izdanja SAN. 2. muški zborovi (Devin. for the Violin and Harpsichord. Rameaua te Les Moissonneurs i Passacaille F. 3 Collections of Songs. Zatim nastupala u Italiji. Balada i dr. Smetane. iako pod izvjesnim utjecajem G. 1950. 8 litanija za 3 — 4 gU i orgulje. škotski violinist.). 1965. Goigoechea). viith a Thorough Bass. 1912. oko 1741. Arregui. 3. istodobno apsolvira studij muziĉke historije na Akademiji za glasbo i historije urr jetnosti na Filozofskom fakultetu. Gran himno a San Ignacio de Loyola. 1970. . — VOKALNA: Tasso-conceti za sopran flautu. oko 1742 i oko 1775. ORGVLJSKA: Cancion montanesa. 1914 postao dramaturg i direktor opere Vinohradske divadlo. Legenda z Erinu. Preradio za 6-gl. VII 1924 —). 1965 Alpha-Omega za 12 muških glasova. Diplomirao modernu filologiju i estetiku. La Traviata i Rigoletto). U Otescuovim ranijim kompozicijama osjeća : utjecaj francuskog impresionizma. 1711 — Knebvvorth. 1959. Uĉenica L. David. Zite. 1968 (u scenskoj verziji: Utrecht 1968). Fibicha). Nje maĉkoj. simfonijska pjesma Pohadka o Šemiku. Lepa Vida (Ukmar). K. 25. 1747. X. Kao kompozitor osvojio više nagrada DJELA. ondje . 1751. 191 El Canto popular montanes. OTTA KLASINC. 17. Tatjana (Ĉajkovski Evgenij Onjegin). Collection of Curious Scots Tunes (2 sv. balet Ileana Cosinzeana. (10 sv. Nastavnik muzike S. Praha 1935. Tropismen II za klavir. Toffola u Trstu. Melodrami za recitaciju i klavir Kamenny mnich. Kidson. LIT. oko 1747. 1915.). Korespodence L. osobito u Baletnor studiju Mariborske opere. Od 1913 predavao kompozicij na Konzervatoriju u Bukureštu (od 1918 direktor). James. farsa The Reprisal or The Tars of Old England (Smollett). oko 1760 i (12 sv. Las Montanas. Studij kontrabasa završio na Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. Osvvalds Airs. Les Enchantemen d'Armide za violinu i orkestar. III 1940). 1916. MGG. na opernoj pozor nici debitirala 1947 u Ljubljani kao Rosina (Rossini. 1913. zbirke Remembranza. LIT. ORKESTRALNA. Otakar Ostrĉil. Passages. Realisationen za klavir i orkestar. oko 1795. with a Thorough Bass. Od 1927 upravljao takoĊer Bukureštanskoi filharmonijom. Breazv Ion Nonna Otescu. The Masque of Alfred. LIT. Scenska muzika za dramu J. Iko. 1899 i Legenda o sv. Otakar Ostrĉil. 1910 i Narcisse. varijacije Kfiţovd cesta. Widor) i Schc cantorum (V. 21 Canciones a Maria Santisima. Mahlera. Novom Sadu i Mariboru (1959 —64 i od 1970] uz to se istiĉe kao odgojitelj mladih plesaĉa. Somboru i Subotici i dirigent pozorišta u Novom Sadu. 1962. Pripada najznaĉajnijim ĉeškim kompozitorima XX st. 1963. Musical Antiquary. — J. Belgiji. 1907 utemeljio ĉasopis Musi Sacro-Hispana koji je ureĊivao do 1922. 1911.). 1969. Danza de gigantones i ( Solopjesme: Kun. Rendezvous za komorni ansambl. Balada o mrtvim ševci a mlade taneĉnici. Praha 1936. Couperina. koj je vodio od 1938. O STR Ĉ IL kvalitetu izvedaba podigao na evropski nivo.). — SPISI: La Mušica religiosa y la legislacion. 12 Serenatas for lwo Violins and Vcl.. Benedetiĉ) za muški zbor i orkestar Cork strirao O. plesaĉ i koreograf (Zemun. 1928. OSTRĈIL. 12. Pedrell). Od 1951 ţivio u S. W. Seviljsl brijaĉ) i tamo angaţirana do 1951. Mocquereau) muzikologiju (F. 1899. S. 1915. 1743. 1960. ORKESTRALNA: Montaru za klavir. Leto. — Objavio više zbirka škotskih narodnih napjeva: Collection of Scots Songs (2 sv.. 1757. 1899. Suite vasca. a 1741 u Londonu. Praha 1935. VII 1936). od 1736 violinist i orguljaš u Edirtburghu. orgulje i udaraljke. 2. Klavierbuch I. 1742. Otakar Ostrĉil. Airs for the Autumn i Airs for the Winter. oko 1745. MGG. II 1879 — 20. Đula (Gotovac. Dancingmaster u Dunfermlineu. Zero. ali unosi suvremenu melodiku i disonantne dramatske akcente. deĉje pesme. orguljaš i kompozitor (Dunfermline. 1958. Meditacion.: A. Gc. LIT. 1955. Martini. Anton-Tuna.: Af. 1742—43. 6 Divertimentos. 1917. Dramaticka tvorba Otakara Ostrĉila a jeji jevištni osudy. IX.: J. Njezin repertoar obuhvać niz sopranskih uloga lirskog i koloraturnog karaktera. Cancion del olivo. oko 1750 —60. God.: V. tragedija Cleone (Dodsley). . Edinburgh 1900. Janaĉka s Ostrĉilem.. —• A. oko 1759. 1906. Old Scotch and English Songs. Alpha Omega.). bastianu. Airs for the Summer. Divadlo. Me. — V. Po sebna izdania SAN. 1909.: O. 1955. Ignacij. . Pepeljuga i Petja i vuk (Prokofjev). Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. Hindemith) dirigiranje (H. XII 1888 — 25. oko 1747.-Ph.—■ Izdao Antologia de organisi espanoles i zbirku španjolskih vojniĉkih kompozicija iz XVIII st. Interpla 1963 za 2 pijanista i komorni sastav. scenska muzi] Ilderim i Rubinul miraculos. Na gorici na placu i dr. Gieseking i orgulje (F. Andre bat ikusi dct. Kao plesaĉ i koreograf angaţiran d sada u Ljubljani. Melodrami za recitaciju i orkestar: Lihe. Ondina. gdje je obogatio repertoar brojnim izvedbama klasiĉnih i osobito modernih opera. Fidelio). XII 1880 — Sebastian. OSVALD. 1962. 1758. U svojim operama nastavlja tradiciju B. 196 OTESCU. 1758. Defile-Entracte-Reverance za glas i klavir. — Obradbe crkvenih i narodnih pesama. 1913. Od 1908 dirigent amaterskog ansambla Orkestralni sdruţeni. Poupe. 1960. Komponovao je za klavir. moteti i dr. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. osnovao Operno društvo iz kojeg se razvila drţavna opera. . udaraljke i gudaĉe. Djeluje u Trstu kao nastavnik na školi Glasbene Matice i zborovoda pjevaĉkog društva Vasilij Mirk s kojim je osvojio više nagrada na meĊunarodnim natjecanjima. Muzica. 10 Favourite Songs. •— KOMORNA : gudaĉki kvartet u H -duru. kn}.18 prosvećivanje. oko 1750—55. Predavao ĉeški i njemaĉki do 1919. Portugah Egiptu. — J. kun i El mar de la vida. OTTE. MGG. Marcha nupcdl. — DRAA SKA: opera De la Matei cetire. oko 1741 i 1742. — Kompozicije za vojniĉku muziku. Jose Maria Nemesio Otafio y Eguino. oko 1748. Opere: Jan Zhofe-lecky (neizv. Lamentatio in Sabbato Sanci 3 Misererea. P. pjevaĉica. klavir i udaraljke. VIII 1935). 29. oko 1770. 1927— 28. Ero s onogi svijeta) i druga djela. Responsorios del Oficio de Semana Santa. 1911. Bartol. 1911 i 5 canciones montanesas. Nejedly. I 1768). 1753. Abendroth). 3.: Af. — Solo-pjesme. 1965 Touches za orgulje. — KOMORNA: Folie et sens. Via Ci cis. Colin's Kisses. OTAfiO Y EGUINO. — V. 1950. London 1947. Payer. zborovi. Isusovac. paleografiju (A. vodi i muški zbor Valentin Vodnik. Solo-pjesme: 12 Songs Compos'd in the Scotch Taste. — VOKALNA. Guipiizcoa. James Oswald and the Temple of Apollo. VIII 1864 — Mol. Airs for the Spring. Paqueno largo. —• Spomenica Pamatce Otakara Ostrĉila. Himno pontific Zborovi: Basa Chorichu. LIT. 2 simfonijske skice na narodne moti' Din bdtrini. — Danza de las cavaducas za klavir. 299 i dr. 1960. Studirao na KonzerV: toriju u Bukureštu te na Konzervatoriju (Ch. medi kojima su Marcelina (Beethoven. od 1958 ĉlanica Mariborske oper i od 1959 stalni gost Zagrebaĉke opere. Pohadkovd suita. a zatim direktor opere Praškog narodnog kazališta. horove i dr. OSWALD. Simfonijske pjesme: Le Temple de Gnia 1908. Buţga. 6 Sonatas for two German Flutes by Giuseppe St. Kvapila Sirotek. od 1959 muziĉk urednik Radio-Bremena. Serenata'Ronda. Studirao kompoziciju (J. 1895. Tropismen I za klavir. DJELA: Elegia za violonĉelo i klavir. Baĉka. — KLAVIRSKA: Collection of Minuets. OTA. 1921. LIT. 1912. kao dirigent i kompozitor. 3 klavira. Querol. X. — W. kompozitor i zborovoda (Dolina kraj Trsta. Collection of 43 Scots Tunes zvith Variations . Studirao na Zemaljskoj muziĉkoj uĉiteljskoj školi u Pragu. 1940—51 b je direktor Konzervatorija u Madridu. 1907—08. OSTOJIĆ — OTTE DJELA: kantata Moji zemlji (F. Momente. ostvaruje originalan muziĉki govor osebujnih melodijskih i polifonijskih rje šenja. God. Le'bl. Ion Nonna Otescu. 1926: Selska slavnost. 1928. for a German Fl. studirao orgulje i kompozici (A. Pej. N. P. La Boheme). Francuskoj. drvene duhaĉk instrumente. 1736. horovoda i kompozitor (Beraun. Tomandl. Gudaria. Sebastianu (1922—32) i Azcoitiji (1932—39). Kjuder). 7. klavir (B. Mimi (Puccini. — DRAMSKA. Farmer. 1903 — 05. Les Sylphides (Chopin Mammon (Kfenek). Alessandrescu. Švicarskoj. Libanonu i Juţnoj Africi. Koncfrtni pijanist. fantazija za violinu i klavir. Faust] Manon (Massenet). Les Toques guerra. — F. I 1931 — U Ljubljani završio Srednju baletnu školu. 1914. and Vcl. 1969. V. Engleskoj. Praha 1912. History of Music in Scotland. Be. DJELA. The Musical Magazine.). 1898! Suita C. R. — G. — H. Filmska muzika Nolimetangere. Dromenon z. španjols kompozitor i muzikolog (Azcoitia. K.). Vlasty skon. Love in a Village. Rektorys. Pik Nogaviĉka (Cipci). 19. 1939. U njegova najbolja koreografska ostvs renja idu baleti: Les petits riens (Mozart). Za zbor i orkest. Letopis Matice Srpske. Jose Maria Nemesio. violu i klavir. 1740 boravio u Italiji. 1900—03.. Engleska. pantomima Queen Mab. — CRKVENA: 8 Cdnticos a la Santisima Virgi 191° j I2 Canticos al Sagrado Corazon. S. u baletu se usavršavao u Njt maĉkoj.

DJELA. Michael's College kojemu je.. Madrid 1881. Carlo Magno (G. ĉasopis Roma. a od oko 1870 bio je dirigent u madridskom Teatro Real. U Plziiu uĉio pjevanje kod M. se ogledao i kao kompozitor. Character and Influence of Sir Frederick Gore Ouselev. preludiji i dr. Renato (Verdi. D. Nje gove 4 kompozicije za gudaĉe. solo-pjesme. 1889 — 90. 1957. Cristobal. — P. Tovomasu. Havergal. Hali. U posljednje vrijeme nastupa s uspjehom i kao dirigent. Willem van. N. 1957. je do 1961 i sam kao klarinetist djelovao u ansamblu. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više meĊunarodnih nagrada. 1962. 1938. Handel i dr. 1962. francuski naziv za praznu ţicu na gudaĉkim instrumentima. Ansambl je do danas (1974) snimio 20 long-play gramofonskih ploĉa u nakladi od 10 milijuna i dobio 8 zlatnih. 1935. kao rektor i donator. 1950. Americi i Australiji. DJELA. aperto i ehiuso) upućivali su izvod ioce da kod ponavljanja kompozicije uzmu drukĉiji završetak (danas prima volta i seconda volta). Paganinija. F. II Teatro Ottoboni nel Palazzo del la Cancelleria. On some Italian and Spanish Treatises on Music of the Scventeenth Century. Bio je izvrstan improvizator na klaviru i orguljama. 1868. On the Early Italian and Spanish Treatises on Counterpoint and Harmony. II Cardinale Pietro Ottoboni. Cecilia. Proceedings of the Royal Musical Association. Costanzi. Predaje na meĊunarodnim teĉajevima dirigiranja Nizozemskog radija. — Isti. Bartoka i dr. T. — L. LIT. K. 1955. Komponirao je muziku za preko 100 zarzuela. Kune i N. Alontaldo. Co. Bernsteina u Tanglewoodu.: F.molu. — Gudaĉki trio. La Pastorella (isti. Conccrlino za violinu i gudaĉe. Za orgulje: 12 fuga. Vilko. 3 suite. LIT. O RKES TRALNA: s imfo nija za guda ĉe. o ĉemu svjedoĉe r edovita gostovanja po Evropi. 12. 6. Cotarelo y Mori. M. 1705). 24. Pietro Ottoboni. Cantata ddV Assunta (A. B. oznaĉuje se struktura pojedinih akorda. K. — Kompozicije za klavir (sonata. V 1931 —). pa i u Juţnoj Americi. protektor Kongregacije i Accademije S. H Sako*). sekretar Svetog Oficija. 7. Muziku uĉio na Musical Collegeu u Chicagu i na Juilliard School of Music u New Yorku (V. Mendelssohna. a posebno djela jugosla I. Kardinal. S. (balada. A. Igor. T. Valentin (Gounod. God. III 1877 — Prag. nokturna i dr. — Kompozicije za klavir (fuge) i za orgulje. Fleschova nagrada) i Miinchenu (1958). 1691). Cvejić. u svojem je domu prireĊivao znamenite koncerte na kojima su sudjelovali najugled niji umjetnici onoga doba (A. osnovao je biblioteku Ottoboniana. 1948—71 ĉlan Plesnog orkestra Radio -Ljubljane. Za svoja vrijedna ostvarenja stekao je pri znanja i na meĊunarodnim natjecanjima u Ţenevi (1950). Od 1855 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu i praecentor katedrale u Herfordu. kompozitor i aranţer narodne zabavne muzike (Begunje. OZIM venskih kompozitora. Ko. Pagliacci). London 1896. 1953). Considerations on the History of Ecclesiastical Music of Western Europe 1876. — E. I. La Forza del divino amore (B. Stainer. — DRAMSKA: opera The Enchanted Pear Trĉe. 28. kojom je pridonio razvoju te muziĉke vrste u Španjolskoj. VII 1667 — Rim. 12. Paap. Lon donu (1951. La opera espanola y la mušica dramatica en Espafia. u C -d u r u. gudaĉki kvartet. otvoren). 1943. Debussvja i M. koja je poslije njegove smrti pripojena Vatikanskoj biblioteci. Scarlatti. London 1889. Madrid 1935. Snimio je više gramofonskih ploĉa. teoretiĉar i muziĉki pisac (London. Caldara. Madrid 1946. Frederick Arthur Gore Ouseley. ostavio muziĉku biblioteku (jednu od najvećih u Engleskoj). A Treatise on Counterpoint. OXFORD UNIVERSITY PRESS. 11. Faust).\\a&is\a\ i Krušina (Smetana. XI 1972). Osnovao St. Rava. S. solo-pjesme. Monksa. — A. Dalibor i Prodana nevjesta). — J. — Zborovi. Marshall. — CRKVENA : brojne mise. Brucknera. OVSENIK (Avsenik). 1 8 6 8 i d. Uĉenik B. Kao jazz-pijanist suraĊivao je sa A. 9. van Beethovena. — Zborovi. Z. 1694). Michigan. engleski kompozitor. —■ Opera U hola disabitata (napisao kao 8godišnji djeĉak). Charlesom i dr. Frederick Arthur Gore. II 1920 — New York. Filmska muzika. 1688). IN S T R U ME N T A LN A : 2 g u d a ĉ k a k va r te ta . VIII 1825 — Herford. On Mecenate in Roma barocca. Silvio (Leoncava'lo. 1941. P. Kocelin (Lisinski. G. J. na njegovu su bogatom re pertoaru violinske sonate i kraća djela razliĉitih majstora svih raz doblja. Oxford. Hartnan. 1690). ameriĉki kompozitor i jazz -pijanist (Bangor. i D. gudaĉki sekstet. — Aranţmani za jazz -orkestar. violinist (Ljubljana. virelais) izrazi ouvert i clos (lat. Memorials of Frederick Arthur Gore Ouselev. Umjetnik velike pjevaĉke kulture ostvario je brojne baritonske uloge koje su se odlikovale scenskom dovršenošću: Don Giovanni ( Mozart). Pikova dama). Canon and Fugue.: A. OUSELEY. MGG. IX. Statira (A. Sachsom. // Trionfo della Vergine (A. God. Bio je suradnik ĉasopisa Jazz Today. Introductie en Allegro. Violonĉeiist i dirigent orke stra u Utrechtu. nastupa kao gost u Evropi. koji je do danas izdao veći broj muzikalija i znanstvenih muziĉkih knjiga. . The Life of Sir Frederick Ouseley ( I I izd. tal. 1886. simfonijeta i divertimento ubrajaju se medu istaknuta djela nizozemskog orkestralnog repertoara. Rostala na Royal College of Music u Lon donu (1949—51). -> Harmonijska analiza). Zrinjski (Zajc. od 1949 dirigent haškog Residentie-Orkest. Bumpus. SAD. Cecilia. 13. Giuditla vitloriosa (isti. de Angelis. Dvofaka. G. Za boravka u Zagrebu bavio se veoma uspješno pjevaĉkom pedagogijom. LIT.OTTERLOO — OZNAČIVANJE AKORDA OTTERLOO. W. Poviri). 1875. Šef -dirigent Simfonijskog orkestra u Torontu (1965 —66). OZNAĈIVANJE AKORDA. 2. — M. Scarlatti. OVERTON. DJELA: simfonija. i. X. Milhauda. suautor i aranţer. Jelecki (Ĉajkovski. S. 1882. japanski dirigent (Hoten. Americi i Japanu. gudaĉki trio. U muziĉkim oblicima XIV st. španjolski kompozitor i dirigent (Bajadoz. 1705). 27. simfonijeta za 16 duhaĉkih instrumenata. // Trionfo della castita (A. Roma 1953. Cosi fan tutte). Scarlatti. 1706). 1907—11 Vinohradskoga divadla u Pra gu. dijamantnih i platinskih ploĉa. klarinetist. O. Saldonija u Madridu. Wallersteina i 1902 zapoĉeo umjetniĉku karijeru. pa se poduzeće dijeli u Oxford Universitv Press. OTTOBONI. 1709) i dr. II 1740). njegovi su uĉenici bili Z. 1924 utemeljio je londonski ogranak muziĉki odjel. Firenze 1955. 1956. OUREDNIK. 1962.). celestu i udaraljke. X. 1942. klavir i udaraljke. 1946. Ranevom. Izvrstan inter pret djela A. OZAWA. D J E LA . Gostuje u drugim zemljama. 1960. MGG. 1914—19 solist Narodnog divadla u Pragu i 1919—21 ponovno u Zagrebu. I Teatri di Roma. II 1825 — Madrid. sonata za violu i klavir. T. 1951. II s imfo nija. H. pjesme i dr. klavir. Duhovni voda kvinteta. Studij s doktoratom završio u Oxfordu. XII 1907 —). estampida. IX 1935 —). Ravela. 23. usavršavao se kod W. Od 1955 OUP je preuzelo izda vanje ĉasopisa Music & Letters. Operni l ib r e t i : U Amantc del suo cncmico (muzika F. divertimento za limene duhaĉe. XI 1950). Jan. C. Lanciani.). F. 9. 1695). LIT. Positions of Organs in Churches. Scarlatti. Knjiţevnik i muziĉar. Gaffi. Njegovi su uĉenici J. 1. kao operni dirigent debitirao 1969 u Salzburgu (Mozart. Uz koncerte J. Ĉajkovskog. L. MGG. 1911 — 14 operni solist u Zagrebu. U nastavi harmonije. preko 100 himna. Nakon zavr šenoga studija s velikim je uspjehom nastupao u mnogim evropskim zemljama i izvan Evrope. O. Szymanowskog. OUVERT (franc. Willem van Otterloo. Posjeduje izvrsnu tehniĉku spremu i po sebni smisao za stilsku interpre taciju. IV 1889). 1952. 1948. XI 1928 —•)• Studij klarineta završio 1961 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (M. 1942. OZIM.: W. Symphonic Movement. Bacha. Studirao na Konzervatoriju u Amsterdamu (S. Amorc e gratitudine (Lanciani. lntrada za limene duhaĉe i udaraljke. 1868. pisao je aranţmane za Th. 1961. 1690). Tartinija. A Treatise on Musical Form and General Composition. Marcello (Puccini. Oblici. Balet Nonagc. Historia de la zarzuela. 2 klavirska trija. Mufioz. 19 2. — J. 1950 i 1954. tri poglavlja o engleskoj muzici u Historv of Music Naumannovog engleskog izdanja. Historia de la zarzuela y del genero chico. Tako npr. — R. 1950. nakladno poduzeće Oxfordskog univerziteta. Od 1880 postoji i londonski ogranak. Nikola Šubić Zrinjski) i dr. Mozarta. 1879. Sir Frederick Arthur Gore Ouselev. Za klavir: sonate. Zapoĉeo pijanistiĉku karijeru. Dresden). A. Lovve i W. 1958. 1932. od 1971 je programni i muziĉki rukovodilac tvornice gramofonskih ploĉa Helidon u Ljubljani. Charles. — VOKALNA: oratoriji St. 1962—63 profesor Akademije za glasbo u Ljub ljani. The Compositions of the Rev. sonata za violonĉelo i klavir. S bratom Slavkom Avsenikom utemeljio 1954 ansambl za narodnu zabavnu muziku pod nazivom Kvintet braće Avsenik koji se ubrzo uvrstio u najpopularnije ansamble te vrste. aceord d l'ouvert znaĉi akord proizveden na samim praznim ţicama. Pfeifera na Akademiji za glasbo u Ljubljani i M. i kod H. W. La Boheme). muziĉki Odušci OTVORENA FORMA OTVORI OUDRID Y SEGURA.. God. kao i u harmonijskoj analizi. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Joyce. Corelli. Uĉenik L. I I I 1877). Fantasta za 5 limenih instrumenata. C. 1869. Studij završio na Unive rzitetu Toho Gaku'en u Tokiju (N. utemeljeno 1468. Karajana u Berlinu. B. nizozemski dirigent i kompozitor (Winterswijk. 1960. Gjungjenac. London 1892. suita za gudaĉe. 1958. stupanj na kojemu se u ljestvici nalaze. Pietro. London i Clarendon Press. 1904—07 ĉlan Ljubljanske opere. A. Polycarp i Hagar. 4 kompozicije za gudaĉe. Ranev. — SPISI: A Treatise on Harmony. sonatina za violinu i ĉembalo. a zatim se usavršavao kod L. Persichetti). 1882. harmonijske funkcije i tonalitet kojemu pripadaju pojedini akordi (-> Harmonija. ĉeški pjevaĉ (bariton) i pedagog (Plzefi. Peha y Goni. Kast. Krabuljni ples). Gunzek).: A. II Cardinale Bencdetto Pamphili. — F. talijanski libretist (Venecija. a od 1963 na Visokoj mu ziĉkoj školi u Kolnu. God. a od 1962 vodio je teĉajeve za kompoziciju na Neto School of Music. Rieg gera i D. Seji. Od 1960 profesor je na Juilliard School of Music. apertum i clausum.

one toĉnije oznaĉu kako autor (ili redaktor) zamišlja muzikalnu kompo nentu izvei be (-> Agogika. VIII 1962). Svi su ti s stemi mahom odraz liĉnih gledanja autora na harmonijske pr bleme. slova i dr. kao H. -*■ Dominantne harmonije. Slovima T. od kojih posebno treba istaknuti Groficu (Ĉa kovski. odnosno izvan granica njegove škole. 9. V.. Krabuljni ples) i dr.. Lucija. Marcelinu (Mozart. Pjevaĉi karijeru zapoĉela 1919 na operi u Ljubljani kao Paulina (Ĉajkovsl Pikova dama). Pjevanje uĉila na školi HGZ Zagrebu i 1913 —16 n Muziĉkoj akademiji u Beĉu. op. N. OŢEGOVIĆ. nadalje. —> harmonijske funkcije akorda (—> Toniĉke harmonije. kao i niz pomno izraĊenih i stils okarakteriziranih epizodnih uloga. alt (Budimpešta. Altistica velikih glasovn mogućnosti i osobitog smisla za glumu. -> Subdominantne harmonije.OZNAĈIVANJE AKORDA — OŢEGOVIĆ ' • ■ > Struktura akorda oznaĉuje se arapskim brojkama na naĉin -> generalbasa. Figarov pir). Riemann i dr.: Beethoven: Sonata za klavir u G-duru. dok se rimskim brojkama oznaĉuje stu panj ljestvice. skupina grafiĉkih znakova notnom tekstu (rijeĉi. konstri irali su svoje posebne sisteme oznaĉivanja akorda. 12. Bila je zatim ĉlanica opera u Ljubljani i Mariboi i 1924—42 te od 1945 u Zagrebu. I 1896 — Zagreb. -> Frazrranje). Ulril (Verdi. a tonaliteti se taoder oznaĉuju slovima. pjevaĉica. Pikova dama). a malima mol. DĆ. koji predstavlja temeljni ton odreĊenog akorda (~> Te-meljni ton i temeljni oblik akorda). D i DD oznaĉuju se. K. —> Dinamika.14. . paţenih kreacija. D/II i D/III dvije sekundarne dominante. -> Sekundarne dominante). br. U pri loţenom primjeru C znaĉi C-dur tonalitet. septakord V stupnja. pa se stoga nijedan od njih nije proširio izvan kruga aut rovih pristaša. OZNAKE ZA PREDAVANJE. Uf kvintsekstakord II stupnja. i to velikima dur. dominantu II i dominantu III stupnja itd.) koji upućuju kal treba interpretirati neko muziĉko djelo. -> Domi-nanta dominante. ostvarila je nekoliko z. KO. kratice. VII ni septakord VII stupnja s povišenom tercom i povišenom tt kvintom. 2 C: V7 I D/M D/III D T J V Pojedini muziĉki teoretiĉari. S. S uspjehom se bavila koi certnom djelatnošću. tj. a za djelovanja u Ljubl jani nastupala je kao dramska glumica.

DJELA. 1678—90). PACCHIEROTTI (Pacchiarotti). A. ORKESTRALNA: 4 Invenciones. Bach. 1968. Antuna u Milanu. Asprilio. Mušica da camera za 9 instrumenata. Wecker). Schvvemmer. 1965. II. ■—■ PACHELBEL. Stanislao. 1597 (vjerojatno još od 1595) kapelnik u rimskom Collegio Germanico. 1953. fantazije. 1964. od 1968 vodi Studio di fonologia musicale Talijanskog radija u Milanu. 1963. — DRAMSKA: Le sue ragioni. Altdorfu i Regensburgu (Ph. 5 Invenciones za flautu (violinu) i klavir. Cenni biografici intorno a Gaspare Pacchierotti. Erfurtu (Predigerkirche. Imaginario I za 3 udaraljke i ĉembalo. Gothi (od 1692) i Niirnbergu (od 1695 u crkvi sv. a bavio se i muzikologijom i teoretsko-pedagoškim radom. 1961. Opere di J. Sebalda). Zbirke: psalmi i moteti za 8 glasova.: ukupna djela obj. J. te koralne partite. tj. 1954—66. Prosodia. S. 1968. talijanski pjevaĉ.: P. — KOMORNA: Sinfonias za 17 limenih instrumenata. Ejercicio para cuarteto. 1961. flautu vibrafon i udaraljke. Istakao se i kao pedagog. Glinski. Nakon što se afirmirao kao kompozitor na brojnim festivalima suvremene muzike. — R. i. kao i kombiniran oblik (susreće se jedino koa Pachelbela) u kojemu orguljska fuga uvodi u orguljski koral. — ELEKTRONSKA: Sequenze e strutture. K. 28. Radial za 24 instrumenta. 4. Escena za zbor i 18 instrumenata. U Milanu otvorio eksperimentalnu muziĉku školu u kojoj je pri mjenjivao vlastitu metodu muziĉke nastave. 1611. 1964. —■ KLAVIRSKA: sonata.P (p). 4. I 1930 —). 1948. — SPISI: La Elaborazione tematica nelle opere di G. 1956. Orguljaš u Beĉu (od 1673. DJELA: zbirka madrigala za 4 glasa. 1967. Ermenegildo. —• G. 1967. 1962. Pollini). Libro para U pianista. 1963. varijacije (2 sv. 1970. 1969. DJELA. II izd. 28. 2 zbora. Luis de Pablo versucht eine Asthetik der zeitgenossischen Musik. Condicionado za flautu solo. Djelovao u Rimu 1589—93 u crkvi Santa Maria di Monserrato. ĉemu se . M. debitirao 1766 u Veneciji. 1964. 1965. 1967. 1961. talijanski muziĉki pisac.).). 1925 —30 izdavao vlastiti ĉasopis Nuova didattica e pedagogia musicale.16 i 20 glasova. Kod orgulja. 2 ksilofona. orguljaš i kompozitor (Salboro. 2. tutti la spogliano. a zatim kapelnik i orguljaš crkve sv. Stuttgartu (1690—92). za 2 klavira: Movil II. 1960. V 1623). Seulin. Studij završio na Konzervatoriju u Milanu. za pozitiv. chaconne i suite. — CRKVENA. skraćenica za piano. Bivio. 1960. Magnificat i moteti za 4 glasa. Mušica a due za violinu i klavir. 1925. 1968. kršten 21. klavir. 1939. 17. Milano. II 1880 ■—•)• Studirao na Muziĉkom institutu u Padovi (C. Prosodia. talijanski kompozitor (Castano Primo. 1957. Pardfrasis za 24 instrumenta (po motetima T. Un Uomo da salvare. balet / Dispersi. Nastupa kao predavaĉ i suradnik struĉnih muziĉkih publikacija. Posljednje decenije ţivota proveo u Padovi. fuge. 1963 utemeljio ansambl Ars Antiqua. Od 1964 artistiĉki je direktor Biennala suvremene mu zike u Madridu. 1929). oznaka za treći manual. 1953. MGG. 1968. 1968. / dispersi. // Canto gregoriano. Za Pachelbelov originalni muziĉki jezik karakte ristiĉna je pjevnost melodije. 1960. S. od 1594 u Trinita dei Pellegrini. P. X. 1957. medu njima Missa de Passione Domini (autorstvo nesigurno) i 8 kompozicija u orguljskoj tabulaturi. u muzici uglavnom samouk. 1962.: G. Bertonija. 1965 — 66.: M. Un celebre mušico fabrianese: Gasparo Pac chierotti. Melos. J. orguljski korali (najĉešće troglasni s cantus firmusom u gornjem glasu ili basu). 19571 1958. ■— VOKALNA: Choral eucaristico za zbor i 7 duhaĉa. 1957. talijanski kompozitor (Vasciano di Stroncone. toplina i blagost harmonij skog izraza ĉesto s istaknutom funkcionalnošću akorda. Victorie). 1952 i dr. klavir i udaraljke. 1961. K. Imaginario II. sopran (Fabriano. — Spis Aproximacion a una estetica contempordnea. 1955. limene instrumente i kontrabas. Anthem za zbor. Metodo teorico-pratico per lo studio primario della teoria lettura e composizione musicale (8 svešĉića). ali je još jednom nastupio 1796. Palestrina. 1956. X 1930 —). Bach. J. španjols ki kompozitor (Bilbao. Mutazioni za violinu solo. V 1740 —■ Padova. Luis de. — KLAVIRSKA: Sei tempi za 2 klavira. 1962. Modulos I za 3 klarineta. Cesuras za duhaĉki i gudaĉki trio. d'Alessi. Ĉita del Vaticano 1941. Calegari objavio je 1836 priruĉnik Modi generali del canto . vjerojatno do 1676). Mušica a cinque. Angelo. Cecchini Pacchierotti. LIT. pedagog. 1602—03 na istom poloţaju u bazilici sv. Petra. Heterogeneo. violinu i klarinet. 1969. U zbirkama djela raznih autora onoga vremena štampane su 2 duhovne pjesme fcanzonette spirituali) za 3 glasa. kršten 1. Canzone in onore di S. Vercelli. Modulos IV za gudaĉki kvartet. Dialoghi. 1604 —18. Asprilio Pacelli. koju je obogatio komponirajući orguljske korale. 1968. Tutti la vogliono. 1934. 1967. 1963. Por diversos motivos za 4 klavira. 1921. Umbrija. III. psalmi i moteti za 4 glasa. 1962. PACCAGNINI. 1968. Glosa za sopran. X 1821). 1958 — 68. — Komponirao crkvena i druga djela. gdje je 1769 angaţiran kao pritno mušico kazališta San Benedetto. koncert za violinu i 6 instrumentalnih grupa. Elaborazione in polifonia armonica (3 sv. nadalje varija cije. contromelodia. Orguljaš (Malmo. Padova 1844. sopran i magnetofonsku vrpcu. Ancona. Bach. 1599. Johann. Modulos II za 2 orkestra. III 1706). 1958. 1952. Metodo di composizione musicale (3 sv. Imao je glas izvan redna opsega i virtuozno je vladao tehnikom belkanta. 18. Recreation suite enfantine. 1971. 1963 i II Dio di oro. Najvaţnije su njegove koralne obradbe: koralne fuge (thematice praeambulando). 1928. Elementi di canto gregoriano. a pp za pianissimo ili piii piano. Pacellijeva djela mogu se po tehnici i stilu usporediti s najboljim kompozicijama toga vremena. . 1925. PACCAGNELLA. LIT. gudaĉki kvartet.). Padova. 7 zborista i plesaĉicu. Ein Wort za glas. 1961 — 69 (I. ali oĉituju i neke znaĉajke tadašnje venecijanske muzike. 1957. 1608 i Sacrae Cantiones za 4—10. Canzone in onore di S. L. 1965. 1597. 1953. PACELLI. Teoria e storia degli abbellimenti. Reciproco za flautu. Asprilio Pacelli insigne Maestro di Cappella della Corte Reale della Polonia. Inici-ativas. 1964. Koncertirao u Italiji i u inozemstvu. Gliriski (2 sv. koji je uglavnom napisao Pacchierotti. sopran. IX 1653 — pokopan 9. 2 klavira i gudaĉki kvartet. . PABLO. Ubrzo stekao veliku reputaciju širom Italije i izvan nje. armonia. Reiss (Muzyka i Špievi. zbor i orkestar. Actuelles za sopran. — DRAMSKA: Protocolo. 1792 povukao se sa scene. Studio pratico della tnelodia. // Mušica za 2 klavira. one govore jezikom rimske škole. NOVA IZD. La Formazione del linguaggio musicale (3 sv. DJELA. TEORETSKA I INSTRUKTIVNA: Metodo per lo studio del pianoforte e la composizione degli esercizi iecnici ritmici e melodici (3 sv. 1964. tokate. La Citta del miracolo za flautu i orkestar. 1570 — Varšava. II Linguaggio melodico e armonico. Modulos III za 17 instrumenata. U rukopisu je saĉuvano nekoliko crkvenih kompozicija. Pjevao na svima većim talijanskim pozornicama te više puta u Londonu. moţda i G. Eisenachu (1677— 78). 1591 i 16 moteta. LIT. sopran-sak-sofon. 1955. Gruppi concertati. Od 1603 vodio u Varšavi dvorsku kapelu Sigi smunda III. La Parola in Palestrina). je jedan od najvećih njemaĉkih orguljaša svoga vremena. 1964 i dr. Terzo concerto za sopran i orkestar. Kompozitor avangardnih stremljenja. 1952. 1965 — 66. Tombeau. Reciproco. radio-opere Mose. 1962. 1960 —61 utemeljio ansambl Tiempo y Mušica za suvremenu komornu muziku. . VOKALNA: j Ćori di Euripide za zbor i orkestar. Novara). Uĉio kod F. Završio studij prava u Madridu. preteĉa J. psalmi. Bacha na podruĉju muzike za orgulje i ĉembalo. 1968. Stanislao obj.). Progressus.Sassi. — KOMORNA: gudaĉki trio. Fabriano 1935. Gaspare. Prentz).). 1970. 1958. Polar za violinu. jasnoća. S. 1601.). Actuelles 1968 za orkestar. God. vibrafon i klavir. S. 3. Comentarios za mezzosopran. njemaĉki kompozitor i orguljaš (Niirnberg. Quasi una fantasta. 1925. U orguljskoj i klavirskoj muzici skraćenica za pedal. Školsku i muziĉku naobrazbu stekao u Niirnbergu (H. 1959. 1961. 1963. 1967. 12. 1608. ORKESTRALNA: 4 Studi. 1928—34. Lopez de Osaba. Metodo per lo studio delV organo. Vento-nel vento za mezzosopran i orkestar. basklarinet i udaraljke.

Rubinsteina i P. 1872 upisuje se na Varšavski konzervatorijum studira klavir. 6. Jovan Paĉu. 1 7 a ri ja . Iako je poĉeo komponirati u vrijeme najvećih Rossinijevih uspjeha. Udav: na vrhuncu slave 1907 za diplomatu M. Journal of the American Musicological Societv. 1905). u ko jima je mogao doći do izraţaja njegov izvanredno mekan ton i gotovo eteriĉan pianissimo. tip ka ma. Mnoge narodne i graĊanske melodije harmoni: je i za hor i za klavir. — E. Studij zapoĉeo na Varšav skom konzervatoriju kod R. 1875). III 1847 — Zagreb. Milano). mesto profesora klavira. 6. Pachelbels (disertacija). J. Fredrik ( rich) Pacius. Rutkovvski). Montevideu. I 1871 — Buenos A 18. J. Pachmann and Chopin. 1842 . Ignacy Jati. Mnoge njegove pjesme posta u Finskoj veoma popularne. 1947). Muziku uĉio \ botici. Canv bridge (Massachusetts) 1952. MGG. Parizu. H. Tadeusz. 1843. X. M. MGG. Pachelbel als Ka mmerkomponist. Pro mušica. Davini. Fredrik Pacius som tonsattare. Strobla (klavir). LIT. — II. Johann Pachelbel. — H. IX 1965). 1951. posvećivao je malo paţnje. Johann Pachelbel als Vokalkomponist (s potpunim popisom djela). Wiederkehr seines Geburtstages. 1928 —36). X 1902). Kiel) i instrumentacije (H. Mjeseĉarka).: fuge na Magnificat za instrumente s tipkama obradili i obj. AFMW. II Carcere Mamertino. K. 1953. Londonu. Giovanni. otkrićima na polju klavirske tehnike. LIT. 4. Krummacher. U rkp. Sikorski). H. neka djela za instrumente s tipkama obj. PACHULSKI. PACIUS. ! za violinu i klavir. Manon (Massenet) i d PACIORKIEVVICZ. Moniuszka za klavir.: M. Urban). Giovanni Pacini: Bemerki zum Stil seiner Opern. autobiografija Le mie memorie artistiche. fantazije. ruski pijanist austrijskog podrijetla (Odessa. koja je ubrzo postala poznata. sluţio se kod sviranja grimasama. varijacije za violinu i orkestar. i Die Loreley. gestikuliranjem. — D. 1954. 6. Botstiber i M. P. Regina (udata Alvear). — Isti.— VOKALNA: kantata Ojczyzna za zbor i orkestar. Zobelev (1937). — F. kao i djela. redovno je kon rao u mnogim mestima tadašnje Austro -Ugarske i Srbije. Osobito se isticao kao interpret Chopinovih kompozicija. 1900. H. povukla se s operne pozor Jedna od najglasovitijih koloraturnih soprana svojega dob. Seiffert (DTB. U Pachelbelovoj liĉnosti sjedinjuje se virtuoznost i pjevnost juţnonjemaĉke škole sa srednjonjemaĉkom teţnjom prema kontrapunktiranju i variranju na temelju cantus firmusa. nastavnik u Lodzu i od 1954 profesor na ' koj muziĉkoj školi u Varšavi. 1828 —34 prvi violinist dvorskog orkestra u Stockhc Od 1834 muziĉki direktor (od 1860 profesor) na Univerzit< Helsinkiju. DJELA. Diplomiravši 1878. La Regina di Cipro. ): 9 ka nt ata . Arenskog i S. Saradivao je u mnogim ĉasopisima i i nim listovima. Acht Chordle zum Praeambulieren. Cenni starici sulla mušica e trattato di contrappunto. 1865. I. Meditation za gudaĉe. I dio. Singspiel Prinsessan af Cypern. je stekao široko priznanje. nastupajući u lermu. — H. — Horske harmonizacije. Moser. i dr. SBIMG. — E. The Magnificat Fugues of J. Seiffert. Gilda (Verdi. solo-pjesme i dr. ariji CRKVENA: brojne mise. a kasnije ruskih kompozitora eklektika A. 2 melodrame. poljski kompozitor i guljaš (Sierpc. Studirao kompoziciju u Bologni (S. — Preradbe orkestralnih djela P. 1834 osnovao muziĉku školu u Viareggiu. 1860. 1864 —65. U ki vrijeme ostvarila blistavu umjetniĉku karijeru. 1932. zbirku Hexachordum Apollinis obj. Zelenskog (kontrapunkt). Marsz uroczysty. Mihalek. Rusiji. ORKESTRALNA: fantazija za klavir i orkestar. F. Moser i T. meĊu kc su bile Rosina (Rossini. — F. M. Kantate und Konzert im Werk J. kompozitor i pijanist (Aleksandrovo koc botice. 1956. c. Leipzig i druge njemaĉke gradove. Beckmann. — H. W. Fredrik (Friedrich). J. Pijanistiĉku karijeru zapoĉeo 1869 koncertnom turnejom po Rusiji. P. sonatina za 2 violine. Saffo. 1699. Woodzvard. 1865 (dopunio F. Pachelbels. zborovi. 1846. koralne obradbe i suite za instrume nte s. 17. proputovao je gotovo sve evropske zemlje i Sjevernu Ameriku.22 PACHELBEL — PADEREWSKI Agnese. U Be sprijateljuje sa J. RazraĊivanju svojih djela. Bena di Varnol. — J. 1967. 1876 —80 nastupao na koncertima. obj. -KALNA: 10 kantata. KLAVIRSKA: Chansonette serbe. Dordević. Zu seinem 250. Henrvk. Seiffert (DTO. mann. Pachelbels »Musikalische Sterbensgedanken«. H. Zur 300. 1911. za razliĉne komorne sastave te preludiji. Pachelbel — sein Leben und Wirken in Erfurt. 1838. Fredrik Pacius. Alveara. u Kasselu kod L. 13 Magnificata. Barceloni. Rubinsteina. 1903 — 04. 1952 i 1954. Ringbom. Pet. Eggebrecht. 1898. — Tri kompozicije za violonĉelo i klavir. nastupa i kao koncertni orgi DJELA. MF. — Isti. revidirao i iz ostavštine dodao II di o F. 2 mise. 8. koristeći se nje. je od 1837 i dvorski muziĉki direktor. potom. Brahmsom. Pachelbel. Seviljski brijaĉ). Svetosa vska pesma. Mat thaei (4 sv. — SPISI: Sutla nalitd della mušica ntelodrammalica italiana del secolo XVIII. 1960. S. oko 80 zborova. I 1891). usavršavao se u Beĉu kod T. 30. ĉarka). VII 1848 — Rim. Buenos Airesu i drugdje. — Balet Legenda Wars 1959. Vladimir. i duhaĉki kvintet. uporedo sa medicinskim studijama. Zelenskog. Pabsta (klavir) te A. Oratoriji: 11 Trionfo della religione. Mušica. Jovan. 1693. Eggebrecht (od 1954) i dr. Amina (Bellini. J. ragionamento. 1840. 1864. kada je škola pripojena muziĉkoj školi u gradu Lucca (1842). Kompozicije mu se odlikuju logikom i jasnoćom strukture. Hauptmanna (kompozi God. INSTRUMENTALNA (obj. AFMW. kasnijeg j sjednika republike Argentine. God. Commer {Mušica sacra. H. je ime novan njezinim direktorom. Zerlina (Mozart. 2 1941).. God. J. oktet i dr. 1952. Pachelbel: Alternation or Intonation?. LIT. PACHMANN. 6 partita Musicalische Ergotzung za 2 violine i b. P( izdanja SAN. pridruţuje virtuozno iţivljavanje u samoj instrumentalnoj igri koja. u kasnijim godinama i glasnim komentarima. 1918 — 19. Pjevanje uĉila u Lisabonu i tamo 1888 debil u kazalištu San Carlos kao Amina (Bellini. šavi. so tvohl in den Vespern als Tagambt.-E. 3 klavirska trija. Evanston i Chicago 1954. 1962. Abo 1949. Todestag. 1886—1917 profesor klavira na Moskovskom konzervatoriju. finski kompozitor njema podrijetla (Hamburg. Novi nastupi vodili su ga zatim u Berlin . Iako po profesiji lekar. 1887. za autorova ţivota): varijacije (vjerojatno 4 niza) Musicalische Sterbens-Gedancken. za vi 1955. — Romanca za glas i klavir. H. Ciccc 1872. Koncerti: 2 za klavir. Sant' PAĈU. 26 moteta. Pachelbels Kammermusik. arije s varijacijama Hexachordum Apollinis. 1826. II Maestro Giovanni Pacini. ni jednog ĉasa ne zamagljuje jasnoću osnovne koncepcije. suita. PACINI. u tom gradu P. Podolija. talijanski kompozitor i teoretiĉar (Ca tania. sopran (Lisabon. 1953 i 1957! koncertna uv 1949. — E. ORKESTRALNA: simfonija u 1 stavku. 19. nastalih najĉešće u kratkom roku (svoju najbolju operu Saffo napisao je u 28 dana). 1953. tokate. Pojedina vokalna i crkvena djela obj. Sorabji. — i'. X 1859 — SSSR. DJELA: DRAMSKA. sonatina za fagot i 1 1953. 27. izbor djela za instrumente s tipkama obj. 1841). Helsinki 1921. 1948. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. 6 gudaĉkih kvarteta. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. koncertne etide. ORKESTRALNA: 2 simfonije. bey S. solo-pjesme. 1845. uvertira. Eggebrecht. Palermo 1927. 49S. Aus der Vergangenheit der Stadt Erfurt. Sonatina zvirtuozozvska. u F kod B. Berlin 1941. J. moteti i dr. X. J. Ĉajkovskog. dueti. 1954. XII 1867). Pachelbel (disertacija). H.: M. PACINI. God. . Around Music London. 188. Uz to niz izgubljenih kompozicija. 1957. Chigiana. 1955. varijacije. — KLAVIRSKA: 2 sonate. P. II 1796 —• Pescia. Od 1813 komponirao za najvaţnija talijanska kazališta (Venecija. Seif fert (1929). H. — G. Dušane. Moniuszka (harmonija) i W. 1903). ali im ĉesto manjka izvornost. M. Medea di Corinto. Fedtke (1958). — TEORETSKA: Principi elementari col metodo del meloplasto. Ĉuj. meĊutim. Madridu. 1683. 3 rekvije ma. A. — N. Wycinanki z morskiej pianki z. — DRAMSKA : opere Kung Karls jakt. U meĊuvremenu pre godinu dana na Konzervatorijumu u Strassburgu. — KLAVIRSKA: sonatina. I II 1809 —■ Helsinki. 17. Nolle. X. Nj< se kompozicije nadovezuju na njemaĉku romantiĉku školi su ĉesto inspirirane finskim folklorom.: partite. Arenskog i N. 1938. Magnani. A. Musik und Kirche. Doflcin. kompi i drţavnik (Kurylowka. DELA. Pachelbel. Nezadovoljan svojim sviranjem povukao se tada i osam se godina dalje usavršavao. 1913. Die Variation als Grundlage handwerklicher Gestaltung im musikalischen Schaffen J. 6. Posljednje godine ţivota proveo u Pesciji. 1967. Centralna liĉnost muziĉkog ţivota u Helsinkij' je poloţio temelje razvoju nove epohe u finskoj muzici. Don Giova Adina (Donizetti. 1691 (?). zahvaljujući melodijskoj invenciji i smislu za scenske efekte. poljski pijanist.: V. sonate i dr. 1S50 (revidirana ' koncert za violinu. Smetane. poljski kompozitor i pijanist (Lazy. Prag je ovo milog Srpstva. 1867. Woodward (1952). Tada poĉinje njegova blistava nistiĉka karijera: nakon Pariza (1888) i Londona (1890) P. — Kompozicije za orgulje (sonata. LIT. Studij orgulja završio 194 Konzervatoriju u Varšav i (B. 1957. Oko 15 kantata. Dachsa na Konzervatoriju u Beĉu. i bidermajerski salonski stil briljantno vit nog karaktera. argentinska pjevaĉica tugalskog podrijetla. a nakon golemih uspjeha 1880 u Beĉu i Parizu. brojni ĉli kritike. Milanu. Furlanetto). Oko 90 opera: Annetta e Lucindo.: K. Siedlce. zbor i orkestar. U njegovim kompozicijama ogleda se. God. Orih. 1881 odlazi u Berlin na kompozicije (F. Petrogradu. 1921). Sebald mit der Orgel zu intoniren und zu respondiren sich zu verhalten habe. V. 6 Concertoni za orkestar. Eggebrecht. — INSTRUMENTALNA: programna simfonija Dante. nekoliko suita za komorni sastav obj. kompozicije za harmonijum i kla' Muzika za pozorišni komad Naši seljani. Uĉio kod J. Ljubavni napitak). Pachelbel (disertacija). 1951. dobiva na Konzervator. partitu za 5 gudaĉkih instrumenata i b. MGG. Ti kurpiozvski za solistu. Giovanni Pacini. kolo iz i rastanka. 1867 i dr. NOVA IZD. fuge (medu njima oko 100 fuga na Magnificat). je autor finske n nalne himne Maamme Laulu. Rigoletlo). Napulj. 1970. uz romanti< patriotski izraz. A Study of the Tenburv Manuscripts of J. 17. a zatim nastavio studij na Konzervatoriju u Moskvi kao uĉenik N. F. — Deul-hche Anzveisung. Od 1822 ţivio u pokrajini Lucca. C onamo i dr. Suita kurpiozvska. Collan-Beaurain. 1950. X 1916 —). Zeitschrift fiir Hausmusik. 1956. ricercari. Ponešto ekscentriĉan. Mattei) i Veneciji (B. Zborovoda i organizator muzi ţivota u Plocku. — VOKALNA. DJELA. pa mu ni instrumentacija nije uvijek dotjerana. Leschetvzkog. Arenskog. Wie man durchs ganze Jahr bey tvehrendem Gottesdienst.: M. 1960. M. — Obradbe nai pjesama za zbor. DJELA. — Gudaĉki kvartet. Đ PADEREWSKI. U poĉetku pod utjecajem F. Kompozicije za 2 klavira. dr. pre ludiji i dr. duhaĉki kvintet. 1962. XI 1860 — New York. I 1933). se istakla izvanrednim kreacijama brojnih uloga. Seiffert (DTB. The Instrumental Works of J. 1901). c. God. LIT. fantazija. Born. zborovi. 1962. a studij kompo 1950 u Lodzu (K. Spohra (violina) i M. oko 1858—64. Bez tebe draga. — //. — VO K ALN A I CRK VEN A (rkp. Chopina.

nemaju veće umjetniĉke vrijednosti. 1929. — E. I. Mickiewicza. Ilirski glazbenici. na kojima P. Servetto. Od 1848 slijep. P. A. pod utjecajem njemaĉke muzike. 1794. Paderevvski. Krakovv 1960. Kuhaĉ. I. — H. (Na crnooku. P. Kao jedan od posljednjih evropskih gitarista svojega doba s velikim je uspjehom koncertirao u domovini i inozemstvu (Beĉ. — A. LIT. Kasnije. 13. — E.. Philadelphia 1928.d Muzyczny. Orle bialy za muški hor. 1793. 1893. 1821. Trnskog. Diana ed Endimione Sajjfo). 1901. je suvereno vladao svojim auditorijem.. U tom gradu poĉinje ka rijeru opernog kompozitora. zatim u Varaţdinu. 23. fantazije. 1933. 1927. pasija. Laszozvski. je predstavnik Poljskoga narodnog komiteta u Washingtonu. — Ch. Bronarskim i J. Ignacv Jan Paderewski. Danses polonaises op. kalendar »Dragoljub«. P. Pri kraju svoje umetniĉke karijere svira samo u do brotvorne svrhe. severnoj Africi i Australiji. Mirković (D. elegija. T. Prilog k historiji glazbenog rada Ivana Ev. varijacije na Vive Henry IV za orkestar. nokturni i dr. Krajanski. Spontinija). 3. Sokolozvska. — M. ibid. 1934. Muzyka jedna jest ţywq szlukq. Costa. Opienski. 1884. Mozarta. 23 više varijacije i fantazije na popularne operne teme. N. Chopin. J. fanta zija za klavir i 5 duhaĉkih instrumenata. naj - PAGANINI. Bio je naroĉito poznat kao interpret F. Simfonija u h-molu i Klavirski koncert. MGG. London i dr. Paderevvski as I knew Him. — R. doţivljava trijumfalne uspehe. a 1914 poĉi nje svoju politiĉku aktivnost. Zapomniane korespondencje muzyczne. O RK ES TARSK A: s imfo n ija u h . D ELA. 1862. Phillips. Buenos Aires 1946. ali se iste godine vraća u Parmu. Leonora ossia L'Amore coniugale. E. 1921 odlazi u Kaliforniju. Sledi niz koncert nih turneja po E vropi. 1903. Tatra Album za klavir 4. koje gradi na dopadljivoj i sentimentalnoj melodici. XI 1873). Ignacv Jan Paderevvski.. Medu solo-pesmama naroĉito je uspeo ciklus pesama na tekstove A. 17. — B. 1792 angaţiran za kazališnog dirigenta u Veneciji. MGG. — A. — J. Frankfurt na Majni. Zagreb 1893. // nuova Figaro. I. Otada neprestano koncertira po Evropi i Americi. Wizje przyszlošci. PAGANINI. Budimpešta. od 1832 vodio kraljevu komornu muziku. na francuskom. koristi sav svoj umetniĉki autoritet i svoj veliki imutak da bi pomogao u izgradnji nezavisne Poljske. — SPISI: Tempo rubato. F. Posebno se istiĉe Paerovo poznavanje orkestra i efektna instrumentacija. Vukotinovića. Paderevvski. — E. 1931. Od kompozicija velikog formata izdvaja se opera Manru.. ibid. Lausanne 1929 i 1948). Paers »Leonora« und Beethovens »Fidelio«. Graz. Jedan od vaţnijih predstavnika talijanske opere potkraj XVIII st... Turczvriskim priredio izdanje celokupnih dela F. 1962. — A. / Pretendenti burlati. 21. — Ch. 3 Grandes sonates za klavir uz violinu ili violonĉelo ad libitum. Kompozicije su mu tehniĉki doterane. Od 1808 u Parizu dvorski dirigent Napoleona i direktor Opera-Comique. ciklus Chants du voyageur. Rad D. A. 27. — KLAVIRSKA: sonata u esmolu op. 1962. klavirske kompozicije. Paderevvski. P. od kojih je većina pisana za klavir solo. Paderevvski. Wisnera Morgensterna u Zagrebu. — G. Strakacz. Warszawa 1910. I. 2 4. za gitaru. 1812—27 muziĉki direktor u Thedtre des Italiens (nasljednik G. 1884. a koristio je i poljske muziĉke motive (Fantazja polska). Ingresa . osobito sklon razraĊivanju lirskih prizora. U gitari samouk. Ferdinando. Ghirettija na dvoru u Parmi. Brno. pa F. 1917 — 19 P. 14. LIT. Nacistiĉka invazija Poljske u septembru 1939 duboko potresa umetnika. 5 i op.). God. — IZDANJA: sa L. V 1839). Cooke. varijacije.mo lu op. Ivan Pado -vec. 1940. J. i on u Americi pokreće razgranam ak ciju u korist poljskih zarobljenika i poljske ratne siroĉadi. — F. niz kraćih kompozicija. kao i drugi talijanski kompozitori njegova vremena. Krakovv 1949—59). PADOVEC PAER. Ignacv Jan Paderevvski. Umetnik velike inteligencije. izgradio je svoj individualni interpretacioni stil. Kolander. Godine 1795 odlazi na usavr šavanje U Parmu. italijanski vio linist i kompozitor (Genova. talijanski kompozitor (Parma. 1798 nastanio se u Beĉu kao ka pelnik kazališta Karntnertor. dueti. k o nc e rt za klavir u a-molu op. arije i dr. Paderevvski. — Narodne horvatzke poputnice za klavir. Duleba i Z. Z Mych ivspomnien. Pianist and Patriot. — A. 1842. 1919. solo-pesme. Padovca.Tebaldini. violinista Ċenovskog pozorišta. Severnoj i Juţnoj Americi. London 1915. refteksje. S. je. — Sonata za violinu i klavir u a-molu op. Finck. New York 1895. V 1840). uzuagi. VII 1800 — 4. Baughan.ruĉno. 14. muziĉku teoriju uĉio kod J. Hk. Humoresqucs de concert op. Gronotuicz. X. ibid.). — J. X. gdje je ţivio od 1819. Paderevvski. Mon-dolfi. LIT. gitarist i kompozitor (Varaţdin. Chybir'iski. Krajem 1919 povlaĉi se iz politiĉkog ţivota. Kompozitorska delatnost Paderewskog obuhvata 24 opusa. 1884. Lwow 1910 (II izd. — DRAMSKA. 1932. Ekicrt. MeĊu njegovim klavirskim delima veoma je popularan Menuet u G-duru iz ciklusa op. 1913 odlazi ponovo u SAD. Nevv York 1943. 1888. eklektik. X 1782 — Nica. Paderevvski. valceri za duhaĉki orkestar.: 5. je romantiĉar. ko nce rt za k la vir. — VOKALNA: 2 oratorija. Gnecco i G. Sidoroivicz. God. Muzvka. nebst Anzveisung zum Spiele einer zehnsai-tigen Guitarre. Od 1793 svi. 1928.. Krakozviak. U ranom detinjstvu uĉitelji su mu G. 1880. 27. PADOVANA (Paduana) -> Pavana PADOVANO -> Annibale Padovano PADOVEC. 1 90 8 . 1939. Talentovan i studiozan. 3. Landau. Bio je podjednako izraţa jan u interpretiranju dela velikog formata i u doĉara van ju intimne atmosfere klavirskih minijatura. neobiĉno sugestivan. Sjetimo se Padovca. Paderevvski and His Art. 1884. k o n cert za orgulje. Poznah 1924. — Instruktivna djela. Ne-ues Beethoven-Jahrbuch. 1884. Prag. Hannover.: H. U vokalnim se djelima uspješno pribliţio duhu hrvatske narodne pjsme. VII 1771 — Pariz. Paderevvski. Powodţ. E. produbio je svoj stil i stvorio vrijedna umjetniĉka djela. Niccolo. Chopina. Fantazja polska za klavir i orkestar. PADEREWSKI nacionalnom tematikom (Simfonija u h-molu).PADEREWSKI — PAGANINI više od ioo koncerata širom Severne Amerike. — Opera Manru. Ferdinando Paer. Muziĉko obrazovanje stekao kod violon-ĉeliste G. New York 1934. Moje drago i dr. Ferdinando Paer. P. brojne kantate (L'Amor timido. London '934 (poljski prevod 1935). a prvenstveno W. IN S TRU MEN TALN A: 2 s i mfo nij e . On pomaţe organizovahje generalnoga komiteta pomoći za ţrtve rata u Poljskoj i daje sve prihode od svojih brojnih koncerata odrţanih 1914—18 u korist oslobodilaĉke akcije. 1799. Konstruirao je gitaru sa 10 ţica.: R. DJ ELA. Aurea Parma. 1829—37 djelovao u Beĉu. Goleme prihode od svojih koncerata on deli široko u kulturne i karitativne svrhe. Ĉesto se inspirisao poljskom I. te potpisuje za Poljsku mirovni ugovor u Versaillesu. Ignacv Jan Paderewski. Deţelić). namenjenu potpomaganju muziĉke nastave i nagraĊivanju talentovanih mladih ameriĉkih kompozitora. God. 1791. Camilla. Myili. Tvan. 1804 —07 dvorski kazališni diri gent u Dresdenu.. 17. ibid. DJELA: sonata za violinu. Nevv Brunsvvick 1949.*T ra na koncertima i pobuĊuje paţnju svo jim neobiĉnim spo sobnostima. ibid. 1804 i Le Mattre de chapelle. Pijanist snaţna temperamenta. O stylu narodnowym zv Muzyce. 1919 vraća se u domovinu i sastavlja prvu izbornu koalicionu vladu u kojoj je predsednik i ministar inostranih poslova. RM. Przegla. Sv. Englander. Thibaut. Više opusa posvećeno je solopesmi. — So-lo-pjesme na stihove Lj. — Crkvene kompozicije (mise moteti). introdukcija i tokata. C. u Poljsku se nikad više nije vratio. Nevv York 1956. 1884. Ko. Oko 50 opera: Orphee et Euridice. gdje postaje dvorski muziĉki direktor. Chopina prema izvorima (21 sv. 5. — W. — Hej. Vra -za i dr. Kellogg. 1889. polone-ze. muziĉki di rektor Ċenovske ka tedrale. šarmantan u ophoĊenju. violu i gitaru. izvanredno sugestivne pojave. ibid. Š. God. pa uz ostalo osniva 1900 u SAD fundaciju Paderezvski. — Theo-retisch-praktische Guitar-renschule. Od 1909 direktor Varšavskog konzervatorijuma. Prerado vića. i. 9. 11 i op. Hamburg. Njegov je uĉenik bio V. K. 1936. varijacije i fuga op. Padovĉeve kompozicije za gitaru.

Caprice d'Adieu. Variazioni sulVInno »Heil dir im Siegerkranz* op. Berlin 1913 (novo izd. X. 1946). Centone di sonate za violinu i gitaru. — /. 1806 postaje drugi violinista u kamernom orkestru His Life and Works. opo_ _ _ -... Torino oteti niti mu ziĉari sasvim drugaĉijeg kova. — P. 1820. Ha. Berkel. 1851. 1925. Luccu i sve do 1828 koncertira po italijanskim gradovima. — W. Isticala se ĉistom vokaliz jom i stilski vjernim interpretacijama. — /.—■ A. Palermo 1949. Milano 1960. Schottky. Genova 1940. MQ. Die Grundlagen des violinisti: Fingersatzes. Impromptu an bois (Ibert. . sonata sentimentale. Guhr u delu Ober Paganinis Kunst die Violine zu spielen. 1940. Paganinis Lehre. T Chiesa. Prvi koncert daje u Geigenhaltung. — G. Ni Paganini. SE 194L — Balestieri y Di tanti palpiti. PAHISSA. stvara nove zvuĉne boje i doprinosi eleganciji i blesku sviranja. trio u D-duru za violinu. talijanska pjevaĉica. Sussmavra) op. Suite intertonal. izvoĊenje dvostrukih pasaţa. u Dduru op.Marseille 1940. Roma 1923. — G. 11. 7 1880 —• Buenos Aires. . la vita pera. Fayolle. 1820. Postepeno s. obnovio je upotrebu scordature. en. PAGANINI. beĉki izlozi puni su Pedemonte.). tnici prave karikature. autograf nini a Marseille. a Praha. F. Pariš 1909 (novo 1927. Ferrarini. 1826.. Londonu (1920) i trupe Ballets n (1925) u kojoj se usavršavala kod E. Variazioni paganiniane. i V. Uz štand. violonĉelo i gitaru.. Pariš 1922. Gran sonate u A-duru za gitaru i violinu. Moto perpetuo op.:^. London 1907. C. MGG. 1 Monodia. Paganinis Leben und Treiben. Paganini le m. Niĉe 19: M. VCashington 1945. Ier Collection of the New York Public Librarv. II Calvario di Paganini (II izd. Pariš 1831. pizzicato levom rukom i lukom (spiccato). toliko i njegovim izgledom. / Palpiti. . — Niccolo Paganini. prevod New York 1911) —■ A. engl. velikih uspeha u Milanu. Into nacija mu je bila savršena. Napulju. Londonu i drugim gradovima. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Mantovani. — M. 1969). — 1 Boero. u u-molu 1826. Za violinu solo: Ventiquattro Capricci op. Paganiniana ornale robe »a la Paga-nini«. EberhĊrdt. Paganiniana. 1797 — 1800 boravi u Genovi i Livornu... te u Kini i Japanu (1934 1934—37 sa B. violu. X 1969). De Courcy. Sessanta variazioni sul tema »Baracubd« za violinu i gitaru op. Documenti e 1 monianze. 1926. plesom uz recitaciju. Oko njegove liĉnosti niĉu razliĉite legende izazvane koliko uspesima. 1939. — R.. ameriĉka plesaĉica i koreograf (Indianap 22.v 1929. Stratton. . Baletna solistica kaza u Chicagu (1918 —19). Nakon Modena 1911 ( I I I izd. Berlin 1922.— A. Violins and Violinists. —■ H. DJELA. 9. violu. I. 13. od 1937 djelovao u Buenos Airesu kao muziĉki publi 1 nastavnik kompozicije. Bavagnolija. Uĉenica J. G. Hamburg 1960. — E.. Farga.. je zanos kojemu se nisu mogli Pizzetti.*:^. London 195 M. Master of Strings. de Laphaleque. — 5. 195 Wheeler. A Profond Misterv. De Co Paganini. kao 1940. Stoneom vodila ansambl slobodnog modei plesa. 1809 napušta nova 1909. — L. Paganinis Leben und Character. klavir i hor). 1833 ponovo New 1954. mu daje titulu virtuoza dvora. Paganini. Milanu.Morazzoni. — E. Ghirettija i F. Introduzione e variazioni sulVaria »Non piii mesta accanto al fuoco* dalla »Cenerentola« di Rossini op. — G. debiti 1927 u Milanu kao Gilda (Verdi. Moto perpetuo. Schumann (Koncertne etide na N. the Genoese (2 sv. — F. Prag 1830 (nove samouk. Somni d'infant za klavir i orkestar. Wiesbaden 1961. Direktor Gradske muz škole u Barceloni i muziĉki kritiĉar listova La Publicidad i Nottcias. nadahnute i obojene izrazitim estradnim inspiracijama. 35 Minuetti. 1900 i 1921. stra. Chronologie of His Life. je obogatila reper mnogim novinama. 6. Niccolo Pag. Lina... Zacharezvitch. variazioni sulVaria. God. A i on sam smatrao je mnoge te neosnovane priĉe poţeljnim prilogom svojoj afirmaciji. Le Secret de '. — Ck.. 1830). Maesloso. Jaime. PAGLIUGHI. F. Minuetto e Perigourdine. Conestabile. 1926. 3 uver 2 katalonska plesa. 1. La Vie passionee de Paganini. P 1940. Duetto amoroso za violinu i gitaru i dr. Paganini a Palermo. Kre bergom gostovala po SAD (1932). — A. On je zaĉetnik novog naĉina upotrebe i sviranja flageoletnih tonova kojima povećava obim violine.prevod Milano 1 — A. 35) i F. Prag 1940. svojim iskrenim predavanjem. prevod Milano 1875). K.. izazivala Milano 1940 (IV 1947). P muzika D. M. 2 i 3. imperator storico e letterark la Liguria. I slave i bogatstva . Paganini of Genova. Meli. •— Nekoliko vokalnih kompozicija (Quel jour heureux za glas. Weidmann. Ghiribizzi (49 kraćih kompozicija). P. Celeda..... 14. 1833. odakle ĉesto odlazi u Pariz. D. poslednje boravište mu je Nica.. V 1908 ■—■). Brahms {Varijacije na Paganinijevu temu op.. Ni Paganini. Jarosy. II Violino di Paganini kneginje Elise Baciocchi (Napoleonove sestre). Niccolo Paganini. u h-molu (La Campanella) op. 1909 i Nit de somnis. Cantoy cortejo nuptial. Tada je na vrhuncu Paganini. Arm* Paganini. Berri.. Paganini. 15 kvarteta za violinu.. HMnoAbCKuu. Sonata a violino scordato za violinu uz pratnju 2 violine. 1801 svira na cr graphique sur Niccolo Paganini. 19 Balio delte Ingrate (Monteverdi. Paganinijeve kompozicije. 1817 — 18. Poivrozniak. — G. prevod London 1852 kvenim sveĉanostima u gradu Lucca i postiţe prvi znatniji uspeh. Genova 1935.-■*■. Paganiniane. Spivacke. Pariš 196 M. HHKKOJIO ITaraHHHH. Cecchetija. Belgiji i 1938 (novo 1950. 6. Di A False and an Authentic Portret of Paganini. ume nini. — 5". X. — S. Morere. Notice sur le celebre Niccolo Paganini. 8. . 1834 vraća se u Italiju. . imaju sve osobine njegova izvoĊaĉkog stila. koloraturni SOT (New York3 27. nastupom i ophoĊenjem. London 1936. Osnovne su crte njegove igre bravurozna veština i temperament. Duo merveille (obi. Bolma. — L. Zbog takvih kvaliteta mr su njezine uloge snimljene na gramofonskim ploĉama. Fetiš. prevod Britanskim otocima. Berlin 1921. njegova chestra di Paganini e i dir del suo »demonska« igra. Uz to sa H. Od 1839 primoran je da ţivi na jugu — u Genovi. Ciandellija i C. Hamburg 1831 talentu nego i upornosti. Sivorija (oba iz njegovih kasnijih godina). — J. ■ ■ * . — J. III. 10). —■ J. gitaru i violonĉelo. Od 1929 pri balerina Opere u Chicagu i Cincinnatiju. Sonata amorosa galante. Paganini. Francu skoj. Milhauda. Fire Rimu. obeleţena tempo. — O. -de Miramon Fitz-James. 1948. Paganini. U violinsku tehniku nije uneo bitne novine ali ju je obogatio i usavršio. Pjevala zatim s veli uspjehom u Torinu. Paganini in seinem Reisevvagen und Zimmer. u Eduru. J. — KAMERNA : gudaĉki kvartet. violu. Mušica c gi.. Niccolo Paganini — Genealogia. JleHHHrpajj 1961. 27. Tutzing. Niccolo Paganini. Završio studij arhitekti u kompoziciji uĉenik E. gotovo nedostiţna pojava: umetnik kod koga su vanredne mu zikalne i fiziĉke sposobnosti bile spojene sa fantastiĉnim preda vanjem vlastitoj umetnosti i fascinantnom sugestivnošću. To su dela nenameštenog izraza. Milano 1953. sonata za klavir 1 violinu. IV. 12. Sve te nove ili neobiĉne majstorije izvodio je takvom briljantnom lakoćom da je publika ludovala od oduševljenja. 12 Sonate per violino e chitarra op. Paganini Paganinijeva Capriccia op. Marseilleu. Svojim je naĉinom P.. Genova 194 H. the Romantic V oso..naša se njegov naĉin -« ■•■-'• » *• odevanja. gde postiţe trijumfalan uspeh. 1936. v. virtuozne tehnike. Njezin je glas imao v< raspon i ugodan srebrnasti timbar. Za v io lin u i o rk e s ta r: 5 k o nc e ra t a . Pariš 18 51 (engl. Firenza 1873 (novi otisak 1903).■. Braunscl 1830. 1820. zbog bolesti. znatno uticao na stil violinske muzike. Paganiniana in the . Niccolo Paganini. — Zatim se niţu koncerti po i Saussine. D E LA. 1936). The Ladder to Paganini. Milano 1936). kultivisao je i takve efekte kao što su sviranje na samoj G-ţici ili sviranje na tri ţice (kad bi jedna pukla). —J. izdrţljivosti i snaţnoj individualnosti. dal »Tancredit di Rossini op.. . — P. O RK ES TA RS K A. 1955. Uveo je i nekoliko novih vrsta poteza. Berlin 1950. P Paganini. Lungonelli. svoj je stil i veštinu razvio zahvaljujući ne samo muziĉkom 1909). — Th. della Corte. engl. violonĉelo i gitaru. — G. Niccolo Pag. . Liszt (Ţtudes d'execution transcendante d'apres Paganini). Susannah and the Ba (Rossini. Nedostatke u njima nadomeštao je P. Vita di Niccolo Paganini da Ge što mu donosi mesto koncertnog majs tora novoosnovanog orke Perugia 1851 (novo izd.■. colo Paganini. New statuete i medalje.. gitaru i violonĉelo op. 1921. Pag£ Tek od 1828 polazi na turneje van Italije. Paganini et Beriot. I..^-^. N. Waldemar. 1835. \ npr. Napoleon Sonata per violino sulla guarta corda.. 6 kvarteta za violinu. II. London 1956. vrtoglavim majstorijama.. Pa ni intimo. i dr. — A. novi otisak Milano 1939). Codignola. The Bells (tekst pjesama E. ■ . 1962.e.). Beĉu. Rigoletto). — Za gitaru: 4 sonatine.24 PAGANINI — PAHISSA LIT : /. Arte e magia di Niccolo Paganini. 1956) i dr. gde uĉi kompoziciju kod G. Bonaventura. Nocturno za violonĉelo i klavii . S PAGE. Ipak je on zapravo 1830. 1955). Ziirich 1950. Trio concerlante za violu. Car dell' uomo je u Parizu. Pariš Nemaĉkoj. — KOMORNA: 2 Canciones del campo za duh kvintet. ton jasan i mekan. gitaru i violonĉelo. Sonata La Primavcra. Sonata con variazioni za violinu. Ruth. — F. u a-molu. Od svojih je uĉenika priznavao samo dvojicu: G. .-. III 1905 —■)• Uĉenica A. tal. — J. Notict God. 1830. povlaĉi. Berri. Tiby. God. God. Milano 1940.. Paganini Roman seines Lebens. 1906. Kapp. simfonijske pje El Ĉami. R. Prod'Homme. zatim kromatski glissando. — M. Genova 1962. Monte Carlu.. Kao violinski virtuoz P. 7. španj olski kompozitor (Barcelona. Boscassi. O njemu se pišu ĉlanci. Die Violintechnik ] ninis (disertacija). -v. a kantilena oĉara vajuća. Icom fia paganiniana. Le Streghe (varijacije na temu F. Istakla izvornim koreografijama za Chicago Lyric Theatre: An Amer in Pariš (Gershwin. Codignola. G. Me 1961. Harrys. nekoliko gitaristiĉkih efekata (taj je instrument odliĉno poznavao). Pagj Krakow 1958.. HHKKOJIO FlaraHHHH. 1813. Paera. ostaje u istoriji muzike jedinstvena. — A. J. Mompellio. 1851. Tu je trupu obnovila pod nazivom Page-Stone Bali 1950 u Parizu prvi puta s njom nastupila. TJaAbMUN. Oklahoma 1957. kao npr. ni operni repertoar ĉesto igrala i likove iz suvremenih talijan: muziĉko-scenskih djela. njegovo im e postaje u Italiji pojam. Valensi. Bruni. G. Weinberg. W. 1851. 1953. 4 i 5. Sonata per la gran viola e orchestra. posvećene prvenstveno violini ili drugim gudaĉkim instrumentima. — O. pune bleska. ..

Veliku su popularnost stekle njegove partizanske kompozicije. 15 minijatura za simfonijski duhaĉki orkestar. PAHLEN. 1941—45. — VOKALNA: oratorij St. 1945—66 bio je profesor kompozicije na Akademiji za glasbo u Ljubljani. 1878. 1765. najznatniji majstor talijanske komiĉne opere u drugoj polovini XVIII st. Parmi. 1788 (kasnije i pod drugim naslovima. 1962. DJELA EKSPERIMENTALNA: Hommage a John Cage za 2 klavira. 1947 (talijanski 1961). Andromeda. Kad je 1799 proglašena republika. in Spain G. zborovi. •— Opera Azara. Karakterizacija likova mjestimiĉno je vrlo vješta. Nam June. Štiri pesmi za glas i gudaĉe. kompozitor (Sv. 3 koncertne etide. ţenskih. V boj!). 1937. SAD. violinu. R.. —■ Filmska muzika. Od 1862 predavao muziku na Harvard University (od 1875 profesor). nego i onda kad je suptilnija. 1766. E. poetiĉna i zaokruţena i time je P. Moving Theater at Amsterdam. Belokranjska suita za muški zbor. — Kompozicije za orgulje. P. uvertira za Shakespeareovu komediju As You Like It. 1784 vratio se preko Varšave i Beĉa u Napulj i postao dvorski kompozitor i muziĉki direktor na dvoru Ferdinanda IV. 1. ORKESTRALNA: 2 simfonije. VI 1816). 1899. nadbiskupski dirigent kapele Tesoro di San Gennaro u katedrali. 1953. svjeţa. Osterca u poĉetku modernist. Variation on a Theme by Saint-Saens. De W. 1783 i Christus. violu i violonĉelo. 1962. 1774. PAIK. preludiji i fuge. 1900. 1910. Gostuje u brojnim latinskoameriĉkim zemljama i u Evropi. 6 gudaĉkih kvarteta ili za flautu. Marianela. Sinfonie for 20 Rooms. — Spis The History of Music to the Death of Schuberl (obj. Opere: La Preso de Lleida. a onda profesor Univerziteta i zborovoda u Montevideu. Ţalostinka ţrtvam. Espiritu y cuerpo de la mušica. solo-pjesme. talijanski kompozitor (Taranto. P. Više od 80 opera (većim dijelom opere buffe. 1907). VII 1932 —). Schumanna i F. D. Domine salvum fac za zbor i orkestar. —■ DRAMSKA. brojne kantate. God. i K. 1955. Predstavnik Druge napuljske škole. te htrijanka. sonata za violinu i violonĉelo . Njegova G. 1949. DJELA. 1906 (nova verzija La Princesa Margarida. Hill. de Falla. Exposition of Music. Solo-pjesme: Belohranjske otroške pesmi. A. VII 1896 — Ljubljana. 1767. na Konzer vatoriju G. 1880. Adler. oslanjaju se na Beethovena i na ranu njemaĉku romantiku (osobito R. 26. 1953. 1876 i Spring. 1779). Duo concertante za violinu. — KLAVIRSKA: Tri arabeske. Nakon studija neko vrijeme u Beĉu dirigent Radija i Volksopere. 1784. 1923. MQ. Torinu 1 dr. Bodas en montaha. 1968. razraĊena cjelina. Peter. Lamusica y el hombre. 1927—40. DRAMSKA. Munchenu i Kolnu.1959. Vrama u Trstu. Maine. / Zingari in fiera. Chasea. simfonije. 1930. —■ prema H. Fortner) i na ljetnim teĉajevima u Darmstadtu (1957—59)5 a radio je i u Elektronskom muziĉkom studiju Radio -Kolna. Otrošhe pesmi in . na školi Glasbene matice u Gorici. 25.no. 1774. 1778. Osterca u Ljubljani. 1794. ■— KOMORNA. Karol. Hozve. G. Od 1939 ţivi u Juţnoj Americi. John Knowles. »bostonske skupine« muziĉara odgojio je niz znatnih kom pozitora. zatim dirigent Filharmonije u Rosariju (Argentina). La Serva padrona. PAINE. L''Amor contrastato. uz N. za violu i klavir i za razliĉite duhaĉke instrumente i klavir. 25 3 komada za Charlottu Moorman: Cello Sonata. 1950. oko 70 minijatura. Olimpiade. finale je katkad scenski posve zaokruţena. Orel). Na juriš!. izvedenih 1764 u Bologni. A. Cotumacci i G. bliska narodnoj. muških. preteţno veće muziĉke forme. 1876. jasna. Za svoj kompozitorski rad dobio je Prešer-novu nagradu. 1964. PAHOR. Bogata skala izraţajnih sredstava naglašuje Paisiellov izvanredan smisao za ironiju i patetiku. La Vedova di bel genio. Nakon uspjelih koncerata na orguljama u Berlinu i u mnogim ameriĉkim gradovima. Escenas romdnticas infantiles. 1956. i to ne samo u veselim puĉkim prizorima. Simple. Karakteristi ĉno je K. Nakon prvih komiĉnih opera. 9. Solo-pjesme: Baladas. 2 koncerta za klavir. 1951. prvoj katedri za muziku u SAD. Ansambli su mu ĉas homofoni. 1789. — VOKALNA: oko 400 mješovitih. DJELA. — Misa u D-duru za sole. 1777 (kao Gli Astrologi immaginari. Ptuju. 1919. Sendar y cumbrcs de la mušica espanola. Mozartu. ide u red najistaknutijih ameriĉkih mu ziĉkih pedagoga svoga vremena. // Re Teodoro in Venezia. korejski kompozitor (S6ul. Opera sextronique. 1951. DJELA. Don Chisciotte della Mancia. capriccio Les Adieux i druge kom pozicije za klavir. osobito istarske. fešte teatrali . 1957 direktor Teatro Colon u Buenos Airesu. A. ameriĉki orguljaš. Co. 2 gudaĉka kvarteta. Piezas liricas. La Morisca. simfonijska pjesma Tuje ţivljenje. X. Socrate immaginario. scenska muzika. 1958. 1955. 1945. V 1740 — Napulj. je. 2 oboe 2 roga i b. Don Gil de las calzas verdes. kompozicije za 2 violine i klavir. Angelica. kantate. — INSTRUMENTALNA: 12 kon-. La Frascatana. A. 1961. Napulju. Mendelssohna). Pod utjecajem S. John Knowles Paine. Giovanni. projekciju i dr. — N. 1764.. 1913. U tom ţanru P. kompozicije za zbor i orkestar. Achille in Sciro. PAISIELLO. 5. 1953. npr. Bruder. zbor i orkestar. Uĉio na Muziĉkom liceju A. ronda i capricci za klavir uz pratnju violine. B. F. simfonijske pjesme The Tempest. 1939. kasnije je postao znatno umjereniji. 1781. Od 1815 bio je samo dirigent kraljevske kapele. Etude jor Pianoforte za 2 preparirana klavira i dr. Mason. 1938. LIT. PAISIELLO (Paesiello). 1939. Slovenska suita. Od 1970 djeluje u Los Angelesu. 6. 1866. 1957—58. Seis canciones. 1963. 1941—45. u svoja djela unosio i nove tekovin e. L'Idolo cinese. B. 1962. dok se brojna zborska djela i solo-pjesme temelje takoĊer na belokranj-skom i prekomurskom melosu. Paineova djela. Studirao u Portlandu i Berlinu. Studirao na Konzervatoriju i Univerzitetu u Beĉu (G. PAHOR za Pahora da je većinu svojih djela pre radio i za drukĉije instrumentalne ili vokalno -instrumentalne sastave. Scenska muzika za drame. 1965. 20. 25. pedagog i kompo zitor (Portland. 1966. U svoje kompozicije unosio je elemente narodne muzike. Ivan kraj Trsta. Intermezzi. 1900. 1769. oko 1773. INSTR UKTIVNA : Armonizacion de bajos y cantos dados (2 sv. IV 1906). gudaĉki kvarteti. se sluţio svim naslije Ċenim formama. imenovan je direktorom nacionalne muzike. Pesmi za otroški glas in klavir. 2 Pieces for Alison Knowles. — CRKVENA: 10 misa za zbor i orkestar. Canigo. violonĉelo i orkestar. Vida y obrade M. neko vrijeme orguljaš u Bostonu. duhaĉki trio. 1928). Istarske predigre za klavir i orkestar. 1960. I 1839 — Cambridge. 1784. V 1907 —). C. SAD. sonate. Studirao na univerzitetima u Tokiju. Nina o sia La Pazza per amore. kompoziciju uĉio na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (W. 5 Poetnas. kasnije poduzima niz turneja po Evropi. Abertu — ĉesto bio uzor W. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. . ORKESTRALNA: Simfonija v slogu dialonike. — VOKALNA. Slovenska suita. c. MGG. Šef -dirigent orkestra Filarmonica Metropolitano u Buenos Airesu. kao vodeća liĉnost tzv. Banja Luci i Mariboru. — Klavirske kompozicije.). 1955. Carpenter. Veneciji. Slovenska suita za orkestar.o ugank. Demetrio. 1946. komponira u idućih 12 god ina oko 50 opera za kazališta u Modeni. Electronic Opera No. Studira na Conservatorio di Sant'Onofrio u Napulju. Od 1803 u Napulju dvorski muziĉki direktor. Gala Placidia. 1964) i za gudaĉki orkestar {Mrtvaĉki ples. 1786. 1936. // Barbiere di Siviglia. Caligrafia musical. etide i minijature za klavir. Tri prekmurske narodne. ostalo opere serije): // Ciarlone. 1967. A. P. omladinskih i djeĉjih zborova. Durante. 1962. 1937 i 1938. Posebno se istiĉe njegova melodika. 3 magnetofona. God. te postaje u zemlji jedan od vodećih opernih kompozitora. 6 menueta za 2 violine. Martini u Bologni i privatno kod S. medu kojima su J. 1945.PAHISSA — PAISIELLO KLAVIRSKA: Sonata fantasia. 1803. Najznaĉajnije Pahorove kompozicije s kojima je znatno pridonio razvoju slovenske muzike jesu Oĉe naš hlapca Jerneja za zbor. Na poziv Katarine II boravio 1776 —84 u Petrogradu kao dvorski kompozitor. 1775. 1789 i Pro-serpina. naroĉito zborovi (Komandant Stane. XI 1974). Piccinija i D. Cimarosu. 1955. 1802 —03 kapelnik Napoleona Bonapartea u Parizu. Abos. — Preveo knjigu The Musi'. 1904. certantnih simfonija. 30 belokranjskih otroških iger. Lach. a dramatika ţiva.: M. 1948. 1950. argentinski muziĉki pisac i dirigent au strijskoga podrijetla (Beĉ. Rimu. 1951 i dr. Massachusetts. Cantata a la tumba de Garda Lorca. 1939. Tragicomedia de Calixto y Malibea. klavirski trio. Canciones populares catalanas. maestro di cappella i nadzornik talijanske opere. 8. Kurt. / Filosofi immaginari. 1873. bakrorez najbolja djela stilski su ĉista. ali od 1801 ponovno je na dvoru. Tri etide. 1955. sonata za violinu i klavir i dr. Profesor muzike u Idriji. 1943. ĉas u majstorski izvedenoj imitaciji. 1877 i Poseidon and Amphitrite. La Molinara). — SPISI: Los grandes problemas de la mušica. 1950. 1957. John Knowles Paine. Be. 1782. 1938). U svojim eksperimentalnim djelima slu ţi se televizijom kao sredstvom umjetniĉkog muziĉkog izraţavanja. 6 be lokranjskih suita za djeĉki zbor i duhaĈe. 12 klavirskih kvarteta. gdje su mu uĉitelji F. Foote. ■— VOKALNA: oratoriji Lu Passione di Gesu Cri. Piezas infantiles. Converse i D. Više kompozicija za mali orkestar (7 slika iz ciklusa Obisk grajskega muzeja. prirodna i raznolika. nakon kraljeva povratka lišen svih funkcija.

Paisiello e i suoi primi trionfi a Napoli. notnoga pisma zapoĉelo je istom potkraj XIX st. Mocquereau (1849—1930). — KOMORNA: gudaĉki kvartet.LA: simfonija u Es-duru. RAM.: A. 1923.-koncert za sakso 1943. U Valen djelovao kao nastavnik. 92). — H. a rukovodio i Institutom Valenciano de Mušice gia. klavirski kvii 1933. znanost koja se bavi prouĉavanjem staroga notnog pis Premda se već u djelima srednjovjekovnih. L' Amour africain. H. 1894). Opere: Le Passant.. 193' 42 predavao klavir na Praškom konzervatoriju. II 1967). L. Loevienberg. 1962. V. Responzorij — gr. sonata i druge kompozicije za git kompozicije za violonĉelo i klavir. 1939. ci Zavale stopy za zbor.. —■ A. varijacije za violonĉelo i klavir. sonata za klarinet i klavir. Rojo i G. 1945. psalmi. Alexanian. Nastupao u mnogi m zemljama solistiĉki i u Ĉest triju (P. 2 TeDeuma. odnosno M. 1962. Prota-Giurleo. 1940. moteti i dr. 6. praćeni studijama najboljih gregorijanista. III 1954 u Osijeku s ciljem da unapreĊuje tamburaštvo kao posebnu muziĉku granu i da njeguje slavonski folklor. Marche de f'ele. mušico contemporaneo. Un'autobiografia inedita di Giovanni Paisiello. Ĉinile. — H. 1958. Telio. — K VIRSKA: sonata. Gregorii (obj. — DRAMSKA. C.: M. Poemas de Juventud. Tri} caledralicio. suita Gongoriana. DJF. PAJO KOLARIĆ. 1957. katkad pikantna melodika. J. Nastav ljajući tradiciju muziciranja na tamburama.. a posebno srp skih kompozitora. preludij i capriceio za violinu i kl. — A. 1966. Paisiello: »I filosofi immaginari«. Kodeks 34209 Britan muzeja (XII st. biljeţili napjevi greg janskoga korala. PALADILHE. 18. U njima su znanstveno i kritiĉki objavljeni fi mili najstarijih i najvaţnijih neumatskih muziĉkih rukopisa.) Antiphonarium Ambrosianum (obj. 1884. Bari 1940. F. — N. 1886.: C. VI 1844 —■ Pariz. 1936. Marjanović) i usavršavao se u Ţenevi (C. izdanja francuske benediktinske opatije u Solesn — Paleographie musicale. VII 1914 — ). — E. društvo je razvilo ţivu djelatnost. 1947. atonalnost i modalne ljestviĉne sisteme. W. (K. dirigent i solista Ka-mernog ansambla Radio-Beo-grada (1955—59) i 1971 osnivaĉ i prvi violinista Srpskog gudaĉkog kvarteta. Cantate pour le centenaire de Favre. H. Home. je stekao velike zasluge za izvoĊenje dela jugoslovenskih. slavonsko tamburaško društvo. Šino. meĊutim. N a poticaj STD Paje Kolarića odrţava se od 1961 u Osijeku Festival tamburaške glazbe Jugo slavije. Sesini (Decadenza e resta zione del canto liturgico. Wolf (Handbuch der Notationskunde. Grĉka). Tamburaški orkestar pod vodstvom dirigenta Julija Njikoša (1954—67) i zatim Ivice Cvetkovića. Valencia 1946 F. Ko. Die germanischen Neumen. — A. (obj. 1940. 1896—15 7. francuski kompozitor (Montpellier.Studij završio 1951 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (L. LIT. 3. G. 1944 i 1950. španjolski dirigent i kompozitor (Alfara del Patriarca. Diana. V< ner (Einfiihrung in die gregorianischen Melodien. instrumente. O salutaris hostia za 3 glasa i orkestar. MUZIĈKA (grĉ. — KALNA: Pisen o ćloveku za sole. X. Halevyja (kompozicija). — Autobiografija (u rkp. — DRAMSKA: o] Maror. ducion a la paleografia gregoriana. Bannister (Missale Gothicum. M. Marcha burlesca. 1952 i 1961 . X. Roma 1929. 4. G. Pajo). Bertelina. — A. pokrenuo ih je 1889 i do smrti Ċivao Dom A. MGG. T. 1958. Abert. PAJEVIĆ. 1955. Riem (Studien zur Geschichte der Notenschrift. 5. sistematsko i znanstveno prouĉav. violinista (Beograd. Baleti: Lliri Blau. Uĉio na Konzervatoriju u Parizu kod A. MGG. pjesme za glas i gitaru. mala suita za klarinet i klavir. 1895. povodi postupcima francuskih impresionista. 1944). Osnivaĉ. 3 sv. zbor. Mingote. 1923). 1935. 1920 i Amor toma. 1939. Somerset. U njegovu okviru zapaţene je rezultate postigla narodna tamburaška škola. naXoci6? star i yp< pismo). H. Un'opera di Paisiello per Caterina II di Pietroburgo »Gli astrologi immaginari« (1779).). a Debussy. Valencia 1956. Torino 1922. I 1893 — Valencija. Valencija. utemeljeno 21. 1940. Paisiello e la corte di Vienna. Branko. — VOKALNA: dramatska legenda Les Saintes Maries de la Mer. Simfonija (Bizet). Apel (The Notation of Pohphonic Music. F. 1956. 1958. misni stavci.) Antiphona Tonarium Missarum s neumatskom i slovĉanom notacijom 1901—05). 1936. Valencia za kl i orkestar. u kcjoj su stekli muziĉko obrazovanje mnogi današnji ĉlanovi. od 1963 proft na Muziĉkoj akademiji. koji okuplja najkvalitetnije sastave iz cijele zemlje. i 3. della Corte. —■ A. Conca za orkestar. MUZIĈKA na Konzervatoriju u Valenciji. Emile Paladilhe. — CRKVENA: 2 mise. 1967. Kao solista i kamerni muziĉar razvio je veliku umetniĉku delatnost. 1926. oratori e cantate di Giovanni Paisiello (s popisom djela). Šin. i 6. Kodeks 339 iz St. Sadio). Gajard. 1927. Mondolfi.. Ghidanzoni. 1942) i C. 1872. Paisiellos Buf-fokunst und ihre Beziehungen zu Mozart. Valutazioni critiche rettificate. Naroĉito se istakla u baletima Labudovo jezero (Ĉajkovski). La Obra pianistica de Manuel Palau. 1929. J. Gregorii (obj. Romano). Si. PALEOGRAFIJA. Manuel Palau.) Anti nale Missarum S. Gallena (X st. R.. 19C5. Kodeks 601 iz talijanskoga grada Lucca (XI . 1892. 1939. 1878. Smetana. 1942.. orkestar i orgulje (misa. LIT. 4. 1935. 1927.: Slavonsko tamburaško društvo »Pajo Kolarić« 1954—1974. 1896). Osijek 1974K. Mascarada saredstica. Od 1892 ĉlan Instituta. ostvarila niz glavnih uloga. oko 30 solo-pjesama. 1940. u kompozicijskoj tehnici ĉesto se.violinu i klavir. 1881). 1939 i Joyel. 1929). Stabat Mater za sole. ostao je do kraja ţivota daleko od svih modernih strujanja. Hoffmeister) i kompoziciju (O. 8c 1600. — KOMORNA: Cuarteto en estilo popular za gud. divertime 1938. Za svoje visoke B. DJELA. Kodeks H. A. 1958.. PAJEVIĆ umetniĉke domete dobio je više nagrada i priznanja. Giovanni Paisiello. Poemas de Hum. Njemaĉka. U svoje doba usamljena pojava. Suzanne. Fremiot. F. 1860. 1889). AFMW. 1921. 1782. — VOKALNA: ko mpozicije za glas i orkes niz kompozicija za zbor. uz to 1952—72 koncertni majstor Beogradske filharmonije. P. P. 1 i 1919). Koechl i A. od 1952 direk Konzervatorija. rekvijem. 1925). 2. Paisiello. Josef. — A. 1933). zatim se usavršavala kod Marine Timofejevne-Semjonove u Moskvi. rafinirana. Cortese. Fragments symphomques. J. 1962. 4. 1 1905 i 1921). God. Notenschrift Notendruck. 1918 — 19. Masky za saksofon i klavir. Sunol (/. Paleographie musicale izlazila je u dva niza. Prvi (A) obu ća ove publikacije: 1. I 1926). Preteţno je instrumentalni kompozi DJELA: 3 koncerta za klavir. X 1923 —• 23 II !975). 1908—27). Napoli 1925. 1937. 9. 1878. raspevanost. Settecento italiano: Paisiello. Giovanni Paisiello. P. Thibaut (Origine byzantine de la notation neumat de Veglise latine. 159 iz Montpelliera (XI st. Ĉeške pohadky. Cametti. Music and Letters. 1885 1 Patrie. Conci dramdtico za klavir. Eicena e danza de Omar. Manuel. brojne solo-pjesme (najpoznatija Mandolinata). zatim u Parizu kod Ch. Concertino da camera za flautu. Ravela. punoća i soĉnost tona. dirigent i kompozitor. Grĉka. E. Elpida. bale rina (Pirej. ĉiji poĉeci u Osijeku datiraju od sredine XIX st. P. Njegove su rane kompozicije inspirirane mediteransl folklorom. Marmontela (klavir). 1930. Pi (El Canto mozdrabe. zarzuele nijiors. Giovanni Paisiello. 4 mise za zbor a cappella. G. 11 mala suita za violinu i klavir.. klavirske i orguljske kompozicije. Roussela. 1882. Zlatna ribica (Logar) i dr.. 1852). — Komorne. Roma 1969. Od svih su radova najvaţ meĊutim. — Cr^ djela za glas. 1889 i 1895. 181 1904. (-> Kolarić. Rudolfa Ergotića i Huga Borenića razvio se u vrsno instrumentalno tijelo koje se afirmiralo u domovini i na gostovanjima u inozemstvu (Austrija. Chigiana. Fournier) i A. LIT. Na Konzervatoriju u Pragu studirao kl. PALENIĈEK. Madţarska. — M. ale Justus ut palma s komparativnim tablicama sastavljenim n. Parrish (The Notation of Medieval Mi *957) obraduju svu problematiku muziĉke notacije od njez poĉetaka do danas. kantata Le Czar Ivan IV. X. Klavirni skicaf. — KLAVIRSKA: Sonaiina valencu Valencia. Ĉlanica Makedonskog teatra. Mocquereau (niz radova. ĉeški pijanist i kompozitor (Travi 19. A. 6 Preludios de Espana i dr. Klasiĉna simfonija (Prokofjev). Raillard ( plication des neummes ou anciens signes de notation. Napoli 1908. Bernoulli (Die C ralsehrift bei Hymnen und Sequenzen im spateren Mittela 1897). 1956. zbor i orkestar. kasnije primjenjuje p< tonalnost. a i kasnijih teor cara susreću mnogi odlomci u kojima se opisuju ili tumaĉe jedini muziĉki znakovi. Gasperini (Storia della semiogr musicale. Pej. U njegovim operama i solo-pjesmama istiĉe se ljupka. Nina Kirsanova).. sonata za. Lussy (Histoire de la nota musicale. Poljska. U. koncert za flautu. zborovi. 1936. pri-redivši preko 500 koncerata u zemlji i inostranstvu. 18. Benoista (orgulje) i F. Uz to postoji i posebna grana muziĉke pa granje koja se bavi samo srednjovjekovnim neumatskim not pismom kojim su se od VII do XIV st. spontanost i tehniĉka virtuoznost ovog umet-nika zapaţeni su i od kritiĉara inostranih zemalja. LIT. Novak). i 8. 15. solo-pjesme. 2 1913 i 1919). orkestraciju studirao i kod M. O neumatskoj notaciji pisali su F. Stabal mater. 1907). 1946. Pupino. 3 Im siones orquestales. 3 Danzas valendanas. della Corte. MGG. kantata Abacus. 1954. Qu< Manuel Palau.26 PAISIELLO — PALEOGRAFIJA. — Teoretsko djelo: Regole per ben accompagnare U partimento o sia U basso fondamentale sopra il ĉembalo. Music and Letters.. Plocek i F. 1938. Paisiello's and Rossini's »Barbiere di Siviglia«. 1947. Danza iberica. Opere teatrali. 1906. Italija. Temperament. Farkas. 1905). 1874. 1935. Make donski. Concierto levantino za gitaru. O. V. PALAU. Luksemburg. XII 1936 —). David i M. Studia Musicologica. orgulje i orkestar. a nakon 1930 nast Dom J. Siluetas. melju 200 razliĉitih rukopisa od IX do XVII st. — M. Srednju baletsku školu završila u Skoplju (G. Fleischer PAKOVSKA. Kodeks 121 iz Einsiedelna (X—XI st. Faustini-Fasini. ORKESTRALNA: 3 simfonije. a postojala je još pjevaĉka i folklorna sekcija i omladinski tamburaški orkestar. Uĉio (Neumenstudien.) Antiphonale ssarum S. — U. 3 sv. Od 1948 u Beogradu nastavnik Muziĉke škole Josif Marinković (do 1951) i od 1953 docent i zatim profesor na Muziĉkoj akademiji. E. usavrša se u Parizu na Ecole Normale (D.

kojim zapoĉinje moćni protureformacijski pokret.. 1936. 1563.) Graduale s prosarom i troparom (obj. passacaglia.) Cantatorium (obj. 1956. Na tom će mjestu ostati 23 godine. ali se zna d a je 1544 izmeĊu njega i tamošnjeg katedralnog kaptola sklop ljen ugovor kojim se obvezao da će poduĉavati u pjevanju sve ćenike i djeĉake i orguljati u blagdanske dane. izabran je za papu Pavao IV. 1936 (izgub ljena). Oni. 1925). P. nije bio uţe povezan s aktivnošću koncila. Symphonic Music. postao je (zacijelo papinim posredovanjem) pjevaĉ u Papinskoj kapeli. Te je godine. Iz ovog odsjeka Palestrinina ţivota vrijedno je zabiljeţiti njegovu suradnju sa F. Mjesto roĊenja nije pouzda no utvrĊeno. 2.) Antiphonale Missarum S. Drugi ni z (B) obuhvaća samo faksimile. Kodeks F. IzmeĊu 1931 i 1939 provodio naizmjeniĉno u Parizu i Varšavi. 1945 i 1959. F. 1950. vjerojatno zahvaljujući njegovoj naklonosti. ali je na XXII zasjedanju (1562) donesen zakljuĉak da iz crkvene muzike treba odstraniti sve što »sablaţnjava i one ĉišćuje«. Tu je sluţbu oba vljao vjerojatno 5 —6 godina. Kodeks 359 iz St. Još dva zbivanja treba izdvojiti iz Palestrinina ţivotnog toka: u logu u odnosu izmeĊu Tridentinskog koncila i crkvene muzike te rad na reformiranju korala. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija. Tri fragmenta Jana Kochanozvskog za glas i 11 instrumenata.1OANNIS guće i u višeglasnom stilu PRAENESTINI saĉuvati razumi jevanje MOTTETTOJCUM. 1952. Piccolo concerto za komorni orkestar. Yrieixa u akvitanskoj no taciji (obj. Hartkerov Anti fonal (obj. P. kodeks 123 biblioteke Angelica u Rimu (XI st. do smrti. Po tom je gradiću P. je takve teţnje zastupao i u drugim svojim djelima (iako ne u svima. F. 1939. On je u ĉasu vrhunaravnog zanosa i nadahnuća komponirao znamenitu Misu pape Marcela. varijacije. PALESTER. Fragments des Manuscrits de Chartres (obj. R. MGG. Pali su prijedlozi da se figurama muzika posve ukloni iz crkve. Slijedeće godine. Roman Palester. mogla je i nastati iz teţnje PETRALOISII da se pokaţe kako je mo . Stara rimska predaja tvrdi da ga je poduĉavao Flamanac G. 1949. U zadnjoj fazi taj se koncil. MeĊutim. Gallena (X st. Uĉio na konzervatorijima u Lavovu (M.) Antiphonale Missarum S. poljski kompozitor (Šniatvn. Del Mel. je majstor instrumentacije i izvornih zvukovnih efekata. 1555. Roman. zasjedanje Tridentinskog koncila. Gregorii (obj. U njegovim ranijim djelima naziru se utjecaji K. Rosello i dr. — KLAVIRSKA: varijacije. a usko ro zatim i njegov nasljednik Marcel II. Kodeks 10673 F. 1939. 1937. U zrelim djelima utire svoj vlastiti stvaralaĉki smjer.) Le Manuscrit du Mont-Renaud (obj. ljati i rješavati vrlo Oefemabftamm. God. Gregorii (obj. II 1594). 1947. Lissa. Vi. Maria Maggiore. violinu i violu. rekvijem za sole. P. Na koncilu su se.) Graduale s beneventanskom notacijom (obj. 1951. 1960. nakon G. izvedena pred papom. doduše. Nerijem. 1561. Piccola serenata za flautu.). Sikorski). Prema legendi. tzv.) Anti phonarium monasticum (obj. koncert za klavir. Simfonijeta za komorni orkestar. Godinu dana kasnije objavio je prvu knjigu misa posvećenu Juliju III. koncert za violinu. 1959.muziĉkim djelima. Kao pristaša proturefor-macijskih QV1N1S. 1948. lat. 1935. Iginio. smjernica u crkvenoj muzici. To se mjesto nekada zvalo Praeneste. Ti su ga radovi vjerojatno potakli na pisanje duhovnih madrigala koje je kasnije objavio u dvije knjige. 17. i to: 1. Petra. 11. solo-pjesme. a od 1950 primjenjuje serijelnu tehniku. 1935. 1945— 47 profesor kompozicije na Varšavskom konzervatoriju. Szymanowskog i ponekad I. 1931). 1948. sonata za gudaĉe. sonatina za 3 klarineta. oko 1525 —• Rim. Tu je ostao vjerojatno do 1566. Vatikanske knjiţnice (XI st. ĉuli glasovi o zloupotrebama kom pozitora i pjevaĉa. 1937. Sam se ĉesto potpisivao Giovanni Petraloysio Prenestino ili Giopetro Aloysio Prenestino. 1945. sonata za 2 violine i klavir. Coppola. Kakva je uloga u tom nastojanju dopala Palestrinu? Treba odmah reći da ona ni do danas nije sasvim razjašnjena. a i vjerojatno jedino to. 1960. i dobio ime.) Graduale S. kada je postao nastavnik muzike u novoosnovanom Seminario Romano. kapelnik je u crkvi S. God. zbor i orkestar. 1942. pa je P. mogla biti napisana oko god. 1930. 1963 i dr. 1957. 1947 i IV. 1909). 1912). ali ga je smrt osujetila u toj namjeri. 1958. 1938. Petra vodi djeĉaĉki zbor u Cappella Giulia koju je utemeljio papa Julije II. a UBERPR1MVJ. ovo je samo legenda. kapelnik crkve sv. pa se u starim rukopisima i izdanjima susreće i Praenestinus kao jedna od varijanata umjetnikova imena. Malapert. 1922). Soltysowa) i Varšavi (K. III. Taniec z Osmolody\ 1933. MUZIĈKA — PALESTRINA Antiphonarium monasticum (obj. Kodeks VI 34 iz Beneventa (XI — XII st. I knjiga moteta. Ivana Lateranskog gdje će ostati do 1560.lita d'Este na ĉijem je dvoru u Rimu i Tivoliju ţivio do 1571. jer je ponekad znao postavM 9. 28. Poput nekolicine drugih muziĉara. je u pravom smislu rijeĉi spasio crkvenu muziku. nije dugo ostao na svom novom mjestu. Potkraj ţivota namjeravao se povući u Palestrinu i uzeti nekadašnje skromno namještenje s kojim je zapoĉeo ka rijeru. A. Ovaj je uveo u kapelu stroţe mjere i obavezno pridrţavanje propisa. 1932. scenska i filmska muzika.. uvertira. Concerto per dodici. ORKESTRALNA. Tri soneta Orfeju (R. — . 1924). balet Piein o ziemi. 1551 pozvan u Rim da u crkvi sv. sona tina za violinu i violonĉelo. Psalam V za bariton. što nije potvrĊeno. Le Bel. X. Maria Maggiore. a papa Pavao III je namijenio pripremanju pjevaĉa za Sikstinsku kapelu. talijanski kompozitor (mjesto Palestrina ili moţda Rim. simfonijska suita. još sa dvojicom oţenjenih pjevaĉa. 1948. Rim 1569 X 0 MUB. ix/x. — CRKVENA: Missa brevis. Spominju se s tim u vezi i druga imena: Cimello. U stvari. Imao je tri sina od kojih ga je preţivio samo najmlaĊi. Concertino za klavir.: Z. U vrijeme Pija IV završeno je. 3 gudaĉka kvarteta. 1947. Giovanni Pierluigi da (obiteljsko prezime bru 1555 morao napustiti kapelu. Gradual i antifonal iz Novona (X st. Moguće je. 10. U novije vrijeme nastavlja se s izdavanjem dje la Paleographie musicale. II.) Gradual i tropar iz Bologne (obj. XII 1907 ■—). sonatina za klavir 4. doduše. koja se pojavila poĉetkom XVII st. Ĉetiri simf onije: I. MeĊutim. zbor i orkestar. 1958) i 18. 1962. P. Kodeks 903 Nacionalne knjiţnice u Parizu (XI st. 15. o pretrpanostima i zamršenostima polifone strukture koja ne dopušta da se tekst slijedi i razumije. bavio i reformom obrednika. naslovna pa su postepeno njestrana. 1947 i Imie Ttve. Kolacze za ţenski zbor i komorni orkestar. ĉini se da P. danas Ukrajinska SSR. 12. Rilke) za sopran i komorni orkestar. 1959. ona je proizvela tako dubok dojam da crkvenu muziku figuralnog tipa nikakvi prigovori nisu više mogli ugroziti. uskoro je stupio u sluţbu kardinala Ippo. DJELA. R. o samo vo ljnom dodavanju ukrasa od strane pjevaĉa. Kodeks 47 iz Chartresa (X st. adagio. zapoĉeto 1^45. da PALESTRINA smrti G. uz to na Univerzitetu u Varšavi studirao povijest umjetnosti. kantate Wista. Concertino za ĉembalo i ins trumentalni sastav. Nije poznato kad se P. Sama je misa. vratio u Palestrinu. Kodeks 239 iz Laona (IX — X st. teško je reći koji je od tadašnjih kapelnika te crkve bio njegov uĉitelj: G. iako oţenjen. a dotakao je i probleme crkvene muzike. 1955).ruĉno. ostati do smrti. 1547 se oţenio. već u septem - PALESTRINA. zatim ponovo u ino zemstvu. naime. Stravinskog. PARTIM SENIS. Muzika za 2 klavira i orkestar. PARTIM teksta. — DRAMSKA: opera Zywe kamienie (nedovršena). 27 Pierluigi). 1951. 1959. Navodno su tada i njegove glasovne mogućnosti bile priliĉno skromne. 1563. 160 iz Worcestera (XIII st. 1935 i 1943. 1942. 13. LIT. nokturno za gudaĉe. Divertimento za 9 instrumenata. 1900) i 2. 1937 — 51). 1942. Study 58 za mali orkestar. Mjesec dana kasnije postaje P. 1949. Kodeks 390 — 391 iz St. 1972). 14. U Rimu će P. 1959. Pretpostavlja se da je to gradić Palestrina iz kojega sasvim sigurno potjeĉu njegovi roditelji. a već objavljeni svesci pojavljuju se u reprint i proširenim novim izdanjima. Animuccie. Concertino za saksofon i gudaĉe. Maria in Vallicella pisao jednostavne crkvene kompozicije u duhu starih lauda.VOKALNA: oratorij La Mort de Don Juan. Ali nije sasvim iskljuĉeno da se P. Meli. Budući da se ne zna kad je ušao u taj djeĉaĉki zbor i koliko je u njemu proboravio. Varijante za 2 klavira. bio izabran za kapelnika rimske katedrale sv. 16. Gallena (IX st. serenada za 2 flaute i gudaĉe. Kad je te iste godine umro njegov zaštitnik. P. M. kad je zbog nepovoljnih uvjeta za rad i zbog neslaganja s crkvenim vlastima svojevoljno napustio mjesto. Povijesne ĉinjenice govore drukĉije. nisu bili usvojeni. 1930. i on je za Nerijeve duhovne sastanke što su se odrţavali u oratoriju crkve S. 1931. da je Misa pape Marcela bila 1565 (dakle po završetku koncila) izvedena pred kardi nalskom komisijom koja je ispitivala odn o s t o n a i r i j e ĉ i i u crkveno.PALEOGRAFIJA. Ali P. rodio i u Rimu gdje je ţivio 1537 kao pitomac djeĉaĉkog zbora u crkvi S. 1956. zakuĉaste probleme vokalnog Višeglasja) P AL TVSALESTRINA. Kad je pale strinski kardinal-biskup postao 1550 papa Julije III. 1948. preteţno u Parizu i Miinchenu. za gudaĉe. . je. 1905).

je nesun najznatniji kompozitor misnog teksta u ĉitavoj povijesti m Palestrinine mise veoma su raznovrsne i po sastavu za k pisane i po naĉinu obraĊivanja muziĉkog materijala. u jeku njemaĉke romantike. od zemske mise na cantus firmus do bogato zastupljene pare mise. doţivljuje konaĉno renesans u. uzimao je svjetovne napjeve za cantus firmus svojih misa (ĉak i nakon što se Tridentinski koncil oštro usprotivio takvim postupcima i zabranio ih). A i mnogi kompozitori XVII i > st. a uz Orlanda di Lassa. U skupini mnogobrojnih Palestr moteta istiĉu se oni u kojima tekst govori o Bogorodici ( regina. pa O bone Jesu. U ovoj j< pini i jedina Palestrinina misa za mrtve (Missa pro defu Vrhunci Palestrinine umjetnosti u komponiranju misnog nalaze se meĊu šestoroglasnim misama. P. Ĉuveno teoi djelo J. J. vjerojatno najpopui umjetnikovo djelo i izvrstan primjer tipiĉno palestrinskog te divna misa Assumpta est Maria.eteriĉna atmosfera njegovih djela rr je više odgovarala pojmu romantiĉke crkvene muzike ko napuštala zasade prosvjetiteljstva i njegova trijeznog. Ut re mi fa sol la i Ave / Malobrojne Palestrinine osmoroglasne mise preteţno su na] za dva ĉetvoroglasna zb ora po uzoru na suvremene veneci majstore. razbistravanje polifonog sloga. Anerio i F. paţnja prema tekstu i jasnoći njegova razumijevanja: sve su to elementi koji u sretnoj uravnoteţenosti tvore rijetku ljepotu Palestrinine umjetnosti. 22 šestoroglasne i 5 osmoroglasni vlastite teme komponirao je P. U motetima pokazuje P. Njegov sin Iginio prodao je tada izdavaĉu Raimondiju novu verziju graduala. Mistiĉno . Njima se moţe u izvjesnom s pribrojiti znameniti dsmoroglasni Stabat mater za dva zbc kojemu nema teatralnosti i dramatiĉnosti karakteristiĉnih za pozicije tog teksta iz kasnijih vremena (dovoljno je spon Rossinijev pokušaj). Kad je P. P. Tu es I Corona aurea. Improperije.). Kakva je i kolika u tom odgovornom i opseţnom poslu bila Palestrinina uloga. teško je utvrditi. a interes za nju postaje sve veći. on se i sam upuštao u rješavanje zaku ĉastih polifoniĉkih zadataka . Fuxa »Gradus ad Parnassum« (1725) temelji se u goĉemu baš na primjerima i postupcima iz Palestrininih kom ĉija. pišući u tzv. Tribu si nescirem). traţeći od njih da ĉitav gregori janski repertoar pregledaju. Kad se. P. spajao je naboţne i liturgijske tekstove. za koloristiĉko suprotstavljanje razliĉitih glasovnih skupina. nakon TriĊentinskog koncila. Paiestrina postaje tada nedostiţnim uz crkvene muzike.. umro zadatak nije bio do kraja dovršen.28 PALESTRINA MeĊu umjetnikovim djelima treba na prvom mjestu spon mnogobrojne mise. mot eti razlikuju od mi jednoj znaĉajnoj osebini: u motetima zamašnu ulogu igra t karakterizacija teksta. umjetnost Pale: bila je u redovitoj muziĉkoj praksi zanemarena i zap ostav Tek otkako je engleski muziĉki historiĉar Ch. ne temelji se (kako se ranije smatralo) na Palestrininoj obradbi već na reviziji koju su naĉinili F. . Burnev 1771 ot u novim izdanjima Stabat mater i Improperije. Ali P. Pri tom se P. oţivljuje Pal nina umjetnost ponovo. poslije Palestrinine smrti. javljaju se prve monografije o njegovu ţ i radu. Medu ĉetvoroglasnim misama koje ne prave većih koća kod izvoĊenja treba istaknuti mise Jesu nostra rede Dies sanetificatus te osobito Veni sponsa Christi i Iste con Od petoroglasnih posebno treba navesti mise pod naslovi magnum niysterium. »razum odnosa prema religiji. Salvum me fac i dr. sluţio se strogom nizozemskom tehnikom kanona. isprave i proĉiste od »barbarizam a« i neispravnosti. radili i drugi muziĉari i to vrlo nespretno i nevjesto. ispoljujući virtuozno vladanje i najzamršenijim poli foniĉkim postupcima. P. etei i mistiĉnim raspoloţenjima. Ona ne gleda u budućnost već stoji. Schmitza. do druge polovine XVIII st. U tu skupin u spat prvom redu Missa Papae Marcelli. u kojoj se sigurnost i razne tehniĉkih postupaka udruţuje s izrazom u savršen sklad. poput veli ĉanstvena završnog poglavlja. ofertoriji. litanije. Prevladavanje umjerenog imitiranja. L'Homme arme. djela jednostavne fakture u kojemu pri što ih Krist upućuje nezahvalnom puku dobivaju izraz pol boli. Ave regina coeli i dr. umjetnikovo nastojanje upućeno je izraza duboke ali preobraţene tuge. »stile antico«. jer su na Iginiov poticaj na njemu. proţeta umilnim. antifonara i psalterija. 18 misa. Papa Grgur XIII povjerio je 1577 taj zadatak Palestrini i A.< crpnu inventivnost koloriranja i polifoniĉkog tematskog ! Od ostalih Palestrininih djela. Iz šestoroglasnih misa treba još spomenuti Alma redempton Deum laudamus. Editio Medicaea. Znamenito izdanje gra duala iz 1614. Soriano. traţeći prvenstveno emocionalnost r oznog doţivljaja. lamentacije i madrigali. Iza Palestrinine smrti njegova je umjetnost doţivjela binu sveukupne stare vokalne polifone muzike. meĊu kojima je 40 ĉetvor nih. Upotrebljavao je istodobno po nekoliko razliĉitih oznaka za mjeru što je dovodilo do priliĉne slo ţenosti u notnom pismu. oĉito povodio za dostign ondašnjih madrigalista. nametnulo se i pitanje revidiranja gregorijanskog korala. na kraju jednog veoma znaĉajnog historijskog odsjeka. od strogo kanonske mise do tipiĉno palestrinske r polifono-homofonim kontrastima i izraţenom paţnjom tekstu. Vazda svjt teres za djela ovog velikog majstora postojao je uglavnom u I osobito u Sikstinskoj kapeli. 38 peto roglasnih. »Palestrinin stil« zakljuĉna je karika u lancu što su ga poĉeli kovati Nizozemci. Surrexit pastor bonus. Uspo Palestrininih moteta i misa pokazuje srodne stilske zna ali se. a 51 na višeglasne odlomi toga je P. Nakon Josquin Des Presa. Zoilu. te skupinu na tekstove iz monove »Pjesme nad pjesmama«. a na tuĊe 87 i to jednoglasne teme (od toga 34 na koralne napjeve. Salve regina. di Lassa. za osebujne nizove ĉistih trozvuĉja. a 2 na < svjetovni napjev L'Homme arme). Illumina oculos. napredovanje i razvijanje muzikologije omogućuje c pristupi velikom pothvatu: izdavanju sveukupnih umjetnil* PALESTRINA. kontrasti izmeĊu polifonih i homofonih odlomaka. I po kvantitetu i po kvalitetu P. prema rijeĉima E. pokazala potreba da se brevijar i misal podvrgnu reviziji. jedini koji se moţe uspješne riti s gigantskom motetskom ostavštinom O. ficat. u 28 misa upotrijebio odlomke drugih kompozitoi 23 mise vlastite). Medu drugim Palestrininirr tetima valja posebno istaći niz šestoroglasnih moteta u razvije bogatom kontrapunktiĉkom stilu (Salve jubente Deo. autograf gove kompozicije i njegov stil postali nedostiţnim uzorima protu reformacijskih nastojanja na tom podruĉju. moţda su r pularnije Improperije. Palestrinine su mise pravi kompendij kompozicije njegova doba.. u završnoj fazi muziĉke renesanse. one obuhvaćaju sve tipove. Njegova umjetnost definitivno ulazi u eri muziĉki repertoar. je iznad svega uspješno ostvario proĉišćavanje. dajući uzore novog sklada u sklopu samostalnih melodijskih linija. Ipak. Poĉe XIX st. je i veliki majstor moteta. nastojali su se ugledati u strinine radove i oponašati njihova obiljeţja.. Sagledana u cjelini Palestrinina umjetnost ne odaje revolucionarnih crta. Pod in Palestrine objavljeno je 105 misa. N. Ali to nije bilo u cijelosti Palestrinino djelo. u koja spadaju himne. je treći medu najvećim kompozitorima što ih je dotad dala povijest mu zike. je baštinio njihovu sklonost i ljubav za kontrapunktiĉke vještine. Tzv. nova osjetljivost za harmonijska kretanja u krugu dijatonike.

Tu es Petrus (6). Leipzig 1888.. Virgili (XVI i XVII). 8. Augs burg 1929. Leipzig 1914 (II izd. 91. Qui~iti toni (6). Brevis (4). documenti di vita. 10. 1955. VIII. Strasbourg 1890. K. u 13 knjiga: I. Augsburg 1929. Weinmann. autorstvo sporno. Jeppe sen. 99. Palestrina. — W. O Rex gloriae (4). ibid. Das Konzil von Trient und die Kirchenmusik. 1957. — G. Auda. KMJB. S. Švedova i N. autografo di G. Benedicta es (6). MFM.. 63. Gabriel archangelus (4). — Opere : Mati i sin. 1933. . Sacharij Petrovvitsch Paliaschwili. 72. X. 26. Gid ju ehi m'ebbe cara (4). — F. Piston. Panis quem ego dabo (4). Beatae Mariae Virginis III (5). (9^0 kompozicija). 1924—33 u Tbilisiju na Muziĉkoj školi. Guido Adler Festschrift. — J. Regensburg 1930 ( I I prer. — S. Libro secundo. Jahrhunderts. Milano 1894. preludijumi. Reese. 3. Koln 1956. Scene iz deĉje sobe. Stuttgart 1959. X. Pierluigi da Palestrina und Orlando di Lasso. Paccagnella. 30. 1925. Sine nomine (6). Note d'archivio. — R. J. 5 i 6 glasova u rkp. da Palestrina. prema godini izdanja. Ovo su izdanje uredili Th. G. In te Domine speravi (6). — K. — SPISI (na gruzijskom). — K. Nascc la gioia mia (6). Cametti. 1949. C. 78. 1962 2. JIoHad3e. I-II. VC'agncr. Christus resurgens (4.). 73... 1892. problemi e prospettive d'arte. Sveukupna djela Palestrine objavljena su prvi put u Leipzigu. Muziku studirao u Tbilisiju i na Moskovskom konzervatoriju (kod S. — R. \VoljJ. 96. H. Pariš 1930. 1953. P. X 1933). Mušica Divina. 46. Jeppesen. Jep pesen. . 1948). 47. A. za 5. Kongress-Bericht. Pariš 1906 ( I I izd. G. 1575. Ascendo ad Patrem (5).. In festis Apostolorum I (5). 12. Miinchen 1960. litanija za 4 glasa u rkp. e la »Scuola italiana del bel canto«. — P. Dispositones modorum. Palestrina et l'edition mediceenne. — K. 1951. Claude Victor. Motettorum quinque v. — H. 35. Beatus Laurentius (5). 92. 1954). Respighi. — P. 94. 88. Cenni biografici di G. J. Od 1930 u SAD. Delle Madrigali Spirituali a cinquc v. 8. Palestrina. Barcelona 1958. 87. — O. folklorist i pedagog (Kutais. 1894. 31. 1950). Marshall. rapsodije. London 1938 (tal. Vitez u tigrovoj koţi. Casimiri (I-XV). Thompson) i muzikologiju (O. Haberl. Samson. — A. And the Angcls Sing. Palestriniana. 6 i 8 glasova. 59. Mušica sacra. — H. In majoribus duplicibus (4). 1962. De Beata Virgine (6). pijanist i kompozitor (Subotica. De Beata Virgtue (4). I 1895—■)• Brat Zaharija. Stil njegovih kompozicija karak terišu programski momenti i snaţna dramatizacija. The Paraphrase Technique of Palestrina in his Masses Based on Hymns. Casimiri. II Linguaggio melodico e armonico. Restauration und Palestrina-Renaissance in dcr katholischen Kirchenmusik der letzten zwei Jahrhunderte. 4. Sine nomine (5). Octavi toni (Festum nunc celebre) (6). individualnih izdanja Palestri ninih djela). Analvse zu Palestrinas Missa »Papae Marcelli«. zbor. Lauda Sio}i (4). — E. The Recentlv Discovered Mantova Masses of Palestrina. 1923. Ave Mana (4). Roma 1918 — 22. Qual e U piit grand'amor (5). — H. 22.: G. 41. New York i London 1954 ( I I izd. Spem in alium (4). Bibliografia palestriniana. 6 i 7 glasova. J. 101. 9. — K.. 1927 — Sveĉana kantata za sole. I933J zborovi. Predavao 1922—24 na Atuziĉkoj školi u Telavu. Tu es Petrus (6). Vestiva i colli (5). Note d'archivio. AML. Motectorum quatour v.PALESTRINA — PALISCA djela (Breitkopf & Hartel u Leipzigu. Lasso und Palestrina. lamentacija za 4. — P. 43. Primus za 4 glasa. Bavio se i melografijom. L'Homme arme (5). L'Homme arme (4). te pojedini madrigali u rkp.. . priredio je za tisak 7 prvih knjiga). 5. 7. Milano 1946). Palestrina ou la poesie de l'exactitude. — E. Viri Galilei (6). Bibliographischer und thematischer Musikkatalog des papstlichen Kapellarchivs im Vatikan zu Rom (Bausteine fiir Musikgeschichte II). H. novo. Si. 1919). Ad coenam agrti providi (5). — C. izd. P. La Mesure dans la messe »L'Homme arme« de Palestrina.). — CRKVENA: 105 misa (3 sporne) ohj. London 1958. et la musique sacree. sa brojem glasova u zagradama): 1. Palestrina. A. 65. za 4 -8 i za 12 glasova (u svemu oko 320 moteta). In duplicibus minoribus I (5). 20. und 18. 15. 1886. Dcr Auf bau der Motetten Palestrinas. Descendit angelus (4). Blume. 1586. 102. Virtute magna (4). Ĉerepnjina. G. La Vita e le opere di G. Liber quintus. Kobenhavn i London 1927. G. J. F. Glavni je urednik tog izdanja R. PALIAŠVILI. PJB. jasno i nedvosmisleno govore o vi sokoj. P. ibid. LIT : B. Die Variationstechnik in den fruhen Messen Palestrinas. Tu es pastor ovium (5). 1600.)Dvadeseto je stoljeće u još većoj mjeri priznalo Palestrinino mjesto medu najznatnijim kompozitorima crkvene muzike: nebrojene monografske studije i izdanja poj edinaĉnih majstorovih djela. ibid. Pales trina. 1569 (ponovno izdavano). London 1927 ( I I izd. još nedovršeno izdanje svih njegovih kompozicija (Rim. P. Offertoria totius anni. 1946). — \V. M. Ingegneri. und 18. Veni sponsa Christi (4). 77. Martin. J. — Isti. 82. 83. 39. da Palestrina. 14. Waldcrsee. 81. Palestrina. Die ersten drei Bande dcr Motette Palestrinas. 56. 1950. J. Jeppesen.. — Moteti (u pojedinaĉnim izdanjima): Motecta Festorum totius anni. 6 i 8 glasova. 1953 — 55. — R. 1925. solo-pjesme. 19. P. kompozitor (Tiflis. Moteti u skupnim izdanjima i u rukopisnoj ostavštini.— G. Die Cardinalskommission von 1564 und Palestrinas Missa Papae Marcelli. —■ R. Acterna Christi munera (4). — Isti. 1954.. 85. Confitebor tibi (8). Je suis desherite'e (4). 2 knj. 103. 1567. Laudate Dominum (8). P. Inviolita (4).. 1554. Jam Christus istra ascenderat (4). ostavštini. — K. IX. Roma 1960. Gruzijska liturgija za mješoviti zbo r (po zapisu M. Ecce sacerdos magnus (4). Jesu nostra redemptio (4). Memor esto (5). 1926. Casimiri. Felix. Thema und Melodiebildung der Motettcn Palestrinas. — Isti. 64. Lib. — R.. 2 knj. 67. 24. 5 i 6 glasova u mnogobrojnim skupnim izdanjima onoga doba. quartus ex Canticis Canticorum. 3axapHii rTaJinaniBHJTH. 1582. A. In te Domine speravi (4).. 1591. Levan Petroviĉ... 1581 (i više ponovnih izdanja). In illo tempore (4). Emendemus in melius (4). — E. Denta. Espagne (IV-VIII). Kandler. De Rensis. Hohn. Aspice Domine (5). G. Palestrina als Chromatiker. 69. prijevod. Liber Primus Joannis Petraloisii Praenestini Motcttorum. 55. nuovi documenti biografici. Pars 1-2 za 5 glasova. Ladislav. Roma 1828 (na njemaĉkom. 61. — K. R. (izdaje Istituto italiano per la storia della mušica). P. 34. na Harvard University studirao kompoziciju (W. 18. AML. Palestrina. Davison). VI. Nakon studijskih putovanja po Italiji. 16. II izd. Leipzig 1919. Milano 1925. 62. 90. Nuove ricerehe sul Palestrina. Eripe me (5). na Muziĉkoj školi u Tiflisu studirao kod svoga brata.. AFMW. Coatcs. T. 40. Quem dicunt homines (4).). 86. Quando licta sperai (5). Lib.. Firmin Le Bel di Noyon. Das Parodievcrfahren in der Messe Palestrinas. 76. Cametti. 29. 1950. MocKea 1958. Schmitz. Regensburg 1962. 1917— 18. L. VOKALNA: II Primo Libro di Madrigali a quattro v. Der Palestrinastil und seinc Bedeutung in der vokalen Kirchenmusik des 18. IV. P. izlazi u Rimu od 1939 u 34 sv. 1862 —1903. ZFMW. XI. Dies sanetijicatus (4). J. poĉeo je nastupati sa sedam godina. 1594. P. seine Werke und deren Bedeutung fur die Geschichte der Tonku nst mit Bezug auf Bainis Forschungen. Lamentationum Hieremiae Prophetae. — F. Mušica sacra. Koncertirao skoro u svim većim grado vima Jugoslavije. his Life and Time. X. 1593 (i više ponovnih izd. simfonijski i duhaĉki orkestar. 93. O Rcgem coeli (4). Francuskoj. P. Cascioli. 2. Kendrick Pync. a pojedine su sveske uredili R. Arras i Pariš 1900. Liber Primus za 4 glasa. DJELA: klavirske kompozicije. As. Te Deum laudamus (6). Cascioli. 1862 — 1903. 1927. Ipolitova-Ivanova). Kinkeldev. In duplicibus minoribus II (5). fuge. Od 1947 ţivi u Skoplju.6. de Witt (I — III). 75.Ecce ego Joannes (6). Ave Maria (6). — Zapisao oko 300 i obradio više gruzijskih narodnih pjesama. 1955. Leipzig 1883. — O. Ferracci. secundus za 5. ter -lius za 5. XII. — A. Pierluigi da Palestrina e l'emendazione del Graduale romano. Klasen. et par tim paribus v. I »XXVII Responsoria« di M. Roma 1919. Studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (E. 1572. Basel 1924. 48. Eitner. 28. Palestrina. In semiduplicibus maioribus I (5). 66. 1949 i Harmonija. ameriĉki muzikolog podrijetlom iz Rijeke (Rijeka. 6. O sacrum convivium (5). Wien 1930. MGG. —K. 104. maestro in Roma di Giovanni Pierluigi da Palestrina. Zulukidse. II Primo Libro de Madrigali a cinquc v. — H. Cametti. P. Klasen. 98. AML.. — A. Quam pulehra es (4). PALFI. Joannis Petraloysii Praenestini Alotettorum. di Giovanni Pierluigi da Pclcstrina. Regina coeli (5). 1960. XI 1924—). Pierluigi da Palestrina und die Gesamtausgabe seiner Werke. Zur Entstehungsgcschichte des Palestrinasatzes. — G. 51. KMJB. ibid. secundus. 89. Hermelink. Tanjej eva). Casimiri. u 33 sv. P. doktorirao 1954. Haberl. G. Di Giovanni Petraloysio da Pale strina 11 secundo Libro dc Madrigali a quottro v. Panem nostrum (5). 33. X. DELA: Pastorala i Filmske impresije za orkestar. Die Kanongestaltung im Werk Palestrinas. gruzijski kompozitor... Palestrina im 17. 105. Zalaz sunca. 95. — R. P. Casimiri. — K. Gombosi. Notre Dame (Indiana.). — K. Dum essei summus pontifex (4). 6. L. 38. — E. An Introduction to the Technique of Palestrina.. 1924. — J. 1923 i Uspavanka. P. 37. 58. Salvum me fac (5). Fratres enim ego aecepi (8). Bugarska. — K. attribuiti a Giovanni Pierluigi da Palestrina. ibid. Anglesu. Palestrina. I I I . partim plena v. 1890. Papac Marcelli (6). solo-pjesme. 1923 i Latavra. Palestrina. je jedan od utemeljitelja gruzijskog nacionalnog muziĉkog smjera. Rahe. Struktur und Kompositionsverfahren in der Musik Palestrinas. di Giov. Roma 1894. 1594. 1594. — J. — A. 27. — R. A. Das »Sprunggesetz« des Palestrinastils bei betonten Viertelnoten. zborovi. 1959). Mise nose slije deće naslove (navode se kronološki. Ursprung. Sine nomine (4). — G. Die Tonarten in der Musik Pa lestrinas und seiner Zeitgenossen. — F. Palestrina. Pro defunetis (5). Spomenica K. Sammlung musikalischer Vor trage. Secunda (5). priruĉnici Os novna muziĉka teorija. Palestrina. Palestrina als vvcltlicher Komponist. Iste confessor (4). 1950. Firenze 1957. 52. Motet-torum quinque v. Fantastiĉne slike. koje će ukloniti greške prvog izdanja i primijeniti su vremenija izdavaĉka naĉela. Terry. II »Codiĉe 59« deir arehivio musicale lateranense. 1601 i XIII. U Tbilisiju predavao na muziĉkoj školi (1903—17) i Konzervatoriju (od 1919 profesor). prijevod s predgovorom E. Dum complerentur (6). Regina coeli (4). X. Švajcarska. Lib. KMJB. — Isti. S. Sacerdotes Domini (6). Beatae Mariae Virginis I (5). XI 1921 —). — F. The Story of G. F. skraćeno obj. 80. Kat. 3 knj.. da Palestrina. 1589 (i više ponovnih izd. Music in the Renaissance.. Fellerer. Jahrhundert. Beatae Mariae Virginis II (5). Pierluigi da Palestrina. Magnificata u rkp. Der Palestrina stil und die Dissonanz. van der Walt. Casimiri. Io mi son giovinetta (4). Alma Rcdemptoris (6). Breslau 1832. 1590. — A. MGG. In festis Apostolorum II (5). Salve Regina (5). 1960). z a muški zbor. 57.. PALISCA. Apfel. O. von Winterfeld. Stanĉić) te kod M. DJ ELA : Gru zi jsk a s ui t a za s i mfo nij s k i o rk est a r. — Filmska muzika i dr. Ursprung. Vaulin. J. Assumpta est Maria (6). 1570. F. 44. Kobenhavn 1923 (prošireno njem. 1583—84 (i ponovno izd. Petra saneta (5). — R. K. Leipzig 1834).. Lille 1895. Veni Creator Spiritus (6).Illumina oculos meos (6). 1599. Drugo izdanje sveukupnih djela. Repleatur os meum (5). 84. 17. :9. VII. (ukupno 140 djela).. Hamburger. 1601 (sam P. AFMW. P. Jahrhundert. 11. — A. neprolaznoj vrijednosti Palestrinina stvaralaštva i o dubokom poštovanju što mu ga naše vrijeme iskazuje. O magnum mysteriwn (5). LIT. autorstvo sporno). 1563 (vise puta ponovo izdano). Rumunija. improvizacije. pripisuje se P. Across the Centuries. 1933. 54. Genĉve 1940 (novo izd. O Virgo simul et Mater (5). Regensburg 1918.. 68. a zatim na Konzervatoriju. 53. Spomenica H. X. Lib. London 1922. NOVA IZD. da Palestrina.. Lang. Sine nomine (»a voci mutate«. 50. Der metrisehe Bau der Themen Pales trinas. 1963. II. Zaharij Petroviĉ. od 1594 sa dodanim madrigalom Nessun visse giammai). — O. Journal of the American Musi cological Society. Impre sije i uspavanke. 25. I. 1941. 1600. Roma 1900. Brenet. Ut re mi fa sol la (6). Svnchronistische Tabelle uber den Lebensgang und die Werke von G. 1. kao i u inostranstvu (Francuska. Deutsche Musikkultur. Joannis Petraloisii Praenestini Aiotettorum. — R. USA) 195 5. Zur Geschichte von Palestrinas Missa Papa Marcelli. — K. Psalterium. Dominicalis (5. od 1939). Andrems. Palestrina. Bollettino bibliografico musicale. Fellerer. Wann entstand die Marcellus-Messe?. Raugel. 1581. Pierluigi von Palestrina. Hohn. Njegove se opere Abšilom i hetere i Zalaz sunca ubrajaju u najistaknutija djela gruzijske muzike. Opere complete di Giovanni Pierluigi da Palestrina. Dc feria (4). — Kantata Lenjin. Hodie Christus natus est (8). 1584. Ave Regina coelorum (4). V. Palestrina. 23. 1926. DTELA: (navode se samo naslovi prvih. 1944. 4). 79. 97. Hymni totius anni za 4 glasa. lo mi son giovinetta (6). 100. 60. AML. Commer (IX) i F. — K. — A. — J. 24. The Ornamentation in the Works of Palestrina.. većim dijelom u individualnim izdanjima. Nigra sum (5). 1919. Palestrina und Palestrina-Rcnaissance. — Isti.. 1920. Dilexi quoniam (5). 74. 32. Untersuchungen zur Parodiemesse Palestrinas. Bianchi (XX-XXXIV). 1599. ibid. Lib. — W. Magnificat octa tonum Liber Primus. — Z. Colinu). Sacerdos et pontifex (5). Haarlem 1958. Pater noster (4). Note d'archivio. 1555 (do 1605 doţivjelo desetak izdanja. sa orkestra cijom ilustrativnog sadrţaja. Madrigali za 3. — P.. 36. Sicut lilium inter spinas (5). Nuovo studio su G. VIII 1871 — Tbilisi. 1925.. Jeppesen. Giovanni Pierluigi da Palestrina. 42. Metodika muziĉke nastave. Zur Modellbehandlung in Pale strinas Parodiemessen. — Roy Nash. Von Palestrina zu Bach. 4. da Palestrina. R. Fellereru. Baini. 33 sv. Pellera. Muziĉka slikovnica. Boetticher. Fellerer.. Grĉka). 45. 13. In minoribus duplicibus (4). Bezverunge. iz danje Leipzig 1925. Ai fugatn (4). Pictro Luigi Prcncstino. Memorie storico-critiehe della vita e delle opere di Giovanni Pierluigi da Palestrina (2 sv. Haberl (X-XXXIII). 71. 21. 25. 70. J. 1916. Jeppesen (XVIII i XIX) i L. In semiduplicibus maioribus II (5). 1588. tj. — M. ostavštini. 16.Schlotterer. engl. Jeppesen. Instrumentalbegleitungen der Werke Palestrinas im 17. Der Kontrapunkt 29 Palestrinas und seiner Zeitgenossen. — KLAVIRSKA: Go dina 1945 — Logor smrti. 1 9 28 — Op e re : Abšalom i hetere. Sanctorum meritis (4). Primi toni (4). G. O admirabile commercium (5). Weinmann.

