M UZIĈKA ENCIKLOPEDIJA
3 a-

z

Dodcttak

ZAGREB IGOSLAVENSKI

MCA\LXXVII ZAVOD

LEKSIKOGRAFSKI

DRUGO,

'i 9, ,'$■$
SVA PRAV A PRlt>RţAi<A COPYR1GHT BY

JUGOSLAVENSKI LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD, ZAGREB
TISAK I UVEZ TISKARNA MLADINSKA KNJIGA, LJUBLJANA

MUZIĈKA ENCIKLOPEDIJA

Glavni urednik

Krešimir Kovaĉević

Ĉlanovi redakcije Ivona Ajanović, Branka Antić, Dragotin Cvetko, Stana Đurić -Klajn, Marija Kuntarić, Dragoslav Ortakov, Mladen Pozajić

Sekretar Krasna Panjkota

Glavni urednik ilustracija Koraljka Kos

Urednik ilustracija Aiirjana Petriĉević

Tehniĉka lektura Biserka Rako, Mirjana Veţa

Korektura Josipa Ĉavala, Nada Karabaić, Ruţica Karavanić, Ecija Matušić, Ljerka Mlinar, Marija Radovanić, Ljerka Verić

Grafiĉko -tehniĉka redakcija Branko Regel , Branimir Sokol, Dušan Ţvab

-#*<**

SURADNICI U III SVESKU
A. Kr. AnĊelko Klobuĉar, docent Muziĉke akademije, Za greb A. Ku. Antun Kuntarić, savjetnik Zavoda za unapreĊivanje struĉnog obrazovanja SRH, Zagreb A. Ln. Aleksandar Linin, viši struĉni su radnik Instituta za folklor, Skopje A. Mvić. Ana Matović, asistent Muzikološkog instituta SANU, Beograd A. Pr. Dr Andreja Preger, prof. Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd A. Rij. Dr Andrej Rijavec, prof. Filozofskog fakulteta, Lju bljana A. To. Andr ija Tomašek, direktor Muziĉke škole »Pavao Markovac«, Zagreb A. Tri. Arsen Triva, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd A. Uo. Ana Urukalo, muziĉki urednik RTV, Zagreb A. Vi. Albe Vidaković, prof. Teološkog fakulteta, Zagreb An. Pe. Antun Petrušić, operni dirigent, Osijek B. Ać. Branka Antić, akademski muziĉar, Zagreb B. Buj. Dr Bojan Bujić, univerzitetski profesor, Reading B. D. Branko Dragutinović, dramaturg opere Narodnog po zorišta, Beograd B. Lk. Borut Loparnik, urednik RTV, Ljubljana B. Mi. Dr Bogdan Milanković, nauĉni suradnik Muzikolo škog instituta SANU, Sarajevo B. Sĉ. Branimir Sakaĉ, kompozitor, Zagreb B. Sa. Dr Boţidar Širola, muzikolog i kompozitor, Zagreb Bi. R. Biserka Rako, redaktor JLZ, Zagreb C. B. Cveto Budkoviĉ, direktor Muziĉke škole Viĉ, Ljubljana C. R. Cvjetko Rihtman, akademik, prof. Muziĉke akade mije, Sarajevo D. Co. Dr Dragotin Cvetko, akademik, prof. Filozofskog fa kulteta, Ljubljana D. Dra . Dušan Dragović, muziĉki publicist, Beograd D. Li. Dragan Lisac, muziĉki publicist, Milano D. Maĉ. Dragutin Maĉuka, kazališni publicist, Zagreb D. Ov. Dragoslav Ortakov, prof. Visoke muziĉke škole, Skopje D. Pl. Dušan Plavša, pro f. Akademije umetnosti, Novi Sad D. Pe. Danilo Pokorn, šef muzikološkog kabineta RTV, Ljubljana D. Sn. Dušan Skovran, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Di. S. Dr Dimitrije Stefanović, viši nauĉni suradnik Mu zikološk og instituta SANU, Beograd Đ. Jć. Đura Jakšić, direktor Muziĉke škole »Josip Slavenski«, Beograd E. A. S. Eva Auer Sedak, muziĉki urednik RTV, Zagreb E. Hk. Emil Hajek, prof. Muziĉke akademije, Beograd E. Zy. Dr Ernst Zavarsky, muzikolog, Bratislava F. L. Franjo Luĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb G. Jć. Dr Gavro Jakešević, profesor muzike, Dubrovnik G. Kr. Gordana Krajaĉić, prof. Muziĉke škole »Stanković«, Beograd H. Nr. Dr Henrik Neubauer, direktor poslovnice »Festival«, Ljubljana H. P. I. Ać. I. Hg. I. In. I. Kĉ. I. Su.

J J . . J . J . J J . . J . J J . J . J .

An. As. Bez. Bur. Gc. Her. Le. Mvić. P). Se. To.

e K Be. . .
K Ko. . K Ks. . L Ai. . L M. . Š. L Ša. . Vr.

L M . . Ca.
M . Hl. M . In.

M . Ĉv. M . Gĉ.

M. Kar. M . Kri. M M M M M M M M M N . . Kun. . Las. . . Pet. Maz. . Poz. . . To. Šku. . Z. D . 2. Dć.

Dr Hubert Pettan, prof. Muziĉke škole »Vatroslav Lisinski«, Zagreb Ivona Ajanović, redaktor JLZ, Zagreb Dr Ivan Henneberg, upravittflj Poslovnice za SR Hrvatsku Zavoda za zaštitu autorskih muziĉkih prava, Zagreb Dr Ivan Ivanĉan, umjetniĉki direktor folklornog an sambla »LaĊo«, Zagreb Ivan Klemenĉiĉ, šef muziĉke zbirke Narodne i univerzitetske knjiţnice, Ljubljana Dr Ivo Supiĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Josip Andrić, kompozitor i muziĉki pisac, Zagreb Josip Andreis, akademik, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Dr Jerko Bezić, nauĉni suradnik Instituta za narodnu umjetnost, Zagreb Jovan Bandur, prof. Muziĉke akademije, Beograd Janko Grilc, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Dr Janez Hofler, docent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Janez Lovše, prof. Muziĉke škole Center, Ljubljana Jovan Milošević, prof. Muziĉke škole, Cetinje Joţa Poţgaj, prosvjetni savjetnik, Zagreb Dr Joţe Sivec, prof. Filozofskog fakulteta, Ljubljana Jelica Todorĉevska, bibliotekar biblioteke »Kliment Ohridski«, Skopje Katarina Bedina, bibliotekar muzikološkog odjela Filozofskog fakulteta, Ljubljana Dr Krešimir Kovaĉević, prof. Muziĉke akadem ije, Zagreb Dr Koraljka Kos, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lorenc Antoni, muziĉki urednik Radio -stanice, Priština Lucijan Marija Škerjanc, akademik, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Ladislav Šaban, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Lav Vrbanić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Milo Cipra, prof. Muziĉke akademije, Zagreb Mane Ĉuĉkov, univerzitetski profesor, Skopje Marijan Gabrijelĉiĉ, umjetniĉki voda Slovenske filharmonije, Ljubljana Miran Hasl, profesor muzike, Koper Milica Ilijin, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Monika Kartin, asistent Filozofskog fakulteta, Ljubljana Miro Kriţić, muziĉki publicist, Zagreb Marija Kuntarić, redaktor JLZ, Zagreb Mirjana Lastavec, muziĉki urednik RTV, Sarajevo Mladen Mazur, muziĉki urednik RTV, Zagreb Mirjana Petriĉević, redaktor JLZ, Zagreb Mladen Pozajić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevo Mirjana Škunca, prof. Muziĉke škole, Split Dr Mihovil Tomandl, publicist, Panĉevo Milica Zajcev Darić, baletni kritiĉar, Beograd Dr Milan 2e pić, primarius, Zagreb Natko Devĉić, prof. Muziĉke akademije, Zagreb

N. Ha. N. Hg. N. Kri. N. Mić. N. Nj. O. D. P. B. P. Me. P. Mil. P. Ši. R. R. A. R. Đ. R. Pej. Ra. Pć. S. Đ. K. S. Gi. S. Lal.

Nikola Hercigonja, prof. Fakulteta muziĉke umetao sti, Beograd Nada Herceg, nastavnik baleta, Zagreb Nada Kriţić, muziĉki publi cist, Zagreb Dr Niko S. Martinović, direktor Centralne biblioteke, Cetinje Nikša Njirić, prof. muzike, Zagreb Dr Oskar Danon, dirigent, Beograd Petar Bingulac, prof. Muziĉke akademij e, Beograd Dr Pavle Merku, zamjenik šefa slovenskog programa RAI, Trst Predrag Milošević, prof. Fakulteta muziĉke umetno sti, Beograd Pavel Šivic, prof. Akademije za glasbo, Ljubljana Redakcija Rafael Ajlec, muziĉki urednik RTV, Ljubljana Ratko Đurović, prof. Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd Dr Roksanda Pejović, docent Fakulteta muziĉke umet nosti, Beograd Mr. Radmila Petrović, nauĉni suradnik Muzikološkog instituta SANU, Beograd Stana Durić-Klajn, prof. Fakulteta muziĉke umetnosti, Beograd Sotir Golabovski, prof. Pedagoške akademije, Skopje Dr Stanoje Lalošević, muziĉki publicist, Sombor

S. Šp. T. Br. T. Rh. T. Si. U. M. J. V. Bon. V. Br. V. Fa. V. Man. V. Mvić. V. Ni. V. Peć. V. U. V. Ţc. V. Ţm. Va. Ba. Z. Gić. Z. Kr. Z. Kuĉ.

Slobodan Špirić, muziĉki pisac, Montreal i Tea Brunšmid, muziĉki suradnik »Zagreb-filma«, i Zagreb Truda Reich, muziĉki pedagog i pisac, Zagreb Todor Skalovski, akademik, kompozitor i dirigent Skopje Ubavka Milanković Janjić, solistica baleta, Sarajevi Vera Bonifaĉić, viši bibliotekar Nacionalne sveuĉilišni biblioteke, Zagreb Vera Bayer, redaktor JLZ, Zagreb j Vladimir Fajdetić, muzikolog, Rijeka Višnja Manasteriotti, muziĉki pedagog i pisac, Zagrel Vlado Milošević, akademik, Banja Luka Vlastimir Nikolovski, prof. Visoke muziĉke škole, i Skopje Vlastimir Periĉić, prof. Fakulteta muziĉke umetaosti Beograd Vilko Ukmar, prof. Akademije za glasbo, Ljubljani Dr Vinko Zganec, akademik, Zagreb Dr Viktor Ţmegać, prof. Filozofskog fakulteta, Zagrel Vartkes Baronijan, muziĉki urednik RTV, Beograi Zlatko Grgošević, kompozitor i muziĉki pedagog, Zagreb Dr Zmaga Kumer, nauĉni savjetnik Glasbeno -naro dopisnog instituta, Ljubljana Dr Zija Kuĉukalić, prof. Muziĉke akademije, Sarajevi

KRATICE
AFMF AFMW alb. AM AML arap. ASSR b. c. ĉeš. DDT DR DTB DTO egip. engl. franc. glgrĉ. HGZ HNK hrv. IGM IMG instr. ital. izd. izv. jap. JAZU jugKMJB knj. krat. KUD lat. latv. M madţ. MF MFM MGG ml. MOJ MQ NR nem. njem. obj. OKUD Archiv fiir Musikforschung Archiv fiir Musikvvissenschaft albanski Allgemeine Musikzeitung Acta Musicologica arapski Autonomna Sovjetska Socijalistiĉka Republika basso continuo ĉeški Denkmaler deutscher Tonkunst Demokratska Republika Denkmaler der Tonkunst in Bavern Denkmaler der Tonkunst in Osterreich egipatski engleski francuski glasni (2-gl., dvoglasni) grĉki Hrvatski glazbeni zavod, Zagreb Hrvatsko narodno kazalište, Zagreb hrvatski Internationale Gesellschaft fiir Musikvvissenschaft Internationale Musikgesellschaft instrumentalni italijanski izdanje, izdao izvedeno, izveo japanski Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti jugoslavenski Kirchenmusikalisches Jahrbuch knjiga kratica Kulturno-umjetniĉko društvo latinski latvijski Die Musik madţarski Die Musikforschung Monatshefte fiir Musikgeschichte Die Musik in Geschichte und Gegenvvart mladi Muziĉka omladina Jugoslavije Musical Quarterly Narodna Republika nemaĉki njemaĉki

pe PG PJ po po pr ps

RA

red rev

RI

rk RK

RM RM

ru s.

S.

SA

SA

SA

SA SB SF

SI

SI sim

SM

SN SR

srp

SS St

St.

St

sv

ST

Sv šp tal
V.

V vo

ZF

ZF ZI

perzijski objavio, objavljeno ZNŢO Publikationen der Gesellschaft Omladinsko kulturno-umjetniĉko društvofiir Musikforschung Jahrbuch der Musikbibliothek Peters poljski posthumno preradio, preraĊeno pseudonim Rassegna musicale redigirao, redigirano revidirao, revidirano Revue Internationale de Musique rukopis Radniĉko kulturno -umjetniĉko društvo La Revue Musicale Rivista musicale italiana ruski Santo (Sveti), Santa (Sveta) sine anno Sjedinjene Ameriĉke Drţave Srpska akademija nauka (i umetnosti) Socijalistiĉka autonomna pokrajina * ? Slovenska akademija znanosti in umetnosti ; Sammelbande der Internationalen Musikgesellschaft Sovjetska Federalna Socijalistiĉka Republika S ocićte Internationale de Musique Societe Internationale de Musique Contemporaine simfonijski Schweizerische Muzikzeitung (od 1961 Schweizerische MusikzeitungundSchweizerMusikpadagogischeBlatter) Slovensko narodno gledališĉe, Ljubljana Socijalistiĉka Republika; Savezna Republika (Njemaĉka) srpski Sovjetska Socijalistiĉka Republika Saint, Sankt (Sveti) stoljeće, stariji Sainte (Sveta) Studien zur Musikwissenschaft svezak, sveti ' Sveta Cecilija španjolski talijanski vek ; Vierteljahrsschrift fiir Musikwissenschaft vokalni Zeitschrift fiir Musik Zeitschrift fiir Musikwissenschaft Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft Zbornik za narodni ţivot i obiĉaje

ILUSTRACIJE U III SVESKU

PRILOZI U BOJI

POLJSKA MUZIKA. Schola cantorum, minijatura ........................................... PORT ATIV. Detalj poliptiha L. Dobrićevića Marinova .................................... RENESANSA, Muziĉki prizor, detalj tapiserije ................................................... ROMANTIZAM. Veĉernje muziciranje ................................................................ SLOVENSKA MUZIKA. Detalj freske iz Godešiĉa ...................................... SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA. Kralj David i ţongleri, minijature . . . . SRPSKA MUZIKA. Pastir s dvojnicama, detalj freske ................................ ŠPANJOLSKA MUZIKA. Bogorodica i anĊeli sviraĉi ....................................... TALIJANSKA MUZIKA. M. da Caravaggio, Koncert ......................................

108 116 186 226 382 422 428 508 540

PRILOZI U BAKROTISKU

ORGULJE ................................. PJEVANJE ...................................... PLES ................................................ PSALTIR ........................................ REBEK ............................................ ROG ................................................ RUSKA MUZIKA ........................

8—9 64 65 144 145 264 265

SLOVENSKA MUZIKA . . 376—377 SRPSKA MUZIKA . . . . 424—425 TEORBA ......................................... 592 TRIO ............................................... 593 TROMBON .................................... 592 TRUBLJA ....................................... 656 VIOLA DA GAMBA .................... 657

CMUMUJIM luamu immm *. •

i- iltri ii'n-riiifrMifli"iiMifr**-"J1lilliBiTiiaftMMtt

ORATORIJ. Poĉeci. O. je vokalno-instrumentalno djelo većeg opsega, obiĉno za vokalne soliste, zbor i orkestar. U njemu se prikazuje odreĊena dramska radnja, ali redovito bez pomoći pozornice. Oratoriji su u poĉetku duhovni, kasnije se u sve većem broju javljaju i svjetovni. O. se pojavio u Rimu na poĉetku XVII st. Klice mu leţe u duhovnim vjeţbama svećenika Filipa Nerija koji je okupljao vjernike u prostoriji za molitvu (tj. u oratorijumu) rimskih crkava 5. Girolamo della Caritd i S. Maria in Vallicella. U jeku protureformacijskih nastojanja koja su teţila preobraţavanju, proĉišćivanju i jaĉanju vjerskih osjećaja, na tim su se vjeţbama ĉitali odlomci iz sv. Pisma, odrţavale propovijedi i pjevale jednostavne duhovne pjesme tipa laude. Sliĉne duhovne vjeţbe poĉele su se odrţavati i u drugim talijanskim gradovima pa su Nerijevi suradnici 1575 utemeljili tzv. Kongregaciju oratorija (ĉlanove su nazivali »oratoriani« ili »filippini«). U muziĉkom dijelu vjeţbi Neri je ponekad uzimao poznate svjetovne kompozicije homofonoga karaktera i podmetao im nove, duhovne tekstove (taj se postupak nazivao »travestire a scopo spirituale«). Pod vjerojatnim utjecajem nekadašnjih prikazanja (misterija) i još uvijek aktualnih pasija, zatim svjetovnih dramatskih madrigala, a na kraju i opere i njenih novih izraţajnih sredstava, prošle su laude razvojni put koji ih je vodio k dijalogiziranju i individualiziranju uloga iz teksta (u Nerijevo doba laudu i nazivaju »dijalog«)- U poĉetku su se laude pjevale na ponešto improviziran naĉin, uz sudjelovanje svih prisutnih vjernika. Postepeno poĉeli su ih školovani muziĉari umjetniĉki obraĊivati (pri tom su Neriju medu ostalima pomagali Palestrina i G. Animuccia), pa je muziĉki dio Nerijevih duhovnih vjeţbi poprimio oblik duhovnoga koncerta. Pred vjernike se putem muzike poĉela iznositi i stano vita dramska radnja, kakav dogaĊaj iz Biblije; napuštala se stro fiĉnost muziĉkog oblika, a za njom i polifoniĉka obradba koju je zamijenila monodija, omogućujući profiliranje likova u radnji. Budući da nije bilo scenske akcije, trebalo je slušateljima ispriĉati zbivanja izmeĊu nastupa pojedinih uloga. To je ĉinio poseban solist nazvan testo. Zbor je sudjelovao u nastupima puka i u odlomcima kontemplativnoga karaktera. Ovaj postepeni prijelaz od laude k oratoriju (izraz o. kao oznaka za novu vokalno-instrumentalnu vrstu udomaćio se tek sredinom XVII st.) ogleda se u 8 objavljenih zbirki lauda što su ih »oratorijanci« izdali u Rimu 1563—1600 te u djelu Teatro armonico spirituale di madrigali koje je G. F. Anerio objavio u Rimu 1619. Tu je u ulozi testa primijenjen recitativni stil u kojemu je utjecaj opere na o. sasvim oĉit, a bit će još bjelodaniji kad u o. uĊe i arija s njezinim pozi tivnim i negativnim svojstvima. Ovaj tip oratorija, koji se od zametka razvijao na narodnom, talijanskom jeziku, naziva se ora-torio
volgare.

Tzv. oratorio latino sliĉan mu je po strukturi, ali ne i po po stanku. Dok poĉetke »vulgarnog« oratorija treba traţiti izvan crkvenih obreda, latinski se o. razvio u crkvi, iz pasije i polifonih moteta s dijalogijskim odlomcima. Odavna je, naime, postojao obiĉaj da se u recitiranju pasije Kristove rijeĉi povjere drugom recitatoru, dok bi zbor izvodio rijeĉi naroda. Sav ostali dio teksta bio je prepušten glavnom recitatoru koji je donekle predstavljao samog autora pasije, tj. evanĊelistu. Tako je indivi dualizacija uloga u pasiji bila djelomiĉno provedena prije nego što je lauda u svom razvitku stigla do tog stadija. Postepeno, svakako pod utjecajem novoga monodijskog stila svjetovne muzike, uloge su se stale sve više i preciznije osamostaljivati. Pasijski elementi poĉeli su ustupati mjesto i drugim zbivanjima (povijesti o Adamu i Evi, o Lazarovu uskrsnuću, o Isusu i Samaritanki i si.). Prije nego što izloţimo razvoj oratorija u baroku i poslije njega, treba upozoriti da izraz o. ima trojako znaĉenje. On ozna ĉuje: prostoriju za molitvu, duhovne vjeţbe koje su se u toj pro storiji odrţavale i muziĉki oblik koji se iz tih vjeţbi razvio. Što se pak tiĉe navedenih razlika izmeĊu »narodnog« i »latinskog«

oratorija, njih je moguće sabrati u nekoliko ĉinjenica: narodni, vulgarni o. imao je tekst u talijanskim stihovima, nastao je izvan crkve i izvan nje se izvodio, u izboru sadrţaja je slobodniji (ĉesto je obraĊivao zgode iz ţivota svetaca), a zastupan je s mnogo većim brojem djela. Latinski je o. imao latinski tekst u prozi, iz vodio se uglavnom u crkvi (u kojoj je i nastao), ĉesto kao slobodni dio liturgije, a obraĊivao je biblijske motive. Sedamnaesto i osamnaesto stoljeće. O., jedan od najznaĉajnijih doprinosa što ih je muziĉki barok dao crkvenoj muzici, bio je u XVII st. u Italiji dvodijelan. Oratorio volgare gajio se ne samo u Rimu nego i u Bologni, Modeni i Firenci. Predstavnici su mu A. Diruta, T. Massucci, M. Marazzoli, M. Cazzati, G. B. Vitali, G. B. Bassani, F. A. Pistocchi, G. Bononcini, A. Stradella (S. Giovanni Battista), B. Pasquini, O. Pitoni, A. i F. M. Veracini, G. Legrenzi i dr. Na samom poĉetku stoljeća izvela se u Rimu 1600 Rappresentazione di Anima e di Corpo. Autor je E. dei Cavalieri. Mnogi to djelo smatraju jednim od prvih oratorija, iako je to zapravo scenska alegorija. Već u ovo stoljeće ide i reformiranje strukture »narodnog« oratorija što ga je izvršio zna meniti libretist A. Spagna. On je od 1656 do 1716 napisao 30 oratorijskih tekstova. Nasuprot drugim libretistima, koji su znatno isticali ulogu pripovjedaĉa (testo), Spagna je tu ulogu eliminirao, a uklonio je i meditativne odlomke. Pod utjecajem opere teţio je za tim da od oratorija naĉini, prema vlastitim rijeĉima, »savr šeni duhovni melodram«. I nastupi zbora sve su rjeĊi. U središtu su paţnje arija i recitativ koji u sjeni velike virtuozne arije postaje sve suhoparniji i konvencionalniji. Na podruĉju latinskog ora torija najviše je zasluţan G. Carissimi koji svoje oratorije ponekad naziva i »historia«. Ulogu testa (nazivana i historicus) on razvija vrlo paţljivo i raznovrsno, povjeravajući je ne samo solistu nego i duetu pa ĉak i zboru. Znatan je udio zbora, tretiranog preteţno homofono. U recitativnim ariosima ima snaţne dramatike. Medu uspjele Carissimijeve oratorije idu Jonas, Jephta, Judicium Salomonis. Latinske su oratorije pisali i B. Graziani, F. Foggia, E. Bernabei, L. Vittori, V. Mazzocchi, A. Scarlatti. Poslije 1670 upada latinski o. u dekadenciju. Po uzoru na 0. volgare nestaje iz njega testo, uloga zbora sve je beznaĉajnija. Svjetovni su ele menti katkad toliko naglašeni da je A. Schering za oratorije s temama iz ljubavnog ţivota biblijskih likova (Suzana, Judita, Betsabeja i dr.) stvorio naziv oratorio erotico. U XVIII st. o. na narodnom jeziku potisnuo je u Italiji sasvim u pozadinu latinski o. koji se samo ponegdje još kultivira (Rim, Venecija) i to veoma umjereno. Medu libretistima istiĉu se A. Ţeno i, napose, proslavljeni pisac opernih tekstova, daroviti P. Metastasio koji je svoje oratorijske librete nazivao »componimenti sacri« ili »azioni sacre«. I on i Ţeno uzimaju preteţno sadr ţajne teme iz Staroga zavjeta. Po strukturi o. je kroz cijelo XVIII st. i dalje dvodijelan. Uloga zbora (uz povremenu primjenu polifonije) ponegdje je nešto naglašenija, susreće se i dvostruki zbor. O. redovito zapoĉinje trodijelnom uvertirom. Teţište je na velikoj trodijelnoj da capo-ariji napuljskoga opernog tipa. Pri kraju stoljeća o. je sasvim pod utjecajem opere i njenih izraţajnih sredstava. S muziĉkoga gledišta gotovo i nema razlike meĊu njima; loše osobine opere serije, u prvom redu teţnje k vokalnoj bravuri, poprimio je i o. koji sve ĉešće postaje i trodijelan. Postepeno se oratoriji sve više izvode na pozornici (od 1786 osobito u Napulju i Rimu). U tom stoljeću pišu u Italiji oratorije mnogi operni i drugi kompozitori, tako A. Caldara, L. Leo, N. Jommelli, N. Piccinni, L. Vinci, A. Porpora, B. Galuppi, P. Anfossi, F. G. Bertoni, A. Lotti, G. Andreozzi, D. Cimarosa i dr. Postepeno prelazi o. granice Italije. U Francusku ga je prenio Carissimijev uĉenik M. A. Charpentier u ĉija djela s ovoga podruĉja idu 24 Historiae. U Njemaĉkoj i Austriji udomaćio se s ponešto neodreĊenim obrisima koji su ga pribliţavali kantati i operi. Izvodio se u XVIII st. scenski, a i u crkvi. Katoliĉki su ga krugovi prihvatili prije nego protestantski. Prednjaĉio je Beĉ

n
ORATORIJ — ORBON
u kojemu je bilo i talijanskih kompozitora ovog oblika. Jedno od demith, A. Thomas, C. Orff, J. Driessler, H. W. Henze. Znata prvih njemaĉkih znaĉajnijih djela oratorijskoga karaktera jest je u ovom stoljeću doprinos što su ga dali švicarski kompozitoi Historia der ... Auferstehung unsers Erlosers ... H. Schiitza (1623) u H. Suter, C. Beck (Der Tod zu Basel), W. Burkhard (Das Ge kojemu su individualizirane uloge komponirane u duetu umjesto sicht des Jesaja) i, osobito, F. Martin (Et in terra pax i Golgatha, solistiĉki. Prvi pravi njemaĉki o. je Schiitzova Historia der Ge- U Italiji predstavljaju suvremeni o. poslije Perosija N. Cattozzt burt Jesu Christi (1664). Ostali su predstavnici njemaĉko -austrij- G. Fino, M. E. Bossi (Canticum canticorum), L. Refice, G. I skog oratorija do kraja XVIII st. D. Buxtehude, J. J. Fux, G. K. Malipiero, A. Veretti, L. Dallapiccola, G. Petrassi i dr. U te Reutter, J. A. Hasse, L. Mozart, A. C. Adlgasser, J. Mattheson, je zemlji nakon dekadencije minulih vremena, a osobito pošto j J. S. Bach, G. F. Handel (koji je svoje oratorije pisao u Engleskoj), papa Pio X 1903 objavio Motu proprio o crkvenoj muzici, mnog G. Ph. Telemann (Der Tag des Gerichts), Ph. E. Bach, C. H. uĉinjeno da se muzici Graun, J. H. Rolle i, crkvi vrati njezina uzvi osobito, J. Haydn ĉiji šenost i ozbiljnost pa s to oratoriji Die Schopfung i Die odrazilo i na umjetni ĉkoj Jahreszeiten znaĉe vrhunce vrijednosti oratori ja. meĊu oratorijima nastalima Poneki se talijansl na njemaĉkom jeziĉnom kompozitori sluţe i druk podruĉju. U Engleskoj je o. ĉijim nazivima, više pu ta i (na narodnom jeziku) zato što svoja djel utemeljio G. F. Handel, oratorijskoga karakter sluţeći se temama iz namjenjuju izvoĊenju n Armonico SpiritusJe D l Staroga zavjeta, hebrejske pozornici (azione sacra A Y Q L A M A D R I G A L I ? povijesti i grĉke mitologije. A CINQVE,SE1, SBTTE, MADRIGALI On postiţe osobito snaţne & Ottomci. DELLA rCESINTE OPHRA. dojmove u veliĉanstvenim zbornim toĉkama (Messiah, CONCERTATI mistero). U Engleskoj si se Israel in Egy-pt) i u oratorijem bavili W Davies, Coa ii Balfo pcr 1'Organa. dramatski snaţnim F. Delius (Th Mass of Cotnpofiodai RruerenĊo solistiĉkim scenama. Uza nj, Life), G. Ban tock, G. D. CIO. FRANCESCO ANEfttO. no s mnogo manje uspjeha, Holst, R. Vaug han « O M » N O. pisali su oratorije u XVIII Williams, W. Wal ton st. u Engleskoj M. Greene, (Belshazzar's Feast) L. W. Boyce, Th. A. Arne i Eerkeley, M. Tippet (A drugi. Child of our Time) u B.ffo pcrrOrgUM. Devetnaesto i dvaFrancuskoj G. Pierne G. deseto stoljeće. U XIX Bret, A. Caplet (Mi roir de Jesus), Ch Tournemire, G. st. o. se i dalje njeguje. Muziĉari romantike Migoi G. Dandelot, C. preuzimaju ga i obogaćuju ORATORIJ. G. F. Anerio, Teatro armonico spirituale di madrigali, Rim Delvin court, H. Barraud, J izraţajnim sredstvima svoga doba. Francaix; posebno treb O. nosi tada najĉešće herojski karakter, bez obzira da li njegova istaći oratorije A. Ho sadrţajnost potjeĉe iz Biblije, legende ili povijesti. U to doba aktivni neggera Le Roi David su na podruĉju oratorija u Njemaĉkoj L. van Beethoven (Christus Jeanne d'Arc au bucher koji svakako idu u najuspjelije primjerke t am Olberge), F. Schneider (16 oratorija), L. Spohr (Der Fali vrste što ih je dalo naše stoljeće. Belgijanci S. i A. Dupuis, L. Jon Babylons), C. Loewe (Die Zersto-rung Jerusalems), F. Mendelssohn gen, A. Meulemans, J. Ryelandt, P. Gilson i L. Dubois, Slaveni J ĉiji su oratoriji Paulus i Elias uţivali neobiĉnu popularnost i B. Foerster, I. Stravinski (Oedipus Rex), B. Martinu, A. i N. Ĉe izvanNjemaĉke, R.Schumann (Paradies und Peri), F. Hiller, F. Liszt repnjin, J. Šaporin, D. Šostakoviĉ, zatim Švicarac ruskoga podr i (Legende von der heiligen Elisabeth, Christus), F. Draeseke i dr. I Ein jetla W. Vogel (Thyl Claes) i Brazilijanac H. Villa Lobos, istak deutsches Reauiem J. Brahmsa smatra se u stanovitom smislu nutiji su predstavnici oratorija našega vremena. Prilozi što si oratorijem, iako je to izrazito meditativno djelo, bez dramske ih oratoriju dali jugoslavenski kompozitori nisu brojni. Koliki radnje. U Italiji je o. na poĉetku XIX st. sasvim pod utjecajem je poznato, prve naše oratorije komponirali su Slovenci M. Omerz; opere i njenih oblika. Oratorijski libreti prihvaćaju i komiĉne scene i {Christus bajulans erucem, 1712) i J. B. Hoffer {Magdalenae con likove, a ponekad se u oratorije ubacuju operni odlomci (tzv. versio, 1715). Kasnije, 1770 pojavio se u Splitu o. La Traslazion oratorio-centone). Pod nazivom melo-dramma sacro javlja se o. i na di S. Doimo J. Bajamontija. Mnogo kasnije, u XX st., pišu svoji pozornici (takav je Mose G. Rossinija). Dekadenciji oratorija u Italiji oratorije I. Zajc (Prvi grijeh), B. Širola (Ţivot i spomen ... Ćirih pokušali su se suprotstaviti neki kompozitori, tako J. Tomadini koji i Metodija, Seljak), H. Sattner, S. Hristić (Vaskrsenje), B. Pa je oponašao stilska obiljeţja Palestrinine mu zike. Ostali su vaţniji pandopulo, M. Tome (Kriţev pot), V. Vuĉković (Herojski ora autori talijanskih oratorija u prošlom stoljeću N. Zingarelli (La torijum) i drugi. Riedificazione di Gerusalem-me), P. Raimondi (8 oratorija), M. LIT.: C. H. Bitter, Beitrage zur Geschichte des Oratoriums, Berlii Costa, G. Bottesini, L. Manci-nelli. Na prijelazu u XX st. 1872. — O. Wangemann, Geschichte des Oratoriums von den ersten Anfangej bis zur Gegenwart, Leipzig 1882. — F. M. Bbhme, Geschichte des Oratorium! najistaknutiji je autor oratorija u Italiji L. Perosi ĉija djela {La 1887. — G. Massutto, Della mušica sacra in Italia, Venezia 1887— 89. — F. X Risurrezione di Cristo, La Risurre-zione di Lazzaro, II Natale del Haberl, Beitrage zur italienischen Literatur des Oratoriums im 17. und 18 Redentore i dr.), ponešto eklektiĉna, oĉituju iskrenu jednostavnost i Jahrhundert, KMJB, 1901. — G. Pasquetli, L'Oratorio musicale in Italia, Fi 1906 (II izd. 1914). — D. Alaleona, Studi sulla storia dell'oratorio musical neposrednost. Francuski oratorij predstavljaju H. Berlioz renze Italia, Torino 1908 (II izd. 1945). — A. Schering, Geschichte des Oratorium; (L'Enfance du Christ, La Damnation de Faust), F. David, C. Leipzig 1911 (novo izd. 1966). ■— E. Wellesz, Die Opern und Oratorien in Wiei Franck (veoma uspjeli o. Beatitudes), Ch. Gounod ( von 1660 — 1708, STMW, 1919. — H. Vogl, Zur Geschichte des Oratoriums ibid., 1927. — H. Schnoor, Poglavlja o oratoriju u G. Adlerovu, Handbud Redemption), C. Saint-Saens (Le Deluge), Th. Dubois, J. Wien, der Musikgeschichte, II izd., Berlin 1930. — M. A. Zorzi, Saggio di biblio Massenet, V. d'Indv, H. Rabaud i dr. U Engleskoj su se istakli grafia sugli oratori sacri eseguiti a Venezia, Accademie e biblioteehe d'Italia W. S. Bennett, G. Macfarren, A. Sullivan, Ch. V. Stanford, H. 1930—33. —■ G. Pannain, L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Na Milano 1934. — F. Vatidli, L'Oratorio a Bologna negli ultimi decenni de P arry, A. C. Mackenzie i, osobito, E. Elgar ĉiji se o. The Dream poli, Seicento, Note d'archivio, 1938. — H. Schnoor, Oratorien und weltliche Chor of Gerontius ubraja u vrhunce evropske oratorijske muzike. werke (u Fiihrer durch den Konzertsaal H. Kretzschmara), Leipzig 1939. — Raugel, L'Oratorio, Pariš 1948. — A. Damerini, L'Oratorio musicale ne Belgijanci P. Benoit i E. Tinel, pa Slaveni A. Rubinstein, A. F. dopo Carissimi, RMI, 1953. — C. Gasbarri, L'Oratorio dei Filippin Dvorak (Sv. Ljudmila) i F. Nowowiejsky te Amerikanci L. Seicento (1552 — 1952), Roma 1957. — A. Lies, Materialen zur romischen ... Oratorien Damrosch i H. Parker, ostali su istaknutiji autori oratorija u AML, 1957. — Isti, Die Sammlung der Oratorienlibretti (1679 — 1725), ibid. 1959- — P. UlupUHHH, OpaTopHH H KaBTaTa, MocKBa 1960. — P. Damilano, L XIX st. R. Evierhart, G. FeĊer, A. Orel, J. Buţga, J. A. VCestrup, O. Rieme i G. U XX st., u razdoblju velikih revolucionarnih muziĉkih Tagliavini, Roncaglia, Oratorium, MGG, X, 1962. — L. Bianchi, Tutti gli Oratori d strujanja, kompozitori i dalje poklanjaju oratoriju mnogo paţnje. Alessandro Scarlatti, Roma 1963. — O. Mischiati, Per la storia dell'oratorio Firenze 1963. — L. Bianchi, Carissimi, Stradella, Scarlatti e l'oratorii Tada se sve bogatije razvija njegov svjetovni ogranak pa autori Bologna, ponekad putem oratorija tretiraju i aktualnu socijalno-politiĉku musicale, Roma 1966. — Isti, Tutti gli oratori di A. Stradella, Roma 1966. J. As. ORBĆN, Julian, kubanski kompozitor španjolskog podrijetls problematiku. Medu suvremenim njemaĉkim kompozitorima po (Aviles, Španjolska, 7. VIII 1925 —). Studirao na Konzervatosebno su se na ovom podruĉju istakli G. Schumann, J. Haas riju u Oviedu, a zatim djelovao u Habani, gdje je 1942 —49 bic (popularni o. Das Jahr im Lied), C. Bresgen, H. Reutter, P. Hinĉlan skupine Grupo Renovacion Musical. Od 1946 studirao jf kompoziciju kod A. Coplanda na Muziĉkom centru u Tangle woodu, SAD. God. 1960—63 bio je asistent C. Chaveza na Grad-

TEATRO

- ;.

\ /;

;\*V

«t,. %

ORBON — ORFEJ
skom konzervatoriju u Mexico Cityju, a 1964 —65 lektor na Univerzitetu u St. Louisu (Missouri).
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1945; Capricho concertante za komorni orkestar, 1943; Concierto da cdmara, 1944; suita Homenaje a la Tonadilla, 1947; Tres Versiones Sinfdnicas, 1953 (prva nagrada na I muziĉkom festi valu Latinske Amerike u Caracasu); Danzas Sinfdnicas, 1955; Concerto grosso, 1958. — KOMORNA: kvintet s klarinetom, 1944; gudaĉki kvartet, 1951; Punila za komorni ansambl, 1964. — Kompozicije za klavir (sonata, 1946). — VOKALNA: Himnus ad Galli Cantum za sopran, flautu, obou, klarinet, harfu i gudaĉki kvartet, 1956; Tres Cantigas del Rey za sopran, ĉembalo, gudaĉe i uda raljke, 1960. Zborovi: Romance de Fontefrida, 1943; Suite de Canciones de Juan del Encina con un Homenaje Final, 1947; Crucifixus, 1953. LIT.: A. Carpentier, La Mušica en Cuba, Mexico 1946. der musikalischen Formen, 1933; Kirchenmusikalische Lilurgik, 1936; Anton Bruckner. Sein Leben in Bildern, 1936; Aufsalze und Vortrdge, 1939; Ein Harmonielehrekolleg bei Anton Bruckner, 1940; Der junge Schubert, 1940; Mozarts deutscher Weg, 1941 (II izd. 1944); Mozart in Wien, 1944; Wiener Musik, 1947; Johannes Brahms, 1948; Hugo Wolf, 1948; Musikstadt Wien, 1953; Bruckner-Brevier. Briefe, Dokumente, Berichte, 1953; Mozart — Gloria mundi, 1956; J. Brahms und Julius Allgeyer. Eine Kunstlerfreundschaft in Briefen, 1964. Ćko 50 studija u kolektivnim publikacijama; ĉlanci i dr. — IZDANJA: Trienter Codices IV. Ausviahl (sa R. Fickerom), DTO, LIII, 1920; Ein VCiener Beetho-venbuch, .1921; A. Bruckner, uvertira u g-molu, 1921; J. Lanner, Ta'nze und Wal-zer, DTO, LXV, 1926; A. Bruckner, IX simfonija, nadalje Entwiirfe und Skiz-zen zur IX. Symphonie i Vier Orchesterstiicke, sve u izdanju cjelokupnih djela, 1934; W. A. Mozart, Apollo und Hyacinth, Neue Mozart-Ausgabe, 1959 i dr. — Orelu su posvećene dvije spomenice: prigodom 50 roĊendana (izd. F. Racek) 1939 i prigodom 70. godišnjice (izd. H. Federhofer), 1959.

ORCHESTRION, i. mehaniĉki instrument, kombinacija klavira i orgulja. Konstruirao ga je Th. A. Kunz 1791 u Pragu. U dotjeranoj verziji praških graditelja instrumenata I. i Th. Stilla i K. Schmida o. je imao 230 ţica i 360 svirala s više od 100 registara, 4 manuala i pedal, te ugraĊenu napravu za crescendo (jalousie), a bio je prenosiv poput portativa. Na takvu je instrumentu koncertirao Abbe Vogler. 2. Vrsta mehaniĉkih orgulja što ih je konstruirao F. Th. Kaufmann 1851 u Dresdenu. Instrument je imao snaţne jeziĉnjake koji su s pomoću razliĉnih limenih naprava mijenjali temeljnu boju tona i uspješno oponašali zvuk limenog orkestra. K. Ko. ORDINARIUM MISSAE (lat.), do Drugoga vatikanskog koncila (1962—65) naziv za pjevane dijelove mise, koji se unatoĉ razlici medu blagdanima nikada nisu mijenjali. To su: Kyrie, Gloria, Credo, Sanctus, Benedictus i Agnus Dei. Nasuprot tim tzv. nepromjenljivim dijelovima mise, promjenljivi (-> Proprium missae) su za svaki blagdan drukĉiji, u tekstovnom i u muziĉkom pogledu (Introit, Graduale, Tractus itd.). Do XI st. o. m. pjevao je kler sam ili u zajednici s prisutnim vjernicima (osobito u Galiji), pa su zato i napjevi bili jednos tavniji; kasnije ta je duţnost prešla na scholu cantorum, što je ostavilo traga i u muziĉkoj obradbi jer su napjevi prošireni i iskićeni bogatim melizmima. Prema dokumentu koncila (Constitutio de sacra liturgia, 1963) dijelovi mise više nisu strogo podijel jeni na o. m. i proprium missae, premda su u obnovljenom misnom obredu zadrţani stavci neka dašnjega ordinariuma missae.
LIT.: M. Hermesdorff, Die wichtigsten Singweisen des Ordinarium Missae, Gregoriusblatter, 1879. •— M. Sigi, Die Geschichte des Ordinar ium Missae in der deutschen Choraliiberlieferung (2 sv.), Regensburg 1911. — P. Wagner, Geschichte der Messe, I, Leizpig 1913. — Y. Delaporte, Les Chants de l'ordinaire de la messe d'apres les documents chartrains, Revue gregorienne, 1921. — A. Cabrol, The Mass, its Doctrine and Historv, 1931. — ĆT. Kroon, Ordinarium Missae, Lund 1953. A. Vi.

OREL, Dobroslav, ĉeški muzikolog (Ronov nad Doubravou, 15. XII 1870 — Prag, 18. II 1942). Najprije studirao teologiju (kompoziciju privatno kod V. Novaka), a zatim muzikologiju, na Praškom i Beĉkom univerzitetu (O. Hostinsky, G. Adler). Predavao crkvenu muziku na Praškom konzervatoriju (1916—19), ureĊivao ĉasopis Cyril, a od 1921 do 1939 predavao muzikologiju na Univerzitetu u Bratislavi. Svestran muzikolog, najznaĉajniji doprinos povijesti muzike dao je s djelima o srednjovjekovnoj himnologiji i ĉeškoj muzici XVI st.
DJELA. SPISI: Rukovet' chordlu fimske'ho, 1899; Der Mensuralkodex Specidlnik (disertacija), 1914; Kanciondl Franusuv, 1921; Poĉdtky umeleho vicehldsu v Ĉeshdh, 1922; Jan Levoslav Bella, 1924; František Liszt a Bratislava, 1925; Beeth ovenovy vztahy ke slovensku, Hudeb ni roz hled v, 1926 — 2 7; Jan Levoslav Bella, Tempo, 1933—34; Tschekosloioaken u Handbuch der Musikgeschichte G. Adlera(II izd.), 1930; Die Stilartender Mehrstimmigkeit des 15. und 16. Jahrhunderts in Bohmen, Festschrift u ĉast G. Adlera, 1930; Jana Tdborskeho proza o mistru Janu z Husince, 1932; Štefan Fajnor slovenskv sklada tel, 1935; Hudebni prvky svatovdclavske, 1937. IZDANJA: liturgijske pjesmarice Graduale paruum, 1910 i Proprium provinciae Pragensis ad Graduale Romanum, 1913 (obje sa M. Springerom); Maridnske nešpory, 1912 (sa Hejĉlom); Ĉeskf kanciondl, 1921. LIT.: C. Sychra, Dobroslav Orel, Cyril, 1942. — J. Potuĉek, Supis slovenskych hudobnoteoretickych prac, Bratislava 1955.-—J. Buţga, Dobroslav Ore!, MGG, X, 1962.

ORDRE (franc. red, niz), naziv, koji su F. Couperin i njegovi francuski suvremenici upotrebljavali za suitu. U ordreu, kao i u suiti, zadrţano je jedinstvo tonaliteta, ali za razliku od suite stavci ordrea, koji su ĉesto mnogobrojni (kod Couperina ĉak i 23), obiĉno su programskoga karaktera, te nose naslove, a veza s plesnim shemama kod njih je mnogo slabija nego u stavcima suite. OREFICE, Giacomo, talijanski kompozitor i pijanist (Vicenza, 27. VIII 1865 — Milano, 22. XII 1922). Studirao pravo; 1885 diplomirao na Konzervatoriju u Bologni kompoziciju i klavir (L. Mancinelli, A. Busi). Osnovao društvo Societa degli amici della mušica (1904), bio profesor kompozicije na Milanskom konzervatoriju (od 1909) i kritiĉar lista Secolo (od 1920). Njegova je muzika tehniĉki dotjerana. U klavirskim kompozicijama isko rišćuje impresionistiĉke, a u operama veristiĉke elemente. Istakao se kao muziĉki estetiĉar i pedagog.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu, 1911. Tri suite: Sinfonia del bosco, 1898, Anacreontiche, 1917 i Laudi francescane, 1920. — KOMORNA: klavirski trio, 1912; varijacije Riftessi ed ombre za klavirski kvintet, 1916; 2 sonate za violinu i klavir, u e-molu, 1911 i u D-duru, 1913; sonata za violinu ili violonĉelo i klavir u F -duru, 1919. — KLAVIRSKA: Crepuscoli, 1904; Quadri di Boecklin, 1905; Miraggi, 1906; Preludi del mare, 1913; preludij i fuga. — DRAMSKA. Opere: L'Oasi, 1885; Mariska, 1889; Consuelo, 1895; // Gladiatore, 1898; Chopin (prema Chopinovoj muzici), 1901; Cecilia, 1902; Mose, 1905; // Pane altrui, 1907; Radda, 1913 i Castello dei sogni (neizv.). Balet La Soubrette, 1907. — Solo-pjesme. •— SPISI: La Crisi del nazionalismo musicale, RMI, 1917; Conservatorio o universita. musicale, ibid., 1918; L. Mancinelli, 1921. — Instrumentirao Monteverdijeva Orfeja, 1909. LIT.: P. P. Hofler, Giacomo Orefice, MGG, X, 1962.

OREL, Rihard, kompozitor i melograf (Prvaĉina, Gorica, 29. XI 1881 — Gorica, 12. I 1966). Muziku uĉio na uĉiteljskoj školi u Kopru i 1914—15 u Beĉu. Djelovao kao uĉitelj u Sloven skom primorju i u Italiji, 1945—47 didaktiĉki direktor slovenskih škola u okolici Gorice. Kompozitor romantiĉnoga pravca. Crkvena je djela izgraĊivao u polifonom stilu. Bavio se i muziĉkom publi cistikom i sabiranjem narodnih napjeva na slovenskom etniĉkom podruĉju. U svojim obradbama narodnih melodija nastojao da saĉuva izvorne muziĉke karakteristike. Komponirao je za klavir, za orgulje, zborove, mise i crkvene pjesme. D. CO. ORFEJ (grĉ. 'Op9eu^), mitski grĉki pjevaĉ koji je svojim pjevanjem i sviranjem krotio divlje zvijeri te pokretao drveće i kamenje. Pjevao je uz kitaru ili liru, pa su ga smatrali utemeljiteljem kitarodije. Rastrgale su ga bahantkinje (menade), jer se protivio Dionisovim orgijama. N jegova glava s lirom, baĉena u rijeku Hebros, došla je preko mora do Lesbosa, otoka lirskoga pjesništva. Priĉa o Orfeju i njegovu putu u Podzemlje ide u red naj poznatijih i najraširenijih mitoloških opernih sadrţaja: izgubivši voljenu ţenu Euridiku, koju je ujela zmija, O. je pjevanjem sklonuo bogove da mu je vrate. Budući da nije mogao odoljeti ţelji, pa se, unatoĉ izriĉitoj zabrani okrenuo prije vremena, ostao je zauvijek bez nje. Poĉevši od prvih opernih kompozitora, J. Perija (1600), G. Caccinija (1600) i C. Monteverdija (1607), za tim su sadrţajem sve do naših dana posezali brojni muziĉari, meĊu njima i Ch. W. Gluck (1762), F. G. Bertoni (1776), L. Delibes (1878), E. Kfenek (1923), G. F. Malipiero (1925), D. Milhaud (1926) i

OREL, Alfred, austrijski muzikolog (Beĉ, 3. VII 1889 — 11. IV 1967). Završio pravo; od 1917 studirao muzikologiju (G. Adler); promovirao 1919. God. 1918 —38 proĉelnik mu ziĉke zbirke Gradske knjiţnice u Beĉu; habilitirao se 1922 te 1929—45 bio profesor Beĉkog univerziteta. U razdoblju 1940— 45 vodio Sonderreferat fiir Wiener Musikforschung grada Beĉa. Orelova bogata muzikološka ostavština posvećena je preteţno muziĉkoj prošlosti Beĉa i likovima velikih majstora koji su u njemu djelovali: W. A. Mozartu, L. v. Beethovenu, F. Schubertu i, osobito, A. Bruckneru. Sa R. Haasom ureĊivao je izdanje cjelokup nih djela A. Brucknera.
DJELA. SPISI (izbor): Unbekannte Fruhvmrke A. Bruckners, 1921; Anton Bruckner ... Das Werk, der Kiinstler, die Zeit, 1925; Wiener Musikerbriefe aus zwei Jahrhunderten, 1925; Franz Schubert, 1925; Beethoven, 1927; Das Werden ORFEJ, detalj s atiĉke vaze < - V st.

4

ORFEJ — ORFFOV INSTRUMENTARIJ
nanovo stvara praiskonsku sintezu pokreta, rijeĉi i muzik< ovdje povezuje svijest o prošlosti s današnjim stremljenjim: Melodijsko-jeziĉno nasljeĊe se u toku nastave rekreira i aktualizii novim sredstvima, mnogo puta na naĉin improvizacije (sudjelc vanje posebnog instrumentarija prilagoĊenog djeĉjim mogućne stima; primitivni oblici višeglasja). Danas se u mnogim zemljam odvija muziĉka nastava djece prema Orffovu Schulioerku.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Manna Vanna (prema h Maeterlincku); Kleines Konzert za ĉembalo i duhaĉe (prema kompozicijama 2 lutnju iz XVI st.), 1927; Tanzende Faune, 19 l4;.Ba:yernc/je Mimoza mali orkesta J 934- — Dva gudaĉka kvarteta. — DRAMSKA. Opere: Gisei, das Opfer (vlasti tekst, prema starojapanskoj drami Terakoyd), 1913; Der Mond (ein kleines Wel theater), 1939; Die Kluge (Die Geschichte von dem Kb'nig und der klugen Frau. 1943; Die Bernauerin {Ein bayrisches Stiick; vlastiti tekst), 1947; tragedij Antigonae (tekst F. Holderlin prema Sofoklu), 1949; Astutuli (Eine bayriscl Komodie; vlastiti tekst), 1953; tragedija Oedipus der Tyrann (tekst F. Hblderl: prema Sofoklu), 1959; Promete} (na grĉkom, prema Eshilu), 1968; De tempc rum fine comoedia (Spiel vom Enae der Zeiten), 1972. Balet Der Feuerfarber, 1925. Scenske kantate: Carmina Burana (Cantiones profanae), 1937; Catul Carmina (Ludi scaenici), 1943; Trionfo di Afrodite (Concerto scenico), 195 (ova tri posljednja djela sabrana pod naslovom Trionfi, trittico leatrale, 1953 Prikazanja: Comoedia de Christi Resurrectiorte (EinOsterspiel), 1956; Ludus 0 nato Infante mirificus (Ein Weihnachtsspiel), 1960. Scenska muzika: Leonce un Lena (G. Biichner), 1918; Ein Sommernachtstraum (W. Shakespeare), 1952. -VOKALNA. Kantate: Des Turmes Aufentehung (tekst F. Werfel), 1920; 3 kan tate na tekst F. Werfela, 1929 i 2 kantate na tekst B. Brechta, 1930. Als sprach Zarathustra za zbor, duhaĉe, orgulje, 2 klavira i 2 harfe; pjesme z glas i orkestar na tekst R. Dehmela. Zborovi: Catulli Carmina I (sedam zbo rova), 1930; Catulli Carmina II (tri zbora), 1931; elegijska himna Die Sdnge der Vorwelt (F. Schiller) uz instrumente, 1936; Ndnie und Dithyrambe (F Schiller) uz instrumente, 1956; Concerto di voci: Sirmio, 1930; Laudes ere aturarum, 1954 i Sunt lacrimae rerum, 1956 i dr. Kompozicije na cantus firmu za glasove ili instrumente, 1929; solo-pjesme. —■ INSTRUKTIVNA: Orff Schulmerk (sa G. Keetman i H. Bergeseom), 5 sv. od 1930 —35 (preraĊen izd., kao Musik f ur Kinder, sa G. Keet ma n, s v. I — V, 195 0 — 54 ; obj. n više jezika); nekoliko doprinosa za Jugendmusik: Klavierubungi Geigeniibun, I i II i dr. — OBRADBE. C. Monteverdi: Orpheus (L'Orfeo, Favola in Mu sica), Tanz der Sproden (Balio delle Ingrate) i Klage der Ariadne (Lament d'Arianna) — prva redakcija svih triju obradba 1925, posljednja 1940 (ove si obradbe izašle pod zajedniĉkim naslovom Lamenti, trittico leatrale, 1958); W Byrd, Entrata za orkestar u 5 grupa i orgulje, 1928 — 41. LIT.: W. Keller, Carl OrfTs Antigonae, Versuch einer Einfuhrung, Main: 1950. — W. Riezler, Neue Horizonte, Bemerkungen zu Carl OrfTs Antigonae Gestalt und Gedanke, Jahrbuch der Bayerischen Akademie der sehonen Kiin ste Miinchen 1951. — H. Rutz, Carl Orff und sein »Schuliverk«, Rhythmisch-melo disches Spiel, Vorstufe der Personlichkeitsbildung, Osterreichische Musikzeit sehrift, 1951. — IV. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fiir Kinder unc Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — A. Liess, Car Orff — Idee und Werk, Ztirich 1955. — Carl Orff — ein Bericht in Wort unc Bild, s doprinosima K. H. Ruppela, G. R. Sellnera i W. Thomasa, Mainz 195' (II izd. 1960; engl. prijevod Mainz 1960). — W. Vfagner i 117. E. Schdfer, Car Orff zum 60. Geburtstag, Bayreuther Festspiele, 1955. — W. Thomas, Wort magie und Klangmagie, Musik im Unterricht, 1955. — Isti, Erklingende Sprachi (Interpretationsversuch nach dem Schulwerk von Carl Orff), Der Deutsch -Unterricht, Stuttgart 1956. —• /. Kiekert, Die musikalisehe Form in den Werken Carl OrfTs (disertacija), Regensburg 1957. — E. Doflein, Uber Carl Orff unc seine Bernauerin, SMZ, 1958. — W. Schadezvaldt, Carl Orff-Trionfi, zur Idet des Werkes, Die Holderlinsche Antigonae des Sophokles von Carl Orff, Da: Werk Carl OrfTs und sein neues Osterspiel, Zur UraufTiihrung des Oedipu! der Tyrann nach Holderlin von Carl Orff, Hellas und Hesperien, Ziirich 1960 — E. Laaff, Carl Orff, MGG, X, 1962. — A. Liess, I »Trionfi« di Carl Orff, RAM, 1962. — Isti, Carl Orff und das Damonische, Mannheim-Viernheim, 19 65. — • H. W. Sc h mi dt, Ca rl O rff, se in Le be n u nd s e in W e rk, Ko lu 1971. B. Ać.

A. Casella (1932). Ideja o snazi muzike, povezana uz mit o Orfeju, inspirirala je umjetnike i za stvaranje drugih muziĉkih formi: F. Liszta za simfonijsku pjesmu Orpheus (1854), I. Stravinskog za balet Orpheus (1948), J. Cocteaua za film s muzikom G. Aurica (1951) i dr. Orfejeva lira zamjenjuje se u doba renesanse lirom da braccio, zatim i violinom, a kitara harfom, vihuelom, lutnjom i gitarom.
LIT.: O. Kern, Orpheus, Berlin 1920. — E. Norden, Orpheus und Eurydike, Berlin 1934. — C. Atkinson, Orpheus with His Lute, Bulletin of Hispanic Studies, 1949. — L. Cellier, Le Ro mantisme et le mythe d'Orphee, Cahiers de 1* Association internationale des etudes francaises, 1958. —H. Ch. Wolff, Orphei'S als Opernthema, M ušica, 1961. — M. Wegner, E. Winternitz i H. Chr. Wolff, Orpheus, MGG, X, 1962. K. Ko.

ORFF, Carl, njemaĉki kompozitor (Miinchen, 10. VII 1895 —). Još kao srednjoškolac objavio zbirke solo -pjesama i komponirao prvo opseţno djelo za zbor i orkestar. Završivši humanistiĉku gimnaziju, studira muziku 1913—14 na Akademie der Tonkunst u Munchenu kod A. Beer-Walbrunna i H. Zilchera;uto vrijeme na njega znatno utjeĉe Debussvjeva muzika, osobito opera Pelleas et Melisan-de. God. 1915—17 dirigent je u kazalištu Munchener Kammerspiele, a 1917—18 u Narodnom kazalištu u Mannheimu i u Dvorskom kazalištu u Darmstadtu; kao kompozitor kratko je vrijeme sljedbenik R. Strau-ssa i H. Pfitznera te marljivo prouĉava A. Schonberga. Od 1919 ţivio u Munchenu i po ĉeo se baviti C.ORFF pedagogijom. God. 1921—22 uĉenik je H. Kaminskog; intenzivno se bavi starom muzikom, osobito Monteverdijevom. U Munchenu je, zajedno sa svojom ţenom Dorotheom Giinther, 1924 osnovao školu za gimnastiku, muziku i ples (Gtinther-Schule). Iz Orffova pedagoškog rada na toj školi rodio se njegov Schulzoerk (djelo za muziĉki odgoj djece). U suradnji s graditeljem instrumenata K. Maendlerom nastali su novi idiofoni instrumenti, glavni sastavni dio orkestra udaraljki što ga je stvorio O. Taj je orkestar odigrao presudnu ulogu u njegovoj metodi muziĉkog odgoja i u njegovu stvaralaštvu. Poslije dugog traţenja vlastitog izraza, O. istupa kao definitivno izgraĊena liĉ nost 1937 izvedbom scenske kantate Carmina Burana, a zatim povlaĉi sve što je dot le bio napisao. Orffove su kompozicije, kao i njegov Schuliverk, poslije Drugoga svjetskog rata naišle na golem uspjeh po ĉitavome svijetu. God. 1950—60 vodio je O. majstorsku klasu za kompoziciju na Hochschule fiir Musik u Munchenu. Njegovi su uĉenici W. Egk i H. Sutermeister. O. je najbolji dio svog opusa posvetio kazalištu. Da bi se dokuĉila vrlo odreĊena i originalna fizionomija tog umjetnika, nije dovoljno poznavati samo njegovu muziku. Njegova prava vrijednost leţi u novom spajanju svih osnovnih scens kih elemenata: rijeĉi, pokreta (glumaĉke geste i plesa) i muzike. O., umjet nik XX st., povezuje suvremeni izraz sa starim oblicima evropskog teatra. U njegovim scenskim djelima spajaju se karakteristike starogrĉke tragedije i Terencijeve komedije, srednj ovjekovnih misterija i interludija u obliku improviziranih lakrdija, barokne opere, scenskog oratorija i Shakespeareove drame. Za Orffovu je umjetnost rijeĉ neobiĉno vaţna u svim svojim dimenzijama; on se ĉesto sluţi izvornim tekstovima iz antiĉkih i sredn jovjekovnih jezika: starogrĉkim iz doba Sapfe i Euripida (Trionfo di Afrodite), klasiĉnim latinskim (Catulli Carmina), srednjovjekovnim latinskim, starofrancuskim i srednjovisokonjemaĉkim iz va gantske poezije (Carmina Burana), dok svoje vlastite tekstove piše na bavarskom narjeĉju. Sadrţaje svojih djela O. najĉešće uzima iz antike, bliske njegovoj humanistiĉkoj kulturi (Antigonae; Oedipus) i iz svijeta narodne priĉe i balade, s kojim ga povezuje bavarski zaviĉaj (Der Mond; Die Bernauerin). Orffova estetika dijametralno je opreĉna principima kasnoromantiĉke lirske scene: umjesto psihološke drame, ĉiji je glavni protagonist bujan i sli kovit simfonijski orkestar, njegov je teatar statiĉke, epske prirode. Muzika ne slika, nego elementarno, lapidarno, magiĉki sudjeluje uz rijeĉ i pokret. Ritam je najsnaţniji pokretaĉ Orffove muzike. Velik broj udaraljki nosioci su nezamjenjivo orffovskih ritmiĉkih napetosti. O. ĉesto oţivljuje rane oblike muziciranja kao što su ostinato, recitacija, psalmodiranje, melizmi orijentalnog karaktera, organum, fauxbourdon. S Orffovom umjetniĉkom produkcijom bitno je povezan i njegov Schulzoerk. Na isti naĉin kao u scenskom opusu, O. i ovdje

ORFFOV INSTRUMENTARIJ. Kompozitor i pedagog Carl Orff napisao je jedinstveno muziĉko-pedagoško djelo Musik fiir Kinder u kojemu putem pjevane i svirane djeĉje i narodne pjesme, kroz pentatoniku, stare naĉine te dur i mol tonalitet razvija u

C. ORFF. Scenska kantata Carmina Burana, 1937

ORFFOV INSTRUMENTARIJ — ORGELMESSE
djece muzikalni osjećaj i radost z a muziciranje. Za tu je svrhu zamislio i dao izraditi specijalne, jednostavne djeĉje instrumente. U današnjem obliku O. i. ima ovaj sastav: udaraljke (zveĉka, drve na kutija, štapići, ĉinele, triangl, tamburin, praporci, mali bubanj, veliki bubanj i timpan i); melodijske instrumente s ploĉicama (zvonĉići (Glokenspiel) sopran i alt, metalofon sopran i alt, ksilofon sopran, alt i bas) i basove instrumente (bordun — ţiĉani instrument za trzanje ili udaranje batićem i gamba, na kojoj se izvodi samo pizzicato).
LIT.: C. Orff i G. Keetmann, Orff-Schulwerk (5 sv.), Mainz 1930 — 35 (prer. izd. Orff-Schuhverk-Musik fur Kinder, 1950 — 54). — W. Keller i F. Reusch, Einfuhrung in Musik fur Kinder und Grundlagen und Ziele des Orff-Schulwerks, Mainz 1954. — T. Reich, Sviranje — vaţan faktor suvre menog muziĉkog odgoja, Muzika i škola, 1957, 4—5. — Th. Tabaka, Školski instrumentarij, Zagreb 1959J. Pj.

ORGANISTRUM (lat.; engl. hurdy-gurdy, franc. vielle [de roue], njem. Drehleier, tal. ghironda), u srednjem vijeku, naziv z a ţiĉani instrument nalik na današnju violu. Iznad ormarića za rezonanciju bile su obiĉno napete tri ţice (ili 3 para ţica). Dok se jedna ţica skraćivala s pomoću klavijature, dvije druge dublje, ugodene najviše u kvinti, odzvanjale su slobodno. Poseb nom ruĉkom sviraĉ je stavljao u pokret kotaĉ obloţen smolom koji je doticao sve ţice, tako da su one stalno zvuĉale. Veoma stari instrument, o. je osobito od X do XII st. bio jako raširen. Opseg klavijature bio je u to doba jedna oktava, a kasnije je išao do dvije oktave (kromatski). Od XII do XV st. instrument se susreće pod nazivom Armonie ili Symphonie (otuda iskrivljena imena Chifonie i Cifonia), pa Zampugna, Sambuca rotata i dr. U muziĉku praksu o. je ponovo došao na poĉetku XVIII st. i to osobito u Francuskoj pod nazivom vielle, gdje su se razvili pravi virtuozi koji su na tom instrumentu koncertirali. Originalne

ORGANUM, najraniji oblik evropske višeglasne muzike. Višeglasje prvi put pominje irski filozof Johannes Scotus Eriugena {De divisione naturae, 867); naziv o. navode Regino iz Priima (umro 915) i Hucbald (De Institutione Harmonica), a iscrpnije izloţena teorija ranog višeglasja nalazi se u anonimnom traktatu iz X v. De organo i pseudohucbaldovskom delu Mušica Enchiriadis. O. (zvan i diaphonia) zasniva se na dvoglasju u paralelnim kvartama i to izmeĊu jedne koralne melodije (vox principalis) i dodanog niţeg glasa (vox organalis). Postoje dva vida: a) vox organalis je nepokretan sve dok se vox principalis ne uspne za kvartu iznad poĉetnog tona, zatim se glasovi kreću u paralelnim kvartama, a na kraju melodijske fraze sastaju se na primi (sastajanje glasova pominje još Scotus Erigena):

Rex

cee-

li,

do-

mi-

nus

ma- ris

un- Ċi -

so-

ni

b) glasovi se od poĉetka do kraja kreću u kvartama, a udvaja njem jednog ili oba glasa u oktavi dobiva se troglasni i ĉetvoro glasni organum:
Tw
JKL-

trts

sem-

pL~

ter-

TULS

ft-

U.-

us

ORGANISTRUM, Ĉeška, XVIII st.

kompozicije (sonate, duete i si.) pisali su J. Aubert (1678 —1753), J. B. Anet (1676 —1755), J. B. Boismortier (oko 1691 — oko 1765), Ch. Baton (1710 — 58), E. Ph. Chedeville (umro 1782) i drugi. K. Ko. ORGANOGRAFIJA (Organologia; prema grĉ. opYavov), instrument), znanost koja se bavi istraţivanjem i opisivanjem gradnje instrumenata i njihova historijskog razvoja. MeĊu vaţnija starija djela iz podruĉja organografije idu Syntagma musicum M. Praetoriusa, II (1619), Organopoeia Ph. Bendlera (1619), Mušica mechanica organoendi J. Adlunga (1768) i L'Art du facteur d'orgues Dom F. Bedos de Cellesa (1766 —78). Od novijih autora organografijom su se bavili osobitoj. G. Topfer, M.P. Hamel, Ch. Mahrenholz, J. J. Seidel, H. Klotz, E. Rupp, G. Frotscher, W. Ellerhorst, A. Cellier, Ch. Mutin, P.Smets, C. Locher, A. D. Brisav, W. H. Barnes, G. A. Andslev, F. Dugan, L. Šaban i dr.
LIT.: F. Pedrell, Organografia antiqua espafiola, Barcelona 1901. — A Merklin, Organologia, Madrid 1924. A. Vi.

(U gornjem primeru paralelne kvinte nastaju udvajanjem glasova, a u Hucbaldovu delu Scholia Enchiriadis nalazimo i pravi o. u kvintama). Ovaj drugi vid, prema H. Riemannu, verovatno predstavlja više rezultat teorijske spekulacije nego naĉin na koji se u IX i X v. muziciralo. Opisuje ga i Guido iz Arezza (Micrologus, oko 1125), ali preporuĉuje za upotrebu naĉin bli zak pomenutom prvom vidu; vox organalis je ispod melodije s kojom obrazuje ne samo kva rte, već i terce i sekunde, a završetak je opet prima. Cesto se vox organalis duţe zadrţava na tonovima c, /, ili g, a ponekad je sasvim nepokretan; tada vox principalis moţe silaziti i ispod njega. Potkraj XI v. o. se — sa jedne strane — postepeno pretvara u diskant sa sve većom primenom suprotnog kretanja glasova; u traktatu Ad organum faciendum iz kraja XI v. vox organalis je uvek gornji glas — kao u diskantu, a na završetku moţe biti i oktava. Sa druge strane u XII v. cveta novi oblik organuma sa leţećim donjim glasom: nad odlomkom koralne melo dije u veoma dugim notama kreće se u kraćim trajanjima bogato razvijeni i slobodno ritmizirani gornji glas. (Dugi tonovi tenora bili su verovatno izvoĊeni na orguljama; notirani su kao longe, ali su imali duţu, neodreĊenu vrednost, zavisnu od gornjeg glasa; nazivani su organicus punetus i predstavljaju praoblik orgelpunkta). Ovaj oblik (0. purum, 0. duplum, 0. proprio sumptum) je naroĉito poznat po rukopisima iz St. Martiala u Limogesu, a oko 1169 — 1250 neguju g a majstor' tzv. škole Notre-Dame:

itd.

Iz prethodnog razlaganja oĉito je da je o. ne samo naziv za rano dvoglasje u kojemu prevladava paralelno kretanje deonica, već i za drukĉije oblike ranog višeglasja. Inaĉe, kvartni i kvintni paralelizmi poznati su i u muziĉkoj praksi raznih evropskih i vanevropskih naroda (Island, Portugalija, Juţna Afrika i dr.). Zbirku organuma pod naslovom Die drei- und vierstimmige No-treDame-Organa objavio je 1940 H. Husmann.
LIT.: H. Riemann, Geschichte der Musiktheorie im 9. — 19. Jahrhundert, 1898 (III izd. 1961). •— F. Ludwig, Die liturgisehe Organa Leoninus und Perotinus, Riemann-Festschrift, 1909. — Isti, Repertorium organorum recentioris et motetorum vetustissimi stili, I, Halle 1910. — A. Gastoue, Les Primitifs de la mu sique francaise, Pariš 1922. ■— P. Wagner, Zu den liturgischen Organa, AFMWj 1924. — Isti, Zur Geschichte der Lehre vom Organum, ZFMW, 1925 — 26. — P. Wagner, Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesangs, ibid., 1926. — H. Schmidt, Die Organa der Notre Dame-Schule (disertacija), Wien 1930. — H. Husmann, Die dreistimmigen Organa der Notre-Dame-Schule (disertacija), Berlin 1932. —■ H. Schmidt, Die drei- und vierstimmigen Organa, Kassel 1933. — H. Husmann, Die Offiziumsorgana der Notre-Dame-Zeit, PJB, 1935. — J. Handschin, L'Organum a l'eglise, Revue du ehant Gregorien, 1936 i 1937. — A. Geering, Die Organa und der mehrstimmige Conductus in den Handschriften des deutschen Sprachgebietes vom 13. bis 16. Jahrhundert, Bern 1952. • — W. Krilger, Die authentische Klangform des primitiven Organum, Kassel 1958. — H. Tischler, A propos the Notation of the Parisian Organa, Journal of the Ame rican Musicological Societv, 1961. — H. Husmann, Organum, MGG, X, 1962. V. Peć.

ORGANO PIENO (tal., pune orgulje), starinski naziv za puni zvuk orgulja, koji nastaje ukljuĉivanjem svih registara. U XVII i XVIII st. o. p. se dobivao zajedniĉkim nastupom regi stara Prestant, Bourdon Doublette, Cymbale i mješanica, a do davali bi im se po mogućnosti i registri od 8 i 16 stopa. Prema veliĉini orgulja mijenjale su se i kombinacije za o. p., ali u principu to je uvijek bio spoj temeljnih registara s mješanicama. Danas se i u suvremenim orguljama moţe zgodnim kombiniranjem re gistara postići originalni zvuk starinskog o. p., koji je prikladan osobito za izvedbu kompozicija iz razdoblja baroka. Za skupni nastup svih registara danas se upotrebljavaju nazivi pleno ili tuni.
LIT.: W. Lottermoser, Klangeinsatze des Plenums auf Orgel, mit Tonund Rcgisterkanzellc, AFMW, 1953. A. Vi.

ORGELMESSE

Misa za orgulje

ORGELPUNKT — ORGULJE
ORGELPUNKT -+ Pedalni ton ORGENI, Aglaja (pravo ime Anna Maria Aglaja Gorger St. Jorgen), austrijska pjevaĉica, koloraturni sopran (Roma Szombat, 17. XII 1841 — Beĉ, 15. III 1926). Uĉenica Pauline V ardot-Garcia u Baden-Badenu. Debitirala 1865 u Berlinu kao Anina (Bellini, La Sonnambula). Gostovala u Engleskoj, Njemaĉkoj i Parizu u operi i na koncertnom podiju. Od 1866 preda vala na Konzervatoriju u Dresdenu (1908 prva ţena profesor), od 1914 u Beĉu.
LIT.: E. Brand, Aglaja Orgeni, Miinchen 1931.

ORGUE EXPRESSIF -> Harmonij ORGULJARI (engl. organ builder, franc. facteur Ċ'orgues, njem. Orgelbauer, tal. organaro), graditelji orgulja. Od pojave hidrauliĉkih orgulja pa do najnovijeg doba orguljari su se, za razliku od graditelja drugih instrumenata, redovito ograniĉa vali na gradnju orgulja i ostalih instrumenata s tipkama (ĉembalo, klavikord, katkad i klavir). Budući da su orgulje, zbog svoje vanredno sloţene grade, veliĉanstvene zvukovne snage i posebnih izraţajnih mogućnosti, zahtijevale od orguljara ne samo poznavanje akustike i tehnike gradnje, nego i razvijen umjetniĉki smisao za sve probleme mu ziĉkog stvaralaštva i reprodukcije, nije rijedak sluĉaj, da je medu orguljarima bilo i takvih, koji su se istakli i kao vrsni sviraĉi i kompozitori orguljske muzike. MeĊutim, djelatnost orguljara za pravo oznaĉuje pojedine etape razvitka i usavršavanja konstrukcije orgulja tokom stoljeća pa je nedjeljivo vezana uz povijest orgulja (-> Orgulje. Povijest, -> GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instru menata). A. Vi. ORGULJE (od grĉ. opyavov oruĊe, instrument; lat. organum, engl. organ, franc. orgue, njem. Orgel, tal. organo), muziĉki instrument koji proizvodi zvuk na taj naĉin što se pritiskom tipke na klavijaturi omogućuje mehaniĉkim, pneumatskim ili elektriĉ nim putem strujanje zgusnutog zraka iz mijeha u sviralu. Zrak se nalazi u spremištu mijeha pod stalnim i odreĊenim pritiskom, a dovodi se s pomoću crpećega mijeha, koji pokreće -> kalkant ili ga puni centrifugalni ventilator na elektriĉni pogon. Iz spremišta zrak se otvaranjem jednoga ili više manubrija, tj. odreĊene poluge ili ruĉice smještene na prednjoj strani sviraonika, pušta u drvenu škrinju (zraĉnice), odakle s pomoću ventila pre lazi u -> kancelu pojedinoga registra; pritiskom na tipku klavijature otvori se ventil svirale povezane s tom tipkom i oglasi se traţeni ton. Svaka tipka klavijature ima svoju odgovarajuću svi ralu, a niz svirala od najdublje do najviše saĉinjava jedan registar. U orguljama ima više registara, a svaki je izraĊen tako da zvuk njegovih svirala daje tonu drugu boju. Zatvaranjem jednoga i otvaranjem drugoga ili istodobnim otvaranjem više manubrija tipke se na klavijaturi povezuju s jednim ili više novih registara i na taj naĉin se mijenja ne samo boja svirala, nego i njihova snaga ( -* Registar). Traktura. Spoj izmeĊu klavijatura i zraĉnica, koji se uspostavlja pritiskom na tipku i povlaĉenjem registarskih manubrija, zove se traktura (od lat. trahere vući). U starijim orguljama traktura je bila mehaniĉka, što znaĉi da se pritiskom prsta na klavija turi i povlaĉenjem manubrija pokrenuo ĉitav niz tzv. apstrakta, tj. ţica, letvica i kuka, koje su povezivale sviraĉa sa ţeljenim registrima i puštale zrak u odreĊene svirale. Kod pneumatsk e trakture djelovanje apstrakta zamjenjuju tanke olovne cijevi; u njih se pri sviranju i registriranju otvaranjem ventila pušta na jednom kraju struja zgusnutog zraka, koja na drugom kraju cijevi svojim impulsom pokreće ventile zraĉnica i ventile pojedinih svirala. Elektriĉna traktura obavlja sve ove radnje pomoću elektromagneta i potrebnog niza elektriĉnih ţica. Sviraonik. Svi dijelovi orgulja stavljaju se u pogon i upravljaju preko sviraonika. Sviraonik se sastoji od jedne ili više kla vijatura na kojima se svira rukama (->• manual), od klavijature za sviranje nogama ( —> pedal) i od ĉitava niza naprava za spajanje i kombiniranje registara. Svaka klavijatura spojena je s nizom registara, koji tvore zaokruţenu zvukovnu cjelinu. Ako orgulje imaju npr. tri manuala i pedal, onda su manuali rasporeĊeni stepenasto jedan iznad drugoga, tako da je I manual najdonji i raspolaţe s glavnim i najsnaţnijim registrima, II manual je viši s registrima blaţega zvuka, a III je manual najviši s izborom solqregistara. Pedal leţi ispod sviraĉa i ima svoje vlastite registre. Proĉelje (lat. prospectus). Prednji dio ormara, u kojemu su zatvorene svirale, zraĉnice i mijeh. Otkako su orgulje postale liturgijskim instrumentom, graditelji, kipari i slikari nastojali su ukrasiti proĉelje orgulja u stilu crkve i svoga vremena. Na proĉelju je smještan niz metalnih svirala, obiĉno principala, razdijeljenih u više simetriĉnih grupa. Te su svirale naĉinjene od slitine s velikim postotkom kositra. One redovito sviraju, ali ponekad, osobito u XIX st., gradile su se u prospektu i nijeme svi-

rale koje su sluţile samo za ukras. U doba baroka i same su svirah ĉesto bile ukrašene ornamentima. Spojevi. S pomoću naroĉitih naprava, -> kopula, u svakin se orguljama mogu registri jednoga manuala svirati na tipkam: drugog manuala, odnosno registri bilo kojeg ili svih manuala ni tipkama pedala. Isto se tako, pomoću suboktavne i superoktavm kopule, mogu pritiskom na tipku spojiti tonovi njezine dublji i više oktave. Za nagle promjene zvuĉnih boja, koje orgulja: nema mogućnosti za vrijeme sviranja izvršiti, postoje u suvre menim orguljama naroĉiti spojevi, slobodne kombinacije. On< omogućuju^ da se pritiskom na jednu polugu ukljuĉi unaprijec pripremljena registracija. Opseg. Manual obuhvaća 61 tipku, odnosno pet punih oktava s tonovima C—c4, a pedal ima 32, tj. dvije i pol oktave s tonovim; 1 C—g . Stvarni opseg orgulja je meĊutim mnogo veći, nego štc pokazuje broj tipaka, budući da se medu manualnim registrima osim registara normalne visine (to su svi registri od 8 stopa' nalaze i suboktavni registri od 16' i tri superoktavna od 4', 2' i i' a meĊu pedalnim registrima, osim 16' još i od 32'. Prema tome. zvuĉni opseg orgulja obuhvaća tonove više od devet oktava Svirale. Svirale su onaj dio orgulja, u kojima titra stupac zgusnutog zraka i time proizvodi zvukove razliĉite visine i razli ĉitih boja. Orguljske su svirale dvovrsne: labijalne (s usnicama] i jeziĉne. Grade se od drva ili kovinskog lima. Oblik im je za kovinske cilindriĉan ili koniĉan, a za drvene prizmatiĉan ili piramidalan. Sastoje se od gornjeg dijela ili tijela i od donjeg dijela ili noge svirale. Na prijelazu izmeĊu ta dva dijel a nalazi se kod labijalnih svirala otvor (lat. labium usta), kojemu u unutrašnjosti svirale odgovara jezgra, tj. drvena ili limena pregrada. Gornji kraj labijalnih svirala moţe biti otvoren ili zatvoren. Zatvorena svirala daje za oktavu dublji ton nego jednako duga otvorena svirala. Ako se u svirale pusti jaĉa struja zraka, ona će je »prepuhati« (njem. tiber-blasen) tako da će otvorena svirala dati za oktavu viši ton od normalnoga tona, a zatvorena jedan od neparnih -TUELO SVIRALE ĉlanova niza parcijalnih tonova (npr. duodecimu). Kako visina tona ovisi o -GORNJA USNAduţini svirale, -USTAto se ugaĊanje svirale vrši skraćivanjem ili produţivanjem gor njeg dijela svirale s (C.T~ ----PUKOTINA pomoću pokretnog prozorĉića, \ T""~"~~DONJA kositrenog izreza ili mijenjanjem oblika USNA ĉunjastom spravom za ugaĊanje. Jeziĉne \L, ____ -NOGAsu svirale (jeziĉnjaci) nešto drukĉije konstruirane. ORGULJE ulazi kroz nogu u Labiialne svirale Zrak tijelo svirale, koja s gornje strane (glava) ima ugraĊeno grlo sa ţlijebom. Na ţlijebu je priĉvršćen jeziĉac od mjedi. Kad zrak struji kroz sviralu jeziĉac jedn omjerno titra i titra jući ili udara o ţlijeb (udarni jeziĉac) ili slobodno ulazi i izlazi iz njega (slobodni jeziĉac). Visina tona odgovara duţini je-; ziĉca i regulira se ţeljeznim štapićem:: pritiskom na gornji kraj skraćuje se ili produţuje slobodni di o za titranje. Snaga: i boja zvuka reguliraju se rezonatorom razliĉitih oblika i veliĉina, utaknutim u gornji dio glave svirale (->■ Registar). Alikvoti i mješanice. Ako se te-: meljnom registru od 8' ţeli povećati punoća i sjaj, onda mu se dodaje registar-koji odgovara jednome od njegovih ali-: kvotnih tonova. Tako se npr. moţe Prin-cipalu 8' dodati Kvinta f '; ona odgovara trećem ĉlanu NOSA parcijalnog niza, a zvuĉi: kao duodecima (kvinta nad oktavom), osnovnoga tona. U ORGULJE. Jeziĉnjak tom će se sluĉaju na' pritisak tipke c ĉuti osim tona c od Prin-cipala 8' i ton g od Kvinte f ', ali ne kao i samostalan ton, nego stopljen sa svojim osnovnim tonom, kome će njegova | oštrina dati novu boju i potreban sjaj. Zbog toga se registri, koji] daju jedan od alikvotnih tonova, ne upotrebljavaju nikada sami,] nego uvijek spojeni s jednim ili više temeljnih registara. Istoj pravilo vrijedi i za mješanice (miksture). Pritiskom na tip — ; ku one daju u isto vrijeme 2 — 6 alikvotnih tonova iz parci- j jalnog niza. Da bi se upotrebom mješanica mogle postići zanim- i

ORGULJE
O orguljama, hidrauliĉkim ljive zvukovne boje, vaţno i pneumatskim, mnogo su je, da budu spojene s od IX st. nadalje pisali i dovoljnim brojem snaţnih arapski pisci; u XII st. se osnovnih registara, ĉak navode i imena dvojice sposobnih da potpuno arapskih graditelja orgulja, apsorbiraju zvuk alikvo-tnih pa se moţe zakljuĉiti da su i tonova. Graditelji u arapskom svijetu svirka i renesansnih i baroknih gradnja orgulja bili vrlo orgulja instiktivno su razvijeni, ali takoĊer izvan naslutili znaĉenje umjetno vjerskih obreda. stvorenih alikvot-nih tonova S Istoka su se tek u i u svojim instrumentima VIII st. o. ponovo poĉele pruţili bogati izbor širiti po zapad noj Evropi i kombinacija pomoću to istom kada se uvode u mješanica. crkvu. God. 757 darovao je Crescendo. Budući da bizantski car Konstantin visina tona ne ovisi samo o Kopronvmos franaĉkom veliĉini svirale nego i o kralju Pipinu Malom koliĉini zraka, koji mora orgulje, kao znak vladarskog jednoliĉno strujiti pod dostojanstva za dvor u odreĊenim i Compiegneu. Za kasnijih nepromijenjenim tlakom, franaĉkih vladara o. jaĉina je zvuka orgulja dobivaju sve znaĉajniji udio nepromjenljiva. Da bi se u crkvenom bogosluţju. ipak omogu ćile Već u IX i X st. posjeduju dinamiĉke pro mjene i ih neki od najuglednijih raznolikosti u snazi zvuka, francuskih, njemaĉkih, potrebne pri umjetniĉkoj talijanskih i engleskih izvedbi kompozicija, u samostana i crkava (stolna orgulje se ugraĊuju dva crkva u Aachenu, St. ureĊaja: crescendo-valjak na Savin u Poitouu, pa crkve u pokret noge postepeno Strasbourgu, Rimu, ukopĉava registre pre ma Winchesteru i dr.). njihovoj jakosti i tako Tokom XII—XIII st. omogućuje promjene u grade se crkvene o. u snazi i boji zvuka, a Parizu, Konstanzu, Roţaluzije, tj. ormar u uenu, Utrechtu, pa u kojem su registri pojedinog Bonnu, Bruggeu, Firenci, manuala zatvoreni tako da Salzburgu, Pragu, se samo na prednjoj strani mo gu pomoću i drugdje, a od XIV st. stupaljke postepeno dalje gotovo da nema iole otvarati dr veni kapci, propuštaju kroz njih zvuk iste ORGULJE u zagrebaĉkoj katedrali znaĉajnijeg grada ili crkve koja ne bi imala boje u razliĉitim jaĉinama. Ţaluzije se ne grade za orgul ja. Zagreb ih u našoj zemlji ima najranije, cijele orgulje, nego samo za registre gornjih manuala (za II već 1359. Graditelji su isprva bili većinom redovnici ili svećenici i man., III itd.) i za pedal. A. Vi. ujedno orguljaši. Usporedo sa širenjem dolazi do sve većeg Povijest orgulja. Podrijetlo orgulja još nije posve rasvijet - usavršavanja orgulja. Nekad znamenite o. stolne crkve u ljeno. Pobude za gradnju mogle su poteći od pastirskih frula, Halberstadtu, rad majstora Nikole Fabera, 1359 —61 (opisuje gajda, sirinksa (Panove frule) kao i drugih aerofonih instrume- ih Praetorius, 1619) imale su ĉak tri klavijature, ali još mala nata. Narodi Dalekog Istoka, Kinezi, Japanci, Indijci, poznavali opsega (22 tona) i napadno širokih tipaka za sviranje dlanovima ili su vlastite tipove orguljskih instrumenata, tzv. usne orgulje (ki- laktovima; osim toga imale su i pedalnu klavijaturu, no vezanu uz neski šeng, japanski šo, indijska mašrokita), koje se mogu smatrati manualne svirale, dakle bez vlastitih svirala. Tek sredinom XV st. srodnicima orgulja, ali ne prethodnicima, jer se javljaju nakon pedal dobiva u Njemaĉkoj vlastite svirale i doskora ĉitave pojave orgulja u antiĉkom kulturnom krugu. Evropskim su orgu - registre, ĉime zapoĉinje njegova samostalna funkcija u sklopu ljama izravno prethodili starogrĉki i rimski instrumenti, ponaj - orgulja. Svirale manuala koncipiraju se otprilike do 1400 po prije hidraulis. Najstariji antiĉki dokumenti Vitruvija (■*- I st.)3 sistemu »blokova« (njem. Blockzverk): na pritisak tipke javlja se Herona (oko 150 god.) i dr., govore o hidrauliĉnim, odnosno vode- ne samo jedan ton, već istodobno s njim, velika skupina svirala nim orguljama, pripisujući njihov pronalazak Ktesibiju iz Alek- mnogostruko udvostruĉenih gornjih alikvotnih nizova kvinta i sandrije (oko sredine <- III st.). MeĊutim, vjerojatnije je da je oktava, tvoreći tako na svakom pojedinom tonu golemu miksturu. Ti sloţeni mehanizam, kakav je imao hidraulis, nastao kao plod se sklopovi u prvo vrijeme nisu mogli cijepati na sastavne nizove. dugotrajnijeg razvitka u kojemu su sudjelovali mnogi pojedinci Ali oko 1400, usavršavanjem zraĉnica, konstruira se i mehaniĉki i narodi. Kod hidraulisa je zrak potisnut pomoću sisaljke u po - sustav koji je omogućivao izdvajanje takvih nizova, ĉime su sudu, tlaĉio vodu, a pritisak vode izazivao je zgušnjavanje zraĉne stvoreni registri. Zraĉnice se konstruiraju najprije na opruge struje potrebne za proizvodnju zvuka svirala. Otuda je instrument (njem. Springlade), a već sredinom XV st. javlja se konstrukcija i dobio ime (grĉ. »hvdraulos«, tj. aulos na vodu). Hidraulis je imao i zraĉnica s pomicaljkama (njem. Schleiflade). Najraniji podatak o do 3 m visine (zajedno s podnoţjem) te oko 1,5111 ši rine, a opseg orguljama sa samostalnim registrima na teritoriju da našnje do 3 oktave. Hidrauliĉke su o. u doba rimskog carstva doţivjele Jugoslavije odnosi se na o. u katedrali u Kotoru (1488), koje se široku popularnost i raznoliku primjenu u svjetovnom ţivotu, već grade »ala moderna con registri sei«, kao djelo domaćeg ĉak i kao instrument koji prati borbe gladijatora. Ĉini se da su orguljara franjevca Franje Gabriela. Ti su izumi omogućili dalja zbog toga o. u ranokršćansko doba iskljuĉene iz bogosluţja. Po- usavršenja pa se već poĉetkom XVI st. poĉinje uvoditi ĉitav niz red hidraulisa spominje se u dokumentima iz doba Rimskog car- razliĉitih novih tipova svirala (registara), otvorenih, polupoklop stva, od IV st. nadalje, i drugaĉiji tip tzv. pneumatskih orgulja ljenica, poklopljenica i jeziĉnjaka, što je znatno obogaćivalo zvukod kojih se zvuk proizvodio samo na principu tlaĉenja zraka s kovni raspon instrumenta. Odraz tih nastojanja doskora dopire obiĉnom koţnatom mješinom, ali graĊa im je bila jednost avnija, i do Zagreba, gdje Kaptol 1517 traţi od majstora Johanna Stecka, katkad i bez tipaka i registara. MeĊutim, upravo će se iz tih jedno- kanonika kaptola u Peĉuhu, da o. popravi i poveća »novim gla stavnijih pneumatskih orgulja razviti kompleksne novovjeke sovima nedavno iznadenima« (cum novis vocibus nunc inventis). orgulje. Nakon propasti Rimskog carstva o. se dalje njeguju u Usporedo je došlo do zanimljive pojave u razvitku orgulja: ra Bizantu, gdje postaju sastavni dio carskog dvorskog ceremoni- nije homogeni zvukovni korpus (njem. Hauptiverk) dijeli se na jala. Na bizantskom se dvoru one razvijaju u skupocjeni, luksuzni više manjih »satelita« (njem. Nebeniverke), koji dobivaju razliĉita instrument, nerijetko obogaćivan mehaniĉkim napravama za imena ovisno o njihovu smještaju: »leĊni pozitiv« (njem. Ru'ckoponašanje glasova iz prirode (cvrkut ptica, cvrĉaka, zvonĉići).