Organizirao brojne emisije j. X 1944). MQ. Steffani. a u znaĉ. Bi izvrstan pijanist. klavirski kvartet. Enca in Jtalia. varijacije. 1946. XII 1974). The Music of Robert Palmer. Berkeleyu (California) i od 1959 u New Havenu (Connecticut). Uĉio na Eastman School of Music u Rochesteru (H. N. La Bataille du jazz. U s\ širenja srpske vokalne muziĉke umetnosti prireĊivani su konc i po većim banatskim mestima. G. 1666. Hanson. 1958). kao i u inozemstvu (SAD). 1947. The Real Jazz. oko 1630 — Dresden. arije. snimio je više gramofonskih ploĉa i objavio Studien zum Spielen Neuer S. a 1864 i veliku ţensku vaĉku školu. New York3 2. 1667. uz to uĉio pjevanje i violinu. 1675. III 1672 — Dresden. Stefano Benedetto. Cinq mois d Nezv York. Belgiji i Njemaĉkoj. Rossi: Sem toga Đurković je od ĉlanova hora sastavio oktet sa kojii davao koncerte u Panĉevu i Beogradu. Sni je veći broj gramofonskih ploĉa uz vlastitu pratnju na gitari su ga proslavile i izvan Jugoslavije (osobito kod Jugoslaven: iseljenika u SAD). — Brojne komorne kompozicije Dvije sonate i više drugih kompozicija za klavir.V. Konzcrtstiick za violinu i orkestar. Un Musicista salodiano del secolo XVII: Carlo Pallavicino. Sa ĉlanovima dru izvodio je i svoje i Šlezingerove kompozicije koje je umetao u zorišne komade i prikazivao na predstavama u pomenutim mest: God.. Klenietti. 1680. 1939— 60. MQ. Sytnphonic Elegy for Thomas VC'olfe. u A-c 1940. Robert. God. Sin Carla. 25. zameni »harmoniskim notnim pjenijem«. 1942. 1948. // Tirmmo humiliaio dalVamore. Donizettija i G. A.LIT. A. 1942. 1953. Flodcn. duhaĉe i udaraljke. solo-pjesme . IV) 1838 sa svrhom da amatei deĉje pojanje u Uspenskoj crkvi. Mischiali. a 1939 profesor kompozicije na akade Sibelius. 27. 1953. Pet koncerata za klavir: I. Popevke sem slagal. za koje je ĉesto sam pisao tekstove. umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1945 kao solist orkestra u Lu-becloi. Na njegov poticaj nastala su brojna avangardna djela za violonĉelo (M. 1863 društvo je dobilo statut. jige: G Mei: Letters on Ancient and Modem Music to V. Carlo. 1956. a u svjeţoj melodici njegove muzike ĉesto se vidi utjecaj narodne pjesme. 1676. kompozitor i pjevaĉ zabavnih mek (Dubrovnik. DRAMSKA. VIII 1893 — Zagreb. — Autobiografija Minusta tuli muusikko. Rogers). A. Douze annees de jazz: 1927-1938. II komorni koncert Memorial Music za komorni orkestar. ORKESTRALNA. Bergera u Berlinu i Weimaru. naglašen i ĉesto asimetriĉan ritam i pre teţno kontrapunktska obrada znaĉajke su Palmerove muzike. Harrisa i A. sonata za 2 klavira. prošireno izd. Portera. Pod vodst Nikole Đurkovića. Robert Palmer. od 1929 kritiĉar jazz -muzike. Klarinet: saksofonist. 1959. delatnost spada i osnivanje muziĉke škole (1889 i 1936). Petit guide pour une discotheque de jazz. IV 1927 —). Broder. II 1912 —• Montauban. i 1948. The Trojan Women (po Euripidu) za ţenski zbor. od 1689 u Dresdenu dvorski pjesnik. kasnije još kod Q. 1678. je redoviti gost najvećih svjetskih umjetniĉkih središta 1 festivala suvremene muzike. 144 Hol Jazz Rec 1939. koral i fuga. po uzoru na horsko pojan ruskim crkvama. za violu i klavir. osobitu je paţnju poklanjao instrumentalnim odlomcima. 1952. Više od 20 opera: Dcmctrio. 1969). Brescia. 4 gudaĉka kvarteta. 1687. oko 100 zborova. Sastavio i nekoliko libreta za oratorije. koji je sa horom izvodio svoju »Liturg društvo je negovalo i svetovnu muziku pa je već u julu 184/ na koncertu panĉevaĉkog Muziĉkog društva — izvelo. Sonate: za violinu i klavir. 1952). klavirski trio.: W. 1946.). PALLAVICINO (Pallavicini). (prer. je predstavnik srednje i kasne venecijanske opere. Abert {DDT. 7. Wilderer. God. Armonlaakson laulu. u g-mo lu. I I I . X.: operu La Gerusalemme liberata ohj. 1686. 1944 i dr. 1934 (engl. amer. A. God. 1921-predaje na Eastman School of Music u Rochesteru (New Yc God. 1962. M. Gautierovom objavio Diction du jazz. Selim Palmgren. Jazz Panorama. 1947 (novo izd. 1951.: G. talijanski kompozitor (Salo. mala lirska suita. — O. francuski muziĉki kritiĉar i p (Pariz. DJELA. Neka njegova djela izgraĊena su na posebno konstruiranoj lje stvici. ukusno spaja elemente finskoga folk s finim harmonijskim tkivom i koloristiĉkim efektima impre nizma. PALM. 1956) PALMGREN. Coplanda. 1959. 1674. muzike na Francuskom radiju. Sa M. X. // Nerone. stekao je glas jed od najboljih poznavalaca jazza u svijetu. 1960. 1927 postaje nastavnik klavira i kompozicije na Konze toriju u Helsinkiju. ameriĉki kompozitor (Svracuse. — VOKALNA: Abraham Lincoln Walks at Midnight za zbor i orkestar. . — KLAVIRSKA: 2 sonate. Antuna u Padovi. Discogri critique des meilleurs disques de jazz. A Clarification of »Mušica Rescrvata« in Jean Taisnier's »Astrologiae«. koncert. VI 1915 —). 1916. P. Selim Palmgren. Pobornik novih muziĉkih stremljenja. 1909-dirigent simfonijskog orkestra muziĉkog društva u Turi poslije toga djeluje kao kompozitor i koncertni pijanist. Y. te se pod M. H. 1951 i za violinu solo. Strungk). Messalina. Les Rots du 1944. MGG. I ko morni koncert za vio linu. Lţiĉara prošii je mala pevaĉka škola sa uĉenicima iz panĉevaĉke realke. 1 Louis Armslrong. 1685. Nakon svri uĉiteljske škole u Arbanasima kraj Zadra. i. 1952. 1955. sonata 4. a horovoda je postac Jenko koji je još iste godine obrazovao tzv. 1666—73 i od 1685 dirigent na dvoru u Dresdenu. Delaunevem utemeljio ĉasopis Jazz 1 Od 1937 predavao o jazzu u Parizu i drugim francuskim grad ma. K 19. uvelo redovne hovne koncerte na kojima su se izvodila i dela ruskih kompozit Programi svetovnih koncerata sadrţavali su prvenstveno kon zicije domaćih autora od kojih su mnoge tu doţivele svoje j izvoĊenje. 1956. Od 1919 do smrti op šaptalac u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. 1943. 2. A.ruĉno. Skt PANASSIE. II 1878 — Helsinki. 1945. klavirski kvintet. 1954. 1938. u meĊuvremenu 1673—74 orguljaš u Padovi i 1674—85 kapelnik u Ospedale degli Incurabili u Veneciji. X. Za vreme delovanja horovode S. Siegfried. IV 1742). God. 1959. 1956.: Katalog over Selim Palmgrens samtliga kompositioner. LIT. 1938) i Petcr Schlemihl. AML. I 1688). Ono je 1885. scenska muzika. svojim kompozicijama P. Lotti i dr. 1951 (novo izd. sa Ch. I II. 1946. B. bio je uĉitelj u H' i Visu. ibid. Napisao brojna operna libreta koja su uglazbili C. — > Ringbom. kod C. P.. ■— KOMORNA: 2 gudaĉka trija. 1942 (franc. 1689 (dovršio N. DJELA: Le Jazz Hol. PALMER.30 PALISCA — PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO institutu u Helsinkiju. 1950. Studirao na Muziĉkom PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO Dl ŠTVO osnovano je 29. DJELA. Ajme meni. 1928 i V. Ristori. 16. Kla i W. 1559. je ste veliku popularnost kao šansonijer i kompozitor zabavne mu2 U svoji m pjesmama. 1944 i dr. 1940. zatim u Italiji. DJELA ORKESTRALNA: simfonija. 1936). 1916. 1965. God. — Baleti: Irish Lcgcnd. 1932 osnovao Club de France. Suomen Musikkilehti. Fala. Slozv. Vespasiano. R. Na Jadranu plavom. 1937 i 1942. — . kvintet za klavir. Of Night and the Sca za 4 glasa i 11 instrumenata. MGG. Pjevna melodija jasnih obrisa. uz pra orkestra. Amore innamoralo. 1946 i Stone Weather. 1962. Bustico. opseţan predgovor donosi i brojne muziĉke primjere iz drugih Pallavicinovih opera). 1945. Radiant Passage. 1968). 29. Busonija. W. 1956. Od njegovih kompozicija najpopularnije pjesme: Marijana. PALJETAK. 1913. njemaĉki violonĉelist (Wuppertal. 1949. — VOKALNA. 1950. malu pevaĉku šl za decu i veliku za odrasle muškarce. V. L'Anliopc. Od 1930 muziĉki kritiĉar lista Hufvudstadsbladet. Mene zovu Boo Orsula. Ouand Mez cnregistre. nekoliko odlomaka iz opera G. 1958. Metamorphoscn. La Musique de jazz et le sztring. 4 simfonijske Aus b'innland. Eresh Fount za zbor a cappella. 1929. J. Slozv. Kantate: run Lilja. Kele -men posvetio mu je Changeant za violonĉelo i orkestar. 1682. Pietragrua. kantatc. Ga- the Seconda Pratica. Mainardija. 1897 obrazovan je salonski orkestar. P. La veritable musique de jazz. simfonijske varijacije. — radbe i obradbe za klavir. — H. obou i gudaĉe. 1941. 1950. pjesnik i libretist (Padova. Bassiano. 1945. 16. Massimo Puppieno. Diocleziano. L. Auslin. 13. P. 1940 —43 predavao na University of Kansas. Više Paljetkovih pjesama oţivjelo je posljed: godina u novim obradbama. 1944. a Topalović obrazovao je hor uĉenica Srpske više devojaĉke š koji je pojao u crkvi. Galilei and Some Links betzveen »Pscudo-Alonody« and Monody. 1971. Carlo i Stefano Benedetto Pallavicino. XII 1951). 2. — Tri oratorija. Note d'Archivio per la Storia musicale. klari net i gudaĉke instrumente. La Gerusalcmtnc literata. — Opere Daniel Hjort. 8. Hugues. medu prvima. do 1863 ono je nosilo naziv Hor katedralne crkve.. NOVA IZD. PALM Musik fiir Violoncello. MGG. od 1947 prvi vidonĉelist Radio-orkestia u Hamburgu i od 1962 u Kolnu solist Simfonijskog orkestra Zapadnonjemaĉkog radija i profesor u majstorskoj klasi na Visokoj muziĉkoj školi. 1665—66 orguljaš bazilike sv. 1938. Osobito su priznate njegove klavirske kompozicije. 31. 1948. LIT. — Crkvena muzika (mise). 1695—1716 na istom poloţaju u Diisseldorfu te od 1718 ponovno u Dresdenu. Pastorale u 3 scene i dr. IV. Hot Jazz. Hel 1922. Vlaho. Topalovićem podiglo na vi umetniĉki nivo. zatim na Cornell University (Ithaca. duhaĉki kvintet. Gallicno. Ansorgea i F. starim ĉempresom. Poema za violinu i komorni orkestar. Guide to Jazz. je jedan od najznatnijih interpreta na tom podruĉju. Hasse. A. J. Od 1863 društvo je u velikom obimu nego svetovnu muziku. Uĉenik E. 1955. 1954 (engl. 2 se duhovito narugati nedostacima svojih suvremenika. April. III (10. Diclionary of Jazz. Od one divne noći. finski kompozitor i pijanist (Pori. solo-pj uz orkestar i uz klavir. Selim. 1962. koncert za mali orkestar. univerzitetski nastavnik u Urbani (Illinois). 1679. Histoire du jazz. 1956.

Paisiella. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 1838—1938. tj. solo-pjesme. Rovanu i dr. Parizu (Biennale). u publikaciji Settecento napoletano. 1954 i za harfu. VIII 1875 — Milano.1945. Osvald i J. 1944. autobiografija Trilogie des Lebens. Guido. osim kompozicije i dirigiranjj. 1935. 1955. 1964. God. 1949. 1969. 1922. 1932 (II izd. 1948. Palermu. Oscar von Pander. Caselle i dr. metafizike. MGG. Intermczzo za violonĉelo i orkestar. 1913 —20 operni dirigent u Charlottenburgu. Lineamenli disloria della mušica. Becthovens IX. Kielu. klavirski trio. Bach. V. 1922 (VIII izd. srodan cistri. dirigent. nego što ga je imala općenito muzika klasike. 1962. Austriji (Beĉ i Salzburg). Thesaurus of Scales and Melodic Patterus. Aiusicisti dei tempi nuovi. imao je kruškoliki korpus nalik na mandolinu i 5—7 dvostrukih ţica basovskog registra. 1959. X. DJELA. L' Opera e le opere. 2 suite za mali orkestar. P. 1927. 1932. Topalović. Saladino. 1897. Pro kofjeva. simfonijska pjesma Amleto. 2 za violinu. La Mušica a Napoli dal' 500 a lulto U' 700 u djelu Storia di Napoli. Engleskoj. kromatska koncertna etida za violinu 5010. R. akordiĉke oblike (-> Dijatonika. P. 1957. brojne kritike i ĉlanci.: AL Tornandl. Bandura. Porena. M. Humperdinck. La Mušica a Napoli nel Settccento. Prema Praetoriusu. 1938. X 1924 —). S. P. New Yorku. Liibecku. 1958. Studirao na Konzervatoriju u Milanu (M. Ono je bilo središte srpskog iredentizma. Symphonic. Frazzija i u Milanu kod G. naroĉito pod upravom horovode J. zbor i orkestar. LIT. M. individualnog je zika i stila. S. New York 1947. 1962. solo-pjesme. Mainzu.: A\ Slonimsky. Deutsch) i dirigiranje (F. suita B-A-C-H za klavir 4ruĉno. Uĉio u Firenci kod V. zbor. Pisac široke kulture. 1955. Njegove veoma uspjele lirske baritonske kreacije uvrstile su ga ubrzo u najistaknutije talijanske pjevaĉe njegove generacije. na Covent Gardenu u Londonu i Teatra Colon u Buenos Airesu. Clemcns Krauss in Alunchen. simfonijski stavak Fontane d'oltremare. L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Napoli. Alonteverdija i dr. Jenko. odnosno akordiĉkih kombinacija: LStravinski: Concerto u Es PANNAIN. Slo nimskv i otada je usvojen u suvremenoj muziĉkoj terminologiji. Berlioza Grande trattato di istrutncji-iazionc e d'orehestrazione moderna (3 sv. — VOKALNA: Paolo Uccello za glas. MGG. Schmid. se oĉituje u slobodnoj i neograniĉenoj upotrebi svih sedam tonova dijatonske ljestvice kod vertikalnih. pandoru je konstruirao oko 1560 John Rose u Engleskoj. usavršavao se u Centro di Avviamento Lirico festivala Aiaggio Musicale Fiorentino. 19 65 . poslije Drugoga svjetskog rata boravio u Maisingu i Miinchenu. klavirski trio. 1952. Spoletu. Upotrebljavao se za izvoĊenje generalbasa u XVI i XVII st. — CRKVENA: rekvijem. V. Ce. Serghei Prokofiev. 1956. A. Durantea. a od 1957 u Marburgu. Cesto gostovao na Aietropolitanu u New Yorku i u opernim kućama u Parizu.: II". 1951). — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. kao što se nalazi u neoklas icistiĉkoj muzici oko 1925 i kasnije. Muziku studirao u Miinchenu (J. s druge strane. 1959. Richard Wagner. Liedcr alter Gauncr za bas i orkestar. ORKESTRALNA: koncert za balalajku. 1962). na lazi protuteţu u izrazitijoj i sloţenijoj ritmici i mnogo bogatijem linearnom kretanju. 1948. smjelih misli i zapaţanja. Kranĉević. Panĉevo 1938. // Conservatorio di mušica di S. Rosenthal). 1969. 1955. 1918. U Napulju uĉio kompoziciju na konze rvatoriju San Pietro a Maiella (C. U Arte della fuga di G. zbor i orkestar. 1952. 1926. Barceloni. 1912. 1942 i Aladatne Bovary. 1924. 1936. klavirski trio. 1930. ugoĊenih: XG C D G c e a ili CDGcfad 1 . A. sa A. New York 1937. dijatonika primijenjena na moderan naĉin. Rolando. 1939— Simfonijska pjesma El Rey y la foresta za sole. — Alcdio siglo de vida musical (autobiografija). I upravo linearnost neoklasicistiĉke muzike. 1946.). Njemaĉkoj. Brojne studije i ĉlanci u ĉasopisima i drugim publika cijama. A. 1922. 1961. Scarlattija. DJELA: teme s varijacijama za orkestar. Marcello. PANDURA -> Tanbur PANERAI. Oscar von. La Vita del linguaggio musicale. talijanski kompozitor i dirigent (Rim. 1908. Monteverdi nel quarto cenlenario della nascita (sa G. Storia della mušica (3 sv. — Dopunio i izdao priruĉnik za instrumentaciju H. Gernsheim). Ferrara. Mcdiocvo latino. J. 1948. filozofije umjetnosti i filozofije kulture. 1964 i 1969. 1962. 1914. 1935. trzalaĉki ţiĉani instrument. Verdi. sonata za violonĉelo i klavir. Tess. Tragische Ouvertiire. Guido Pannain. njemaĉki kompozitor. Pietro a Maiella. 1952. Symphonie des Frauenlebens za alt. 1968. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. prijevod 1932). npr. Lţiĉar. kako u vreme kad je Panĉevo potpadalo pod austrijsku Vojnu granicu. Goethekantate. 1915. D. S. Psalam LI za sopran. Španjolskoj. X. koji je bio samouk. 1962. orkestar i orgulje. F. 1912. MGG. XI 1967). nokturno za alt. 1957. Sinfonia da camera za gudaĉki sekstet. Della Corteom). 1927. bariton (Campi Bisen zio kod Firence. 1946 (nova verzija 1950). tako i onda kad je — posle njena ra zvojaĉenja (1873) — pripojeno maĊarskom Provincijalu. pandiatonicism). — Klavirske kompozicije. . 1917. solopjesme. O RK ES TRALN A: s i mfo nij a za gud a ĉe. Vom Wxnlen_und~$'escn des Kunstzvcrks. studije o Verdijevim operama Un Balio in masehera. Saggi ivagneriani. Stabat Aiater za tenor. 1911. 1939. LIT. španjolski prijevod 1950—56). 1968 osvojio prvu nagradu za dirigiranje na Pariškom konzervatoriju. zbor i orkestar. de Nardis) i studirao i na Univerzitetu. Beatrice Ccnci. Le origini della scuola musicale napoletana. — DRAMSKA. Toscaninijem). Gallicom). Barblanom i C. Najvaţnija muziĉka djela su mu oratorij Des Lebens Lied (na vlastiti tekst prema djelima stare njemaĉke lirike) i Symphonie des Franenlebens. sa A. Debitirao 1948 u kazalištu San Carlo u Napulju. 1964. koja dovodi u toku kompozicije do neprestanog meĊusobnog sukobljavanja pojedi nih tonova odreĊene dijatonske osnove. Livonska pokrajina. 1918. Giuseppe Verdi. gudaĉki kvar tet i klavir. 1956. — VOKALNA: oratorij Des Lebens Lied za sole. muziĉki kritiĉar i pisac (Ogershof. Holandiji. talijanski muzikolog i kompozitor (Napulj. -*■ Harmonijske funkcije. a 1667 još se nalazi u sastavu berlinske Dvorske kapele. sonata za violinu i klavir. PANDIJATONIKA (od engl. 2.. 1898 i 1935. La Alusica in Cremona nclla seconda mela del secolo XVI e i primordi dell' arte monteverdiana (prema bilješkama G. Mimodrame Capri. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. Horejšek. M. Osim Đurkovića. 1910. Ettore (Hćctor). PANDORA (bandora). F. C. Madridu i Berlinu. 1960.PANĈEVAĈKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO — PANNI Vrlo plodnu delatnost razvilo je društvo u periodu izmeĊu dva rata. N. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. To. G. Dirigent mnogih kazališta Italije (1921—31 na milanskoj Scali. Izraz p. J. 1936 (IV izd. III 1883 — Miinchen. uvertira. 1955. Aiila. On je pri premio nekoliko znaĉajnih svetovnih i duhovnih programa koji su izvedeni na koncertima u Panĉevu i Beograd u kao i na turneji po Srbiji i Makedoniji. 1952. 3 Canti saeri za zbor. XI 1891 —). I 1940 —•)■ Na konzervatoriju i akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Parizu studirao kompoziciju (B. No on. Halleu i Darmstadtu. flautu i violu. DJ ELA. Cesarija). a zatim nastupao u velikim talijanskim kazalištima te u Francuskoj. 1934. 1932. — Isti. isticao i na podruĉju estetike. PANDER. 1930 i 1960. Cavallija. — IZDANJA I PRERADBE: djela F. 12. 17. Belgiji i Ju goslaviji. 1942. 31. Louis) i na Muziĉkoj akademiji u Berlinu (E. i nekoliko uĉitelja i muziĉkih amatera horovode su bili D. Dć. sicizani). Stravinskoga. Hector Panizza. Da Aionteverdi a Wagner. — Balada za klavir. Alusica e musicisti in Napoli ncl secolo XIX. Polifonia profana e sacra in Monteverdi. 1949. zbor i orkestar. 1953. Od 1965 sudjelovao kao kompozitor i dirigent na meĊunarodnim festivalima u Veneciji. La h'orza del destino i Rigoletto. 1913. argentinski dirigent i kompozitor talijanskoga podrijetla (Buenos Aires. A Ovakav harmonijski postupak nuţno ukida funkcionalne odnose i harmonijsku dinamiku svojstvenu dijatonskim oblicima klasiĉnoga harmonijskog shvaćanja. Opere: // Fidanzalo del mare. Petrassi. 1964.: K. Zentner. Umjetniĉki je savjetnik kazališta San Carlo u Napulju. — SPISI: Beethoven. s i mfo nij e ta. Bandur. 1931 i // Sogno di Agave. 1911. 1962. II 1968). X. je stekao velikih zasluga za prouĉavanje i upoznavanje muziĉke prošlosti Napulja. 1926 (nova verzija 1940). sonata za violu solo. PANIZZA. Armanija i G. Vila di un artista. Music Since 1900. 1969. Koncerti: za klavir. zatim vodio pjevaĉka društva u Frankfurtu na Majni i Offenbachu. Vinccnzo Bellini (sa A. — DRAA1SKA. — SPISI: La Teoria tnusicale di G. 31 LIT. Cimarose. 1910 i Bizanzio. 24. -> Neokla- PANNI. nokturno za orkestar. 17. As. 1917. — KOA1ORNA : gudaĉki kvartet. L'Ottocento musicale italiano. Paklen. M. engl. LIT. Ferroni). uveo je 1937 ameriĉki muziĉki pisac N. za violu. Opere: L'Intrusa. 1947 ( I I izd. Aurora. 1938— 54. G. kod I. Kao umjetnik je mnogostran te se. Origine c sviluppo dell' arte pianistica in llalia dal 1500 al 1700 circa. -»■ Harmonija. 1938. Predavao zatim na Konzervatoriju i bio muziĉki kritiĉar napuljskog lista II Mattino (1932 —43) i rimskog lista // Tempo (od 1947). Tinctoris. On je i autor vrijednih eseja o nizu istaknutih suvremenih evropskih kompozitora. talijanski pjevaĉ. fuga. 1924.: M. od 1927 prvi muziĉki kritiĉar i urednik lista Miinchener Neueste Nachrichten u Miinchenu. 1967. sonata za violonĉelo i klavir. — Misterij AIaya. 1954. Della Corteom). Bollettino dell' Istituto di Studi Verdiani. 28. Aiusikformcn. preludij z a gudaĉe. Gesualda di Venosa. LIT. Pored rada na -negovanju i širenju srpske vokalne muziĉke umetnosti društvo je razvijalo svoju delatnost i na nacionalno -politiĉkom polju. rada nove pandijatonske zvukovne vrednote i njihove vertikalne. sonata za violinu i klavir.

London 1949. Peić piešni ludowych za djeĉaĉki zbor i duhaĉki sastav. mimikom. 1963. 1957—58 vo LIT. 1904. Sinf. Musiken og musiklh se pribli ţava baletu. The Story of Pantomime. G. Lissa. 1969. Ali ĉešće se pr zima koja poznatija kompozicija il i odlomci operne ili simfoi DJELA: Auch du verstehst Musik. J. Knappertsbusck. Panama. 1966. kao narodni instrument odrţala se do danas u Velber 1963. Instrument je svoje generacije. G. Panova frula poznata je od davnine LIT. 1949.: R. A. Tempo. I94r. u Kini p'ai hsiao. sa . U Evropi je poznata od Marceau i M.d Kulturalnv. Muziĉki pisac u Berlinu i od 1946 potertava ili komentira pantomimiĉku glumu i ponekad se kc muziĉki kritiĉar dnevnika Siiddeutsche Zeitimg u Munchenu. — VOKALNA: Symfonia pokoju za zb 1951. ORKESTRALNA. Hindemith (Cardillac. ponajprije u Engleskoj gdje izgraĊuju glasoviti pantomimiĉari John Weaver. 1962. 1957 i Sinfonia sacra. Od 1954 u Engleskoj. napetih s gornje i s donje strane rezonatora. J. ne odriĉe se novih izraţajnih sred. harfu i timpane. Koch-Griineberg).: 5. antaras. metalnima. K'ilson. Ko. Agremcnt za gudaĉe. Renata Tcbaldi. \\'agner. Richard VC'agner. H. MeĊutim. fregamusoni) i u Rumunjskoj (naiu). Kasnije se p. — A. podiţe raljke. A. DJELA. — J. Koncert gol. Usporedo. Noverre stvara. Sinf. The Pipes of Pan. 1966. ali naziv se i kasnije upotrebljavao za klavire LIT. Pantomime. kratko vrije Mozart je u operi »Die Zauberflote« upotrijebio panovu frulu kao direktor Varšavske filharmonije. Apres lout za gudaĉki trio i orkestar. IV 1933). zatim u Francuskoj i drugdje.toriju u Kebenhavnu. Koncert za klavir". Staropolska suita za gudaĉki orkestar. dok Samv Molcho daje prednost dramatiĉn 12. H. 1950 (rev. Linlev i dr. Decroux.. — M. Muziku i povijest kaza. Broadbent. D'ailleurs za gudaĉki kvartet. Veni Crcalor za 7 izvodilaca. G. tako da poslije 520 išĉezava 1 samostalni oblik. Od 1947 nastupa kao dirig Papagenov instrument. a B. ţenja i djelatnosti. 1961. Ihcring. John Rici Joseph Grimaldi. perta u Berlinu (1886—87). ĉešće izravno. 1966. Bine Bilderbiographic. — Balet Cain und Abcl. 19 poljskih pjesama i plesova Polonia. Kobenhavn. Behm Musiken og musiklivet i Danmark for anno 1800. bronca. f. 14. Od 1904 nastavnica na Puĉkom u scenska vrsta u kojoj se glumac (ili glumci) izraţavaju nijemom verzitetu. Grada PANUFNIK.32 PANNI — PANUM na koreografske sheme nego su ovisni samo o dramskcm sadrţi P. 1952). Andrzej. svojoj baletnoj kompoziciji Der Oeburtstag stoji se od niza slijepljenih ili svezanih cijevi. Barrault i za komorni ansambl. a bez govora. 1937. 1964 i Oberon (Weber). — Krig Ktvintowy. Arne. Parmirne. 1955).je dao naslov p. vulgarizira i zbog sablaţnji scena potpada pod zabrane crkve. Jarocinski. VI scena. Andrzej Panufnik. 1947 (rev. najvišu umjetniĉku razinu J. Nokturno. Opseg je obuhvaćao 5 do 5 1/2 oktava. Obrtanjem instru. — J. L. Prošireni oblik i d instrumenata. 1966. engleske drame (t dumb show scene). kamen). 1934. pantomimu posvećenu društvenoj kritici. PANUM. 1955) i 1952. A. 1968. Przegla. A Historv of Pantomime.Lar nazivali su je sirinx (cuptv^). Hommagc a Chopin za glas i klavir. javlja se otpri] od <-. New York 1901 ( I I i raširena u razliĉitim zemljama i kulturama. je dao poticaj izgraĊivanju modern og klavira. Prclcxlc za orkestar. Andrzej Panuf na kojima su batići o ţice udarali odozgo (kao npr. Kolysankc se udaralo sa dva batića. Lausanne 1963. Zurich 1961. Doti Carlos (Verdi). Po ţicama 1942 (rev. u antiĉkoj Grĉkoj 1964). Poslije 1750 flautu i gudaĉe. 1. dramatsku plesnu pantomimu odnosno pantomimi balet.predoĉivanju psihiĉkih stanja i konflikata. u Juţnoj Americi Mirne. titur eines Lcbens. gudaĉe. Jacot. Das provokativc A^usiktheater der 2oen Jahre. Pantomime. povećani -> cimbal što va te ide meĊu n aprednije i najdarovitije poljske kompozit ga je oko 1697 konstruirao Pantaleon Hebenstreit. za XIV dao ime instrumentu. — 1 streita koji je prireĊivao koncerte širom Evrope. Hanks.: E. bude pristupaĉna slušaocu. 1966. kada je kao samostalnu scensku vrstu njeguju. DJELA (izbor): koncert za gudaĉe i klavir. London 1957. Klavier). 1963. Schnei1944. \\'idand \\"agner. Honegger {Suite arehaic. Uber cinige Panpfeifen aus Nordwest-BraGradski orkestar u Birminghamu. 1968. Etnpedoklcs Lics za bariton i orkestar. 1968. Dibdin. III 1967). elementi pantomime i dalje ţivs okvirima srednjovjekovnih misterija. 1958. poljski kompozitor i dirigent (V varira u rasporedu i broju cijevi (obiĉno . razliĉite duljine. Batilus i drugi. napisao W. X.400 god. H. W. u djelu Zwei Jahre unter den Indianern II (Th. Ja) P. Od 1945 od više instrumenata razliĉitih dimenzija (Polinezija). 26. Miinchen 1960. duhaĉki kvintet. kretnjama tijela.und Nationalthcatcr. 1951. Schre PANOVA FRULA. Ĉetiri simfonije: I. Journa l of the Polvnesian Societv.(Concerto in modo anlico) za trublju. P.: E. — Preradio opere: U novije doba pantomimiĉke scene unose u svoja djela La Cenerentola i La Scala di sela (Rossini). 1958. Patience za glasove i instrumente.29 lonian Triplych za gudaĉe. Infantin (1908). 1953. rapsodija. je ušao u modu u prvoj polovini XVIII st. Andrzej Panufnik. rigent i od 1946 direktor Krakovske filharmonije. a od 1907 profesor za historiju muzike na Konzer igrom. TravTojjLijjLO? glumac pokretima). 1964: Richard Strauss. T PANTOMIMA (od grĉ. ML. — i H. — A. Pantaleon's Pantalon: an 18. 1969. 1961. M. 1960.) razvija na dvorovima u Italiji i Francuskoj p. dolazi do procvata posebn autonomnog oblika pantomime. I. njemaĉki muziĉki publicist (Chemnitz. pantalon). 1969. BerPanufnikove ranije kompozicije uništene su za Varšavskog ustai lin 1910. Dic hundert sehonsten Konzcrte. gotovo u svim zemljama. Ravel (Daphnis et Chloe\ 1912). 1965. Iako nastoji da njegova muz dcr. Epilaph for the Viclims of Katyn. Marceau. Buck. walki podziemnej. 2 uver vodile njeţniji zvuk ili na zvukovno oštrijim. plesnim. A' Italiji (firlinfoeu. F. bambus. Protest in dcr Opcr. a procvat doţivljuje u Rimu u Augustovo i Car: doba. Svojim za ono doba neuobiĉajenim vir. 1961 i 1965. Tada se u pantomimi prikazuju teme grĉke mitologije na tragiĉan. Muziĉka pratnja obi< lišta studirao u Munchenu. se razvila u okviru antiĉkog grĉkog teatra. Soubeyran. neke je kasnije rekonstruirao. ]< Piesni zvukovnim efektima. 1950. 1947 i dr. danski muzikolog (Kiel. kretima. 1966). Sin graditelja violina Tomasza Panufni (trstika. rjeĊe preko piska. Sikorskog na Konzervatoriju u Varšavi i 1 kao dvojni instrument tj. postavljajući teţište na prikazivanj e ljudskih raspe PANOFSKY. Th. 1967. Osim toga se u doba renesanse (poĉev od X st. Dechiffrage za jedan ili više vlastito pantomimiĉarsko kazalište (1816). zatim se nastanio u Londo silien. Th. mirakula. se javlja ponegdje i studirao kod K. 1959. Deburau koji je otvorio u Par 1965. 1963. poset Pilad. alegoriĉl sadrţaja s muzikom i to unutar dvorskih predstava kao što intermediji. 1966. 1951) i P. Ać. 1963. IX 1913 — Miinchen. Taj se oblik ubraja u preteĉe oper baleta. —J. 1949 (vei za p. Gauberta u Parizu. uništena 1944. III 1856 LIT. 1953. starodr evni duhaĉki instrument. 1968. imao dvostruku rezonantnu ploĉu i 185 crijevnih i metalnih ţica za dvostruki gudaĉki orkestar i 2 duhaĉka instrumenta. Suite polska za sopran i klavir. Burma). -> Giraffen-MGG. a katkad i kao sastav kod Ph. huayra-puhura itd. pa i akrobatskim po. U engles PAN'OVA FRULA. 1929. — P. I.— K. 1959. usavršavao jedan sviraĉ (Bolivija. / Commcdianti (Mayr). Simon. — Z. išĉezava iz prakse. Po njemu je Luj virski trio. Che cosa appariraf gaĉiji sadrţaj dali su pantomimi E. ponira izriĉito za jednu odreĊenu pantomimu. posebice u pogledu dinamiĉkih promjena. zaslugom Heben.Centurv Musical Fashion. 1895 ( I I sv. trionfi i si. ske muzike koji odgovaraju samom dramskom sadrţaju pan Hof. komiĉan ili parodistiĉki naĉin glumac predstavlja s maskom na licu uz pratnju zbora i inst mentalnog sastava. von Hornbostel. Die Weltkunst der Pantomime. K. menta moglo se po volji svirati na crijevnim ţicama što su proiz. 1956. PANTALEON (franc. drvo. u teţnji za reformom dv skog baleta. — Truscott. 1963. E. Ch. Fox Strangways. 24. Bartok je tako naslovio svoj balet Cudt cijevi su na donjem kraju obiĉno zatvorene a puše se u njih naj .rustica elegica. D> rontador. puĉkih igroka maskerata talijanske komedije delV arle. Arpegc za harfu i 3 udaFrancuskoj. U XVIII st. Historiju muzike uĉila kod W. AFMF. 1956. 1964. suita gudaĉk ih instrumenata i 2 harfe. MQ. I. Panpipes in Polvnesia. detalj. 1947. 1947. orkestar. Weingartnera na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. a zatim u Londonu. Situla iz Vaĉa.mandarin (1919). oko pantomimi veliku ulogu dobiva muzika koju komponiraju i v znaĉajni majstori. poĉev od 1700. IX 1914 —). par od dvije panove frule koje svira F. J. Bemerkungen uber sudamerikanisehe Panpfeifen.4—12) i u materijalu šava. Die Wortlose Spra srednjega vijeka. Hortense. ali u pantomimi plesni pokreti nisu vezani . Walter. Izvodi se obiĉno uz pratnju muzike i katkad DJELA: Illust reret Musikhistorie.

violinu i klavir sastoji se od 5 kraćih kontrastnih stavaka izrazito virtuozna obiljeţja. Franje u Assisiju. doĉarava ugoĊaj seoske lirike. zamjetljiva je razlika u njegovim ostvarenjima do Drugoga svjetskog rata i poslije. Laspopouloua (klavir) u Ateni. IX 1946). duhaĉki trio..): I> 19*5.: Pet simfonija: I. 9. gitaru i violinu. 1765—72) s muziĉkim primjerima razliĉitih autora XVI—XVIII st. A. 1940). Simfonijeta nije zasnovana na izvanmuziĉkom sadrţaju. Od gotovo razuzdane zanosnosti muziciranja u »Intradi«. Fock). a vjeĉito u oskudici i teškim briga ma«.. gudaĉki kvartet. Honeggera u Parizu. sada prevladavaju sadrţaji inspirirani dogaĊajima iz nedavne prošlosti i sadašnjosti jugoslaven skih naroda mimo koje pravi umjetnik ne moţe ravnodušno proći. U kantati Stojanka. LIT. Mischiali. kompozitor i dirigent (Honnef am Rhein. PAOLUCCI. God. a na vokalnom oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta i kantata Slavoslovije. 1940 i 1951. kvartet za flautu. Sfakianatisa i M. PAP. se u prvom razdoblju zanosio virtuoznim tretiranjem muziĉkih izraţajnih sredstava. kapelnik u crkvi 5. suita za violinu i gudaĉe. Giuseppe Paolucci. Povukavši se s operne pozornice djelovao j e kao pjevaĉki pedagog u rodnom gradu. Koncertirao u svim većim gradovima Jugoslavije. te pojedina djela i nadalje izgraĊuje na temelju ĉiste muziĉke supstance. Ponesen mladenaĉkim temperamentom. pa j e u muziku unio i dosta plesnih elemenata koji tom djelu daju specifiĉno obiljeţje. LI. Lhotka. V 1726 — Assisi. da bi kompozicija svoj vrhunac dostigla u »Finalu«. jarkim kombinacijama zvukova. 1962. mješoviti zbor i orkestar temelji se na fragmentima crkvenoslavenskog liturgiĉnog teksta. Nastupao ĉesto kao koncertni pjevaĉ u Evropi i Americi.. vedroj muzici naglašena ritma i bujnog kolorita. 1947. Riadisa u Solunu i A. 1918. 1908. Mozart. The Stringed Instruments od the Middle Ages . opaljen i oprţen od juţnjaĉkog sunca. na kojem je podruĉju stvorio nekoliko djela antologijske vrijednosti. P. Zagrebaĉke opere (1940—45) i Simfonijskog orkestra Radio-stanice (1942—45). LIT. U neoklasiĉnom je stilu P. oratorija i opere. franjevac. on je rano. Objavio je teoretsko djelo Arte pratica di contrappunto dimostrata con esempi di vari autori e con osservazioni (3 sv. 1947. klarinet. koju je vodio P. Veoma su zanimljiva njegova pisma Padre Martiniju (saĉuvana 143 autografna pisma. kao majstor kompozicijske tehnike i instrumentacije. unatoĉ tome što je oratorij bez instrumentalne pratnje. Muzika arhaiĉkog prizvuka. usavršavao se kod F. Langelegcn som dansk Folkeinstrument. 1870 — 14. zatim operni dirigent u Sarajevu (1948—53).. Charles. Aida i Falstaff (Verdi). a Muziĉku akademiju u Budimpešti kod E. Antonio (pravo ime Ermogene Imleghi Bascaran). pa sve do virtuoznog finala (»Perpetuum mobile«). Sin pjevaĉice Maje Strozzi. usavršavao se kod Yvonne Astruc u Parizu. reprezentativno djelo jugoslavenske muziĉke literature. 24. Njegova III simfonija nagraĊena je 1953 na Natjecanju kraljice Elizabete u Bruxel lesu. U Art vocal (1959). 1935—38 u Splitu dirigent muziĉkog društva Zvonimir i profesor na Gradskoj muziĉkoj školi. 1936 i 1946. Hugenoti i Afrikanka (Meverbeer) i Samson i Dalila. Vocalises d' etude te teĉaj interpretacije 50 Melodies franfaises (na francuskom i engleskom). Sve to nije ga. 1954. puĉkom pjevanju. Uĉenik K. a zatim barokna fuga. Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji. koncipirana dijatonski uz primjenu polifonije. 2 sonate za violinu i klavir. meĊutim. F. a dirigiranje 1925—28 na Novom beĉkom konzervatoriju (D. Giuseppe. je uspio da ih individualno obradi i spretno upotrijebi za oblikovanje epsko-dramatiĉnog djela velikih dimenzija. ali nema niĉeg zajedniĉkog s vjerskim obredom. Samson i Dalila) i Vasca (Meverbeer. P. U svom bogatom stvaralaštvu koje broji gotovo 300 radova. II 1906—). 1924—26 (sa W. Kantata Slavoslovije za soliste. Pagliacci (Leoncavallo). Zagrebu (1959—68) i Splitu (1968—74). mise. a na opernoj po zornici debitirao 1899 u Parizu kao Arnold (Rossini. PAPANDOPULO. 1928 —34 dirigent pjevaĉkog društva Kolo i 1931—34 Društvenog orkestra HGZ u Zagrebu. U svojim kompozicijama (zbirka Preces 8 v. 1964. III. fantazija za flautu. solo-pjesme. na engleskom u 1 sv. No. 1757—76). Andrea Chenier (Giordano). i to meĊu prvim hrvatskim kompozitorima. 1962.Ĉlanci i studije {Harfe und Lyra im alten Nordeuropa. Behrendom i O. 1945 i dr. og Beethovcn. je lako našao i srednji put. Nocturno. II. Trubadur). Na briljantni »Capriccio« koji u srednjem dijelu odaje narodni prizvuk nadovezuje se najprije »Intermezzo« s dijalogom flaute i soprana.. 1916. od malih vokalnih oblika preko komornih i instrumentalnih djela do B. kroz koju mjestimice pro bija pritajena dramatika. Poseţući za karakteristiĉnim motivima P. No. 1950.PANUM PAPANDOPULO 33 Danmark efter anno 1800. sintetizirajući utjecaje suvremene evropske mu zike s karakteristiĉnim ritmiĉko-melodiĉkim elementima našega narodnog melosa'. PAOLI. klavir i gudaĉe. Umjetniku kao da je pred oĉima lebdjelo sjećanje na stare ritualne obiĉaje. MGG. kada se njegova muzika sadrţajno obogatila. 1908 proslavio se na Teatru Colon u Buenos Airesu kao Manrico (Verdi. polifoniĉkom igrom tonova. je posebnu paţnju posvetio vokalno-instrumentalnom obliku kantate. a nekoliko godina kasnije zablistao je na milanskoj Scali u ulogama Samsona (Saint-Saens. psalmi. 1902 proputovao je s opernom druţinom. X. ispoljio afinitet prema baroknoj motoriĉnosti i znaĉajkama neoklasiĉnog muziĉkog stila. SAD i Kanadu. u nizu evropskih drţava i zemalja Prednjeg Istoka. B. 1962 i V. PAPANDOPULO simfonije. 7 duhaĉkih instrumenata. Bersa. 1939). Nastavnik u Ateni. — Zborovi. u Španjolskoj. talijanski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Siena. Dobronić).: G. Ljudevit. Vilim Teli). Boris. 1931 (bogato ilustrirano. Carmen (Bizet). P. Zatureckog. je slijedio ĉas jedan.. Debitirao u kazalištu Opera-cbmique 1919. 6. francuski pjevaĉ. Middelalderen Strengeinstrumenter og dares Forlbbere i Old Tiden (3 sv. kao što ni u drugom razdoblju. 2 koncerta za klavir. Portugalu i dr. lako i neusiljeno. kompoziciju studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. od 1970 koncertni je majstor Opere i Filharmonije u Sarajevu. Mascagni. 1928 i III. Pa ipak. Od 1951 u Beogradu koncertni majstor Simfonijskog orkestra Radio-televizije i Beogradske filharmonije te profesor Muziĉke akademije. M. SBIMG. Predavao na Juilliard School oj Music u New Yorku. violinist (Zagreb. Opernu karijeru zapoĉetu u Italiji. I 1910 —). zatim u Perugi i Senigalliji. nastavio je u inozemstvu. Muziĉki melizmi podsjećaju — kako upozoruje sam umjetnik — »ĉas na ĉisto psalmodijsko liturgijsko pjevanje. 1959.: O. simfonijska legenda Vassilis Arvanitis. moteti. P. 1946. izgraĊena na grotesknoj temi. Uĉio kod Padre Martinija u Bologni. ĉas drugi pravac i s te se strane njegov umjetniĉki razvoj teško moţe vremenski omeĊiti. prijeĉilo da u to doba napiše i stranice koje svojom ozbiljnošću i humanošću duboko zadiru u svijest. Haydn. Af Musikhistoriens Billedbog. Milano 1955. vanjskom dekorativnošću i optimistiĉkom ve drinom. Kao umjetnik ĉiji se stvaralaĉki proces odvija spontano. Oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta za soliste i muški zbor a cappella temelji se na dalmatinskom. je oblikovao samo muziĉku supstancu. Pl. Od 1951 profesor je Konzervatorija u Parizu. Simfonijska pjesma Molitve duše. izbjegavajući svaki drugi program. 1905 —06). portorikanski pjevaĉ. D. Kalomorisa (kompozicija) i M. — Kompozicije za klavir. od 1952 profesor na Konzervatoriju. II izd. PANZĆRA. ĉas opet povuku maštu daleko medu narod koji obitava u šturim i kamenim vrletima. IV. P. grĉki kompozitor (Kavala. Studirao pjevanje na Pariškom konzervatoriju (Hettich). Uz kompoziciju i dirigiranje bavio se muziĉkom publicistikom i kritikom. lllustreret Musiklcxikon. Studij pjevanja završio u Italiji. 25. PAPAIONNOU. Iako se već na samom poĉetku izjasnio kao pristalica nacionalnog muziĉkog smjera. koncipirao i Simfonijetu za gudaĉki orkestar u 3 stavka. Yannis A. VIII 1923 —). preko lirskog raspoloţenja polifono tretirane »Elegije«. a od 1772 do smrti u bazilici sv. 1953. od 1938 ponovno u Zagrebu d irigent Kola (1938—46). 25. djela koja istodobno ukazuju na oba izvora umjetnikove inspiracije. rasporeĊena je u 7 stavaka. izvanredan vokalni slog u metriĉki gotovo slobodnom stilu djeluje veoma sugestivno. himne) P. I . Voci parallele. Ĉetvrti je stavak »Pastorella« u kojoj P. prihvaća te kovine baroknog koncertantnog stila. bariton (Ţeneva. se dotakao svih muziĉkih vrsta. Iris i Guglielmo RatcliJ (Mascagni). nije sasvim odbacio ranija obiljeţja. — KOMORNA: Vi'inter Fantasy za 5 instrumenata. 1906. Objavio je: V Art de ehanter (1945). 6 Lefons de ehant. II 1896—). Medu djelima iz prvoga Papandopulovog stvaralaĉkog raz doblja vrhunski domet na instrumentalnom podruĉju oznaĉuju Concerto da camera i Simfonijeta. IV 1776). Dugan. Lauri-Volpi. Poslije OsloboĊenja na Rijeci direktor Opere (1946 —48 i 1953 — 59). Concerto da camera za sopran (bez teksta). Dugo godina vodio je Gudaĉki kvartet Radio -Beograda. Srednju muziĉku školu završio u Subotici kod J. Afrikanka) i tako redom u srednjoj i juţnoj Americi. 1962. gudaĉki trio. Stalni je ĉlan Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. 1767. 1963. Sandvikom. Svoje najveće kreacije ostvario je u operama Otelio. 1951. V Amour de ehanter (1957). Hermanna. tenor (San Juan. uz to je bio stalni gost kazališta Komedija u Zagrebu i Kairske opere. 1945. U poslijeratnom razdoblju P. 16. DJELA ORKESTRALNA.

1971 (Zagreb. 19* Plesna suita za klavir 4. 8. Štimac i E. Bo_ kontrasti. 1933. kada u pobjedniĉkom maršu nastupa vojska -osvetnik. što je muzici podalo i umjetniĉki kvalitet. u raljke i gudaĉe. Dodekafoniĉki koncert za 2 klavira. 12. već je sretnom sintezom tradicionalnih i suvremenih muziĉkih izraţajnih sredstava pronašao vlastiti put ko ji mu je omogućio da u toj kantati natkrili svoje ranije vrhunce. Legende o drugu Ti majka Kneţopoljka na stihove iz istoimene poeme S. Kći dalmatinskih planina op. 31. violonĉelo. Od 3 Papandopulova koncerta za klavir najveću paţnju privlaĉi drugi. Orahovac). XI 1972). 5a ladanja za 8 duhaĉ instrumenata op. Pjesma rada (tel B. Divertimento. Izdaja kod Novarre (C. nego dirigente ĉije kreacije dobivaju visoke ocjene u zemlji i u inoze stvu. Hommage d Bach. Od njegovih ranijih klavirskih djela osobitu su popularnost stekli Contradanza na graciozan plesni napjev iz Dubrovnika i Scherzo fantastico. 1964. 1962 (Zagi 21. 2 duhaĉka kvinteta (II. 72 i Košulja sretnog ĉovjeka. 30. 13. Scherzo fi tastico op. on je izvrsno oţivio specifiĉnu boju podneblja i sredine u kojoj još i danas cvjeta »bijeli kameni Grad«. simfonijski pokret. 79 a. 3. Donna Dian< Ameriĉka tragedija (Th. Ta je apoteoza ujedno i jedan od najljepših odlomaka u dotadanjem Papandopulovu muziĉkom stvaralaštvu. 1929 (Zagreb. I sam pijanist. V 1967. r (Zagreb. 1934 — 35 (Zagreb. 19. 1950 (Zagreb. Partita op. I I I 1963). osobito makedonskih. 1964 (Zagreb. Golisciani). 1938. 1934. 1968. 19 sonata za violu i klavir. 1950 (Sarajevo. Mali koncert za duha kvintet. fault. premijt Zagreb. . poprimaju izraţajnost kojoj je teško staviti nešto sliĉno uz bok. Za gudaĉki orkestar: Simfonijeta op. Sputi koncertni allegro za klavir. simbolu pobjede i slobode. je suges tivno potcrtao sadrţaj potresnih stihova o herojskoj borbi jugoslavenskih naroda i njihovoj vjeri u konaĉnu pobjedu. Teuta. 1973. Groteska za tul klavir i udaraljke. 1948 (Sarajevo. 27. nije išao za oponašanjem sta uzora. 13. Baleti: Zlato op. dvanaest baleta i drugih muziĉko -scens djela. 1925. vaţnim izvori njegove stvaralaĉke inspiracije. Ćorović). Romanija (S. sekstet za 2 vio line. Nazorovi stihovi o drugu Titu. Vlak broj . izbjegavao folklorne muziĉke motive. 13. Iz moje muziĉke biljeţnice. ali muzika nema niĉeg zajedniĉkog s ilustracijom u smislu programnosti. 1971. Dvije simfonije: I. 1974. Marulova pisan (Judita staroga Splita). Filmska muzika: Lisinski. nastale u jeku narodnooslobodilaĉke borbe. P. viol i 7 duhaĉkih instrumenata. Stojan Mutikaša. je u Legendama o drugu Titu posegao za poezijom V. ĉiji stihovi decenijima nadahnjuju muziĉare. 17. Adem-beg (S. Micek y Mucek i dedek (M. nije zazirao ni od primjene suvremenih muziĉkih tekovina. 20. 15. 14 (Karlovy Vary. Grand Hotel (Menschen im Hotel). se nije poput većine drugih kompozitora zadovoljio stereotipnim rješenjima. 1972. 6. 1969 ( greb. rasprave i muziĉke kritike objavlji1 je u ĉasopisu Zvuk. 1970 (Split. Tri studije. 1$. 1954). Dreiser) i dr.ruĉno. Gavella) i 4 melodrame (stihovi D. PapandopuL mnogostranost oĉituje se podjednako na podruĉju komorm vokalne muzike. 1927. 1945. Capriccio za violinu solo i ja -kvartet. Fantazija. III. Mean). 1947 (Zagreb. Ţetva. Opere: Sunĉani romantiĉka opera (libreto M. ne ide samo u prve jugoslavenske kompozitore. I 1930). Concerto da camera za sopran (bez teksta). Sveĉana op. 68. na konkretnom primjeru pokazao kako svaka organizacija tonskog materijala u sluţbi pravog umjetnika nije drugo do sredstvo komuniciranja. 1) za drvene haĉke instrumente i udaraljke. 1940. Kulenovića. XI 1965). 1964. 11. izgraĊenom na izvornom makedon skom narodnom napjevu. 1964. U poĉetku bijaše ritam. Mala suita za obou. verziji Preludium op. — Preludium za orgulje op. Veze. 1972. Scenska muzika za dram RoĊenje Salome (C. Posebno mjesto u hrvatskoj muzici zauzima Papandopulov Koncert za timpane koji je prava riznica izraţajnih mogućnosti tog rijetko solisticki korištenog instrumenta. narodne igre i dr. Izmjenjujući kontrastne ugoĊaje on je vješto u kompoziciji do ĉarao apstraktne boje i još nestvarnije odraze. 1956 (Zagreb. on je posti: efektno osvjeţenje. Introduzic arioso e danza za violonĉelo i klavir op. 1956. 1957 (koncert izvedba Zagreb. U oluji. Scherzo za nor 1963. Dvije kompozicije. Ogrizovit Faust (Goethe). VIII 1970) i Madame B. Suite iz bal i opera. Mai Arabe symphonique. Varijacije i fuga na popularnu hrvatsku boţii pjesmu op. ORKESTRALNA. 2). Melodrame: melodrame op. Muradbegović). se ĉesto povjerava klaviru kao instrumentu izrazito virtuozna obiljeţja. 1956. Vaţno mjesto u Papandopulovu stvaralaštvu zauzima orkestralna muzika koju je u novije vrijeme obogatio s nekoliko vrijednih ostvarenja. Koncerti: 3 za ] vir. 1969. Tr janke (Euripid-Werfel-Strozzi). No. Rabadan). 1974. 70 za orgulje). 78. 10 i 1952. Humo). V 1961). Prvo medu njima su Boje i kontrasti. XI 195c Ustanici (H. majka Kneţopoljka (S. Komad za klarinet solo i ostalo društvo. I 1970). uzoran primjer njegova iţivljavanja u elementima zvuka i ritma. 3. Hasanaginica (M. 1926. II 1950). Rad op. 26. 25. Osim toga on nastupa kao klavirski pratilac. Doktor Atom. IV 1972). I 1965). 1928. 1971. Koncertna uvertira. P. Impresije sa ladanja. 10. PAPANDOPULO. P. Djeĉji muzit igrokazi: Ţivotinjsko pirovanje op. Obno simfonijski pokret. 1948. fumna proţeta optimizmom i vjerom u budućnost. 29. dnevnicima Novosti (Zagreb). Matković). Contradanza za klavir. Milijuni na otok Pustolov pred vratima i dr. Rt govor ugodni za flautu i ĉembalo. 1966). X 1970).. 17. osobito u vezi s problematikom iz hrvat muziĉke kulture. Aranicki prema B. 3 stavka za harfu. VIII 193 Concertino za trublju. 2 preludija op. 37. 3. 8. Umišljeni bolesnik (Moliere). 20. 1953. Oranje kraljevi Marka (A. II. 1942. Nušiću). op. P. Horoskop op. 89 za klavir i mali bubani. Muzika za dokumentarne filmove i dr. III 191 za fagot i gudaĉki orkestar. Za viol: i klavir: suita op. Peĉić). je posvetio 25. 1963. scherzo za klavir i orkestar. Iskrenošću i nepo srednošću osobito se istiĉe velika gradacija pred završetkom. II 1966). —KL AVI SKA : 2 sonate. DJELA. 1943 (Zagreb. u kojima P. 1963. varijacije na dva dodekafonska redoslijeda. Praeludium. Kameni svat. X 1948) i 1959 (Zagreb. Hommage a Bach (na temu B-A-C-H) r< tivno je kratko djelo. 5 studija za 2 violine. 1945. 1955 (Rijeka. Podjednako je snaţan i sam finale. Strunck). 1968. meĊutim. Leskovca priredio Delak). harfu i gudaĉki orkes 1965 (Zagreb. Fajdetića) inspirirana je dvjema slikama Vincenta iz Kastva. jug. 45. Concertino (in modo antico) za klavirski kvartet 56. Iako je P. 1969 (Zagi 22. Beatrice Cenci. 1974. Bakonja fra Brne. 25. od kc se mnoga susreću u obliku orkestralnih suita. 1951. 195c i V. V 1953). Pravda (Beogra Novo doba (Split) i dr. si ĉani muziĉki prikaz (V. Elegija za fagot i klavir. jedno od svojih posljednjih djela (1974). 1928. 4. V 1956). op. (Obnova). Pop-kon. Simfonijska slika Previranje op. ali ono odaje sve odlike Papandopulova st a naroĉito njegov afinitet prema polifoniji i drugim tekovina barokne muzike. kao i u obradama narodnih napjeva za voka i vokalno-instrumentalne sastave. Contradanza op. XI 1974). Muziĉke komedije: Noć u kampu. Kulenović). 28. XI 1964). Poema o Neretvi. — KOMORNA. varijacije na 2 dodekafonske teme. Arko). 23. 1952— 53 (Sarajevo. 1958 (Zagreb. 4. Concerto grosso za duhaĉki kvintet. Orkestralni mozaik (Lehrstuck Nr. X 1952). X 1967). on je u ovoj partituri upotrije ritmiĉke kombinacije tipiĉne za jazz. opera iz prosjaĉkog ţivota (prema drami A. V 1955). varijacije Kolo druga Tita.34 PAPANDOPULO udaraljkama s timpanima na ĉelu. kontrabas i klavir. 3. timpane i gudaĉki orkestar. Za svoj nadasve vrijedan umjetniĉki ] dobio je »Nagradu Vladimir Nazor« za ţivotno djelo. 51. 1970. za kontrabas i gudaĉki orkestar. 5. sonatina. Straţiĉića koji u sva tri stavka istiĉu simbol slobode na kojemu je poĉivala blistava prošlost Dubrovnika. kvintet za klarinet i gude kvartet op. 7. Nado vezujući na svoj Koncert za timpane. klarinet i fagot. Mala suita op. — Kao umjetnik bogate imaginacije P. gudaĉe i udaraljke. 1930. 36. 1950. Kantata Istarske freske na tekstove iz starih glagoljaških obrednih pjesama (u redakciji V. V 1946). Nazora. za Ĉembalo i gudaĉki orkestar. 8 studija. Rona. MeĊutim. koje doseţe vrhunac u finalu. za violinu. u kojima je P. VI 194. 1967 (Beĉ. pri ĉemu se nije ustruĉavao da veoma od vornu i krupnu ulogu dodijeli (ponovno) timpanima. Divertimento alla pasticcio (Lehrstuck A Tr. 1940). violu. 195$ Dţentlmen i lopov (libreto A. Svoje ĉlanke. 19. 1972 (Opai 11. P. obljetnici Dubrovaĉkih ljetnih igara. Kroz naše selo. a od novijih Osam studija. Kaleidoskop 74. Djelo se temelji na stihovima S. 70 (u no verziji Praeludium za orkestar. 5 preludija. ŠoljaĈić). 1. suita za duhaĉki kvintet. Ostvarujući baroknu monumentalnost u prvom redu z kovnim sredstvima. Kantate: Veće mladosti (puĉka poezija) op. 52 za 2 klavira. Bala. Domjanića). Kantatu Libertas. Muzika proţeta istarskim narodnim melosom izvrsno doĉarava atmosferu sredine u kojoj se suprot stavljaju puĉki i feudalni elementi. 79. Scherzo op. 1966 (Rijeka. 90. IX 1938). violinu i klavir. Dvije kompozicije. 1951 (Zagreb. 1955 i Pintarichiana. 1958. 1936 (Zagreb. Ahilova baština (M. III 1951 Intermezzo. — VOKALN. ic (u 1. 21. 1954). ţenski zbor (bez teksta). autograf . P. 9 (B. Amfitrion. 1950. 5. 88. Koncertantna muzika za flautu . Fantazija za klavir i orkestar op. Autor pet opera. P. 1965. u. 18. Sudac Zalatneji (Calderon). X 1969). 24 i I I . — DRAMSKA. Pet gudaĉkih kvarteta: I. Mali koncert. stavak dijaboliĉkog karaktera koji ide u najbriljantnije klavirske minijature u jugoslavenskoj muzici. projekciju prošlosti kroz sadašnjost. op. je napisao cijeli niz scenskih i filmskih muzika. St janka. više odli] vanja i drugih priznanja. 1968 i za timpane. 1945. 1950 (Sarajevo i Zagreb. je u kompoziciji pod naslovom U poĉetku bijaše ritam ponovno istaknutu ulogu dodijelio B. a bavi se i n ziĉkom publicistikom. suita Selo op. Molitva majke Jugovića (Idila) op. Muzika za f 1947. op. Lovrak). fantastiĉna opera (P. 1949). V I9f Vrzino kolo. 1951. za razliku od ritmi folklornog podrijetla. P. 1949. 27. 4 studije. za 2 klavira. 1960 i dr. komiĉna opera (M. 1951. IV. 1974 (Opatija. 1953 (Zagreb. 1 (Zagreb. 13. 1938 (! greb. Mozaik za gudaĉki i jazz kvartet. Crvt cipelice op.

Ţalost materina. ■— Instruktivno djelo Vingt lecons de lecture v. općenito. prihvatio je polifoniju kao sredstvo s pomoću kojega je stekao sigurnost u vladanju izraţajnim sredstvima. 76. 1915. Kantate: Slavoslovije (Laudamus) za sole. 2 uvertire. Ljudski i stvaralaĉki dualizam zakašnjelog romantika. tj. 6 bosanskih narodnih pjesama. 1903 — 30. 1951. ĉlanci. 64. P. — KLAVIRSKA : 5 sonata. 1956 — 63. 1930. Djevojaĉke pjesme i Pjesme s mora.) općenito je prihvaćeno samo oblaganje batića pustom (filcom) i kriţanje ţica. 2 mješovita zbora na bosanske motive.'Arti musices. Madrigali dclVEstate. VI 1941. VIII 1965). U muzici. XII. 1892— 1939. LIT. Turkalj). 1960. 1942. violinu.: A. Brojne obrade narodnih napjeva za glas i klavir (ciklusi: Djevojaĉke popijevke op. 1954. Konjanik. Borbena kamata (P. kompozitor (Split. Scherzo i dr. Ko vaĉević. 12 Effusions lyriques. Nećak kompozitora Guillaumea Couturea. Lisinskog. Rismondo. kao što su njegove parafraze Donizettijevih i Verdijevih opera (Ernani. Gastoue. ali postoji i mišljenje (A. VII 1789 — Asnieres kraj Pariza. Pascoli). Mješoviti zbo rovi: Svatovske op. Paraphrase de concert. 1944. 63. Botića. 5 Pieces concertantes. MGG. francuski i latinski i uz to privatno uĉio muziku (G. — Zborovi. zbor i orkestar. obradbe narodnih boţiĉnih pjesama op. mješoviti zbor i mali orkestar. koncert za violonĉelo. Od 1811 radio u Parizu kod graditelja klavira I. PARAĆ umjetniĉku narav u kojoj se sretno stapaju ĉvrsto znanje i nadahnuta invencija. XI 1916 —). 86. 1961: Ein Liederzyklus nach Ge~ dichten von Kuba. Svatovska pjesma iz Mostara. Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesanges. — K. O. Pjesma brata sunca (Sv.— VOKALNA. parafrazom se naziva slobodna preradba poznatih opernih arija. 1974. bio profesor kompozicije i dirigent na Konzervatoriju u Ateni (1900—03). 1973 (Zagreb. 1. 83 i 85. 1963. Coeuroy. Revue de Musicologie. 1971. 1961.: Notice sur les inventions et perfectionnements apport es par H. Ostinato. 1950. La Paraphonie. mon Frere. 17. Drei Weinspriiche. Meduza. 77. Boris Papandopulo. Njegov se intimni lik najuvjerljivije ocrtava u melodici mediteranskog karaktera. 1945 i dr. je uz Erarda i Plevela najpoznatiji francuski graditelj klavira u prvoj polovini XIX st. Vokaliza. 1965 (Dubrovnik. 1951. 2 mješovita zbora. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u d -molu (izgubljeno). 1926. XII 1954). prepjevi na narodnim jezicima kao što su npr. 25. preinaĉenje postojeće muziĉke grade. Borbene i masovne pjesme. Bellio. Pariš 1939. 1895 i 1899. 1919 — 23 studirao kompoziciju u Firenci i Rimu. 1929 — 38. Mirjana. Paraphrase de concert. Od 1951 profesor na Muziĉkom fakultetu Univerziteta u Montrealu. 1962. Bugarske narodne pjesme. — VOKALNA: Tre canti corali za mješoviti zbor i orkestar. 1966. 7. Pjesma gostima. 57. Fajdetić). X. 1888 i 1935. Uz dvadesetogodi šnjim smrti Ive Paraća. obradba ili slobodno prenošenje postojećeg djela u drugaĉije oblike. Pokoj vjeĉni II op. varijacije za muški zbor Biser. Zbogom op. 58. Takve su parafraze bile preteţno salonskog karaktera. 1849—59 J Rigoletto. koncert za klavir. X. Zviraj voda hladna op. muziku uĉio u domovini i na New England Conservatory u Bostonu (Q. Ljeti u dane ţarke. 1946—47. 1960 (Zagreb. Kriţane ţice primijenio je P. 43 i Zavjetna op. — Isti. Straţiĉić). U muziku se ukl juĉuju i pjesniĉke parafraze tekstova psalama. Obradio i instrumentirao opere Ljubav i zloba i Porin V. 3 stavka. — KLAVIRSKA: sonata. u literaturi stiha u prozu i obrnuto. Plevela.: K. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Ĉar noći. Kaštelan). VII 1974). Mješoviti zborovi: Boţićna himna op. U XIX st. 1943. Studija. 74. 12. Andreis. 6. 1935 (Split. Zborovi: Psalam CL. Zvuk. 1909 i 1919. Ĉakavska suita. uĉitelji su mu bili D. balada za violonĉelo i orkestar. God. francuski graditelj klavira njemaĉkog podrijetla (Sarstedt kraj Hannovera. Nazor). 1896 — 1938. 1942. Estetski pogledi u novijoj hrvatskoj muzici. 1924. Offenbacha i Visions fugitives S. 1929. Liszta. 1950. Narodna igra. 3 mise. — Kompozicije za orgulje. Jean. Puĉki dvopjevi. Kovaĉević. Junaĉka legenda. Marie Joseph Leon Desire. Ać. — K. Dante in Santa Croce del Corvo za soliste. 1944. gdje je uz to vodio pjevaĉka društva Zvonimir i Tomislav. 1939. Poeme. Gastoue) da su to bili oni ĉlanovi Scholae koji su stajali uz djeĉake (para — pokraj). Solo-pjesme: Iiglogucs. Te Mater. Zborovi: ciklusi moteta Exultatio i Amor. 1938. Alaleona. Muški zborovi: Uĉiteljska pjesma op. 73. Serenatclla za flautu. PARAFONIJA (lat. solo-pjesme. Za vokalne soliste i orkestar: La Novella di nonna Lucia i Idillio maremmano. 1893. osobito talijanske. 30. jedan uz drugoga« za razliku od antifonije (oktave) i simfonije (unisona). — KLAVIRSKA: Minuetlo appassionato. prer. Ko. 41. violonĉelo i klavir. 1957. Pivanje drugo (II psalam) za tenor i muški zbor (na osnovu splitskog puĉkog pjevanja) op. Favola aurea i dr. Muški zborovi: Pokoj vjeĉni I op. Pe-rosi i I. a V. 3 klavirska kvinteta. p. 75. Dalmatinske puĉke popijevke. 1936). 1953 i 1967. te 1923 u Pesaru stekao naslov magistra. 80. tj. Cviće moje za sopran. MGG. 3. Dva oraĉa. 39. usavršavao se kod Nadie Boulanger u Cambridgeu (Massachussets). 1974 i dr. 35 PAPE. 1961. V 1867 — Bessancourt. 298.). simfonija u C-duru. Smatra se (P. 2. Seine-et-Oise. — A. Maltinata. 1962. -rcapafppaan. pjesme. V 1962). nije utvrĊeno da ih je baš on prvi uveo. 61. DJELA. 1933. 2 ko nce rta za davir. npr.. Un grand me:onnu: Desire Paque. Hrvatski kompozitori i njihova djela. Quebec. 1893. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. 1961. —■ J. na melodiju »Dies irae« za klavir i orkestar (1849). Kovaĉević. meĊutim. 15. 1942. 67. Avc Maria. Njegova se djela doimlju kao improvizacija. Dialogues. belgijski kompozitor (Liege. Pizzetti. Na Filozofskom fakultetu u Firenci (1909—14) studirao talijanski. 24. 1940 (prema Bijednoj Mari L. Desire Paque. 1968. Od brojnih njegovih pronalazaka u konstrukciji klavira (instrument s opsegom od 8 oktava. — J. 1962 i dr. Wagner) da se naslov odnosio na pjevaĉe koji su pjevali u parafonim intervalima. I. većinom u obliku virtuozne koncertne fantazije za klavir. zborove. 2 pastorale op. Hrvatski kompozitori i njihova djela. — L. Otuda u njegovim radovima minuciozno izgraĊivanje motiva na kontra punktski naĉin nije bila sluĉajnost. — Studije. P. sonata za violu i klavir. Van der Lindcn. 1956. 1953. 1890 —1934. L. LIT. 38. mjeseĉev srpe. 1904. Ruke prema noći (N. kao naslov pojedinih ĉlanova Scholae cantorum'.godišnjice ţivota. mješoviti zbor i orkestar op. 1952. nadzirali pjevaĉki zbor. Oĉe naš op. Putovanje sunca. 46. Lavoye. orkestar i orgulje. Utva zlatokrila op. 1909. DJELA. 1951. je obradba ili tzv. instrumentirao operetu Pariški ţivot J. je ostvario individualni muziĉki stil izgraĊen na osebujnoj atonalnosti s teţištem na melodijskom izrazu. Ljubavne pjesme op. 1891 — 96. 1962. RM. 2 valcera. 1950 i dr. K. 1967. 1966. DJELA. Cindrić). tenor i mješoviti zbor. Muziĉar Ivo Parać. 30. francuski psalmi Clementa Marota. Johann Heinrich Pape. sekstet. 1925. 1974 i dr. . Stara ljubavna pjesma op. 82.: P.PAPANDOPULO — PARAFRAZA (V. Solo -pjesme uz klavir: Pjesme lju~ bavi za sopran op. p. 27. 96. — H. — Rekvijem za sole. Novo doba. Pape dans la fabrication des pianos. 1952. 66. 1928. Koncert za violinu i komorni orkestar. 1951). slo bodna preradba. — Balet Papotages ITiltle-Tattle). se bavio i pjesništvom te je pisao stihove na hrvatskom i talijanskom jeziku (op seţna zbirka Ludi e canti). kasnije je poĉeo u svoja djela unositi obiljeţja našega folklora. 1 895 — 1 936. Andante amoroso za gudaĉki kvartet. Billi). Za violinu i klavir: sonata. Ncupert. fantazija za duhaĉk i kvintet. Trapacpoivia). opisivanje). 3 klavirska trija. Iz moje domovine op. Povodom 60. Tuţna priĉa. LIT. Fantasta marinaresca. 23. Mouvemem perpetuel. 3 dvopjeva iz Bosne. Kaštelanske narodne pjesmice op. Nad grobom ljepote djevojke op. Detetu za sopran i muški zbor. 1955 (instrumentirano 1959). Pater Koster. 4 sonate za violinu i klavir. 1815 otvorio vlastitu radionicu. XI 1939). 11. 1958. 1974 (Dubrovnik. — Opera Vaima. 21. koloriranje postojećeg liturgijskog (ili svjetovnog) napjeva — cantus firmusa koji se pri tom katkad znatno mijenja. Dix pieces atonales pour 'a jeunesse. kanadski kompozitor i pijanist (Outremont. U svojim mnogobrojnim kompozicijama (više od 170 djela) P. Muzika. 1943. Andreis. VI i VII su se nazivali parafonisti. 3 popijevke. violinu i violu. 1948 (nova verzija 1956). 91. Pjesma strojeva op. tj. Prokofjeva i dr. 1969. 1961. Johann Heinrich (Jean-Henri). parafrazu liturgijskog teksta s odgovarajućom melodijom. 5 suita za davir. XII 1973) i Libertas (S. Marie loseph Leon Desire Paque. Zagreb 1966. 1859 i dr. ORKESTRALNA : Concerto grosso. Pojam se javlja i u Ordines Romani iz VII—VIII st. 3 Capriccia. 67. Hrvatska misa u d-molu op. VI 1892 — 4. 20. Srce od ognja (J. LIT. Suite Lapitsky. 1965. 1892—1939. L'Infinito. 10. 4. izuzev umjetniĉki vrednijih djela F. ZFMW. 1961. sistem batića koji udaraju o ţice odozgo i dr. 1927 (Beĉ. Zdrav Isuse op. Supiĉić. Solo-pjesme: ciklusi Musiche Pascoliane (G. Studirao na Konzervatoriju u Liegeu. kvinti i kvarti. Splitske puĉke pjesmice op. 2 narodne op. kritike i dr.-. V. PARAFRAZA (od grĉ. PAQUE. Iz moje domovine op. Solo-pjesme za glas i klavir: Dvije pjesme op. Psalam 148 za jednoglasni djeĉji (ţenski) zbor i klavir op. mori Grand Ami. 1949. Barkarola. — KOMORNA: 10 gudaĉkih kvarteta. gdje je kasnije i sam bio profesor solfeggia. Posljednja rijeĉ. 60 i Gospi od zdravlja za tenor. Svatovska pjesma. Oĉe naš za bariton op. U višeglasnoj muzici XIII—XVI st. — A. Boris Papandopulo. Porter). A Jesus. Ţenski i djeĉki zboro vi: Dodolice op. Viole d' Amour.) ili Totentanz. pjesama ili melodija.: V. Ajd' u kolo op. ibid. 2 gudaĉka sekst eta. Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965. — OBRADBE. 59. koje je uglazbio Goudimel ili protestantske luteranske pjesme. 1962. Pojedini autori ukljuĉuju u pojam parafraze ponajprije srednjovjekovne -> trope kao slobodnu obradbu. — Brojne studije i ĉlanci. LIT. 1952. za koje. 22. 1. Nadovezujući na najbolje uzore iz prošlosti. 19. Kolijani op. 1932. teme ili melodije. 1828 i na posebnom tipu pianina (piano console). — /. Trcmano luci sul momi. Ko. Od 1914 ţivio u Parizu. paraphonia od grĉ. MGG. u muziĉkoj teoriji antiĉke Grĉke i Bizanta naziv za intervale kvin te i kvarte ĉiji tonovi zvuĉe »usporedno. 2. Vrativši se u domovinu bio je 1924—25 nastavnik na muziĉkoj školi Stan-ković u Beogradu i zatim u Splitu. 1911—31. Zagreb 1960. Marcia fu nebre. Tuţbalica op. 1967. 1921. Zagreb. mon Roi. K. Paraćeva djela odrazuju jaku I. IVagner. O RKESTRALNA: 8 s imfo nija. Zagreb 1960. profesor orgulja na Konzervatoriju u Lisabonu i muziĉki direktor na portugalskom dvoru (1904—09). U poĉetku pod utjecajem tali janske muziĉke kulture. Proljetna suita i dr. 1956. — Isti. sopran. II 1875). 6 narodnih op. — CRKVENA: oratorij Muka gospodina našega Isukrsta (po Ivanu) za sole i muški zbor a cappella (na osnovu splitskog puĉkog crkvenog pjevanja) op. Bosansko kolo.usicale. Jarĉeva serenada. scenska nuzika. Osnovao Konzervatorij u Sofiji (1897 —99). PARAĆ. Ivo. za violinu solo: Aria. Canto delle rose nascenti. PAPINEAU-COUTURE. 1946 i suita. Ave Maria i dr. Franjo Asiškij za tenor i orgulje. — Opera Adelova pjesma. Revue mus'icale belge. 1912. Istarske freske (zamisao V. XI 1928). 34. 1— 2. od 1948 bio je profesor na Muziĉkoj školi. IV pjevaĉ po redu bio je arhiparafonista. Paraphonie et paraphonistes.

u tercama i sekstama. u slijedećem akordu ĉni opet kv: ali s nekim trećim glasom. na mjestu gdje se paralelne oktave pojave. lat. a paralelne kvarte i kvartseksta^ javljaju se p o pravilu samo izmeĊu gornjih glasova. proizvode i akcentne oktave. T a znatno je ublaţen kod skoka: PARALELNO KRETANJE (usporedni pomak. Mozartove kvi One nastaju kada se -> povećani kvintsekstakord na VI st nju u molu ili na sniţenom VI stupnju u duru. sta pa s primom u jedinstveni zvuk. oktave ko je se pojavljuju samo na naglašenim do bama. kod kojega se glasovi kreću u i pravcu. Njihov će uĉinak biti najneugodniji. — J. . franc. ni dinamikom: Tenebrae factae sunt 1 Ovaj primjer. Zur Frage der melodischen Paraphrasierung im Mittelalter. Detmold 1922. Prema tome se. a zatim i klasiĉne harme Organum). Koppel. Wagner.>■ Kvinte rogove Sakrite oktave i sakrite kvinte.36 PARAFRAZA — PARALELNO KRETANJE Naprotiv. u mješov zboru. — R. ako slijede u cjelostepenom pomaku: Od razdoblja muziĉkog impresionizma paralelne se k' osobito ĉesto koriste u koloristiĉke svrhe. improvizovana pratnja popularnih i narodnih melo Ali. istovremeni p> dva ili više glasova u istom pravcu. kao i u njil kombinaciji — sekstakordima. Budući da se ĉista kvinta.S. Handschin. kojima je svrha da zvukovno pojaĉaju jednu melodijsku liniju. poznate kao tzv. rješava u kv akord V stupnja (-> German Sixth): odnosno iz jedne (ĉiste) kvinte u drugu (ĉistu) kvintu: Paralelne oktave smatraju se pogrešnima kada se pojavljuju unutar stavka u kojemu se glasovi inaĉe samostalno kreću. Scarlattijeve kvi redovito se ne smatraju pogrešnima: LIT. tj. njem. parallele Oktaven und parallele Ouinten. tzv. 1927 — 28. Liszt und die Kunst der Klavierbcarbeitung. u daleko manjoj mjeri od oktave. ako izmeĊu njih ne dolazi do prom harmonije: 10 Sliĉan uĉinak kao paralelne oktave. I l i '''ti'. tal. oduzima jednom od glasova svaku samostalnost. paralelne kvinte koje nastaju postepenim pomal s terce i septime kvintsekstakorda VII stupnja na temeljni i kvintu trozvuka I stupnja. motus aeaualis. daje dojam pot] pogrešnih paralelnih kvinta. — A. I. slušne kvinte (njem. Poseban s su tzv. odjednom smanjuje 1-roj realnih glasova. ottave consecutive e quinte con secutive) nastaju kad se dva glasa kreću paralelnim pomakom iz jedne (ĉiste) oktave u drugu (ĉistu) oktavu: 1 Isto tako se ne svrstavaju u pogrešn e ni tzv. P. izveden na harmoniju. iako pogrešne paralelne kvinte zvuĉe neugodnije od pogrešnih paralelnih oktava. . The Paraphrase Technique of Palestrina. izvodi li se. pri ĉemu se zadrţava istoi intervalski razmak medu njima. jednako kao i paralelni pomak u unisonu. što stvara oĉitu stilsku neujedna ĉenost: iz 1. da bi se malo zatim opet povećao. ZFMW. to i paralelni pomak u ĉistim kvintama u daleko manjoj mjeri smanjuje samostalnost jednome od glasova izmeĊu koiih se odvija. Friedldnder. Die Paraphrase (disertacija).Bach: Koral iz»Pasiie po ■' Mafajju ' H ^ — -f~ —^ — Poput akcentnih oktava i akcentne kvinte proizvode uĉ sliĉan paralelnim kvintama. ĉut će se posve jasno da se 1 alt ne pomiĉu u paralelnim kvintama. koje nastaju kad j od dva glasa. nego što to ĉini paralelni pomak u oktavama. parallel motion.: E. k. kao i radi oţivlja^ arhaiĉkih harmonijskih postupaka ( -> Organum). Poseban je sluĉaj istosme pomaka. J. L. (-> Harmonija). ali sa promenom razmaka. jer paralelni pomak u oktavama. kad se pojedini glasovi ne mogu meĊusobno razlikova bojom. U pogrešne paralelne oktave ne smiju se nikako svrstati oni pa ralelni pomaci u oktavama. mouvement parallele. N. -> Zabranjeni pomaci). je upotrebljeno sledno kao princip oblikovanja u najstarijim oblicima višef (->■ Od XIV v. da je dobilo prizvuk trivij. Jour nal of the American Musicological Society. ako se izmeĊu njih (dakle na nenaglašenoj dobi) ne mi jenja harmonija: °s= v> V Svjesno izbjegavanje paralelnih oktava datira od XIII st. octaves consecutives et qnintes consecutives. ĉim paralelni pomak prestane. (npr. k. engl. već da se kreću s k d-a na oktavu e-e 1 (-> Kriţanje glasova. 1963. tal. njih slušalac ĉuje kao paralelne s onda. naprotiv. dakle otprilike do kraja XIX st. Zabrana paralelnih kvinta uvodi se u XIV st. parallel octaves and parallel fifths ili consecutive octaves and consecutive fifths. Ać. J a 1 i rj #6 1)5 U pogrešne se takoĊer ne ubrajaju ni mnogi sluĉajevi p lelnih kvinta koje nastaju kod pojave -> neakordiĉkih ton. PARALELNE OKTAVE I PARALELNE KVINTE (usporedne oktave i usporedne kvinte. Pra melodije paralelnim tercama ili sekstama postalo je uskoro t rašireno. Općenito se smatra da su paralelne kvinte pogrešne kada nastaju izmeĊu temeljnog tona i kvinte u slijedu dvaju razliĉitih akorda ( -> Temeljni ton i temeljni oblik akorda). t rectus. i traje do kraja harmonijskoga razvoja koji se temelji na klasiĉnim harmonijskim principima. Wien 1936. se postavljaju u muziĉkoj teoriji pravila za j primenjuje se i dopušta p. prema pravilima kontrapunkta. Ohrenquinten). movimento parallelo). Stoga zabrana paralelnih kvinta nije ni bila nikada tako iskljuĉiva. franc. što ĉine kvintu. r Parallelbewegung. posebno u XVII—-XIX v. Marshall. kao što je i propisano. engl.

Mozartove kvinte. Riemann). Aesthetic and Consecutive Fifths. Pra'ludien und Studien II. Schonberg). Oktaven. tako da harmonijski smisao nije a. W.T *A rr F f ' r ili upotrebom pomoćnih glasova (mikstura i si.TJ JD n fT H» 10= ili pri vezivanju trozvuka glavnih stupnjeva: .PARALELNO KRETANJE — PARAMETAR iskljuĉene su iz. I Prividne paralelne kvinte ili oktave. npr. a time nastaju paralelne oktave ili kvinte: 12= i j.2 T Neki udţbenici harmonije zabranjuju i antiparalelne oktave i antiparhlelne kvinte (suprotno kretanje iz prime u oktavu ili oktave u kvintdecimu.) na orguljama. pomoću ->• neakordiĉkih tonova (zaosta-jalice) moţe ukloniti neţeljeno paralelno kretanje: Haudn: Londonska simfonija u D-duru f\ ¥t a) I f—g " f f f f V f m F f U XVI v. Herbsta (1643). L J. A budući da se 12 tonova. Leipzig 18 59.odnosno niz od 12 tonskih visina koje se pojavljuju u opsegu jedne oktave (-> Dodekafonija). odnosno iz kvinte u duodecimu —• i obratno). a naknadne izmeĊu dve arze rastavljene tezom. nastale figuriranjem. Schonberg and others on Parallel Octaves and Fifths. a u troglasju i višeglasju dopušta pod odreĊenim uslovima.und Oktavenparallelenverbot in systematischer Darstellung. Shirlam. što predstavlja omiljeni manir impresionista. u suvremenoj muziĉkoj teoriji i u suvremenoj muzici uopće znaĉi odreĊeno svojstvo. shvaćen kao loš i nepoţeljan (A. već sekven-ca b). Riemann tumaĉi motive u ovom primeru na naĉin ozna ĉen ispod nota. što se nalaze unutar jedne oktave. Uprkos zabrani.) ponovo se bez ustruĉavanja primenjuje paralelno kretanje u raznovrsnim intervalima. boje i artikulacije (tona). već samo postavljeni jedan za c — d drugim. — W. paralelne kvinte su ĉesto izbegavane ukrštanjem glasova: Tzv. — A.. stapanje tonova kvinte u jedinstvenu zvuĉnu predstavu uništava samostalnost glasova —■ kao i kod paralelnih oktava (H. strogog stila paralelne prime. r Ispravnost tzv. Breslau 1938. dozvoljavajući ih jedino u kadencama: Korektnima se smatraju i kvinte dobijene pri oktavnim udvajanjima realnih glasova: Beethoven: Sonata op.53 . Schonberg. obiĉno išĉezavaju kad se razloţeni akordi shvate u jednovremenom zvuĉanju: a ? >J_ I b' J J PARAMETAR. 1949. trozvuci spojeni paralelnim kretanjem nisu organski povezani.Bach:Toccata u d-molu K a> ff 1i « fe r r p r^ Zabrana paralelnih oktava datira iz XIII v. ali se većinom smatra da su najupadljivije paralelne kvinte u razmaku celog stepena.: loše zvuĉanje. A. ■— H. Wien 1911 (V izd. npr. Leipzig 1869. Rietnann. Zur Lehre vom Quintenverbote.ustanovljujući niz ~»od 12 tonova. Von verdeckten Quinten und Oktaven. zbog tritonusa koji nastaje izmeĊu niţeg tona jedne i višeg druge terce: 1 37 ili pri ispravnom fraziranju J. to se spomenuti parametar tonskih visina dopunjuje i parametrom koji odreĊuje tonove i s obzirom na odreĊenu oktavu ili — šire — s obzirom na odreĊeni . Katkad se. Das Quinten. Harmonielehre. Sewallt Hucbald.und Quintenstudien aus dem Nachlass (izdao i komentirao H. u kompozitorskoj praksi sreću se tzv. 1960).: A. u vokalnom stilu XVI v. nepoţeljne su (prema G.24br. tome se parametru pridruţuju u -> serijelnoj muzici i drugi koji se takoĊer odnose na svojstva tona: parametri trajanja. a—• h (M.MQ. Ambros. oktave i kvinte. u strogom stilu se ne smatraju uvek ispravnima: b) ->v. pošto se u oba sluĉaja radi samo o dopunskim glasovima. Das Verbot der Quintenparallelen. jaĉine. Music Review. U novije doba (od kraja XIX v. i. odreĊenu osobinu pojedinih muziĉkih elemenata. Peć. Wien 1934. — M. pojam preuzet iz matematike. Scarlattijeve kvinte ( -> Paralelne oktave i paralelne kvinte). LIT. Hauptmann). naroĉito ako se gornji glas kreće postepeno. kvinte nastale primenom neharmonijskih tonova: Wagner:Tristan i Izolda b (H. — J. opet. a opšta zabrana se prvi put javlja kod J. srodan miksturama: fl A k . Brahms. Udţbenici harmonije dopuštaju ih delimiĉno ili potpuno. Ehrmberg. Leipzig 1890. Tappert. teoretiĉari epohe Ars nova. —■ A. — M. ^ e ^ uss y : Pel'eas et Melisande Strogi vokalni stil ih u dvoglasju iskljuĉuje. obiĉne u ranoj višeglasnoj muzici. -* sakritih oktava i sakritih kvinta postavljalo se u pitanje još u XIV v. kvinti rogova. Ghopin: Mazurka op. kao i u ĉitavim akordima. zabranili su u XIV v. te sekunde i septime (bila bi to pojava nove disonance bez logiĉnog razrešenja prethodne). kao kod tzv. zastareli manir višeglasja neopravdano je u XIV v. V.S. akcentne oktave i akcentne kvinte nastaju izmeĊu dve uzastopne teze. istovremena pojava osnovnog i dominantnog tonaliteta. Schenker). 1926. uz obrazloţenje: glas koji pri njihovoj pojavi ĉini skok prelazi (u vidu portamenta) preko medutonova. Zarlinu) i paralelne velike terce u razmaku celog stepena. Dodekafoniĉka metoda komponiranja operirala je samo s parametrom tonskih visina.tzv. Kasniji su teoretiĉari tumaĉili razlog zabrane veoma razliĉito. Primenjuje se i pokret iz ĉiste ili umanjene kvinte u umanjenu kvintu (iz umanjene u ĉistu je redi u strogom stilu). Opšte prihvaćenog obrazloţenja nema. Paralelne ĉiste kvinte. javlja u svakoj pojedinoj oktavi temperiranog sistema (-> Temperatura). pa i u ĉistim kvintama.

Lauri-Volpi.. fantazije na teme iz opera.). 1941. uz to se osobito zauzimao za djela suvremenih francuskih kompozitora. Les Hi de l'office romain. Sastavio indeks prvih 20 godišta ĉasopisa RMI (Indici della 1 anno I— XX. I ii Uĉio harfu kod R. Bochse. orgulje. Balet UIexepa3ada. R.). Ballets. razne kratke kompozicije. 1921. Massarta na Konzer vatoriju u Liegeu. 1946). Klavirski trio. 27. Guillaume-Alexis. M. zatim u Londor Španjolskoj. 1948. Intermezzos. na milanskoj Scali. i u Firenci osniva i do 1923 ureĊuje muziĉki ĉasopis La Cr Musicale. Aiooser. PARISH-ALVARS. 5. 1925. Essai sur les tonalites du chant gregorien. I 1923). I 1840). 1917 i druga crkvena djel SPISI: Teoria e storia delV antica mušica greca. 1927 i 1940. od 1863. P. La Loi et les rois. 18. B. pijanist i kor zitor (Teignmouth. II 1808 — Beĉ. — VOKALNA. Basel 1964. 1943. kantate FlauRmu A. pro blemi di estetica. Aufbruch der jungen Musik.). 23. Bilseova orkestra u Berlinu. Predavao na muziĉkim školama u Taganrog u (1926—37) i Ordţonikidzeu (1938—39) i na Konzervatoriju u Lavovu (1946 —49). Mendelssohna koji je zn utjecao na njegov stil komponiranja. DJELA: // Momenlo musicale italiano. MGG. yKpauncKan. Od 1947 predaje filozofiju i metodologiju povijesti na htituto Italiano di Studi Storici u Napulju. Cheveom). 1927 i Enu3Heubi. za harfu i flautu (sa G. I 1934). Benevento. — H. ' LIT. Konzervatorij završio 1924 u Rostovu na Donu (violina i kompozicija). Exerdces pour le violon d'apres les 17 quatuors de Beethoven. 1914). talijanski muzikolog (1 24. harfu i gudaĉe. Sachs. 1824 i dr. sonata. J. kvintet. 19. 1919. sovjetski kompozitor (Karavannaja. 1902. del Sassolungo za violinu i orkestar. duhaĉki kvintet. 1934. Aime Pariš . 1935 i Xad3UMyp3a~Mu/ibĈ3uxoe. Oratorios joues en Russie d le XVIII siecle.. PARIGI. se ubraja medu najveće harfiste na svi Utemeljitelj je moderne tehnike sviranja na harfi. N. Momenlo mistico za violinu. 1945 Ultimo Adamo. PARHOMENKO. Revue Belge de Musicologie.Alexis Pariš (1756— 1840). 1906 vratio se u Plombieres. Tri gudaĉka kvarteta: I. Rigoletto). Dć. P. Dibelius. 1793. Essai d'application des melodies crientales d des a" eglise. Elias Parish-Alvars. PARENT. 1930 i 1952. VI 1798 — Pariz. pa se prema tome moţe reći da su parametri »sve dimenzije muziĉkog toka koje se mogu izolirano mijenjati« (U. VII 1902 —). — Sonata i druga djela za klavir. Zingel. 1943 i IV. Alfredo. 1 9 3 3 . 1914. sonata za violinu i klavir. priruĉnik za ciferistiĉku not 1846. Opere: Le Nouveau sorcier.: H. od 1880 ti . 1925. DRAMSKA. 1898. Bavio metodikom muziĉke nastave. Sinfonisti italiani d'oggi. 2 suite. Simfonijske pjesme IJacmopaAb. zborovi. Studirao na Univerzitetu i na Liceo Musicale di Santa Cecilia u Rimu. U nizu predavanja po mnogim dovima Francuske. T 1955). Notes sur les recitatifs des . Accompagnament modal du Chant Gregorien (2 sv. engleski harfist. Pastorale za orgulje i gudaĉe. belgijski violinist i kompozitor (Liege. 1900. Dizija i Th.: J. Baleti i pantomime: V Arrivee de 1 1799. — Kompo za klavir i za orgulje. 1911. A. LIT. I 1861 — Nancy. Methode complete pour violon (5 sv. Marta (Flotow) i Zerlina (Auber. 1930. talijanski kompozi tor i muziĉki kritiĉar (Rim. 1902 i dr. Stuc u St. 14. 1914 i II. MGG. Od 1950 muziĉki kritiĉar napuljskih novina // Mattino. triptih E d' Italia. gudaĉki instrument iz porodice viola da gamba. DJELA. Seviljski brijaĉ). ( u jednom ĉinu Colei che ritorna. 1899. u Chicagu. niz studija i eseja. Diplomirao latinsku i arhivistiĉku paleografiju. ĉlanci u Reforme musicale. 1885 stupio u benediktinski samostan u Solesrr Nastavnik na Katoliĉkom institutu u Parizu. Miinchen 1966. Ukrajina. DJELA (muziĉka): Muš ica e opera Urica. od 1886 koncertni majstor orkestra Colonne. belgijski dirigent i kompo: (Liege. za karakteristiku grupe (-> Oblici muziĉki. 1921. za gustoću muziĉkog tkiva itd. PARENTE. lites orientaux. 19. kao p. — KOMORNA. 1923. po obliku najmanji. Musiche in pittura. La Schola paroi. sonata za violinu i klavir. S. 1911—15 upravljao muziĉkim nakladnim poduzećem Sonzogno. 1947. 1882 —83 koncertni majstor B. Orsinijem i E. 1944. Lorenzo de Medici cultore della mušica. Armand. II. 2 gudaĉka kvarteta. 1947. 1912 i druga djela za violinu i klavir. 1953. / Pittori lombardi e la m 1934. ViĊala u Milanu. Bacha. bez god. X. 4. passacaglia / Ciechi di Briigel. Resumes progressifs du prochain cours de musique vocale. Za glas. Udezba mu je bila za kvartu viša od sopranske gambe (franc. Simfonija za orkestar narodnih instrumenata. God. 194 Isti. Armand Parent. Tre episodi del Vangelo di San Luĉa. Essai sur la musique. Macchijem). od 1900 profesor na Scholi Cantorum. III 1888 —). Istodobn bavio prouĉavanjem mnemotehniĉkih naĉela i od 1822 pred mnemotehniĉku metodu na Pariškom univerzitetu. New Yorku. na sveĉanim igrama u Salzburgu i dr. Karijeru zapoĉeo kao dirigent. Holandije i Švicarske te bro ĉlancima borio se za primjenu Galinove -> ciferistiĉke m< koju je. Ĉ e tir i s imfo n ije : I. Paganinija i dr. 1917. klavirski kvi 1937. LIT. dessus de viole): g. muzik i orguljaš (Plombieres. Koncertirao po cijeloj Evropi i zemljama Oriji God.-A. III. Schmidt.: G. DJELA: Recherches sur les ehants anciens. La Famille des simples d'esprit. 1914—51 predavao harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Milanu. dije i ĉlanci. pruţa materijal za odreĊen i p. — KOMORNA. za dispoziciju zvuka u prostoru (-> Prostorna muzika). Castitd della mušica. 1935. Mjeseĉarka). paralJcle 3 Milano 1955. 6. solo -pjesme. 1786. KOMORNA: gudaĉki trio. a sviraĉ ga je drţao naslonjena na koljena. La Mušica nella gallerie di Milano. talijanski muzikolog i muziĉki kritiĉar ( timello di Calenzano. plesovi raĉnice. Notes deh a l'usage des souscripteurs au cours de musique fait par M. po opsegu najviši. Voc . bila je jedna od posljednjih specijalista za ulogu Ofelije u Thomasovu Hamletu. Firenca.: D. N. premda po obliku i sadrţaju nisu posve na visini našnjih zahtjeva. segni musicali del gabinetto degli »Uffizi« e delle minori collezioni pubbli Firenze.: R. 1929. Operas. Upotrebljavao se u Francuskoj u XVIII st. 1901. 1949.-Dieu. Musique orientale. uzorno iskorišćuju sve zvukovne mogući instrumenta. VII 1905 —). 1935. Završivši opernu karijeru na stanila se u Napulju. 1934. 1756 — Petrograd. 27. na kojem je kazalištu redovito gostovala do 1927. 1962. INSTRUMENTALNA: simfonija. Njegova 1 za harfu. 1954. — VOKALNA: oratorij Fenepaji fljiuee. 1846 u Leipzigu upoznao F. PARIŠ. V 1881 — Milano. Laurentiana. VII 1883 —■ Firenca. 20 Etudes de virtuosite. DJELA. Brahmsa u Francuskoj. 1917. Diplomiravši u Parizu prvo poĉeo uĉiti muziku kod P. II. Francuskoj i Maloj Aziji. PARCIJALNI TONOVI -> Alikvotni tonovi PARDESSUS DE VIOLE. God. Cheveom. e1. 1948. 1909 nastupila je prvi put u Teatro Colon u Buenos Airesu. Le Tre Ave marie. znatno usavršio. 1892 osnovao vlastiti gudaĉki kvartet (Quatuor Parent) s kojim je koncertirao u mnogim zemljama. na opernoj pozornici debitirala 1908 u Madridu kao Amina (Bellini. Un Musicien belge en Russie au debut du XIX s Guillaume. Pariš 1780. vrijednostima ili uopće u raznim stupnjevima.. zborovi i solo-pjesme. 1915. 28. od 1847 u Beĉu harfist D skog orkestra. PARISOTTI. 2 ricercara za gu 1952. Methode elem.. PARETO. — INSTRUKTIVNA : Gymnastique du violon. The History of Musical Instruments.. španjolska pjevaĉica. 1962. DJELA: Manuelpratique et progressif de musique vocale . lirico. New York 1940. Pje vala je na Carskoj operi u Petrogradu. napustio samostanski ţi' nastanio se u Nancvju. Largo za gudaĉe..God. E. Zapravo svaki muziĉki element koji se javlja u raznim veliĉinama. Devonshire.. 1961. D J ELA. 25. 1910 —18 redaktor ĉasopisa Nuova Mušica. Od 1883 u Parizu. — Requiem. X. Luigi.. 1914. PARISOT. VII 1852—4. Hexoea. Etudes pour violon. 1951. Dibelius. F. Le Bouqut lageois. 1936 (II izd.38 PARAMETAR — PARISOTTI DJELA. 1939. DJELA. Belgije. Gandu. Le Trille. Kompozicije za harfu i klavir (neke Czernvjem). Rosina (Rossini. CKa3Ka 0 pbi5aKe u pbiĆKe. Bontempelli. — Scenski misterij La Leggenda della Croce. 1961. ( 1790—92 djelovao je na Theatre de la Monnaie u Bruxelle 1794 vodio je predstave francuske operne druţine u Hambu Od 1799 u Petrogradu dirigent Dvorske opere i Filharmonij društva. 1823. LIT. J. U Ti de St. Direktor knjiţnice Biblioteca della Deputazione Napoletana di Storia Patria i napuljske Gradske knjiţnice.-Gervais obj. II 1863 — Pariz. 1 9 3 0 . sa E. Kreutzera. sopran (Barce lona. VI 1964). La Preghiera dei bimbi za ţenski zbor. Nikola) Mihajloviĉ. U svojim studijama ĉesto je povezivao muziku i lik« umjetnosti. Kirchmeyer i H. Elias. 1931. 1866). Oblici u suvremenoj muzici). Giulio Cesare.. de Laborde. Kao komorni muziĉar bio je jedan od prvih interpreta J. Labarr Londonu. tema s varijacijama. londonskom Covent Gardenu. talijanski filozof i muziĉki kritiĉar (Guardia Sanframondi. 1936 i JlaMna Anaduna.: U. PARIBENI. Muzio Clementi vita e neir arte. 1954. Umberto Giordano arte e nella vita (sa A. Gallijem i G. God. 1844. Ch. 1934* La Notte Santa. za harfu i violinu. de musique vocale (sa E. Tako su se u okviru serijelne muzike formirali i razni drugi parametri. 1939. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Myrrhine. Rodea. registar u kome nastupaju. P. g2. Finistere. Liegeu i Amsterdamu. serenada. — DRAMSKA: Opere: CmpenoK Tejuib (djeĉja). U sastavu gamba izvodio je najvišu dionicu (poput violine u današnjem orkest ru). D va gudaĉka ] teta: I. O RK ES T RALN A. Uĉenik S. Le Solfege du violiniste. suradnik brojnih ĉasopisa (La Rassegna musicale). 1912. studije: Essais sur Vinterpretation du chant gregorien. Graziela. doktorirao na Univerzitetu u Napulju. Meluzzija. La Foret noire. G alina. 1944. Danse des fees. W. Marie-Jean. zbor i orkt Rimpianto eroico. 1922 —44 muziĉki kri tiĉar milanskog lista L'Ambrosiano.. Parent. Fahrbachom). se osobito proslavila kao Gilda (Verdi. Jedna od najvećih koloraturnih sopra na u razdoblju izmeĊu dva rata. Moderne Musik 1945 — 1965. pohaĊao i Moskovski dopisni institut muziĉara pedagoga (viola). La Mušica e le arti. Dva klavirska trija. varijacije. 1935 i III. 4 koncerta: za harfu i c tar. N. U Usi. Uĉio kod L. PARIŠ. c1. — IZDANJA: kompozicije za violinu J. vit ĉelo. Koln 1970. Fra Diavolo). Concertino za 2 harfe. Bossi (sa L. harfu Ċaĉe. 13. 30. 1914. francuski muziĉki pedagog i teoretiĉar (Qi per. LIT. LIT. 6. Lucia di Lammermoor (Donizetti). orgulje. Ĉlan orkestra u Maastri i zatim dirigent u Bruxellesu. u New Yorku i na K God. IV 1913). Les 8 modes du chant syrien. Mor. Cantates. Alessandro. 1941. 1791. d2. Za solo: Voyage d'un harpisle en Orient. Uĉenica M. 1921. Aitnć. Grande ■ d Vimitation de la mandoline i dr.. 1933. a1. Exercices journaliers (3 sv. — C. / selte Colloqui. francuski orijentalist.

koji se pribliţuje govoru. U instrumentalnoj muzici. Tabor. Zbori. Reisner. Parkers' Mood. 20. D. Charlie Chan). 12. 15. 1885 — 1900 (arije talijanskih autora od 1600 do 1800) i Piccolo album di mušica antica. Pet opera: Vrh. suita za violinu i klavir . 1893. Od njego. Kompoziciju uĉio kod G. osobito u djelima G. IX 1863 —• Cedarhurst. 1902 — 03. Nastavnik na Cathedral School of St John u Garden Citvju (New York). suita za violinu.-— Instruktivno djelo Nozioni elementari di acustica. — H. 1892. D. Sebastian (Menotti) i Ana Karenjina (Šĉedrin). 1910 i Sveti Senan. koje poĉivaju na sintezi klasiĉnog i modernog baleta. Slovenski Narod. 19. \'. — F. A Song of the Times i The Dream of Mary. a u Beĉu je uĉio kompoziciju i slušao predavanja A. PARKER. Najĉešće se javlja u tali janskoj operi buffi XVIII i XIX st. 1915.). Horatio William. 1911. MQ. Cerkveni glasbenik. 1949.). Viktor Parma in njegovo delo. G. Najpoznatije su mu kompozicije: Leap Frog. PARMA. 1962. violonĉelo i klavir.. A Wanderer's Psalm.: G. — D. Utemeljio je i ureĊivao zbornik Struna. za orkestar. Gledališki list Narodnega gledališĉa v Ljubljani (Opera). Wetzler 1960.PARMA vih opera najuspjelija je Zlatorog koja se odlikuje i sugestivnom izraţajnošću i arhitektonskom cjelovitošću. — Gudaĉki kvartet. Jutro. Me Shanna s kojim odlazi 1941 u New York i snima prve ploĉe (Confessin' the Blues. pri ĉemu se jako oslanjao na talijanske uzo re. te jedan od zaĉetnika modernog jazza. 3. 1898 i Morven and the Grail. u Beĉu i Bernu. P. X. pripada drugoj generaciji tzv. Nikole u New Yorku. Barbados. dolazi obiĉno u virtuoznim arijama brza tempa ili u ansamblima. Parme za razvoj slovenske opere. — DRAMSKA. I. primjenju jući jednostavnu instrumenta ciju. kojoj je P. — Spis Music and Public Entertainment. Ob desetletnici smrti Viktorja Parme. — Z. simfonijska pjesma op. Slovan. Viktor Parma 1858 — 1924. zatim osniva vlastiti combo s kojim nastupa na Festivalu jazza u Parizu. Tih godina sudjeluje sa D. Viktor Parma. Parker Semler i P. Kantate: King Troj'an. Pod njegovim vodstvom odjel se razvio u Muziĉku školu.9. Cvetko. Slovenec. 1891. Nećak. Za zbor i orkestar: The Balladof a Knight and His Daughter.Perhaps. IZDANJA: zbirke Arie antiche za glas i klavir (3 sv. Govekar. —■ M. Spomin na oĉeta ob desetletnici njegove smrti. New York 1942. Relaxin' at the Camarillo. u kojima je došla do punog izraţaja njegova vitalnost. U operi je zadrţao po djelu na brojeve. koreograf i reditelj.l893. 1917. The Kobolds. tenor (Rirnini. Donna Lee. Horatio Parker. Rheinbergera u Miinchenu. 17. Horatio William Parker. 1897. Najprije lirski tenor. solo-pjesme. Chadvvicka u Bostonu i J. Helsinkiju. Brucknera. 1911. Ogledao se i kao kompozitor. U novije je doba upotrije bio R. potom kao šef baleta. Neko vrijeme operni zborist. Pravo studirao u Beĉu i djelo vao kao upravni ĉinovnik i vladin savjetnik u razliĉitim mjestima. Kao kazališni kompozitor romantiĉnoga smjera najveću je paţnju posvećivao melodij skom oblikovanju. — VOKALNA. 51. motet. koncert za orgulje. a sva kome slogu teksta odgovara jedna nota. 1902. New York 1925. Bloomdido. ali ih je s pomoću muziĉkog sadrţaja po v vezivao u veće cjeline. — /. P. zborovi. 1903 i Mogoĉni prstan. God. Bruxellesu. I 1960). Eller. 1895. Djelovao i kao dirigent raznih muziĉkih društava. deluje naizmeniĉno u Beogradu i na mnogim jugosloven-skim i inostranim pozornicama. ' K. Viktor Parma. koreograf i reditelj (Solun. Gillespiea. 3 —4. 7. Bird. — F. 1934— 35. — VOKALNA: 2 balade za solo. 1925. 1922. Chadzvick. Prelovec. 25. — H. II 1858 — Maribor. Parizu. PARLIĆ. 1945 ulazi u kvintet D. A Study of Horatio Parker. nazivan i Bird. 7. Ksenija. npr. Uporedo sa izgraĊivanjem baleta Beogradske opere rasla je i Parlićeva umetniĉka liĉnost. 1903. val ceri. 296. Le Legend of Charlie Parker. Ettore. — R. naĉin pjevanja. p. XII 1919).. Con una certa espressione parlante) ili kod R. tal. L. — A Brief Tribute to the Life and Work of Horatio Parker. Postavio je i reţirao mnoge balete u Beĉu. 1904. The Legend of St. Vr. Bravniĉar. New York. X 1919—). — F. Ljubljanski zvon. debitirao kao Cavaradossi (Puccini. bostonske ili novoengleske grupe kompozitora. 1934. 1908 i Zaroĉenec v škripcih. 1937 u sastavu J. Psalam XXIII za zbor. maska Cupid and Psyche. 1934. — Instruktivno djelo The Progressive Music Series (8 sv. Ann Arbor 1965. Sisslea (1942 —43). Vestnik Prosvetnih zvez v Ljubljani in v Mariboru. Kearns. Parma. crkveni orguljaš u New Yorku. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u F -duru op. 28. smisao za odmjerene. Scenska muzka za kazališne komade: Rokovnjaĉi. 1958 •—62 bio je direktor baleta Drţavne opere u Beĉu i 1962—64 na istoj duţnosti u Rimskoj operi. Marmaduke. 1929. koja se oslanjala na evropske romantiĉne tradicije u okviru akademskog stila. — W. K. Joan von Zarissa (Egk). The Office for the Holy Communion. ameriĉki kompozitor i pedagog (Auburndale. Viktor Parma. Amsterdamu. New York 1962. 33 (Allegretto quasi andante. U baletu Beogradske opere nastupao 1942—• 71 sa prekidima. psicologia ed estetica della mušica. Za razliku od -* recitativa. Ĉudesni mandarin (Bartok). kompozitor (Trst. God.: F. Horatio Parker 1863 — 1919: A Study of His Life and Music (disertacija). LIT. 1885. Ljubljana 1960 . RoĊendan infantkinje (Fortner). 1893. Druzoviĉ. — Kompozicije za orgulje (sonata u Es-duru). Muhvić). Prvi angaţman dobio sa 15 godina. 1923. Govekar. Kronika slovenskih mest. a Memoir for His Grandchildren (s popisom djela). 1918. zbor i orkestar: Povodni moţ. gudaĉki kvintet u d -molu. B. 1891. Gil-lespiem. Glumaĉku školu pohaĊao u Beogradu. Horatio Parker. snaţne efekte i izvrsno poznavanje zborskog sloga. Legionarji. 1918. 1893—99 orguljaš i zborovoda u Trinity Church u Bostonu. Schmidt. London. obraća baletima jugoslovenskih kompozitora. Ĉetiri operete: Amazonke. DJELA. Pomen V. Christopher. DJELA ORKESTRALNA: simfonija u c-molu op. Confirmation. kod Beethovena u šestoj Bagateli op. Underviood. Charlie Parker. — 5. Ohridska legenda (Hristić). — Klavirske kompozicije. MGG. Svoja djela koncipirao je izrazito homofono. Paisiella. — D. muzika za prigodno djelo Yale Pageant. Charlie Parker. 1883. 39 PARKER. S. 1916. Goesll. Govekar. 1896. 1920. 1934. Milanu. Nozu's the Time. nalaze . Tosca). DJELA: polke. Svojim je slobodnim improvizacijskim stilom utjecao ne samo na saksofoniste nego i na razvitak jazza uopće. Charlie (pravo ime Charles Christopher. 1884. Smith. Parkerova su najbolja djela veće vokalno-instrumentalne kompozicije i zborovi. Kasnije svira u orkestrima N. Christianom i Th. Cimarose i G. u kojem je objavljivao preradbe djela domaćih kompozitora za salonski orkestar. Co. Harrison. a 1927—37 solist na milanskoj Scali. Scrapple Frotn the Apple. Zlatorog.Su Blues.-— F. Trstu. Dimitrije. kasnije postaje jedan od tvoraca i glavnih predstavnika be-bopa. Billie's Bounce. K. — H. Redovito se odvija u brzom tempu. Viktor Parma. Dexter Blues). Uz to osnivaĉ i dirigent New Haven Symphony Orchestra i (od 1901) orguljaš u crkvi sv. Rossinija. oznaka p. Oratoriji: Hora novissima. Gojitev opere in operete v Slovencih. Zrnje. 4 uvertire i dr. 1960. Orfej (Stravinski). Viktor. III 1955). Ĉovjek pred zrcalom i Napuštene (Kelemen). 1912 i Fairyland. Veoma raširene bile su melodiĉne Parmine kompozicije s podruĉja lake i zabavne muzike medu kojima je osobitu po pularnost doţivjela koraĉnica Mladi vojaki (1900). Rimu. 1897. Strauss izraz p. 1922. Kings of jazz 6. kao što su Licitarsko srce i Kineska priĉa (Baranović). Od 1971 slobodan umet-nik. dekan od 1904. — CRK VENA : Morning and Evening Service. Edinburgu. — DRAMSKA: opere Mona. Muzikom se poĉeo rano baviti. LIT. S. — Kompozicije za klavir.42.Zalar. grof celjski. Ankari i Alabami (SAD). Long Island. Cecilia u Rimu. Medu najistaknutijim postavkama u Beogradskoj operi. orgulje i harfu. Massachusetts. Zabert. 1907. Bregenzu. . Harold Harfagar.' — M. (»Lustspiel — Parlando«) da bi pobliţe oznaĉio stil svojih opera Intermezzo i Capriccio. te nastavnik na Nacionalnom konzervatoriju.Parma kot glasbenik. 1923. — F. Hinesa (1943). 1889. Druzović. Schumanna u Varijacijama na ime ABEGG op. Prosvetni glasnik. — N. Three Sacred Songs).Rehar. 1885. u kazalištu Dal Verme. 11. koraĉnice i dr. Nici. govoreći). Poslije 1950 sve rjeĊe nastupa zbog nervne rastrojenosti. PARLIĆ se Romeo i Julija (Prokofjev). VIII 1895 — Milano. 18. W. zborovi i dr. The Shepherd's Vision. koji je po gradi upravo suprotnost arije. God. 29. Sastavio veoma popularnu zbirku arija starih majstora.PARISOTTI — PARMEGGIANI akademije S. 1 (II varijacija s naznakom basso parlando). 1 —2. Veliku paţnju P. isprva kao igraĉ. Eckstinea (1944) i dr. 1900 i dr. Zgodovina glazbene umetnosti na Slovenskem. New Haven 1921. Yardbird. 1896. 1902. 1906. Stara pesem. Do dolaska u New York predstavnik Kansas City jazza i crnaĉkog bluesa. LIT. Simfonijski triptihon (Konjović). — B. Viktor Parma. 1930.: M. VIII 1920 — New York. Monkom na eksperimentalnim Jam sessions u njujorškom Minton's Playhouse gdje se stvarao novi stil be-bop. PARLANDO (parlante. 56. 9. Broder. Back Home Blues. Yardbird Suite. talijanski pjevaĉ. Viktor Parma kot ĉlovek in skladatelj. 1936. 7. od 1915. upućuje na to da u interpretaciji treba postići sugestivnost izraţaja poput govora. XII 1924). Viktor Parma v cerkveni glasbi. D. E. Nakon Prvoga svjetskog rata bio je poĉasni dirigent Narodnog gledališĉa u Mariboru. zatim ĉlan razliĉitih orkestara. 1928. D. III. TheDream-King and His Love. Od 1894 vodio novoosnovani muziĉki odjel na Yale Umversity. 65. Ko. Druzoviĉ. te je ostvario niz inventivnih i originalnih koreografija. Pjevanje uĉio na Konzer vatoriju u Pesaru i u Milanu i tamo 1921. Ch. ameriĉki alt-saksofonist i kompozitor (Kansas City. Venerin hram. Coll Blues. solo-pjesme (Six Old English Songs. balet studirao PARMEGGIANI. — R. Naš val. 1916. 1919 i Pavliha (dovršio I. The Holy Child.

III 1926). scenska muzika za drame. Preludio ad una commedia. R. 1895. Engleskim i njemaĉkim zbirkams rodiranih (i tekstiranih) francuskih opernih i baletnih mel prethodile su takve zbirke objavljene oko 1700 u samoj Francu Parodies bachiques sur les airs et symphonies des ope'ras. solo-pjesme. 1969. Uĉe nica M. gde je zatim do 1969 primabale rina. Luigi Boccherini. je posedovala izvanrednu tehniku. susreće se u muziĉkoj literaturi od druge po lovine XVI st. MeĊutim. koja se prvenstveno osniva na promjeni teksta. Charpentiera i drugih). Najviše su satiriĉkih parodija izazvale opere Webt zatim R. . U razdoblju oko 1450— njeguje se tzv. VIII 1856 — 28. Opere: Bena. protupjev). 1909. isprva znaĉi preoblikovanje postojeće kompozicije ili muziĉke graĊe u novo djelo bez kariki ranja. a katl već postojećim stihovima (popularna Sperontesova zbirka Sim Muse an der Pleisse iz 1736—45 s melodijama francuskih men marševa.. najĉešće na poĉetku stavka. Macbeth (Verdi). crkveno prikazanje La Cantata dci pastori. najkasnije od 1573. Grindelviald i Belkiss. i to najviše u odnos operu. Kineska priĉa (Baranović) i RoĊendan infantkinje (Fortner). La Wally (Catalani). intermediji što ih je Metastasio pisao za vla operu Didone. J. Praetorius). Studij završio 1928 na konzervatoriju 5. oponašanje nekog umjetniĉkog djela s namjerom da ga se ismije. Engleskoj i Nizozemskoj. za flautu i gudaĉe. burleski.). talijanski kompozitor (Napulj. Wagnera (F. U Njem: i Austriji nedostaci ozbiljne opere parodiraju se najĉešće u Si pielu. Stabat Mater. U njenom bogatom klasiĉnom repertoaru naroĉito su se isticale uloge u baletima Coppelia (Delibes). katkad dvoglasnim ili troglasnim ulomcim preuzetih kompozicija. 1951.. Taj je tip raširen osobito u Francuskoj gdje je u XVI! gotovo svaka nova opera parodirana na pozornicama vaša kazališta ili Opere comique (npr. U Njemaĉkoj se tokom XVII i XVIII st. — Priredio nova izdanja opera Le Cantatrici villane i / Virluosi ambulanti (Fioravanti). 1692). ORKESTRALNA: simfonija. Ifigenija u Tauridi (Gluck). Strijelac vilenjak (Weber). 1951 i za fa got. Savitri. klavir i orgulje. La Locandiera (Auletta). PARODI. MeĊutim Strav obnavlja i staru praksu parodiranja sa djelima komponiranir tuĊe muziĉke motive kao što su balet Le baiser de lafe'e (na mu Ĉajkovskog) ili Pulcinella (na muziku Pergolesija). 1929. 12. nizozemski i njemaĉki prepjevi 1 rigala L. tako npr. a od kontrafakture. koncerti: za violinu. PARODIJA (grĉ. od 1939 stalan ĉlan baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. moteta ili madrigala. A. Gour Masseneta. zatim francuskih c sona i aira. Osmania. Dufresneva Opera de Campagne. Posli je i6co p. M. 1 tim se razraĊivalo pojedine njegove motive u tehnici skroz vedene imitacije. istakavši se u operama Lohengrin i Parsifal (Wagner). pa i instrumentalnih kompozicija. pri mj kod I. U ranijem stadiju razvitka parodijske 1 parodiranje se uglavnom svodilo na dodavanje novih di< jednoglasnim. Knjazeva. Capitoli. od parafraze se p. Opernu pozornicu ostavio 1948 te se bavio vokalnom pedagogijom.. Savasta. Ouvenure Irionfale. Satiriĉka muziĉka p. za koju je rolu dobila Sedmojulsku nagradu (1963). posebno u okretima i brzim tempima. Gostovao je u Francuskoj. ORKESTRALNA: Suite greca. a iz XIX st. Ne-rone (Mascagni). Jovanovića i B. njeguje u opereti (poĉev od Offenbacha). PARNEL u baletu Coppelia plesaĉica (Beograd. Z. Od 1906 direktor i profesor estetike i historije muzike na Istituto musicale »Paganini« u Genovi. Paixa: (Missa) Parodia Motettae Domine da nobis auxilium Th. iz sredine i s kraja svojih modela. Romeo i Julija (Prokofjev). talijanskog madrigalistiĉkog (mnogobrojni engleski. 1935. parodijska misa. Ram i dr. L'Avvenire della mušica e Vevoluzione armonica. parodije na opere Ve (N' Anta Aida) i Mascagnija (Fanteria rusticana). 1949. dobiva znaĉajnu ulogu i u svjetc muzici. Hi i njihovi suvremenici (Telemann) koji većinom preraĊuj prilagoĊuju novoj svrsi vlastita djela. 3 Madrigali napoletani za zbor. U njemaĉkim protestantskim misama modeli preteţno uzimali iz duhovne muzike. zborovi.40 PARMEGGIANI — PARODIJA se ranije. bio je muziĉki kritiĉar genovskog lista // Cajfaro. U Italiji su I neskni intermezzi opera serija ĉesto zapravo parodije glavne nje. ficata (O. Jedna od najznaĉajnijih umetnica na jugosloven skim baletskim scenama. i6< postepeno je sve više preuzimao dramski fah. — VOKALNA: oratoriji Giovanni Battista 1899 i Calvario. j njegove svjetovne kantate) ili instrumentalnih kompozicija u kalne (kantate) i obrnuto (kantate u orguljski koral) do ukl vanja muziĉke grade iz nekoliko razliĉitih djela u posve novu 1 poziciju (u misi u h-molu nalaze se uzorci iz najmanje 7 razli ranijih Bachovih djela). Studij zapoĉet u Genovi nastavio u Parizu kod E. r^apcoSia otpjev. G. Bach. karikira. PARODI. Epitha -lame. II Dolore nella mušica. prosjeĉno osam kroz misu i to u novoj kontrapunktiĉkoj obradbi ili nekoj vi cijskoj formi. tccnica e psicologia delV arte dei suoni. La Giovane scuola francese. ismijavaju hirovi pjevaĉa. XII 1900 —). kojoj je dodan tekst) i mnoge druge. 1949. 10. j ĉitav niz pjesmarica s instrumentalnim melodijama. 1906. gd. Poznati su z primjeri talijanske operne parodije Prima la mušica poi le p A. P. D. po samom zahvatu odnosno preraĊivanju preuzete kompozicije (ĉesto vezanom s mijenjanjem teksta) koja se stvaralaĉki nanovo oblikuje da bi se prilagodila novoj svrsi ili drugaĉijoj zvuĉnoj predodţbi. mahom sova. Francesca da Rimini (Zandonai). MeĊutim. Chi dell' altrui si veste i La Baronessa slramba (Cimarosa). // Maestro di cappella D. Lu-crezia (Respighi) i dr. s naslovom Impresario (1724). R. Aiiserere. — VOKALNA: Ornitofonie za zbor i orkestar. npr. Parnel je odlikovana sa više saveznih i republiĉ kih nagrada. 1965. doţivljuje procv kao satiriĉko oponašanje ili karikiranje. Ali istodobno od XVII st. DJELA. solo-pjesme. osobito u Wag-nerovu repertoaru.. Suppe i Costa-Grandjean: Lohengelb die Prinzessin von Dragani). praksa parodiranja proširila pjesmama na podlozi instrumentalnih komada iz opera Lu Desmaretsa. Napoli). — DRAMSKA. — Mise. redom slijedile njihove parodije. Koreografska fantazija Nuit Corinthienne. stvarajući igraĉke partije duboko emocionalno i izdiferencirano. 1968. 2 za mali orkestar kao grote razraĊivanje popularnih graĊanskih plesova. F. Concertino napoletano. te predstavlja zapravo posebnu vrstu -> preradbe (poput -*■ kontrafakture i -> parafraze). 1895. Couperina. L'Idolo cinese (Paisiello). talijanski kompozitor i muzikolog (Genova. Cimarose i si. Giuseppe Verdi. razlikuje po svojoj prili ĉno tijesnoj povezanosti s predloškom. Na izmaku baroka ovaj tip parod tehnike izumire. kantata u ĉast G . Od 1962 profesor je kompozicije na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. II 1923—). Gastoldija i dr. koja se komponira polifom umjesto melodije cantus firmusa. PARNEL. 14. npr. A. Masseneta. ali je uz to u svoje kreacije unosila dramsku snagu i izraţajnost. 1931. Lorenzo. obiĉno ponavljao ulorr poĉetka. Sam izraz p. — Kompozicije za komorne sastave i za klavir. kada se javlja u naslovu izdanja mise J. Pored ovih po pularnih oblika parodije. musicalu i x< U novije doba susreće se i u instrumentalnoj muzici. osobito u crkvenoj muzici. Divertimento. — Sonata fantasia za violinu. kao posrednik pri preuzimanju ili usvajanju sti stilskih uzora i oblika. u toj je ustanovi od 1940 predavao harmoniju i kontrapunkt. — Suita za orgulje. U muzici p. na muziĉku gradu odn predloţak. — DRAAISKA : balet Folies Bergercs. DJELA. Kasnije (Palestrina) se prakticirale tiranje višeglasnog predloška. 1962. Stravinskog u Suiti br. općenito. Guirauda i J. preuj iz stranih izvor a. Pietro a Majella u Napulju (C. Halevvja. Les Parodies Noui 1730 (dijelom i s klavirskom muzikom F. U XI) gotovo su sve poznatije opere Meverbeera. Verdiju. Musicologia. Renato. oţivljuju pc baroka prvobitnu praksu parodiranja J. izvrgne satiri. Trattato d'istrumentazione. M. kantata u ĉast G. do kraja ţivota bio je uz to šef kla-ke u Scali. S. Gallus je. aira i poloneza). Rut. De Nardis. — SPISI: L'Estetica del canonc. na Lullvjevu operu Ar poznata p. M. Donizettiju. Marenzija. preuzet iz nekog već postojećeg višeglasnog chan. Crequilonis. G. a i pjesama za lutnju (engleskih) i najzad ulomal opera i baleta. 1902. Kod Bacha se su: najrazliĉitiji primjeri parodiranja: od preraĊivanja svjetc kompozicija u duhovne {Uskršnji oratorij uglavnom je p. di Lasso. Salierija. koje su prilagoĊene novom tekstu. Piedigrotta (Ricci) i Lo Fralc 'nnammorato (Pergolesi). 1896. Na prijelazu u XVI presaĊuje se tehnika parodijske mise i na kompoziciju M.