llflfllll Ilfllllll

i

novo prer. 1937 i 1959. —■ M. Wagner. MeĊutim. uspjevaju povez. itd. Dazzi. Johann Snetzler i Samuel Green. — A. F. koji je postao utemeljitelj novije mletaĉke škc smješten iznad glavnog manuala. II. London 1855 (III izc 1887). prema djelatnošću obitelji Scherer na koju se nadovezuju: Dirk Hoyer. U XVII st. Nicolas Barbier. znamenit po orguljama u crkvi sv. Kassel 1951). koji naĉinom gradnje i tipovima je poĉe kom XIX st. od svirala prevladava tip principala uz nešto flauta (od kraja XV st. najnovije vrijeme i elektronika ali su istodobno prouzroĉile izmeĊu 1650 i 1770. Die Orgel und ir Bau. Nakićevi uĉenici G. Silbermann (naOd XIX st. Graditelji suvremenih koncertnih orgul nastoje sintetizirati obiljeţja baroknih. te stora. Gasparini unc (najstariji primjerak zabiljeţen u Rouenu. Traite de l'orgue. poslije 1900 tzv. — Dom F. Kass 1927). renesansnih i baroknih tipova. a najviše je djelovao na sjevernonjemaĉke orguljare. što nog zvuka. nastavljaju njegovo djelo. Breslau 1843 (novo izd. Gonzdles te J. De organographia. te Crespin Carlier i mnoge tehniĉke novosti. obiĉno ugraĊen iza sviraĉevih leda u ogradi pjevališta orgulja neobiĉne zvukovne ljepote. Werekmeiste Erweiterte und verbesserte Orgel-Probe. G. p obitelji Freundt i Egedacher te J. tekovine Reprezentiraju je Daniel van nasljeĊa s ni vim der Distelen. Seidl. polupoklopljenica. Kassel 1936 i 1963 — 66). Mainz 1933. Hocgue. U Engleskoj se domaće orguljarsko umijeće intenzivnij e razvija nakon Restauracije (1660). graditelj do danas saĉuvanih orgulja bazilike San Petronio u Bologni (1470 —75). XVIII — XIX st. ■—■ A. Bologna 1609 (novo izd. Cavaille-Coll. orguljski pokf koji uskoro poprima šire dez i Juan Gaytan. Hildebrandt (Zacharias). — J. U novije doba mnoj ugledne tvrtke Njemaĉke. Stellzvagen. — A. izd. Mušica mechanica organoed Berlin 1768 (nova izd. Arp Schnitger. Gabler. koji se iskorišćuju na više na historijskim koncertima. Herbst i Stumm. poklopljenica i vrlo malo jeziĉnjaka. Hendrik Niehoff tehniĉkim usavrš njima i njegovi nasljednici. cijama kontrastirajućih zvuĉnih tijela masivu velikih orgulja S razdobljem romantizma u XIX st. pa ĉlanovi j p j f . Amsterdam 1962). — A. U doba izloţio sv je. posebnih oblika o: gulja. Wolfenbuttel 1618 (novo izd. kao što su portativ. Hrvatska). pozitiv i regal. Brustpositiv) i konaĉno »gornji pozitiv« (njem. J. Spiegel der Orgelmacher und Organisten. graditelji znamenitih »carskih orgulja« u Torazmjere. D . Brescia 1608 (nova izd. U XVI — XVII st. razvila su se do krajnje tihih r gistara. eholz majstori izgradili naji Schulze. Sauer uspjeliji tip nizozemskih i E. pa se grade u koncertnim dvoranama.: A. Lehrbuch der Orgelbaukunst (4 sv. Conclusioi nel suono del* Organo. Mersenne. izd. Kao reakci na tu dekadansu zapoĉinje o gradnji orgulja. posve catelli i drugi. Bedos de Celles. Walck ĉija tvrtka renesansnih orgulja s odnosno na ljednici rade i izvanredno izdiferenciORGULJE u koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski. mnoga vaţna središta Zaĉetnikom r mantiĉkog orguljske djelatnosti. Ks. — j. »prsni pozitiv« novi naĉin i svojim izvanrednim djelima znatno utjeĉe na umije (njem. L'Ar organica. Brabantski su Ladegast.). U rasponu zvuĉnog volumena takoĊer U tom širokom vreslijede rasp'oni orkestn menskom rasponu. osobito je znaĉajna djelat nost obitelji Antegnati ĉiji su ĉlanovi u Italiji izradili ĉitav niz gu ljski instrumenti uvode se i u kino-dvorane i zabavno. on je gradio i orgulje za katedralu u Trogiru (1484). L'Art du facteur d'orgues (3 sv. konstrukciji 0 gulja. granica.ceska škola koju reprezentiraju F. Pariš 1635. zati W. koji je ujedno autor temeljnog priruĉnika izvedbu polifone muzike. J. visol dotjerana djela koja se danas izraĊuju po uzoru na instrumen starih majstora pridonese preporodu orgulja. posta su priliĉno neprikladne za [ois Bedos de Celles. Me svaki od ovih dodatnih dijelova orgulja ĉinio je posebnu. Mainz 1955 — 60). Kassel 1931 i 1961). Bogato razvijenu orguljarsku djelatnost srednje Njemaĉke zastupaju ĉlanovi obitelji Compenius. Nizozemske i Francusl ponovno grade o. Antegnati. te mletaĉka škola koju zastupa fra Urbano. i Francois-Henri Cliquot. — M. u Francuskoj Ai stide Covaille-Coll. I Rimbault. U njemaĉkim se zemljama stvara na sjeveru autonomni stil Švicarske. te orgulja. Kass 1929 i 1958). »Alzaška reform (jedan od pokretaĉa bio je U Španjolskoj su u XVI st.8 ORGULJE positiv). romantiĉkih i moderni instrumenata. proizvodnju. vodeće su toskanska škola koju pred stavlja Lorenzo di Giacomo da Prato. J. n roĉito pogodne za jeftiniju industrijsku Valeran de Heman. bra-bantska škola. F. Pariš 1849. a u razdoblju procvata. se sve više primjenjuju i izvan crkvenih pr< roĉito Gottfried). kako bi one odgovarale zahtjevima koje name« izvoĊenje stilski razliĉite orguljske glazbe od prvih poĉetaka ć avangardnih ostvarenja sadašnjice. Spever 151 (nova izd. Hopkins i B. i atlas). 4 i 5 manuala. tj. utjecali na francuske i španjolske graditelje. Weimar 185 (II prer. Graditelji stavljaju teţište na boju zvuka koja postepeno preras Vrhunac razvitka. Oberzverk). Zagreb danas (i gradili su orgulje u koi ranim i skladnim zvuĉnim sastavom certnoj dvorani »Vatroslav Lisinski« u registara. a vrhunac oznaĉuje osnovu suvremenih znanstvenih metoc i pomagala. Mainz 1938 i 1958). Pariš 1766—7 (nova izd. najveći su majstori Pierre i Alexandre Thierry. Cavaille-Coll. The Organ: its Historv and Construction. Krizman. — J. posebice s izgradnjom baroknih orgulja. To si u ĉlanovi obitelji Lampe-ler i njemaĉkim zemljan F. Pierre Marchand te dom Frantehn iĉki usavršene moderne o. fabriĉkih orgulja i obnova tradicionaln gotiĉkih. obitelji B. tehnološkim postupcima starih majsto: ĉija se djela prouĉavaju na Nikolaus Maas. Takve Jean de Joyeuse. Marka u Veneciji (1490). U juţnonjemaĉkim krajevima razvila se tzv. au jima. —• C.. u Jean Bondifer i Francisque des Oliviers. a cilj mu je napuštanje »o: kestralno« koncipiranih ledu (za Karla V). E. svoje »zlatno doba«. dostiţu u XVII i XVIII u oponašanje instrumenata velikog. nadovezuju Christopher Schreider (Shrider). u školskim ustanovama. tada posve renesanse orguljsko umijeće novo. K. kada izvode više radova Rene Harris i udomaćeni Nijemac Bernard Smith. ĉlanovi obitelji Bre-bos. dekadansu orguljarskog umijeć pa i samih orgulja. Milano 1934). Što se sastava registara tiĉe. a Engleskoj Arthur Harrison. o. F. najznaĉajniji Istodobno su veliki orguljari juţne Ni zozemske. Ovakva sloţena konstrukcija zahtijevala je više pristupa gradnji orgulja što se posve udaljuje od koncepcije barok manuala u sviraoniku — za svaki korpus po jedan — što još u Prednost se daje velikom broju registara temeljne visine (8 XVI st. LIT. Callido. Praetoriu Svntagma musicum. Merklin. ali zato uvode diobu zraĉnica na b as i diskant. Topfer. gra deći i po Hrvatsk ( ->■ zaokruţenu cjelinu samostalnog instrumenta s odreĊenim funk GraĊenje umjetniĉkih muziĉkih instrumenata.muziĉl gj sastave (rjeĊe u jazz). posebice Jan i majstor i danas postoje' tvrtke Harrison & Harrison. mantiĉkog orkestra. U doba baroka istiĉe se Jose Verdalonga.). Matthijs Langhedul. Umjetniĉki vrijedna. kazalištima i stud J. U XV st. Posebni elektroakustiĉki o: ijkĉšk l iĉl stnjsko. 1888. osobito u Nizozemskim Poslije njega dj luje niz provincijama gdje se istiĉe velikih majsto koji tzv. instrumenata. dolazi do posve novi (Hauptiuerk). Adlung. iako i on dobiva nekoliko samostalnih registara (u Italiji ne igra nikada tako eksponiranu ulogu kao u Njemaĉkoj). N. Petra Nakića. U Italiji se odmah od poĉetka razvija poseba n tip orgulja: ĉitav se blok mikstura principala već vrlo rano rašĉlanjuje na pojedinaĉne nizove alikvota oktava i kvinta (od ottave do trigesi maseste). Quedlinburg 1698 (faksimile. Banchieri. Etud< experimentales sur les tuyaux d'orgues. pridonijele i doduše usavršenju mehaniĉkog U Francuskoj su se još prije 1500 proslavili svojim djelima funkcioniranja orgulja (pneumatik elektromagnetska mehanika. 1386). Sve širi interes i teţnja za stilski vjernom interpretacijo] potaknuli su i obnovu već davno odumrlih. — E. Pfanmuller. HernanAlbert Schzueizer). a pedal ostaje uvijek spojen s manualom. Njihov se utjecaj proteţe daleko izvan nizozemskih Zagrebu). G. Na njih se u XVIII st. najpoznatiji orguljari G. svako smjera u 0 guljarstvu sa svojim posebnim smatra se A be Vogler. st jalište o doseţe visoku razinu. poĉevši ( obuhvaća razliĉita stilska najveće moguće jaĉ i] pa razdoblja. o. talijanski se graditelji u pravilu pridrţavaju samo jednog manuala. njegov uĉenik V. Fritzsche. dovodi do izgradnje orgulja sa 3. Riepp i Slovenac F. bogato izdiferenciranog r St. J. Schlick.

Rad A. Ĉeška.o G w Barokne orgulje iz Sv. Brda kraj Olomouca. Richtera . Siebera i A.

. Ane u Osekovu kraj Kutine. XVIII st.. <fo#«: Orgulje iz zavjetne crkve Marije Jeruzalemske u Trskom Vrhu kraj Krapine. XVIII st.ORGULJE *■ •■ Gore: Orgulje iz ţupne crkve sv.

Schmid. znaĉajno je i stvaranje juţnotalijanskih majstora Rocca Rodia i A. m. — W. Klotz. V. Redforda. Stoga se i sveukupni repertoar za instrumente s tipkama. — A. zbornike orguijske muzike s liturgijskim djelima odnosno versettima (najraniji primjerak instrumentalnog Magnificata u 8 starocrkvenih naĉina) te s preludijima. E. Mattheuis. Hure. Pariš 1948 (II izd. Attaingnant objavio. Schlick. Berlin 1966.. Dalla Libera. — H. Kassel 1966. — H. N. 1969. The Organ. Documents inedits relatifs a l'orgue francais (2 sv. London 1931. L'Arte organaria in Isiru. Clutton i A. — A. Boston 1903. Venecijanski maj stori A. Kassel 1934. preteţno troglasne kompozicije. tj. C. London 1963. Pearce. — P. The Organ of the Ancients: From Eastern Sources. pedalni ĉembalo i p edalni klavikord. Quoika. — D. a zrak iz mijeha. Valentea. I9r3). Jahrhundert. kao cjelina.. Ktvasnik. — H. J. H. 1530—-31. Fellerer. tokatne pasaţe) izgraĊuje Marcantonio Cavazzoni koji piše prve ricercare. Potkraj XVI st. N. Lahee. Leipzig 1906. Mjestimice se takvo jednoglasno sviranje korala odrţalo do u XVI st. Histoire de l'orgue. — W. cvjeta osobito u Engleskoj. koje su se u srednjem vijeku upotrebljavale za sviranje u procesij ama i kao kućni instrument. — K. Vom Blockwerk zur Registerorgel. Amsterdam 1958. London 1923. stoljeća u kapeli sv. F. L'Orgue de ses origines hellenistique a la fin du XIII= siecle. W. — C. Edwards. — L. Catania 1955. ■— P. unutar toga jedinstvenog podruĉja zapoĉelo je već ranije. nastao do XVIII st. I. X. te instruktivna orguljska fundamenta slijepog njemaĉkog orguljaša C. Handbuch der Orgelliteratur. Pariš 1922. versetti na Magnificat i himne). ■ — P. Kassel 1938 (VI izd. London 1909.. Vente. W. Tallisa. ■— F. orgue de barbarie. Izrazitiji instrumentalni. 1555). te od preludija i ranih primjeraka ricercara. Leipzig 1927. Lunelli. Gloria) s ravnomjernom koralnom melodijom (cantus planus) u donjoj dionici. poĉinje se izgraĊivati kompozicijski slog koji odgovara speci fiĉnim zvukovnim i tehniĉko -izvodilaĉkim mogućnostima pojedinih tipova instrumenata. izvorno oblikovanim orguljskim kompozicijama (»El Arte Tripharia« 1550. — P. G. L. L'Orgue. — K. Modern Pneumatic Organ Mechanism. Ch. — C. L'Arte degli Organi a Venezia. K. uz ostalo. — 5. Orgulje u salezijanskoj crkvi Marije pomoćnice na Rijeci. The Evolution of the Pedal Organ. Smets. Studien zur Friihgeschichte der Orgel bis zum 12. Mainz 1938. New York. »Tabulature pour le jeu d'orgues. Vrijednije su priloge tim oblicima dali. Paix. a u drugoj polovini XVI st. London 1903. The Church Organ. tokata i fantazija. — F. organetto). •— S. 1517 zbirku »Frottole intabulate da sonare organi«. odnosno orguljski slog (puni akordi. G. spinet) — tretirala se u preksi i teoriji sve do sredine XVIII st. ponajprije glasoviti virtuozi i improvizatori P. London 1911 (novo izd. Perrol. a posebno onu za instru mente s tipkama. — N. Bonavia-Hunt. proizvodi tonove. — G. Die Orgel. Geschichte der Orgel (III izd. Dictionarv of Organs and Organists. Pariš 1965 . — N. 1936). — C. W. Cellier i H. Die Orgel. to su dvoglasni misni stavci (Kyrie. ORGULJSKA MUZIKA. U XVIII st. The Mo dern Organ. — N. 2. 1962. R. The Influence of the Organ in History. Lierre 1887. ■ — G. Firenze 1973. F. Venezia i Roma 1962. Dugan. Dixon. 1958. 1. London 1902.. Mainz 1934 (VIII izd. Radole. Vente. Nauk o glasbalima. Prestona. The Recent Revolution in Organ Building. Orgeln und Orgelbauerin Osterreich. The Organ Described. R. 1930 (VII izd. vrsta malih prijenosnih orgulja (portativ). London 1920. Orgeln in Osterreich. •— M. L. i Španjolci. The Organ of the Twentieth Centurv. 1571).ORGULJE — ORGULJSKA MUZIKA l'orgue et de son architecture. Lon don 1918 (II izd. London 1930 (III izd. autor ranih obradbi protestantskih korala. L'Organo italiano. Njegov sin Girolamo Cavazzoni dao je najznatnije djelo talijanske liturgijske orguljske muzike XVI st. zabiljeţen talijanskim tabulaturama (oko 1420) u kojemu se nalaze prvi primjeri liturgijske orguljske muzike nastale na temelju prakse naizmjeniĉnog muziciranja zbora i orgulja. 1960). Albany (Texas) 1957. A. Pariš 1923. U XVI st. — N. Heinrich. London 1952 (III izd. ■— A. tri koloriran a moteta (intavolature). uglavnom za bavne muzike. Smets. Orgel. — Isti. 1595). dok se naziv »organist« odnosio na svakog muziĉara koji svira na instrumentima s tipkama (tek u XVIII st. »Toccate e partite d' intavolatura di cimbalo et organo« (Frescobaldi. — H. Zagreb 1944. Ellerhorst. A. London 1881. Haselbock. posjedovali redovito nekoliko tipova instrumenata. Th. Organs and Organ Building. Clutton i G. Der Orgelbau in Italien in seinen Meisterwerken vom 14. pored intavolatura vokalnih predloţaka. zbirka sadrţi i izvorna djela za orgulje: liturgijske. najĉešće pozitiv. razdvajanje n a muziku za klavirske instrumente sa ţicama i za one sa sviralama. London 1950. I sam klavirski instrumentarij bio je bogatiji pa su otprilike do 1800 orguljaši a katkada i sviraĉi amateri. Milano 1956). Bonavia-Hunt. javljaju se »koloristi«. 1966). Elis. A. — H. Frotscher. posebice A. — G. prozvani tako zbog svoje tehnike melodijskog ornamentiranja. Playing the Organ. IzgraĊivanju orguljske muzike znatn o su pridonijeli u XVI st. Muziciranje na orguljama u IX i X st. Klotz. The European Organ 1450 — 1850. L'Esthetique de l'orgue. Bruxelles 1865. The Electric Organ. New York 1909 (II izd. The Story of the Organ. The Organ and its Position in Musical Art. Walcker-Mayer. Eisenmann. Kada se zupci valjka. Statham. Forer. — W. Audsley. 1972. •— J. spojenog s istom ruĉkom. J. — N. Kassel 1933. Tavernera. The Art of Organ Building. New York 1917. Ko'ln 1948. 1512). autor instruktivnih uputa u sviranje. Buchner koji je sastavio (oko 1520) opseţan »Fundamentum organisandi« sa 145 kompozicija (1 rani primjerak ĉitave orguljske mise). Dreimiiller. Stuttgart 1970. u njemaĉkim zemljama. London 1881. Hickmann. Die altosterreichische Orgel. — H. popraćenih instruktivnim uputama u tehniku sviranja. Naše orgulje. Deutsche und franzosische Orgelbaukunst und Orgelkunst. A. zanimljivu kao rani prilog praksi intavoliranja. U Italiji je A. L. Friis. — E. Wien 1973. Handbuch des Orgelspiels. L'Orgue ancien et moderne. Da li je rani oblik višeglasja. Orgel und Orgelmusik. klavikord i njihove srodnike (virginal. Einsiedeln 1929. A. Buxheimer Orgelbuch. autor prve tiskane njemaĉke orguljske tabula ture (»Tabulaturen etlicher Lobgesang«. Moretti. Farmer. London 1883 (faksimile obj. Dufourcq. Attaingnant. London 1948. Audsley. jer je sam naziv imao višestruko znaĉenje. pribliţe ventilima odgovarajućih svirala. Hofhaimer i A. franc. London 1966. London 1908. Antico obj. Vi. Leierkasten. Buck. — J. E. — E. MGG. J. F. Syriac and Arabic. zatim J. L'Orgue. 1948). K. MeĊutim. Weigl. Barnes. London 1920. uz koju gornja kontrapunktira s bogatim figuracijama. Handbuch der Orgelkunde. 1923. organo di barberia) pojavljuje cijeli niz razliĉnih meha niĉkih instrumenata za automatsku reprodukciju. Gregoir. Cuneo 1955. The Organ in Church Design. — A.— C. svrstava pod pojam -> klavirske muzike u širem znaĉenju. ibid. Padovano. Summer. W. koralni motet. — A. i na dasve E. Hebrew. U opseţnom zborniku Mulliner Book (oko 1530—60) sabrane su kompozicije i. — A. Mainz 1956. Klotz. Lunelli. Jahrhundert bis zur Gegenwart. Pariš 1934— 35. pokretljiviji tipovi — pozitiv. Sangiorgio. •— O. A. —• C. A. Muzika za instrumente s tipkama — orgulje. Supper. Die Entwicklungsgeschichte der Orgelbaukunst. — J. Bachelin. 1530). Skinner. — C. ■— Isti. — R. The Organ: its Tonal Structure and Registration. — E. pa se ne moţe provesti posve egzaktno razdvajanje kompozicija i vrsta prema pojedinim tipovima instrumenata. Sv. Graz i Koln 1955. — H. Esquisse d'une histoire de l'orgue en France du XVII e au XVIII e siecle. Die gotische Orgel von Halberstadt. Smith. L'Orgue. ihre Erfindung und ihre Geschichte bis zur Karolingerzeit. 1972. Ammerbach (»Orgel. The Organ Cases and Organs of the Middle Ages and Renaissance. Andrea i Giovanni Gabrieli i C. Couwenberg. The Modern British Organ. Augsburg 1929. — A.. te Juan Bermudo. Leipzig 1912. U Francuskoj je P. Gastoue. Sam pojam »mušica organica« znaĉio je isprva instrumentalnu muziku uopće. — A. London 1958. London 1923. njem. Leipzig 1931. — H. de Amezua. »Declaracion de instrumentos«. Raugel. — J. Dufourcg. Dahnert. ORGULJICE (tal. Deutsche Orgeldispositionen aus 5 Jahrhunderten. ĉembalo. Menzure svirala starih orgulja 17. — G. — J. Bormann. repertoar se sastoji preteţno od liturgijske orguljske muzike {orguljska misa. Principles of Construction and Use. Prvi primjeri notirane muzike za instrumente s tipkama pojavljuju se istodobno kada se u konstrukciji orgulja prešlo sa sistema blokova na mehanizam zraĉnica s pomicaljkama te kada se uvode i manji. Burn. 1971. Die Orgelregister. Florijana u Varaţdinu. Warman. Wangemann. — O. — W. L'Orgue moderne. -> organum u paralelnim kvartama. 1958). — Ch. — R. popraćenih vlastitim. i Th. L. C. i zatim kodeks Faenza. Lešćan. 1957). barrelorgan. Lehr. — B. po formi već gotovo slobodne fantazije. — R. Blaanton. Barocken Orgelschatz in Niederdsterreich. Gabrieli. Freeman. R. — K. Introduction a la connaissance de l'orgue. 1960). Šaban. Die Brabanter Orgel. oni ga otvaraju. 1956). The Organ: its Evolution. Ša. Matthems. Quoika. ibid. Routh. Eberstaller. 1637) itd. 1959). — J. Modern Organ Building. Whitvjorth. Uber die Orgelkunst der Gotik. rasporeĊeni prema visini potrebnoga tona. E. bio namijenjen orguljama ne moţe se utvrditi. Die moderne Orgel in wissenschaftlicher Beleuchtung. Klobuĉ ar. Casson. svodilo se po svemu sudeći naj prije na jednoglasno intoniranje ili na izvoĊenje gregorijanskih napjeva (korala) naizmjence s pjevaĉkim zborom. Les Tendances nefastes et antireligieuses de l'orgue moderne. od tehniĉki jednostavnih »za poĉetnike« do sloţenih. London 1927. H. kada je taj instrument uveden u kršćansku liturgiju. M. Pariš 1921.oder Instrument-Tabulaturbuch«. London 1905. Orgelworterbuch. Pariš 1913. H. Hortschansky. tal. Pariš 1933. pojavio se uz to izraz »klavirist« u današnjem znaĉenju). Thienhaus. Levis. (3 opseţne zbirke). Degering. a uz to i opseţne duhovne kompozicije (naziva ih motetti). tal. B. tzv. ibid. Najstariji su dokumenti kodeks Robertsbridge (oko 1320) koji sadrţi. J. M. Niland. Merulo pridonose osobito oblikovanju tokate. Cellier. London 1904. Reinberger i K. Liturgijska o.). Einsiedeln 1936 (novo izd. — J. — M. Fonger es 1960. Pariš 1 949 (II izd. Frotscher. Moe. — R. Studii e documenti di storia organaria Veneta.G. To se vidi već iz samih naslova djela kao što su: »Ricercari per ogni sorte di stromenti da tašti« (A. Tonal Design in Modem Organ Building. Miinster 1905. Paumanna. Mulet. Sv. Kassel 1953. zatim oko 30 prelu dija. Pariš 1935. der Renaissance und des Barock. — J. HM. Najopseţnija je zbirka iz XV st. Rossler. A. — H. Miller. II Posto dell'organo. Bologna 1969.). 1966). C. VCilliams. Quoika. The British Organ. s prijelazom u barok. Wolfenbuttel 1939. Lunelli. de Cabezon koji komponira ricercare (tientos) i niz zanimljivih versetta. L. — C. Blithe- H . MM. A. Th. Modem Organ Tuning. H. The Restoration of Organs. — G. Das Buch von der Orgel. Sumner. espinettes et manicordions« (P. G. ■— W. Pariš 1856. Wedgwood. Or gulje zagrebaĉke prvostolne crkve. Bosken. English Organ Cases. stariji i mlaĊi. 1877. — G. — G. Die Orgel der Neuzeit. Die romische Orgel von Aquincum. Schmeitzer. Freiburg 1959. Rupp. — H. ■— H. — R. Najstariji poznati podatak o orguljama u gradu Varaţdinu. — Th. se pod imenom orguljica (engl. — W. The Contemporarv American Organ. Dalla Libera. The Organ and its Masters. Mahrenholz. portativ i regal. VCilliams. Orgelleier ili Drehor- gel. Orguljice (puĉki naziv vergleć) sada se još mogu ĉuti samo na sajmovima i u djeĉjim zabavištima (pratnja vrtuljaka i tobogana). Osnovni je princip tih orguljica nazupĉani drveni valjak koji se pokreće uz pomoć ruĉke. sa 250 kompozicija. U. notirana njemaĉkim tabulaturama (oko 1460—-70). 1969. Wien 1972. L'Orgue en France de l'antiquite au debut de la periode classique. Renault. New York 1905.

Rossi. N. Pored raznovrsnih tipova koralnih obra ti majstori stvaraju opseţne višedjelne preludije i tokate po obi već blize fugi. poz nadaleko kao kompozitor i uĉitelj mnogih talijanskih i njemaĉ orguljaša (G. Strozzi te Sicilijanac B. Titeloi G. Reincken. Poĉetkom stoljeća vaţno je ţarište orguljske muzike Venecija. Bakrorez iz XV st. G.) . A. ricen canzona. fuga) i plesni stil (chaconne. opseţnom zbirkom »Tabulatura nova« (1624). koralne varijacije) te postaje zaĉetnikom tzv. Njeguju ga J. Sredinom XVI st. tzv. Juţnotalijan (napuljsku) školu reprezentiraju G. tokatu. U tom razdoblju. L. instrumenti s tipkama dobivaju sve vaţniju ulogu u svakodnevnoj muziĉkoj praksi. Couperin. Fre baldi. najveći je orguljski majstor Italije B. M. J. U Francuskoj o. F. a zatim J. usporedno sa širenjem orgi sa dva manuala. kamo hodoĉaste mladi muziĉari da bi uĉili kod glasovitih orgu ljaša crkve sv. ricercari. partita i barokna sonata. Stanley. a djelon i kasnije. W. canzonu. Byrd. c zona. Diruta. do stapanja Ca zonove tradicije s obiljeţjima Sweelinckova stila. MeĊutim. postao jako središte Beĉ. Lebegue. j. U Italiji je prijelaz iz renesanse u barok oznaĉio G. B. Ebner. N. te Heinrich Bach. A. M. doveo je do nenadmašnog vrhunca J. Buttstett i J. koralnu pi igru i fantaziju. Kompozicije talijanskih orguljaša proširile su se u to doba Evropom pa je njihov utjecaj zahvatio mnoge muziĉare osobito u istoĉnim i juţnim njemaĉkim zemljama (Ch. najveći orguljski majstor svojega doba uopće.gdje djelujeJ. J. prelazi u galantni. fantazija. Cor de Arauxo i 5. Frescobaldi ot \ novu fazu u razvoju orguljske muzike. seosa (vrsta varijacija). Orguljaši srednje Njemaĉke (Franaĉka.J. glasoviti virginalisti W. zatim fughettu i fugu ( chelbel) i najzad sonatu (Kuhnau). Ouagliati i dr. Ch. J. J. Greene. G. talijanski) i bitno pridonosi stvaranju barokne orguljske muzike (tokata. U drugoj pole XVII st. H. dok su trio-sonate i pas caglie namijenjene bilo orguljama bilo ĉembalu (pedalno: Ali Bachova se o. Wecker. m..10 ORGULJSKA MUZIKA Specifiĉno je obiljeţje njihova virtuoznog orguljskog stila listiĉka tehnika pedala. Luzzaschi. talijanskog i francuskog stila (»i paratus musico-organisticus«. razvija specifiĉna engleska vrsta voluntary { double organ). Weckmann. Gibbons i G. Ph. Schild. kompozitori koji pored nasljeĊenih oblika (tokata. Thiiringija) tako su stvorili vlastitu školu ĉija se tradicija proteţe sve do u XIX a zastupaju je ponajprije J. P. uz vlastite primjere. Giovanni te kasnije L. Casini. varijacijske oblike. partidosa. A. Scheidt uvodi. nastale su i dvije opseţne poljske zbirke. Aguileira de Heredia. koju je posve uĉvr njegov uĉenik Froberger. osol posredstvom J. virtuozni i izraţajni elementi. Banchieri. Clerambault. koji gaje osobito tiente versett. Na Fi cobaldija se u Italiji nadovezuju M. dominantna je liĉnost J. J. Fontana. unio i orguljska djela svojih suvremenika (G. m. tientosa. J. Od XVII st. o. B. P. koje reprezentiraju L. A. talijanske i francu stilske elemente. najznatniji medu njima. Od njegovih lijanskih uĉenika istiĉu se G. M. J. du Mage. Cabanii autor mnogobrojnih tokata. m. Gigault. Lugge. S. Farnaby obogaćuju repertoar. Reutter te Georg Muffat i povezuje elemente njemaĉkog. Johann Christoph i Johann Michael. Battiferri i F. Drugo jevaţno središte Amsterdam. Oni preteţno 1 guju koralne obradbe protestantskih pjesama. nov naĉin notiranja orguljske muzike. capriccio. Storace. J. odlikuje bogatstvom oblika i snagom iz ţaja zahvaljujući baš toj svojoj povezanosti sa svjetovnim vrsta Muziciranje na pozitivu. Fischer. O. autor prve prave škole za orgulje i ĉembalo »II Transilvano« (1593 —1610). Stoga juţnonjemaĉki majstori dulje njeg ricercar. Otada. Pachelbel. Roseingrave i dr. a uporedo se proširuje i repertoar: izgraĊuju se fuga. J. tokate). u kojemu su posve usklaĊeni harmonij kontrapunktski. ne samo u kompozicijskoj tehnici nef u notaciji. Kuhnau. prozvana -> In nomine. koji izgraĊuju poglavito mo-nodijski. Marchand. F. E. Na prijelazu u XVII st. M. u koju je. tabulatura Jana iz Lublina (datirana 1537—48) i Krakovska tabulatura (1548). C. s podrobi uputama za registriranje. Boyce. ranije tek nage ještena. J. Prae-torius. . versett. M. pa u idućoj generaciji G. Krieger. J. Hasller. Uz Frobergera na ĉelu. U Engleskoj se u XVII st. Najznat su kompozitori Portugalac M. Vrhunac je dosegla sjevernonjemaĉka škola u drugoj polovini XVII st. N. pa sve do XVIII st. Woltz). Walther. Na njega se nadovezuju njegovi uĉenici — predstavnici sjevernonjemaĉkog orguljskog stila — J. uz koga se istiĉu još G. V. Marka. bogatim repertoarom liturgijskih kc pozicija. kada jaĉe dolazi do h ţaja sklonost prema plesnom i pjevnom stilu. ShepherĊa i dr. Szveelinck. J. Bach koji se u 1 nosu na samu instrumentalnu tehniku nadovezuje preteţno sjevernonjemaĉku školu. 1690). Trabaci. de Gr{ i dr. Muffat. F. Na iberskom poluotoku dolazi u XVII st. Ch. najznaĉajniji Sweelinckov uĉenik 5. B. koji svojim opseţnim i izvorno nadah] tim orguljskim opusom zasjenjuje ostale španjolske majstore. Bb'htn. Fux). tj. sjevernonjemaĉke škole.. S Frescobaldijem zapoĉinje u muzici za instrume s tipkama razdioba na muziĉke stilove. su orguljski pisane koralne obradbe i veliki preludiji (ili fanta: ili tokate) i fuge s obligatnim pedalom. F. A. Svojim sv buhvatnim djelom. Buxtehudea. glasoviti ntirnbe orguljaš i uĉitelj. Tunder i M. Frobergera koji presaĊuje umijeće svoga J telja Frescobaldija. nizozemski. Buli. Krieger. H. ' vatore i G. Opseţne zbornike objavili su J. Erbach. pa njihovo svladavanje postaje osnovom muziĉkog obrazovanja svakog crkvenog kapelnika i kompozitora. fantastiĉni stil (djela improvizacijskog karakt npr. najznatnija liĉnost prijelaznog razdoblja iz renesanse u barok. Kerll. preludijima i ostinatnim varijacijama (ground). razlikuju se. doţivljuje u doba baroka velik proc koji zapoĉinje u XVII st. Poglietti. u XVIII st. s djelima D. Corrette i Je Jacgues Beauvarlet-Charpentier. L. nosno ranoklasiĉni stil. Purcell. G. Nivers. J. Dandrieu. time i zvanje orguljaša postaje znaĉajnije i uglednije. passacaglia). Medu njegovim raznovrsnim djelima izra. Bruhns. V. engleske se obradbe razlikuju i stilski i sadrţajno od kontinentalnih ponajprije po tome što je glavni oblik orguljske obradbe Offertorij i kasnije antifona »Gloria tibi Trinitas«. versett) pišu već i višestavaĉne sonate. prepleću se razliĉite sti i struje. Kindermann. i za J. obje s liturgijskim kompozicijama. a u XVIII st. mana. strogi stil (svi kontrapunktiĉki oblici. J. izriĉito pisanih za francuski tip orgulja. Procvat se nastavlja i u XVIII st. Fasolo. a njegov utjecaj seţe dal u XVIII st. intavolaturama i preludijima. U Veneciji djeluje G. R. kao i chaconne i passacaglie. Guami. N. Coelho te Španjolci F. Murschhauser. no najjaĉe dolaze do izraţaja talijanski utjecaji. dok su misni stavci i versetti na Magnificat i psalme vrlo rijetki. Blotti. kolorirani orguljski koral i koralnu fantaziju. K. gdje je srediri XVII st. ricercar. Scheidemann. H.P. Bell'Haver. Liibeck. zatim G. F. Sveopću tendenciju kasnobarokne orguljske muzike za usa savanjem nasljeĊenih oblika i za sintetiziranjem razliĉitih lova. passacaglia. Pasquini. on sintetizira razliĉite stilove (engleski. Della Ciaja i Zipoli. se školi istiĉu W. u. N. dok u oblikovanju i kompozicijs tehnici prihvaća i povezuje juţnonjemaĉke. posebice fantazijama. U juţnonjemaĉkim zemljama (Austrija). Gibbons. te padnici obitelji Bach.

Ph. Haydn. Kassel 1967. Stahuljak i A. J. sonata. kao i pojava brojnih instruktivnih djela i udţbenika o kontrapunktu (J. J. R. Ropartz i dr. koju je predvodio M. Homilius te J. Flor Peeters. V. Thomson i dr. Jahrhunderts. Hurnik te mnogi ameriĉki kompozitori ■— G. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fiir Tasteninstrumente in der 2. Od velikih romantiĉara prvi se temeljitije bavio orguljskom kompozicijom F. Augsburg 1926. Orijentalna melodija razvija se najĉešće ponavljanjem .). Langner. prvi veliki i izrazito orguljski kompozitor romantizma. Jahrhunderts. varijacija. Hindemith. dok su mu djela iz kasne faze proţeta maestoznošću i punoćom polifonih glasova. Sredinom XVIII st. Luĉić. Pojedini beĉki kompozitori ostvarili su sretnu sintezu tog »uĉenog« na ĉina i galantnog stila. J. a u Italiji ona ţivi posve u sjeni klavirskog stvaralaštva (orguljske sonate G. Gounod. Santucci. Seeger. usporedo s prijelazom iz baroka u klasiku.und Klaviermusik aus der ersten Halfte des 17. W. izravnih njegovih uĉenika ili stilskih sljedbenika (Ch. G. Keller. ibid. Mischiati. Ireland. Osobito se njeguju kompozicije u tzv. J. pristaša franckova smjera. PJB. Belgijanci P. A. Moser. Andriessen.. Badings. und friihen 19. koji su podigli ĉešku orguljsku muziku na evropsku razinu i dali poticaja njezinom daljem cvatu u XIX st. F. Pachelbela. H. Die Orgelkompositionen des Schiilerkreises um J. Tako su pojedinaĉnim ili većim brojem djela obogatili suvremenu orgulj sku muziku P. koloristiĉke mogućnosti romantiĉkih orgulja. Berlioz. Hook. Casella. Englezi R. Sauer. G. posve izvornim konstruktivistiĉkim sistemom. Kaminski). kao i Bachovi uĉenici J. Foerster st. C. Bach-Jahrbuch. braća Ch. J. u juţnonjemaĉkim zemljama. Od Bachovih stilski bliţih suvremenika izdvajaju se još G. N. G. Dupre). Kittler. Kassel 1932. F. — B. Die deutsche Orgelsonate. Orgelmusik. B. Augsburg 1929. nastavljaĉi tradicije simfonijskog stila XIX st. Die italienische Orgelmusik am Anfang des Cinquecento. Obuhvativši sve naslijeĊene i novije forme (koralna fantazija i predigra. Honegger. — F. koji teţi za oţivljavanjem predbachovskih oblika i tehnika (H. Zach. J. Handbuch der Orgelliteratur. Riedel. — S. 1935. Ahrens. te J. J. Desderi.G. E. N. Od beĉkih klasiĉara vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici M. Ober deutsche Orgelkunst 1450—1500. C. koju u toj fazi reprezentiraju još J. Arne. D. J. Geschichte des Orgelspiels und der Orgelkomposition. A. F. Haba. G. zapoĉela je i u Italiji obn ova. — F. David. Istodobno. Jahrhunderts. — F.. — H. F. F.. Catalogo ragionato. F. Bornefeld. Pierne. — R. A. koji pod utjecajem simfonijske i klavirske muzike pišu programna i deskrip tivna orguljska djela.). J. Martinija. G.: O. Na ĉelu je tog novog uzmaha C. zvukovnokoloristiĉki raskošan orguljski slog s vlastitim. — L. Tutzing 1964. C. Premrl. Felton. Britten. MGG. T. dok u Engleskoj Th. J. Fellerer. Wien 1924. Sietz. B. Oko 1920 nastaje u orguljskoj muzici novi objektivistiĉki smjer. E. 1927. de Leeuzv. 1963. koji su nastojali proširiti zvukovno -izraţajni raspon orguljske muzike (L. Ph. Burney već pripravljaju muziku XIX st. Schierning. svojstvenom samo orguljama. Osterc i P. Weigl. Kassel 1960. Berlin 1935—36 (II izd. Ch. W. Jeans. Halfte des 17. J. Milhaud.-M. i J. Voss. Muffata. Durufle. Chadzoick. L'Organo. La Musique d'orgue francaise de J. o. W. Kebenhavn 1943 (II izd. Sa. — H. Bericht iiber die dritte Tagung fur deutsche Orgelkunst in Freiberg i. koji je bio odliĉan improvizator.. — K. Izdanja sta rijih orguljskih djela (K. meditativno-religiozni izraz. Greifsvvald 1931. Kassel 1933. 1843). M. Marpurg. — K. Riedel. J. ■— K. Kassel 1934. Kelletat. Perosi pokazivali su jaĉu sklonost kromatici. S. zatim djela M. passacaglia. K. R. I. Schumann i J. Dvorak). Apel. Francuzi A. Zur italienischen Orgelmusik des 17/18. Gerstenberg. J. Bruckner je ostavio samo nekoliko mladenaĉkih djela iako je bio znamenit kao briljantan orguljaš i maštovit improvizator. Ramovš. Burkhard. 1960). G. Buxtehudea). Kongress-Bericht. 1939. Suprotnim su smjerom krenuli mnogi francuski kompozitori. Fux. W. Seixas i A. novi otisak 1966). Fellerer. — E. Ch. poprima obiljeţja koncertne muzike. MeĊutim. kada zapoĉinje obnova. Guilmant. prodire u instrumentalnu praksu moderni klavir koji je ubrzo posve istisnuo ĉembalo i klavikord. 1969. Eberlin i J. Roma 1946. — F.ORGULJSKA MUZIKA — ORIJENTALNE LJESTVICE muzike za instrumente s tipkama. Geschichte des protestantischen Orgelchorals (disertacija). Odak. N.. preludiji i fuge u romantiĉarski oţivljenoj tradiciji Bacha) ĉime je dao jake pobude suvremenicima i idućim gener acijama. Potkraj XIX st. Slavenski. Pariš 1941 (II izd. Jeppesen. A. stilski srodan Mendelssohnu. m. Orgel und Orgelmusik. Vaughan-Williams. Vidaković. Frotscher. Telemann i J. S. B. A. Cavaille-Coll). Ać. F. O. H. Istodobno je Gottlieb Muffat ostvario sintezu njemaĉkih. talijanskih i francuskih stilskih elemenata i doveo do posljednjeg vrhunca juţnonjemaĉku orguljsku muziku baroka. iskorišćujući koloristiĉke efekte instrumenta. 1949). Geschichte der Orgel. stvarajući djela mistiĉkoprogramatskog tipa. J. H. 1959. koji povezuje francuskoj tradiciji svojstveni. G. — H. izazvan općim antiromantiĉkim strujanjima. A. Zur Geschichte der deutschen Orgelmusik in der Friihklassik. Jahrhunderts. Orguljsku muziku prve trećine XIX st. Apel i Th. Kinkeldey. Somma. — H. I. A. ĉija orguljska djela ĉine most izmeĊu kasnobarokne beĉke škole J. Weyer. M. osobito u Engleskoj gdje se njegova orguljska djela i danas izvode. A. Bericht von neuer Orgelmusik. W. tokata. La Musique d'orgue au XVe siecle et au debut du XVIe. Krebs. Bach. Smetana. Klobuĉar. Kassel i Basel 1961. E. pobornik kontrapunktski zasnovanog smjera koji nastavljaju tzv. Pastertoitz. Jacques-Marie Beauvarlet-Charpentiera i drugih. posebice G. A. Mendelssohn (sonate. Na njega se nadovezuje ĉitav niz francuskih orguljskih kompozitora. Rokseth. M. Ali tek se s Regerom ponovno javlja u njemaĉkoj muzici umjetnik u ĉijem stvaralaštvu o. Wesley).Hayes. W. Franck. Berlin 1936. Hamburg 1956. G. Foote. ■— O. — H. U ovom razdoblju zapoĉinje stvaralaĉka djelatnost ĉitave skupine ĉeških orguljskih majstora. Od hrvatskih kompozitora vrijednije su priloge dali orguljskoj muzici V. Griepenkerlovo »kritiĉko-korektno cjelokupno izdanje« Bachovih djela (od 1844 dalje). ihre Geschichte. koji unosi u orguljsku muziku tipiĉno francuski simfonijski stil s bogatim zvukovnim nijansiranjem i razvija pravi romantiĉarski. Kittel koji presaĊuje tradiciju »Bachove škole« u XIX st. Fellerer. Wagenseil i G. Vignanelli. te je time znatno obogatio orguljski izraz i tehniku. A. Studien zur Orgelmusik des ausgehenden 18. — V. što je odraz sveopće sklonosti romantiĉara za naglašavanjem virtuoziteta. Geschichte und Entwicklung der Voluntarv for Double Organ in der englischen Orgelmusik des 17. dijelom i H. Wather. — G. — W. J. Leipzig 1910. o. Brahms takoĊer polaze od Bacha. — O. Festschrift W. Widor. Lemmens. Bossi. Mozart. Sessions.) ili je namijenjena crkvi (F. Jahrhunderts. LIT. Albrechtsberger. karakterizira dijelom formalistiĉki tradicionalizam koji prevladava u sjevernoj i srednjoj Njemaĉkoj. Novim zvuĉnim predodţbama svojega doba pošli su ususret Abbe Vogler i J. Blume. Ha'ndel obogatio je orguljsku muziku svojega doba virtuoznim. Fuxa i Mozartove klasike. Ritter. a F. Klotz. kao i uspješna djelatnost francuskih orguljara (A. Ch. Dufourcq. — P. Zanolini). V. Monn. Kolander. Korner). Die Orgelbegleitung in der Musik des 17. posebice F. Ĉesi A. I ORIJENTALNE LJESTVICE. Rheinberger. Kuchaf i dr. F. Pepping. m. Jahrhunderts (disertacija). Jahrhunderts. X. te romantiĉki karakterni komad) Reger je uspio da poveţe tradicionalnu bacho vsku polifoniju s kasnoromantiĉkim harmonijama 11 i lisztovskim virtuozitetom. Frobergera. Halfte des 17. stilski srodnih beĉkim klasiĉarima. Jahrhunderts. U Intavolatura d' organo tedesca della Biblioteca Nazionale di Torino. Dupuis. — W. Jolivet. Pariš 1930. Soler. English Organ Music of the Renaissance. Schneider. 1938. 1962.. Die Musik des Buxheimers Orgelbuches. Talijani B. C. Kirnberger). R. Uber die Orgelkunst der Gotik der Renaissance und des Barock. Poulenc. te ţiv1' dobrim dijelom od bogatog baroknog nasljeĊa. d' Indy. Jongen. Bach. Th. Gigout. Hanuš. m. Saint-Saens. i M. MQ. tehniĉki vrlo sloţenim orgulj skim koncertima koje po njegovu uzoru njeguju mnogi engleski kompozitori idućih generacija (Ch. M. U Francuskoj je u drugoj polovici XIX st.und Klaviermusik bis 1700.J. Fux. Ali dok klavir postaje glavnim solistiĉkim instrumentom klasike i romantizma. Feroci. Knecht. U Španjolskoj galantni stil zastupaju C. W. Lowinsky. Bach. Vierne. ibid.. Th. Leipzig 1931. A. specifiĉno francuski oblik noel) C. obogaćuje virtuozno pisanim djelima (uz ostalo. Brevi cenni sull' esecuzione e sull' interpretazione delle opere per organo di G. Messiaen predvodnik je avangarde. Brixi. Tournemire i M. neoklasicisti (C. Jones i Ch. Z6beley. Balbastrea. Orgel und Klavier in der Musik des 16. te u Francuskoj i Engleskoj. Alain. — W. E. Die deutsche Orgelmusik nach Reger. Teţište je na muzici za crkvene potrebe koja se objavljuje u nepreglednom broju zbirki. To je dovelo do posvemašnjeg razdvajanja orguljske i klavirske muzike. Ch. S. Nizozemci H. Ĉernohorsky. preludij i fuga. došlo do ponovnog procvata orguljsie muzike ĉemu je prethodio i znatno pridonio pokret za obnovom crkvene muzike (utemeljenje škole »Niedermeyer«. Langlais. F. Clementijai dr. Die sachsische Orgelmusik in der 2. potaknula su ĉitav niz znaĉajnijih kompozitora da napisu bar po jedno djelo za orgulje (H. U Francuskoj se u drugoj polovini XVIII st. po taknuo je mnoge istaknute kompozitore novijeg doba. G. Ravanello te L. Sve širi interes za orgulje kao koncertni instrument. — N. To su B. uglavnom stagnira. pa Švicarac W. 2 sv. E. F. (posebice Frescobaldija. A. NJColfenbuttel i Ziirich 1964. Daquina. predstavnici iduće generacije O. Gurlitt. i 5. — K. Dubois i dr. ĉesto popraćenih i praktiĉkim izvodilaĉkim uputama. J. Obnovi francusko-belgijske orguljske muzike pridonio je i N. Bericht iiber die Freiburger Tagung fur deutsche Orgelkunst. Becker. Die Wandlungen des Klangideals der Orgel im Lichte der Musikgeschichte. dobiva središnje mje sto. o. Handbuch der Orgelliteratur. Schroeder. — G. a od Slovenaca A. 2 sv. Znat nije je priloge dao orguljskoj muzici J. Schnebel. Većina istoĉnjaĉkih muziĉkih kultura ne poznaje pojam tonaliteta. Distler. skupni naziv za razliĉite ljestviĉne sustave koji se upotrebljavaju u muzici istoĉnjaĉkih naroda. Dugan. de Maleingreau. Liszt stavlja teţište na virtuoznost i otkriva nove. Titelouze a J. m. posvuda zapravo opada interes za orgulje sve do tridesetih godina. W. Die Oberlieferung der deutschen Orgel. J. — W. strogom (kontrapunktskom) stilu što potvrĊuju mnogobrojna izdanja i prijepisi djela poznatih majstora tokom ĉitavog XVIII st. Schonberg. Gade. G. Veliki Bachov suvremenik G. Avison. S.