B arcelona 19 58 — —61. M. 1952. 1921. New York 1966. Od 1793 ĉlan vojne kapele u Denbighu. Coplanda u Tanglevvoodu i kod A. Hozvclls. 1958. Opernparodie und Parodieoper. F. 1944. Roma 1950. 41 dij završio 1939 na Harvard University i zatim djelovao kao nastavnik i zborovoda u više ameriĉkih gradova. madrigala i si. 3 Passacaglie za sopran. Neue Zeitschriftfur Musik.. II. moteta. 1954. Vintzius i dr. Medu mnogobrojnim kompozitorima parodijskih misa toga doba izdvajaju se. nova izd. violinu i violonĉelo.M ass to the P arody -M ass (diserta cija). N. engleski kompozitor (London. 1951. je uz Ch. 1949. On »Parody« as Term and Concept inthei6 lh Century Music. Job. Spomenica G. 1947. Inslinct and Ĉharacter (rkp. 26. Ać. Kongresni izvještaj. V 1924—). Clarkson. 1953. ali je njihov prvobitni vertikalni meĊusobni odnos ostajao neizmjenjen. 1957. 1883. varijacije na Dufayevu temu. 1909 (rev. The Lcaden and The Golden Echo za bariton i orkestar. X. An Ode to the Nativity. The Pied Piper of Hamelin. — Gudaĉki kvartet. Od 1883 zborovoda. Hymn for ihe Nativity za sopran. 1962. 1962.. 2 gudaĉka trija. i dr. ali je sam po sebi. obou i fagot. Night za bariton. X 1918). Scenes from Shelley's "Prometheus Unbound«. 1950. omiljena u doba Josquin Des Presa. Hubert Parry. za violonĉelo i za trombon i duhaĉe. 1897. F.: R. sliĉno kao kod drugog naĉina. PARODIJSKA MISA. 1907. PARROTT. 1893 (prošireno pod naslovom The Evolution of the Ari of Music. Oratoriji: Judilh. 1884. III. 1957. — J. V. Ovakva je praksa bila raširena osobito u ranijem stadiju parodijske mise (J. Mennin). zatim na Pariškom konzervatoriju kod J. 1883. 1918. 1960. PARRENIN. 1963. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. Dale) i OxforĊu. A ngles. O. Macfarrena. 1893. za violinu. XI 1965). II 1848 — Rustington. 1894. madrigala. Muziku studirao u Londonu (B. 3 klavirska trija. 1955. 1957. zbor i orgulje (orkestar). 3 ciklusa Sonets and Songs without Words. Allan i H. 1956 i za violu i klavir. XII 1919 —). kontrapunktiĉki mijenjali. u Pennsvlvaniji i na Columbia University> usavršavao kod J. Školovao se u Etonu i na Exeter Collegeu u Oxfordu i uĉio kompoziciju u Londonu kod W. 1896. 2. 24. Medu kompozicijama većih formata najbolje su kantata Prometheus Unbound (godina njene izvedbe. koncert za klavir. A Guide to Musical Thought. s kojim od 1949 poduzima brojne. u g . 1886. 1955 i dr. Clemens non Papa. 1 86 7. Zborovi. 194 6. AML. Pirrotta. — CRKVENA: Morning. 1889. 1955. 6 stavaka za klavir 4 . God. 5. — VOKALNA. 1877. Kod drugog se naĉina preuzimao samo isjeĉak ili motiv neke kompo zicije koji se zatim imitacijski provodio kroz sve moguće vertikalne i horizontalne kombinacije. psalam XLVI God is Our Hope za bas. toceata i fuga i dr. A 14" 1 Century Parody Mass. Overture on Southern Folk Hymns. Mendelssohna i Brahmsa. — G. Ovaj se komorni ansambl posebno istakao interpretirajući djela suvremenih kompozitora. — F. Oxford History of Music. Grovea) na Royal College of Music u Londonu. De Profundis. Colles. Pisk. 3 suite. Te Deum and Benedictus. Sinfonia za komorni ansambl. ORKESTRALNA: Fantazija. 1938). The Music of Parry and Stanford. The Music of the /7th Ccntury. Slyle in Musical Ari. Hubert Parry. 1954. J914. flautu. II. simfonijska pjesma El Alamein. 1940 stekao doktorat i 1941 dobio naslov master of arts na St. 1902 (novo izd. IV 1851). Sonate: za violinu i ĉembalo (klavir). 1952.Century Parody Mass in the Netherlands. Honeggera u Parizu. — Opera Guinevere. M. DJELA. — SPISI: Pathways to Modem Music. — VOKALNA: Aiagnificat za sopran. Mad Scene za sopran. ceiestu i klavir. Nakon studija na Juilliard School of Music u New Yorku (P. Pageant Music. 1900 i 1911. S. 3 uvertire. Parodiemessen Palestrinas. Takav je naĉin komponiranja mise bio raširen od XV do XVII st. veoma su mu koristili savjeti i poduka pijaniste E. G. Rcdlich. Comperea (misa Allez regrets prema chansonu Havnea van Ghizeghema) i drugih. Coltes Kao College Addresses Delivered to Pupils. sjeverni Wales. — KLAVIRSKA: 2 sonate. Jahrh und erts. Violinu uĉio u Lorientu. 1957. S. Koncerti: za klavir i komorni orkestar. Parodijske mise njemaĉkih protestanata u XVII st. 1934. R. sveĉana uver tira Romeo and Juliet. P. moteti. 1953. Denker. ţenski zbor i orgulje. — F. Dannreuthera u Londonu. J. simfonijska pjesma From Death to Life. — SPISI: Masterpieces of Music before 1750. simfonijska impresija Luxor. 3 psalma za zbor. u fmolu. I. Symphonic Aiovement Nr.PARODIJA — PARRY Parodteverfahren im Berliner Gassenlied. Treći naĉin osnivao se na citiranju cijelog preuzetog odlomka (sa svim glasovima) i to najĉešće na poĉecima pojedinih stavaka mise. Graves. Scenska muzika.. sonata u A-duru za violonĉelo i klavir. DJELA. sonata fantazija za violinu i klavir. 1948 i 1952. kao podloge za novo djelo.duru. kvintet za violinu. Od 1807 sviraĉ tada omiljela instrumenta flageoleta u Londonu. 1891. 1956. 1955. 8. X 1904 — New York. 1950. The Music of an Adventure. Fantasy on J. The Raids 1940 za sopran. 1954. — Koralni preludij. Tehnika parodiranja ( -> parodija) posuĊenog predloška provodila se na više naĉina: kompozitor bi iz postojećeg tuĊeg ili vlastitog chansona. LIT. Govore odrţane stud entima Royal College of Music sakupio i obj. The 16 t h . u e-molu. Das Parodieverfahren in den M essen des J. Pensilvania. — L. smatra se poĉetkom preporoda) i oda Blest Pair of Sirens. 1880. STMW. Ostali su ĉlanovi Parreninova kvarteta: Jacques Ghestern (od 1963). Dewaele (od 1970) i Pierre Penassou. New York 1930. 1959. Lenaerts.. 2 baritona i klavir (orkestar). a prevladavala je u XVI st. u C-duru. 1.). za violu i komorni orkestar. taj odlomak imitacijski razraĊivao ili se pak tokom stavka posve zanemarivao. 1962. lan (Horace). a zatim se. u G. ameriĉki kompozitor i muzikolog (Ply mouth.. — Kompozicije za klavir. pritom su se preuzeti glasovi linearno. O. bogatstvom i maštovitošću oblikovanja Pierre de la Rue. god. 1962. Uber Ausmass und Wesen der Bachschen Parodieverfahrens. Two Witnesses: a Personal Recollection of Hubert Parry and Friedrich v. 1943 i The Black Ram. The Ari of Music. Gudaĉki kvintet. toliko kao odliĉan pedagog i organizator. 1 8 68 i III. 1948. A. 1949 i Ballet music for Pageant of Pembroke.). 1946. 1959. — J. DJELA.ruĉno. Die asthetische Auffassung der Parodiemesse des 16. na tom je polju u engleskoj izvodilaĉkoj praksi naišao na neprekinutu tradiciju zbornoga pje vanja. najviše izmeĊu 1450 i 1630. u kompoziciji se usavršavao kod H. Ch. 1948 i 1950. 1887 (XX izd. Gombert.mo lu. Veoma su uspjeli i pojedini njegovi ciklusi solo-pjesama te zborovi a cappella. The Sol-dier's Tent za bariton i orkestar. Neumann. klavirski kvartet. 1887 i dr. Solo-pjesme: 3 Songs za bariton. 1911. dosegla je vrhunac u sloţenim kontrapunktiĉkim kombinacijama J. Bach-Jahrbuch. 1959. X. — VOKALNA: The Hollom A\en za bariton. Bach. 1912 i dr. L'Ordinarium missae nel XV s. za fla utu. kvartet s oboom. The Notation of Polyphonic Music. Considerazioni sui primi esem pi di missa p arodia. Jacobus Gallus. 1947. Robert. Boucherita i ]. PARRY. Resse. violon ĉelo. H. ed il primordi della parodia. francuski violinist (Ferryville. od 1951 profesor je muzike na Univerzitety College of Wales u Aberystwythu. — N. Calveta. Stilski se preteţno školovao na muzici Bacha i H anĊela. S. Method in Orchestration. velški kompozitor i instrumentalist (Denbigh. 1877 i 1878. 1946. Predavao muziku u Londonu i u Birminghamu. ant-hemi. The Spirilual Pilgrims.: P. 12 preludija. Za zbor i orkestar: ode The Glories of our Blood and State. u c . osobito se is - . 7 limenih instrumenata i udaraljke. II 1776 —■ London. — KLAVIRSKA: sonata. polifoniĉka kompozicija misnog ordinarija koja se temelji na upotrebi muziĉke graĊe iz nekog već postojećeg djela — chansona. a od 1797 dirigent. KMJB. Nicholas Collegeu u Londonu. H. L. 27. III 1916—). — Klavirska djela. Najbolja su mu ostvarenja vokalna djela.-C.). Music and Letters. DadĊsen. misa Terriblement na glasove istoimenog chansona). a akc entuacija izvanredno precizna. — L. zbor i mali orkestar. H. 1960. Brumela). ORKESTRALNA: simfonija za komorni orkestar. baleti Maid in Birmingham. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. brojni ciklusi solo -pjesama (12 ciklusa English Lyrics). MGG. engleski kompozitor. Tunis. Stu- PARRY. the Story of the Development of a Great Per-sonalily. Stanforda zaĉetnik engleskoga muziĉkog preporoda u posljednjoj ĉetvrtini XIX st. Cambridge 1934. 1913. — SPISI: Studies of Great Composers. The Musical Times. 1920. Djeluje u Washingtonu kao profesor kompozicije na univerzitetu George Washington. 1943 utemeljio je gudaĉki kvartet. 1959. u G-duru. 1948. Columbia University. Oxfordshire. — M. dvostruki zbor i orkestar. Barbireau. 1948. Huegel. C. temeljile su se većinom na predlošcima iz duhovne muzike (H. Obrechta (misa Je ne demande prema Busnoisovu chansonu). 1969. ibid. Evening and Communion Service. MGG. — A. poput citata. Carl. 1958. preuzimao 2 ili 3. Od 1894 do kraja ţivota direktor (nasljednik G. simfonijske varijacije. 1964. New York 1963. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. T946. 1905. umjesto melodijskog cantus firmusa. za 5 timpana. University of Rochester (New York). di Lasso i nadasve Palestrina. ORKESTRALNA. za orgulje. 2 seherza. 1949. Ohlom). SchraĊe. himne. — DRAMSKA: komiĉna opera Once upon a Time. 1964 i za trombon i komorni orkestar. koji imaju i knjiţevnu vrijednost. 1947. Morris. rjeĊe više gl asova i njima dodavao nove. LIT. 1930 i 1950). 9. — H. 1965. Gallus. — R. 1878. 1880. A Study of the T ransition from the cantus -firm us . burleske The Seargent-Alajor's Daughter.mo lu. 1966. PARRIS. Psalam XCI za zbor i orkestar. u M iscelanea en hom en aje H . izvanredno uspješne.. for the day za bariton. Wolff. 1934). 1879. Lamentations and Praises za 9 limenih instrumenata i udaraljke. trio za klarinet. 1878 — 90. 1880. 1951. 1897 i dr. simfonijska pjesma A Vision of Life. a 1900 —08 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu. 1868. — H. VIII izd. v. Parry as a Song-Writer. 1949). 2 Te Deuma. Philippe De Monte. The Notation of Medieval Music. PJB. augmenta cijom. 1957. uz to njegova je melodijska invencija svjeţa. bez god. 18. zbor. 1947. Sonatina za duhaĉki kvintet. zbor i orkestar. 1868. koncertne turneje po Evropi i ostalim kontinentima. II. 1956. Hubert Parry (2 sv. London 1926. Ĉetiri simfo nije: I. violonĉelo i klavir. Simfonija fantazija u h-molu. 1883. MQ. Jacques. 1939. Music and Letters. 1951 (sa J. Alas. J. Bach's Adaptation of the Te Deum za ansambl blokflauta. 1948. muziĉki pisac i pedagog (Bournemouth. Summary of the History and Development of Mediaeval and Modem European Aiusic. 21. 7. — VOKALNA: kantata Three Kings have come. Blest Pair of Sirens. Pier sona u Stuttgartu (kompozicija). Grimm. 1957 i 1960. Ċiminucijom. Za sole. 1955. John. Muziĉkom preporodu u Engleskoj znatno su pridonijeli i Parry jevi spisi. Charles Hubert Hastings Parry. PARRISH. 1959. u tim se djelima vidi njegov osobiti smisao za postizavanje snaţnih efekata s ve likim zborskim blokovima. bez. Fantasy Trio. A. Lockwood. Ova se tehnika razvijala poĉev od Josquin Des Presa (misa Mater Patris prema motetu A. Ova tehnika. ostajao obiĉno nepromijenjen. Fuller-Maitland. Koncerti: za klavir. 19 33 i 1943. Ać. sekstet. 1948. — G. — W. ORKESTRALNA: 3 simfonije.. klarinet i gudaĉki kvartet. Bennetta i G. 1889 i IV. Magnificat za sopran. Procvatu engleske muzike on je pridonio koliko svojim stvaralaĉkim radom. The Rationale und Tehnique of Borrovving in Franco-Flemish Parody-Compositions of the High Renaissance (disertacija). Klassen. anthem Earth refoices i dr. 1900. 1920. Grcene. 1950. 1892 i King Saul. duhaĉki kvintet. 1880. III sv. — H. See. 1912.) za klavir 4-ruĉno i dr. Ghisi. 1957. — KO MO RN A: Tri gud aĉ ka k va rt et a : I. 1959—63 bio je takoĊer i muziĉki kritiĉar dnevnika W'ashington Post. 1882. 1951. Aspects of Medieval and Renaissance Music. B. A. Parodie und Kontrafaktur. — Ch. zbor i orkestar. Charles Hubert Hastings. ciklus solo-pjesama i dr. violinu i klavir. Iberta i A. za engleski rog. — J. gudaĉki nonet. DJELA. ĉembalo. Characteristic Popular Tunes of the British Isles (2 sv. 1888. L. 1951. koloriranjem i si. 1873 —93.

LIT. 1902. ostavljajući najniţe mesto za genera Tako su ponekad još kod Mozarta prve violine rasporeĊene najviša deonica.). Istorija partiture u današnjem njenom znaĉenju pove je uglavnom sa razvojem orkestarske muzike što se izgra od XVII v.). 1880. u rukopisu Arundel (XII gde su dvoglasne kompozicije zabeleţene na crtovlju od < jednako razmaknutih linija. 1615—27. Leipzig 1940. bubanj i orgulje.: KOMPOZICIJE i OBRADBE (za Vauxhall Gardens): Harle quin Hoax. I prve štampane part iz 1577 imaju istu namenu: zbornik Mušica de diversi aute partite in caselle per sonar d'instrumento i zbirka C. Caccinija (Euridice. doktorirao 1878 na Univerzitetu u Cambridgeu. Particell). PARRY. God. je još u doba baroka. LIT.: C. Cofiant Joseph Parry. XVI st. Der Partimento-Spieler. Evans. 1598) i G. 1968. balada Jenny Jones. Sa ovog arhaiĉkog naĉina notiranja in corpo p se na horske knjige i zatim na pojedinaĉne sveske. Toccate e Parlite d'Intavolatura di cimbalo. flauta. 1821 — 29. Kantare: Cambria. u traktatu o ranom organumu {Mušica enchiriadis. Flutc and Violoncello (velske melodije). naovamo. X. djeluje kao slobodan u mjetnik. 3 ili više crtovlja i sluţi kao nacrt za konaĉnu izradbu partiture. — Ballet comigue de la Royne. kao i od dijelova tematski izvedene melodijske linije. I. uvodi se tzv. 1892. 1893 (sa D. — C. ital. (preteĉa partiture) . Fellerer. 1962..). skica za partituru na kojoj su pojedine skupine instrumenata (duhaĉi. P. PART'ITA (od tal. podjela. njem. a ostali niţe od njih. Credo za zbor i orkestar. postoji i tzv. P. 1883. djelić. LIT. 1826. 1689. 1897. uzduţ spojenih taktnim crt U drugoj polovini XVI v. vodio smotre barda (Cymmrodorion i Eisteddfodau). pa se Haydnova djela — 6 Feldparthien za duhaĉki oktet (oko 1780) i 6 Feldparthien za sekstet (oko 1765) mogu smatrati iznimkama. koncert za violonĉelo. 1829. oko IX—i> zatim sa notnim znakovima. Nadovezujući se na neoklasiĉni stil. kod nemaĉkog teoretiĉara Lampac (traktat Compendium musices. kao npr. 1962. franc. pjesme i dr. II Ruggiero i si. 1832. Ghedinija i G. oko 1720). i madrigali. Uz orkestarsku partituru za orkestE dela i horsku partituru za horska dela. Utrecht 1952. nem. Partita op. 1958.). suite. A Trip to Wales. partition. kao što su opere J. najpre s pomoću dijastematski rasporeĊenih slogova teksta. se sastoji od 2. cink. Cardiff. God. 6 Partiten za klavir. Partien) upotrebljavao se i kao sinonim za -> suitu (J. The Prodigal Son i Nebuchadnezzar. od 1888 do smrti docent na University College u Cardiffu. . spartiti et aceomodati per sonar d'ogni d'istrumento perfetto. (engl. pojavljuju se. U horskoj partituri još se ranije (u XVI v. Ariantuen. partire dijeliti). The Birds i Joseph. partition pour chant et piano. 22 za glas i orkestar). Arvo. — IZDANJA: The Ancient Brilon's Martial Music (velške melodije obraĊene za vojnu muziku). estonski kompozitor (Paide. INSTRUMENTALNA: uvertire. 1895 i King Arthur. 1820 osnovao društvo za gaj enje pjevanja uz pratnju harfe Cymdeithas y Canorion. 1600) pa Concerti ecclesiastic Viadane (1602). Cardiff 1921. X. Virginia. An Account of the Rise and Progress of the Harp. a izvodila na instrumentu s tipkama. a iz orkestarskih deonica naĉinjen je klav izvod. Iste meno. Estonija. Rowlandsom). Od sredine XVII st. Kongresni izvještaj. Kongresni izvještaj. oboa. vocal score. 1958. Pro et contra.: F. balade i dr. — Partita za klavir. Bestehend in Sieben Partien . 1839 i 1848 i dr. U novije doba ponovno se susreće p. IX 1935 —)• Studij završio na Konzerv atoriju u Tallinu.. Casmallon. partita. 1963 i 1966. 1878. score. panova f trublja. orkestralne partite L. The Maid of Cefu Idfa. 1804. Particelle su ostavili Schubert (simfonija u h-molu »nedovršena«).: K. a ne instrumenata. U partiturama pretklasiĉnih simfonija ĉesti Ak£& taknuo u sviranju dvostrukog flageoleta. Mušica sillabica za 13 instrumenata. U doba kasnoga baroka izraz p. 2 koncertantne violine i continuo). 2 knj. Njegova opera BloĊzoen prva je velška nacionalna opera. Wales. engl. Petrassija). G. Wagner. Svrha partimenta bila je razvijanje vještine improviziranja i pratnje prima vista. 21. A Second Series for Pianoforte or Harp. di Rorea '. Sparti ta. franc. u stvari. za trzalaĉke instrumente ili za komorne sastave (npr. 1582 štampa se u Parizu prva 01 tarska p. 1807. C. naziv p. sve udvojene (unis deonice pisale su se na jednom sistemu bez obzira na vrstu. krummhorn. najpre u Italiji. pri tome su se niţi pisali ispod v Isti princip primenjivao se i u instrumentalnoj muzici: instrun ĉiji tonovi idu u više registre notirali su se u gornjem delu p ture. za orkestar. 17. John Parry. Ać. G. postepeno prihvatio dodekafoniju i druga suvremena kompozicijska sredstva te se uvrstio u istaknute sovjetske umjetnike svoje generacije koji traţe vlastiti mu ziĉki govor. — IZDANJA: zbirka velških na rodnih pjesama Cambrian Minstrelsie (6 sv. tabula compositoria. An Account of the Royal Musical Festival held at Westminster Abbeye in 1834. Dallapiccole. orguljska ili klavirska p. A Selection of VCelsh Melodies zuith Symphonies and Accompaniments (3 sv. izraz kojim su se u razdoblju baroka oznaĉivale najprije varijacije s odsjecima (parti) na karakteristiĉne ostinatne modele onoga doba. . kantata za djeĉji zbor. gudaĉki kvartet. Lloyd Davies. 1964. Okosnica (polifone) kompozicije koju je trebalo improvizirati bio je zadani glas. Perpetuum mobile. pjesme.. Na pre u XVII v. grafiĉko predoĉivanje muTabula compositoria. partitura. F. — VOKALNA. Origine e significato di repicco. tal.. Bamberg 1953. a Schonberg je prvi ĉak i objavio svoju kompoziciju u formi particelle {Vier Lieder op. on je u toku svoga kretanja prelazio iz dionice u dionicu tako da se sastojao od dijelova obiljeţenog basa. — SPISI: II Puntello or The Supporter (osnove muziĉke teorije). 1814. prethodno već objavljenih u pojedina« svescima za svaku deonicu. — VOKALNA: oratorij Pas du monde. ĉestica. 1871 —80 profesor muzike na University College of Wales u Aberystwythu. 1537) prvi put takva tabula coi sitoria dobiva izgled moderne partiture. Lloyd Davies. Casella. — DRAMSKA. primerci prave notacije u partituri. velški kompozitor (Merthyr -Tydvil. DJELA (izbor). 1961. trombon.). 1964.. Oberoris Oath.) notirane odvojeno svaka na svo m crtovlju. na koje su se glasovi šivali u zgusnutom slogu. vokalne solistiĉke taĉke i instrumentalne partije t stavu: kvintet gudaĉa. Pre toga. klavirske kompozicije. ricercare. a namenjeni instrumentima sa kama (tzv. LIT. MGG.) ustalio rasp glasova od viših na niţe. Bach. u njoj se vokalne deonice nalaz posebnom sistemu. DJELA. obiĉno 10. gudaĉi itd. 1896. delo u kome se izmer horovi. a najviše za kontrolu harmonijskog toka kompozicije.42 PARRY — PARTITURA ziĉkih dela komponovanih za više deonica koje su rasporei vertikalno jedna ispod druge tako da omogućuju taĉan pre nota koje istodobno zvuĉe. kao i Partita sopra l'aria di Fiorenza saĉuvana u rkp. vokalr. Neue Clavier Ubung Erster Theil. Handel ĉesto notirao oboe i prve violine ili violono fagot »kao jedan te isti glas«. ĉlanci. jer se osniva na sist od nekoliko petolinijskih crtovlja. 1816. napuštaju se sastavi ad libitum u korist unapred pi sanih. (ili partia ili na njemaĉkom Parthie. sa novim formama. drvena ili kamena ploĉ urezanim sistemom linija. Perija (£>. PARTICELLA (tal. *k SEC JSU ■u OtO'O PARTITURA (engl. 3 laute. njem.. i to kao naslov većih djela (A. Od 1809 godinama komponirao djela za popularne priredbe u Vauxhall Gardens. Joseph Parrv. kao što su La Folia. n. sprezzatura. Documenti definitivi sulla partita. Opere: Blodvien. ulazi u partituru generalbas kao temelj. Poĉetkom v. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Torrefranca. Collage on B-A-C-H za komorni orkestar. kompozicije za više deonia sale su se u obliku tzv. njegovala se u XVII i XVIII st. Studirao na Royal Academy of Music u Londonu. Debussy i dr. — Isti. Saul of Tarsus. 1834. partizione. S. La Romanesca. Ali u daleke prethodnike p ture mogu da se uvrste najstariji zapisi višeglasne muzike kojih se već pojavljuje princip vertikalne koordinacije gla. je npr. 42 za klavir i orkestar. Stimmbiicher). PARTIMENTO (tal. 1834. harfa. razdioba). Kuhnau. Oratoriji: Emmanuel. Takve ostinatne varijacije komponirale su se za instrumente s tipkama (Frescobaldi. predoĉavala st \ broj muziĉkih deonica. horskih knjiga (-> Chorbuch. J. Ali p. book) ili u obliku zasebnih svezaka za svaki pojedini glas (< Part books. 1963. Joseph. a 4 vod. Sylvia. kontrapunktiĉka vjeţba u improviziranju. DJELA. 1726 —31 i 3 Partiten za solo violinu.: K. 1966. The Wehh Harpcr (2 sv. II 1903). MGG. to su u poĉetku ruko] prepisi kompozicija. Brojni zborovi. V 1841 — Penarth. 1890. i tito per canto e pianoforte). PART. Partitur). išĉezava. a uz to bio i muziĉki kritiĉar lista The Morning Post (1834—48)Najpoznatije je njegovo djelo duet F!ow Gently Deva. a troglasne na crtovlju od 12 { lelnih linija na kojima se note što istovremeno zvuĉe vertit poklapaju.

hor 1. meĊutim nije prihvaćeno. a neki su ĉak raznih grupa (duvaĉki i gudaĉki). pisane drukĉijim ras Kontrafagot Limeni duvaĉki instrumenti: poredom. bas). gudaĉi i udaraljke. . a unutar bas-truba. klarini (trube). V. bariton. E. a uz trube i noj dine grupe instrumenata posebnim uglatim akoladama. još' i poje horne na laze još i tzv. Riema nn se izmeĊu udaraljki i gudaĉkih instrumenata. Tili Eulenspiegel. Drveni duvaĉki instrumenti: Mala flauta (piccolo) Flaute Oboe Engleski rog Klarineti Bas-klarinet f. transostalih. klarineti.4. 1902). prvo se piše tetima sa predznacima koji se razlikuju od predznaka u crtovlju onaj sa višim registrom (violina i violonĉelo). definitivno se ustalio raspored istovrsnih instrumenata po grupama koji je ostao u osnovi do danas nepromenjen. sreće se ponekad deonica soliste na vrhu iznad svih orkestarskih deonica. zbog toga što ĉine za sebnu U kamernim delima raspored instrumenata je sliĉan rasporedu grupu. Wagnerove tube (Horntuben). uz razne varijante i proširenja. iznad partiture. još su kod Mozarta. 4 sv. mala fla Gudaĉki instrumenti dele se ponekad u dve ili više grupa uta i flauta. Creuzburg {Partiturspiel. TVp Tb. H. stavlja u dnu partiture. (F) instrumenti Udaraljke Harfa (harfe). limeni duvaĉki.PARTITURA 43 se na vrh postavljali timpani. Kod R. mada su trube višeg registra.. Jahrhundert. mentalnih dela (kantata.za dirigente u nastavi visokih muziĉkih škola odnosno akademija. u XIX v. 1956—60) i dr. ponujući instrumenti. 1919—2°. 3603. instrumenti su rasporeĊeni tako da se violine (I) nalaze na vrhu. Lowinsky. i to prvo solisti (po (Anleitung zum Partiturspiel. LIT. jer su njihove deonice pisane u tonali Ako je više solistiĉkih instrumenata iste grupe. (F) Gudaĉki instrumenti Orgulje Pk. pa ĉak i kod Schuberta. vokalni solisti i hor stavljaju Metodiĉke priruĉnike napisali su o tom predmetu H.). danas se — da budu preglednije — preraĊuju i pišu Horne Trube prema današnjem rasporedu. U svakoj grupi instrumenti su i dalje rasporeĊeni po opštem principu partiture: oni koji proizvode visoke tonove nalaze se gore. Zbog veće preglednosti u moder upotrebljavali zajedno sa fagotima). oratorijum). K. H. Schviartz. a zatim Ein Ubungsbuch. Današnji je raspored instrumentalnih grupa u velikoj orkes tarskoj partituti: Drveni duvaĉki instrumenti Limeni duvaĉki 8. Jour- . a ako su instrumenti drugih deonica. klavir. vezana sa poveća njem orkestarskog sastava. celesta Instrumentalni ili vokalni solista. timpani. kod njih se moţe izdvojiti jedan ili više sviraĉa — solo (ili U novije vreme ĉine se pokušaji da se pojednostavni slika soli). kao i u partiturama vokalno-instru. a ispod njih su viole. zatim flaute. U nekim se sluĉajevima ipak za Tromboni drţava stari raspored. fagoti. trublje i rogovi.-Fag Wagner). u partiturama concerta grossa. visini registra glasa: sopran. R.?JH. (divisi). U rukopisu Schubertove »Nedovršene simfonije«. stavljaju se onim redom kojim beleţili sve deonice u istom kljuĉu (tzv. Tako se npr. Sa vremenom se pojavila teţnja da se odvoje instrumenti iste vrste u grupe: drveni duvaĉki. njihove deonice su već u XVII v. Najveće poteškoće pri ĉitanju partiture ĉine tzv. MeĊutim.oboe. Einheitspartitur) što obiĉno stoje u partituri. Gudaĉki instrumenti: Ripieni I violine I Violine II violine II Violine Viole Viole Violonĉeli Violonĉela Kontrabasi Kontrabasi U grupi limenih duvaĉkih instrumenata na prvo se mesto stav ljaju Ĉembalo (I. duvaĉi ĉešće uklopljeni medu gudaĉe. B. tenor. violonĉelo i na dnu kontrabas. Tuba Udaraljke: grupa solista (concertino) izdvaja iz orkestarske grupe (ripieni). Partiture kompozicija ranijih autora. Stoga su neki autori zapisivali te deonice prema isti. a ispod njih se redaju instrumenti sa niţim tonovima. Wagnera se uz ga partituri se povezuju pored zajedniĉke spojnice. Ako dolaze solistiĉki instrumenti iz realnom zvuku. tada njihova deonica dolazi na zasebni linijski sistem. E. partitura Fagoti hor. Tek beĉki klasiĉari uvode takav raspored instrumenata po grupama koji se zadrţao do danas. I i II violina i si. 1103. prvo se stavlja prvi solista. na primer flauta iznad violine. AFMW. Kl(B) tromboni. grupe. a i zato što su od limenih duvaĉkih instrumenata po u orkestarskoj partituri. stavljali iznad generalbasa. Saksofon Strauss.23. Zur Partitur im 16. Timpani Takva partitura pokazuje ovaj raspored: Concertino Zvona I Violina Ĉinele II Violine Triangl (Viola) Gong Violonĉelo Mali i veliki bubanj 1 dr. U partiturama XVII i XVIII v. Unutar pojedinih grupa instrumenti su rasporeĊeni prema registru od viših na niţe. naroĉito u delima kasnih romantiĉara (R.: R. On the Use of Scores by Sixteenth-Century Musjcians. istovrsni instrumenti vitiĉastim akoladama (npr. što ga ti instrumenti proizvode. l. alt. horne. K. ako zvuku najbliţi drvenim duvaĉkim instrumentima (nekada su se instrumenata ima. Doduše. samo što se klavir.'V E. II) horne. što je vrlo pregledno. Sviranje partitura obavezan je predmet U operskim partiturama. Ako je kompozicija pisana i za vokalnog ili instrumentalnog solistu. — E.

zborovi. P. U katoliĉkoj liturgiji p. prolaziti i calle ulica). PASIJA (lat. 1914. bas (Torino. pa i u odlomcima povjerenim evanĊelistu. S. A. svaki put iz jedn< ĉetiri evanĊelja (po Mateju. — Responzor pasiju preuzela je i protestantska crkvena muzika. Posebno velik opseg glasa u visokom registru omogućivao mu je da ponekad pjeva i baritonske uloge. P. litterc koja pojedinim gama« USIICHRKTI (Evanc Isus. obnovljeni su 1920 kao Concerts Pasdeloup. se do 1969 ili pjevala na ĉetiri dana velikoga tjedna. se izvodi na naĉin sveĉanoga liturg ĉitanja (lat. a c ce svih ostalih ba najvišem reg Dok je isprva cio bio povjeren j> osobi. Vulpius). meĊutim. Wjatscheslaw Wiktorowitsch Paschalow. 1962. i odnosi se na vrstu improviziranog ukrašavanja. postaje bitni sastavni dio bravuroznih kompozicija ili etida. a studij kompozicije na školi Moskovskoga filharmonijskog društva (1904—10). X 1927 —). Izraz se pojavljuje poĉev od XVI st. Dva koncerta za violu: I. London. XII 1951). talijanski pjevaĉ. Vjaĉeslav Viktoroviĉ. God. de Victoria.!. Aldqdmdt za flautu i gudaĉki kvartet. DJELA. Imao je neobiĉno širok repertoar. Latomasok za flautu. A. — Obradbe ruskih narodnih pj LIT. Blumeu. O. Tancredi. 1957. 1934. Zlokobni susreti. izd. zatim isto što i -* passacaglia. na njima je izvodio najviše djela klasika. Jachet iz Mantove. španjolski naziv. Kade naziva dre skom pasijom onu u kojoj se samo upravni govor tretira višegl dok se preostali tekst i dalje izvodi koralno. naziva motetnom. Meiland. Marku. Kodalva i B. Schir Tehilla. 1951). nal of the American Musicological Society. Od 1938 u Izraelu. M. PARTOS. Waltherove pasije. 1957. EvanĊelist. Završio historijsko-filozofski fakultet u Moskvi (1895). D. Scandello. Gesius. D'une ardoise aux partitions du XVI e siecle. B. 26. a odavaju utjecaje Z. 1962. komponirali su latinske responzorijske pasije V. Mani M. PycCKan tneMamuKa 0 npou3eedenunx EemxoeeHa. von Fischer za prvi tip upotrebljava te responzorijska pasija. na sveĉan i izdil ciran naĉin kake izvodila. 1962 i dr. X. — H. Fremiot. On je zadrţao osnovne gregorij. Th. C.. flautu i klavir. IX 1819 — Fontainebleau. H. 1961 osvojio prvu nagradu na Evropskom festivalu pjesme u Cannesu. Dmuyot. 98) iz XIII ili XIV st. PvccKaH . Rimu i C1924—30) u Teatro Colon u Buenos Airesu. Jules-Etienne. E. ide u red najboljih poznavalaca slavenske narodne muzike. Po F. U akordiĉnoj pasaţi prevladavaju figure rastavljenih akorda. gdje je zatim predavao solfeggio (od 1841) i klavir (od 1847 profesor). passio patnja). U p: N ibkt'iVM nificativae. M. passar proći. 1860 —73 vodio muške zborove (orpheons). prokomponirana p. 1. Schiitz. po Njemaĉkoj u raznim preradbama. lai bae) propisuje ĉite tonske v theum Dionica Krista vjerena je najdi dionici. francuski dirigent (Pariz. Itnprovisation and Niggun za harfu. prva je vrsta pasije koral druga figuralna. 1855—68 profesor zbornog pjevanja. passaggio). debitirao 1918 u Vicenzi. kraći ili dulji ukrasni slijed tonova u brzom tempu. — Th. odnosno diminucije u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici. Bach. naišle su na velik odjek i proširile XVI i XVII st. Beitrage zur Musikwissenschaft. Poĉev tega vremena U2 se upisuju poj slova (lat. VIII 1887). Jakobi. 1959. MGG. Afirmirao se najprije kao filmski glumac (Velika igra. L. PASAŢA (od franc. Od 1951 direktor je Muziĉke akademije i profesor Univerziteta u Tel Avivu. Prokomponirana (motetna) p. melodijske elemente i time saĉuvao pasiji karakter recitacije. 1947. E. povijest muke i smrti Kr prema tekstu evanĊelja. 1927. koralnih odlomaka pasije) i prema izraţajnijem tumaĉenju teksta (J. Sn. Višeglasje i naslovna strana. prvi p djelu J. kasnije se pjevanje podijelilo '. Ogledao se i kao kompozitor. prvobitno za uliĉnu muziku koja se svirala poput koraĉnice prigodom mimohoda kapele ili se pjevala kao uliĉna serenada. X. u kojim samo turbae višeglasne. 14. Melanges d'histoire et d'esthetique musicales. Yiskor za violu (ili violinu ili violo nĉelo) i gudaĉe. — K. Kodalva (kompozicija). PASCAL. Moberg. izraelski violist i kompozitor (Budimpešta. Od 1926 do 1942 pjevao svake sezone na milanskoj Scali. Gue.: M. ostala pi naĉna lica i i grupe. 1958. prijepis osamostaljivanje dionica pruţali su mnoge gućnosti za sugestivno oţivljavanje bogate i dramatski r. giiu. prema fiksiranim obrascima recitacije. 1959. — Isti. PASHALOV. a za drugi. 1952. Više je puta nastupao i u operi Metropolitan u Ne\v Yorku (1929—33) i na drugim velikim opernim scenama. God. Zur allgemeinen Problematik des Notationsprinzips Partitur. 1944 i dr. 15. MG G. UloneH u nOAbCKan napodnan My3uKay My3bn<ajrkHbiH cOBpeMeHHHK. nacxaJiOB. Byrd. najĉešće virtu oznog karaktera. 11. B. 1954. K. Agada za violu. pojavila se a XVI st. pripovje —• srednjoj. LIT. PASDELOUP. G. 1 sezu u sre dnjov) nu kršćansku PASACALLE (od španj. Udaljivanje od cant us firmusa opaţa se i u pasi u kojima se jednoglasje odrţalo samo uz pripovjedaĉev ' (A. prva viola Filharmo nijskog orkestra i ĉlan Izraelskog kvarteta. Kucejiee. B. 1949 i II. obiĉno virtuozno razraĊen neki motiv kompozicije. francuski šansonjer i filmski glu mac (Pariz. raniji primjer je pasija A. Concertino za gudaĉki kvartet. Jeppesen. 1962. djel ponegdje pogrešno pripisivalo J. Ĉlan orkestra u Luzernu. Pasiju koja je višeglasna. nom tri. G. Partitur. 1958. a odrţavali su se u Cirgue d'hiver (5000 mjesta uz vrlo pristupaĉne ulaznine). zbornik KoHuepTbi IlHTHiiuKoro c KpecTHHajKbi. oko 1450) i rukopis Est M 1. Escamilla u Bizetovoj Carmen. G. prokomponirana pasija. Kao dirigent potpuno se afirmirao 1851. like biblijske radnje kakvu donosi pasija. Najĉešće je p. riftmuuuKUM soponeoKCKuK neceiib. pojavljuje se : ko. Concerts populaires su se odrţali do 1884. Odon. klaviri udaraljke. passage prolaz. Hoke. kao i ' mase naroda. X. T. Lenjina). Veliku su popularnost stekli njegovi Concerts populaires. 1962. de Sermisy. V 1873 —• Lenjingrad. X 1907 —). Pessine. kvintet s flautom. Julcs-Etienne Pasdeloup. — VOKALNA: fantazija na jemenske teme za zbor i orkestar. Trstu. z va Romanusova s PASERO. Song of Praise. Nje gove se kompozicije ĉesto temelje na folkloru. 1916—17 (poljski prijevod 1951). kombinirana od oba ova elementa. von J. Obrechtu). Clercx-Lejeune. I. —* raniji dosad poznati dokumenti višeglasja u responzorijskoj jesu traktat iz Fiissena (oko 1450). 1962. Stockholm 1961. ali je propagirao i djela suvremenih francuskih i stranih kompozitora. U novije vrijeme postiţe uspjehe kao televi zijski voditelj raznovrsnih programa.44 PARTITURA — PASIJA KHura o EeTXOBeHe. CoBeTCKaH My3biKa. rukopis Egerton 3307 (B Museum. }Ku3Hb umsop* !938 (proš. I 1893 —).. sovjetski muzikolog (Moskva. postavši jednim od njezinih najistaknutijih ĉlanova. Luki i Ivanu). Biblioteca Palatina. MGG. Veliko znaĉenje imala je njegova suradnja s poznatim zapisivaĉem ruskih narodnih melodija M. Sastoji li se preteţno od ljestviĉnih tonova. W. Milanu.t medu nekoliko izvoĊaĉa. pod vodstvom dirigenta Rhene-Batona. s kojom je prireĊivao koncerte u dvo rani Herz i u Gradskoj vijećnici. koncert za violinu. — S. ] goĊujući je njemaĉkom jeziku. Walthera (oko 1530). od 1917 vodio muziĉki odjel muzeja (od 1925 Biblioteka SSSR V. 1946. Gallusa (1587). Studij završio na Pariškom konzervatoriju. solo-pjesme. tal. ledio). naziva se Ijestviĉna p. Bogat izvorni materijal responzori pasija saĉuvan je iz XVI st. npr. Kasnije p. Polifo: se dijelovi pri tom sve više oslobaĊali cantus firmusa (kc dotle uzimao iz jednoglasnih. E. Bartoka. Berlin 1957. Jednoglasne ralne lzvc dbc . de Longuevala (oko 1500. ORKESTRALNA: koncertantna simfonija. Od 1900 radio u Rumjancevskom muzeju. 1960). Evand (štioca. Pjatnickim. Spomenica C. 1948. od 197c pisane su samo dvije pasije na dva dana velikoga tjedna. Sterbens. h O. Studirao u Budimpešti kod J. 1955. a 1868—69 bio je direktor kazališta Thedtre lyrique. Hubava (violina) i Z. kada je osnovao Societe des jeunes artistes du Conservatoire.: B. DJELA: O030P My3biKaAbnou KOHcmpyKiiuu 3anucaHHbix Ai. Asola i dr. zatim i kao pjevaĉ. 1951. 13.12 (Colim u Modeni (oko 1480). nnmuuiiKuu u ucmopun go3HuKHoeeHun eu zbornik CoBeTCKaH My3biKa. di Lasso. fantazija Ein Gev. Jean-Claude. Dje Kunst des Partiturspiels. Studien zur Geschichte der »Kunst der Fuge«. 24. Pjevanje uĉio u Rimu kod A. 4 pjesme za glas i orkestar. Sadrţajno je p. 1955). osobito u Italiji i Njemaĉkoj XVII st. F. Z ralnu izvedbu danas je obavezno vatikansko izdanje grego skoga korala iz 1917. Nastupao zatim u Torinu. BacuAuu Cepzeeeun KajiunnuKOe. — Kompozicije za klavir. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta (II. Historia des Leidens u. koje je osnovao 1861. Et par notationstekniske problemer. Waldtnann. Osim već navedenih djela vaţno je spomenuti pasij Regnarta (prije 1583) i 3 pasije J. klavir i gudaĉe. Medu katoli kompozitorima XVI st. Kivrat Adama za glas. Beber). Prvi dokument takve prakse je rukopis iz Salisbi (Parma. Berlinu i Budimpešti.

Die deutsche Passion von Luther bis Bach. — F. Schutz. Giitersloh 1893. J. Moser. — Isti. Najstariji primjerci latinskih pasijskih igara nalaze se u rukopisu iz Benediktbeura. Karakteristiĉan oblik u protestantskoj crkvenoj muzici od sredine XVII st. Vrijedni su doprinosi K. G. Die alte Choralpassion in der Gegenwart. je oratorijska pasija. Hdndel i G. Pasijski je oratorij po tekstu slobodna pjesniĉka tvorevina. Znatnu ulogu odigrao je i tekst C. ZFMW. Halle 1935. — P. u kojima je dramatizacija responzorijske pasije dosegla vrhunac. zvanog Menantes (1704). III. Peppinga (»Passionsbericht des Matthaus«. v. nastalo je malo pasija znatnije vrijednosti. Schneider. Stablein. i u XIX st. Jahr hunderts. 1935). v. Keiser (1712). 1965) koja. J.) i u sveĉanostima u slavu Kristova groba u velikom tjednu (tzv. Hildesheim i Wicsbaden 1962). 1929. H. Na novoj koncepciji poĉiva kompozicija K. bile raširene osobito u Dalmaciji.. Njegovi su historijsko-stilski korijeni ne samo u oratoriju (pojavio se u Italiji oko 1600) nego i u pasijskoj laudi (od XV st. Sebastiani. umetnute arije te samostalne instrumentalne odlomke. Po uzoru na latinski i talijanski oratorij XVII i XVIII st. 1954. — P. Suprotno ostalim oblicima. u Velikom tjednu prakticiralo ĉitanje Kristove muke po evanĊeljima s podijeljenim ulogama i dijalozima. C. u nekim muziĉarima budi jaĉi interes za pasiju. S. Gerhardt. Selle (oko 1640). 1942) i F. U pasijski oratorij ubrajaju se i kompozicije na posljednje Kristove r ijeĉi. oratorijska verzija oko 1796). zatim i izvan crkvenih prostora. PJB. Bitna je znaĉajka pasije (u tome se razlikuje od oratorija) št o zadrţava biblijski tekst i što se kao umeci (osim arija) pojavljuju protestantske crkvene pjesme. Lott. Die mehrstimmige Vertonung des Evangeliums. Bach. Schiitz. ibid. Moser. prokomponirana p. Keisera na tekst C. Festschrift M. Schweizerische Passionsmusiken.. 1787. Schiitz und seine stilgeschichtlichen Grundlagen. Spitta. povezane sa psalmima i drugim liturgijskim tekstovima. novijeg je datuma: komponirao ju je 1815 Rochus Dedler. Fischer. — Isti. pred portalom. Telemann. Iznad svih dostignuća izdiţu se dvije pasije J.U Hrvatskoj su p. Grundsatzliche Bemerkungen zur Geschichte der Passionshistorie. Spitta. a Burek (1568). Ameln. Haydna (prvotno za gudaĉki kvartet. Schweizerisches Jahrbuch fiir Musikwissenschaft. Ameln. F. — K. — A. Prvo takvo djelo je »Der blutende und sterbende Jesus« R. — A. Schmitz. Kongresni izvještaj. pasijske igre iz Montecassina (XII st. 1921. Uvode se alegoriĉka lica. koje se izvode u obliku nastalom 1634. Die Passionsmusiken von J. Lechnera (1593). Johann Walter und die altesten deutschen Passionskompositionen. — M. Matthduspassion. Luthcr -Jahrbuch. passio patnja). — W. U nizu tih djela najpoznatije je »Die sieben letzten Worte unseres Erlosers am Kreutze« J. Poĉetkom XVIII st. Najvrednija meĊu rije tkim djelima na talijanskom tlu je pasija A. Thomasa (»Passionsmusik nach dem Evangelisten Markus«. Ĉuveni tekst B. AFMW. 1933).) notirani su jedino stihovi Marijine tuţaljke. — H. Schmitz. H. Najpoznatije su do da nas ţive puĉke p. Die altesten Passionsmusiken. 1904 — 05. 1906. pa nastoje obnoviti stare oblike responzorijske i motetne pasije. J. Zur motettischen Passion des 16. nitko nije u pasiji nastavio. — W. — G. K. u ĉijem izvoĊenju ponekad sudjeluju i vjernici. Papandopulo (»Muka gospodina našega Isukrsta«. 1931. u djelu Musik in Zeit und Raum. Jahrhundert. PJB. Einfiihrung in die Gregorianischen Melodien. — Isti i C. ona usvaja recitativ uz instrumentalnu pratnju (tekst EvanĊelista izvodi se u stilu baroknog recitativa). Prvim talijanskim pasijskim oratorijem smatra se »Oratorio per la Settimana Santa« L. Jahrhunderts. — H. E. bliza latinskom oratoriju XVII st. B. X. Die mitteldeutsche Choralpassion im 18. U toku vremena nastao je u Njemaĉkoj golem broj oratorijskih pasija. Gesius i dr. Prve oratorijske pasije komponirao je Th. — K. Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft. v. Schmidt. Motetnu pasiju na njemaĉke rijeĉi prvi je komponirao J. Schiitz stapa gregorijansku i njemaĉku protestantsku recitaciju s monodijskim principom oblikovanja. 1939. puĉanstvo iz Jelse. Schneider. Keiser i G. koraĉa u ophodu pjevajVići drevne obredne pjesme. Vrisnika. . 1962. korali. — Talijanski pasijski oratorij pojavio se sredinom XVII st. -> misterij). Distlera (»Choral-Passion«. Kiihnhausen. Mateju i Ivanu). naziv je tih odlomaka punti della passione. Medu njihovim kompozitorima istaknuto mjesto zauzimaju J. Blankenburg. — K. i. U katoliĉkoj crkvi se već u XII st. Schiitz sa svoje tri pasije ("po Luki. aulograf schichte der Passionskomposition von 1650 —1800. Braun. Wagncr. Poetizacijom muke Kristove stvorena je mogućnost za naglašavanje meditativnih elemenata i za snaţno isticanje afekata. Latinskim su se tekstom sluţili J. donosi govorene i pjevane latinske rijeĉi evanĊelja. Beitrage zur Geschichte der Passion in Italien. pasijski se oratorij u protestantskoj crkvi nije svagdje liturgijski izvodio. Arije donose tekstove iz meditativne lirike. — J. Bach und H. Oberitalienische Figuralpassionen des 16. u njemu više nema biblijskih rijeĉi ni crkvene pjesme. — R. R. sepolcri). i. iz Oberammergaua. Mainz 1955. La Passion. Vrbanja. Schmitz. — U Italiji oratorijska pasija nije odigrala znatnije uloge. Autori su obiĉno manje po znati ili anonimni crkveni muziĉari. s kojom se te igre danas izvode. U noći izmeĊu Velikoga ĉetvrtka i Velikoga petka. — B. osobito uz muziku C. G. Epstcin. Pitava i Svirĉa. Jahrhunderts. 1931. Resinarius. Brockesa »Der fiir die Šunde der Welt ge marterte und sterbende Jesus« komponirali su R. Muziĉki je vrhunac i u latinskim i u puĉkim pasijskim igrama redovito tuţaljka Marije. Taj stil. 1920 (II izd. Die Passionen von H. Gregorianische Formen lehre. Napjevi su i u tim puĉkim pasijskim igrama većim dijelom potekli od tradicionalnih melodija gregorijanskog —> korala. Grauna (1755). PASIJSKE IGRE (od lat. Mattheson (1718) i dr. S. G. Telemann (oba 1716). Das Passionsrczitativ bei H.PAS I JA — PASIJSKE IGRE stantskoj Njemaĉkoj. Migota (»La Passion«. Passion. H. Posebno mjesto zauzima H. po Ivanu (1723) i po Mateju (1729). W. LIT. Hunolda. J. U Hrvatskoj napisao je istaknuto djelo B. Leipzig 1893. orguljaš iz 1 Ai Oberammergaua. Pas sion Music before 1724. Zur Geschichte der deutschen Choralpassion. 1927). B. Giitersloh 1929. — K. ali sadrţavaju elemente starije tradicije. Die Passionen nach den vier Evangelisten von H. Leipzig 1921 ( I I izd. Theile. — O. Majstorsko djelo te vrste je pasija L. Leipzig 1886. Bacha. U crkvenim obrednim obiĉajima s otoka Hvara zadrţala se do danas tradicionalna velika pasijska procesija. Funcke. Zur Ge- 45 J. G. Jahrhunderts in Italien.. Od sredine XVIII st. Berlin 1960. Neues zur Passionskomposition des 16. Gerbcr. J. Ph. F. zapoĉinje razdoblje pasijskog oratorija pred kojim uzmiĉe oratorijska pasija. — A. 1939. F. koja još uvijek ţivi u izvodilaĉkoj praksi. S. Martina (»Golgotha«. Musik und Kirche. U ulomku lat. Koln 1958. Scarlattija (oko 1700). Leipzig 1931. u Italiji se vrlo ĉesto komponiraju samo tur bae u vrlo jednostavnom višeglasnom slogu. Ać. U protestantskim zem ljama. B. Nef. AFMW. MGG. Rossija (oko 1643). najprije na latinskom jeziku s odgovarajućim liturgijskim (koralnim) napjevima zatim i na narodnim jezicima (-> liturgijska drama. Muzika. Adamst. Pendereckog (»Passio et mors Domini nostri Jesu Christi secundum Lucam«.: F. Pariš 1951. J. — H. PJB. Kade. 1935. u dvorištima samostana i na gradskim trgovima. . A4onats sehrift fiir Gottesdinst und kirchliche Kunst. Schiitz und ihre Wiederbelebung. Lanza Del Vasto. AFMW. meĊutim. Die Anfange der deutschen Passionshistorie. 1950). Italienische Quellen zur Figuralpassion des XVI Jahrhunderts. — Razvoj responzorijske i prokomponirane pasije uglavnom je završen u prvoj polovini XVII st. 1960. Music and Letters. naprotiv. U katoliĉkoj se liturgiji preteţno dalje izvode djela iz XVI st. dramsko prikazivanje Kristove muke. Galliculus. neki kompozitori konzervativno nadovezuju na responzorijsku pasiju iz XVI st. Fischer. Flor. uz primjenu suvremenih muziĉkih sredstava. 1926. Iz takve se prakse ubrzo razvilo dramatizirano prikazivanje. Pored toga. odigrala je znatnu ulogu. Base l 1949. Tek se u prvoj polovini XX st. Die altere Passionskomposition bis zum Jahre 1631. Bohm. Berlin 1960). Ph. oslanjajući se većinom na tekstovnu kompilaciju (summa passionis). — K. 1959. Aus der Friihgeschichte der deutschen Generalbasspassion. — Isti. 1948). Zur Geschichte der Passionskomposition des 16. Fischer i W. mystere de PSques. prvobitno u crkvama. gdje je jedna pasija popraćena neumatski notiranim melodijama. Ramlera »Der Tod Jesu«. Kongresni izvještaj.

Ljubljana 1970. Palermo 1959. Han. Neke pasijske pjesme s otoka Hvara zapisao je i notirao B. 20 djela obj. J) J S vremenom se razvija u polagani stavak izgraĊen principu varijacija. kreće se u nepravilnim movima. francuski narodni ] iz XVI st. Medu starim hrvatskim rukopisima otkrili su R. Pasijonske igre na Kranjskem. Crain. The Passacaglia in the Ti tieth Centurv. Die Orgel.. Pasquini. Ein Nezvgeordnet kunstlich Lautenb. Note sur Bernard Pasquini et ses oeuvres. ĉesto upotreb ljavali nazive upravo ( nuto. MF. Di Pietro) i iduće godine debitirala u Teatro Costanzi kao'Nannetta (Verdi. Passamezzo. Pasijonska igra iz Ţelezne Kaple. najvaţniji je po svojim kompozi< ma za ĉembalo odnosno orgulje. 1895). Heimrich. U Koruškoj je u dramskom prikaziv anju muke i smrti Kristove sudjelovalo oko 50 osoba i mnoštvo naroda koje je pred stavljalo ţidovski puk.: C. Durante. p. Veress. Ravel. oko 200 arija uz b. Osthoff. E. L'Arte di Bern Pasquini. Luigi dei Francesi (1673—75). Ĉesi. Barblan. X. Prema Th. Pasijonska procesija v Loki. LIT. 1 fantazija. passacaille. C. Bernardo Pasquini e il suo tricentenario. Mar M. B.7. nazivane »sprevod s predstavo bridkega trpljenja in smrti našega Odrešnika«. S. Music and Letters.46 PASIJSKE IGRE — PASSEPIED Umjetnik. K. W. Elisetta (Cimarosa. pasaca instrumentalna kompozicija umjerena tempa u trodobnoj m. Od 1650 u Rimu. Shed (Selection of Pieces by Pasquini. Dohnanvi. na festivalima u Salzburgu (od 1931). Mušica d'oggi.S. U sjevernoj Hrvatskoj prikazivale su se p.). 1916. Apel) p. P. 21. NewsieĊler. 1 bergamasca. F. 4 passacaglie. i to na latinskom. — raširene ne samo u Ljubljani već i u drugim slovenskim krajevima — vaţan su dokument o muziĉkoj praksi i umjetniĉkoj razini slovenskoga muziĉkog ţivota u XVII i XVIII st. frazu. 28. Maria in Aracoeli (od 1664). Crocifisso (1664—87) i u crkvi . ili J. Ţc. 1962. talijanski kompozitor i orguljaš (Massa di Valdinievole. Tajni brak). A. Vatielli (Antiĉke cantate d'amore. Po misije nekih autora (W. — W.: G. takoĊer bile raširene. franc.S. M X. The Operas of Bernardo Pasquini (disertacija. 1967. Jahrhunderts. pa se ĉesto i pojavljuje pod imenom pavana pa mesa (H. uĉenik L. nego se nade zuju jedna na drugu. 1948. Muffat. i. Maria Maggiore (1665—67). i. Ĉasopis za zgodovino in narodopisie. 1818 nje maĉki tekst pasijskih igara preveo je na slovenski Andrej Dra bosnjak. Kj Fischer. paspy). osobito kao Kraljica noći i Fiordiligi (M ozart. — D. koji se odrţao do danas. — J. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. nestaje iz muziĉke prakse. 1 fuga. Muffat. Luin. Machabey. J. PASSAMEZZO (pass'e mezzo. Boghen. F. Reichert. 2 Ann Arbor 1965. A< Ostaci pasijskih procesija i pjesama o Kristovoj muci ili Gospinu plaĉu kao i brojni rukopisni dokumenti svjedoĉe da su p. 101 — 108. Završivši 1911 studij klavira (S. 2 tokate (Toccate antichi maestri italiani. Redovito je u 3/4 mjeri s karakteristiĉnim ritmom J . — /•'. LIT. Marcel-Dubois. Gervais. Najpoznatije passacaglie napisali su B. Oko 1670 postao ĉembalist i kapelnik princa Giambattiste Borghesea. Izvestja Muzejskega društva za Kranjsko. kada je u Ljubljani harala kuga. 1764). Ljubljana. Taj pasijski tekst je najstariji saĉuvani pisani spomenik slovenske dramske umjetnosti. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. Jedan od najljepših talijanskih koloraturnih soprana svoga vremena.. Štefanić mnoge tekstove pasijskih igara zapisane glagoljicom na staroslavenskom jeziku. Scarlattija. a varijacije nisu meĊu sobno odijeljene. od španj. God. — L. J. W. S. — od kojih pojedini imaju i neumatsku notaciju napjeva — dokazuju da su se p. Razvila se oko 1600 iz istoimenog starinskog plesa. G. zapoĉela blistavu koncertnu karijeru. kojega su smatrali najvećim ta lijanskim orgulja u drugoj polovini XVII st. Kongresni izvještaj. Passepied. DJ ELA. a saĉuvani fragmenti glagoljskih tekstova. postaje dvorski i salonski p plesao se u parovima. Schuman. Za slovensku kulturu osobito su vaţne pasijske procesije koje su se na slovenskom jeziku odrţavale od oko 1721 u Škofjoj Loki. plesna kompozi brzog tempa namijenjena najĉešće gitari ili pjevanju uz prat gitare. Sixieme Uvre de danseries.und Cembalowerke Bernardo Pasquinis (dis ciia). von Fischer. Orguljaš u rimskim crkvama S. G. F. 1939 V.: Ch. Geschichte der Orgel. J. 2 arije obj. Sokol. 1550). Ph. Regol ben suonare il ĉembalo o organo. Lully). K. Carniola. lakoću i eleganciju te uspješno predsta vlja Pasqui kao kompozitora koji je koristio i prevladao Frescobaldijeve 1 caje i otvorio novu etapu u razvoju talijanske instrument muzike. U poĉetku je p. Kassel 1967. XI 1710). Oris gledališke zgodovine pri Slovencih. Haynes. je vrlo sliĉna -> chaconni. Varese. Ann Arbor 1960. 18 varijacija ili partita. Boghen izd. Hindemith. Tagliap (Antologia di tnusica antica e moderna per pianofortc fl934) i dr. i. VI 1942). obnovljene za Prvoga svjetskog rata prema tekstu pasijskih igara iz Oberammergaua). 5 bizzarrie. nije bio samostalna kompozicija već varijanta neke pozi melodije. Pariš 1921.^F.) i dr. Marini. 1962. 1695. / du Congres d'Histoire de FArt. Mnoge stare pasijske pjesme saĉuvale su se do danas usmenom predajom. Angelina i Isabella (Rossini. — A. Stein. zapisivanih od XV do XVIII st. Autor teksta (oko 1000 stihova) tih slovenskih pasijskih igara bio je pater Romuald-Lovrenc Marušiĉ. NOVA IZD. 1963. Odak i LIT. Kasnije se razvilo nekoliko akordiĉkih obrazaca su bili temelj bogato figuriranih varijacija passamezza. U pasijskim proce sijama sudjelovali su i flagelanti. 1962. Strohal i V. P. Mnogi francuski autori uvrštavali su ga balete. J. — P. — K. U Sloveniji su p. Vaţan je izvor za prouĉavanje starih hrvatskih pasijskih igara djelo T. B. koja odaje svje: invencije. F. Pervizovića Muka i smrt Kristuševa po Mateju i Janušu (2 sv. P. PASQUINI. Bernardo Pasquini. 7. Co. Bi PASINI. God. P. teranea Palermo 1954. Danckert (1931). meĊustavak izmeĊu sarabande i gigue (F. Histoire de la musique slovene. Ĉarobna frula i Cost fan tutte). me polovica). brzi i ţivahni talijanski ples u dvodobnoj mjeri iz } st. XII 1637 — Rim. Kast i G. Pepeljuga i Talijanka u Alţiru). a chaconna na ostinantne harmonije. a zatim se neprestano ponavljs u basu ili u kojem gornjem glasu. Maribor. bez god.! . Kotlar. S. Bonaventura. Tragovi melodija starih hrvatskih pasijskih napjeva zapaţaju se u nekim pjesmama iz zbirke Cithara octochorda (1701). i pa sijske procesije bile raširene u mnogim dalmatinskim krajevima. 1679 i La Forza d'amore. 1918). i. osobito u baroku. Passacaglia. M X. Hb'fler. B. I 1894 — Cagliari. The Kevboard Works of Bernardo quini. Otada pišu kompozitori passaca najĉešće za instrumente s tipkama. zatim I tokatu (bez god. Od 1923 bila je ĉlanica milanske Scale. 35 tokata ili »tastata«.. svirao ĉembalo u orkestru kazališta Capranica. odrţana je na Veliki petak velika pasijska procesija. — W. Novi svet. Berlin 1958.). O. 10 arija (1922) i 2 sonate za 2 ĉembala ( i < 1 sonatu za 2 ĉembala obj. LIT.: A. Vittorija i M. Frescobaldija najraniji je primjer passacaglie koja se naĉii variranja pribliţuje chaconni. A Piceno 1923. X. T. Poslije pa: mezza obiĉno je slijedio saltarello (kao -> Nachtanz). i. pesen (La Flora. kardinala Pamphilija i Ottobonija. J. F. M. Appiani). više od 50 kantata. \ LIT. Cestija. sopran (Gallarate. Bernardo Pasquini. Zur Friihgeschichte der Passacaglia. F. Falstaff). u Sloveniji njegovale su se osobito u XVII i u XVIII st. Der Passamezzo. Les Origines de la Chaconne et de la Passac: Revue de Musicologie. Pasijske igre su se odrţavale i u Koruškoj. pjevanje diplomirala 1921 na Konzervatoriju u Rimu (P. takoĊer u mnogim mjestima — npr. Webern. IN STRU MEN TALN A. Crain. Landshoff (Alte Mcister des Bel c: bez god. u ţupi Vrbovcu (1792—1868. »Gospin plaĉ« na otoku Hvaru. — M. p. a u XX st. ali je gostovala na brojnim muziĉkim pozornicama u Evropi i Americi. U baroknoj instrumentalnoj suiti nalazi se gdjekad . G. Ward. Vokalna d 1 kantatu obj. a francuski autori njeguji i kao baletni stavak (J. Kalan. Koncertirao u Beĉu i Parizu te odgojio više vrsnih muziĉara (F. danas Massa e Cozzile. Telemann. — G. je niz varijacija na ostinatnu melodi. M. tali. 1946. G. I. osobito u Bretagni. . — A. V. Laura. Pistoia. 1920). 1536. Schuler. prireĊivane svake godine u mnogim mjestima Kranjske u noći izmeĊu Velikog ĉetvrtka i Velikog petka.und Klaviermusik 1700. i.: F. B. Klasiĉna p. U poĉe p. C. F. princa Colonne. Kra XVII st. Couperin. 1958. Otada su takove procesije. 17 suita. S. Kassel i I 1951. l892. talijanska pijanistica i pjevaĉica. Nešto kasnije zapoĉeli su ljubljanski kapucini tradiciju dramskog prikazivanja Kristove muke. Kotnik. Gasparini i dr. — INSTRUKTIVNA: Saggi di contrappunto. — E. Firenci (1933) i dr. prikazivale i u Hrvatskom primorju (Rijeka). Djelo Cento partite sopra il passacaglio (K G. Melo passepieda u 3/8 mjeri s uzmahom. se isticala izvanredno profinjenim kreacijama. Znatna uloga je u njima pripadala muzici.). c. sudjelovao kao virtuoz i kompozitor na dvorskim koncertima švedske kraljic e Kristine. u Oratorio del Ss. N. Sv. MGG. passo korak. 1680. Die frtihesten Erscheinungsfor der Passacaglia in der itajienischen Musik des 17. D. van den Borren. H. pripremajući put umjetnosti D. engl. c. Bach i G. 1962. 3 canzoni francesi. — F. Mušica N. Bernardo. . Medu tim djelima najpopularni i najuspjelija Toccata con lo scherzo del Cucco. — Tri m za glas i b. 1598. I isusovaĉke komedije.: B. 5 partita (Partite antiehi maestri italiani. uz to marljivo prouĉava djela Palestrine i Fresco baldija. Kompozitori su : dutim. J. sastoji se od 1 kontrapunktskih varijacija na melodijsku frazu koja se prvi pojavljuje u basovoj dionici. Biber. 25 1 11 pojedinaĉnih plesova. stoletja. P. DRAMSKA: 16 o medu kojima Dov'e amorc e pictd. 1589) stilizirani p brza pavana. — M. 28. 1949): 2 arije obj. — . je bila znamenita i kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. podrijet vjerojatno iz Španjolske. 1922. Arbeauu {Orchesographie. Tema je reĉenica od 4 i taktova. Sokol. G. Cvetko. L. 2 ricercara. Djela za instrumente s tipkama: 11 djela obj. Za k la vir i z a o rgulj e : 3 5 so nat a za 2 ĉembala ). K ur PASSEPIED (franc. Mantuani. odnosno dramske predstave i kapucin ske pasijske procesije i p. Bach). tal. LIT. U fonotekama Staroslavenskog instituta i Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu ĉuvaju se magnetofonske snimke mnogih pasijskih pjesama. a plesni su koraci vanredno ţivi i obiluju varijanta: U drugoj polovini XVII st. A. PASSACAGLIA (tal. 1959. 2 ca cia. Apel. — Isti. MGG. slovenskom i njemaĉkom jeziku. 79. Roma ] — W. — KALNA: 15 oratorija.

1947. Dugana. Kao operni spektakl saĉinjen od stilski raznorodnih toĉaka. Bentzon. u uţem j smislu. Tri simfonijske pjesme: Fuzanmbi. Kreutzer). Erbse. Miscellaneous Studies in the History of Music. 1925. i po jednim stavkom J. izrazito dramatskog timbra. — M.). McmopuKO-6u6jiuoyKa3amejib cnpitMeHaHUHMbi (2 sv. jer izvesno vreme provodi u zatvoru i internaciji zbog aktivnosti u nacionalnom omladinskom pokretu (1914—17). Humla. 1930. Kongresni izvještaj MeĊunarodnoga muziĉkog društva. J. u izrazu. Le Roux i H. M. III 1892 — Beograd. ynuifa Becejian za ansambl narodnih i klasiĉnih instrumenata. Delbouille. Poslednji gost. A. Iz p. širi se i u Francuskoj i u Španjolskoj. Giuditta Pasta e Maria Malibran. Karakteristike su mu jednostavnost melodike. S. Akademskim muškim horom (Novi Sad. Wildberger. 1929. diri govanje kod F. ibid. da su je usporeĊivali sa najvećim dramskim glumcima. osn. 1955). 1962. A. BaKxaHKu. A. kao plod renesansnog prouĉavanja umjetnosti Vergilija i ostalih klasiĉnih autora ekloga. Engel. a 1946 —51 prvi dirigent hora Radio-Beograda i nastavnik u Muziĉkoj školi Stanković. 1935—41) i Horom Radio-Beograda (1946—51). Štejnberg). IJoMnadypbi. Niedermevera Robert Bruce (1846) prema odlomcima iz opera G. Vogler. U crkvenoj muzici XVII i XVIII st. priredio oko 850 koncerata u Jugoslaviji. Milano 1935. VOKALNA: Iie heruvimi za 2 muška hora i duvaĉke instrumente. solo-pesme i horove. 1944. se raširio u opernoj praksi XVII —XIX st. razvio se -> tioo-step. Brahmsa i A. DELA. pita. Koncert za violinu. Maršal. Studirao na Konzervatorijumu u Zagrebu (violinu kod V.. A. Giuditta Pasta. Giuditta Pasta e i suoi tempi — memorie e lettere. a ĉesti su u njoj lirski momenti. Milano. Scenska i filmska muzika. 1940. a od suvremenih orkes tralna Pastorale d'ete A. Cambert. P. 1833. J. Ać. dvostruki korak.: G. Bononcinija. Ch. Prvobitno je p. Les Pastorales . Norma). 3/4 ili 6/8 mjeri. Tri simfonijete. LIT. debitirala 1815 u Milanu i uskoro poslije toga zapoĉela briljantnu karijeru u Italiji (Venecija. 1 PASTOURELLE (franc. pastiche). Devet simfonija: I. Povukla se s pozornice 1841. 1944. Fricker. sluţio samo za meĊu- sobno dozivanje pastira. VIII 1885 —). klavir 4-ruĉno i udaraljke. Andrej Filippowitsch Paschtschenko. solo-pjesme. G. —■ M. Andrej Filipoviĉ. 1914 i 1927. harmonskoj strukturi i formi oseća se jaki prizvuk narodnoga jezika. MGG. L.: O. za koju su po jedan ĉin komponirali F. IV. Haubenstock-Ramati.. 1. M. — H. u lirici trubadura i truvera (XII —XIII st. 1923. 1952. R. da bi zadovoljio publiku koja je ţelila u jednoj izvedbi ĉuti sve svoje omiljene arije. C. 2 suite za mali orkestar. ■ H. Klebe. p. a izraĊuje (PASTIRSKI se u razliĉitim veliĉinama. seherzo-fantazija Apnenun u KonOM6uua. 1923. u kojoj se pjesnik natjeĉe za ljubav pastirice ili kakve seoske ljepotice. 1958. Opere: OpjiitHbiu 6ynm. kompoziciju kod Ć. 1940—46 profesor u Muziĉkoj školi Mokranjac u Beogradu. 15. Bononcini i G. London 1911. Sonata za violinu i klavir (1853) sa dva stavka R. melodici. Bellini (La Sonnambula. 1937 i 1944. 1912. Bossini. npr. najĉešće u 6/8 ili 12/8 mjeri. LIT. uvertira Kapuaaaji. MGG. 1923. Meunux. a dolazi u boţiĉnim oratorijima (J. HauKOSCKOzo. G. p. Svetolik. Juneka i F. LJapb MaKCUMuauan. ROG. zatim Quatuor sur le nom de B-/a-/(i889) N.). PAŠĈENKO. God. pa Divertimento fiir Mozart (12 obradbi Mozartove arije »Ein Madchen oder Weibchen«) za koji su pojedine stavke komponirali G. i. izrazom p.PASSO DOBLE — PAŠĆAN-KOJANOV PASSO DOBLE (španj. 3. Bruxelles 1926. K. Instrumentalna ili vokalna kompozicija idiliĉnog karak tera. G. Adlgassera. Poljskoj. N. J. Scarlattija. sa uspehom gostovao sa našim horovima u Ĉehoslovaĉkoj. 1923. pa su zapravo :. 1916. B. Donizetti (Anna Bolena) i G. — L. nameHKO. kantata Fonoc Mupa. R. X. Kun. G. Dietricha. razliĉita podrijetla. temperament. P. ţiv tempo i sveĉani korak pri kojem se udara petom o petu. MaĊarskoj. Za nju su specijalno pisali uloge u svojim operama V. \Vimberger. preteţno pod utjecajem A. Beĉ. D. Lavig-ne. Negri). Studije prekida. R. — F. DJELA. Ferranti-Giulini. CsadbSa Kpe^uncKoio. Monaldi. . 1951. London. Petnaest tisoĉ za bas i mešoviti hor (nagraĊen I nagrad om Saveza kompozitora Jugoslavije). B. Obilićem (Beograd. tal. 1927 i dr.: M. VII. Svoje je uloge glumaĉki tako snaţno oblikovala. 1926. Locatelli) i pastoralnim misama (G.. Kao kompozitor pisao je prvenstveno vokalna dela. — Ista. Kasnije su pastiri poĉeli na njemu bušiti otvore (5 do 6) ĉime su omogućili i izvoĊenje jednostavnijih melodija. VIII. osobito talijanske i fr ancuske. La Pastorale dramatique en France a la fin du XVI e et au commencement du XVII e siecle. G. Einem. dirigent. CoBeTCKan My3biKa. B. Ljadova.. Takva suradnja nekolicine autora na jednom djelu ĉesto se susreće i u instrumentalnoj muzici. jednostavan duhaĉki instrument. ili oratorij Die Schuldigkeit des ersten und fiirnehmsten Gcbots (1767) W. LIT. Thomyris. — E.a višoj umjetniĉkoj razini od pravog pasticcia (ili tzv. a većina ih je notirana. Scarlattija i F. M. Basel 1927. S. Diabelli. Firenze 1906. preuzetih iz razliĉitih opera jednog ili više autora i prilagoĊenih novom libretu. U XVII st. — Sastavio My3biKajtbHue npou3eedeHUH II. Handel. Skrjabina i fran cuskih impresionista. zborovi. 1957. Frescobaldija. 1923—40 nastavnik muzike u novosadskoj gimnaziji. 1966. Les Fetes d'Amour et de Bacchus. dueta ili većih odlomaka. U šireni znaĉenju. Mozarta. 1914. s jednostavnom melodijskom linijom i harmonijom. N'ew York 1921. 1955. III. Honeggera. Javlja se u Italiji u XVI st. Hepnbiu np. — H. — Dva gudaĉka kvarteta. 28. koncertima (A. A. UIym Ea/ianupee. 1928 (prer. Les Origines de la pastourelle. juţnoameriĉki društveni ples španjolskog podrijetla u 2/4. gdje je ĉlan uprave Filharmonijskog orkestra i Akadem skog teatra opere i baleta. Kao horski dirigent pokazivao je prirodnu muzikalnost. CuM^onuneCKan MUcmepuH za teremin i orkestar. oko 150 horskih dela. PASTICCIO (od tal. Havdna i A. muziĉko-scensko djelo sa sentimentalno-idiliĉnim sadrţajem. II. G. Senluk Hajduk Velj'ka. G. M. Nakon Revolucije sudjelovao u organiziranju novoga muziĉkoga ţivota u Lenjin gradu. smisao za horsko izvoĊenje i izrazitu sugestivnost. »skrpane opere«). LIT. 1. Razvila se iz talijanskih narodnih napjeva. Rad G. L. Najstariju saĉuvanu provansalsku postourellu (i jedinu s notiranom melodijom) spjevao je trubadur Marcabru. avant Lully. MQ. 1949. 3 kompozicije za violinu i klavir. po znate su pastorale za orgulje J. IV 1865). one ĉesto zadrţavaju i naziv p. a takoĊer i pjevaĉe koji su htjeli da se pro duciraju sa svojim najuspjelijim toĉkama. VI 1971). Napulj) i širom Evrope (Pariz. Glazunova. 1962. V. PASTA. Od truvera je poznato oko 130 pastourella s kraja XIII st. Lully. passo dop-pio). sovjetski kompozitor (Rostov na Donu. pašteta. A. — Isti. Reimann. Ktihner. Po mitološkoj graĊi ona je naj vaţniji preteĉa opere. Rossinija i mnogi drugi. 47 PASTORALA. Najveće uspehe postigao sa Ţenskim pevaĉkim društvom (Novi Sad. X 1797 — Blevio na jezeru Co-mo. Borodina i A. r. K. Gasparinija i Albinonija (na libreto P. kompozitor i muziĉki pisac (Petrovaradin. Pacini (Niobe). W. sopran (Saronno. uvertira. ORKESTRALNA. 1927—41). 1933). Grade moj. Bio je dirigent u 35 horova.. 1952. naglašen ritam. L' Evolution de la pastourelle du XII e siecle a nos jours. Muziku studirao na Petrogradskom konzervatoriju (J. Poznati su primjeri. susreće se pastorala naroĉito u boţiĉnoj duhovnoj muzici. suita Eypnm-MomojiuH % 1952. talijanska pjevaĉica. JJy6unyiuKa za 2 zbora. Ein italienisches Pasticcio von 1609. Kanpuenan neeecma. PASTA. Vsi so prihajali. naziv za operu sastavljenu od najuspjelijih ili vrlo po-f pularnih arija. 16. »Orazio«: The History of a Pasticcio. opera // Muzio Scevola (1721). 2 rapsodije. 1955. Steffanija. G. Petrograd). 1954. U pastorali je veza rijeĉi i tona mnogo tjesnija nego u miseriju.). Njegov stil blizak je romantizmu. Henze. U klavirskoj literaturi istiĉu se pastorale G. PAŠĆAN-KOJANOV. 1915 i 1921. Lhotke). 1936. II. Motteuxa). 1956 i Pad6a u JIOUKO. i nisu drugo nego veće skroz komponirane pastorale. 1925.: J. Otkud tebi bela bulo. 1 Queen of Scythia (1707) koji je sloţio J. Scappe i V. zatim p. F. — G. 1916 i ^anaee. 2. Giu-ditta (rod. 1913. 1956 i IX. X. Vitol. 1917 — 21. zbor i orkestar. F UMH cojimty. Rimski-F Korsakova. CTapeHninH jieHHiirparicKHH KOMIIO3HTOP A. Torelli. Imala je neobiĉno jak sopran velikog opsega (od a do dz). Pasticcios und Parodien in norddeutschen Klaviertabulaturen. Studirala u Milanu kod G. (R. Walker. Bugar skoj i Turskoj. LIT. H. provansalski pastorela). MF. oznaĉuju se katkad i muziĉka djela koje su izvorno komponirali nekolicina autora. Sonneck. 1962. 1957. I. — Sonata-fantazija za klavir. To je npr. 1952. — VOKALNA: oratorij JlemiH. Giuditta Pasta. Pasquinija. Couperina. M. Corelli. vrsta pjesme u formi dijaloga. de la Laurencie. Cijev pastirskog roga koniĉna je oblika. di Serangelija Torino. Pepusch napisavši I sam recitative i preradivši arije A. Rim. d. Piguet. Amadei. Bacha. VI. Rane opere. Berio. Pariš 1906. Les Peines et les plaisirs de l'amour. X. Bach). Va-rese. Pisao djela raznovrsna po tematici 1 muziĉkoj formi. franc. Pastorale. vrsta drvene trublje. P. i dr.. kompozicije za glas. V. M. MGG.:£. 4 hora iz »Gorskog vijenca«. suita na ukrajinske teme. Schumanna. — DRAMSKA. Jarre. 8. 1957. G.

Đurić -Klajn. 1970. pod naslovom KaK nojicueciub. 27. godine. 1907. su u svojim transkripcijarr Asić (ĉetiri madrigala. V. man u npocnbieeiub. PATACHOU (pravo ime Henriette Ragon). ruski kompozitor i violinist (?. 2. J. operna priĉa <Peeeu (tekst Katarine II. God. Po svoj je prilici bio suvreme Hristus je gore vstal. 1962. I. — Dva opela. koji su bili p ĉi. Bavi se i muziĉkom publicistikom. 16. Plodna i raznovrsna delatnost Svetolika Pašćana. Baranović) i 1957 na Akademiji za muziku i pozorišnu umetnost u Beĉu (H. — Af. ciklus V suncu i senci. Japanu i Au straliji. 1968. PAŠIĆ njezine tekstove). Sch\ 1903 (rev. u hrvatskom prepjevu V. 1924—). I 1934). j DJELA: Simfonijske pjesme. — SPISI: Istorijski razvoj gudaĉkih instrumenata. How to listen Orcheslra. Sin Svetolika. a u muziku unosio narodne elemente.'V 27. The Bells of Shandon za m ti zbor. izd. Osim u Jugoslaviji nastupala je u Francuskoj. Martin y Solerom). Hrvatska glazba u XVI stoljeću. Wassili Alexejewitsch Paschkevvitsch. DELA. Makedonska povest (Smokvarski) i dr. Violindri porodice Gvarnerius. —■ Opere The High-King's Daughter i — VOKALNA: 4 kantate. ţeleći stvoriti temelj za nacionalni ziĉki smjer. Si. baletski igraĉ (Sombor. D. Matinskoga. Pot s otoka Cresa iz plemićke obitelji Petrisa ili Petrića. napisao je. utemelj itelj ruske komiĉne opere. Datum gova roĊenja i smrti nije poznat. doktorirala. (1757—62) i K. 1961. 1956. 1972. Andrija. 1934). — OBRADBE: nova verzija opere CanKmnemepbypzCKUU zocmuitbiu deop M. Barges u Veneciji kod pozi nakladnika A. vjerojatno više v nih djela. IX 1919). Rumunija. II 1843 — Ca. Dirigentskim se ra dom bavi od 1946. festival irske nai muzike. Plamenac. Zvuk. Peć. 1902. PATRICIJ. a 1952 prelazi u Skopski balet. II 1717 — Kalocsa. MaĊarskoj. 1792. Ţupanović. dirigent Opere i profesor muziĉke škole. 1962. Ţupanović (Hrvatski skladatelji XVI stoljeća. NaP ĉićev je tekst Dittersdorf napisao muziku za oratorij Isacco fii del Redentore (1776). 81. Tekstovi Patricijevih madrigala su talijans njihova muziĉka struktura i izraţaj idu od smirene homoi do većih ekspresivnijih melodijskih i harmonijskih slobod NOVA IZD. 43 — 44. Brecknock. 1779. 19 — Obradbe irskih narodnih p (zbirka Ivernia). Dirigent temperamentnog i sugestivnog gesta i širokog emotivnog dijapazona. Periĉić. Gostovao je u Austriji. Politika). DRAAtSKA. LIT. " smjutflt fttll'autnttiroft ptaK th'aJonm d'mtttnt't Jt ulete OHimjHf poj«i l'mm'htmcfi't pm te htmtfi' t fmite fmipttflt pell'mgettihe n'alhoT olortoHUI ute mtmioth'tfrtfi gllocth'euM'ilfote. Kao koncertant posebnu paţnju posvećuje savremenom muziĉkom stvaralaštvu. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. Kuĉ. stihovi raznih pjesnika). Mladost provela u siromaštvu i anonimnosti. za glas i klavir. ffnji. — 5. 15. izvodi klasiĉni. ljubitelj muzike (obiteljsko dobro kraj Karlovca. 1926. Annie Wilson. Bugarskoj. Ditters von Dittersdorf (1764 —69) bili na ĉ U svom je kazalištu P. Opere: komiĉna opera Hecnacmbe om Kapemu. Sanje za glas i orkestar. oko 1742 — ? 3 oko 1800). Pasticcio HanajibHOe ynpa&jieuue OAeza (zborovi III ĉina. — SPIS. Asić. T. 45. 81) i. Ĉlanci i prikazi u ĉasopisima i listovima (Zvuk. kompozitor. Great Minds in 1926. Sn. 1913. Violinist dvorskog orkestra u Petrogradu (1763— 89). — L. MGG. Njemaĉkoj i SAD. pjesama i dr. PATTI u . PATAĈIĆ. Nastupa i na koncertnim podijumima sa profesionalnim orkestrima (Beogradska filharmonija) i amaterskim horovima (KUD /lio Lola Ribar. osobito bo-sanskohercegovaĉkih kompozitora. kojima su znameniti kompozitori Michael Ha. violinistkinja (Temišvar. koji se otada odrţava svake godine. Ĉetiri madrigala Andrije Petrisa iz 1550. Italiji. X 1868 — Cork. 52. talijanska vaĉica. PAŠKJEVIĈ. z. Son quesC i bei crin d'oro. a osobito francuskom komiĉnom operom. 1897 utemeljila Feis Ceoil. Zna se jedir da se ĉetiri njegova 4-glasna madrigala nalaze u zbirci // pritno de Villote koju je 1550 objavio A. studij dirigovanja završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (K. 1966. biskup u Velikom Varadinu i nadbiskup u Kalocsi. Neumorna u S' nastojanjima oko unapreĊenja irske muzike. 1786 i komiĉna opera <Pedyn c dembMU (u suradnji sa V. Švajcarskoj. 1791. Stevvart). 11. Borislav. The Profess Music. Drţi se da je za neke od njih napisao libreto. God. Adelina (/ Juga Maria). Lchmann. Stuc na Irskoj muziĉkoj akademiji u Dublinu (R. PAŠTI. Navodi da je i sam komponirao ne mog potvrditi. The Music of Ireland. P. Ohridska legenda (Hristić). Prolegomena za jednu teoriju dirigovanja. Adam. LIT. Kopelija (Delibes). I njen vlastiti reportoar odaje umjetnicu sigurna i istan ĉana ukusa. 3. Kmiĉi se. Đavo u selu (Lhotka). Zvuk. Pro mušica. Vasilij Ale-ksejeviĉ. koloraturni sopran drid. Miroslava. Jovan. 10. Jedini potpuni primjerak teg djela ĉuv prije Drugoga svjetskog rata u biblioteci vojvode Augus Wolfenbiittelu.: Patricijeve madrigale obj. Beograd 1969. dovodio je na scenu realistiĉki i ţivo ocrtane narodne tipove. Chals wit sic-Lovers. Fomina i M. francuska pjevaĉica šansona (Pariz. Od 1783 dvorski muziĉar Katarine II (komponirao na M. ali su podaci o njima veoma skromni. Swarowsky). a od 1789 dirigent orkestra dvorskih plesova. komiĉna opera CKynoii. u njoj se prvi put susreće nešto istoĉnjaĉkog kolorita. Rallying Song of the Gaelic League za zbor i tar. i'uft'l chltn fgmtioihim ihiim[i«fj«x''mi>i u ml /n/ftife »jm/l'tl tum' mon Umrntt mtintlfoto onde fwtfW« fmfte fitjutlk mmf r ijwji ii l PAŠIĆ. Luksemburgu. Španiji. SSSR. tekst Katarine II). III program Radio-Beograda. Matinskoga. Gardana. Crkveni orguljaš u Dublinu i od 1904 u Ci tamo je 1924 postala profesor za irsku muziku na Univ College. 18. Nos Castle. 4. PATTI. SPISI: Tendencije savremene mu ziĉke interpretacije. kompc i muzikolog (Lurgan. Gertzovici). Bargesa. Pošto je diteljima. 1970). Austriji. Belgiji. Petrić). U tom je svojstvu mnogo uĉinila za afirmaciju suvremene francuske chansone vrijedna literarna sadrţaja. je uz J. Story of Oratorio. LIT. Zvuk. a slavu i popularnost postigla nakon 1948. Anlonius Stradivarius Crcmonctisis. Giselle (Adam). znamenitog filozofa Franje Patricija koji se 1 der bavio muzikom. Potaknut talijanskom operom b'uffom.: D. doselila u New A. 18. Hr revija. Kolo. A. U Velikom Varadinu (1759—76) uzdrţavao je vlastiti orkestar PATTERSON. gde se istakao u baletima: Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). 1936. O hrvatskoj muzici u vrijeme Renesanse. Po završetku studija u Beogradu postaje ĉlan Beogradskog baleta.. DJELA. Andrija P. kada je kao direktor preuzela upravu kabareta Chez Patachou. Na marginama Mozartove g-moll simfonije. posebno je ] ĉavala narodnu muziku. izvodio opere. PATRICIJ (Petris. Zagrebaĉki kanonik. ibid. Braća Baruh i dr. Izraelu. Pro mušica. III 1929—). madrigal iz zbirke A. Bcautiful Song and the 1926. 1953—55 dirigent Savremenog pozorišta u Beogradu i od 1957 stalni dirigent Beogradske opere. Od 1968 u Sarajevu solist orkestra Radio-televizije i docent na Muziĉkoj akademiji.: V. irska orguljašica. K . Dve jevrejske pesme i Tri ukrajinske pesme. X. VII 1784). dirigent petrogradskog Velikog ruskog kazališta (1780— 83) i uĉitelj violine. dirigent (Novi Sad. Ve: 1550 a valjda i roĊak. Ĉlan orkestra Rumunske radio -televizije u Bukureštu i uteme ljitelj gu daĉkog kvarteta Ateneum s kojim je nastupala u Rumuniji i drugim zemljama. VI 1924 —). 1964. romantiĉni i savremeni operski i simfonijski repertoar. 6 Original Gaelic Song zborova. Poznatija postala nakon 1945. 1951 —53 u Subotici šef Filharmonije.). Rabi L. <t>eeeu je prva ruska operna priĉa.48 PAŠĆAN-KOJANOV — PATTI i pjevaĉe. Studij violine sa specijalizacijom završila na kon zervatoriju Ciprian Pornmbescu u Bukureštu (A.: D. K. 10. od kojih je neke kompon Dittersdorf. 1782. VI1918—).

Uĉio u Beĉu kod Th. 3 sonatine. znanosti i umjetnosti (1951 —52). ĉeški kompozitor (Libušin. MGG. Stiegli tz. Haba. sonatina za klarinet i klavir. Njezin kristalno ĉist glas. — VOKALNA: kantate Hymnus hornickym ţenam. Salzburgu i Edinburghu. kompozitor i pedagog (London. 1946. — IZDANJA'. Mozarta te naslovna uloga u operi Palestrina H. austrijski pijanist. La Boheme). Alte Meister (65 brojeva). 1948 i Volim vas. 1924— 32 vodio Konzervatorij u Leipzigu i 1933 —34 Visoku muziĉku školu u Mannheimu. Povukao se 1896 i otada ţivio u Jugenheimu. Šleska. do 1928 pjevao u Operi u Brnu. LIT. — A. Sin i uĉenik Ernsta. PAUER. koji je 1920 pretvorio u Visoku muziĉku školu. — KLAVIRSKA: sonata. PATTIER A najuspjelije kreacije bile Tannhauser (Wagner). Velik ugled postigao i kao interpret Lieda. Celebraied Concert Sludies (50 etida raznih autora). V 1905). Najuspjelija su njegova ostvarenja u operama W. 1. X 1866 —■ Jugenheim. Schumanna. zborovi. Oscar. Kladno. 1953. God. prijevod 1913). PAUL. 5. Plaidyja.). 1954 i za lovaĉki rog. v. Mušica d'oggi. sonata za violonĉelo i klavir. XI 1921— ). Mozarta za klavir 2 . po Nizozemskoj. sona tina za violinu i klavir. Lachnera (instrumentacija). DJELA: simfonija u c-molu. Beethovena. Oscar Paul. 1952. Pfitznera. V. P. objavio R. Ktihner. Canio (Leoncavallo. Adler. od 1876 na National Training School for Music. K. — H. Milanu (Scala). 1880. Carmen). pjevaĉ. IV 1898 — Rottach-Egern. IV 1836 — Leipzig. MGG. P. a od 1872 profesor muziko logije na Univerzitetu u Leipzigu. DJELA. 1960. Wisconsin. 31. 1877. R. 1947. 49 sical Companion (100 klavirskih kompozicija raznih autora). — SPISI: Vnser sehsames Ich. Uz to koncer tirao u Londonu. medu kojima su uloge u operi Boris Godunov . Ernst. 1954. Najprije dirigent. Les (pravo ime Lester Polfus). Pjevala na koncertima od 1851. A Diclionary of Pianists and Composers for Pianoforte. Zbirke: Alte Klaviermusik (12 sv. njezina je karijera moţda najduţe trajala (56 godina). Njegove su T. Don Jose (Bizet. sonata za violonĉelo i klavir. na kojima je prikazao razvoj klavirske muzike od 1600 do njegovih vremena. klavirski trio. 1953. Vetter. Njezina je trijumfalna karijera zapoĉela 1861. Das musikalische Slreben in der Gegenmart. Poslije je s velikim uspjesima pjevala na gotovo svim znatnijim svjetskim opernim pozornicama. Primer of Musical Forms. 4 -r uĉno i 8 . The Reign of Patti. Zapaţena su bila i njegova predavanja (od 1870) o muzici za ĉembalo i klavir. 1959. God. Grotesky za duhaĉki trio. 18. Patti's Life. kom poziciju studirao kod V. snimajući ploĉe s triksnimkama. Schb'nheitsanalyse der Beethovenschen Sonalen. za fagot. 1961.— 37 i 1941 —42 angaţiran na radiju u Chicagu. Koncerti su bili popraćeni iscrpnim analitiĉkim programima. tenor (Cavtat kraj Dubrovnika. Pjevanje uĉio kod R. 1876. DJELA (izbor): Die absolute Harmonik der Griechen. / Pagliacci) i Otelio (Verdi). Antvverpenu. 26. Schuberta (oko 30 sv. Adelina Patti. Julius. London 1920. Londonu. Adelina Patti. klavirska škola S. kada je u Londonu kreirala glavnu ulogu u operi La Sonnambula V. Beethovena i F. solo-pjesme. Aus der Werkstatt eines Pianisten (etide za tehniku prstiju). se odlikovao izuzetno inteligentnim poniranjem u duh svakog djela i profinjenim osjećajem za stil. razvijao se pod utjecajem Djanga Reinchardta. 1878. 1951. — Opere: Don Riego. Leberta i L. H.: G. MGG. umjetniĉki direktor Ĉeške filharmonije (od 1958). A. Le Monde Musical. 8. Muziĉki referent u Centrali za muziku i umjetnost (HAU. Liszta.und Land lerform. 9. F. 1870. 22. — E. — H. P.ruĉno. uvertire. Filmska muzika. 1847 —51 muziĉki direktor u Mainzu. 1953. Samouk.). Divertimento za nonet. Mladeinickd suita.: W. Legge. The Art of Pianoforte Playing. kvintet za klavir i duhaĉke instrumente. 1881 (prošireno izd. Leben und musikalische Bedeutung des Boetius. KLAVIRSK A: 7 Stucke in Walzer .. Schumanna. Hauptmanna. 1851 preselio se u London. P. VI 1916 —). PAULIK. Ţupana i na Muziĉkoj akademij i u Zagrebu (L. 1948. Franjo. mit einem Uberblick ilber die allgriechische Harmonik. A. Die role Maske. Muziĉki kritiĉar novina Leipziger Tagblatt. — SPISI: Elemenls of the Beautiful in Music. Njemaĉkoj i Austriji. 1958. 1963. 1851 i Die Braut. Darmstadt. 1872. za klavir 2. Bofkovec). Budimpešti i SAD te na festivalima u Munchenu. London 1877. Od 1887 profesor klavira na Konzervatoriju u Kolnu. 1866. sonata za obou. Ude!. 1 1974). Dalmazzo. 1938 — 40 u jazz bandu. Bio je ne samo tehniĉki besprijekoran i vrlo muzikalan pjevaĉ. Lachnera u Karlsruheu. Debitirala u Talijanskoj operi u New Yorku 1859 kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). God. rapsodija. 1961.). klavirska djela L. 12. P. — PRERADBE: simfonije J. Max Pa uer. ameriĉki jazz -gitarist (Waukesha. postigavši zavidnu tehniku i veliku popularnost u SAD. Detskd suita. glavni tajnik Saveza ĉeških kompozitora (od 1963). Aida). 27. ORKESTRALNA: simfonija. austrijski pjevaĉ. Klein. 1919. Darmstadt. sonata za violinu i klavir. Musikalisches VCochenblatt.kao pjevaĉ debi tirao 1926 u Liberecu (Reichenberg) kao Radames (Verdi. od 1946 ĉlan beĉke Drţavne opere. 1932. Dirzke i W. 9. Ĉudesno preciznom vokalizacijom i virtuoznom tehnikom svladavala je najraz liĉitije uloge. Njezin repertoar obuhvaćao je više od 30 najpoznatijih kolora turnih uloga. je u Zagrebaĉkoj operi ostvario niz F _ PAULIK kao Sujski kreacija. u sastavu s pjevaĉicom Mary Ford. direktor opere Narodnoga kazališta u Pragu (1953 —55). na opernoj po zornici debitirao 1913 u Dresdenu kao Manrico (Verdi. 1928 —45 ĉlan opere u Munchenu.ruĉno. pokrenuo muziĉke ĉasopise Die Tonhalle (1868) i Musikalisches Wochenblatt (1870). 1947. 1942. Mendelssohna i dr. njemaĉki muzikolog (Freivval dau. 1861. 1949. 1962. — Klavirski kvartet. proĉelnik muziĉkog odjela u Ministarstvu školstva. Vuškovića u Zagrebu i Ranieri-Horbowskog u Beĉu. Old English Composers for the Virginal and Harpsichord. Boetius 5 Bu'cher iiber die Musik. IV 1966). 1960 i Manţehke kontrapunkty. Zuzana Vojifovd. — IZDANJA. 1962. Max. DJELA. Šin. pijanist. 21.. God. Osobito su bili zapaţeni njegovi ciklusi historijskih koncerata u Londonu 1861—63 i 1867. X. Mandyczevski) i Univerzite tu (G. Uĉenik M. XII 1826 — Jugenheim. Opere: Ţvanivy Slimefl. Tino (Martino). suita za harfu. tenor (Virovitica. 1866 imenovan carskim austrijskim dvorskim pijanistom. o suvremenoj muzici itd. 2. nego i izvrstan glumac. Curzon. Adelina Patti. Mozarta mlaĊeg (klavir) te S. 1958. Koncerti: za violinu. Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1941 u Zagrebu kao ĉlan opernog zbora i u Hrvatskom narodnom kazali štu debitirao kao solist 1947 u ulozi Rodolpha (Puccini. 1850. Studirao kompoziciju i dirigiranje na Beĉkom konzervatoriju (E. Izrazit karakterni tenor i izvrstan glumac. A. Tagernsee.PATTI — PAULIK kasnijeg impresarija. 1953 i dr. kompozitor i pedagog (Beĉ. The Birthday Book of Musicians and Composers. Griidener). je s podjednakim uspjehom inter pretirao uloge lirskog i dram skog kara ktera. od 1950 bio je profesor na Aka demiji za muziku i glumaĉku umjetnost u Beĉu. ■— DRAMSKA. bio je neobiĉno gibak i savršeno izjednaĉen u svim poloţajima (c1 -f3). VI 1890 — 25. klarinet ili fagot i klavir. Clas- PAUER. Bellinija. 1895. U Leipzigu studirao klasiĉnu filologiju. uz to od 1869 predavao mu ziĉku teoriju i klavir na Konzervatoriju. Bacha do F. Ko. H. M. Spezial-Etilden (3 sv. X. LIT. 1949. A.. ne baš osobito snaţan. Starka. — KOMORNA: gudaĉki kvartet.ruĉno. PAUL. kada se potpuno povukla na svoje imanje u Walesu. IV 1898). ĉervend Karkulka. — Instruktivno djelo Lehrbuch der Harmonik. PATZAK. go stovao je na svima većim mu ziĉkim pozornicama Evrope i SAD. Vrbanić). Nastupao i u Amsterdamu. 1958. 1960. H. Sechtera (kompozicija). A. Bio je prije svega interpret kompo zitora klasike i romantike. zamjenik predsjednika u odboru Ĉehoslovaĉkog ra dija (1952 —53). 1944.. 1944 osnovao u Kaliforniji vlastiti trio. Na londonskom Cov ent GarĊ enu nastu pala 23 godi ne. je najznatnija koloraturna pjevaĉica XIX st. v. tenor (Beĉ. Medu svim pjevaĉicama. 9. 1963. cjelokupna djela za klavir R. 1949. II j^ig —). zatim u Munchenu kod F. Poĉetkom Drugoga svjet skog rata povukao se iz javnog muziĉkog ţivota i u Pragu otvorio školu pjevanja. Veselohrni suita. — Priredio njemaĉki prijevod Bo ethiusova djela De institutione mušica i popratio komentarom: Des. Studirao na Konzervatoriju i na Muziĉkoj akademiji u Pragu (O. u muzikologiji M. od 1897 na Konze rvatoriju u Stuttgartu (od 1908 direktor). pjevala je još do 1914. 1876 (franc. 1904. sistemom »plavback« te kao interpret zabavne muzike. Operni prvak u Dresdenu. Iako je 1906 sluţ beno napustila pozornicu i koncertni podij. Divertimento za 3 klarineta. — PRERADBE: djela L. — Etide i dr. antologija klavirske muzike od J. S. duhaĉki kvintet. Beĉu i Pragu. u klaviru uĉenik L. 1944. Najveću je popularnost stekao ĉetrdesetih godina. — INSTRUKTIVNA: Primer of the Pianoforte. 1903). 1945). Od 1866 docent. za obou. Lebensschau eines Kiinsllers. 1937 i dr. 1949 —51). Capriccio za obou ili flautu. Jifi. a od 1883 na Royal College of Music. kompozicije za klavir. Al lot ria. PATTIERA. Je dan od velikih pijanista i pedagoga svoga vremena. a na oratorijskom podruĉ ju u Bachovim pasijama.ruĉno i 4 . o razvoju oratorija. Trubadur). X. Lancelotti. pjevaĉ. gdje je 1859 —64 i od 1871 profesor klavira na Royal Academy of Music. LIT. osobito Schubertova ciklusa Winterreise. 1962. 1946 i dr. 1925.: G. Havdna i W.

Jugosloi ska simfonija II (nedovršena). Za djelovanja u Munchenu pridonio je uzdizanju muziĉkoga ţivota. Jancik. 51. Medu muzikološkim radovima naji nija su mu djela o W.stud pravo. 135. sistematskim redom donose upute za sviranje orgulja. — Harmonizacije narodnih melodija. tj. Das kleine Beethovenbuch. Prema svje doĉanstvu S. a odgojio je i brojne uĉenike. zborovi. solo-pjesme. dotle je P. — Crkvena djela {Juloratorium. H. Dugogodišnji dirigent zbora Dvorske opere u Beĉu. Sokolović (Zajc. 1968. Fundamentbuch. pausa. Aron Dergson in metnoriam op. Kao direktor Mozarteuma u Salzburgu (1917—38. IV. 1929 osnovao Salzburger Mozart-Orcht s kojim koncertira i u inozemstvu. ORKESTARSKA: Jugoslovenska simfonija I. gdje mu je uĉitelj u kompo ziciji bio P. Mozart. Studirao orgulje u Stockholmu i Kebenhavnu. 2 za obou. LIT. IX 185S —• Beĉ. Moj ĉardaĉe. Mušica aeterna. flautu i fidulu (viellu). bez broja opusa. op. 1958). sonate i varijacije za violinu i klavir. gudaĉe i ĉembalo. 2 za engleski rog. Trinaest simfonija: I. Preussner). — H. 2.. Divertimento (5 si engleskih plesova). li Orchestcrsuite nach alten franzosischen Meistern. 1. Bernhard Paumgartner. — Suita za klavir. 1927. uz orgulje majstorski K. A ć. simfonijske varijacije. Baleti: Pagoden. VII 1971). Gustaf. 19. H. ? i 1959. 23. Rosenberg (Das Schedelsche Liederbuch. -rcaueaO-ai [7tauae?0ai] prestati. 1948. zbor i mali orkestar. Uppstandelse op. 47. 24. Saloma). 1936. 1933. za fagot i gudaĉe. je i na za znak kojim se takav prekid muziciranja obeleţava u nota< U savremenoj notaciji svakoj vrsti note odgovara p. Fundamentum M. Autor tumaĉi kako se na odreĊen te -norski cantus firmus stvara dvoglasno i troglasno djelo za orgulje. Mozartu i muzici baroka. Ines u Meyerbe< voj Afrikanki). PAUMANN. mezzosopran (Baden kraj B 15. op. Conrad Paumanns »Fundamentum Organisandi« und seine verschiedenen Fassungen. God. ORKESTRALNA: Ouverture zu einem ritlerlichen Spiel. j an Mozarts 200. 1938 odlazi u Ita! gdje prouĉava povijest firentinske muzike i poĉetke opere. Marchesi) i tamo. II. R. X 1924). 22.GARTNER. za violonĉelo i klavir. Po završenim studijama na Kon. 1960. Waltera. Sin Hansa i Rose. Ausgeviahlle Sdtze. 1950. Mozart. četvrtinska osminska Sesnaestinska tridesetdruginska šezdesetČetvrt pauza pauza pauza pau2a pauza ćela polo . kompozitor i dirigent (Šajkaš. Sveĉani svadbeni marš. Vi se u Salzburg 1945 te provodi reorganizaciju Mozarteuma i stivala. Dok njegove manje forme predstavljaju skromne radove. Nikola Šubić Zrinjski). Heiod (R. 1968. 4 suite i dr. napisao tekst za svoje muziĉke drame Ĉengić-Aga i Divina tragedija. pjesmu VCiplich figur obj. Miinchen svirao lutnju. je izumio njemaĉku tabulaturu za lutnju.: A. 1959. od ] i dr. 1962. PAUNOVIĆ. Stieglei Beĉu. 1922. prije 1451. ital. austrijska obitelj muziĉara. 1936. Aus dem Leben eines Taugeni 1929 i Rossini in Neapel. J. Aidd). 28. Šujski (Muscrgski. Hans. Documenta Musicologica. gdje je do kraja ţivota orguljaš na bavarskom dvoru. H. dirigent. XI. 1963 i XIII. Za vreme Prvoga svetskog rata su-deluje u Orkestru kraljeve garde u izgnanstvu. op. DJELA. op. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Niirnberg. Nurnberg 1912. — Lege za violinu i klavir. a bavio se i muziĉkom kritikom (Wiener Zeitung). franc. Papandopulo. odsus tona. koja je djelomiĉno bila u upotrebi još oko 1620. P. Cc». Zvuk. Con lacrime i Ich begerr nit merr. zapoĉeo tradiciju njemaĉke organistiĉke umjetnosti što su je slijedili i dalje razvili njegovi uĉenici. A. — Troglasna pjesma na cantus firmus (Tenorlied) Wiplich figur. 1843 — Beĉ. Avenary. pat engl. nego od praktiĉnih. solo-pjesme. II 1932). 9.Od 1450 u Munchenu. Gram. najĉešće oslonjene na folklor. 120. Zurich 1957. 1945— predsjednik 1953—-59) dirigirao je od 1922 i njegovim orkestr a pri osnivanju Festivala u Salzburgu bio je jedan od najaktivr organizatora. Sebalda u Niirnbergu. P. za improviziranje i za komponiranje orguljske muzike. IV. 1958. Kraulwurst. pisani u njemaĉkoj orguljskoj tabulaturi. ORGULJSKA (u tabulaturi). MGG. X. Ţena Hansa. Nadgrobna ploĉa. 1927. — W. PAUMANN. VI-IX. Wallner. 1922. Ti priruĉnici. 1959. Konrad Paumann. Riemann). Sinfonietta op. rest. Svojim je djelom P. 1889 — Beograd. LIT. V 1896). u Dvorskoj or debitirala i88ikao Amneris (Verdi. medu njima i svoga sina Paula Paumanna (umro 1517). kompozitor i muzikolog (1 14. 1471 nastupio u Regensburgu. V. L. S. Bolongaro Crevenna). Miinchen 1938. nastupao i kao pijanist. K. 1960 i za violonĉelo so lo. 27. Balio Mediceo. povre meno ćutanje pojedinih ili svih deonica. Ein hebraisches Zeugnis fiir den Aufenthalt Konrad Paumanns in Mantua (1470). Ko. A. oko 1415 — Miinchen. (u Buxheimer Orgelbuch) i Fundamentum magistri Conradi Pauman Contrapuncti. Pause). Obradbe pjesama: Je loymors. Saltnen. — KOMORNA: 5 gudaĉkih kvarteta. A. Svita I. sa A. 1. pause. op. 1955 (prema Mozartu).: B. B. Scenska muzika. Ameln (Lochamer Liederbuch. LIT. 1958. S.: Fundamentum organisandi u faksimilu obj. Dienzla i K. 1912. op. Prodana nevjesta). Od 1929 bio je orguljaš u Halsingborgu. Najkasnije od 1446 orgu ljaš crkve sv. Nesumnjivo najveći njemaĉki muziĉar svoga vremena. Zur Lebensgeschichte Konrad Paumanns. Konrad Paumann. Milenko. 1966. najzrelija M. 1955. 1957. Vcrsuch einer griindli Violinschule 1923. napose u Jugoslovenskoj simfoniji programski koncipovanoj i proţetoj toplim lirizmom. Rottauscherom). istaknuvši se osobito kao Vašek i Šujski. cijenjen zbog nepogrešiva pamćenja i darovitosti u improviziranju. — H. 1925). — Ch. Strauss. — B. Jeroška (Borodin. 1956. Schubert. jednal trajanja: DELA. 1914. 1911 i Haj Veljko. švedski kompozitor i orguljaš (Halsing borg. muziku uĉio kod B. C. Geburtstag. W. 8. 3. P. imenovan gradskim orguljašem 1447. 0 njegovu školovanju nema podataka. — Svezak Osterreichische Musikzeitschrift posvećen Paumgarti (red. — VOKALNA: Uveo cvel za mešoviti hor. 1944 i 1957. a od 1921 do smrti bio je kapelnik vojne muzike i nastavnik u muziĉkoj školi Stanković u Beogradu. 1964. — 'Zborovi. uvertire Smrt majke Jugovića. 1960 i za rog. I 1898 — 17. I 1473). MF. —• F. 7. Koncerti: 2 za violonĉelo. Solo -pesme: Serena Viju vetri. u djelu Miinchner Charakterkopfe der Gotik (izd. 1971 proslavio je 30-godišnjicu umjetniĉkog rada. a muziĉke drame romantiĉarske pokušaje stvaranja domaćega opersko-dramskog ţanra. NOVA IZD. 1470 koncertirao na raznim instrumentima na dvoru u Man-tovi. S. — DRAMSKA. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više nagrada i odlikovanja. sistematski poredanih primjera. 1950 i 1957. — KALNA: Eine deutsche W eihnachtsmusik za soliste. III. E. XII. Erinnerut 1969. DJELA. Od 1952 vodio 01 star Camerata academica. Don Jerom (Prokofjev. obou. po tom u Jagodini kao nastavnik muzike u uĉiteljskoj školi. Virdunga (1511) P. X.: Wissenschaft und Praxis (spomenica u povodu Paumgartnerova roĊendana). 1958 i 1959. Fest-Zeitung. DJELA. Bach. Trifunoostvarenja dao u orkestarskim kompozicijama. Rad V. za saksofon. AFMW. za violinu. Wallner (Das Buxheimer Orgelbuch. nem. ORKESTRALNA. 9. 1955) i dr. te je... Vjen ĉanje u samostanu). Pepin (Vidošić. — Muziĉke drame Divina tragedi Ĉengić -Aga. Fundamenta: Ffimdamentum bo-num trium notarum magistri Conradi In Nurenbergk. 1927 (V izd. je izloţio u nekoliko saĉuvanih Fundamenta. XII 1966). 102. pjevanje uĉila Konzervatoriju u Beĉu (M. God. je bio nadaleko poznat kao izvrstan orguljaš. — SPISI: zart. 93. Dvije uvertire. A. Larghetto. C. za glas. Stari mladić) i dr. Deutsches Sangerbundes-Fest. Gu'mbel. Konrad. XI 1887 — Salzburg. 1943. 2 Fundamenta i 3 obradbe pjesama za orgulje obj. silence. 2 za klarinet. MGG. A. Re-ger. Dugogodišnja pi kinja Beĉke opere. PAUZA (od grĉ. lat. Krehl. osobito se istakla kao wa gnerijanka. 19 Salzburger Divertimento. Rosa (roĊena Papier). B. Svoje temeljito znanje P.PAULIK — PAUZA Vašek (Smetana. F. Bernhard. 1962. So nate: za violinu i klavir. Wolff. K. Milenko Paunović i njegova Jugoslovenska s fonija. Osim u zemlji nastupao na brojnim evropskim muziĉkim pozornicama. 1957. kojemu je od 1960 bio predsjednik. — IZDANJA: Das Taghorn (stihovi i napjevi bavarsko-austrijskih h nesangera. pored ostalog. 1967. PAUNOVIĆ. Napustivši pozornicu posvetila se pjevaĉkoj pc gogiji na Konzervatoriju. Serenada. Die Hb'hle von Salamanca. 1923. God. ibid. 1946). Vt opseg njezina glasa dopuštao joj je da pjeva i uloge drams soprana (Leonora u Beethovenovu Fideliju. — Kompozicije za klavir. Boris Godunov). Fundamentum organisandi Magistri Conradi Paumanns Ĉeci de Nurenberg Anno 1452 (tabula-tura zajedno s Lochamer Liederbuch). 1933). — Klavirski trio. Knez Igor). 1922. zborovoda (Kirchberg. PAULSON. Bavio se i knjiţevnim radom. Opere: Das / Eisen. Slijep od roĊenja. K PAUM. Das instrumentale Ensemble der Antike bis zur Gegemuart. harfu. koji ga je naslijedio u sluţbi. 1. Romansa. kako se diskantira (kontrapunktira u diskantu) s pomoću figura 1 obrazaca instrumentalnog karaktera. 1963. D. Ti neobiĉno vaţni udţbe nici instrumentalnog diskantiranja nisu sastavljeni od pravila. vatorijumu u Leipzigu (M. boravi u Novom Sadu kao dirigent Narodnog pozorišta.

ruska plesaĉica (Petrograd. od 1961 u Beogradu docent. A Biographv. koja odgovara semibrevisu (današnja ćela pa uza).letnici Josipa Pavĉiĉa. Kun. Savremenik. Apsolvirao (1953) Muziĉku akademiju u Beogradu (P. Gerdt) gdje je odmah angaţirana u Marijinskom kazalištu (1906 primabalerina). Nizinskim i T. Bartoka i dr. Efekt pauze zavisi od njenog poloţaja. New York 1932. Posebno treba spomenuti ciklus pjesama Ciciban na stihove O. O. pausa zamenjuje notu brevis. Hg. Pavlova. Franks (redaktor). osnovano 27. Oblakov. Nizinskim najveća priznanja. IX 1949). zatim 1908 u Njemaĉku i Austriju. P. P. dramska i likovna skupina) društvo je okupljalo najp rije samo radnike i namještenike. Tu se istakla osobito u Fokinovim koreografijama. Oliveroff. ■— C. zajedno sa V. osmini). LIT. Buli.. — J. Stravinskog. nazivajući je lenima. za ceo takt piše se kao ćela pauza. zamenjuje ih zajedniĉki oblik. Jedino francuski nazivi odstupaju od tog pravila: ćela pauza pause. Berlin 1933. a zatim gra Ċane svih profesija i omladinu. osminska pauza demisoupir. kao i od pauze koja skraćuje pret hodnu notu (staccato). 12. Flight of the Swan. J.PAUZA — PAVLOVIĆ U stranim jezicima nazivi p. P. dva. PAVLOVA. J. Koncertni majstor Kamernog orkestra u Hagu (1958—59) i Kamernog orkestra u Ziirichu (1960). P. Co. Pisao je preteţno vokalna i klavirska djela. U Parizu se. Pavane). Aleksandar.-. Ljubljanski zvon. se plesala samo na velikim dvorskim sveĉanostima. odgovara fusi (tj. Violinista izraţajnog tona. a osobito je ĉesta u muzici engleskih virginalista (W. Toškov). A. P. kompozitor (Veliko Lašĉe. Anna Pavlova. suspirium zamenjuje notu minimu (tj. | M | •. franc. Svellov. nije imala razumijevanja za moderna strujanja u baletnoj umjetnosti. Sastoji se od tri ili ĉetiri perio de poredane redovito prema shemi AABBCC ili AABBCCDD. nastao je nesklad: osmina note je imala jedan. u XVI st. Višeglasnoj menzuralnoj muzici bile su neophodne pauze odreĊenog trajanja. Pogotovu su sugestivne neoĉekivane generalne pauze (zajedniĉk esvim glasovima). D. 1962. STMW. Siier. tamburaški zbor. pet puta duţe pauze su AAAA Neumska i horalna notacija ne poznaju pauze. Franko iz Kolna (XIII v. punih ţivota. (Orchesographie. Ţupanĉiĉa. VII 1870 — Ljubljana. 7. Clarke.. Polazio muziĉku školu Filharmoniĉkog društva u Ljubljani i zatim studirao muziku u Beĉu te 1901 po loţio drţavni ispit iz klavira i pjevanja. Th. Pauze se mogu produţivati taĉkom i koronom. P. I. PAV ANA (tal. AHHa IlaBjloBa. Muziĉke sekcije društva. LIT. 24. I 1931). London 1956 (ruski Moskva 1956). baleti P. Karsavi-nom. s izuzetkom or kestra. Anna Pavlovna. Djelovao je zatim u Ljub ljani kao nastavnik na uĉiteljskoj školi (1901-—25). Snaţnije deluje pa uza koja prekida prirodan razvoj muziĉke misli (npr. 1940. pavane. 23. B. pridruţila trupi Ballets russes S. Cecchetti. Anna Pavlova. London 1927. pod nazivom padoana ili paduana javlja se katkad i brzi ples u 3/4 mjeri. A. vjerojatno iz Padove. Svojom umjet niĉkom zrelošcu one su pridonijele da se slovenska vokalna lirika podigne na viši artistiĉki nivo. meĊutim. — M. stoga je kratkim pauzama dat po jedan barjaĉić manje. njem. divertissementi na muziku F. u kojemu je P. ĉetvrtini). pa je produhovljenošću i lakoćom pokreta umjela stvoriti atmosferu poetiĉne nestvarnosti. Tako su nastali današnji oblici pauza. semisuspirium odgovara semiminimi (tj. Umjetnik romantiĉnih sti lskih koncepcija. G. — A. — B. X 1929 ■—). Djagileva. Hyden. 1911 osnovala vlastitu trupu u Londonu s kojom je gostovala po cijelom svijetu. London 1957. pa je p. zvanom finiš punctorum. se odlikuje originalnim tumaĉenjima kompozicija. U svojim sekcijama (mje šoviti pjevaĉki zbor. Dowland). 11 — 12. •— P. ili se nalazi na arzi i skopĉana je s diminuendom. 5. izvanredan plesaĉki talent. 4. pjevaĉi narodnih pjesama. Byrd. Izvanredno ta lentirana. engl. With Pavlova Round the World. II 1881 — Hag. Osobitu popularnost stekao je kao kompozitor solo-pjesama. La Mort du cygne (S'dnt-Saens). 1. a i b traju dve trećine. a nemaĉki Achtelpause. Pavane. P. a 1909 u Francusku. Giselle (Adam). Pariš 1922. a osmina pauze dva barjaĉića itd. Brahmsa. Po karakteru veoma je srodna -* passamezzu. npr. Morley. Lifar. Prema Th. formalno dovršenih vokalnih min ijatura. polovinska pauza demi-pause. Pobornica ĉistog akademskog stila. Pri uvoĊenju belih nota u XV v. mnoštvo primera za njihovu upotrebu sreće se kod L. muzikom majstorski doĉarao prpošni humor i iskrenu vedrinu sadrţaja. Studij klasiĉnog baleta završila 1899 na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu (E. afirmirale su se na brojnim nastupima širom zemlje. polovinu) i javlja se nešto kasnije.: V. ĉetiri. ■— H. Oh 70. Peć. Ţivković. JleHHHrpa^ 1964. My Jears with Pavlova. Arbeauu. Dejstvo pauza iskorišćeno je već u srednjovekovnom hoquetusu. Najĉešće je u 2/2 mjeri. — U drugoj polovini XVI st. sem što se u kasnoj ho ralnoj notaciji crtom kroz ceo linijski sistem. N. V.) poznaje sledeće oblike: 1 2 3 4a 4b 4c 5 6 7 PAVAO MARKOVAC. — T. Lipovšek. ali obrnut na levo. J. Anna Pavlova. 1962. osvo jivši više prvih i drugih mjesta na natjecanjima i smotrama ama terske muziĉke aktivnosti. — V. pavan. pavenne. P. ruski plesovi. osminska pauza zove se engleski auaver rest. npr. iskrivljeni oblik izraza alla pavana. 24. 3. — W. 1940. KpacoecKan. God. Iste godine s grupom istaknutih plesaĉa pošla na turneju u Skandinaviju. E Promena takta ili tempa. pavin. Moe. pa profesor na Fakultetu muziĉke umetnosti. radniĉko kulturno -umjetniĉko dru štvo. pausa longa perfecta (pausa modi) odgovara trajanju per fektne (trodelne) longe. Dandre. Gibbons. A. Legat. Magriel. M. Posjedovala je neobiĉnu gracioznost. 4. tridesetdruginska pauza huitieme de soupir. N. 1907) sa V. tri. pausa longa reda (docnije zvana pausa longa imperfecta) jednaka je imperfektnoj (dvodelnoj) longi. koji je tek mjestimice posezao za novijim izraţajnim sredstvima. London 1932. Vazem. je izrazito polagan plesni stavak i javlja se obiĉno povezana s kojim brzim plesom (saltarellom ili galliardom). 18. 9—10. stekavši u baletu Pavillon d'Armide (Ĉerepnjin. U XIV v. LIT. Uţivala je veliku slavu koja je još za njena ţivota graniĉila s legendom. šesnaestinska pauza quart de soupir. Ubrzo se proširila po cijeloj Evropi. PAVĈIĈ. London 1958. Umetnik je spontane emocije. MGG. Pavlo va. bez obzira na duţinu takta. oznaĉava predah na kraju melodijske fraze. IX 1945 u Zagrebu. Na repertoaru njezine trupe nalazila su se iskljuĉivo klasiĉna djela kao Vila lutaka (Bayer). na školi Glasbene matice i privatno. X. I. — S. italijanski pausa di roma. H. van Beethovena. zatim otišao u London na usavršavanje kod M.. London 1931. [ # | a u štampanim orkestarskim deonicama katkad se koriste i stari oblici pauza ĉetiri i dva puta duţih od ćele pauze. Great Dancers. 6. Algeranoff. dvorski ples podrijetlom iz Italije. — A. PAVLOVA je bila. paven. 1589) p. Chopina. koja traje više taktova obiĉno se oznaĉava brojem taktova iznad po 10 10 preĉne vodoravne ili dvostruke kose debele crte. 2. odnosno jednu trećinu note bre vis (semibrevis major i semibrevis minor). Pariš 1957. odgovaraju nazivima nota istog trajanja npr. je ubrzo plesala sve velike uloge klasiĉnog reper toara. kao i pojava korone oznaĉava se u toku ovakve pauze na sledeći naĉin: Adagio Allegro 3EEE Antiĉka grĉka notacija oznaĉavala je pauzu koja odgovara najkraćoj ritmiĉkoj vrednosti (chronos protos) slovom A (lambda). Beaumont.: L. Six. frazu u crescendu) ili se nalazi na tezi takta (npr. Do 1957 u društvu je djelovao i simfonijski orkestar. ĉetvrtinska pauza soupir. c semipausa. P. Josip. Rostala i tamo 1956 diplomirao na Royal College of Music.: Z. Od 1963 ĉlan je Beogradskog trija sa kojim je gostovao u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. LIT. programski orijentirane na djela jugoslavenskih kompo zitora. Les Trois graces du XX € siecle. U u mjetniĉkoj muzici prvi put se susreće 1508 u djelu Intabolatura de lauto talijanskog kompozitora Dalze. PAVLOVIĆ . nije traţio ni utirao nove putove. violinista (Beograd. Lissa. Pauze pod 6 i 7 naĉinjene su iz znakova tabulatura. soĉnih melodija i neposredne izraţajnosti. rafinovane . Die aesthetischen Funktionen der Stille und Pause in der Musik. kod kontratempa) od pauze koja prati završetak motiva ili fraze. J.: M. Jubileji slovenskih kulturnih radnika. a šezdesetĉetvrtinska pauza seizieme de soupir. Ĉaj-kovskog. Pavlova. ansambl narodnih plesova. TO. New York 1947.