artikulacijom. U sta vekim velikim instrumentalnim ansamblima instrumenti n bili grupisani horistiĉki.12 ORIJENTALNE LJESTVICE — ORKESTAR simfonijski ili veliki. i plesni 0. sastavljen od gudaĉkih instrumen. violonĉela i kontrabasa. Pored toga u orkestru ponekad nalaze i harfa (jedna. oboe. u sredini izmeĊu melodije i basovske Unije. stari vek ne ] znaj'e instrumentalne sastave sliĉne orkestarskom telu. dok sam o. one bi se pre mogle nazvati 1 mernim nego orkestarskim telima. svaku deonicu (uz izuzetak nekih limenih duvaĉkih instrumenta. druge violine. horne. klarineti. treba otpjevati uz laganu vibraciju glasa. Egipćana i Indijaca jezgra ljestviĉnog niza izgraĊena je u okviru kvarte (tetrakord). ORKESTAR fod grĉ. lj. Bitna karakteristika orkestra je horistiĉka postava deonica. tj. od prvih instrumentalnih grupa nastalih zbog potreba zaj( niĉkog instrumentalnog muziciranja. što bi trebalo znaĉiti. camera soba). Pod nazivom kamerni 0. Introduction a la paleographie musicale gregorienne. oblik grĉ. 1 flau 2 korneta. U današnjem smislu. vlada izvesna ukalupljenost uvetovana praksom gener. O. u muziĉkoj teoriji Orijenta ljestvice su zapravo apstraktne. Manfovi. fagoti. Druga grupa izvodi harmonsku podlogu. tromboni i još neke vrste limenih duvaĉkih instrumenata).laute. Operski o. J. podra meva se manji instrumentalni sastav (od ital. Degas. Prva svira melodiju. kada je trebalo da zvukovni uĉinak bude što ja Tako su oko 1475 postojale znaĉajne. harfe i udaraljki) izvode dva ili više instrumentalista sa potpuno jednakom tehnikom. U XV i XVI v.: G. koji je preteţno duvaĉki. a i po principu grupisanja. pa narodni 0 raznim sastavima i dr. Barok stvara i prve znaĉajnije oblike posvećene samostalno orkestarskom sviranju. on se od simfoi skoga razlikuje jedino po nameni. dinamikom i si. Folkloristische Tonalitatsstudien. oboe. kraćih ljestviĉnih isjeĉaka. o. poĉii se instrumenti u grupnom sviranju upotrebljavati samostah Sve do XIX v. Usprkos nekim pretpostavkama i ma dokaza da su ĉlanovi Camerate iz Firence i prvi operski ko pozitori za grupu instrumentalista upotrebljavali naziv o. Die Musik der aussereuropaischen Naturund Kulturvolker. 1916. Kun. ĉinele i dr. chitarrone. Najstariji je kineski ljestviĉni sustav koji su s neznatnim izmjenama preuzeli i Japanci. ORISCUS (lat. a treća. Na razvoj orkestra mnogo utiĉe razvoj tehnike sviranja na p jedinim instrumentima. ORKESTAR. iskljuĉujući svaku improvizaciju ili individualniju interpretaciju. dve ili više).) Mada sam naziv o. iako je. tj. umjetne tvorevine. neuma iz srednjovjekovnog notnog pisma. (->• Kome orkestar.. Sunol. Kod Perzijanaca. To su concerto grosso. basa. vojni. J. Prvi put je ponovo upotrebio Thoinot Arbeau u naslovu traktata o ig ma Orchesographie (1589). triangel. Prema instrumentima od kojih je sastavljen. meĊutim. Oni su grupisani u deonice prve violine.). sliĉna zarezu. Caccini. imao —■ u odne na simfonijski —■ potpuno suprotnu. tj. op^OTpa orkestra. horne. 2 bas. poneki stoje granici izmeĊu orkestra i kamernog ansambla. tromboni i neki iz njihove grupe) i udaraljki (timpani.. orgulje i 1 regal) postiţe majstorske kontraste u senĉenju (nj u sceni koja se odigrava u paklu u orkestru dominiraju dube tromboni). orijentalni tetrakord (c—h—as—g. a da se istakne ritam dodaju mu se udaraljke (doboš. Lachmann. — R. mada je operski o. obzirom na bogati instrume tarij tog vremena. 2 ĉembala.: H. Bresciji i nekim drugim evropsk gradovima. zvonĉići i dr. da se pri izvedbi glas ima osloniti na notu ispred oriscusa. zatim tamburašk sastavljen od tambura raznih veliĉina i oblika. 1929. kao i tzv. klavir i orgulje. 1935. potiĉe iz antiknog doba. tj. Riemann. naroĉito na gudaĉkim. . Tek poĉetkom XVII v. klarineti. Razvoj simfonijskog orkestra vodi — u najširim crtama. M. uf trebljavani su razliĉiti sastavi. nemaĉki pisci kao oznaku za me u teatru na kojem su smešteni sviraĉi. u grĉkom teatru me sto izmeĊu scene i gledališta na kojem su se nalazili hor i instru mentalisti i na kojem su igrali igraĉi). trube. C. E. u tri grupe. NajrazraĊeniji sistem melodijskih obrazaca. uzvisina). od drvenih duvaĉkih instrumer (flaute. Veće instrumentalne grupe istupale su većinom prilike sveĉanosti. zatim.. Od te podele funkc u to se doba retko odstupa. a znaĉi zavr šetak sastavljene neume na visini njezine zadnje note ili za jedan dijatoniĉki stupanj više. me dijskim instrumentima nalaze se gudaĉki. 2 violine piccolo. ali i zato da zamene odreĊene horske deonice. kao zabavni o. harfa. mali doboš. su netemperirane i zbog toga ni)e moguće notirati toĉan intervalski razmak izmeĊu pojedinih njihovih stupnjeva. sviralo se na instrumenti] većinom uz hor. raz 1 1 simfonijskog orkestra. sastav kao i simfonijski o. Sve o. u razliĉitim većim il i manjim sastavi sa obaveznim instrumentima za isticanje ritma. Potsdam 1934. postoje i neke druge varijante orke. lin basa. se zove i draţesnom notom (franc. Kompozitori tog vremena zasnivaju ćelu kompoziciju . 1 visoka truba. da se pojaĉaju horski glasovi'. Peri. U orijentalne ljestvice moţe se ubrojiti i -> ciganska ljestvica. odnosno u uzlaznom obliku g—as—h—c) koji se susreće i u našim narod nim napjevima. ima operski o. Rousseaua (1754). tj. pri ĉemu je uvek imala udeli tehniĉka kvaliteta pojedinih instrumenata i stepen razvoja tehn: sviranja na njima. podreĊenu funkciju. samostalne instrumental grupe u Pesaru. kao doba procvata gudaĉkih instrumenata i ogromn razvoja solistiĉkog sviranja na njima. LIT. LIT. U muziĉ literaturi srednjega veka ne nalazi se nigde izraz o. No i pored toga u orkest XVIII v. reĉ o. ulje na platnu manjeg ili većeg broja odreĊenih melodijskih obrazaca. koji se sastoji samo od gudaĉkih instru menata. note gracieuse) kao i vox tremula. clarino. Po broju instrumen lista. doba stvaranja opere (G. javlja se najpre u Fri cuskoj (oko 1680). 2 m. Već u tom ranom orkestru nalazi se veliki broj gudţ kih instrumenata. moţe biti: gudaĉki. gong. dok je kod Kineza i većine azijskih naroda osnovni ljestviĉni raspon kvinta (penta tonika). trombona. limenih duvaĉkih instrumenata (trube. izvt u akordima harmonsku okosnicu muzike. 3 sordinirane trube. Ċuvaĉki. Monteverdi u orkestarskom sastavu opere Orfeo (15 vi< u raznim registarskim veliĉinamg.. U viru kamernog orkestra postoje razni sastavi. Zbog toga barok. poznaje muziĉka teorija Indije i Perzije. bubanj. U prvo vreme razvoja insti mentalne muzike njihov je sastav bio najĉešće sluĉajan — prei instrumentalnom fondu koji je postojao. Monteverdi i d deli se o. opo^ obzorje. i njegov razvoj predstavlja raz' orkestarskog sviranja uopšte te je to u izvesnom smislu. — Isti. C 1700 upotrebljavaju naziv o. orkestarska svi i solistiĉki koncert uz pratnju orkestra. drveni i limeni duvai instrumenti. bilo mogućnosti za zvuĉno senĉenje. kada je ustaljen današnji sastav orkestra. kao naziv za grupu instrumentalista. Kompozitori mogu sloţiti sastav orkes i neovisno od navedenih tipova. sastavlien od duvaĉkih instrumenata (flaute. veća ili manja gru pa sviraĉa koji zajedniĉki izvode muziĉko delo napisano ili obraĊeno za sastav te grupe. kojih je po broju najviše. meĊu tim tzv. viole. fagoti i njima srodni instrumenti). Tom se principu donekle pribliţ jedino neki izraelski i arapski instrumentalni sastavi.). Ta C. Pored ovih najvaţnijih. Musik des Orients. ujedno i vaţno razdob za formiranje orkestra. Najstarija definicija u tom smislu nalazi u delu Dictionnaire de musique J. bubi ĉinele.

A. Forma. gotovo kamernim tretiranjem p ojedinih instrumenata (otuda i izrazi iz savremene muzike kao kamerna simfonija. odnosno clavecin ili orgu lje. Marka u Veneciji. veliki poznavalac efektne upotrebe pojedinih instrumenata i instrumentalnih grupa. U XIX v. Mainzu (1782). kao i partiture. G. Bacha pisan je za hor. Stamitz. Kothenu (oko 1720). Strauss. kao i instrumentalnih grupa. U savremenom orkestru sviraĉi nisu smešteni uvek jedna ko. U njegovoj Kantati br. U toj prvoj partituri nije bilo jasno oznaĉeno koji instrumenti sviraju melodiju (ĉesto se u njoj nalazi uputa »za dve violine ili oboe«). On prvi mesa i kombinuje dve instrumentalne boje da bi dobio novu boju. Za doĉaravanje razliĉitih romantiĉnih raspoloţenja na temelju korišćenja zvukovnih mogućnosti pojedinih orkestarskih instrumenata izvrsni se primeri nalaze u partiturama C. 2 fagota. koji kasnije smenjuje bas-tuba. tako npr. a do slednije primenjuju i postepene prelaze iz fortea u piano i obratno (diminuedno i crescendo). 1776 i Salomon. Uz nju je u XVIII v. kontrafagot. osnovana 1685) imali svoje kapele dvorovi u Londonu (oko 1550). Berlioz u delu Grand traite d'instrumentation et a"'orchestration modernes (1844). a R. delovao. Razvoju orkestra. a naroĉito u XVIII v. Gezvandhaus. Kod majstora baroka orkestarska partitura postaje sa vremenom sve odreĊenija. pored velikog simfonijskog orkestra. Veliki majstor kolo ristiĉkog orkestra tog vremena je i N. Kasselu (1782) i K0benhavnu (1784). oko 1610. Berlioz. u Tanhduseru kombinuje bas-klarinet sa tri flaute koje sviraju u sinkopama. uslovljava i stvaranje bogatog koncertnog ţivota u kojem orkestri imaju vaţnu kulturnu i vaspitnu ulogu. Tako u operama upotrebljava male flaute. Vrhunsko su dostignuće orkestarske literature tog vremena ĉetiri simfonije C. U orkestarskoj muzici XX v. uz dva fagota i kontrafagot. kao veliki instrument. Koblenzu (1782). Dresdenu (oko 1650). Neke od tih kapela razvile su se u velika orkestarska tela koja deluju još i danas (London. saksofon i dr. Duvaĉke instrumente upotrebljavaju za izvoĊenje harmonije u akordima ili — što je još vaţnije — koriste svaki od njih i za sviranje melodije. Njegov o. J. Mattheson. Zur Frage der Orchesterbesetzung in der zweiten Halfte des 18. Slobodno i virtuozno tretiranje pojedinih instrumenata unutar orkestra razvija osobito H. . 2 horne i gudaĉke instrumente sa ĉembalom. 3 trube i timpane. Kontrabasi su katkad smešteni s leve. zvuk novog kvaliteta. filharmonijska društva. dešifrovane akorde izyode akordski instrumenti (ĉembalo. dugo upotrebljavanom sastavu: 2 flaute. 1 ili 2 fagota. 2 horne. Jahrhundert. ophikle idu. pa ĉesto postizava i ĉisto naturalistiĉke efekte. Do promena dolazi osobito meĊu gudaĉima. Uz to je ovde obavezan i continuo (generalbas) što ga sviraju ĉembalo ili orgulje zajedno sa basima i violonĉelistima. Wagner i R. u operi Der Fliegende Hollander koristi 3 piccolo flaute za postizavanje naroĉitih efekata. Gluck. On posmatra o. 13 L. 1900 — 01. 1763 i Euterpe. ĉesto pojaĉana duvaĉima u unisonu. tada se u mnogim gradovima osnivaju i tzv. SBIMG. trombon i harfu. 2 oboe. 119 nalaze se gudaĉi. Wagner je dovršio izgradnju moder nog orkestra. naroĉito u XIX v.. Drvene duvaĉke instrumente upotrebljava još slobodnije nego Havdn i Mozart. Les Petits violons. pa se ona interpretirala na raznim instrumentima. Das moderne Orchester in seiner Entwicklung. —■ R. U Devetoj simfoniji pored dve flaute upotrebljava i piccolo. a i meĊu gudaĉke instrumente uvodi novine: violine deli u grupe sa upotrebom sola. violonĉeli i basi). mnogo doprinose pripadnici mannheimske škole. napisane za 2 flaute. Wagnerove tube upotrebljava i A. u trijima menueta izmenom veće i manje grupe instrumentalista). preteĉa je velikog sastava kojim se kasnije sluţe R. Bruckner u Sedmoj i Osmoj simfoniji. MeĊu najpozna tije idu orkestri u Weimaru (osnovan 1700). U njima autor kombinuje stari naĉin pisanja za o. Tako su uz već pome nute i neke druge italijanske dvorove (kapela crkve sv. Bambergu (1781). Stuttgartu (1757). Kapela mannheimskog dvora (osnovana 1720) uţiva u to vreme ugled najboljeg evropskog orkestra. Strauss pron ašao je i neke nove boje. doprinelo je tome i pronalaţenje novih instru menata. 2 flaute. Oni uvode neke orkestarske efekte (tremolo). uzimajući u obzir njihove individualne karakteristike. R. U baroknom sastavu orkestra velik je broj gudaĉkih instru menata. 2 flaute. Mozart povećavaju broj duvaĉkih instrumenata i razbijaju grupu continua uklanjajući ĉembalo iz orkestra. 1795). a u Devetoj simfoniji i ĉetvrtu (taj broj postaje stalan kod svih kasnijih kompozitora). po ţelji autorovoj ili prema mo gućnostima. Webera.. osnivaju se. Šifrovani bas i nekoliko melodijskih linija iznad njega predstavljaju partituru XVII v.). F. predstavlja vrlo bogatu i šaroliku paletu instrumentalnih boja. 4 trube i 2 timpana. Handel. Pored razvoja tehnike samih instrumenata. Mahler iskoristili su u svojim delima sve zvukovne mogućnosti orkestra Wagnerova tipa. graĊenu na ravnoteţi poje dinih grupa instrumenata. 2 oboe da caccia. Ceo taj bogati instrumentarij i vanredno poznavanje tehnike sviranja i upotrebe pojedinih instrumenata kod Beethovena su samo sredstva kojima on postiţe zvukovno monolitnu orkestarsku celinu. teţeći uvek za zaokruţenom arhitektonskom celinom. Nakon pojave i razvoja radija — posle Prvoga svetskog rata — pridruţuje se već i inaĉe bogatom broju simfonijskih orkestara i velik broj radio-orkestara ĉija je uloga u muziĉkom ţivotu takoĊe veoma vaţna. Magnificat J. To je -> Academia philharmonicorum u Ljubljani. 2 oboe. Osim toga i funkcije instrumenata u savremenom orkestru postaju drugaĉije ( -> instrumentacija). — K. 2 trube. Bacha (1776). Kompozitor toga vremena u isto je vreme i izvoĊaĉ. oseća se teţnja za smanjivanjem glomaznog orkestarskog aparata — kakav nalazimo u delima kasnih romantiĉara —• kao i za solistiĉkim. — F. ali već nagoveštava i prirodno diferenciranje razno rodnih instrumenata koje će usavršiti rana klasika. Hamb urg 1713. Pored simfonijskih orkestara i filharmonija u koncertnom ţivotu uĉestvuje i veliki broj operskih orkestara. kao i tehnike sviranja na njima. Leipzig). Nad njima kompozitor piše jednu ili više melodijskih linija za instrumente visokog registra (melodijske instrumente). Vrlo ukusno upotrebljava engleski rog. pa i kamerna opera. W. Leipzigu (Konzertverein. dostigao svoj najmonumentalniji oblik. naroĉito J. Ph. 3 oboe. od toga 64 gudaĉa. Parizu (-»■ Concerts spirituels). zanimljive zvukovne kontraste postiţu smenjivanjem razliĉitih orkestarskih grupa (npr. Londonu (Ancient Concerts. Pojedini diri genti traţe da im s desne strane spreda budu druge violine umesto violonĉela. Kod Wagnera je o. po nameni sliĉna simfonijskom orkestru. u karakteristiĉnom. 1910. 2 oboe d'amore. Das Orchester der italienischen Oper im 17. (heckelphon. još i ĉetiri posebna duvaĉka orkestra i o sam pari timpana. Sve te mogućnosti instrumenata u orkestru obradio je H. van Beethoven još smelije tretira pojedine instrumente.ORKESTAR harmonskoj podlozi (basovoj liniji) koju sviraju instrumenti dubokćg registra (bas. Beethovenove partiture uzor su i novije instrumentacije. Moderni o. Rimski -Korsakov. znalaĉki primenjuje flageolete i pizzicato. Kongressbericht der Internationalen Musikgesellschaft. gudaĉku grupu (I i II violine. LIT. Rameau još više diferencira pojedine instrumente koristeći njihove specifiĉne karakteristike. 4 flaute 3 trube 3 oboe 1 bastruba 1 engleski rog 3 trombona 3 klarineta 1 kontrabastrombon 12 1 bas-klarinet 8 horna 3 fagota 2 timpana 6 harfi i 2 harfe na sceni 16 I vi 16 II v 12 viol violonĉela 8 kon Wagner uvodi i nove instrumente. 1746. U njihovo vreme pronaĊen je i usavršen klarinet koji tada ulazi i u orkestar. E. 2 klarineta. God. Berlinu (1712. i655)> Sondershausenu (1637). Sastav orkestra još nije bio odreĊen. J. Wien 1909. Strauss i G. Krajem XVI i u XVII v. (melodija u I i II violini. Instruments of the Modem Orchestra. formira se i velik broj simfonijskih orkestara koji postaju kulturna potreba svakoga većeg grada. pod nazivom kapele. a katkad i lauta). broj duvaĉkih instrumenata i udaraljki manji je. kontrabas i ĉembalo). viole.. Beĉu (1662) i dr. 1765). struktura kao 1 namene simfonijskog orkestra postaje po njihovu delovanju sve odreĊenija. Sastav orkestra za operu Lohengrin neobiĉno je bogat i karakteristiĉan: 3 trube 1 bastruba 3 trombona 1 kontrabas-trombon 8 horna 2 tenor-tube 2 bas-tube 1 kontrabas-tuba Ukupno 106 sviraĉa.: J. 1701 osnovano je prvo filharmonijsko društvo na teritoriju slavenskog juga. Jahrhunderts. Havdn i Mozart izgraĊuju klasiĉni o. primenjuje u orkestarskim delima izrazitije koloristiĉke kontraste nego njegovi savremenici. pri većim i manjim evrop skim dvorovima. Schlesinger. Volbach. Wagnerove tube da bi ublaţio razliku izmeĊu horni i trombona. Haas. koja zahteva kamerni instrumentalni sastav umesto velikog orkestra). upotreba grupe continua — violonĉelo. Parizu (Les Vingt-quatre violom. ĉelesta. 2 timpana i gudaĉi. Razvoj graĊansk og staleţa u drugoj polovini XVII v. ćeli niz orkestarskih sastava. a katkad s desne strane dirigenta. M. 2 oboe. Ph. kao i sve bogatstvo harfe. obiĉno je svirao ĉembalo ili prvu violinu te je ujedno i upravljao izvoĊenjem vršeći ulogu dirigenta. već u prvim delima nagoveštava sklonost ka novatorstvu. koristi specifiĉni ton viole. U doba beĉkih klasiĉara stvara se osnova i strukture i funkcije savremenog simfonijskog orkestra. violonĉelo. Tako Berlioz u Rekvijemu uvodi. pri razliĉitim evropskim dvorovima samo stalna orkestarska tela. a uz tri trombona i ĉetvrti instrument. R. fagot). Haydn i W. Goldschmidt. Das Neu-Eroffnete Orchestre. uvodi u orkestar treću hornu (u Trećoj simfoniji). Kompozitori romantiĉari još svesnije i ĉešće koriste speci fiĉne zvuĉne karakteristike instrumenata. Miinchenu (1778). Preteĉa beĉkih klasiĉara u tom pravcu je Ch. S. — H. Gothi (1648). svi se instru menti nisu nalazili u svim orkestrima. bogat bojama i izraţajnim sredstvima.

TO. 1722. La Fedeltd coronata. La Donna nobile. Malipiero. cassa di risonanza). 1962. London (II izd. — H. God. 1909. II 1892 — Inverness. Svaka skupina istovrsnih ţicanih instrumenata ima ormari za rezonanciju karakteristiĉna oblika. Oratoriji: // Martirio di S. a posebnu im vaţnost daje ĉinjenica da je O. Aubert i M. London 1932 (novi otisak 1958). uĉestvuje u pozorištu u komadi ma s pevanjem i u operama. 1739.: G. Carse. Carse. Della Corte. X 1760). Schultz. Jahrhundert (disertacija). 1708. 1725. 1730. Koreografirao i za Beĉku reviju na ledu kao i za televiziji God? 1970 u Zagrebu postavio balet Šćelkunĉik (Ĉajkovski). 1723. Posle Prvoga svetskog rata. Monsieur di Porsugnacchi. Opere: Artaserse. Firenze 1954. Od 1723 dirigent dvorske kapele i od 1732 kapelnik u katedrali. God. 7. —Johnstone-Stringham. Scbastiano. Luĉio Papirio. > Igumnova. Gli Strumenti d'orchestra. 1928. Eugene (pravo prezime Blau). od 1936 pomoćr dirigent (uz L. ORLOVA. Petruska i Ţa) -ptica (Stravinski). Die neue Sitzordnung dcr Simfonieorchesters. Ko. 1922. 4. tal. gitara. Untersuchungen zur Klangdifferenzierung im modernen Orchester. pri prelasku preko Albanije. 1931—3 vodio Minneapolis Symphon Orchestra. Plesaĉku karijeru zapoĉeo u Harkovu. Terry. 1718. 1916—21 profesc na Moskovskom konzervator ju. Pasquetti. Arianna. While the Orchestra Assemble. — G. 1726 i dr. Regensburg 1962. Torino 1927. — R. Na njoj su zvuĉni otvori razliĉita oblika i veliĉine (okrugli u obliku slova C ili F. 1730. — Isti. La fida ninfa. Griselda. Hristića. 1962. 1720. La Fede tradita e vendicata. Festschrift fiir Th. Vaclav. Program je obuhvatao popularne kompozicije. St. Safonova. — VOKALNA. ORLOVA dugogodišnjoj umjetn ĉkoj karijeri ostvarila je broju solistiĉke kreacije. 1731 . — G. u kompoziciji uĉenik S. izvrsno interpretira djela L. 1723. Hubava. ruski pijanist (Jelec. 1711. ORLANDO DI LASSO -> Lasso. Škotsk a. 1738. talijanski kompozitor (?. Pariš 1934. 1916 — 17. — Firenca. RMI. ORKESTRACIJA -> Instrumentacija ORLANDINI. MGG. Broder. Hickmann i H. V 1964). Po impulsu je romantiĉar. 1956). izvodio simfonijsku muziku.S. 1923. Mnog je nastupao u evropskim australskim orkestrima. Resonanzkasten. Making an Orchestra. London 1942 (IV izd. izvodeći prve simfonijske kon certe u Beogradu. Docnije. L'Amor generoso. Biniĉkog. u A. pej. Eugene Ormandy. o 1941 glavni dirigent Philadei phia Orchestra. Sedam reci Hristovih i 1908. Sulima i V. G. gornja daska ■— glasnjaĉa — uvijek je od meka crnogoriĉno. Schallkasten. Pincherle. 1708. D. Licitarsko srce (Baranović). ruski plesaĉ i koreograf (Harkov. Leipi-ig 1910 (II izd. 1732. potpurije i fantazije. Cucuel. Bologna 1920. drva. Bach's Orchestra. — A. Berenice. Giuseppe Maria Orlandini. IX. Canzonette i drugo. — Lorenl i Barret. u formi plamenih jezika). 1953. Carse. 1713. — F. Ćtudes sur un Orchestre au XVIII e siecle. Hind. — M. Ifigenia in Tauride. L'Orchestre. u Solunu i okolini. Le Nozze di Perseo e Andromeda. Uĉio vje rojatno kod D. Leipzig 1921. Premda je za vreme Prvoga svetskog rata. Music and Letters. Becker. ovvero Larinda e Vanesio. — L. I. Or« 26. Giuditta. 1725. Antigona. Giuseppe Maria. Tanjejeva. Herz~ feld. — V. Sjeve noj i Juţnoj Americi i na Dah kom istoku. Scorpionija i 1719 postao ĉlan društva Accademia Filarmonica u Bologni. Carse. Tcrry. Netll. Uĉestvovao je. Das grosse Orchester. Hotucs.: H. // Farasmane. Vaskrsenije S. — A. Neki su ovalni. L'Fster. Dno i strane ormarića redovito su od tvrd drva. Ti su koncerti bili na znatnoj umetniĉkoj visini. XI 1899 — Violinu uĉio na budimpeštar skoj Muziĉkoj akademiji ko J. 1717. Cambridge 1948. plesaĉic i koreograf ruskoga podrijt tla (Kijev. — O. 1961. Grabbe. 1742.) 1958. Antologia della storia della mušica. UInnocenza difesa. bio tada jedini simfonijski orkestar u Beogradu. R. 1921— 33 solistica balei Hrvatskoga narodnog kazališl u Zagrebu.) 1954— Zbornik L'Orchestra. 24. ovvero La Virtii al cimenio. Orchester und Orchesterpraxis in Deutschland zwischen 1780 und 1850.A. Biniĉkog. Bekker. — D. — L. Pariš 1949. mnogo afiniteta im i za kompozicije impresionista. The Orchestra from Beetrjoven to Berlioz. Regensburg 1933. 1940. 1740. God. Arsace. London 1949. L'Orchestre et ses instruments. L'Orchestre de Chambre. 1709. Bolero (Ravel). ijzi. — H. Brass Instruments in the Orchestra. Lon don 1951. — H. 1722. The Orchestra. // Carceriere di se slesso. Odesi 1911 (sa horom Stanković). Koncertira u Skoplju 1906. docnije dobija i gudaĉke te razvija znaĉajnu delatnost. 1718. Music and Let ters. Commins. g. 1717. Die Sitzordnung des Orchesters. Grullo e Moschetta. The Orchestra and its Instruments. Adelaide. London 1934. \ Beethovena. Das Musikleben. 1948. Stvaranje sveta J. / veri amici. The Orchestra. koncerte na Krfu. // Figliuol prodigo. 1709. — 16. F. — Ch. Tagliavini. 1712. 1725. Kutija igraĉaka (Debussv). X. Schreiber.. druga polovina XVII st. 1722. — R. k. Tbilisiju i Pragu. 1720. A. .14 ORKESTAR — ORMARIĆ ZA REZONANCIJU Spectre de la rose CWeber) i Wiener G'schichten (J. O. MGG. Williamson. prvog simfonijskog orkestra u Beogradu osnovanog 1899. u izvo Ċenju opera i oratorija. — G. 1712. Froman u Zagrebi God. Semiramide. Sn. 1950). Symphony Conductors of the U. Ormisda. 1715. odlomke iz opera. 1734. nek vrste tambura). Amore e maestd. Gandolfi. 1913—] nastavnik na Visokoj muziĉkoj školi Filharmonijskoga društ\ u Moskvi. 1716. Creuzburg. ameriĉki d: rigent madţarskog podrijetla (Budimpešta. 8. Firenze 1906. // Marito geloso. Full Orchestra. 1724. Blume. 1718. 1715. London 1949. Camhridge 1940 ( II izd. — H. 1726. V 1903 — Uĉenica B. L'Oronta. 31. 1921). B. a neki su kruškoliki (instrumenti iz porodic lutnje. I7th Century Orchestral Instruments. 1732. 1719. Polovjecki plesovi (Borodin). Lucia. Bahĉisarajsk fontana (Asafjev). 1921 preseli se u SAD. — P. spljošteni s vitiĉasto uvijenim stranama (gudaĉki instrumenti. — P. Wien ( I I izd. 1912. Schumanna i R. Ghisi. Spomenica K. ORLOV. L'Orchestra. Paride. L'Orchestra in Monteverdi. 1712. 1946). Kao direktor baleta u Baselu (1955—67) postavio je brojr cjeloveĉernje klasiĉne balete. 1920. ORKESTAR KRALJEVE GARDE formirao se 1904 iz Beogradskog vojnog orkestra. zajedno sa raznim muziĉkim društvima. pod vodstvom D. C. ORMANDY na. a njegova je aktivnost trajala do Drugoga svetskog rata. F. The Story of Orchestral Music and its Times. obilazi osloboĊene krajeve i prireĊuje koncerte. 1696. The Instruments of the Band and Orchestra. // Bottegaro genliluomo. Torchi. Posljednje godir ţivota proveo u Invernessu. 1721. izgubio muziĉku arhivu i instrumente. Venceslao. Carlo re d'Alemagna. Pariš 1951. Un Vecchio innamorato. Fuhrmann. Pokornoga. Nerone. Le Amazoni vinte da Frcole. — R. — A. — L. Kroyer. Studirao klav u Moskvi kod V. Olga. La Costanza trionfante nel martirio di S. 1737. Bachs Orchestra. S. Musikblater. U poĉetku ima samo duvaĉke instru mente. Alessandro Severo. Ataulfo re de'Goti ovvero La forza della virtii. // Marito giocatore e la moglie bacchetlona. La Merope. Das Orchester als Ausleseprinzip. Od 1922 ţivio u Parizi koncertirao po Evropi. Straussa. The Orchestra in the l8th Centurv. 1932—33 u Osijek i zatim ponovno u Zagrebi 1949—54 bila je baletni majste i koreograf Rijeĉke opere. sa horom Stanković izvodi i prva vokalno-instrumentalna dela (1907. La Preziosa ridicola. — P. Lisetta e Delfo. Vologeso re de' Parti. Temistocle. Milano 1955. Gli Arnori infelici di Ammone. 1721. itd. LIT. caisse de resonana njem. Orlando di ORLIKOVSKI. koi gudaĉkih i mnogih trzalaĉkih ţicanih instrumen ata trup (korpus koji sutitranjem pojaĉava ton proizveden titranjem ţica tako da mi daje volumen i kvalitetu. 1713. L'Ammalato immaginario. ORMANDY. — A. 1705. L'Orchestre enfantin. Pariš 1913. Orchestra e orchestrazione. 1741. mandolina). pod upravom S. Novom Sadu 1907. L'Odio e l'Amore. osobito u baletima LabuĊe jezero (Ĉajkovski Šeherazada (RimskijKorsakov). Preobraţenskog. DRAMSKA. New York 1936 (novo izd. 18. 1727. Historical Sketch. Nettl. 1950 osnovao u Munchenu vlastitu trupu za koju je koreografirao balete Petruska (Stravinski). a potom i po Francuskoj (1916). — F. 1719. 1963). ORMARIĆ ZA REZONANCIJU (franc. L'Oratorio musicale in Italia. New York 1942. zatim na Konzervatoriju kod K. London 1946 ( I I I izd. — F. Massimiano. S tim filmskim orkestroi zapoĉeo je 1924 svoju dirigent sku karijeru. Sacre du printemps (Stravinski) i Pepeljuga (Pri kofjev). Regensburg 1966. K. Studie zur Vorgeschichte der Orchestersuitc im 15. 1721. Procee dings of the Musical Association. Te mara (Balakirjev). van Beethovena. Melinda e Tiburzio. — H. La Cappella musicale della Corte di Toscana. LIT. RMI. S. gdje je neko vrijem bio koncertni majstor Capih Theatre Orchestra u New Yoi ku. L'Orchestra nel' 500 e' 600. Boult. obnavlja se i daje. Stoddard. Nekad su s plohe ormarića za rezonanciju pojedinih instrumenata ukrašaval inkrustacijama. Orchester. Kralik. New York 195: — N. R. New York 1931. Teuzzone. XI 1921 —). pod dirigovanjem S. I svojoj o. 1722. Landowski. Instruments of the Modern Orchestra. 1694. God. Šut i Romeo i Julija (Prokofjev). MGG. 1720. Nikolaj Andrejeviĉ. — H. i dalje sa Biniĉkim na ĉelu. . Berlin 1938. s kojim je ĉest odlazio na koncertne turnej po Americi i Evropi. The Story of Orchestra. Bakaleinikoff. — A. CornĊoup. Ifigenia in Aulide. Nizinske u K jevu i M. Havdna. DJELA. Balbo e Dalisa. Stokowskog od 1938 muziĉki direktor. Strauss Djelovao zatim 1952'—55 u Oberhausenu kao pedagog i korei graf. The Orchestra in England. Fellereru. 1715. Znatan uspjeh postigao je 1966—• kao direktor baleta Beĉke drţavne opere koreografijama Dapht. Lo Scialacquatore. I. 1910. — A.— M. j nesumnjivo jedan od najistak nutijih dirigenata našeg vremc E. Devetu simfoniju L. — Ch. 1712. Đavo u selu (Lhotk: i Ohridska legenda (Hristić).). Carse. / Fanciulli babilonesi. 1744 i dr. Nino. Pariš 1955. et Chloe (Ravel). Jachino. — F. The Orchestral Problems of the Future. X. Klasiĉni balet studirao kod V. L'Amor lirannico.

ORNSTEIN. kontrabas i ĉembalo. znakovima za ukrašavanje mogu se naznaĉiti samo pojedine vrste ukrasa. — A.: A. usavršavao se u SAD kod R. 1939. Stoga je muziĉko ornamentiranje u odnosu na tempo. 1950. Gounod (1852—60). 1916. kompozitor (Zagreb. Gloria a San Cirillo. 1967. 1969. op 39. LIT. Umjetniĉku karijeru poĉinje 1911 koncertom u New Yorku. baleti Juventud. izdan 1517 u Leipzigu. Andreas (Ornithoparcus. Musical Ornamentation (2 sv. Zvuk. C. Njegove najkarakteristiĉnije kompozicije pisane su atonalno. no invocamos tu nombre en vano. Povodom 60-godišnjice roĊenja Trajka Prokopieva. Leo. Martens. 1971. Roma 1949. 1965. London 1915 ( I I izd. 1966. 1918. Ać. 1967. violonĉelo i klavir. Od 1961 profesor je kompozicije na Univerzitetu u Bloomingtonu. ameriĉki pijanist i kompozitor ruskoga podrijetla (Kremenĉug. vještini i mašti izvodioca. —■ Pantomima Ballet. 1964. a s tim u vezi mijenjao se i naĉin oznaĉavanja i terminologija (-> diminucija. Arti musices. Poetns of 1917. 1929. LIT. a bogatstvom sadrţaja nadmašuje sliĉna djela onoga vremena. LIT. zbor i orkestar. Srbiji i Crnoj Gori. Leipzig 1908 (novi otisak 1953). work. op. I. Sjećanje) . \^\~!\ Concerto de cdmara za mali orkestar. Njegov traktat Musicae activae micrologus. 1947. 1954. 1924. so nata za violinu i klavir op. Na ĉelu pa riških orpheona stajali su istaknuti muziĉari. Dobar .: C. Arabesques. DELA: simfonijska pesma Karaorman. 1952. — R. ->■ koloriranje. Thompsona i A. ORPHARION (orpheoreon. 1921. 1960. U općoj je upotrebi kod Bugara za plesove što ih izvode ORTHEL. 1954.) ostaci orskih obrednih plesova. Od 1894 odrţavaju se redovito festivali pod nazivom Concours Orpheoniques. sa 6—8 pari ţica od mjedi ili ĉelika. Antun Oršić. Prilog prouĉavanju orskih obrednih igara u Jugoslaviji. Societes chorales. zborovi. Dragoslav. 1966. Leon. i D. 1968. Macedonian Review i dr. zamišljen je kao instruktivno djelo za mladeţ. — KLAVIRSKA: Tuga za poginule heroje Bugarske Balkanskog rata. 1969. MeĊutim. Divertimento za 3 duhaĉka instrumenta. Broder. Fasano. — -KOMORNA: gudaĉki kvartet. 1970. Mušica sacra in Macedonia. svita.ORNAMENTI — ORTHEL ORNAMENTI -» Ukrasi u muzici ORNAMENTIRANJE (lat. ORPHĆON. Obertura festiva. solo-pjesme. Die Verzierungen in der Musik. La Situation musicale et l'instruction publique en France. Kul turen ţivot 1971. Leo Ornstein. ples). ORKESTRALNA. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. meĊu kojima i Ch. 1961 i IV. tonovima ili skupinama nota kraćeg trajanja. man. Završio studij arhitekture. Quid. kantata America. obou. 4.: Ţ. style. 1914. 1964. Zanimljive su mno ge pojedinosti toga traktata. lazarice. po Austriji. Madţarskoj i Rusiji. Putovao po Njemaĉkoj. Coplanda (kompozicija) te kod P. Od njegovih kompozicija istiĉu se de ĉje pesme i gudaĉki kvartet. Štoviše. Ziirich 1957. Giitersloh 1877. — KLAVIRSKA: sonata op. London 1893 — 95 (novi otisak. 1962. Badnja veće i dr. 50. suradnik ĉasopisa Zvuk. Nocturne and Dance of the Fates. na »emocionalnoj logici«. Filmska muzika. Cantus mensuralis. U njegovu koncertnom repertoaru istaknuto mjesto zauzimaju djela moderne klavirske literature. Gi. suita Life of Man. Društva su ubrzo stekla veliku popularnost. Traite des signes et agrements employes par les clavecinistes fran cais des I7e et l8 e siecle. Groblje. Monographie universelle de l'Orpheon. Smigdski. U trećoj knjizi nastoji dati sistematske upute o izvoĊenju litur gijskih lekcija. opći naziv u Francuskoj za amatersko pjevaĉko društvo. odnosno pojedinih temeljnih tonova melodije. simfo nijska pjes ma The Fog. instrumentu ili kompozitoru (-> Ukrasi u muzici). Skopje 1953. 77 — 78. Marechal i G. Vlastimir Nikolovski. Cantos de Advenimiento za mezzosopran i 2 instrumenta. Skopje 1968. Eptameron vita. Niemoller. 101. 1945. solo -pjesme. Ţivko Firfov. Musical Portraits. 1937. ORNITOPARCHUS. Heitor Villa -Lobos. 1918. Profesor klavira na Konzervatoriju u Hagu i kompozicije na Konzervatoriju u Amsterdamu. O. Niz godina predavao na Muziĉkoj akademiji u Philadelphiji. — W. fanfares. 1969. Kvintana. 1929. Alborada za ţenski zbor. u. Dijalozi. bio je raširen od XVI do XVIII st. Prelude tragique. 1925). The Interpretation of the Music of the I7th and l8th Centurv. 1931. 1952. Pesna i oro. Beyschlag. 73 — 74. osobito u Makedoniji. koncert za duhaĉ ki orkestar. ritam i izraţaj uvijek ovisno i o ukusu. Weber. 1949. Firfov i G. 1931. scenska muzika. Creation musicale macedonienne d'aujourd'hui. 1914. Ko. H. Accentus i Contrapunctus. Arhitektonika makedonskog »Ora«. 2. 1951. ornamentum ukras). London i New York 1922. zbor i 5 grupa instrumenata. W. Majstor vokalne lirike. 1924. LIT. Tehnika. za kojim slijede brojni nastupi u muziĉkim metropolama Evrope i Amerike. koraĉnica Richard Wagner za duhaĉki orkestar. Kulturen ţivot. Allende. Ime je uveo G. kompozitor i muziĉki pisac (Gev gelija. 1. — Psalam XIII za zbor i orkestar. funkcija i oblici ornamenti ranja mijenjali su se tokom muziĉke povijesti ovisno o stilu. Kroz san. Die Ornamentik der Musik. S. 1934.: J. 1913. Kulturen ţivot. L. MQ. Muziku studirao na muziĉkim akademi jama u Zagrebu i Beogradu (1955 diplomirao na Istorijsko-folklornom odseku). njemaĉki muziĉki teoretik (Meiningen. — Missa in tempore discordiae za tenor. 26. Rosenfeld. Georgii. X. 1971. — P. 1915. Sonata a quattro za flautu. Leo Ornstein. DJELA. Impressions de la Tamise. 1952. 7 Mo-ments musicaux. — R. ali se njihove ritmiĉke. Studirao na Konzervatoriju u Hagu i na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. New York 1918. W. 4 kratke pjesme za saksofon i klavir op. g y 1944. muziku uĉio na Konzervatoriju u Santiagu (H. MGG. Muziĉku karijeru zapoĉeo 1940 u Santiagu kao zboro voĊa na Katoliĉkom univerzitetu. K. Ukrajina. — DRAMSKA: opera La Sibila Casandra. 1967. Suite 1945. iskorišćujući iskustva steĉena na puto vanjima. Dannreuther. 1967. 2 nokturna. DJELA. Berlin 1957. Katarine i drugdje. 1915. Wissmera na Scholi Cantorum u Parizu. — Isti. npr. 1929. nizozemski kompozitor i pijanist (Rosendaal. ORKESTRALNA: Pjesme bez rijeĉi za vi olonĉelo i orkestar (Proljetna pjesma. poĉetnicima-kompozitorima preporuĉuje da se sluţe jednom vrstom partitura sa deset linija. 1962. ĉileanski komp ozitor i muziĉki kritiĉar (Santiago. Serenata concertante. a od 1940 na tamošnjoj Ornstein School of Music i na Temple University. orpheoron). Nasuprot tome. — F. 1946. 1971. Zur Aesthetik des musikalischen Ornaments (diserta cija). Storia degli abbellimenti musicali. Jubilaeus Musicis. Brunold. Linin. Lach. dotad nepoznatih u Njemaĉkoj. Ilijašević) za tenor. Lysislrata Suite. Lyon 1925. 1966. na Institute of Musical Art i na Konzervatoriju u New Yorku. 1914. Pariš 1889. ORŠIĆ. I I . Kao muziĉki pisac bavi se istraţiva njem makedonske muziĉke prošlosti. Pariš 1910. Pajto ndţijev. kompoziciju uĉio kod P. Herzoga (muzikologija). nokturno za klarinet i klavir. Petra. III. 6 preludija za violonĉelo i klavir. opera-oratorij El Retablo del rey pobre. 1930. ORO (od grĉ. Cossack Impressions. Suite des gnomes. gdje je studirao na razliĉitim univerzitetima. Hubert) i orgulje (A. razdoblju. osobito u krugu radniĉke klase. 1957. gambista i ĉembalista. Lyra. Medu zanimljivim pojedinostima O. 1954. -> manira). X°P°? kolo.). — VOKALNA: Cantata de Navidad za sopran i orkestar. 2c. 1972. Makedonski narodni ora. Tako u drugoj knjizi autor donosi velik broj tabulatura i notnih primjera. deĉje pesme: Svetulka. jedan te isti znak mogao se odnositi na razne vrste ukrasa ovisno o zemlji. 1964. Peace. Tri ruske impresije za violinu i klavir. koncert za klavir op. oko 1490 — Miinster. Langa i G. solo -pjesme. Primjenjuje se u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici i biljeţi razliĉitim znakovima. 28. Smatra se da su neki narodni obiĉaji i ophodi u Srbiji (npr. X. op. Na Muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio kontrabas (I. Grafiĉki simboli muziĉkog ornamentiranja izdiferenci rali su se u najvećoj mjeri u XVII—-XVIII st. ->■ figuracija. 2 koncerta za klavir (I. 1. klavir i gudaĉki kvartet. direktor Opere i od 1967 profesor na Visokoj muziĉkoj školi. SAD. D. L. 1962. 2 Impressions de Notre-Datne. i to u djelima francuskih lautista. Vogelmeier. gu daĉki kvartet. 61. — P. 1933. dodole i dr. Kroz suton. —■ VOKALNA: kantata Ţetva (S. LIT. IV 1928 —). Ĉetiri simfonije: I. 3 Weihnachtschbre za zbor. 1924 i dr. 6.KLAVIRSKA: 4 sonate. — SPISI: Za muzikata. — K.). Dolmetsck. Studien zur Entwicklungsgeschichte der ornamentalen Melopoie. 1944). već definira takt kao ritmiĉku mjeru za dirigenta. oko 1535). Sonata a duo za violinu i violu.: E. 1945. IV 1878 — 23. Mace donian R~eview. sv. — W. Concerto a tre za violinu. skupni naziv za raznovrsno ukrašavanje melodije. 1964. — SPISI: Aaron Copland. New York 1961). kada su ukrasi posve toĉno tonski i ritmiĉki notirani oni gube svoj pravi ornamentalni karakter i postaju strukturalni element kompozicije. — KLA VIRSKA: Deĉja svita. — A. Santa Cruz). Leo Ornstein. Kultura. Ornstein and Modem Music. DJELA. Buchanan. — H. Djelovao je kao kontrabasist Zagrebaĉke opere i orguljaš u crkvama sv. Ĉeškoj. un mušico de Nueva York. pantomima Lima Beans. 1967. Antun. 2. Studirao na Konzervatoriju u Petrogradu. 60. LIT. Andreas Ornitoparchus. op. Beograd 1957. trzalaĉki in strument sliĉan lutnji. Od 1961 u Skopju profesor na Srednjoj muziĉkoj školi. 1948. Wilhem ĉijim je zalaganjem 1835 nastava pjevanja uvedena u sve pariške osnovne škole. — Lj. ORREGO-SALAS. ORTAKOV. V.: J. MGG. klavir^ ĉembalo i udaraljke. — . 1945. X 1905 —). solo-pesme Karijatida i Portret-. A. Odatle su ih većinom preuzimali kompozitori drugih zemalja. Umjetnik suvremenih stremljenja. Zvuk. Suite russe. Sv. ibid. Janković. Ti. dinamiĉke i agogiĉke vrijednosti ne mogu posve toĉno fiksirati. obiĉno u obliku kola. 1965. vuĉe podrijetlo iz prakse improviziranja i variranja koja se susreće u svim muziĉkim kulturama. pa ih je 1862 bilo više od 300. Canciones Castellanas za sopran i 8 instrumenata. Stockl). La Mušica in Macedonia. muziĉki kritiĉar lista El Mercurio i od 1949 urednik ĉasopisa Revista musical chilena. 1958. Istodobno se u Parizu razvio pokret za osnivanje amaterskih pjevaĉkih zborova. 22. suita Escenas de cortes y pastores. —• KOMORNA: sekstet za klarinet. nastavnik muziĉke historije na Konzervatoriju. Goglia. klavirski kvintet. Pares. — VOKALNA: kantata Slovo za Kiril i Melodij. zatim direktor Instituta za folklor. odreĊenim figurama. ORK ES TRALN A: s imfo nija . Poema za flautu i klavir. njihova struktura i djelovanje temelje se. 3 sonate za violonĉelo i klavir. Rad XIII kongresa saveza folklorista Jugo slavije u Dojranu 1966. 1914. 1972. Psalam za recitatora i duhaĉki orkestar. Ornitoparchus aus Meiningen und dessen Lehre von den Kirchenaccenten. 19481 Umbral del sueno. Joy. 2 — 3. — A. zborovi. 1954. Rosen biser i Zima. unutar jednog razdoblja ponekad se jedna te ista vrsta ukrasa biljeţila razliĉitim znacima ili obrnuto. Vogelhofer ili si. naziv za zborne narodne plesove. 11. odreĊenoj sredini ili ukusu. pravo ime vjerojatno Vogelsang. SAN. 1962. 59. Toma Prošev. Zvuk. 1962. 15 skupine plesaĉa. H. 1914. klavirski trio. XII 1892 — ). Leipzig 1913. I 1919 —). — N. Juan Antonio. 2 sonate za violinu i klavir. a 1910 oko 2200 s preko 60 000 aktivnih ĉlanova (orpheonista). varijacije i fuga. Prilog prouĉavanju muziĉke prošlosti M akedonije. XII 1927). Three Moods: Anger. prema vlastitim rijeĉima. Uz to 1956 —63 muziĉki kritiĉar Radio-Skopja. Sastoji se od 4 knjige: Cantus planus.

. i kompozitor (La Place. Jiraka i zat bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Ljubljani. Studirao pravo u Aix-en-Provencei. hislorique et theoreligue du plain-chant . 1853 (II izd. IV. Nisardom. Njene r uspješnije kreacije su: Odetta-Odilija (Ĉajkovski. Meditacije za 2 klavira. 17. Borrowdale. Kleine Ballettsuite. Schonberga i neoklasicistiĉka P. 1929. ORTIZ. J. Polazeći od neoklasicizma. 1840). MeĊu tim kompozicijama posebr mjesto zauzimaju orkestralna Suita. Johnsona.. Berlioz. Diego Ortiz. 1857 (novo izd. Bio je Maestro de Capilla Fernandosa od Toleda vojvode od Albe i 1558 boravio je na njegovu dvoru u Napulju. Kao jedanaestogodišnji djeĉak svirao u kvintetu s prijateljima na instrumentima koje su sami izradili. na španjolskom i talijanskom jeziku). de Valderravana Silva de sirenas. U tom sluĉaju potpunija je ozn. Zainteresovan za zvuĉni fenomen svojih ostvarenja. gostovao je u dva navrata u Evropi. LIT. itd. Niedermeverom 1859. O. X. Habe i K. 1829. D. O. os bito ĉeške i njemaĉke. koncert za violinu. 1565 (8 moteta obj. Schne ider s njemaĉkim prijevodom. On se medu prvima borio za obnovu gregorijanskog korala. simfonijeta za gudaĉe. Sinfonia conccrtante za klavir i orkestar. O. Koncert za orkestar. 1952. 25. 1930. X. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. 1547 (pripisana nepoznatom Miguel Ortizu. 1861. Dictionnaire liturgique. o. sonata za violonĉelo i klavir i dr. 1960 i VI. 1950. OSMINKA (J"). septim nia i povećanim i smanjeni intervalima. O bacujući u poĉetku tekovi muziĉke prošlosti. Avignon 1918. 2 sonate za violinu i klavir. sa L. V 1941). U harmon se sluţio novim strukturarr dajući pri tome prednost mali i velikim sekundama. 1959. 1860). Rajmonda) i Seljanka iz Medne gore (P kofjev. 1962. X. 1833. 1958. Renea te ponovno u Los Angelesu (1929—30). 27. De l'Ecole musicale italienne et de I'' administration de iAcademie royale de musique a l'occasion de l'opera de M. Ideolog muziĉkog modernizma u Sloveniji. 2 scherza. MGG. U svom zrelom razdoblju O. ĉetiri tridesetidruginke (JC). 1853. Horsley. Joseph d'Ortigue. djelomice sa Th. A. 1857 sa L. poslije 1570). Unoseći u svoja djela i ekspresionistiĉ obiljeţja A.). a zatim se posvetio muziĉkoj publicistici i historiji crkvene muzike te je od 1829 u Parizu suraĊivao kao muzi ĉki kritiĉar u razliĉitim ĉasopisima i dnevnicima.: M. LIT. Vaucluse. II izd. 1943. Joseph-Louis d'Ortigue. Priĉa 0 kamenom cvijetu). Bardet. 23. C. je zastupao princip apsolutne kromatiĉnosti. Klasiĉni balet studirala na Lenjingradskom baletn institutu A. 1967. Abecedaire du plain-chant. Dve deĉje pesme (Svitac i Vi odluka). Armstrongom). je izvršio snaţan utjecaj na muziĉki ţivot Pariza. 1954. kompozitor (Verţej.. Crossfire. O. Pevtona. 1958. Šest simfonija: I. 16. 1954. koja djelomice još i danas stoji pod njegovim utjecajen Znaĉajan je bio i njegov rad u MeĊunarodnom društvu za suvn menu muziku (SIMC). A. on je poĉeo sve više poklanjati paţn jasnom izlaganju sadrţaja i preglednijoj formalnoj izgradn Iz toga vremena potjeĉe nekoliko njegovih ostvarenja. 1959— 64 profesor muziĉke škole Josip Slavenski. 20. DJELA: Musices liber primus (himne. XI 1866). Najĉešće su zamršeniji ukrasi ili pasaţe kod kojih autor ili redaktor donos olakšanu verziju. u svom je umj niĉkom razvoju prošao nekoliko faza. O. 1936). I 1973). — B. LabuĊe jeze Rajmonda (Glazunov. sovjetska plesaĉica (?. Kid Edward. Beograd 1969. solo-pjesme Sonce v zavesah i Štiri belokranjske. melod te unuS ^ ' harmonijske kombinaci '° nove poglede n muziĉku arhitektoniku. Los Angeles 11)52. Uĉio zatim trombon i od 1905 svirao u orkestru B. ORKESTARSKA: Concerto solenne za klavir. Kao vješt propagator.: V. Suita concertante za flautu i gudaĉki orkestar sa klavirom. zbirka eseja Le Balcon de l'opera. Louisiana. Napustiv ekstremni radikali zam. simfonijske pjesme Ma i Povodni moţ. 22. — VOKALNA: Dve solo pesme. Periĉić. je bio jedan od najboljih trombonista tradicionalnoga jazza. u polovi] ĉetiri. DJELA: De la guerre des dilettanti. 1972. 1932 —). 1957. The Musices liber primus of Diego Ortiz (diserta cija). 1949. ameriĉki jazz-trombonist. psihološkom uvjerlj vošću forme i neposrednošću izraţaja. Armstronga. atonalnos atematiĉnosti i dodekafonije. Osminska pauza biljeţi se . koja za slušaoca ima podjednaki efekt kao i alizacija originalnog teksta. Leon Orthel. 5 Etudes-caprices. Hindemitha izgrac je vlastiti stil. Ory's Creole Trombone i Savoy Blues. Klasiĉna uvertira. 1963. je nakon studija u Pragu postao gorljivi zagovornik modernizi i ĉetvrtstepene muzike. Piccola snifonia. psalmi. guda ĉe i udaraljke. 2 Hommages en forme d'etude. 1962. 1962. koji je svojom originalnošću izazvao pravu revo] ĉiju u slovenskoj muzici. God. Bigarda i B. LIT. 3 bagatele. Završio uĉiteljsku školu i ne vrijeme djelovao u prosvjetnoj struci. sa lakoćom rešava slo ţene tehniĉke. Poema eroico. MGG. 1973. Zastupnik savremeno g muziĉkog jezika. nastupao u sastavima Hot Five i Hot Seven L. Arabeske za klavir. OSGHIAN. Introduction a Vetude comparee des tonalites et principalement du chant gregorien et de la musique moderne. 1947. a u ĉetvrtinki dvije. OSIPENKO. Nakon prekida 1931 —40 suraĊivao u orkestrima B. 1855. 1953. koncert za orkestar Silhouette. ali ne preza ni pred osjećajnom dinamikom (Piccola sinfonia). La Musique a l'e'glise. nagoviješl je novo doba i bezobzirno u rao put svojim nazorima. koncert za violonĉelo. Niedermeverom utemeljio i 1857 —60 ureĊivao ĉasopis za cr kvenu muziku La Maitrise. ORKESTRALNA. francuski muziĉki pisac (Ca vaillon. uspio privući brojne sljedbenike te odgojiti kompozitorsku gi neraciju. Blacka. V. 1911 osnovao vlastiti orkestar s kojim je otišao u New Orleans. ili olakšano). LIT. koja odlikuju dubokom iskrenošću doţivljaja. formalne i harmonske probleme.: R. u notnom tekstu oznaĉuje varijantu u iz1 denju pojedinog kraćeg odlomka kompozicije. Clementom pod naslovom Journal des maitrises. Proske u Mušica divina. Od 1919 vodio orkestar u Los Angelesu. nota koja po trajanju odgovara osm trajanja cijele note. osobito u Journal des Debats (naslijedio H. koji je moţda identiĉan s Diegom).: W. Kod toga praksi ipak nije potpuno pr kinuo s S.. esejima i osobito u oštrim kritikama. piii facile (tal. daje i uvid u instrumentalnu praksu XVI st. MGG. — Obrade narodnih pesai igara. ili). DELA. Glumio u filmovima New Orleans (sa L. 2 moteta u obradbi za vihuelu u zbirci E. oko 1510 —?. Ljutomer. 1853 — 63). Od 1863 bio je urednik ĉaospisa Le Menestrel. a od 1964 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (1969—73 prodekan). — Tratado de glosas. V 1802 — Pariz. je došao do stvaralaĉke faze kontrolisanog subjektivizma. — KLAV1RSKA : sonata. Mahogany Magic i The Benny Goodman Story i dr. Berlioza). Komp nirao je i ćetvrtstepenu m ziku s namjerom da je uvede i tako obogati i slovensku muzici kulturu dostignućima suvremene zapadno -evropske muzike. 1955 i 1957. Chicago Vagabondsa (1928 — 29) i Lucky Day L. ORY. Medu njegovim kompozicijama najpopularnije su Muskrat Ramble. 1940. Barber. O njegovu ţivotu ima malo podataka. 1839 (novo izd. 1876). negirajući svaku vrijednost dij tonici u modernoj muzici. 1962. Vodio je i vlastite orkestre u San Franciscu i Los Angelesu. kompozitor (Dubrovnik. se dijeli na dvije šesnaestinke (. postiţe tonsku izdiferencira nost izvlaĉeći je iz organizovane zvuĉne materije savremeno tretiranog polifonog stava. moteti i dr. . je ublaţio svoj stav. U poĉetku romantik. 1895 — Ljubljana. U cijeloj noti ima osam osminki. koji se za ostvarenje svojih ideja bon i rijeĉju u ĉlancima. ĉiji su korijeni djelomiĉne u slovenskoj narodnoj muzici. osim uputa o ornamentici. Joseph Louis d'. 1962. Petar. XII 1889 — Honolulu. 1553 (obj. — Solo-pjesme. . Traite theoretique et pratique de Vaccompagnement du plain-chant. 1964. B. 3 sonatine. Rajiĉića. DJELA. Olivera. kanta Magnificat. Diferen- OSTERC. Slavko. IV 1932 —). Pc poznavalac suvremenih muziĉkih stilova.. Bavi se i muziĉkom kritikom (Politika). OSMOGLASNIK -> Oktoih OSSIA (tal. Muziku studirao 1925 — na Konzervatoriju u Pragu kod A. 1954. — /. španjolski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Toledo. 1844. 1862 obnovio ga zajedno sa F. formi instrumentaciju. 1933: II. III. OSTERC tradicijom. scherzo za klavir i orkestar. Na meĊunarodnom na canju u Parizu 1956 osvojila nagradu Ana Pavlova. 1955. — KLAV1RSKA: sonata. kao Du The'dtre italien et de son influence sur le gout musical francais. svita šumske priĉe za hor. preludiji i dr. Debitirala 1950. a zatim u Chicagu ĉlan orkestara K. 1970. Conccrto alla burla za klavir. Uv dio je s e nove ritmiĉke. Opirao se mo viĉkom ponavljanju i otk] njao pomake paralelnih ten odbacujući trozvuk kao ha monijski temelj. Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu 1959 diplomirao kompoziciju i 1964 završio postdiplomske studije kod S. Ortizov Tratado de glosas sobre dausulas y otros generos de puntos en la mušica de violones (Rim 1553. Apercu sommaire de la litterature et de la bibliographie musicale en France. Varije 1956. God. Mušica iniziale. ORTIGUE.. Paap.. misu i druge crkvene kompozicije. M. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. 1963. sadrţi najraniji opis legato -poteza i razliĉitih tehnika improvizacije s notnim primjerima.16 ORTHEL — OSTERC cias za violinu i orkestar. Rossini dans l'opera francais. Od njegovih dela nagraĊena su Poema eroico i Koncert za orkestar. K.. 23. Vaganove. Ala Jevgenjevna. — Komponirao kraća djela za klavir. Sigogis. ou de la revolution operee par M. — KOA1ORNA: gudaĉki kvarte t. Diego. a 1954 postal a soliš baleta lenjingradskog kazališta Kirov. O. Boldena. zb< rovi Oĉe naš i Tri belokranjske. Div mento za dvostruki kvintet. R. dirigent. God.

Paz. Cvetko. Kassel 1973. M. 1929. MGG. 1926. D. Pesem o devici Peregrini. Thomas). 7. 1936. bas -klarinet. 1930. G. Pravoslavno srpsko crkveno pjenije po starom karlov aĉkom naĉinu. 1936. 1962 -— 63. Bavio se preteţno ispitivanjem i analizom srpskoga crkvenog pojanja. Litterschied. Šostakoviĉ. Svojim kompozicijama. — M. 1934. Izraz o. Ortiza). 1930 (Ljubljana. 1922. 27. 1953. J. 1929. 1937. 1967. U orkestralnim partiturama postiţe se ostinatom velika gradacija tako da postepeno sve veći broj dionica preuzima ostinatnu figuru (M. Nowak. ORKESTRALNA: simfonijau C-duru. Tri pesmi iz ciklusa S. sonata za violu i klavir. 1929. Beĉki klasici rijetko upotrebljavaju ostinatne figure. 1935. Gombosi. Toccata. S. 1887 — 1908. — G. 25. Nasuprot tome. I. On je i vaţan element OSTOJIĆ. Samospevi Slavka Osterca do njegovega koncerta v letu 1925. Slovenska glasbena revija. ĉesto kao jedan od osnovnih kon struktivnih elemenata nekih muziĉkih oblika (pes. Muzikološki zbornik. Cvetoĉi bezeg za alt. Šegula. basse contrainte). Melos 1953. Gurlitt. muzikolog (Halle na Saali. 1925. knjiţevni istoriĉar i kompozitor (Os tojićevo. Bolero. 1926—28 asistent A. Bedina. vrlo ĉest. K vprašanju o kompozicijskih nazorih Slavka Osterca. 1934. harmonizovao je narodne melodije za hor i za klavir. Die konstruktive und thematische Ostinatotechnik des 17. doktorirao 1954 u Heidelbergu. — O. und 18. Stravinskog. Ravel. Cinq morceaux. koncert za klavir i duhaĉke instrumente. VCestphal. Juri in kaca belouška. historiju umjetnosti i filozofiju na Berlinskom univerzitetu (J. 1969. — DRAMSKA. 3. Stalno ponavljanje iste ritmiĉke i melodiĉke figure moţe stvoriti dojam nepokretnosti. Slavko Osterc — Prispevek za biografijo. obj. Six petits morceaux. 1955. X 1921). passacaglia. VI. violu i klavir.: H. — D. 1929. Passacaglia i koral. VII. Sin Helmutha. SBIMG. 9. Petites variations. I stavak Sedme simfonije). Krog s kredo. Kompozitori XX st. Bonn 1970. moţe biti sredstvo za postizanje i isti canje pokretl jivosti. Veze Josipa Slavenskog sa Stavkom Ostercom. 1931. DJELA (izbor). Premrl. ibid. Rijavec. Scheringa na Univerzitetu u Halleu (na Saali). primjenjuju o. Rijavec. G. alt. Procesija. — IZDANJA: Das deutsche Chorlied vom 16. 1929. alt-saksofon i bas-klarinet.: S. Frescobaldi). na roĉito D.). 1924. 1929. Osterc. 1911 — 12. Rijavec. Apfel. zbor i 9 instrumenata u ĉetvrtstepenom sistemu. oso bito impresionisti.. Slavko Osterc und die stilistische Situation seiner Zeit. 1. Nazori Slavka Osterca o tradiciji v glasbi in o glasbenem nacionalizmu. Corrazzinija »Obup bednega sentimenlalnega poeta«. plesne muzike XVI st. Pokorn. Arti musices. Najstariji. afirmirao se daleko izvan domovine. God. (djela za gambu španjolskih autora. Lipovšek. Ĉetiri karikature za flautu piccolOj klarinet i fagot. V. 1934. zbor i 7 instrumenata. sluţe njima da bi ocrtali odreĊena raspoloţenja. K. Uloga ostinatnih figura u suvremenoj muzici. — L. 1932. 1970. X. Šegula. 1938. ground).) nalazi se takoĊer o. Ouverture classique. 1928. — j. Ouatre miniatures. Maska rdeĉe smrti. Cvetko. koncert za orkestar. Po svom djelovanju o. Oĉe naš. 1932. —• L. i talijanske canzone (G. Studije. Grundzuge einer Geschichte des basso ostinato . 1941. MGG. 1924. 1937 — 41 (Ljubljana. de Rorea. C. Ljubljana 1972. Jahrhundert bis zur Gegemvart. U misama i motetima Nizozemaca (XV i XVI st. III 1927 — ). Willaerta. Osthoffu posvećene su dvije spome nice. AFMW. autograf OSTHOFF. Ljubljana 1964. OSTINATO (od lat. — D. RAM 1934. — KOMPOZICIJE: gudaĉki kvartet. 1927. Rijavec. 5. I922. basso ostinato. 1936. ibid. Fellerer). K vprašanju tonalnosti in vertikale v skladbah Slavka Osterca. 1936. Slavko Osterc. 1933. — H. VIII 1896 —). brojne studije. LIT. XI 1928). Baleti: Iz Satanovega dnevnika. 1962. 1934. Solo-pjesme: Usta so mi bila nema.. trio za flautu. dovodi do smirenja. kompoziciju. Spomenica SANU. U baroku je basso 0. Studirao muzikologiju. 27. 1930. djelomiĉno u svescima Das Chorvverk (izd. 1925. Kompozicijski stavek komornih instrumentalnih del Slavka Osterca. 1958. alt-saksofon. Cerkveni glasbenik. F. Aforizmi. 1934. karakteristiĉan je za stvaranje B. SPISI: Predlog pevaĉkim druitvima i prijateljima gudbe. 4. Messiaen). Zur Geschichte des basso ostinato (disertacija). — A. S. II 1932) i Illusions (Iluzije). 1962 — 65. A. v. Leipzig 1910. 1929. OSTERC. ibid. 1932. — Isti. Ave Maria za sopran. 1938 — 39. uobiĉajio se ok 1700. Motoriĉki o. R. Ravel. ibid. 1928. najĉešće u dionici cantus firmusa.OSTERC — OSTOJIĆ Treba istaći da je O. 1930 (Ljubljana. 1939. — Isti. 1926— 27 i 1934. — Ista. a u XVII st. Jahrhunderts (disertacija) Miinchen 1940. Koln 1973. Muziĉko obrazovanje steka) kod privatnih uĉitelja u Novom Sadu. sonata za sak sofon i klavir. 1937—64 bio je profesor muzikologije na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni. DJELA: Das dramatische Spdtwerk C. Beethovens Klavierkonzert c-moll. DJELA: Der Lautenist Santino Garsi da Parma (disertacija). njemaĉki muzikolog i kompozitor (Bielefeld. 2 kantate i pjesme uz orkestar i klavir. IV 1962). 1932. Opere: Krst pri Savici. u djelima neobaroka i neoklasike. 1931. Religioso iz suite za orkestar. Cvetko. III. 1924 i Mati. a od 1928 na Univerzitetu u Berlinu (od 1932 docent). 1930. — J. 1929. Ostinato. 1929. — K. D. O. ibid. Requiem za muški zbor i 15 instrumenata. 1921. 1969. 1926. 1928. rog. 17. Medea. LIT. 2. ibid. Ph. — R. Michaela. od impresionizma nadalje o. u Frankfurtu na Majni studirao kompoziciju (K. — Objavio 12 Composizioni vocali profane e sacre (inedite) di C. — D. kao i djela engleskih virginalista. 1935.A. di Lassa. Buenos Aires 1955. jollia. ■— VOKALNA. Bagatele. Partita za violonĉelo i klavir. Danses. A. knj. sonata za violonĉelo i klavir. Sonce v zavesah. Kun. Arabeske. Hessenberg) i dirigiranje (K. God. u razliĉitim modifikacijama i varijantama ima vaţnu ulogu i u jazzu. Muziĉke novosti. Marburg 1928. 1970. — D. obstinatus uporan). Asistent (1957) i docent (1965) na Univerzitetu u Miinchenu. Kongresni izvještaj. Basso ostinato und Basso quasi ostinato. slovensko muziĉko stvaralaštvo uputio novim pravcem. koja kruţi oko sebe bez cilja (M. klavir i dirigiranje uĉio privatn o i na Sternovu konzervatoriju. Festschrift K. Tihomir. Berlin 1926. — KLAVIRSKA: Dve miniaturi. II 1932) i Dandin v vicah. 2 gudaĉka kvarteta. — K. on se zove ostinatni bas (tal. 1941. 1940. koncert za violinu i 7 instrumenata.. Der »Basso ostinato« und die Anfange der Kantate. — A. Kussera. Stolzela i J. H.. Josquin Desprez (2 sv. I stavak Španjolske rapsodije). Musikgeschichte und Gegenwart. Hartmanns Korrespondenz an S. 1889— 1912 gimnazijski nastavnik. Magnificat za mješoviti zbor i 2 klavira. 1940. Rhvthmus. 13. kvintet za duhaĉke instrumente. Riemann. Njegova primjena uvjetuje i izgradnju pojedinih ob lika (chaconna. Belokranjska suita. Komorno kompozicijsko snovanje Slavka Osterca pred njegovim odhodom v Prago. A. 1928 (Ljubljana. Orffa koji ostinatne figure u basu ĉesto udruţuje s melodiĉkim ostinatom u visokim dionicama. Georgiadesa. 1968. Liliencron. sluţi gdjekad upravo u protivne svrhe. Ĉetiri Gradnikove pesmi za kontraalt i gudaĉki kvartet. 1929. Kao konstruktivni element javlja se o. Zu J. Ciacona za violu i klavir. Protivnim postupkom o. — A. X. God. Preludij 1 fuga za ĉetvrtstepeni klavir. lamento u operi). Ostinato und Kompositionstechnik bei den englischen Virginalisten der elisabethanischen Zeit. Helmuth. •— D. od 1920 profesor Univerziteta u Skopju. Bachs Ostinatotechnik. a i najĉešći oblik je i \ u basovoj dionici. 1928. J. Mouvement symphonique. Cvetko. 1933. Das Musikwerk (izd. nonet. J. DELA. 1960. 1940. — KOMORNA: gudaĉki trio. 1938. Trois esquisses. Der Basso ostinato als technisches und formbildendes Prinzip (disertacija). Salome. IV. Slavko Osterc. nadalje. Straţilovo 1892. 1961 i 1966. koncert za klavkski kvartet. Regnarta. Kriegera. Monteverdi. štampanim i izvoĊenim u inozemstvu. 1942. 1965. djela Josquina des Presa. Introduccion a la mušica de nuestro tiempo. ĉla nci. 18. ibid. 17 S. Spomen ica R. Propper.. melodiĉki i ritmiĉki jasno odreĊena i pregledna muziĉka misao koja se doslovno po navlja u istoj dionici kroz cijelu kompoziciju ili kroz njezin veći odlomak. 1928.1972. Mali preludiji. Belokranjske uspavanke. Zborovske kompozicije Slavka Osterca. Reicherl. Adam Krieger. 1935. Wolf). 1922. Scherchens und K. u oba oblika (O. Walter. klarinet i fagot. Bericht iiber den internationalen musikwissenschaftlichen Kongress. Die Niederldnder und das deutsche Lied (1400 —1640). Aus H. Negujmo crkvenu pesmu. — T. Monteverdis (disertacija). obogatio ga modernom kompozicijskom tehnikom 1 tako u znatnoj mjeri pridonio njegovu daljnjem razvoju. 1939. franc.). 1932 (Ljubljana. — Za orgulje: Fantazija i koral. Kantate: Rapsodova velikonoĉna poslanica za recitatora. Pokorn. Leipzig 1950 (novi otisak. C. 1928 — 29. rog i violu. — L. Prokofjeva i C. — T. Fantaisie chromatiaue. Theatergesang und darstellende Musik in der italienischen Renaissance (2 sv. Pamatce Slavka Osterca. 1938.2simfonijske pjesme Povodni moţ. Susreće se od XIII st. O. — D. 1929. VVolfgang. Bibliografski pregled kompozicij Slavka Osterca. suita za violinu i klavir. 1962. Blume) i Nagels Musikarchiv. Co. 1946. u muzikologiji uĉenik svoga oca i Th. S. •— E. 1928. Suita. Male pesmi za Irenu za so pran ili tenor.. Naša pevaĉka društva i narodno . Kriegera. Zborovi: Familija. 27. G. CDXXXIV. ĉetir i Heinejeve pesmi za viši glas i gudaĉki kvartet u ĉetvrtstepenom sistemu. Bartoka. obou. —• Isti. Fri drika Velikog. Arcadelta. Der Ostinato in der neuen Musik. 1927. Wiesbaden 1966). II 1932). 1940. Divertimento za gudaĉki kvartet. 1951 — 52. Fellerer (Musicae scientiae collectanea). koncert za obou.. Banat. Qualre pieces symphoniques. Iz k omiĉne opere. Italia patria del basso ostinato. — W. VII 1865 — Beĉ. dok se romantiĉari. Orao 1893. Stoletja slovenske glasbe. suita za 8 instrumenata. U tom sluĉaju on je ritmiĉka okosnica koja daje impuls svim ostalim dionicama. — A.. Wien 1932. Iz pisama Miloja Milojevića Slavku Ostercu. 1971. Slavko Osterc in njegove skladbe. od 1968 profesor i šef kat edre za muzikologiju na Univerzitetu u Wiirzburgu.

La Giarra (Caselk i druga djela. MGG. 1761 imenovan je dvorskim komornim kompozitorom. kantata The Wheel barrovi. — Objavio više zbirka škotskih narodnih napjeva: Collection of Scots Songs (2 sv. 1926: Selska slavnost.. London 1947. Engleska. Otakar Ostrĉil vzrust a uzrani. španjols kompozitor i muzikolog (Azcoitia. studije i ĉlanci. od 1736 violinist i orguljaš u Edirtburghu. Solo-pjesme: 12 Songs Compos'd in the Scotch Taste.: V. — VOKALNA: ksmtatt'Uhodilo. 3 klavira. iako pod izvjesnim utjecajem G. paleografiju (A. Collection of Curious Scots Tunes (2 sv.: J. 1921. 1909. Engleskoj. 1969. 1940—51 b je direktor Konzervatorija u Madridu. G. 1934. H. Serenata'Ronda. KOMORNA: 6 Pastoral Solos for a Violin and Vcl. Pozniak. Dancingmaster u Dunfermlineu. scenska muzi] Ilderim i Rubinul miraculos. II 1879 — 20. 1711 — Knebvvorth. udaraljke i gudaĉe. varijacije Kfiţovd cesta. 1928—33. — DRAMSKA: Macbeth. The Musical Magazine.: O. James. muziku za pozorišne komade. R. Sebastianu (1922—32) i Azcoitiji (1932—39). 3 Collections of Songs. OSTRĈIL. LIT. — H. 1912. 6 Sonatas for two German Flutes by Giuseppe St. Melodrami za recitaciju i orkestar: Lihe. Granan Flood. Arregui.D. zborovi. ORKESTRALNA. 1910. Breazv Ion Nonna Otescu. oko 1748. lirski sopran (Trs 18. na opernoj pozor nici debitirala 1947 u Ljubljani kao Rosina (Rossini. Farmer. Kao kompozitor osvojio više nagrada DJELA. OSTOJIĆ — OTTE DJELA: kantata Moji zemlji (F. Hans. d'Indv) u Parizu. VII 1924 —). Nastavnik muzike S. 1965. OTTA KLASINC. deĉje pesme. S. Klavierbuch I. Iko. Legenda z Erinu.). OTRIN. Glen. kompozitor i zborovoda (Dolina kraj Trsta.-Ph. tragedija Cleone (Dodsley).). 17. 3. IX. orgulje i udaraljke. 1963.). Vlasty skon. dok u orkestralnim kompozicijama. 1939. 1895. with a Thorough Bass. rumunjski kompozitor i dirigei (Bukurešt. 12 Canciones para la Sagra Comunion.. Francuskoj. 1740 boravio u Italiji. 1955.: A. 1928. zbor Rondeau des songes i Menuets de Plal J. Praha 1948. VII 1936). Anton-Tuna. Les Enchantemen d'Armide za violinu i orkestar. — Z. Fibicha). Passages. Libanonu i Juţnoj Africi. Goigoechea). orguljaš i kompozitor (Dunfermline. 191 El Canto popular montanes. XI] 1926 —). LIT. 1928. K. 7. Zatim nastupala u Italiji. Guipiizcoa. Faust] Manon (Massenet). 6 Divertimentos. 1914 postao dramaturg i direktor opere Vinohradske divadlo. Buţga. Via Ci cis. VIII 1935). 1912. — V. 5 Strukturelle Spiele za klavirski trio. Pedrell). 1911. 1747. 1959. Njezin repertoar obuhvać niz sopranskih uloga lirskog i koloraturnog karaktera. Ensemble za 17 instrumenata. 1962. Kjuder). 21 Canciones a Maria Santisima. 1750. Gc. 1969. Paqueno largo. Interpla 1963 za 2 pijanista i komorni sastav. Mocquereau) muzikologiju (F. Ignacij. Old Scotch and English Songs. Praha 1936. DJELA. Studirao na Zemaljskoj muziĉkoj uĉiteljskoj školi u Pragu. X. gdje je obogatio repertoar brojnim izvedbama klasiĉnih i osobito modernih opera. medi kojima su Marcelina (Beethoven. DJELA. K. Na gorici na placu i dr. David. OSVALD. oko 1765. Predavao ĉeški i njemaĉki do 1919. for the Violin and Harpsichord. Marcha real espanola. fantazija za violinu i klavir. Ion Nonna. Airs for the Summer. Dromenon z. vodi i muški zbor Valentin Vodnik. ostvaruje originalan muziĉki govor osebujnih melodijskih i polifonijskih rje šenja. Preradio za 6-gl. 1913—19 i Honzovo krdlovstvi. Balada i dr. Filmska muzika Nolimetangere. 1911. a otada se iskljuĉivo bavio muzikom (uĉio kod Z. 1906. horove i dr. 1762 — 63. 12 Serenatas for lwo Violins and Vcl. S. limene instrumente udaraljke. Poupe. OTA. — KOMORNA: Folie et sens. Martini. Od 1908 dirigent amaterskog ansambla Orkestralni sdruţeni. 1899 i Legenda o sv. 1913. Bio je zatim nastavnik u Scotch Holland Warehouseu u Pali Mallu. Uĉenica L. — Solo-pjesme. —• Spomenica Pamatce Otakara Ostrĉila. N. Airs for the Spring. Andre bat ikusi dct. Diplomirao modernu filologiju i estetiku. tragedija The Gamester (Moore). Engleskoj i SAD. 1743. Kidson. Janaĉka s Ostrĉilem. O STR Ĉ IL kvalitetu izvedaba podigao na evropski nivo. Studirao kompoziciju (J. 2. 1921. Fidelio). — J. Komponovao je za klavir. osobito u Baletnor studiju Mariborske opere. U njegova najbolja koreografska ostvs renja idu baleti: Les petits riens (Mozart). op. 10 Favourite Songs. violu i klavir. Leto. 8 litanija za 3 — 4 gU i orgulje. Tatjana (Ĉajkovski Evgenij Onjegin). Mimi (Puccini. 1903 — 05. 2. 1915. Valeurs. La Traviata i Rigoletto). škotski violinist. 1892 i Skfivan. Posebna izdanja SAN. W. osnovao Operno društvo iz kojeg se razvila drţavna opera. Švicarskoj. balet Ileana Cosinzeana. Balada o mrtvim ševci a mlade taneĉnici. Benedetiĉ) za muški zbor i orkestar Cork strirao O. Praha 1935.. U svojim operama nastavlja tradiciju B. Dramaticka tvorba Otakara Ostrĉila a jeji jevištni osudy. XII 1880 — Sebastian. OSWALD. Love in a Village. ORKESTRALNA: Montaru za klavir. oko 1750—55. Pik Nogaviĉka (Cipci). Nejedly. Studij kontrabasa završio na Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. 1970. — V. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. M. Suite vasca. oko 1747. simfonijska pjesma Pohadka o Šemiku. oko 1762. —• A. — Balet Diadalos. 1915. a O . Od 1913 predavao kompozicij na Konzervatoriju u Bukureštu (od 1918 direktor). Divadlo. 1904 i Balada ĉeskd. IV 1931 —). 2 simfonijske skice na narodne moti' Din bdtrini. oko 1747. 1927— 28. Marcha nupcdl. Abendroth). Pripada najznaĉajnijim ĉeškim kompozitorima XX st. — G. Le'bl. moteti i dr. 1960. Studirao na KonzerV: toriju u Bukureštu te na Konzervatoriju (Ch. — VOKALNA: The old Woman's Oratory. El Calangrejo. Gudaria. 1899.). ORKESTRALNA: simfonija u A-duru op. 1960. Tomandl. God. In paĉe. — SPISI: La Mušica religiosa y la legislacion.). od 1959 muziĉk urednik Radio-Bremena. Djeluje u Trstu kao nastavnik na školi Glasbene Matice i zborovoda pjevaĉkog društva Vasilij Mirk s kojim je osvojio više nagrada na meĊunarodnim natjecanjima. Alpha Omega. 196 OTESCU. OTTE. 1916. ĉeški kompozitor i dirigent (Prag. 1965 Alpha-Omega za 12 muških glasova. Germani). . Đula (Gotovac. X. Lamentatio in Sabbato Sanci 3 Misererea. Collection of 43 Scots Tunes zvith Variations . ORGVLJSKA: Cancion montanesa. . 1736. Edinburgh 1900. 1965 Touches za orgulje. 1960. oko 1741 i 1742. klavir (B. studirao orgulje i kompozici (A. muški zborovi (Devin. Defile-Entracte-Reverance za glas i klavir. Pohadkovd suita. Korespodence L. koj je vodio od 1938. Las Montanas. ali unosi suvremenu melodiku i disonantne dramatske akcente. Horovoda i nastavnik muzike u Starom Beĉeju. 1751. DJELA. 1910 i Narcisse. Responsorios del Oficio de Semana Santa. Simfonijske pjesme: Le Temple de Gnia 1908. ondje . Lepa Vida (Ukmar). P. — KLAVIRSKA: Collection of Minuets. viith a Thorough Bass. pjevaĉica. Otakar Ostrĉil. 1962. Nje maĉkoj. LIT. plesaĉ i koreograf (Zemun. . Momente. III 1940). Kao plesaĉ i koreograf angaţiran d sada u Ljubljani. Novom Sadu i Mariboru (1959 —64 i od 1970] uz to se istiĉe kao odgojitelj mladih plesaĉa. 1753. farsa The Reprisal or The Tars of Old England (Smollett). Seviljsl brijaĉ) i tamo angaţirana do 1951. 1912 i Peisaj de iarnd. — Obradbe narodn napjeva za zbor (Eno dreuce. 1950. 12. oko 1742 i oko 1775. A Collection of. 1950. 1909—10. LIT. 25. sonatina za violinu. Rendezvous za komorni ansambl. U Otescuovim ranijim kompozicijama osjeća : utjecaj francuskog impresionizma. j. — DRAA SKA: opera De la Matei cetire. Pej. 1742—43. 1907—08.. 1905. 1955. Early Scottish Melodies. Tropismen I za klavir. Letopis Matice Srpske. 1915. Od 1951 ţivio u S. V. — W. 1914. Praha 1912.: Af. P. History of Music in Scotland. Bartol. James Oswald and the Temple of Apollo. oko 1759. kn}. Praha 1935. Đordević. Kundlovy oĉi. Osvvalds Airs. MGG. DJELA: Elegia za violonĉelo i klavir. — VOKALNA: Tasso-conceti za sopran flautu. Belgiji. Po sebna izdania SAN. pantomima Queen Mab. and Vcl. . Meditacion. Otakar Ostrĉil. 299 i dr. La Legende de la rose rouge. 1907 utemeljio ĉasopis Musi Sacro-Hispana koji je ureĊivao do 1922.: Af. 1742. kasnije se sve više orijentii prema folklo rnim znaĉajkama rumunjske narodne muzike. Querol. 1917. zbirke Remembranza. oko 1795. 1913.). Panĉevu. for a German Fl. Airs for the Autumn i Airs for the Winter. Portugah Egiptu. Me. oko 1742 (7 sv. (10 sv. oko 1760 i (12 sv. Đordević. Od 1927 upravljao takoĊer Bukureštanskoi filharmonijom. Za zbor i orkest. — Elegija za violinu i klavir. 1960. Jose Maria Nemesio Otafio y Eguino. I 1768). Gieseking i orgulje (F. God. 191 Sorgi-Dantza. — Kompozicije za vojniĉku muziku. Zero. 1968 (u scenskoj verziji: Utrecht 1968). a 1741 u Londonu. Tropismen II za klavir. Gran himno a San Ignacio de Loyola. Koncfrtni pijanist. OTAfiO Y EGUINO. 1758. Pepeljuga i Petja i vuk (Prokofjev). kao dirigent i kompozitor. 1897. Ero s onogi svijeta) i druga djela. Ondina. IV 1956). The Glasgow Herald. Violetta i Gild (Verdi. •— KOMORNA : gudaĉki kvartet u H -duru. Toffola u Trstu. horovoda i kompozitor (Beraun. 19. — DRAMSKA. u baletu se usavršavao u Njt maĉkoj. 26. istodobno apsolvira studij muziĉke historije na Akademiji za glasbo i historije urr jetnosti na Filozofskom fakultetu. Payer. 1757. Margareta (Gounod. Opere: Jan Zhofe-lecky (neizv. The Masque of Alfred. Otakar Ostrĉil. 1912. Muzica. Cancion del carretero. Hindemith) dirigiranje (H. 1911 i 5 canciones montanesas.). LIT. — Obradbe crkvenih i narodnih pesama. 1900—03. Melodrami za recitaciju i klavir Kamenny mnich. oko 1750 —60. Isusovac. 1915. Cancion del olivo. Scenska muzika za dramu J.—■ Izdao Antologia de organisi espanoles i zbirku španjolskih vojniĉkih kompozicija iz XVIII st.). Ion Nonna Otescu. Spomenica Panĉevaĉkog Srpskog crkvenog pevaĉkog društva. 1958. oko 1741. 1758. Realisationen za klavir i orkestar. Widor) i Schc cantorum (V. solo-pjesme uz orkestar i uz klavir. a zatim direktor opere Praškog narodnog kazališta. 29. The Caledonian Pocket Companion (2 sv. XII 1888 — 25. — F. Colin's Kisses. Danza de gigantones i ( Solopjesme: Kun. Alessandrescu. MGG. Couperina. Ĉehoslovaĉka. kun i El mar de la vida..18 prosvećivanje. Les Sylphides (Chopin Mammon (Kfenek). Otakar. od 1958 ĉlanica Mariborske oper i od 1959 stalni gost Zagrebaĉke opere. Les Toques guerra. njemaĉki pijanist i kompozitor (Plauen. 3. 25. Zite. Kvapila Sirotek. . drvene duhaĉk instrumente. Somboru i Subotici i dirigent pozorišta u Novom Sadu. Baĉka. I 1931 — U Ljubljani završio Srednju baletnu školu. Rameaua te Les Moissonneurs i Passacaille F. VIII 1864 — Mol. simfonijeta. — J. — CRKVENA: 8 Cdnticos a la Santisima Virgi 191° j I2 Canticos al Sagrado Corazon. — Danza de las cavaducas za klavir. — VOKALNA. 1898! Suita C. Smetane. Salmo sinfonico. LIT. oko 1770. Rektorys. Mahlera.). bastianu. oko 1745. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. Jose Maria Nemesio. Himno pontific Zborovi: Basa Chorichu. 1899. La Boheme). Be. Musical Antiquary. klavir i udaraljke. Rusalka (Dvofak). Panĉevo 1938.

— Aranţmani za jazz -orkestar. I Teatri di Roma. S. divertimento za limene duhaĉe. Michigan. koja je poslije njegove smrti pripojena Vatikanskoj biblioteci. Co. Seji. 1932. II Cardinale Pietro Ottoboni. Gjungjenac. II Teatro Ottoboni nel Palazzo del la Cancelleria. 1957. 1962. II 1825 — Madrid. Knjiţevnik i muziĉar. — Kompozicije za klavir (fuge) i za orgulje. Marcello (Puccini. teoretiĉar i muziĉki pisac (London. Ravela. 1706). Madrid 1881. Rava. X. francuski naziv za praznu ţicu na gudaĉkim instrumentima. Michael's College kojemu je. Balet Nonagc. Oxford. 1952. Symphonic Movement. K. 1946. klarinetist. G. Zapoĉeo pijanistiĉku karijeru. kao operni dirigent debitirao 1969 u Salzburgu (Mozart. tri poglavlja o engleskoj muzici u Historv of Music Naumannovog engleskog izdanja. Od 1880 postoji i londonski ogranak. 1938. OZIM. Kao jazz-pijanist suraĊivao je sa A. sonata za violu i klavir.). Muziku uĉio na Musical Collegeu u Chicagu i na Juilliard School of Music u New Yorku (V. H. harmonijske funkcije i tonalitet kojemu pripadaju pojedini akordi (-> Harmonija. 4 kompozicije za gudaĉe. OZAWA. Debussvja i M. pjesme i dr. 1962. 1924 utemeljio je londonski ogranak muziĉki odjel. — DRAMSKA: opera The Enchanted Pear Trĉe. 19 2. IV 1889). Snimio je više gramofonskih ploĉa. Filmska muzika. 2 klavirska trija. Kocelin (Lisinski. utemeljeno 1468. i kod H. London 1889. pa se poduzeće dijeli u Oxford Universitv Press. Bumpus. 2. talijanski libretist (Venecija. On some Italian and Spanish Treatises on Music of the Scventeenth Century. Frederick Arthur Gore. otvoren). — M. preludiji i dr. a posebno djela jugosla I. Za klavir: sonate. Peha y Goni. Lovve i W. pisao je aranţmane za Th. Conccrlino za violinu i gudaĉe. OXFORD UNIVERSITY PRESS. njegovi su uĉenici bili Z. — R.molu. apertum i clausum. Kune i N. Proceedings of the Royal Musical Association. Jelecki (Ĉajkovski. de Angelis. — Kompozicije za klavir (sonata. 1958. L. 1942. Z. Karajana u Berlinu. VII 1667 — Rim. Paganinija. C. Willem van Otterloo. Od 1955 OUP je preuzelo izda vanje ĉasopisa Music & Letters. — P. ĉeški pjevaĉ (bariton) i pedagog (Plzefi. X. kompozitor i aranţer narodne zabavne muzike (Begunje. III 1877 — Prag. Paap. protektor Kongregacije i Accademije S. Cristobal. Positions of Organs in Churches. P. pa i u Juţnoj Americi. D. Charlesom i dr. Dvofaka. Bio je izvrstan improvizator na klaviru i orguljama. Scarlatti. Za boravka u Zagrebu bavio se veoma uspješno pjevaĉkom pedagogijom. Vilko. O. La Pastorella (isti. 1690). La opera espanola y la mušica dramatica en Espafia. 11. Milhauda. Hartnan.\\a&is\a\ i Krušina (Smetana. 6. (balada. Uĉenik B. celestu i udaraljke. U muziĉkim oblicima XIV st. Zrinjski (Zajc. Rostala na Royal College of Music u Lon donu (1949—51). Americi i Japanu. Costanzi. Havergal. II 1740). Joyce. Lanciani. Lon donu (1951. The Life of Sir Frederick Ouseley ( I I izd. oznaĉuje se struktura pojedinih akorda. -> Harmonijska analiza). 12. Duhovni voda kvinteta. S bratom Slavkom Avsenikom utemeljio 1954 ansambl za narodnu zabavnu muziku pod nazivom Kvintet braće Avsenik koji se ubrzo uvrstio u najpopularnije ansamble te vrste. i. II s imfo nija. XI 1950). T. solo-pjesme. Kardinal. Roma 1953. Posjeduje izvrsnu tehniĉku spremu i po sebni smisao za stilsku interpre taciju. sonatina za violinu i ĉembalo. OVERTON. a od oko 1870 bio je dirigent u madridskom Teatro Real. 1882. Violonĉeiist i dirigent orke stra u Utrechtu. o ĉemu svjedoĉe r edovita gostovanja po Evropi. 1688). violinist (Ljubljana. 1868. Gaffi. Saldonija u Madridu. W. — VOKALNA: oratoriji St. Handel i dr. 1709) i dr. 1879. 1948. Uz koncerte J. London 1896. 1875. Od 1855 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu i praecentor katedrale u Herfordu. virelais) izrazi ouvert i clos (lat. Operni l ib r e t i : U Amantc del suo cncmico (muzika F. 3 suite. 9. Komponirao je muziku za preko 100 zarzuela. Pietro. Cotarelo y Mori. Bacha. Jan. Za orgulje: 12 fuga. nokturna i dr. Poviri). Tako npr. La Forza del divino amore (B. a od 1963 na Visokoj mu ziĉkoj školi u Kolnu. 1960. 1956. Silvio (Leoncava'lo. Pagliacci). DJELA: simfonija. Dalibor i Prodana nevjesta). Statira (A. Izvrstan inter pret djela A. 1950. gudaĉki trio. A Treatise on Counterpoint. XI 1972). —■ Opera U hola disabitata (napisao kao 8godišnji djeĉak). nakladno poduzeće Oxfordskog univerziteta. Fleschova nagrada) i Miinchenu (1958). 1695). Persichetti). Cecilia. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. D J E LA . 1950 i 1954. On Mecenate in Roma barocca. — F. a od 1962 vodio je teĉajeve za kompoziciju na Neto School of Music. Njegovi su uĉenici J. Valentin (Gounod. F. sekretar Svetog Oficija. Nje gove 4 kompozicije za gudaĉe. // Trionfo della castita (A. IX 1935 —). M. Considerations on the History of Ecclesiastical Music of Western Europe 1876. Carlo Magno (G. V 1931 —). — Zborovi. ameriĉki kompozitor i jazz -pijanist (Bangor. aperto i ehiuso) upućivali su izvod ioce da kod ponavljanja kompozicije uzmu drukĉiji završetak (danas prima volta i seconda volta). Studij završio na Unive rzitetu Toho Gaku'en u Tokiju (N. 1691). Wallersteina i 1902 zapoĉeo umjetniĉku karijeru. F. 1948—71 ĉlan Plesnog orkestra Radio -Ljubljane. 7. 1950. Gunzek). XII 1907 —). // Trionfo della Vergine (A. 1911 — 14 operni solist u Zagrebu. Cecilia. Sir Frederick Arthur Gore Ouselev. Mufioz. MGG. MGG. stupanj na kojemu se u ljestvici nalaze. u svojem je domu prireĊivao znamenite koncerte na kojima su sudjelovali najugled niji umjetnici onoga doba (A. OVSENIK (Avsenik). 1869. II 1920 — New York. ostavio muziĉku biblioteku (jednu od najvećih u Engleskoj). I I I 1877). 1951. 1882. Faust). 1914—19 solist Narodnog divadla u Pragu i 1919—21 ponovno u Zagrebu. On the Early Italian and Spanish Treatises on Counterpoint and Harmony.: A. Polycarp i Hagar. Charles. Studij s doktoratom završio u Oxfordu. Pfeifera na Akademiji za glasbo u Ljubljani i M. španjolski kompozitor i dirigent (Bajadoz. Cantata ddV Assunta (A. DJELA.: A.. Ranevom. O RKES TRALNA: s imfo nija za guda ĉe. engleski kompozitor. K. Memorials of Frederick Arthur Gore Ouselev. 1 8 6 8 i d. 1962—63 profesor Akademije za glasbo u Ljub ljani. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više meĊunarodnih nagrada. 12. klavir. — A. 1960. Bartoka i dr. Mendelssohna. LIT. Giuditla vitloriosa (isti. Historia de la zarzuela y del genero chico. Renato (Verdi. God. nizozemski dirigent i kompozitor (Winterswijk. tal. A. Nakon zavr šenoga studija s velikim je uspjehom nastupao u mnogim evropskim zemljama i izvan Evrope. na njegovu su bogatom re pertoaru violinske sonate i kraća djela razliĉitih majstora svih raz doblja. H Sako*). suita za gudaĉe. — Isti. je do 1961 i sam kao klarinetist djelovao u ansamblu. Sachsom. 1958.. A. Rieg gera i D. Uĉenik L. kojom je pridonio razvoju te muziĉke vrste u Španjolskoj. Marshall. 1943. Scarlatti. Scarlatti. S. 1. OUVERT (franc. 1961. 1904—07 ĉlan Ljubljanske opere. 23. 27.: W. Cosi fan tutte). IX. Frederick Arthur Gore Ouseley. LIT. Amorc e gratitudine (Lanciani. Stainer. kao rektor i donator. 1955. suautor i aranţer. S. — SPISI: A Treatise on Harmony. Historia de la zarzuela. U nastavi harmonije. 1907—11 Vinohradskoga divadla u Pra gu. 1953). — L. 13. 1705). 1705). 1690). Cvejić. OUSELEY. Bio je suradnik ĉasopisa Jazz Today.). Oblici. W.: F. N. London 1892. 1962. Fantasta za 5 limenih instrumenata. DJELA. Caldara. Pietro Ottoboni. Kast. Corelli. estampida. Brucknera. Introductie en Allegro. aceord d l'ouvert znaĉi akord proizveden na samim praznim ţicama. van Beethovena. Tartinija. God. — E.OTTERLOO — OZNAČIVANJE AKORDA OTTERLOO. B. dijamantnih i platinskih ploĉa. La Boheme). muziĉki Odušci OTVORENA FORMA OTVORI OUDRID Y SEGURA. LIT. — Gudaĉki trio. Pikova dama). Scarlatti. Umjetnik velike pjevaĉke kulture ostvario je brojne baritonske uloge koje su se odlikovale scenskom dovršenošću: Don Giovanni ( Mozart). LIT. . — Zborovi. od 1949 dirigent haškog Residentie-Orkest. U Plziiu uĉio pjevanje kod M. Madrid 1946. klavir i udaraljke. se ogledao i kao kompozitor. The Compositions of the Rev. A Treatise on Musical Form and General Composition. Ranev. 1942. IN S T R U ME N T A LN A : 2 g u d a ĉ k a k va r te ta . Ko. u C -d u r u. OZIM venskih kompozitora. Predaje na meĊunarodnim teĉajevima dirigiranja Nizozemskog radija. A. Studirao na Konzervatoriju u Amsterdamu (S. B. Osnovao St. Character and Influence of Sir Frederick Gore Ouselev. a zatim se usavršavao kod L. preko 100 himna. 1889 — 90. 1941. Za svoja vrijedna ostvarenja stekao je pri znanja i na meĊunarodnim natjecanjima u Ţenevi (1950). God. Šef -dirigent Simfonijskog orkestra u Torontu (1965 —66). 28. 1694). Tovomasu. gudaĉki kvartet. OTTOBONI. Alontaldo. simfonijeta i divertimento ubrajaju se medu istaknuta djela nizozemskog orkestralnog repertoara. i D. Americi i Australiji. Bernsteina u Tanglewoodu. Ansambl je do danas (1974) snimio 20 long-play gramofonskih ploĉa u nakladi od 10 milijuna i dobio 8 zlatnih. OUREDNIK. Ĉajkovskog. O. lntrada za limene duhaĉe i udaraljke. od 1971 je programni i muziĉki rukovodilac tvornice gramofonskih ploĉa Helidon u Ljubljani. London i Clarendon Press. Gostuje u drugim zemljama. Firenze 1955. 1935. God. 1886. osnovao je biblioteku Ottoboniana. — CRKVENA : brojne mise. koji je do danas izdao veći broj muzikalija i znanstvenih muziĉkih knjiga. sonata za violonĉelo i klavir. Hali. japanski dirigent (Hoten. Od 1960 profesor je na Juilliard School of Music. Krabuljni ples). Monksa. 9. U posljednje vrijeme nastupa s uspjehom i kao dirigent. nastupa kao gost u Evropi. — J. Dresden). SAD. — J. Szymanowskog. T. Nikola Šubić Zrinjski) i dr. gudaĉki sekstet. solo-pjesme. II Cardinale Bencdetto Pamphili. I. OZNAĈIVANJE AKORDA. J. Canon and Fugue. VIII 1825 — Herford. C. simfonijeta za 16 duhaĉkih instrumenata. 1868. Igor. XI 1928 —•)• Studij klarineta završio 1961 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (M. 24. MGG. Madrid 1935. kao i u harmonijskoj analizi. usavršavao se kod W. Willem van. G. 1957. T. ĉasopis Roma. Mozarta.