1931. engl. PAVLOVIĆ. Kao solist i komorni muziĉar (Zagrebaĉki k tet. 1930. 1951—54 prvi violinist u orkestru kazališta Komedij Zagrebu. Continuidad 1953 za udaraljke. R. snimio je i više vlastitih gramofonskih ploĉa. Olten : I. 1899. 3. pjevao i u ĉast drugih bogova. Leipzig 1915 ( I I izd. 3. 1940. Orguljski p. — L. preludij i fuga. Tema y transformaciones za 11 duhaĉkih instrumenata. Canto de navidad za tamtam i gudaĉe. omogućuje modifikaciju izraţajn promjenu dinamike. 64. a nastupao je i u velikim plesnim i jazz-orkestrima S. pedalis noţni). 1937 na koncertnoj turneji po SAD kao ĉlan sku - PEDALNI TON (pedal. 1932. oba su pokreta mnogo pridonijela propagiranju suvremene muzike u Argentini. PAVLOVIĆ. Miillera. Zeusa. Jelenić. utemeljio u Buenos Airesu Grupo Renovacion. Alovimiento sinfonico. Massarta. violinu. VIII 1972). Bachs (disertacija). franc. H. Namjena pedala je razliĉita. pedale. tal. nad kojim se izmjer razliĉite harmonije. kao temeljnog tona akorda. sluţi za sviranje. K. koji odgovara današnjoj peda kopuli. PEĈARIĆ. 1927. Na goi svima praizvedbama Brittenovih opera pjevao glavne teno partije. — KLAVIRSKA: 3 sonate. ĉlanci i studije. 1952. Neues Jahrbuc h fiir den klassischen Altertum 1919. se u pi proširio najviše oko 1840 kada je tvrtka Pleyel izgradila usavi model. 1936 (nova verzija 1953). Kuhna i dr. tj. 1936. duhaĉki oktet. 1934 — 38. III 1929 —). gdje je 1950—56 ĉlan Zabavnog orkestra Radija. je rijedak tip pjevaĉa. a sluţi za voĊenje basove dionice. osobito nakon pobjede (Homer. horovoda i organist u samostanu Kraljeva Sutjeska. 1893. kulture i produbljene interpretacije. 1925 i 1935. sonata za violinu i klavir. a zatim i u Nizozems] Engleskoj tipke normalne veliĉine. Schun (Studien op. na ĉembalu (novije produkcije) peds se ukljuĉuju i iskljuĉuju registri. Studirao na Lancing College u Londonu. tal. Surrev. i orkes LIT. Ehrlich). klavir i celestu. na kojoj se s nogama. pedal. P. Izraz pedal ĉesto se upotrebljava kao oznaka za dug( drţane tonove. 1862 ušao u nakladno poduzeće svog oca u Leipzigu gdje je 1886 poĉeo izdavati partiture komornih kompozicija (od razdoblja klasike do romantike) u dţepnom formatu. 1931 — 32. III sonatina. izmjenjivanjem prstiju i pete obiju n brze pasaţe i vezane fraze. VIII 1901—25. Pedalflilgel. Seis superposiciones. DJELA. Djela za pedalni klavir komponirali su R. 1944 (rev. pedale ili pedale c monia). S. što znaĉi. 1955. a 1938 Agrupacićn Nueva Mitska. njem. Juan Carlos. 1930. Lange. violonĉelo i klavir. Mušica 1946. 1933. 6 balada. javljaju se. kad se nad svakom dugo drţanom notom korala izv bogat. od 1 ponovno u Zagrebu koncertni majstor Simfonijskog orkc Radiotelevizije. Sarajevo 1912 i 1915. Bruggaier.). Der Paan. 1923. Hirt. Skizzen op. 1954. je jedan od najistaknutijih evropskih trubljaĉa na podruĉju jazza i zabavne muzike. Riddleja i dr. Peter (Neville Luard). dugo drţani ton. 56. Juan Carlos Paz. Djelo se ĉuva u biblioteci franjevaĉkoga samostana Kraljeva Sutjeska. Bach naj svojih 6 orguljskih trio-sonata za pedalni klavir (a 2 Clav. k. Od tih malih tip rasporeĊenih kao skraćene. Kreutzer. franjevac. VI 1910 —). Ritmica constante. Jć. 1965. Kultura i bosanski franjevci. 1955. Deubner. A Study of the Greek Paean. P. Obiĉno ima opseg od 32 tipke (CRazvio se u XIV st. 1 Jahrbuch. — W. 22. koji podjednako suvereno v pozornicom i koncertnim podijem te se s lakoćom snala. 1959. Sch God. rcatav pobjedniĉka pjesma). trubljaĉ (Beograd. U okviru Nezvport jazz-festivala gostovao 1972 u Beogradu. A. 1954. 4 kompozicije za klarinet solo. MHorad. prvobitno posvećena Apolonu. G. Kompoziciju uĉio kod C. G. Pedal. Od 1961 u Kairu koncertni maj Filharmonije i profesor Nacionalnog konzervatorija. Poduzeće je do 1892 objavilo u svemu 212 kompozicija. 1 — K. La Obra rnusical de Juan Carlos Paz. T938. Mainz 1938 (najr izd. Poema heroico. Orgelpunkt. Spasilac). Con-crecion 1964 za 7 duhaĉkih instrumenata. u drugim sluĉajevima predstavlja mehaniĉki ureĊaj za stizavanje odreĊenih efekata. Richter. 1956. Osnov. F. trombon i violonĉelo. Od 1957 u Kolnu prvi trubljaĉ u ansamblima K. — SPISI: La Mušica en los Estados Vnidos. Das normale Klavierpedal. a istu funkciju ima pedal i na timpan: LIT. Mozart je takoĊer posjedovao takav instrument. piano-pe'dc njem.. Misli se da je J. sluţi se atonalnim i politonalnim postupcima. Alkan (op. da se pri upotrebi pedala treba sluţiti gama. ili se upravlja molba za pomoć u rato vanju (npr. pod nazivom Paynes kleine Kammermusik Partiturausgabe. a u XVIII st. New York 1900. obiĉno basov.: A. Od 1943 jedan od najistaknutijih lista kazališta Sadler's Wells Opera. Suite concertante za p. Klavirski trio) nastupao u zemlji i inozemstvu. da su pedalne tipke povlaĉile za sobom odg rajuće duboke tonove manualnih tipaka. Schran Die musikgeschichtliche Stellung der Orgel-triosonaten von J. DJELA (sve pod pseudonimom): Beriihmte Pianisten der Vergangenheit und Gegenwart. pedai pedale inferieure. takoĊer u obliku dalnog ĉembala. jer su orj . pedalni klavir) p. 1937— 4 0. 1957. Izraziti polifoniĉar. Gounod (Fant sur Vhymne nationale russe. Al. uvertira za 12 instrumenata. S. problematici svih stilova i razdoblja. zajedno sa nekoliko mladih kompozitora radikalnije orijentiranih.: J. 2. 391) ili ozdravljenja i si. K< PEDAL (engl.: E. Philadelphia 1938). Gaita. 1935. I. trublju. 1930. Frankfurt a. sonatina za klarinet i klavir. vidno mesto zauzimaju kompozicije jugoslovenskih mu ziĉkih stvaralaca.: J. M. C. argentinski kompozitor (Buenos Aires. 3 kompozicije. tal. ĉije solo-pjesme ĉesto interpretira. poema za glas i klavir. 1954—58 ĉlan Zagrebaĉkih solista i 1958—61 konce majstor Zagrebaĉke opere. ORKESTRALNA: 2 koncerta za klavir i gudaĉe. 4 dodekafoniĉke kompozicije za razne sastave i za violinu solo. Meisterwerke des Klavierbaus. Jedan muziĉki fragment peana u starogrĉkoj notaciji saĉuvan je na tzv. ugaĊanje instrumenta i dr. engl. je bio generalni sekretar Saveza muziĉkih umetnika Jugoslavije. jao samo od -> kratke oktave. Rokovića. Handschin. kao dirigent vodio Hrvatski festivalski komorni orkestar. Bach. a zatim kraće vrijeme malog sastava pijaniste B. P. U njegovom repertoaru. Maz. Tres Contrapuntos za klarinet. Uĉenik A. i to najprije u orguljskoj. Uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu (F. Hauptmann) i u Parizu kod L. 2. tenor (Farnham. saksofon i klavir. 1951. Naziv govori. t. 6 fuga na ime BACH op. Niicleos. G. sedam pedala na harfi ! promjeni udezbe ţica. P. e Ped. 1931.. poput himne. Transformaciones canonicas. God. koji obuhvata veliki broj dela od baroknih do savremenih kompo zitora. p. pedal piano. Svirao je u njemaĉkim orkestrima W .. franc. Kasnije se p. N. odnosno prelomljene oktave.52 PAVLOVIĆ — PEDALNI TON pine Neto English Singers. U svom djelu Naĉin crkvenog pjevanja (1857) tumaĉi muziĉku teoriju i iznosi praktiĉne primjere s tekstom. I955! Mušica za fagot. Orguljaš u Oxfordu i proĉelnik muziĉkog odjela Grange School u Crowboroughu 3 zatim (1933—34) uĉio pjevanje na Royal College of Music u Londonu. Rhvthmik. a tada prešao na jednostavniji naĉin izraţavanja. 24. Klavir i pijai opskrbljeni su sa dva ili tri pedala kojima sviraĉ regulira upot i prigušivaĉa i pomiĉe klavijaturu udesno (klavir) zbog smanj zvuĉnosti instrumenta. preteţno u najdubljoj dionici kompozicije Pedalni ton). 69 i 72) i Ch. LIT. franc. -> Kontrapm MeĊutim. 1895. Die Geige in Wahrheit und Fabel.. VI 1842 — I. Fairbanks. Brittena. starogrĉka zborska pjesma. 1948—49 pjevao u kazalištu Covent Ga. Introducdon a la mušica de nuestro tiempo. u Londonu. Kentona. klavirski instrur kojemu je dodana pedalna klavijatura kao kod orgulja (s opsej xD-d). E. XII 1930—). Ch. 1935. 66. Dedalus 1950 za flautu. Eulenburga u Leipzigu (Eulenburgs kleine Partiturausgabe) proširivši je izdanjima orkestralnih i zbornih partitura. ' PEDALNI KLAVIR (engl. Mušica za flautu. gudaĉe i udaraljke. Evansa. produl tonova. J. PEAN (grĉ. A PEARS. Već u Bachovo vrijeme m se na njima svirati. instrumenti namijenjeni orguljašima za vjeţbi Pedal se isprva dodavao najdubljim tipkama manuala ili se s. I. — Abel. Instrumenti tog tipa bili su poznati već u XV st. U peanu se sveĉanim tonom izriĉe zahva lnost. Pej. Ilijada. k. je klavijatura većih razmjera. Boletin Latino-Americano d e Mušica. 1962— 64 i dr. Beriihmte Sdngerinnen. E kromatski. pa i nazvana po njegovu epitetu Paian (Izbavitelj. 1947. 1936 —38 vokalni solist na BBC. Leimer i W. passacaglia. David. Na nekim instrumentima gulje. 1893. široko izraĊen kontrapunkt (-> Organum. 58. passacaglia za gudaĉe. od 1946 djeluje u Eni Opera Group. PAZ. M. pec prema lat. Od 1938 nastupa i kao koncertni pjevaĉ uz st< pratnju B. God. Das Pedalklavier. u praksi ganuma. PAYNE. 3 trija za duhaĉke sastave. St violine završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. LIT. Miho (Mijo). Studien zur Geschichte des Orgelpedalspiels in I schland bis zur Zeit J. S. dok u sredi dijelu one mogu doći s njim i u oštru koliziju ( ->• Temeljni i temeljni oblik akorda). 1898. elektriĉnu gitaju. 1927 —29. celestu. 1954. engleski pjevaĉ. klarinet. P. Fetkovskog u Beogradu. posvećena i ĉovjeku. Posejdona. pianoforte a pedali). Dioniza. iz spoja. 1929. kat dalni klavikordi. Aĉ.: H. 1938 i 1943. Albert (pseudonim A. Zameci pedalnog tona nalaze se već u XII st. Gieseking. Edo. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. IV 1921). Edelhagena. Dvnamik.: L. LIT. 1932 i 1935. Smještena je na podu ispred sviraonika. 2 koncerta za 5 duhaĉkih instrumenata i klavir. violinist (Kotor. Beriihmte Geiger der Vergangenheit und Gegenwart. Arnold Schoenberg o el fin de la era tonal. — E. 1949). a u helenistiĉko doba postaje prigo dna pjesma. 22. 1936. od 1934 do 1950 komponirao gotovo samo u dodekafoniĉkom stilu. Poĉetak i svršetak tih harmonija redovito istiĉe iz pedalnog tona. 1943. carillon. Gallac. ureĊaj na razliĉitim muziĉkim ins mentima. a tada je ediciju preuzela naklada E. se uskoro zatim javlja i u instrumentalnoj mi (gdje se i stalno zadrţao). njemaĉki muziĉk1 nakladnik i pisac engleskog podrijetla (Leipzig. ibid. 1929. ZFMW. pedal point. Pindarov drugi P. God. V. J. Berlinskom papirusu (-> Grĉka muzika). Pedal. 5. Das Streichquartelt in Wort und Bild. — F. njem. 1926. razvile su se u Njemaĉkoj. 1930. LIT. sonatina za flautu i klarinet. 1952.

t. tj. ali ne svuda i ne uvijek s istom svrhom i namjenom.2 ]. a moţe ĉak poprimiti i oblik kraćeg melodijskog motiva. koji je opet specifiĉno sredstvo tonskoga kolorita. Dvostruki pedal.Bach: Mal a f uga za orgulj e u a-m olu 53 R Strauss: Don Quichotte S Šulek: nija br. t.op 71 P.PEDALNI TON sa svojim pedalima (od kojih i potjeĉe naziv pedalni ton) pruţale vrlo povoljne tehniĉke mogućnosti za dugo drţanje basovih to nova. S. Impre sionistiĉki pedal. je najĉešće. Dok je u polifonoj muzici pretklasiĉnoga razdoblja pedal ĉesto bio omiljeno sredstvo za postizavanje monumentalnih efekata (kao npr. pedale superiore i pedale medio)..S. Bech: Das VVohltempei ierte Klavier I. naziva se i leţeći ton (engl. istodobna kombinacija dvaju pedalnih tonova. ĉime postaje sliĉan ->ostinatu: P. t. ili u jednom od -> unutarnjih glasova. njem. pa i potpunih pedalnih akorda. On je ĉesto ritmiziran. mternal pedal za leţeći ton u nekom unutar njem glasu. redovito je sadrţavao toniku i menu kvintu. odnosno kao toniĉki pedal u odreĊenom tonalitetu. Slijedeći primjeri ilustriraju ove tri vrste pedalnog tona: J. a u klasi ĉnom za pojaĉavanje harmonijske napetosti (naroĉito na kraju provedbenih dijelova kompozicija). Hindemith: Sonata za klavir četveroručno P. u najgornjem glasu. dotle su kompozitori romantike koristili pedal pri cr tanju lirskih i intimnih raspoloţenja. ali nikako iskljuĉivoj nastupao u najdonjem glasu kao ->• dominanta odnosno kao dominantni pedal ili kao -> tonika. preludij u b-molu E Gneg: Der var engang. isprekidan pauzama i figuriran. franc. se mnogo upotrebljavao u instrumentalnoj muzici sviju razdoblja i stilova. dvostrukoga pedala. m . pedale supMeure i pedale inteneure. preba cujući ga pri tom redovito u unutarnje ili najgornje glasove. 1 r ¥ r r * FF Pedalni se ton u praksi ne pojavljuje samo u obliku doslovce izdrţanog tona. inverted pedal za leţeći ton u najgornjem glasu. Suvremeni autori pruţaju u svojim djelima najraznovrsnije primjere za upotrebu pedalnoga tona. Vegende Stimme ili liegetide Mittelstimme. u završnim dijelovima kompozicija). tal. samo je daljnja konsekvenca opisane »pedalne prakse« romantiĉara. U razdoblju tonalne muzike (-> Harmonija) p.

1930 i Alleluia. Humperdinck. II 1841 •— Barcelona. je doista pravi osnivaĉ novoga muziĉkog govora u Špa skoj izraslog iz savršene ljepote bogatih narodnih napjeva ii! sova. Victoria. 3. X 1962. Carlo Pedrotti. RM. Genoveffa di Bral 1854. 1923. Od 1840 dirigent Talijans kazališta u Amsterdamu. Felipe Pedrell. Cleopdtre. 1894 — 98. 1910. PEETERS. Reiff. Pesaro 1894. 1853. Romea di Monfort. Miisicos contempordneos y de otros tiempos. — M. — < VENA: 8 misa (Messa di gloria)'. IV 1893—Bochum. 1921—35 operni dramaturg. III 1941). Jan (pravo ime Jacob Pincus Perelmu ameriĉki pjevaĉ. DJELA.: A.muziĉkom djelatnošću poĉeo 1867 suraĊujući u više muziĉkih ĉasopisa. 1872 osn (sa G. dijelovi: prolog Alma Mater. DJELA. 1917. od 1845 dirigent na Teatro Filartm i Teatro Nuovo u Veroni. DRAMSKA. PEDRELL. DJELA. tilde.: G. e historico de organografia musical antigua espanola. / N. 1906. 1906 pod naslovon cutnents pour servir a Vhistoire des origines du thedtre musical) . Felipe Pedrell et »Les Pyrer\ees% Pariš 19a / Balaguer.: T. U ĉast nj 70godišnjice izdana je 19TI spomenica Escritos heortdsticos. drugi dio Rayo de Luna. Wolf). — Pastorales za glas i orkestar. On je jedini pokazao put darovitim uĉe nicima koji bogatom opusu ostvariti sve njegove teţnje. 1872 (III izd. 1878. 1 lirico espanol anierior al siglo XIX (5 sv. Querol. Catdlech de la Biblioteca Musical de Diputacić de Bart (2 sv. Opere: Ardid de Atnor. Depanisom i dr. Prvo ve priznanje dobiva 1936 za nastup u Beethovenovoj IX simf pod upravom A. 1936. Festschrift H. ibid.).). 1859. X 1878 — Montrouge. 1894—97 (ostali svesci nisu c ljeni). L. Uĉenik i nećak F. — SPISI: matica musical. Prdcticas preparc de instrumentacion. — Komorne kompozicije (gudaĉki kvartet. U muzici uglavnom samouk. God. Angles. God. Mazeppa. — A. studirao na Scholi Cantorum u Parizu (V. Fiorina. Opere: LinĊ. Tomds Luis de toria. Musicalerias. Suita / 7 (prema Petrarki) i dr. 3. 1865. O la exposicion historica celebrada en commemoracion del primer centenari nacimiento del maestro Felipe Pedrell. 1895—1903 predavao u Madridu povijest muzike i muziĉku estetiku na Konzervatoriju i u Escuela des estudios su-periores. Clara di Mailand. La Canco popular catalana. 1908—09. Jor de arte (uspomene i studije). Tutti in masehera. 1899—190c Fešta d'Elche. meĊu ostalima: I. Pedrella. 1902 (neizv. osnivaĉ Sociedad Nacional de Mušica (1915). 1913 . Kao uvod imala jo j je posluţiti ĉuvena Pedrellova rasprava Por nuestra mušica (1891) u kojoj se zauzimao za stvaranje nacionalne španjolske opere na temelju španjolskoga muziĉkog folklora. Riemann. 1844. J. En el estrado de Beatriz. Schumai studirao i muzikologiju (A. Simfonijske pjesme : Excelsior. tenor (New York. Istel. Njegovi su uĉenici bili. O. 1846. Njime se P. Reiff u AFMW. . 1. A. Felipe Pedrell un. Sti rao germanistiku i filozofiju.2 br. 1902. 11 Tasso a Ferrara. Toscaninija. God. 16. La Musique indigene dans la thedtre espagnol du } siecle. i na franc). XI 1817 — 16. 1 omnia (8 sv. de Breville). Chiesa. Anuario de l'Institut d'Estudis Catalans. Albeniz. 1931. M. Orientaciones . 1910. Une Nuit de Scheherazade. 1881 Pirineos. T. Opere: L'ullimo Abenzeraggio. 1852. — H. F. 1962. MQ. ostao do smrti. 1894. Mazeppa. X 1893). MGG. U dugom nizu rasprava i izdanja o je likove iz španjolske muziĉke prošlosti i upozorio na nj< velike ali zanemarene vrijednosti. Guerra inqualtro. Cuento de Abril i La Guitarra. 1902. a povremeno i dirigent na Teatro Regio. moteti. Victorije). medu kojima se posi istiĉe Tutti in masehera. < Pedrotti.54 PEDALNI TON — PEETERS L. Dć. Od 1921 ţivio u Parizu. Gelmina. MGG. jer se u njegovoj m vide nedostaci kompozicijske tehnike i suvišni Wagnerov caj. prvi dio El 1 de Foix. 19. Nastupio je i u filmu. Klose) i Berlinu (E. La Matinada.van Beethovem Sonata za klavir u A-duru. Por n mušica. 1910.2i. ORKESTRALNA: Ouverture Catalana. zborovi s orkestrom i a cappella. P. U tome i jest pravo znaĉenje Pedre stvaralaštva. sabranih djela T. 1925. I Pirenei.[889— 91 nastaje njegova velika dramska trilogija Los Pirineos. SBIMG. Nadovezujući na kasnu romani .). LIT. Diccu biogrdfico y bibliogrdfico de miisicos y escritores de mušica espanoles. R. S literarno. Cancionero musical popular espanol (4 sv.i9: Potpuni popis Pedrellovih djela obj. Pjevao tenorske partije najviše u talijanskim i f cuskim operama. A. Carlos. I. PEDRELL više ostvariti nego što je mogao. Danza y cancićn de Aixa. 1900—01 (prošireno izdanje obj. Eh Madrigals i la Missa da Difunts d'En Brudicu (sa H.25. antifone. Nekoliko zarzuela. 1909 — 10. pjesme. I Pedrell. 19: 38 pjeva u Radio City Music Hali u New Yorku. 1911. — H. Baleti: La Rose et le gitan. 1881. otkupljuje. 1 08. E. LIT. ( modo. — DRAMSKA.2 Njegova muzika nije prešla španjolske granice. Tu je pokrenuo ĉasopise Notas musicales y literarias (1882—83) i Ilustracion musical hispano-americana (1888) koji je ureĊivao do 1896. Olema lasci 1872. oko 60 solo-pjesama. njemaĉki kompozitor i dirigent belgijs podrijetla(Antvverpen. Osobita draţ njegova muziĉkog izraza potjeĉe od vještine primijenjenih elemenata španjolskog i juţnoameriĉkog folklora. 19.— M. PEDRELL. Kao kompozitor P.). muziku uĉio u Miinchenu (W. VI 1904 —). 1903—04. Borghetti. rekvijem. L'Eglogue »La Foret sans amour« de Lope de Veg. Emporio cie. Mantovani. (sabrane studije). Eleonor McLellan i G. 1905 i dr. je htio F. osobito njemaĉkih kompozil Od 1882 bio je direktor konzervatorija Rossini u Pesaru. Felipe Pedrell.. radeći kao kritiĉar. Felipe Pedrell. 1861. La Figlia dell'arciere. de Curzon.). Emil. — VOKALNA: oratorij Alleluia. Anglesom). 1923. Od 1868 u Torinu. J. 1912. portu y hispanoamericanos anliguos y modernos.). 1840. Dos Musichs cinchcei catalans.V 1974). Roxas. spanisehe Volkslied. direktor Liceo skale. La Mušica espanola desde la edad media hasta nuestros dias. Lirica nacionalizada (sabrane studije). I jedan od posljednjih sljedbenika velike napuljske operne trad Njegova su najbolja djela opere buffe. M. Granados. VIII 1922). 1928. Carlos Pedrell. La < tina. Od 1896 do 1899 izdavao je ĉasopis Mušica religiosa en Espana. P. Los Miisicos espanoles. PEDROTTI. u kojoj je došao do punog izraţaja nj' smisao za vedru melodiku i poletnu ritmiku. Marion Delorme. Diccionario tecnico de la mušica. a kasnije predavao na Univerzitetu u Tucumanu. muziĉki sa vjetnik Consejo Nacional de EĊucacidn. RM. Antologia de Organistas cldsicos espanoles (2 sv. 1920 — 2 M. d'Indv. 1919kompozitor i dirigent scenske muzike u Bochumu. 1901. Folhlore musical castillan du XVI' siecle. 1897 — 98. Zborovi: Canco Hatina. Tebaldini. Uĉitelj mu bili E. — DRAMSKA. 1921. Mitjana. 1840. crkvene kompozicije. U operi debitirao 1938 u Phils phiji kao Vojvoda (Verdi. Rigoletto). 1875. 1910. — E. Exi 1921. 1902—12. SBIMG. Moller. I.). Gerhard i H. L. Felipe Pedrell ed il dramma lirico spagnuolo. U Barceloni je P. Potkraj 1904 vratio se u Barcelonu kao umjetniĉki direktor nakladnoga poduzeća Vidal y Llimano koje je nastavilo s izdavanjem Pedrellove serije publikacija Salterio Sacro-Hispano. Jean I d'Aragon. Suares. T 1897. P. Gtosa (sa zborom) i Cant de la Montanya.). i na katalonskom). kompozitor i muzikolog. — IZDANJA: Hispaniae Schola mušica sacra (8 sv. urugvajski kompozitor španjolskoga pod rijetla (Minas. 1841. 1902. II Parruchiere della Reggenza. Ĉlan njujorškog Metr litana od 1941. 1882—83 izdavao je djela s podruĉja suvremene duhovne muzike pod zajedniĉkim naslovom Salterio Sacro-Hispano. treći dio La Jornada de Panissars). 1918 (pretisak iz VIII sv. LIT. pedagog. gdje je u. Barcelona T941. Felipe. God. // Favorito. Solo-pjesme. Školski inspektor u Buenos Airesu. — Uvertira. Kretzschmar. Angles. 1918 — 22 (novi otisak ic 2 sv. — R. Fantasta argentina. 1870. 187c Klavirska djela. X. 1881. 1889—91 (izv. 1924. ORKESTRALNA. El ( Arnau (sa zborom). G. La Mušica contemporanea en Espana y Felipe Pe Malaga 1901. talijanski kompozitor i dirigent rona. P. 1856. de Falla. 1883). 1891 (obj. de Falla. 1911 (nastavak preth< djela). SBIMG.) i vodio orkestralne koncerte na ko je izvodio simfonijsku muziku. Isabella d'Aragona. G voisier. 1874. God. ZFMW. 1908. je i utemel španjolske muzikologije. 1909 (iste g obj. Carlo. ostala je svjedoĉanstvo plemenitih nastojanja da se stvori španjolski cionalni muziĉki stil. 1881. Nakon putovanja po Italiji i boravka u Parizu nastanio se 1882 u Barceloni.op. Pariz. 1917. 12. PEERCE. španjolski kompozitor i muzikolog (Tortosa.

Nona i kasnije. W. Turnhout 1950. izmeĊu 1649 i 1655. Caecilia. 1957. D . 1957—75 profesor Muziĉke škole Stanković i od 1975 je docent na Fakultetu muziĉkih umetno sti u Beogradu. 4. 10. 1643. Đurić -Klajn). Kmicic-Mieleszvriski (Muzyka. 1961. 1960. Zagreb 1960. Peeters. — ORGULJSKA: Sinfonia per organo. Audite mortales obj. Missa senza le cerimonie I. suita za orke star. a mnoga su objavljena. 1939. ibid. O Aiy3fciKe H. Na Konzervatoriju u Lisabonu uĉ io klavir. Brno 1969. 28. Boston 1948. 1935. 4 suite). 1964. trublju. vjerojatno 1670). prije 1649. Porena. Misura. — Dva gudaĉka kvarteta i druga komorna djela. Dvije klavirske skice op. Antvverpen. Corbet. Cteuma na HKymcKite meMbi.: G. ORKESTRALNA: Poliptico 1960 za komorni orkestar. Berceuse op. a kompozicije nastale u Krakovu pisane su a cappella. — INSTRUKTIVNA: 10 Pedalstudies. 1951. Dvadeset godina Udruţenja muziĉkih umetnika Srbije. 1931 i dr. Po stilu kasni romantik. 1966. 35 minijatura. Ars Organi (3 sv. 2 trublje i 2 trombona. Penckel. 1929. Duprea i Ch. K OH uepmnaH $aHma. preludij. Dva intermezza op. Musique serbe contemporaine. Gieburovvski {Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. Instruments de musique dans l'art serbo-macedonien et Byzantin. 1968. Fantasie concertante za klavir i orkestar u d-molu op. harfu. 1913. Vlaamse Rhapsodie. — CRKVENA: 8 misa. Der Komponist E. Valejevom. U Zagrebu uĉila violinu (V. Entrata festiva za orgulje. The zvork of Leoš Jandĉek in the light of Czech music performed in Belgrade between the two Wars. DJELA. 43. LIT. 1960. Dva orkestarska dela Mihovila Logara. 1918). Opienski (La Musique polonaise. — Euridice reamada za zbor i orkestar. Iako se njezina priliĉno brojna djela (58 opusa) ne odlikuju većom izvornošću. III. 6 juţnoafriĉkih pjesama za zbor. 1916. ipak najznaĉajnija medu njima — Simfonija i Klavirski koncert — odaju zrelog umjetnika koji dobro vlada kompozicijskom tehnikom i lako se snalazi u velikim muziĉkim formama. Swierczek i H. Stockhausen. Depuvdt. — P. 1949. 1965. koncert za klavir. 1969. prihvatio tekovine P. Curitiba). 1925— 52 profesor orgulja na Lemmensovu institutu. za violinu. 1948 — 49. na baškirske teme. DJELA. Dora. A Foohsh Diary. Lied-Symphonie. diplomirao 1940. 1934 i 1949. Sećanje na Branka Dragutinovića. M. Glavne karakteristike njegovih kompozicija su slobodna ritmika i bogata primjena polifonije. brojne solo -pjesme. Nono) i na Muziĉkoj akademiji u Baselu (P.. Ţivot cvijeća op. Pechel). 1938). Ruganje Hristu. violu. — VOKALNA: oratorij. Mušica Sacra. 1957 i Eepe3oean poiua. drugi orguljaš katedrale. Studirao kompoziciju na Moskovskom konzervatoriju (N. celestu. 1954. trio za flautu. Petri) i Miinchenu (W. 1962. 1966. violonĉelo i komor ni orkestar. 1960. 1910 i II. 1941. 31 i 48. — DRAMSKA. violinu. Bouleza i L. Boulez. izmeĊu 1661 i 1669. 1943 (sa M. Benedictus. —■ IZDANJA: Oudnederlandse Meesters voor het orgel (3 sv. 1943. 124 — 125. Paccagnella.3un na fiuucKue mejnu za violinu i orkestar. 1914 i II. doktorirala iz muzikologije 1975 u Ljubljani (D.). a od 1925 prvi. 40. . 1965. VII 1903 —). MondaecKan crouma. Studirao muziku na Lemmensovu institutu u Mechelenu (O. Grieg. Tlpaidnunnan y$epmwpa ua KadapduucKue meMbi. Missa secunda ad aequales. L. za violu. od 1923.: F. koncert za flautu. Petrassi. Nikolai Iwanowitsch Peiko. 1935. Šest stavaka. portugalski kompozitor (Montijo. 1966. Essen 1953. c. Od 1944 predaje na toj ustanovi i na Muziĉko -pedagoškom institutu Gnjesin. 2 trombona. izmeĊu 1649 i 1655. Sinfonietta Bochumensis. 45. van Nuffel) te kod M. Concertino za 2 klavira. muzikolog (Beograd. Feicht i K. Simfonijeta. Barle. 1953. 1959 i Istorija muzike od francuske burţoaske revolucije do perioda imperijalizma. Radej. Servaas. — M. 7 gudaĉkih kvarteta. III 1916 —). X. U Mechelenu. klavir. 1—2. muziĉku teoriju (Ć. i 5 instrumenata. balada. Stanislav Biniĉki kao organizator muziĉkog ţivota u Beogradu. Svoja najvrednija djela ostvario je na podruĉju kolektivne improvizacije. Zborni k radova VizantoloŠkog instituta SANU. 1959. Abenteuer in Spanien. je u biti bila eklektik ĉiji su uzori bili J. IV. Portugal. ĉembalo i gudaĉe. 1948. 1921. od 1658 kapelnik katedrale u Krakovu. LIT. vise moteta. 49. ibid. 1972. koralna fantazija za orgulje. Missa senza le cerimonie II. X. Sjećanje op. 1950.). 3 klavirska trija. ORKESTRALNA: simfonija u 2 stavka. 1925. — KOMORNA: gudaĉki trio. ORKESTRALNA: simfonija u ns-molu op. 25. P. je pokušala svoj muziĉki govor usmjeriti u pravcu muziĉkog nacionalizma. H.— DRAMSKA. Lay za klavirski trio. DJELA. 1972. u bmo lu op..Kovaĉević. 1940. Nikolaj Ivano. As 4 estacoes za trublju. 1955. 1951. a zatim studirala kompoziciju i violinu u Dresdenu (P. 1954 i za flautu. EoedaHoea. H. Kaiser). 1969. 1959. DJELA: 40 plesova za lutnju. 1965. 1945. 48. instrumentalne skupine (ehori) i timpane ad libitum. XII 1929 —). Brennecke. Anthologia pro organo (4 sv. 25. 1953. u As-duru op. 20. 1954. Istorija muzike (2 sv. 1936. Huml). Recitativo III za flautu. Szczepanska (ibi d. — KLAVIRSKA: sonata. passacaglia i fuga. kvartet za obou. God. KNJIGE: Istorija muzike od prvobitne zajednice do Beethovena. Practische Methode voor Gregoriaanse begeleiding. K. Crouma na pyccuue meMbi. Diafonia 2 za harfu. 24. 5. Baleti: Beceunue eempbi. zbirke koralnih predigra.. Hrvatski muziĉki umetnici i kompozitori u Beogradu izmeĊu dva rata. J. 1965. Arti musices. 1963. 1969. 1960. 3 preludija i fuge. 1967. na tatarske teme. MGG. 55 PEETERS. 1921 i 1937. moteti. Nomos.). II. 1940. Zvuk. Wal-zer-Capricen op. Missa brevis). — DRAMSKA. 1962. — CRKVENA. sjajan improvizator. ĉembalo. Feicht (Wydawnictzvo Dazvnej Muzyki Polskiej. 1964. Surzvnski {Monumenta Musices Sacrae in Polonia. 1945 i 1948. 1958). sonata za violonĉelo i klavir op. AlmadaA Kame of War. za 2 violine. 1949 i 1959. Brahms i E. 1944. 1669. L. Đ.: H. Najugledniji belgijski orguljaš. Pejaĉevićeva ide u red ri jetkih ţena koje su se u Hrvatskoj istakle na podruĉju muziĉkog stvaralaštva. 1931—48 predavao 1 na Konzervatoriju u Gentu. 1940. Ko. De Becker. 44. 1966. Opera Selecta pro Organo Johannis Cabanilles. 2 Symphonische Musik. Missa brevis obj. LIT. Missa a 6 De Resurrectione Domini Nostri Jesu Christi. izmeĊu 1661 i 1669 i Missa pulcherrima ad instar Praenestini. Missa a quatuor s 1664. a na Muziĉkoj akademiji 1955 istorijsko-folklorni odsek i 1963 postdiplomske studije (S. PEJKO. 17. izmeĊu 1649 i 1655. 1950. 2.). CoBeTCKa« MV3biKa. The Organ Music of Flor Peeters. var ijacije. 1938. 1953. Flor Peeters muzikale persoonlijkheid. Prouĉavanje muziĉkog folklora (jakutskog. Visser. 1909. audio-vizuelni show Nos nao estamos algures. Emil Peeters. Jubilate Deo (psalam CIC). Feicht i W. 1967. DELA. 3 kanona obj. — A. DJELA: koncert za klavir.. Aziji i juţnoj Africi. u orkestralnim i komornim kompozicijama nakon 1921 sretno sjedinjuje barokne i klasiĉne oblike s atonalnom harmonijom i dodekafoniĉkom kompozicijskom tehnikom. C. Barkarola op. Audite morlales za zbor. 2. Bloka i L. 1955. 69. Kornelije Stanković u oĉima svojih savremenika.op. poljski kompozitor (? — Krakov. 1957. CDE za klavir. kompozitor (Našice. Jorge. Marier. Milano 1947. Odgojio je velik broj orguljaša i kompozitora. Mortelmans i J. 41. Manuale. H. Missa in defeetu unius contraltus. Te Deum.: J. P. 33. metalne udaraljke i 12 gudaĉa. Lehmann. violu i violonĉelo. 1915. 1929. za violonĉelo. 1662. CoBeTCKan My3t>iKa. 19 14 — 46. 1941 i Brand im Opernhaus (nedovršena). Od 1948 profesor Flamanskog konzervatorija u Antwerpenu (od 1952 direktor). 1965). Najbolja su mu djela orkestralne suite. Pedeset godina rada Muziĉke škole Stanković. — STUDIJE I ĈLANCI (izbor): Uti caj folklora iz NOB na umetnićko stvaralaštvo. 1944. op. duhaĉki kvintet. klavirski kvintet op. IX 1885 — M iinchen.) utjecalo je na njegovo stvaralaštvo. — Collage I za 2 klavira. 1970. Herzog. Sv. 2 moteta obj. psalma na našim freskama. — Tri kanona. Opere: Die Troerinnen. 1948. Scenska muzika: Macbeth. 1953 — 54 i 1959. Rad VIII kongresa SFJ. Ecclesiae. Od 1953 izdaje ĉasopis De Praestant. 1963. prigodne kantate. 11. 1951. 1661. 1959 — 67. 38. klavirski trio op 29. Hymn Preludes (213 kompozicija u 24 sv. nova samostalna verzija 1953). Variaties en Finale op een Oud Vlaams Lied. Toccata. — Th. simfonijska balada. 1934. violu i harfu. je priredio više stotina koncerata po Evropi. 1970. Flor. G. Romantische Suite. 7 tibec na meMbi napodoe CCCP. 1943. Der Hellvveg. 3. God. 4. instrumente i b. Dva nokturna op. 1896) te H. 50 i dr. — K. Istorijski pregled razvoja Udruţenja kompozitora Srbije. III. 1951. 2. 1954. Zvuk. W. 1950. Berceuse op. Kinetofonias za 25 gudaĉa i 3 magnetofona.). — O My3bixe HKymoe (u suradnji sa I. udaraljke i magnetofon. Cvijetni vrtlog op. 1929. P. 1936. K. Fuga en Hymne op »Ave Mariš Stella«. G. Roksanda. Razvoj muziĉke kritike i esejistike u Srbiji izmeĊu dva rata (magistarski rad. W. 1964.). Flor Peeters Organist. 1971. 4. K. U Beogradu završila studije istorije umetnosti. 2 trublje. Mjaskovski). Junek) i instrumentaciju (D. belgijski orguljaš i kompozitor (Tielen. 1955). Roma 1959. 1951. duhovne pjesme.. I 1940 —). Stockhausena. Americi. — Solo-pjesme (romance na stihove A. ibid. Barttomiej (Bartholomaus). Sherwood. klavirski kvartet op. 1970. rkp. 1945. Weberna. duhaĉki trio. 60 kratkih kompozicija. Alte Meister (2 sv. — KOMORNA: Situacoes 66 za flautu. Još neki podaci 0 muzici starih Slovena. LIT. 1954. 1955. Missa brevis ad aequales. klarinet. 1661. Stejmanom). 1966. Mise: Missa concertata La Lombardesca za 8 gl. 1969. suita za 4 trombona. — E. Slavenska u b-molu op. Narodno stvaralaštvo. Colloquium musicae vocalis. koncert z a orgulje i klavir. Litlle Organ Book. 1938. Filmska muzika A pausasa das ehagas. 1942. a zatim studirao kompoziciju na akademiji Santa Cecilia u Rimu (B. sovjetski kompozitor (Moskva. Brodjanskaja i D. 1948). Hjuza). Dora Pejaĉević.). Zvuk. 57. 1953. — W. DJELA. —■ H. Scenska i filmska muzika. — Manje kompozicije za klavir (2 sonatine. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta. 19. 1962. II Compositore fiammingo Flor Peeters. scenska muzika 2a više od 200 kazališnih djela. NOVA IZD. K. Dora Pejaĉević.). Mu ziĉki instrumenti na srednjovekovnim spomenicima Srbije i Makedonije (doktorska disertacija. Dvije sonate: I. 1962 (prer. Cvetko). ITeHKa. 1958. Agnus) obj. Pet simfonija: I i II. 1972. Feicht. — KOMORNA: klavirski trio. jKauna d'ApK. 26. M. violonĉelo i klavir. 1954. violu da gamba i Ĉembalo. 1946. canzona i ciacona. elegija. Hrvatski kompozitori i njiho va djela. Koncerti: 2 za klavir.: Missa pulcherrima obj. 1912. MGG. MGG. 40 kompozicija za lutnju obj. X. Njezina su se djela s uspjehom izvodila i u Njemaĉkoj. PEIXINHO. Sikorski (Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. H. 1923. 1966. 1918. 36. sonatina. ilustracije iz Davidovog ţivota i 150. 10 orguljskih korala. violinu. koncert za orgulje. 1943. 35. 1961. 1929). violonĉelo.Maštanja op. 1955. sonata za trublju i klavir. 77 — 78. harfu i klavir. PEJAĈEVIĆ. The Four Seasons. je jedan od najboljih poljskih kontrapunktiĉara (Missa pulcherrima. koncert za klavir u g-molu op. Tournemirea u Parizu. — F. 1969. 1935 —48 drţao majstorske teĉa jeve orgulja i kompozicije u Tilburgu (Nizozemska) i u SAD. S. 1931. — KLAVIRSKA. PEJAĈEVIĆ PEJOVIĆ. baškirskog i dr. 1973. Flor Peeters. Missa senza le cerimonie II (Sanctus. III 1923). 1931. Predavao na teĉajevima suvremene muzike u Lisabonu i u Brazilu (Oporto. (Pekell. 20. I95 1 » Divertimenlo za klarinet. ORKESTRALNA. uvertira op. 1932. Pedeset godina rada Beogradske filharmonije (u štampi). rkp. Bale t Tanzsymphonie. Mechelen 1950. Opera AuxuAy. Rad VII kongresa SFJ.PEETERS — PEKIEL i na polifoniju starih nizozemskih majstora. Najranije 1633 postao ĉlan kraljevske kapele u Varšavi (od 1649 kapelnik) i pripadao joj do 1655. U Slavenskoj sonati za violinu P. 1962. Oslobodivši se utjecaja A.25. Koenig). 84. 1919. Courvoisier). Missa Paschalis. Dvije sonate za violinu i klavir: I.viĉ. Flor Peeters e la Mušica Sacra Moderna. O gebo e a sombra. Njegove crkvene kompozicije nastale u Varšavi pisane su preteţno u venecijanskom koncertantnom stilu.

Tren 1 Hiroszimy za 52 gudaĉka instrumenta. 1972.: Z. 1945. Jachimecki. Bc on postepene stvara osob volucionarno novi muziĉk i zvuĉni svijet koji razvija vlastitim naĉelima i zak< Polazna toĉka mu je fei zvuka koji ne poznaje ra? ĉavanje na ton : šum te tome zahtijeva i potpuni kriterij estetskog i emocioj vrednovanja. 3 zbora i orkestar. 1961). — J. zbor i orkestar: Bilder aus dem Leben Walthers von der Vogelzveide. 1948 — 57. — Mensura sortis za klavir. •— SPISI: Von der Poesie des Klavierspiels. 1962. Studirao kompoziciju kod F. 1965. 1962. epitaf Ir. Reisenauera na Konzervatoriju u Leipzigu. Koncert. 1952 i Diederik en Katrina. Spatherbst i dramatska scena Thermopylae. M. 1966. 1972.und Modulationslehre. 1875. Psalmy za zbor i orkestar. . Penderecki und das H6 folgreicher Musik. pentatonic. LIT. Die Kirchenwerke von Bartholomaus P^kiel (disertacija). Krzysztof. 1967. O. 1942. a zatim kod A. DJELA. Anleitung zum grundlichen Studium und Analysieren der 84 Klavieretiiden von Cramer. 13. Studirao na Konzervatoriju u Beĉu (A. za violonĉelo solo. M. pentaj pentatonica). Pelemans Willem.: Catalogus van Werken van Belgische Componisten. 2 klavirska trija. skupni na: stare pjesme u Walesu koje vuku podrijetlo iz drevne ] keltskih barda. 2. Kosmogonia za zbor i orkestE (nova verzija 1971). u tom se listu gorljivo zauzimao za djela R. 1950. IV 1875 — Miinchen. Studirao u rodnom gradu i na Konzervatoriju u Madridu. — Isti. XI 1896). harfu i komorni orkestar. pedagog i kompozitor (Innsbruck. zborovoĊa. 1967. — Isti. Scenska i filmska muzika. 2 sonate za 2 klavira. 1973. S7. PENA Y GONI. 1967 i za violonĉelo. Bruckner) i na Konigliche Musikschule u Miinchenu (F. poljski kompozitor (D?bica. 1947. zborovi. upriliĉuju se i natjecanja pjevaĉa u vještini takv e pjesn muziĉke improvizacije. Muziek beluisteren. 1961.Capriccio za obou i 1965. — KOMPOZICIJE: simfonija na motive iz zarzuela F. — INSTRUKTIVNA: Uber das Dirigieren. 1954. Kompozicije za ĉembalo. recitatora.. Cajon de sastre (zbirka ĉlanaka). Emanadje za 2 gudaĉka o T 959. 1967 i Die Teufel von 1 1969. 1910 (holandski prijevod 1930) i Uber L. 1901. Grajf i K. Sin i uĉenik Josefa st. X. Willlner. solo-pjesme (Hoek der eenzaamheid). Geburtstag. Impresiones y Recuerdos: Carlos Gounod. gitaru. SPISI: La Obra maestra de Verdi: Aida. Zielinski. Querol. Hdusler. — H. 3. 1898. 1940 i 1941. Canlicum canticorum Salomonis za 16-gl. La Opera espaiiola y la mušica dramdlica en Espana en el siglo KIK. — W. 1938. 1962. za ĉembalo. gdje je kara stiĉan pentatonski niz f1g1a1c2d2 izveden iz prvih pet tono\ lanca: . Skolyszewskog. — Komorna djela. 1968. God. zasnovan na ljestviĉnom nizu c tonova (šesti ton je oktava prvoga tona) koji mogu biti raspoi i u razmacima većim od cijelog stepena. Za sole. J. Lwow 1925. 1. — Elektronska (Psalmus. 1938. Ude). Wagnera. Polymorphia za 48 gudaĉkih instrumenata. 1885. — DRAMSKA. 5 Concertina za komorni orkestar. A. Willem Pelemans. austrijski dirigent. ksilomarimbu. primjenjuje na £ man naĉin tehniĉke i ari cijske mogućnosti klasiĉr K. Od 1866 trideset je godina bio muziĉki kritiĉar madridskih novina El Imparcial. djeĉji zbor i o 1965 (scenska verzija 1969). brojne solo-pjesme uz klavir i orgulje. XI 1933 — ). recitatora i orkestar. violu. zbor i orkestar. tonski sustav. 1894 i dr. 1958 . I i II. 1. 1875. Kao pijanist ide medu najistaknutije interprete Lisztovih djela. Nakon usavršavanja kod A. 1945. koji improvizira stihove. Impresiones musicales (zbirka ĉlanaka). 1948 i 1968. Actions. Preteţan dio njegova stvaralaštva okrenut je velikii kalnim formama. 8. Geest en Klank. Koncerti: za violinu za violino grande. 11. 1875. Nuestros musicos: Barbieri. 1957. npr. njem. — DRAMSKA: opera Ubu Roi. Capriccio za violinu i orkestar. Cantata in honorem Almae Universitatis Iagellonicae sescentos abhinc annos fundatae. DJELA. franc. Bruxelles 1954. Jesu Christi secundum Lucam za soliste. Dem 75 jahringen Josef Pembaur. 1948. — KLAVIRSKA: 19 sonata. for IVinds. Concert voor Strijkcrs. X 1950). je rektor visoke muziĉke škole u Krakovvu. udaraljke. X. 2 zbora i orkestar. Antonio. LIT. 10. a melodiju harfiste varira i uk (ĉesto dosta slobodno) kao da kontrapunktira na odreĊeni < firmus. XI 1846 — Madrid. Krakow 1911. 1892. simfonijska pjesma Vasconia za vojnu muziku i orkestar i druga orkestralna djela. kao balet 1971). 1958. Rheinberger). Strofy za sopran. za violonĉelo i fagot. Oĉito po novim mogućnostima zv oblikovanja u elektronske ţici. zborovi). 1963. 1961. belgijski kompozitor. 31. ORKESTRALNA: 1 simfonija. anhemitonski u kojemu polustepena. Rienzi. 2 trija za obou. P. Trevre pet i tovoz glas. 1742). 2 duhaĉka kvin teta. 1960 i 1968. ein Bekenntnis seiner Freunde (red. 1936 — 39. 20. što put do punog izraţaja došlo u kompoziciji Tren (1961). kvintet za flautu. 1961. 1971. Od 1944 muziĉki kritiĉar. Petites e'tudes (98 kompozicija. 1972. Josef st. — Dva gudaĉka kvarteta. — VOKALNA: Passio et mors Domir. 1970. zbor i orkestar. LIT. oder Der Dauer von Langtvell. Profesor kompozicije u Krakowu i 1966—68 na Volk-zoangHochschule u Essenu. 1875 —1918 profesor i direktor muziĉke škole u Innsbrucku. 10. Berlin 1935. Kao stvaralac sluţio se isprva naglašeno agresivnim melosom i harmonijom. pentatonigue. P. 10.56 PE_KIEL — PENTATONIKA P. 1901. MGG. Ovisno o rasporedu intervala. 1967.. KOMPOZICIJE: sonata za violinu i klavir u A-duru. ali je nakon višegodišnje evolucije stvorio vlastiti ujednaĉen i vedar kompozi torski izraz. za gitaru. sonata za violonĉelo i orkestar.: Ch. gdje je uz to vodio Akademsko pjevaĉko društvo i LieĊertafel te osnovao Tirolski pjevaĉki savez. Godinama središnja liĉnost muziĉkoga ţivota u Innsbrucku. 1948. 1971. pijanist (Innsbruck. riam Arlur Malaicski za gudaĉe i timpane. klarinet i fagot. — W. 1947. 1946. 1945. — Kantata Viva Hernani. V 1848 — 19. 1902 —21 nastavnik klavira (od 1912 profesor) u tom zavodu. 8 balada. postiţući na i ĉin denaturaciju zvuka. Na tradicionalnim velšanskim festivalima ( -> Eiste. MGG. za violu. s kojim je prijateljevao. Barbierija. 1961. za violonĉelo i gudaĉe. 1964. violinu. Wiechowicza na Muziĉkoj akademiji u Krakovvu. zborovi. t LIT. Pembaur. cionalni naĉin (velšanski canu penillion): harfist zapoĉinje. 1961. ibid. 1947 i 1954 i dr. — Josef Pembaur. Gwynn Williams zbornik Penillion inEnglish (1925). Od 1879 profesor historije muzike na Escuela Nacional de Mušica u Madridu.: M. na poseban. tal. Bremen 1969. odnos prema »novom zvuku« odraţava se i u tretiranju ljuc glasa. Los Maestros cantores de Nuremberg de R. Struktur Modelle in Pendereckis »Threnos«. c2a1g1f1d1 ili d2c2a1g1el. ibid. Neue Musikzeitschrift. Conlra la opera espanola. LIT. kanon za 52 i instrumenta i magnetofonsku vrpcu. Weberna i P. pripada muziĉkoj gardi. Koncerti: 3 za klavir. De natura sonoris. Šku. X. DJELA: simfonija In Tirol. za 2 trublje. Zentner. i^6^. baletna opera De Noţem en de Nimf. 1915. jući neki poznati narodni napjev. zbor. U novije doba izdao S. — A. za violinu i klavir. Radio-opera Het standvastig tinnen soldaatje. javlja se u razliĉitim oblicims silaznim ili uzlaznim. — W. Fluort 1961. La Rose de Bakazvali. Antonio Perla y Goni. Sonate: 3 za violinu i klavir. 1962 (kasnije uvršteno u Passio se Lucam). 1962. 1968. II 1923). De Mannen van Smeerop. Josef i Josef jr. Munchen 1940. partita za ĉembalo. Werner. 1926. Sada (1976. Ugledajući se u p< na A. U muzici uglavnom samouk. kao kompozitor bio je pristaša novonjemaĉke škole (solo -pjesme. 1967. Hymnus laudans za komorni zbor i orkestar Stabat Mater za 12 solista i 3 zbora. komorni komorni orkestar. Melos. Najstariju tiskanu zbirku harfis napjeva pogodnih za canu penillion objavili su J. ■ — Misa za zbor i orkestar i druge crkvene kompozicije. Fonogrami za flautu i k orkestar. 2 und op. i B. 1932 i 1942. DJELA. 1945 i 1950.. 1957. — Više misa i druga crkvena djela. Parry i E liams (Antient British Music. Huber. Musik Jahrhundert. 23. 1970. oratorij Auferstehung Christi (II dio U trenja) za sole. — J. Stemmingsvoorspel. 1875. Gruhn. 1972. 2 za violu i klavir. 1962. oratorij Grablegung Christi (I dio diptih nja) za sole. Magische Klanglandschaften. 1963 i za orgulje. na kojoj je 1897—1900 nastavnik klavira. — VOKALNA: kantata Gott der Weltenschopfer. dramatska poema Die Schlacht am Berg Isel 1809 za sole. 1948—59 predavao povijest muzike na Konzervatoriju u Mechelenu. Pentatonik. — Opera Zigeunerliebe. IV 1901 —). 1961. 1968. Pendereckis »Anakla Streicher und Schlagzeuggruppen. — Sonata za orgulje. DJELA. 5 gudaĉkih kvarteta. 1960. 1961 (izv. Malawskog i S. 2. 1971. — SPISI: Architeetonische Muziek. Der einsame Weg des Krzvsztof Penderecki. kantata En vogel van sneeuzv. M. Wymiary czasu i ciszy za zbor i orkestar. 3 mješovita zbora. A. duhaĉki sekstet. — KOAiORNA: gudaĉki trio. — Klavirske kompozicije. studirao kod J. flautu. Schivinger. — Drei Marienlieder. Krzysztof Pen und die polnische Avantgarde. violu i kontrabas. 1959. VVillem. Pittsburgh Ouverture. autobiografija Mi retrato. za violinu. Fcicht. Mušica. PELEMANS. Anaklasis za 42 gudaĉka instrumenta i udaraljke. 1928. PENDERECKI strumenata. Wplywy wk>skic w muzyce polskiej. gdje je 1958 diplomirao. Baleti:Mifes gloriosus. Stroh. violon ĉelo i harfu. 1942— 44. Ubrzo zatim postaje suradnik u eksperimentalnom studiju za konkretnu muziku Poljskog radija. PENTATONIKA (do grĉ. 1967 i za 2 gitare.: T. Pjevaju se uz pratnju harfe. 196 venska misa za soliste. oratorij Dies irae (posvećen ţrtvama Ošw za soliste. PENILLION (od velšanskog pennill stih). u tonalnom sistemu kineske muzike. Kompozicije za zbor i orkestar. 1879. van Aekere. Stariji je tzv. muziĉki pisac i kritiĉar (Antvverpen. Rheinbergera i L. 1964. Susreće se i danas u muzici 1 tivnih naroda i u muziĉkom folkloru mnogih civiliziranih n. 1958. M. — W. 23. Harmonie. ORKESTRALNA: 6 simfonija. 1885 (najznatnije djelo). 1933 — 35. 1892. nego je najmanji razmak meĊu tonovima cijei pen. PENDERECKI. Petite Suite za gudaĉki sekstet.koncert za 3 duhaĉka i 4 gudaĉka instrumenta. Bartlomiej Pckiel. 1928 i Floris en Blancefloer. španjolski muziĉki pisac i kompozitor (San Sebastian. Opere: Le Combat de la Vierge et du Diable. 12. bas. 1893. MGG. zatim mu se prikljuĉuje . MGG. Smatra se da je taj tip iz iz tonova naizmjeniĉnog lanca kvinta (uzlaznih) i kvarta (sila kao npr. 1971. 1900. Wagner. 1931. — Kompozicije za klavir. medu kojima popularni Flamanski plesovi). Josef ml.. van Beethovens Sonaten op. potjeĉe iz vrlo kultura i po svemu sudeći predstavlja najstariji oblik org ranog rasporeĊivanja tonova. PEMBAUR. Josef Pembaur dem Jungeren zum 60. trio . 1945 i Herfstgoud. violinu. 1878. X. 1962. Thuillea na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. 1964. a 1921 —48 na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. — VOKALNA: oratoriji De zvandelende Jood.. 1968 i dr.

Invention za mali orkestar. •— Komorna opera The Lake. evanĊelja i poslanice. za orgulje i gudaĉe. Ernst Peppings Liederkreis fiir Chor nach Gedichten von Goethe »Heut und ewig«. Kao i Hindemith. i P. PEPPING. Budapest 1948.-Georges-de-Beauce. Clare). u krajevima gdje se saĉuvalo staro keltsko nasljeĊe (Škotska. Passionsbericht des Matthdus. Festschrift Ernst Pepping. 1934. trombon i 6 solistiĉkih in strumenata. Don Kihot (Minkus). a upućuju na blizinu mongolskih naseobina« (B. 1950. Alter als die Pentatonik. 1932. II. I u antiĉkoj grĉkoj muzici spominj u se oba tipa. Ać. Piano Duels on Klee. Varijacije na Boccherinijevu temu. nestvarni ugoĊaj npr. Širola). Melodije gregorijanskog korala takoĊer se dadu svesti na pentatoniĉku osnovicu kojoj su dodani ukrasni tonovi. 1948.1948. preludij. Budapest 1956. Nombres za 2 klavira i orkestar. 1941 i 1957. Giselle (Adam). Mušica. Ĉetiri simfonije: 1. Muši ca. u japanskoj muzici se npr. Otto. Riemann. Winnington-Jngram. s umetnutim sporednim tonovima. — Popis štampanih Peppingovih djela obj. 1946 i za violinu solo. Tokata i fuga. obradbe narodnih pjesama i dr. te u folkloru juţne Italije i Sardi nije. za 10 instrumenata. 1948. Debussv. Ać. 2 kompozicije na chanson G. 2 gudaĉka kvarteta. — VOKALNA. Sonatina. 1939. 1953 i 1954. oktet za duhaĉe 1948. 1955. Behrenda) i na Konzervatoriju u Torontu (A. septet. 2 trublje. 1926. Zborovi. Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (W. 1967. — KOMORNA. Divertimento za obou. Zbirke: Choralbuch. a vjerojatno i Egipat i Babilonija). Indija. klarinet. Zum siebzigsten Geburtstag. gudaĉki trio. 1949. zbor i orkestar. Ravel). osobito N. 1927. 1967. 1947. Mirror Study. 1955. Italiji. 1948. Bugarskoj. Rhapsody. Natka. 1939. 1956. Anhemitonska pentatonska ljestvica nalazi se gotovo u svim starim kulturama Istoka i Zapada (Kina. 1950 i Die Weihnachtsgeschichte des Lukas. II. Quebec. 1958.). nalaze oba tipa. Za zbor: Deutsche Choralmesse. 1957. Messiaena u Parizu (1949 —51). U umjetniĉkoj muzici p. 1956. j PENTLAND. I. razvijenija je i po svemu sudeći mlada od anhemitonske. Leipzig 1916. 1968. 2 fagota. Inlerludio. Clermont. 1924. 1961. Nocturne za klavir i gudaĉki orkestar. izvedenu iz crkvenih naĉina.). moteti. I I I . klavirski kvartet. 1959 i IV. melodijski instrumenti (panova frula. Nastupa i kao pijanist u Americi i Evropi. himne i dr. Dva koncerta za klavir. 1946 i 1949. se susreće preteţno na Zapadu. Đavo u selu (Lhotka). A Theory of Evolving Tonality. Yasser. 1963. 1930. 1939. II. 1959. — VOKALNA. Sonate: za violonĉelo i klavir. violu. 1942 i III. 1947. X. Joliveta i O. Deutsche Messe. Missa Dona Nobis Pacem. usavršavao se kod A. Bugarska. Premda je gradio na baštini prošlih vjekova. sonata za 2 klavira. MeĊutim. 1958 i IV. Scalera. 1938. Berlin 1971. Adagio e Fuga. 1930. E. Wagenaar. 12 Choralvorspiele. Od 1926 sudjeluje ĉesto i s uspjehom na festivali ma za suvremenu muziku u BadenBadenu. Grosses Orgelbuch (3 sv. osobito u oblasti crkvene muzike. solo--pjesme. Iz tog se zakljuĉuje da ljudskom uhu prvobitno nije bio uroĊen interval male sekunde. Durr. — Isti. 1938. Weihnachtslieder. 1960. — H. fuge. 1960 (takoĊer u verziji za klavir). 1961 u nakladi po du zeća Barenreiter. 57 (Smokvarski). solo-pjesme.PENTATONIKA — PEPUSCH Svaki od tih pet tonova moţe biti poĉetni ton jednog pentatonskog naĉina. Koncerti: za violinu i komorni orkestar. Heut und ewtg (Goethe). fantazije. Peppings drei Klaviersonaten (diser tacija). Ona je i vaţno izraţajno sredstvo impresionista u doĉaravanju profinjenih pjesniĉkih raspoloţenja (Ĉ. engleski kompozitor njemaĉkog podrijetla (Berlin. 1947. — KLAVIR SKA. V 1926 —). L. za klavir i gudaĉe. 1967—68. I 1912 —). 1938. — D. 1954. 1929. Ostaci anhemitonske pentatonike susreću se i u današnjoj muzici afriĉkih Berbera. — Zborovi. klavir kod J. a zatim se usavršavala kod Ljubov Jegorove u Parizu. 1925. 2. 1951. Der Wagen. On the Problem of Pre-Pentatonic Scales. 1953. Si. Ronde de l'Oi-seauPhenix. Make donski. Studia Memoriae B. Die Tageszeiten. partita. gdje je od 1953 i profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi. Erlangen 1951 (obj. Zlatna ribica (Logar). 1961. Gauthiez). sonata. 1949—63 djelovala u muziĉkom odjelu univerziteta Columbia Britannica u Vancouveru. abesinska i nubijska lira itd. La Porte-Reve. doBitnik je prve nagrade za klasiĉni balet na Festivalu jugoslovenskog baleta u Ljubljani (1960). O Haupt voli Blut und Wunden za glas i orkestar. LIT. 1962. te u muzici naših kompozitora koji svoj muziĉki izraz temelje na znaĉajkama narodne muzike. suita za trub lju. varijacije na pjesmu L. 1956. 1934. DJELA. 1959. kao i mnogi stari ili primitivni. Škotske. Hyperboles. Tri simfonije: I. 1939. 1945. 1945.: W. MGG. Drugi je tip pentatonske ljestvice — hemitonska p. saksofon i trombon. Od 1943 predaje muziĉku teoriju i kompoziciju na Konzervatoriju u Torontu. za violinu i klavir. Mouvement. Muziku uĉio u Quebecu i Montrealu. 5. Hymne de la Mort).— £• Szabolcsi. — KLAVIRSKA: sonata. 1937 i IV. 1957 i III. i na Istoku u zemljama koje su bile pod mongolsko-turskim utjecajima (Rumunjska. Musik und Kirche. Ave atque vale. fuge. Djeluje kao nastavnik kompozicije na Konzervatoriju pokrajine Quebec u Montrealu (od 1959 Director of Studies). Spandauer Chorbuch (19 sv. 1957. — Kompozicije za klavir i 2a orgulje. — W. Berlin J 939. Barbara. New York 1932. Five-Tone Scales and Civilization. DJELA. komorni koncert za 16 instrumenata. — A. Kolessa). mala serenaĊa za duhaĉki orkestar. Kleine Messe. antiĉka Grĉka. Madţarska.). P. kanadski kompozitor i pijanist (St. plesaĉica (Skopje. Pentatoniĉki su bile ugodene i antiĉka lira i kitara. klavirski trio i dr. 1939. 5 koralnih partita. AML. 1952 i Le Rite du Soleil Noir. i D. 3 sv. 12. Susreće se i u djelima ruskih kompozitora nacionalne škole. 2 trombona i 4 kontrabasa. 1957.: H. u operi Turandot G. Sonata Fantasy. Balet Beauty and the Beast za 2 klavira. 1929. 1956. Muzika je za Peppinga izraţajna umjetnost. Jedna od najzapaţe nijih umetnica savremenog baletskcg stvaralaštva u Jugoslaviji. T. 1944. no ĉini se da je u starije doba prevlada vala anhemitonska. na Curtis Institutu u Philadelphiji (kompoziciju kod R. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I. 1954—55 i Neues Choralbuch. Wiora. — W. Ernst Pepping. a novije na hemitonskoj. 1958.). 1943. 1926. Puccinija ili u Wagnerovu Siegfriedu. — A. Irska). Donaueschin-genu i drugim gradovima. varijacije. 1927. 1958. Gruss an Ernst Pepping. zati m naroda Australije i Oceanije. 1938. 2$ Orgelchordle nach Sdtzen des Spandauer Chorbuches. Simfonijske pjesme Guerenica. rog. 1934. U hrvatskom su se muziĉkom folkloru »u meĊimur skoj narodnoj melodici najĉišće saĉuvali tragovi pentatonike kao prastarog tonalnog poimanja. 2 sonatine. psalmi. Solo-pjesme ( Cycle-Eluard. Das Jahr. — R. duo za violu i klavir. A. 1964. 1960. 1957. Rumuniji. 24. — D. II. 1944.). IX 1901 —). Baleti: Les Portes de l'Enfer za 2 klavira. Jugoslavija). Psalam CIC. što su ga Hrvati donijeli iz Zakar patske postojbine. Tri simfonije: I. 1955. 1950. — CR KVENA. Nina Kirsanova). Missa brevis. 2 Miniatures. kanadski kompozitor (Winnipeg. Variations Symphonique. Adagio. Do 1934 ţivi u Miilheimu i Essenu. 1959. ali se starije melodije temelje na anhemitonskoj pentatonici. IV 1934 —). Wiirzburg 1955). Kantate: Cantique des Cantiques za zbor i gudaĉki orkestar. Kleines Oregelbuch. Rimskog Korsakova. Jacobi) i na Bekshire Music Centre u Tanglewoodu (A. ORKESTRALNA. Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). dvostruka fuga. B. 1942. ■>' LIT. 1931. u vokalnoj muzici nje guje oblike izgraĊene na teme lju cantus firmusa. Obiljeţja pentatonike vaţan su element duhovnih pjesama Ameriĉkih Crnaca (Negro Spirituals). violonĉelo i fagot. PEPIN. — H. 1958. 1959. — SPISI: Stilivende der Musik. Studies in Line. ameriĉkih Indijanaca. Praeludia-Postludia su 18 Chordlen. 1667 —• Lon- . Madţarske i balkanskih naroda. U muziĉkom folkloru evropskih naroda p. 1960. 2 koncerta za klavir. sonata za flautu i klavir. Gostovala je u svim većim gradovima Jugoslavije. 1945 i 1953. 1941. Ohridska legenda (Hristić). 1941. 1953. Fantaisie za tenor. varijacije. tada postaje nastavnik Škole za crkvenu muziku u Berlinu (Spandau). Zur gleichzeitigen Existenz pentatonischer und heptatonischer Leitern in der chinesischen Musik. — KOMORNA'. 1937.). razvio je jasan stav prema muziĉkom materijalu i opredi El PEPPING jelio se za proširenu tonalnost. About Five-Tone Scales in the Early Hebrew Melodies. Reinhard. 1956. 1928. 1944. Der polyphone Satz (2 sv. teţi za oţivljavanjem stare polifonije. 1941. Manicke. Studirala na Scholi Cantorum u Parizu (C. Beitrage zur Musikwissenschaft. ORKESTRALNA. Pesma nad pesmama (Prošev) i dr. njemaĉki kompozitor (Duisburg. koncert za kontrabas i 8 solistiĉkih instrumenata. Senfla. Baveći se protestantskom crkvenom pjes mom. Tanzzveisen und Rundgesange. Folkloristische Tonalitatsstudien I: Pentatonik und tetrachordale Melodik. 1 926. Japan. ■— ZA ORGULJE: 2 koncerta. Studien zum Personalstil des Komponisten. ostvario je izvoran muziĉki jezik te se ubraja u vodeće suvremene njemaĉke kompozitore.-J. Peppings. Strata za komorni orkestar. Choralvorspiele. Tokata. Honeggera. 1952. Ciklusi za zbor: Spruche und Lieder. Kleincr Jahrkreis. na Juilliard School of Music u New Yorku (B. Koncert za violu. 1931. fantazija. 1927. u Grĉkoj. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Ov. ostvarila je niz kreacija. Walter. 1971. Poos (red. 1956. prema novijim istraţivanjima anhemitonska pentatonika je moţda izvedena i iz tonova trozvuka odnosno muzike kojoj je trozvuk osnovica. DJELA. Peri1. 1931 i 1951. Baletsku školu završila u Skopju (G. Te Deum za sole. Primabalerina Makedonskog narodnog teatra u Skopju. Ernst. serenaĊa. varijacije. 1948. The Pentatonic Tuning of the Greek Lyre. Ein Beitrag zum Personlichkeitsstil des'Komponisten.). Variations. koncert za klarinet. III. Ĉetiri sonate: I—III. Makedonska povest PEPUSCH. Journal of the International Folk Music Council. Gedanken zum Kirchenmusikschaffen E. 1948. Gmeindl). 1949. varijacije i suita za 2 violine. 1941. Berlin 1965. Bartok Sacra. Quasars. 1949. — DRAMSKA. Copland. — K. se susreće u djelima u kojima autor ţeli ocrtati istoĉnjaĉku egzotiku ili poseban. Ernst Pepping. Coppelia (Delibes). Danckert. Hemitonska p. 1962. 2 Romanzen. zbor i orkestar. 1963. 1958 i Hymne au Vent du Nord za tenor i orkestar. 1923. John Christopher (Johann Christoph). za komorni orkestar. 2. 15. 1934—38. 1957. 1944. Manicke. Das europaische Volkslied. Egiptu i Nemaĉkoj. Studien iiber F. Romeo i Julija (Prokofjev). 1941. Bicinien (korali. —■ J. 1951. Five Preludes. Poos. U instrumentalnim djelima nastavlja tradiciju baroknoga koncerta. klavirski trio. naroĉito u baletima Bahĉisarajska fontana (Asafjev). Bohmisches Orgelbuch (2 sv. Ona se naziva i ditonskom. — Yangyin~Liu. Classical Quarterly. Hamm. 1940. L'Oiseau-Phenix. 1926 i 1943. F. 1940. 1942. jer ukljuĉuje dvije velike terce. ORKESTRALNA. Za gudaĉki orkestar: varijacije. Binchoisa. 1964 i dr. PENUŠLISKA-MITROVSKA. 1928. Abraxas (Egk). 1950. M. Colony Music za klavir i gudaĉe. 2 oboe. sa polustepenskim razmakom: cefghfc1) cefahfc1). Adrio i K. 1943.

1850 — 1900. talijanski kompozitor (Napulj. t na podjela ritmiĉke jedinice. — CRKVENA : mise za 4. La Clemenza di Tito. 1735. DJELA: Interludio para um bailado infantil za orkestar.. de Vasconcelos. Ać. 1962. 1935. L. V 1904 •—). Mancini. .) i klavir. — ' Freitas Branco. — DRAMSKA. uĉio u Colegio dos Reis u Vila Vi<. PEREZ. Moses. 1942. PERAGALLO. Rotoli) umjetniĉki voĊa koncertnog društva Accademia Filarmonica Romana. I 1655). ode i dr. 1952. vjerojatno 30. The Operas of Davide Perez (dis ĉija). Semiramide. DRAMSKA. 1853. Kao operni kompozitor stekao veliku reputaciju. PEREIRA. Studirao u Santiagu. 1922. gdje se kasnije spominje kao pjevaĉ i kapelnik. 1752. Bartolomeo. responzorije i villancic najviše za 8—12 glasova. Johann Christoph Pepusch. Mušica za dvostruki gudaĉki kvartet. Jackson. P. — R' Sietz. rasprava u obliku pisma o staroj grĉkoj muziĉkoj teoriji. VOlimpiade. za 1 instrument i b. 20. responzoriji. His de la miisica en Chile. Guia Bibliogrdfica para el estudio del folklore ehileno. Solin 1757 i dr. 1749. P. Apollo and Dapkne. Marcos Soares Pereira. Eugenio. I 1 za violonĉelo. 1886. PEREIRA-SALAS. 1954 i za orkestar. — Kompozicije za orgulje. Najbolje su njegove kompozicije za blokflautu. moţda je revidirao sam Pe pusch. talijanski kompozitor (Rim. — E. c. Od 1963 predaje na bs noj školi Pariške opere. Demofoonte. LIT. Maske: Venus and Adonis. IX 1893 —). Klasiĉni balet uĉio na školi Pariške opere (G. a smatra se da je Th. 1952. — Oratorij // Martirio di S. Školovan na Con vatorio di Santa Maria di Loreto u Napulju (F. — C. kopisi njegovih djela nisu se saĉuvali. PERDENDOSI (od tal. Bolero (Ravel) i dr. 1716. 1950. Giorgio. 1962. Notas para la historia del inlercambio musical entr Americas. 1939. tiptofono (sastav udaraljka koji je izmislio sam P. Pored Mozartovih opera osobito je ĉ stavljao na repertoar Wagnerova djela (700 izvedaba u 25 godi. je napisao uvertiru u partituri te continuo uz pjevane meloĊ ijekoje je vjerojatno izabrao Gay. 29. Bio je pomoćni i 1740—48 glavni kapelnik u i Cappella Palatina u Palermu. 12. 7. Die »Beggar's Opera« von Gay und Pepusch. moteti. solo-pjesme. oko 1710. Serge. neziano. npr. krajem XVI st. DJELA. U ranijim djelima oslanjao se na švedsku narodnu i lodiku. Ann Arbor 1967. MGG. dirigent i mu2 pisac (Miinchen. 1899. Karl Freiherr von Perfall. Generalintendant Karl von Pertall (disertacija). Di Perez. od 1854 utemeljitelj i dirigent Oratorijskog dru i od 1864 intendant dvorske muzike. 1940. — P'. Kod ligatura. Opere: Sakuntala. voditelj klorne sekcije u Institutu za muziĉka istraţivanja. 8 studija Forme sovrapposte. Karl. upućuje da treba smanjivati jaĉinu tona (diminuendo) do potpunog pianissima kao da se ton gubi. u tom gradu zapoĉeo karijeru oper kompozitora. — Anthemi. Oporto 1870. A. na univerzitetu^ Berkeley u Kaliforniji. — Klavirske kompozicije (Seis Pecaš sobre Temas do Folclore Brasileireo. MGG. 1949 i 1951. Cudviorth. W. srodna morendu. više muških zborova. Dibbuk za violinu i orkestar. MQ. J. LIT. Uĉio kod dvojice orguljaša. — Lisabon. SBIMG 1907. 1894. sa 14 godina namjestio se na pruskom dvoru u Berlinu i otada se dalje sam izobraţavao. njemaĉki kompozitor. X 1778).: J. zbor i orkestar. slijedio u Lisal Komponirao je mise. G. Vibrazioni za flautu. a od 1956 predsjednik Societa Italiana di Mušica Contemporanea. X. X. obo u ili violinu i b. 1777. 1933. oznaka za interpretaciju. a sastavio ju je moţda uĉenik Viscount Paislev. Prota-Giurleo. I Raimondin. Dvojbeno je da li se Pepuschova suradnja protezala još dalje (nije saĉuvana ni jedna potpuna parti tura iz onoga vremena. Musicisti napoletani alla corte di Portog Napoli 1923. Baiardi. je bio vrstan kompozitor. Concerto grosso a 6: 2 Concerti a 4 . U tridesetoj godini napustio pruski dvor i preko Nizozemske stigao oko 1700 u London. Subsidios para a biografia do ce] mestre. Das Konlerfei. PEPUSCH direktor kaza lišta Lincoln's Inn Fields. ORKESTRALNA. savršenost). MGG. Više od 35 opera: La Nemica amanle. Casella. odnosno poloţajem »štapi kod ligature cum perfeetione posljednja je nota bila longa. — U. Rica Kao solist debitirao u tom kazalištu 1929 u baletu Les Creat de Promethee (Beethoven). I. 6 koncerata za 2 blokflaute. brazilski kompozitor (Sao Paolo. 1754. PERFALL. a 1941 postao prvi plesaĉ. zuralna notacija). I744. 1948. Davide. DJELA. Subird i D. Missa da Gloria za glas. 5 i 8 glasova i orkestar.7'/ie Beggar's Opera (1728). 1955. vrijedne su paţnje i neke uvertire i koncerti. Koncerti: 2 za klavir. 1729 i Polly. tidningen. 6 engleskih kantata. Juegos y alegrias cc ales.: M. 1959. Ai PERGAMENT. — DRAMSKA. The Beggar's Opera and its Composers. DJELA. David Perez. Mati de'morti za 5 glasova i orkestar. Sin/oma Urica za glas i orkestar. premda mu invencija nije uvijek bila bogata. Linlev st. U Stockholmu je 1923bio muziĉki kritiĉar lista Svenska Dagbladet. 1929. sveĉane igre. medu kojima se posebno istiĉu uzorne praizvedbe opera Meistersinger. Music and Letters. The Wedding. INSTRUMENTALNA: simfonije. n vokalna djela. na Sorbonnei u Pari. Upotrebljava se najĉešće na kraju kompozicije ili kojeg većeg odlomka i ĉesto dolazi zajedno s postepenim usporavanjem tempa (rallentando). modus ni perfeetus odreĊivao je da se maxima dijeli na tri longe. gdje se trajno nastanio. Die Entzvicl des modernen Theaters. LIT. za 2 instrumenta i b. 1941. Os Musicos portugueses. koje se u Engleskoj razvilo ranije nego u drugim zemljama. perdere izgubiti). Calmus. a zatim do smrti bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Sao Paolu. Marcos Soares. — VOKALNA: In memoriam. dioba dulje notne vrijedn na protuvrijednost od tri manje notne jedinice. Mnogostrano nadaren. Klingenberga i Grossea.: G. J. 1946. DRAMSKA. psalam Memento Domine za 8 glasova i org Magnificat za 5 glasova i orkestar. 1948. Barbella). 1954 i La Parrucca delV imperatore. a od 1942 lista Af. c. Od 1713 više godina i muziĉki J. F. H. smatra se da je osnova knjige Pepuschova poduka njegovih uĉenika. LIT. Lo Stendardo di S.. LIT. ORKESTRALNA. — KOMORNA : 3 gudaĉka kvarteta. francuski plesaĉ i pedagog (Venecija. 1957. nadovezuje na veristiĉki stil G. — Obradbe narodnih napjeva. III 1910 — ). Istakao se osobito u koreografijama Lifara: Le Chtvalier et la demoiselle (Gaubert). h chen 1954. Muziku uĉio u Petrograc na Sternovu konzervatoriju u Berlinu. Prota-Giurleo.. Nakon studija kompozicije i klavira (V. Corale e Aria za zbor i orkestar. 1945. DJELA. 1881 i Junker Heinz. kojega je kasi kad je vojvoda postao portugalski kralj (1640). 1955 i'za 2 violine. h chen 1892. 1730 (štampano anonimno. individualan naĉin. ■— Zborovi. II knjiga. 1728. 25 Jahre Munchener Hoftheatergeschichte. 1751. Mario Peragallo. za 2 gudaĉka instrumenta. G. 1723 i dr. Das Rheingold i Die Walkiire. ĉileanski muzikolog (Santi 19. c. i DJELA: Cantos y danzas de la patria vieja. Tres Esludos Brasileiros). instrument koji je osobito volio. od 1752 dvorski kapelnik u L bonu. Di Donato. IX 1894 — 3. PERETTI. Medea. 1935. u menzuralnoj notaciji. ali se postepeno sve više pribliţio narodnoj tradiciji ist nih Ţidova.Gayem). 1960. tj. — VOKAL kantate. c. 1962. portugalski kompozitor (Caminha. Najveću i najtrajniju slavu stekao je kao autor prve -^-ballad-opere (sa J. motete. 1937. Soares. Joan da Zai (Egk). II prošireno izd. Od 1945 prihvaća tendencije suvremene muzike. don. Od 1737 do smrti bio je orguljaš u kapeli škole i doma Charterhouse. Hauptmanna u Leipzigu. 21. Ballad--opere: The Beggar's Opera. scenski madrigal La Collina za sole. Njegov interes za muziĉku prošlost pridonio je gajenju stare muzike. 1731).: O. DJELA. sonata za violinu i klavir. Hughes. oko 1712. oko 1770 prvi napisao orkestralnu pratnju uz pjevanje). MGG. sluţeći se dodeka-fonijom na slobodan. 1962. I 1910 —•). PEREIRA. napisao je i Te Deum za tri zbora. — TEORETSKA: A Treatise on Harmony.1934 i 1937. Mario. — Ch.: U. B. 1746 i dr. Rebela. 2 popreĉne flaute. Bierbaum. X. Puccinija. — Klavirski kvintet. psalme. X. nasu] ligature sine perfeetione koja je završavala sa brevisom (-> JV. Na turneje po Juţnoj Americi. I. kritiĉar i d gent (Helsinki. — SPISI: Ein trag zur Geschichte des Koniglichen Theaters in Miinchen. 1941. 1715. solo-pjesme. 1954. — VOKALNA: 6 engleskih kantata. za violinu. The Union of the Three Sister Arts. fantazija. Muziku studirao u Italiji (1910 —13 i 1915—23). Muziku studirao M. 1947. Los Origenos del musical en Chile. La Mušica en la išla de Pascua. Lisboa 1935. Koncerti: za klavir. veoma brojne sonate (za 4 instrumenta i b. oznaĉuje vrijednost posljednjega zr u ligaturi izraţenu oblikom note. VIII 1946). 1712 — 32 orguljaš i kompozitor kapele vojvode od Chandosa u Cannonsu. La Gitain campagna. I Didone abbandonata. 1710 1711 — Lisabon. 1962. CH. Opere: Ginevra degli Almieri. Brat istaknutog PERFECTIO (lat. Grattan Flood.Oexle. I 1824 — 14. njego 1 je zaslugom napuljska škola doţivjela trijumf u Portugalu. Di Chiera. V II 1752). Od 1950 je sekretar. Johann Christoph Pepusch.58 PEPUSCH — PERGAMENT polifoniĉara J. I 1907). izraz p. intenzivno se bavio studijem stare muzike i sudjelovao u osnivanju Academy of Ancient Music (1710). Velik je ugled uţivao i kao teoretiĉar i nastavnik. 1867—93 bio je intenc dvorskog kazališta. U ranijim operama P. S Re di Persia. solo -pjesme. Nekoliko serenata. 25. MGG. zbor i orkestar. za violinu. a ten per/eetum odreĊivao je diobu note brevis na tri semibreviss odnosu tempus imperfeetum protuvrijednost brevisa su d semibrevis). — G. — Kompozicije za klavir. J. 1959. koja je odmah postala izvanredno popularna. Sa svojim bra najpoznatniji muziĉar na dvoru vojvode Joaoa II. — W. Concertino za klavirski kvartet. Profesor u Pedagoš] institutu i na Školi lijepih umjetnosti u Santiagu. U Munchenu od 1850 zboro\ Liedertafela. nestaje. 1947. kantata An Hapless Shepherd. lamenta cije i dr. Najprije violinist u orkestru ka zališta Drury Lane. Artur.) i dr. Mila. — Kompozicije za klavir. napustio plesaĉku karijeru Parizu otvorio vlastitu baletnu školu. švedski kompozitor. X. zatim ĉembalist. 1740.

dva znaĉajna crkvena dela. Somma (klavirski izvadak. — Ch. sluga Vespone. proţeta lirsko . M. G. Damerini. Schmidt (1910) i E. G. Pergolesi und sein »Stabat Mater«. God. kompoziciju kod L. c. Pergolesi. 1943. 1940. La finta Polacca. // Prigioniero superbo sa intermezzom Li Serva padrona. ma da to posve zrelo delo izgraĊena L' ODIO V1NTO DALLA je majstora. Analecta Musicologica. Zurich i Stutt gart 1954). — H. Tracollo itd. RMI. obj. III 1736). oratorij La Fenice sul rogo ovvero La morte di San Giuseppe. PERI. Note e Documenti. Kao operski kompozitor debitira 1731 operom Salustia i već iduće godine postiţe vanredan uspeh komiĉnom operom u na puljskom dijalektu Lo prate' nnamorato. Sinfonia za violonĉelo ib. klavirski izvadak intermezza Livietta e Tracollo obj. intermezzo La Serva padrona obj. 1920) i F. Hucke. skraćeno i zd. nekoliko psalama (Dixit Dominus za sopran. motete obj. Pergolesi attraverso i suoi biografi e le sue opere. Milano 1963. Toni (klavirski izvadak.. uskoro postaje poznat širom sveta. Toni (klavirski izvadak. pevne. 1735. skladnim melodijama. Caf farelli (26 sv. Uno sconosciuto intermezzo di G. Pergolesi. Firenze 1953. nema je uloga). Cherbuliez. 1935. 1732 (prer. Stabat Mater obj. Za svojih 26 godina P. 1949. jedno stavna. COSTAN2A. obiĉno praćene orkestrom koji plastiĉno potcrtava pevaĉku deonicu. Cudzoorlh. Kahl. LA SERVA PADRONA INTERME ZZO DELA. — Isti. kapele.PERGAMENT — PERI nidre za violonĉelo i orkestar. Vrlo su verovatno Pergolesijeva dela: Piccola sinfonia u F-duru\Concerto u F-duru. Radiciotti (1913) i A. klavirski izvadak opere L'Olimpiade obj. Sonata za CANDIDI UNIH violonĉelo i opera seria Olim-piade Di S. 1949. An sambli mu nisu podjednako uspeli. U orkestru P. 1733. — KOMORNA. Degrada. duo za violinu i vio lonĉelo. me Ċutim. —■ CRKVENA. KMJB. Guglielmo d'Aguitania. Intermezzo La Serva padrona. — A. — Isti. u F -duru. punu afirmaciju donosi mu sledeće delo. koga nazivaju »Raffael muzike«. 1947). Tegen. No. Margadonna. Njegova se porodica prvobitno preţivala Draghi i pod tim je imenom preselila iz mesta Pergola u Jesi blizu Ancone. Milano 1900. Eine Pergolesi Bearbeitung Bachs. — H. 1962. Siena 1942. — Isti. 1950. Pergolesijeva dela bila su neposredno posle njegove smrti neobiĉno cenjena i mnogo izvoĊena tako da je njegova svetska reputacija zapoĉela još pre istorijske pariške reprize intermezza La Serva padrona. — E. Opere: Salustia. Mascherala delle Ninfe di Senna. duet lo ti dissi i tercet Se ilfuoco iz opere Lo Frate' nnamorato. 1920. nemaĉko prošireno i preraĊeno izdanje obj. naslovna strana. Le Messe di G. 1949. ovaj intermez -zo privlaĉi i danas svojom sve-ţinom. Mercure de France. 1735 (prer. Lo »Stabat Mater« di Pergolesi in una rara trascrizione di Paisiello. guda ĉe i b. Durantea. G. 4. — G. — DRAMSKA. L. F. 1752. A.: M. Zanon (1915). talijanski kompozitor i pjevaĉ (Rim.). Torino 1936. Rivista Italiana di Musicologia. 1937. Sinfonia za violonĉelo i b. — Isti. — DRAMSKA.. crkvena drama sa buffo scenama. B. PERGOLESI 2 sonate za ĉembalo u A -duru i C-duru. Reuter (1947). delo // Maestro di mušica koje je u stvari pasticcio prema komiĉnoj operi L'Orazio od P. stvorio je kompozicije koje idu meĊu najvrednija muziĉk a dela njegove epohe i posebno napuljske škole. te ĉembalo). Giovanni Battista. — Klavirski izvadak koncerta za violinu i orkestar obj. oko 60 zborova. pojaĉan rogovima i u finalu trombonima. oktobar. J. uz kamerni orkestar (gudaĉki kvintet. rog. — Giovanii Battista Pergolesi. 1945. G. Music and Letters. idu meĊu majstorska ostvarenja. Balet Krelantems och Eldeling. Greca. gudaĉe i b. X. Pergolesi (disertacija). G. komponira komiĉnu operu libreto. MGG. Pergolesi. 1921). 1944. God. 1962. moteti. alt. 1722 ili 1723 upisuje se na Conservatorio dei Poveri di Gesii Cristo u Napulju gde uĉi violinu kod B. Accademici' fa-Maddaloni. sa intermezzom Livietta e Tracollo. — C. Tre ignoti quartetti di G. Roma 1910 (novo. R. Rapsodia ebraica. — Isti. — SPISI: Vandring med Fru Mušica. Fortuna e influenza della mušica di Pergolesi in Europa. Opere Himlens hemlighet. sluţavku Serpinu i njezina gospodara Uberta (treće lice. a kasnije i istoriĉari pripisivali i tuĊa dela. raccolti in occasione della Set timana celebrativa. 1750 u Londonu.uin. Već 1740 izvodi se u Dresdenu. 20. B. Pergolesi. već bolestan. // Flaminio. Scenska i filmska muzika. Sonata a tre. Klavirski trio. Sledeća dela piše u Rimu S ENTARSl gde prelazi u sluţbu vojvode CaraNcl Teatro de'Sig. piše sakralnu dramu La Conversione di S. Stabat Mater). Infantesa i D. do toga da su mu izdavaĉi. Geizinger (1925). remek-delo napuljskog buffo-stila. Claydon. Schletlerer. Izrazito operski kompozitor P. Lettera biografica intorno alla patria ed alla vita di Giovanni Battista Pergolesi. 1951. Po povratku u Napulj. Pergolesi. 2 zbora. 1938 (engl. Rapp (1951). Spomenica G. Potkraj studija. Radiciotti. Dve mise: I. Amsterdam 1953. — A. 1737 — 38). D. K. Pergolesi contributo a un' interpretazione critica. — 42 Solfeggi a 2 vod. Ĉlanci i studije. —■ M. Stabat Mater za sopran. Firenze 1966. B. J. Guglielmo d'Aauitania. 1843). L'Olimpiade.1946. opera seria // Prigioniero superbo sa intermezzom La Serva padrona. B. Dela iz oblasti duhovne muzike tehniĉki su doterana. no ona ne nailazi na povoljan prijem kod PER MUŠICA publike. X. Siena 1942. Dunning. Zur Frage der Autorschaft der Ricciotti und Pergolesi zugeschriebenen »Concerti Armonici«. Mušica d'oggi. Stabat Mater i Salve Regina. Moses Perga ment i Simon Perga me nt -Parmet. Cudivorth. 1917. dodavanjima i nekim izmenama originalnoga teksta obj. 1734. PERGOLESI. Giovanni Battista Pergolesi. B. Salve Regina za sopran. Bach-Jahrbuch. sonata za orgulje u G-duru. Two Centuries of Pergolesi Forgeries and Misattributions. B. vrhunsko i jedinstveno delo u celokupnoj muziĉkoj literaturi tog ţanra koje je izvršilo velik uticaj na razvoj komiĉne opere. 1944. To su Misa u Fduru za dva hora. 1961. — VOKALNA: Li Prodigi della divina grazia nella conversione di S. Mortari (1942). 1966. NOVA IZD : Opera omnia preraĊena za klavir ili za pevanje i klavir sa kraćenjima. 12. Milano 1935. Aulette). 1746 u Parizu. Di alcuni falsi autografi pergolesiani.M. U Pergolesijevu stvaranju posebno mesto zauzima intermezzo La Serva padrona. Giovanni Battista Pergolesi. sonata za orgulje u F-duru. INSTRUMENTALNA: koncert za violinu i gudaĉe u B -duru. Adriano in Siria sa intermezzom Livietta e Tracollo (ili pod naslovom La Contadina astuta. Notices sur la vie et les ouvrages de Pergolese. Firenze 196 6. PERGOLESI. — Isti. La serva padrona. Kongresni izvještaj Utrecht 1952. B. osobito kod parodiranja ili kad ţeli da pojaĉa odreĊeno raspoloţenje. 1953 i Eli. Pergolesiana. Milano 1961. 1611. — W. 1959. Giovanni in Perficcto t{cl (izvedena 1735) koju je rimska Drammt intitolato publika primila vrlo hladno. Napisan za dva pevaĉa. — F. Mohler (1954). 1966. melodije su jednostavne. gudaĉki orkestar i b. I 1710 — Pozzuoli. 1739 Flaminio (1735) i pred kraj ţivota. Torino 1943. Pergolesi. 1733. Goldoni and Pergolesi. 1943. Giovanni Battista Pergolesi. — Marchese di Villarosa. Barblanu. Švedska rapsodija. 192 2 (kasnije djelo miĉno iskorišt en u Conccrlo romantico za gudaĉe) i l i . G. Goldmann LIT. B. Boyer. — VOKALNA: oratorij Den judiska sdngen. 1731. — F. — A. A. — F. italijanski kompozitor (Jesi. Napoli 1831 ( I I izd. Wien 1963. c. Jenny Lind. koja je uzvitlala sukobe izmeĊu —> buffonista 1 antibuffonista. — Isti. nekoliko kantata i serenata. 1936 — 41). Monthlv Musical Record. Sn. ponekad široka daha sa naglašenom lirsko -emocionalnom crtom i lišene suvišnih koloratura. u Dduru za zbor i orkestar ( I I verzija za 2 zbora) i II. Jacopo (nazvan Zazzerino). 1734 izvodi se njegova nova opera Adriano in Siria. Giovanni Battista sluţio se redovito prezimenom Pergolesi (retko Pergolese). Uĉenik J. I.. Music and Letters. 1938). 1731 (smatralo se da se uz ovu dramu izvodilo kao intermezzo. Svenska tonsdttere. VIII 1561 — Firenca. Lo Frate 'nnamorato. I I I verzija za 4 zbora). Giovanni Battista Pergolesi. poglavito u Francuskoj. 1734). F. gde posta je orguljaš Kraljevske G. Schlitzer. obou. sa scenski plastiĉno i ţivo prikazanim situacijama. — E. operu // Flaminio V. B. 64 Solfeggi d 3 vod. PERI. VIII 1633). sonata za violinu i klavir. U pojedinim arijama njegovih opera-serija (Salustia. je 1929. Dva gudaĉka kvarteta: I. A. ■— G. kont rapunkt kod G. upotrebljava oboe i rog ove. c). B. 1952. Olimpiade) muziĉki su profinjeno izraţeni osećaji i raspoloţenja pojedinih osoba. Platen. u buffonesknim su delima (Lo Frate 'nnamorato) ĉesto pisane u obliku duhovitih parodija na seria-ariju ili pak sa melodikom deklamacijskoga karaktera. Njegove arije. Concerto romantico za gudaĉe. Perg olesi. ali poneki (kao npr. oko 100 solo-pjesama. ibid. On je u prvome redu majstor buffo -stila i muziĉar neiscrpne melodijske invencije. c.emocionalnom crtom i mestimiĉno ra Ċena pod uticajem operskog stila (Salve Regina. A. 59 Chaconne za violu solo. Music and Letters. duhom. 1731 (muzika intermezza nije saĉuvana). Vincija i F. pa dueti iz La Serva padrona). De Matteisa. — H. 1731. juli 1772. dueta i arija. MGG. u F-duru za 2 zbora 1 orkestra (II verzija za 1 zbor.: Ch. de Saint-Foix. napisana je u ĉast kraljice Elizabete Christine i izvedena u Teatro di San Bartolomeo. partituru. 1928. Leipzig 1880. 1951. Walker. 17. Toni (1920). Some Notes on the Instrumental Works Atributed to Pergolesi. E. Della Corte. Ny vandring med Fru Mušica. LIT. Njome stiĉe priznanja i moćnog zaštitnika princa Colonna di Stigliano kod koga stupa 1732 u sluţbu kao maestro di cappella. je —■ u okviru savremenih strujanja — izgradio svoj poseban naĉin izraţavanja. Einstein (1949) i Ph. Golemo odu še vljenje za njegovu muziku i uz to brojne legende što su se posle svih uspeha nizale oko njegove liĉnosti dovele su. autograf . c.

ĉesto osve-ţenim zvukovima impresioniz-ma. P. — O. da Gaglianom i F. posvetio dramskoj glumi (poslije Prvoga svjetskog rata ĉlan S. sonatina za violinu i klavir. Riemannu). Geneve 1955). izvedena je 1600. 1625 i dr. — DRAMSKA. Simfonijski stav. 1964. tj.IV stavak »Himnal PERIĆ. 1598 (sa J. Azije r *e. XI 1954). Annals of Opera (2 sv. Jean. Vecchija 1938 i dr LIT. 1955. — Imp. muziĉka drama Euridice. ORKESTARSKA: simfonijeta za gudaĉe. 1950. k u Rimu. NOVA IZD. takoĊer na Rinuccinijev tekst. — M. 1951. — VOKALNA: Le varie musiche . ciklusi Noć bez jutra. Drţić). no uglavnom izbegava spoljne efekte i privremena modna stremljenja. nekoliko kompozicija u zbirkama onoga doba. d'autunno. Rapporti sonori superarmonid. prilikom vjenĉanja francuskog kr alja Henrika IV s Marijom de'Medici. Muziĉka je deklamacija u njima vrlo izrazita. canzonette i gali G. zatim studirao kod A. Theatre Festivals of the Medici. Jean Perier. U istom baletu igri sa podjednakim uspehom glavnu ţensku ulogu. Bio je gotovo 50 godina jedan od najvećih um je u Francuskoj. balio e drammatica alla Corte Medicea dal 1600 al 1637. Prva reĉenica zav redovito nepotpunom kadencom. 1905. 3. Wieselberger) i na Konzervatoriju u Leipzigu (S. Salvadori). Euridice. II izd. 1957. 1962. Corazzini. 1973). de Curzon. MGG. E.: F. saĉuvan libreto i po 2 kratka Perijeva i Corsijeva muziĉka odlomka). Rajiĉića. talijanski kompozitor i muziĉki (Trst. III scena za Mascherata delle Ninfe di Senna (sa M. Rinuccini). . ski kvintet u h-molu. Nagler. Perija. Reĉenice periode temelje se na neznatno iz njenoj ili srodnoj graĊi (a ax ili a b). 1948 i III. A. nadalje varijacije i druga djela za klavir. Casella. 1608 i za operu Arianna (O. L. Verdi. 1922. Malvezzija.— KLAVIRSKA: sonata. PERICIC. — Isti. Loezvenberg. arije G. — A. z. j kojim se oznaĉuje zaokruţena muziĉka misao ĉiji se dijelov Ċusobno odnose kao pitanje i odgovor. XII I9 27 —)• Kompoziciju završio u Muziĉkoj akademiji u Beogradu u klasi S. Pesme iz Vranja. Biljanu. tematski srodne i harmonijski meĊusobno 0 1 tvore periodu. 1971. Studirao muziku u ' (G. K. meĊutim. do-mo-vl-n/}. — VOKALNA. Armonia razionale. PERINELLO. Pesme iz Dalmacije. meĊu kojima su na - J -tr '1' JJ JTJ J 7T1 ^^ . Jadass God. Jacopo Peri e la sua famiglia. 1591 postao principale direttore della mušica e dei mušici na mediĉejskom dvoru u Firenci. — SPISI: G. recitativi za operu Tetide (libreto F. 1969 (sa D. — A. P. pa je nastupao kao pjevaĉ (npr. M . 1949. debitirao i8< Opera-Comique kao Monostatos (Mozart. o dnosno tzv. Dva puta napuštao muziĉko kazalište. saraĊuje i u ĉasopisima Zvuk i Pro mušica. Periju prvenstvo u recitativnom stilu. 1948. — Gudaĉki kvartet u C -duru. I 95i. preglednosti forme i izrazitoj naklonosti sonat-no-dramskom izrazu. PERIER. 1950. Intermediji. VI). III izd. pa 1961 docent i od 1965 profesor. francuski pjevaĉ.-re sla. osporavao je. 2 e 3 voci con aggiunta d'arie nuove . i je baritonske i tenorske uloge. PERICIC Battista Viotti 1950 u Vercelliju osvojio je nagradu za gudaĉki kvartet. Rajiĉića. Ghisi. Caccini. Hrvatska himna »Lijepa naša dorr I I TUL-ŠOL. — A. u stilu novog monodiĉkog recitativa. 3 fragmenta ove opere obj. 1913. Rinuccinija napisao operu Dafne. Izraz p. da P. Caccini). Od 1919 ţivio u Opatiji. . 1967. 1949. Veoma aktivan muziĉki pisac. I. KOMPOZICIJE. Dafne. DRAMSKA. 1919. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen. podudarnost iz i poĉetnog i završnog dijela periode koja u pravilu obuhv. DJELA. Jovanović). 1945—69 istaknuti solist baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. 1933. Uhla u Beĉu. Carlo. a od sredine XVIII st. balet Marte e amore.— F.Beethoven: IX simfonija u d-molu op. Kontrapunkts S. fešta teatrale (sa M. Razvoj tonalnog sistema. Nas je i u operetama. II 1877 — Rim. LIT. sastavljena od dvije male reĉenice (4+4 ta kta) nazi i mala p. Veće na "skolju i Grm. vremenski odsjek: dobije. Osobito je vaţno njegovo izdanje madrigalske kon O. Iduća Perijeva opera. the first Opera. dalje. Goldschmidt. Jacopo Peri. To je prva opera koje se muzika potpuno saĉuvala. na praizvedbi op ere Euridice). Pregled nauke o harmoniji. 1589. — H. Skovranom). Solo-pesme: Šumske idile. zatim od st. — F. M. Torchi (L'Arte musicale in Italia. B. Ĉini). pored diferencijacije u šecima. — INSTRUKTIVNA: Nauka o muziĉ kim oblicima. Bila jednom ruţa jedna . Kostićem i D. plesaĉica (Zagreb. tonike i dominanti taj se naĉin postizava medu reĉenicama odnos pitanj a i odgc Takva p.\ Cambridge 1943 (II izd. tema s varijacijama. 1539 — 1637. naĉelo periode don i u sloţenijim oblicima umjetniĉke muzike. da Gaglianom). 1962. 1948. Mušica. Simfonijske pjesme: // Cigno morente. Solerti. Skovranom. 1617. DJELA. Caccinijevom). 1931). 13. Tal prijevod knjige Lehrbuch des . Firenze 1895. 1933. 1968. U svojoj umetniĉkoj karijeri ostvarila niz kreacija. —• Miserere. svita za 3 v ioline. Od 1948 u Beogradu profesor muziĉkih škola Josif Marinković i Josip Slavenski. 9. X. Menetrat. G. Nouvelle Revue. X. a druga potpunom. u nekim se delima sluţi savremenijim muziĉkim jezi kom (simfonijeta). Sa ansamblom beograi Narodnog pozorišta gostovala u zemljama Evrope. od 1956 u Muziĉkoj akademiji asistent S. 1919. romanca za violinu i klavir. U stilskom pogledu njegova dela odišu neoromantizmom. Atti dell'Accademia del Real Istituto Musicale di Firenze. U muziĉkoj teoriji. 1954. I 1942). a bio je i vrstan orguljaš i ĉembalist. Opere: Dafne (»favola pastorale«). 1615. — A. RAM. Fantasta quasi una sonata za violinu (ili violu) i klavir. . fešta teatrale. Ohridska legenda koju je 1948 dobila republiĉku nagradu. 1962 (sa M. Kao ĉlan firentinske Camerate zanosio se idejom o oţivljavanju starogrĉke tragedije. X 1930 —). vodio i mi odjel na Istituto editoriale italiano. Caccinija. — IZD/ arije iz opere Euridice J. Carlo Perinello. 1600 (nekoliko brojeva komponirao G. La Liberazione di Tirrena ed Astrea. D. 1904—14 nastavnik kompozicije na Konzervatoriju u 1 od 1914 docent na Konzervatoriju u Milanu. 1614. visoki bariton (Pari II 1869 —• Neuilly-sur-Seine.Ghisi. 1966. 1611 — 13). 1964. Le Origini del melodramma. odnosno dvaput po 4 takta. . javlja se u ziĉkoj teoriji oko 1100 (Johannes Affligemensis). skripta za predmete Harmonija. Vecchija Amfiparnaso. As. J. ~z&mljo\mL MM sta. pa je na tekst O. G. Jacopo Peri. Studien zur Geschichte der italienischen Oper im 17. Bojana. a I.125. pe'lia (Delibes). 3 arije iz Le varie musiche obj. takoĊer ĉlan Camerate i autor opere Euridice. RMI. da Palestrine. MGG. MeĊusobna harmonijska nost reĉenica oĉituje se u kadencama. 1934 (Accademia d'Italia). Bussine. 1948. — SPISI: Josif Marinković. Ghisi. turniri i dr. 1905. Stva ralaĉki put Stanojla Rajiĉića. MGG. Fešte musicali della Firenze Medicea. Radenkoviĉem). Kon trapunkt.: operu Euridice obj. 1961 (sa D. intermedij La Speranza za guidata da Mercurio. Mila. C. od 8 normalnih taktova (ili 4 »velika« ili 16 »n taktova) predstavlja »normativnu temeljnu shemu muz stavka« (prema H. 1949) i dr. Srednju baletsku školu završila 1948 u Becgradu (M. Jahrhundert. Jadassohna. Muziĉki stvaraoci u Srbiji.: G. . Marx pojmom periode podrazumijeva se. La Precedenza delU dame. Monteverdi). 1958. P. Tri pesme Rabindranata Tagore. 1948. partija Clorija u operi Flora M. SBIMG. Guitrvja). (A. Torino 1903.60 PERI — PERIODA roĉito zapaţene uloge Bugarke (Hristić. Taskin). Corsijem. je imao izvrstan glas. . 6. Sonneck.: H. Milano 1940. 1900. faksimil obj. i Pregled razvoja hormonskih stilova. X. da Gagliana (A. intermedij. LIT. Vlastimir. oj ju-naĈ-Jca. Leipzig 1901.— KAMERNA: gudaĉki kvartet. 1951.v. izvedena je prvi puta 1598 u palaĉi Corsi. 7Kpio8o. — Isti. Na meĊunarodnom konkursu Gian V. Horovi: Tri rukoveti: I. 7. taktova. DELA. 1628. Labudovo jezero kovski). et alcune spirituali in ultimo con continuo uz pratnju ĉembala (ili chitarrona) i orgulja. Studirao na ] kom konzervatoriju (R. Romeo i Julija (Prokofjev). Scenska muzika: Pepeljuga (za pozorište marioneta) i Novela od Stanca (M.). 1608 (arije komponirao C. 1959 i Gradinar. Prema tome dvije mu -> reĉenice.. O. 1 ţene partije dala je u baletima Licitarsko srce (Baranović). 1609. Harmoi graĊa kreće se obiĉno izmeĊu dva pola. 1908. Pesme iz Makedonije. Ĉarobna frula). Croquis d'artistes: Jean Perier. Od XIX st. a zbog izraţajne muziĉke pretacije i osobita glumaĉkog talenta bio je veoma cijenjen vao je Pelleasa na prvoj izvedbi opere Pelleas et Melisam Debussvja (1902) i ostvario tada svoju najbolju ulogu. Kraljica ostrva (Thiriet) i dr. Periĉićev inventivni muziĉki jezik bazira na neposrednoj i bogatoj fantaziji. još i simetrija muziĉke grade. Firenze 1905.ve bi vaz-dcc -Ha dje-cb-vi-no. II. Sn. općenito. da. kompozitor i muziĉki pisac (Vršac. baleti. sonatina. — Opera Rosmun Pjesme za glas i klavir. Firenze 1939.: Echo con due risposte »Dunque fra torbide onde«. Jeppesen (La Flora. reprezentativnog stila (stille rappresentativo). Na toj se shemi temelje plesa i pjesme. Amfiparnaso O. PERIODA (grĉ. Lijepa. 1962. II beato regno i Turbini di primavera.: L. Alle fonti della mondia. dio ili ulomak nekog teksta. je u svojim djelima pokazao priliĉan smisao za razvi janje dramatiĉnih prizora. To je prva opera uopće. najprije kao oznaka za melodiju rašĉlanjenu cezi na poloviĉni i potpuni završetak.

1938. Roussela (1926—28). Poloneza u As -duru F. A. Baleti: Szvantezvit. 1948. The Score. 1957 —61 profesor na Kalifornijskom univerzitetu i od 1967 kompozitor in resistance Univerziteta u Tanglewoodu. sole. 1959 i 1960. 331. ţenskim zavr šetkom. Fantazja. — DRAMSKA. Komponirao je pod utjecajem francuske neoklasike. 1947. seherzo za duhaĉki orkestar. 3 etide za orkestar. 1948—57 predavao povijest muzike u New Yorku i Louisvilleu. 1926 (izgubljena. 1947). 1946. Hebrevj Melodies za violonĉelo. DJELA. Satztechnische Fragen in der Kompositionslehren von F. Eighteenth Century Theories of Musical Period Structure. 1948. 1953. 1. . G. E. 1919. 1956. — Solo-pjesme. Riepel und H.: H. Piotr. Kad se takva izmjena provodi prema strogo utvrĊenom redoslijedu radi se o pravilnoj p. — P. — A. — L. a od 1974 ponovno u Zagrebu. 1967 —74 u Rijeci. ameriĉki kompozitor i muziĉki teoretiĉar (Bavonne. Niedt. 1932 (izgubljena. 1949. Reesea na Univerzitetu u New Yorku. 1950 i Klementyna. 30. The Chanson of Antoine Busnois. — Gudaĉki kvartet. Rapsodia. a pro mjena se oznaĉivala odgovarajućim predznacima odnos no b. Ionel (Jonel). 3 za klarinet solo. zbor i orgulje. ORKESTRALNA: 3 simfonije. — VOKALNA: kantata VCisla. U Bukureštu dirigent Drţavne opere (direktor 1929—32 i 1934—36) i simfonijskog orkestra radio-stanice (1936—44). 1950. 1966. što je karakteristika tzv. Balkanske pitoreske. Rapsod. — Sonata za klavir. Grosse Kompositionslehre I. Riemann. —• Isti. 1948. Schubert.: Z. Ramer. rumunjski dirigent i kompozitor (Ograda. MQ. Radio-opera Girlandy. 1949. zborovi. 22. moţe imati i 32 takta (npr. 1960. Kod nepravilne p. rekonstruirana 1952) i druga djela za klavir. 3+5) od ovih najtipiĉnijih primjera periode. Ponekad i dvije periode stoje meĊusobno u sliĉnom odnosu kao reĉenice unutar periode: oblikovane su prema naĉelu simet rije. koncert za violinu.V. 1951. 1962. 2 koncerta za vio linu. koncertantna simfonija za violinu i orkestar. 1954. Studirao na konzervatorijima u Miinchenu i Leipzigu. God. W. Dirigiranje studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Scenska i filmska muzika. solo-pjesme. Val cer u Des-duru). 1939. rekonstruiran 1948) i 1960. Epitafium dla Nikosa Belojannisa. 1947. Untersuchungen zum Problem der Symmetrie in der Instrumentalmusik W. Statkowski). Wagners Begriff der »dichterisch-musikalischen Periode«. 1950. Classic Suite. George. Studij kompozicije završio 1942 na Univerzitetu u Chicagu i zatim se usavršavao kod E. — Duo za K. VII 1970). 1954. ORKESTRALNA. npr. fantazija za klavir i orkestar. I. ORKESTRALNA: simfonija u C-duru. VIII 1920 —). njego vo je djelovanje u prvoj reĉenici u znatnoj mjeri oslabljeno terc nim ili kvintnim poloţajem kvintakorda ili tzv. DJELA. — C. Tri simfo nije: I. V. Kfeneka u New Yorku. istodobno i profesor Konzervatorija (1941—44). za violonĉelo solo. za violu i klavir. God. X. The Music Review. sonatina za trublju i klavir. F. Dahlhaus. Lyric Pieee za violonĉelo i klavir. Suite. 1958. — G. permutacijske fuge (javlja se kod J.Mozart: Simfonija u g-molu K. Piotr Perkowski. h u b ili obrnuto. 2 duhaĉka kvinteta. XII 1900 —New York. PERMUTACIJA (od lat. K. sole. a završavaju razliĉitim kadencama (npr. Concertino za fagot i flautu. Lissa. Direktor Konzervatorija u Toruriu (1935—39). Od 1931 organizator muziĉkog ţivota u Poljskoj. solo -pjesme. 1935 (prer. Ialomita. Bach. Bass. 1916. 1925 (izgubljen). 1951. MQ. Benary. S. Mozart-Jahrbuch. Ralner. Zur Musiksprache der Wiener Klassiker. profesor Konzervatorija u Varšavi (1949— 51. 1945. sonata za obou i klavir. koncert za klavir. p. 1950.Mozart: Sonata za klavir u G-duru K. Ać. 1946 odlazi u Italiju (dirigent Rimske opere i milanske Scale). 1965—67 djelovao u Zagrebu.550. Szymanowskog i poljskoga muziĉkog folklora. 1950 —55 dirigent Zagrebaĉke opere. Bach-Jahrbuch. Atonality and the Twelve-Note System in the United States. G.1 stavak 61 umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1943 u Osijeku kao operni korepe titor i dirigent. Lindjo. 1967. Berlin i Stuttgart 1902. Koch (disertaciia). 1955 i Sinjonia dramatica. Georgiades. Za zbor i orkestar odn. Little Suite. 1947. 6. — Th.Beethoven:Sonata za klavir u As-duru op. 17. 1959. poljski kompozitor (Oweczacz. V 1915 —). Kompozicije za sole i zbor. PJB. Szymanowskog i u Parizu kod A. Ukrajina. dirigent i kompozitor (Dubrovnik. — Sonata za klavir. sonatina za klarinet i klavir i dr. U višeglasnom stavku p. God. ORKES TRALN A: Plesna suita. 1932. Trattato di forma musicale. tj. varijacije na vlastitu temu. Ino. 13. 1968. Monody /za flautu solo. — G. 1954. nego i visina tona. 1960. 1954. Suita geometrycsflautu i klavir. 2 simfonijske skic e. 6 preludija. Monody II za kontrabas solo. 1960). taktovi 17—-48). pa se mijenjao ne samo solmizacijski slog polustepena (mi-fa). Mozarts. Chopina. 1958. Ch. za orkestar. — KLAVIRSKA: sonata. 1962. 6 Bagatelle. Heidelberg 1955. PERIŠIĆ. —■ SPISI: Evolution of the Tone-Row: the Tzvehe-Tone Modal System. — L. Jedan od prvih ameriĉkih muziĉkih stvaralaca koji su usvojili dvanaesttonsku kompozicijsku metodu. Bacha). dirigent Metropolitana i Connecticut Symphony Orchestra (1952—59). — KOMORNA : 5 gudaĉkih kvarteta (III. Regensburg 1965. nadalje javlja u fugama s više tema. 1952 i dr. a i odstupanja (proširenja. što dovodi do primjene svih kombinacijskih mogućnosti u toku stavka. Salmen).V. PERKOWSKI. Uwertura zvarszawska. 1317—18) za posebnu vrstu -> mutacije kada je kod solmiziranja melodija mutirala iz hexachordum durum u hexachordum molle ili obratno. 1923 i klavirski kvintet. od 1948 u SAD. 1960.283. 1945. Massenkeil.IVstavak r i r r r n rr g-moi *r Ako obje reĉenice završavaju toniĉkim trozvukom. permutatio). gudaĉki kvintet. Zum periodischen Prinzip bei J. —• Zborovi. kada se dva takta raĉunaju kao jedan. 1955— 56 na istom poloţaju u Mariboru i 1956—65 u Skopju. Ko. 1960. III 1901 — ). flaute i komorni orkestar. 1926 (izgubljena). zbor i orkestar: Ballada pomorska. nepravilni broj taktova. r r rr r 1 i =t= r r U brzom tempu pak. Neue Beitrage zu einer Lehre von den Tonvorstellungen. znaĉi onaj sluĉaj izmjene glasova (Stimmtausch) kod kojega su svi glasovi izmijenjeni u višestru kom kontrapunktu. P. A. 1950.PERIODA — PERMUTACIJA Dvije velike reĉenice (8 + 8 taktova) saĉinjavaju veliku periodu : Andante con Variazioni Lv. I stavak PERLE. 1969. The Music Review. Milano 1920 —22. Sonate: za violu solo. kombinacije glasova niţu se slobodno što se od XVII st. Feil. DJELA. 1942. Journal of the American Musicological Society. S. 1941. II. 3 Movernents.26. Stekavši naslov Master of Music uĉio muzikologiju kod G. a druga na tonici: Andante grazioso W. 1956.11 stavak DJELA. U praksi se meĊutim susreću mnogobrojne varijante. u izdanju Beitrage zur Geschichte der Musikanschauung im 19. Harmonic Aspects of Classic Form. Triolct za gudaĉki kvartet. Serial Composilion and Atonality. Prva reĉenica periode završava ĉesto poloviĉnom kadencom na dominanti. 1935. uvertira. 1962) i Wroclawu (1951 —53). 1938 (izgubljen. 2. MGG. Integrative Devices in the Music of Machaut. New Jersev.V. Studirao na Varšavskom konzervatoriju (R. rekonstruirana 1955). IV. 1962. 1963. suţenja. Wiesbaden 1962. Bio je i nastavnik na Manhattan School of Music u New Yorku (1952—59 i od 1965). PERLEA. kod K. Jahrhundert (red. LIT.A.Mozart: Sonata za klavir u A-duru K. G. naziv što ga je upotrebio teoretiĉar Marchettus iz Padove (Lucidarium in arte musicae planae.. Periode od ĉetiri takta (2+2) susreću se najĉešće u pola ganim stavcima u kojima je u jednom taktu sadrţana ĉitava (dvotaktna) fraza: Andante vVA. Gdjekad prva reĉenica pri kraju modulira u tonalitet dominante: 336=3=^ g-mol W. Simfonijeta. LIT. 1955. se i kao teoretiĉar zalaţe za povezivanje neoklasiĉnih oblika s dodekafoniĉkom organizacijom zvukovnog materijala. Zasluţan je za razvoj suvremene poljske muziĉke kulture. 1950 i 1952. 1943. J.

1904. Le Sette parole di Nostro Signore Gesit Cristo sulla cro-ce. — E. 1934) i Oedipe (Enescu. Torino. — Z. 1929). Svoju bogatu i nadasve uspješnu umjetniĉku karijeru završio je 1949. Završio pravo. Genova i Milano. za ko. bas-bariton (Rambervillers.ra'zaodtri tona (c. Klauzule su najĉešće diskantske. 1912. Ludwig. 1947). 1902. IV) i Johai de Garlandia. Transitus animae. nego na sve tonske i ostale -> parametre. pothvat je propao : financijskih i pravnih razloga. 19C17. Husmann (Publikationen dlterer Musik. — G. sigurno utvrĊeno njegovo autorstvo. 1659. Paglialunga.: F. d-e-c. // Giudizio universale. modus. oko 200 kompozicija za klarinet i klavir i dr. Mefisto (Gounod. ORKESTRALNA: koncert za klavir. Papandopula. je sudjelovao na praizvedbama opera Perse'e et Andromede (Ibert. studije i ĉlanci. Debussy. najbrojniji su troglasni ganumi. 1909. Die liturgischen Organa Leoninus und Perotinus. Perosi. PEROTINUS (Perotin. Paganinija. mala suita. E. Greese. — E. moto perpetuo). Coussemakera (anon. I. ibid. S. Ostale kompozicije oratorijskog karaktera i kantate: O Padre nostro. oko 1620 — Pariz. II Momento perosiano. In Patris memoriam. Husmann. Mućci. L. La Vision de Mdna (Dumas. IV 1675). 1947). Spomenica W. napisao za njih nove klauzule i dodao mnoge 1 organume. Gastoue. O njegovu ţivotu nema pouzd podataka. studirao na akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Milanu (M. 5 gudaĉkih kvinteta. i 4. L. Bernardija. — H. 1937. 1932)5 Vercingetorix (Canteloube. 1 Ariane. Perosi. ziĉki pisac (Torino. K\. — KOMORNA: 18 gudaĉkih kvarteta. Firenze. London 1966. RMI. Perotins Beata viscera. 28. je prvi veliki kompozitor višeglasne muzike ne samo po tek nama kojima je obogatio višeglasno muziciranje nego i po un niĉkoj snazi i uvjerljivosti svoje muzike. — Isti. zvan magister Perotinus m. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Parizu (A. L. Verdi. Perosi. Herodiade). Zur Melodiebildung Leonins und Perotins. kratio je Le nove organume. a u spomenutih 479 001 600 permutacija sadrţani su i onako svi mogući 12-tonski nizovi uopće. Mušica Disciplina. A. — SPISI: V 1 pianistica di C. Don L. — A. — A. Gennrich (1955) i dr. Apel (Historical Anthology of Music. NOVA IZD. Napoli. ou le Mariage de Bacchus. 1896 zareĊen za svećenika. je napisao velik broj djela od kojih su najznatnije kompozicije duhovnoga karaktera. 3 Notturni a G. diplomirao klavir i kompoziciju na Konzervatoriju u Bole God. XII 1872 — Rim. L'Entrata di Cristo in Gerusalemme. Maximilien (Milhaud. 1898 imenovan stalnim dirigentom Sikstinske kapele. 1910. na opernoj pozornici debitirao 1921 u Nici kao Vitellio (Massenet. (pi W. e) permutacijom se moţe dobiti 1 X 2 X 3. — Isti. Tischleru oko 115. Ţivio je vjerojatno na prijelazu u XIII st. // »Clavicembalo ben temperatoi di G.F. — KOMORNA: gudaĉki kv 1910. La Strage degli innocenti. N. retrogradni oblik i retrogradni oblik inverzije). The Question of tins Oeuvre and Dates. Taccuino. — Isti. 1899. — A. je postigao muziĉki izraz sugestivna djelovanja. Usprkos uspjeha-predstave. P. Stoga je P. Perosi. LIT. — Isti. Kassel 1967. A libreta prvih francuskih opera R. su R. -. oko 150 moteta. MGG. što nastaje permutacijom. LIT. Ro (1936). Roncaglia. Leipzig 1940. Cambertom isposlovao dopuštenje Luja XIV.F je 1669 sa R. Torino 1936. Torino 1954. Lo: Perosi. 1936. svoje oratorije L. 1898. U nizu djela. L. 1922. 26. je pisao i conduc u motetskom stilu. — Sonata i brojna druga djela za klavir. Sanders. von Ficker (1930 i 1946 — 47). 1962. talijanski kompozitor (Tortona. prema Y. Dok su Leoninovi orgar ritmiĉki slobodni. — Obradbe narodnih napjeva za zbor.: sva djela za koja je utvrĊeno Perotinusovo autorstvo je H. — CRKVENA: više od 20 misa za 2— 8 glasova. 1900. 2 rekvijema. PEROSI izgraĊivao na tekstovima iz EvanĊelja. gotiĉke moduse (2. L. On je. zvukovnom monumentalnošću Bacha i Handela •— P. franc. 3. 23. // Natale del Redentore. gloria vivente della mušica sacra. Roma 1952. VI 1966). PERPETUUM MOBILE (lat. 1960. e-d-c). npr. V 1883 •— 6. Bressan. 1904. AFMF. Messina. — C. 1947. iz o. MQ. . a bio je i partner Grace Moore i Georgesa Thilla u filmskoj verziji Charpentierove opere Louise. Suite posvećene talijanskim gradovima: Roma. 70 Canoni. Perosi. Perosi. talijanski kompozitor. koncert za vi< 1932. pijanist i. ostao sve do smrti. IX 1966). 1956). Carabella i E. koncert za violinu. autor prvih ĉetvorogla kompozicija u evropskoj umjetniĉkoj muzici. Don Giovanni (Mozart). 1901. improvizacijskoga karaktera. tae Mariae Virginis). L. 1901. zapravo rada novi niz. nus). Camberta (La Pastorale. Pastorale za zbor i orkestar. 3. Pariš 1922. LIT. Prvu muziĉku naobrazbu dobio od oca Giuseppea. a u i muzici posljednji stavak Perpetuum mobile iz Simfonijete za g ĉki orkestar B. inverzija. Albertini. balet La Calunnia. Oi revidirao Leoninovu zbirku Magnus Liber Organi.*X 1956). La Risurrezione di Cristo. Perosi e i suoi primi quattro oratori. —=■ Opera Mi 1940. Simfonijske poeme Dovrei non piangere i La Fešta del villaggio. Sch -(Garre). 21. Uĉitelj pjevanja na seminaru u Imoli. me ment perpetuel. I2. 4 Danze za dvostruki gudaĉki kvintet. 1950. U toj je sluţbi. 1962. Damerini. Spominje ga anonimni engleski autor traktata objavlji u djelu Scriptores . naziv za in: mentalnu kompoziciju virtuozna karaktera. The of Perotinus. 1899. Perosi. Scherzo. 1921. II Sogno interpretato. Svaka p. Zastupajući ideje cecilijanskog pokreta. Perosi. L'Oratorio di L. 1934. P. Gani. ZFMW. 1929 i // Nazzareno. Baratti. Dć. M. Vespertina oratio. Pariš 1908 (XVIII izd. 1025 ( I I izd. francuski pjevaĉ. 1913. Andre. toĉno odreĊenim ritmiĉkim modusima. Milano 1924. U ^serijelnoj muzici p. Vjerojatno djelovao u Parizu. L. 1935). Della Corte. piše najvi. Dies iste.Gennrich.A. violonĉelo i klavir. Machabey. PERNET. S. 1940 jedan ili više organuma obj. Don Kihot (Massenet). Luigi. — A. 1962. Perosi. MeĊutim. Die drei-und vierstimmigen Notre Dame Organa. —■ Djela za orgulje. 1917. PERRACHIO. 1932. Nakon angaţmana u po krajinskim kazalištima. c-e-d. Melodija Peroti: saţeta je i redovito kraća i pregnantnija od melodike Leonin organuma. Mose. 6. A propo quadruples perotiens. 1963. trajno gibljiv. nije prvi primijenio tehniku trogl ali je troglasno višeglasje tek u njegovim djelima postiglo p umjetniĉku vrijednost. Perotinus Magnus. Perosi e le sue opere. M. se primjenjuje ne sa mo na tonske visine. Faust) i dr. Rinaldi. 1900. e-c-d. . La Risurrezione di Lazzaro. Medu prvima primjer tzv. 1944. on se kao kompozitor prikljuĉio onim reformatorima koji su nastojali talijansku crkvenu muziku osloboditi od nadmoćnog utjecaja opere i vratiti je tradicionalnom stilu. I 1894 •— Pariz. Bergamo 1899. U suvremenoj muzici. — H. usavršavao se 1893 u Školi za crkvenu muziku u Regensburgu (F. Marka u Veneciji. inspirirajući se duhovnom muzikom prošlih razdoblja — melodi-kom gregorijanskoga korala. Tonalno se Pe nusova muzika kreće izmeĊu pentatonske heterofonije i tonE znaĉajki dijatonske dur -ljestvice. o-sobito oratoriji i mise. The Enlargement of the »Magnus liber or Journal of the American Musicological Societv. Rolande et le mauvais garcon (Rabaud. Lul . Davison i W. francuski pje i operni libretist (Lyon. / Principi fondamentali dellu compos: musicale. PĊnnain. promjena re doslijeda tonova unutar nekog niza. ot\ je 1671 u Parizu prvo francusko javno operno kazalište izved opere Pomone. 194. Saladin) gdje je diplomirao. pastorala i scherzo. Perotinus. — G. Roma 1924. Rokseth oko 1170 ili 117 nakon 1220). 1931 — 32. 1931). Musiciens d'aujourd'hui. Haller). Apelu oko 1160 — 1220. — M. orguljaša katedrale u Tortoni. Milano 1952. Musmeci. psalmi. himne. 2 (varijacije). 1899 — 1918. P. d-c-e. uz prekid zbog bolesti 1915—23. 1958. P. pa u crkvi sv. H. PEROSI. — C. 1902. 1898. tal. ukupno 479 001 600 varijanti. — H. Immagini e sotiche nella mušica ita Siena 1957. meĊu kojima su uloge: Boris Godunov (Musorgski). koncert za klarinet. Husmann. a najpoznatiji su ĉetvoroglasni organumi Videru Sedenmt principes. — G. 1160 — oko 1200 ili 1205. 1930.62 PERMUTACIJA — PERRIN Perosi. Riemannu. Lorenzo. menica H. P. a i zbog spletaka J. gudaĉe i 4 roga. Brindle. La Trasfigurazione. 1925—55 nastavnik na Konzervatoriju u Torinu. — Vokalne kompozicije. In diebus tribulationis. vokalnom polifonijom Palestrine i Schiitza. — M. L. New York 1967. 1929.. 1898. Herkunft und Entwicklung des »Magnus liber organi de phonario«. PERRIN.: A. Cantata dell'anima. suita za violinu. Pierre (nazvan Abbe Perrin). 1955. — INSTRUKTIVNA: Trattato d'arn 1927 (II izd. X. L'Oratorio musicale e »La Risurrezione di Cristo« di L. 7 Ch. tema s varijacijama. Pt lunga. 1930. od XIX st. Del 1 i A. matematiĉki postupak koji se sa stoji u mijenjaju poretka elemenata odreĊenoga niza. 1963. 1938 i dr. La Lettura. Leoninovi organumi su dvoglasni. — E. 1671). od 12-tonskog niza mogu će je naĉiniti I X 2 X 3 X 4 X 5 X 6 X 7 X 8 X 9 X I O X U X X 12. Perotinus Revisited. Venezia. -* Modalna notac P. Tortona. Milano 1959. L. DJELA. Serial Composition. Aspects of Medieva Renaissance Music. II za violinu i orkestar i Sona mouvement perpetuel za violinu i klavir N. se mnogo upotrebljavala u -> dodekafoniji. X. i to oko 1190 —: kao nasljednik Leonina u katedrali Notre Dame (tada crkva . sonata za violu i klavir. Tischler. God. Tako obnovljenim oratorijem izvršio je snaţan utjecaj na svoje suvremenike. ORKESTRALNA: koncert za klavir. Pomone. Wiori. meĊutim. a Perotinusovi glasni i ĉetvoroglasni. Cantata in onore della Beata Cabrini. Uz liturgiĉke organume P. pjesme. 1952. Acireale 1932. Rolland. 1897. više s za razne sastave i dr. Perosi. narušava njegov originalni oblik (kao što ga u biti narušavaju već i njegove klasiĉne varijante. MF. Dumontier) i kod A. 1928 postao ĉlan Pariške opere na kojoj će u toku godina ostvariti cijeli niz izvanrednih kreacija. U muziĉkoj literaturi najpoznatij primjeri Moto perpetuo op. francuski kompozitor. Ottocento mu italiano. ukupno 6 varijanti (c-d-e. 1921. L. 1948. sonata za vio linu i klavir. Notre-Dame Organa. Oratoriji: La Passione secondo San Marco. Natalitia. u kojoj se jedna lodijsko-ritmiĉka figura odvija neprekidno u brzom tempi poĉetka do kraja stavka. 1907. B. DJELA. Haberl. —• VOKALNA. Torti. Roma 1924. d. T. Glinski. klavirski kvintet. •— R. je najveći kompozitor razdoblja -> Notre Dame.: R. Milano 1953. Y. 1933). h X. Les Primitifs de la musique francaise. Roma 1967. L. prema H. Perosi. Cameroni.