ostvarila je nekoliko z. DĆ. VII ni septakord VII stupnja s povišenom tercom i povišenom tt kvintom. a za djelovanja u Ljubl jani nastupala je kao dramska glumica.. one toĉnije oznaĉu kako autor (ili redaktor) zamišlja muzikalnu kompo nentu izvei be (-> Agogika.) koji upućuju kal treba interpretirati neko muziĉko djelo. K. pa se stoga nijedan od njih nije proširio izvan kruga aut rovih pristaša. S uspjehom se bavila koi certnom djelatnošću. —> harmonijske funkcije akorda (—> Toniĉke harmonije. 9. tj. U pri loţenom primjeru C znaĉi C-dur tonalitet. Krabuljni ples) i dr.14. koji predstavlja temeljni ton odreĊenog akorda (~> Te-meljni ton i temeljni oblik akorda). konstri irali su svoje posebne sisteme oznaĉivanja akorda. Bila je zatim ĉlanica opera u Ljubljani i Mariboi i 1924—42 te od 1945 u Zagrebu. I 1896 — Zagreb. Figarov pir). a tonaliteti se taoder oznaĉuju slovima.: Beethoven: Sonata za klavir u G-duru. br. V. Altistica velikih glasovn mogućnosti i osobitog smisla za glumu.. OZNAKE ZA PREDAVANJE. 12. skupina grafiĉkih znakova notnom tekstu (rijeĉi. kratice. Pikova dama). pjevaĉica. od kojih posebno treba istaknuti Groficu (Ĉa kovski. a malima mol. -> Domi-nanta dominante. Marcelinu (Mozart. kao H. VIII 1962). D i DD oznaĉuju se. S. Pjevaĉi karijeru zapoĉela 1919 na operi u Ljubljani kao Paulina (Ĉajkovsl Pikova dama). KO. -> Subdominantne harmonije. Uf kvintsekstakord II stupnja. Svi su ti s stemi mahom odraz liĉnih gledanja autora na harmonijske pr bleme. . D/II i D/III dvije sekundarne dominante. -> Frazrranje).OZNAĈIVANJE AKORDA — OŢEGOVIĆ ' • ■ > Struktura akorda oznaĉuje se arapskim brojkama na naĉin -> generalbasa. alt (Budimpešta. -*■ Dominantne harmonije. dok se rimskim brojkama oznaĉuje stu panj ljestvice. odnosno izvan granica njegove škole. OŢEGOVIĆ. Lucija. Riemann i dr. slova i dr. Ulril (Verdi. Pjevanje uĉila na školi HGZ Zagrebu i 1913 —16 n Muziĉkoj akademiji u Beĉu. paţenih kreacija. 2 C: V7 I D/M D/III D T J V Pojedini muziĉki teoretiĉari. -> Sekundarne dominante). nadalje. kao i niz pomno izraĊenih i stils okarakteriziranih epizodnih uloga. dominantu II i dominantu III stupnja itd. septakord V stupnja. i to velikima dur. Slovima T. N. op. —> Dinamika.

tutti la spogliano. 1928. LIT. 1952. 1956.: M. Asprilio. klavir i udaraljke. 1962. II. — DRAMSKA: Protocolo. U zbirkama djela raznih autora onoga vremena štampane su 2 duhovne pjesme fcanzonette spirituali) za 3 glasa. ORKESTRALNA: 4 Studi. 1963 i II Dio di oro. — Komponirao crkvena i druga djela. basklarinet i udaraljke. flautu vibrafon i udaraljke. 1678—90). a zatim kapelnik i orguljaš crkve sv. Heterogeneo. 1962. za pozitiv. III 1706). 1967. 1968. Seulin. Quasi una fantasta. Glosa za sopran. 1963. i. 1954—66. Melos. Libro para U pianista. 1967. Condicionado za flautu solo. 1961. Bivio. 1929). 18. je jedan od najvećih njemaĉkih orguljaša svoga vremena. Od 1964 artistiĉki je direktor Biennala suvremene mu zike u Madridu. 1957. DJELA. 1599. Asprilio Pacelli insigne Maestro di Cappella della Corte Reale della Polonia. 1965. Angelo. 7 zborista i plesaĉicu. IX 1653 — pokopan 9. varijacije (2 sv. Padova 1844. Fabriano 1935. balet / Dispersi.). sopran-sak-sofon. II izd. 1960. Actuelles za sopran. contromelodia.). orguljaš i kompozitor (Salboro. Wecker). II 1880 ■—•)• Studirao na Muziĉkom institutu u Padovi (C. vjerojatno do 1676). S. Metodo teorico-pratico per lo studio primario della teoria lettura e composizione musicale (8 svešĉića). MGG. gdje je 1769 angaţiran kao pritno mušico kazališta San Benedetto. 1970. Gaspare. debitirao 1766 u Veneciji. Kod orgulja. Bach. Canzone in onore di S. 1961. 1957. Asprilio Pacelli. 1969.). 1611. Ein Wort za glas. toplina i blagost harmonij skog izraza ĉesto s istaknutom funkcionalnošću akorda. 1968. kršten 1. 1968. 1970. 19571 1958. talijanski kompozitor (Castano Primo. Comentarios za mezzosopran. La Parola in Palestrina). 1962. Palestrina. Umbrija. ■— VOKALNA: Choral eucaristico za zbor i 7 duhaĉa. PACCAGNINI. fantazije. Lopez de Osaba. Ĉita del Vaticano 1941. Metodo per lo studio delV organo. Mušica da camera za 9 instrumenata. Stuttgartu (1690—92). a bavio se i muzikologijom i teoretsko-pedagoškim radom. / dispersi. L. — DRAMSKA: Le sue ragioni. . Prosodia. 1608. 1921. Por diversos motivos za 4 klavira. U orguljskoj i klavirskoj muzici skraćenica za pedal. Glinski. gudaĉki kvartet. 1925. 1964. 2 zbora. 1925 —30 izdavao vlastiti ĉasopis Nuova didattica e pedagogia musicale. njemaĉki kompozitor i orguljaš (Niirnberg. 1957. Reciproco. Bertonija. za 2 klavira: Movil II. Victorie). Actuelles 1968 za orkestar. 1965. Školsku i muziĉku naobrazbu stekao u Niirnbergu (H. — KLAVIRSKA: Sei tempi za 2 klavira. 1955. Bach. Za Pachelbelov originalni muziĉki jezik karakte ristiĉna je pjevnost melodije. Inici-ativas. Elaborazione in polifonia armonica (3 sv. Orguljaš (Malmo. vibrafon i klavir. Studio pratico della tnelodia. 1968. 1604 —18. 1963. pedagog. Istakao se i kao pedagog. violinu i klarinet. Erfurtu (Predigerkirche. Završio studij prava u Madridu. La Citta del miracolo za flautu i orkestar. 1928—34. Djelovao u Rimu 1589—93 u crkvi Santa Maria di Monserrato. 3. Opere di J. Bach. Tutti la vogliono. Canzone in onore di S. talijanski muziĉki pisac. Imaginario I za 3 udaraljke i ĉembalo. sopran i magnetofonsku vrpcu. 1960 —61 utemeljio ansambl Tiempo y Mušica za suvremenu komornu muziku. Gruppi concertati. Vercelli. 1597 (vjerojatno još od 1595) kapelnik u rimskom Collegio Germanico. 1968. Un celebre mušico fabrianese: Gasparo Pac chierotti. 2 ksilofona.: ukupna djela obj. Studij završio na Konzervatoriju u Milanu. koncert za violinu i 6 instrumentalnih grupa. klavir. ■—■ PACHELBEL. Magnificat i moteti za 4 glasa. 1953. talijanski kompozitor (Vasciano di Stroncone. Teoria e storia degli abbellimenti. Vento-nel vento za mezzosopran i orkestar. 1968. Pollini).16 i 20 glasova.P (p). Tombeau. 1948. 1963. U Milanu otvorio eksperimentalnu muziĉku školu u kojoj je pri mjenjivao vlastitu metodu muziĉke nastave. Progressus. Orguljaš u Beĉu (od 1673. te koralne partite. . 1925.Sassi. Padova. 1952. 1963. Prentz). X. Modulos IV za gudaĉki kvartet. oznaka za treći manual. Koncertirao u Italiji i u inozemstvu. Dialoghi. španjols ki kompozitor (Bilbao. kao i kombiniran oblik (susreće se jedino koa Pachelbela) u kojemu orguljska fuga uvodi u orguljski koral. 1952 i dr. psalmi. ĉemu se . Petra. tokate. 1597. psalmi i moteti za 4 glasa. ORKESTRALNA: 4 Invenciones. 1602—03 na istom poloţaju u bazilici sv. 12. . Pacellijeva djela mogu se po tehnici i stilu usporediti s najboljim kompozicijama toga vremena. X 1930 —). medu njima Missa de Passione Domini (autorstvo nesigurno) i 8 kompozicija u orguljskoj tabulaturi. 28. // Mušica za 2 klavira. koju je obogatio komponirajući orguljske korale.). 1964. 1961 — 69 (I. orguljski korali (najĉešće troglasni s cantus firmusom u gornjem glasu ili basu). Stanislao obj. I 1930 —). zbor i orkestar. Polar za violinu. od 1594 u Trinita dei Pellegrini. Metodo di composizione musicale (3 sv. 1969. Stanislao. A. 1971. 1962. J. 1961. 1608 i Sacrae Cantiones za 4—10. ali je još jednom nastupio 1796. Pardfrasis za 24 instrumenta (po motetima T. Kompozitor avangardnih stremljenja. K. PACCAGNELLA. U rukopisu je saĉuvano nekoliko crkvenih kompozicija. Mušica a due za violinu i klavir. Luis de Pablo versucht eine Asthetik der zeitgenossischen Musik. kršten 21. 1967. 2 klavira i gudaĉki kvartet. Terzo concerto za sopran i orkestar. 1967. Ejercicio para cuarteto. LIT. M. od 1968 vodi Studio di fonologia musicale Talijanskog radija u Milanu.: G. d'Alessi. preteĉa J. Nakon što se afirmirao kao kompozitor na brojnim festivalima suvremene muzike. 1960. koji je uglavnom napisao Pacchierotti. 1963 utemeljio ansambl Ars Antiqua. Johann. V 1623). 4. — CRKVENA. Ermenegildo. 1965. PABLO. 1957. Altdorfu i Regensburgu (Ph. Uĉio kod F. DJELA. S. Cenni biografici intorno a Gaspare Pacchierotti. Imaginario II. Pjevao na svima većim talijanskim pozornicama te više puta u Londonu. 1934. 1961.). a pp za pianissimo ili piii piano. Anthem za zbor. —• G. Reciproco za flautu. S. Modulos III za 17 instrumenata. 2. Prosodia. Ancona. God. chaconne i suite. 1959. — ELEKTRONSKA: Sequenze e strutture. 1792 povukao se sa scene. armonia. 1965 — 66. 1958. — R. one govore jezikom rimske škole. 1961. 1939. DJELA: zbirka madrigala za 4 glasa. — KOMORNA: Sinfonias za 17 limenih instrumenata. 4. Najvaţnije su njegove koralne obradbe: koralne fuge (thematice praeambulando). 1964. sopran (Fabriano. nadalje varija cije. Radial za 24 instrumenta. Milano. // Canto gregoriano. Mutazioni za violinu solo.). P. jasnoća. Eisenachu (1677— 78). 1591 i 16 moteta. 1953. — SPISI: La Elaborazione tematica nelle opere di G. Antuna u Milanu. Nastupa kao predavaĉ i suradnik struĉnih muziĉkih publikacija. 1953. 1965 — 66. Zbirke: psalmi i moteti za 8 glasova. Modulos I za 3 klarineta. 1960. Luis de. Novara). Imao je glas izvan redna opsega i virtuozno je vladao tehnikom belkanta. sopran. NOVA IZD. Od 1603 vodio u Varšavi dvorsku kapelu Sigi smunda III. Recreation suite enfantine. TEORETSKA I INSTRUKTIVNA: Metodo per lo studio del pianoforte e la composizione degli esercizi iecnici ritmici e melodici (3 sv. — KOMORNA: gudaĉki trio. Schvvemmer. ali oĉituju i neke znaĉajke tadašnje venecijanske muzike. 17. Escena za zbor i 18 instrumenata. VOKALNA: j Ćori di Euripide za zbor i orkestar. Bacha na podruĉju muzike za orgulje i ĉembalo. 1964. 5 Invenciones za flautu (violinu) i klavir. Un Uomo da salvare. V 1740 —■ Padova. u muzici uglavnom samouk. 1570 — Varšava. 28. Ubrzo stekao veliku reputaciju širom Italije i izvan nje. PACCHIEROTTI (Pacchiarotti). 1925. 1967. 1964. 1955. fuge. 1601. talijanski pjevaĉ. K.: P. tj. Cecchini Pacchierotti. S. III. Calegari objavio je 1836 priruĉnik Modi generali del canto . PACELLI. La Formazione del linguaggio musicale (3 sv. 1968. —■ KLAVIRSKA: sonata. 1958 — 68. 1956. Gliriski (2 sv. Elementi di canto gregoriano. J. II Linguaggio melodico e armonico. Modulos II za 2 orkestra. Sebalda). 1968. limene instrumente i kontrabas. Cesuras za duhaĉki i gudaĉki trio. Mušica a cinque. X 1821). DJELA. moţda i G. radio-opere Mose. 1958. LIT. J. Posljednje decenije ţivota proveo u Padovi. 1964 i dr. — Spis Aproximacion a una estetica contempordnea. 1962. Gothi (od 1692) i Niirnbergu (od 1695 u crkvi sv. skraćenica za piano. Reiss (Muzyka i Špievi.

Alveara. 1905). Doflcin. Ljubavni napitak). 1860. 1840. Fedtke (1958). J. MGG. uporedo sa medicinskim studijama. 1887. — H. Oko 90 opera: Annetta e Lucindo. u F kod B. Berlin 1941. Fredrik Pacius. Moser i T. Eggebrecht (od 1954) i dr. Koncerti: 2 za klavir. Pro mušica. arije s varijacijama Hexachordum Apollinis. Barceloni. P. Magnani. poljski pijanist. 1699. Beckmann. mann. — F. Mnoge njegove pjesme posta u Finskoj veoma popularne. Parizu. pa mu ni instrumentacija nije uvijek dotjerana. Johann Pachelbel als Vokalkomponist (s potpunim popisom djela). Seiffert (DTB. Pachmann and Chopin. I. Eggebrecht. oko 80 zborova. Sikorski). Siedlce. Seiffert (DTO. u tom gradu P. . 26 moteta. 1960. Pachelbel. Rigoletlo). X 1902). neka djela za instrumente s tipkama obj. Manon (Massenet) i d PACIORKIEVVICZ. 1962. Dušane. Giovanni Pacini: Bemerki zum Stil seiner Opern. 1683. Ringbom. Bez tebe draga. Novi nastupi vodili su ga zatim u Berlin . X. 1947). Ĉuj. Mat thaei (4 sv. Dachsa na Konzervatoriju u Beĉu. Pachelbel. Fredrik ( rich) Pacius. Palermo 1927. i dr. — N. a studij kompo 1950 u Lodzu (K. 1838. i duhaĉki kvintet. DJELA: DRAMSKA. sonate i dr. A. — INSTRUMENTALNA: programna simfonija Dante. Studirao kompoziciju u Bologni (S. U rkp. 1962. dueti. Chopina. a kasnije ruskih kompozitora eklektika A. ! za violinu i klavir. U ki vrijeme ostvarila blistavu umjetniĉku karijeru. NOVA IZD. X. Nj< se kompozicije nadovezuju na njemaĉku romantiĉku školi su ĉesto inspirirane finskim folklorom. U meĊuvremenu pre godinu dana na Konzervatorijumu u Strassburgu. Zu seinem 250. Spohra (violina) i M.22 PACHELBEL — PADEREWSKI Agnese. Seiffert (DTB. Mnoge narodne i graĊanske melodije harmoni: je i za hor i za klavir. 6. 1846. Wycinanki z morskiej pianki z. 49S. potom. Osobito se isticao kao interpret Chopinovih kompozicija. Svetosa vska pesma. Ponešto ekscentriĉan. 1952. 6 gudaĉkih kvarteta. A. Podolija. nastalih najĉešće u kratkom roku (svoju najbolju operu Saffo napisao je u 28 dana). Fredrik (Friedrich). F. oko 1858—64. Pjevanje uĉila u Lisabonu i tamo 1888 debil u kazalištu San Carlos kao Amina (Bellini. Muziku uĉio \ botici. Suita kurpiozvska. Botstiber i M. ORKESTRALNA: simfonija u 1 stavku. LIT. — DRAMSKA : opere Kung Karls jakt.: M. 13 Magnificata. M. Ti kurpiozvski za solistu. nastupajući u lermu. Aus der Vergangenheit der Stadt Erfurt. The Magnificat Fugues of J. Uz to niz izgubljenih kompozicija. Marsz uroczysty. Pachelbel als Ka mmerkomponist. 1867 i dr. M. — Gudaĉki kvartet. XI 1860 — New York. 1693. Arenskog. Arenskog i S. 1911. Vladimir. INSTRUMENTALNA (obj. Pachelbel — sein Leben und Wirken in Erfurt. ni jednog ĉasa ne zamagljuje jasnoću osnovne koncepcije. Kiel) i instrumentacije (H. fuge (medu njima oko 100 fuga na Magnificat). Die Variation als Grundlage handwerklicher Gestaltung im musikalischen Schaffen J. ali im ĉesto manjka izvornost. Pabsta (klavir) te A. DJELA. Helsinki 1921. Bena di Varnol. Uĉio kod J. redovno je kon rao u mnogim mestima tadašnje Austro -Ugarske i Srbije. finski kompozitor njema podrijetla (Hamburg. Studij orgulja završio 194 Konzervatoriju u Varšav i (B. 17. Seviljski brijaĉ). U njegovim kompozicijama ogleda se. Singspiel Prinsessan af Cypern. Zerlina (Mozart. H. uz romanti< patriotski izraz. A Study of the Tenburv Manuscripts of J. je od 1837 i dvorski muziĉki direktor.: fuge na Magnificat za instrumente s tipkama obradili i obj. 1865 (dopunio F. H. Furlanetto). ariji CRKVENA: brojne mise. poljski kompozitor i pijanist (Lazy. — Tri kompozicije za violonĉelo i klavir. II 1796 —• Pescia. Saradivao je u mnogim ĉasopisima i i nim listovima. pre ludiji i dr. Henrvk. 1951. 1960. — H. Pachelbel (disertacija). — SPISI: Sutla nalitd della mušica ntelodrammalica italiana del secolo XVIII. Zelenskog. brojni ĉli kritike.-E. Rusiji. u Kasselu kod L. Jovan. Udav: na vrhuncu slave 1907 za diplomatu M. 1950. tokate. 3 klavirska trija. Musik und Kirche. PACINI. 17. usavršavao se u Beĉu kod T. Kompozicije mu se odlikuju logikom i jasnoćom strukture. 1948. 1845. nastupa i kao koncertni orgi DJELA. PACHMANN. varijacije za violinu i orkestar. Arenskog i N. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Rutkovvski). 2 mise. gestikuliranjem. Journal of the American Musicological Societv. Zborovoda i organizator muzi ţivota u Plocku. zbor i orkestar. — F. 1841). zahvaljujući melodijskoj invenciji i smislu za scenske efekte. c. 1903). — E. Regina (udata Alvear). kao i djela. fantazije. 6. KLAVIRSKA: Chansonette serbe. Ĉajkovskog. — Horske harmonizacije. Moniuszka (harmonija) i W. Sant' PAĈU. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. Zur 300. Eggebrecht. Centralna liĉnost muziĉkog ţivota u Helsinkij' je poloţio temelje razvoju nove epohe u finskoj muzici. Pachelbels. oktet i dr. 1881 odlazi u Berlin na kompozicije (F. — //. IX 1965). Rubinsteina i P. Montevideu. bey S. autobiografija Le mie memorie artistiche. posvećivao je malo paţnje. III 1847 — Zagreb. Nolle. — VOKALNA. Studij zapoĉeo na Varšav skom konzervatoriju kod R. X. 1S50 (revidirana ' koncert za violinu. solo-pjesme i dr. ORKESTRALNA: fantazija za klavir i orkestar. Pachelbels »Musikalische Sterbensgedanken«. P. — KLAVIRSKA: 2 sonate. — J. S. 1867. MF. Prag je ovo milog Srpstva. DELA. povukla se s operne pozor Jedna od najglasovitijih koloraturnih soprana svojega dob. zborovi. 1842 . Pachelbel (disertacija). solo-pjesme. dobiva na Konzervator. Don Giova Adina (Donizetti. W. koralne obradbe i suite za instrume nte s. Zobelev (1937). Medea di Corinto. 27. U Pachelbelovoj liĉnosti sjedinjuje se virtuoznost i pjevnost juţnonjemaĉke škole sa srednjonjemaĉkom teţnjom prema kontrapunktiranju i variranju na temelju cantus firmusa. poljski kompozitor i guljaš (Sierpc. Sorabji. c. varijacije. Petrogradu. 1918 — 19. talijanski kompozitor i teoretiĉar (Ca tania. Diplomiravši 1878. kasnijeg j sjednika republike Argentine. ricercari. Eggebrecht. Milanu. 1843. XII 1867). mesto profesora klavira. Wie man durchs ganze Jahr bey tvehrendem Gottesdienst. i Die Loreley. J. SBIMG. Giovanni. meĊutim. Collan-Beaurain. — Balet Legenda Wars 1959. Pachelbels Kammermusik. Dordević. J. J. 1886—1917 profesor klavira na Moskovskom konzervatoriju. Urban). H. izbor djela za instrumente s tipkama obj. Od 1813 komponirao za najvaţnija talijanska kazališta (Venecija. — D. 1 7 a ri ja . F. 1898. H. PACINI. za razliĉne komorne sastave te preludiji. H. 4. pridruţuje virtuozno iţivljavanje u samoj instrumentalnoj igri koja. 1957. Johann Pachelbel. partitu za 5 gudaĉkih instrumenata i b. Giovanni Pacini. Acht Chordle zum Praeambulieren. J. meĊu kc su bile Rosina (Rossini. M. — G. zbirku Hexachordum Apollinis obj. revidirao i iz ostavštine dodao II di o F. V. MGG. PACHULSKI. God. Mjeseĉarka). I dio. 1967. 1901). 1951. 1875). La Regina di Cipro. Moniuszka za klavir. 1928 —36). Todestag. K. Oratoriji: 11 Trionfo della religione. za autorova ţivota): varijacije (vjerojatno 4 niza) Musicalische Sterbens-Gedancken. AFMW. 1834 osnovao muziĉku školu u Viareggiu. 1826. 6 partita Musicalische Ergotzung za 2 violine i b. 1955. so tvohl in den Vespern als Tagambt. 17. God. Davini. LIT. Fredrik Pacius som tonsattare. Mattei) i Veneciji (B. VII 1848 — Rim. H. Pachelbel: Alternation or Intonation?. duhaĉki kvintet. 3 rekvije ma. Pet. 1956. Krummacher. Napulj. 1876 —80 nastupao na koncertima. 1956. Buenos Airesu i drugdje. Evanston i Chicago 1954. Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara. nekoliko suita za komorni sastav obj. 30. 1828 —34 prvi violinist dvorskog orkestra u Stockhc Od 1834 muziĉki direktor (od 1860 profesor) na Univerzit< Helsinkiju. II Maestro Giovanni Pacini. Milano). Tadeusz.: partite. moteti i dr. H. Tada poĉinje njegova blistava nistiĉka karijera: nakon Pariza (1888) i Londona (1890) P. suita. — Isti. Brahmsom. 1957. — E. Pachelbels (disertacija). — Obradbe nai pjesama za zbor. kada je škola pripojena muziĉkoj školi u gradu Lucca (1842). fantazija. zborovi. Woodward (1952). 1967. 1938. God. se istakla izvanrednim kreacijama brojnih uloga. a nakon golemih uspjeha 1880 u Beĉu i Parizu. Moser. Nezadovoljan svojim sviranjem povukao se tada i osam se godina dalje usavršavao. Born. kompozitor i pijanist (Aleksandrovo koc botice. Ciccc 1872. Oko 15 kantata. — i'. Hauptmanna (kompozi God. U Be sprijateljuje sa J. Iako po profesiji lekar. 8. 1864. Jovan Paĉu. Zelenskog (kontrapunkt). Mihalek.. 6 Concertoni za orkestar. DJELA. je autor finske n nalne himne Maamme Laulu. — Preradbe orkestralnih djela P. MGG. ragionamento. sluţio se kod sviranja grimasama. 19. 1913. proputovao je gotovo sve evropske zemlje i Sjevernu Ameriku. kompi i drţavnik (Kurylowka. 1952 i 1954. ruski pijanist austrijskog podrijetla (Odessa. I 1891). 1953. 1954. -KALNA: 10 kantata. The Instrumental Works of J.— VOKALNA: kantata Ojczyzna za zbor i orkestar. — Romanca za glas i klavir. Sonatina zvirtuozozvska. 1970. P( izdanja SAN.: M. 1953. u kasnijim godinama i glasnim komentarima. I 1933). Woodzvard. šavi. je ime novan njezinim direktorom. otkrićima na polju klavirske tehnike.: K. koristeći se nje. Commer {Mušica sacra. Meditation za gudaĉe. LIT. X 1916 —). a zatim nastavio studij na Konzervatoriju u Moskvi kao uĉenik N. — Isti. Madridu. P. ĉarka). dr. 1962. X 1859 — SSSR. argentinska pjevaĉica tugalskog podrijetla. J. tip ka ma. 1872 upisuje se na Varšavski konzervatorijum studira klavir. 1953 i 1957! koncertna uv 1949. 6. 2 1941). Orih. Smetane. Kantate und Konzert im Werk J. II Carcere Mamertino. Wiederkehr seines Geburtstages.: M. 6. za vi 1955. RazraĊivanju svojih djela. Canv bridge (Massachusetts) 1952. Gilda (Verdi. Londonu. Mušica. koncertne etide.: V. Rubinsteina. — KLAVIRSKA: sonatina. obj. Ignacy Jati. Leipzig i druge njemaĉke gradove. Seif fert (1929). — II. 1921). — VO K ALN A I CRK VEN A (rkp. 1954. je stekao široko priznanje. Amina (Bellini. u ko jima je mogao doći do izraţaja njegov izvanredno mekan ton i gotovo eteriĉan pianissimo. — H. C onamo i dr. 1864 —65. 1865. sonatina za 2 violine. Zeitschrift fiir Hausmusik. Iako je poĉeo komponirati u vrijeme najvećih Rossinijevih uspjeha. PACIUS. Pijanistiĉku karijeru zapoĉeo 1869 koncertnom turnejom po Rusiji. DJELA. — E. 2 melodrame. J. Cenni starici sulla mušica e trattato di contrappunto. — TEORETSKA: Principi elementari col metodo del meloplasto. U poĉetku pod utjecajem F. Od 1822 ţivio u pokrajini Lucca. kompozicije za harmonijum i kla' Muzika za pozorišni komad Naši seljani. 1900. I 1871 — Buenos A 18. nastavnik u Lodzu i od 1954 profesor na ' koj muziĉkoj školi u Varšavi. M. Saffo. sonatina za fagot i 1 1953. Around Music London. H. Seiffert. Leschetvzkog. Chigiana. 188. — Kompozicije za orgulje (sonata. AFMW. I II 1809 —■ Helsinki. 1903 — 04. 1691 (?). uvertira. ): 9 ka nt ata . Pojedina vokalna i crkvena djela obj. sopran (Lisabon. Strobla (klavir). i bidermajerski salonski stil briljantno vit nog karaktera. 1932. God. Kompozicije za 2 klavira. — Deul-hche Anzveisung. Abo 1949. God. Đ PADEREWSKI. LIT. kolo iz i rastanka. koja je ubrzo postala poznata. LIT. Sebald mit der Orgel zu intoniren und zu respondiren sich zu verhalten habe. Posljednje godine ţivota proveo u Pesciji.

Budimpešta. C. PADEREWSKI nacionalnom tematikom (Simfonija u h-molu). Thibaut. 1804 —07 dvorski kazališni diri gent u Dresdenu. 1884. Muziĉko obrazovanje stekao kod violon-ĉeliste G.: R. London '934 (poljski prevod 1935). Strakacz. Trnskog. Turczvriskim priredio izdanje celokupnih dela F. Deţelić). Paderevvski. polone-ze. eklektik. muziĉku teoriju uĉio kod J. italijanski vio linist i kompozitor (Genova. varijacije. ibid. Simfonija u h-molu i Klavirski koncert. Rad D. Padovĉeve kompozicije za gitaru. Tatra Album za klavir 4. Ne-ues Beethoven-Jahrbuch. 5 i op. niz kraćih kompozicija. Konstruirao je gitaru sa 10 ţica. — Theo-retisch-praktische Guitar-renschule. Godine 1795 odlazi na usavr šavanje U Parmu.Tebaldini. a prvenstveno W. I. Hannover. 1962. za gitaru. Bio je podjednako izraţa jan u interpretiranju dela velikog formata i u doĉara van ju intimne atmosfere klavirskih minijatura. D ELA.d Muzyczny.. muziĉki di rektor Ċenovske ka tedrale. Od 1793 svi. — Instruktivna djela. — A. Chopin. A. XI 1873). Chybir'iski. Ko. 1842. — J. 1884. P. Paers »Leonora« und Beethovens »Fidelio«. 1919. On pomaţe organizovahje generalnoga komiteta pomoći za ţrtve rata u Poljskoj i daje sve prihode od svojih brojnih koncerata odrţanih 1914—18 u korist oslobodilaĉke akcije. London 1915. je romantiĉar. K. MGG. kao i drugi talijanski kompozitori njegova vremena. RM. 5. Od 1808 u Parizu dvorski dirigent Napoleona i direktor Opera-Comique. izvanredno sugestivne pojave. 1936. Warszawa 1910. nokturni i dr. — M. od kojih je većina pisana za klavir solo. brojne kantate (L'Amor timido. ibid. Ignacv Jan Paderevvski. i. 1901. Kompozicije su mu tehniĉki doterane. ko nce rt za k la vir. šarmantan u ophoĊenju. Hamburg.. Otada neprestano koncertira po Evropi i Americi.). gdje postaje dvorski muziĉki direktor. P. — Ch. — W. T. Zapomniane korespondencje muzyczne. 1932. Kuhaĉ. Niccolo. — A. Frankfurt na Majni. J. Od 1848 slijep. koje gradi na dopadljivoj i sentimentalnoj melodici. 1804 i Le Mattre de chapelle. 9. Brno. Kasnije. P. Aurea Parma. Krakozviak. — Crkvene kompozicije (mise moteti). osobito sklon razraĊivanju lirskih prizora. u Poljsku se nikad više nije vratio. God. od 1832 vodio kraljevu komornu muziku. Poznah 1924. Wizje przyszlošci. // nuova Figaro. Costa. God. Camilla. Spontinija). Chopina prema izvorima (21 sv. Orle bialy za muški hor. S. 1880. — E. 1888. V 1840). 1812—27 muziĉki direktor u Thedtre des Italiens (nasljednik G. Š. dueti. Prag. 21. Talentovan i studiozan. Phillips. koristi sav svoj umetniĉki autoritet i svoj veliki imutak da bi pomogao u izgradnji nezavisne Poljske.. nemaju veće umjetniĉke vrijednosti. solo-pesme.. je suvereno vladao svojim auditorijem. Ignacv Jan Paderevvski. Hk. valceri za duhaĉki orkestar. God. 1798 nastanio se u Beĉu kao ka pelnik kazališta Karntnertor. 1862. 11 i op. Umetnik velike inteligencije. Padovca. Laszozvski.*T ra na koncertima i pobuĊuje paţnju svo jim neobiĉnim spo sobnostima.). te potpisuje za Poljsku mirovni ugovor u Versaillesu. Ekicrt. violu i gitaru. Opienski. 14. Prilog k historiji glazbenog rada Ivana Ev. — KLAVIRSKA: sonata u esmolu op. Pri kraju svoje umetniĉke karijere svira samo u do brotvorne svrhe. k o n cert za orgulje. doţivljava trijumfalne uspehe. ciklus Chants du voyageur. Servetto. Severnoj i Juţnoj Americi. neobiĉno sugestivan. 1 90 8 . Englander. Danses polonaises op. Fantazja polska za klavir i orkestar. Krakovv 1949—59). V 1839). 1893. Ilirski glazbenici. Baughan.: 5. 1821. Paderevvski and His Art. Kao jedan od posljednjih evropskih gitarista svojega doba s velikim je uspjehom koncertirao u domovini i inozemstvu (Beĉ. talijanski kompozitor (Parma. introdukcija i tokata. LIT. — IZDANJA: sa L. E. 1928. J.: H. O stylu narodnowym zv Muzyce. — E. 1791. a 1914 poĉi nje svoju politiĉku aktivnost. gitarist i kompozitor (Varaţdin. P. violinista Ċenovskog pozorišta. Bio je naroĉito poznat kao interpret F. — Narodne horvatzke poputnice za klavir. pa F. uzuagi. k o nc e rt za klavir u a-molu op. 1889. ibid. refteksje. Od kompozicija velikog formata izdvaja se opera Manru. Ferdinando Paer. VII 1800 — 4. Prerado vića. 1793. 1931. ibid.ruĉno. pa uz ostalo osniva 1900 u SAD fundaciju Paderezvski. — Opera Manru. Krakovv 1960. 1940. 17. Kolander. pasija.. Ferdinando. / Pretendenti burlati. izgradio je svoj individualni interpretacioni stil. PADOVANA (Paduana) -> Pavana PADOVANO -> Annibale Padovano PADOVEC. Sjetimo se Padovca. 1934. LIT. Lwow 1910 (II izd. 1884. Ignacv Jan Paderewski. na francuskom. 1799. — E. 23. Jedan od vaţnijih predstavnika talijanske opere potkraj XVIII st. 1884. E. Pijanist snaţna temperamenta. Mozarta. DJ ELA. 13. Pianist and Patriot.mo lu op. New York 1934. Kompozitorska delatnost Paderewskog obuhvata 24 opusa. Sledi niz koncert nih turneja po E vropi.. P. — G. Ferdinando Paer.. Paderevvski. Gronotuicz. (Na crnooku. Paderevvski. Graz. — H. je. zatim u Varaţdinu. 1939. Diana ed Endimione Sajjfo). Nevv York 1943. Mickiewicza. Paderevvski. U tom gradu poĉinje ka rijeru opernog kompozitora. Od 1909 direktor Varšavskog konzervatorijuma.PADEREWSKI — PAGANINI više od ioo koncerata širom Severne Amerike. Tvan. Gnecco i G. Medu solo-pesmama naroĉito je uspeo ciklus pesama na tekstove A. 3. Paderevvski. New York 1895. severnoj Africi i Australiji. IN S TRU MEN TALN A: 2 s i mfo nij e . Ignacv Jan Paderewski. Ghirettija na dvoru u Parmi. na kojima P. U gitari samouk. — DRAMSKA. 1792 angaţiran za kazališnog dirigenta u Veneciji. Mirković (D. produbio je svoj stil i stvorio vrijedna umjetniĉka djela. VII 1771 — Pariz. A. Cooke. MGG. 1929. fantazije. 3 Grandes sonates za klavir uz violinu ili violonĉelo ad libitum. Paderevvski as I knew Him. — SPISI: Tempo rubato. Myili. ibid. — VOKALNA: 2 oratorija. varijacije na Vive Henry IV za orkestar. 1829—37 djelovao u Beĉu. Bronarskim i J.. elegija. Krajem 1919 povlaĉi se iz politiĉkog ţivota. O RK ES TARSK A: s imfo n ija u h . X. 1933. 1919 vraća se u domovinu i sastavlja prvu izbornu koalicionu vladu u kojoj je predsednik i ministar inostranih poslova. 1903. naj - PAGANINI. 1927. Vra -za i dr. Kellogg. 14. U ranom detinjstvu uĉitelji su mu G. 27. Buenos Aires 1946. 1794. klavirske kompozicije. PADOVEC PAER. Ĉesto se inspirisao poljskom I. 3. Više opusa posvećeno je solopesmi. Paderevvski. Goleme prihode od svojih koncerata on deli široko u kulturne i karitativne svrhe. Krajanski. X 1782 — Nica. 27. Vukotinovića. kalendar »Dragoljub«. Nevv York 1956. gdje je ţivio od 1819. 1913 odlazi ponovo u SAD. Z Mych ivspomnien. — So-lo-pjesme na stihove Lj. arije i dr. Sidoroivicz. Lausanne 1929 i 1948). Muzyka jedna jest ţywq szlukq. Philadelphia 1928. Paderevvski. 1921 odlazi u Kaliforniju. 23 više varijacije i fantazije na popularne operne teme. 2 4. — Sonata za violinu i klavir u a-molu op. Njegov je uĉenik bio V. LIT. a koristio je i poljske muziĉke motive (Fantazja polska). varijacije i fuga op. Wisnera Morgensterna u Zagrebu. — B. — A. X. F. Sokolozvska. — Hej. Sv. I. N. 1884. PAGANINI. Mon-dolfi. ali se iste godine vraća u Parmu. Nevv Brunsvvick 1949. Paderevvski. Muzvka. God. ibid. fanta zija za klavir i 5 duhaĉkih instrumenata. Powodţ. — A. 1917 — 19 P. Landau. Moje drago i dr. Przegla. Leonora ossia L'Amore coniugale. I. U vokalnim se djelima uspješno pribliţio duhu hrvatske narodne pjsme. Ingresa . Zagreb 1893. — J. — R. — F. i on u Americi pokreće razgranam ak ciju u korist poljskih zarobljenika i poljske ratne siroĉadi. Nacistiĉka invazija Poljske u septembru 1939 duboko potresa umetnika. je predstavnik Poljskoga narodnog komiteta u Washingtonu. 17. nebst Anzveisung zum Spiele einer zehnsai-tigen Guitarre. London i dr. Oko 50 opera: Orphee et Euridice. Finck. Humoresqucs de concert op. 1884. namenjenu potpomaganju muziĉke nastave i nagraĊivanju talentovanih mladih ameriĉkih kompozitora. Duleba i Z. MeĊu njegovim klavirskim delima veoma je popularan Menuet u G-duru iz ciklusa op. Ivan Pado -vec. DJELA: sonata za violinu. Chopina. 1962. I. Posebno se istiĉe Paerovo poznavanje orkestra i efektna instrumentacija. pod utjecajem njemaĉke muzike. — Ch.

London 1956. Suite intertonal. 1962. Niccolo Pag. 15 kvarteta za violinu. London 195 M. 1955). Ier Collection of the New York Public Librarv.-. Ghirettija i F. stra. 1969). — F. Istakla izvornim koreografijama za Chicago Lyric Theatre: An Amer in Pariš (Gershwin. Zbog takvih kvaliteta mr su njezine uloge snimljene na gramofonskim ploĉama. Fetiš. Jarosy. Pariš Nemaĉkoj. III.. novi otisak Milano 1939).. Beĉu. Berlin 1950. Fayolle. SE 194L — Balestieri y Di tanti palpiti. — O. Sonata per la gran viola e orchestra. nadahnute i obojene izrazitim estradnim inspiracijama.. Maesloso. ORKESTRALNA: 2 simfonije. 1809 napušta nova 1909.-■*■. IV. Vita di Niccolo Paganini da Ge što mu donosi mesto koncertnog majs tora novoosnovanog orke Perugia 1851 (novo izd. Tiby. u h-molu (La Campanella) op. gotovo nedostiţna pojava: umetnik kod koga su vanredne mu zikalne i fiziĉke sposobnosti bile spojene sa fantastiĉnim preda vanjem vlastitoj umetnosti i fascinantnom sugestivnošću. God. je zanos kojemu se nisu mogli Pizzetti. variazioni sulVaria. Moto perpetuo op. Ha. Documenti e 1 monianze. Oko njegove liĉnosti niĉu razliĉite legende izazvane koliko uspesima. 195 Wheeler. 1813. 35 Minuetti.). — A. kultivisao je i takve efekte kao što su sviranje na samoj G-ţici ili sviranje na tri ţice (kad bi jedna pukla). Master of Strings. Duo merveille (obi. Niccolo Paganini. 7 1880 —• Buenos Aires. 1820. — L. Niccolo Paganini.naša se njegov naĉin -« ■•■-'• » *• odevanja. Icom fia paganiniana. Violins and Violinists. Njezin je glas imao v< raspon i ugodan srebrnasti timbar.. violu. 1851. Hamburg 1831 talentu nego i upornosti. 10). Gran sonate u A-duru za gitaru i violinu.. K. — KAMERNA : gudaĉki kvartet. Roma 1923. gde uĉi kompoziciju kod G.. Trio concerlante za violu. 1948. . Napoleon Sonata per violino sulla guarta corda. velikih uspeha u Milanu. Wiesbaden 1961.. Kao violinski virtuoz P. 1936... gitaru i violonĉelo. Uz to sa H. Luccu i sve do 1828 koncertira po italijanskim gradovima. Niccolo Paganini. Codignola. — A. sonata sentimentale. 1 Monodia.. \ npr. Milhauda. Impromptu an bois (Ibert. 12 Sonate per violino e chitarra op. W.. v. Caprice d'Adieu. Uveo je i nekoliko novih vrsta poteza. njegovo im e postaje u Italiji pojam. Schottky. 13. 1921. the Romantic V oso. MQ. Osnovne su crte njegove igre bravurozna veština i temperament. Paganinis Lehre.. Pag£ Tek od 1828 polazi na turneje van Italije.^-^. svojim iskrenim predavanjem. 1925. Mompellio. Variazioni paganiniane. O njemu se pišu ĉlanci. ton jasan i mekan. A i on sam smatrao je mnoge te neosnovane priĉe poţeljnim prilogom svojoj afirmaciji. 1820. Valensi. Berri. 1834 vraća se u Italiju. Paganini le m. Kapp. 1939. kao 1940. ■ . nekoliko gitaristiĉkih efekata (taj je instrument odliĉno poznavao). njegova chestra di Paganini e i dir del suo »demonska« igra. I. plesom uz recitaciju. Jaime. Uz štand. Paganini. — Zatim se niţu koncerti po i Saussine. Zacharezvitch. zatim kromatski glissando. Weinberg. III 1905 —■)• Uĉenica A. imperator storico e letterark la Liguria. Prag 1940. X. Morere. 1926. Moto perpetuo.. La Vie passionee de Paganini. Paganini. Ipak je on zapravo 1830. . della Corte. Palermo 1949.. 1955. Pariš 1909 (novo 1927. -de Miramon Fitz-James. Paganini et Beriot. 1906. Sve te nove ili neobiĉne majstorije izvodio je takvom briljantnom lakoćom da je publika ludovala od oduševljenja. To su dela nenameštenog izraza. Svojim je naĉinom P. — KOMORNA: 2 Canciones del campo za duh kvintet. 7.Morazzoni. poslednje boravište mu je Nica. Uĉenica J. The Bells (tekst pjesama E. 1851. Le Secret de '. Sonata con variazioni za violinu. mu daje titulu virtuoza dvora. 1936). znatno uticao na stil violinske muzike.. Stoneom vodila ansambl slobodnog modei plesa. — /. — J. — G. On je zaĉetnik novog naĉina upotrebe i sviranja flageoletnih tonova kojima povećava obim violine. — L. Pariš 1831. povlaĉi. ostaje u istoriji muzike jedinstvena. . — 5. Paganini in seinem Reisevvagen und Zimmer. Francu skoj.*:^. Di A False and an Authentic Portret of Paganini. Braunscl 1830. Niĉe 19: M. Notict God. koloraturni SOT (New York3 27. X. Postepeno s. Milano 1953.. 2 i 3. ni operni repertoar ĉesto igrala i likove iz suvremenih talijan: muziĉko-scenskih djela. 9. Genova 1935. en. — A. — P. kao npr. — G. Weidmann. Arm* Paganini... —■ H. Sussmavra) op. — F. Za violinu solo: Ventiquattro Capricci op.. engl. Nakon Modena 1911 ( I I I izd. Paganinis Leben und Treiben. Pariš 18 51 (engl. obeleţena tempo. 1940. 4 i 5. — R. 1830). P muzika D. Notice sur le celebre Niccolo Paganini.. Arte e magia di Niccolo Paganini. Niccolo Paganini — Genealogia. Ghiribizzi (49 kraćih kompozicija). Pagj Krakow 1958. M. gde postiţe trijumfalan uspeh. C. — G. Chronologie of His Life. Ni Paganini. Firenza 1873 (novi otisak 1903).■. 1826. G. MGG. nastupom i ophoĊenjem. Boscassi. U violinsku tehniku nije uneo bitne novine ali ju je obogatio i usavršio. Paganinijeve kompozicije. 6. Mantovani. gitaru i violonĉelo. — J. Sonata La Primavcra. TJaAbMUN. 1830. Codignola. Genova 1962. Car dell' uomo je u Parizu. Conestabile. Mušica c gi. violonĉelo i gitaru.. Sessanta variazioni sul tema »Baracubd« za violinu i gitaru op. Nedostatke u njima nadomeštao je P. debiti 1927 u Milanu kao Gilda (Verdi. tal. 1820. Guhr u delu Ober Paganinis Kunst die Violine zu spielen.. 1956) i dr.. Schumann (Koncertne etide na N. Susannah and the Ba (Rossini. Paganiniana in the . Lungonelli. Milanu. izvoĊenje dvostrukih pasaţa. 1926.. engl. Variazioni sulVInno »Heil dir im Siegerkranz* op. 14. — G. Kre bergom gostovala po SAD (1932). Farga. — 5". PAHISSA. ume nini. Tutzing. trio u D-duru za violinu. . od 1937 djelovao u Buenos Airesu kao muziĉki publi 1 nastavnik kompozicije. Paganini. Prag 1830 (nove samouk. violonĉelo i gitaru. Prvi koncert daje u Geigenhaltung. —J. Oklahoma 1957. Cecchetija. Meli. a Praha. u a-molu.. Celeda. X 1969). stvara nove zvuĉne boje i doprinosi eleganciji i blesku sviranja. — Th. Prod'Homme. Stratton. Liszt (Ţtudes d'execution transcendante d'apres Paganini). Into nacija mu je bila savršena. — 1 Boero. autograf nini a Marseille.e. Paganini. Od 1839 primoran je da ţivi na jugu — u Genovi. Genova 1940. the Genoese (2 sv. 6. DJELA. toliko i njegovim izgledom. de Laphaleque. Marseilleu. prevod New York 1911) —■ A. prevod Britanskim otocima. tnici prave karikature. la vita pera. Paganiniana ornale robe »a la Paga-nini«. — G. II Violino di Paganini kneginje Elise Baciocchi (Napoleonove sestre).. HHKKOJIO ITaraHHHH. G.. klavir i hor).. španj olski kompozitor (Barcelona. Direktor Gradske muz škole u Barceloni i muziĉki kritiĉar listova La Publicidad i Nottcias. 3 uver 2 katalonska plesa. PAGLIUGHI. T Chiesa. I slave i bogatstva . Spivacke. Berkel. New statuete i medalje. Baletna solistica kaza u Chicagu (1918 —19). Cantoy cortejo nuptial. Ziirich 1950. opo_ _ _ -. colo Paganini. dal »Tancredit di Rossini op. Paganiniana. — P. 35) i F. Ferrarini. — /. — E. EberhĊrdt. violu. London 1936. Bavagnolija. HMnoAbCKuu. G. odakle ĉesto odlazi u Pariz. pizzicato levom rukom i lukom (spiccato).. 1. Berlin 1913 (novo izd. R. Lina. . — S. i V. 1797 — 1800 boravi u Genovi i Livornu. Isticala se ĉistom vokaliz jom i stilski vjernim interpretacijama. Od svojih je uĉenika priznavao samo dvojicu: G. Le Streghe (varijacije na temu F. u u-molu 1826. 12.. Ciandellija i C. Poivrozniak. prevod Milano 1875). ameriĉka plesaĉica i koreograf (Indianap 22. 27. Die Violintechnik ] ninis (disertacija).v 1929. . je obogatila reper mnogim novinama. N.:^. gitaru i violonĉelo op. Genova 194 H. — W. posvećene prvenstveno violini ili drugim gudaĉkim instrumentima. — J. Duetto amoroso za violinu i gitaru i dr. Tada je na vrhuncu Paganini. P Paganini. Torino oteti niti mu ziĉari sasvim drugaĉijeg kova. Waldemar. simfonijske pje El Ĉami. . J. Paganiniane. Die Grundlagen des violinisti: Fingersatzes. JleHHHrpajj 1961.. Paganini Roman seines Lebens. sonata za klavir 1 violinu. Nocturno za violonĉelo i klavii . Milano 1960. The Ladder to Paganini. Fire Rimu. Sonata amorosa galante. .. Za v io lin u i o rk e s ta r: 5 k o nc e ra t a . 1817 — 18. Niccolo Pag. •— Nekoliko vokalnih kompozicija (Quel jour heureux za glas. —■ J. u Eduru. De Courcy. S PAGE. Paganinis Leben und Character. O RK ES TA RS K A. Monte Carlu. PAGANINI. ■ ■ * . 1833 ponovo New 1954. Centone di sonate za violinu i gitaru. J. i dr. Napulju. — E. P. 19 Balio delte Ingrate (Monteverdi. pune bleska. Bonaventura. izazivala Milano 1940 (IV 1947). 1833. London 1907. Pa ni intimo. prevod London 1852 kvenim sveĉanostima u gradu Lucca i postiţe prvi znatniji uspeh. Pariš 1922. . 1806 postaje drugi violinista u kamernom orkestru His Life and Works. II. Milano 1936). obnovio je upotrebu scordature. 1801 svira na cr graphique sur Niccolo Paganini. F.■. Sivorija (oba iz njegovih kasnijih godina). Ruth. — M. Bolma. talijanska pjevaĉica. — O. II Calvario di Paganini (II izd. Berlin 1921. Paganini Paganinijeva Capriccia op. svoj je stil i veštinu razvio zahvaljujući ne samo muziĉkom 1909). vrtoglavim majstorijama. te u Kini i Japanu (1934 1934—37 sa B. Pariš 196 M. Paganini a Palermo. VCashington 1945. D. 6 kvarteta za violinu. HHKKOJIO FlaraHHHH. Ni Paganini.24 PAGANINI — PAHISSA LIT : /. Pjevala zatim s veli uspjehom u Torinu. Sonata a violino scordato za violinu uz pratnju 2 violine. — M. izdrţljivosti i snaţnoj individualnosti. Od 1929 pri balerina Opere u Chicagu i Cincinnatiju. u Dduru op. 1946). 1953. — Niccolo Paganini. — Ck. Minuetto e Perigourdine. Rigoletto). God. Bruni. Belgiji i 1938 (novo 1950. a kantilena oĉara vajuća. Londonu (1920) i trupe Ballets n (1925) u kojoj se usavršavala kod E. V 1908 ■—■). Berri. Somni d'infant za klavir i orkestar. 11. 1851. Hamburg 1960. Završio studij arhitekti u kompoziciji uĉenik E. P 1940. beĉki izlozi puni su Pedemonte. . D E LA. — Za gitaru: 4 sonatine. Londonu i drugim gradovima.. / Palpiti. Berlin 1922.—■ A. 1909 i Nit de somnis. F. 1835. -v. violu.— A. Milano 1940. virtuozne tehnike. 8. Harrys. Paera. De Co Paganini. zbog bolesti. Paganini of Genova. I.Marseille 1940. 1900 i 1921.). Me 1961. God.prevod Milano 1 — A. Introduzione e variazioni sulVaria »Non piii mesta accanto al fuoco* dalla »Cenerentola« di Rossini op. A Profond Misterv. Brahms {Varijacije na Paganinijevu temu op. imaju sve osobine njegova izvoĊaĉkog stila. Tu je trupu obnovila pod nazivom Page-Stone Bali 1950 u Parizu prvi puta s njom nastupila.

VII 1932 —). 25. Više od 80 opera (većim dijelom opere buffe. ameriĉki orguljaš. 2 gudaĉka kvarteta. 1878. argentinski muziĉki pisac i dirigent au strijskoga podrijetla (Beĉ. La Vedova di bel genio. brojne kantate.no. 1766. Escenas romdnticas infantiles. 1781. INSTR UKTIVNA : Armonizacion de bajos y cantos dados (2 sv. 1873. 1945. Espiritu y cuerpo de la mušica. Peter. Karakterizacija likova mjestimiĉno je vrlo vješta. 2 oboe 2 roga i b. ţenskih. ■— VOKALNA: oratoriji Lu Passione di Gesu Cri. 1949. 1939. — Spis The History of Music to the Death of Schuberl (obj. Torinu 1 dr. 1962. Seis canciones. 1950. Istarske predigre za klavir i orkestar. nadbiskupski dirigent kapele Tesoro di San Gennaro u katedrali. 1966. A. Solo-pjesme: Baladas. Chasea. R. capriccio Les Adieux i druge kom pozicije za klavir. Durante. DJELA EKSPERIMENTALNA: Hommage a John Cage za 2 klavira. 1951 i dr. Cantata a la tumba de Garda Lorca. omladinskih i djeĉjih zborova. — Klavirske kompozicije. jasna. gdje su mu uĉitelji F. 1794. 1778. kasnije je postao znatno umjereniji. a onda profesor Univerziteta i zborovoda u Montevideu. A. Veneciji. Od 1862 predavao muziku na Harvard University (od 1875 profesor). Adler. De W. 1876. te htrijanka. I 1839 — Cambridge. Studirao u Portlandu i Berlinu. te postaje u zemlji jedan od vodećih opernih kompozitora. 1948. Paineova djela. 1945—66 bio je profesor kompozicije na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Opere: La Preso de Lleida. 1939. P. 1779). simfonijske pjesme The Tempest. 1950. Canciones populares catalanas. Najznaĉajnije Pahorove kompozicije s kojima je znatno pridonio razvoju slovenske muzike jesu Oĉe naš hlapca Jerneja za zbor. dok se brojna zborska djela i solo-pjesme temelje takoĊer na belokranj-skom i prekomurskom melosu. 1876 i Spring. 1789. scenska muzika. ali od 1801 ponovno je na dvoru. npr. svjeţa. MQ. MGG. Caligrafia musical. — VOKALNA: oratorij St. 1906 (nova verzija La Princesa Margarida. Schumanna i F. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. — INSTRUMENTALNA: 12 kon-. oko 70 minijatura. God. violonĉelo i orkestar. simfonije. 1962. Za svoj kompozitorski rad dobio je Prešer-novu nagradu. kasnije poduzima niz turneja po Evropi. •— Opera Azara. 1941—45. DRAMSKA. sonata za violinu i klavir i dr. Od 1970 djeluje u Los Angelesu. 1782. V boj!). XI 1974). 1962. V 1907 —). Orel). 1784. 1784. 25 3 komada za Charlottu Moorman: Cello Sonata. P. 1765. 1951. i K. 1957. 1955.PAHISSA — PAISIELLO KLAVIRSKA: Sonata fantasia. U tom ţanru P. se sluţio svim naslije Ċenim formama. i to ne samo u veselim puĉkim prizorima. kompozicije za zbor i orkestar. Exposition of Music. Duo concertante za violinu. Napulju. Uĉio na Muziĉkom liceju A. Be. VI 1816). Posebno se istiĉe njegova melodika. nego i onda kad je suptilnija. 1775. 1937 i 1938. Abertu — ĉesto bio uzor W. poetiĉna i zaokruţena i time je P. Predstavnik Druge napuljske škole. Demetrio. na Konzer vatoriju G. Piccinija i D. muških. 1899. 1962. 1961. violinu. Karakteristi ĉno je K. razraĊena cjelina. PAISIELLO. 20. Hill. Cimarosu. bakrorez najbolja djela stilski su ĉista. 1866. Tri etide. Lamusica y el hombre. kompoziciju uĉio na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (W. 1963. ide u red najistaknutijih ameriĉkih mu ziĉkih pedagoga svoga vremena. 1967. prirodna i raznolika. Lach. »bostonske skupine« muziĉara odgojio je niz znatnih kom pozitora. klavirski trio. La Frascatana. DJELA. John Knowles Paine.. uz N. 2 koncerta za klavir. PAHOR. Electronic Opera No. Rimu. 5 Poetnas. A. 1939. 1955. 6. Andromeda. 1957 direktor Teatro Colon u Buenos Airesu. Šef -dirigent orkestra Filarmonica Metropolitano u Buenos Airesu. Kurt. — N. 1953. Nakon prvih komiĉnih opera. V 1740 — Napulj. 1955. 25. A. . F. 1965. finale je katkad scenski posve zaokruţena. Martini u Bologni i privatno kod S. Ţalostinka ţrtvam. D. kompozitor (Sv. PAIK. u svoja djela unosio i nove tekovin e. 1958. Tri prekmurske narodne. Sinfonie for 20 Rooms. 1938). Studirao na univerzitetima u Tokiju. 1900. Sendar y cumbrcs de la mušica espanola. 1941—45. — KLAVIRSKA: Tri arabeske. talijanski kompozitor (Taranto. Veliku su popularnost stekle njegove partizanske kompozicije. Solo-pjesme: Belohranjske otroške pesmi. Hozve. bliska narodnoj. 1786. Don Gil de las calzas verdes. Vrama u Trstu. 30 belokranjskih otroških iger. ORKESTRALNA: 2 simfonije. pedagog i kompo zitor (Portland. — SPISI: Los grandes problemas de la mušica. 1767. Munchenu i Kolnu. Pod utjecajem S. Studirao na Konzervatoriju i Univerzitetu u Beĉu (G. 1945. Massachusetts. Otrošhe pesmi in . L''Amor contrastato. ■— KOMORNA. John Knowles. U svojim eksperimentalnim djelima slu ţi se televizijom kao sredstvom umjetniĉkog muziĉkog izraţavanja. — VOKALNA. medu kojima su J. Gala Placidia. 12 klavirskih kvarteta. 1956. Karol. 3 magnetofona. Moving Theater at Amsterdam. Angelica. LIT. L'Idolo cinese. 1904.o ugank. B. Parmi. c. ORKESTRALNA: Simfonija v slogu dialonike. imenovan je direktorom nacionalne muzike. 1957—58. Fortner) i na ljetnim teĉajevima u Darmstadtu (1957—59)5 a radio je i u Elektronskom muziĉkom studiju Radio -Kolna. God. Marianela. Cotumacci i G. 1788 (kasnije i pod drugim naslovima. 1955. Nakon uspjelih koncerata na orguljama u Berlinu i u mnogim ameriĉkim gradovima. 1923. 1964. Gostuje u brojnim latinskoameriĉkim zemljama i u Evropi. najznatniji majstor talijanske komiĉne opere u drugoj polovini XVIII st. 1910. Simple. 1937. simfonijska pjesma Tuje ţivljenje. Bruder. Carpenter. 1960. 1803. B. La Serva padrona. komponira u idućih 12 god ina oko 50 opera za kazališta u Modeni. preludiji i fuge. 1951. U svoje kompozicije unosio je elemente narodne muzike. zatim dirigent Filharmonije u Rosariju (Argentina). neko vrijeme orguljaš u Bostonu. SAD. Mendelssohna). 1928). 1936. preteţno veće muziĉke forme. korejski kompozitor (S6ul. izvedenih 1764 u Bologni. 1900. kompozicije za 2 violine i klavir. 3 koncertne etide. 1964) i za gudaĉki orkestar {Mrtvaĉki ples. 1953. — Kompozicije za orgulje. — CRKVENA: 10 misa za zbor i orkestar. — Preveo knjigu The Musi'. Ivan kraj Trsta. 1877 i Poseidon and Amphitrite. 1774. PAISIELLO (Paesiello). X. Mozartu. Co. a dramatika ţiva. Profesor muzike u Idriji. VII 1896 — Ljubljana. Intermezzi. zborovi. Achille in Sciro. DJELA. Više kompozicija za mali orkestar (7 slika iz ciklusa Obisk grajskega muzeja. ronda i capricci za klavir uz pratnju violine. Canigo. 1955. oslanjaju se na Beethovena i na ranu njemaĉku romantiku (osobito R. Piezas infantiles. 1764. — Misa u D-duru za sole. kantate. Don Chisciotte della Mancia. 1777 (kao Gli Astrologi immaginari. Od 1939 ţivi u Juţnoj Americi. 1919. certantnih simfonija. 1907). 1950. projekciju i dr. je. na školi Glasbene matice u Gorici. Pesmi za otroški glas in klavir. 1880. PAHOR za Pahora da je većinu svojih djela pre radio i za drukĉije instrumentalne ili vokalno -instrumentalne sastave. Tragicomedia de Calixto y Malibea. nakon kraljeva povratka lišen svih funkcija. solo-pjesme. P. Maine. zbor i orkestar. kao vodeća liĉnost tzv. sonata za violinu i violonĉelo . 1913. 1802 —03 kapelnik Napoleona Bonapartea u Parizu. Njegova G. Domine salvum fac za zbor i orkestar. // Re Teodoro in Venezia. 6 gudaĉkih kvarteta ili za flautu. / Filosofi immaginari. za violu i klavir i za razliĉite duhaĉke instrumente i klavir. Osterca u poĉetku modernist. — VOKALNA: oko 400 mješovitih. Kad je 1799 proglašena republika. in Spain G. 8. Giovanni. Opera sextronique. Socrate immaginario. Piezas liricas. prvoj katedri za muziku u SAD. 15 minijatura za simfonijski duhaĉki orkestar. 1947 (talijanski 1961). IV 1906). 2 Pieces for Alison Knowles. —■ DRAMSKA. Od 1803 u Napulju dvorski muziĉki direktor. 1769. / Zingari in fiera. Na juriš!. de Falla. PAINE. oko 1773.: M.1959. violu i violonĉelo. 1774. gudaĉki kvarteti. uvertira za Shakespeareovu komediju As You Like It. Nam June. Variation on a Theme by Saint-Saens. ĉas u majstorski izvedenoj imitaciji. etide i minijature za klavir. 1. 1938. 1968. fešte teatrali . 1930. 6 be lokranjskih suita za djeĉki zbor i duhaĈe.. 1953. PAHLEN. osobito istarske. Mason. Vida y obrade M. C. 1946. 1943. Bodas en montaha. 26. Slovenska suita. John Knowles Paine. La Molinara). naroĉito zborovi (Komandant Stane. Olimpiade. 1783 i Christus.). Banja Luci i Mariboru. Štiri pesmi za glas i gudaĉe. Nakon studija neko vrijeme u Beĉu dirigent Radija i Volksopere. ostalo opere serije): // Ciarlone. Bogata skala izraţajnih sredstava naglašuje Paisiellov izvanredan smisao za ironiju i patetiku. 5. Foote. Abos. SAD. maestro di cappella i nadzornik talijanske opere. Ansambli su mu ĉas homofoni. E. duhaĉki trio. 1927—40. DJELA. Na poziv Katarine II boravio 1776 —84 u Petrogradu kao dvorski kompozitor. 1789 i Pro-serpina. sonate. —■ Filmska muzika. —■ prema H. Slovenska suita. Belokranjska suita za muški zbor. 1784 vratio se preko Varšave i Beĉa u Napulj i postao dvorski kompozitor i muziĉki direktor na dvoru Ferdinanda IV. Osterca u Ljubljani. Nina o sia La Pazza per amore. Scenska muzika za drame. // Barbiere di Siviglia. Ptuju. G. Converse i D. Od 1815 bio je samo dirigent kraljevske kapele. Studira na Conservatorio di Sant'Onofrio u Napulju. A. La Morisca. Slovenska suita za orkestar. 9. 6 menueta za 2 violine. Etude jor Pianoforte za 2 preparirana klavira i dr.

O salutaris hostia za 3 glasa i orkestar. 193' 42 predavao klavir na Praškom konzervatoriju. — Komorne. odnosno M. E. Luksemburg.LA: simfonija u Es-duru. Cantate pour le centenaire de Favre. sonata i druge kompozicije za git kompozicije za violonĉelo i klavir. Plocek i F. Eicena e danza de Omar. naXoci6? star i yp< pismo). L' Amour africain. pokrenuo ih je 1889 i do smrti Ċivao Dom A. 3 sv. orgulje i orkestar. društvo je razvilo ţivu djelatnost. Raillard ( plication des neummes ou anciens signes de notation. 1958. — E. Studia Musicologica.. Stabat Mater za sole. kantata Le Czar Ivan IV. Uz to postoji i posebna grana muziĉke pa granje koja se bavi samo srednjovjekovnim neumatskim not pismom kojim su se od VII do XIV st. Conca za orkestar. PAJEVIĆ umetniĉke domete dobio je više nagrada i priznanja. 1936. 1860. 19C5. — Teoretsko djelo: Regole per ben accompagnare U partimento o sia U basso fondamentale sopra il ĉembalo. španjolski dirigent i kompozitor (Alfara del Patriarca. J. pjesme za glas i gitaru. psalmi. i 3. Fremiot. 1907). Suzanne. punoća i soĉnost tona. — Autobiografija (u rkp. 1895. Opere: Le Passant. I 1893 — Valencija. 5. Mocquereau (1849—1930). — KOMORNA: gudaĉki kvartet. 1940. 1940. Smetana. 1 i 1919). Bari 1940. (-> Kolarić. Paisiello e i suoi primi trionfi a Napoli. 1944 i 1950. 1957. — M. P. (obj. MUZIĈKA (grĉ. Kao solista i kamerni muziĉar razvio je veliku umetniĉku delatnost. 1952 i 1961 . 1923. 1935. H. Fleischer PAKOVSKA. 181 1904. 1939. II 1967). (K. U svoje doba usamljena pojava. Kodeks 121 iz Einsiedelna (X—XI st. Fragments symphomques. H. orkestraciju studirao i kod M. zborovi. preludij i capriceio za violinu i kl.. P. Stabal mater. V. Ĉinile. 3 sv. RAM. Pej. Marche de f'ele. Branko. mala suita za klarinet i klavir. Opere teatrali. je stekao velike zasluge za izvoĊenje dela jugoslovenskih. Giovanni Paisiello. Koechl i A. 1884. 1936. God. 1872. ale Justus ut palma s komparativnim tablicama sastavljenim n. Na Konzervatoriju u Pragu studirao kl. zbor. I 1926). Valencia za kl i orkestar. — DRAMSKA. 3 Danzas valendanas. Wolf (Handbuch der Notationskunde. Chigiana. Siluetas. LIT. Emile Paladilhe. klavirske i orguljske kompozicije. Njemaĉka. 1929). — VOKALNA: ko mpozicije za glas i orkes niz kompozicija za zbor.. — H. 1929. 1878. PAJO KOLARIĆ. Od 1948 u Beogradu nastavnik Muziĉke škole Josif Marinković (do 1951) i od 1953 docent i zatim profesor na Muziĉkoj akademiji. E. 1946. od 1963 proft na Muziĉkoj akademiji. Uĉio (Neumenstudien. 1937. violinista (Beograd. sistematsko i znanstveno prouĉav. Sadio). 1962. Qu< Manuel Palau. —■ A.. Alexanian. Nina Kirsanova). 1882. Josef. 1954. bale rina (Pirej. 1940. ĉeški pijanist i kompozitor (Travi 19. Ĉlanica Makedonskog teatra. C. V. Masky za saksofon i klavir. Od svih su radova najvaţ meĊutim. 4. Tri} caledralicio. L. Die germanischen Neumen.. 1942) i C. 8c 1600. od 1952 direk Konzervatorija. pri-redivši preko 500 koncerata u zemlji i inostranstvu. Make donski. U njima su znanstveno i kritiĉki objavljeni fi mili najstarijih i najvaţnijih neumatskih muziĉkih rukopisa. Danza iberica. Gregorii (obj. solo-pjesme. X. 1936. Diana. 1930. 1925). F. Napoli 1908. Roma 1969. Settecento italiano: Paisiello. atonalnost i modalne ljestviĉne sisteme. Paisiellos Buf-fokunst und ihre Beziehungen zu Mozart. Klavirni skicaf. Paleographie musicale izlazila je u dva niza. U njegovim operama i solo-pjesmama istiĉe se ljupka. Elpida. Cortese. 1967. 1889). G. Šin. a i kasnijih teor cara susreću mnogi odlomci u kojima se opisuju ili tumaĉe jedini muziĉki znakovi.). — M. rekvijem. uz to 1952—72 koncertni majstor Beogradske filharmonije. MGG. Halevyja (kompozicija). AFMW. 1940. 1939. Ko. Valencia 1956. Bannister (Missale Gothicum. M. Poemas de Juventud. notnoga pisma zapoĉelo je istom potkraj XIX st. koncert za flautu. Paisiello. a rukovodio i Institutom Valenciano de Mušice gia. F. Za svoje visoke B. Hoffmeister) i kompoziciju (O. 1920 i Amor toma. Kodeks 339 iz St. P. U. 1885 1 Patrie. Abert.: A. suita Gongoriana. Naroĉito se istakla u baletima Labudovo jezero (Ĉajkovski). a nakon 1930 nast Dom J. Kodeks 601 iz talijanskoga grada Lucca (XI . Lussy (Histoire de la nota musicale. 2 1913 i 1919). — KALNA: Pisen o ćloveku za sole. Benoista (orgulje) i F. brojne solo-pjesme (najpoznatija Mandolinata). 1958. i 6. VII 1914 — ). ostvarila niz glavnih uloga. U njegovu okviru zapaţene je rezultate postigla narodna tamburaška škola. a postojala je još pjevaĉka i folklorna sekcija i omladinski tamburaški orkestar. N a poticaj STD Paje Kolarića odrţava se od 1961 u Osijeku Festival tamburaške glazbe Jugo slavije. — DRAMSKA: o] Maror. A. kasnije primjenjuje p< tonalnost. Uĉio na Konzervatoriju u Parizu kod A. — A. 1921. F. Valutazioni critiche rettificate. Torino 1922. Rojo i G. dirigent i solista Ka-mernog ansambla Radio-Beo-grada (1955—59) i 1971 osnivaĉ i prvi violinista Srpskog gudaĉkog kvarteta. Madţarska. 1926. X. 1958. PALEOGRAFIJA. moteti i dr. Bertelina. Nastav ljajući tradiciju muziciranja na tamburama. slavonsko tamburaško društvo. J. 1892. Pajo). 1918 — 19. della Corte. 1947. Grĉka. Thibaut (Origine byzantine de la notation neumat de Veglise latine. a posebno srp skih kompozitora. kantata Abacus. 3 Im siones orquestales. Mingote. — Cr^ djela za glas. G. O neumatskoj notaciji pisali su F.. 1874. della Corte.. Prota-Giurleo. Loevienberg. praćeni studijama najboljih gregorijanista. Valencia 1946 F. Osijek 1974K. melju 200 razliĉitih rukopisa od IX do XVII st. 92). — A. Sunol (/. Parrish (The Notation of Medieval Mi *957) obraduju svu problematiku muziĉke notacije od njez poĉetaka do danas.. Pupino. zatim se usavršavala kod Marine Timofejevne-Semjonove u Moskvi. P.: Slavonsko tamburaško društvo »Pajo Kolarić« 1954—1974. VI 1844 —■ Pariz. 1955. 159 iz Montpelliera (XI st. ostao je do kraja ţivota daleko od svih modernih strujanja. — K VIRSKA: sonata. rafinirana. raspevanost. — U. — VOKALNA: dramatska legenda Les Saintes Maries de la Mer. —■ A. O. u kompozicijskoj tehnici ĉesto se. Ghidanzoni. Faustini-Fasini. — CRKVENA: 2 mise. 1896—15 7. zatim u Parizu kod Ch. — KLAVIRSKA: Sonaiina valencu Valencia. Giovanni Paisiello. 1944). PALAU. 1905). X. 1935. LIT. — A. 1886. T. Prvi (A) obu ća ove publikacije: 1. izdanja francuske benediktinske opatije u Solesn — Paleographie musicale. zarzuele nijiors. David i M. Simfonija (Bizet). Home. PALENIĈEK. Kodeks 34209 Britan muzeja (XII st. Zlatna ribica (Logar) i dr. Valencija. Osnivaĉ. Poljska. varijacije za violonĉelo i klavir. Srednju baletsku školu završila u Skoplju (G. 1923). utemeljeno 21. Cametti. Od 1892 ĉlan Instituta. Gallena (X st. Sesini (Decadenza e resta zione del canto liturgico. III 1954 u Osijeku s ciljem da unapreĊuje tamburaštvo kao posebnu muziĉku granu i da njeguje slavonski folklor. MGG. 1966. Mondolfi. sonata za. LIT. i 8. francuski kompozitor (Montpellier.. 1927. ĉiji poĉeci u Osijeku datiraju od sredine XIX st. U Valen djelovao kao nastavnik. W. Paisiello: »I filosofi immaginari«. Baleti: Lliri Blau. Temperament.: M. a Debussy. 1939. Nastupao u mnogi m zemljama solistiĉki i u Ĉest triju (P. Rudolfa Ergotića i Huga Borenića razvio se u vrsno instrumentalno tijelo koje se afirmiralo u domovini i na gostovanjima u inozemstvu (Austrija. Preteţno je instrumentalni kompozi DJELA: 3 koncerta za klavir. 15. 1956. 1956. 1 1905 i 1921). LIT. 4.: C. Paisiello e la corte di Vienna. V< ner (Einfiihrung in die gregorianischen Melodien. Music and Letters. Napoli 1925. Gajard. 1938. Si. Mocquereau (niz radova. Grĉka).) Anti nale Missarum S. 1896). Romano). Concierto levantino za gitaru. 3. Poemas de Hum. 1933).) Antiphona Tonarium Missarum s neumatskom i slovĉanom notacijom 1901—05).. Conci dramdtico za klavir. koji okuplja najkvalitetnije sastave iz cijele zemlje. zbor i orkestar. 1942. Roussela. Music and Letters. Bernoulli (Die C ralsehrift bei Hymnen und Sequenzen im spateren Mittela 1897). Manuel.-koncert za sakso 1943. 1906. Italija. oratori e cantate di Giovanni Paisiello (s popisom djela). 4 mise za zbor a cappella. Gasperini (Storia della semiogr musicale. Fournier) i A. Pi (El Canto mozdrabe.. spontanost i tehniĉka virtuoznost ovog umet-nika zapaţeni su i od kritiĉara inostranih zemalja. instrumente. 1935. 18. — KOMORNA: Cuarteto en estilo popular za gud. orkestar i orgulje (misa. PAJEVIĆ. 11 mala suita za violinu i klavir. 9. 18. Apel (The Notation of Pohphonic Music. Manuel Palau. Klasiĉna simfonija (Prokofjev). divertime 1938. 1927. X 1923 —• 23 II !975). Šino. Un'opera di Paisiello per Caterina II di Pietroburgo »Gli astrologi immaginari« (1779). 1945. 6 Preludios de Espana i dr. DJF. 1908—27). J. ORKESTRALNA: 3 simfonije. MGG. PALADILHE. usavrša se u Parizu na Ecole Normale (D. Un'autobiografia inedita di Giovanni Paisiello. 1889 i 1895. ci Zavale stopy za zbor.violinu i klavir. MUZIĈKA na Konzervatoriju u Valenciji. Somerset.) Antiphonarium Ambrosianum (obj. 1881). G. katkad pikantna melodika. Marjanović) i usavršavao se u Ţenevi (C. La Obra pianistica de Manuel Palau. ducion a la paleografia gregoriana. klavirski kvii 1933. Ravela. Gregorii (obj. Tamburaški orkestar pod vodstvom dirigenta Julija Njikoša (1954—67) i zatim Ivice Cvetkovića. Roma 1929. XII 1936 —). Njegove su rane kompozicije inspirirane mediteransl folklorom. H.26 PAISIELLO — PALEOGRAFIJA. povodi postupcima francuskih impresionista. — A. 1958. sonata za klarinet i klavir.Studij završio 1951 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (L. oko 30 solo-pjesama. A. u kcjoj su stekli muziĉko obrazovanje mnogi današnji ĉlanovi. Paisiello's and Rossini's »Barbiere di Siviglia«. 1878. dirigent i kompozitor. misni stavci. 2. 1962. R. Telio. — N. meĊutim. 4. 1782. Giovanni Paisiello. 1852). mušico contemporaneo. 1962. 2 TeDeuma. — H. biljeţili napjevi greg janskoga korala. DJELA. Farkas. Concertino da camera za flautu. Marmontela (klavir). Marcha burlesca. Novak). Notenschrift Notendruck. znanost koja se bavi prouĉavanjem staroga notnog pis Premda se već u djelima srednjovjekovnih. Mascarada saredstica. 1939 i Joyel. 6. Kodeks H. Responzorij — gr.) Antiphonale ssarum S. Ĉeške pohadky. 1947. 1894). Riem (Studien zur Geschichte der Notenschrift.

Petra. ix/x. Pali su prijedlozi da se figurama muzika posve ukloni iz crkve. F. Pretpostavlja se da je to gradić Palestrina iz kojega sasvim sigurno potjeĉu njegovi roditelji. 1948. a i vjerojatno jedino to. Nije poznato kad se P. koja se pojavila poĉetkom XVII st. je u pravom smislu rijeĉi spasio crkvenu muziku. teško je reći koji je od tadašnjih kapelnika te crkve bio njegov uĉitelj: G. doduše. III. Nerijem. Kodeks 239 iz Laona (IX — X st. — . 1922). izvedena pred papom. lat. To se mjesto nekada zvalo Praeneste. da PALESTRINA smrti G. Ovaj je uveo u kapelu stroţe mjere i obavezno pridrţavanje propisa. zasjedanje Tridentinskog koncila. 1930. P. varijacije. Budući da se ne zna kad je ušao u taj djeĉaĉki zbor i koliko je u njemu proboravio. nije bio uţe povezan s aktivnošću koncila. 1963 i dr. solo-pjesme. 1945— 47 profesor kompozicije na Varšavskom konzervatoriju. uskoro je stupio u sluţbu kardinala Ippo. sonatina za klavir 4. Yrieixa u akvitanskoj no taciji (obj. U vrijeme Pija IV završeno je. Oni. kada je postao nastavnik muzike u novoosnovanom Seminario Romano. ali ga je smrt osujetila u toj namjeri.. zbor i orkestar. Taniec z Osmolody\ 1933. I knjiga moteta.). Kakva je uloga u tom nastojanju dopala Palestrinu? Treba odmah reći da ona ni do danas nije sasvim razjašnjena. Ivana Lateranskog gdje će ostati do 1560. Coppola. kapelnik crkve sv. Slijedeće godine. Soltysowa) i Varšavi (K. Iz ovog odsjeka Palestrinina ţivota vrijedno je zabiljeţiti njegovu suradnju sa F. scenska i filmska muzika. 28. 1912). Maria Maggiore. Meli. ali se zna d a je 1544 izmeĊu njega i tamošnjeg katedralnog kaptola sklop ljen ugovor kojim se obvezao da će poduĉavati u pjevanju sve ćenike i djeĉake i orguljati u blagdanske dane. 1937 — 51). Kodeks 390 — 391 iz St.1OANNIS guće i u višeglasnom stilu PRAENESTINI saĉuvati razumi jevanje MOTTETTOJCUM. zakuĉaste probleme vokalnog Višeglasja) P AL TVSALESTRINA. 1945 i 1959. Varijante za 2 klavira. 1935.lita d'Este na ĉijem je dvoru u Rimu i Tivoliju ţivio do 1571. uz to na Univerzitetu u Varšavi studirao povijest umjetnosti.) Antiphonale Missarum S. je. sonatina za 3 klarineta. MeĊutim. Drugi ni z (B) obuhvaća samo faksimile. kantate Wista. a od 1950 primjenjuje serijelnu tehniku. a već objavljeni svesci pojavljuju se u reprint i proširenim novim izdanjima. rodio i u Rimu gdje je ţivio 1537 kao pitomac djeĉaĉkog zbora u crkvi S. Potkraj ţivota namjeravao se povući u Palestrinu i uzeti nekadašnje skromno namještenje s kojim je zapoĉeo ka rijeru. zbor i orkestar. 1937. P.) Anti phonarium monasticum (obj. Petra vodi djeĉaĉki zbor u Cappella Giulia koju je utemeljio papa Julije II. već u septem - PALESTRINA. 1948. Study 58 za mali orkestar. Roman. nakon G. Tri fragmenta Jana Kochanozvskog za glas i 11 instrumenata. Kodeks 47 iz Chartresa (X st. 12. 1939. Del Mel. Concertino za klavir. 1958) i 18. balet Piein o ziemi. Kad je pale strinski kardinal-biskup postao 1550 papa Julije III. 1942. ORKESTRALNA. Povijesne ĉinjenice govore drukĉije. oko 1525 —• Rim. Gradual i antifonal iz Novona (X st. Kodeks VI 34 iz Beneventa (XI — XII st. PALESTER. Sikorski). 1925). Vi. U stvari. bio izabran za kapelnika rimske katedrale sv. o samo vo ljnom dodavanju ukrasa od strane pjevaĉa. 2. Gallena (IX st. 1938. Animuccie. pa se u starim rukopisima i izdanjima susreće i Praenestinus kao jedna od varijanata umjetnikova imena. 1950. 1949. ĉini se da P. kodeks 123 biblioteke Angelica u Rimu (XI st. Fragments des Manuscrits de Chartres (obj.muziĉkim djelima. P. 1962. 1942. jer je ponekad znao postavM 9. uvertira. M.ruĉno. Symphonic Music. Tri soneta Orfeju (R. 1972). 1900) i 2. Vatikanske knjiţnice (XI st. mogla je i nastati iz teţnje PETRALOISII da se pokaţe kako je mo . Piccolo concerto za komorni orkestar. bavio i reformom obrednika. ostati do smrti. U zrelim djelima utire svoj vlastiti stvaralaĉki smjer. danas Ukrajinska SSR. 1563.) Graduale S. što nije potvrĊeno. passacaglia. nije dugo ostao na svom novom mjestu. Maria Maggiore. još sa dvojicom oţenjenih pjevaĉa. Tu je ostao vjerojatno do 1566. a UBERPR1MVJ. doduše. 1936 (izgub ljena). Iginio. P. ona je proizvela tako dubok dojam da crkvenu muziku figuralnog tipa nikakvi prigovori nisu više mogli ugroziti. 1960. ĉuli glasovi o zloupotrebama kom pozitora i pjevaĉa. je takve teţnje zastupao i u drugim svojim djelima (iako ne u svima.: Z. Sam se ĉesto potpisivao Giovanni Petraloysio Prenestino ili Giopetro Aloysio Prenestino.VOKALNA: oratorij La Mort de Don Juan. ovo je samo legenda. 1905). 1555. 160 iz Worcestera (XIII st. izabran je za papu Pavao IV. 1935. a papa Pavao III je namijenio pripremanju pjevaĉa za Sikstinsku kapelu. Rosello i dr. smjernica u crkvenoj muzici. II 1594). sona tina za violinu i violonĉelo. Navodno su tada i njegove glasovne mogućnosti bile priliĉno skromne. 1956. koncert za violinu. Stara rimska predaja tvrdi da ga je poduĉavao Flamanac G.) Antiphonale Missarum S. adagio. A. Concertino za ĉembalo i ins trumentalni sastav. 1909). kad je zbog nepovoljnih uvjeta za rad i zbog neslaganja s crkvenim vlastima svojevoljno napustio mjesto. kapelnik je u crkvi S. — DRAMSKA: opera Zywe kamienie (nedovršena). 1563. do smrti. pa je P. Stravinskog. U Rimu će P. 1957. Giovanni Pierluigi da (obiteljsko prezime bru 1555 morao napustiti kapelu. 1932. iako oţenjen. Le Bel. 1939. Na koncilu su se. Kodeks 359 iz St. naslovna pa su postepeno njestrana. simfonijska suita. Uĉio na konzervatorijima u Lavovu (M. sonata za 2 violine i klavir. Psalam V za bariton. nisu bili usvojeni. U njegovim ranijim djelima naziru se utjecaji K. R. Ali nije sasvim iskljuĉeno da se P. 1949. Maria in Vallicella pisao jednostavne crkvene kompozicije u duhu starih lauda. mogla biti napisana oko god. vratio u Palestrinu. Kodeks 903 Nacionalne knjiţnice u Parizu (XI st. sonata za gudaĉe. serenada za 2 flaute i gudaĉe.) Gradual i tropar iz Bologne (obj. Ti su ga radovi vjerojatno potakli na pisanje duhovnih madrigala koje je kasnije objavio u dvije knjige. Rilke) za sopran i komorni orkestar. Kad je te iste godine umro njegov zaštitnik. i on je za Nerijeve duhovne sastanke što su se odrţavali u oratoriju crkve S. 1948. PARTIM teksta. — CRKVENA: Missa brevis. 1924). Ali P. Gregorii (obj. PARTIM SENIS. vjerojatno zahvaljujući njegovoj naklonosti. . zatim ponovo u ino zemstvu. 1945. 10. da je Misa pape Marcela bila 1565 (dakle po završetku koncila) izvedena pred kardi nalskom komisijom koja je ispitivala odn o s t o n a i r i j e ĉ i i u crkveno. Divertimento za 9 instrumenata. 14. Hartkerov Anti fonal (obj. 13. MGG. 1947 i IV.PALEOGRAFIJA. koncert za klavir. rekvijem za sole. II. 1561. 1942. Ĉetiri simf onije: I. F. i dobio ime. 1947. Spominju se s tim u vezi i druga imena: Cimello. Kao pristaša proturefor-macijskih QV1N1S. On je u ĉasu vrhunaravnog zanosa i nadahnuća komponirao znamenitu Misu pape Marcela. 1951. 1958. Mjesto roĊenja nije pouzda no utvrĊeno. 1959. 1959. 1947. 1955).. LIT. postao je (zacijelo papinim posredovanjem) pjevaĉ u Papinskoj kapeli. Gregorii (obj.) Graduale s beneventanskom notacijom (obj. violinu i violu. Rim 1569 X 0 MUB. God. — KLAVIRSKA: varijacije. i to: 1. 1551 pozvan u Rim da u crkvi sv. 11. 1937. 1956. Na tom će mjestu ostati 23 godine. a dotakao je i probleme crkvene muzike. Concerto per dodici. 15. ljati i rješavati vrlo Oefemabftamm.) Cantatorium (obj. IzmeĊu 1931 i 1939 provodio naizmjeniĉno u Parizu i Varšavi. Po tom je gradiću P. Kodeks 10673 F. Tu je sluţbu oba vljao vjerojatno 5 —6 godina. Roman Palester. 1959. Još dva zbivanja treba izdvojiti iz Palestrinina ţivotnog toka: u logu u odnosu izmeĊu Tridentinskog koncila i crkvene muzike te rad na reformiranju korala.) Le Manuscrit du Mont-Renaud (obj. za gudaĉe. preteţno u Parizu i Miinchenu. Concertino za saksofon i gudaĉe. a usko ro zatim i njegov nasljednik Marcel II. MUZIĈKA — PALESTRINA Antiphonarium monasticum (obj. 17. Godinu dana kasnije objavio je prvu knjigu misa posvećenu Juliju III. 1547 se oţenio. nokturno za gudaĉe. Gallena (X st. 1930. o pretrpanostima i zamršenostima polifone strukture koja ne dopušta da se tekst slijedi i razumije. ali je na XXII zasjedanju (1562) donesen zakljuĉak da iz crkvene muzike treba odstraniti sve što »sablaţnjava i one ĉišćuje«. je majstor instrumentacije i izvornih zvukovnih efekata. 1931). 1936. talijanski kompozitor (mjesto Palestrina ili moţda Rim. Prema legendi. Simfonijeta za komorni orkestar. tzv. Piccola serenata za flautu. Kolacze za ţenski zbor i komorni orkestar. Kodeks F. 1935 i 1943. Szymanowskog i ponekad I. 1952. Muzika za 2 klavira i orkestar. 1960. Imao je tri sina od kojih ga je preţivio samo najmlaĊi. MeĊutim. Sama je misa. 1959. zapoĉeto 1^45. kojim zapoĉinje moćni protureformacijski pokret. 1947 i Imie Ttve. X. 16. Lissa. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija. 1931. U novije vrijeme nastavlja se s izdavanjem dje la Paleographie musicale. DJELA. R. Mjesec dana kasnije postaje P. naime. Moguće je. Te je godine. God. 27 Pierluigi). 3 gudaĉka kvarteta. 1948. 1951. P.) Graduale s prosarom i troparom (obj. poljski kompozitor (Šniatvn. Malapert. XII 1907 ■—). U zadnjoj fazi taj se koncil. Poput nekolicine drugih muziĉara.