Ves trisa. 9. talijanski pjevaĉ. DJELA: 27 uvodnih simfonija za mise. Uz Giselle u njegove najpoznatije koreografije idu: Ondine. Pariz. 1830 angaţiran kao prvi plesaĉ u londonskom King's Theatre i iste godine gostovao u Parizu kao partner M. Narodna. Pugnija. Celovcu i Grazu. od 1947 profesor na Juilliard School of Music u New Yorku. 1682—1749 (većinom samo Kyrie i Gloria). Od 1942 predaje kompoziciju na Konzervatoriju u Philadelphiji. Vincent Persichetti. 1683. Tcbaldini. Kumara. Penelope la casta. pro finjene muziĉke kulture i izrazite sce nske nadarenosti. koji je kod Mestica dobio španjolski tekst uz evropske plesne elemente. 1920 — 21 pjevao na Metropolitanu u New Yorku. Fanny Persiani. Padova. Aldrovandini. Pariš 1942.: F. Cantate morali e spirituali za 1 i 2 gl. VI 1661 —■ Bologna. Uĉiteljski pjevaĉki zbor. Giacomo Antonio Perti. K. Uĉio kod V. 1939— 59. Aureliano Pertile e il suo metodo di canto. Pistocchi. Bavagnolija u Milanu. te od ljamine ili pelikanove kosti sa najviše 7 rupica (kena) i trublje od gline s usnikom i ravnom ili zavinutom cijevi. B. Donizetti komponirao za nju (1835). bili G. VII 190c — Golnik. R. Kći Milana. God. 24. — VOKALNA: 2 kantate. Martha). tvori politonalne spojeve. Vincent Persichetti. 1940. 63 i kao odliĉan pedagog. Poems (3 serije). 1942—67. XI 1885 — Milano. 1700. PERUANSKA MUZIKA.: R. septet za drvene i limene duhaĉke instrumente i klavir. Utemeljila je prvu slovensku harfistiĉku školu iz koje su izišle koncertantne umjet nice P. Izuzetne okolnosti pod kojima je nastupao zahtijevale su najveću sabra nost i zalaganje svih ĉlan ova ansambla. tondero . ali on obiĉno ne smeta isticanju strogih ritmiĉkih impul sa. The Hollov Men za trublju i gudaĉe. Najprije uĉitelj. u Philadelphiji. Celebrations za zbor i duhaĉe. Giacomo Antonio. Mušica e Dischi. MF. koncert za klavir 4 -ruĉno. uz instrumentalnu pratnju. 1950. djelomiĉno sa 2 oboe i 2 trublje. Artists of the Dance. Tamošnji plesovi — kao resbalosa. Adam) posvećen C. Suita za violinu i violonĉelo. 1952. talijanski kompozitor (Crevalcore. Aureliano Pertile (s diskografijom). Repertoar mu je bio veoma širok.^MGG. 1688. 1944 i Eye of Anguish (King Lear). N ezine su glavne kreacije Lucia di Lammermoor (Donizetti). Kontrapunktski splet ĉesto je zamršen. Rusiji i drugdje. 1962. te velik ambitus i veliki skokovi. A. The Music of Vincent Persichetti. koncert za klavir. Concerlino za klavir. 1. njegovi su uĉenici. MGG. VI 1915 —). 1692. bila je nepoznat instrument. Zuţek. 1941. Mileva. 1939 — 65. 1926—29 izlazio je i muziĉki ĉasopis [lepeuMcfJaHC. 1940. — Baleti Thcn one Day. Kiihner. koja je danas vrlo popularna kod Indijanaca i Mestica. od 1932 vodio. Celletti. Ostaci autohtone umjetniĉke muzike u kulturi Inka (XII—XVI st. PERTILE. 31. u visokim registrima ĉist. G. pa frul e od trstike. sopran ( Litija. Me. arije. 11. kao nasljednik S. 1696. 10. pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Mariboru i na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (J. oratorije. od 1945 u Trstu.PERRIN — PERUANSKA MUZIKA kojemu je 1672 uspjelo dobiti koncesiju za sebe. Sassoli -Ruata u Rimu. I 1967). Be. U muziĉkoj povijesti Bologne P. X. Cicognari). — Komorna sonata u zbirci Sonate da camera a violino e violoncello di vari autori. PERSIMFANS (kratica od Llepeuu cuMcfiommecKuu aucaM. MGG. Njena velika ţivotna kreacija bila je uloga Lucije di Lammermoor koju je G. više od 400 kraćih kom pozicija. U instrumentariju Indijanaca pretkolumbovskih vremena nalazile su se udaraljke i duhaĉki instrumenti: veliki i mali ruĉni bubanj (tinya). trublju i gudaĉe. Grisi koja se pod njegovim vodstvom razvila u jednu od najvećih balerina svoga vremena. UyKKep. 3. 1859 povukla se s pozornice i pouĉavala pjevanje u Parizu. — DRAAiSKA. London 1954. 1708. Divertimento. 18. Pougin. P. U njima ima i elemenata iz civilizacije prije Inka. X. Dance Index. pasija i proroĉanstava. Na turneji po Italiji upoznao je 1834 u Napulju C. Londonu. Milan. je bio izvanredan plesaĉ briljantne tehnike i velikog glumaĉkog talenta. serenate i druge kompozi cije. memorie ed appunti. — N. Seviljski brijaĉ). Perrinu i Cambertu s pravom pripada naslov stvaralaca francuske opere..: A. Giselle. Nastupao na opernim scenama po ĉitavoj Italiji. La Flavia. 2 klavirska kvinteta. P. Me. Evett. Nije raspolagao velikim glasom. X. 1955.: G. New Yorkl938. Studij klasiĉnog baleta zapoĉet u Lvonu nastavio u Parizu kod A. — D. pjevaĉica. I 1952). Narodna muzika zapadnih nizinskih predjela na Pacifiku nastala je miješanjem muziĉkih elemenata španjolske i crnaĉke etni ĉke skupine. canzonette. za gudaĉe. 1951. priliĉno slobodno. zborovi. 1960. 1949. 1955. za duhaĉe). Bogatim i raznovrsnim repertoarom i velikim brojem koncerata P.) na podruĉju današnjega Perua saĉuvali su se do danas u narodnoj muzici indijanske etniĉke skupine na visoravnima nad zapadnim obalnim pojasom. a time se postizala uigrana i precizna interpretacija gotovo jednaka onoj kod komornog muziciranja. LIT. Poslije drugoga svjetskog rata bio je dirigent velikog pjevaĉkog zbora u Šĉedni i muškoga zbora na Prošeku i Kontovelu. Svoju današnju vaţnost varavi zahvaljuje peruanskomu pjesniku Marianu Melga. solo-pjesme. Rosina (Rossini. Karakteristiĉne su. Pas de guatre. 1963. La Esmeralda. kao i stranih utjecaja. preteţno s orkestrom i orguljama. The Liltle Piano Book. 4. FlHTb jieT ITepCHMcbaHca. 1968. Fanny (roĊena Tacchinardi). te Faust (Panizza. 8. F. — Y. IV 1756). LIT. Od 1690 kapelnik crkve San Pietro. a zatim po zavr šenom studiju (1929) na Konzervatoriju u Ljubljani profesor muzike u Litiji i Mariboru. Broder. Posljednji put nastupio 1946. VIII 1892). c. 1941. Pastorale za duhaĉki kvintet. Tu je bio prvi plesaĉ i koreograf u Mari jinskom kazalištu te pedagog. panova frula od trstike ili peĉene gline. Martini. RMI. 1944. 6 sonatina. The Romantic Ballet in England. 1966. 1905. Giacomo Antonio Perti. ORKESTRALNA: 8 simfonija (V. Od 1952 urednik u izdavaĉkoj kući Elkan-Vogel Co. 2. Već za studija zbo rovoda pjevaĉkih društava. oko 130 kantata uz instrumente i b. p. — KLAVIRSKA: 11 sonata. debitirao 1911 u Vicenzi kao Lvonel (Flotow. Te Deum za zbor i orkestar. osnovan god. predavao zatim pjevanje na Konzervatoriju u Milanu i vodio teĉaj usavršavanja na Scali. 1950 za duhaĉe. X. LIT. Jelica. je pjevaĉica velikog glasovnog raspona.Century Choral Music. Ludo Vero. sonata za 2 klavira. koloraturni sopran (Rim. svih pet baleta na muziku C. Njegove najuspjelije uloge bile su Otelio (Verdi) te Neron i Faust (Boito. 6. God. Furio Camillo. a od 1922 na milanskoj Scali. Aureliano. koreograf i ped agog (Lyon. Š. 1943. X 1812 —■ Neuilly-sur-Seine. ali se odlikovao neobiĉnom pjevaĉkom kulturom.: /).ru (1791-—1814). Schreiberovom). talijanska pjevaĉica. Guest. Sonata za ĉembalo. koji je naslijeĊenim melodijama varavija podmetnuo strofne tekstove. PERROT. 1922 na inicijativu L. XII 1909 —). do 1943 ĉlanica Teatro deVOpera u Rimu.-Ch. Uršiĉ. DJELA. Debitirala 1832 u Livornu i ubrzo se zatim afirmirala na glavnim talijanskim opernim scenama (zvali su je »La piccola Pasta«). Osim na jugoslavenskim opernim pozorni cama gostovala je u Trstu. U metru prevladava dvodobnost. Giuseppe Persiani e Fanny Tacchinardi. Studirao klavir. God. Bio je na glasu PERTOT. 1962. Lifar. Figarov pir) i Gilda (Verdi. Harfa. — A'. V 1931 —). 21. The Pleiades za zbor. a zatim se usavršavala kod A. VI. 1945. Ginevra. uĉio dalje kod A. 1686. Essays on 20 th. Pošto je već zapoĉeo pjevaĉku karijeru. sposobnošću stilskog uţivljavanja i inteligentnošću interpretacije. 1939 — 41. dirigent (Barkovlje kraj Trsta. 1942. 10 serenada za instru mentalne sastave. 1735. Fairy Tale. — CRKVENA: misa. God. Ide medu najveće koloraturne pjevaĉice svoga vremena. a od 1696 do smrti bazilike San Petronio u Bologni. Persichettijeva je muzika tonalna u osnovi. 25. Obradio je stare tršćanske narodne pjesme za mješoviti zbor (1952). Stabat Mater za zbor i orkestar. U lirskim pjesmama yaravi spojeni su indijanska melodija i španjolski tekst. Fugazzole. — Sonata za orgulje. LIT. Za njihova boravka u Londonu (1842) nastalo je Perrotovo koreografsko remek-djelo (u suradnji sa J. — CRKVENA: Messa e (8) salmi concer-tati za 4 gl. prvotno indijanski obredni ples.: A. V 1867). Torelli i G. Ruda Ravnik -Kos i dr. harfistica (Trst. Slonimsky. 1952. 6. Od 1955 solistica Ma riborske opere. je znatno pridonio podizanju orkestralnog muziciranja u SSSR. simfonijski orkestar bez dirigenta. 1848—59 djelovao u Petrogradu. Pierre Perrin. po Nizozemskoj. MQ. — VOKALNA: više od 20 oratorija. IzmeĊu 1837 i 185 9 pjevala u Parizu. iako kretanje njegovih dionica. rjeĊe s preskakivanjem u trodobnost. VIII 1810 — Parame. i K. 1689. PERTOT PORTOGRANDI. za violinu solo. pjevao je i dramatske i lirske partije. Sonate: za violinu i klavir. Uz taj orkestar koncertirali su najugledniji domaći i strani solisti. Be. ĉegrtaljka od peĉene gline ili kovine. p. Studij završila 1934 na Konzervatoriju u Veneciji (M. 2 8 misa. djelovao je u Moskvi do 1932. 1943. Oreficea u Padovi i kod M. jedan od najizrazitijih predstavnika bale tne umjetnosti romantiĉnog raz doblja. Schuman. — R. Suzana (Mozart. 1948. Cejtlina. uz violine i bez njih. PERSICHETTI. Fables za recitatora i orkestar. 1961. većinom za gudaĉe. Nerone i Mefistofele). MGG. silazne anhemitonske pentatonske melodije. 1955. 1954. 1963 i dr. Le Jugement de Pariš i La Guerre des femmes. 1962. The Juilliard Revievv. Tipiĉan je huayno. King Lear. PERSIANI. — Isti. — H. 1953. dueti. Pariš 1881. medu ostalima. PERTI. Les vrais createurs de 1' opera francais. 1962. — /. 1963. Jules Joseph. samo za pedal. t enor (Montagnana. Giegling. Betetto). — SPISI: William Schuman (sa F. koje su se afir mirale u domovini i inozemstvu. MocKBa 1927. sonatina za orgulje. LIT. 1962. od 1945 u Ljubljani solist Slovenske filhar monije i profesor na Akademiji za glasbo. LIT. 4. Taglioni.: L. Moore. 1929 — 54. Rigoletto). Vincent. 1848). se osobito istiĉe kao kompozitor crkvene muzike u strogom kontrapunktskom stilu. Imala je glas velikog op sega. 1940 i 1954. 1961. francuski plesaĉ. Corallijem) balet Giselle (A. Twetitieth-Century Harmony: Creative Aspects and Practice. Silvestrini. —• KOMORNA: 3 g udaĉka kvarteta. Dance Ovcrture. 1940 i za violonĉelo solo. 1717 i dr. kao općenito u indijskoj muzici. 1960. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. kompoziciju i dirigiranje. Zajedno su gostovali u mnogim evropskim gradovima. Više od 20 opera: Marzio Coriolano. La Rosaura. Launay. marinera. Koncertirala u Italiji i Jugoslaviji. 1940. Jules Perrot.6Ab). U plesovima i pjesmama današnjih peruanskih Indijanaca proţimaju se indijanski i španjolski elementi. Bologna 1932. jasan i oštar. Grisi. — W. LIT.

Historia de la Cultura antigua del Peru. njemaĉko nakladno poduzeće sa sjediš u Leipzigu. kompozitor i horovoĊa (Titov Veles. LIT. III 1766). tavo djelo sadrţi nekoliko osnovnih melodija. God. Upotrebljava se najĉešće kao uputa za voĊenje polaganih stavaka. Nikšić. a uspješno se bavi i ba letskom pedagogijom. Murko. meĊu njima su Kontrasti i Grozd kikot (Škerl). X. pripojena novoosnovanom »Conservatorio Nacional de Mušica«. DJELA: 16 sonata za ĉembalo. — R. Jakob PETERS. Postoji i struja koja je pod utjecajem francuskog impresionizma. nastalim pod neposrednim utjecajem njej prijatelja B. Cronologia musicale della Basilica di S. Mar Venezia. ] boravio u Rimu. 19 61. — C. The Music of Peru (2 sv. 4 sonate za orgulje. A. kapelnik katedrale u Limi (oko 1670 do 1676). Sv. Castro. Panĉe Pešev kao muziĉki umetnik i kompozitor. 1764 objavio je u Zagi muku Kristovu s napjevima. Labudovo je (Ĉajkovski) i dr. kao i B hovenove kompozicije. pa veliki broj horova a cappella i masovnih pes. Od brojnih instrumentaln vokalnih dela. 1936 —). A — u osnovi su ili crnaĉki ili španjolsko -portugalski. Apercu sur la musiqu e Inĉa. Zar ptica (Stravinski). Romeo i Juliju (Prokofj Bahĉisarajska fontana (Asafjev). d'Harcourt. — R. Moreno. Valcdrel. Sds Orchassal. Vrativši 1747 u Italiju djelovao u Firenci. Pariš 1925. 3 intermezza. 5 PERVIZOVIĆ. Bolivija). nosilac je glavnih uloga. sonate idu meĊu posljednje primjerke talijanske barokne ins mentalne muzike. Te se melodije stalno poj ljaju i izmjenjuju. — F. s. La Musique des Incas et ses survivances. LIT. — M. Zagreb 1951. teţak). Vukmanović. PESCETTI. Slavko. Prije svakog okršaja pjevao je uz gusle i hrabrio vojsku. guslar (Pješivci. Središte muziĉkoga ţivota je Lima. Nina (Švara). muziĉki pisac francusko -belgijskog podrijetla Andres Sas (1900 —1967). uskoro je poĉelo javljivati prve edicije sabranih djela J. što pc Ċuje i srodnost tih napjeva s onim iz Peršićeva Passionale c ticum (1683). mješoviti z orgulje i orkestar (izv. A. komponirao je crkvenu muziku i villancicos. I — Pljaĉkavica. nakon oĉeve srt Carlu Gotthelfu Bohmeu (1785—1855). Jakob -> Gallus. Esmeralda (Pugni). kako se novo p oduzeće nazvalo. C. Stevenson. Prvi vaţniji kompozitori javljaju se u Peruu u kasnijem XVII st. muziĉki pisac. ! PERVAN. Lima 1949. arije. Ivana Krstitelja i kneţevskoga dvor. kao i skupina modernih kompozitora. Akademija je 1946.. 3. D. talijanski kompoz ĉembalist i orguljaš (Venecija. 24. La Mušica de lo» Incas. Cuzco 1940. Toma Zakarija. Skopje 1970. P. 1957—61 ĉlan Zagrebaĉkog baleta. Njegove koreografije (od 1968) cdlikuji maštovitošću. zapisanih koral notama starijeg tipa.— J. Talijan Claudio Rebagliati (1843—1909). U njima se oĉituje tradicija zagrebaĉke c: u pjevanju muke Kristove na Cvjetnicu i Veliki petak.64 PERUANSKA MUZIKA — PETERS legenda (Hristić). Suhi) i tamo 1951 zapoĉeo umjetniĉku karijeru kao ĉlan baletskog ansambla. Ondje je Federico Gerdes Munoz osnovao 1908 Filharmonijsko društvo (Sociedad Filarmonica de Lima). —■ Išli. Tekst Pervizovićeve Muke u kajkavskom je narj onoga doba. God. Barle. Z 1961. Giovanni Battista Pes MGG. u znak protesta protiv aneksije Bosne i Hercegovine. kao »Escuela Central Anexa«. najlepša i popularnija pesma iz NOB u Makedoniji. Degrada. 1929). Većina peruanskih kompozitora inspirira se peruanskim fol klorom i formira nacionalnu školu. 1768. Uĉeni] Lottija. Edip (Bombardelli). Buonomini. Uspavana ljepotica). R. na ĉetiri crte. Petar. za klavir violinu i klavir. gdje mu je nastavnik muzike bio R. originalnim scenskim rješenjima. Muziku uĉio u Kumanovu kod lamarevića. gdje je zatim bio regens c katedrale. IV 1880 — 9. Galuppija. Njegove trostav. medu prvima je prouĉavao peruansku narodnu muziku kojom se i sluţio u svojim kompozicijama. Marka. J. MQ. Bacha.: 5. roĊen je u Peruu (djelovao 1736—-65). Sargeant i J. LIT. 1966. Srednju baletsku školu završio u Osijeku (S. Alfonso de Silva (1903—• 1937). Smrt guslara P. radom. kompozitor i pedagog. takoĊer roĊeni Španjolac.) Umjetniĉka. Quito 1957. Dalla Libera. meĊu njima i navodno autentiĉna »Himna sunca« Inka). Le Sonate per ĉembalo e per organo di Gio Battista Pescetti. MeĊu peruanskim muziĉkim umjetnicima svjetsku je slavu postigla Yma Sumac (1927 —). izdavaĉ zbirke peruanske folklorne muzike i autor simfonijskih djela u kojima je koristio peruanski folklor. poznata po golemom glasovnom opsegu. svećenik (?. Lima 1952. Washington 1959 — 60. Bavio se i pedago. J. 1910 nastupao na sokolskim sletovima u Sofiji i Plevni. u Šabac. Toĉke njezina repertoara komponira njezin muţ Moises Vivanco na osnovi suvremene internacionalne zabavne muzike. Gotovo celokupni kompozitorski rad Peševa proţet je ri lucionarnim duhom prvoborca koji nalazi nadahnuće u liten inspirisanoj velikom borbom svoga naroda za osloboĊenje koje herojski i umire. 1934. Pablo Chdvez Aguilar (1899 —). mjereno. sakupljaĉ narodnih melodija (više od 700 melodija. crkvena djela) vrhunci su muziĉkoga baroka u Juţnoj Americi. Manuel Aguirre. Tako se 1936 rodila prva nje. 1704 — 20. (-> Indijanska muzika. oko 1739 Za svećenika zareĊen 1762. Pobjeda. a prestilizirani su pod utjecajem druge okoline. Konzervatorij izdaje tromjeseĉnu muziĉku reviju »Boletin de Conser vatorio nacional de Mušica« te ima vlastiti zbor i orkesta r. 1938. odliĉan partner i igraĉ. revolucionarna pesma Klasje zeleno za koju je sam spevao t na hrvatskosrpskom jeziku. upućuj« to da jedan odlomak ili pasaţu treba izvesti dostojanstveno. a zatim se vraća u Sarajevo. Arbatskog. koji je od 1863 ţivio u Limi. roĊen u Španjolskoj. Izrazita scenska liĉnost. Delovao je naj u Kumanovu i to kao pedagog. B. dugogodišnji orguljaš katedrale u Limi. 1964 usavršavao se u Moskvi. debitujući u ulozi Princa (Ĉajkovski. pod naslovom Muka y szmert f tusseva po szveteh evangelistah Matheu y Janussu popiszana. T. VI 1944). Iranska muzika PERZIJSKA MUZIKA PES -> Podatus PESANTE (tal. Najveći broj njegi kompozicija okupator je uništio. gdje 1957 postaje solista. pijanist. saĉuvalo se samo nekoliko borbenih pesama koje je kompom u poslednjim mesecima svoga ţivota. 1. U Americi je uz gusle snimio na gramofonskim ploĉama bogat niz na rodnih pjesama. Muzika Indijanaca Latinske Amerike. kantata Narciso alj 1731. LIT. zatim u Beogradu na muziĉkoj školi Stankoi privatno kod J. Tomds de Torrejon y Velasco. Giselle (Adam). Od 1953 u Sarajevskoj operi. 1962. VI 1952).: B. te vanred smislom za kompoziciju. Rapsodija u pla (Gershwin). drugi orguljaš (od 1762) crkve sv. — Oko 20 opera. Roberto Carpio Valdes (1900—). AML. i R. Peters. oznaka za interpretaciju. a od 1738 King's Theatre.). Svoje najviše igraĉke domete ostvario je u baletima Licitarsko srce (Baranović). a marinera je preoblikovani španjolski fandango. Istim je duhom proţeta i pesma će udarne makedonske brigade Ko ĉelik srne nie. 1916. Giovanni Battista. —J. je jedan od prvih jugoslovenskih k pozitora koji su spoznali vrednost masovne borbene pesm revoluciji i borbi za slobodu. plesaĉ. autor je prve opere koja je napisana i izvedena u Novome svijetu. 1900 prešao iz Crne Gore u Srbiju. Mvić. Esquema historico de la mušica en el Peru. Vaţni su još: Jose Bernardo Alzedo (1798—1878). a nakon toga nakladi . Kiihnel).: M. horski dirigent ( Tutunov kombi Abrašević) i organizator. s teţinom. Panĉe. Tolinger. Lahiri. koji je prouĉavao peruansku indijansku muziku i sa svojom ţenom pijanisticom Lily Rosay osnovao muziĉku školu Sas-Rosay. 17 61. Si stema pentafonico en la mušica precolonial de Peru. kompozitor preteţno crkvene muzike.: J. 1912 u Pragu prilikom otkrivanja spomenika Palackome. 1726 —38. U operama. Types of Quechua Melody. Juan de Araujo. Muziĉkite tvorci vo Makedonija. Kao dobrovoljac uĉestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svjetskom ratu. glavni grad Perua. Chigiana. Širola obradio je melodije za sole. zatim katedrale u La Plati (danas Sucre.: R. Renzo Bracesco (1888 —). od 1929 nosi ime »Alzedo« u spomen kompozitora peruanske narodne himne Jose Bernarda Alzeda. 1934. God. Indijanac Teodoro Valcdrcel (1900—1942). Alberto Mejia i Enrique Iturriaga (1916 —). de Musigue (poduzeće pod nazivom Bureau de Musique utemf su 1800 F. Karakaš. Resbalosa ima npr. njegove kompozicije (pasija. Slavenskog i J. Zlatna ribica (Logar). — A. — W. Osnovao ga Carl Friedrich Peters (1779—1872) je 1814 otkupio od Ambrosiusa Kiihnela Neuer Verlag des Bu. S. — Crkvena muzika. koreograf i baletski pedagog (Jajce. — Oratorij Gionata. 51. Indijanac Daniel Alomias Robles (1871—1942). kapelnik katedrale u Limi. od 1734 u Londonu gdje je 1737 bio dire kazališta Covent Garden. God. — L. ĉesto elegantnom i pristupaĉnom lodikom prekriva nedostatak invencije. F. LIT. Boletin latino -americano de mušica. Svoju prvu operu izveo je u Veneciji 1725. i M. Ohridska PETELIN. ki brojni baleti u operama. Pod pokroviteljstvom toga društva osnovana je 1909 muziĉka škola (Academia Nacional de Mušica). U Negotinu završio Uĉiteljsku školu (1910). autor prvo ga peruanskog muziĉko-teoretskog priruĉnika. Hoffmeister i A. Vizcarra. pri ĉemu iskorišćuje peruanski indijanski folklor. 1952. Perunovića. PERUNOVIĆ (Perun). Raygada. pred spomenikom kneza Mihaila. Mušica sacra. C. P. Jose de Orejon y Aparicio. L. 5. —■ 5. Bureau de Musiqu F. »La Purpura de la Rosa« (1701). PEŠEV. karakteristike prvotnog crnaĉkog brazilskog lunduma. oratorija sv. meĊu kojima su sonate za orgulje. Tragom srpsko-hrvatske narodne epike. Javno poĉeo pje vati uz gusle 1908 u Beogradu. Bosquejo del proceso de la mušica en el Peru. Pervizovićeva Muka Isusova. Petersova kći prepustila je poduzeće 1828.

. Kampor na Rabu . franjevaĉki samostan.PJEVANJE uarmCtn Minijatura u brevijaru iz XV st.

prije 1022 .PLES PLES SALOME. Katedrala u Hildesheimu.

1969. njemaĉki kompozitor (Atena. od 1953 ponovo u Darmstadtu. Concerlino za obou i gudaĉki orkestar. Richard Wagner som kulturforeteelse. 15. 30. kao solist. Ko. Valcer za klavir i orkestar. — SPISI: Svensk musikkullur. Ubraja se medu vodeće pijaniste jazza. Klose. — Velika misa za soliste. Wilhelm Petersen. Henri i Hans -Joachim Hinrichsen morali su 1938 istupiti iz poduzeća. V. a u New Yorku suvremenih muziĉara svih narodnosti. Lovers' Promenade i dr. Dedine priĉe. — DRAMSKA. Stan Getz. klavirski kvartet. suita za violinu i klavir. Schenner. Coleman Hawkins i dr. Jones). 1923 i 1935 i dr. 1917 — 25 i od 1926 nadalje. III 1819 ili 1822 — Petrograd. PETERS. Louis Armstrong. — VOKALNA: kantate Cvrĉak za ţenski (deĉji) hor. 1964 i IV Folklorna (Muziĉki spomenik Stevanu Mokranjcu). —• Scenska muzika. 11. Petschulla. Guido Peters.: Spomenica Wilhelm Pctcrson-Berger. ameriĉka pjevaĉica. koji se 1863 udruţio s Maxom Abrahamom (1831—1900). 1896 — 1930. Od 1930 ţivio u Frosou (sje verna Švedska). a na vodstvu je ostao Johannes Petschull (1901 —) koji je 1940 poduzeće pripojio nakladi Litolff. oslanjajući se katkad na elemente folklora. Slavenski). 1949 poduzeće u Leipzigu je nacionalizirano. koncert za klavir. LIT. 10 pesama za deĉji hor. 1900. 1920 —21 boravio u Italiji. P. XII 1957). — B. 65 s koncertnim poduzećem Normana Granza Jazz at the Philharmonic. Darmstadt 1962. Stockholm 1950. Plesaĉ izvanredne lakoće. Opere (sve na vlastiti tekst): Ran. — KOAIORNA: 3 gudaĉka kvarteta. ORKESTRALNA. opera-bajka Lyckan. 1915. 1951. 1962. Bavi se muziĉkom kritikom i publicistikom {Slobodna Vojvodina. Svita Deĉji kutak za hor i kamerni orkestar. Klasiĉna. 1962. op. s kojim nastupa u Torontu i Montrealu. 1968. 2. ORKESTRALNA.: H. 1918. X. Zerbinetta (Strauss. 15. Wilhelm. 1930. 1842) i La Fille mal garde'e (Halevv. 1963. 1974.). švedski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Ullanger. 1918. 1903 i III. Peters. Brat Luciena. Peterson-Berger. Wilhelm Peterson-Berger. 1835 bio prvi plesaĉ u Nantesu. 1921. 1923. U njezine najveće kreacije idu Rosina (Rossini. postala je švedska nacionalna opera. Don Giovanni) i tamo odmah angaţirana. Balada o Veri Radišić. osobito su mu uspjele solo -pjesme i lirske minijature za klavir. Snimio velik broj ploĉa. 1903 (prer. 1900 i 1914. 1946. PETERSEN. II. LIT. 1913 (njemaĉki prijevod Richard Wagner ah Kuhurerscheinung. 2.PETERS — PETIPA 1860 preuzeo Julius Friedlander. 1922—35 u Darmstadtu (od 1927 predavao na Muziĉkoj akademiji). U svojim djelima razvio individualan stil karakteristiĉan po melodijskoj i zvukovno-harmonijskoj silini i šarolikosti. Kad je 1880 iz poduzeća istupio J. 1949 na turneji po SAD PETIPA. Guido. 1913 i dr. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. Postludium. 1923 i Frdn utsikstornet. Bila si cvet. 1887 i 1910. Horovi: Pesma Republici. koreograf i pedagog (Marseille. bas. Oda eroica za hor i orkestar. 11. 1958. God. U nekoliko navrata gostovao i u Jugoslaviji. 1948. DJELA. posthumum I. God. Petersen. ChilĊren's Time. M. ali i kao Arlina u Balfeovoj opereti Ciganka. — KLAV'IRSKA: Varijacije na temu M. Milojević. Laugs. komiĉna opera Domedagsprofetcrna. Ellis. 4. U Londonu se i nadalje štampaju djela engleskih autora. — VOKALNA'. 1954. 1962. zatim B. Politika ekspres. 29. 1974. 1959 usavršavao se kod N. -— E. koja je postala veoma poznata zbog izdavanja djela starijih i suvremenih engleskih kompozitora. LIT. III. Ltd. od 1949 profeteor muziĉke škole Isidor Bajić u Novom Sadu (jedno vreme istovremeno saradnik novosadskog odeljenja beogradske Muziĉke akademije) i od 1970 profesor Više pedagoške škole u Zrenjaninu. Om Musik. 1883. 1890. 1972. — Fantazija za klavir. istakao se i u baletima La Jollie fille de Gand (Decombes. — T. Uloga Vojvodine u stvaranju srpske muziĉke kulture. zbor. Seviljski brijaĉ). Solitudo. — KLAV1RSKA : Frosoblomster (3 sv. S. Dnevnik. 1967. 1949. VII 1898). 1950. Jancik. uzimajući za suradnike istaknute muzikologe. 1955. 1953. W. Njegove uspomene Minnen obj. Le Roi d'Yvetot (isti. umjesto oboljele pjevaĉice. Don Pasquale i Lucia di Lammermoor). — Autobiografija (rkp. 1931 u vodstvo poduzeća došli su i Hinrichsenovi si novi Max (1901 —) i Hans-Joachim (1909—1940).: Katalozi naklade. 1959. Anakreontika (2 sv. K. 1941. Adina. 1955. Mladi dani. — VOKALNA: kan-tate (. — A. Studirao na Muziĉkoj akade miji u Miinchenu (F. — KOMORNA: 2 sonate za violinu i klavir. plesaĉ i koreograf (Marseille. a snimila je i brojne gramofonske ploĉe. F. MGG.: V. Milojevića. sopran (New York. Baneret. Graziosa (Labarre. Frankfurt a. 1917). Lindtar. 1. 1958. Norina i Lucia (Donizetti. Izraziti predstavnik nacionalnog romantizam u Švedskoj. VI 1910). 7. jednog od najpopularnijih kanadskih sastava. Same Atnam. C. u e-molu. MGG. koncertirao na brojnim turnejama. 1858). XII 1942). 1967. Gilda i Oscar (Verdi. Barokna. 1934. Trnava ĉetrdeset prve. Hayes). — Klavirske kompozicije. Ella Fitzgerald. 22. 1967. XII 1920—). gitarist I. Peters. ispunjena svjeţom lirikom prirode. 1896. precizne tehnike i elegancije. Fredbarj. Po zorište i dr. Noack. Hermanna. PETERS. — Isti. 1900. Istodobno zapoĉele su radom i tri samostalne filijale: C. Beograd 1969. Balada za fagot i klavir. Pet simfonija: I. Urviorte za zbor a cappella. XI 1866 — Beĉ. Ashby (1953 —58 H. Tu je 1841 na premijeri baleta Giselle (Adam) plesao kao partner C. flautu i harfu. od 1935 profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Mannheimu. ZFM. J. Od 1951 nastupa s vlastitim trijom ĉiji su ĉlanovi kontrabasist R. Eine Trauermusik. Sonetni ciklus za bariton i mešoviti hor (gudaĉki orkestar). 1931. Nakon turneje . Pod fašistiĉkim terorom. Veru'analungen und Fuge. MGG. 1971. 1934. 33. — M. Canticum) i seriju novih izdanja stare muzike Erbe Deutscher Musik. Roberta. On je djelokrug rada znatno proširio preuzimanjem drugih nakladnih poduzeća. sonatina. Ĉetiri simfonije: I. Hymne za zbor i orkestar.). Abraham je za suvlasnika uzeo svog nećaka Henrija Hinrichsena (1868—1942) koji je nakon Abrahamove smrti postao jedini vlasnik. simfonijska poema za orkestar i mešoviti hor. 1923. — Aphorismen. 1919 —22 muziĉki kritiĉar u Miinchenu. Grisi. 18. 1921. Izbor eseja i ĉlanaka Recensioner (2 sv. X. 1902 i dr. PETERSON. — SPISI: Ludvig van Bcloven kao ĉovek i umetnik. evoluirao je ka savremenijim harmonskim koncep cijama i slobodno tre tiranoj polifoniji. sonata za violonĉelo i klavir. 1973. francuska obitelj plesaĉa i koreografa. 1897). 1950. Tri simfonijska portreta. ORKESTARSKA. Ariadna na Naksosu). 1882). W. 1968— 69. Zeittafeln zur Verlagsgeschichte. Studirao na Beĉkom konzerva toriju (W. 1918. 3 sonate za violinu i klavir i dr. Rigoletto i Krabuljni ples). 1950. X. LIT. Od 1944 u orkestru Johnnvja Holmesa. 1930. zborovi. austrijski kompozitor i pijanist (Graz. 1929 i V. LIT. F. 1935. J. Na opernom je podruĉju bio pod utjecajem R. Carlberg. s kraćim prekidima. Symphonisches Vorspiel zu ciner Tragikomodie. I 1937). Adih och Elisiv. — R. 27. 3. Pergament. 1959. 1937. 1921. uskoĉila u ulogu Zerline (Mozart. — KAMERNA: Pesma pletilje za violinu i klavir. Boulanger u Parizu. 3. Pozorište. solo-pjesme. Wagnera te se sluţio tehnikom lajtmotiva. 1903.Sveagaldrar. 1947. — O. meĊutim. te je 1894 osnovao muziĉku biblioteku (Musikbibliothek Peters) koja je 1895 poĉela objavljivati poznati godišnjak (Jahrbuch der Musikbibliothek Peters). debitirala 1950 na njujorškom Aietropolitanu. Naša scena. Bacha te klasika i romantika. Abraham je 1867 promijenio naziv poduzeća u Edition Peters i pridonio njegovu daljnjem procvatu. ORKESTRALNA. a 1952 prvi put gostuje u Evropi. Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i u Dresdenu kod E. Max Hinrichsen se. — H. 1961. Debitirao 1839 u Parizu u baletu La Sylphide (Schneitzhoffer). Lester Young. Pastorala i igra. III.). God. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. The Smudge. Holmia. scenska muzika. 1943. Simfonijeta za gudaĉe. 1 —9. je veoma uspješno koncertirala u Sovjetskom Savezu. op. 1943. Pošavši od poznoroman tiĉkog stila. 1941 i op. udţbenik Osnovi horskog aranţiranja. T. Naša scena. Epstein). J. II. V 1930—). 1933). 1962. Peterson-Berger (Svensk Tonsattare). koncert za gudaĉki orkestar.). 1953. Studije završio 1948 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (M. XII 1815 — Versailles. VIII 1925—). Nikola. U Leipzigu izlazi od 1956 i Deutsches Jahrbuch der Musikzvissenschaft. kanadski jazz-pijanist i kompozitor (Montreal. Kretschmera. Riemer. DJELA. Melodiens mysterium. 1910.: R. 1930. DJELA. Ĉarobna frula). Sestre s juga. 1970. !933. 19. Umjetniĉku karijeru nastavila na londonskom Covent Gardenu i drugim evropskim muziĉkim kazalištima. s vlastitim trijom i s najpoznatijim liĉnostima jazza (Billie Holidav. 1941. u A -duru i u c-molu. P. X. Stockholm 1943. Wilhelm Petersen. Rana ţetva. Friedlander. Poduzeće u Frankfurtu objavljuje većinom zbirke zbornih kompozicija (Das Singzuerk. plesaĉ. 1937 odvojio i 1938 osnovao u Londonu nakladu Hinrichsen Edition. Stockholm 1946. Liick. Vrstan interpret J. PETIN. IV. 1966 i Ta ptica koja leti za ţenski hor i gudaĉe.). Uĉenica W. Stockholm 1937. Kessel) te od 1959 još i perkusionist Ed Thigpen (od 1965 L. Symphonia brevis. muziĉare i muziĉke pedagoge. Ljubavni napitak. kada je. Sunnanfard. Fogelquist. 1896. Fastlagsfest pa Stockholm. Hallelujah Time. SSSR. !955. Tri simfonije: I. 1946. 1917. J926. te u vlastitim koreografijama baleta Sakountala (Rever. Mušica. Thema. 1853). Jamtland. Kraće vreme profesor muziĉke škole i muziĉki urednik Radija u Sarajevu. W. 59—64. Marius. u Chicagu i San Franciscu. kantata Von edler Art. Der Komponist Wilhelm Petersen. PETERSON-BERGER. Komponirao Canadiana Suite (1965 nagraĊena kao jedna od najboljih kompozicija jazza). II 1867 — Ostersund. T961. 1900. solo-pjesme. — Das Brot dcs Lebens za zbor i orgulje ad libitum. 1800 —1867 —1967. op. Kraljica Noći (Mozart. 1909. Zviţdi vetre.Koncert za violinu 1928. kao i na festivalu u Salzburgu. II. Wilhelm Petersen. F. MGG. Sin i uĉenik plesaĉa Jean-Antoinea Petipa. Landliche Sinfonie u E-duru. muziĉki kritiĉar lista Dagens Nyheter u Stockholmu. Nocturno u D-duru za 4 gudaĉka i 4 duhaĉka instrumenta. Peters Corporation u New Yorku pod upravom Waltera Hinrichsena (1907—1969). Peterson-Berger.). Nokturno. 1911. 1865) i Namouna (Lalo. 1948. Arnljot. Kao pijanist proslavio se posve izuzetnim tehniĉkim virtuozi tetom i svojim posebnim stilom kojim se nadovezuje na tradiciju Arta Tatuma. recitatore. Periĉić. — Opera Der goldne Topf. u fis-molu. Pet simfonija: op. veliki orkestar i orgulje. 1970. Peć. DELA. više od 100 pjesama za glas i klavir (orkestar). Bakine priĉe. Oscar (Emanuel). Lucien. III 1890 — Darmstadt. 1861). kompozitor (Krasnodar. osvajajući publiku ljepotom i tehniĉkom dovršenošću svoga koloraturnog soprana i smislom za scensko oblikovanje uloge. Fardminnen. 1963. Peters u Frankfurtu na Majni pod upravom J. Brown (od 1966 S. 1960. Wilhelm. F. Opera Arnljot. debitirao u Bruxellesu. Peters Edition u Londonu pod vodstvom Maxa Hinrichsena i C. 4. God. Mottl). Angermanland. Tokata i fuga.

Verdi. Beaumont. Fokin. Gerdt i N. PyccKHfl SaJieTHtiH Teaip BTOPOH noji. U njez najbolja ostvarenja idu Mirandolina (Martinu). / "* Petrogradu. sop (Varaţdin. — Messe pour Ste-Jeanne de France. pj nalazeći nova rješenja. 1951. 1958. engl. Mnoga Petipova koreografska ostvarenja. Interpretirala glavne uloge u mnogim njegovim baletima. PETIT. uĉenica Carske baletne škole u Petro gradu.Sept visages de la danse francaise. 1947. Pavlova i T. Ivanov i M. Đerdan). 1952. bile su stvaranje realistiĉkog. P. Zajedniĉka djelatnost Petorice bila je najjaĉa izmeĊu 186c 1880. a po najautoritativnijem ĉla i umjetniĉkom vodi Balakirevu nazivani su i Balakirevljev kruţ U ruskoj muziĉkoj literaturi oznaĉuju ih i naslovom Nova ru: muziĉka škola. London 1930. italijanizacija opere. 21. Concertino za orgulje. I. plesaĉi P. Marius Petipa. 1854 udala se za Mariusa P. 15. Njegovu muziku karakteriziraju optimizam i vedrina. Znaĉajnu su ulogu odigrali i zbornici narod r . XIX Bena. koncert za 2 gitare" 1964. a ĉlanovi su bili: Milij Aleksejeviĉ Balakirev (183* 1910). 1945 (neobj. 1951. Usavršio je klasiĉnu tehniku i postavio temelje ruskoj baletnoj školi. 1946 dobio Grand Prix de Rome. opera s brojevima i klasiĉna sonata. Dance Index. Legat te balerine A. Bio je zatim prvi ple saĉ u Madridu. Fiametta (Sup Boccaccio). 1948. 1949). Hg. PETIT Demoiselles de la nuit (Francaix. Furia italiana. Romanza romana. Roland. 4. Pierre. Muziĉki kritiĉar lista Parisien Ubere. Vlast). puna romantike i prizora iz bajki. Cec-cettijem i L. 4 kompozicije za trublju. a stvaralac fantazija se mora razvijati slobodno. E broljubov). Mala Flcramve (Tijardović). Baleti: Zadig. Les quatre vents. I. 1943. S. Vestrisa. 1954. LIT. Uz originalne koreografije P. Scenska muzika. uĉila kod svo jih roditelja i C. po SAD (1839) nastavio studij u Parizu kod G. — Zbornik MapHyc IleTHna. A History of Ballet in Russia.. Stoga su u oblikovanju napuštali naslijeĊe forme. Tu se istakao 1840 kao partner C. 1877). 1953 i Feu rouge. Marija Mariusovna. Najveći uspjeh postigao baletima Don Quichote (Minkus. dao im je ime MoiyuaH uy \ (1867. Aleksandar Porfirjeviĉ Borodin (1833—1887). Folies Bergeres. God. 1947).Mapuyc rie-nina. — C. Lomakinom). Hors-d'oeuvre za udaraljke. N. Cocteau). Salmigondis za timpane. DJELA. — Kompozicije za klavir. 1947 —51 boravio u Rimu. kao što je npr. i La Crogueuse de diamants (Damase. L'Oeuf < cogue (Thiriet. koji su. 5 drţaje svojih djela crpli su uglavnom iz nacionalne povijest literature te iz narodnih obiĉaja i ţivota. Kći Mariusa i Marije Sergejevne. sceno -grafa i kostimografa ostvario je s tim ansamblom niz veoma zapaţenih i zanimljivih djela. 1872). Histoire du Ballet Russe. prijevod 1958). 1943. Šĉelkunĉik (1892) i LabuĊe je zero (1895). 1963 generalni direktor £cole normale. Ĉajkovskim nastala su remek-djela klasiĉnog baletnog repertoara Trnoruţica (1890). 1943. 1953. izgradili ruski nacionalni muziĉki s Skupina se poĉela okupljati 1857 u Petrogradu i konaĉno ustalila 1862. je obnovio i oko 70 starih baleta udahnuvši im svojim genijem novi ţivot. JleiiHHrpari 1971. Bcaumonl. 1948. poglavito slavenskih i istoĉnjaĉkih. Studirao na baletnoj školi Pariške opere (S. Concertino za klavir. je koreografirao i premijere Glazunovljevih baleta Rajmonda (1897) i Godišnja doba (1900). još i danas ţive na svim baletnim pozornicama svijeta. Prvi veliki koreo&> jf c £ V grafski uspjeh postigao u Rusiji 1862 baletom La Fille du pharaon (Pugni). Uz suradnju uglednih knjiţevnika. Denil en 24 heurs (isti. U Petrogradu je postavio zatim još pedesetak cjeloveĉernjih djela i oko 35 baletnih divertissementa. nadovezujući se na djelatnost M. 24. 1970. Petrica (C tovac. 1951. libreto J. Slonimsky. varijacije za saxhorn i klavir. od 1951 profesor je na P ariškom konzervatoriju. se odlikuje izuzetn izvornošću i elegancijom. Char rat 1940 i kao koreograf u Thedtre des Champs-Elyse'es baletom Les Forains (Sauguet) 1944. Od 1847 dje lovao u Carskom kazalištu u H * . 1869). V. Talisman (Drigo) i Pepeljuga (zajedniĉka koreografija sa E. 1960 i Migraine. God. Stasov. Modest Petroviĉ Musorgski (1839—18: i Nikolaj Rimski-Korsakov (1844 —1908). 1946. Ballets of To-day. 1. suita za 2 violonĉela i orkestar. Dargomiţskog. Trastevere. 1956). 1945 — 48 vodio tu baletnu trupu i za nju koreografirao balete Le jeune homme et la mort PETKOVIĆ -SOBJESLAVSKI. kao što je npr. 1960. udaraljke i klavir. Dix. 1950. Opere: Le Jeu de V amour et du hasard. 1949). francuski plesaĉ i koreograf (Villemomble kraj Pariza. Pariški ţivot). 3. — B. 1950 — SPISI: Les Problemes musicaux d' Aristote. K. Utemeljitelj i glavni urednik Revue du Conservatoirc aktivan u organizaciji Jeunesses Musicales. Lifar). kompozitori skupine koristili su i izvornu folklor gradu drugih naroda. London 1954. 1969. pjevaĉica. a 1906 objavio svoje uspomene {Memoires. Središte njihova muziĉko -odgojnog i koncertno-prot gandnog rada bila je Besplatna muziĉka škola koju je utemel Balakirev 1862 (sa G. feu vert. muzika za radio. 1953) i Le L (Dutilleux.: /. U okviru te škole Balakii je organizirao seriju koncerata na kojima su se redovito izvod djela Petorice. Nevenka. Studirao na E\cole Normale de musique (N. Johanssona. M. Bristol. 1950).66 PETIPA — PETORICA (J. sonata za violinu i klavir. 1904 povukao se u mirovinu. rr ziĉki kritiĉar V. Kao plesaĉ P. Lidova. Prema naĉelima Petot muzika (vokalna) treba da tumaĉi prave osjećaje. JTeHHHrpa^ 1922. Studij pjevanja zapoĉet na Muziĉ školi u Varaţdinu (A. nacionalno g muz kog izraza koji se temelji na ruskoj narodnoj muzici i otkla.). — KOMORNA: suita za 4 violonĉela. a od 1972 djeluje u Marseilleu. Aricana. Glass Slip. Osobiti je uspjeh postigao baletima Car-men (Bizet. Glink A. Ţena Mariusa. skupina ruskih kompozitora iz druge polov XIX st. 1948. 1930). JICHHH rpa« i MocKBa 1963. -— DRAMSKA. Ko PETORICA. Istakao se i kao koreograf baletnih filmova (R Christian Andersen. Poi ruskog folklora. Cezar An noviĉ Cui (1835—1918). Opereta La Mare-chale Sans-Gene. u kcjemu je naslovnu ulogu plesala nje gova ţena Zizi Jeanmaire. 1967. H. PETIT. Postigla uspjeh naroĉito u oĉevim koreografijama Ĉajkovskijevih baleta. PETIPA muzika Baron Scell). God. 1958. Ideolog Petorice. Concerto pour tete-d-tete (sa F. J 957! Garden-party. Debitirala 1857 u Petrogradu u baletu Daha Blu (Pugni). III 1882). Busser). — 5. Cine-Bijou. u prikazu jednog koncerta). 1960 postao predstojnik odjela za zabavnu muziku na francuskoj Radio-televiziji (ORTF). LIT. pod ĉijim se vodstvom razvila u vrsnu balerinu. 1954. Karsavina. a kao koreografa privlaĉe ga teme iz vremene stvarnosti koje obraduje zanimljivo i nekonvencional Svojom sna ţnom umjetniĉkom osobnošću mnogo je prido procvatu francuske baletne umjetnosti nakon Drugoga svjetsl rata. 1948). je od izvrsnih talijanskih plesaĉa s kojima je suraĊivao usvojio preciznost i ĉistoću talijanske škole.: JI. Ĉerniševski. II 1836 — Novoĉerkask. Grisi. KpacoBCKan. 13. Kasnije se povukla s baletne pozornice i djelovala kao glumica. francuski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Pcitiers. — Y. Kao solist uspješno nastupa i u Zagreb koj operi. Daddy Long Legs. God. Opolski) završila 1962 na Muziĉkoj a demiji u Zagrebu (I. neovisno o formalnim i tt niĉkim sponama. Iz tijesne i vrlo uspješne suradnje Petipa sa P. Le Bal des blanchisseuses (Duke. Ivanovim. Ravel. Su rovšĉikova). U Parizu debitirao kao plesaĉ na recitalu J. T961. IV 1922 —). 2 roga i tubu. C. strane uzore i utjecaje. 1965 šef muziĉke produkcije francuske Radio-televizije. plesaĉica (Petrograd. God. Marica (Tijardo' Splitski akvarel) i dr. Umjetniĉke teţnje Petorice. La Camargo (isti. gudaĉe i udaraljke. ruska plesaĉica i dramska glumica (Petrograd. JIewK08. Bach. Od 1962 u tom kazalištu kreirala niz pr sopranskih uloga u muziĉkim komedijama i operetama. Kao gost postavio je 1950 nekoliko baleta za Sadler's Wells Ballet. Pariš 1953. Odgojen u duhu francuske škole klasiĉnog baleta P. 1958. tri kompozicije za violinu i klavir. Lhotka-Kalinski) i iste godine debitii na pozornici kazališta Komedija u Zagrebu kao Paulina (Off bach. Zatim je osnovao i do 1970 vodio Ballet de Pariš. ORKESTRALNA: koncert za klavir. 1954. X. 17. W. — Solo-pjesme. La Bayadere (isti. W. 1951. gdje je debitirala 1853. medu ostalima. 1946) i Les Amours de Jupiter (Ibert. U najzapaţenije njegove koreo grafije idu i Les R. 1965. Gospa Dara (Lhotka-Kalinski. Balletdouxom). Od 1970 bio je umjetniĉki ru kovodilac baleta Pariške opere. nastale pod utjecajem estet ruskih revolucionarnih demokrata (Bjelinski. Lifar. 1953). Gallon. Njegovi su uĉenici. IX 1938 —). XII 1857 — Pariz. muziĉara. Autor de la chanson francaise. Boulanger) i na Konzervatoriju u Parizu (N. Pariš 1950. bili koreografi L. 1958. I 1924 —). Marija Sergejevna (rod. S. uvrstivši u njih chan-sonu i mnoge elemente panto mime pribliţio ih je tipu muziĉke komedije.

67 PETOROZVUK -> Nonakord PETRARKA. Alv ić. 1951. je sklon kontrapunktiĉkom koncipira nju. arija i finale za violonĉelo i komorni orkestar. R. Goffredo Pctrassi. 1903. 193 6 uĉio dirigiranje kod B. 1945. 19 44 i d r. Milano 1958. 1536. 1539. 1930. Sicitiana c marcetta za klavir 4. Tirindelli. gitaru i mandolinu. Lc Opere di Goffredo Petrassi. Nevvsiedler. Rimski -Korsakova na Konzervatoriju u Petrogradu. 1967. — C. AlorvMan KyiKa. H. poslije kratka boravka u Vilniusu emigrirao u Švicarsku. istoriju muzike i klavir. Milano 1960. Senfl). muziĉki pedagog i kompozitor (Prĉanj. Goffredo. K'eissmann. — M. Milano 1957. 1958.. Musorgskijev Boris Godunov i niz opera Rimski-Korsakova). Fanfara za 3 trublje.. Adotnas ir Jcva. Petrassi 1&54 —1960. Preselivši se u Argentinu. 3 inven cije za k lavir). Divcrtimcnto in 4 parti. Peterlein). 1939). Clara. 1539 i 1540. J. X. PETRASSI. —J. G. La Scuola nazionale russa. Niirnberg 1913.. La Mušica strumentale da camera di Goffredo Petrassi. I. Petri. Od 1523 ţivio u Nurnbergu. Canlioncs cenlum. 1963. Anton. stare duhovne poberg. MGG. Familliengeschichte der Petri 1391 — 1913. 1947—50 bio direktor rimske Accademia Filarmonica i 1954—56 pred sjednik internacionalnog muzi ĉkog društva Societd lnternazionale di Mušica Contempo ranea. J. Abraliam. Predavao je harmoniju. maĉki tracu nakladnik (Langendorf kraj Hammelburga. 1927. zbor i orkestar. Erlangen 1927. — E. 4. Sonata da camera za ĉembalo i 10 instru menata. Ać. Komponovao je instrumentalna i vokalna djela te objavio više predavanja s po druĉja muzike. LIT. Zborski djeĉak u crkvi 5. Giarda). 1944. — IZDANJA: Ĉami popolari dclla campagna romana. Gloria in cxcelsis Deo za sopran. LIT. Chigiana. 11 Sentimento dell'assoluto in Goffredo Petrassi (La »Recreation concertanteO. I I I .: . God. 1924. \Y'eissmann. — T. Prologo e cinquc invenzioni. 1497 •— Niirn'ciju18. Tu je sudjelovao u revolucionarnim zbivanjima 1905. 1942. J.. Hindemitha i I. De Santisa). Ausszug guter alter und nevjer tcutschcr Licdlein (2 sv. 1948. Serov. . 1934. za komorni orkestar. Willaert i dr. Bustini. 19. Goffredo Petrassis Orchesterkonzerte. LIT. — /. 1959. Salvatore in Lauro u Rimu. 1931. Tu j e 1526 osnovao vlastito nakladno poduzeće. Mastcrs of Russian Alusic. Po stilu. Alira co lo . Pjevanje uĉila u Milanu (G. Strobel. 1959) i Mortc delVaria. gudaĉki kvartet. 1540. Vlad. 1939. H. Svojim cjelokupnim stvaranjem i pojedinaĉnim kompozi -cijskotehniĉkim novostima Petorica su dali temeljne priloge razvitku ruske opere (Boroiinov Knez Igor. Isaac i dr. 1906 (kasnije preraĊeno u operu).ukoviĉ. je objavljivao preteţno teološke. Op ere: Girin ka valiu s. a proširio se i izvan granica domovine. Vcln ia s išva d eja s. partita. L. \ La Biennale. 16.. ali nikada ne gube specifiĉna ro manska obiljeţja. Wohnhaas. DRAMS KA. 1952. — V. tokata.). Inlroduzionc cd Allcgro za violinu i 11 instrumenata. 1544. 1906. Willaert. IzmeĊu dva rata ovaj je Konzervatorij imao više od 40 podruţnica po ĉitavoj Argentini. I I I 1937). 28.: Al. Solo-pjesme: 3 Liriche antiehe italiunc. 1933 (takoĊer u verziji s klavirom). oni svj edoĉe o velikoj Petrejusovoj naobrazbi i vaţan su izvor podataka o tadašnjim muziĉkim pri likama u Njemaĉkoj. Stravinskoga. Mikas. — Al. 1965. Ouverture da concerto. siciliana c fuga za gudaĉki kvartet. Tre per sctte za 3 izvoĊaĉa i 7 (duhaĉkih) instrumenata. zatim u SAD. DJELA. U instrumentalnim kompozicijama njegov je jezik smioniji. H. Magnificat za sopran. II serenata-trio za harfu. 1955. — Alali rjeĉnik muziĉkih termina na litavskom. violu. studirao na konzervatoriju Santa Cecilia (kompozicija A. P. 1960. scenska muzika. Natalcttijem). Isaac. The Evolution of the Russian School of Alusic. Guter. Renzi i F. 1928 (sa G.. talijanska pjevaĉica. Za glas i n instrumenata ( i l i klavir): Vocalizzo per addormcntarc una bambina. The Five. passacaglia. flautu i orgulje. Liber 15 missarum (A. Mouton. litavski kompozitor (Kaunas. 1930.. Od 1939 predaje kompoziciju na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. 1969. koncert za flautu. — KLAVIRSKA: p artita. II 1863 —?). IZDANJA: Ein nerogeordnet kunstlich Lautcnbuch (2 sv. baleti La Follia di Orlando. lim en e duhaĉe. Fopdeeua. 1941. D. Više opereta (Kaminkretis ir maluni?iinkas. Prĉanj — historijsko-estetski prikaz. zborovi Musorgskog) i vokalne solistiĉke muzike (pjesme Balakireva. Uĉenik N. pa nji hova djelatnost predstavlja epohu u razvitku ruske i svjetske muzike. Le Groupe des Cinq. 4. Ockeghem i dr. — P. 1929. i932. gdje je zatim bio korektor u štampariji svog roĊaka Adama Petrija. 1952 —64. a u novije vrijeme i serijalne muzike (Koncert za flautu). Senfl.Q_uattro Innisacri za glas i orkestar. 1936. 1942. Igra s muzikom i pjevanjem Birutc. 1943 i Ritratto di Don Chisciotte. Propos d' Alain »/. 1948 (verzija za komorni orkestar. J. — L. Johannes. 1962. MocKna 1960. Šeherazada i Španjolski capriceio Rimski-Korsakova itd. Pojedine zbirke popratio je i pregovorima. 1951. osnovao je u Buenos Airesu vlastiti Conservatorio mttsicale Rio de la Plata. klavirske {Islamey Balakireva. Dialogo angetico za 2 flaute. Ne\v York 1958.. I. 1960. 1539 i 1542. 1969. Pestalozza.. 1967.fi i G. S. Recreation concertanlc. ĉembalo i udaraljke. . V. osobito u zborskim dje lima u kojima se ĉesto oslanja na G PETRASSI lifonije. 3 klavira. Odrţavao teĉajeve kompozicije na Mozarteiimn u Salzburgu (1951) i na Berkshire Music Centre u Tangle\voodu (1956). osobito vlastitih djela. Aiila. Russ). Quadcrni della Rassegna Musicale. Borodina. Bortolotto. — AI. Mušica a 2. ORKESTRALNA: koncert za klavir. 1931. Goffredo Petrassi. zbirka psalama (3 sv. 1954. 1944. Lamcnto di Arilnna. pravniĉke i prirodoznanstvene radove. 1952.). sopran (Greco Mi lanese. 1964. 2. VII 1904 —). Utjecaj Petorice proteţe se na mnoge ruske kompozitore idu ćih generacija. ibid. 1926. kontrabas i uda raljke. orgulje R. Johannes Petrejus. Germani). 1960. 1936 i 2 Lirichc di Saffo. Cahocorcs. Sinfonia. Senfl. dramatski madrigal Ćoro di tnorti (G. 1953.' Hommc de Dieu" za bariton i 12 izvoĊaĉa. A. Pcstalozza. 1954. O. A.). Brumel. Roma 1942. 1968. violu. Pariš 1949. Le Opere di G. J. Senfl i dr. Rimski-Korsakova i nadasve Musorgskog). 1934. Nonscnsc za zbor a cappella. talijanski kompozitor (Zagarolo. A. Studirao na Univerzitetu u Baselu. Motctti per la Passione za zbor. Uz to je 1937—39 vodio venecijansko kazalište La Fenice. ObraĊivao je i litavske narodne pjesme. 1539. 1541. PETORICA invencija za flautu. 1952. gdje je osnovao Litavski konzervatorij. 3 kompozicije za zbor i mali orkestar. — /. invencija za 2 flaute. Suoffle za 3 flaute (3 izvoĊaĉa).: F. 2 Liriche sopra melodic delta campagna romana za violinu i klavir. . 1944. L. 1933 (prer. Isaac. God 1892 završio muziĉki studij na Konzerva toriju u Veneciji (P. — Album litavskih narodnih pjesama. — KOMORNA : gudaĉki trio. DJELA.: C. Sedam koncerata za orkestar: I. 1962. Alarinelli. des Fres. a dritto c rovescio. 1939 (takoĊer uz klavir). II. kontrabas. limene duhaĉe i udaraljke. 1929. limene duhaĉe. 6. Slike s izloţbe Musorgskog i dr. Cullmann. — Ai. P.). Mušica di ottoni e timpani. Nuova Rivista Musicale Italiana. I Concerti di Petrassi e la crisi della mušica come linguaggio. 1967). 1929. i R .ruĉno.. X 1873 — 23. seltsamer und kunstreichcr tcutschcr Gcsang . Saluto augurale per H. Porcna. Estriza 15 izvoĊaĉa. LIT. Le ultime opere di Goffredo Petrassi. Invcnzione concertata za gudaĉe. kompoziciju. klarinet piceolo. — R. preludij. Srodna su muzici P. PETRAUSKAS. Povremeno pri mjenjuje i principe dodekafonije. 1538. 1940. Suoni notturni za gitaru. diplomirao 1932 i 1933. zborske (kantate Rimski-Korsakova. kontrapunkt. Goffredo Petrassi (engl. preludij. Taccuino di mušica (Aliracoto e fanfara za 3 instrumenta. 1933. Cohen. Ottctlo di ottoni za 4 trublje i 4 trombona. 1958. Cuia. 1965. MGG. za gudaĉe. 1962. PETRELLA. 1914 se nastanio u Bosto nu. serenata za flautu. 191 8. 1923 i Egle ţalĉin karatiene. Harmoniac pocticae (P. 1962.).).. tamo je osnovao i pjevaĉko društvo Giuscppe Vevdi. Sctlin. Divertimento scat'lattiano largo c slrelto.). a mjestimice i konstruktivistiĉki suh. Petrassijeva djela pripadaju preteţno neoklasicizmu. nje- DJELA. 1931. 1957 i VII. A colloquio con Goffredo Petrassi. diversarum nationian. Licturiškas milijonerius). trublju in fa i timpane. 5 dueta za 2 violonĉela. Organizovao je i javne koncerte u Buenos Airesu. 1958. 1968. 1941. Venezia 1967 (takoĊer u Nuova Rivista Musicale Italiana.PETORICA — PETRELLA pjesama koje su ureĊivali Balakirev (prvi je objavljen 1866) i Rimski-Korsakov. 1959. Selectissimarum mutetarum . — VOKALNA: kantata Noche oscura za zbor i orkestar. D. — J. Hofhaimcr i L. S. je autor prvoga litavskog muziĉko -dramskog djela (Biritte) i prvih litavskih opera. 1934.— DRAMSKA: opere // Cordovano.). — B. Leopardi) za zbor.. H. te simfonijske (Bo-gatirska simfonija Borodina. 1932.Drucker in Niirnberg (disertacija).\Bortototto. Pinsauti. III 1914 —). D' Amico. New York 1936. A. Rim. Musikdruck und. III 1550). 1903. preludij i fuga za gudaĉe. filmska muzika {Riso amaro i Non c'e pace fra gii ulivi G. 1948. At. pjevanje. IV. 1916. — Nekoliko ĉlanaka i studija. Gallus. Bcatitudes-teslimonianza per Martin Lulher King za bariton. Arcadelt. RAM. udaraljke i 2 klavira. Coiori det tempo. 1922. Molinarija. a nakon 1536 i nekoliko muziĉkih iz danja koja se odlikuju izuzetnom kvalitetom tiska. Njegove opere i operete izvodila su u SAD litavska kulturnoumjetniĉka društva. VI. — CRKVENA: Psa la m IX za zbo r.. 1967. arija i finale za violonĉelo i klavir. kontrabas. PETREJUS (Petreus.V. Benedizione. (J. Melos. P. gud aĉe. L. 1950. Od 1959 nastupa kao dirigent. komorne (gudaĉki kvarteti Borodina). Kotor 1937. X.

: M. 1963. I I I 1878). Od 1945 u Torinu. je n osobni kompozitorski izraz. Dounias. IV 1877). California (1947 —57) i na Konzervatoriju u Baselu (1920—21 i od 1957). 1971. 1965. 29. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Paclda u JI OUKO. E. 1955. California. 1936. CniauiiuoHHitiu CMompitme. bariton (Bitolj. zbor i ork 1954. Buchmavera i F. 1972. Di Enrico Petrella musicista palermitano. VII 1963). — Tri Modalne suite za klavir. DJELA. 1950. Co grosso za duhaĉe i timpane. a klavir kod Terese Carreno. 1938 osvojila prvu nagradu na natjecanju pjevaĉa u Firenci. Croquis sonores. XI 1806 — Petrograd. a od 1947 u milanskoj Scali i zatim na drugim talijanskim opernim scenama ostvarila niz kreacija u standardnom i suvremenom repertoaru. Koncerti: 2 za klavir. 1951. 1970. Mala Azija. S Busonijem je suraĊivao u izdavanju klavirskih djela J. Pierluigi. 1973 i dr. koral s varijacijama na bizantsku \ Svemoćni Boţe zu gudaĉe i orkestar. D. 1948. Escamillo (Bizet. 1971. DJELA: monografija Giuseppe Tanini. Petro Petridis. Gostovala je u mnogim evropskim i ameriĉkim muziĉkim središtima. 1967. se istiĉe i kao koncertna pjevaĉica. 1940. Marcel (Puccini. Violinu uĉio kod svog oca Henrija Wilhelma Petrija. Aladame Bovary (Pannain). 7. L'Uragano (Rocca). LIT. koncert za violinu i orkestar. 1864. P za soliste. nastupajući istodobn koncertima Moskovske filharmonije i priredbama Opernog sambla pod vodstvom I. N. jeux d quatrc. Opereta ŠKujiu mpn cmvOeuina. Niz godina pisao za vodeće grĉke. Egon. Seviljski berberin). — DRAMSKA: opera Hoćemo plesati. P. Conj Internazionale di Studi Verdiani. solo-pjesme. I je glas rijetke ljepote i izjednaĉenosti te velikog opsega. S. Nocturne et jeux. PETRELLA. DRAMSKA.judmila). 1953 i 1959. pevaĉ. 1929. na Mills Collegeii u Oaklandu. Istakla se u operama Otelio (Verdi). Dosifej (Musorgski. 1953. Digenis Akritas. Andrija -> Patricij. Uĉio kod I. Jevlahov). Bio je i muziĉki kritiĉar lista Gazzett Veneto (1956—59). Koĉubej (Ĉajko Mazepa). a snimila je i više gramofonskih ploĉa. Nuova Rivista Musicale Italiana. Nuances en co'uleur. Germont (V La Traviata) i dr. recitatora. •— Scenska muzika. Son et Lumiere. sovjetski kompozitor (Le grad. zatim koncertni pijanist u Evropi (1923 turneja po SSSR) i SAD. 1955 i liepez Hadeiicds*!. za violonĉelo. III. talijanski kompozitor (Palermo. sintetizirajući — u jasnim forma okvirima —■ naprednu harmoniju s polifonijom i bizants modalnom melodikom. Appunti per Francesco Dal Sole. i DJELA. Turandoi). kla trio. Švara). PETROV. A. solo-pjesme. X. 1858.varijacijama na hiz:i himnu Krist je uskrsnuo za gudaĉe. francuske. Fa Galicki i Konĉak (Borodin. Umjetnik velikog i veoma ugodno timbrir. Najviše je afiniteta pokazivao prema djelima J. Didone abbandonata (Cavalli). Isprva violinist Dvorskoga kazališta u Dresdenu (1899—1901) i drugi violinist u kvartetu koji je sastavio njegov otac. »L'Ermiona" di Pio degli Obizzi e i primi spettacoli d'opcra veneziani. kompozitor i dirigent (Ljubljana. gdje su mu uĉitelji bili M. God. 10. Bellini. a za svoja umjeti dostignuća u dva je navrata dobio drţavnu nagradu SSSR. Ĉernovom). Musiquc conccrtante za klavir i orkestar. gde je bit silac glavnih baritonskih partija. 1965. ruski pjevaĉ. Sonate: za flautu. 1929. 1956 i (. najistaknutijeg jugoslavenskog komornog ti jela u svojem ţanru koje je steklo neprocjenjive zasluge za suvremeno jugoslavensko muziĉko stvaralaštvo (više od 100 praizvedba). Almaviva (Mo Figarova ţenidba).ii. 2 duhaĉka kvinteta. V 1962). koral s . Kompoziciju studirao na Konzervatoriju u F vi (A. Wolffa i A. utemeljitelj i voditelj komornog ansambla Slavko Osterc. pijanist i violinist nizozemskoga podrijetla (Hannover. — 5. Andrej Pavloviĉ. glumaĉke i pjevaĉke interpretacije bile su jednako uvjerlji prirodne. 1962. Medu njegovim operama najuspjelija je Le Precauzioni. La hane). Enrico Petrella. 1935. Doeuincnti e osscrvazioni. sovj pjevaĉ. Musique concertanle. Gemini Music za violonĉelo i klavir. Les Paysages. 1922. Sept mouvements pour sept instruments. s manjim prekidima. a od 1922. Uz to predavao klavir u Manchesteru (1905—11). Carmen). 1968. U njegovu golemom repertoaru osobito s isticali likovi iz opera ruskih kompozitora. VI 1931 —). 1971. Osip Afanasjeviĉ. zbor i orkestar. Bacha i F. PETRIĈEVIĆ (Petris). II. koncert za kla rinet. Siciliano. Bacha. klavira. MGG. 16. 1954. 1944. Bianca Orsini. 1965. Elnava. Konzul i Aiaria Golovin (Menotti). Jeux d trois. Ivan Ivanoviĉ. Hpa3duuHHa:i vuepnnopa. 1973. 23. 1964 —69 arhivist na htituto di >' Verdiani u Parmi i od 1969 nastavnik muziĉke povijesti na I zervatoriju u Pesaru. VII 1892 —). bas (Irkutsk. II 1920 —). Studij kompozicije i dirigiranja završio 1958 na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (L. Le Precauzioni. — Kompozicije za harfu. Knez Igor). 1964. Od 1949 ĉlan Skopske opere. 1938. Bavi se muziĉkom publicistikom. 1839. PETRI. T. bas (Jelizavetg 15. Errico (Enrico). Algarotti e la corte di Dresda. Uu^avTtvV) i>umcx (Bizt ţrtva). Herojska posmrtna uvertira. a nje. La Figlia di Iorio (Pizzetti). Simfonićne mutacije. Integrali. 1959. Mefisto (Gounod. c il »Don Giovanni": osscrvazioni sulla scena iniziale del »Rigolclto«. 1966. Gostovao je u inozemstvu. Ivo. R. le sue idee e il suo tempo. Koncertna uvertira. Andrija PETRIĆ. — Gudaĉki kvartet. 2. u kojoj se ukusno izmjenjuju bufoneskna raspoloţenja sa sentimentalnim prizorima. : zapazio ga je na sajamskoj pozornici u Kursku impresarij skoga kazališta M. Unatoĉ primjeni novijih i najnovijih kompozicijsko-tehniĉkih tekovina u njegovim se ko mpozicijama posljednjih godina zamjećuju izrazito osjećajne crte. MGG. — Opera Zephyra. Eresque symphonique. Meditacije za klavirski trio. Pitomac Collegio di San Sebastiano u Napulju. 19SI i Cnopm Cfoi/mti. 1940. 1949 i za gudaĉe. 1957 doktorirao na Univerzitetu u Rimu tim 1961 na Univerzitetu u Princetonu. ORKESTRALNA: 3 simfonije. od komiĉnih d o tetiĉnih i tragiĉnih. 1943. Plesovi klefta. Baleti: 3ant HOjioitMta. X 1932 —). Dargoi . 1973. Concerlo grosso za gudaĉki orkestar. — Romanse.68 PETRELLA — PETROV i ameriĉke novine i ĉasopise. LIT. // Vortice (Rossellini) i dr. SAD. Tanini. Seviljski brijaĉ). komedija napuljskog tipa. za orkestar. 1856. ĉlan Petrogra opere (debitirao je kao Sarastro u Mozartovoj Ĉa robnoj fr pjevao u tom kazalištu bez prekida do 4 dana prije smrti. PETROBELLI. Capriccioza violonĉelo i 8 instrumenata. Bellini. za klarinet. 1944 i V. a uz to je urednik edicija Društva slovenskih skladatelja. 1932 — 36. Rij.Quatuor~) 1969. 1964. 1966. 1969. 21). — Vokalne i crkvene kompozicije (rekvijem). Donizetti i V. Pjevanje uĉio 1938 na muziĉkoj školi Glazunov u Moskvi. arija i fuga. 1973. Kozlovskoga. Analecta Musicol 1965. Cavosa Kozak stihotvorac. Škerjanc. Zingarelli i dr. preludij. ! PETROV (pravo ime Krauze). God. 1962. IV. Le fonti biografiehe. Palcrmo 1913. ostvari o je niz kreacija s kojima se uv u istaknute predstavnike sovjetskog opernog kazališta. Paganelli. Predsjednik lenjingradskog odjela Saveza kom] tora RSl'SR. 1937 1 1960. 1953. S. — Bizantski rek (u spomen bizantskoga cara Konstantina Paleologa XI) za sole. 1939. X. Intarzije za duhaĉki trio i komorni ansambl. ORKESTRALNA. Selvellija u Carigradu i kratko vrijeme kod A. M. Berlinu (1921—26). 1 DJELA. IX 1930 —). AML. za fagot i za rog. Pevanje uĉio kod Nine Kuneli u Sk i J. scenska mi filmska\nuzika. u Ateni. Glinke (ulogu Rus napisao je Glinka za njega). Summer Music za flautu i klavir. / promcssi sposi. Pet simfonija: I. XII 1813 — Genova. 1955. V. je poĉetkom 60-tih godina napustio tradicionalno metriĉko biljeţenje te je preko I. JViusiche italianc 1 vive. PETROV. 1963. 1851. V Incoronazione di Poppea (Monteverdi). DJELA (izbor). — Oratorij "Avtoc. Blagoj-Karagjule. U njegovom bogatom repert osobito su se isticale uloge: Papageno (Mozart. 1938. Pjevao je na premijer opera Ivan Susanjin i Ruslan i Ljudmila M. P. 1968. Petit concerlo de ehambre za obou i 8 instrumenata. koncert za flautu. plesna pantomima '0 ripaT^aTEu-rvjC (Kramar). 23. ' ■ . Studirao na Konzervatoriju u Lenjing (O. Jonska suita. Herojska. Dialogues concerlanls za violonĉelo i orkestar. 1936 i 1937. 1943. Siena 1962. 1951. Petro (Petros). Od 1943 solist mos skog Velikog teatra. PETRIDIS. 1970. Otada je P. Epitaf. 1854. Don Pasqnale).: G. Ne\v Yorku (1940—47). 1918—21 boravio u Par Londonu. Figaro (Rossini. La Parisienne. 1959. 3 i Francesco Manelli. J961 (sa A. 1960. Jonc. Quadcrni della Rassegna sicale. scenska muzika za pidovu tragediju Ifigenija na Tauridi. Werther (Massenet). Trois images. 27. glasa snaţne nosivosti. 1874 i dr. Costa. 11. Uglavnom sam debitirao 1825 u vodvilju C. Hovanšĉina) i Ruslan (Gli Ruslan i l. Liszta. Parma 1969. Manon Lescaut (Puccini). Nadovezujući na neoklasicizam. 1htonepcKan ciouma. Marco Visconti. Chigiana. 1962.giz). Betetta u Ljubljani. Igre za glas i harfu. Kao pijanist i pedagog nadovezao se na svog uĉitelja Busonija. Grĉka 1929. Divcrtimcnto za Slavka Osterea. 5 najviše domete postigao je ulogama Boris Godunov (Musorg Don Basilio (Rossini. S. 1965. Busonija. Rusalka i Kameni gost A. Od 1954 redaktor lenjingradskog odjela Drţa muziĉkog izdavaĉkog poduzeća (Muz. 1869. a na opernoj pozornici debitirala 1941 u Alessandriji kao Liu (Puccini. P. 24 opere: Le Miniere di Freiberg. engleske PETROV. muzika za ist na prikazivanja na Akropoli. PHTRIĆ neoimpresionizma našao put u svijet novih boja i kontrolirane aleatorike. Sti Per Pedizione critica di un concerto larliniano (D. Uzori su mu bili G. God. Pedrello). 1969. Ostvario je cijelu galeriju likova. Roussela u Parizu. 1967. 1965. 1934. 1973. za obou. Tanini. grĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (Nigde. 1939. simfonija u 9 stavaka. Lebedov. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. Djeluje u Ljubljani kao slobodan umjetnik. La Contcssa d'Amalfi. Gravure za 3 duhaĉka instrumenta. 1955. III 1881 —Berkelev. Lirska. stekao naziv i ter of Fine Arts. talijanski muzikolog (Pac 18. IIauXoc (Sv. i 1924 — 26. Burlesque pour les temps passes. — KL A V IRSKA : sonate. Mosaiques za klarinet i komorni ansambl. Ĉarobna jr Malatcsta (Donizetti.

i R. Ciganka. Kongresni izveštaj. U Sarajevu završila gimnaziju i polazila balet nu školu Maše Arsenjeve Ignjeve. Put oko sveta. 1963. pevaĉ. Narodni melos oblasti Titovog Uzica. 1955. Bahĉisarajska fontana). na dvadeset godina. Veoma aktivan na podizanju muziĉkog amaterizma. Rezultate svojih istraţivanja prikazala je na brojnim meĊunarodnim skupovima u zemlji i inostranstvu. br. Poz. objavio 1502 i 1504 pod naslovom Canti B i Canti o . danas Zrenjanin. Arti Musices. Ocun ITeTpoB. Glasnik Muzeja Kosova i Metohije. predsednik je odbora Jugoslovenskih hor skih sveĉanosti u Nišu. One Aspcct of thc Slavonic Oklocchos in four Chilandari Music Alanuscripts. A1GG. K. Njegova priliĉno bogata biblio teka muzikalija danas se nalazi u Drţavnom muzeju u Cetinju. The Place of Ethnomusicology in Yugoslav Alusic. Vasiljević). diplomirala 1955 na Muziĉkoj akademiji. Keka kolo. od 1957 vibrafonist u Zagrebu. Od 1949 ĉlan baletnog ansambla Sarajevske opere. Nastavak je P. 1973. Uz to djeluje uspješno i kao koreograf. Pokojnik. savršena dikcija. 1971. 1961 i dr. poduĉavao u klaviru. 1954. Musorgskoga (ulogu Varlaama). Pronašao je i usavršio tiskanje muzikalija pomiĉ nim slogom. Svatovske šaljivke. Posle završenih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1951). V. 14. Acta musicologica.). God. Violinu uĉio privatno u Karlovcu i Sarajevu. Ukroćena goropad. 1972. Leptirića (Odak. Bavi se preteţno razliĉitim aspektima uticaja vizantij ske muziĉke tradicije na rusku. S. Prikazi i ĉlanci. 1963. — DRAMSKA: opere C'est la guerre. Journal of the IFMC. p. Horovi: Veće na školju. gdje je 1498 dobio. Dva cvancika. 1954. — DRAA1SKA. kao i ostalu djecu kralja Nikole I. Prodana nevesta) i Don Basilio (Mozart. 1958. Profesor i 1964—66 direktor muziĉke škole Josip Slavenski u Beogradu. 1964. D. Glasnik Etnografskog muzeja. Ivanka (Škerl. poslije OsloboĊenja nastavila studij baleta na Srednjoj muziĉkoj školi (E. plastiĉnost linearnog vo Ċenja glasova i umereno savremen harmonski idiom. Marinkovića 1 St. 1967. valcere (La petite fleur du printemps za klavir. itd. Radomir. Radomir Petrović. vanredan glumaĉki talenat. Moto sinfonico.). Periĉić.. III 1930 —). studij kompozicije završio na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (F. 1971. madţarski kompozitor (Beĉkerek. povlasticu za štampanje menzuralne mu zike i tabulatura za orgulje i lutnju. M ušica Antiqua Europae Orientalis. X. 1965. 87 — 88. M. Jugoszlav dalok za zbor i gudaĉe. 1953. K. 1969. So maki sum se rodila. Poznavanje horske literature (skripta). III. koncert za flautu. — VOKALNA. prikazi i dr. Đ. — KOMORNA : gudaĉki kvartet. 1969 i Proleterska rapsodija. 1975. medu kojima su Marija i OĊaliska (Asafjev. Radmila. filharmonijom i Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Zagreb. Aluziĉki stvaraoci u Srbiji. Pskoviĉanka N. CTacoB. X 1893 — Beograd. 1962 (rkp. III. kompozitor (Cetinje. Niz godina dirigent hora i orkestra KUD Branko Cvetković (I nagrada u Arezzu 1957 i II nagrada u Llangollenu 1964). Glavna odaliska. XX. Njegove kompozicije štampan e su u Rimu i Leipzigu. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. vizantijsku. solo -pjesme.Kuhner. Studije kompozicije završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (P. Sonata in F. 7. kao i solist sa Zagrebaĉkom. Alnogoljestvije rumunskom vojvodi Jovanu Aleksandru. Vašek (Smetana. Beograd 1969. 1958. Prvobitno dramski glumac. Najznaĉajnije su bile Šujski (Musorgski. Svaku svoju ulogu podigao je na visok nivo umetniĉke kreacije. 1970. — H. Ossip Afanassje\vitsch Petrovv. Kao pedagog u baletskom studiju Sarajevskog PETROVIĆ-NJEGOŠ. 1953. Kongresni izveštaj. kompozitor i dirigent (Beograd. Od 1490 radio u Veneciji. Zagrebaĉki jazz-kvintet (1968). Dragutin. Aluzićka tradicija u komuni Leposavić. 1964. Mali djeĉak 5 velikim sr cem. sonatina za obou i klavir. Popĉe (Musorgski. God. 5. Zla vila (Ĉajko vski. razvila se u balerinu dramsko karakternog tipa. staru slovensku muziku i neumsku notaciju studirala kod D. Uspavana ljepotica). Folk Alusic in tkrec-lingual Community. Aletoda mercnja intervala u narodnim melodijama. — VOKALNA: oratorij Jonas kbnyve. PETROVIĆ. ORKESTRALNA: simfonija za gudaĉe. 21. V. 77 — 78. bugarsku. Graz 1973. 1973. Narodne melodije iz Vladiĉinog Hana i okoline. Cinacoe. 1964.nM0cen3b tneKcma u Menoduu s cepocKux jiupu*ieci<ux napodnux necnnx. Convention (1970). Zvuk. III 1918). 1973. 1965. balet Lysistratc. Ţena corregidora (De Falla. Narodni melos Vukovog Jadra. V 1923 —). 1965—66 bila je na specijalizaciji iz etnomuzikologije na Wesleyan univerzitetu u Middletovvnu (SAD). Karakteristike njegovog muziĉkog jezika Vu uravnoteţenost formalne strukture. 69 PETROVICS. 1966. PETRUCCI. Zeleno raspoloţenje. Djevojka (Baranović. Dobitnik je više nag rada u domovini i inozemstvu. Lijepa Helena i Skelet (Egk. 6. tenor (Kraljevo. te ostvarila niz solistiĉkih uloga. gde je od 1970 asistent. prema Dostojevskom). Soroĉinski sajam). 1955. talijanski muziĉki nakladnik (Fossombrone. Biserka i Zvijezda Danica (Hristić. 1951. PETRUCCI. LIT. Tzvo Slyles ofVocal Alusic in the Zlalibor Regionjournal of the IFMC. 17. Rad IX kongresa SUFJ. Church Elcmcnts in Serbian Ritual Folk Songs. Maz. aktivno je pomagao muziĉku djelatnost u Crnoj Gor i. 1953. 1972. Sarajevo 1963. Putovanja po Balkanskom poluostrvu od XV do XVIII veka kao izvori za islonju srpske muzike. Mušica Antiqua Europae Orientalis. LIT. 163. Narodna muzika juţnog Banata. Bajšanski. Balkan Blucs. B3a. Rimski-Korsakova te Boris Godunov M. 1957. — Monografija Af. A l. Do 1941 ţivio u Beogradu. takoĊer orkestrovano) i 3 pjesme (Izgubljena sreća. Ethnomusicology in Yugoslavia. II 1935 —). V 1539). 1960—64 muziĉki direktor kazališta Petofi u Budimpešti. Music for Some Serbian Saints in Manuscripls Preserved in Roumania in Gomparison zvilh Differciil Melodic Vcrsions Found in Othcr Alanuscripts. 1955. Studies in Eastern Chant IV. — M. etnomuzikolog (Beograd. Valse triste. od 1966 docent Fakulteta muziĉke umetnosti. Some Aspccts of Formal Expression in Serbian Folk Music. balerina i baletski pedagog (Ĉajniĉe. 18. 1952. Filmska muzika. Utemeljio je i vodio Zagrebaĉki jazzkvartet (1959). Zbornik radova Vizantološkog instituta. DELA: Pregled glasova u staroj srpskoj pojanoj poeziji. Alesto etnomuzikologije u Jugoslaviji. DELA. Grozdanin kikot). kantata Egyediil az erdoben. Vranjski glasnik. Mokranjca (rkp. ricTep6ypr 1894). The Oldest Notation of Folk Songs in Yugoslavia. Leptirića i mjesec). Passacaglia in Blucs za fagot i klavir. Razvoj etnomuzikologije u Srbiji. Tolinger koji je njega. DELA: Tipovi lestvica u istoĉnih naroda i srpskim narodnim pcsmama (magistarski rad). Peć. prvo djelo štampano pomiĉnim slogom: Harmonice Musices Odhecaton A. 1938. Romeo i Julija). Prolećna pesma. 1958. 1501 izdao je P. Dobri vojnik Švejk. Osnovna znanja o muzi ci dao mu je kompozitor R. Moja tuga) za glas i klavir. u svoja djela ĉesto unosi elemente narodnog melosa. 1920—60 ĉlan Opere u Beogradu gde je kro2 te godine bio najistaknutiji tumaĉ tenorskeg karakternog i komiĉnog faha. — B. Licitarsko srce). meĊunarodni ansambl Nonconvenible AH Stars i grupu B. Alvić. Os novni su mu umetniĉki kvaliteti bili od prirode dobro postavljen glas. 1971. Vitolade. naroĉito za karakterne i komiĉne uloge. takoĊer orkestrovano). B. I. Pro mušica (vanredni broj). Bloomington 1970. Emil. zdanja i pre -deli nekad i sad. Skapcnove podvale.Beograd 1961. muzikolog (Beograd. Ocsin AcbanacbeBH^ FTCTPOB. 1973. DJELA: Air. 13. Srpska muzika kroz vekove. 13. 1965. Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu. II 1930 —). The Byzantine and Slavonic Oklocchos unlil thc i s l h Ce)itury. VI 1466 — Venecija. IV 1879 — Beĉ. Nevenka.: V. nastavnik je scenskih kretnji na Teatrološkom odsjeku Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Poema 0 Loli Ribaru. kao i stremljenje ka liĉnom izrazu nacionalnog stila. Bucure --ti 1971. Kao kompozitor najviše se istiĉe na podruĉju jazza.: U. zbornik sa 99 kompozicija najpoznatijih vokalnih polifoniĉara XV st. P. 1954. Lenka i Mitke. Hymns in Ilonor of Serbian Sainls m Alusic Alanuscripts of ihe Aionastery of Chilandar and in Printcd Editions. Trorogi šešir) i dr. Na~ rodno stvaralaštvo. Grkinja. Festivala deĉjih horova u Šapcu. tiskarski C (potpun popis kompozicija sabranih znak (colophon . filmske i scenske muzike.: Coupanne co^HHeHHH. 1. Sigurdov vrt. M. I 1923 —). MocKBa 1952 (ranije štampano u: B. a 1962 magistrirala iz folkloristike (M. Rad XX kongresa SUFJ (u štampi). Na Liparu. Miinchenu i Beuronu. 1956. Figarova ţenidba). VII. 1968. 21. Venier).Nj. PETROVIĆ. Ravel. Srpsko narodno crkveno pojanje i njegovi zapisivaći. 9. Zlatiĉanin. Stefanovića u Muzikološkom institutu. — KLAVIRSKA : Varijacije na narodnu temu. Farkas). IV. IX 1974). 1968. 1957. Mirko N. Narodne melodije u prolećnim obiĉajima. Flanagan Blucs. XII 1945 —). 1975. Kongresni izveštaj. Podgorica 1933.iturgical Anlhology Alanuscript zvith thc Russian ihammer-hcaded" Notation from AD 1674. *954i Poema o Stevanu. Kobenhavn 1972. D. P. Cetinjske novine. 1961 i Biin is biinhodes (Zloĉin i kazna.PETROV — PETRUCCI skoga. Rad VIII kongresa SUFJ. Milošević). 1964. — Kompozicije za klavir i ĉembalo. Srpska muzika kroz vekove. na specijalizaciji boravila u Oxfordu. — SPISI: Harmonska i kontt apunktska sredstva u horskoj muzici J. P. Mali smiješak na njen naĉin. 1958. Ohridska legenda). vibrafonist i kompozitor (Bjelovar. 1918. PETROVIĆ. 1953. Zvuk. 1970. 1973. Stasov ga smatra suosnivaĉem ruske opere i utemeljiteljem ruske vokalne škole. Scenska muzika za pozorišne komade: Alanda. Plesna drama Barcsai szcrcldje. Boris Godunov). Triangulon za zbor i gudaĉe. DJELA. pozorišta odgojila je brojne soliste i ĉlanove baleta. Marš drvenih vojnika. 1961. H3 npouiJioro lorocjraBCKOii My3t>lKn. Liĉnosti. Alorfološke kategorije melopoelskih struktura u narodnim napevima Srbije. Ĉlanci. O Srbljaku. MocKBa i JleliHHrpaA 1950. Kantate: Simfonijski epitaf. — /. rumunsku i srpsku crkvenu muziku. Kao amater komponovao je marševe (Ferdinand-Marsch za klavir.: Knjaz Mirko. S. PETROVIĆ. Mil. PETROVIĆ. Cassazione za gudaĉe i duhaĉe. PETROVIĆ. 1967. LIT. 1964. Abraxas). zatim profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost. Snimio je nekoliko gramofonski h ploĉa. 18. Edinburgh 1969. 1971. 1962. Papers of the Yugoslav-American Seminar on Music. Maska (Prokofjev. ORKESTARSKA: simfonija. 1956. The Conccpt of Yugoslav Folk Alusic in the Tzventieth Centurv. Danica. duhaĉki kvintet. Yearbook of the IFMC (u štampi).. Kao kompozitor neguje prvenstveno vokalne oblike (horske \i horsko-simfonijske). Ottaviano. 2. je jedan od najagilnijih pobornika jazza i organizatora u Jugoslaviji. Boško. Nastupao na brojnim koncertima i jazz-festivalima u zemlji i inoze mstvu. 1974. J. B. Studije istorije muzike završila na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. Kongiesni izveštaj. 4. Mladići na zvonicima. JJacmoHKiiHa. 1971.

Novaka i J. 1965 — 66 (II izd. Lirsko -koloratu pran. Petrucci in der Bibliothek des Franziskancrklosters Giissing (Burgenland). 1970 — VOKALNA : kantate Ovidijcva posljednja noć u Rim i Kip domovine. SBIMG. Vilem Petrţelka. c rijeĉi). Vcrnarecci. Vogel. Sv. DJELA. zborovi. a zatim primjenjuje i nova izraţajna sredstva (ĉetvrtstepena r jazz). Veliki svećenik (Saint-Saens. pjevaĉica. God. MFMW. dci Petrucci da Fossombrone. djeĉja opera uz klavir maĉkica. 1955 i Ţena i krajolik. — J. koje mu pripisuje Jakov iz Liegea (rkp. Traktat je obj. . H. — A. Der erste . NOVA IZD. izrazite muzikalnosti i smisla za scensko oblikovanje. U svemu je poznato 61 Petruccijevo muziĉko izdanje. Mjesto i datum njegova roĊenja i smrti nisu poznati.: Odhccaton A (faksimil novoga otiska iz 1504) obj. Z intimnich chvil za violinu i klavir. Musikdrucke von O. ISuţga. X. violinu. Uppsala. R. a nastupa i kao koncertna pje Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1973). U središtu Pettanova spisateljskog rada je hi opera u XIX i XX st. 195 2. Luda di Lammermoor). Biblioteca Amploniana 8 '94'). Madame Butterjiy i La B< Manon (Massenet). UgoĊaji. Z detskeho ţivota. bas (Poljanec kraj Varaţ dina. 1873. Schvvartz (Publikationen alterer Musik. Praha 1946. Franjo. — F. I 1938 —). 1912. Haberl. Djelovao je i kao n kritiĉar dnevnika Obzor. Studij kompozicije završio 1935 na Muziĉkoj miji u Zagrebu (F. 1507 objavio prvi put tabulature (Intabolatura de lauto). . Masseneta. I—III. Firkušnv. Divertimento za duhaĉki kvintet. klavirski tri klavirski kvartet. Petrus Frater^ dictus Palma ociosa. F. simfonijeta za tamburaški orkestar. Jahrlnmderts. 1962.. God. Zvuk. — Isti. Predigra. O. I. Nuove conelusive aggiunte alla bibliografia dcl Petrucci. Francuska. Studirao na Orguljaškoj školi u Brnu poziciju kod L. God. Onjegin). Ch. 1962. izlaganje je popraćeno brojnim notnim primjerima. u Erfurtu. 1963 — K. Hrvatska opera. Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1975). Modlilba k slunci. Zajĉevi suvremenici. Ko. 1952. simfonijeta. tabulature za lutnju i knjiţevna djela. . Za Petrţelkin r govor karakteristiĉan je ritmiĉki raznolik melos koji iz narodne pjesme. 1927. Rat i mir) 1 dr. 1960— nica Rijeĉke opere i od 1961 u Osijeku. i klonuća . škole »Vatroslav Lisinski" Zagreb < do 1972. 19 ĉinovnik u prosvjetnoj struci. Boris Godunov). God. Napisao 1336 traktat Compendium de discantu mensurabili (saĉuvan u rukopisnoj zbirci iz XIV st. 1947. Gustaf Allan. PETTAN. 1925. 1909. Grada je prikazana vrlo sistematiĉno. 1932. Sarlori. Scherzetto. ORKESTRALNA: simfonija op. Repetitorij povijesti glazbe. Rokseth (Les Polyphonies du XIII' siecle. 19. MGG. Kutuzov (Prokofjev. Disertori (1954). . 2 moteta obj. suita. Zbog politiĉkih prilika napušta Veneciju i vraća se u Fossombrone. priredio H. serenada . — Isti. Muzikalije objavljene u Fossombroneu nisu tako dotjerane i tako dobro opremljene kao venecijanska izdanja. de Handlou) uvodi punetus divisionis. P. PETRŢELKA. 1969. Romancu nović) i Scherzo (Savin). 1953. pripisuje mu se i Traclatus de lonis (rkp. Pastoralni syn 1952. DJELA. — SPISI. 1943. 1930. 1941. KOMORNA: suita za gudaĉki trio.70 PETRUCCI — PETTERSSON u Zagrebu kućne operne koncerte uz klavir. — A. — KOMPOZICIJE: 2 moteta.VIRSKA: Svatebni suita. — D. (Bernaville. X. LIT. Rosina (Rossini. zbirke frottola I — IV obj. Bemcrkungen zur Bibliographic der altesten welt lichen Notendrucke in Italien. Odhecalon B (faksimil) obj. PETRUŠIĆ. • C Hrvatska pozornica). Arlecchino (Busoni). . Novaka u Pragu. Giovanna d'Arco ( a od jugoslavenskih opera Moĉvaru (Bjelinski). Umjetniĉku karijeru zapoĉela u nom studiju Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu i tarr debitirala kao Oscar (Verdi.: A. de' Petrucci da Fossombrone. Bibliografia delle opere musicali štampate da O. Collectanea Historiae Musicae. Hewitt. Popijevke na rijeĉi Begovića i Nazora. 6 moteta. Kao opern telj debitirao 1974 u Osijeku (Salieri. IX 1911 —). Pjesm. za glas i kvartet. u svojoj karijeri ostvarila niz prvih opernih likova. Skripta: Pregled povijesti glazbe. prve ska 1973).: H. Vilem. je tiskao najopseţniju zbirku: 11 svezaka frottola. tzv. Donizettija. PJB. Fcderhofcr. P se istakla kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). MF. repertoar obas eţe preko 50 opera. 1923. 2 koncertne arije Arija oĉekivanja iz »Kohana i 1948 i Prizor iz »Fausta*'. 1918 i dr. Seviljski Ĉo-Ĉo-San i Mirni (Puccini. La Frottola. Gazzeta Musicale di Milano. Od 1962 korepetitor i zatim dirigent Hrvatskog na rodnog kazališta u Osijeku. I. 1. 1953. Knjige: Popis skladl Zajca. Ĉajkovskog. 1973. I— III. 1956. Studij pjevanja završio 1965 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Hudebni rozhledv. Di due štampe igno te di O. 27. 0 konsonancama i disonancama o valjanom voĊenju glasova. 1973. — C NA: misa u a-molu. 1895). 1 1889—10. 1909 — 47. Muziĉka škola slav Lisinski« 1829—1969. Janaĉeka) i kod V. sonata za violinu i klavir. NOVA IZD. knjige i instruktivna bivših i sadašnjih nastavnika Muz. E. 1961. ali i djela pojedinih kompozitora. ? — ?). 1930. Petrus de Crucc. Još kao student od 1952 organizirao LIT. God. LIT. J. Cesari. Telefon (Menotti). P. X. III 1935 — ). I 1967). ĉeški kompozitor (Brno. — VOKALNA: simfonijska drama Ndmoi kulaš za soliste. K. 1962. 1929. sopran (Tivat. novoizd. U zrelom razdoblju djela mu se istiĉu preteţno ponekad i polifonim voĊenjem glasova i umjerenošću u kor harmonijskih i zvukovnih mogućnosti.). 19 33. Coussemaker (Scriptorutn . Nazoru). većinom zbirke duhovne i svjetovne vokalne muzike. K. 1939. sonata za violonĉelo solo. a bavi se mu publicistikom i prevoĊenjem opernih libreta. u Londonu). PETRUŠANEC. 2. Redovnik cistercitskoga samostana Cherchamps u biskupiji Amiens. 1970 — 73. Na osjeĉkoj pozornici izveo prvi put u Jugoslaviji i pad grada Mahagonija (Brecht-Weill). U njegovu motetu Aucun ont trouve — Lonc tans — Annuntiantes dolaze u triplumu grupe do sedam semibrevisa. studij pjevanja završila 1959 na muziĉkoj školi slav Lisinski u Zagrebu (M. LIT. Firenze J953. Maria Golovin (Menotti) i Tena ( Gostovala je u inozemstvu. 1964. 1935— 36) i A. Samson i Dalila). H. za violinu i klavir. Petrucci. — KLAV1RSKA: sonata u E-duri sonatina. 3 pjesme iz zbirke »Hrvatski kraljevi«. 1931 Opera Hornik Pavcl. 1937 doktorirao pravo. 1932. Balatkc Petrţelka. jazz-orkestar i orgulje. Hiischen. PETRUS DE CRUCE (Pierre de la Croix). Zajedno sa Francescom da Bologna otvara ondje tiskaru (1511) te izdaje nove zbirke duhovne i svjetovne menzuralne muzike. francuski muziĉki teoretiĉar iz prve polovine XIV st. Najprije glazba. Firenzc 1948. meĊu k ojima su Ramfis i Veliki inkvizitor (Verdi. Ĉini se da poslije 1520 nije više objavio ni jedno muziĉko d jelo. Zborovi (Vokalna suita na Preradoviće' solo-pjesme (ciklusi: Ptice. Studije i ĉlanci. za glas i klavir. sonata za rog i klavi sonatina za flautu i klavir. za gudaĉki kvartet. — C. Studij dirigiranja završio 1961 na Muziĉkoj akademiji u Zagr ebu (S. 1536 vratio se u Veneciju. Krabuljni ples). 56. pjevaĉ. — KOMORNA: gudaĉki 1962. Wolf (Ein Beitrag zur Diskantlehre des 14. Poslije općeg uvoda ras pravlja se o pravilima kontrapunktskoga stavka nota protiv note. 3. 1946. 1958. Drucke von O. Raimondo (Donizetti. K PETTERSSON. glas (Poulenc). Umjetnik velikih glasovnih mogućnosti. 27. Milano 1932. Bologna 1882 (novi otisak 1884). Reaney. u Montpcllieru). Y. Na Konzervatoriju u Stock . Rossinija. tane i dr. dirigent (Zagreb. muziĉki teoretiĉar i kompozitor (XIII st. a suraĊivao i struĉnih ĉasopisa (Muzika i škola. od 1941 profesor na srednje Muziĉke akademije i 1951—72 na muziĉkoj školi Vatrosl sinski u Zagrebu (1951—53 direktor). A. 1935) te I — I I I G. Dugan). TEORETSKA : traktat o menzuralnoj muzici (saĉuvani sa mo izvodi u traktatima Roberta de Handloa i Johna Hanbovsa). Gremin (Ĉajkovski. sonata za violinu i klavir u c-molu. Hubert. Nakon Odhecatona objavio je niz izdanja. Petrucci aus der Bibliothek des Liceo Filarmonico di Bologna. Aarhus i Kobenhavn 1968. je predavao teoretske predu muziĉkoj školi Franjo Kuhaĉ u Osijeku. grofovija Ponthieu. Glazbeni udţbenici. suita. 1969. 1915 —19 profesor na Orguljaškoj šk 1919 na novom Konzervatoriju i od 1947 na novoosnovane demiji za muziĉku umjetnost Leoš Jandĉek. 1956. sjeverozap. 1856 i Bolletino Bibliografico Musicale. 1504—08 P. Ivan Zajc. koji se ubraja medu najinstruktivnije priruĉnike o kompoziciji iz prve polovine XIV st.R. Liuzzi (1931. Jeppesen. Rigoletto i La Traviata). ali je v eć 1960 debitirao u Zagrebaĉkoj operi kao Nikitiĉ (Musorgski. Pregled povijesti hrvatske Repetitorij povijesti glazbe (6 sv. tako je omogućio uvoĊenje skupina 5—7 (gdjekad i 9) semibrevisa. usavršavala se na ' teĉajevima u Salzburgu. Monterosso i B. XI 1933 —) Antuna.: Traclalus de tonis obj. Štefica. Menzuralna teorija Petrusa de Crucea veza je izmeĊu uĉe nja Franka iz Kolna i Philippea de Vitrvja.) Franje Bosanca. a istiĉe se i svojim nastupima u jugoslavenskom i stan dardnom oratorijskom repertoaru. je kao solist Zagrebaĉke opere ostvario niz zapa ţenih basovskih kreacija. orkestar. 1939. Devet stoljeća višeglasne zborne glazbe. 1946). Ottaviano Petrucci. meĊu kojima su djela ^ Puccinija. 1971.: L. Gilda i > (Verdi. 1953). Aida i Don Carlos). Notendruck fiir Figuralmusik. Catdani. Dramalicka ouvertura. recitatora. MGG. Hewitt (1967). Na: muzike u Moravskoj Ostravi i dirigent putujuće operne d Od 1913 u Brnu. ali se ograniĉio na štampa nje klasika latinske i talijanske knjiţevnosti. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Rajska ptica za turni sopran i orkestar. 1509 izdaje Tenori e contrabassi intabulati (I sv. Najprije pod utjecajem V. M 1962. 3 gudaĉka kvarteta. I. Operu na kojima je izvodio standardna muziĉka scenska djela. pjesme za glas i orkestar. PETRUS FRATER (nazvan Palma ociosa). MeĊu njegova najuspjelija djela s solopjesme. o kromatskim promjenama tonova i o pravilima diminuiranoga diskanta. Petrucci da Fossombrone. MGG. Antun. 1962.Prema Jakovu iz Liegea. Aluzika. Balade). u Odhecatonu objavio E. der erste Erfinder des Musiknotendruckcs mit beweglichen Metalltypen. K. Predigra i meĊuigra. X. DJELA. Schmid. Wien 1845. 1921. Petrus de Cruce je prvi notu brevis perfeeta podijelio na ĉetiri semibrevisa. švedski kompozitor ( Ryd. Hrvatska revija i dr. 1864). Vilem Petrţelka. partita za gudaĉe. ko. — H. Auda (Les »Afotets Vallons« du manuscrit de Turiti: Vari 42 II.: G. 1913—14). On (prema R. više su komercijalnoga karaktera. zbor. kojim se grupe semibrevisa u jednom brevisu odjeljuju jedna od druge. Zlatić). Gostovao je na brojn im evropskim muziĉkim pozornicama i u Japanu. suita za gudaĉki kvartet. Lunzer). 1935. simfonijska pjesma Vĉĉnv navrat. 1958. kompozitor i muziĉki pisac (Zagret 1912 —). O. 1941. — DRAMSKA: op kun (vlastiti libreto prema V.).

kasnije se usavršavao u Parizu kod M. Dobitnik više nagrada najpoznatijih svjetskih jazz revija. c. 1934 i dr. . 1927. 1947). III. — K. 1949. LIT. G. kompozicije op. 1944. Svojim djelom Netie Paduanen (1611) P. — P. — Isti. Sauer) i kompoziciju (F. c. 3 viole. Oko 1681 postao je Stadtmusikus (Director Musicae Instrumaitalis) u Bautzenu. VII 1908 —). Goda. Dclitiae musicales. — Priĉa La petite sirene za soliste. Petzold). 1950. 1947. PEYROT. 1930 —39 predavao na Muziĉkoj akade miji u Stuttgartu. HofTmann (1937) i I. MGG. 2 sonate za violinu i klavir. 1924. Bavio se i kompozicijom. sonata za violinu i klavir. 12. u svojim je kompozicijama povezivao kasnoromantiĉna obiljeţja s radikalnim tendencijama. 20 i 27. ZFM. koja se u temeljnom obliku javlja u trećem Dantzu. izbor iz Hora decima i Funffstimmigte blasende Music. poslije 1625). Melchers). simfonijeta.: A. DJELA. 1931 i 1949. X 1694). — Kraće kompozicije za klavir. Schering. — KLAV1RSKA: sonata op. 1957 i Incarnalus est homo. 1941 (II izd. LIT. LIT. njemaĉki kompozitor (Liverpool. 1956). Francuskoj i dr. 1945. PETTIFORD. 1929. DDT. I Remember Clifford. ţenski zbor i flautu. Sachs. IV. Šleska. Eldridgea. 71 (II izd. 2 violine. snimio mnogobrojne ploĉe. Jahrbuch des Oberostcrrcichi schcn Musealvcrcins. Nakon Drugoga svjetskog rata muziĉki kritiĉar dnevnih novina u Leipzigu. — Solo-pjesme. — Isti. 1935. Black-eved Peas and Collard Greens i Tricotism. Die Leipziger Ratsmusik von 1650 bis 1775. Studije. Adler). od 1672 vodio Collegivni mnsiatm. Neues zur Lebensgeschichte Paul Peucrls. 3962. Blomdahlom. Neumannom). 2 viole. 1940 . U Stevru djelovao i kao graditelj orgulja (sa G. Schreverom). 1938. Sonata za 2 kla vira op. J. Esquisses sympho/iiques. SPISI: Die Kirchenkompositionen und weltlichen Kantatcn Rein hard Keiscrs (disertacija). Paul Peuerl. Od 1664 u Leipzigu. od 1949 ponovo na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. M. Gantz Ncuc Padouancn. Peyerl). 1685. 1970. b. suita za sopran i gudaĉki kva rtet. Sicingiv' tili the Girls Come Home. Kleine Alusikgcschi-chte. God. S vojim stvaralaĉkim i mnogostrukim praktiĉnim djelovanjem P. MGG. Schelleom). 5. \\"cs~ selv. 1921. pantomime Komadić. PEZEL (Pezelius. 17. E. Hackherom i U. Geiringer. 1961. 1948 (II izd. 1962. ORKESTRALNA: simfonija u b-molu. Ellcr. Profinjen umjetnik s razvijenim smislom za koloristiĉke efekte. P. 17. Couranten und Diintz sampl zzvcycn Canzon mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. Uz starocrkvene naĉine primjenjivao je i posebno konstruiranu ljestvicu od devet tonova (c. Gcorg Philipp Telemann. studij nastavio sa O. 1919—20 predavala Jaques-Dalcrozeovu metodu u Parizu na ticale dc Rythmique de Vatigirard i na £cole Normale de Musigue. docent za muziĉku povijest na Visokoj mu ziĉkoj školi. Schering (Turvnnusiken und Suiten. duo za violonĉelo i klavir. Zur Lebensgeschichte Paul Peucr's. U nekoliko navrata svirao i u orkestru D. Paul Peuerl (s popisom djela). violonĉelo i klavir. X. Ballcten. oder Musicalischc Arbeit zum Ab-blascn (40 sonata) za 2 korneta i 3 trombona ili 2 violine. liltliche luslige Padovanen. Hora decima. passacaglia i fuga. Oscar. suita za mali orkestar. od 1939 njegov glavni urednik u Leipzigu. Schumann. Das ist: Ncuc tculschc Gesangcr . orgulje i orkestar. njemaĉki kompozitor (Glatz. od 1952 profesor i direktor Instituta (kasnije Odjela ) za muziĉki odgoj na univerzitetu Karl Aiarx. MGG. — KOMORNA: 4 gudaĉka kv arteta. Richard. trio za flautu. Barneta. zatim s vlastitim combo-sastavima i s ansamblom od 13 sviraĉa. ameriĉki kontrabasist. 1955. duo za violinu i klavir. 1934. L'Oiseau blcit za sopran. Saska. Olssonom i K. 7 preludija za duhaĉki kvartet. VTien 1915. . trio za flautu. DJELA. LIT. Paul Pcuerl (disertacija). IX 1922 — Kobenhavn. Hornbostel). Blocha u Ţene vi. hciliger Geist. Lorlzing Alappe dcr Stadt Leipzig (sa K. 1964. 1924. IX 1960). 41. osobito za djecu. Felix. ORKESTRALNA. XI 1888 —). 1931.. RM. 1955. X. 1946. 1622. po jed ina dje la o bj. 1928. duo za rog i klavir. Aujjziig. Jarnacha (kompozicija) i P.. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. K. 1962. 2 trija za ţenske glasove i harfu. 1940. Intradai und Diiniz . Sclnccbsch. Dahma (klavir) na Konzervatoriju u Kolnu. 1913. Simfonijska suita. c. gudaĉki trio. fagot ili violone i b.. ORKESTRALNA: Inlrada za 2 flaute i orkestar. 1682 (sa J. 45. DJELA. 1914. ORKESTRALNA: simfonija op. 1950 i 1957. Tappoiet. 8. 1952. Betzel. Honeggera i R. zatim se vratila u Ţenevu. simfonijeta op. NOVA IZD. 1936. 1949. Pezel. 1959. 1956 —59LIT. Ncttl.: zbirke iz 1611. Beurlin. Becihoven. 1954. Diz-crtimento za duhaĉke instrumente. 1958: suita za gudaĉe. DJELA: Ncue Padouan. NOVA IZD. 1949. Komma. 5. Od 1946 predavao kompoziciju i muziĉku teoriju na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu i tamo 1962 postao direktor Konzervatorija. S. II. Od 1602 orguljaš u Hornu (Donja Austrija). c. vjerojatno se uskoro istakao kao vrlo vješt sviraĉ trublje (Claritiblaser) te je 1669 ili 1670 primljen u Stadtpfeiferc. e>fiS} g> a. 2 koncerta za orkestar. Johann Christoph. direktor Gradske muziĉke biblioteke. duet za violinu i violu. Turmmusiken und Suiten. II dio. X. nokturno Der Schancn'. AFM 1 *'. Lauxom i W. 6 koncertnih etida. melodije uz b. Fernande. Qua~ trains portuguais. Dukasa. Dok u Petvrekovim ranijim djelima ima narodnog prizvuka i humora. 1. 1949. austrijski kompozitor. ). — KLAV1RSKA: 3 sonate. 1921. DDT. PETYREK. gudaĉki kvintet i ĉembalo. Fellera Devotus sludiosus oder Dcr Anddchtigc Student. 1953. luslige und anmuthige Ncuc Aricn (24 kompozicije) za glas. . 1947). Uz to uveo u jazzu rjeĊe upotrebljavan violonĉelo. 1934. 1966 i VI. njemaĉki muzikolog (Plauen. a 1944 vodi sa D. Schiinemann. Fernande Pevrot. sonata za violinu i klavir u e-molu. 1929). E. — IZDANJA: J. Miiller (1930). X.: R. FiinJJ-stimmigie blasende Music (76 kompozicija) za 2 korneta i 3 trombona. Weinholdom). Ge iringe r (D TO. l'ocalise za sopran i harfu. 9 plesova u rukopisnoj tabulaturi za instrumente s tipkama. osobito opere. 1913 — 28. 1921. koral. obj. klavirski trio. — KOA1ORNA : Fischmarkl in Athcn za gudaĉki trio. 1928. 2 koncerta za 2 klavira. 2 psalma za zbor. Dieu parlc a Vhommc za vokalni kvartet. XII 1951). Godo\vsky. limene duhaĉe i orgulje. 1959. INSTRUMENTALNA: Muši ca respertina Lipsiaca odcr Leipzigischc Abcnd-Music (12 suita) za 2 violine. Moţda potjeĉe iz Niirnberga. 1613 i 1625. 13. Hora decima musicorum Lipsicnsum. 1672. 1686. Paul. M. Njegove najzrelije sonate i suite ubrajaju se u najvrednija dostignuća njemaĉke orke stralne muzike XVII st. 1933. 1613. sonata za violonĉelo i klavir op.: E. 1678. Preludij. Le Thonianerchor dc Leipzig. Sainl le Scigneur za alt. 1930) i dr. odcr Lusl-Music (7 suita) za 2 violine. 30. 1954. — Misa za zbor. God. gdje je vodila mali zbor u Aićnestrandie. obj. — KOMORNA: koncert za violinu i gudaĉki kvartet. . varijacije na austrijsku vo jniĉku narodnu pjes mu. VC'. kantate Komm. 1950. 14. op. Uĉila neko vrijeme kod A. sudjelujući na eksperimentalnim Jani Sessio?is razvio se u pobornika modernog jazza. PETZOLD. me du ostalima. J. Johann Christoph -> Pezel. 1923. orkestar i plesaĉe. gudaĉki kvintet sa 2 violonĉela. — DRAMSKA: opera Die arme Aluttcr und dcr Tod. kvintet. 1922. 1953. solo -pjesme. Oklahoma. 1917. . 1935. ĉlanci. 1625. Ellingtona. 1933. 2 viole i violone. Na Muziĉkoj akademiji u Beĉu studirao klavir (L. mit drcyen Stimmcn gcsetzt. H. Neumann (1956). mit 5 Slimmen. vojniĉka koraĉnica za limene duhaĉe. 21. Diintz und Galliarda mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. 14. 1951. najviše u Skandinavskim zemljama. 194O. zatim od 1924 bio profesor klavira u majstorskoj klasi i lektor za muzikologiju na konzerva toriju Odeon u Ateni. — VOKALNA : zborovi. Schering. c. Studirala kod E. . 1949—-1959 urednik ĉasopisa Musik in der Schule. 1960. DJELA. DJELA. Schubert. Šest simfonija: I. . Od 1934 urednik ĉasopisa AM u Berlinu. XII 1639 — Bautzen. cis. 1943 nastupa u orkestru Ch. 1952. pa W. 1943. 1962. Wolf.PETTERSSON — PEZEL uĉio violinu i violu (J.: neka instrumentalna djela obi. 1620. Lipphardt (1933). dis. 1919. Svi stavci njegovih suita temelje se na zajedniĉkoj muziĉkoj supstanciji. austrijski pijanist i kompozitor (Brno. sonatina. Baeh im Spiegcl einer Sladi (sa I. od 1939 na Konzervatoriju i na Univerzi tetu u Leip zigu. Bulletin de la Societe »Union Alusicolo gique (i. 1954 i 1971. 1935. 1913. Uĉio klavir i kontrabas te do 1941 svirao s ansa mblom svog oca na turnejama po SAD. B. mješoviti zbor. Revue Musicale Suisse. 1962. isprva violinist gradske muzike. 1967. scenska muzika za marionetsko kazalište. I sv. I 1974). Nastavnik muzike na institutu Jagttcs-Dalcroze od njegova osnutka (1915). Intraden. sampl zzveven Ganzonen . 1928). 1938 (II izd. za pjesmaricu s tekstovima J. 1951. — K. trio za flautu. Bicinia variorum instrumentorum (m komp ozicija) za razliĉite sastave i b. gudaĉki kvartet u E -duru. 1938. Isprva kontra basist u stilu svvinga. 19 i 46. E. Intrada. obou i gudaĉki kvartet. 33. 1950. 1959. PETZOLDT. H. 25. violinu i vi olonĉelo.. GalHard.: K. duhaĉki trio. A. dramatska rapsodija Dcr Garlen dcs Paradicses. 1948.: P. Opus musicum sonatarum (25 sonata) za 2 violine. Schreker). MGG. Hermana i dr. — VOKALNA: lirska kantata Die Lerchc. Scchs griechischc Rhapsodien. Johann Christoph PETZOLD. Za 2 klavira: tokata i fuga u miksolidijskom naĉinu. 1950. na Mozarteumii u Salzburgu 1 na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi. Vieuxa (viola) te kod A. PEUERL (Bauerl. Alte I. Frankl. 1611. 1924. Fclix Petvrek. Od 1932 suraĊivao u novinama i ĉasopisima u zemlji i inozemstvu. uvertira op. •— O. 1954 i drugo za glas i klavir. . — VOKALNA: Schone. 2 viole. 1966. pod utjecajem teozofskih ideja i mistiĉnih raspoloţenja. Od 1919 predavao na beĉkoj Muziĉkoj akademiji. Ruthstrom) i kontrapunkt (H. 1962. Djelovao je kao violist orkestra Stockholms Konsertforeninig. 1963. M. 1955. je i jedan od malobrojnih njemaĉkih kompozitora canzona. DJELA. 1942. 1925. Meyer (Turmmusik Auswahl von 18 Stiicken fu'r funfstvmnigen Bldscrchor . je prvi predstavnik cikliĉke kompozicijske forme zvane varijacijska suita. 1956. C. — CRKVENA: misa za zbor a cappella. Studirao u Berlinu muzikologiju (A. 3 plesa u suvremenoj zbirci raznih autora Amocnitatum musicalium hortuhis. te Njemaĉkoj. 1966 —67. švicarski kompozitor (Ţeneva. XI 1907 — Leipzig.icder am Klavicr. Gedalgea i P. na koji je prenio solistiĉki pizzicato kontrabasa. Opernaricn russischer und soujctischcr Alcister (5 sv. Fclix Petvrek. predgovor novom izdanju Pezelovih instrumentalnih djela. Najpoznatije su mu kompozicije: Blues in the Closet. — Crkvene kompozicije. 1922. zbor. A. 1942. 1669. zborovi. 2 koncerta za gudaĉe. 1934. violone ili fagot i b. FernanĊe Pevrot. Psalam CI II za alt. 2 viole. Richard Petzoldt. zatim odlazi u Nevv York u sastav trubljaĉa R. 1929. violinu i klavir. 1968. 1922 i Tahi. 26. Te Dcum za 2 zbora i orgulje. nastupajući s istak nutim ameriĉkim i evropskim jazz -muziĉarima. — l'OKALNA : kantata za sopran i mali orkestar. orguljaš i graditelj orgulja (?. Laux. varijacije i sonatina. STMW. 1953. c. a na Univerzitetu muzikologiju (G. fagot ili violone i b. Leibovvitza (kompozicija). 1942. 1944. 1675. Johann Christoph Pezel(ius). a 1609 —25 u Steyru (Gornja Austrija). Sinfonia da camera op. 1947). 1956. Saint. V. — R. V 1892 — Beĉ. Alozart. sagradio takoĊer orgulje u Hornu i u samostanu Wilkerinng (Gornja Austrija). Die Oper in ihrer Zeit. Riemann (1898). solo-pjesme. Uĉenik Ph. Courantcn. je znatno prema šio ulogu srednjonjemaĉkih Stadtpfeifcra. Od 1958 djeluje u Evropi. violonĉelist i kompozitor (Okmulgee. kao i 9 plesova za instrumente s tipka ma. mala suita za gitaru. 1965 . Rudolf. 21. Image dc Noć! za djeĉji zbor i klavir 4 -ruĉno. Saint. 1934 i dr.— \\"eltspicgel. Jaques-Dalcrozea i E. Gillespiem prvi sastav be-bopa. 7 sonata za 2 violine. obj. fagot ili violone i b. A. — U". c). Zzvci jiidischf Hochzcitslicdcr za 3 glasa. flautu i orgulje. oko 1570—80 —?. 1670. 4 skice za violinu. dotle su kasnija.

X. 1891. 1938. Se PFITZNER. preselio se u Munchen. 1928). s napadajem na F. Wagner. Odlazio je na brojna gostovanja kao dirigent. Sein Leben und Schaffen. Die Zzvblfordnung dcr Tone. je tip povuĉena stvaraoca koji razmišlja o vjeĉnoj problematici umjetnika i njegove okoline — polazeći i od vlastite sudbine. Paula. Hans Pfitzner. A. 1893 0 izd. Schenka na Univerzitetu u Beĉu. 1902. 1922). V 1869 — Salzburg.: P. 5. Hans Pfitzner. dvostruki zbor i orke. s kojim je usko povezan. R. PFANNKUCH. XI 1933). God. medu ostalima. Hans Pfitzner. 1926). I Scenska muzika za Fest auf Solhaug H. 55. Stimmcn der E kcit za 6-gl. U toj je operi P. Cossmann. Vi'agners K'erk und Sci teti ( I I I izd. 36). Bahlc. P. rapsodija Tzvardowsky za mezzos opran. — IZDANJA: opera Armida J. 1967— 68. LIT. Gc. Marta (d'Albert. Hans Pritzner und die deutschc Bii Munchen 1917. 1925). — KOMORSA. Briefe. F. — SPISI: sabrane studije i ĉlanci objavljeni su 1926 pod našlo Gesammcllc Schriften u 2 sv. — C. Njegovi su uĉenici bili. Za svoje umjetniĉke domete dobila je 1963 Nagradu Boţidar Maslarić grada Osijeka. Ai. Kvvasta. PFAFF. Nikischu. Eindrucke und Bilder mcincs Lebens. Musik. Autobiographischc Skizze und kleine Erinncrungcn. 1962. Jahrhundert (disertacija). A. 10 kantata za 2 solista. v. ZFM. F. Hermann Ludvvig von der. Car I Grammanu. Konstanz 1949. II. H. 1942. Ibsena. H. 1911. Br. 3. 5. Hirtler. F. } Pfitzner. X 1862 — Hamburg-Bergedorf. Amneris i Azucena (Verdi. mi ku uĉio privatno kod O. oratorij Jephta G. Rudiger. 1905. kritiĉar i kc pozitor (Loket. 29. Bio je protivnik muziĉke avangarde H. 8. God. 36a. Werther). Ferdinand. Schubert. — H. Hans Pfitzner. j thoven. 56. Hans Pfitzner. 1947. Veoma ugledan pedagog. 1919 Schumann. Iz njegove su škole izišli istaknuti violinisti I. DJELA (izbor): J. Abendroth. Werk und Gestalt eines Deutschen. God. Kleista. Abendroth obi. Lutgc. 1917). Koncert za violinu i orkestar. : (prošireno izd. popis Pfit: rovih djela 1919 ( I I izd.. God. Vrijedna su njegova istraţivanja na podru teorije tonskih sistema. -Blittau. 1954. Ozim. Schriften. 22. Klavirski u F-duru op. 1965. Leipzig 1922 E. Pfitzners Klavierlied (disertacija). Letke za bariton i orkestar. Koln 1959. Miinchen 1904. njemaĉki kompozitor. S. — H. suzdrţanoj. 1920. a gostovala je i u inozemstvu. 1946—48 surad ĉasopisa Osterreichische Musikzeitschrift i Konzertblatt der ( sellschaft der Musikfreunde. — Aiohr. Hans Pfitzner. 1903. 1921. Vom IVcscn und Mertung Ncucr Harmo 1949._— KOAi ZIC1JE: simfonijska fantazija Das Aicer. 17 1911 —). ibid. 1896. H. 192^). balada Herr Oluf za 1 ton i orkestar. Munchen i Leipzig 1960. 1890 i za Kĉithchcn von 1 bronn H. Wiirzburg 1967. i J. 1897. a od domaćih Jele (Brkanović. 1928). MeĊu njima se nalaze svojedt vrlo zapaţene publikacije: Futuristengefahr (1917. Zurich i Freiburg i. 1955 Rcden. Wagneru. Aiusikalische Essays (2 sv. 1925 i I I I . u cis-molu op. Palestrina. Studirao filozofiju na Univerzitetu u Leipzigu. R. Grohe. lentin. 31. njemaĉki muzikolog i dirigent (Kiel. Nikisch als Aiensch und Kiinstler. 1892—93 nastavnik na Konzervatoriju u Koblenzu. Ero s onoga svijeta). Aida i Trubadur). MF. Rectanus. Munchen 1935 (najvaţnije djelo o I neru). PFORDTEN. 1923. 1945. Rutz. 1969. — L. I operni vodiĉi.' Hine kulturphilosophi Personlichkeitsstudie uber Anton Bruckner und Hans Pfitzner. Wien 1950. Od r predavao na Vogtovu konzervatoriju u Hamburgu. ibid. Die Person kcit H. MGG. Pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Osijeku (D. Rumunjskoj. — Isti. 1966 — 67. U' ostliche Fahrtcn. — U". — W. M. Jedan najuglednijih muziĉkih kritiĉara svojega vremena u Njemaĉi vrijedna je njegova monografija o A. Uz to je 1935—70 bio prvi violinist Ljubljanskega godalnega kvarteta. 12. Handela. Pfitzners. U tom uspjelom djelu oţivljuje antiteza genija i njegove sredine s tragiĉnim prizvukom samoće i povremenih sumnji u smisao ţivota i stvaranja. Einfuhrung in R. Aiedium) i Majke (Dallapiccola. Blume). zbor. a nastupao je i kao koncertant. Miinchen i Leipzig 1904. Kasnije objavio: Meine Bcziehungen zu M. ic . klavirski se op. — Isti. R. Leipzig 1920. Berrsche obj. — IV. Heger i W. Gcschichtc ihrer Deutung. medu kojima su Carmen (Bizet). pjevaĉica. DJELA. njemaĉki muziĉki pisac. i. PFITZNER svoga vremena. Aiozart. Mi. od 1951 profesor na Akademiji za glasbo (1970— 74 rektor). Lei 1924. Opernhaus Zurich. Leipzig 1909. Hermann. Prvi koncert za violonĉelo i orkestar PFOHL. Wie ich Musikkritiker tvurde. Hcinrich Vogl. Opere: Dcr arme Heinrich. njemaĉki n ziĉki pisac (Munchen. Dic moderne Oper. menstellung uber ihn und sein Werk. Berlin 1919. Kassel 1963. 46. operni redatelj i pijanist. 1940. Ballettszenc za orkestar. 1923 (VIII izd. Verzeichnis im Druck erschienenen Werk. 42. Bekkera) i I und Vi'iedcrgabe. 12. 1891. LIT. 1906 (prer. kantata Von deutscher Seele. j. 1926. Zur russischcn Nationaloper des ig. Z. a klavir kod J. Studi u Miinchenu i Leipzigu. — H. XII 1949). XI 1907 —). Bachs 'Alusikalisches Opfcr -. brojni ĉlanci i rasprave u novinama i ĉasopisima. Abendroth. opereti. — Klavi kompozicije. Busor Neuc Asthelik der musikalischen hnpolcnz (s napadajem na P. — U7. Sonate za violinu i klavir. Aiuller-Blatlau. In moriam Hans Pfitzner. Lindlar. 34. Riezler. Slavica. Hoffmannove priĉe) 1946 zapoĉela opernu karijeru. Lebens\veg und Schaffensernte. a 1970 Sedmoprositiaĉku nagradu Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku. 1926. Kao solistica Osjeĉke opere P. A. 1908—18 direktor Konzervatorija. vodi i univerzitetski Collegium musicum. Asistent i od 1960 lektor Univerziteta u Kielu.72 PFAFF — PFROGNER i mnoge solo-pjesme — Pfitznerova muzika ipak nije prešla g niĉe njegove zemlje s kojom su je i suviše povezale tipiĉno j manske osobine njegove ljudske i umjetniĉke naravi. jednakim je umjetniĉkim ţarom i profe sionalnom odgovornošću nastupala u operi. — A. X. muški zbor i orkestar. stekao i diplomu nastavnika klavira. Munchen 1924. Vcrsuch einer Stilbetrachtung. Cobenzl i dr. S Hans Pfitzner. Leben in Bildern.. 1948. musicalu i drami. U inozi stvu je P. Kovaĉ) i tamo ulogom Nicclausa (Offenbach. VVilhelm. Freiburg i. — Louis. C. Festschrift F. 1932. alt (Osijek. — J. 1895. eine Zu. Pfitzners "Palestrina". Leon. Deutsche Musik. Pntzners »Rose vom Liebesgarten«. u c-molu op. U Pfitznerovoj muzici.). Hamburg 193 F. 52. a 1930—34 u Miinchenu. Kroll. Faust auf dem Alusiktheater. Hans Pfitzner. An. Kociana na majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu. musikalischc Inspiration. a od 1909 —16 i direktor Opere u Stras-bourgu. dirigent i muziĉki pisac (Moskva. A. Nakon toga nije više bio stalno namješten. God. 1900. gdje od 1958 predaje akustiku na Viso muziĉkoj školi. Beethc 1922. 1910. I Dic Nibclungen in Bayreuth. violinist (Ljubljana. klavirski kvintet u C-duru op. Ambrosius. austrijski muzikolog (Graz. Der Musikfrcund. V 1949). — \\". Abendroth. DJELA: Dominantenlchre. 1917 (III izd. Die Rose vom Liebesga 1901. 1926). 1959. 23. 1894—96 kazališni dirigent u Mainzu. Wien 1949 drţava iscrpan popis djela). Kleinc Symphomc op. — 7. Ekvinocij) i Doma (Gotovac. Ĉehoslovaĉkoj i dr. 1 Phantasic op. 1929. Utemeljitelj (1952) i dirigent komornog orkestra. 1922. DJELA. zbor i orkestar. Regensburg 1968 J. Leitmotiv und T in den musikdramatischen VC'erken Hans Pfitzners. 1947. ukusno doĉarao kolorit vremena. 1907—08 dirigent je Kaimova orkestra u Miinchenu. Hans Pfitzner. Hans Pfitzner. \\"andrcy. N. Studij violine završio 1933 na Visokoj školi Drţavnog konzervato rija u Ljubljani. ORKESTRALNA. ibid. napisanoj na vlastiti libreto. Knorra. Pe. — E. — Ch. Gemeinnutzigc Einfulii in die Musik. I pored neosporne vrijednosti njegovih najboljih djela •—• meĊu njih svakako idu još i opera Der arme Heinrich. L und Schaffen. II. 1908 (III izd. gdjekad eteriĉno-apstraktnoj. a 1929 u 3 sv.. Deutsche Musik der Zeitvvende. Završio studij prava s doktoratom. 1969 i dr. Hans Pfit. Havdna. 1922). Hans Pfitzner. solo-pjesme. 1918 i za violonĉelo i klavir. Ferdinand Pfohl. Leipzig 1941. Koncerti: za klavir u Es-duru op. Fr furt a. Das Herz. Studij s doktoratom završio 1953 na Univerzitetu u Kielu (A. Ai. Schaal. 1907 (IV izd. 1908. PFROGNER. Chrysander. 1935 i u a-molu op. 50. U dolini) i Lotta (Massenet. 1939. v. je znatno pridonio razvoju mladog violinskog naraštaja u Jugoslaviji. na Univerzitetu u Miinchenu preda povijest muzike (od 1906 profesor). Svojim baršunastim i sonornim altom oduševljavala je publiku svih jugoslavenskih opernih središta. 1916 izd. Weber. Svestrana umjetnica. XI 1926 —). 1962. Jahrhunderts. MGG. Wagners. 1922). S. VII 1857 — 16. F. Miiller. R. Das Christ-Elfldn. Fons salutifer za zbor i orkestar. katkad i teško pristupaĉnoj. 1923. 1935—51 nastavnik violine na Glasbenoj matici i Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. u muzikologiji u nik E. Hans Pfitzner. Od 1948 ţivio u Stuttgartu. u cis-molu op. Nikisch. J. Hans Pfitzner. Hans Pfitzner und der geniale Mer Eine psvchologischc Kulturkritik. nema osjetilnosti ni uţivanja u zvukovnoj raskoši. 1897—1907 u Berlinu predavao kompoziciju na Sternovu konzervatoriju i od 1903 istodobno bio dirigent kazališta Theater des VCestens. Ĉeška. pod naslovom A. ostao gotovo nepoznat. 1942. — VOKALNA : kantata Von deutscher Sccle ( Eichendorff). Franz. Mann. Stoga ima mnogo autobiografskog u njegovoj najboljoj operi Palestrina. 1953. zborna fantazija Das dunkle Reich za sole. V 1926 —). Tri simfonije: I. ork' i orgulje. zborovi: više od solo-pjesama. D Hans Pfitzners Lieder. Abert. Pfitzners »Armer Heinrich« in seiner Stellung zur Musik ausgehenden 19. Zu Thcmatik und Form in Schonbcrgs Streichsexlet. za violinu u h-r op. Blume. 36. 1917. Br. DJELA: Handlung und Dichtung der Buhnenzverke R. 1939 i u C-duru op. H. Regensburg 193* H. oporoj. 185 DRAAISKA. 1897 i 1899. — Der junge Tag. P. — Th. Tri gudaĉka kvarteta: I. U suvremenom opernom repe rtoaru istiĉu se nje zine uloge Flore (Menotti. Studirao u Frankfurtu na Majni kompoziciju kod I. Od njegovih djela istiĉu studije o R. PFEIFER. a zatim se do 1935 usavršavao kod J. u Madţarskoj. Ai. Klopĉiĉ. SPISI: Bayreuther Fanfarcn. Hans. 44. 1920—29 vodio je majstorsku klasu iz kompozicije na Akademiji umjetnosti u Berlinu. Za toĉenik). je do danas (1975) ostvarila više od 80 veliki h opernih kreacija. Potsdam 1940. u D -duri 13. pa se na nju i obarao u svojim zanimljivim spisima. Skalarjeva. u G -duru op. sluţeći se starocrkve-nim tonalitetima i polifonijom klasiĉnoga tipa. s (prema gudaĉkom kvartetu op.: R. Schrott. Koln 1940. 1892 —1932 daktor muziĉke rubrike lista Hamburger Nachrichten. 2 za violonĉelo. »Fidclio« — Oper zzvischen Revolution und Humanitat. Bruch. — K. Muziĉki kritiĉar nov ina L ziger Tageblatt i Konigliche Leipziger Zeitung.

sa 6 godina primljen u grupu paţeva kraljevske kapele u Versaillesu. oko 1510 — oko 1573). Musik op. La nouvclle ecole des femmes. Le Bucheron ou Les trois souhaits. U svoje edicije naklada Ph. Bergmans. 1959. njemaĉki timpanist (Dommitzsch kod Torgaua. Gouverneur dans l'isle de Baralaria. — Isti. — DRAMSKA. Studirao na Konzervatoriju u Freiburgu i kod orguljaša A. antologija klavirske muzike sta rijih i novijih francuskih autora (2 sv. cantatille L'Ete za sopran i orkestar. — G. Robyns-Becquarl. MGG. To je doba rokokoa. Francois-Andre Danican Philidor (disertacija). Kao knjiţniĉar kraljevske muziĉke biblioteke (od 1684) sakupljao je mnoge opere. jer sadrţe dragocjene primjerke polifonoga talijanskog madrigala XVI st. DRAMSKA. PHILIDOR generacije. Tom Joncs. Antwerpen 1880. a od 1690 i kamernog ansambla Luja XIV. 1788.: A. Ĉlanci i studije. Uĉio klavir kod F. Antucrpcn 1829. Le Puits d'amour ou Les Amours de Pierre le Long et Blanche Bazu. 1585.. Jahre. Musical Courier. Ott. Oko 1840 konstruirao je mehanizam s pedalima za preudezbu (preštimavanje) timpana.. Hermann Pfrogner. MQ. Baum (red. La Mascarade des Savoyards. KOMPOZICIJE: Revoire melancolique te Serenade humoristigue i dr. Ode anglaise. Anne. motete i druga muziĉka dela svoga vre mena. Goovaerts. Blaise le savelier' 1759. Melidc ou Le Navigateur. — VOKALNA: oratorij Carmen saeculare za zbor i orkestar (na tekst Horacija). 3930. galantnih sveĉanosti koje daju okvir njegovim komadima. Pierre Phalese. Vanredan talenat za šah. Šezdesetih i sedamdesetih godina XVIII v. 1779. 1763. 2 violine i b. od 1716 oboista u dvorskom kamernom ansamblu. Philadelphia 1858 (III izd. La Gamme chromalique. 1583. 1941 preselio u Ameriku. VFMW. 1779. Pougin. 1756. Mathiasa na Konzervatoriju. Philidor et l'evolution de la musique francaise au XVIII e siecle. tamo je osnovao i orguljašku školu. A. MGG. Uz tehniĉku spremu. Berton). — VArt de la modulation. 1755.\Vritten in Honour of St. 1849 (ponovo izdao H. S. On je jedini u svojoj generaciji spoznao vaţnost orkestarskih deonica. Thoinan. Trialom) za glas i komorni sastav i dr. Fellozves. L'Amant deguise ou Le Jardinier suppose. 1775. instrumentalista i kompozitor (Versailles. Jean. marševi i dr. kantata Sic fulgct Virgo immaculata. DELA: Pretnier livre de pieces pour la fiute traversiere. plesove i marševe koji su se izvodili na dvoru od vremena Franje I (1515—47) te je ta dela prepisao u partituri. oko 1647 — Dreux. A Hymn to Harmony. Njegova su dela mestimiĉno već dramski zaoštrena i ţivopisno instrumentovana. No tice biographique sur Phalĉse. Franz. Lardin. V 1657 — Versailles. The Life of Philidor. 1935. flautista i kompozitor (Pariz. VI 1972). 1688. —• PRERADBE: djela J. Ph. U Parizu uĉio klavir kod G. Problemes technigues. Komponovao je dve zbirke Pieces pour laflute traversiere . preteţno komiĉnih. 1931. 31. francuski pijanist madţarskog podrijetla (Budimpešta. Ph. Tallahassee. Anneov brat. Te Deum. 8. prince de Dancmarck. PHILIDOR. L'Huitre et les plaideurs. Liedcr za alt. 1867 — 68. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu op. 1. X. XII 1871). Bio je podjednako obdaren za patetiku i za komiku. Ph.-E. Andreov brat. — C. LIT. Sancho Panca. 27. 1924—42 vodio Muziĉku školu u Karlsruheu. zatim kod C. 1932. (Louvain. 1756 poĉeo komponovati opere. Ernćlinde. Njegova ritmiĉka vještina postala je legendarna. La Chronique Musicale. III 1689 — ?. a 1679 na" sledio oca kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. i~j6"j (od 1769 davana u revidiranom obliku pod naslovom Sandomir. 1960. C. — A. 11. Hamma u Baselu. plesove. Prva djela izdaje 1547 uz pomoć nekolicine specijalista muziĉke tipografije. 2. a od 1554 radi potpuno samostalno. Andre. Some Recollections of S. Gossecom i H. LIT. 7. Symphonische Musik op. Jedan od njegovih sinova. 1960. \X'asielewski. Florida. Le Mari comme U les faudrait tom. aire i druga prigodna dela. Saska. Ernelinde. u kojemu je svirao krummhorn. Pravo prezime bilo joj je. R. 1962. Bio je i vrstan flautista. Symphonia angelica.: H. 1894). Ecole d'octaves. Philidor peint par lui. Poznat kao Ph. La belle eselave ou Volcour cl Zelia. — E. Pierre ml. Andre. a bio je i dirigent Bachova komornog zbora. instrumentalista i kompozitor (u Dauphieneu [?]. Neke od njih su i historijski vrlo vaţne i zanimljive. Monsignvjem razvio konaĉni oblik komiĉne opere. Boravio je više puta u Londonu. flule a bec. seli 1581 izdavaĉku kuću u Antvverpen.-A.Franc Philipp 70. The Philidor Manuscripts. škotskoga porekla.. Die Collection Philidors. IX 1863 — Pariz. VIII 1730). Isidore Philipp. 1765. Les Petes de la paix. Lc bon /Us. Allen. Bio je najugledniji francuski kompozitor svoje F. onde kao uĉenik A. 1773. L'Amitie au village. PHILIPP. Music and Letters. klarinet. 11. Jacques. LIT. gdje je nastupao na koncertima i poduĉavao privatno i na muziĉkim školama u New Yorku i Montrealu (Kanada). Concert Etudes. 1785. 1764. — G. 1687. Poznat kao Ph. 1874 — 75. Freiburg im Breisgau 1960. M. iskvarena francuska verzija škotskoga prezimena Duncan. Mušica divina. plesovi. 1962. — A.Le Marechal ferranl. (Hortus Musarum. Histoire et biblr>graphie de la typographie musicale dans les Pays -Bas. La Typographie musicale en Belgiquc au XVIe siecle. 12 Ariettes pćriodiqucs (sa J. fagot i gudaĉe op. Od 1683 uz to fagotista i oboista orkestra. od 1708 ĉlan dvor ske kapele kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. — Pastorale: L'Amour vainqueur. Zborovi. (1716 i 1718). 11. Orgu ljaš i zborovoda. — SPISI: La Technique de Liszt (2 sv. Kompo zicije se nisu oĉuvale. c. 1943- . X. Moteti. 1780. Isidore. Mendelssohna. — Rekvijem (na uspomenu J. Carroll. Le Sorcier. DELA. Hell'er. Tom Jones i ozbiljna opera PFUNDT. zatim Maria. 1740 napustio sluţbu u kapeli i nastanio se u Parizu. Melodia olimpica. RM. u zanatskoj veštini. 1785. 35. 73 30. 1761. Le Roy de la Chine. 20. DELA. God. — J. X 1728). Les Philidor. Thć mistoclc. Ph. IX 1679).— IZDANJA: 36 Etudes techniques Ch. 1775. Harmonia celeste. VIII 1796). Jean. zbirovi. moteti. III izd. 24. 1773. 97. oko 1620 — Versailles. Kod njega nailazimo već i na duhovitu soci jalnu kritiku (Le Bucheron) i izrazitu mrţnju na aristokra -tiju (Le Jardinier et son Seig-neur). uvrštavala je djela crkvene i svjetovne muzike. Napisao ih je oko PHILIPP. Ernest Gotthold Benjamin. Jacques. 3. Napisao Paukenschule.). Rameaua). LIT. 1865). 1957. 1796. Le Bucheron ou Les trois souhaits. Nakon njegove smrti poduzeće su vodile njegove kćeri. instrumentalista i kompozitor (Versailles. 1701. Was ist Zvjolflonmusiki. — VOKALNA: kantata Zzvischen Zeit und Ezuigkeit. 1749 objavio je knjigu U Analyse des echecs koja je postala klasiĉno delo o šahu. a 1774 sa preraĊenim libretom proširena na 5 ĉinova). S. kompozitor i šahist (Dreux. najvaţnije nizozemsko muziĉko iz davaĉko poduzeće u XVI i XVII st. Genealogie biographique des musiciens de ce nom. Botsonom). francuska porodica muziĉara iz XVII i XVIII st. 7. God. 1700. Prezime se gotovo uvek upotrebljavalo u obliku Danican Philidor. (? — Antwerpen. Andre Philidor. 1760. Mavera. 1770. U kasnijim godinama surintendant de musique princa Contija.: A . Francoisov polubrat. Fran9ois-Andre. Philfdor. u kojemu je svirao krummhorn i trombu marinu. 1921. Le Mariage de la Couture avec le Grosse Cathos. Musician and Chessplaver. Le Quiproquo ou Le Volage fixĉ. dodavši i Schule fiir Kleine Trommel. Exercices de tenues. 1591). Campre stiĉe osnovna muziĉka znanja. —■ Te Deum. Jeanov sin. Pcrsee. — G. Bonnet. 1699. C. instrumentalista i kompozitor (Pariz. gde je i umro. Dunijem i P. That Philidor Familv. Bruxelles 1930. 1763. La Princesse de Crete. IX 1726 — London. X. Le Soldat magiacicn. 3. Sprissler. VI 1806 — Leipzig. Kao profesor klavira na Pariškom konzervatoriju (1893 —1934) stekao ugled jednog od najistaknutijih klavirskih pedagoga svojega vremena. — Kompozicije za klavir i za orgulje. Bacha. Liedcr za glas i klavir. Andreov sin. Baletske opere: Le Canal a Versailles. 17. nadalje aire. Bellamann. — P. 1700 i dr. Rittera. 1960. Diane et Endymion. Sinfonischc Fricdensmesse.). još je vaţniji kao prepisivaĉ ĉijom su se zaslugom saĉuvali brojni primerci stare francuske muzike. DJELA. 6 kvarteta za obou (ili flautu ili violinu). Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. F. 1717 ili 1718). 1698 i Danac. meĊutim. Posljednje djelo kuće Phalese potjeĉe iz 1673 ili 1674. 1697. Francois i Francois -Andre. raspolaţe i originalnošću ideja. Musik und Musikcrziehung in der Reifezeit. za 2 klavira. 1887. Pariš 1847. MGG. A. Opere: Le Diabte a quatre. 5. — CRKVENA: oratorij Saneta Elisabeth. II 1958). sluţio na dvoru kao ĉlan orkestra Grande Ecurie i kamernog ansambla. J. Belisairc (dovršio H. harmonijskim bogatstvom i melodijskom invencijom. je sa E. 1934. 1920 i Alissa symphonica »Credo in unum DeumK. U orkestru Grande Šcurie od 1668 svirao fifre. — Isti. God. LIT. balete. Saint-Sae'nsa i drugih kompozitora. — Klavirski kvartet op. Od 1835 do smrti timpanist u orkestru Gemandhans. Saint-Saensa. medu kojima su najvrednije Le Mare-chal ferrant. 1962. Hymne zur Lob der Arbcit. trombu marinu i timpane. Osnovao ga je u Louvainu Pierre Ph. La France musicale. — INSTRUKTIVNA: Elementary Rhythmic Exercises for ihe Fingers. 1885. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Freiburg im Breisgau. 13. Ušao je u istoriju kao osnivaĉ ->■ Concerts Spirituels (1725). Pr. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. 1552 —53. Ceciiia's Day. Les Femmes vengees ou Les feintes infidelites. 13. Iitudes techniques base'es sur une nouvclle maniere de travailler. 6. — E. I I I 1629). on nadmašuje sve savremenike. 1583. Wiecka. MQ. st.Danican (d'Anican). Fran?ois. INSTRUMENTALNA: Suiles de danses pour le violon et haul -bois. Traucr Lieder za glas i orgulje op. L'Oeuvre de Philidor. 1768. 1759. Nastupao solistiĉki i s orkestrom u mnogim evropskim zemljama. 1760. V 1708). le Cadet. 5.PFROGNER — PHILIPP Der zerrissene Orpheus. 1950. IV 1681 — 8. Pariš 1921. DJELA. Komponovao je marševe.meme. — Isti. najprije Magdalena. Le Jardinier et son Seigneur. više klavirskih kompozicija. H. 17. Anne. 1764. svojim operama doţivljava velike uspehe.: H. uz to svirao krummhorn u kraljevskoj kapeli te obou i fagot u kraljevoj kamernoj muzici. za orkestar.). 1761 .: A. Exercices journaliers. l'Aine. Premda je mnogo komponovao. 1. VIII 1890 — 2. c. violons et haulbois avec la b. Le Jardinier de Sidon. 4. 1754. 2. PHALESE (Phalesius). 1931. 1789. Bcrthe (sa F. Hellera i Th. 1769. 1712. Schmidt. Poduĉavao klavir u Leip zigu gdje je bio zborovoda Gradskog kazališta. 1762.

a H. an English Musician in the Netherlands. — KOA1ORNA: 2 gudaĉka kvarteta (I. La Goualante du pauvre Jean. Hanson). Od 1960 bila je stalan gost music-halla Olympia. što je moguće tiše). MGG. PIANINO (pijanino. p. Deliciae sacrae za 2 i 3 glasa i b. PIANO (krat. c. LIT.: I. Das Pianino. 1633 (posth. 1937 i Don't We AH. jedna od temeljnih dinamiĉ oznaka. u klasiĉnoj je muzici to najtiši dinamiĉki s panj. piano ^krat. Pati. Do 1921. Lyder.: kompozicije za instrumente s tipkama obj. pp. — KLAVIRSKA: 4 sonate. od 1621 kapelan u Tirlemontu i od 1623 kanonik u Bethuneu. 1941. 1946. U romantiĉnoj muzici postoji još i pianissimo possibile (pi — što je moguće tiše. PHILIPS. P. Profesor na Eastman School of Music u Rochesteru i 1949 — 64 na Univerzitetu u Illinoisu. B. 1963. U trebljava se preteţno u Vokalnoj muzici. L' Organiste des archiducs Albert et Isabelle: P. u prvom r< za kućno muziciranje. v. A Set of Informalities.T. oko 20 kompozicija u rukopisu. uvertira Tom Paine. Pjevala je u najpo znatijim pariškim dvoranama i na turnejama sa Ch.. tzv. o PIAF ljudskim patnjama i fatalno- PIANGENDO (od tal. Dart i W. 1623 (II izd. Sussex 1958. HildebranĊ. Muzika za consort i druge instrume n talne sastave: nekoliko kompozicija (osobito pavane) u suvremenim zbirkama (T. Scherzo. Poslije 1605 primio svećeniĉki red. PIANINO. 1560 ili 1561 — Bruxelles. Ta/Jel Consort. I. Petrus Philippus). 17. Plevel je instrumentu dao ime p. B. pianissimo possibile (krat. Gregor (Grigorij). — P. II izd. Music for Strings. ameriĉki kompozitor (Omaha. 1612 (i kasnije). H. 1628). — Isti. najtiše). 1944. zaostaje i po volumenu i po kvaliteti tona. uspravni klaviri. 1936. Mušica Britannica. ORKESTRALNA: Sinfonia concerlanle. zbirka madrigala za 8 glasova. kvintet Music for This Time of Year. Milord. 1615). Philipsove kompozicije. c. Mon ligi nair . Za instrumente s tipkama: 19 kompo zicija u Fitzzvilliam Virginal Book (jedna štampana u suvremenoj zbirci). Od 1597. R. Courthouse Square. Tape-Clu Action. Pavla u Londonu.: P. 1613 ( I I I izd. Assom i oblikovavši svoj izvoran stil interpretacije. 1957. Per-speclive in a Labyrints za 3 gudaĉka orkestra. A. Recusant Historv. Petar Philips. Split 1973. Paget-pnvznu i gagliardu za 5 viola i passamezzo za 6 dionica obj. 13 madrigala u zbirkama raznih autora. IV 1903— Los Angeles. Cottage Piano (1811) i Piccolo Piano (oko 182 njegovu su udarnu mehaniku kasnije prihvatili svi gradi) pianina. Zbog okomito razapetih ţica ima specijalno prilagoĊenu englesku mehaniku tzv. — Sinfonia brevis za orgulje. 1628. tj. kada je napustio Rusiju. pojedinaĉne motete obj. Edith Piaf (prijevod s francuskog). 1939). svirao u razliĉil moskovskim orkestrima. B. 1937. . Paradisus sacris cantionibus consitus za I — 3 glasa i b. Burrill. gdje je dobio prvu muziĉku poduku od S. A. 1625). Pageta te u njegovoj pratnji posjećuje Španjolsku. Prei pianina. kod kojega su rezonator i metalni ol sa ţicama postavljeni uspravno. Nešto kasnije. Isprva ţivio u Rimu (pitomac. uspravno (-> Giraffenklavier). Napisala j autobiografska djela Au bal de la ehance (1958) i Ma Vie (po. First Booke of Consort Lessons. francuska šansonijerka (Pariš. tokata. nastale su pod snaţnim utjecajem talijanske muzike. Izvedeni stupnjevi od piana su pianissimo (krat. Od 1590 ţivio u Antwerpenu (1593 u Amsterdamu vjerojatno upoznao J. 1933.od 1968 profesor-gost na Juilliard School of Music u New Yorku. H. piangere plakati) oznaĉuje da u terpretaciji odreĊenog odlomka treba postići dojam tuge. G hn a. Uz veliku muzikalnost i osebujnu ljepotu glasa njeno se pjevanje odlikovalo i izuzetnom izraţajnošću.: O. Berlioz. istodobno i neovis I. 1946. ru violonĉelist (Jekaterinoslav. H. I. Studirao na Moskovskom konzervatoriju kod A. Wornum. 1941. 1604) i 1603 (II izd. Montandom (Les Compagnons de la Chanson). je doskora postao najrašireniji instrument. 1938. V 1976). D. P. Boa nor Regis. Squire i dr. 1842. Peter Philips. mp. 1944. Morlev.74 PHILIPPE DE VITRY PHILIPPE DE VITRY — PIATIGORSKY Vitry. Aznavourom. God. LIT. vrlo niski pianino s kriţanim ĉama. koju je konstruirao i usa vršio. tiho. Edith (pravo ime Giovanna Gassion). 1943. LIT. Djetinjstvo i mladost provela putujući sa cirkusom u kojemu je njezin otac bio akrobat. Squire (The Filzvjilliam Virginal Book. XI 1907 — ). Nešto su niţi oblik imali instrumi R. Wonuma. suraĊujući s piscem R. osobito vokalne i crkvene. grade se od sredine XVIII st. koncert za klavir. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju. Pren je napisala tekst i muziku za niz ehansona. — Zborovi. on je usprkos tome ostao povezan s engleskom tradicijom. odnosno okomito na klavijau smještenu po sredini ormara. za tim orguljaš u English College. Op pianina manji je od opsega horizontalnoga klavira {»A — za kojim p. što se najviše istiĉe u pavanama i gagliardama za virginal i u muzici za consort. Liszt i neki suvremeni aui upotrebljavaju i oznaku pppp. 1962. Far nesea). Coates (Jacobean Consort Music. Philips. PIAF. piano console. pa vjerojatno do smrti. Vjerojatno zborski djeĉak u katedrali sv. nekoliko moteta i drugih duhovnih kompozicija štam panih u suvremenim zbirkama. Beckera. Simpson. 9. U muziĉkoj literaturi javlja se prvi put oko 1600 u dj Sonata pian'e fone G. 3 Easy Pieces za gudaĉe. 1622). 1954). DJELA. F. 19. tal. Karijeru pjevaĉice zapoĉela 1935 u kabaretu L. Ditanaklasis). tal. sonate za violinu i klavir. Francusku i Flandriju. tal. B. Neko vrijeme boravio u Varšavi. 1948. tal. Cantiones sacrae za 8 glasova. 3 Divertimenti. 1621). DJELA. Studirao u Denveru (E. Princcss and Puppet.: S. kvartet s oboom. X. W. 1964. New Light on Peter Philips. konstrukcija sti sudbine te o snazi ljubavi koja sve oplemenjuje (Hymn< V amour.. La Foule. 1949. 1947. Stcele. Collins. Bcrgmans. Gent 1903. Pojavila se i na filmu. Lepleea koji joj je dao nadimak La Mome Piaf. Lumsden (Anthology of English Lute Music. God. tiše nego pri PIANOFORTE -> Klavir PIANOLA -> Mehaniĉki instrumenti ! PIATIGORSKY (Pjatigorski). trostruki koncert za violu. Donauworth 1905. 1582 napustio Englesku zauvijek. ___ s NOVA IZD. MeĊutim. Fullcr -Maitland i W. od 1610 kanonik u Soigniesu. G. gdje je uĉio kod J.). 1970). Portable grandpianoforte) i M. 1932. II i III. ppp. 1894 — 99). Stringham) i Rochesteru (B. 1613 (II izd. The Latin Sacred Music of Peter Philips (disertacija). 7. Prvi pianin rezonantnim ormarom koji se proteţe od poda uvis i s klav turom po sredini ormara izgradili su 1800. — DRAMSKA : opere One-Act Opera. — J. 1599. — CRKVENA: Cantiones sacrae za 5 glasova. W. c. Play Bali. oko 20 kompozicija u raznim rukopisima. u instrumentalnoj mu piangendu odgovara dolente (con dolore). ps Berlinu. Composer and Organist. 1942 i za violonĉelo i klavir. G. J. Peter Philips. srednje tiho) i piu piano (tal. tal. Serenate za klavir 4-ruĉno. od 1585 u sluţbi lorda Th. — VOKALNA: 2 zbirke madrigala za 6 glasova. Peter (Pietro Philippi. najradije je pjev pjesme drugih autora stvorene posebno za nju. 1615). je ne regrette rien). uspravni klavir. Gem-mulae sacrae za 2 i 3 glasa uz b. Pape je 1 konstruirao tzv. partita za klavirski kvartet. Partita za klavir i gudaĉe. Westcotea. Nebraska. lagano). 1936. varijacije Nine by Nine. 1938 i Stcp Into My Parlor. Banchierija. c. Monthlv Musical Record. me. Berteaut. Becaudom i Y. 3 Satiric Fragments. zbirka litanija za 4 — 9 glasova i b. XII 1915 —• 11. Non. Papers of the American Musicological Societv for 1940. Philippe de engleski kompozitor (London. 1616 (II izd. Hughes. 1598 (III izd.. Misa za 6 glasova (saĉuvane 4 dionice u ruko pisu). Rogers. C. 1630). dinamiĉka oznaka vedena od piano. 1942. La Vie en rose. uz to u sluţbi kardinala A. — A. dvorski je orguljaš nadvojvode Albrechta u Bruxellesu. Mu u Beĉu (tzv. — C.. Ać. . pp. vec tiho). Concerto grosso. Sweelincka). 1955). INSTRUMENTALNA. Gabrielija i u nekim kompozicijama za gulje A. Klengela i H. PHILLIPS. 1621). postigla je ugled i slavu najbolje francuske šansonijeike. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju obj. Baleti: Gro teskne Dance. su to isprva klaviri s rezonatorom u obliku krila smještenih klavijature naviše. 1596 ( I I izd. Ti PIANISSIMO (krat. Concert Piecc za fagot i gu daĉe. deminutiv odpiano). 1935. Najviše je in terpretirala ehansone koje govore o ţivotu siromašnih i obiĉnih ljudi. X 1963). posebni ol klavira. klarinet i klavir. T. New York 1955. Hawkins u Americi (tzv.

timpane i udaraljke. Allan. 1952. Muzika za radio i televiziju. 1907 debitira na Njemaĉkoj operi u Pragu kao Romeo (Gounod. 1959 i Kantata o krvi i kamenu. Koncepti za violu solo. 1867. 1783. Pedrotti: Olema la schiava. 1958. varijacije i više manjih kompozicija za violonĉelo i klavir. ORKESTRALNA: Simfonija mladosti. Od 1838 u Veneciji. II1884 — Beĉ. 2 trublje i gudaĉe. God. S. 1846. 1965. djela F. 1910 —37 bio je prvak Beĉke opere. — K. III 1876). No. gdje je djelovao kao pedagog. Na grobu heroja. 1954—60 profesor na Muziĉkoj školi i muziĉki kritiĉar dnevnika Glas Slavonije u Osijeku. N. V 1810 — Milano. Venecija. Kummera i dr. U formalnom pogledu njegove se kompozicije oslanjaju na tradicionalne muziĉke oblike uz ĉestu primjenu polifonih postupaka. sviranje mu se odlikovalo tonskom izraţajnošću i savršenim svladavanjem tehniĉkih problema.Polazio pjevaĉku školu na Metropolitanu u New Yorku. Pacini: II Duca d'Alba.L. u triju sa A. OBRADBE 1 PRERADBE: Ocuvres classigues za violon ĉelo (P. udruţuje rijetku muzikalnost sa sav ršenim tehniĉkim znanjem i razumijevanjem bitnih elemenata razliĉitih stilova i struja. P. engleski pjevaĉ. W. Hausmann. Trijumfi. 7. doprinosi njegovom postavljanju za profesora na Ecole Royale de Musique et Declamation koja kasnije postaje Pariški konzervatorijum. 1848. Prikaziva nje Piccinnijeve najbolje francuske opere Didon. 1971. Odak). varijacije Ţuti ljiljan za flautu. serenada za 2 violon ĉela. G.PIATIGORSKY — PICCINNI 28 prvi violonĉelist Berlinske filharmonije. J. F. Masovne i borbene pjesme. SAD i Juţne Amerike. Duporta. Lisztom). 1862 (nova verzija 1865). Trebao je postati svećenik. Nakon tog a posvetio se solistiĉkoj karijeri te je ubrzo postao jednim od najuvaţenijih i najtraţenijih violonĉelista današnjice. Milsteinom. 1970. III koncertantna muzika za recitatora. Griselda. LIT. P. Osim toga P. 75 projektore i komorni ansambl. Concerlino za violonĉelo. Usavršavao se kod L. 1894 — 95. njegovi odnosi sa Gluckom nisu se time promenili. Uskoro je prihvatio ponudu pariške Opere da napiše delo na temu Iphigenie en Tauride na kojoj je radio i Gluck. kompozitor (Zagreb. Rubinsteinom i J. 12 capriccia za violonĉelo solo. Simpson. vibrafon. S. Abbiati. PIATTI -> Cineli PIATTI. Merighi). G.). — J. T. izdrţavajući se od skromnih prihoda koje mu donosi kompo novanje psalama. 1967. rog. Rigoletto. klavir. Lorenzino de'Medici. Piccinnijeva prva francuska opera Roland izvodi se 1778 i doţivljava odliĉan prijem. Benvenuti. Predsjednik je Komisije za priredbe u Društvu hrvatskih skladatelja. Lincolnshire. 1957. Rahmanjinovom i A. PIBROCH (noviji engleski oblik galskog piobaireachd). Castelnuovo-Tedesco). pozvan u Pariz na pobudu Gluckovih protivnika. S. Studi e memorie. Simfonijska apoteoza (Praznik avangarde). — U. Allan Cameron. je bio melodiĉar velike osećajnosti. poglavito buffe. F. Becker i W. Preludij. od 1961 voditelj je muziĉkih suradnika za reţiju na RTV Zagreb. Lea i F. J. Libretti e libretisti verdiani dal punto di vista storico-bibliografico. Mercadante: La Schiava Saracena ossia II campo dei crociati. PIAVE. Mendelssohna (Liedcr ohne Worte) i dr. V koncertantna muzika (Conclusa) za ansambl solista i orkestar. DJELA. ujedno Piccinnijevo najvrednije delo. 1776 odlazi u Pariz privuĉen laskavim pozivima i novim mogućnostima za rad. tu piše komiĉnu operu La Cecchina ossia la buo-na figliuola.25. DJELA. a posebno obiljeţje dobivali su primje nom prirodnog ĉetvrtstepena izmeĊu tonova / i fis. its Origin and Constructicn. 16. koncertirao u Munchenu (sa F.23. 3 studije.: 7. passacaglia i fuga za gudaĉki orkestar. A. Stephenson. 1854. P. K. harfu i gudaĉe. Ch. God.. I 1822 — Crocetta di Nozzo kraj Bergama. U to se vreme u Parizu već razmahao sukob izmeĊu pristaša italijan ske opere i pristaša Gluckove operne reforme. I due Foscari. I 1728 — Passy. Poetske improvizacije za recitatora i 10 instrumenata. 26. provodi ĉetiri godine u velikoj bedi. Zanimljivo je da su njegove ozbiljne opere na francuske tekstove daleko uspelije i vrednije od odgovarajućih . Grant. XII 1926 —). M. Giuseppe Verdi. Bach i dr. PICCINNI (Piccini). Quarti. Libretisti e poeti verdiani. 18. 1859 —99 redovito nastupao na izvedbama Popidar Concerts (koncerti komorne muzike). Minijature. Milano 1959. . zatim se vratio u Beĉ. Na premijeri svoje opere 1779 postiţe Gluck izvanredan i zasluţen uspeh koji je bacio u zasenak prvo izvoĊenje Piccinnijeve Iphigenie (1781). Tema i varijacije bili su bogato ornamentirani. Roma 1939. 1850 (nova verzija kao Aroldo. Objavio je autobiografiju Cellist (1965). 1950. Svirao je s gotovo svim istaknutim orkestrima Evrope. 1965. 1958.. Nicola (Niccolo). 1842. njegovi su uĉenici R. 1956. 1971. God. 1937—55 ţivio u Londonu.: M. PICCINNI. 1951. Divertimento (Djeĉji prizori) za mali orkestar. bakrorez je P. Bio je i izvrstan pedagog. od 1842 u kazalištu La Fenice libretist i 1848 —59 upravitelj priredaba. Njegova se dela ne izvode i P. Don Diego di Mendoza. Prochazka-Neumannove u Pragu i kod Rosarija u Italiji. Strcpnja za sopran i klavir. Horowitzom i N. M. 1850. Buzzolla. Bcrla di Varnol. Alfredo Carlo. C. a kasnije izuzetnu popularnost ne samo u Rimu i Italiji nego i u drugim evropskim zemljama. M. 1957. mada je delo ipak doţivelo dosta lep prijem. Gostovao je u go tovo svim većim gradovima Evrope i SAD. i L. stu dirao kod L. 1961. što samo delimjĉno po pravlja njegovo materijalno i tada već u velikoj meri oronulo fiziĉko stanje. Sklon suvremenom muziĉkom govoru. od 1859 vršio je te duţnosti u milanskoj Scali. F. obligatni violonĉelo i klavir i za glas i klavir. LIT. 1853. graĊanske muziĉke komedije. Najizrazitiji je primerak tog novog buffo-ţanra La Cecchina. — KOMORNA : 4 sonate za violonĉelo i klavir. sa V. U poredenju sa savremenicima (izuzev Glucka) on je znatno unapredio i orkestar zanimljivijom i raznovrsnijom instrumentacijom. ORKESTRALNA : 2 koncerta za violonĉelo. 18. Oko 60 libreta na koja su muziku napisali: G. Simon Boccanegra. koji zbog njega 1800 ustanovljava mesto šestog in spektora muzike na Konzervatorijumu. God. 1847 (nova verzija 1865). Francesco Maria Piave. Pibroch. 1867. Whitehouse. 1950. Od 1846 u Londonu (3 godine solist Talijanske opere). 8. 1955. Francesco Maria. razradio je finale i uveo oblik slobodnog ronda. Alfred. Stiffelio. ne stvarajući nijedno novo delo. znaĉajan majstor motivskog rada i odliĉan poznavalac vokalne tehnike i izraţajnih mogućnosti glasa. je proširio i produbio znaĉaj dueta i dao im snaţniji dramski izraz. Edinburgh 1915. P. Porpora. flautu. DJELA. za kojega je napisao više opernih libreta. sa A. pa je P. —■ KOMORNA : gudaĉki kvartet in d. — Pjesme za glas. A. tenor (Long Sutton. La Dotom delte isole. 3 ili 4 varijacije i pokretnog završnog stavka. 1848. — VOKALNA. Schnabelom. Debitirao 1834. koncert za 3 orkestra. Boniforti. Durantea na konzervatoriju Sant'Onofrio u Napulju. 1968. E. Ricci: Estella di Murcia. C. 1857). —• DRAMSKA: scensko-muziĉka burleska Vijesti za glumicu. pjevaĉicu. Capriccio za violinu i orkestar. PIBERNIK. — KLAVIRSKA: Sonata eroica. P. C. London 1901. Slavonska rapsodija. Studij završio na Konzervatoriju u Milanu (V. Za njega su koncerte za violonĉelo pisali mnogi suvremeni kom pozitori (P. Alfredo Piatti. Studij kompozicije završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Za grebu (K. LIT. PICCAVER. 1952. X. Snaga zemlje). / koncerlantna muzika za flautu.: T. Već ugledan preselio 1758 u Rim. Aiacbeth. od 1957 predaje na Univerzitetu u Bostonu i na Peabody Cortservatory u Baltimoreu. Nastupao je i u komornim sastavima s velikim virtuozima: u duu sa S. Zlatko. saksofon. na turnejama po Italiji i Rusiji. Bosoni. obojene više internacionalno. — G. // Corsaro. i dr. 1958. E. kojom na premijeri 1760 postiţe vanredan uspeh. God. Verdija. najprije korektor u štampariji. — IZDANJA. štaviše poz nato je da N. 1798 vraća se u Pariz i stiĉe naklonost Napoleona. Dotzauera. 1952. F. 1972. oni su mu i nametnuli ulogu Gluckova rivala. 1951. MGG. A. kontrabas. magnetofon. Kantate: Osijeku. Heifetzom. Piobaireachd. 1969. God. stara škotska narodna muzika za gajde. Latham. Ricci: Crispino e la comare. Umjetnik profinjene muzikalnosti. M. 1874 i 1877. 1845. mezzosopran i harfu. Polazeći od Goldonijevog libreta on je u komiĉnu operu uneo elemente opere serije (parti serie) pa je time proveo prelaz iz napuljskog tipa buffo-opere u tip sentimentalne. je u mnogome razvio strukturu opere. Hindemith. Skulpture. 1847 i Ruy Blas. 1969. Ko. J. — G. je tada imenovan za direktora italijanske operne trupe (angaţovane u pariškoj Operi). La Traviata. 1924. 3 dodekafonske studije. 1848. Locatelli. Oslanjajući se na tradicije napuljske operne škole P. Roma 1941. Simfonijska trilogija (Sutjeska. 1966. u knjizi Verdi. // koncertantna muzika za klavir. 1962—68. Sin muziĉara. ĉembalo. Mušica d'oggi. 1962. 1863 i dr. IX 1958). 1941—49 poduĉavao je u Curtis Institute of Music u Philadelphiji. 1857 i La Forza dcl dcstino. F. Mantovani. — Invencija I za orgulje. V 1800). God. talijanski pjesnik i libretist (Murano. 1844. 1848 i Piltore e Duca. je bio uzor violonĉelistima svoga vremena. Braga. Ostatak ţivota provodi povuĉeno. Fleschom. MGG. Romeo et Juliette). 1851. Na poĉetku Revolucije P. VII 1901). ali se posvetio filozofiji i retorici te je u Rimu poĉeo suraĊivati u Revne des Deux Mondes. X. 1962. Balfe: Le Muldtre.). posebnu paţnju posvećuje djelima koncertantnog karaktera u kojima najviše dolazi do izra ţaja optimizam muziĉkog sadrţaja. Prokofjev. Sastoji se od teme. gajio duboko poštovanje prema Glucku za koga je rekao da je »zaduţio operu isto koliko veliki Corneille francusku dramu«. Adami. tubu. Varijacije na narodnu temu iz Slavonije. Rolandi. 1963. Piave poeta filodrammatico. — F. 1872. 5. Schnabelom i C. Verdi: Ernani. 1844. Dugogodišnji prijatelj G. se vraća u Napulj da bi uskoro bio stavljen u kućni pritvor pod sumnjom da simpatiše Revoluciju. balet Legenda o Amoru. — INSTRUKTIVNA: Škola za violo nĉelo (izvod iz instruktivnih djela J. talijanski violonĉelist i kompo zitor (Bergamo. Alfredo Piatti. u stvari. H. što mu je omogućilo da prikaţe i svoje ranije italijanske opere. Himna radne mladosti. 1951. 1951 i dr. Parizu i Londonu. 1971. italijanski kompozitor (Bari. IV koncertantna muzika za grupu solista i grupe zvuĉnike. djeĉji balet Nezadovoljna buba-mara.

kao npr. PICCOLO (tal. Vaclava. 1769 po staje prvi violinist dvorskog kazališta u Beĉu. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma L'An mil (sa zbor 1897. Jć. Studirao Pariškom konzervatoriju kod A. — A. 1921. God. 1883. — T. 1. iako ne u \ i mnogo originalnosti. Paul. N. — P. MQ. Pirrotta {The Music of Fourte Century Italy. pojedine kompozicije obj. 1.j malen). 1929. 1787. 1775. 1946. sonata za violinu i kl 1900. Nastavniĉku karijeru za poĉeo kao asistent na Rutgers University u New Brunswicku (od 1965 profesor). odakle 1775 pre lazi u Milano kao violinist i kompozitor komorne muzike nadvojvode Ferdinanda. 1890. Havdna sa svjeţinom i izvornošću ĉeške melodike. Iphigenie en Tauride. 1894. Humorcsque za klavir i orkestar. — DRAMSKA. Le Docteur Blanc. — J. Barkarola za 2 klavira. Opere buffe: Le Donne dispettose. ] 1956. od 1762 je violinist u crkvi sv. Roland. — CRKVENA: oko 30 misa. 1960). lakoću i vještinu. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. 1958 — 63. — KLAVIRSKA: Silhouettcs de Carnaval. Kolisko. Paul. ORKESTRALNA: 2 simfonije. 1913. istodobno je violinist u seminaru sv. a. violu i violonĉelo. La Buona figliuola ritala. Le Theatre. — G. Bari a N. MGG. Studien zur italienischen Musik des Trect Publikationen der Schweizerischen musikforschenden Gesellschaft. — A. DELA. 1927. la klavir. Lowinsky. 1756. 1927. 1777. La Scaltra letterata. Konigslom. 1762. 1794. 1761. 1942) i G. La Morte di Abele. // Carillon tnagico. Vendie. 1935. Le Gclosic. Introduclu variations za 4 saksofona. PICKER. Nakon dvogodišnjega bon u Rimu nastavnik muzike u Parizu. zbor i orkc 1896. 1895 (pregl. — VOKALNA. — KOM NA: klavirski trio. La Notte critica. W burg 1940. IX 1741 — Beĉ. LIT. sonata za violonĉelo i klavir. Pierneovo najpoznatije djelo je ora La Croisade des enfants. Ga Pierne. Notturno e Rondo fantastico. 1966. 10. — A. v. LIT. — Dvanaest opera na talijanska. Seger). U tome je njegova najveća istorijska zasluga. MGG. Thoinan. violonĉelo i harfu. teologiju i pravo u Pragu. Vecchi (Atlante paleografico musi I95i)LIT. X. VII 1882 — Milano. Pataĉića u Velikom Varadinu (Nagvvarad. 1918. Mondolfi. 1914. La Serva onorala. Opereta Ce'sa J 939. sonate za violinu i klavir. 1765 —69 violinist i pomoćni kapelnik kod biskupa A. 3. DJELA. 1780. God. je neosporno dao neke od najvrednijih i najĉistijih primera ovog muziĉkog roda. 19. solo-pjesme. Enilde i Aladcmoiselle Don Quick Baleti: Seduclion. solo-pjesme (ciklus Scheherazade. Pamela transformed. 1934. mazurke. Bio je veoma vješt viol inist te plodan i svestran kompozitor. X. Wenzel). 1893. kompozitor i orguljaš (Metz. D. — E. Pascazio. Alessandro nelle Indie. ORKESTRALNA: 89 simfonija. Sumitra. u guljskoj muzici oznaka za f< koji se postizava ukljuĉivar svih registara (organo pie rja italijanskom jeziku. Bari 1928. Strahova. Riccardo Pick-Mangiagalli. Baleti: // Šalice d'oro. L' Uomo Piccinni e la »Querelle celebre«. 1962. 1783. 1901. VIII ] — Ploujean G. 1923. Riccardo. La buona figliuola von Nicola Piccinni. Scenska muzika. 1936. Bellucci La Salandra. psalmi. II. 1772. 23. Sere'nade a Colombinc. 1935. ORKESTRALNA : simfonijska pjesma Sortilegi za klavir i orkestar. Scherzo-Caprice za klavir i orkestar. psalmi). Le Fat meprise. Neko vrijeme koncertirao u Italiji. La Rotella. A Lctter . Paysages frandscains. što u prvome redu treba pripisati bo ljim libretima. Th. Demetrio. 1783. DRAMSKA (oko 130 opera). dalise et le chevre-pied. 1760. 1774. neko vrijeme je muziĉki direktor kazališta u Monzi. 1779. DJELA. — Kompozicije za orgulje. La Berceuse. // Baronc di Torreforte. Impressions de Music-Hall. NOVA IZD. 1917.: A. LIT. 1892. Filmska muzika. 1888. Boito). z b o r s k o j literaturi? p. Wien 1918. . klavirski kvintet. — Gudaĉki kvartet u g -molu.10 i Le Figurinai. Wenzel Pichls Kammermusik (disertacija). Francois d'Assise. Ferchaull. Nicola Piccinriiv'MGG. f cuski kompozitor. PIERNE kod Morh 17. Desnoiresterres. La bella verila. God. U svojim djelima (oko 900) sjedinio je klasicizam J. 1920. U vokalnoj muzici o: ka a voće piena upućuje da redeni odlomak treba izv< punim glasom. 1962. Les Enfants d Bethle'em. 1754. Giovine. 1785.. 1792. J. Trois pieces en trio za violinu. PIERO DA FIRENZE (Petrus de Florentia). Pariš 1872. MGG. Schneider. 1887. ĉeški kompozitor i violinist (Bechvne. talijai kompozitor XIV st. Bernsteinom). Leipzig. 1 lmages. obou i klavir. 1758 i Gionata. te -> Biigelhorn in Es (njem. Niccolo Piccini. 1901. oko 35 koncerata za razliĉite solistiĉke instrumente. Fantaisie basque za vi< i orkestar.: W. Burlesca. Les Elfes. 1940.: L. — Obradbe narodnih napjeva. Wien 1928. RoĊak Gabriela. oznaĉuje mješovit zbor suprot zboru sastavljenom jednakih glasova (-*■ Aeqt 3. 1912. Sonata da camera za flautu. — KOMORNA: 30 gudaĉkih trija. 1965. — DRi SKA. Poeme symphonique za klavir i orks 1901. 8. I Don Luis. 2. 1895. W. 1767. 1903 poirn dirigent. X. kvarteti s flautom i s klarinetom. Marije pred Tynom i studira kompoziciju (J. — F. Mahit. Note d'archivio. Suite de concerl. U rukopisu Panciatichi 26 nalaze se 4 njegova dvogk madrigala. Camelti. Album pour mes petits amis. — H. Rapsodie Lorr — Gudaĉki kvartet. X. O Pichlovoj popular nosti svjedoĉi ĉirrjenica da su mu kompozicije štampale najuglednije evropske izdavaĉke kuće. Francka). — A. Heures heroiques. pun). Martin. de Curzon. God. Variazioni coreografiche. 1905. Giration. 11 serenada. Esterhazija). Ĉeška. Chant de Printemps. 1759. — Crkvene kompozicije (misa. Siroe. Opere (većinom komiĉne): Le Chemin de Vamour. 1937. 1935 i Evocazioni. 1761. I Simfonijske pjesme: De I' ombre a la lumiere. violonĉelo i klavir. koncert za klavir u c-molu. Reverie. Notes bibliographiques sur la guerre musicale des Gluckistes et Piccinnistes. talijanski kompozitor i pijanist (Strakonice. Gabriel. kom] ĉije za violinu i klavir. 1766. 1890. I 1805). Ide m prve kompozitore troglasnih caccia i dvoglasnih kanonskih : drigala. — KLA\ SKA: Chant d'automne. 1938. oznaĉuje najmanji instrument pojedine obitelji s najvišim op segom. Lizarda. Kasnije studirao filozofiju. Atys. 1923. Gluck et Piccinni. Bari 1964. 1966. 1910. A PICK-MANGIAGALLI. sonate za violinu solo. sonata za violinu i klavir. 1781. a 1910—32 glavni dirigent orkestra Colonne. Preludio c Scherzo sinfonico. La Molinarella. 1933. Variations libres et finale za flautu. Les joycuses comr. Bari 1928. Abert. Od 1936 direktor Milanskoga konzervatorija. Gani. 24 Capriccia za violinu solo. Ipermestra. Les dernieres annees de Piccinni a Pariš. Piccinni als Buffokomponist. DJELA. Od 1969 urednik je ĉasopisa Journal of the American Musicological Society.— VOKALNA: zborovi. 4 sonate i tokata za ĉembalo. studirao na Pariškom konze: toriju (Ch. Opere: Le D Galant. 1796 se vraća u Beĉ. Premiere suite d'orchestre. Na polju buffo-opere P. 1901. 1755. — Solo-pjesme. Ouverture syn nique. Divertissemenl sur un theme pastoral. 1883. X. 1906. 2 dvoglasna kanonska madrigala i 2 troglasne cac autentiĉnost caccia Or qua compagni i Segugi a cord'e can dokazana. 1893. Gabriel Henri Const: 2. sa M. 1905). Le Mensonge officieux. Annales Musicologiques. — II. 1793. Rapsodia epica i dr. 1935. 1778. Illinois. 1909.: R. Kerman). 1883. Lo Stravagante. Piccolo in Es ili Pikkolo-Korneti). Ballet de cour. 1931. 1912. flauto piccolo (-5. 1765. 16. Les Cathedrules. 6 klavirskih trija. Vjerojatno izmeĊu 1330 i 1350 u sluţbi ( telji Visconti u Milanu i obitelji Scaligeri u Veroni. — M. Mompellio. Badinage. — DRAMSKA. u Es-duru i u d-molu. Marrocco (F tcenth Century Ilalian Cacce.76 PICCINNI — PIERRE PIENO (tal. Mascarades. // Re pastore. 1936. La Nuil de Noel de 1870 za sole. Tantum ergo. Piccinni e il discorso di Marcagni del 1900. Orguljaš u crkvi Saint-Paul-Saint-L u Parizu. Della Corle. IV 1929 —•)• Na Univerzitetu u Chicagu postigao 1951 naslov Master of Arts. Pastorale varie'e dans le style ancien za duhaĉe. moteti. violonĉ kiavir. v. Violinu uĉio u rodnome mjestu kod J. — Dve simfonije (uvertire). Oratoriji: Gioas. PICHL (Pichel). I Abandon. 1910 i Sophie Arn 1927.: ukupna djela obj. Francka (orgulje) i J. 1962. Lenepveu). La Cecchina ossia la buona figliuola. 1938. 1929 i Dansc des Elfes. Le Dormeur eveille. On ne badinc pas avec Vamour. Pene'lope. Holmes. Vittorina. Saggio cronologico delle opere teatrali di Nicolo Piccinni. 1962. — C. doktorirao na Kalifornijskom univerzitetu u Berkelevu (E. Tabor. Jcannc. 1784. latinska i njemaĉka libreta. Pokornvja. 1893. 1 Humoresque. — L. 1758. Pierne. 1913. 1935 i Fragonard. 1890 — 98 orgulja: crkvi sv. One Nuit de Cartouche. 151 gudaĉki kvartet s baritonom te niz kompozicija za 5—8 instrumenata i bariton ili violu da gamba (za kneza N. Griselda. Wenzel Pichl. Straussa. DJELA: kritiĉko izdanje s komentarom The Chanson Albums of Marguerilc of Austria. MQ. 1758. 18 82 di Prix de Rome kantatom Edith. vio violu. — K. koncertna kompozicija za harfu i orkestar. Pariš 1890. Piccinni: con frammenti di musiche inedite. oznaka uz naziv instrumenta. Austriji i Njemaĉkoj. ceri i dr. 1907 i Les Fiorct St. La Libellule. U svojim mnogobrojnim komp cijama oĉitovao je veliko znanje. Die italienisehe Aladrigalisten des Trecento. 1923.Mala flauta). F. 18 gudaĉkih kvarteta. Salame. Orati La Croisade des enfants. 1927. 1769. Marmontela (klavir).: G. de Pariš. L'Ospite inatteso. rekvijem. J. 1950. Klotilde (nasljednik C. PJB. LIT. Kantate. RMI. Popovici. Gulliver au pays Lili 1937. 15 kvinteta. 1901. 1915. -> violino piccolo. Thrce Unedintified Chansons by Pierre de la Rue. PIERNE. Lucelte. 1883. 1914. Vaclav (VVenzeslaus. 1901. of Charles VIII of France Cvncerning Alcxander Agricola. An Introductionto Music ( I I I izd. D. a zatim do smrti u sluţbi nadvojvode Fer dinanda. 1792. 30. Gabriel Piernć. M. La Critica musicale. mise.) — CRK NA: rekvijem. gdje je isprva violinist u dvorskom kazalištu. 1885. 23. d'Arc. Bari 1951. Izvr interpret Debussvjevih djela. Didon. // Vagabondo fonunalo. 1926. 1962. VI 1874 — Pa 24. 1952. Opere: Basi e bole (libreto A. Casanova a Venezia. Psalam XXIV. Boulon d'or. Demofoonte. / Viaggiatori. 1936. s. Baleti i pantomime: Le Collier de saphirs. Aspects of Medieval and Renaissance Music: A Birthday Offering to Gustave Reese. Pafis 1878. ameriĉki muzikolog (Chicago. 1888. \Veber. 1960. Piero. Opere teatrali serie e buffe di Niccolo Piccinni. — VOKALNA. 1752. 1. 1921. dirigent i guljaš (Metz. // Servo padrone ossia L'amor perfetto. VII 1937). DJELA. — KLAVIRSKA: 15 pieces. MGG. forte. 18 fuga za violinu solo. 1891. — Isti. 1926. Six morceaux faciles. III 1952). Panton 1889. La Coupe enchantee. sonata za violonĉelo i klavir. VII 1949). 1931 i Notturno romantico. I La Fille de Tabarin. 1760. Njegove kompozicije pokazuju u harmoniji i instrumentaciji utjecaj francuske muzike njegova doba i muziĉkog jezika R. klarinet i klavir. Masseneta (kompozicija). Madţarska). — M. Riccardo Pick-Mangiagalli. Fischer. Studije: The Chanson Albums of Marguerite of Austria. 1761. Opere scrie: Zenobia. \TTi\ Gli Amanti mascherati. 1 Cassandre.

fagotist u pariškim orkestrima.PIERRE. . francuski muziĉki pisac (Passv. od 1881 radio na Parisl konzervatoriju (1900—10 zamjenik sekretara). II 1918). Studirao na Konzervatorij Parizu. Constant. VIII 1855 —■ Pariz. 12. Urednik ĉašo] Le Monde musical i suradnik mnogih struĉnih publikacija.

Utrecht (u štampi). P. P. 1967. H. 1955. 1924. 1957. Les Hymnes et chansons de la Revolution. kontrabas i klavir. Three Polymers za klavir. Willem Pijper. zvuĉ nim i opseţnim glasom i izvrsnom glumom djelovao je uvijek nepo sredno i uvjerljivo. U poĉetku pod utjecajem njemaĉkih kasnoromantiĉara (Mahler). Divertimento za klavir i gudaĉki orkestar. van Lier. LIT. Tzvo Pieces za violinu i klavir. Dĉ. Paul Stephen. Beogradu (1927 —41). X. 1936. 1725 — 1790. R. od 1945 ţivi u Kaiserslauternu. Orgelbauer. Praksa redovitog za vršavanja pikardijskom tercom gubi se sredinom XVIII st. X 1913 —). 1900. 1931. Tzvee ballades van Paul Fon za ţenski zbor i orkestar. Giocondo Zappaterra. 1931) i De Stemvork. 1 9 7 2 . Chamber Aiusic za 2 klarinetista. 1933 i Merlijn. a u ritmici je sklon plesnim obrascima. Ko. — VOKALNA. uv edena je u muziĉku praksu poĉetkom XVI st. na opernoj pozornici debitirao 1919 u Osi jeku kao Marcello (Puccini. PIGNON. AFMF. Verlainea). 22. Primarasa. 2. 1935.' Heer Danielken i Van den Coninc van Castilien.. — SINTETSKA: Say za 5 vokalnih solista i traku. Geller. 1940. ali se u pojedinaĉnim sluĉajevima susreće i dalje. M. posvećujući posebnu paţnju još neiscrpljenom poten cijalu ljudskog glasa. zatim nalazi poticaje u impresionizmu (Debussv) i u muzici Schonberga i Stravinskog. 1920. te oko 1920 dolazi do vlastitog vrlo saţetog izraza. Josip. pijanist i muziĉki pisac (Zeis t. Badings. 1926. . Bernet Kempers. Operete?/« Flemmerland. Od 1958 bavi se istraţivanjem izvora za muziĉku povijest srednjega vijeka i renesanse na podruĉju srednje Rajne. — SPISI: Sistemi za stvaralaĉku konlrolisanupro~ izvodnju zvuka. 1965 osvojio prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju Niccolo Paganini u Genovi. II quarletto vagabondo. Vcm'anni. LaDonna perduta. 19301 Hymne za bas. njem. talijanski kompozitor (Sant'Ilario na otoku Elbi. 1895. DJELA. On gradi ĉitavu kompoziciju iz jedne jezgre — kratkog motiva ili akorda — te razvija politonalne (naziva ih »pluritonalnima«) i poliritmiĉke zvuĉn e sklopove koji se kreću oko jednog zvuĉnog centra. W.. 1929. P. t. Tuffolina. Willem Pijper. •— Isti. 1938. II. Studirao na univerzitetima u Leipzigu (Th. sonata za flautu i klavir. 1972. Musik und Bild. tal. Solopjesme: La Maumariee 2 zbirke. i6e Eeuzus Marialied. septet za duhaĉe. Willem Frederik Johannes. Lucciola. Music for Tape. 1974. Milan. 1967. Lac-hartre). — DRAMSKA : opere Halezvijn. spel van emotie en intellect. Karijeru zapoĉeo kao kompozitor opera. Ketting. PIETZSCH. DJELA: Die Klassifikation der Musik von Boetius bis Ugolino von Orvieto (disertacija). PIFFERO (tal. Za glas i orkestar: Fetes galantes (na stihove P. Maksim (Konjović. 1917. H. ibid. 1910. Dva klavirska trija.: De Ouintencircel. Scenska muzika. Zvuk. — Obradbe starih francuskih i nizozemskih pjesama (Oudt Nederlandsche Minneliedjes i dr. 1965. PIHLER PIKAJZEN. Scenska muzika. Pet gudaĉkih kvarteta: I. duhaĉki kvintet. Srednju muziĉku školu i Muziĉku akademiju završio u Beogradu. — K. 1928 i V. Synthana. N. Svojom je djelatnošću kao kompozitor. a nas tupao je i na drugim Jugoslaven- M. 1900. pjevaĉ. 1929. Les Factcurs d'instruments de musique. 1929. Guarda. 1939 i Arsa del Giglio. God. 1925. Zrinjski (Zajc. Faust). Sima (Gotovac.— E. »Reveillez-vous. Die Beschreibungen deutscher Fiirstenhochzeiten von der Mitte des 15. ali se onda posvetio vedrom muziĉkom kazalištu i napisao više veoma uspjelih opereta. Rompicollo. Constant Pierre. Nikola Šubić Zrinjski). The Radio Belgrade Electronic Studio. 6. Operni solist u Osije ku (1919—27). Ph. 1927. Njihove pastoralne melodije bile su. les luthiers et la facture instrumentale. je najznaĉajniji nizozemski kompozitor u razdoblju iz meĊu dva rata. 1969—70. a 1925—30 kompoziciju na Konzervatoriju u Ams-terdamu. Od 1918 predavao harmoniju. duhaĉki trio. Otuda pifferari. I I I . a dvadesetih godina i glavni predstavnik nizo zemske avangarde. 1915. 1973 (sa N. 1939— 45 (nedovršena). V 1886 — Milano. Orkestsluk za klavir i orkestar. 19 23. Ringer. 1930 — 31. 10 duhaĉa i 2 klavira. IV. Festschrift Max SeirTert. nizozemsku sekciju MeĊunarodnog društva za novu muziku. 1926. Anuario Musical. 15. Drie OudHollandsche Volksdansen. sekstet za duhaĉe i klavir. Assen 1960. kad se kao završni akord poĉeo upotrebljavati potpuni trozvuk ( -> Kadenca). Od 1929 predavao na Pedagoškom institutu Tehniĉke visoke škole u Dresdenu. van Lunteren-Hansen). Music Today. Zenck) i Freiburgu im Breisgau (W. Viktor Aleksandroviĉ. ĉasa mia . Scarpia (Puccini. 1932. harfist (Zagorje ob Savi. 1919. I 1904 — ). 1923. Studirao na Muziĉkoj školi u Utrechtu (J. Organisten und Orgelspiel in Deutschland bis zum Ende des 16. X. Uĉenik D. Die Musik im Erziehungs-und Bildungsideal des cusgehenden Altertums und fruhen Mitlelalters. L. — SPISI. 1916. P lemenitim. Ĉlan više opernih i simfonijskih orkestara u Srbiji. 21. 1932. Ruy Blas. V 1939 —). 1930. Jahrhunderts. Pjevanje uĉio u Zagrebu (E. 1893 . 1917. snaţno utjecao na iduću generaciju nizozemskih kompozitora. u 12/8 mjeri. uz to je bio 1918 —23 muziĉki kritiĉar novina Utrechts Dagblad. II i III. a 1926 —29 redaktor ĉasopisa De Muziek. Nocturne za fagot i gitaru. Šku. Leipzig 1954. LIT. franc. S o u n ds Ar o u n d I — I V.. 1923. 1966. 1930. sa suradnicima. 1918. bariton (Osijek. »I PirTerari*.: B. 1962. PIKARDIJSKA TERCA (engl. — KOMORNA. 1916. Sakaĉem). Sonata za 2 klavira. Die Musikpflege. INSTRUMENTALNA: Five Pieces za kamerni ansambl i tenor (vlastiti tekst). 1917. 1895. 3 sonatine. promovirao 1928. Gurlitt. Rondine bionda. K. Jahrhundert. Acqua cheta. 1962. Gerhard. van Bazen. — K. La Bohetne). Jahrhunderts als musikgeschichtliche Ouellen. VIII 1946). J. MusizierendeHirten in Rom. 1919 i 1924. Opere: Calendimaggio.: H. sovjetski violinist (Kijev. UIsola verde. De Derde Svmphonie van Willem Pijper. Landre i B. Hardzvare Performance. Drei Aphorismen. U posljednjoj stvaralaĉkoj fazi (otprilike od 1932) P. Tri simfonije: I. I. 1960. kao i u inozemstvu. 1915. Interface. 2 sonate za violinu i klavir. L'Ascensione. AML. 1934. guarda la moslarda. La Dote di Jannette. 1962 posvetio se muzici i došao u Jugoslaviju. Mala se terca u završnom trozvuku izbjegavala zbog toga što se. — A. 1926. II 1933 —). 1918. 1922. 1 9 6 8 . Pan. 1917. Zagrebu (1941—45) i Rijeci (i945—59). LIT. III 1947). Petrus de Cruce MGG. IX 1894 — Leidschendam. U poĉetku komponuje kamerna dela postvvebernovske orijentacije. 1914 i 1921. Od 1922 vodio Utrechtski duhaĉki sekstet s kojim je ĉesto nastupao kao pijanist. Giuseppe. Gallija i G. Koštana). P. 1937. 1923. 1928. Rotterdam 1933. 1939 i za violonĉelo. Hendrix. — W. MF. Tosca). Inleiding tot de opera Halewijn. prelazi na melodijske linije šireg daha i sve se više sluţi kontrapunktskim tehnikama i oblicima (fuga). B. 1916. velika terca u završnom trozvuku jedne kompozicije napisane u molu. Twee Liederen op Oud--Hollandse leksten. 1919. 1913: Adio giovinezza. Orgelspiel und Orgelbauer in Spcyer vor der Reformation. Caecilia en de Muziek.und Klosterschulen vor der Jahrtausendzvende. Wagenaar. PIKELJ. Od njegovih mnogobrojnih baritonskih i bas-baritonskih uloga istiĉu se Boris Godunov (Musorgski). 1926. pikardisehe Terz. 1920. 2 sonate za violonĉelo i klavir. London 1949. Birtner. De Pianosonate van Willem Pijper. Reeser.. 1938. —*-l8. koji su o Boţiću dolazili sa sela u Rim i uz svirku predstavljali pastire iz Betlehema. Uĉenik A. . De leute komt za muški zbor i klavir. I I . U melodici ĉesto daje vaţnu ulogu intervalu kvarte. 1931. Assen 1954. Sachsen als Musikland. H. klarinetista i saksofonista. Vbersehene Ouellen zur mittelalterlichen Orgelgeschichtc. skim opernim pozornicama. Krover. 1955. u 2 knj. Dobitnik drugih nagrada na natjecanjima violinista u Pragu (1949) i Parizu (1957). gdje je uz to od 1934 dramaturg opere. 1972. za violinu. po tadašnjoj muziĉkoj teoriji. 77 PIERRE DE LA CRODC PIETRI. Ĉasa mia. 1925. 1934. 1919 i 1922. od 1958. Studije fizike završio 1960 na Univerzitetu u Oxfordu. 121— 123. 1929 ( I I izd.). 1973 (sa B. kompozitor (London. 1899. Ero s onoga svijeta) i dr. Namba Zaim. DELA. 1940 i 1941. G. 1915. Ojstraha na Konzervatoriju u Moskvi. 1932. pa nije iskljuĉeno da su utjecale na postanak -»■ siciliane. Over Willem Pijper. a 1943 direktor opere u Konigsbergu. ĉini se. III 1897—). Anuario Musical. Besseler). 19. Piccars« za muški zbor i duhaĉe. — E. 1934. 1946. Jedan od osnivaĉa (1971) i stalnih saradnika Elektronskog studija Radio-Beograda. Schallenbcrg. Bio je stalni gost Ljubljanske opere. Thematisch-bibliografische Catalogus van de verken van Willem Pijper. ORKESTRALNA. 8. and the Netherlands School of the 20th Centurv. 1957. 1930. stari talijanski naziv za razliĉite vrste pastirskih duhaĉkih instrumenata najviše sa dvo strukim jeziĉkom (Schalmei. Mengelberg. Romance sans paroles. Postao 1942 redatelj Gradskoga kazališta u Gor litzu. Koncerti: za klavir. Notes inedites sur la musique de la Chapelle Royale (1532—1790). DRAMSKA.— Isti. 11. Synthi-story. nizozemski kompozitor. Kloppenburg. — Passepied za carillcn. M. kritiĉar i esejist P..: K. PIHLER. njemaĉki muzikolog (Dresden. PIJPER. 1927. Mefisto (Gounod. 1920. Anuario Musical. bis zum Beginn des 17. Modclla. Njegovi su najpoznatiji uĉenici H. 1935. Giovanni.). Varia Historica. popreĉna svirala). 1943. Der IVandel des Klangideals in der Musik. 1927. 5. DJELA. Dresdener Hoffeste vom 16. Picardy third. H. Pej. Zes Symplionische Epigrathmcn. La Faclure instrumentale d VExposition universelle de 1889. 1920. sonata za violinu solo. Mitke (Konjović. Seth Calvisius und Johannes Kepler. Willem Pijper and Dutch Contemporarv Music. 1929. od 1967 bavi se elektroakustiĉkom muzikom. 1930. 6 Adagia. Falstaff (Verdi). 1932. Jahrhunderts. Der Vnterricht in den Dom. AFMW. La Canzone di S. tierce de Picardie. Bosmans. Liederen. — ELEK T RO A K U S TIĈ N A: Ye a h . Alor-dre la Terre Vivante. V' Ecolc de chant de Opera (1672 — 1807). Zur Pfiege der Musik an den deutschcn Universitatcn bis sur Mitle des 16. Op den wetfstoel za zbor. 1938. velika terca smatrala konsonantnijom. Bardet. 1890. 1919—20. Willem Pijper. 1904 i dr. documenls historiques et administratifs (sa potpunim popisom autorovih djela). vanredni . Cammarota) i Beĉu. Havanaise za 2 viole. gajde i si. ime za sviraĉe u XVIII st. —■ KLAVIRSKA : sonata. MGG.PIERRE — PIKELJ DJELA: Histoire de Vorchestre de VOpera de Pariš. C. Maristella. 1923. Izbor najvaţnijih ĉlanaka i kritika obj. pedagog. 1936. 1899. Sarrette et les origines du Conservatoire nttional de musique et de declamalion. Amster dam 1957. SchaefTerom). terza picearda). Le Concerl spiritucl. Le Conservatoire national de musique et de declamation. 1974 (sa B. Coronara na Konzervatoriju u Milanu. MQ. Za zbor acappella: Heer Halezvijn. Knez od Zete). 1914. H. 1930 — 47 bio je direktor Konzervatorija u Rotterdamu. b udući da se ona pojavljuje i kao ĉetvrti parci jalni ton iznad odreĊenog basovog tona. 1923 pokrenuo. 1928. 1973. 1921 i I I I . posebice habanere i tanga.

a uz to na stim turnejama po Juţnoj Americi i Evropi. God. Ko'nig Hirsch (Henze). PINCHERLE. La Mušica en cl Peru. sonata za violu i klavir. DJELA. kantata Edipo Rey. Klavir i harmoniju uĉio u Medellinu. Ivan. citra). 4 Pieces za 14 duhaĉa. violini st (Sopron. Njegov je rep toar bio veoma opseţan. Narkissos. 1924. 1912 —). 19 Le Fetiche. PILARCZYK (Brecht i Weill). Instruments a cordes pincees je naziv za ţiĉane instrumente na kojima se ton proizvodi trzanjem (gitara. Roberto. Pl. 1948. — Komorr klavirska djela. Madţarska. PINCE (pincement. Rufera) i na Elektronskom muziĉkom centru u Princeto kod V. Kao koncertni harfist ĉesto je us pješno nastupao u zemlji i ino stranstvu. Braunschvveig. Nuori Psy za sopran i orkestar. Chanlecler. 1941. IV. dodekafonsku tehni kod J. 29. 1959. a zatim osvaja klasiĉni baletski repertoar. Z . Jovanović. impulsivan temperament i preciznu tehniku. ĉlan njujorškog Metropolitana. a zatim uĉio na Muziĉ] školi u Subotici i 1925—34 na Muziĉkoj akademiji u Zagrel gdje je diplomirao kod V. 1952 (preradba V gudaĉkog kvartc Koncerti: za violu i gudaĉe. Canto for Orchestra No. Pralltriller naziva se gdjekad i p. Torino. VIII 1911 — ). Osobitu je aktivn razvio kao komorni muziĉ prva violina u Akademskom j Ċaĉkom kvartetu (1930—3 gudaĉkom kvartetu Pinkai -Matz (1933—47). II. a od i< do smrti u Helsinkiju kao upravitelj Drţavnog simfonijsi orkestra. PINILLA. Pjevanje uĉila u Hamburgu. VI 1888 — Pariz. 13. 1953. 1922 — 24 u Turkuu kao nastavnik muzike. DJELA. 1960. Les Aveuglcs. renverse. II. Leclaira. k o nc e r t z a v io li n u . Enrique. televiziju i kazalište. Don Giovanm). Petit lexique des tcrmes musicaux d'usage courant. udarati po ţici). 1960. La derniere aventure de Pierrot. 1966. DJELA. — Muz za film.-J. 1917. 1958. Šest sonata za 2 violine J. — VOKALNA: Fantasia corale za zbor i orkestar. koncert za gudaĉe. Antonio. Tri simfonije: I. 1954 (engl. Antonio Vivaldi et la musique instrumentale (2 sv. Simfonijskom orkestru Rad: odnosno Drţavnom simfonijskom orkestru (1938—53).: A. 2. je profesor na Fakultetu muzi ĉke umetnoEti u Beogradu. — Kompozicije za klavir i orgulje. La Etnomusica de la selva peruana. 1. Bahĉisarajska fontana (Asafjev). PINKAVA mije odgojio je niz izvrsnih i . Estudio sobre el ritmo de tnarinera. Brojne studije i ĉlanci. Na Konzervatoriju u Torinu završio studij violine i kompozicije (E. L. polukarakternog klasiĉnog ţanra. franc. lutnja. 1952. ORKESTRALNA: simfonija. peruanski kompozitor (Lima. 1958. sopran (Schoningen. na Visokoj muziĉkoj škol Berlinu (kompoziciju kod B. His V/ork. 1961. djela za ĉembalo J. na Konzervatoriju u Madridu. vodio je i Komi ni studio Zagrebaĉke filharrr nije. 1950. 1920 i III. 1948.78 PIKELJ — PINKAVA harmonije i kontrapunkta na konzervatoriju Santa Ceciliat Rimu i od 1969 profesor na Konzervatoriju u Torinu. Festejo. — IZDANJA: Musiciens peints par eux-memes (160 pisama muziĉara). 1925 — -27 bio je glavni urednik ĉasopisa Monde Musical. 1943. koncert za klavir. Laloy. Le Prophete. M . -M. Njegove glavne kreacije bile su Don Bartolo (Rossi Seviljski brijaĉ). DJELA. zatim nastavnik etnomuzikologije Konzervatoriju i profesor na Univerzitetu. Mondonvillea. zborno pjevanje u Caliju. Concertino. moteti i dr. Corelli. Hymnen an die Nacht. Hristić). sonata za 2 violine. 1971. u kompoziciji i dodekafonskoj tehnici uĉenik C. VI 1942). VI 1974). solo-pjesme. A. Djeluje u Limi. — Redig izdanja djela T. Od 1934 u Zagrebu koncer majstor u Operi (1934 — 35). i. 1967. 14. kasnije se specijalizirao za buffo ul< i na tom se podruĉju uvrstio u najveće operne umjetnike sve vremena. —• Fantazija za klavir. U Beogradu završila 1956 srednju baletsku školu Lujo Daviĉo (M. PINELLI. Albert Roussel. 1960. 1935). a 1927 — -30 ĉasopisa Musique. 1956 i 1957! Ave Maria i Salve Regina. . 1922. iduće godine i brao ga je Verdi za prvoga Forda u Falstaffu. ORKESTRALNA: 4 Pieces. Antiquia. U pu noj ravnoteţi glasovnih kva liteta i glume. L' Orchestrc de eharnbre. 1959! Collages. kod Nadije Boulanger Parizu. ORKESTRALNA: Sinfonia breve. 1919. Reger). Mare Pincherle. 20. 1 9 6 0 . 1916. od 1951 solistica Drţavnog kazališta u Braunschvveigu . kolumbijski kompozitor (Santuario. Nastavnik na Nacio nalnom konzervatoriju i kapelnik crkve Nuestra Senora de las Nievas u Bogoti. Le Monde des virtuoses. 1966. Jachinoa u Bogoti. Corelli. IV 1918). Najviše uspeha ima u ulogama tzv. Mahagonny H. Don Pasquale (Donizetti) i Leporello (Moz. Sinfonia variata. New Yorku. His Lije. Traette. 1. Schaeffner. 1968. MGG. najprije kao muzi kritiĉar dnevnika Expreso. od 1918 ţivio Finskoj. mandolina. od 1954 ĉlan je Hamburške opere. 1961. Gostovala u mnogim njemaĉkim opernim kazalištima i na drugim velikim opernim scenama: u Parizu. Gudaĉki kvartetu Radio-Zagreba (15 —55) i koncertni majstor ansamblu Zagrebaĉkih soli: (i953—60). 1959. X. 3. 1968. 1971. 1927 (II izd. Le Violon. 16. — VOKALNA : 11 Canciones populares za gk klavir. 12. 1918. — SPISI: Al otro laĊo de la moma J 955. 1965. Tri koncerta za klavir. PILIPENKO. 3 stavka za udaraljke i kla 1961. 1956). 1955. 1939—73 bio je is dobno profesor na Muziĉ] akademiji. talijanski kompozitor (Alpignano. A. LIT. 1966. 1927. Ghedini). Corelli et son lemps. 3. 1939 i dr. DJELA: Les Violonisles compositeurs et virtuoses. Mojić). Locatellija i dr. Siloti) i Leipz (M. jer je podjednako uspješno pjevao b£ tonske i basovske partije. 1892 ] sta o ĉlan milanske Scale (nastupna uloga Cristoforo Colon na praizvedbi istoimene Franchettijeve opere). Solistiĉki nastuj u Jugoslaviji i brojnim evrc skim zemljama. 1952. 1942. Ernest. — KLAVIRSKA: Tema i varijacije. II 1938 — ). 1965. G. trio za flautu. 31. 1957. u kojima ispo ljava hitrinu. gudaĉki tri o. Lidija. 1933. 1921 i 1922. pridonoseći \ dizanju umjetniĉkog nivoa 1 vatske i jugoslavenske muzik njezinoj afirmaciji u svije Kao profesor Muziĉke akac I. Kraljica ostrva (Thiriet) i Darinkin dar (Z. La Cenerentoi Nastupao u manjim talijanskim opernim kazalištima. 6 Pieces za Ċaĉe i duhaĉe. istakla se kao interpret u suvremenim operama: Saloma (R. bas -bariton (/ dar. P. 1927. Preludio Sinfonico. Carissimija. ardens. Mare. Ĉudesni mandarin (Bartok). 1957. pincer štipati. a istiĉe se i u savremenim baletskim delima Vibracije (Fribec). 1920. Canto for Orchestra No. gde najpre igra manje solistiĉke uloge. Za paţene kreacije dala je u klasiĉnim^ baletima Silfide (Chopin). i djelatnosti velikih violinista i violinskih škola te je s toga podruĉja objavio nekoliko veoma vrijednih monografija. 1967. Pet gudaĉkih kvarteta: I. 1961. specijalizovala se kod Ninette de Valois u Londonu. 8. Vivaldija. i8 c 8 — Milano. 1927 — ). — K O M O RN A : 2 g u d a ĉ k a k v a rt e t a . Predavao na Ecole Normale u Parizu. Milanu.). plesaĉica (Lapovo. Un Chcvalier sans peur es : reproehe. S uspjehom nastupa i kao koncertna pjevaĉica. 1950. 1962. Humla. francuski muzikolog (Constantine. — Prisma za "magnetofon. PINEDA-DUQUE. 1917. 19 Piccolo concerto. Komorni orkestru Radio-televizije (19 —60) i od 1960 u Zagrebaĉ] filharmoniji. 1921. Evoluciones No. S. ORKESTRALNA. 1959. 1935 i dr. 1955 (engl. III 1925 —). Beĉu. D. I I I . F. violinu i violonĉelo. Ballarini. Chi -cagu. Prvu poduku dobio od oca. 1945 i V. 1957. 2 Villancicos za zbor. 1953. 1948. Er-martung (Schonberg). (1927 —55) i muziĉki kritiĉar u Nouvelles Litteraires. Od 1894 punih godina stalni gost londonskog Covent Gardena. finski kompozitor francusko-ruskog p< rijetla (Petrograd. El zodiaco za tenor i gudaĉki kvarte t. Alţir. 1954. francuski naziv za -> mordent. u Japanu i Egiptu. Studi na Konzervatoriju u Petrogradu. Muzikologiju studirao u Parizu (A. Strauss). R. 1933. Još kao uĉenica dobija 1955 angaţman u beograd skom Narodnom pozorištu. 1 9 5 3 i 1958. Na opernoj pozornici deb rao 1878 u Cremoni kao Don Magnifico (Rossini.. La Face d'une grande ville. Vfozzeck i Lulu (Berg). u Berlinu (A. fantazija i tema s varija cijama. La Flar eternelle. PILARCZYK. ic Simfonijske pjesme: Confessions. Jean-Marie Leelair Vaine. Les Instruments du quatuor. Histoire illustree de la musique. sonatina za flautu. G. V. Pirro. Carlo. Umjetniĉki direktor po duzeća Pleyel S. — VOKALNA: Danse macabre za zbor i orkestar. 1899 — 1914 kraćim prekidima. Posebno se bavio istraţivanjem violinske muzike XVII i XVIII st. Ussachevskog. 1940. 1958. — KOMORI D. Blachera. 22. — CRKVENA: oratorij Cristo en el Seno de Abraham. talijanski pjevaĉ. 1963. VIII 1910 —). Giselle (Adam). Rolland). 1942. 5 misa za orgulje. 1961. violinu i violu. Londonu. Feuillets d' histoire du violon. njemaĉka pjevaĉica. Muziĉki kritiĉar u Petrogradu. Muziku studirao u Limi. 1960. 1937. 1957). Vivaldi. Sor. i pizzicato na gudaĉkim instrumentima. 2. Sa baletskim an samblom Narodnog pozorišta u Beogradu gostovala gotovo u svim zemljama Evrope. 1948. X 1888 — Helsinki. 1961. Zaĉarana lepot ica (Ĉajkovski) i dr. da camera za obou. 1960 i za violinu i soliste. A. Nastavnik PINKAVA. PINGOUD. 1947. Helga. Neki muziĉari oznaĉuju izrazom p. PINI CORSI. 1918. KOMORNA: gudaĉki kvarte t. 1952. 1939.

Stekao veliku reputaciju kao pjevaĉki pedagog. R. 1957. God. Balija. 1924—30 kapelnik Gradske duhaĉke muzike u Sofiji. PINZA. pevaĉica. Uĉitelj muzike. bugarski kompozitor i zborovoda (Plovdiv. 1963. Pastorella. DJELA. 1963. za violinu i gudaĉe.. poloneze. Prigodom 70. Kviring. studirao u Sofiji i na £cole normale de musique u Parizu (kompozicija P. 1. T. 11 Maggio Musicale Fiorentino. — K. 1955 (diplomska radnja. — CRKVENA: oko 30 misa. 1920 —60 ĉlanica i prvakinja Beogradske opere. talijanski pjevaĉki pedagog. 2. najĉešće karakternog mezzosopranskog faha. kazališnu karijeru zapoĉeo 1931 u Zagrebu kao dramski glumac. 1920 —21 zborovoda Narodne opere u Sofiji. —■ Gedichte an die Musik za glas i gitaru. I. Svoje najviše domete ostvario u baletima LabuĊe jezero. Rukopis toga kantuala. Hrdjok. MGG. 1882. 1959. 1964. Studirao na Konzervatoriju u Bologni. Dešpalj. 1919 dirigent zbora Feopzu KupKoe. 1943 i 1954. od kojih mnogi potjeĉu od njegove ruke. 9. 1967. LIT. Đavo u selu (Lhotka). 1836. a od 1856 nastavnik klavira i profesor pjevanja na Royal Academy of Music u Londonu. Torrefranca na muzikološkoj katedri Univerziteta u Firenci. 6. koncert za violinu. Dudaš) obradio za gudaĉki ansambl B. 1927 (izgubljena). Bilješke o klavirskoj muzici u Hrvatskoj. 1961 i 1964. Stanĉić. PINTAR. Veni Sancte Spiritus za mješoviti zbor i orgulje. L'Approdo Musicale. Pristalica ilirskog pokreta. Easter Cantata. Iz Pinkavine škole izišli su violinisti D. Sin i uĉenik Panajota. mezzosopran (Gornji Karlovac. — Klavirske kompozicije (CaModuecKu manu. Glazbeni ţivot Varaţdina. K. III. 1967. Sa devet godina već je priredio pijanistiĉki koncert. Detić. 1962 i IV. 1860 (rkp. harmoniju i kontrapunkt u ĉio na tamošnjem Konzervatoriju kod R. — DRAMSKA: opera Pycna. KLAVIRSKA: sonatine. V 1976).ypeu u MpaeKU. Faust). Svetu jalni. 1873. X. za violinu. V 1957). Wisner-Morgenster-na. Z. direktor opere u Sofiji. Kuhaĉ. 2. 1901). debitirao 1914 u Soncinu (Cremona). M. orgulje i udaraljke. III 1798 — Koprivnica. Kosir. A. Imbrek z nosom i Licitarsko srce (Baranović). u arhivu Muziĉke akademije u Zagrebu. — VOKALNA. Ciro Pinsuti. Zvonimir. 1830—32 samostanski vikar u Varaţdinu i 1832—36 ponovno u Zagrebu. 1957. 18. VI 1923 —). PIPKOV : . LIT. 1952. Gonnecticut. sonata za klarinet i klavir. kompozitor i dirigent (Loveĉ. sadrţavajuća poboţnih molitvah i pesmah veţbanje. 1944 —47. scenska muzika. a kasnije i kod J. Poziv na ples (Weber) i dr. 3. kompozitor (Ĉakovec. 1968. DJELA: oko 30 klavirskih kompozicija. Varaţdin 1914. kao ni s karakteristiĉnim crkvenim stilom. nastavljajući tako tradiciju zagrebaĉke violinistiĉke škole ĉiji je utemeljitelj bio njegov uĉitelj i prethodnik V. Siena. God. — VOKALNA: oko 20 zborova (XUMH na Kupun u Me-moduu. Bal pod maskama i Trubadur). pastorale i dr. znaĉajne su njegove klavirske kompozicije. 1965. fantazije. Franje.: F. Figarova ţenidba). God. Cantilena and Capriccio za violinu i ĉembalo. Massachusetts. Papandopulo pod naslovom Pintarichiana. Studije (izbor): L'Eredita di Verdi nella condotta vocale del »Prigioniero«. — Velik broj preradbi za duhaĉki or kestar. rodoljubne pjesme i davorije. 1908. fuge. za gitaru.PINKAVA — PIPKOV strumentalista. Fortunata Pintarića. ĉembalo (Wanda Landowska) i orgulje (P. Honegger. Strauss. B. 1962. osobito crkvena. Concertino za klavir. Blagrovvea (violinu). 1962. Profesionalnu karijeru zapoĉeo kao asistent F. Od 1920 pjevao na velikim opernim pozornicama Italije (milanska Scala. Gostovao na najvećim pozornicama Evrope i Sjeverne Amerike. XI 1926 —). U Firenci završio studij muzikologije i violine (V. Leonardo. Jonah za zbor. Patti. — Opere: // Mercante di Venezia. Lilaniae Lauretanae u B-duru za muški zbor i orgul je i u D-duru za 5. oslanjajući se na klasiĉne uzore Pintarićeva djela. radiju i televiziji. od 1959 profesor je na Nezv England Conservatory u Bostonu. 1958. Pevanje uĉila u Zagrebu. S. Marcellina (Mozart. RAM. Pikova dama).). 1961. Calacoustical Measures. Ilirski glazbenici. D. Dukas). Barber) u Tanglevvoodu i privatno kod Nadije Boulanger. tako da su mnogi već renomirani pjevaĉi traţili od njega savjete (Giulia Grisi. 1918. Ĉlan Zagrebaĉkog baleta do 1942 (1939—40 u Diisseldor-fu) i zatim na Drţavnoj operi u Beĉu. VIII 1942). 1965. Na podruĉju crkvene muzike naj vaţniji je Pintarićev opseţni kantual Crkvena lira sa 378 vokalnih (hrvatskih i latinskih) i instrumentalnih stavaka. str. p. V 1892 —■ Stamford. PIPKOV.—Za violinu i klavir: Ilhpsu padocmu na naiuna-WIUUH euonuHucm. VII 1895 — Beograd. 7 deutsche Tame. Od 1949 nastupao u muziĉkim komedijama. — SPISI: Knjiga bogoljubnosti karstjanske. Pottera (klavir) i E. Ildebrando Pizzetti critico. PINTAR IĆ Franjevac. Fortunata Pintarića reda sv. oko 230 pjesama na engleske i talijanske tekstove. 79 PINKHAM. V 1829 — Firenca. EimapcKa pancoduH. — Isti. K. 10. 17. DJELA: kompozicije za duhaĉki or kestar (karišici. varijacije. Wedding Cantata. 1946 i dr. S. 25. Ko. niz operskih likova. —• Izbor iz Pintarićevih klavirskih kompozicija i pastorala za orgulje obradio za klavir S. — Vokalni kvarteti. Mark Passion. Saloma) i Majka (Menotti. C. 1966. plesaĉ (Osijek. a 1926—48 bio je ĉlan Metropolitana u New Yorku. u svojim je kompozicijama nastojao pogoditi narodni duh. 1954. ĉembalo. 1877 i Margherita. Valdec. II. DJELA. uĉitelj pjevanja i orguljanja u Zagrebu (1826—28 gvardijan samostana). God. F.godišnjice smrti skladatelja O. PINTARIĆ.: Z. Sv. 27. — ORGULJSKA: PINTEROVIĆ. 1948. Mil. 1954. a od 1967 odgovorni je urednik ĉasopisa Nuova Rivista Musicale Italiana i uz to muziĉki kritiĉar dnevnika La Nazione. Fortunat. Glas mu se odlikovao sonornošću i elastiĉnošću. 1962. 1830. s vanrednom glumaĉkom ubedljivošću. IX 1904— Sofija. PINZAUTI. Konzul). Evgenija. — DRAMSKA: komorna opera The Garden of Arlemus. Ĉetiri Concertante: I. L. MeĊutim. ibid. 1966. pripremljen 1860 za štampu. Slephen za zbor. Ljubomir. Nuova Rivista Musicale Italiana. terceti i dueti. saĉuvao se samo u prijepisu. Papini. DJELA: Da tamburo a tamburo. zatim studirao kompoziciju (A. 9. M. Izdavao novine My3UKajieu Oimjiac i ureĊivao ĉasopis Teannp u My3UKa. Ciro.amentations of Jeremiah. Stranić. Sedak. PINSUTI. djeĉje operete Meua u nmu-HKU. 1 974 LIT. Stahuljak. -G. Mario). \ Muziku uĉio u Varaţdinu i kod orguljaša F. filmska muzika. Signs of the Zodiac. gitaru i orkestar. 3. Detešce je porodeno. u teoriji uglavnom samouk. Rossinija. Stabat Mater za sopran. Don Giovannija (Mozart) i Mefista (Gounod. Irodijada (R. Muzika. sadrţi 45 hrvatskih napjeva uz pratnju orgulja). 1909 i Ul. Najvaţnije su njezine uloge: Ulrica i Azucena (Verdi. U njegovu širokom repertoaru isticale su se kreacije Borisa Godunova (Musorgski). Šĉelkunĉik i V simfonija (Ĉajkovski). Zagrebaĉka violinistiĉka škola. valceri. KO. The Reproaches za zbor i orkestar. talijanski pjevaĉ. Damcrini. 1921—24). bas (Rim. Za ĉim hleptiš. Ko. Soroĉinski sajam). Crkvena lira. 3 sveska djeĉjih i škol skih pjesama. Froman. Filić. — KOMORNA: Fanfare. mješoviti zbor i orkestar. Martyrdom of St. Od njegovih instrumentalnih kompozicija najuspjelije su klavirske minijature i stavci za orgulje koji se odlikuju vještom polifoniĉkom konstrukcijom. Biggs). Hivrja (Musorgski. Varaţdin 1972. sonata uz limene instrumente. Svadba (Stravinski). 5. Od 1964 suraĊivao je u redakciji Approdo Musicale. — CRKVENA: Requiem za alt. 1965. 1836 — 57 profesor na gimnaziji i 1857—60 tajnik provincijala u Varaţdinu. ameriĉki kompozitor i orguljaš (Lynn. ORKESTRALNA: 2 simfonije. U svojoj karijeri kreirala. St. Ljubaša (Rimski -Korsakov. Petrassi »sacro«. 1927.— B' Antić. 1966. Grofica (Ĉajkovski. Lan -gera u Zs * i grebu. r kp. breve storia degli strumenli musicali. nemaju mnogo zajedniĉkih crta s narodnom muzikom. zbor i orkestar. 1937. Na Harvard University stekao 1944 naslcv master of arts. 9. Ninić. C. Rondo. — 5. kojemu je 1960—63 bio direktor. Huml. Jedan od pionira bugarskoga muziĉkog stvaralaštva u prvoj ĉetvrtini XX st. 16. Carska nevesta). III 1888). II 1867). 1918). Koncertni orguljaš i ĉembalist. 59— 80). Ezio. Landleri. — K. 1826. 1932—44 korepetitor. koncert za celestu i ĉembalo. soliste i orkestar. Daniel. XI 1907—). Prospettive per uno studio sulla mušica a Firenze nelVOttocento. Kupres. ali već 1932 prešao u balet gdje je us koro postao solist. 8 deutsche Tame i dr. za orgulje. Š. 1970 (takoĊer i separat). 1823—30 F. zbo rovoda i.tenor. Aria and Echo za 2 roga i timpane. preludiji. uz to i u Nevvcastleu nastavnik pjevanja. 4 Pintarićeva stavka (Sonatina. Kantate: Chrisimas Cantata (Sinfonia sacraj. 1954. Matlia Corvino. gudaĉe i celestu.: A. 4. 1967. na filmu. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. Materassi). Zborovi: Danak svaki. gudaĉe. Uspomene iz najmladjeg mog Ċaĉkog ţivota u Varaţdinu. Od 1948 je pro fesor na tamošnjem Konzerva - LJ . Sretan svetu danak svemu. 1849 (prema mol itveniku za školsku mladeţ Liber precum et hymnorum. — ORGULJSKA: 2 sonate uz gudaĉke instrumente. — Ĉlanci u ĉasopisima. A. zbor i orkestar. Komponirao je pod utjecajem narodne umjetnosti. 1948. Zagreb 1893. Lupija. pijanist i kompozitor (Sinalunga. 1936. V 1974). 1967. talijanski muziĉki kritiĉar (Firenca. 1949—-57 muziĉki kritiĉar dnevnika Giornale del Mattino. XI 1871 — Sofija. Martinec. koraĉnice). a 1845 u Bologni na Liceo Filarmonico i kod G. K. Lorković. 1910. 1932 i Ilapa(p~pa3a e&pxy napodua meMa. 1959. 1946. Kasnije uĉio u Londonu kod Ph. Od 1848 ponovo je u Londonu. 21. Pintarićeve kompozicije nalaze se uglavnom u arhivu HGZ i u Kuhaĉevoj ostavštini u Drţavnom arhivu u Zagrebu. 1860—66 gvardijan samostana u Virovitici i 1867 gvardijan u Koprivnici. u Buenos Airesu i u Australiji. 25. celestu i udaraljke. I. Uĉenik M. Gli arnesi delt a mušica. Nekoliko uspomena na o. Chigiana. Panajot. ĉembalo.gl.

1962. 1946.enaHOBH*. 1929.enaHOBHM IInporOB. 1907 doktorirao na Sorbonnei. CofpHH 1962. 12. Od njegovih djela na prvom su mjestu Esthe'tique de Bach.. ITaHajioT I-HIIKOB. Stantschezva-Braschowanowa. RMI. dio limenih duhaĉkih instrumenata prislonjen uz sviraĉa. — DRAMSKA. Ĉarobna frula). HAuee. Haute-Marne. 1933 i dr. dok se.. Od 1915 opere u Zagrebu i Ljubljani. Santa Cecilia.. Od profesor je na Harvard Universily. CoBeTCKafl My3i. Co<bnH 1952. 11. God. 1934. Thibault. Spcculum. O formi i strukturi piska ovisi boja zpojedinih instrumenata. PIRNIK. Francka i vrši sluţbu orguljaša. bas (Novoselki. // Codice Estense lat. Plamenac.»e3oe. God. suvremeno koncipiranim.. 1960. Festschrift Guido Adler.. 26. Sa M. debitirao 1908 u operi Strijelac vilenjak (Weber). — KLAVIRSKA: St-niapcua cwuma. u knjizi Aspects of Medieval and Renaissance Music. Grigorij Stjepanoviĉ. Pirro und Yvonne Rokseth. hospitira u orguljskoj klasi C.: M. — KOMORNA: z gudaĉka kvarteta. COBeTCKan My3biKa. Academie des beaux-arts. Andrć (Gabriel Edme). VI 1899 — Moskva. Brenetovom. FlaHaHOT I-HnKOB. guenau. 1950. Bio je izvanredan uĉitelj ĉija je metoda nastave povezivala strogu kritiĉnost s dubokom interpretacijom. 1952. Daland (Wagner. embouchure. Mušica Disciplina. šl PISAREVIĆ. D. U širem smislu upotrebljava se naziv p. Andre Gabriel Edme Pirro.. u: šavao se kod V. Fedorov. ^ ** O _ ~ . Kongresni izvještaj. 1900—04 orguljaš u crkvi St. 1921. Tre capitoli su Cesti. XI 1943). studirao na Školi filharmoniĉkog društva u Moskvi (V. 1955 na Columbia Universitv. unus ti uuaneurs jrurt^uis uu ternps aes rois t_«ari-s v ei i^naries VI. bas (Novoselki. 1950 (s popisom Pirroovih spisa). 1950. 1927. Co. CodiHH 1958. Thibault. Andpeee. PIRRO Rokseth i G. 1949— 51. bas (Bosanski Samac. — Zborovi. II. . P. Rjazanska gubernija. Studirao pevanje u Beĉu. /. Li Gottijem). Macha-bey. Njegova dirigentska ostvarenja odlikuju se profinjenom interpretacijom i tehniĉkom dovršenosti. pevaĉ. X. . suita Ilponem nad TpaKun za komorni orkestar. 1936. Zbog toga je npr. 1954—55 pred na Princeton University. God. 1935. PISAK (engl. T~» \ K -. Cesti e Abbatini. Svetozar. 1967. ___ . za violinu. LIT. — Klavirske kompozicije za omladinu Pejzaţi. 1921 na turneji po SSSR. A. P. od 1912 predavao historiju umjetnosti i muzike (1930—37 profesor). 1968. 1955 ( u zborniku L'Ars Nova. Antoine Boesset. . 1948 —56 direktor muziĉke bi teke Konzervatorija Sv. Flacmopa/i. La Scuola ro] 19S3. Ljubomir Pipkov. kompozicije za glas i komorni orkestar. Od 1967 ĉlan Ameriĉke demije umjetnosti i znanosti. — IZDANJA: The sic of l4 lh ~Century Italy (5 sv. DJELA.__-/-. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Robinet de la Magdalaine. Njegovi uĉenici bili su A. udaraljke i klavir. -954. je utemeljio muziĉki odjel pariške Nacionalne biblioteke. FpnropnH C. 1 2. vokalnim i instrumentalnim djelima najviše obraća omladini.'* T -_. . Rocco (Beethoven. Miloševa ţenic Kecal (Smetana. : tin. Maks. Musique et Poćsie au XVI siecle. 1952 i dr. burleska za violinu i klavir. . Santa Cecilia. 1966. JiemcKU a>i6yM. Paolo da Firenze in un nuovo frammento. — V. 1948. uz to unosi i elemente muziĉkog impresionizma (opera HuuHume deeem 6pamn) i ekspresionizma. 1959. MGG. ' ~ . Commedia delVarte e melodramma. Uz uloge iz klasiĉnog ruskog opernog repertoara pjevao je i na mnogim premijerama sovjetskih opera. historijsko-kritiĉki dijelovi njegovih rasprava još uvijek smatraju uzorima. Prodana nevesta). 1962. . Questions musu „ Cf . 20. u A-Q. 1885 — Beograd. stavljao na nju p. M OMHUJI . 1930. ibid. AJieKcanjip CTenaHOBHM FlHporOB. sonata za violinu i klavir. Les Colloques de Wegimont. Rokseth. Melanges de musicologie offerts a -de la Laurencie. OmapuneH manu. L'Ars Nova italianne. LIT. 1928 i 1948. Koncerti: za kla vir. Y. Pinel. 1948. JIIOGOMHP rinnKOB. Kod klarineta je to kljunu sliĉan dk poĉetku cijevi (franc. Filmska muzika. Thib. Tijdschrift der eniging voor Nederlandsche Muzikgeschiedenis. S. a 1923 u Berlinu. preludij. naslijedivši R. VI 1964). Trois cht niers francais du XVe siecle.). a 1910—30 bio je solist Velikog kazališta u Moskvi. masovne pjesme. 1885 — Lenjingrad. — IZDANJA: Huit pieces inedites pour le cl par Mezangeau. 1930. osnovao teĉajeve za historiju muzike na Scholi Cantorum. . zborovi. Schnabel) s otvorom na dc strani u koji se uĉvršćuje tanka ploĉica od trske zvana jeţ (usnik oboe sadrţi dva takva jeziĉka). U Parizu studira pravo. B. franc.. pjevaĉ. Fidi Sarastro (Mozart. roga. 1932. njem. JeanBaptiste de Belleville. — VOKALNA: Opamopun 3a naiuemo epeMe. Jlbeoe. MF. Revue de Musicologie. . 1922—24 solist Opere. 1963.-. P. klavirski kvartet. 1940 i 1955. ^ polifoniche iialiane durante U sce. Collectanea Historiae Musicae. Tragedie et comedie dc Camerata fiorentina. a na flauti se p. Je of the American Musicological Societv. Buxtehude i Histoire de la musique de lafin du XIV siecle d lafin du XVI". 1946. 5. Donskog na Školi filharmoniĉkog društva. suraĊuje u izdavanju Han Publications in Music (od 1968). Jedan od utemeljitelja i prvi predsjednik Saveza bugarskih kompozitora. simfonijske varijacije IJbmyeaHe 113 A. Došavši 1903 u Moskvu uĉio kod M. II 1931). a zatim u Velikom kazalištu u Moskvi. Studirao na konzervatorijima u Palermu i u Fir gdje je diplomirao 1930 orgulje i orguljsku kompoziciju. I Note su un codice di antiehe musiche per tastiera. mouthpiece. Aubrvjem i dr. Go d. Obrecht a Cambrai. Institut de France. — E. 1949. LIT. 1954. Marchettus de Padua and the Italian Ars i Mušica Disciplina. kao i prvi muzikološki seminar u Francuskoj. 1939. 1968. 1939. zbirka Otroškc pesmi za glas i klavir. 1955. Pevaĉ plemenito zvuĉnog i toploga gla nog materijala. Osobito velik uspjeh posti gao kao Boris Godunov (Musorgski). 568 e la mušica francese in Italia al cipio deV 400. Pirroova hermeneutska estetika izgubila je s godinama na aktualnosti. Predavao povijest muzike 1936—4 Konzervatoriju u Palermu. meĊutim. 1953. Froberger. za glas i komorni sastav. Temperament Tendencies in ihe Florentine Camerala. D. solo-pjesme. Studirao solo-pjevanje na Konzervatoriju u Ljubljani.-. poema Ceamoa za zbor i orkestar. Revue Belge de Musicologie. Na toj je ustanovi . — A". Redovito gostovao u Odesi i Petrogradu. — Obradbe narodnih pjesama. Pirro.iKa. 28. 1928. 1927 (zapoĉeo P. Atti del congresso internazionale di mušica sacra. Dante cus: Gothicism. zove teralni otvor na gornjoj strani cijevi u koji sviraĉ duše. HolanĊ. Nouva Rivista Musicale Italiana.. XIV.J . 1948 i dr. muzikalan interpretator i odliĉan glumac. Kamy/ibiCKan. In Text Forms from Cicot Dufay. M. XI 1929). Nino. Dulcedo e subtilitas nella pratica polifonica franco-italia principio del' 400. MocKBa 1953. 1964. Brat Grigorija. etide za violinu i klavir. 1937. — AjiencaHAP CTenaHOBH^ FlHporOB. RM. d: dobio mekši zvuk tube. sovjetski pjevaĉ. God. Cecilije u Rimu.la tecnica musicale del Trecento italiano (sa Gottijem). Cronologia e minazione dell'Ars nova italiana.: Y. R. bec. 1. — E. Per Vorigine c la sloria della caccia e del madrigale treća RMI. . Music and Cultural Tendencies in 15 Century Italv. Savaste. Scelle poctic Monteverdi. S1 zur Musikgeschichte. Medveda i L. 1954. 1938. Fpoćbm Ha naprnuianuna za prirodni rog i klavir. umet ku karijeru na operskoj sceni poĉeo u Miinchenu. sa malim prekic ĉlan opere u Beogradu. MocKBa i JlemiHrpaa 1951. 1944. MGG. IzgraĊen je najĉešće u obliku lijevka (rog) ili kc (trublja i trombon). zatim od 1920. 25. 3. Considerazioni sui primi t di Aiissa parodia. Pe. _ . DJELA: // Sacchelti . dovršile Y.. 1948 i Antnu-zona 43. MQ. VIII 1902 — ). je vrlo zasluţan za izgradnju bugarske muziĉke kulture. P ostvario niz velikih kreacija: Miloš (Konjović. X. 1951. 1931 stekao dok iz povijesti umjetnosti. LIT.: II. Aleksandr Stjepanoviĉ. 1944. 1931. Debitirao 1919. klavirski trio. AjieKcaH^p C.: A. PIRROTTA.80 PIPKOV . Frazzija i A. Estienne Richard. American Institute of Musicologv. Pjevao zatim na Manjinskom kazalištu u Pe trogradu. 1951 i za violonĉelo. 1930: Remarques sur V tion musicale de la fin du XIVe au milicu du KVe siecles. na tom je podruĉju postigao zapaţene uspjehe te je pridonio razvoju zborskoga pjevanja kod slovenske omladine. 1954.ITuporoB. francuski muzikolog (SaintDizier. — L. njem. Wagner. M\ sttick). i kod drugih haĉkih instrumenata. PIROGOV. 1948. Pragu i Bukureštu. Encvclopec la Pleiade. Tjutjunik). kompozitor i zborovoda (Preloge. djelovao kao profesor na uĉiteljskoj školi u Tol minu.lhI sv. Tohueea. 1946—47. Rollanda. I'epouHHa yeepmwpa.-_ _. u knjizi Histoire de la Musique. . M. Scholasticism and Music. talijanski muzikolog (Palermo. zatim orguljaš i kapelnik u College Stanislas. 19 54- PIRRO. ihid. 1954 (engl.ioanun za gudaĉe. Konjice. II 1869 •— Pariz. 1959). Pincherle. 1960. de 1491 a 1525 environ. I kao kompozitor on se u svojim. Kompozicije gradi na elementima bugarskog folklora. Opere: Hnunume deeem Opamu.-~ _ _ D . 1940. koncert za 10 duhaĉ kih instrumenata. 13 1908 —).. DJELA: gudaĉki kvartet. Codice di Luct E. Rokseth i G.PISAREVIĆ toriju. U središtu njegova djelovanja je omladinska vokalna mu zika.

Paul A. 1933.— Klavirske kompozicije (sonata. Ricercare. — DRAMSKA. Divertimento. 1967 (3 mise) i 1969 (5 misa). God. Francesco Antonio Mamiliano Pistocchi. 1959 (5 misa). Johann Georg. 1962. 1932. a zatim dvora u Ansbachu.. arpa. u e-molu (1954) i sonatu za violinu solo u a -molu (1953). interludij za violu i klavir. studirao 1924—26 kompoziciju u Parizu kod N. 1931.PISAREVIC — PISTONI utalica). u kojoj su uĉenici (A. Three Ceremonial Rites. — IZDANJA: mise J . — KOMORNA: pet gudaĉkih kvarteta. sonatu za violinu i b. MGG. Najvaţniji njemaĉki violinski virtuoz u doba J. 1948. 1907). 1721. XII' 1687 — Dresden. za orgulje. 1935. G. sa P. 2 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. Opere: // Leandro. Engine Room. 1944. na kojemu je 1924 promovirao. Prvi veći uspjeh do ţivio je 1951 u baletu Soglia del tempo (muzika B. Stefanom. Simfonijeta. no moţda se najviše proĉuo po deskriptivno programnoj muzici za balet The Incredible Flutist. guda ĉe i harfu. God. Festschrift Richard Miinnich. Paul A. Hellmesbergera i G. Schrekera. sonata za klarinet i klavir. 1959. a od 1728 koncertni majstor dvorske kapele i dvorske opere u Dresdenu. 25. 1697. Pisk. serenata. Glavna obiljeţja Piskova stila su slobodno tretirana polifonija. / Pastori al Prescpe. Introduction and Rondo za flautu i klavir. Tu je utemeljio ĉuvenu pjevaĉku školu. 1958. i arije u rukopisu. gradski PISTOCCHI. adagio i fuga. Suite of American Folksongs za 24 instrumenta. X. Školovao se u Bologni. 1948). 1942. Walter Piston. 1947. STMW. Josef -> Pišna. trio za violinu. 1921. 2 suite. 1951 —62 profesor na University of Texas u Austinu i od 1963 na Washington University u St. Jung. 1946. 1958. 1942. Richard Wagner. 1935. 1956 i 1957 ureĊivao rubriku Die Entviicklung des kulturellen Lebens. G. 2 klarineta i fagot. J. 1941. 1945 i dr. — A'. Le Pazzie d1 arnore e delV inleresse. Counterpoint. Bulletin of the American Composers Alliance. Paul Amadeus. LIT. Schonberga. 1944. Bacha. Od 1963 intendant je Drţavne opere u Istoĉnom Berlinu. II 1914 ■—). 1963. Die Harmonielchre Jean-Philippe Rameaus. suita za komorni orkestar. PISKAĈI. Zur Vorgeschichte einiger im theoretischen Werk Jean Philippe Rameaus behandelter Probleme der Harmonik. Njegov peda-goško-teoretski rad odrazio se i u nizu veoma cijenjenih teoretskih priruĉnika. koju je završio 1916. P. 1958. 1947. J. 1963. sonata za violinu-solo. Obitelj se nekad zvala Pistone. 1700 se vratio u Bolognu. se kao kompozitor isticao smislom za upotrebu polifonih sredstava i za motiviĉku razradbu. 1682). Furth. Music for Strings. A Toccata of Galuppi za recitatora i orkestar. c. et altri stromenti. S. austrijski kompozitor. MQ. New York 1959. ihre historischen Voraussetzungcn und ihre Auszvirkung im franzosischen. Gallusa u svescima DTĈ. 1961.). Njemu u ĉast objavljena je spomenica Paul Amadeus Pisk. Nastupao u domovini i inozemstvu. 1955. per suonarsi nel clavicembalo. 1953. // Sacrificio di Gefte. Hughes). Boletin interamericano de mušica. — SPISI: Das Parodieverfahren in den Messen des Jacob Gallus (disertacija). Goss. MESTNI -> Duhaĉi. kvartet za 2 trublje. I 1933 —). 1959. suita za obou i klavir. 1939 i 1960. A. Shapero i dr. 1946. Mario. Johann Georg Pisendel. Musikblatter des Anbruch (1920—28) i bio muziĉki kritiĉar u IViener Arbeiter-Zeitung (1921—34). 1967. 1948. 1 9 4 2 . pjesme za glas i gudaĉki kvartet. Benvennuti (35 Arie di vari Autori del secolo XVII. Gesang vom Rundfunk. D J ELA. 1699 preselio se u Beĉ. MGG. LIT. 1947. DJELA. Nastupao kao pijanist u Austriji i SAD. a solist od 1950. VII. 1700 i / Rivali generosi. Vivaldija u Veneciji. Harmony. pjevaĉki pedagog i kompozitor (Palermo. Hauswald obj. Handel-Festschrift. Rococo Suite za violu i orkestar. klavirski trio. Ĉarter. Bertolino da Faenza. — Ai. 1927. 1931. promovirao 1916. 1934 i American Suite. 1945. INS TRU MENTALN A: Capri cci puerili variamenie composti. Ber nacchi. Walter Piston. Za sole. suita za obou. Ballet Music za klavir i komorni orkestar. 3 New England Sketches. 1958. Monarijem i G. Maine. 1944. talijanski pjevaĉ (alt). 1956. VValter. 1935. Baleti: Der grosse Regenmacher s recitatorom. DJELA: simfonija. A. U godišnjaku Jahrbuch der Deutschen Demokrati -schen Republik za 1955. LIT. 1938. Istiĉe se podjednako u klasiĉnom i su vremenom repertoaru. NOVA IZD. 1964. 1958. — KLAVIRSKA: sonatina. God. M. bio je 1937—51 profesor muzike na University of Redlands u Redlandsu (California). violu i gitaru. 1948. DJELA. koncert. PISK. zbirka dueta i terceta. teoriju i povijest muzike na Visokoj muziĉkoj školi u Weimaru. 1949. 1943. od 1954 vodio odjel za muziku u Ministarstvu kulture Njemaĉke DR. — KOMORNA: gudaĉki trio. Music of the West Magazine. u djelu Instrumental Alusic (obj. Pisk. varijacije za violonĉelo i orkestar. predavao 1946—50 klavir. XI 1755). 1948. Schcrzi musicali (6 talijanskih kantata. 1959 i za klarinet. 1962. tokata. LIT. 1967. 1950. Josef PISCHNER. 1933. New York 1952. Death Valley Sonatina. 26. PISTON. B. njemaĉki pijanist. 1952. 1960 i VIII. Slonimsky. 1922). 1953. 1686—95 PISTONI. fantazija za klarinet i klavir. Boulanger. Nakon povratka u SAD predaje do 1959 na Harvard Uni-versity (od 1944 profesor). koji je vjerojatno za njega komponirao partite za violinu solo. Blech-blatterCortige. Torellija i F. Problems of Inlo-nation in the Performance of Contemporary Music. partita. 1938. Vrativši se iz zarobljeništva. 1943 i The Trail of Life s recitatorom. Adlera. talijanski p'lesaĉ i koreograf (Rim. Bucolic Suite za gudaĉe. PISCHNA. Epsteina. Quantz i F. 1957. J. preludij i fuga. 1950. G. Schering (DDT. Jahrhunderts. Studirao u Beĉu kod F. 1936. brojni ĉlanci u ameriĉkim i nje maĉkim publikacijama. Kultivirao je izrazito »apsolutne« instrumentalne forme. 1927. Variation on a Theme by Eugcne Goossens. Lincoln Centar Festival Overture. Škole takva tipa ubrzo su osni vane i u drugim talijanskim gradovima. Essay in His Honour (uredio J. III. osobito u Napulju. zborovi. violu i orgulje. sonata za flautu i klavir. Concertino za klavir i komorni orkestar. — VOKALNA. 1955. Bavio se i vokalnom peda gogijom. gudaĉki kvartet. Bernstein. 1936 emigrirao u SAD. 1927 i 1939. 1934. 1924. suita za 4 klarineta. 1926. Minelli. Jean Philippe Ramcau und die franzb'sische Aufkldrung. kla rinet i fagot. MGG. kasnije A. Le Risa di Democrito. G.: H. Kremcnliev. 1949. gudaĉki sekstet. 1944. 1935. As. za 2 klavira. 81 u sluţbi dvora u Parmi. 1710 (sa C. 1939. Od 1712 violinist. Pistocchija u Ansbachu. simfonijski preludij. 1918. MGG. kla rinet ili violonĉelo i klavir. Lakme). Dobivši stipendiju. Graun. Glowacki. Symphonische Ouvertiire. ĉembalist i muzikolog (Breslau. 1947. Bartoka). 1921). — Carnival Song za muški zbor i duhaĉe. za violinu i za violu. Citkomilz. Njegovi su uĉenici bili J. G. 1964. B. DJELA: Streiter fur ĉine nationale Musik. 1927. D. Orchestration. 1 9 3 7 . Cappellijem). 1962. 1699. Oratoriji: Sant' Adriano. Gostovao u Engleskoj. Liltle Woodwind Music za obou. 3 sonate za violinu i klavir. Maria Vergine addolorata. — Baiet The Incredible Flutist. VI. pastorala // Narcisa. Rondo-Suile za violinu i klavir. U mladosti se teško probijao svirajući po zabavnim lokalima. 1955. P. Iste godine postao solist kazališta Scala u Milanu (od 1953 prvi plesaĉ). IV. fantazija za engleski rog. Intermezzo Tunbridge Fair za vojnu muziku. 1698. Ĉlanci i studije. Za 1 — 2 glasa i orkestar: Campanella-Kantate. a nastava se vršila po strogim metodiĉkim principima. 1943. duhaĉki kvartet.) bili razvrstani u razrede. 1926. koncert za violinu u Es -duru (1959). Fugue on a Victory Tune. Psalm and Prayer of David za zbor i 7 instrumenata. 1947. 16.sonate za violonĉelo. Od 1950 proĉelnik muziĉkoga odjela Radio-Berlina.: gigue i ariju s francuskim tekstom iz Scherzi musicali obj. Requiem. 1959. sonata za violinu i klavir. Istodobno se bavio i muziĉkom publicistikom. 20. 1667. 1962. I I . 1930. 1958. Modern Music. — Crkvena djela. — VOKALNA. X. 7 koncerata za violinu. Konzertbuch. C. H. Fabri i dr. 3 kompoziciie za flautu. 1955. — Chromatic Study on li. 1941 (II izd. rog i trombon. ameriĉki kompozitor (Rockland. 1932. — TEORETSKA: Prindples of Harmonic Analysis. Broder. — DRAMSKA. Speculum Suite. Kao pedagog postigao je mnogo uspjeha: iz njegove klase izašlo je više vrlo istaknutih ameriĉkih kompozitora (L. I 1894 —). 1933. 1943. 1945. F. 1692. Hans. 1944. klavirski kvartet. Modern Music Makers. a predavao i na Novom beĉkom konzervatoriju. 20. Studirao na baletnoj školi Rimske opere gdje je ĉlan baletnog zbora od 1948. Tagliavini. 1956. J. klarinet i klavir. O RK ES TR ALN A. X. izdavao. jasna forma i ritmika. PISTON nacionalnog stila (sinkopirani ritmovi). 1929. 1936.: B. sonatina za vi olinu i ĉembalo. God. Nilacanta (Delibes. Unser Rundfunk. duo za vi olu i violonĉelo. iako se u njima ponegdje zamjećuju i elementi specifiĉno »ameriĉkog« w. 1929 i 1948. 1931—-33 predavao kompoziciju na Austrijsko-ameriĉkom konzervatoriju u Mondseeu (Salzkammergut). Benda. solo . Zatim je uĉio klavir i violinu.: /. 13. A. Moresca Figures za violinu. italicnischen und deutschen musiktheoretischen Schrifttum des 18. Koncerti: 2 za violinu. 1679 (II verzija pod naslovom Gli Amori fatali. violino. c passcggiati in 40 modi sopra un basso d'un balletto . melodika koja naginje atonalnosti.. 1965. preludij i fuga. D. Leipzig 1959. klavirski trio. 1954. — K. 1954. Divertimento za 9 instrumenata. Kennan. 1937. X. The Storm.: L. Die Stimme des Propheten. 1922—34 vodio je muziĉki odjel Narodnoga sveuĉilišta u Beĉu. c.: koncert za violinu u D -duru obj. arije. Symphonic Piece. 1951 i 1962. Studirao klavir i ĉembalo i polazio predavanja iz muzikologije na Univerzitetu u Breslauu. — N. 1942. — Dvije sonate za violinu i b. 1947. P. 1947. V. 1686—1705 operni pjevaĉ u Italiji i Njemaĉkoj. 1933. Paul Amadeus Pisk. Monodrama Schattenseite. 1924. 2 talijanska dueta. O s a m s i mfo n i j a : I. 1 kompozicija s njemaĉkim tekstom i 2 s francuskim). 1957. 1946. njemaĉki violinist i kompozitor (Cadolzburg. P. partita za violinu. se ipak nije nikad ogradio od tekovina suvremene evropske muzike. Brojna Pistonova djela poštuju tradicionalne klasiĉne okvire. Musik in China. F. 1966. 1940. 1935. passacaglia. 1928. PISENDEL. duo za violinu i violonĉelo. Composer Walter Piston. ORKESTRALNA: Baroque Chamber Concerto za violinu i orkestar. V 1726). Nakon Prvoga svjetskog rata upisao se na Harvard University. 1918. duhaĉki kvintet. Fanfare fot the Fighting French. 1926. 1967). Prclude and Allegro za orgulje i gudaĉe. on je pokazao stvaralaĉki interes i za principe neoklasicizma. 4 concerta grossa. Capriccio za harfu i gudaĉe. NOVA IZD. 1942. 1932. 1720. V 1893—). kantate za 1 — -3 glasa i b. Walter Piston — Classicist. A. 1926). c. 1707. oko 150 solo -pjesama {Gesdnge eines fahrenden Spielmanns. je polazio slikarsku školu Massachusetts Normal Art School u Bostonu. 1925. 1659 ■—• Bologna. —■ Kompozicije za orgulje. 1953. 1797—98 boravio na dvoru u Berlinu. — Classified Chronological Catalogue of Works by the U. muzikolog i muziĉki kritiĉar (Beĉ. H. 11. Francesco Antonlo Mamiliano (zvan Pistocehino). S. Uĉenik G. zbor i orkestar: Die neue Stadt. 3 psalma. atonal nosti i dodekafonije. Oko 1960 poĉeo se baviti i koreografijom . klavirski kvintet. 1721 i Davide. 1956. suita za obou i klavir. a potjecala je iz Italije. R. 1940. 1935. — E. 1951. 1935 (6 misa). duhaĉki trio. za violu. 1955. Louisu (Montana).

— M. Der pythische Apollonhymnus aitiologische Die Meisenheim a. Une »bellc epoque« de la musiaue francaise. II 1743). Pitagorovski muziĉki teoretiĉari (Filolaj. talijanski kompozitor ( 18. — O. — V. 1962. Chamier. Orienlal Rhaps. no od <. Missa Albana obj. gdje je 194 predavao i povijest muzike. — W. D. Vues sur la France. Giuseppe Ottavio MGG. X 1896). dakle. —J. Bibliotheque de l'Ecole des hautes etudes. 1963. MGG. Pythagoras (2 sv. Gaffurius.. Durante. Abert.). ORKESTRALNA: simfonijeta. 1943. X. Chaignet. Etude sur la litterature pythagoricienne. prema kojemu brojke najbolje izraţavaju bit svih stvari i pojmova. San Lorenzo in Lucina (od 1689). AFMW. PITROU. 3 : 4 = kvarta). 1693. Hermes. God.: A. Foggie. kc se odrţavala u ĉast boga Apolona u Delfima. PITAGOREJSKA TERCA. Musiciens romanligucs. frekvencija velike terce 81 : 64 (ili 408 centa). je bio najugledniji crkveni muziĉar svoga vremena u ] a po plodnosti mu moţda nema premca u cijeloj povijesti m Njegova muzika odraţava stilski razvoj ostvaren kroz dvi neracije. Zbog svoga društveno -elitnog stava. Halle 1923. Kucharski. NOVA IZD. orguljaš. a za malu tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od tri ĉiste kvarte (c-f-b-es1). F. od 1915 dirigent Beecham ' Company. Bindel. 1957 Schumann. 1925. Festschrift J. Studirao na Konzervatoriju u Le (C. Jadassohn) i na Muziĉkoj akademiji u Miin (J. Scenska muzika. Reinecke. The Resistance of the Pythagorean Tuning System. Kolk. strumentalnim Pitijskim nomosom (nazivan i auletiĉki m Kasnije je u muziĉko natjecanje uvedena i kitaristika. Thoughts from Pythagoras. 1955) i dr. VI 1963). u siju (1674) i Rietiju (1676). Josef. W. Od 1907 umjetniĉki di u Grand Opera Syndiicate. . Smatrajući da se u prirodi sve kr eće po zakonima broja (harmonija sfera). KMJB. Bonn 1957. 1955. Autor je popularnih priruĉnika 60 Exercices progressifs pour piano (nova izd. Door. nasuprot više empiriĉki orijentiranim harmonicima oko Aristoksena. 1853).: J. Recherches sur les sources de la legende de Pythagoras. oko ^-496). Bibliotheque de l'Ecole des hautes ćtudes. Frank. uz to i u crkvama Sant' linare (od 1686). Die Lehre vom Ethos in der griechischen Musik. kao umirovljenik ţivio u Pragu. Suprotno od p. 1 se ta himna u ĉast Apolona izvodila uz pratnju kitare. PITONI. 1900. Tiberti. — H. Pythagoras. L'Opera italien au X. Chiti i dr. . sveĉanosti i natje' umjetniĉka. 1946. Rheinberger). zajednica je ĉesto do lazila u ozbiljne sukobe s politiĉkim protivnicima. Un grande maestro della scuola romana. Aggiunte alle regole di contrappunlo di Giulii Regole di Contrapuntoj Notizie de' contrappuntisti e compositori di musit anni 1000 fino al 1700. oko 200 Magnificai 200 moteta.: Missa in Nativitate Domini i Alissa pro Defunctis ( Proske (Aiusica divina. grĉki filozof (Samos . — A. Bartoka. 1.82 PISTONI — PIU Teoretiĉari srednjega vijeka preuzeli su Pitagorino aku: odreĊivanje intervala. ali se njegovo uĉenje saĉuvalo u spisima uĉenika (pitagorovska škola postojala je do kraja Sr-lV st. Eratosten. njegov biograf G. oko 700 psalama. Pitijsku 1 LIT. je -> meno. a izveden je s pomoću nizanja ĉistih kvinta.: M. Gl. DJELA (o muzici): La Vic intericurc de Robert Schumann. P. i njegova škola utemeljili su grĉku nauku o muziĉkom -> etosu. pjesme za glas i orkestar. Jean-St Bach. VI 1826 — Prag. Grĉka muzika. Die Harmonielehre der Pythagoreer. LIT. PITIJSKE IGRE. X. pa su i veliku i malu t ercu radi slo: oblika razlomaka u odnosu njihovih frekvencija smatrali za nance. oko 250 misa.: B. 1906. a mala manja od istovrsnih terca u ĉistoj i temperiranoj ugodbi. gimnastiĉka i hipiĉka (u voţnji i jahanju). engleski dirigent i kompozitor (Londi I 1870 — 23. p. Te je god in bjednik u auletici bio slavni antiĉki aulet Sakadas sa svoji. Pariš 1926. Postanak i nezna. S. G. A. im Archiv der Cappella Giulia. MGG. 1693 i Ilungariae triutnphus in Ouirinali. Crkveni kapelnik u Monterotondu (1673). a od -< uvodi se na igrama i aulodija (pjevanje uz pratnju aulosa) i tika (solistiĉka svirka na aulosu. Od pc nika u auletici poznat je i Midas iz Akragasa (na Pitijskim ma <. Prokofjeva). Jedan dio Pitonijevih crkvenih djela nastavlja trt Palestrine i njegove škole_. 1957. pomoćni dirigent lista Covent Garden u Londonu. suivies d'ho a Richard Wagncr. Plato und die sogennanten Pythagoreer. artikulaciju i interpretaciju da bi se pojaĉalo nj prvobitno znaĉenje (p. 1961. Schmidt-Gorg.). U Pitagorinu sistemu odreĊivanja akustiĉnih odnosa meĊu tonovima intervala izraĉunava se frekvencija za veliku tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od ĉetiri ĉiste kvinte (c-g-d^-a^-e2). Schubert. 1935. morao <~5O9 bjeţati iz Krotona i skloniti se u Metapont (do nja Italija). 1900. u antiĉkoj Grĉkoj. Pitagorin tonski sistem je netemperiran.. Scripta Mathematica. premda je već Aristoksen ustanovio. Music and Letters. Petra. nik F. Percy. Barbcur. Mnogo godina uĉitelj klavira u Moskvi. u Lat (1708—19) i (od 1719) u Capella Giulia u crkvi sv. Malog Pišne (Maly cviĉeni. zatim direktor British National Opera Company (1 24). F. A. I. a male terce 32 : 27 (294 centa). DJELA. van der Waerden. francuski muziĉki historiĉar (Pari IX 1879 — Bordeaux. Sciences historiques. Stuttgart 1950. Zborski djeĉak u Rimu. p. Izgubljeni sin S. PITAGORA. pa je tako i P. Vogel. LIT. PltJ (tal. Mušica d' oggi. simfonijski preludij Le Sang des crepuscules. 1928. Bavio se i kompozicijom. LIT. da je titrajni 1 meĊu tonovima velike terce 5 : 4 (ili 386 centi). uvertira The Taming of the Shreto. Wagner. P. ^ pedagog. Ĉudesni mandarin B. Leo. G toĉka obredne sveĉanosti bio je Pitijski nomos u kojemu si kazivala Apolonova borba i pobjeda nad zmajem Pitonom. — B. Becker. Didim i Prolemej) nazvani su i kanonicima. Mareĉeka. više). nova revizija E. allegro brţe. 1962. Percy Pitt of Covent Garden and the BBC. a sloţeniji disonance (16 : 27 = velika seksta. 1945.490) za koga je Pindar spjevao svoju 12. Bardet. K. piano tiše. — E.VII e sieclt De Gounod a Debussy. Ĉetvoroglasni kanon Io sono in allegria (jedino poznato Pit svjetovno djelo). — H. 0. Korepetitor. Pariš 1874. Pasija po Mate šija po Luki. zborovi. P. Etudes sur la doctrine Pythagoricienne. pa muziĉki direktor British Broadcasting Company (1922 Njegova su djela romantiĉki obojena. Od 1677 do smrti kapelnik u ri crkvi San Marco u palaĉi Venezia. Feininger (Mon lilurgicae polychoralis. kako pokazuje tabela: velika terca mala terca Pitagorin sistem: 408 centa 294 centa Temperirana ugodba: 400 centa 300 centa Ĉista ugodba: 386 centa 316 centa PITT. izraz koji se upotrebljava uz oznake za ti dinamiku. nije ništa napisao. Theorica musicae Milano 1492 novi morali bez pogovora pokoriti disciplini nalik na samostansku. <-582 — Metapont. Muziĉka pra PITIJSKI NOMOS oblici. 15. Ko. stotine stavaka misnog propriuma i ĉasoslova litanije i SPISI: Guida armonica. 81 : 64 = velika terca). Prijevod: R. koje su se ĉla - P1TAC0RAS fe£ PYTACOJW Pitagorini akustiĉki pokusi. poput Olimpijskih svake ĉetvrte godine i imale su panhelenski karakter. B. Giuseppe Ottavio. Jednostavni razlomci predstavljali su konsonance ( 1 : 2 = oktava. Oko -t-530 došao u Kroton (donja Italija) i tamo osnovao filozofsku i vjersko-politiĉku zajednicu. Giuseppe Ottavio Pitoni und seine . U njegovu je sistemu velika terca veća. 19. 1943. 1941. L. Oratoriji: San Ranicro. A (Gershzviniana. Fruhgriechische Mathematik und Musiklehre. I 1938. X. Levy. — P. animato ţivahnije). 2 : 3 = kvinta. njegovi su uĉenici bili F. IV izd. Vetter. — Balada Hohenlinden za muške glasove i orkestar. 1. La Vie de Mozart. Prema Pitagori je. 1962. Pariš 1915.: O. Robert. Leipzig 1899. bez pjevanja). Bcnnet. L.. Die Zahlengrundlagen der Musik. ali pokazuje sve jaĉi utjecaj višezb koncertantnog stila na uštrb kontrapunktike. PIŠNA (Pischna). // M01 parato. Delatte. Sciences religieuses. Hucke. 1923 —49 pr knjiţevnosti na Univerzitetu u Bordeauxu. 1951). p. koncert za klarinet balada za violinu i orkestar. XI 1932).582 prireĊivale su se. Studirao obou na Praškom konzervatoriju. 1695. ĉeški pijanist i pedagog (Rtišo vice kraj Pfibrama. Euklid. LIT. 1 suita. M. P. Arhita. III 1657 — Rim. E. solo-pjesme. stt kraće. 1933. 1941. oni su u svoj univerzum ugradili i muziku te su brojevima oznaĉivali i svojstva tonova i odnose medu njima. DJELA KOMPOZICIJE. Robert Pitrou. Pariš 1952. — E. ĉije je djelovanje trajalo više stoljeća. L. III izd. I. Rehberg) i tzv. Harmonikale Deutung eines pythagoreischen Spruches. Wolff. i njegovi uĉenici razvili su svoj pogled na svijet. Vie intime. — J. — Isti.

B. X 1842). 1822. a po tomu i muziĉka drama. Ratka. Brano di un commento ali' »Orseolo« di Pizzetti. S. Mušica d' oggi. — DRAMSKA. 4 sonate za violinu i kl avir. 1932. Castelnuovo-Tedesco. 1928. Tre sonetti del Petrarca. Friedrich Wilhelm (II). 1943. Ildebrando. Gavazzeni. 1931.). Alvaro). 1940. koncertu za violinu. Rossija. u vjeĉnoj borbi izmeĊu osjećaja i duţnosti. Altri studi pizzettiani. Tassa. — M. II 1861 — Milano. P. više solo -pjesama. je svoje muziĉko -dramsko stvaranje povezao s D'Annunzijevim. 1949. 1913. 1935. — G. God. Albrechtsbergera. 1922. Don Bartolo (Rossini. Slavik. 12. 1954. La Rappresentazione di Santa Uliva. 1931. I. rondo Les trois clochettes. As. 1806—10 ţivio u Beĉu. medu njima Tre liriche. M. 1908 postao nastavnikom za harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Firenzi (1917 direktor). Filmska muzika.PIVNIĈKI — PIZZI PIVNIĈKI. — Instrumentirao kompozicije G. — KLAV1RSKA: sonata. Engleskoj i dr. Stoga je. Do 1823 ţivio u Beĉu. Convegno. vrhunac u djelatnosti stvaralaĉkog ĉovjeĉjeg duha. sinteza uma i srca. nekoliko ronda s varijacijama za klavir i orkestar. LaSacra rappresentazione di Abram e d' Isaac (F. Pixis. Ifigenia. Evvena. od Glucka do Wagnera i Debussvja. Sin i uĉenik Fri edricha Wilhelma. novembar 1921 (broj posvećen Pizzettiju). 3. u zborniku Parma a Ildebrando Pizzetti. sonata u F za violonĉelo i klavir. 1913. II 1788 — Baden-Baden. Nakon niza mladenaĉkih pokušaja. —■ VOKALNA: kantata Vanitas vanitatum. 2. Intermezzi crnici. N. Torino 1928. sonata za violonĉelo i klavir. Heidelberg 1875. Aus J. A. —• M. 1932. Odgojio je velik broj uĉenika. pa su takve osobine znaĉajne i za njegove zborne kompozicije (npr. »Fra Gherardo« di Ildebrando Pizzetti. 1930). 24 duhaĉka instrumenta. 22. — G. IX 1880— Rim. Damerini. — M. Ildebrando Pizzetti poeta. P. Chopinom. Gavazzeni. Bellinija. La Figlia di lorio. Milano 1922. 13. 1958. 1929 (1931 izv. — L. klavirski kvartet. 1936. J. Orseolo. talijanski kompozitor. 1911. Parać. Fondi. X 1917 —). 1933. 1914. a zatim u Parizu. Ildebrando Pizzetti. Pimen (Musorgski. P. 1948. 1932—33. Bellini. Pizzetti. Pagano. Nuova Rivista Musicale Italiana. S bratom Johannom Peterom koncertirao 1794 —1806 na turnejama po Njemaĉkoj. La fionda di Davide. F. LIT. Gavazzeni. Seviljski berberiri). gdjekad je upadao u jednoliĉnost (tome se nisu mogli oteti ni ostali reformatori opere kojima je recitativ bio ishodište). — G. kao nekada u starih Grka. PIZZETTI. U Beogradskoj operi od 1936. 1962. 2. 1947. — R. Como 1937. 1931. X. 10. Respighija. najprije ĉlan hora. 1914. —■ La Rassegna musicale. 1918 —19. 1957. 1921. God. 1955. a neke od tih kompozicija imaju i autobiografski prizvuk. Mušica e dramma. Friedrich AVilhelm. 1949 i // Campiello (Goldoni). 1944. Pixis' Memoiren. De profundis (7-gl. Rinaldi. 1938. La Mušica di V. Ferrando (Verdi. Viottija. medu njima su M. D' Annunzija). Tre studi su Pizzetti. Ostvarajući muziĉku komponentu svoje muziĉko -dramske koncepcije. mart —april 1921. Opere: Almazinde. 1884 —97 ţivio u Londonu. Veracinija i madrigala Gesualda da Venosea. —M. RAM. Lo Straniero. 1922. 1932— 33. gudaĉki kvinteti. — SPISI: La Mušica dei Greci. 1930. Parma 1932. Canto d' amore za muški zbor. DJELA. Saint-Cyr. I9 I3). Cvejića. P. ORKESTRALNA: simfonija. Kirigin i I. 1930 (takoĊer za orkestar). Lhotka-Kalinski. — Isti. Respighija kao profesor kompozicije na akademiji 5. pisao sam sve svoje operne tekstove. Parigi. 1945. Ildebrando Pizzetti. — M. je jedan od najdarovitijih muziĉkih pisaca. dosad najtemeljitija monografija o ovom umjetniku). 1914. II Pianoforte. P. Mil. 1936. P. juli 1920. nije uvijek postizavao uspjehe. Johann Peter. kla virski kvintet. Musicisti contemporanei. a zatim. V. J. Scenska muzika za dramska djela La Nave (G. je drţao da treba izbjegavati »lirske oaze« koje zaustavljaju dramski tok radnje pa je izgradio vlastiti recitativni stil u kojemu prevladava silabiĉko tretiranje melodijske linije s jakim isticanjem ritmiĉkog elementa. 1914. LaLunga notte di Medea (C. Pixis. Priredio nova izdanja sonata za violinu i klavir F. 1917 (prer. 1. II. La Morgia. 1932. 1911. p. Kao pijanist koncertirao na turnejama po Italiji. Nouvelle Revue d'Italie. / Pastori. Roma 1937. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. A. suita La Pisanella (prema scenskoj muzici za istoimenu dramu G. 6 klavirskih trija. Rinaldi. uvertira. klavir. Come vi piace (Shakespeare). Ponchielli). 1940 (broj posvećen Pizzettiju). Milano 1928. — KLAVIRSKA: 3 sonate. Bazzini. — L. koncert u C za violonĉelo. PIZZI. 1916—18. Njegov esej o Belliniju jamaĉno je jedan od najljepših napisanih o autoru Norme. Ilde brando Pizzetti. Danskoj. LIT. Canti di ricordanza. 1940. 1820. 2 klavira i udaraljke. 1958.: R. 1908. Boris Godunov). MQ. Tantum ergo. s kojim je koncertirao do 1806. —• Firenze a Ilde brando Pizzetti. 1951. 1922— 25 (izv. 1829 i Spruch des Herzens. La Mušica italiana dell' Ottocento. 1936. Ildebrando P izzetti e la sua mušica corale. XI 1940). Trubadur). 1968. Tre composizioni corali za zbor. Frescobaldija. MGG. C. 1906 i u D. u zborniku L' Italia e gli Italiani del Secolo XIX. Damerini. Le Trachinie (Sofoklo). pevaĉ. Thalbergom. Rota pa hrvatski kompozitori I. 1904. pevaĉki pedagog i docent na Fakultetu muziĉke umetnosti. Badische Biographien. Le Fešte delle Panatenee. II momento musicale italiano. Pizzetti. Ildebrando Pizzetti. Casellu i G. — Parma a Ilde brando Pizzetti. a 1936 je naslijedio O. Zauberspruch. Kranz. 1915.) Ujedno koncertni pevaĉ. Niccolb Paganini. 1926 i 1931). Brojni ĉlanci i studije u struĉnim mu ziĉkim i knjiţevnim ĉasopisima i u listovima. O. 1950.: H. Pixisovo briljantno pijanistiĉko umijeće od razuje se u stilu njegovih brojnih klavirskih kompozicija. P. 1946). ORKESTRALNA: simfonija u A-duru. Gavazzeni. kao balet). 1944. »Lo Straniero di Ildebrando Pizzetti.— H. prijevod 1951. U svojim nastojanjima P. Pasquinija i M. a kasnije solista (1959 —63 direktor. Drama mora. Castelnuovo-Tedesco. Concertino za klavir. Herzom). 28. ■— M. 1904. Gavazzeni. Firenze 1947. III !785 — Prag. Da un autunno gid lontano. engl. odraz ţivota u trajnoj punoći njegove istine. izmeĊu na gona i zakona. Introduzione ali' Agamennone di Eschilo za zbor i orkestar. Pizzettiju je drama. 20. on je ipak preobrazio talijansku operu svojega vremena. Rondo veneziano. Fedra. L'Oro. X. — M. Due liriche drammatiche napoletane. Belcari). Hexameron (varijacije na koraĉnicu iz opere / Puritani V. — G. New York 1945. 1922. koncert u es za harfu. u koju je unio neke arhaiĉke crte. ţivopisnim orkestralnim bojama slika prirodu (Concerto dell' Estate). — G. niz djela salonskog karaktera. — DRAMSKA. 1925. — ■ KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Canzone dei beni perduti. Leipzig 1903. Preludio a un altro giorno. koncert za. I. Ildebrando Pizzetti e il dramma musicale italiano d' oggi. L'Arte di Ildebrando Pizzetti e »Lo Straniero«. // calzare d' argento. Ildebrando Pizzetti. Parma 1932. XII 1874). — A. — G. A. L'Assassinio nella cattedrale. Sietz. Tre canti za violonĉelo (violinu) i klavir. klavirski trio. Ildebrando Pizzetti. Cecilia u Rimu (1948—51 direktor). 1933. 1920. Oko 1845 povukao se u Baden-Baden. 2 Poesie d'Ungaretti. 1908. Prunieres. Firenze 1921. Lirski i dramski elementi prepleću se u I. 83 PIXIS. 1914. Opere: Cid. 1930 (kao posebna knjiga obj. Uĉio na Muziĉkoj akademiji u Beogradu i diplomirao u klasi N. poĉevši od libreta za operu Debora e Jaele. '93^. La Madre al figlio lontano. Ouverture per una farsa tragica. Bibiana. 1942 — 43. G. II 1968). M. njemaĉki violinist i diri gent (Mannheim. D' Annunzio. Mortari.. Uz F. Roma 1930. — R. Trepreludisinfoniciper VEdipo Re di Sofocle. 1921. 1962. La'nento za tenor i zbor. Giehne. Ildebrando Pizzetti. La citta dannunziana a Ildebrando Pizzetti. MGG. Premda je pisao i instrumentalne kompozicije. je zborne stranice u svojim operama ĉesto izgraĊivao na punoći i bogatstvu kontrapunktiĉ -kih linija. ali umjerenije nego Casella ili Malipiero. 1942. Debora e Jaele di Ildebrando Pizzetti. P. gdje je uĉio kod J. teţište je njegova stvaranja svakako bilo u muziĉkom kazalištu. Gatti. Rinaldi. Fra Gherardo. Tre sonetti tragici. Vanna Lupa. Righi). zajedno sa F. Tenebrae factae sunt. Verdi e Pizzetti. Gesammelte Blatter uber Musik. F. pošto je tri godine bio kapelnik i direktor . Franzla i G. 1951. 1836. je pronašao naĉin kako da izbjegne srodnosti s recitativnim vlastitostima velikih reformatora opere. G. PIZZETTI njima tako da djeluju kao odraz umjetnikovih scenskih djela. Cagliostro. B. Edipo e Colono (Sofoklo). Branko. 1905. U nekima P. Sinfonia delfuoco per »Cabiria« di G. Bergamo 1956. dirigent i muziĉki pisac (Parma. Neko vrijeme predavao u tom zavodu povijest muzike. — M. Od 1924 bio je direktor Konzervatorija u Milanu. Figarova ţenidba). Foglio d' album. Torino 1934 (novo izd. — Uredio zbornik Vincenzo Bellini. — M. Bastianelli. oktobar 1940 (broj posvećen Pizzettiju)« •—■ Rassegna dorica. uĉio još kod J. Ave Maria. La Pisanella (D' Annunzio. G. Pilati. Firenze 1943. Rinaldi. Bolletino Bibliografico Musicale. 1961 i Clitennestra. potrebu da se ljubavlju i dobrotom pristupi ljudskim patnjama.!-' Ultima caccia di Sant' Uberto za zbor i orkestar. Već su Pizzettijeve opere pokazale koliku vaţnost on pridaje zboru kao predstavniku kolektiva. Canti del-la stagione alta za klavir i orkestar. Busonija. Lisztom. Koreografska scena Rondo veneziano. u. Brat Friedricha Wilhelma. 1933—34. Johann Peter. 1810 postao profesor Konzervatorija i kazališni dirigent u Pragu. Cantico di gloria za ţenski zbor. — G. Debora e Jaele. 1943. Veoma cijenjen pedagog. Rusiji i Poljskoj. njegov je uĉenik bio J. — M. Kompoziciju uĉio na Konzervatoriju u Parmi (T. koje su posluţile kao scenska muzika za pastoralu Aminta T. Czernvjem i H . Malipiera. Kao izvrstan poznavalac klasiĉne polifonije. tako u remek-djelima Debora e Jaele i Fra Gherardo. Emilio. Agamennone (Eshil). Concerto delV Estate. pijanist i kompozitor (Mannheim. Due canzoni corali za zbor. U svojim najuspjelijim ostvarenjima. 1960. Don Pasquale (Donizetti). Gani. Requiem za zbor a cappella) kojima u novijoj talijanskoj muzici pripada vrlo istaknuto mjesto. bas (Srbobran. dopo la morte. Provevši time je dinstveno stapanje tona i rijeĉi. izazivati duhovna oĉišćenja. — A. Castelnuovo-Tedesco. Studirao na konzervatorijima u Bergamu i Milanu (A. DJELA. Musidsti contemporanei. 1950. Likovi su u njima ĉesto puni moralne snage i veliĉine. sonata u A za violinu i klavir. talijanski kompozitor (Verona. je rano poĉeo razmišljati o problemima opere kao muziĉke drame pa je uskoro došao do zakljuĉka da se oni ne mogu rije šiti ni grubostima veristiĉkih pokušaja ni Massenetovim skreta njem u sentimentalni lirizam. je jedan od najistaknutijih predstavnika velike obnove talijanske muzike na kazališnom i instrumentalnom podruĉju u prvim decenijima XX st. Milano 1946. God. u The Book of Modem Composers D. 1965. »Debora e Jaele« di Ildebrando Pizzetti. ali je ubrzo spoznao da će teško naći tuĊi tekst koji bi mu omogućio da do kraja provede svoj plan operne koncepcije. Milano 1958. Vaţnije uloge: Figaro i Bartolo (Mozart. Roma 1919. 1924. Gavazzeni. Sluţio se tekovinama suvremenoga muziĉkog jezika. »L'oro« di Ildebrando Pizzetti. zajednice. 1910. —■ Medu talijanskim kompozitorima našeg stoljeća P. Brojne instrumentalne kompozicije Pizzettijeve odaju ĉesto vokalni karakter. — CRKVENA: Messa di Requiem za zbor a cappella. u A. Guida attraverso il poema e la mušica. 20. 1953 i dr. 1928. II Valore della »Fedra« di D' Annunzio nel dramma di Ildebrando Pizzetti. D' Annunzio). Altre cinque liriche.

Do-mine. 1526. Cantional J. 22. 1941. Deuts. Keisera i G. Wohlriechi Lebensruchte. T. — Suita / Canli sereni za glas i klavir. Leisentritta (1567). M. plucked. Liederbuch) koje su se u XV i XVI st. prijate savjetnik M. Wiener Handschrift 2701. pojavile u Njemaĉkoj. 1541J Babstsche Gesangbuch. A. U razdoblju klasike i osobito romai djela sabrana u pjesmarici poprimaju oblik solo-pjesme. Evangelische Gesangbuch fiir die Schutzgebiete und das Auslo (1915) i druge. namijenjena uglavnom širim slojevima ljubitelja muzike i zbog toga relativno jednostavnije strukture i s manjim tehniĉ kim zahtjevima za izvodioca. 2. Medu prvima upotrijebio ga je C. kompozicije za violinu i klavir i dr. OdreĊeniji oblici pjesme su npr. Njegove su kompozicije programnog karaktera. Izraelu i Americi. za protestante i za Ţidove. 1969. Ubrzo zatim izlaze sliĉne pjesmaric Erfurtu (Enchiridion. sonata za violinu i klavir. Carlo Alberto Pizzini. Othmayr Liederbuch (1549). 1925. Concierto para tres hernianas za gitaru. PIZZINI. od tal. simfonijski triptih Al Piemonte. Ona moţe biti svjetovnoga karaktera (lir ska. Opere: Guglielmo Ratdiff. U njima je objavljena karakteristiĉna skupina pjesama koje uz neznatna proširenja i dopune ĉitava dva stoljeća ostale . 1 Leipziger Gesangbuch (1682). Cancionero musical de Elvas (oba s kompozicijama J. Geistliche Gesangbuch J. Handela. simfonijska pjesma // Poema delte Dolomiti. diplomirao 1929 na Konzervatoriju u Bologni. 1644 ehiridion. Psalmen J. u Ravnu kod Ohrida. Kas meĊutim. Autori su im većim dijelom anonimni. ĉitim imenima ( Geisti Lieder. i dinom XVIII st. 1895. — Crkvena muzika. sarabanda za gudaĉe. buch (1512). 1929. od kojih je pr pod naslovom Eni Psalmi objavio Primoţ Trubar 1567 u Tubi genu. The Bric-Brac-Will. je i naziv za odreĊen dvodijelni odnosno trodijelni muzi ĉki oblik {-> Dvodijelna pjesma. 1900. tuGie Chrusltlrebe 7iwJuuochmi kao je nešto dn ĉije.. — DRAMSKA. u širem smislu oznaĉuje i kraću kompoziciju za zbor a cappella ili uz pratnju klavira ili manjeg instrumentalnog sastava kao i djela za glas bez pratnje ili uz instrumentalnu pratnju. To su i lanjski psaltir. Kolmarer Liederhandschrift. 1890. muziĉke škole u Bergamu. 1928. II 1544). Chansonnier du Roi. Osiandera (1586). franc. ORKESTRALNA: simfonija u c-molu. 1. 1644. kojima je bila svojstvena ovakva tehnika sviranja. Jedino pjesmarice namijenjene kućn muziciranju pokazuju veću slobodu u izboru tekstova i napj {Praxis pietatis melica. de la Halle. speravi. Psaltikija Stefana Srbina (vjerojatno XVI st. Gesangbuch. pjesmarica Valentina Voigta (sastavljena za magdebu rškoga kneza P. 1961. Singebuch A. Psalmen. Duhovne pjesma: novijega doba oĉituju teţnju za vraćanjem prvobitnom rep toaru pjesama i za stvaranjem jedinstvenoga zbornika crkva pjesama za katolike. Medu brojnim instrumentalnim minijaturama iz vremena romantike (kasnije i u oblasti salonske muzike) mnoge nose na slov p. od 1955 pomoćnik direktora za orkestre i zborove. 1666). Scenska muzika. epska. Frevli: hausena (2 sv. Schedelsches Lieder- . Glogauer (Berliner) Liederbuch (oko 1460 ili 1480). Franckea (174 Tochter Sion H. kao npr.84 PIZZI — PJESMARICA buch (oko 1460). Requiem. Puschmanna. zbirka jednoglasnih ili višeglasno obraĊenih napjeva razucita karaktera s instrumentalnom pratnjom ili bez nje. Fiinfzig Geistliche Lieder .. La Vanita e Vamorc. tarantella 1923. U uţem smislu naziv p. zatim (1932—37) muziĉki inspektor u Societd Italiana degli Autori ed Editori. sa svjetovnim napjevima gubi dotadašnje znaĉ Ona se pretvara u zbirku jednoglasnih ili rjeĊe višeglasnih kalnih kompozicija. Har niae analogicae Cantorinum i Aiusae Sioniae. Filmska muzika. sonata za violonĉelo i klavir. Scheina (1627). rukopisna Pavlins. 1887 i 1889. Aiissa solemnis. 1536. gezupft). talijanski kompozitor i dirigent (Rim. H. za katoliĉke p marice dodavao se ovim naslovima i pridjev katoliĉki). 1889.). grom većine pjesmarica. a kas i u drugim zemlja zbornici duhoi pjesama pod r. Poĉeo se primjenjivati u vrijeme kad su instrumenti kao gitara i lutnja. nestali iz orkestra. a medu potpi sanima nalaze se i imena istaknutih predstavnika francuske viteške umjetnosti (A. lijevom rukom i istodobno izvodio melodiju gudalom u desnoj ruci. 1930. Br. 15 je protestantska crkvena pjesmarica Geystliche gesangk Buchl koju je 1524 u VCittenbergu objavio Johann Walter. Sabbathische . divertimento u obliku varijacija Grotte di Postumia. — Klavirska djela. U Rimu 1924—30 dirigent koncerata za odgoj studenata. Mendelssohna. 1927. Penalose i drugih majstora) i Cancionero de Uppsala. Strassbu: Gesangbuch. — Sonata za klavir. borbena pjesma ili . Lindenborna (1741) i dr. 1926 i dr. Chansonnier de Saint Germain. st. Rostocker Liederbuch (oko 1460). Luthera. kasnijih crkvenih pjesmarica vaţnije su Geistliche Lieder . O. Kirchengesa'nge S. uskoro postaje s nim za zbirku isl cfafţc ucfielcmo \iherd\\oit\ ĉivo nar. Iz istoga su razdoblja Jenaer Liederhandschrift. Vcjidctta. Respighi). 1959. F. 1962. djeĉja. naysvetiye i nayveselye dni svi godischia sloxene i kako se u organe us' yednim glasom mogu spivi Atanazija Jurjevića (štampane 1635 Beĉu). N. uvertira. Veoma su vrijedne zbirke svjetovnih pjesama (njem. 1930. pa i oblike zabavne muzike. Ott's Li. Munchencr Liederbuch (oko 1460). a prekc i cgrehe odeprjj: i kcic on tu naprednih ideji drţanih u tekstoi pjesama. 1899. P. nalazi u pjesm hriflus iejpone pogodan oblik z: renje i propagii umjetniĉke zborr terature. Pysnicky duchovai. Paganini je prvi svirao p. anonimni rukopisni zbornik psalama pisan u X. Gabridla. LIT. Historijsko znaĉenje pjesmarica je veliko. Donauesch Liederhandschrift (XV st. 1893. PIZZICATO (krat. Oeglin's Li. satiriĉna. PJESMA. Od 1938 namješten na Talijanskom r adiju (RAI). naĉin sviranja na gudaĉkim instrumentima kod kojeg se ton umjesto povlaĉenjem gudala proizvodi tako da se ţice trzaju prstima. PJESMARICA. Ivania. Muzika za radio-igru i za televiziju. Vrlo agilan kao dirigent u domovini i drugim evropskim zemljama. Izraz p. Prva takva pjesmarica sastavljena po U2 na već postojeće ĉeške zbirke (npr. ili. obredna. Guillaume de Poitiers. 1959.: A. zt duhovnih napjev. Chansonnier de VArsenal i Chansonnier Cangi.Veći dio pjesama iz tih pjesmarica oĉ utjecaj Meistersingera ili njemaĉkoga narodnog pjevanja. Najpoznatije su Lochamer Liederbuch (oko 1450). P. Jdillio. Liederbuch der Anna von Koln (1525). del Encine. njem. DJELA. Monteverdi u dramskom madrigalu Tancredi e Clorinda (1624). Lter. — CRKVENA I oratorij Death and Rcsurrcction. staje tada ciklus : -pjesama. X. uobiĉajio se u Njemaĉkoj naziv Gesangl ili Kirchengesangbuch. Strapaese. pizz. simfonijska freska In Tc. 3. Oznaka -> arco upućuje instrumentalistu da prekine izvoĊenje pizzicata i da nastavi svirati gudalom. Editha. Calvisiusa (15c Mainzer Cantulae (1605). Najpoznatija je klavirska zbirka Pjesme bez rijeĉi (Lieder ohne Worte) F. 1704 i 1714). 1501. — Operna priĉa Dardanio. 1906. DJELA. Gothaer Gesangbuch. Suite infantile. trzati. Bertran de Born). Psalmen L. Seelenmusik. F. von Sachsena) i neke druge zbirke Minnesangera i Meistersingera. Kod nas se prve pjesmarice javljaju veoma rano. buch (I 1534. MGG. a!i i duhovnog (narodne i umjetniĉke crkvene pjesme). 1931. pince. KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. kasnije kao Herzensandschten. Kun.). Berliner Gesangbuch J. Porsta (17c Vollstdndige Francksche Gesangbuch G. vokalno djelo manjeg opsega. A. Psalmen Davids. 15. Takve su pjesri riĉe Deutsche Evangelische Kirchen-Gesangbuch (1854). klavirske kompozicije za djecu. Strassburgu(7'ewWc/i Kirchcnc 1525. 2 sv.). Tek pri deni nacionaliza prvoj polovini '. Jenjavai nacionalnih pok ubil /robum iciepore v prestaje objavljiv takvih zbornika. 1941. slovenske protestantske pjesmarice. p. La Rosalba. Pisni za naypoglavitiyc. Psalmen. Najstariji su primjeri pjesmarica zbirke narodnih te truverskih i trubadur skih napjeva iz XIII i XIV st. engl. pizzicare štipati. Nezvgesangbiichlein. a zatim se usavršavao kod O. u Japanu. — KOA1ORNA: sarabanda i fuga za gudaĉki kvartet. 1545) i Leipzigu ( ehiridion. 1530.j 1524). st. lenlust) ili pod latinskim naslovima (Paradisus musicus. ukljuĉuje i ostvare nja umjetniĉke muzike i tvorevine narodnoga stvaralaštva. IV 1905 —). Donaueschinger Liederhandschrift. 1932. P. 1928. ukljuĉuje uz narodnu pjesmu prvenstveno solo -pjesmu uz pratnju klavira. Damerini. Susreće se i u operama R. Srodnost s trubadurskom umjetnošću oĉituju i zbornici španjolskih pje sama kao što su Cancionero musical de Palacio.solo-pjesma. U doba refor ĉije sastavljaju s Njemaĉkoj. vratio se ponovno u London. jer su one ĉesto jedini saĉuvani izvori i dokumenti koji govore o muziĉkoj praksi pojedine epohe i stvaralaštvu anonimnih majstora. Dobici. Stranica iz Pavlinske pjesmariee. gdje je stekao popularnost svojim romancama. plesna i dr. Carlo Alberto. Gebet und Kirchenubung. tj. pjesam Razvoj crki pjesmarice. Studirao na Konzervatoriju u Rimu (C. Himmlische Lieder. Respighija u Rimu. 1962. -* Trodijelna pjesma).

Cancionero musical de Palacio H. U okviru kulturno -prosvjetnih društava Gajret i Narodna uzdanica formirani su horovi u Sarajevu. u Bijeljini Srpsko pevaĉko društvo Srbadija (1895). Da non). B. Pojava nacionalnih muziĉkih škola u ostalim slavenskim zemljama odrazila se osobito na podruĉju vokalne muzike pa su nakon praškog Hlahola (osnovanog 1831) nikla brojna pjevaĉka društva. Najistaknutija su u Sara jevu: Proleter (dirigenti C. Wilhem 1835 u Parizu utemeljio muško pjevaĉko društvo. Monchengladbach 1954 (II izd. —■ Jahrbucher des Deutschen Sangerbundes I — X. su: F. a umjetniĉki najzrelije Sloga u Banjoj Luci (1922. od 1963 u Essenu. i osobito u XIX st. Homen). Do 1941 bila su u Bosni i Hercegovini u svemu 73 organizirana pjevaĉka društva (34 srpska. Drvaru i drugdje radniĉki su domovi bili centri kulturno -prosvjetnog rada meĊu radnicima u kojima su povremeno djelovale pjevaĉke i tamburaške sekcije. Bernouilli (2 sv. Basel 1962. Od slavenskih zemalja najdulju je zborsku tradiciju imala Rusija gdje je u XVIII st. II izd. društva uĉestvuju na priredbama nacionalnog i vjerskog karaktera. Raynaud (1892). LIT. Vidošića (1933—41) doseglo visok umjetniĉki stepen. 1955. Monographie universelle de l'Orpheon. Louisu (1893). L. izvoĊena i veća zborska djela ( S. koje je pod vodstvom dirigenta T. Ţita. P. K. Ameln (1929. Muziĉka umjetnost u Bosni i Hercegovini javlja se relativno kasno i to najprije putem pjevaĉkih društava koja za austro-ugarske okupacije (1878—1918) nisu bila samo kulturno-umjetniĉke ustanove nego i mjesta na kojima je strujao društveni. Ruţić).: H. 1783) koji se posvećuje engleskoj višeglasnoj pjesmi a cappella. Jahrhundert. Erk i O. prireĊivao je velike pjevaĉke smotre (Liederfeste). Jungić i O. Teulsch Kirchenamt (faksimil) K. 21 hrvat sko. ■— M. B. Za razliku od ranijih stoljeća kada se zborno pjev anje njegovalo u krugu profesionalnih muziĉara u crkvama i na feudalnim dvorovima. O. Dresden 1927 — F. Rosenberg (1933). Ringmann i J. Cancionero musical de los siglos XV y XVI F. po djelokrugu svoga nacionalnog i kulturnog rada. . P. 1960). u Bosanskoj Gradiški Srpsko pevaĉko društvo Branko. student sko KUD Slobodan Princip Seljo ("dirigent M. 1838). Kolmarer Liederhandschrift i Donaueschinger Liederhandschrift obj. Brooklvnu (1878). Šaran. Barbieri (1890. God. Danon. Poslije Prvoga svjetskog rata obnovljena društva idu u prvom redu za umjetniĉkim ciljevima. nazvanoj -> glee. 1926 — 36 i od 1952 nadalje. O. kojoj je autor vjerojatno Toma Kovaĉević. Klobuĉar). Pariš 1910. i Glee Club (London. dirigenti Lj. U Sarajevu su djelovali Srpsko pevaĉko društvo Sloga (osnovano 1888. u drugoj polovini XVIII st. koju je 1894 izdalo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo u Zagrebu. — R. u Zenici: Iskra. obuhvaća 18 pokra jinskih saveza sa oko 15 000 zborova. Chansonnier Cange (2 sv. u evropskim zemljama niĉu pjevaĉka društva koja preuzimaju vaţnu ulogu u muziĉkom ţivotu te utjeĉu na razvoj muziĉkoga stvaralaštva na tom podruĉju. X rukovet. u Tuzli Srpsko pevaĉko društvo Njeguš (1886). Rihtman. IV. PJEVAĈKA DRUŠTVA. politiĉko-nacionalni i kulturni ţi vot pojedinih gradova. Kade (Publikation alterer Praktischer und Theoretischer Musikvverke. dirigent P. Berliner Sangerbund) koji su se kasnije ujedinili u jedinstveni Deutscher Sangerbund. U poĉetku su se ĉlanovi regrutirali iz redova kompozitora. Ott's Liederbuch R. Prvi festival organiziran je 1951 u Mainzu. Lexikon des deutschen Chorwesens.: H. U Bosni i Hercegovini djelovalo je nakon OsloboĊenja oko 120 kulturno-umjetniĉkih društava po gradovima i industrijskim naseljima i oko 350 po selima. — Isti. Eitner. Schlesischer Sangerbund. koji je prije Prvoga svjetskog rata brojio više od 5500 društava s oko 190000 aktivnih ĉlanova. pa pod vodstvom struĉnih dirigenata dostiţu vi sok reproduktivni nivo. Chicagu (1872). u Nevesinju Srpsko pevaĉko društvo Zastava. Mokranjac. kantate. 1901. Petrich. profesionalnih pjevaĉa i pjesnika. Lott (1926). i U JUGOSLAVIJI. Die Zukunft des Gesengbuches. Eitner i J. Bosna i Hercegovina. Chansonnier du Roi (2 sv. Radniĉka muziĉka društva organizirala su se i po strukama. T. Poticaj za osnivanje muških pjevaĉkih zborova u Njemaĉkoj dao je K. U jeku pokreta z a nacionalnu samostalnost ona su postala ţarištima patriotizma probuĊenoga graĊanskog staleţa. IV. Mostaru. LIT. Leipzig 1949. u Livnu Srpsko pevaĉko društvo Sundeĉić i Hrvatsko pjevaĉko društvo Dinara. najstarije pjevaĉko društvo u Bosni. U prvom periodu rada. Maier (Publikationen alterer Musik. poĉeli nicati muški (kasnije i mješoviti) zborovi pod nazivom Apollo Club. 9 muslimanskih. i L. Ocglin's Liederbuch R. 1959). Kad je 1905 osnovan Glavni radniĉki savez za Bosnu i Hercegovinu zapoĉelo je s djelovanjem u Sarajevu Radniĉko pje-vaĉkotamburaško društvo Proleter (dirigenti K. Miiller (fotokopija. Babstsche Gesangbuch (faksimil) K. Liederbuch der Anna von Kb'ln W. Tome je vjerojatno pridonio i H. G. Escher i W. Šku. Sohngen. opere i operete. K. Etoens. Sliĉno kao Liedertafel u Njemaĉkoj bio je organiziran ->■ Orpheon u Francuskoj. a 1927 osnovan je zbor Pelagić. no sa širenjem pjevaĉkog pokreta društvima su poĉeli u sve većoj mjeri pristupati i muziĉki diletanti. Jun gić i C. u Banjoj Luci Hrvatsko pjevaĉko društvo Nada (1898) i Srpsko pevaĉko društvo Jedinstvo (1891. 1912. kao npr. i Hrvatsko pjevaĉko društvo Majevica (1896). Jeanroy (19097. Waltera. Mahrenholz. Runge (1896). — O. u Travniku Hrvatsko pjevaĉko društvo Vlašić (1899). Koepp (1953). novi otisak 1945). Das Evangelische Kirchengesangbuch. a zatim i drugi gradovi sjeverne Njemaĉke. J. a naroĉito aktivno po broju uspjelih turneja i velikih oratorijskih izvoĊenja. I — III. No. Holz i E. Ona su se uskoro asimilirala s društvima iz sjevernih krajeva. Schroder (u izdanju sveukupnih djela J. Ruţić i B. Mirić i M. Umićević i J. Demetar) i Jevrejsko pjevaĉko društvo Lira (1900. Istovetni ciljevi društava izazvali su organiziranje regionalnih i gradskih saveza (npr. te Cithara octochorda iz 1701. najznaĉajnije društvo u BiH. F. MGG. H.. 1949 po novno je osnovan Deutscher Sangerbund. i L. U poĉetku uglavnom na profesionalnoj bazi. Radniĉki glazbeni zbor Sloboda i dr. — Der Deutsche Sangerbund 1862 — 1912. Klapper (1936 — 37). Društva takva karaktera proširila su se zatim u juţnoj Njemaĉkoj (ĉesto pod nazivom Liederkranz). Bihaću i dr. u maju 1944. a pojedine sveĉa nosti postaju politiĉko-nacionalne manifestacije. 1880). Kozara). osobito do 1914. Kotzschke.. Glogauer Liederbuch H. Smiljanić). Ko. Za vrijeme Narodnooslobodilaĉke borbe ekipe za kulturno -umjetniĉki rad pri vojnim jedi nicama NOV organizirale su 1942 —45 horove i druge muziĉke sekcije na osloboĊenom teritoriju. M. Medu prva takva društva idu Noblemen's and Gentlemen's Catch Club (osnovano 1761 u Londonu). — C. L. Bajec i C. Demetar) i Mladen Stojanović (dirigent S. Vaso Miskin-Crni (dirigent I. M. Angles (1947 — 51). Za Berlinom su se ubrzo poveli Leipzig (1815) i Frankfurt na Odri (1819). Jenny. Vrlo aktivan bio je zbor Mdnnergesangverein u Sarajevu (1886) koji je izvodio oratorije. Kade (Publikationen alterer Praktischer und Theo retischer Musikwerke. kao i zborske kompozicije bez instrumentalne pratnje. B. Wiener Handschrifi 2701.. Hladek i I. Banjoj Luci. 85 posebna pjevaĉka društva koja dostiţu visoku razinu reproduk cije. Zelter koji je s umjetniĉki obrazovanim ĉlanovima Pjevaĉke akademije (Singakademie) utemeljio 1809 u Berlinu društvo pod nazivom Liedertafel. 2 jevrejska. 1802 osnovano je Petrogradsko filharmonijsko društvo koje je u svom sastavu imalo i zbor te je redovito izvodilo djela velikih vokalno-instrumentalnih formi. dirigenti K. faksimil i transkripcija) J. Hrvatsko pjevaĉko društvo Trebević (1894. G. dirigenti D. K. Prvi takav festival odrţan je 1865 u Dresdenu.). no postepeno sve više na amaterskoj. 3 radniĉka i dr. u Banja Luci: Pelagić (dirigent J. Rihtman). Ameln (1925) te K. do 1914. Beck (1927)^ Jenaer Liederhandschrift obj. J. prednjaĉila npudeopuan neeuecKaa Kanejijia God. Umićević i V. Mitjana. Pares. pod kojim je nazivom G. Radetić). U Banjoj Luci postojao je 1919 —21 radniĉki zbor. Lochamer Liederbuch (faksimil) K. Chansonnier de V Arsenal (faksimil i transkripcija) P. Enchiridion iz Leipziga (faksimil) H. D. Gesangbuch. koji najviše njeguje komponiranje i izvoĊenje mu ziĉke forme -*■ catch. U nizu zbirki zbornih kompozicija XIX st. Tjedni zborne muzike (Sangerivochen) odrţavali su se u razliĉitim gradovima. Jiranek). faksimil i transkripcija) J. a redovite smotre (Concours Orpheonigues) odrţavale su se od 1849. pojavljuje se i u graĊanskom društvu teţnja za skupnim vokalnim muziciranjem svjetovnog karaktera. Najpoznatiji medu njima djelovali su u Bostonu (od 1871). Aubry i A. 1913). Nageli koji je 1810 osnovao u Zurichu muško pjevaĉko društvo s ciljem da njeguje narodnu pjesmu. istodobno osnovano je više novih radniĉkih kulturno -umjetniĉkih društava koja meĊu ostalim sekcijama imaju i pje vaĉku. Prvo austrijsko pjevaĉko društvo Wiener Mdnnergesangverein osnovano je 1843 u Beĉu. Milićević. Reinthaler (1948). Rihtman). von der Hagen (Minnesinger. Cancionero de Uppsala R. Pope (1944). dirigenti J. Geschichte des deutsch-schweizerischen evangelischen Gesangbuches im 16. Kassel 1950.: Chansonnier de Saint Germain (faksimil) obj. novi otisak 1966). Usporedno sa sve većim za nimanjem za narodnu pjesmu utemeljuju se u toku XIX st. zbornik izabranih hrvatsko-slovenskih zborova. A. 1943 — 55). Salmen i J. Liedertafel i Orpheon bili su uzori po kojima se proširio pjevaĉki pokret u Americi gdje su u drugoj polovici XIX st. 1924. dirigenti B. Odmah poslije OsloboĊenja mnoga su društva obnovila svoj rad. J. Meyer i G. H. — Geystlicke Gesangk Buchleyn obj. Cincinnatiju (1882) i St. Unser Gesangbuch. U tom je sa vezu 1910 bilo uĉlanjeno oko 2200 društava s više od 60000 pjevaĉa. 1896) te Fr. Travanj. u Vi sokom Srpsko pevaĉko društvo Milutinović (1897). Milošević). Hofmann (1914). 1878) i O. 1873 — 76). Marechal i G. Plecitv) i dr. NOVA IZD. Schedelsches Liederbuch H. U Zenici. u Sarajevu: Savez grafiĉkih radnika. Riĉtsch (DTO. Treba spomenuti da su na koncertu u Drvaru. Geschichte des deutschen Mannergesanges. izdvaja se Kolo.PJESMARICA — PJEVAĈKA DRUŠTVA pjesmarica nastala oko 1644. u Mostaru Srpsko pevaĉko društvo Gusle (1888). vrlo aktivno u svim manifestacijama radniĉkog sindikalnog pokreta. Savez. Tuzli. u Mostaru: Abrašević (dirigenti F. u Prijedoru Srpsko pevaĉko društvo Vila (1888. Glavni organizatori bili su kompozitori Nikola Hercigonja i Oskar Danon. Beck (1938). Od muslimanskih društava najstarije je bilo Jedinstvo u Derventi. Bay y Gay i I.

a u n< vrijeme na organiziranju i promic anju zborskog pjevaĉkog a terizma radi Odbor za muziĉku kulturu Prosvjetnog sabora vatske. 1919—4. 1862 pod nazivom Vijenac obnovljena je djelatnost Narodnoga ilirskog skladnoglasja društva (osnovano 1839) koje je razvilo znatnu aktivn ost. J. pa su u svoje programe mogla uvrštavati vrijedna ostvarenja zborske literature. a od 1908 i tamburaški orkestar. u Kriţevcima (1863). os je vaţno bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Lisinski (1910). Aktivna ne samo u centrima nego i u manjim mjestima. Od 1926 u okviru društva radila je muziĉka škola pod vodstvom Bogoslava Šule. pa osnivanje pjevaĉkih društava poĉinje tek potkraj šestog decenija prošloga stoljeća. Jeka u S boru (1874). 1930). njegovala traĉ izvornog narodnog kolektivnog muziciranja. koje je uz muški hor i gudaĉki kvintet imalo još dramsku i recitatorsku sekciju. izvedbama velikih vokalno-instrumen djela. (1886). Mijat Mašković u Kolašinu. Niko Rolović u Baru i druga. Jadranska vila na Sušaku. Amatersko zborno muziciranje postalo je dio umjetr aktivnosti kulturno-umjetniĉkih društava u kojima je pje \ zbor samo jedna od sekcija. a u Varaţdinu Radniĉko pjevaĉko društvo V. 1874. Proces. Zvonimir u Splitu ( 1921 otvorilo muziĉku školu). pjevaĉkih društava u drugim gradovima znaĉajna s u bila . a njegovu je tradiciju nastavilo KUD Abrašević.). kada je osnovano Prvo podgoriĉko pje vaĉko društvo Branko sa muškim i mješovitim horom. U pogledu kvantitete i postignutih rezultata sve do kraja goga svjetskog rata u zborskom muziciranju vodila su grad društva. Od 1921 dirigent je bio Aleksa Ivanović koji je znatno proširo repertoar. Vila u Varaţdinu (1875). Društvo je od 1866 imalo i mali orkestar. Istodobno pjevaĉka se društva pojavljuju i u drugim gradovima. jedi najznaĉajnijih jugoslavenskih amaterskih pjevaĉkih društa razdoblju izmeĊu dva rata. na neko su vrijeme zaustavile nepovoljne politiĉke prilike (Bachov apsolu tizam). zapoĉet u ĉetvrtom deceniju.86 PJEVAĈKA DRUŠTVA Za razvoj zborskog muziciranja u Hrvatskoj od posebn znaĉenja bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo. MeĊu pjevaĉkim društvima specifiĉne programske oriji ĉije u razdoblju izmeĊu dva rata posebno su mjesto zauz zborovi Glazbeno društvo intelektualaca (GDI. God. Pozajić i dr. Mvić. MeĊu društvima što su ih osi disidenti iz Kola {Hrvatsko tipografs ko pjevaĉko društvo . formirana izriĉito radi njegovanja amaterskog zborskog pjevanja. i naobrazbu (utemeljen 1873. Uporedo s razvojem radniĉkog pokreta u Hrvatskoj ] ĉavao se broj takvih društava. medu kojima si već navedene istaknutije mjesto zauzimali Pavao Markov. koji okuplja blizu stotinu pjevaĉkih zborova i koji je posebnu manifestaciju zborskog amaterskog muziciranja meljio godišnji Festival pjevaĉkih društava (1968—72 u Petr od 1973 u Zadru). Kao samostaln a udruţenja. Zagrebaĉki madrigalisti (1930—41). Pojava pjevaĉkih društava bila je. samo što su motivi njihova osnivanja bili drukĉiji. °d 1883 Hrvatsko obrtniĉko-raa pjevaĉko društvo Sloboda) i Hrvatsko tipografsko pjevaĉko dr Sloga (1874). soliste narodnih pje sama. dok su druga. A. pokretaĉ i nosilac muziĉke i kazališne aktivnosti u Karlovcu. mali mandolinski orkestar i dramsku sekciju. broj pjevaĉkih društava naglo je rasao. doduše. v. Muslimansko društvo Napredak djelovalo je od 1921 sa muškim horom i tamburaškim orkestrom koje je vodio Said Mujadţević. L u Sisku. horovoda je bio Franjo Vimer. dramskom i recitatorskom sekcijom. U nekim mjes postoje i zborovi drugih narodnosti. Šireći zanimanje za vokalnu i vokalno -instrumentalnu muziku ona su svojim djelovanjem pridonijela izgraĊiva nju muziĉke kulture sredine u kojoj su djelovala. Osim toga Kolo je bilo medu utemeljiti Hrvatskog pjevaĉkog saveza. Hrvatska. Crna Gora. Danas pored mješovitog hora i dramske sekcije društvo ima i dţez -orkestar. Ovo je društvo prekinulo radom 1892. štampanjem muzikalija i poticanjem stvaralaštva je od 1862 do 1947 bilo jedan od najznaĉajnijih ĉimbenike ziĉkog ţivota Zagreba i ĉitave Hrvatske. Ostvarilo je niz turneja po zemlji. je radniĉkim pjevaĉkim zborovima uz kulturno-prosvjetnu latnost bila namijenjena i izrazito politiĉko -propagandna u U koordinaciji s Radniĉkom kulturno -prosvjetnom zajedni ti su zborovi djelovali u okviru strukovnih sindikata. Poslije OsloboĊenja donekle je izmijenjeno organiziranje : terskog zborskog muziciranja. Uz to Kolo je bilo matica zborskog pjevanja. Gundulić u Dubrovniku (i Zoranić u Zadru (1908. već u posljednjoj ĉetvrtini prošlog stoljeća ja se u Hrvatskoj i prva radniĉka pjevaĉka društva. Vladimir Nazor (Zagreb). koji odmah postaje najvaţnijim središtem zbornog pjevanja u Hr vatskoj. To osobito vrijedi za ona društva koja su dosegla zamjernu razinu zborskog reproduktivnog umijeća. osnovano 1839 u Kotoru. Kr. Medu takvima najstarije je Društvo karlovaĉkih pjevaĉa. i postoje. Djelatnost društva bila je obu stavljena za vrijeme okupacije. U periodu od 1936 do 1941 radilo je i studentsko društvo Samopomoć sa horskom. odnosno od onih koji i sada dj« kao Vinko Jedut. Kolo benik) ili Jeka Primorja (Rijeka). Uza nj vaţno je pje društvo Lipa (1876) koje uz kraće prekide djeluje i dana. . Neka od njih njegovala su zborsko mu ranje na tradicionalan naĉin. Aioša Pijade. osvojivši visoke nagrade na raznim takmiĉenjima. ali broj društava koja njeguju samo pjevanje relat je malen. oduševljene idejom ilirizma u toj aktivnosti. 1880 osnovano je Podgoriĉko pjevaĉko društvo koje je u svom sastavu imalo grupu pjevaĉa. pjevaĉka društva u Hrvatskoj poĉinju se osnivati oko sredine XIX st. Marić. u prvom redu u Zagrebu. Danas u Crnoj Gori djeluje oko 40 kulturno-umjetniĉkih društava u većim mjestima i oko 300 društava u selima. U Nikšiću je 1898 osnovano Pjevaĉko društvo Zahumlje koje je pored hora imalo i dramsku sekciju. Posljednjih decenija >S poĉetkom XX st. 1918—26 djelovalo je u Podgorici Radniĉko pjevaĉko društvo sa muškim horom i gudaĉkim kvintetom koje je vodio Luka Krcunović. Takvi zborovi. odmah osnovalo muziĉku školu). koji su se 1930 ujedinili pod naz Mladost-Balkan i ušli u red naših najistaknutijih zborova. M. osnovano je više pjevaĉkih društava i zborskih sekcija u kulturno -prosvjetnim društvima. a Lisinski Juţnoslavenskoga. štampanje muzikalija i dr. obuhvativši takoĊer i pouĉa vanje u muzici. VoloĊa i Zivko Dţuver u Pljevljima. Mirić. Budo Tomović u Titogradu. 1927 ono je promijenilo naziv u KPD Gajret koje je bilo aktivno do Drugoga svjetskog rata. Djelatnost društva nastavilo je nakon OsloboĊenja KUD Stanko Dragojević u ĉijem su sastavu mješoviti hor i sekcija na rodne muzike. je pred Prvi svjetski rat bilo blizu stotinu. skog muziciranja omladine postao je zbor KUD Joţa Via (osnovan 1945) koji je dosegao razinu vrhunskog zborskog lektiva. pjevaĉki zborovi Hrvatskoga trgovaĉkog društva M 1884 i Hrvatskoga kulturnog društva Napredak. kc dvadesetih i tridesetih godina XX st. U toku NOB postojale su pri štabovima kulturne ekipe iz kojih su se poslije OsloboĊenja razvila kulturno -umjetniĉka druš tva. Sloga u Vinkovcima (1872). Nikola Đurković u Kotoru. naime posljedica romantiĉar skih tendencija u našoj sredini. osnovan 1947 u Sarajevu ("dirigenti T. dugu tradiciju ij i društva u selima. God. U Zagrel su pjevaĉki zbor Zagrebaĉkog radniĉkog društva za podup. G. pjevaĉka su društva ĉitavo stoljeće vršila znaĉajnu kulturnoumjet niĉku misiju. osnovano 1858 (od 1868 Prvo hrvatsko pjevaĉko društvo Zora). Visokim dorr zborske reprodukcije. nastavljaju tradiciju zbo djelatnosti u suvremenim društvenim uvjetima. No. Temelje omladinskim pjevaĉkim društvima postavili su dost (1900) i Balkan (1903). Medu njima se muziĉkom aktivnošću istiĉu Njegoš na Cetinju. Aktivnost Hrvatskoga pjevaĉkog saveza nakon OsloboĊ nastavio je Savez kulturno-prosvjetnih društava Hrvatske ( nije Savez muziĉkih društava i organizacija Hrvatske). TJ "^ Za razvoj novije horske muzike u Bosni i Hercegovini va ţan je Radio -hor. Hor se afirmisao u domovini i u inostranstvu. uz veća vokalno-instru talna djela izvodilo i opere i operete. osobito pred Drugi svjetski rat. To objašnjava angaţiranje omladine. Poslije Drugoga svjetskog rata uzelo je ime narodnog heroja Radoja Dakića. Vaţan centar zborskog pjevanja bio je Osijek gdje je: utemeljeno Osjeĉko pjevaĉko društvo (kasnije Kuhaĉ). posebno ona osni unutar ogranaka Seljaĉke sloge i Prosvjete. kojega su ostvarenja bila na vis umjetniĉkom nivou. Cetinjska ĉitaonica (1868) osnovala je 1871 Pjevaĉko društvo koje je kasnije izraslo u Cetinjsko crkveno pjevaĉko društvo (od 1908 pod imenom Njegcš). a posebno teţnje hrvatskog graĊan stva da u svojim redovima stvori uvjete za muziĉku djelatnost kao jednog od ĉimbenika buĊenj a i razvijanja nacionalne svijesti. Društvo je djelovalo pod uticajem Komunistiĉke partije. orkestarskom. Najistaknutiji reprezentant poslijeratnog . Prvo pjevaĉko društvo na teritoriji današnje Crne Gore bilo je -> Jedinstvo. U drugoj polovini XIX v. N prestanka rada (1947) njihovu je tradiciju nastavio Akadi zbor KUD studenata Zagrebaĉkog sveuĉilišta Ivan Goran Ko (osnovan 1948). dramskom i recitator skom sekcijom. Ivan Filipović (Zagreb). Muziĉka škola društva radila je 1937 —41. tambu raškim i salonskim gudaĉkim orkestrom. koje je uz prekid za Prvoga svjetskog rata djelovalo do 1941. Njihovo djelovanje znaĉi svojevrsni nastavak već postojeće tradicije zbornog muziciranja. Osim pjevaĉkih društava u gradovima. God. Pjevaĉki zborovi.

P. M. Sikošek. a od 1973 meĊunarodno. Bole. L. Mladinski zbor RTV Ljubljana (1957. njihovo je djelovanje bolje organizi rano 1 trajnije. 1944 osnovan je u Koĉevskom Rogu Partizanski invalidski pevski zbor koji kao Partizanski pevski zbor djeluje još i danas te ide u autentiĉne interprete partizanskih pjesama (dirigenti K. S. R. Štip i drugi gradovi. U Skopju bivši ĉlanovi horova Vardar i Mokranjac osnivaju pevaĉko društvo Boris Drangov (dirigent T. naroĉito 1934—40 kada je u nizu koncerata prikazao razvoj slovenske vokalne muzike od narodnih pjesama do »Novih akorda«. umjetniĉki vode B. Zbor Glasbene matice izvodi takoĊer i vokalno -instrumentalnu literaturu. Visoki umjetniĉki domet medu njima postigao je samo Pevski zbor Jugoslovanske armade Srećko Kosovel (dirigent R. Šijaĉki). U razdoblju poslije Drugoga svjetskog rata veoma se raširilo djelovanje amaterskih zborova ujedinjenih u Zvezi kulturno-prosvetnih organizacij Slovenije. veći nom radnici i napredni omladinci. Prokopiev). Mokranjac (1922. Savĉenko. Kumar). Lk. Kumar. u Velesu muziĉko društvo Grom (1923. God. Hane. Kumar utemeljio je 1920 u Trstu mješoviti Pevski zbor slovenskih uĉiteljskih društev v Italiji koji je postigao visok nivo i najviše izvodio djela suvremenih slovenskih kom pozitora. kada je prestao s radom. dirigent S. osim 1929 — 32 vodio ga je F. J. Pahcr. dirigenti V. Bogatom razvoju slovenske literature za omladinske zborove pridonijele su publikacije: »Otroške pesmi« (1924.PJEVAĈKA DRUŠTVA Makedonija. Švi carska). M. R. a velik uspjeh postiţe 1896 u Beĉu. Najvaţniji ansambl. koji se na poticaj Glasbene matice već 1894 ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih društev. Kumanovo. S. Ĉehoslovaĉka. Sa negovanjem srpske vokalne muziĉke umetnosti otpoĉeo je J. Nakon Prvoga svjetskog rata obnovljenom zboru Glasbene matice u Ljubljani pridruţuju se zborovi Glasbenih matica u drugim gradovima (Maribor. Novo Mesto). Munih) koji 60tih godina dobiva najviša priznanja u domovini i inozem stvu (Italija. Poposki i S. Loparnik. Šlezinger kao upravitelj Kneţevske bande prateći sa svojim orkestrom pevanje glumaca u komadima pozorišne druţine Joakima Vujića u Kragujevcu (1835). Hauptman. »Glasbena zora«. u Bitoli Mokranjac (1922) i Kajmakĉalan (1924). Zborovi su se u okviru ĉitalnica odrţali sve do tridesetih godina XX st. Grebenarov). Simoniti. poĉinje 1921 Pevska zveza izda- 87 vati reviju »Pevec«. Munih). gotovo iskljuĉivo bio pod njemaĉkim utjecajem. . Ilić). Posle Pr voga svetskog rata obnavlja se rad postojećih društava. azijskim i ameriĉkim zemljama. C. u Tetovu Ujo Smok (1946. Njega je 1945 naslijedio mješoviti APZ Tone Tomšiĉ.'—Posebnu vrstu slovenskog zborskog pjevanja predstavljaju muški okteti. a osnivaju se i nova. Za vreme okupacije 1941—44 neka društva produţavaju rad. Hubada uskoro postaje najvaţniji dio te »koncertne ustanove za umjetniĉki savršeno izvoĊenje dobrih muziĉkih djela« i uzor slovenskim zborovima. Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1934) i Gusla (1936). gotovo svi pristupaju narodnooslobodilaĉkom pokretu. Prva makedonska kulturno-prosvetna i umetniĉka društva javljaju se potkraj XIX v. 1960 smotra je prerasla u meĊunarodni Mla dinski pevski festival. Orce Nikolov i akademski Mirĉe Acev. J. Njihovu tradiciju nastavili su poslije Drugoga svjetskog rata »Naši zbori« (1946 —). koja izlazi u Ljubljani od 1953. Šuligoj). kad nastupa stagnacija u njihovom radu. T. Medu njima se posebno istiĉu Slovenski oktet (1951. Sve veći zahtjevi i diferencijacija zahtjevaju nove aktivno sti. Lebiĉ i od 1971 M. dirigenti A. J. Milan Pertot. T. Francuska. Štipu i Kumanovu. revijalna zbirka »Grlica« (1933 —35. Gobec. God. Rajšter. u Makedoniji je delovalo oko 100 kulturno-umetniĉkih društava i oko 350 ku lturno-prosvetnih organizacija. Njegovanje omladinske zborske kulture u Sloveniji. dirigent N. koncerta Trboveljskog slavĉeka) priredio Uĉiteljski pevski zbor 1934 u Ljubljani pod naslovom »Dnevi mladinske glasbe«. Hane) i Ljubljanski komorni zbor (1950. Ĉehoslovaĉka). Joţe Gregorc. dirigent P. Za vreme prve vladavine kneza Mihaila postojao je i na njegovom dvoru krug pevaĉa koje je u horskom pevanju poduĉavao Nikola Đurković. Trstu (1861 —) i Mariboru (1861 —1914). u uskoj vezi sa poĉecima socijalistiĉkog pokreta u Makedoniji. Lipar). J. B. dirigenti J. Pjevaĉki ansambl i i nadalje sudjeluju na »besedama« i kazališnim predstavama. a ĉlanovi se ponegdje uĉe u vlastitim pjevaĉkim školama. dirigent S. Kiril Pejĉinović (1936) i Bratstvo (1938. osnovan 1944 u logoru Gravina kraj Barija. Bole. dirigent S. Šurbek). koji nastupaju i pod vodstvom stranih dirigenata. Munih i B. dirigent A. Poslije Drugoga svjetskog rata prva je smotra u Celju bila 1946. Tako uz redovite edicije Glasbene Matice i revije koje se brinu i za zborsku muziku (»Cerkveni glasbenik«. Osim crkvenih zborova. mješoviti zbor France Prešern u Kranju (1945. dirigenti M. Poslije Drugoga svjetskog rata osnovani su Mladinski zbor Slovenske filharmonije (1948—51. Belgija. Škoberne. u Prilepu Gradski pevaĉki hor i dr. Dragomanski. od 1958 Komorni zbor RTV Ljubljana. koji je stekao i evropski ugled. Medu najpoznatije idu Moški zbor DPD Slava Klavora u Mariboru (1948. Hrisik i M. dirigent B. Vodušek. oso bito u školama. podavaju nove kvalitete slovenskom zborskom pjevanju. niz zborova koji su većinom bili kratka vijeka. koji se odrţava svake druge godine u Celju. (pjevaĉka škola u Ribnici postojala je vjerojatno još prije 1407) i zbora Filharmonijskog društva u Ljubljani. u Kumanovu Panĉe Pešev. Šuligoj) za koji su pisali djela mnogi ju goslavenski kompozitori. Tetovo. Si. koji je do 1946. stekao visoka priznanja u zemlji i inozemstvu (Bugarska. M. Šivic. Boţiĉ). M. Michl podigao na zamjernu visinu. osobito na os loboĊenom teritoriju. kojih tradicija seţe do u XV st. Prokopiev) i hor Makedonija (dirigent T. suvremeno organiziran zbor bila je Lira u Kamniku (1882) koji djeluje još i danas. Od manjinskih kulturno-umetniĉkih društava veoma su aktivna tursko Jeni Jol i albansko Emin Duraku. Na Hubadov se poticaj 1922 liberalno orijentirana pjevaĉka društva ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih zborov (kasnije Hubadova ţupa u Kranjskoj i Ipavĉeva ţupa u Štajerskoj). P. a pjevaĉko društvo Ljubljanski zvon (dirigent Z. God. Tako u Skopju deluje Vardar (dirigent P. »Nova muzika). Odmah posle OsloboĊenja razvija se u Makedoniji veoma ţiva muziĉka aktivnost i to najviše u okviru kulturno -umetniĉkih društava i kulturno -prosvetnih organizacija koje imaju i horske sekcije. bio je Trboveljski slavĉek iz Trbovlja (1930—41. Prilep. Skalovski i T. umjetniĉki vode J. koji je u XIX st. a najvaţniji su tada zborovi u Ljubljani (1861—90). urednik S. U isto je doba u Ljubljani os novan (muški) Akademski pevski zbor (1926 —41. Lebiĉ. Srbija. Joţe Gregorc). Pod vodstvom M. Fabijan) i Mladinski pevski zbor mesta Maribor (1964. Poljska. Nakon OsloboĊenja pojavljuju se uz amaterske i prvi p oluprofesionalni zborovi: Mješoviti zbor Slovenske filharmonije (1948. i to u Ljubljani pod okriljem Slovenskoga društva. M. Zbor je 1926 zbog politiĉkog terora morao obustaviti djelovanje. Medu njima se naroĉito istiĉu u Skopju Koĉo Racin (1945. Biennalske republiĉke smotre omladinskih zborova odrţavaju se od 1968 u Zagorju ob Savi. Korošec. Simoniti). Cvetko. D. Kumar) i revija »Grlica«. ĉiji je zbor dirigent J. Skalovski) ĉiji ĉlanovi. Celje. od kojih je prvu (u povodu 100. D. ima veliku tradiciju. Skopje. Od 1965 u sklopu te manifestacije odrţava se jugoslavensko na tjecanje. Masovnost om ladinskog zbornog pjevanja dokazuju brojne smotre. Prilepu. »Novi akordi«. oba u Skopju. Novi polet u razdoblju nakon Bachova apsolutizma daju zborovima ĉitalnice. U vremenu najintenzivnije aktivnosti amaterskih društava do sredine pedesetih godina. u Prilepu Crkveno pevaĉko društvo (1922) i Gradsko pevaĉko društvo (1924). samo pod drugim imenom. Tada poĉinju na »besedama« manji muški ansambli izvoditi teh niĉki skromne slovenske (i slavenske) kompozicije nacionalnog sadrţaja. Ciril Vertaĉnik). Austrija. Nikolovski) koji se razvio u jedan od najboljih makedonskih horova. Vodušek. u Štipu Jedinstvo (1924). ali je njegovim smjernicama pošlo već 1925 u Ljubljani Društvo uĉiteljev glasbe s Uĉiteljskim pevskim zborom (od 1936 U PZ Emil Adamiĉ) koji je njegovao suvremeni zborski repertoar. 1891 utemeljen je u Ljubljani Zbor Glasbene matice. Šijaĉki) koje 1934 osniva i muziĉku školu. Gajdov) i pevaĉko društvo Jeka sa Vardara (1929). Prelovec) »Zbore« (1925—34) koji su objavljivanjem novih djela veoma pozitivno djelovali na razvoj slovenske zborske muzike. Široki repertoar i tehniĉka dovršenost ovih zborova. 1900 osnovano je u Gorici Pevsko in glasbeno društvo kao podruţnica Glasbene matice. dirigent S. Marolt) koji se istakao stilski zaokruţeni m programima. Kuhar. Z. dir igenti R. Tako je 1894 osnovana u Velesu (Tit ov Veles) Radniĉko -prosvetna ĉitaonica koja je imala i muziĉku sekciju. osnovanoj 1920. prvi organizirani oblici slovenskog zbornog pjevanja susreću se u 1848. Za Velesom slede Bitola. dok se klerikalna dr uštva okupljaju u Pevskoj zvezi. dirigent A. J. Fio. izvodeći renesansna i suvremena djela (dirigenti R. D. Šivic. U Tetovu Biniĉki (1922). Kunej. Gobec). a drugdje ĉesto sastavljeni prigodice. Prvi samostalan. Vlado Tasevski. V. Bole. Rajšter). Od pevaĉkih društava iz tog vremena treba spomenuti Vardar u Skopju (osnovan 1907). Gradsko crkveno pevaĉko društvo u Tetovu (1908) i školske i crkvene horove u Bitoli. urednik S. od 1962 L. Za narodnooslobodilaĉke borbe osnovan je. društvo su vodili dirigenti S. dirigenti E. Komorni moški zbor u Celju (1949. Jevrejsko pevaĉko društvo (1930. Belgija. u Bitoli Stif Naumov (1945. Kuhar. Slovenija. koji se osobito kao interpret slovenskih narodnih pjesama proslavio u mnogim evropskim. Grebenarov). dirigenti S. Gajdov i T. i Oktet Gallus (1966.

M. Srpsko crkveni.Horejšek. horovode P. Lţiĉar. nego su se izdrţavala od ĉlanarine. Beogradski madrigalisti (1951). — D. Jorgović). — Irig: Srpsko crkveno pevaĉko d (1887). Rajić u Uspenskoj crkvi u Panĉevu. Braća Baruh (1952) i Collegium musicum (1971). Uĉitelj i kompozitor A. Pevaĉki hor Beogradskih uĉitelja Marinković. a neka rumunska i nei društva i manje duvaĉke orkestre.V biografskom reĉniku srpskih muziĉara. ĐorĊević. — Ĉurug: Vojvodina. Lotić. J. Pašćan -Koja MaĊarsko pevaĉko društvo Dalker. Subotica 1939. 1888 promenilo naziv u Pevaĉka druţina Stanković. Kosovac. Tipografsko pevaĉko društvo Jakšić. — 5. 1968. sve do osnivanja Prvog beogradskog pevaĉkog društva u Beogradu (1853) nije bilo ni jednog graĊanskog pevaĉkog društva. (1860—68. Morfidis Nisis). Beograd 1927. u crkvenih pevaĉkih društava. seljaka i gradskih stanovnika najrazliĉitijih profesija. Pihert. — Beograd: Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1884). — Beĉej: Petar Konjović i Kamerni hor ( — Bela Crkva: Nemaĉko zanatlisko pevaĉko društvo. V. — Đ. Srpska pevaĉka društva kao kulturni. hi. Niš 3—7. Konjo LIT. Sem malih izuzetaka pevaĉka društva u Srbiji nisu — kao većina njih u Vojvodini — uţivala materijalnu potporu. Radniĉko pevaĉko društvo vojne fabrike (1876) i Srpsko crkveno pevaĉko društvo. — Subo Hrvatsko pjevaĉko društvo Neven (1920). — Peć: Ramis Sadiku. Ona su pored svetovne negovala i crkvenu muziku. osnovano pod nazivom Bra. horovoĊa A. — Bavanište: Srpsko crkveno pevaĉko društvo sa tarnbin zborom (1868). Popović) i Zajednica. Petrik. Venac (1884). Branko Cvetković (1945). mno ga prestaju raditi. — Vranje: Pevaĉko muzikalno društvo Prevodnica. koje su prikazivale komade s pevanjem rete. horovoĊa S. — Palanka (BanatJ: Srpsko crkveno pevaĉko društ v Panĉevo: Eval^geliĉko crkveno pevaĉko društvo (1884). veliku paţnju posvećivala negovanju i š srpske svetovne muzike. Sa osnivanjem pevaĉkih društava u Srbiji otpoĉelo se inten zivnije tek za vreme Omladinskog pokreta. Sr am). Abrašević i Vojislav Vuĉković (1969). a imali su i tamburaške zborove. — Veliko Gradište: Velikogradištanska pevaĉka druţina (1880. Spom 50godišnjice Srpskog pevaĉkog društva »Venac« u Panĉevu. Neven. Cvcfanov. — Priština: Hor Muziĉkog društva i Collegium cantorum (1969). 1914. — Kovin: Nemaĉko crkveno i svetovno pevaĉko dr Rumunsko pravoslavno crkveno i svetovno pevaĉko društvo i . Lifka. a neka se uklapaju kao sekcije veoma aktivnih kulturno. Horovode su većinom bili Ĉesi. Srpska pravoslavna mitropolija Karlovaĉka po poĊi od 1905. — Negotin: Hajduk Veljko (1872) i Zanatlisko pevaĉko i tamburaška društvo Krajina. — Niš: Jevrejsko crkveno pevaĉko društvo David. zaveštanja i si. Poneka društva nastavljaju i dalje svoju delatnost.! crkveno pevaĉko društvo (1868. uvelike se menja i stanje na polju horskog pevanja. Krstić i S. Nemaĉko zana pevaĉko društvo (horovoĊa M. Jev pevaĉko društvo. Tane. Štoker i R. — Paraćin: Abrašević i Paraćinsko pevaĉko društvo. Maćejovski. — Jugoslovenske hi sveĉanosti 1968. naroĉito u unutrašnjosti. — Šabac: Šabaĉko graĊansko pevaĉko društvo (1865. Ţivković) i Sr crkvena zadruga (1863. Medu njima se istiĉu ova: Banatsko Novo selo: Srpsko ci pevaĉko društvo (1866. Kornelije. prihoda od svojih priredaba. Panĉevo 1938. osnovano 1838. — Pevaĉka društva u Kraljevini i Hrvata i Slovenaca (šapirografirano). a docnije i uĉitelji koji su osnovali mnoga pevaĉka društva. 1847 —48 gostovao je u Beogradu Đurkovićev oktet iz Panĉeva koji je nastupao na raznim sveĉanostima i uĉestvovao u predstavama pozorišne druţine. Atanacković i K. — Knjaţevac: Stevan Kralj Deĉanski. M. R. Radniĉka pevaĉka grupa Karador de. — Kruševac: Car Lazar. 1932. Beograd 1950. Ta su društva vrlo mnogo doprinela negovanju i širenju vokalne muziĉke umetnosti u Srbiji. P. osnovanih \ godina u vreme pokreta Ujedinjene omladine srpske. Klicin. Pored amaterskih horova. horovoĊa Napravnik). — V. posle OsloboĊenja nastali su i prvi profesionalni horovi Radio -televizije Beograd i Jugoslovenske narodne armije. Tako nov naĉin omas ovljenja kulture i umetnosti putem amaterske delatnosti okuplja danas velik broj omladinaca. Stamatović crkveni hor od školske dece u Segedinu. Radivojevića. — Veliki Beĉkerek (Zrenjai Katoliĉko muško pevaĉko društvo. Srpsko ratarsko pevaĉko dr (1924) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1892). Abrašević i Bratstvo. Beogradsko pevaĉko društvo (1853). Ivo Lola-Ribar (1944). Tolinger). Branko (horovode V. — Sombor: 5 crkveno pevaĉko društvo (1868). — Ĉakovo: Srpsi kveno pevaĉko društvo (1860). 32—33. Srpsko novosadsko pevaĉko društvo (1868. Rumunsko pevaĉko dru: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1867). u skladu sa izmenjenim društveno-politiĉkim prilikama. Topal i Jovan Bandur (1968). horovO' Pašćan-Kojanov) i Svetozar Marković (1945). — Palanka (BĆ Sloga. — Vršac: Nein muško pevaĉko društvo (1861) i Srpsko crkveno pevaĉko dri Nedajmo je (1867. To. horovode M. — Pete jugoslovenske horske ĉanosti. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 18 1938. U Pešti je 1842 Horom Serbsko-peštanske crkve upravljao M. Pevaĉki almanah pevaĉke ţupe »Laza Kc povodom 10-godišnjice. —Spomenica 50-godišnjice rada pev£ društva »Gusle« u Velikoj Kikindi. Marinković i V. — Titovo Uzice: Uţiĉka pevaĉka druţina (1880). Srpsko novoi ĉitaoniĉko pevaĉko društvo (1881). Crkveno pevaĉko društvo Kornelije (1881.umetniĉkih društava. Kranĉević i B. dobrovoljnih priloga. — Dolovo: Gusle (: Srpsko ratarsko pevaĉko društvo Sloga (1925) i Srpsko zana pevaĉko društvo (1905). — Sremska Mitrovica: Hrvatsko ratarsko i svjetno pjevaĉko društvo Tomislav. Srpsko crkveno pevaĉko dri (1868. F. Posebna edicija ĉasopisa Pro mušica. — Poţega: Poţeško pevaĉko društvo Ilić. Srpsko-jevrejsko pevaĉko društvo (1880. — Leskovac: Branko (1896). — Ĉaĉak: Abrašević. kojih je 1958 na teritoriji uţe Srbije.88 PJEVAĈKA DRUŠTVA Najviše pevaĉkih društava u Vojvodini. Nikolaje-vićŠtirski). Iseĉak iz is naše muziĉke umetnosti. Topalović). Zmaj. P -Javorski. hor F. Šipoš)i Josif Maiinković (1970). horovode A. Biniĉki. Srpsko ratarsko pevaĉko. . Prolog 40-godišnjice Vršaĉkog crkvenog pevaĉkog dr 1907 sa istorijom njegovom. Abrašević i Smederevsko crkveno pevaĉko društvo Sloga. horovode S. — Prizren: Agimi. Branko Krsmanović (1945). — Petrovgrad (Zrenjanin): Pevaĉki hor Kola sr sestara (1936) i Srpsko ratarsko pevaĉko društvo (1934). Šambek). Svoboda). Ţensko muziĉko udruţenje (1924. Hauška. horovoĊa A. Srpsko crkveno pevaĉko štvo (1865. VII 1974. God. Poţarevaĉko trgovaĉko pevaĉko društvo i Poţarevaĉko zanatlisko pevaĉko društvo Sloga. J. društveni i naći centri doprineli su oĉuvanju nacionalne indivi dualnosti si naroda pod tuĊinskom vlašću: austrijskom u Banatskoj kr. Morfidis Nisis osnovao je 1839 hor u Vršcu. Švarc). Rajić i Zlatiborska vila. No. Takvi su horovi postojali 1840 u Aradu i Temišvaru. a 1924—41 delovalo u okviru Muziĉkog društva Stanković). R. Prvi Ċaĉki crkveni hor sastavio je 1830 D. Si zanatlisko pevaĉko društvo Omladina (1921) i Velikokiku graĊansko pevaĉko društvo (1891). Mnoga pevaĉka društva u Vojvodini i m diletantske sekcije. E. MaĊarsko pevaĉko društvo. Dok su u gradovima horovima upr preteţno ĉeški muziĉari. Cee i P. — Kragujevac: Abrašević i Kragujevaĉko pevaĉko društvo. Tomandl. — Sad: Akademski muški hor (1930. Nikola Tesla. — Zemun: Jugoslo sko akademsko pevaĉko društvo (horovoĊa M. Šabaĉko pevaĉko društvo zanatlijske omladine Abra šević i 66 devojaka (1964). Vojvodine i Kosova i Metohije b ilo 228. a 1841 u Novom Sadu. Izuzimajući Panĉevaĉko srpsko crkveno pevaĉko društvo. prosvetno i dobrotvorno društvo (1 Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1893. — Kraljevo: Abrašević i Kraljevaĉko pevaĉko društvo. Đordević i B. J. — Prokuplje: Prokupljansko pevaĉko društvo Jug Bogdan. vaĉko društvo. — Petrovaradin: Hrvatsko pjevaĉki štvo Neven. radnika. Srpsko zanatlisko pe društvo Neven (1875). najstarije srpsko zanatlijsko pevaĉko štvo u Vojvodini. Pro mušica. po selima su horovode bili uĉi muziĉki amateri. Srpsko pevaĉko d. — Valjevo: Abrašević i Ĉika Ljuba. sva ostala pevaĉka društva u Vojvodini nastala su u drugoj polovini XIX v. a 1837 u istoj je crkvi pevao hor uĉitelja P. Vranjska pevaĉka druţina (1879. horovoĊa M. Tipografsko pevaĉko društvo Jedin stvo (horovode P.: M. Patić. — Pirot: Abrašević i Momĉilo. Posle OsloboĊenja. J. a 1843 obrazovao je sveštenik P. Doka Pavloviĉ. — Temišvar: Si crkveno pevaĉko društvo (1867) i Srpsko zanatlisko pevaĉko štvo (1891). najstarije srpsko seosko di u Vojvodini. Srpsko pevaĉko dri Graniĉar (1865) i kamerni hor Pro mušica. Nisko radniĉko i zanatlisko pevaĉko društvo Sindelić. Ranije su samo u nekim srpskim pravoslavnim crkvama postojali horovi sastavljeni od školske dece i odrasle mladeţi. — Poţarevac: Crkveno pevaĉko dru štvo Braniĉevo. horovode V. horovoĊa D. — Sremski Karlovci: Srpsko crkveno pei društvo (1874). i mović) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo Straţilovo (1912 Stari Vrbas: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1920). Iste je godine osnovan hor i u Velikom Beĉke reku (Zrenjanin). Grĉić i G. Ne zemljoradniĉko pevaĉko društvo. R. — Smederevo: Opšte zanatlijsko radniĉko pevaĉko društvo DuraĊ Branković. Panĉevo 193. Muziĉko društvo (hori R. Volf. — S Zora i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo. Plznicki). — Lj. pa su sudelovala na liturgijama i drugim crkvenim obredima. horovoĊa Z. maĊarskom u Ugarskoj. — Vlasotinci: Njegoš. — Srbol Pevaĉko društvo zanatliske omladine i Srpsko crkveno pei društvo (1874). horovode J. Sombor 1939. — Album srpskih kompozitora (Uspomena na srpsku pevaĉku slavu u Somboru). — Velika Kikinda: Ratarsko pevaĉko društvo. Letopis Matice srpske. imali su Srbi. — Zajeĉar: Zajeĉarska pevaĉka druţina (1875) i Brković Crni. Ta su društ crkveno pojanje. U Srbiji su postojala ili postoje ova istaknuta društva: Aran Ċelovac: Arandelovaĉka pevaĉka druţina (1882). A. — Jagodina: Abrašević i Branko.

U XIII—XIV st.. Le C ha nt e ho ra l. Einsatz. Zbor dobiva zatim vaţnu ulogu u antiĉ koj tragediji. Školovanje pjevaĉa obuhvaća: 1. Sangerchore und Chorvereine. Sohncr. vokalni kvartet i si. a jednoglasno pjevanje zbora praćeno je instrumentalnom prat njom (aulos. Leipzig 1879. — f. poste peno je potisnula tu praksu. Musik und Dichtung im alten Griechenland.). Ali sastavi su se svodili na 2—3 pjevaĉa za pojedinu dionicu. njeguju se u Engleskoj kompozicije u obliku conduetusa namijenjene vjerojatno zbornom pjevanju. Leipzig 1929. Handel. J. Koller. 1961).. Moser. Young. pa i u tzv. a u drugoj polovini XV st. zapjeva (franc. London 1908. Eu>ens. Muški glasovi se dijele na visoki glas — tenor. omladinski z. veliki. po opsegu izmeĊu soprana i alta. Muški glasovi su dublji od ţenskih i djeĉjih. Monchengladbach 1954 (II izd. 1935 — 37.. ţenski ili djeĉji zbor. koncertantni zbor s homofonim zborskim slogom u kojemu glavnu melodijsku liniju podupire primarno akordiĉko kretanje ostalih glasova. 1948 (novo izd. Kassel 1958. MGG. srednji glas s opsegom izmeĊu tenora i basa.nOHHOH u coBeTCKofi UJKOne. srodno je duhaĉkim instrumentima. veća skupina pjevaĉa u kojoj svaku dio nicu pjeva nekoliko iz vodilaca.. i u komediji. Lexikon des deutschen Chorwesens. Chor. Kvaliteta i nosivost glasa ovise o broju i intenzitetu harmonijskih tonova. rijeĉima odgovarajućeg teksta. duboki ţenski ili djeĉji glas je alt. Regensburg 1950. sve jaĉe izraţena kod nizozemskih renesansnih polifoniĉara. prosvjetiteljske ideje i zatim romantizam dali su snaţan zamah zbornom pjevan ju kao umjetniĉkom izrazu kolektiva. Ĉisti vokalni zborni sastav oznaĉivao se od XVI st. attacco).). P. XopoBOe neHHe B pvccKoii AOpeBOjiK>u. gdje broji 24 pjevaĉa. Musikalische Zeitfragen II. .JIOKIUUH. u pjevaĉkoj se nastavi od XVII st. Posvuda. prijelaznim tonovima. a srednji je mezosopran. London 1953. Ali isprva su se u višeglasnim djelima zborske partije izmjenjivale sa solistiĉkim. — F. i govorno. proširena je na 24. Prema broju pjevaĉa. Ljudsko grlo. Young. Dobar zapjev dokazuje sposobnost pjevaĉa da već unaprijed zna uskla diti sve funkcije sviju dijelova svoga vokalnog instrumenta. tj. Kunzmann. — A. mezzosopran. a prema namjeni postoji operniz. Wolfen biittel 1935 — 36. LIT. povoljne za ispravnu pjevaĉku tehniku. -> dikcija). Fiziološke osobine grla uvjetuju razlike koje su izraţene u razliĉitim vrstama glasa. — J. Zborno pjevanje rašireno je od davnine na svim stranama svijeta i na svim stupnjevima kulture. P jevaĉ se izraţava istodobno na dva naĉina: muziĉki. lijepo obliko vati melodiju i izraţajno interpretirati muziĉku i tekstovnu komponentu vokalnog djela. U starom hebrejskom bogosluţju pjevanje zbora. Wiora. Pjevanje je svojstveno i narodnoj muzici i svima stilskim razdobljima umjetniĉke muzike. radio z. 1957). Leipzig I — II. Der Chormeister. — Jj.: H. djeĉji. Der alte und der neue Sinn des Chorgesanges. a kasnije na empori. Geschichte des Chorliedes. — W. poĉev od ranog organuma (XI st. bariton. te vještinu dinamiĉkog. himna itd. Jedino pri pjevanju sjedi njeni su instrument i interpret u jednoj te istoj osobi. Aicyer. Unger. Vom liturgischen Chor. ţenski.. Razvija se tzv. D ie C ho r fuhrung. koja ukljuĉuje i razumljivo izgovaranje teksta. Handbuch der Chormusik (2 sv. ĉasopis Mušica. Blankenburg. izvodi zbor klerika. Zatim pjevanje kao sastavni d io liturgije. P. Mušica sacra. ponajprije u grĉkoj lirici gdje se njeguju razliĉite vrste zbornih pjesama ->■ pean. 1952. impostaciju. svladavanje razliĉitih vrsta artikulacije (legato. Ehm a nn.. zborno pjevanje poprima umjetniĉki razvijenije oblike. Neumann. Lehrbuch der Chorleitung (3 sv. kitara. Premda se kao sredstvo oduvijek upotrebljavalo ljudsko grlo. Ispravna tehnika pjevanja. J^MumpeacKuu. u nastupu ili tzv. Historv of English Cathedral Music. — W. a moţe se izvoditi uz instrumentalnu pratnju ili bez nje. Bach). promjen ljive. a ţdrijelo i usna šupljina imaju pri pjevanju sliĉnu ulogu kao rezonator kod sviranja na instru mentu. svjesnim i postepenim privikavanjem ljudskog grla na radnje koje su potrebne da bi se moglo ĉisto intonirati. Leipzig 1917. tonovima oblikova nim u melodijsku liniju. ali i koloristiĉkog mijenjanja tona. utemeljuju se razliĉiti profesionalni ili amaterski zborovi te dolazi do procvata specifiĉne zborske muzike. Ubrzo zatim buĊenje na cionalne svijesti i interes za narodno blago potaknuli su gajenje zborske puĉke pjesme te osnivanje pjevaĉkih zborova. a uz to su se donji glasovi redovito izvodili instrumentalno. Thomas. Schiinemann. II. p. raz vijanje tehnike pjevanja. moţe pjevati jednoglasno (unisono) ili višeglasno. -> ditiramb. Ać. nadalje upotrebljava postupak nazvan -> messa di voće. duboki glas — bas i bariton. organske materije i zbog toga ne postoji kao konaĉno usta ljen i gotov instrument. prema naĉinu kako se u njemu stvara glas. — W. Bumpus. S obzirom na akcije pojedinih dijelova grla. Kassel 1950 ( I I izd. — R. — L. Visoki ţenski i djeĉji glas naziva se sopran. Regens burg 1953 — 58. Die Schweiz die singt. engl. komorni itd. Stvarati iz govornog organa muziĉki vokalni instrument znaĉi uspostaviti ravnoteţu i uskladiti od reĊene fiksacije i pokrete grla. To je jedini muziĉki instrument na ko jemu se visinske razlike meĊu tonovima ne mogu fik sirati pokretom ruke ili prstiju ili kojim srodnim postupkom. The Choral Tradition. oratoriju. muziĉko izraţavanje s pomoću ljudskoga glasa. Papinska kapela je npr. zbor. Die mehrehorige Auffiihrungspraxis bei M. — P. attaque ili coup de glotte. Valentin. I.) odnosila se ne samo na vokalni zborski sastav (ehorus vocalis) nego i na skupni. III sv. PJEVANJE.. — F.. bas). Der Schulchor vom XVI Jahrhundert bis zur Gegemvart. gdje se sastoji od 12 do 15 pjevaĉa. —• P. što ukljuĉuje tzv. M.PJEVAĈKI ZBOR — PJEVANJE PJEVAĈKI ZBOR. Svi se tonovi stvaraju u larinksu i visina tona moţe se regulirati samo prema akustiĉkoj predodţbi pjevaĉa. p. Wolfenbuttel 1 941. — Das Chorwesen in unserer Zeit. — P. je ipak doţivjelo . njegovalo se u antifonalnom i responzorijalnom. — P. što obuhvaća ĉistu intonaciju. dobiva novu ulogu i gradu. a prema sastavu ono obuhvaća solistiĉko muziciranje jednoga pjevaĉa. Vokalni se instrument sastoji od ţive. Bern 1963. Zecchi. z. MocKBa 1957. pa i u manjim mjestima.M. lira). U talijanskoj višezbornoj muzici te u baroknom concertu javljaju se razliĉite vrste takvih vokalnih i instrumentalnih zborova. 1960. mješoviti. 1960). alt) i ĉetiri muške dionice (prvi i drugi tenor. Potkraj XVIII st. Epscein. jasan i pravilan izgovor (tzv. Za ispravno pjevanje vanredno je vaţna smisleno usklaĊena teh nika disanja. — W. zborni sastav i suzvuĉje instrumenata iste obitelji (ehorus instrumentalis). PJB. koji je u Davidovo doba obuhvaćao i do 4000 pjevaĉa. pravilno disan je i drţanje tijela te ujednaĉivanje glasa u svim registrima.) koji su izvodili pjevaĉi i instrumentalisti u zbornom sastavu. Gerson-Kizvi. njem. smješten na posebnom prostoru oko oltara (kor). Teţnja za ho mogenošću zvuka. je veoma raznovrsno. 1956). postiţe se iskljuĉivo sistematiĉnim. JI. 2. operi. Praetorius und die Feiergestaltung der Gegenwart. Der ehorisehe Gesang der Frauen mit besonderer Bezugnahme seiner Betatigung auf geistlichem Gebiet. Pa riš 19 48. pjevanje se razlikuje od govora u prvom redu duţim trajanjem glasova odnosno tonova. Zvonak glas postiţe se iskljuĉivo ravnoteţom svih mišićnih pokreta. u razliĉitim zborskim ansamblima.).ieHne H vnpaBneHne 89 xopoM. i si. i u XIX st. Journal of the International Folk Music Council. a sama rijeĉ ehorus (lat. odvojen od općinstva i od IV st. p. — K. attack. U novim baroknim oblicima. Religious Chant: A Pan-Asiatic Conception of Music. — J S. tal. Otada se ustalio kao norma ĉetvoroglasni mješoviti zbor u sastavu: sopran — alt —-tenor —■ bas. 1932. A Handbook of Choral Technique. te u psalmodiĉkom i himniĉkom obliku što je utjecalo na kršćansko liturgijsko pjevanje. staceato). Stuttgart 1963. je jedan od najstarijih oblika muziciranja. crkveni z. Struja zraka iz pjevaĉevih pluća uzrokuje titraje glasnica. 1928. Opseg svakoga glasa dijeli se na nekoliko registara razliĉitih po boji i intenzitetu. — K. Posebnu je ulogu imao zbor kod religijskih kultnih sveĉanosti i kod narodnih obrednih obiĉaja. u komornim vokal nim sastavima. Dobro školovani pjevaĉ. II Goro nella storia. 1961. i p. Za dobro pjevanje povoljne su one fiksacije kojima pjevaĉ moţe produljiti trajanje bez zamora i uz svjesnu kontr olu. — E. S razvitkom polifonih oblika uvode se i više glasni sastavi. Ĉesto se u operi i još više u oratorijskim djelima izmjenjuju homofone i polifone (fugato) partije zbora koji kao predstavnik naroda (turbae) postaje tumaĉem općeĉovjeĉanskih ideja ili se aktivno ukljuĉuje u dramsku radnju (Gluck. ispravnim oblikovanjem rezonatora svoga vokalnog instrumenta pri izgovaranju samoglasnika. Višeglasni zborski sastav i zvuk u današnjem smislu razvija se tek od XV st. U doba Francuske revolucije nastaje velik broj rodoljubnih pjesama i himna koje izvode golemi zborovi od po nekoliko stotina pjevaĉa. tj. Klink. Bologna 1960. MocKBa i HeHHHrpaA 1948 (II izd. Mainz 1953. A. — A. a u XIV st. Da se to postigne. — G. prema gradi kompozicije ono moţe biti jednoglasno ili višeglasno. U antiĉkoj Grĉkoj sama rijeĉ koros (-/opće) prvobitno je oznaĉivala plesni prostor na kome su se izvodili obredni plesovi s pjevanjem. Od <-VII st. Kretzschmar. Zbog toga su funkcije govornog organa pri pjevanju usporene. kantati. zatim i samo pjevanje s plesom i skupinu izvodilaca. U ranokršćansko doba spominje se najprije (oko 100 god. Ncf. kao što su muški. — K. London 1962. Chorgesang. Fiihrer durch die deutsche Chorliteratur. poĉev od Josquin Des Presa i Ockeghema. odnosno sastavu i vrsti njihovih glasova razlikuju se pojedini tipqvi zbora: muški. Das deutsche Chorlied zvvischcn Senfi und Hasslcr.. od najstarijih vremena. školski z. Zurich i Erlenbach 1932. izrazima concentus voeum ili concento di vod. postiţe zvukovnu izjednaĉenost tonova u svim registrima. — E. Izjednaĉena zvonkost u tihom i glasnom pjevanju dokaz je visokoga stupnja pjevaĉke tehnike. kada se povećava i broj pjevaĉa u zboru. Die stimmlic he Erziehung des Chores (II izd. a i unutar tih skupina diferenciraju se glasovi po visini i boji. — A. formiranje glasa na fiziološkoj osnovi. XopoBe. P. Der Chorgesang in der Schweiz vom Mittelalter bis zur Gegemvart. Tehniĉka zrelost pjevaĉa oĉituje se osobito u stva ranju poĉetnog tona. tj. Kod velikoga mješovitog zbora sastav se proširuje ĉak i na ĉetiri ţenske dionice (prvi i drugi sopran. Ra u ge l. Zbo r moţe nastupati uz pratnju instrumenata ili bez njih (a cappellaj. ka o što su duet. tercet. takva se djela susreću i na kontinentu.) jednoglasno zborno pjevanje ĉitavog općinstva u crkvi. 1436 imala 9 pjevaĉa. je redovito povezano s rijeĉima.

a Hieronvmus de Moravia (XIII st. Bel Canto. II Bel Canto.). Na Mancinija se djelomice .und sprachphysiologischer Grundlage (3 sv. Grka i Rimljana. J. s pojavom ranobarokne monodije dolazi i do teţnje za uspostavljanjem ravnoteţe izmeĊu tona i rijeĉi. 1558. Njemaĉki pedagozi. virili. MeĊutim. govorni. HOBBIH nyTb neBiia. C. Buenos Aires 1947 ris 1955).) spominje tri naĉina stvaranja glasa: vox pectoris (prsni registar). oni govore o vrlo razvijenom umijeću zbornog i solistiĉkog pjevanja kod Egipćana. Die goldene Kehle. Pariš 194' A. L'£tude du chant. V (Vollstdndige Singschule. 1642). Leipzig 1923 ( I I I izd. Talijanski belkanto nije za ljavao već u reformnim operama Ch. 1668) paţljivo obraĊuje modulativnost glasa i vo kalizaciju i iznosi izvorna zapaţanja o pravilnom izgovoru. M. — L.'A. 1952). Zagreb 1940. pojedini slogovi rijeĉi ukrašeni su s više tonova (melizmi) ili s bogatijom figuracijom (kolorature). Stimmbildung (5 sv.). usklaĊivanjem elemenata. Pojava melodiĉkog ukrašavanja. Phvsiological basis of the art of singing. Entrainez. jaĉine (messa di voće) i zvukovnu ujednaĉenost. ţivah nim i suzdrţanim glasom psalmodirahu). Romantizam XIX st. Beograd 1933. U srednjem vijeku su za gajenje liturgijskog pjevanja utemeljene posebne pjevaĉke škole (-> Schola cantoruni). Pariš 19: V. Frossard. M. Strassburg 1909. Concone. Jacopo da Bologna piše 1350 u jednom svom madrigalu: »Per gridar forte non si canta bene. Konigsberg 1927. Segreti del Bel Canto. Traitć complet de l'art du chant (1847). ma con soav'e dolce melodia«. — W. priruĉnik M. Pariš 1946. Panzera. Gerold. G. Munchen l< 38.) i drugdje. ne odveć brzo. Notes s chant. Martinua. — V. Tarncauc Chant. Intenziviranje dramskog i. ĉesto se oblik rijeĉi ţrtvuje za volju muzike. Mersenne u VI knjizi (De l'art de bien chanter) djela Harmonie universelle (1636) povezuje vokalnu tehniku i estetiku onoga vremena s vlastitim saznanjima o fiziologiji glasa. — L. J. Klasiĉnoj talijanskoj školi dali su vr priloge još i G. Farga. J. odmjereno. tiensscn-Lohmann. Odnos tona i rijeĉi poprimao je u pjevaĉkoj praksi takoĊer razliĉite oblike koji se dadu razvrstati na dva osnovna naĉina. La Science et l'art du chant. MocKea 193 A. P. Machabey. Herm ann Finck. Leipzig 1912. Mainz 1938 ( II izd. L. senza maestro (1562) daje prvo sistematsko djelo pjevaĉke pedagogije. ali modulativan i njeţan glas: »semper pari voće. KaiiKapoeuH. Die Schule des Bel auf Grund der Originalschriftens zum ersten Male dargestellt. Njemaĉka vokalna pedagogija XVII st. Umjetnost pjevanja. postavlja na pjevaĉe i u tehniĉ kom i u muziĉkom pogledu veće zahtjeve. Forchhatner. Hettich objavljuje od 1907 zl Vocalises-etudes (14 sv. Goldschmidt (1896) i A. a ni 1 lijim djelima W. Milano 1938. — W. modulativnost gl. isticanje sadrţaja teksta i povećani orkestar traţe od p veliki opseg i intenzitet glasa. zatim u Metzu.90 PJEVANJE tadašnje operne prakse odrazuju danas još samo zbirke pje' vokaliza iz toga vremena. 1556.: Th. Bordogni. Mozarta. non nimis velociter. Zi 1943. narodne pjesme. vox gutturis (grleni registar) i vox capitis (ĉeoni registar). Zur Geschichte der franzosischen Gcsangskunst C tacija). 1552. F hammer. St. Pjevaĉki pedagozi XX st. Pjevanje grĉkog nomosa zahtijevalo je visok stupanj vještine.Bichle. pa ga s pravom smatraju utemeljiteljem modern kalne pedagogije. Die altitalienische Gesangsmethode. U Italiji su dramatski razvijenije opere V. Coclico. Estetska pravila nove ekspresivne deklamacije (tal. Škola pevanja. Syntagma musicum. Mansion. Kelsev. On zahtijeva pjevanje s punim i prirodnim glasom (tal. Technik der deutschen Gesangsl Leipzig 1911 (III izd.vous a articuler. vezuju B. stavljale pred pjevaĉe te koje nije mogla u potpunosti riješiti tradicionalna praksa bell Vokalni izraz XIX i XX st. podaci o pjevaĉkoj tehnici priliĉno su oskudni. On stavlja teţište na izraţajnost teksta. Majcen. Verdija. Mnogi autori pišu o umijeću pjevanja i odgoju pjevaĉa (A. Caccini je utemeljitelj metodike pjevaĉke nastave. stavlja za temelj impostacije glasa pravilno o vanje samoglasnika i suglasnika (Deutscher Gesangsunte\ I—IV. Early H of Singing.. The A Singing. i dr. Iffert (1895). — J. Ulrich. A. M. Poslije 1900 sve se više prilagc i didaktiĉka djela interpretativnim zahtjevima suvremene zike. po sebno konsonanata (suspension des consonnes). udruţena s dramatskom deklama (Sprechgesang). poĉev od G. uvijek jednakim glasom. — H. Della Corte. Prirodnom govoru najbliţe su razne vrste deklamiranog pjevanja kao što su -> psalmodija i -> recitativ. napisali su P. D. melizmatiĉko i silabiĉko pjevanje. — J. Mušica practica. Garcija podiţe pral pedagogiju s dotadašnje empirijske. Mancini (Pensieri e riflessioni pi sopra il canto figurato. kao što su arija ili polifoniĉko pjevanje. Stockh {Gesangsmethode. kao i razliĉita shvaćanja o ulozi i znaĉenju pjevane rijeĉi. a u silabi ĉkom dolazi do izraţaja. de Bacillv [Remaraues curieuses sur l'art de bien chanter. Vicende degli stili del canto del tempo di Gluck al'9Oo. 1938. U prvome je teţište na melodijskom elementu. 1619. Ma Marchesi i mnogi drugi. Siotto Pintor. MeĊutim. Malha de Parrel. ideal je pjevaĉke estetike sve do XVI st. J. Greiner.). III. usavrše lji grlo kako bi postalo svestrani vokalni instrument koji moi voditi i baroknu muziku i romantiĉnu solo-pjesmu i drarr Sprechgesang novijeg doba. To jedno shvaćanje glasa kao vokalnog instrumenta iskljuĉuje dran interpretaciju teksta.). Maffei svojim priruĉnikom Discorso della voće edel modo d'appararedi cantar diGarganta. Pjevanje u pianu uz jasnu vokalizaciju. MeĊutim. 1854). ali ne zapostavlja ni pitanje muzikalnoga stvaranja tona i plastiĉnog oblikovanja melodijske linije. 1824). Lhotka-Kal Tehnika pjevanja. Zagreb 1938. Srednjovjekovna crkvena muzika nije od pjevaĉa traţila ni veliki opseg niti znatniji inten zitet glasa. Faurea i M. od dalje. sa destruction. Gallenu (u VIII st. Zacconi. Tada cvate talijanska škola be koja razvija prvenstveno gibljivost glasa. fizioloških. Samostalnije se razvijala francuska pjevaĉka škola koja se oslanja na osobitosti francuskog jezika i francuskog opernog recitativa (J. 1954). tako u Francuskoj A. U pjesmama uglazbljenim silabiĉki.. Pariš 1947. 1884) i drugi. sve više obraćaju paţnju cifiĉnoj vokalizaciji njemaĉkog jez ika. Wagnera. New York 1921. LIT. zig 1931 — 32. Nasuprot virtuoznosti belkanta teţište je na nagi. Wien 1948. Chanter ou ne mnoge promjene. pa Garcijin uĉenik J. virtuoznog pjevaĉkog umijeća. Bellinija i G nizettija i osobito djela G. isto kao i zborno pjevanje u tragediji. Heiiderson. Reizcr. Uz muške i djeĉaĉke glasove. Ravela pa sve do Milh. Mei gesang aus drei Jahrhunderten. Vlrich. Rousselot i dr. Njegova pravila razvijaju H. — M. Langle u djelu Methode de du Conservatoire de musiaue (1803—04). Livorno 1920. stile concitato) postavlja G.) p preteţno s tog stajališta. — A. J. nazalno pjevanje na Prednjem Istoku ili stisnuti i kriĉavi naĉin pjevanja u staroj kineskoj i japanskoj vokalnoj umjetnosti. Tosi (Opinioni de'cantori ani moderni. Šarenilo i ĉesto gotovo nevjerojatan stupanj virtuoznosti . Milano 1923.). sve do XVI st. ■ Ross. aequa lance. Loiseau. 1774). — /. muţevnim. velikim tonskim volumenom i ini tetom. — F. a osuĊuje fal setiranje kao neprikladno za izraţajnu deklamaciju. —■ B. 1951). F. na znanstvenu fizk osnovu. Das bewusste Singen. u većoj ili manjoj mjeri. Schmitt (Grossc Gi schule filr Deutsche. Veliki intenzitet on postizava dubokim polo larinksa i tamnom vokalizacijom. voće piena e naturale). Wagner. a spominju i djelatnost uĉitelja pjevanja. Le Bel canto. melizmima i koloraturama. fonaskusa. doziranje i tehnika disanja. Henderson. O. U XVIII st. kao npr. viva et succincta voće psallatur« (. London 1939. F. Massell. Njih su uvjetovale osobitosti ritma i akcenata u jezicima razliĉitih naroda. kao P. L'Art de chanter. Interpretacija je ovi sila o sadrţaju teksta. Pjevaĉi samovoljno ukrašuju i izobliĉuju arije najrazliĉitijim improvizacijskim do dacima. figuriranja i koloriranja. — G. 1723) i G. struktura se stiha još ra spoznaje. G. — F. sa construction. F. L. G.. M. s ekspresivnom deklamacijom t dramatiĉnim akcentima. Bachner. psiholoških i tehniĉkih. Die Grundsatze der Stimmbi \vahrend der a cappella-Periode und zur Zeit des Aufkommens der Oper.) sa 140 vjeţbi sastavljenih iz djek vremenika.) ideal vokalne estetike gregorijanskoga pjevanja bio je smiren. Tada se stvaraju teme lji pjevaĉke pedagogije. Podaci o umjetnosti pjevanja u antiĉko doba zabiljeţeni su u izvještajima pisaca. potaknut id R. — M. a G. Praetorius. u to vrijeme u zboru sudjeluju i -> falsetisti i -> kastrati. W. — H. unosi veliki preokret u pjevaĉku 1 nost. sve više potiskuje pravila tehnike belkanta (precizr glasnica. Njihov je cilj da. Bruns.. Ricci. La Tecnica del canto. L. — J. J. kao što su npr.— Ch. T 1933. Prema pravilima izloţenim u djelu Instituta patrum de modo psallendi (XI st. F. upravo u to vrijeme nastaje najvrednije goško djelo koje se temelji na belkantu. u kojemu nastoj kladiti francusku tradiciju s talijanskim naĉinom. Stim dung auf stimm. Tada se stvaraju temelji izraţajne pjevaĉke interpretacije i specifiĉno talijanskog. Caccinijev »novi stil« (nazvan i stile rappresentativo) obiluje ukrasima. Zarlino. Pariš 1948. Hemery. kod sloţenijih vrsta. B. — H. — B. najprije u Rimu (vjerojatno u V st. u Italiji izdaje. Najvaţnija pedagoška djela belkai XVIII st. Herbst. — H. na govorne akcente. tzv. Glucka. Hey. naklada Ricordi seriju pod naslovom Vocalizzi nello moderno s etidama suvremenih talijanskih kompozitora (Ca: Malipiero. sed rotunda. Lully). I nacionalne škole romantil protstavljaju se tada općepriznatom i dominantnom stilt kanta. Njegov ideal bila je zvonkost gl stilu talijanske kantilene. iako je tekst stiliziran time što je ukljuĉen u muziĉki sistem mjere. Zandonai i dr. Dic deutschen und italienischen Gesangsmethoden des 18.). Iro. —• M. Pariš 1945. A. u središtu je talijanske operne umjetnosti arija s bravuroznim ornamentima i koloraturama. Vaccai. Aloser. Die Stimmkunst (2 sv. Dok je u renesansnoj vokalnoj polifoniji melodija imala prevlast nad tekstom. 1592). Mengozzi i H. melodramatskoj izraţajnosti. stajala je uglavnom pod utjecajem Caccinijeve metode (M. 1 1640. -> Caccini u predgovoru zbirci Le Nuove musiche (1601). N. kasnije prozvanog bel canto (-> belkanto). Jah: dcrts (disertacija). B. Milinković. B. Ricci. J. Pizzetti. i V. I danas još postoje raznovrsne vokalne estetike. Nedostatke te nike uoĉio je i R. (P. u polifonoj muzici renesanse. 1885). Stravinskog i Schonberga. Leipzig 19. nego zaobljeno.

Diagnostik und Padagogik der Stimme. — \V. Znanstvenu djelatnost Plamenĉevu privlaĉila su poglavito dva podruĉja: muziĉka prošlost Dalmacije i zapadnoevropska muzika XIV —XVI st. kojom je tada upravljao B. Kao vrstan pedagog i metodiĉar P. a gostovala je u londonskom Covent Gardenu.PJEVANJE — PLAMENAC chanter. Die geistigcn Grundlagen des Gesanges. Nje govi su uĉenici bili H. 1955. — V. Atcm. — G. Fernandes Lavic. Whitc. 1914) i Der Klavierlehrer (1874. Ilempoe. Fngliinder. je posebnu paţnju poklanjao tehniĉkom svlad avanju instrumenta. Sc hreker) i Pragu (V. Zagreb 1953 (novo pr ošireno izdanje 1975). — A. Sliĉan je oblik -> tombeau. Couperin).. a 1970 ga to društvo bira za poĉasnog ĉlana. Le Bel canto. u instrumentalnim suitama iz XVIII st. G. Sastavio je prvu temeljito razraĊenu teoriju vrsta udara (legato. Reid. Vocal Tcchnique. Sprechen. Czernvja. zatim se po svetio klavirskoj pedagogiji. jadikovka). podrugivanje). Aiackworth-Young. — //. Nitze. dragocjena muziĉka biblioteka N. ibid. Paul i E. 8. On Studying Singing. La Voće nello studio del canto. Neki teoretiĉari smatraju da p. Gesangspadagogik. JI. Rodd Alarling. neoeu H necHH. L. solo-pjesme na stihove Ch.). ĉesto naziv vedrog. Das Plagiat in der Tonkunst (disertacija). Tappcrt. A. Maragliano-Mori. Hcrzfeld. se moţe odnositi na tuĊe djelo u cjelini ili na njegove bitne dijelove. Plamenca. Thausing. III 1939). Die methodisch-padagogischen Grundsatze deutscher Gesangskultur im 19. PLAGALNA KADENCA Starocrkveni naĉini -> Kadenca PLAGALNI MODUSI PLAGIJAT (od lat. Solo pevanje. — R. 1951. zatim ţivi u New Yorku gdje za vrijeme rata radi u Uredu za ratne informacije (Office of War Information). (-> parodija. 1947 dobiva Guggenheimovu nagradu. Wolfenbiittel 1960. — A. Povukavši se s operne pozornice poduĉavala je pjevanje na konzervatoriju Stern u Berlinu i zatim privatno u Rodaunu kraj Beĉa. Amsterdamu i dr. — A. P. Inicijativom D. Ima više oblika plagijata medu kojima se iz dvajaju: namjerno prisvajanje autorstva tuĊeg djela. Bel canto et emission italienne. M. The scientific Culture of the Voice. MGG. Saska. Biilo \v. u muzici se susreće i svjesna. A. 13. Schulze i dr. Litantc. i I sv. II Canto artistico.. Koln 1935. — H. Kreutlcr. Duey. Pariš 1961. Landeroin. Cou perin) i J. Mari. Musical Times. — G. izvedene 19 16) ubrajaju se u tehniĉki najnaprednije kompozicije toga vremena u Hrvatskoj i odaju umjetnika koji budno prati razvoj suvremene evropske muzike. — F. MocKBa 1962. 1958. Ockeghemu kao kompozitoru ehansona i moteta. a 1954 postaje redovni profeso r za muzikologiju na Univerzitetu drţave Illinois u Urbani. prisvajanje odnosno slijepo oponašanje tuĊeg umjetniĉkog ili nauĉnog djela. ipak spoznaje da je pravo podruĉje njegova rada muziĉka nauka. L'Amour de chanter. M. Archiv fiir Urheber-. Stevens (red. MGG. pregledniji i jasniji. 1. Hg. — D. Revue internationale du droit d'auteur. Das Recht an die Melodie. Grain. Zurich 1956. Le Plagiat. London 1965. Kassel i Bascl 1953. Istaknuta '. A. lOdun. A Natural Approach to Singing. U Zagrebu završio 1917 pravne nauke (dr iur. U francuskoj naziv za razliĉite vrste ukrasa: za vibrato kod gudaĉki h instrumenata i za predudar ili tzv. kasnije je poduĉavao privatno. 28. je otkrio djela Šibenĉanina Ivana Lukaĉića. Pariš 1949. IV.. Gcering. Lullvju (F. Rimski pjesnik Martial (I st. What happens in singing. Brtin. od reminiscencije. Wermsdorf. već 1897 pjevala je u Bavreuthu. Štampa. Le Chant. gdje je nastupao i kao solist. Thila.. Drugi svjetski rat spreĉava mu povratak u domovinu. Mcrlin. i on ostaje u SAD. — E. — A. Caruso's Method of Voice Production. — P. — R. — . X. Difctti causati da un errato studio del canto. London 1956. The Sci ence and Art of Singing. — C. 2. Dock. U septembru 1939 odlazi P. 1963. muzikolog i kompozitor (Zagreb.vagnerijanka. 1940 —41 predaje na Muziĉkom institutu u St. Kagcn. de Chambonieresu (F. JXO>WBO. — K. I. U toku svojih istraţivanja spomenika stare mu zike u Dalmaciji. — F. Pjevanje uĉila na beĉkom Kon zervatoriju (J. nije pravni pojam. Holzen. Dustmann i Mampe-Babbonigg. Walter. Vrativši se u Zagreb.und Gesangsunterricht. London 1950. New York 1951. O ^njia■MHKe 3Ryna MejioeeMecKoro rojroca.: \V. u sporu protiv Modugna da je u poznatoj pjesmi Nel blu dipinto di blu navodno plagirao pjesmu // castdlo dei sogni De Marca) za postojanje plagijata u muzici nije odluĉna istovetnost nekoliko taktova dviju kompozicija nego izraţajni rezultat djela u cjelini. 6. Film. Leipzig ( I I izd. B. New York 1950 (novo izd. Wandernde Melodien. v. Austin 1960. 1930. New York 1956. Miin chcn i Leipzig 1912 ( I I izd. u cjelini ili u pojedinim odlomcima. J. —■ R. U razdoblju rane klasike pod tim je naslovom objavljeno više zbirki kompozicija lak oga karaktera. je. ■ — E. seherzoznog stavka. Nevina. 1955. — /. parodiranja. PLAMENAC. 1927). Grosse Sangerinnen der Klassik und Romantik.S 1 . — F. — V. tog izdanja izlazi u Leipzigu 1927. God. ukrasti). Fnrnejia rojioca u ero (bH3iionorHMecKHe OCHOBBI. AIcNaugfit. Kompoziciju studirao u Beĉu (F. P. — Ch. naknada štete). Bases physiologiques du chant. Montreux i Miinchen 1949. Umjetnost solo pjevanja. I Maestri del bel canto. — P. uobiĉajen u XVII—XVIII st.). Hensel. MeĊu najpoznatija i najljepša djela te vrste idu ţalobne kompozicije posvećene J. Snovva. Pariš 1960. 91 Od 1894 ĉlanica Gradske opere u Strassburgu i 1901—14 na Dvorskoj operi u Berlinu. — L. Udine-Algarottija. Alartienssm-Lohmann. nesvjesne imitacije tuĊeg djela koje se prethodno upoznalo i nejasno saĉuvalo u pamćenju ili od sluĉajne koincidencije koja moţe nastati zbog zajedniĉkog izvora inspiracije (npr. Munster i. neovlašteno preradivanje ili imitiranje tuĊeg djela bez formalnog prisvajanja autorstva. 1963. 1949 (srpski prevod: O uticaju i pozajmljivanju. — H. ali je saţetiji. A History of Song. Neka njegova djela. sopran (Beĉ. Das musikalisehe Motiv in Recht. Corelliju (F. — H. . 4). U nekim sluĉajevima teško se razlikuje p. Njegova su djela Technische Studien fiir das Pianojortespiel (1852. 1962. Magie der Stimme. Ncw York 1951. postaje privatni docent za muzikologiju na Univerzitetu (1928 —39). u opisanom smislu. London 1951. Nikolić Stamatović. Poseban oblik plagijata je prisvajanje originalnog naslova tuĊeg djela. De Sanctis. Huslcr i Y. die es werden wollen. Das musikalische Plagiat als asthetisches Problem. a uz to je od rane mladosti uĉio klavir i violinu i zatim harmoniju i kontrapunkt (F. PLAIDY. Etude sur le droit d'auteur. Agthea i violinu kod Haasea u Dresdenu. — J. Le Plagiat musical. — //. Bitterling. Uĉio klavir kod A. Sopranos of Today. To je i vrijeme njegove kompozitorske djelatnosti koju je kasnije potpuno napustio. Louisu. O. 1959. Neue Zeitschrift fijr Musik. izvedena djela suvremenih evropskih kompozitora. J. P. LIT. Hoffmeister). — B.und Theaterrecht. III 1868 — 19. Kiihncr. G. Stuttgart 1954. Hamburg 1957. ne skrivena upotreba tuĊe muziĉke zamisli radi odreĊene umjetniĉke svrhe: -> preradbe. prenesena je 1935 iz Krka u Zagreb i povjerena na ĉuvanje Hrvatskom glazbeno m zavodu. C. Singing: The Physical Nature of Vocal Organ. //. Rosenlhal. Baudelairea. Aloser. Adler). t j. Dubuque 1959 (London 1962). 3. Torino 1953. Lhotka-Katinski. plagio izvršiti otmicu. Louis Plaidy. — R. — R. 1966. Gansbacher) i kod L. folklora) ili zbog neizbjeţnih meĊusobnih utjecaja. AI. La Voix naturelle. Schulze. Eeopoe. — A. Pariš 1933. Pariš 1950. Zurich 1952. LIT. 1843—65 profesor klavira na Leipziškom konzervatoriju. — F.). -> chiae. Iro. — R. Lauri-Volpi. Wicn i Koln 1962. i na engleski). p. propuštanje iz nemarnosti naznaĉivanja imena autora ili izvora tuĊeg djela. Aloscr. Louis. Laurcns. — A.: R. Stuttgart 1960. MeĊutim. Muzika. PLAISANTERIE (franc. Ein Wegvveiser fiir Sanger und alle. Dragan. Pariš 1957. — W. Neue Grund lagen fiir den Sprach. legatissimo i portato). Der Kunstgesang. Lebcndige Ordnungen durch Atmcn. Rossi. Das musikalische Plagiat. Des possibillites inconnues dc l'organe vocal dans l'art du chant et son ćtude. a ukoliko se radi o namjernom plagijatu. Siclz. Kao violinist koncertirao najprije u Dresdenu. Bel Canto in its Golden Age. Studira tada muzikologiju u Parizu (A. Sprechfunktioncn als Singaritrieb. De Sanclis. 1950. London 1953. — P. PLAINTE (franc. P. Misteri della voće umana. God. općenito. Honotka. Marafioli. Musikalische Criminajia. Voice Production in Singing. — Ph. Pirro) i Beĉu (G. franc.) prvi je izrazom plagiarius oznaĉio kradljivca stihova. ili naprosto zbog općenito prihvaćenih izraţajnih sredstava jednog stilskog razdoblja. a 1951 nagradu Ameriĉkog vijeća nauĉnih društava. — N. Sprache und Gesang. Janoivski. God. Husson. staceato. — A. u Beĉu. III 1874). 1925 —26 korepetitor je berlinske Stadtische Oper. Jahrhundert (disertacija"). MocKea 1963. Milano 1957. Couperin i d'Anglebert). Berlin 1961. — O. Berlin i Frankfurt a. Hahn. L. Judd. — O. Roma. Ourasco. uz njegova uvodna predavanja. na poziv Ameriĉkog muzikološkog društva u New York da zastupa Jugoslaviju na meĊunarodnom kongresu za muzikolo giju i da odrţi predavanje o staroj muzici Dalmacije. i kaznene sankcije. — F. London 1953. Science and Singing. MocKBa i JlemiHrpaA 1948. Lettre d'Italie. God. — AI. KelĊorfer. variranja i si. — G. prev. Roma 1953. II 1895 —). Bel Canto: Principles and Practices. U to je vrijeme Njemaĉko muzikološko društvo uvrstil o u plan svojih izdanja sabrana djela J. 1960. MeĊutim. austrijska pjevaĉica. Interauteurs. Reesea i R. Prema shvaćanju talijanske sudske prakse (npr. — V. IV izd. povreda autorskog prava za koju su predviĊene gradanskopravne sankcije (zabrana daljnje povrede. Gcsangslcxikon in Skizzen. 1956. oslanja se na C. uz to klavir K. nastala u doba Prvoga svjetskog rata (npr. Sarajevo 1972. Milano 1949. — A'. — R. Hein. — J. — P. Die Sangerstimme ( I I I dopunjeno izd. MocKBa 1962. — R. uništenje predmeta kojim je nanijeta povreda. 1960). God. 1923. kod lake muzike) i si. Beograd 1950. — R. Du chant. Milano 1959. Pariš 1962. Panzera. Wiesbaden 1961. Husson. On Influence and Borrowing. — L. PLAICHINGER. U tom deceniju organizirao je više muziĉkih veĉeri na kojima su. Lhotka). — J. od 1831 orkestralni muziĉar u Leipzigu. na opernoj pozornici debitirala je u Hamburgu. Caslelain. za kompozicije u spomen neĉije smrti. Ch. — H. Gesangskunst.) 1890. Plagiat. Kassel i Basel 1956. naziv. Ockeghema u Plamenĉevoj redakciji. Walter. Novak. La Voix chantee. M. Die Aussprache im Gesang. Miinchenu.MiipOBaHHe rojioca neona. Rudorff. U ĉast njegove 70 -godišnjice. Pariš 1957. Od 1956 do 1958 potpredsjednik je Ameriĉkog muzikološkog društva. Der wissende Sanger. — C. Vr. W. revija Le Droit d'auteur. njemaĉki klavirski pedagog (Hub ertusburg. šala. 1969 izdaje Sveuĉilište u Pittsburghu zbornik nauĉnih radova evropskih i ameriĉkih muzikologa u redakciji G. Pa riš i Bruxelles 1957. Pariš 1950. — J. Die grossen Primadonnen: Von Bordoni bis zur Callas. Špiler. ibid. — H. gdje postiţe 1925 doktorat disertacijom o J. Munchen i Basel 1965. Du plagiat musical. Singen. Umjetnost pjevanja. Vt'ien 1957. -> pozajmica'). pomodnih formula (npr. XI 1810 — Grimma. Noć. 1913. — O. 1936 izabran je za dopisnog ĉlana JAZU. Oop. Pariš 1948. — F. a 1973 podijeljuje mu Nacionalna zaklada za humanistiĉke nauke u Washingtonu nagradu u svrhu prouĉavanja evrop skih arhiva. Cocchi.

kao i u brojnim evropskim zemljama. Reeseu. Po povratku s prvoga putovanja utemeljio prvu vis školu na Zapadu.293. Obzor. Notes. La Cremaillere. Komiĉne opere i operete: Le Serment dc M Gregoire. Nepoznat hrvatski muziĉar ranog baroka. Bachs Clarintrompeter und seine Kunst. The Tzvo-Part Quodlibets in the Seville Chansonnier. Messen (I — u kolekciji Publikationen aiterer Musik. 1878. Mizlera (1740 — 43). Zatim je objavio iscrpnu i dokumentiranu bio--bibliografsku studiju o ţivotu i radu talijanskog kompozitora Tome Cecchinija. Damonov dak Drakon bio je Platonov uĉitelj. komiĉna opera Rip van Winkle (ni djelo). osobito Les Cloches de Cornevill je komiĉna opera u deset godina izvedena 1000 puta u P. Kosleck). Milano 1908. ibid.. što mu je omogućilo da taj vaţni muziĉki spomenik u potpunosti rekonstruira. 1923. Anglesu. Razvitak novih nastojanja u francuskoj muzici.' potpuno izdanje u faksimilu obnovljenog chansonniera u Sevilli. AM. 1929. 1925. X. Dragan Plamenac. 1955. Reese. uĉio na Kraljevskoj vi muziĉkoj školi u Berlinu (J. IX 1 Vojni muziĉar u Hannoveru i Kielu. 4. E. Mušica d'oggi. psalam LXVII za z orkestar. Kasnije komponira komiĉne opere i operete od su neke bile vrlo omiljele. Broivsing Through a Little-Knozvn Manuscript (Prague. 1928. Strahov Monastery. Journal of the American A^ logical Societv. Leipzig 1972. koji je sav ţivot proveo u Dalmaciji. komiĉna opera Les Cloches de Corneville. Akademiju. 2 (iste godine takoĊer na francusko m u Revue belge de musicologie). 1933. 1964.und Motettenkomponist (disertacija). 11. Opere: M. Music in the Renaissance.£ iiber die Berliner Musik-Fachausstellung. God. Te su mu osobine odavna i pribavile zasluţen meĊunarodni ugled. — DRAMSKA. Ludvvig. Robert. 1928. Karstddt. Zagreb. New York 1959). 117. 2 —4. 16. sa Ockegher motetima i svjetovnim djelima. — G. je dobio neobiĉno široku naobrazbu u muzici i u urr nosti općenito. — Pjesme (patriotske. 1972 objavio je i potpuno kritiĉko izdanje tog spomenika u seriji Corpus Mensurabilis Musicae Ameriĉkog muzikološkog instituta. Ockeghema. Another Paduan Fragment of Trecento Music. New York 1939 (štampano 1944). ZFMW. Journal of the American Musicological Societv. Kongresni izvještaj IGM. < LIT. VI E. Savremenik. 1885. Rad JAZU. MGG III. 1517. a zatim djelovao u Ateni. faksimile izd. — KOMPOZICIJE: u za orkestar. iskoristio je i za upoznavanje uĉenja pitagorovaca Arhite. Uĉenik P. 1927. 1895. osobito za tzv. — Reguier. jedinih saĉuvanih primjeraka triju pjesama L. 1934. Ockeghem.: G. Baveći se starom nizozemskom muziĉkom kulturom. 1880. Ispravci i dopune bibliografiji djela Tome Cecchinija. 1954. Keyboard Music of the 141I1 Century in Codex Faenza 117. Rimska opera 17. izdanje JAZU. tato. La Vendetta slava. An Unknozvn Violin Tablature of the Early I7th Century. 1954. Panurge. 1962. sluţili kao cantusom firmu som u svojim polifonim kompozicijama. Arti musices II. 1921. Kongresni izvještaj Belgijskog arheološkog udruţenja u Brugesu. 11 — 12. Knjiţevni Jug. Si 1887. objavljen još 1919. je upozorio na ranu pojavu violine u našim primorskim krajevima. Antico's Frottole Intabulate. 1. 4. O hrvatskoj muzici u vrijeme renesanse. Spomenica C. grĉki filozof (Atena. 1956. 1915. D. PLATON. DJELA. kao i na tabulaturu iz arhiva JAZU kojom je jedan hrvatski amater. 1954 i Postscript toj studiji. VI. kr 1969. U svojim radovima Plamenac oĉituje veliko i temeljito zna nje. Piccarda Donali. knj. 1927. Platoi (ili »akademska«) škola postojala je do kraja staroga vijeka i ţivjela novi procvat djelovanjem Plotina u III st. 1865. I sv. Ivan Lukaĉić i njegovi moteti. u zborniku Ess Musicologv in honor of D. Bentivoglio. — VOKALNA: simfonija sa zborom. autobiografija Aus dem Leben eines Posaunenvirtuosen. An Unknozvn Composition by Dufay?. Ogledao se i kao kompozitor. SPISI: Die deutsche orehestrale Tonkunst in Gcfahr. Tri putovanja u juţnu It. nekoliko popularnih ondašnjih melodija. 1905.. Le Clu Gaston. 1. Spomenica Ch. Tim Filolaja. 1916. Od ostalih Plamenĉevih radova koji zasjecaju u podruĉje naš e mu ziĉke kulture treba istaknuti esej o Vatroslavu Lisinskom. u kojoj je nastava obuhvaćala govu dijalektiĉku metodu. De Napoli. I Platania. Wood. Pensiero sinfonico. Riilkblick auf Entsl und erste Entzoicklung der grossen deutschen Orchester. Donja Saska. U posebnoj studiji (An Vnknoton D. Ce 1970. Papers of the American Musicological Societv. kapelnik stolnih crkava u Splitu i Hvaru u prvoj polovini XVII stoljeća. Deutsche Instrumentenbau-Ze 1906. 1885 —1902 rektor Konzervatorija u Napulju. roĊenje Luja XIV i Rafael Levaković. Uz 60-godišnjicu ţivota. 13. PLAMENAC Violin Tablature of the Early ij'h Century) P. Koln 1958. Faventina. 1925. PL. 1966). Trombonist u Kralje kapeli. German Polyphonic Lieder of the i^th Century. Spa: 1891 i dr. 1872. Deutsche M -Musiker-Zeitung.violinist na poĉetku XVII st. psalam CXII za sopran. 1915. d' armonia. Guardione. MGG IX. 1900. Tragom Ivana Lukaĉića i nekih njegovih suvremenika. Le Talisman. Blick in die mlung musikalischer Wahrzeichen deutscher Stddte. solo-pjesme. O stogodišnjici smrti Franza Schubcrta . Rad ovih i drugih muziĉara iz Dalmacije u doba ranog baroka prikazao je P. 1927 (II dotjerano izd. 1895. 1962 i ch: niera u Dijonu. 1972. S. 1952. 4— 5. Turmmusik. Savremenik. Narod Zagreb. The Recently Discovered Complete Copy PLANQUETTE. 47). Journal of the American Musicological Societv. gudaĉki kvartet.ASS. Toma Cecchini. 1951. 1905 preuzeo od Koslecka vodstvo ansambla Bldsen God. La Princesse Colombine. Ĉetiri moteta (1564). zapisao. stoljeća. klavirska djela (gavota. Masses and Sections ( I X — XVI). 1879. Vatroslav Lisinski. Keyboard Music of the Late Aiiddle Ages in Faenza. III 1864 — Berlin. II sv. U sve spisima (gotovo svi su u obliku dijaloga) P. 1882 —83 kapelnik katedrale u Milanu. Pietro Platania. upravo najvaţniji izvor za njeno prouĉavanje. 1962. uz to je umio vješto instrumer i birati dobra libreta. u kolekciji Corpus Mensurabilis Musicae (American Institute of" cologv). A Reconstruction of the French Chansonnier in the Biblioteca Colombina. Ludwig Plass. 1949. Sachsu. Hrvatska revija. *-366 do ^-365 i <-36i do ■«-. Deux pieces de la Renaissance tirees de fonds Jlorentins. Odabrani moteti {duhovni kot HGZ. 1959). Rad JAZU. LIT. J. 1886. za svoj instrument. utvrdio da predstavlja jedinstvenu zbirku instrumentalne muzike kasnog XIV i ranog XV st. 1952. 1884. U dijelovima drugog kodeksa XV st„ u Nacionalnoj biblioteci u Parizu prepoznao je fragmente jednog muziĉkog rukopisa koji se nalazi u Sevilli. 1934. decembra 1935 organizirao je u Zagrebu veoma vaţan koncert na kojemu su — prvi put poslije nekoliko stoljeća — ponovo izvedena djela tih kompozitora. solo -pjesi stihove Ch. MQ. 1852. francuski kompozitor (1 31. Deutsche Musiker-Ze 1920. 4. P. 3. imao priroĊen melodijski dar. 1938. 3113. 1964. zbor i klavir. I9O( vršio L. Od drugih Plamenĉevih radova osobitu su paţnju pobudile njegove studije o kodeksu 117 u Faenzi.: J. var 1925). 1955. un nost i etiku. u SAD i Meksiku. Kongresni izvještaj IGM. Dvije stare dubrovaĉke pjesme za mješoviti zbor. God. van den Borrenu. Baudelairea. Utrecht. Journal of the American Musicological Societv. 4 i 1952.. Music of the i6th and iyth Centuries in Dalmatia. Ockeghem. 1960. 26. DRAMSKA. Sokr. 1961. Ivan Lukaĉić. Osobito ga je privukao lik velikog nizozemskog majstora XV st. 1. 1936. sigurnost u metodiĉkim postupcima i dubljinu znanstvene misli. kao pub] Ameriĉkog muzikološkog društva. r. DJELA. Z: mao se za populariziranje trombona i duhaĉkih instrumi uopće. 1966. PLATANIA. III 1848 — 28. RM. — G. Raimondija na i zervatoriju u Palermu. IV 1907).. Le Paradis de Mahomet. Reesea. / on the Rearrangemcnt of Faenza Codex 117. . Andreis. u knjizi G. Papers read at the International Congress of Musicologv. 1935. 1915. Revue belge de musicologie. 3. 1857. i objavio n njegovih mo-teta iz zbirke Sacrae Cantiones (1620) s historijsko-kritiĉkim uvodom. talijanski kompozitor (Catania : IV 1828 — Napulj. Arti music 1972. znanost (oso bito matematiku). Završivši Konzervatorij u Ps poĉeo je komponirati chansonnette. Music Libraries in Eastern Europe: a Visit in the Summer of 1961. 3. 1913. 1 i 2. ibid. za koji je P. MQ. 1951. 1964. DJELA: simfonije. ^427 do ^347). INSTRUKTIVNA: Corso completo di canoni di ogni genere e fughe. O tristogodišnjici tvorca francuske opere. The »Second« Chansonnier of the Biblioteca Riccardiana (Codex 2356). 1919.92 PLAMENAC — PLATON of A. 1863—81 direktor toga Konz« torija. ibid. 1912. Excerpta Colombiniana: Items of Musical Interesi in Fernando Colon's »Regestrum«. nakon njegove smrti (^ -399) boravio neko vrijem Megari. Autour d'Ockeghem. Hrvatska revija. Pietro. Spomenica G. U njemu je podvrgao operu Porin objektivnoj kritici i tako priredio realniju osnovu za prouĉavanje djelatnosti toga najnadarenijeg ilirskog kompozitora.: F. Autour de Plamenac. Cjelokupna djela. Annual Meeting. ibid. La Chanson dc L'Homme arme et le Ms. Johanncs Ockeghem ah Chanson. Njegov najpoznatiji uĉenik bio je Aristotel. MGG. Seville. Annales musicologiques IV. O starijoj muzici Savremenik. The Publications of D. pa njegova kazališna djela nisu ni < zaboravljena. kelera. P. 1962. Nezv Light on the Last Years of Carl Philipp Emanuel Bach. 1. je u jednom muziĉkom kodeksu Nacionalne biblioteke u Napu lju otkrio tekst i izvorni oblik nekad ĉuvenog napjeva L'homme arme. i na Siciliju (^-390 do <~388. Spomenica H. 262. Plamenac on his 7Oth birthdav. kojim su se brojni kompozitori XV—XVII st. IV. 1921 osnovao vlastiti ansambl trublja i trombona. publikacija Ameriĉkog muzikološkog društva u Yorku. Pittsburgh — T. 1971. koje su ubrzo postale pularne. 1954 (II izd. 1871. a 19. J. u više ĉlanaka i predavanja. — IZDANJA: J.: J. u pripremi III sv. Codex 1J7. X. DJELA. Nezv Light on Codex Faenza 117. MGG. 1958—6 r. 1941. Music in the Adriatic Coastal Areas of the Southern Slavs. I 1903). P. LIT. Dr. Pjesma od kananskog veselja za ţenski zbor i orkestar (odnosno \ 1918. Na tom polju crpio je znanje prvenstveno Damona. Zagreb. — Anleitung zum Blasen des Signal-Posthorns F. se još za vrijeme studija u Parizu poĉeo baviti zapadno evropskom muziĉkom prošlošću. AM. 1874. njemaĉki trombonist i muziĉki pisac (< rode am Harz. Robert Planquette. A najznatnijeg hrvatskog kompozitora u razdoblju ranog baroka. Faenza. 1947 (II dotjerano izd. La Cantiniere. P. uĉenik. brojne ehansonn LIT. Zur »L'homme arme«-Frage. Poduzimao je uspješne tu: kao virtuoz na trombonu. 1877. 1 —3. MQ. napitnice. Zeitschrift fiir Schuln 1933. G.40 de la Bibliotheque Kationale de Naples. Bio-bibliografijska studija. je pridavao ve . 1928 — 29. Ganne) i dr. A PostScript to Volume II of the Collected Works of Johannes Ockeghem. SPISI: O godišnjici smrti Cesara Francka. Alcune osservazioni sulla struttura del Codice u Biblioteca comunale di Faenza (L'Ars nova italiana del Trecento III). Johannes. J. Was die Geschichte der Posaune lehrt. 1950. Feschotte. Julije Skjavetić.

Ljubljana 1958. studije i ĉlanci. Štampana u Niirnbergu: 6 koncerata za obligatni ĉembalo i gudaĉe op. Gibbons. Dušan. Maribor 1967. Gorgija. 1933. —J. PLAVEC. Rcgncr. DJELA. 1940. pod utjecajem J. Torrefranca. 1943. Platons Stellung zur praktischen und spekulativen Musiktheorie . — VOKALNA. O. 1742. The Theater of Alusic.: 12 klavirskih sonata obj. Gabriel Plautz 1612 — 1641. serenata. fantazija za violinu i klavir. Tada je otvorio trgovinu muzikalija. Vuĉkovića.). . 1950. D. The Division Violin. P. Foerster). 93 Gottron. 1940. smatrajući da su njezini pokreti analog ni gibanjima ljudske duše i da3 prema tome. Inspirirajući se pita gorovskom naukom. Aiuzika u školi. filmu i kod snimanja plo ĉa. Ljubljana 1970. solo-pjesme. 1666. Basel 1951. 2 Ave Maria. kompozitor (? — Mainz. 1972. — Variacc na vdnoĉnikoledu za klavir. 1653. Abcrt. 1961—62 (suradnici B. 1940. 3 Magnifikata. — E. zatim publicist i od 1969 profesor teoretskih predmeta na Muziĉkoj školi Isidor Bajić u Novom Sadu. 1954). istaknuto mjesto medu engleskim nakladnicima. muziĉki leksikon (s grupom autora). Ono što P. XI 1686). 2. Smctanova tvorba sborovd.: J.. Zich) i kompoziciju (J. suita za klavir. Zahl und Klang bei Platon (disertacija). Pariš 1959. — J. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. Requicm\ psalam L. — J. John. — E. 1662. 1967. Leipzig 1933). 1673. Kompozicije odaju utjecaje nizozemske i venecijanske škole. — D. B. — A. 1962. Svaki muziĉki predmet o kojemu raspravlja ugraĊen je u njegovu jedinstvenu filozofsku sliku svijeta. Alusick's Recrealion. Hoffmann-Erbrecht. od kojih većinu otklanja. Mainzer Musikgeschichte von 1500 bis 1800. B. — Isti. Giovanni Benedetto. Byrd. Cvetko. a odlikuju se bogatstvom melodijske invencije. — A. Kongressbericht Hamburg. Mariae continens 3. 5.PLATON — PLAYFORD vaţnost muzici. Musikalische Sinndeutung des antikcn Nomos. Dic Lchrc vom Ethos in der griechischen Musik. Poĉeti (R. Zobelev (1951). — IV 7 . Izvornost u tematici. Richtcr. 12 so nata za violonĉelo. poznat je u zabavnoj muzici osobito po snimkama gitariste Lesa Paula. Tu je do 1647 radio u nakladnom poduzeću J. O jugoslovanski glasbi. Aluziĉka umetnost. 4. komorni tenorist. Debeljak). 1652. W. što se kod p. Inspektor za muziku u Savjetu za prosvjetu SR Srbije (1955—60). Svmposion (Gozba). Dva Ude. Die Musik im platonischen Staate. 1652. sonata za violinu i bas.sur legoiit italicn op. 4... Tagore). Platos Musiktheorie (disertacija). Chigiana. dakle kao neposrednoga preteĉu beĉkoga kla siĉnog stila u klavirskoj muzici. Vuĉković kao estetiĉar i sociolog muzike (opseţan predgovor estetiĉkim i so ciološki m studijama V. Znatnim darom zapaţanja. 11. Bartošem i P. godišnjice roĊenja J. ORKESTRALNA: Lclni ouvertura. 3 Salve re-giiia. 1681. 1948—64 profesor na Univerzitetu u Pragu. Berlin 1924 (II izd. Nastavio je s objavljivanjem vrijednih zbirka koje su. A Cataloguc of Ali the Musick Bookes that Have Been Printed in England. Nejedly. Stcnzcl. 1928. jer se i sam naziva Carniolus. Od 1954 glav ni je urednik ĉasopisa Hudebni Vychova. koja se prakticira na televiziji. MDCXXII. Ahhcrs. 1950. pod naslovom Umetnost i umetniĉko delo). Firenze 1963. dok pjevaĉ ili glumac sinhrono markira pjevanje odnosno govor. 1651. Sin Johna. 13. 1962. — D. Protivi se pretjeranoj upotrebi instrumenata. Alusick's Dclight on the Cithren.: F. Novaka. Oĉito rodom iz Kranjske. 1968 i Muzika iz raznih aspekata. odnosno multiplayback sastoji se od snimanja u više faza. 1943. 1928. Sborovd Ivorba J. M. B. Fibich rnclodramatik. Od 1639 ţivio u Londonu. i P. Škronp. Le Celebrazioni dcl 1963. kantate. obj. 1936 — 1938. DJELA. Purcell. eseji. Borba. — F. Tako se postiţe efekt cijelog ansambla. God. zatim se taj tonski zapis pri snimanju televizijske emisije ili filma preko zvuĉnika emitira i ponovno presnimava.— E. — J. Banister. Aly. Fedro. 1669. kompozitor i zborovoda (Hermanuv Mestec. 1959. 1954. — A. PLAVEC (Plautz. Gabriel. a kraće je vrijeme djelovao u Umjetniĉkom ansamblu Doma JNA i u Školi za vaspitaĉe u Beo gradu. Torrefranca. stoletja. bio je od 1612 kapelnik nadbiskupa u Mainzu. J. 4 ricercara za violinu i violonĉelo. 1935.. 1948. & 8 vocibus cum basso generali. Plato und dic sogennantcn Pvthagoreer. Popović. nego da pridonosi skladnom oblikovanju duha i da ublaţuje afekte. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. Berlin 1961. IZDANJA: The English Dancing Masler. MGG. PLAYBACK. Zakoni. Jarnach. in arte compositionis 10 et 12 voeum non habens šibi parem«.: //. kaţe o muzici kao filozof i muziĉki estetiĉar (etiĉar). muziĉar na dvoru kneza biskupa (oboist. F.. Uvod u muziĉku umetnost . 1623 — London. violonĉelist i ĉem balist). Ljubljana 1963. Zur Wissenschaftslehre von der Musik bei Platon und Aristoteles. Giovanni Bcnedetto Platti. simfonijska predigra Od veku do veku. 1964. X. M. Halle 1923. Fibich — mistr ĉeške balady. 6 sonata za popreĉnu flautu solo ili uz violonĉelo op. RMI. 8. Kapellmeister des Mainzer Erzbischofs von Kronberg. Torrefranca. — Više melodrama. 1968. O. LIT. 6 sonata za ĉembalo op. muziĉki pedagog i suradnik radio-stanica. Neue Jahrbiicher fiir Wissenschaft und Jugendbildung. HorTmann-Erbrecht (Mitteldeutsches Alusikarchiv. 1673. Bern 1952. The Aiusical Companion (sadrţi i n ekoliko Plavfordovih kompozicija). Giovanni Platti (Precisazioni sul Settccento). Choice Songs and Ayres (5 sv. 1943 i Ncstnrtelnd ves. Bonaccorsi. MGG. preteţno govori o mnogo širem podruĉju umjetnosti općenito. Richtcr. Politika. narod eeskv i slovenskv.es Jahrbuch. osobito zborovi. I 1763). apud Balthas. P. Note integrative in margine alla monografia di F. R. Der Ursprung der Musik. udţbenik za škole VK radnika. Pra ţakom uredio spomenicu povodom 90. Gottron. Z. Liĉara na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. 3 sonate za flautu obj. As. — Isti. Zahl und Gestalt bei Platon und Aristoteles. Halle 1924. 1 Ave mariš stella i 12 marijanskih moteta. Medu Platonovim spisima zanimljivim za muziĉku nauku nalaze se: Drţava.). Leipzig 1899. scenska muzika. 1920) i L. instrumentalist i pjevaĉ (Venecija. 6 sonata za ĉembalo . u Radio-Beogradu i Radio-Zagrebu i dr. F. Suprotna je -* sinkronizaciji u tome. 1934. 1967. Od 1975 profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. umjetniĉka intencija i nauĉna spoznaja. kao i izdanja njegova oca. 1953. S pomoću tehnike plavbacka mogu se iskljuĉiti nepoţeljne zvuĉne smetnje koje su inaĉe pri neposrednom sni manju neizbjeţne. Gottron. U Platonovim idejama o muzici suoĉavaju se filozofska misao. 1940. IX S TR U Al E N TA ENA. Jeremiaš. 1954 —61 ureĊivao ĉasopis Suvremeni akordi. 1684. 1957. 1653. 1685. a tek se iznimno osvrće na muziĉke pojave u uţem smislu. -tehnike u tonskom studiju prethodno realizira zvuĉna i l i muziĉka snimka i to optimalnih kvaliteta. — L. 1673—84. Ponekad je jako naglašena politiĉka tendencija. talijanski kompozitor. 1941. Finalni se tonski zapis dobiva nadosnimavanjem glasa ili dijela orkestralne partiture na već snimljenu podlogu (matrica). B. Cvetko. Erić i M. PLAYFORD. 1930— 48 gimnazijski profesor i zborovoda. a od 1651 vodio vlastitu nakladu u kojoj je objavljivao zbirke s djelima istaknutih suvremenih engleskih kompozitora (J. Lohmann. D. A Musicall Banquet (3 sv. 1927. ĉlanci. dvopjevi. ■— A. Ph. LIT. nakon oĉeve smrti vodio poduzeće do 1707. Zbirka eseja Muziĉki portreti i profili. promovirao 1929. sonata za 2 violine i bas. Aschaffenburgi. Fedon.1742. Apollo's Banquet. 10 Sacrmn convivium. Kantate: Nedelc svalodušni. Time]. Zborovi. Mušica Disciplina. Sonnatas in 3 Parts H. 4 ricercara za violinu i violonĉelo obj. P. Istituzioni e Monumenti dell1 Arte Alusicale Italiana. III 1924 —). Malipiero (/ Classici dclla mušica itahana. Bavljenje muzikom postaje vrijedno tek onoga ĉasa kad se poveţe s -> etosom. 1743. muzikolog i kritiĉar (Sopot. Prime ricognizioni dello stile violoncellistico plattiano. Platon. Courtly Alasquing Ayrcs. — L. Jedino liru i kitaru smatra vrijednima da budu priznate. Giovanni Benedetto Platti e la sonata moderna. 1682. III 1905 —). Alantuani. razlikuje se od onoga što kaţe kao umjetnik i muziĉki teoretiĉ ar. Ać. V 1657—■?. O. 1961. kritike.. Prvi zvuĉi. God. — Isti. Zich. Moje dete i muzika. Select Musicall Ayrcs and Dialogues. Vjerojatno od 1722 u Wiirzburgu. Gabriel Plautz. Catch thai Catch Can. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. Gottron i D. 1961 i druge monografije. Frank. Maz. Mainz 1959. obligatni violonĉelo i bas. Ilofler. NIN. — J. PLATTI. Ostrĉila.. Morlev. —■ SPISI: Z. koji je zapravo rezultat sviranja ili pjevanja samo jedne jedine osobe. — Kompozicije za orgulje i za harfu. engleski muziĉki nakladnik (Norwich. La Creazionc dclla sonata drammatica rivendicata all'Italia: Giovanni Platti il grande. J. 28 koncerata za violonĉelo. Instrumental Ayres (3 sv. Handschin.). Zbirka sadrţi 3 mise. Missas aKasgue laudes B. 1729. Jedina dosad poznata štampana zbirka kompozicija objavljena je u Aschaffenburgu (1622) pod naslovom Flosculus vernalis. Kratil. Psalms and Hymns za glas i orgulje. X. Aut hore Gabriele PlaMzio Carniolo. Henry. gdje se kaţe: »capellae magister eximjus in musicis instrumentis exquisitissimus. The Prcscnt Practice of Alusick. 21 sonata za violinu.. Studirao u Pragu muzikologiju (Z. u II i I I I izd. 3. 1962. 1956 završio studij klavira kod C. Njegove su kompozicije. Vetter. Histoire de la musique slovene. Co. F. — Al. — VOKALSA : 3 oratorija. Muziĉka umetnost. — IV". PLAVŠA. The Trcasury of Alusick. Foerstera i V. The Timaeus Scale. koncert za obou. Bensona. NOVA IZD.. The Pleasant Companion. Deutsche Akademie der Wissenschaften. Jandĉkova tvorba sborovd. 1672. DJELA: O porcklu muzike. sacras cantiones. tehnika snimanja muzike ili drugih zvuĉnih efekata. oko 1700 — Wurzburg. Locke. 1720). 6. P. Musicks Hand-maide za virginal. O. 1931. Lipp. 1651 (nekoliko izdanja do 1728). 1757). n. 1. Bio je predavaĉ. 2. AloutsopouloS) La Musique dans l'oeuvre de Platon. muziĉki nakladnik (London. 1941. Plautzius). sonata za 2 oboe i bas. I 1641). se u njima sluţi vertikalnim i horizontal nim principima oblikovanja te uz snaţnu invenciju pruţa dokaz 0 razvijenom smislu za zvukovnost i za izbor kontrastnih tema. Kod zabavne muzike sistem p. Zbori. 1941. Dugogodišnji muziĉki kritiĉar u listovima 20 oktobar. 1935. Gabriel Plautz — dvorni kapelnik v Mainzu. U rukopisu: 5 koncerata za ĉembalo. Una nuova fonte per la conoscenza di Giovanni Platti e del suo »Miscrere«. Fabbri. 1663. nego kao mislilac. Slabat mater. LIT. 1967. — A. 1956. Muzikološki zbornik. Kako se sluša umetniĉka muzika. Josef. I. metodskog priruĉnika Muziĉko vaspitanjc. Foerstra. — Sa J. Th. Purcella. 1671 i 1677 (XX izd. 2. — A. 1941. Vcttcr. osigurale tvrtki P. 1. 5. Cvetko. 1910.). 1669. Muziĉkoj problematici ne pristupa kao muziĉar. 2 introita. 1962. Meditace za violu i klavir. 4 sonate za ĉembalo. formi i harmoniji izdiţu Plattija iznad njegovih talijanskih suvremenika. — Opera Arianna. Torrefranca oznaĉuje Plattija kao stvaraoca »dramatske klavirske sonate«. zadaća muzike nije da besmisleno uveseljava. 1969. ĉeški muzikolog. ZFMW. tonove i njihove odnose odreĊuje bro jevima. H. Poerstera. 1949. usavršavao se na Sorbonnei u Parizu. Kirchenmusikalisch. Schcrzo na temu O. MGG X. se upotrebljava i kod višestrukog nadosnimavanja jednog instrumenta ili glasa u razliĉitim melodijskim linijama. jasnoćom izlaganja i izvornošću stila ide medu istaknute suvremene jugoslavenske muziĉke pisce i kritiĉare. je za ţivota bio veoma uvaţen kompozitor. I.. — CRKVENA: 6 misa. Blo\v i dr. što potvrĊuje i opaska u knjizi umrlih. 1944. arije. Sistem p. DJELA. Protagora. violinist. AFMVC. Skladatelji Gallus-Plautzius-Dolar in njihovo delo (Les compositeurs Gallus -Plautzius-Dolar et leur ocuvre).

Oko 1200 u organumu je postojala ritmika blis ka plesnoj. Spli tu. 1922—31 operski. Pjesma banjaluĉkih radnika. Nit ja spavam i dr. Nada i Sloga u Banjoj Luci. U prvoj polovini X st. stupanj kulturnog razvoja. lišen svih pretenzija da bude simbol. saĉuvani su zapisi popular basse danse koji se izvodio polaganim koracima. U povijesti evrop skog plesa dolazi do velikog zastoja u do ba ranog kršćanstva. Analogni princip. Nakon djelovanja u Nišu (1937—40) postao 1941 direktor Muziĉke škole i horovoĊa pjevaĉkog društva Branko u Podgorici (danas Titograd) gdje je 1942 kao antifašist interniran. koju su francuski plesni 1 telji proširili po Evropi. — VOKALNA. da i u muziĉkim' mama ĉije je po jetlo vezano uz r u rondeauu i ba (XIII—XV st. Mletaĉki trgovac. kad je ojaĉao graĊanski staleţ. Iz stare Bosne. Fi cuski društveni ples poslije 1650 ne izvodi se više u kolu. U Italiji se od sredine XV st. U suiti plesovi gube prvotnu fun ju. ne nailazi na velik odjek u dvorskim krugovima. Zaspala djevojka i dr. Mezopotamija). susreću kod primitivnih naroda. djelomiĉno neizmijenjeni. bakrorez. Kidson. God. 1688 — 92. Operetska revija OdgoĊena noć. 1. II. I elmann je isprva rao preteţno jed glasno ili heterofi Većinom se noti melodijska okosr koju je sviraĉ A. osobito francuski branle. 1514 p kom izvedbe obog vao raznim figurama. Skopju i Beogradu. John Plavford. 1699 — 1702. slijed ritmiĉkih pokreta tijela s umjetniĉkim obiljeţji ma. Plavford. Od povijesnog doba ĉovjeĉanstva. <. 1617). meĊutim. Mvić. izraz ili slika bilo ĉega. p se u otvorenim parovima u koloni. Improvizirana pli muzika srednjo kovnih sviraĉa (nj Spielleute) saĉuva] u zapisima poĉ od kraja XIII st. Do kraja rata proveo u logorima u Albaniji. U nje susreću plesovi razliĉita nacionalnog podrijetla — allema courante. London 1954. kao -> balet ili slobodan (moderan) ples. U dri polovini XVIII st. John Plavford and 17 th Centurv Music Publishing. Italiji i Njemaĉkoj. Plesu moţe biti sadrţaj samo po kret. 1694. PriroĊene osobine plemena i naroda. 1695 —96. 18.V st. II — IV. LIT. ili kao zasebna djela (valceri F.. Nizozemski vokalni stil ustupa mj pravilnije ritmiziranoj polifoniji. teţište s vokalne muzike pri na instrumentalnu. Humphries i W. koji uz polagani (bassa danza) opisuju ţivahne sove (saltarello.). sarabande gigue i dr.). poslije kojega jedi grupni ples brzo postaje prir. Schein. Vodeći novi ples je men Ples se u XVII st. cesijama. 1686 — 87. U društvenim pl vima vlada priliĉna slo boda izbora sve do sredine XVII st. Dean-Smith. u koju iz plesne muzike 1 takt sa stupnjevanim akcentima (teške i lake dobe). Man dragola. koje je ponekad urodilo posve novim oblicima (npr. a klerici su rado plesali u proMenada iz Tetova. U promjeni stila oko 1600 znatn' ulogu odigrala i engleska plesna muzika za consort i za virgi ona je pridonijela da u XVII st. ili pravilima i namjenom strogo fiksirana forma. pripada Italiji. Aiša. a i njegovo stapanje s drugim umjetnostima. Kuĉukaliĉ. on istjeruje zloduha. IZDANJA: The Theater of Music. 1962. — J. Zona Zamfirova. 1954 —58 dirigent i glavni muziĉki urednik Radio -stanice u Titogradu. a sliĉan smisao imaju i ratni. On je ponekad manifestacija individualne volje. H. Jaroslav. na nji nadovezuje brţa galliarda. a zatim od 1945 ponovno u Banjoj Luci dirigent pozorišta. Grivna. objaviti ili prikazati. U to vrijeme odigrao je veliku ul engleski country dance. Tiskani primjerci plesne mu saĉuvam su od 1529 dalje. Trzalica PLEKTRON PLES. nego nalazi novu sna afirmaciju kao oblik scenske umjetnosti u dvorskom baletu i p nim toĉkama francuske opere. Chopina). Thesaurus Musicus. pavana. primat je pripao Francuskoj. glavno je ţarište te prakse bio burgu ski dvor. jedan ples ne uţiva apsolutnu prednost nad ostalima. ĉiji su plesovi uzor dvorski graĊanskim krugovima ostalih zemalja. Sjećanje. Nezu Songs By Tom D'Urfey (2 sv. raširen u Engleskoj već mnogo rar DJELA. Plesovi primitivna ĉovjeka snaţno izraţavaju duševna stanja i tijesno su vezani uz odreĊenu pri liku. PLECITY. Na Konzervatoriju u Pragu uĉio orgulje. ples moţe poprimiti i odreĊeno znaĉenje. Oko i6co poĉinje i povezivanje neke plesova u zatvoren slijed. Uz brojne plesove u parovima. postepeno prodire u opći ziĉki stil tek u XVIII st. Gospodin od Pursonjaka. Ja sam voleo. Harmonia Sacra. Ples je sredstvo ekstatiĉnog sjedinjenj'a s boţanstvom. pojavljuju vaţni t tati o plesu. Otkako je Banjaluka postala. ■ — M. bio je raširen i u XVI st. Solo-pjesme: Zašto. nasuprot starijim obrednim kolima — ko-reutika). 1927. Ĉesto imaju magiĉno znaĉenje: lovaĉki plesovi treba da osi guraju uspjeh u lovu. 1931 —37 pozorišni dirigent i horo voĊa pjevaĉkih društava Pelagić. Hasanaginica. u svom kraj njem obliku takav ples postaje pantomima.94 PLAYFORD — PLES jednoglasni plesn: pjevi s latinski] francuskim teksi a kasnije i s njer kim. Tunes to the Psalms of David. sve to odreĊuje stil plesa. Perioc princip plesne muzike. a bolesniku vraća zdravlje. plesom se katkad ţeli nešto priopćiti. Zlatija. kor s pantomimiĉ kim plesnim pokretima u starogrĉkoj drami— orkestika. Ĉehoslovaĉka. God. improvizacija postepeno ustupa mj toĉno fiksiranim predlošcima. Obje vrste plesa. kultivira ne samo kao društveni ples. p. narodni i društveni. meĊutim. Ples moţe biti spontan. 1699. ĉesto se prepleću. Deliciae Musicae (4 sv. Društvena uglaĊenost i kultura. Vodeća uloga u XVI st. oni postaju stilizirani stavci koji nisu više namijenjeni ple: izvedbi. dok ga Francuska re lucija nije posve ukinula. Oko 1600 poĉinje plesna muzika mnogo znatnije utjecat: muziĉki stil općenito. moresca. The Banguel of Music (6 sv. 1698 — 1700. Time zapoĉinje dug niz stiliziranih plesova u evrop instrumentalnoj muzici: oni će se pojavljivati ne samo u si nego pojedinaĉno. Seljaĉki plesni par. gdje pl stvo postavlja nova mjerila za društveni ples koji se sve više vija. redovito popraćen muzikom. Postojali su . — Ch. utjecaj okoline. Ch. Music News and Herald. dirigent i kompozitor ĉeškog porijekla (Kladno. V. Ċutim. menuet dvorski ples nailazi na sve oštriju kritiku. VIII 1901 — Banja Luka. Scenska muzika za pozorišne komade: Poţar strasti. piva). 1700. Mercurius Musicus. Horovi: Mi smo brod. 1918. bila je u svojoj biti dvorska. uve se plešu i kola.hercegovaĉkih kompozi tora. Plesalo se teţno u kolu koji se. Durer. MeĊutim. improviziran izraz trenutnog raspoloţenja. Orpheus Britannicus H. MeĊutim. u suitu (J. Veoma popularna kao grupni i p dinaĉni pantomimiĉki ples bila je od XV st. Likovi savremenih bosansko. Sarajevo 1961.). Purcella (2 sv. i u simfoniji i drugim kompozicijama klas: oblika (menuet). MGG. a još ĉešće je ĉvrsto povezan s okolinom i uvjetovan obiĉajima i nazorima odreĊenog društva. U daljem razvoju. horovoĊa društva Pelagić i od 1946 nastavnik na novoosnovanoj Muziĉkoj školi. plesovi su kao iskon ski oblici umjetniĉkog izraţavanja nalazili i dalje svcj put.). Po karakter u je to dvorski ples uz preteţno \ glasnu muziĉku pratnju (melodiji u tenoru dodavale su se d improvizirane dionice). — Iz XV st. 1688. I 1961). pri< ţio i ples u parov: Miran ples u par ma. operetski i orkestarski dirigent i horovoĊa u Mariboru.). ţetelaĉki i ljubavni p. Smith. MQ. ili oblik instrumentalne muzike u suiti. u mnogim starim kulturama igra veliku ulogu u obredima i ceremonijama (Egipat. jer ga je crkva zbog njegove povezanosti s poganskim obredima i erotiĉke naglašenosti odstranila iz svog rituala. Pulver. Ona. quadernaria.: F. Najraniji oblici plesa još se danas. X. Matura. Na skupine nalazi se polagani ples u parovima. — DRAMSKA. LIT.: Z. oblici vjerovanja. Svoj najviši umjetniĉki do met plesovi su doţivjeli u scenskom obliku. Music Publishing in the British Isles. DJELA: kompozicije za klavir.

ognjišta ili kućnog stupa zadrţalo se djelomice i do danas. Ostaci ratarskih plesova u kojima se istiĉe magija za urod poljoprivrednih dobara. obavljaju zajedniĉke poslove vezane uz ples. kuće. Jednostavni pokreti i melodija. Pariš 1932. vila i vještica moţe se najviše naslutiti prema mjestu na kojem se izvode. ali i vaţnih odluka. Nema povijesnih podataka koji bi jasnije objasnili rezultate miješanja i meĊusobnih proţimanja kultura raz nih sredina i slojeva na našem podruĉju. La Danse grecque antique. Nettl. — J. osim vjerovanja da njihov ples ozdravljuje. 1938. Stuttgart 1959. za lan. U njemu se odabire budući braĉni drug. odnosno djevojka za udaju. Junk. MQ. 1925). — F. Sharp i A. potreba za ritmiĉkim izraţava njem osjećaja pokretima. szving i boogie woogie. Wissenschaft und Bildung. Zur Geschichte des Gesellschaftstanzes im 18.: A. imali su posebnu društvenu i obrazovnu funkciju. U kolu dolazi do upoznavanja. Kinkeldcy. Nije. izd. — F. rijetkim freskama i u arhivskim podacima.PLES U Francuskoj se taj ples. Medu plesove za zdravlje. Der Tanz als Bevvegungsphanomen. — V. djelomiĉno se danas primenjuju za Novu godinu. Sam ulazak u kolo oznaĉuje da je mladić dozreo za ţenidbu. Gombosi. M. Nadovezani uz proljetne plesne obiĉaje. Magijsko oplesivanje oko sela. Stauder. razigrano bezbriţni eha eha eha. a napose kozaraĉko kolo. 95 Stoga je veoma teško odrediti starost. Toutes les Danses moderncs. London 1949(11 izd. 1955). Potsdam 1937. — P. Cambridge (Mass. Plesovi uz rad ili o radu. repu i drugo. koji se susreću još u XIX st. Danas. — W. djeca poprimaju manire odraslih. Halle 1926. Lach. U nekim se krajevima saĉuvao ples zajc ili zec (zeĉko kolo). Die Tanzmusik im deutschen Mittelalter. New York 1949. Izvor novih društvenih plesova nije više Evropa. ali i plodnost. Salmen. rtimba. — R. a namjena mu je uglavnom tro struka: zaštita od bolesti. — O. Leipzig 1966. nešto izmijenjen pretvorio u contredanse. krumpir. Posebno mjesto i ulogu imali su partizanski plesovi. Hohe Schule der Musik (izd. španj. kako bi prije došlo proljeće i sunce. a stvorili su ih urbanizirani Crnci. London 1927 (II prer. Miillcr-Blattau). do prvih ljubavnih pogleda. samba. calypso i manje zanosni. LIT. kao Gesellschaftstanz. Musik und Tanz. a neki plesni obiĉaji omogućuju im i dramsko izraţavanje. te cotillon i ĉetvorka quadrille). oni su ispunjeni osnovnom magijskom namjenom za buĊenje i unapreĊivanje vegetacije. Ivanjdanu i si. usvajajući njihovu organizaciju i vladanje. Dance Tunes of the I5 th Century. — O. ostatak davnih plesova za lovinu. — Tanzbibliographie (izd. mogu se spomenuti i plesovi oko drveća. osim nešto veoma malo na nadgrobnim spomenicima. kad sluţe bolje m organiziranju društveno-zabavnoga ţivota. Plesom su se naši preci borili i protiv zmija. Giinther. Hamburg 1962. Postoji velik raspon plesova. Bic. D'Aronco. a ostali prihvaćaju. New York 1963.) 1959. segnidilla) nisu ušli u plesne dvorane. Hindemitha (Suite 1922). je najveću popularnost stekao valcer koji je osvojio ne samo Beĉ. Na nekim podruĉjima kolo ima selekcijsku ulogu. Czcrzmnski. — M. Der Hoftanz. U nekim krajevima kolo je javna tribina na kojoj se analiziraju i kritiziraju dogaĊaji iz ţivota sela. njem. nego Sjeverna i Juţna Amerika. o pokladama. kola koja se plešu na suprotnu stranu. Milhauda (Rag— Caprices). Schdfer. 1941. priredio K. šala. — O. 1930). 1967). ipak se u njima nazire neka dašnja magijska funkcija koja je negdje jaĉe izraţena. Ta su se kola izvodila i na groblju. Modern Bailroom Dancing. ali postoje i naopaĉka kola. Juţnoame-riĉkog. — C. koji doţivljava vrhunac popularnosti u Evropi 1912. — G. Prudhommeau. Povijesni. Giinthcr i H. skupljaju priloge za izgradnju škole. 1962). The Dance Encyclopedia. od ritmiĉki jednostavnih do plesova sa veoma sloţenim neparnim ritmovima. Charles. — H. štovanje kućnih duhova i potvrĊi vanje vlasništva. Leipzig 1886 (novo izd. — M. sa davno zaboravljenom namjerom da se zavara. Povijest plesa XX st. dodira. Berlin 1906 (III izd. Berlin 1933 (engl. ali i u vezi s vegetacijskim kultovima. Wien 1920. franc. 1944. — V. Der Tanz in der Antike. Pariš 1932 (novo izd. Piano Rag Music. od najjednostavnijih do veoma sloţenih. Kolo iz Sutomora NARODNI PLESOVI U JUGOSLAVIJI. koji imaju svrhu da otjeraju zimu. — D. Die Tanze des Mittelalters. Histoire de la Danse. Slavenskog su podrijetla veoma popularna pol-ka (iz Ĉeške) i ma-zurka (iz Poljske). Gombosi. Dances of England and Frarce from 1450 to 1600. . Der Tanz. od solistiĉkih do kolektivnih. Pariš 1966. Sonner. U XIX st. Nasuprot tim plesovima. stih koji na naĉin starih improviziranih dvostihova izvikuje pojedinac. u 3 sv. P. priredio J. nadalje shimmy. usko je povezana s pojavom i razvojem -> jazza. zelje. sluĉajno da se ponegdje kola plešu na kriţanju putova. Dolmetsch. kad narodni plesovi imaju preteţno društvenu funkciju. G. nego i mnoge druge evropske gradove. Vom Schamanentanz zur Rumba. Usporedo s radikalnim pokretom u Stranica iz Plesne škole. koji oko 1950 poprima razna imena: jitterbug. AFMW. Sachs. Novi plesni ritmovi odrazili su se i u djelima mnogih suvremenih kompozitora: Stra-vinskog (Ragtime. takoĊer raspela ili male kapelice. Stuttgart 1930. Normalno se kola vode za suncem ili »naoposum«. — C. Dances of Spain and Italy from 1400 to 1600. U isto vrijeme postaju moderni ttvostep i onestep. Jahrhundert. u najrazliĉitijim prostor nim shemama. pojavu i podrijetlo narodnih plesova. hebrejski 1955). u izdanju Instrumental Music (priredio D. vjerski i drugi razlozi pridonijeli su da se na podruĉju Jugoslavije razvije velik broj narodnih plesova. Eine VPeltgeschichte des Tanzes. rock'n roll. AML. Firenze 1962. imitiranje radnih pokreta plesanjem. Sihcstcr. U prošlosti ples nije bio samo rezultat oslobaĊanja viška snage. ali su naišli na širok odaziv u umjetniĉkoj muzici. npr. Bohme. npr. Vaţne su dalje etape u razvoju društvenoga plesa XX st. već prvenstveno magijski faktor u borbi za ţivotni prosperitet. Geschichte der Tanzkunst. okolice pa i vaţnija svjetska zbivanja. Osobito vaţno mjesto zauzimaju narodni plesovi za zimskog solsticija. steĉcima. Leipzig 1930. Zeitschrift fiir Volkskunde. krije sova i izvora. omogućili su da su se u kolo hvatali borci (danas omla - društveni. — G. Leipzig 1862. nagon za kolektivnim izrazom. u svadbi kao pomoć mladom paru. Petermann). Tanzmusik. a negdje slabije. Oppi. ragtime i njemu srodan foxtrott. Ritmovi španjolskih plesova (fandango. 1716 muzici XX st. — V. snaţno prisutan u ritmovima i pokretima. Ravela (Blues iz violinske sonate). ponajĉešće deseteraĉkim dvostihovima koji se pjevaju ili uzvikuju. Handbuch des Tanzes. Kfeneka (Johny spielt auf) i drugih. 1918 — 19. 1935. Makedonske rusalije. Wiora i W. pa ĉak i tada kada raskriţje nije blizu. bajao. J. Wecge. javljaju se revolucionarne promjene i u plesu. — P. Nettl. ispituje njegova snaga i vitalnost. 1953. Jur jevu. meringue. Drugdje ples ima ulogu u namjenskom privreĊivanju. salatu. Oponašajući starije. presudnu ulogu u njima odigrao je crnaĉki element. bolero. u prvom redu. Chujoy. juţnoameriĉki plesovi kreolskih Crnaca prirodniji su i strastveniji: to su. bu nara i si. — O. bebop. — D. Društvena uloga narodnih plesova. gusje nica i raznih drugih ţivotinja. IVolf. 1937 i 1938. Storia della Danza popolare e d'Arte. B. odnosno udobrovolji duh pokojnika. About Dance and Dance Music in the Later Middle Ages. naime. Parnac. The Dance: An Historical Survey. ekonomski. — R. Misli se iz nose improviziranim. konoplju. Ne stavljaju se sluĉajno na ta. The Story of Dance Music. 1935. Podrijetlo plesova protiv zlih sila i demona. njegove su dalje metamorfoze bile anglaise.). Ples ima i odreĊenu odgojnu i obrazovnu ulogu. Geschichte des Tanzes in Deutschland (2 sv. — A. po mišljenju naroda veoma opasna m jesta. New York 1947 (njem. 1959). Prvi sjevernoameriĉki crnaĉki ples koji dolazi u Evropu (oko 1900) je cakezvalk. Tango). London i New York 1924. — W. Vom Kulttanz zum Jazz. koji su se rodili u sjevernoame-riĉkoj industrijskoj civilizaciji. toĉnije afrokubanskog podrijetla je tango. kojima se teško moţe ustanoviti jedinstvena osnova. Ać. Dolmetsch. The Dance in Classical Music. kao Tanz und Tanz musik. London 1954. Hughes).

keleruj. gopek. U središnjoj i sjevernoj Slo veniji harmonika je zamijenila nekadašnji oprekelj. Oni su u kolu dobivali osjećaj kompaktnosti. Od stilskih znaĉajka najvaţnije je drn i intenzivno vertikalno titranje. lepa Anka. U nekim krajevima (Lika. ritmiĉkih. bilo starije balade. todore. Geografska podjela narodnih plesova. šotiš. Madţara: ĉardaš. duĉec. U folklorno najsaĉuvanijem kraju alpske zone. madarac. Pre teţu gudaĉki sastavi (guci. razliĉitih nacija. polka. no oni s lativno mlaĊi od kola. Posavina i Turof jzvir voda izvirala. zurka. Kreću se ponajviše u ova dva tipa: dinci) iz gradova i sela. Uz ples se vrlo rijetko i pjeva. a na isti obratno. nerazdvojnosti i snage. odnosno valcera: Varijante: -T3-T3-T3 Muziĉki instrumentarij za pratnju plesa nije jedinstven. niĉe i tambura samica. muziĉkih i drugih karakteristika vezanih uz ples. batuta. Kolo se pomiĉe neznatno. jer se svaki sudionik hvata za pr susjeda. Partneri nisu uvijek ĉvrsto vezani jedan za drugoga mogu plesati u odreĊenom odnosu jedan prema drugome rovi se kreću obrnuto od hoda kazaljke na satu. U pano: zoni ima plesova u parovima i plesova u trojkama. Ritmiĉki obrasci gotovo su bez izuz dvodijelni. ĉrnomeljsko koh trumf. tkaleĉka. Medim kuritari. povraĉuša i si. Na prijelazu postoje kola koja kreću na jednu si pa se vraćaju na drugu (povraćanac. ficko. prostornih. mumera. repa i drmeš. Bilogora i Moslavina: drmeš. Koruška: rej. Plesovi Hrvata Bunjevaca: momaĉko kolo. drobniĉica. i to ponajviše u ova dva ti njihovim kombinacijama: 4 J J I J J J J Slavonsko kolo Kola se preteţno izvode bez muziĉke pratnje. a rjeĊe uz giju (Bosna) ili tapan (Kosovo). koji uz tamburice imaju ponegdje u sastavu violine i moniku. tromboni te harmonike i cimbal). Baĉka: veliko baĉko kolo. Osjeća se izra zita sklonost prema duhaĉkim instrumentima. gajdaško kolo. Panonska zona. dopaši. ketuš. tancuj-tancuj. Pleše se preteţno u parovima. Kola se odvijaju u vrlo arhaiĉnom ši rodijelnom ritmiĉkom obrascu. kalom katerina. Prekmurje: Marko skaĉe. dipanjkoš. Kola se stoga nazivaju nijer gluhim. ritka buza. bilo u drugu stranu. baĉko kolo. a u Beloj kra jini umjesto davnog mijeha susreću se tamburaši. obiĉno u deseteraĉkom dvostihu. kolo. Mnoga se kola izvode ili uz iskljuĉivu pratnju pjes ili kombinirano uz pjesmu i svirku. kozatuš. jer se svak dionik hvata za drugoga susjeda. ĉardaš. veliko kolo. šuštarska. cjeline. Pli prate razliĉiti instrumenti. tand rokoko. sitne bole. panonsku. sitne bole. Matjaţev rejc. produţetak do Jadrana dobiva se šire podruĉje na ĉijoj se ZE noj strani kola kreću u smjeru hoda kazaljke na satu. Poĉetak grupnog sviranja predstavljale su kombir gajda ili duda s jednom violinom. logovac.96 PLES plesa upotrebljavaju roţenice (sopele). bilo noviji dvostihovi koji go 0 seoskim aktualnostima. Plesovi podravskih Mad Ala folj a Tisza. Slavonija: teno kolo.mulatoš. . hajd na mista. Od solistiĉkih su to gajde. u većim ansamblima ili solistiĉki. Najvaţniji plesovi. izvikujući zapovijedi. a u istoĉ obrnuto. gunci) uz koje se prema sjeveroistoku ĉesto dodaju duhaĉki instrumenti (trublje.šamarj Slovensko primorje: mafrina. šurle i vidalice (dvo te mih (mješnice). Dinarska zona. U nekim se krajevima tal izvikuju poskoĉice. cotić. Podravina: a ples s ropĉecom. Danas su najpopularniji tamburašk kestri. Kola nisu zbijena. staro sito. ĉeški ples. geografsko podruĉje Jugoslavije moţe se podi jeliti na šest plesnih zona: na alpsku. Reţija: rezjanka. Prema podacima iz literature. a pojedin okreće se u smjeru kazaljke na satu. ĉindara. Ritmiĉki su obrasci najĉešće dvodijelni i tro dijelni tipa polke. Dolenjsko: Abrahamova greda. a plesan iskljuĉivu pratnju pjesmom gotovo i ne postoji. muklim i si. Istraţivanjem stilskih. Snaţni poskoci odraţavaju oporo štaĉko plesanje. Rusina: kazaĉok. dude.). Hrv zagorje i Prigorje: drmeš. osim kod s šetanog kola. štajeriš. U zevši Dunav i njegov zami. tandrĉak. Hrvata Šokaca: baĉko kolo. jadransku. f Hvat. Gorenjska: svatovska polka. Stihovi se improviziraju u samom 1 Po obliku su to zatvorena ili otvorena kola koja se krei zapadnim krajevima u smjeru hoda kazaljke na satu. staro sito. ĉikoš-tanc. falila se faljisava. Srijem: kt šantavi madarac. dinarsku. kino dete. u jednu. religija i profesija. Slo\ ĉardaš. igra k< dvadeset i dva. moldovan. godci. Baranja: šokaĉko kolo. klarineti. Glamoĉko polje) kc upravlja kolovoĊa. Rumunja: ardeh ivrtita. vanjkuštanc. crteţima i freskama mogu se uoĉiti ţveglice i pri mitivne trublje. Karakteristiĉna je inten vrtnja parova i već izgubljena pojava zapovjednika plesa je stajao u sredini plesnoga prostora. Svladavanje plesnoga prostora neobiĉno je intenz 1 u horizontali i u vertikali. staro sito. Plesovi istarskih Talijana: furlana i vilota. hrv sedam paši. Bela krajina: most. uz rasta i spola. kalušerul. Banat: veliko banatsko malo banatsko kolo. Istra: balon (balim). oj Ivane Ivaniću. šaran. još se i danas za pratnju Iz primjene ovih ritmova proizlaze stilske razlike u a plesanja. jednoliĉno rasporeĊeni krugu. pauna. rance. bokazo. taraban. pa se neki plesovi nazivaju d Najvaţniji plesovi. Pleše se u zatvorenim kolima koja su zbijena. u Istri. koutre Hvat. zajaĉi tanec odzemok. U prvom laganom šetanom dijelu ka se i pjeva. Staje štajeriš. moravsku i vardarsku zonu: Alpska zona.

kanona i daire. mišnjaĉa). Od instrumenata za pratnju plesa za ĉitavo je podruĉje najvaţniji. pembe. Mada se harmonika vrlo proširila i u drugim zonama. poskoĉica. varalica. Preteţno su to otvorena kola u koja se posebno hvataju muš karci. tanĉar. poravna. poskoĉica. Jadranska zona. manfrina. Plesove uglavnom prate orkestri sastavljeni od konvencionalnih graĊanskih instrumenata. ja posijah lan. Najvaţniji plesovi: lesnoto. opšajdiri. Od dvodijelnih najĉešći su: a) — ĉešći na sjevernom Jadranu. udvoje. i to najĉešće dvodijelni koji se odvija u ove dvije glavne konstrukcije: nj a od sedmorodijelnih: Danas u pratnji plesova vaţniju ulogu igra instrumentalna glazba. z mesta. kolo sv. zasebno muškarci. Istaknutu ulogu imaju prvi i posljednji plesaĉ u kolu. Jovanovo kolo. Ako u blizini nema nikakvog instrumenta. a druga ga ponavlja. udaljavaju i proţimaju. ĉarlama. starobosansko kolo (iz Glamoĉa). Crnoj Gori i Makedoniji (kula. oro. Crnogorsko primorje: kolo. Crnogorka. Kalopero Pero. a na jugu ponegdje i izvikivanjem zapovijedi upravlja kolom. c) — raširen na sjeveru i jugu. šumatovac. Najvaţniji plesovi. teškoto. Geografski neopredijeljena kola. Dalmacija i otoci: kolo. kune. Ţikino kolo. sitan tanac. po crnogorski (podvoje. crniniĉko kolo. Tipiĉni su dva trodijelna i jedan šestos minski ritmiĉki obrazac: )? J b )| J o /3J J * J J)J je da se svaka jedinica glazbene pratnje toĉno pokriva s jedinicom plesa. krstaĉka. tanac. Smjer kretanja je na obje strane. sitnica. Slavoniji (palo inje na zeleno smilje). U makedonskim su plesovima (orima) najĉešći ritmovi 2/4 i 7/16. . tararankanje). polomka. šupelka i kaval. Hercegovini (kolo na kolu ili ĉadar kolo na tri kata). trusa. oštro i snaţno. klarinet i violina. treskavica. Znaĉajna je heteroritmija izmeĊu plesa i glazbene pratnje. šotiĉ. Najvaţniji plesovi: devojaĉko kolo. Od solistiĉkih instrumenata dolaze: vigulica. Ċikalica. U prvom redu tu je niz starih šetanih kola koja su se izvodila ili se izvode iskljuĉivo uz pjesmu. Dva su vaţna stilska obiljeţja: prebiranje nogama i intenzivno okretanje pojedinaca. šepica. Na sjeveru prvi plesaĉ ima posebno znaĉenje. staro tikveško. ratevka. ĉini se da to nije nigdje u tako velikoj mjeri kao ovdje. paun. Vaţnu ulogu u kolu imaju prvi plesaĉ. Ne pleše se uz pratnju pjesme.PLES 97 Kolo iz Šibenika Makedonska Kavadarka Najvaţniji plesovi. dok se u planinskim krajevima pleše na cijelim stopalima. Za stil je karakteristiĉno plesanje s napregnutim zglobovima. gajde i ćemane. Stari instrumenti. imi taciju zmije. ojnali pembe. Jedna otpjeva stih. uĉestali poskoci i okreti te preteţno plesanje na prednjem dijelu stopala. zmijsko. tanac. Moravska zona. berovka. potrĉano. komitsko. a raširena su u svim krajevima. po tramuntanskii). U novije vrijeme hvataju se i mješovito. trodijelnog ritma plesnog koraka i parnoga. ĉetiri puta. b) —• ĉešći na juţnom Jadranu. kozaraĉko kolo. povratke. uĉetvero. skoke). posebice ţenskih. linĊo. pauna. baba ĐurĊa. rumenka. Vardarska zona. Drugi oblik je plesanje u dvije nasuprotne linije. lauta. kalaĉ. škaljarsko kolo. ĉarlama. nevestinsko. bimbera. Bosna: kolanje. opal. goĉ i daire. Na granici prema jugu mogu se naći zurle. podijeljene u dvije grupe. Tasino kolo. ušestero. a posebice neparni ritmiĉki obrasci. Pleše se u parovima. Pjesmu vode »pesnopoj kite«. dimpala. drmeš. moravac. svorĉe. dvojnice. Kordun. Ijeljenovo kolo. Tripuna. Osim njih javljaju se još i mnogi drugi. zaplet. Gradski orkestar —• ĉalgija — sastavljen je od violina. plesaĉi i plesa ĉice hvataju se miješano. tako da plesaĉi mijenjaju strane. ĊurĊevka. seljenik. osmerac. rijetko se susreću. ali oni nisu jednoliĉno rasporeĊeni u krugu. Prvi i posljednji drţe u ruci maramu (šervetku) ili ćostek. a posebno ţene. Prevladavaju parni ritmovi. biraĉe kolo. izraziti levantski instrument. Smjer kretanja je obrnut od hoda kazaljke na satu. Jano mori. Na jugu preteţe lijerica. zgrabac. hrvatski. U novije vrijeme javljaju se usna har monika. Kola se kreću u smjeru obrnutom od hoda kazaljke na satu. Neka kola ostala su izvan ove ra zdiobe. Makedonske plesove prati par ţurni i tapan ili gajde i tapan. pauna. dvodijelnog ritma glazbene pratnje. Kosovo: coko-coko. sicilijana. npr. trojanac. kuku nješće. Ora su najĉešće praćena pjesmom. batuta. vilota. dok se ranije ta pratnja ĉesto miješala s pjesmom. Kvarnersko primorje i otoci: kolo. kopaĉka. u Beloj krajini. Crna Gora: zetsko kolo. Todorka. Kao figurativan ples svaki se tanac sastoji od više figura (primjer za Cres: naokolo. nima igra. rusaliska ora {kapetan avasi i dr. Kontinentalna Dalmacija: kolo. zajaško. udvoje. hrvaĉki (tanac. ĉifte ĉamce. vranjanka. onda plesaĉi pjevajući imitiraju njegov zvuk (npr. i posljednji. Lika: liĉko kolo. a na krajnjem sjeveru sopile. bibera. Vlaška kola: pre pišor. sitan tanac. paun. kaĉamak. zasebno ţene. ambar ili oro na oro). tambura. naški. U moravskoj su zoni preteţno otvorena kola. kave ojuni. Hercegovina: kolanje. makazice. Znaĉajno Jedinica melodije rijetko se poklapa s jedinicom plesa. sarajĉica. a ĉini se i najstariji. Linije se pribliţavaju. šota. proskaka. Banija. kalajdţisko. trusa. potkolo. Poneki plesaĉ moţe plesati i sa dvije plesaĉice. prolijeta. dirlija. poskoĉica. Borjano Borjanke. Stilska znaĉajka za ravniĉarske krajeve je sitno preplitanje nogama i fino treperenje tijelom. groznica. Postoji tip kola na kolu koji se susreće u raznim geografskim podruĉjima. Ċidije. izmeĊu neparnog. prolomka. Pokuplje i Pounje: kamen moste ne lilaj se. kasapsko. RjeĊe se nalaze plesovi u lesama i pa rovima.). Ċuture. Od solistiĉkih instrumenata jedino se frula primjenjuje u orkestru. mijeh.

Aleksandr. Dance 1971—72. — J. Ulanove. Prvu pouku u muzici dobio od J. — M. U Salons Pleyel. Juţno -slovjenske narodne popievke. 1776 i Ijigenia in Aulide. Bjelinskog. 3 serenade. Comettant. IV 1938 —). uĉio i kod J. Koreografija ljudskega plesa. pijanistica (Zagreb. — B. Šuštar. Šuštar. Etnografski institut SANU. In.—• A. Klingenbeck. Ljerka. God. — DRAMSKA: opere Die Fee Urgele (za marionete). bal u maškare na Pelješcu. I. Richtera na poloţaju kapelnika. 4. Gerdt. Dušika. Dušikom). 1797. osobito sugestivno prikazuje psihološke sukobe. I. Loriod u Parizu. Rim i druge gradove. Havdnu). Stettin 193 L. osnovanom 1830. sonate za violinu (ili flautu). gudaĉki sekstet. kraljice. Ljubljana 1958. i Zdravka Teodorović. Piĉces d' harmonie za 6 duhaĉkih instrumenata (pripisuje se i J. Komponist. M. muziĉki nakladnik i gradi telj klavira (Ruppertsthal. Slovenski ljudski plesi Prekomurja. Margarita Levĉeva. Putne uspomene. 6 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. Srijemu i Baĉkoj. 1957. — J. proizvodi danas klavire i odliĉna ĉembala. LIT. Kitri(Minkus Kihoi). Zagreb 1969. Klinge I. Zagreb 196 4. i (Spar God. — Lj. Obrazovan u Ateni u duhu Platonove filozofije. Martin Pluddemann und die deutsche Ballade.ruĉno i 4 . Martin Pluddemann.. Ravnikar. Joseph Stephan Camille. 1839 sagradio je P. plesovi s jataganima na Kosovu. — F. Beograd 1957. — M. sonate 2a violinu (ili flautu) i klavir i dr. 14. 1799. 64 simfonije (kod nekih autentiĉnost dvoj bena). ali se posebno istakao kao kom orni muziĉar. 1848 —72 profesor Kon zervatorija u Bruxellesu. oko 60 gudaĉkih kvarteta. kao uĉenica nastupala u kazalištu u brojnim bale nakon diplome tu je angaţ kao solistica. Narodni plesovi Dalmacije. — /. La Salle PIeyeI. Slovenske ludove tance vo Vojvodine. Ivanĉan. violonĉelo i klavir. PLOCEK. Janković. Karenjina (Šĉedrin). God. — O. Munchen 1928. na Konzervatoriju u I (J. 26. Havd na u Eisenstadtu. 1807 utemeljio je i tvornicu klavira. Folklor i scena. Ilijin i O. francuska obitelj muziĉara. nazvana Camille Pleyel). Pajtondţiev. Konjić Grbonjić). Plesaĉica briljantne tehnike i izraţajne me. Sin i uĉenik Ignaza Josepha. se istiĉe i kao koncertni pratilac. Prosvjeta. PLITICE. Pariš 1893. kompozitor. Košukova). Herza. Zagreb 1880. 1834 likvidirao nakladno poduzeće i bavio se samo tvor nicom klavira (od 1824 suvlasnik firme je F. Poc/iaeAeea. 1. MaftH FIjinceuKaH. Ignaz Joseph« 2. Istaknuti kompozitor balada. — Lj. uloge klasiĉnog repertoar. — Ai. KO. X 1897). kojemu je uskoro dodao štampariju nota i skladište in strumenata. III 1875). Marie Felicite Denise. God. Chopin posvetio tri nok turna op. The dical Svmphonies of I. Moschelesa i F. Mocnua 19. Iz nj' umjetnosti zraĉe optimizam i ţivotna radost. u notaciji XIII st. XII 1788 — Montmorencv kraj Pariza. I. PLISECKA (Kameni c. završio i pravo (doktorirao 1 Mnogo je uspjeha imao na svojim brojnim solistiĉkim nastur. 2 sv. Srnith. Makedonski narodni oro. Prag 189 H. — M. F. Istarski narodni plesovi. Ilijin. God. Martin Pluddemann. Potkraj I st. — G. Zagreb 1973. — Obradbe škotskih narodnih pjesama za glas i klavir obj. 8. Vjero jatno je 1783 postao drugi kapelnik katedrale u Strasbourgu. u meĊuvremenu se usavr šavala kod M. Ivanĉan. M. Pommersche Lebensbilder. Stanĉić) i 1970 stekla naziv magistar muzike. 1887 vodio Singakademie u Ratiboru (Raciboi 1889 —94 profesor pjevanja na muziĉkoj školi u Grazu 2 ţivio u Berlinu. i to u nekoj vrsti falseta. ORKESTRALNA:. Joseph St Camille. Teţište njegova stvaralaštva je na gudaĉkim kvartetima. pjevanoj obiĉnim gl na završetku dodavala druga viša (ascendens) ili niţa (descen. Chopin je 1832 priredio svoj prvi pariški koncert. Baletna pantomima Le Jugement de Pariš. Uz djela standardnog pijanistiĉkog repertoara posebno se istiĉe kao interpret klavirskih kompozicija B. uţiva nepodij ugled najbolje sovjetske plesaĉice. Vanhala u Beĉu. njemaĉki kompozitor (Koll 29. Ljubljana 1969. — /. poznatiji pod ' nom -> ĉineli. i D. Makedonski narodni oro. X. Ţena Rodiona Šĉedrina. a zatim je pet godina uĉio kod J. L. Ljubljana 1968. Wagnera. Beograd 1962. — Ţ. sovjetska ples (Moskva. violonĉelo. septet. u zbirci G. Festsch Schenk. MGG. u kojima se pribliţio kvartetima J. Ubraja se medu velike pijaniste svoga vremena. idiofoni metalni instrument. Najuspjelije su mu balade Graf Eberl Weissdorn. Narodni plesovi Hrvatske. Verleger. Engel. oko 4! oko 123).: L. — Isti.98 PLES — PLUTARH LIT. Kukuljeviĉ -Sakcinski. 4. 1793 i II. — R. Ogledao se i kao kompozitor. turski marš u Turopolju. VI 1757 — na svom dobru kraj Pariza. Skopje 1973. I. 2 za violu i 2 za violonĉelo. 1970 osnovala (ţenski) Za grebaĉki klavirski trio koji danas (1975) nastupa u sastavu P. VII 1811 —■ Sainte-Josse-ten Noode kraj Bruxellesa. rusalje i lazarice u Srbiji. — F. Narodne igre-plesovi iz Bosne. 1893. PLUDDEMANN. X. P. I. 1—8. Koncerti: za klavir. Izvodio se tako da se glavnoj noti. Maja Mihajlovna. a 1941—46 bio prvi violinist Praškoga gudaĉkog kvar 1937—42 koncertni majstor Ĉeške filharmonije. 1962. dio ţivota proveo u Heroneji. 3. 1777 preuzeo kapelu svog mecene. kraljice u Slavoniji. Njezinim sviranjem oduševljavali su se Mendelssohn. Paleniĉekom i F. L. — KOMORNA: gudaĉka trija. IL-iHceiiKaH. Slovenski ljudski plesi Koruške. Kalkbrennera.: N. sabljama ili jataganima. I —III. Thomsona A Select Collection of Original Scotish Airs for the Voice. Plisetskava — Potrait. nabor. Posebnu i to vrlo raširenu skupinu tvore plesovi s maĉevima. Havdna iz njegova srednjeg razdoblja. Prokofjev A. I I I . Romeo ijulija) rema (Asafjev. — Isti. ĉeški violinist (Prag. MocKBa 1966. II 1914 Uĉio violinu kod O. — /. Temperamentna umjetnica izrazitih pijanistiĉkih odlika. Njoj je F. 1957. Prilog prouĉavanju ostataka orskih obrednih igara u Jugoslaviji. B.A. Liĉki narodni plesovi.: R. Plevel. Slovenski ljudski plesi Primorske. 11. Dopuda.). Zagreb 1873. Rajmonda (Glazi te Smrt labuda (Saint-S£ a od modernog Carevna (! rin. — E. 1962. 1785. Narodne igre iz Bosne i Hercegovine. Siegfrieds Schzvert. God. 18. MocKBa 1965. — Isti. Ilijin. Zagreb 1963. gdje je 1789 naslijedio F. J. 1814 stupio u oĉevo poduzeće i vodio ga od 1824. putovanjima posjetio Aleksandriju. Skopje 1953. U upotrebi motiva. Zagreb 1971. I. Fetiš i drugi. Medu ostalim. oko 12 gudaĉkih kvinteta. Kuhaĉ. 1962. Schneider. sebno Pliseckoj namijeni: glavne uloge u svojim bali S. grĉki filozof i historiĉar (Heroneja. 2. — Kompozicije za klavir 2 . Professional Concerts u Londonu. Paj tondţiev. (Prokofjev. Ignaz Joseph. Podrijetlo i veze korĉulanskih kumpanija. — Isti. Bahĉisar fontana). Kaiser und der Abt. Die Legende vom Hufeisen i. idućih godina boravio u Italiji nekoliko puta. nasljednice G. — //. To su moreška i kumpanija (moštra) na Korĉuli. Chopin je Plevelu posvetio svoja 24 klavirska preludija. Firfov i G. ■— M. XI 1925 —). Tagliaferre i Y. grofa L. X. LIT. P. Zagreb 1971. 20. Kocian). I. Mladenović. Beograd 1934 — 64. 8 koncertantnih simfonija. — J. — Škola za klavir Nouvelle methode de Pianoforte (sa J. Ševĉika u Piseku. — H. — G. Sarajevo 1962. Profesoi Muziĉkoj akademiji u Pragu (1946—48 i od 1952) i 1948—5 Janaĉekovoj muziĉkoj akademiji u Brnu.: /. H. u kratko se vrijeme uvr stila u najuglednije jugoslavenske koncertante svoje generacije. 1934 osn sa J. Alexaniana. N. zna muziĉki ukras koji se biljeţio dodavanj em dvaju vertik štapića kvadratnoj noti: PLESLIĆ-BJELINSKI. V 1855).ruĉno. Mušica. Janković. Klinge I. Šuštar. Plevel. 1795 preselio se u Pariz i tamo 1797 osnovao muziĉko nakladno po duzeće. 3. rusalije i kaloĊojna u Makedoniji. Ivanĉan. Zagreb 1956—59. 9. Ljubljana 1958. Jedan od najplodnijih pisaca ani . Klavierfabi ZFM. MaĊarske narodne igre iz Vojvodine.. 1792 dirigirao je tzv. Donja Austrija. Aub er. u briţljivoj deklamaciji.. de Foureaud. Narodne igre u okolici Beograda. postao svećenik 1 lonova delfijskog svetišta. IX 1854 — Berlin. sein Streichquartett im Rahmen der Wiener Klassik. Medu njene na. Martin. XI 1831). Narodne igre. }Kdano6. Pleyel. — J. PLISECKA. prijevoj). Ann Arbor 1967. Ţena kompozitora Bruna Bjelinskog. Batka. Schemann. 1791). DJELA. pijanistica (Pariz. Plevel (disertacija). graditelj instrumenata i mu ziĉki nakladnik (Strasbourg. Ţena Camillea. Erdodvja. Novi Sad 1953. PLIĆA (lat. Ples i plesovna glazba. Klasiĉni studirala 1934 —43 na baletnoj školi Velikog kazališta u M (E. sein Leben und seine Kompositio nen fur Streichquartett (d: ĉija). muziĉkih nakladnika i graditelja klavira austrijskoga podrijetla. Tvornica Pleyel S. Maja Plisetskava (na engl. Moke. te se afirmirala u domovini i u inozemstvu. Etnografski institut SANU. Debeljak i Ai. Pariš 1900. Regenj 1939. usavršavao se u komornoj muzici na £cole Noi u Parizu kod D. uĉenica H. Odetta-Odilija (Ĉajkovski: bude jezero). — J. Petrovec 1953. 6 kvarteta za flautu i gudaĉke instru mente. Havdnom i E. Kalkbrenner) koju je razvio u jedno od prvih poduzeća te vrste. Studirao na Konzervatori Leipzigu. i D. 1. Plevel.Wurz. Roslavleva. LIT. PLEYEL. a 1945 kao pi balerina. violina. Martin Pluddemann und seine Balladen. Marie Felicite Denise (rod. God. Smetanom ugledan klavirski trio (( trio). — Isti. Liszt. 8. H de cent mille pianos et d' une salle de concert. — Patriotske prigodne kompozicije (Hymne a la liberte za zbor i duhaĉe. Marolt i M. Haĉaturjan M. 1793 (sa J. 30.. Mehulom). Plevel. a ĉesto i u harmoniji osjec utjecaj R. na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu završila 1962 studij klavira (S. God. Dopuda. K. R. PLUTARH. i poznatu koncertnu dvoranu Salle Pleyel. MGG. Feifer. 1972 nastalo je njezino prvo koreografsko djelo balet .

Poetiĉki trio za violinu. 1959. od grĉ. Jaromir. 99 ment je imao 3 —4 1 ţice udešene ĉesto c . pa su zapaţeni njegovi uspjesi na Ljetnim igrama u Dubrovniku. Litanie za gudaĉki kvartet. LIT. duhaĉki kvintet. njemaĉki kompozitor talijanskoga podrijetla (Munchen. sonatina za kornet i klavir. sovjetski kompozitor (Ĉeljabinsk. Studien iiber die Pochette. Fava Ceriati) i na Konzervatoriju u Pesaru (R. Weil i Th. simfonijska pjesma Raymonda Dienovd. ciklus Pripovijetke u stihovima za djeĉju sobu. 1958—60 direktor muziĉkog odjela Ĉeške televizije. 7. 1951. 1955. 4 suite. 1953. H. POBBE. Sechs Landler za citru. S. Franz Graf von Pocci. 1951. za violonĉelo. Pisen o velike dobe. nekoliko ĉlanaka. 1952 — 53. malena violina (dugaĉka oko 30—40 cm). VI. IV. J 957. II. 1942. 1956. 4. Studirao na Konzervatoriju i na Janaĉekovoj muziĉkoj aka demiji u Brnu (J. rad mehaniĉke trakture zamijenio djelovanjem zraĉnoga tlaka kroz tanke metalne cijevi. Sundsvall 1917. R. 19. INSTRUMENTALNA: nokturno za violonĉelo i klavir. 1956—59 tajnik Saveza ĉeških kompozitora u Pragu. a od 1958 na njujorškom Metropolitanu. simfonijske varijacije. Kao dirigent gostovao u Zagrebaĉkoj operi. Od 1974 operni dirigent u Ulmu a od 1975 u Bernu. III. kuke i dr. 1948. ciklus od 3 simfonijske pjesme Cesta vlasti. LIT. ĉtyfi miniatury. Racek. 2 sonate za klavir. i Moralia (grĉ. DJELA. 1960. sonata za violonĉelo i klavir. 1909). 1953. 1968—69 korepetitor Raimond-Theatera u Beĉu i 1969—74 dirigent opere u Linzu. 1955. 1956. Der Ronga. Svata noc. 1951. zborovi. 1963. III 1807 — 7. 1947. 1835. — O. 1840. 1963. zatim prevelika osjetljivost mnogobrojnih mjehova prema promjenama temperature. 1957 — 59. 1964. 8. ĉeški kompozitor (Dubrianv. PNEUMA (grĉ. predigra Slavnost VHumanite. 1945). 1961. 1949.: D. 1964 zapoĉeo umjetniĉku karijeru u Zagrebu kao operni korepe titor. Schumann. Poccijev lirski talent dolazio je osobito do izraţaja u zborovima i pjesmama. pes noga). I. njemaĉki prijevod. odnosno lat. tamo je 1950 —51 bio nastavnik. klavirski trio. Kvapil) i muzikologiju (J. Barkerhebel). p. Romeo a Julie. Studije za sonatu za flautu i klavir. Zborovi. sonatina. 1847. 1960 i 3 kompozicije. dirigent (Dubrovnik. 1962. Troiuua dah). 1837. XVII st. Fryklund. Budeš ţit v miru. Od 1955 redovito nastupa u milanskoj Scali. Na opernoj pozornici debitirala 1949 u Spoletu (Teatro Sperimentale) kao Margareta (Gounod. 1833 i 1834. 19. Druţstevnikuv den za harmoniku. NOVA IZD. Od 1949 profesor je na Konzervatoriju u Minsku. K. Pet gudaĉkih kvarteta: I. R. 1950. 2 koncerta za klavir. solo-pjesme. Concertino za trombon i klavir. — VOKALNA. G. Zolotarjev). LIT. 1951 i II. 1961. Soldalenlieder. njem. 1950. Filmova hvezda. 1951. Kantate: Novy ĉlovek. Kaul. — Isti. — KLAVIRSKA: 2 sonate. 1950. Scenska i filmska muzika. Djelo donosi opširne citate drugih autora. Barkera (1832). Rapsodietty. posebne naprave na zraĉni pogon (grĉ. Z pfibehu noveho souĉasnika. I. Ziegler (Plutarchi Moralia. DJELA. 1951. ORKESTRALNA. Hrdtky s ćertem. Kvapil). Munchen 1932. Concertino za cimbal. — Singspiel Der Alchymist. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. se istiĉe i kreacijama djela suvremenih kompozitora. srednjovjekovni naziv za bujni melizmatiĉki motiv u gregorijanskom pjevanju koji se iz vodio na jednom slogu ili samo vokalu (-> Vokaliza). —■ VOKALNA: zborovi i pjesme. 1956 i za klavir. Izvrstan interpret uloga iz standardnog opernog repertoara.: W. Ĉes'ky tanec z Podkrkonoii za vojnu muz iku. Vetter. TCOU? noga. poznati muziĉko-historijski prikaz i najvaţniji knjiţevni izvor za upoznavanje povijesti grĉke muzike. Sonatina za klarinet i klavir. Slepice a kostelnik. tj. — DRAMSKA. kit. Bez cymbdlu nejsou hody. 1961. 2 moravska plesa. poco allegro). preteţno za djecu. Prema tadašnjem shvaćanju p. MGG. je u mistiĉkom pogledu simboliĉki predstavljala savršeniji izraz vjerskih osjećaja od napjeva s mnogo rijeĉi. Opere: Tri apokryfy (K. A. violonĉelo i klavir. Stu dij dirigiranja završio 1966 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. suita za violu i klavir. 1865). Instru- PODGORIĈKO PJEVAĈKO DRUŠTVO -> Pjevaĉka društva u Jugoslaviji. Simfonijeta za gudaĉe. Sechs altdeutsche Minnelieder. M . ĉeški kompozitor (Brno. koje su u isto vrijeme ukopĉane. 1947. a zraĉnice i relaisi sagraĊeni su na pricipu pneumats kih dizalica. Moravska. engl. Gudaĉki Kvartetino. K u n. sordino). Jdgerlieder. BEoi IIotpaXX7)Xo!. 1955. tarantella i siciliana. kod orgulja s mehaniĉkom trakturom bile su primijenjene najprije samo pneumatske dizalice (njem. Concertino za 2 cimbala. 1948. Nakon obnove gregorijanskoga pjevanja što "j u je proveo papa Grgur Veliki (oko 600). 1948. Zato se pneumatika primjenjuje danas samo još kod orgulja. Tri simfonije: I. 1953. Pavoni Giuli). Kantate: Smrt. dţepić. Plutarch. 1961. Volkmann (Plutarchi De mušica. — . 1966—68 bio je pijanist i asistent Milana Horvata u Za grebaĉkoj filharmoniji. tal. U skupini Moralia saĉuvan-je i kratak spis De mušica (grĉ. 1843 i Alte und neue Kinderlieder. Ĉapek). PODKOVIROV.OUCTIXYJI. 1951 i Laska peknejši. Ilepl JJ. K. talijanska pjevaĉica. violonĉelo. 1948 i 1958.PLUTARH — PODKOVIROV Grĉke. Ludvik. PODEŠT'. P. ORKESTRALNA. 1953. Concertino za 2 violonĉela i komorni orkestar. fasc. DJELA. Suita notturna. Ko. a nedostaci su: malo zakašnjenje u izgovoru svirala (ukoliko je sviraonik suviše udaljen od kancela pojedinih registara). Marcella. POCCI. PNEUMATSKE ORGULJE. ORKESTRALNA: simfonija. Pisen o me zemi. a u koralnim knjigama piše se J. — Zabavna muzika. 1951 i 1953. Reinach (Plutargue de la musique. U muzeju Pariškoga konzervatorija ĉuva se primjerak pochettea — rad A. 1946. II. 1960 i dr. Favaretta. uz to studirao povijest muzike (J. 1957. Pastor. 1955. 1954. God. kratke kompozicije za klavir. rapsodija. promovirao 1 949. prikazuje uzlazni interval. 1949. — Kompozicije za klavir (sonata. u djelu Mythos-Melos-Musica (2 sv. sopran (Monte galda. POCO (tal. drugo govori prvenstveno o svrsi i vrijednosti muzike i o sredstvima za njihovo postizanje. IX 1942 — ). violonĉelo i klavir. Westphal (Plutarch iiber die Musik. 1950. Co planda u SAD. Z Moravy za gudaĉki kvartet. Francuski je orguljar Moitessier. 1949Koncerti: 2 za violinu. ŠteĊron). XII 1921 —■). seoski prizor s muziĉkim umecima. B. Mijeh je spojen s ventilom koji se otvara i pušta zrak iz kancele u sviralu. koncert za duhaĉe. Stradivarija. Leipzig 1957 — 61. X. Pariški ĉasovi. koncert za klavir. 1956 i 1960. 1951. Stare zlate ĉasy. P. 1856). 1957. 1963. je zadrţana u stavcima aleluje pod imenom -> jubilacija. trostruki koncert za violinu. Skjerne (Plutarks Dialog om Musiken. oznaka uz nazive za tempo (poco adagio. danski prijevod. 1963. potanja POCHETTE. III.). 1965. — Opera Opustiš -li mne. POCHETTE (franc. 1 g1 . meĊu kojima zbirke: Bildertone fiirs Klavier. vioiu. latinski prijevod. Plutarhova djela još nisu iscrpno istraţena s gledišta muziĉke nauke. sekstet za 2 violine. A. 1942 i 1948. Kompozicije za 2 glasa i orkestar. malo). na vlastite tekstove koje je sam i ilustrirao. 1847. koncert za violinu Jami serendda. Franz Pocci als Musiker (disertacija). Baldo. II. 1948. V 1876). Knaben und Madchen gezvidmet.: K. nonet O it'astnych detech. so nata za 2 violonĉela i klavir. 1960. e . osobito Aristoksena i Heraklida s Ponta. Singspie li za kazalište lutaka. X 1910 ■—). 1949. 'X{hx'a). 1952 i 1959. 1948 (prer. za dinamiku (poco forte). 1835. 1947.). Faust) i odmah angaţirana u napuljskom San Carlu. Crna Gora PODIĆ. Prednosti su pneumatske trakture ugodno i lagano prebiranje po tipkama. 1941 i 1945.). izum engleskog orguljara Ch. Hudba ve starem slohu za klavir i gudaĉe. God. 1962. Za violinu i klavir: 2 sonate. 13. Taschengeige. PODATUS (pes. Dvije simfo nije. 1950 i Stranickd legitimace. za gudaĉe i flautu. Franz. Kod pneumatske trakture pritiskom na tipku naglo se mijenja tlak u odreĊenoj cijevi kao i u malom mijehu priĉvršćenom na jednom nje nom kraju. Andreis). ■— KOMORNA. U santgalskoj notaciji biljeţio se^ y.: traktat su u novije vrijeme obj. 1949. Saĉuvan je samo dio njegovih spisa. PODEŠVA. 1955). sv. orgulje kod kojih se spoj izmeĊu sviraonika i zraĉnica za svirale ostvaruje pomoću pneumatske trakture. u -> neumatskoj notaciji jedan od osnovnih znakova za dva tona. Milušĉina abeceda. a sastavljeno je u obliku dvaju predavanja: prvo se bavi povijesnim razvojem. Hojaĉky za 2 klarineta i klavir.). ili a . 1959) i dr. 1960—61 usavršavao se u kompoziciji kod H. VII 1921 —). 1842. kojom su se sluţili plesni majstori u XVII i XVIII st. 1946. 1947 —51 djeluje u muziĉkom odjelu Ĉeškoga radija u Brnu. X. grĉ. 1947 i IH. Dutilleuxa u Parizu i A. simfonijska pjesma Setkdni mlddeţe. Uspjele su njegove klavirske minijature koji je cijenio i R. 1950. d\2 a2 ili g\ d\ a-. solopjesme (ciklus Blizky hlas. sonatina. U Brnu studirao kompoziciju (j. 1956. 1953. koje nemaju više od 20 registara. 1944. 1900). III 1927 —). 1949. Cijelog ţivota u sluţbi bavarskoga dvora. DJELA. 1956. Postojala su dva razliĉita tipa: jedan u obliku smanjene violine s priliĉno dugim vra tom. — Studije i ĉlanci. Vi. Pjevanje uĉila privatno (E. — VOKALNA. 1965. Operete: Kdyţ se Aniĉka vddvala. Da se olakša sviranje i kopuliranje dvaju ili više manu ala. Vicenza. 1954. 1955 i V. MGG. — SPISI: Souĉasnd hudba na Zdpade. Pneumatska traktura ĉesto se kombinira s elek triĉnom: elektriĉna traktura povezuje sviraonik sa zraĉnicama. 1847 —63 intendant dvorske muzike. Studirao na konzervatorijima u Sverdlovsku i Minsku (V. Theorie und Geschic hte der a ltg riec hisc he n M us ik. 1852. Dizalicama se na pritisak tipke puštao zrak u mali mijeh koji bi se naduo i pokrenuo ostale dijelove mehanike (apstrakte. Pisen o Stalinu. Trve5[ia zrak). 1953—56 dirigent vojnog instrumentalnog ansambla Vit Nejedly. usavršavala se u komornoj muzici na akademiji Chigiana u Sieni kod G. Nastupa i na koncertnom podiju. Zlatić). sonata za violinu i klavir. Osim u operi nastupa i na koncertnom podiju. III. bez obzira na broj registara i kopula. 1946. God. koji se svrstavaju u dvije skupine: Vitae parallelae (Paralelne biografije. 1964). prirodni rog i kla rinet. za agogiku (poco ritenuto) ili za artikulaciju (poco legato). Pjotr Petroviĉ. h2. drugi duguljasta trupa bez uglova (pochette bateau).

U suiti Rossignolo P. la musique en 1884. Mozart und Hay London (2 sv. Pragu. posebno u Buenos Airesu i Rio de Janeiru. 1962. X. 1871. analyse et guide thematique (sa A. Poglietti und J.. PODKOVIROV — POKLOPCI flageoleta). ler-Sodetat. 2. 1948 i Pionir na harmonike (100 vjeţba za poĉetnike). Toc sopra la ribellione di Ungheria. 1863—66 uĉitelj muzike i ziĉki kritiĉar u Londonu. Alessandro. a kasnije nastavnik muzike u Kranju i Celju. und Einfiihrung zur Mušica. Studij pjevanja u Milanu prekinuo je zbog rata. sopran (Kreka kraj Tuzle. — Zbirke hovovaZvuci iz Crne Gore. P.-Genevieve. Vojno-muziĉku školu završio u Vršcu. und 17. MGG. kasnije (1856—61) s Brendelom izdavao ĉas Anregungen fur Kunst. Richard Pohl. 1898 i 1902. Kassel 1964. 1962. X 1850 — riz. 1877 i dr. Brendelom suraĊuje u ĉasopisu i Musikztitung. kao i u juţnoj Americi. je ĉest gost muziĉkih kazališta u Španjolskoj. Kao recenzent beĉkoga muziĉkoj vota bio antipod E. Jahrhunderts.olo. Nastupao na mnogim svjetskim opernim pozornicama: u Frankfurtu na Maj ni. 1854-ţivio u Weimaru. MGG. Massenet. Riedel. Faust (Ch. 1862. talijanski pjevaĉ.: H. 1883 i dr. Leben und Wissenschaft. del rossigr. Botstiber (DTO. ses formes expressives speciale d'apres la partitiondes Maitres ehanteurs). tono. Requiem. 1875 — 82 (2 sv. Capriccio iiber das Henner-undHannergeschri canzonom) i dr. God.100 KOMORNA: gudaĉki kvartet. Đ. 1900. Berlioz). Od 1946 ponovno nastupa. Poginuo prilikom turske opsade. LIT. Magnificat). Og! se i kao kompozitor..). P. in Wien. muziĉkom kulturom i scenski sugestivnom interpretacijom. na opernoj pozornici debitirao 1947 u Palermu kao Rodolfo (Puccini. Od 85 njegovih uloga najveće su kreacije bile Rodolfo (G. M. STMW. W. Faust). F. pjevaĉica. — RETSKA: Compendium oder kurtzer Begriff. IX 1826 — Baden-Baden. DJELA: uvertira Zemljo naša.. 1877. Botstiber. DJELA: L'Evolution de la musigue. 1677. Razna knjiţevna djela. J. Njegov najvredniji doprinos zikologiji je rad na istraţivanju ţivota i djela J. Koczirz. Des Grieux i Werther (J. Festschri Engel. Rossignolo (t canzona. Etudi Tannhaeuser de Richard Wagner. Lirski tenor. Gottingenu i 1 ţigu.. saĉuvani u brojnim prijepi osobito su se u krugu oko J. 1888. 1877. Hanslicka. Ciklus signolo moţe se zbog bogatstva muziĉkog izraza te raskoši i ' oznosti instrumentalnog stila ubrojiti medu najznatnija OSIVE klavirske literature. neke s imitacijama instrumenata razliĉitih naroda (npr. libreto opere C. Ukleti Holandez i Lohen-grin). S -Saensa Samson und Dalila. Kassel i Basel 19c Isti. — KLAVIRSKA :2 sonate. POHL. holandskoga POIRĈE. POGAĈNIK-NAVAL. Autobiographische. DJELA. 1900. Toccata del 7. i zatvaranje rupica na duhaĉkim instrumentima. Une nouvelle interpretation rythmique du second h_ a Apollon. Evgenij Onjegin i Pikova dama).: R. Richard Wagner. ĉeških gajda. pod imenom J. X. Bardct. plesni stavci. Flotow. Philadelphiji. Eitnerom. Carl Ferdinand. 1 und Werke. klavir -ski trio. Gounod). III 1910 — Beograd. Carl Ferdinand Pohl. LIT. Josef Haydn. arija s varijacijama. W. je napisao 23 stavka u obliku varijacija. Havdna. AFMW. IK'agner. clefs. IV 1887). 20. Bostonu. ni na zemlji. Sainte Cecile. Izvrstan pjevaĉ sa sjajnim glasovnim kvalitetama uzornom tehniĉkom spremom i velikom muziĉkom kulturom. 1900 i roman Richard Wiegand. La Boheme). sonata za gudaĉke instrumente i ĉembalo. New Yorku (Metropolitan). — Kraće kompozicije za violinu i klavir (Motiv iz Crne Gore) i za yiolonĉelo i klavir (Romansa). Portugalu. K. Stockholmu. osobito prikladan za talijanski operni repertoar. Derţaj. kritike. Riedel. Gesammehe Scfo iiber Musik und Musiker (3 sv. zverke des 16. 1962 —63. Neue Mitteilungen zu bensgeschichte von A. MeĊu njegovim djelima istiĉu se programno kon cipirane barokne suite za instrumente s tipkama. VI 1956). se isticala takoĊer kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. Washingtonu i dr. kompozitor i ] nik (Leipzig. Gounod. Lvonel (F. 19 F. Spomenica o 25 letnici akad. Richard. \X 7. Krabuljni ples). 1946. Wagner. 1884. Njegov operni repertoar bio je neobiĉno velik. 1894. R. Liszt. LIT. 1864. Kijevu. B. talijanskom i francuskom jeziku. — Opereta Povodni moţ. POGGI. Le Chant gnosticoma. Pittsburgu. Manon i Werther). kemiju i fiziku u Karlsruheu. ĉiji je inventar velikim dijelom katalogizi Utemeljio (1905) i ureĊivao zbirku Les Musiciens ce'lebres. POHL. M vić i R. Najprije vojni muziĉar. 1920. 1927). mehanizam poluga s poklopcima koji sluţe za otvar. a redovito nastupa na festivalima u Veroni i Firenci. Lagerbergom i '. — Sastavio Muziĉki priruĉnik. 1962.). Chopin. — Opera IJasej Kopvaeun. des sept voyelles. 61. Wenzela. 9. studije. Anton. Capriccio per lo rossigr Ana bizzarrj. Gostovala na jugoslavenskim i stranim opernim pozornicama. gdje sa K. Slovenski Narod. 23. — Pohlova c ţena. Bavio se i komp ĉijom. 1961. Vjerojatno rodom iz Toskane. sonata za 2 t gudaĉke instrumente i orgulje. 9. D. Balletti za 3 — 6 glasova. prem hlovoj ostavštini. LIT. P. Die Gesellsckaft der Musikfreunde. Toccata sopra Cassedio (sic) di Filipa 1676. Krabuljni ples. 12 ricercara obj. Pogliettijev Compendium jedan je od najvaţnijih udţb za instrumente s tipkama iz XVII st. sonata za duhaĉke instrumente i orgulje. Sechtera u I Orguljaš protestantske crkve u Beĉu (1848—53) i od 1866 ar Društva prijatelja muzike. Ernst 1895. solo-pjesme. POKLOPCI (engl. 1904 (roman inspiriran ţivotom Wagnera). 1946. K. Vencajz. Cadcnzen und Fugen iiber d\ Choral Ton. PODVINEC se osobitom ljepotom glasa. zatim u Baden-Badenu. Zur lebensgeschichte A. 1963. Eva (Zajc. -— V. Otelio i Trubadur). Odlikovala M. Nikola Šubić Zrinski) i Morana i Đula (Gotovac. Chicagu. i Suvremeni prikaz pogibije Zrinjskog i Frankopana u muzici za ĉembalo. Alessandro Poglietti. knjige Hector Berlioz. njem. X. Pjevao je na njemaĉkom. Denkschrift aus Anlass des huniertjahrigen Bestehens der Ton. P. talijanski kompozitor i orguljaš (? — Beĉ. napisao H. a od limenih duhaĉkih instrumenata sal . 16. 1947 i Pjesme za pionire.1939 i 1954 524 preludija i dr.— Zborovi. Senta i Elza (Wagner. Knez Igor). Desdemona i Leonora (Verdi. Romeo et Juliette). 1906). muziku uĉio kod E. zatim na Rijeci i od 1949 u Zagrebu. NOVA IZD. Sistem pokloj imaju gotovo svi drveni duhaĉki instrumenti (izuzeci su picc< -flauta i blokflauta). Beĉu. 1950. 1958. 1884—1918 bibliotekar u pariškoj knjiţ Ste. Le Discours musical: son principe. — Obrade narodnih bjeloruskih napjeva. MGG. XII 1896). Gianni. Klappen. Prodana nevjesta). II. 1957). Kirchera Musurgia Uniz\ 1650. 1867. Franc Pogaĉnik-Naval. 1945. Masovne pjesme i dr. Sietz. 9. Muziĉki pisac u Dresc (1852—54).: izabrana djela za ĉembalo obi. Halfte des 17. 1955.. H. Co. INSTRUMENTALNA: 4 so nate za gudaĉke ins tru mi orgulje. pjevaĉ. tenor (Piacenza. Riedel (Die Orgel. imitiraju pjev slavuja. sonatina za klarinet i klavir. Kerlla). Francuskoj i Švicarskoj. Jaroslavna (Borodin. VII 1683). Marica (Smetana. Pobornik novonjem škole. H. I Bayreuther Erinnerungen. Toccata per VIntroito D Aiessa con U pedale. Sepe). — Isti. Martha). Praeludia. Marija (rod. Pjevanje studirala na Muziĉkoj akade miji u Zagrebu (N. 1881. njemaĉki muziĉki pisac. Do 1941 ĉlanica Zagrebaĉke opere. Elie Emile Gabriel Poiree. Berlioz. La Boheme). ĉlanci u ĉasopisima. A. Od 1946 djeluje u Crnoj Gori gdje uĉestvuje u organizaciji muziĉkog školstva. 1960. Fuxa cijenili kao primjeri stn stila. a već iduće godine nastupio je prvi put u milanskoj Scali u ulozi Riccarda (Verdi. Tosca i Madama Butterflv (Puccini). vrijedni su njegovi radovi o Wagneru. F. Franc. Gesammehe Schriften (4 sv. — L. Jahrhunderts sa R. III sv. Pet. de Pogliettis. 25. posljednja dva stavka. tenor (Ljubljana. Eder Ber-tić) i tamo 1938 debitirala kao Margareta (Gounod. LIT. :J. je u svoje doba bio jedan od najboljih lirskih tenora na svijetu. napisala prema njegovim bilješkama. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Beĉu. Od 1924 ţivio u Beĉu gdje je predavao pjevanje na Neues Wiener Konservatoriumu. Tatjana i Liza (Ĉajkovski. a zatim studirao kompo ziciju kod S. 1871. C kritike i dr. Osterca na Konzervatoriju u Ljubljani. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fur ' ninstrumente in der 2. 1906. dirao filozofiju. SPISI: Akustische Briefe fur Musiker und Musikfreunde.: A. Od 1956 ĉlan je njujorškog Metropolitana. Londonu. Aida. Puccini. pokušava ĉembalom ilustrirati pojedine faz vjere Zrinskog i Frankopana. Essais de technique et d'esthetique musicales (I. Louise. X. fugirani stavci). Unverrichl. najprije u Sarajevu. J. 1962. chiavi). God. Ricercari. 1671. Uĉenik S. DJELA: Zur Geschichte der Glasharmonika. VI 1913 —). Ać PODVINEC. X 1921 —). Za instrumente kama: 12 ricercara (jedan štampan u djelu A. društva Slovenije na Dunaju. Varšavi. franc. DJELA. Dresdenu. und ihr Kom torium. njemaĉki muzikolog (Darms 6. Regulae compositionis (prema Ausfiihrlicher Bericht von dem Gebrauche der sonanzen und Dissonanzen Ch. Les Maitres ehanteurs . — Crkvene kompozicije (mise. kompozitor (Ljubljana.. U suiti Sopra la ribe di Ungheria P. klavirski kvintet. keys. muzika za bajku Ĉardak ni na nebu. F. MGG. sonata za gudaĉke i mente i fagot.. sluţeći se umjereno tonskin kanjem. je snimio mnoge gramofonske ploĉe. Kerll. 12. IX 1939). 1883-Die Hohenzuge der musikalischen Entzvickelung. 17. ] Rasprave. Elie Ćtnile Gabriel.-Georges kraj Pariza. X 1865 — Beĉ. slavni operni pevec. Bernharda). Berlinu.: B. Haberlom). 9. a onda se povukla s kazališne scene. des Singvereines der Gesellsckaft der Musikfreunde in Wien. od 1661 bio je orguljaš dvorske kapele u Beĉu. 4. francuski muziĉki pisac i k pozitor (Villeneuve-St. Direktor je srednje muziĉke škole Njegoš u Kotoru od njezina osnivanja. Romeo (Ch. Morana i Ero s onoga svijeta). Bibliographie der Musiksa. V 1925). 28. A. Pogliettis Oper »Endimionc. sona-tina za obou i klavir. jevodi: H. — F. God. Kebenhavnu. POGLIETTI (Boglietti). POGAĈAR. IX 1819 — Beĉ. Aida. U njezine najbolje kreacije idu Amelija. Episoden aus detn Leben eines gr Aleisters. Denkschrift aus Anlass des fiinfundzzvunzigjahrigen Bes.

K. VIII 1924 —). B.VI 1869 — Bergeroc kraj Veveva.: Ĉaĉinoviĉ. Valjevu i Nišu. gdje je M. — VOKALNA: muški zborovi i djeĉji zborovi sa solistima na madţ. dirigent i violinist (Zagreb. — Preradio opere Gorenjski slavĉek A. 1850 utemeljio je u Zagrebu prvu graĊansku muziku (duhaĉki orkestar). — A. X 1956). DJELA: L. Debitirao 1947 u Ottazva Ballet Company. gdje je 1945 —47 bio ponovno direktor opere i zatim dirigent. — Preludiji i fuge za orgulje. izvrsne tehnike i izrazitog glumaĉkog dara. Završio studij prava i diplomirao 1968 iz historije muzike na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Wisner-Morgenstern). Hrvatski list 1923. Giulietta (Orfenbach.). fan tazija Oluja na moru u C-duru. — Fuga za gudaĉki kvartet. Hoffmannove priĉe). VI 1908). POKLOPLJENICA (njem. 261. kompozitor. Adela (J. 21. Beogradu (1923 —24) i Ljubljani (1925 —48). — VOKALNA. Peruzzi. Milutin. Domaći prijatelj. LIT.P. 1847. DJELA. U njezinom bogatom repertoaru posebno su se isticale uloge Liza (Benatzkv. kantata u B-duru. Istinski talent. Zagreb 1893. ser pent itd. Štefanij a. prispevek za biografijo. Savina i Porin V. Leipzig 1965. ORKESTRALNA: Suite fantastica. Ca-priceio croato (nedovršeno).POKLOPCI — POLIĆ fon. Laura (Millocker. ofikleida. X. Obrazi iz slovenske glasbene preteklosti. od 1845 dirigent kazališnog orkestra. Po stilu kasni romantiĉar. 1899. Franjo Pokorni. Arckepek a magvar zenevilagbol. C. 15. ameriĉki plesaĉ (New York. Budapest 1925. Grand Ballet du Marquis de Cuevas. on je nastojao da svoje poglede uskladi s modernim opernim smjernicama. iy-2y. gavotta e fuga i dr. Tako je na koncu prve polovine XIX st. Nastavnik (1841 —51) i od 1852 dirigent orkestra HGZ. zatim do 1941 dirigent Beogradske opere. To. I. a od 1855 istodobno koralist katedrale. 1970. 1949 —53 muziĉki komentator. POKORNI. Stebri slovenskoga gledališĉa. Za vrijeme studija na Conservatorio Verdi u Trstu djelovao kao zboro. muzikolog (Celje. Carl Maria von Webcr. 4 graduala i dr. Za mje šoviti zbor i orkestar: Sveĉana kantata u D-duru. je ostavio nevelik broj djela koja odavaju temperamentnu romantiĉarsku narav. A. Poljaĉka krv). Saffi. Ptiĉar) i dr. Kristina (Zeller. poputnice. neprestano su povećavali broj poklopaca. La Boheme) i dr. zapaţene je uspjehe ostvarila i na drugim jugoslavenskim operetnim pozornicama. Bibliografski pregled kompozicij S. Studirao pravo u Pragu. Rob i Pirat. POKORNI. U XVII i XVIII st. 1961. zatim urednik muziĉkog programa Radija i 1963 — 74 šef Muziĉke produkcije Radio-televizije Ljubljana.: F. Studirao na Konzervatoriju u Budimpešti (S. Brat pjesnika Janka Polica Kamova i Nikole Polica. POLAJENKO.. X I 1893 —). suradnik ĉasopisa Naši razgledi i Koncertnog lista Slovenske filharmonije 1 predavaĉ. 6 ofertorija.. Gedackt) -~> Registar POKORN. Markantna pojava u slovenskom muziĉkom ţivotu. koja se pod njegovom upravom razvila u reprezentativno muziĉko tijelo. Angaţiran zatim u trupama Ballet des Champs-Elysee. Barcarola. DJELA: opere Mati Jugovićev (Ljubljana. solopjesme. Noć u Veneciji. 1969. Bravniĉar. Nikolas. Se. i franc. Zemlja smiješka). Na stvaral aĉkom podruĉju njega je najviše privlaĉila opera. Muzika za ples. Nastojeći da drvene duhaĉke instrumente tehniĉki usavrše. 2 i 1939. VIII 1883 — 12. 1914— 23 dirigent opere u Osijeku (od 1918" direktor) i tamo 1920 osnovao i vodio muziĉku škelu. nastupala je i u operi. Erika (J. Ballet de Pariš. — Klavirske kompozicije.: V. II. Balet Eszaki feny. MeĊu najuspjelije njegove kompozicije ubraja se orkestralna Suite fantastica. zborovi i dr. Pet uvertira: u B-duru. Musetta (Puccini. 1948 postao solist ansambla Metropolitan Ballet u New Yorku. Amina. Ţena Mirka. osobito idiliĉno -poetiĉnom operom Karnevalska svadba. P. 30. Lisinskoga. 4. 10. Slavko Ozterc. Hoffer. Šišmiš). Poldini. Gusar (Kukuljević). 29. Za vreme Prvoga svetskog rata reorganizovao Muziku konjiĉke divizije i davao koncerte u većim gradovima severne Afrike. kao dirigent i dugogodišnji direktor Ljubljanske opere. POLIĈ vodio i pjevaĉko društvo Stanković. liriĉnim klavirskim 2. gdje je poloţio završni ispit iz orgulja. 1951. Osterca. Šker janc. Prosvetni servis. POLDINI.brat (Ljubljana. X 1951). Epsteina u Beĉu. Harknes Ballet i dr. 1928. Prodana nevjesta). Liza (Lehar. 1929. Poĉetkom Drugoga svjetskog rata vratio se u Ljubljanu. Autor brojnih komentara za cikluse koncerata na radiju i televiziji. radio kao korepetitor u beĉkom Karltheatru. V. Cosi fan tutte). Ko. Od 1890 bio je vojni kapelnik u Beogradu. Do Drugoga svjetskog rata prva subreta Slovenskog narodnog gle dališĉa u Ljubljani. 1894. smisao za orkestralni kolorit i za stvaranje melankoliĉnih. Lepa Vida R. 1853. nimjy. je i kao kompozitor i kao reproduktivni umjetnik ostavio vidljive tragove i pridonio razvoju jugoslavenske muziĉke kulture. 1. kako u vlastitim djelima tako i u obradbama tuĊih. Ljubljansko narodno gledališĉe v letu 1928. VI 1890 —■ Ljubljana. 1858. 1962. kompozicijama specifiĉno madţarskog kolorita. Helena (Nedbal. IX 1859).. Lk. poĉeli su graditelji instrumenata krajem XVI st. God. — P. DJELA. subreta (Tr st. ibid. Na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio violinu (A. većinom za vojni orkestar. Scenska muzika za drame i igrokaze: Jelva. pej. madţarski kompozitor (Budimpešta. od 1903 na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu (Ć. ibid. 1858. Franjo. LIT. 1845. D. ORKESTRALNA. osnovao je Vojnu muziĉku školu u Vršcu i ustanovio centralni muziĉki arhi v pri Ministar stvu vojske i mornarice u Beogradu. Slavko Osterc. Kirschhofer) i kompoziciju (J. pa se istakla kao Despina (Mozart. u C-duru. Wolf-Ferrari. kompozitor (Sušak. Opereta. ali se posvetio muzici. ravnatelj in dirigent opere. Od 1925 do 1939 djelovao je u Ljubljani kao dirigent i direktor opere. Niz godina profesor muzike u Ţenevi. Kuhaĉ. Dragutin. 1965. Gregorc). Barun ciganin. koji je uz profinjen smisao za specifiĉ nost dramskog izraţavanja izvrsno vladao kompozicijskom teh nikom. . Valse serenade). Napisao poglavlje o jugoslavenskoj muzici u kolektivnom djelu Konzertbuch (urednik K. Mirko Poliĉ i Osijek. M. Afirmirao se scenskim djelima. Ilirski glazbenici. Danilo. tema s varijacijama. 1928. U du hu ilirskih ideja P. VI. R. kompozitor i dirigent (Trst. ruska sirotica (Scribe). 17. Trois etudes. — Moteti. te programnim. — DRAMSKA. iyjo. Kao referent vojnih muzika (1920 —1937) i kapelnik Or kestra kraljeve garde isticao se organizatorskim sposobnostima te je podigao taj orkestar na znatnu umetniĉku visinu. Hamupipoke i Vasorru baba. Grofica Marica (Kalman). debitirala 1911—12 na pozornici slovenskog Dra matiĉnog društva u Trstu. Co. 1. Posebne zasluge stekao je P. X 1868 — Beograd. J. Schollara i A. VI 1957). in operne priĉe: KjSipjerozsa. 1962. Zborovi. Novak). Operetna i operna pjevaĉica u Osijeku (1918—23). osobito poboljšao taj sistem miinchenski flautist Th. Papp. V. 3. Foerstera. — /.). 1846. Tomka) te kod E. Muziku uĉio u poĉetku kao samouk. LIT. Vilzaka. Bio je horovoda nekoliko pevaĉkih društava. Eduard Poldini. Mandyczew skog i J. Slovenska glasbena revija. — Dvadesetak klavirskih kompozicija (Pjesniĉka glazbotvo renja. — Orkestralne transkripcije vlastitih klavirskih kompozicija (Maionnettes. tu robnih i potištenih raspoloţenja što su ih u njemu izazivala tmurna predosjećanja skore smrti. 1847. Istaknut plesaĉ so listiĉkih uloga klasiĉnog baletnog repertoara. solo-pjesme. Canone. Pjevaĉica velikog glasovnog opse ga. God. God. U Ljubljani je od 1929 vodio pjevaĉki zbor Glasbene Matice i neko vrijeme predavao dirigiranje i bio profesor u opernoj školi Muziĉke akademije. Boccacio (Suppe). Mirko Polić. Pjevala je glavne uloge u skoro svim ope retama slovenskih skladatelja. Marica (Smetana. Teška plućna bolest i rana smrt prekinule su taj studij.voĊa Slovenskoga pjevaĉkog društva i zbora Šentjakobske ĉitalnice i od 1911 dirigent tršćanskoga Narodnog gledali šta gdje je 1913 uveo redovite operne predstave. 101 Sistem poklopaca primjenjivao se i na pojedinim starijim li menim duhaĉkim instrumentima (Klappenhorn. Kod bijelog konjića). Goglia. Đak prosjak). God. Graniĉari ili proštenje rta Ilijevo. ibid. — M. Ede (Eduard). 1923—24 tajnik i dirigent opere u Zagrebu i 1924— 25 na istim poloţajima u Beogradu. 1. POLIĈ. je nastojao svojim djelima dati nacionalno obiljeţje. Mirko. Bio je jedan od prvih dirigenata Narodnog pozorišta u Beogradu (1897—1909) koji su sistematski izvodili opere i operete stranih i domaćih kompo zitora. tekstove. 1906 upisao se na Konzervatorij u Veneciji gdje mu je uĉitelj bio E. 1854. — CRKVENA: 3 mise. Istodobno su usavrša vali sistem prijenosnih poluga. P. dirigent (Ĉermakovica. POLIĆ. Pisao je prigodne kompo zicije. II 1951). Bohm (Bb'hmov sistem). no to mu je uspjelo samo djelomice. da smanje poteškoće što ih je sviraĉima zadavalo zatvaranje ru pica izravno prstima i da omoguće neke prije neizvedive hvatove.. — Boţiĉna suita za zbor i orkestar. ugraĊivati po sebne poklopce na cijev instrumenta. pjevanje uĉila u Trstu (de Filippi) i Beĉu (R. 2. 25. Junek. Hrvatska svadba. 1857 i Crna kraljica (Freudenreich). 13. 2 Slavjanske uvertire u D-duru (1853) i a-molu i Narodna u a-molu.MGG. Sv. Klasiĉni balet uĉio kod L. kantata Turki na Slevici. Ţavršivši studij na Konzervatorij umu u Beĉu. solo-pjesme. ^eijern/iuiv vovnciia mrezaj. VI 1947) i Deseti. — Solo-pjesme. 1825 — 26. XII 1932 —). Strauss ml. Muzi kološki zbornik. Papier -Baumgartner). Schonewolf).

stvaraju se novi oblici pisani tehnikom kontrapunkta: ricercar. 1938 (Boţiĉni prilog). tal. a u kompoziciji općenito prevladava veći broj glasova od šestoroglasja do dvanaestoroglasja. Aleksander. MeĊutim. te razvijaju tehniku imitacije. — C. U muzici XX st. MGG. Milutin Polić -Kvarnerski. I. t v . — M. kao što su višezborni koncert. Bologna 1965. saz' koja oni obrazuju pripadaju u svakom trenutku samo jec tonalitetu: J. Hamburger . -> conductusa. The Beginnigs of Choral Polyphony. 1905. 1890. Antike Polvpho nie. je vertikalna ako razliĉite mjere nastupaju istodobno tako da npr. A. canzona. Studies in Medieval and Renaissance Music. a u uţem smislu muziĉki slog saĉinjen od dvije ili više istodobnih. ptiĉjeg pjeva). Sistematski upotreblj poliritmiju kompozitori XX st.102 POLIĆ — POLITONALNOST išĉezava. njem. Cambridge (Mass. II Contrappunto nella polifonia vocale classica. Pre se mogu kao zametak politonalnosti smatrati o punkti nad kojima se ĉesto dogaĊaju i istupanja u druge tona] (-> Pedalni ton). Polyphonie ili Mehrstimmig-keit. 1962. Povijest polifonije zapoĉinje meĊutim ranije. 5 sv. Studirao na V: skom konzervatoriju (Z. izbjegavanje većih melodijskih skokova. Utrecht 1955. druga troosminsku. ponovno oţivljuje interes za polifoniju. najpoznatiji meĊu ranim merima politonalnosti (zapravo bitonalnosti) je svakako slede Petruške I. općenito svako višeglasje. A. jedan je od plodova ra. VIII 1916).Gomolke (1884) i zbirku poljskih crkvenih p XVI i XVII st. poi se više iskorišćuju razliĉite polimetrijske kombinacije. polyphonie. pa se obnavljaju klasiĉne tehnike imi tacije (->• neoklasicizam). nj sledećem kanonu J. Cervenca. posebno majstori rimske škole. toceata i nadasve fuga koja doseţe vrhunac s djelima J. kod F. Ponekad se i prikladnim smještajem akcenata stvaraju poli met riĉki efekti unutar jedne te iste mjere: 4 J J J J | J J J J | J J J J Primer drukĉije vrste je burleskno-parodistiĉki završetak Ċaĉkog seksteta Ein musikalischer Spass W. za linearno oblikovaje. harmonskog jezika u poznom XIX v. poljski muziĉki historiĉar i stov. Piein Bogurodzi zvzgledem muzycznym. (disertacija). Bukofzer. a posebno znaĉenje dobiva p. rijeĉ p. Na prijelazu u XX st. odnosno dionica ili glasova. ITojincboHHH H nojiHrboHH*iecKHe cbopMbi. primarno vertikalnog. 1914. sonija u Sonatina seconda (1912). radi posebnom efektu koji predstavlja izuzetak u kompozicionoj p teg doba. Strauss upotreb u pojedinim delima {Ein Heldenleben. drugi troosminsku. u sonatnoj provedbi ili finalu. Harvard University.) 1947. Lissa. Zlalić.: 5.Stravinski: »Petn MJ J J J 1 J J J J Polimetrijske tvorevine susreću se u srednjovjekovnoj i renesansnoj višeglasnoj muzici. Klaviermusik op. Salome. Glavna su obiljeţja njihova polifonog stila jasnoća i usklaĊenost muzike i teksta. — A. 4. sistematski provedena p. za razliku od -> homofonije. balet Petruška. (Stravinski. gdje se istoc izvode tri plesa u razliĉitim mjerama. p. Bartoka u 14 Bagatela (1908). upotrebljava s e u muziĉkom znaĉenju rijetko. poHfonia). preteţno dijatonsko vo Ċenje glasova. Mozarta. Bacha. — B. najĉešće dva Bitonalnost). sa kombinacijom Fis-dura i C-d I. MocKBa 1962. se već u doba baroka sve više prilagoĊuje i podreĊuje harmonijskom kretanju i tonalnim funkcijama. U antiĉkoj grĉkoj literaturi izraz p. izuzev rijetkih pojedinaĉnih primjera kao što je prvog ĉina opere Don Giovanni W. CnpeĈKoe. gde se — prema Milhaud gornji glas kreće u d -molu. studije o poljskoj muziĉkoj prošlosti. — J. Dresden 1950. P. vokalno -instrumentalnih oblika. demith. a donji u a-molu. franc.: Z. tj. Mozarta. pa u Song for Harvest Season (1894) i u neki kasnijih dela. — > organuma. ţivi dalje unutar novih. P. C.godišnjici smrti. P. istovremeno zvuĉanje više raznih tonaliteta. na aulosu (Plutarh) ili mnogozvuĉnosti (npr. 1899. & najveći procvat do-ţivljuje u doba renesanse. New York 1950. dali Talijani. P. X. S. 13. Thilmann. posebno kanonske. motet i misu. — P. Berlin 1930. tj. dramatski naglašene efekte. polifoni oblici upo trebljavaju se rijetko uglavnom samo za izuzetne. Surzvnsk osnivaĉ poljske muziĉke historiografije. POLIRITMIJA. uglavnom u smislu mnogostrukosti tona. psalama (10) M. novoizd. ~> diskonta. Sixteenth Centurv Polyphony. D. već u orguljskom delu Variations on »s rica« (1891). Ele. Ali s prodorom harmonijske svijesti p. As. Pojavljuje se u muzici XX v. Cambridge 1939. Ivesa srećemo p. npr. Bavio se i kompozic DJELA: O muzyce koišielnej i jej reformie. W. Moniuszko. Najzad u okvirima primarno harmonijski oblikovane muzike klasiĉnog i romantiĉkog razdoblja. Njihova su djela pisana u troglasju. npr. tj. Istodobno. Ch. Bacha. Probleme der neuen Polyphonie. je — uz J. LIT. •— H. rada se novi polifoni stil instrumentalne muzike. ĉetvoroglasju i u višeglasju. J. pasija i oratorij. Od 18. Novosti. Kod B. 5. Heidelberg 1957. samostalnih melodijskih linija. tako da npr. O 30. B«chi Četiri JJ J J|J I J JJJ J J J 5I J J J J J J J J|J J \ | J POLIMETRIJA (od grĉ. Aleksander Polinski. meĊutim. Studien zur Vokalpolyphonie. smrti muziĉki kritiĉar lista Kurjer Warszawski i suradnik m drugih muziĉkih publikacija. Nakon toga p. POLITONALNOST (od grĉ. Pored Nizozemaca znaĉajan su doprinos razvoju polifonije u XVI st. — IZDA obj. T. TTOAU mnogo i TOVO? ZVI. Merritt. P. s razvitkom srednjovjekovnih višeglasnih tehnika i oblika. engl. u jednom te istom taktu jedna dionica sadrţi dvo ĉetvrtinsku mjeru. koje ide ĉesto do 8 realnih glasova. Spiess. sloţenih. Već R. S. i 1914. Stravinskog (1911). Kao oznaka višeglasne muzike. Stravinskog (: POLINSKI. Noskovvski. POLIFONIJA (od grĉ. (1890). W. Uz to od 1904 predavao pc muzike na Konzervatoriju u Varšavi. prvi takt kompozicije sadrţi dvoĉetvrtinsku mjeru. akordiĉkog sloga.S.: 5. }■ LIT. naravno. prema tome pod pojmom p. spajanje odnosno odmjenjivanje dvaju ili više razliĉitih mjera. LIT. 37) a susreće se i u jazzu i u m vanevropskih naroda. gde i instrument izvodi akord u drugom tonalitetu. 7roXu mnogo i cpwv/) zvuk. Gunther. Prava. Milhaud nalazi njene poĉetke u starijoj muzici. gdje se polifono pisani zborski dijelovi izmjenjuju s homofonima. peti petoroosmin sku i si. treća troĉetvrtinsku i si. b U ovom drugom sluĉaju radi se o poliritmiji koja uklj i —> polimetriju. Uz misu i motet njeguje se tada osobito madrigal. 1907. razumijeva se djelo graĊeno po naĉelima -> kontrapunkta. istodobni nastup dvaju ili više raz] ritmiĉkih obrazaca ĉiji se metriĉki akcenti podudaraju (] jeri 1 a i 1 b) ili razilaze (primjeri 2 a i 2 b): 1a b J JJ J J j J JJ J _ -3l _ 3 J i »J J i ___ • . Mulder. treći i ĉetvrti ĉetvoroĉetvrtinsku. Ać. te priprava i pravilno rješenje disonanca. F. od obrata i rakove imitacije do diminucije i augmentacije. — E. je horizontalna ako promjene mjere slijede jedna za drugom. a osobito su ĉeste u kompozi cijama nastalim potkraj XIV i poĉetkom XV st. je bitni sastavni dio polifone muzike u kojoj svaka di ima vlastiti melodijski i ritmiĉki tok. Polyphony in Theory and Practice from the 9th Century to the Close of the I3th Centurv. glas. Sanden. Moderne Polvphonie. Majstori tog razdoblja izgraĊuju sloţene polifone oblike chanson. Wiesbaden 1956. Pi je primjer balet Le Sacre du printemps I. 1909) harmonske sklopove koji graniĉe sa politonalnošću. Polyphonie. polyphony. VI 1845 — Varšava. Ţeleriski). — L. primarno horizontalno. razraĊujući virtuozno sve njezine mogućnosti. U doba baroka pojava novih monodijskih i koncertantnih oblika i tehnika potiskuje tradicionalni stil vokalne polifonije. javlja se oko 1300 u anonimnom traktatu Summa musicae gdje se jednoglasju (can-tus simplex) suprotstavlja kao modus canendi a pluribus diversam observantibus melodiam. s vokalnom polifonijom nizozemskih kompozitora (-> Nizozemska muzika). 7roXu više i [ASTpia mjernost). Dzije muzyki polskiej w zaryse. 1903. u -> dodekafoniji.

Melodija polke izgraĊena je obiĉno simetriĉno. 1699. već je u šesnaestoj godini postala ĉlanicom ljubljanskog kazališta. 1840 u Parizu. Warszawa 1960. Preludijum iz klavirskih Pezzi infantili A. X. Carmen). 1. Ciklusi solo-pjesama: Senatske pisne. 1918. POLLAROLO (Pollaroli). 1944. a od 1901 bila je ĉlanica Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. sonata za violu i klavir. pjevaĉica. upravo zahteva. 1693. Faramondo. razliĉiti registri i zvuĉne boje). Neue Musik in der Entscheidung (II izd. Kasnije je pjevala u beĉkom Theater an der Wien. VII 1896 — 11. pa ĉak i realnost njene egzistencije.: M. P. Svoja je najviša dostignuća ostvarila u operetama Poljaĉka krv (Nedbal). The Polish Origin of the Polka. 1922. C. Sv. nastao je vjerojatno od ĉeške rijeĉi pulka (polovina). 1707. Desderi). Vladimir. potjeĉe iz 1837. a na njegov razvoj utjecali su i neki strani plesovi (ecossaise. Hindemith razvija u delu Unterzveisung im Tonsatz teoriju s pomoću koje se svakom akordu — ma koliko sloţenom — moţe odrediti osnovni ton. Ottone. Kun. npr. 1694. Stvarno. 1930. Kao pratilac na klaviru (B. Szymanowskog (pojedini glasovi se kreću u C -duru. capricci. 2 sonate za violinu i klavir. Suprotnost linearnoj je vertikalna p. passacaglia i fuga. Fis-duru i A-duru. Slavenskog. 1962. 1918 i 1919. XI 1931). Madame Butterfly). Astinome. Carlo Francesco. Studirao na Konzervatoriju u Pragu (J. MeĊutim. Stravinskog. krakozviak. Publio Cornelio Scipione. fantazija. VI 1875 — Zagreb. 1938. Duhovne kantate: 24 arije za glas i b. 1933. Stecker i V. ĉeški kompozitor. Jole. Dni v Chicagu. 2 dala bi se ćela svesti na akord fis-ais-c-cis-e-g. Jedan od najplodnijih i najpopularnijih opernih kompozitora svoga vremena.— SPISI: autobiografija Rytmus. — Politonalne kombinacije nalaze se i kod C. superpozicija ĉitavih akorda koji pripadaju raznim tonalitetima -> primjer). na što ukazuju i razliĉiti predznaci): K. ali se najviše i najdoslednije njima sluţio D. Kongresni izvještaj. Milhaud-. Ascanio.POLITONALNOST — POLLAROLO P. ORKESTRALNA: mala simfonija. Desderi. ĉeški narodni ples u dvodobnoj mjeri i brzom tempu (nešto sporijem od tempa galopa). LIT. DJELA. O. DRAMSKA. L''Arminio. pijanist i muziĉki kritiĉar (Prag. a ostali deluju kao dodaci (alteracije. Novak).-i. — VOKALNA: kantate. 1942.: J. Marka u Veneciji. 1932. krajem 1722). K.). LIT. Kao salonski ples p. Milhaud. Jefte i dr. 1714. Najzad. — KLAVIRSKA: sonata.: Irma Pollak. Napisao je oko 80 opera od kojih je većina izvedena u Veneciji. Gejša (Jones). Krajiny. uz ĉestu primjenu linearne polifonije. Prodana nevjesta) i Micaelu (Bizet. koncert za klavir. Joseph in Aegypto. — F. 1941 i dr. Od njezinih opernih uloga treba spomenuti Ĉo -Ĉo-San (Puccini. Rosmonda. 30. V 1948). Prochazka. Poštolka. 1695. Od tridesetih godina XX v. M. oko 1653 — Venecija. 1702. pjesme u venecijanskom narjeĉju za glas i b. God. 1713. U umjetniĉku muziku uveo ju je B. 1945. J. II Germanico. u djelima operet nih kompozitora (J. Neobiĉno nadarena pjevaĉica i glumica. Oko 1835 p. 1962. fuge). 1937. 1951. Circe abbandonata.. Od novijih najpoznatija je Circus-Polka (1942) I. Borova-Valouškova) i ĉlan Ĉeškog trija koncertirao na turnejama po Evropi. od 1692 drugi ka pelnik (1702 dobio poĉasno zvanje Maestro giubilato). POLKA. suita za violu i duhaĉki kvintet. 1701. 1685. Strauss ml. prodire u praške salone. Naziv p. W6rner. Pojavio se na poĉetku XIX st. potrebno je da svaka komponenta za sebe bude jednostav na i pregledna. tj. DJELA. dramska glumica i interpret opernih likova lirskog karaktera. 1922. pa na osnovu toga zakljuĉuje da je nemoguće ĉuti u jednom sazvuĉju više osnovnih tonova — što p. Brojne su podvrste polke. suita. Antonio. a svima je zajedniĉka ritmiĉka podloga: rm i m. Kocian. 1692. s naglašenim rit miĉkim figurama. 1930. GVInganni felici. La Vendetta d'amore. LIT. 1928. —■ VOKALNA. 1707. Brittena i mnogih drugih. Milhaud i ĉlanovi grupe Šestorice. kritike i ĉlanci. Dvorak i Z. scenska muzika. sopran (Ljubljana. c. . simfonijska pjes ma Jaro. a 1844 pleše se u Londonu i u gradovima SAD. Strauss ml. J. c. 1931. oko 1680 — 4. 1925). Americi i u Japanu. Maricu (Smetana. LIT. Les Eumenides gde melodija pripada jednom. Peć.: R. 1932. Smetana koji je tom narodnom plesu dao umjetniĉki oblik stvorivši od njega simbol ĉeškoga nacionalnog muziĉkog izraza. od 1690 drugi orguljaš. 1923—30 profesor klavira na Konzervatoriju u Chicagu. 1921. Hahki. MGG. Alfonso primo. La Forza della virtu. u politonalnim sazvuĉjima obiĉno preteţe najdublji akordski kompleks. MGG. — KOMORNA : gudaĉki kvartet. 1. tako da nastaje po-lifono voĊenje ĉitavih akord-skih kompleksa ( poliharmoni-ja). Lijepa Jelena (Offenbach). 6. J. kao u Gudaĉkom kvartetu K. kojega je od 1702 zamjenjivao. Sin i uĉenik Garla Francesca. talijanski kompozitor i orguljaš (Brescia. La Schiavitit fortunata. H. posebnu paţnju posvećivao je instrumentaciji. Es-duru. X. se plesala u obliku kola i prvobitno se zvala nimra i madera. da bi efekt simultane pojave više tonaliteta mogao biti shvaćen.. M. zborovi. ibid. Gerbiĉa u Ljubljani i J. 2. Schottische). Opere: // Licurgo ovvero 11 Cieco d'acuta vista. 1934. Šišmiš (J. Vladimir Polivka. 1722 i dr. Uĉenik G.). C. Ravela. je ples parova. 1932 i Malajske pisne I935. V. Deroux.. Irma. Ko. dakle na alterirovani dominatni-^nonakord u h-molu koji sadrţi i ĉistu kvintu cis i smanjenu kvintu c. 1692. Polytonalite et atonalite. 1926. Divertimento za duhaĉki kvintet. 1694. 11. Prokofjeva. La Mušica contemporanea. Legrenzija. Ĉesta je p. a 1839 spominje se već u Beĉu i Petrogradu. od znaĉaja je da harmonski kompleksi koji ulaze u sastav politonalnog sazvuĉja obiĉno zadrţavaju znatan stepen samostalnosti u pogledu tretmana i zvuĉnosti (razliĉito voĊenje glasova. 1712. 1694. jer su za taj ples znaĉajni ĉesti polukoraci. 1719. na dijatonici. a po povratku iz SAD stvara vlastiti stil. ■— Kompozicije za orgulje (sonate.. a akordska pratnja drugom tonalitetu (npr. pojavljuju se i gledišta koja osporavaju njenu vrednost (E.Szymanowski: Gudački kvartet 103 Osterreichische Musikzeitschrift. javlja se prvi put 1835. uvertira. Debussvja. Kao ĉeški narodni ples p. naglašeno antiromantiĉan. V 1746). od 1930 u Prsgu (od 1939 profesor Konzervatorija). Polke su medu ostalima pisali i A. Svestrana umjetnica. primena poli-tonalnosti nije više tako ĉesta. tj. Hoerburger. K. Ĉar valcera (O. bitonalna konstelacija Fis-dur + C-dur u primeru br. putopis 5 Kocianem kolem svita. 1923. Torino n j Prva objavljena p. Straus). S.. preludiji. Caselle). Polka. — D. La Musique polytonale. POLIVKA. Lanner). Fuchsa u Beĉu. Od 1697 uz to poduĉavao na Conservatorio degli Incurabili. kompozitor (Venecija. RM. Kfidla. melodrame (Balada o oĉich topiĉovych. Od 1665 pjevaĉ u duţdevoj kapeli crkve sv. A. 1945. 1695. 1693. svaka od više simultanih melodija moţe imati sopstvenu harmonizaciju. regina di Napoli. P. Roussela. B. L'Irene. Marsia deluso. Novaka. Le Pazzie degli amanti. Semiramide. Mainz 1956. moţe biti linearna. Fibich. 1937. 1716. izvesne kombinacije su ĉak objašnjive u smislu tradicionalne harmonije. 1696. POLLAK. — DRAMSKA: opera Polobuh. Pjevanje uĉila kod F. U njegovim ranim vokalnim djelima osjeća se utjecaj V. miksture). Vesela udovica (Lehar) i GrojLuxenburg (Lehar). podjednako uvjerljiva kao operetna subreta. Tichy ocean za glas i klavirski trio. N. IzmeĊu ovih krajnosti nalaze se sluĉajevi D. poĉiva uglavnom. svaka melodija višeglasnog stava nalazi se u dru gom tonalitetu. — K. Oratoriji: La Fenice.

— F. Introduction et Toccata op. 5. Lonatija i C. — DRAMSb balet Mechanismus. XII 1953). J. 1958. Scherzo op. 1962. Cesare Pollini nella vita e nell'arte. 3. Fantasta op. Ljubljana 1877.104 POLLAROLO — POLONEZA POLO. 3 Sinfonie ecdesiastiche 3 koncerta za violinu. 1965. se smatra. Grande Sonale-Caprice et Variations za harfu i klavir. L'Aristeo. talijanski muziĉki pisac (Padova. Lottija na poloţaju kapelnika crkve sv. 12 arija za sopran i b. Iz Poljske se najkasnije od XVII st. Bazzini). op. je na: pao i solistiĉki. 1969. 1962. Carlo Francesco. Plautilla. 31. Toccata za kontrabas i komi orkestar.: H. 3 trublje i 1 pane. Mondolfi. DRAMSKA. Cvetko. II. dobiva formu instrumentalne ko pozicije tokom XVII st. Confitebor. SuraĊivao u ĉasopisima. LIT. 1700. P. 18. 3 Scherzi za duh kvintet. posebice M. jer se zbog bolesti morao povući iz javnog ţivota. Kozlowski koji je pored poloneza za klavir. Preludio dodici za 2 klavira i orgulje. za bas -klarinet 1 13 udaraljki. 3 trublje i udaraljke. B. Telemann. Capriccio op. U zbirka instrumentalne muzike tog vremena susreće se najprije uz razlii »poljske plesove« (polnisch Dantz) kao improvizirani doda (Proporz). Concentus resonabilis Zi solo instrumenata i magnetofonsku vrpcu. Rassegna Musicale Ćurci. poljski narodni ple: instrumentalne kompozicije proizašle iz tog plesa. napisao oko poloneza za orkestar. Concerto grossc gitaru. — Missa brevis za djeĉji zbor i orgulje. H. 1962. za orgulje. 3 niza varijacija za violinu i orkestar. N. — KOMOR* Tri Mušica spingenta: I. bas-klarinet i violinu. Klavier-Musik. DJELA. Violinu uĉio u Astiju. Maribor 1967. DJELA. Kavsera. udaraljke i orkestar. E. — KLA VIRSKA: Variazioniop. Plešu ga španjolske ciganke uz kastanjete. Vidussa. sa svojom klavirskom tehnikom tvori most od starih majstora k F. plešući vaju vesele i šaljive pjesme u kojima se ĉesto ponavljaj u isti govi kao ole (otuda i plesu naziv Ole). 28. misa za 4 glasa i orkestar. P. 1883 —85 i od 1890 do smrti direktor Konzervatorija u Padovi (koji danas nosi njegovo ime). Trentadue esercizi in forma di toccatta. 1714. 1963. za glas i klavir ili klaviĉembalo. Od 1895 { fesor violine na Konzervatoriju u Torinu i koncertni majstc tamošnjem Teatro Regio. Frau Mušica in Krain. Pet simfonija: I. za gud 1963 i V. Franc Pollini. Canlus psalmorum za bas. Sulpizia fedele. Riemanna. uz G. Za klaviĉembalo: Tre Sonate op. Divertimento pastorale op. bio je od 1809 profesor klavira na Milanskom konzervatoriju. osobito u Rivista musicale italiana. 1798. 1966. — D. Pallarolo. Pugnanija u Torinu. L. XI 1868 Milano. VI 1858 — 26. Rani klasicist. POLOLANIK. bas-klarinet. N. Scherzo trario za ksilofon (gitara). / tre voli. Th. polonezi se dodaje trio kao srednji. L. LIT. menlen F. KOMORNA: Sonata facile za klaviĉembalo ili harfu s violinom obi. — Crkvene kompozicije. 1966. Donta. kc trastni dio. H. P. 1701. — S. polonez) i pridonose njezinoj velikoj popularne u Evropi potkraj XVIII st. 1702. Leucippe e Teonoe. Kronika. 1695. Rod Pollinijev in ljubljanski zdravnik dr Janez Krizostom Pollini. — Instruktivna djela Metodo per clavicembalo.. P. Kirnberger i dr.: G. Orlando furioso. I 1912). POLONEZA (od franc. je iskoristio tek djelomice. B. 1723 postao je pomoćnik. zatim kao samostalna kompozicija s karakteristiĉr akcentuiranim ritmom. 58.). K. kada je na Chopinovu natjecanju pijanista premoćno osvojio prvu nagra du. Uĉenik W. III 1762 — Milano. 1903—-35 profesor Konzervatorij: Milanu. je ušao i u umjetniĉku muz Dvije najpoznatije melodije napisao je M. A. Diplomirao pravo u Padovi. moteti. Put u širok svijet. A. MGG> X. 1963. Perrino. Ph. Marka u Veneciji i na tom po loţaju ostao do smrti. 1962. nekoliko solo-pjesama (Invocazion pratnju violine i klavira). 13. Schzvarz. Padova 1912. 1863. 1725. 1961. God. 44. jedan je od najistaknutijih mu ziĉkih umjetnika svoje generacije u Italiji. 1970. Pastorale. ORKESTRALNA: Sinfonia pastorale. Cesare Pollini. Poljski kompozit prihvaćaju umjetniĉki oblik i naziv poloneze prema francusk uzorima (polj. VI 1781 —■ 15. pijanist i kompozitor (Ljubljana. DJELA. Takve instrumentalne poloneze komj nirali su Couperin. Lisztu. orgulje. Luĉio Papirio dittatore. Mušica concisa za flautu. 25. Opere: // Genio insubre i La Casetta nei boschi. Osim klavira vir tuozno je svirao violinu. Padova 1917. stoji odavno u prvim re dovima koncertanata. najznatnijim predstavnikom njegove škole. DJELA. LIT. i< Rumor letalis za zbor. Pagan i dr. 1801. 1950. Sinfonietta. Consolom prvi je u Italiji iz kompletni ciklus Beethovenovih sonata za violinu i klavir. Milano 1962. Od kraja XVIII st. 56. Totenpolonaise) J. 34. koncert za klavir. Tamo je osnovao kvartet Polo koji je 16 godina uţi glas najuglednijega komornog ansambla u Italiji. Leoni. 1729. A. 1966. 1968. klavir. van Beethovenom). B u predigri IV ĉinu opere Carmen). Polledrov violinski stil karika je izmeĊu tradicije tali janske violinske klasike (Pugnani) i virtuoznosti romantike (Pa-ganini). — CRKVENA: oratoriji (Recognitio fratrum. Paganinija i instruktivna djela za violinu A. a usavršavao se kod G. U umjetniĉkoj muzici p. de Falla uvrstio u ciklus solo-pjesama Siete canciones poput espanolas (1914). melodrama L'Orfanella svizzera. Ks. wolny — i u narodu se pleše i danas. 1726. VIII 1853). Zoisa nastupao je u ljubljanskom diletantskom kazalištu u slovenskim i njemaĉkim igrokazima. Schardieck). Premda je kod Pugnanija uĉio samo kratko vrijeme. 1914. Studij kompozicije završio 1961 na Muziĉkoj akadei Leoš Jandĉek u Brnu (V. 1721. 50. — Isti.). 1935 —). 1961. te u Francuskoj. 2. Demefrio e Tolomeo. 1964. Petrţelka. Kao roĊak Ţ. La Mušica italiana nelle sue principali fasi stor iche. 1964. Boccherinija. 2 violine i violonĉelo. Opere: Tigrane. Lea. Co. canzonette. talijanski pijanist (Milano. a 1740 naslijedio je A. 12 *! di tecnica. oko 1804 kratko vrijeme koncertni majstor kazališta u Bergamu. Ein Portraten-Album aus dem vorigen Jahrhunderte. kantata // Trionfo della paĉe. 33. — W. POLLINI je gostovao i u Jugoslaviji. Danas. c. Bazzinija. Mitteilungen des historischen Vereins fiir Krain. 1962 4 Sound Conversations and Finale. djelomice još pod utjecajem rokokoa. Allegro affanalo. Sacrum amoris novendiale. Br. koji mu je kao laureatu tako znaĉaj nog konkursa bio otvoren. prosi: p. violu i kontrabas op. D. 1719'. Divertimento za 4 roga i gudaĉki orkestar. pa dobiva trodjelni oblik ABA. IX 1846). Zpev mrtvych deti za zbor. 1966. Pulsazione za udaraljke. 1962. Mozarta u Beĉu i od 1793 N. a nekoliko još za zbor i orkestar (meĊu nji: Grom pobiedy rozdazvajsia. 57. za gud kvartet i ĉembalo. Turia Lucrezia. I 1942 —). za 11 duha instrumenata. 2 Magnificata. POLLINI. a bio je i izvrstan pjevaĉ (pjevao je u mnogim gradovima Italije). II. u troĉetvrtins mjeri s karakteristiĉnom ritmiĉkom figurom: \ mrm Poljski narodni ples tipa poloneze spominje se od XVI naziva se razliĉito — chodzony (»hodani« prema koraĉanju ples parova). u svoja djela ui i elemente moravskog narodnog melosa. c. — KOMORNA: 3 trija za 2 violine i bas. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. P. III. i to isprva izvan granica Poljske. MGG. u n maĉkim i skandinavskim zemljama. Enrico. 1961. ■— KOM ZICIJE: Reverie za violinu i klavir. Cesare Pollini. P. 1963. 26. P. G. 30 Studi a doppie corde . Ogiriski sa dvadese programnih klavirskih poloneza (Les Adieux. udaraljke i ĉemt 1963. X. ay i si. serenade i dr. Garcia: Yo soj contrabandhta i Cuerpo bueno (posljednju je upotrijebio G. Isprva vio linist Dvorskog orkestra u Torinu. ĉeški kom