Tzv. P. jedini koji se moţe uspješne riti s gigantskom motetskom ostavštinom O. Surrexit pastor bonus. mot eti razlikuju od mi jednoj znaĉajnoj osebini: u motetima zamašnu ulogu igra t karakterizacija teksta. Njegov sin Iginio prodao je tada izdavaĉu Raimondiju novu verziju graduala. Znamenito izdanje gra duala iz 1614. dajući uzore novog sklada u sklopu samostalnih melodijskih linija. do druge polovine XVIII st. Salve regina. Palestrinine su mise pravi kompendij kompozicije njegova doba. Zoilu. moţda su r pularnije Improperije. Soriano. prema rijeĉima E. ispoljujući virtuozno vladanje i najzamršenijim poli foniĉkim postupcima. Tribu si nescirem).< crpnu inventivnost koloriranja i polifoniĉkog tematskog ! Od ostalih Palestrininih djela. je treći medu najvećim kompozitorima što ih je dotad dala povijest mu zike. sluţio se strogom nizozemskom tehnikom kanona. Sagledana u cjelini Palestrinina umjetnost ne odaje revolucionarnih crta. autograf gove kompozicije i njegov stil postali nedostiţnim uzorima protu reformacijskih nastojanja na tom podruĉju. traţeći prvenstveno emocionalnost r oznog doţivljaja. Kad je P.. P. u koja spadaju himne. proţeta umilnim. je iznad svega uspješno ostvario proĉišćavanje. lamentacije i madrigali. Anerio i F. Ipak. Vazda svjt teres za djela ovog velikog majstora postojao je uglavnom u I osobito u Sikstinskoj kapeli. kontrasti izmeĊu polifonih i homofonih odlomaka. umjetnikovo nastojanje upućeno je izraza duboke ali preobraţene tuge. u jeku njemaĉke romantike. doţivljuje konaĉno renesans u. »razum odnosa prema religiji. L'Homme arme. »stile antico«. Kakva je i kolika u tom odgovornom i opseţnom poslu bila Palestrinina uloga. poslije Palestrinine smrti. je i veliki majstor moteta. Ali P. radili i drugi muziĉari i to vrlo nespretno i nevjesto. a 2 na < svjetovni napjev L'Homme arme). umro zadatak nije bio do kraja dovršen. Ali to nije bilo u cijelosti Palestrinino djelo. umjetnost Pale: bila je u redovitoj muziĉkoj praksi zanemarena i zap ostav Tek otkako je engleski muziĉki historiĉar Ch. on se i sam upuštao u rješavanje zaku ĉastih polifoniĉkih zadataka . te skupinu na tekstove iz monove »Pjesme nad pjesmama«. Schmitza. Prevladavanje umjerenog imitiranja. J. ne temelji se (kako se ranije smatralo) na Palestrininoj obradbi već na reviziji koju su naĉinili F. nametnulo se i pitanje revidiranja gregorijanskog korala. Upotrebljavao je istodobno po nekoliko razliĉitih oznaka za mjeru što je dovodilo do priliĉne slo ţenosti u notnom pismu. di Lassa. na kraju jednog veoma znaĉajnog historijskog odsjeka.. P. antifonara i psalterija. Poĉe XIX st. oĉito povodio za dostign ondašnjih madrigalista. u 28 misa upotrijebio odlomke drugih kompozitoi 23 mise vlastite). one obuhvaćaju sve tipove. napredovanje i razvijanje muzikologije omogućuje c pristupi velikom pothvatu: izdavanju sveukupnih umjetnil* PALESTRINA. Editio Medicaea. Ona ne gleda u budućnost već stoji. u završnoj fazi muziĉke renesanse. vjerojatno najpopui umjetnikovo djelo i izvrstan primjer tipiĉno palestrinskog te divna misa Assumpta est Maria. od zemske mise na cantus firmus do bogato zastupljene pare mise. Uspo Palestrininih moteta i misa pokazuje srodne stilske zna ali se. Pod in Palestrine objavljeno je 105 misa. Medu ĉetvoroglasnim misama koje ne prave većih koća kod izvoĊenja treba istaknuti mise Jesu nostra rede Dies sanetificatus te osobito Veni sponsa Christi i Iste con Od petoroglasnih posebno treba navesti mise pod naslovi magnum niysterium. oţivljuje Pal nina umjetnost ponovo. djela jednostavne fakture u kojemu pri što ih Krist upućuje nezahvalnom puku dobivaju izraz pol boli.. nastojali su se ugledati u strinine radove i oponašati njihova obiljeţja.). od strogo kanonske mise do tipiĉno palestrinske r polifono-homofonim kontrastima i izraţenom paţnjom tekstu. za osebujne nizove ĉistih trozvuĉja. meĊu kojima je 40 ĉetvor nih. Nakon Josquin Des Presa. pišući u tzv. Paiestrina postaje tada nedostiţnim uz crkvene muzike. isprave i proĉiste od »barbarizam a« i neispravnosti. Tu es I Corona aurea. Ut re mi fa sol la i Ave / Malobrojne Palestrinine osmoroglasne mise preteţno su na] za dva ĉetvoroglasna zb ora po uzoru na suvremene veneci majstore. pa O bone Jesu. 38 peto roglasnih. Kad se. a interes za nju postaje sve veći. ficat. poput veli ĉanstvena završnog poglavlja. u kojoj se sigurnost i razne tehniĉkih postupaka udruţuje s izrazom u savršen sklad. Iza Palestrinine smrti njegova je umjetnost doţivjela binu sveukupne stare vokalne polifone muzike. litanije. Papa Grgur XIII povjerio je 1577 taj zadatak Palestrini i A. Fuxa »Gradus ad Parnassum« (1725) temelji se u goĉemu baš na primjerima i postupcima iz Palestrininih kom ĉija. »Palestrinin stil« zakljuĉna je karika u lancu što su ga poĉeli kovati Nizozemci. Pri tom se P. U ovoj j< pini i jedina Palestrinina misa za mrtve (Missa pro defu Vrhunci Palestrinine umjetnosti u komponiranju misnog nalaze se meĊu šestoroglasnim misama. je nesun najznatniji kompozitor misnog teksta u ĉitavoj povijesti m Palestrinine mise veoma su raznovrsne i po sastavu za k pisane i po naĉinu obraĊivanja muziĉkog materijala. traţeći od njih da ĉitav gregori janski repertoar pregledaju. nakon TriĊentinskog koncila. I po kvantitetu i po kvalitetu P. jer su na Iginiov poticaj na njemu. U motetima pokazuje P. nova osjetljivost za harmonijska kretanja u krugu dijatonike. Improperije. Ave regina coeli i dr. Burnev 1771 ot u novim izdanjima Stabat mater i Improperije. . Medu drugim Palestrininirr tetima valja posebno istaći niz šestoroglasnih moteta u razvije bogatom kontrapunktiĉkom stilu (Salve jubente Deo. 18 misa. za koloristiĉko suprotstavljanje razliĉitih glasovnih skupina. U skupini mnogobrojnih Palestr moteta istiĉu se oni u kojima tekst govori o Bogorodici ( regina. je baštinio njihovu sklonost i ljubav za kontrapunktiĉke vještine.eteriĉna atmosfera njegovih djela rr je više odgovarala pojmu romantiĉke crkvene muzike ko napuštala zasade prosvjetiteljstva i njegova trijeznog. Mistiĉno . P. uzimao je svjetovne napjeve za cantus firmus svojih misa (ĉak i nakon što se Tridentinski koncil oštro usprotivio takvim postupcima i zabranio ih). a na tuĊe 87 i to jednoglasne teme (od toga 34 na koralne napjeve. Salvum me fac i dr. Iz šestoroglasnih misa treba još spomenuti Alma redempton Deum laudamus. 22 šestoroglasne i 5 osmoroglasni vlastite teme komponirao je P. razbistravanje polifonog sloga. A i mnogi kompozitori XVII i > st. pokazala potreba da se brevijar i misal podvrgnu reviziji. ofertoriji. U tu skupin u spat prvom redu Missa Papae Marcelli. paţnja prema tekstu i jasnoći njegova razumijevanja: sve su to elementi koji u sretnoj uravnoteţenosti tvore rijetku ljepotu Palestrinine umjetnosti. N. etei i mistiĉnim raspoloţenjima.28 PALESTRINA MeĊu umjetnikovim djelima treba na prvom mjestu spon mnogobrojne mise. spajao je naboţne i liturgijske tekstove. Illumina oculos. Njegova umjetnost definitivno ulazi u eri muziĉki repertoar. a 51 na višeglasne odlomi toga je P. javljaju se prve monografije o njegovu ţ i radu. a uz Orlanda di Lassa. teško je utvrditi. Njima se moţe u izvjesnom s pribrojiti znameniti dsmoroglasni Stabat mater za dva zbc kojemu nema teatralnosti i dramatiĉnosti karakteristiĉnih za pozicije tog teksta iz kasnijih vremena (dovoljno je spon Rossinijev pokušaj). Ĉuveno teoi djelo J.

Marshall. M. solo-pjesme. In semiduplicibus maioribus II (5). L'Homme arme (5). I 1895—■)• Brat Zaharija. his Life and Time. G. Colinu). London 1958. Wann entstand die Marcellus-Messe?. — Roy Nash. Ursprung. 1581. Baini. Palestrina et l'edition mediceenne. Analvse zu Palestrinas Missa »Papae Marcelli«. Beatae Mariae Virginis II (5)..— G. 47. 7. 1941. 93. Memor esto (5). 1593 (i više ponovnih izd. Ave Maria (6). Pariš 1930. Mušica sacra. Roma 1828 (na njemaĉkom. Hymni totius anni za 4 glasa. — E. VIII 1871 — Tbilisi. 54. engl. Sine nomine (5). Ĉerepnjina. — E. Fellereru. X. MGG. di Giovanni Pierluigi da Pclcstrina. S. 40. Palestrina. 56. Cenni biografici di G. In festis Apostolorum I (5). — K. I-II. 45. J. Dominicalis (5. Panis quem ego dabo (4). II izd. 104. — CRKVENA: 105 misa (3 sporne) ohj. Beatus Laurentius (5). Casimiri. London 1938 (tal. Denta. Die Variationstechnik in den fruhen Messen Palestrinas. Psalterium. Liber Primus za 4 glasa. Terry. novo. za 5. Untersuchungen zur Parodiemesse Palestrinas. 16.Illumina oculos meos (6). Palestrina. de Witt (I — III). C. Salvum me fac (5). London 1922. 1960). — W. The Ornamentation in the Works of Palestrina. 51. Impre sije i uspavanke. Muziku studirao u Tbilisiju i na Moskovskom konzervatoriju (kod S. Sicut lilium inter spinas (5). Davison). kao i u inostranstvu (Francuska. Palestrina und Palestrina-Rcnaissance. Struktur und Kompositionsverfahren in der Musik Palestrinas. Eitner. lamentacija za 4. Pellera. DJELA: klavirske kompozicije. 66. et la musique sacree. L. u 13 knjiga: I. — A. 102. Virgili (XVI i XVII).). Tu es Petrus (6). ZFMW. Beatae Mariae Virginis I (5). In illo tempore (4). Casimiri. P. — K. G. Palestrina. The Recentlv Discovered Mantova Masses of Palestrina. 10. Das Konzil von Trient und die Kirchenmusik. 1862 —1903. Iste confessor (4). Ingegneri. Sveukupna djela Palestrine objavljena su prvi put u Leipzigu. Roma 1960. 4. ostavštini. 1594. MocKea 1958. And the Angcls Sing. Martin. I I I . 1600. Sine nomine (»a voci mutate«. — J. izlazi u Rimu od 1939 u 34 sv. Tu es pastor ovium (5). 79. P. Inviolita (4). Kat. Bollettino bibliografico musicale. Kinkeldev. Palestrina. te pojedini madrigali u rkp. 26. litanija za 4 glasa u rkp. Anglesu. 70. — R. 94. 3 knj. Brevis (4). Palestrina als Chromatiker. Dispositones modorum. AML. zborovi. JIoHad3e. autorstvo sporno. 43. 21. Ferracci. Ut re mi fa sol la (6).. Viri Galilei (6). Tanjej eva). 80. Jeppesen (XVIII i XIX) i L. Liber Primus Joannis Petraloisii Praenestini Motcttorum. 1601 (sam P. 1953 — 55. Pictro Luigi Prcncstino. J. S. Quem dicunt homines (4). —■ R... 1950. 32. 53. 96. H. Dum essei summus pontifex (4). The Paraphrase Technique of Palestrina in his Masses Based on Hymns. — C. X. — Isti. 1563 (vise puta ponovo izdano). Rumunija. VII. . J. O magnum mysteriwn (5). Di Giovanni Petraloysio da Pale strina 11 secundo Libro dc Madrigali a quottro v. Across the Centuries. 29. 11. Restauration und Palestrina-Renaissance in dcr katholischen Kirchenmusik der letzten zwei Jahrhunderte. 25.. K. Roma 1900. 1599. A. Bugarska. — E. Lib.. Acterna Christi munera (4). VIII. Njegove se opere Abšilom i hetere i Zalaz sunca ubrajaju u najistaknutija djela gruzijske muzike. La Mesure dans la messe »L'Homme arme« de Palestrina. 1583—84 (i ponovno izd. P.. Pierluigi da Palestrina und die Gesamtausgabe seiner Werke. 33 sv. Rahe. Hermelink. Dum complerentur (6). P. P. An Introduction to the Technique of Palestrina. 25. Mušica Divina. 84. Sanctorum meritis (4). In festis Apostolorum II (5). Od 1947 ţivi u Skoplju. 1924. 1581 (i više ponovnih izdanja). Hamburger. AML. — P. fuge.). na Muziĉkoj školi u Tiflisu studirao kod svoga brata. Leipzig 1914 (II izd. — H. 2 knj. Ave Regina coelorum (4). 92. Veni Creator Spiritus (6). P. Roma 1894. 1569 (ponovno izdavano). Spomenica K. 46. ameriĉki muzikolog podrijetlom iz Rijeke (Rijeka. DELA: Pastorala i Filmske impresije za orkestar. Gombosi. 78. 6 i 8 glasova. L. — Isti. 1950. da Palestrina. 1962. 28. G. Jahrhundert. 1946). — Opere : Mati i sin. 50. — K. folklorist i pedagog (Kutais. da Palestrina. Švedova i N. 85. 1589 (i više ponovnih izd.6. Firenze 1957. O Rex gloriae (4). Thompson) i muzikologiju (O. prijevod. Hodie Christus natus est (8). I. Opere complete di Giovanni Pierluigi da Palestrina. Dcr Auf bau der Motetten Palestrinas. Gabriel archangelus (4). 22. De Beata Virgtue (4). — R. Hohn. — G. U Tbilisiju predavao na muziĉkoj školi (1903—17) i Konzervatoriju (od 1919 profesor). partim plena v. 1957. — H. — R. London 1927 ( I I izd. 48. 1572. Andrems. — Z. F. Kobenhavn 1923 (prošireno njem. AML. 1586. — O. Pariš 1906 ( I I izd. Reese. Das Parodievcrfahren in der Messe Palestrinas. Augs burg 1929. Palestrina. und 18.PALESTRINA — PALISCA djela (Breitkopf & Hartel u Leipzigu. 1917— 18. van der Walt. 1955. Gruzijska liturgija za mješoviti zbo r (po zapisu M. 1926. 1594. Quam pulehra es (4).. 77. Motettorum quinque v. od 1939). La Vita e le opere di G. Fantastiĉne slike. — P. 1933. 1953. Piston. improvizacije. Regensburg 1930 ( I I prer. In duplicibus minoribus II (5). 44. Liber quintus. R. 33. — R. Qui~iti toni (6). Joannis Petraloisii Praenestini Aiotettorum. Nigra sum (5). 1926. Ipolitova-Ivanova). Klasen. VC'agncr. Io mi son giovinetta (4). pijanist i kompozitor (Subotica. Je suis desherite'e (4).. Casimiri. Zur Geschichte von Palestrinas Missa Papa Marcelli. Haarlem 1958. Schmitz. Pierluigi da Palestrina e l'emendazione del Graduale romano. secundus. maestro in Roma di Giovanni Pierluigi da Palestrina. 19. — F. PALIAŠVILI. P. u 33 sv.. Palestrina. KMJB. Muziĉka slikovnica. AML.. Boetticher. — P. \VoljJ. Descendit angelus (4). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (E. Cametti. secundus za 5. Kendrick Pync. Roma 1919. Sacerdotes Domini (6). je jedan od utemeljitelja gruzijskog nacionalnog muziĉkog smjera. MFM. — A. Spomenica H. Lauda Sio}i (4). 38. T. 1954. Claude Victor. Laudate Dominum (8). ibid. P. J. Nascc la gioia mia (6). Casimiri. Fratres enim ego aecepi (8). VOKALNA: II Primo Libro di Madrigali a quattro v. G. Brenet.. (9^0 kompozicija). 91. 89. Si. 76. Palestriniana. — \V. 74. Leipzig 1883. O. Roma 1918 — 22. 8. 6 i 7 glasova. Stuttgart 1959. Milano 1946). simfonijski i duhaĉki orkestar. Regensburg 1962. Casimiri (I-XV). 4. 24. Ave Mana (4). Respighi. 1955. 69. Instrumentalbegleitungen der Werke Palestrinas im 17. da Palestrina. Palestrina. koje će ukloniti greške prvog izdanja i primijeniti su vremenija izdavaĉka naĉela. 55. — J. Weinmann. tj. Lib. X 1933). Christus resurgens (4. In duplicibus minoribus I (5). Sammlung musikalischer Vor trage. R. LIT. von Winterfeld. — G. — Zapisao oko 300 i obradio više gruzijskih narodnih pjesama. Jam Christus istra ascenderat (4).. VI. Espagne (IV-VIII). 97. Die Tonarten in der Musik Pa lestrinas und seiner Zeitgenossen.). Cametti. Lamentationum Hieremiae Prophetae. Genĉve 1940 (novo izd. — R. 83.Ecce ego Joannes (6). Offertoria totius anni. 35. P. Jeppe sen. J. Journal of the American Musi cological Society. zbor. 2 knj. 1599. Palestrina als vvcltlicher Komponist. 1924—33 u Tbilisiju na Muziĉkoj školi. Magnificat octa tonum Liber Primus. ostavštini. Auda. 1588. Vitez u tigrovoj koţi. 64. 1862 — 1903. 30. 75.. J. 1959). Ad coenam agrti providi (5). 1570. — K. Lang. doktorirao 1954. Das »Sprunggesetz« des Palestrinastils bei betonten Viertelnoten. Moteti u skupnim izdanjima i u rukopisnoj ostavštini. — E. Tu es Petrus (6). 3axapHii rTaJinaniBHJTH. — A. 5 i 6 glasova u mnogobrojnim skupnim izdanjima onoga doba. Ecce sacerdos magnus (4). —K. Spem in alium (4).). 23. a zatim na Konzervatoriju. O sacrum convivium (5). Zur Modellbehandlung in Pale strinas Parodiemessen. — Isti. Papac Marcelli (6). Klasen. da Palestrina. — Filmska muzika i dr. Sine nomine (6). — K. Apfel. — H. attribuiti a Giovanni Pierluigi da Palestrina. individualnih izdanja Palestri ninih djela). DJ ELA : Gru zi jsk a s ui t a za s i mfo nij s k i o rk est a r. Scene iz deĉje sobe. Ai fugatn (4). 88. — K. 68. Motet-torum quinque v. 62. Casimiri. 13. Leipzig 1888. 37. MGG. Svnchronistische Tabelle uber den Lebensgang und die Werke von G. Pro defunetis (5). — W. Fellerer. problemi e prospettive d'arte. As. Pars 1-2 za 5 glasova. X. prijevod s predgovorom E. ibid. Regina coeli (5). 6 i 8 glasova. PALFI. 65. Francuskoj. Cascioli. Palestrina. Nuove ricerehe sul Palestrina. 15. Primus za 4 glasa. (ukupno 140 djela). Veni sponsa Christi (4). — R. lo mi son giovinetta (6). Kobenhavn i London 1927. Barcelona 1958. izd. A. 63. Vaulin. Jeppesen. Note d'archivio. 1600. L'Homme arme (4).. Zaharij Petroviĉ.. Arras i Pariš 1900. Jeppesen. — KLAVIRSKA: Go dina 1945 — Logor smrti. V. The Story of G. G. — K. Zalaz sunca. sa orkestra cijom ilustrativnog sadrţaja. 1582. AFMW. 1919). Haberl. Sacerdos et pontifex (5). De Beata Virgine (6). ibid. 1892. J.. G. skraćeno obj. 81. J. — J. Aspice Domine (5). 1933.. Jep pesen. — A. Secunda (5). 1950). Salve Regina (5). KMJB. Joannis Petraloysii Praenestini Alotettorum. od 1594 sa dodanim madrigalom Nessun visse giammai). Mušica sacra. 24. većim dijelom u individualnim izdanjima. quartus ex Canticis Canticorum. A. Ascendo ad Patrem (5).. jasno i nedvosmisleno govore o vi sokoj. Guido Adler Festschrift. — S. Kongress-Bericht. 27. Ursprung. priredio je za tisak 7 prvih knjiga). Haberl. Cascioli. pripisuje se P. — Isti. 1575. Jesu nostra redemptio (4). Music in the Renaissance. 1554. XII. još nedovršeno izdanje svih njegovih kompozicija (Rim. documenti di vita. 90. Jeppesen. In semiduplicibus maioribus I (5). 1601 i XIII. 1950. Petra saneta (5). Švajcarska. 1927. Jahrhundert. — Moteti (u pojedinaĉnim izdanjima): Motecta Festorum totius anni. Grĉka). — SPISI (na gruzijskom). Palestrina. 4). Stil njegovih kompozicija karak terišu programski momenti i snaţna dramatizacija. Od 1930 u SAD. Benedicta es (6). 42. 1963. 8.. 1594.)Dvadeseto je stoljeće u još većoj mjeri priznalo Palestrinino mjesto medu najznatnijim kompozitorima crkvene muzike: nebrojene monografske studije i izdanja poj edinaĉnih majstorovih djela. Der Palestrinastil und seinc Bedeutung in der vokalen Kirchenmusik des 18. Sacharij Petrovvitsch Paliaschwili. O Virgo simul et Mater (5). — M. Deutsche Musikkultur. Jahrhunderts. Cametti. Milano 1894. Note d'archivio. 39. 101. Der Kontrapunkt 29 Palestrinas und seiner Zeitgenossen. Samson. 1555 (do 1605 doţivjelo desetak izdanja. 6. Pierluigi da Palestrina. Qual e U piit grand'amor (5). 3. priruĉnici Os novna muziĉka teorija. 36. 1923 i Uspavanka. Magnificata u rkp. 1954). 1919. 1584. Motectorum quatour v. Koncertirao skoro u svim većim grado vima Jugoslavije. ibid. 67. z a muški zbor. 1925. Dies sanetijicatus (4). 95. 18. In minoribus duplicibus (4). 1. Firmin Le Bel di Noyon. Blume. 72. Die Kanongestaltung im Werk Palestrinas. 103. 52. und 18. Assumpta est Maria (6). prema godini izdanja. et par tim paribus v. Dc feria (4). Memorie storico-critiehe della vita e delle opere di Giovanni Pierluigi da Palestrina (2 sv. Von Palestrina zu Bach. IV. New York i London 1954 ( I I izd. Nakon studijskih putovanja po Italiji. Bavio se i melografijom. Emendemus in melius (4). II.. Raugel. — O. — F. Die Cardinalskommission von 1564 und Palestrinas Missa Papae Marcelli. Die ersten drei Bande dcr Motette Palestrinas. 5. P. 1925. 2. 86. Waldcrsee. 82. — R. XI 1921 —). Confitebor tibi (8). Pierluigi von Palestrina. Der Palestrina stil und die Dissonanz. USA) 195 5. — F. P. 58.: G. Bibliografia palestriniana. nuovi documenti biografici. 1925. . Zulukidse. 1948). 31. Lasso und Palestrina. 1890. Te Deum laudamus (6). G. . Octavi toni (Festum nunc celebre) (6). Kandler. Stanĉić) te kod M. IX. In majoribus duplicibus (4). 105. 16. 1951. Palestrina. — J. Lib. — K. X.. Fellerer. — Isti. X. Drugo izdanje sveukupnih djela. Regensburg 1918.. 5 i 6 glasova u rkp. Mise nose slije deće naslove (navode se kronološki. 99. P. 1923. 1949 i Harmonija. Ovo su izdanje uredili Th. 6. Eripe me (5). neprolaznoj vrijednosti Palestrinina stvaralaštva i o dubokom poštovanju što mu ga naše vrijeme iskazuje. 100. — K. 1962 2. Bianchi (XX-XXXIV). O Rcgem coeli (4). — Kantata Lenjin. 17. iz danje Leipzig 1925. Quando licta sperai (5). 34. autografo di G. NOVA IZD. Basel 1924. H. PJB. 1916. II Primo Libro de Madrigali a cinquc v. Bibliographischer und thematischer Musikkatalog des papstlichen Kapellarchivs im Vatikan zu Rom (Bausteine fiir Musikgeschichte II). J. X. 71. 1927 — Sveĉana kantata za sole. XI 1924—). P. Palestrina im 17. da Palestrina. di Giov. Alma Rcdemptoris (6). XI. — R.. Wien 1930. Commer (IX) i F. P. Augsburg 1929. O admirabile commercium (5). 1960. preludijumi. II »Codiĉe 59« deir arehivio musicale lateranense. Palestrina. F. F. — A. Palestrina ou la poesie de l'exactitude. II Linguaggio melodico e armonico. poĉeo je nastupati sa sedam godina. Der metrisehe Bau der Themen Pales trinas. :9. PALISCA. Madrigali za 3. In te Domine speravi (4). 1590. Repleatur os meum (5). Paccagnella. Panem nostrum (5). 1567. gruzijski kompozitor. Vestiva i colli (5). — G.Schlotterer. De Rensis. 73. solo-pjesme. Primi toni (4). Sine nomine (4). — A. Felix. Breslau 1832. (izdaje Istituto italiano per la storia della mušica). 1920. seine Werke und deren Bedeutung fur die Geschichte der Tonku nst mit Bezug auf Bainis Forschungen. Lille 1895. Giovanni Pierluigi da Palestrina. I »XXVII Responsoria« di M. Jeppesen. — K. na Harvard University studirao kompoziciju (W.. 98.. 59. Glavni je urednik tog izdanja R. Weinmann. Gid ju ehi m'ebbe cara (4). Pater noster (4). 87. 1591. Pierluigi da Palestrina und Orlando di Lasso. Dilexi quoniam (5). KMJB. Notre Dame (Indiana. Coatcs.. AFMW. 1894. Haberl (X-XXXIII). Pales trina. Levan Petroviĉ. Leipzig 1919. ter -lius za 5. 12. Zur Entstehungsgcschichte des Palestrinasatzes. Note d'archivio. 14. 20. — P... DTELA: (navode se samo naslovi prvih. ibid. Lib.. za 4 -8 i za 12 glasova (u svemu oko 320 moteta). — H. — A. Leipzig 1834). Delle Madrigali Spirituali a cinquc v. Koln 1956. 1949. Ladislav.. Libro secundo. A. 57. Strasbourg 1890. a pojedine su sveske uredili R. Beatae Mariae Virginis III (5). — F. Hohn.. Lib. 41. P. Nuovo studio su G. rapsodije. Virtute magna (4). Fellerer. e la »Scuola italiana del bel canto«. Miinchen 1960. 1923 i Latavra. 1886. LIT : B. In te Domine speravi (6). autorstvo sporno). Milano 1925. — K. 61. Metodika muziĉke nastave. ibid. Bezverunge. Palestrina. 60. — O. Regina coeli (4). I933J zborovi. kompozitor (Tiflis. Predavao 1922—24 na Atuziĉkoj školi u Telavu. K. 9. Thema und Melodiebildung der Motettcn Palestrinas. sa brojem glasova u zagradama): 1. 1944. 1 9 28 — Op e re : Abšalom i hetere.

Radiant Passage. Delaunevem utemeljio ĉasopis Jazz 1 Od 1937 predavao o jazzu u Parizu i drugim francuskim grad ma. malu pevaĉku šl za decu i veliku za odrasle muškarce. L. varijacije. Carlo. prošireno izd. Robert Palmer. je ste veliku popularnost kao šansonijer i kompozitor zabavne mu2 U svoji m pjesmama. B. sa Ch. Suomen Musikkilehti. Kantate: run Lilja. 1940. 1945. 1942. Gautierovom objavio Diction du jazz. Gallicno. April. Cinq mois d Nezv York. je predstavnik srednje i kasne venecijanske opere. 4 simfonijske Aus b'innland. X. Amore innamoralo. J. sonata za 2 klavira. mala lirska suita. A. Organizirao brojne emisije j. 1937 i 1942. ameriĉki kompozitor (Svracuse. 1916. Metamorphoscn. Uĉenik E. VI 1915 —). 1940 —43 predavao na University of Kansas. Hasse. Konzcrtstiick za violinu i orkestar. 1956) PALMGREN. 1950. G. 1666. klavirski trio. ■— KOMORNA: 2 gudaĉka trija. X. Od njegovih kompozicija najpopularnije pjesme: Marijana. — > Ringbom. Pet koncerata za klavir: I. I ko morni koncert za vio linu. Broder. Wilderer.V. a horovoda je postac Jenko koji je još iste godine obrazovao tzv. I I I . XII 1974).). 144 Hol Jazz Rec 1939. LIT.: G. Napisao brojna operna libreta koja su uglazbili C. Vlaho. 1938. II 1912 —• Montauban. medu prvima. X 1944). 1948. Ristori. jige: G Mei: Letters on Ancient and Modem Music to V. 1965. God. La Gerusalcmtnc literata. Slozv. za koje je ĉesto sam pisao tekstove. kantatc. 1689 (dovršio N. 1695—1716 na istom poloţaju u Diisseldorfu te od 1718 ponovno u Dresdenu. God. — radbe i obradbe za klavir. 27. Auslin. K 19. 1942. II komorni koncert Memorial Music za komorni orkestar. 1559. Mischiali. Berkeleyu (California) i od 1959 u New Havenu (Connecticut). 1674. 1682. God. 1680. njemaĉki violonĉelist (Wuppertal. DJELA: Le Jazz Hol.. Osobito su priznate njegove klavirske kompozicije. i 1948. Na Jadranu plavom. Ga- the Seconda Pratica. 1969). Više od 20 opera: Dcmctrio. naglašen i ĉesto asimetriĉan ritam i pre teţno kontrapunktska obrada znaĉajke su Palmerove muzike. — Crkvena muzika (mise). Pod vodst Nikole Đurkovića. Abert {DDT. IV. sonata 4. MQ. 16. Sytnphonic Elegy for Thomas VC'olfe. 1956. PALM Musik fiir Violoncello. DJELA ORKESTRALNA: simfonija. Portera. te se pod M. Na njegov poticaj nastala su brojna avangardna djela za violonĉelo (M. Eresh Fount za zbor a cappella. Jazz Panorama. Douze annees de jazz: 1927-1938. La veritable musique de jazz. ukusno spaja elemente finskoga folk s finim harmonijskim tkivom i koloristiĉkim efektima impre nizma. Rogers). duhaĉe i udaraljke. Discogri critique des meilleurs disques de jazz. stekao je glas jed od najboljih poznavalaca jazza u svijetu. Diclionary of Jazz. IV) 1838 sa svrhom da amatei deĉje pojanje u Uspenskoj crkvi. uz pra orkestra. . La Musique de jazz et le sztring. Od 1919 do smrti op šaptalac u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. II 1878 — Helsinki. Coplanda. // Nerone. 8. — VOKALNA. V.. 1687. bio je uĉitelj u H' i Visu. uz to uĉio pjevanje i violinu. Bustico. Histoire du jazz. Skt PANASSIE. i. Massimo Puppieno. 1946. DJELA. 1666—73 i od 1685 dirigent na dvoru u Dresdenu. pjesnik i libretist (Padova. 1954 (engl. A. IV 1742). — KLAVIRSKA: 2 sonate. Sa M. u A-c 1940. a u znaĉ. Topalovićem podiglo na vi umetniĉki nivo. talijanski kompozitor (Salo. Ouand Mez cnregistre. koral i fuga. u g-mo lu. God. Armonlaakson laulu. osobitu je paţnju poklanjao instrumentalnim odlomcima. starim ĉempresom. Više Paljetkovih pjesama oţivjelo je posljed: godina u novim obradbama. univerzitetski nastavnik u Urbani (Illinois). Sa ĉlanovima dru izvodio je i svoje i Šlezingerove kompozicije koje je umetao u zorišne komade i prikazivao na predstavama u pomenutim mest: God. Ajme meni. 1 Louis Armslrong. 1947 (novo izd. VIII 1893 — Zagreb. 1945.LIT. J. Donizettija i G. Galilei and Some Links betzveen »Pscudo-Alonody« and Monody. 1955. U s\ širenja srpske vokalne muziĉke umetnosti prireĊivani su konc i po većim banatskim mestima. Od 1863 društvo je u velikom obimu nego svetovnu muziku. 1938. 2 se duhovito narugati nedostacima svojih suvremenika. 1959. 1946. La Bataille du jazz. W. God. kompozitor i pjevaĉ zabavnih mek (Dubrovnik. a 1939 profesor kompozicije na akade Sibelius. Belgiji i Njemaĉkoj. Klenietti. 1951.30 PALISCA — PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO institutu u Helsinkiju. Hugues. Kele -men posvetio mu je Changeant za violonĉelo i orkestar. kasnije još kod Q. Vespasiano. 1909-dirigent simfonijskog orkestra muziĉkog društva u Turi poslije toga djeluje kao kompozitor i koncertni pijanist.. Siegfried. 2. Selim Palmgren. The Music of Robert Palmer. Messalina. solo-pj uz orkestar i uz klavir. 1953. Busonija. Petit guide pour une discotheque de jazz. snimio je više gramofonskih ploĉa i objavio Studien zum Spielen Neuer S. 1954. 1952). 1921-predaje na Eastman School of Music u Rochesteru (New Yc God. 1968). 1956. nekoliko odlomaka iz opera G. NOVA IZD. Strungk). 1950. klavirski kvartet. Flodcn. Sonate: za violinu i klavir. simfonijske varijacije. koncert za mali orkestar. Lotti i dr. 1667. M. 1949. 1945. — Baleti: Irish Lcgcnd. 1953. The Trojan Women (po Euripidu) za ţenski zbor. od 1929 kritiĉar jazz -muzike. MGG. — Opere Daniel Hjort. 25. obou i gudaĉe. ibid. delatnost spada i osnivanje muziĉke škole (1889 i 1936). Selim Palmgren. 1932 osnovao Club de France. The Real Jazz. Mene zovu Boo Orsula. P. Rossi: Sem toga Đurković je od ĉlanova hora sastavio oktet sa kojii davao koncerte u Panĉevu i Beogradu. I 1688). kao i u inozemstvu (SAD). Un Musicista salodiano del secolo XVII: Carlo Pallavicino. PALM. Od 1930 muziĉki kritiĉar lista Hufvudstadsbladet. Sni je veći broj gramofonskih ploĉa uz vlastitu pratnju na gitari su ga proslavile i izvan Jugoslavije (osobito kod Jugoslaven: iseljenika u SAD). P. Diocleziano. 1947. 2. 1948. 16. Popevke sem slagal. 1675. oko 1630 — Dresden. Bi izvrstan pijanist. A. 7. A. I II. Les Rots du 1944. — . je redoviti gost najvećih svjetskih umjetniĉkih središta 1 festivala suvremene muzike. zatim na Cornell University (Ithaca. Hel 1922. Bassiano. Pietragrua. a Topalović obrazovao je hor uĉenica Srpske više devojaĉke š koji je pojao u crkvi. 1971. 1944 i dr. 1927 postaje nastavnik klavira i kompozicije na Konze toriju u Helsinkiju. Uĉio na Eastman School of Music u Rochesteru (H. 1913. 1934 (engl. 1938) i Petcr Schlemihl. Hanson. PALLAVICINO (Pallavicini). 1678. 1946 i Stone Weather. 1943. je jedan od najznatnijih interpreta na tom podruĉju. 1951 (novo izd. do 1863 ono je nosilo naziv Hor katedralne crkve. X. oko 100 zborova. Guide to Jazz. Enca in Jtalia. (prer. 1951 i za violinu solo. Sin Carla. 31. Od one divne noći. — O. 1685.ruĉno. — Tri oratorija. III (10. po uzoru na horsko pojan ruskim crkvama. Ono je 1885. Kla i W. od 1689 u Dresdenu dvorski pjesnik. kvintet za klavir. Studirao na Muziĉkom PANCEVACKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO Dl ŠTVO osnovano je 29. 1944 i dr. muzike na Francuskom radiju. a u svjeţoj melodici njegove muzike ĉesto se vidi utjecaj narodne pjesme. Fala. DJELA. Steffani. Pobornik novih muziĉkih stremljenja. IV 1927 —). Ansorgea i F. Stefano Benedetto. MGG. — VOKALNA: Abraham Lincoln Walks at Midnight za zbor i orkestar. Bergera u Berlinu i Weimaru. klari net i gudaĉke instrumente. 1946. umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1945 kao solist orkestra u Lu-becloi. Hot Jazz. svojim kompozicijama P. kod C. 1950. amer. 1952. PALJETAK. 1941. MGG. 1942 (franc. Selim.: Katalog over Selim Palmgrens samtliga kompositioner. III 1672 — Dresden. Poema za violinu i komorni orkestar. Pastorale u 3 scene i dr. Note d'Archivio per la Storia musicale. 1960. 4 gudaĉka kvarteta. za violu i klavir. 1959. Mainardija. — Brojne komorne kompozicije Dvije sonate i više drugih kompozicija za klavir.: W. zatim u Italiji. Slozv. 1679. — H. 1962. AML. // Tirmmo humiliaio dalVamore. 1929. 1962. a 1864 i veliku ţensku vaĉku školu. A. Robert. 1959. Lţiĉara prošii je mala pevaĉka škola sa uĉenicima iz panĉevaĉke realke.: operu La Gerusalemme liberata ohj. od 1947 prvi vidonĉelist Radio-orkestia u Hamburgu i od 1962 u Kolnu solist Simfonijskog orkestra Zapadnonjemaĉkog radija i profesor u majstorskoj klasi na Visokoj muziĉkoj školi. Neka njegova djela izgraĊena su na posebno konstruiranoj lje stvici. LIT. 1962. 1958). Of Night and the Sca za 4 glasa i 11 instrumenata. 1936). 1958. finski kompozitor i pijanist (Pori. 1956. MQ. 29. duhaĉki kvintet. u meĊuvremenu 1673—74 orguljaš u Padovi i 1674—85 kapelnik u Ospedale degli Incurabili u Veneciji. P. L'Anliopc. PALMER. Harrisa i A. 1944. DRAMSKA. 1665—66 orguljaš bazilike sv. 1897 obrazovan je salonski orkestar. 1928 i V. 1956. Klarinet: saksofonist. klavirski kvintet. 1686. XII 1951). scenska muzika. Pjevna melodija jasnih obrisa. P. Carlo i Stefano Benedetto Pallavicino. 1955. opseţan predgovor donosi i brojne muziĉke primjere iz drugih Pallavicinovih opera). 1863 društvo je dobilo statut. Brescia. 1952. koji je sa horom izvodio svoju »Liturg društvo je negovalo i svetovnu muziku pa je već u julu 184/ na koncertu panĉevaĉkog Muziĉkog društva — izvelo. — Autobiografija Minusta tuli muusikko. uvelo redovne hovne koncerte na kojima su se izvodila i dela ruskih kompozit Programi svetovnih koncerata sadrţavali su prvenstveno kon zicije domaćih autora od kojih su mnoge tu doţivele svoje j izvoĊenje. A Clarification of »Mušica Rescrvata« in Jean Taisnier's »Astrologiae«. 1956. Y. N. R. koncert. zameni »harmoniskim notnim pjenijem«. ORKESTRALNA. solo-pjesme . arije. Nakon svri uĉiteljske škole u Arbanasima kraj Zadra. Za vreme delovanja horovode S. Sastavio i nekoliko libreta za oratorije. New York3 2. Antuna u Padovi. 13. 1676. H. 1916. francuski muziĉki kritiĉar i p (Pariz. A. 1939— 60.

On je i autor vrijednih eseja o nizu istaknutih suvremenih evropskih kompozitora. Debitirao 1948 u kazalištu San Carlo u Napulju. 31 LIT. F. Becthovens IX. Marcello. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. Od 1965 sudjelovao kao kompozitor i dirigent na meĊunarodnim festivalima u Veneciji.: II". 1935. Toscaninijem). pandiatonicism). Osim Đurkovića. je stekao velikih zasluga za prouĉavanje i upoznavanje muziĉke prošlosti Napulja. — Dopunio i izdao priruĉnik za instrumentaciju H. argentinski dirigent i kompozitor talijanskoga podrijetla (Buenos Aires. Holandiji. 1962. 1908. Goethekantate. 28. 1946 (nova verzija 1950). Paisiella. dijatonika primijenjena na moderan naĉin. Ono je bilo središte srpskog iredentizma. N. usavršavao se u Centro di Avviamento Lirico festivala Aiaggio Musicale Fiorentino. Istituzioni e Monumenti dell' Arte Musicale Italiana. XI 1967). New Yorku. klavirski trio. Pietro a Maiella. Liedcr alter Gauncr za bas i orkestar. — Alcdio siglo de vida musical (autobiografija). — KOA1ORNA : gudaĉki kvartet. 1924. Cavallija. Bach. sonata za violonĉelo i klavir. DJELA. Bandura. pandoru je konstruirao oko 1560 John Rose u Engleskoj. 1938— 54. As. Armanija i G. solo-pjesme. III 1883 — Miinchen. S. 1969. Della Corteom). 1938. 2 suite za mali orkestar. Monteverdi nel quarto cenlenario della nascita (sa G. 1961. s druge strane. u publikaciji Settecento napoletano. LIT. 1959. brojne kritike i ĉlanci. — DRAA1SKA. O RK ES TRALN A: s i mfo nij a za gud a ĉe. 17. Predavao zatim na Konzervatoriju i bio muziĉki kritiĉar napuljskog lista II Mattino (1932 —43) i rimskog lista // Tempo (od 1947). kako u vreme kad je Panĉevo potpadalo pod austrijsku Vojnu granicu. 1947 ( I I izd. 1918. 1926 (nova verzija 1940). se oĉituje u slobodnoj i neograniĉenoj upotrebi svih sedam tonova dijatonske ljestvice kod vertikalnih. kromatska koncertna etida za violinu 5010. Cesto gostovao na Aietropolitanu u New Yorku i u opernim kućama u Parizu. 24. 1952. Austriji (Beĉ i Salzburg). Da Aionteverdi a Wagner. PANDORA (bandora). X 1924 —). 1958. 1969. 1952. S. 1960. Sinfonia da camera za gudaĉki sekstet. 1934. Louis) i na Muziĉkoj akademiji u Berlinu (E. 1968. sonata za violinu i klavir. Cimarose. Aiusikformcn. 1956. sicizani). 1915. 12. Palermu. M. Ce. Richard Wagner. Alusica e musicisti in Napoli ncl secolo XIX. F. akordiĉke oblike (-> Dijatonika. Tinctoris. Polifonia profana e sacra in Monteverdi. Horejšek. uveo je 1937 ameriĉki muziĉki pisac N. Beatrice Ccnci. Opere: // Fidanzalo del mare. Halleu i Darmstadtu. 1913. imao je kruškoliki korpus nalik na mandolinu i 5—7 dvostrukih ţica basovskog registra. tj. Verdi. Gallicom). PANDER. — Klavirske kompozicije. MGG. Spoletu. zbor i orkestar. na Covent Gardenu u Londonu i Teatra Colon u Buenos Airesu. 1936. isticao i na podruĉju estetike. Mimodrame Capri. Panĉevo 1938. Ettore (Hćctor). 1957. 1955. P. njemaĉki kompozitor. Psalam LI za sopran. 1955. Najvaţnija muziĉka djela su mu oratorij Des Lebens Lied (na vlastiti tekst prema djelima stare njemaĉke lirike) i Symphonie des Franenlebens. L' Opera e le opere. 1927. 1959. A. Barblanom i C. DJELA: teme s varijacijama za orkestar. muziĉki kritiĉar i pisac (Ogershof. Symphonie des Frauenlebens za alt. V. Stabat Aiater za tenor. 1936 (IV izd. I 1940 —•)■ Na konzervatoriju i akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Parizu studirao kompoziciju (B. La h'orza del destino i Rigoletto. gudaĉki kvar tet i klavir. Le origini della scuola musicale napoletana. Kielu. Topalović. 1912. 1938. za violu. koji je bio samouk. 17. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Storia della mušica (3 sv. klavirski trio. 1932. smjelih misli i zapaţanja. Vom Wxnlen_und~$'escn des Kunstzvcrks. talijanski muzikolog i kompozitor (Napulj. Koncerti: za klavir. Serghei Prokofiev. — VOKALNA: Paolo Uccello za glas. srodan cistri. 1930. solo-pjesme. 1942 i Aladatne Bovary. Brojne studije i ĉlanci u ĉasopisima i drugim publika cijama. .PANĈEVAĈKO SRPSKO CRKVENO PEVAĈKO DRUŠTVO — PANNI Vrlo plodnu delatnost razvilo je društvo u periodu izmeĊu dva rata. — IZDANJA I PRERADBE: djela F. Jenko. Symphonic. 31. a od 1957 u Marburgu. Hector Panizza. A. studije o Verdijevim operama Un Balio in masehera. solopjesme. A.: M. tako i onda kad je — posle njena ra zvojaĉenja (1873) — pripojeno maĊarskom Provincijalu. Humperdinck.: AL Tornandl. Frazzija i u Milanu kod G. Muziku studirao u Miinchenu (J. XI 1891 —). Ferroni). God. Origine c sviluppo dell' arte pianistica in llalia dal 1500 al 1700 circa. 1968 osvojio prvu nagradu za dirigiranje na Pariškom konzervatoriju. DJ ELA. Dirigent mnogih kazališta Italije (1921—31 na milanskoj Scali. V. 1955. Vila di un artista. filozofije umjetnosti i filozofije kulture. 1913 —20 operni dirigent u Charlottenburgu. La Alusica in Cremona nclla seconda mela del secolo XVI e i primordi dell' arte monteverdiana (prema bilješkama G. — SPISI: Beethoven. 1951). — Isti. 3 Canti saeri za zbor. 1924. 1911. On je pri premio nekoliko znaĉajnih svetovnih i duhovnih programa koji su izvedeni na koncertima u Panĉevu i Beograd u kao i na turneji po Srbiji i Makedoniji. talijanski kompozitor i dirigent (Rim. Tess. L'Oratorio dei Filippini e la scuola musicale di Napoli. 1912. — SPISI: La Teoria tnusicale di G. sa A. 1932 (II izd.. španjolski prijevod 1950—56). Upotrebljavao se za izvoĊenje generalbasa u XVI i XVII st.). s i mfo nij e ta. zbor i orkestar. 1962. simfonijski stavak Fontane d'oltremare. Mainzu. — CRKVENA: rekvijem. Španjolskoj. Gesualda di Venosa. Rosenthal). X. La Mušica a Napoli nel Settccento. 1926. Kranĉević. 1962. Umjetniĉki je savjetnik kazališta San Carlo u Napulju. Engleskoj. X. suita B-A-C-H za klavir 4ruĉno. zatim vodio pjevaĉka društva u Frankfurtu na Majni i Offenbachu. poslije Drugoga svjetskog rata boravio u Maisingu i Miinchenu. Giuseppe Verdi. engl. nego što ga je imala općenito muzika klasike. 1967. klavirski trio. Njegove veoma uspjele lirske baritonske kreacije uvrstile su ga ubrzo u najistaknutije talijanske pjevaĉe njegove generacije. Tragische Ouvertiire. — Misterij AIaya. 1910. LIT. Liibecku. individualnog je zika i stila. simfonijska pjesma Amleto. 1942. -»■ Harmonija. LIT. Porena. New York 1937. Aiila. Kao umjetnik je mnogostran te se. ugoĊenih: XG C D G c e a ili CDGcfad 1 . 1954 i za harfu. J. fuga. 1962. Alonteverdija i dr. Uĉio u Firenci kod V. Paklen. Studirao na Konzervatoriju u Milanu (M. Belgiji i Ju goslaviji. Schmid. Oscar von. A Ovakav harmonijski postupak nuţno ukida funkcionalne odnose i harmonijsku dinamiku svojstvenu dijatonskim oblicima klasiĉnoga harmonijskog shvaćanja. npr. sonata za violu solo. kod I. Music Since 1900. 1955. P. La Vita del linguaggio musicale. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. R. odnosno akordiĉkih kombinacija: LStravinski: Concerto u Es PANNAIN. G. Durantea. 1897. 1922 (VIII izd. // Conservatorio di mušica di S. Rovanu i dr. PANDIJATONIKA (od engl. zbor. 1964. Gernsheim). Izraz p. 1939. C. Aiusicisti dei tempi nuovi. II 1968). Zentner. dirigent. Oscar von Pander. D. 1957. bariton (Campi Bisen zio kod Firence. X. uvertira. naroĉito pod upravom horovode J. zbor i orkestar. 1922. Aurora. sa A. Thesaurus of Scales and Melodic Patterus. od 1927 prvi muziĉki kritiĉar i urednik lista Miinchener Neueste Nachrichten u Miinchenu. koja dovodi u toku kompozicije do neprestanog meĊusobnog sukobljavanja pojedi nih tonova odreĊene dijatonske osnove. sonata za violinu i klavir. de Nardis) i studirao i na Univerzitetu. Stravinskoga. 1927. 1911. 1932. Deutsch) i dirigiranje (F. Caselle i dr. 1949. LIT. prijevod 1932). Saggi ivagneriani. 1935. Scarlattija. talijanski pjevaĉ. Parizu (Biennale). G. Bollettino dell' Istituto di Studi Verdiani. nokturno za alt. U Arte della fuga di G. — Balada za klavir. S. Bandur. 1930 i 1960. rada nove pandijatonske zvukovne vrednote i njihove vertikalne. -> Neokla- PANNI. orkestar i orgulje. 1898 i 1935. 1964. 1948. Barceloni. 1946. L'Ottocento musicale italiano. osim kompozicije i dirigiranjj. na lazi protuteţu u izrazitijoj i sloţenijoj ritmici i mnogo bogatijem linearnom kretanju. Petrassi. -*■ Harmonijske funkcije. Ferrara. M. Berlioza Grande trattato di istrutncji-iazionc e d'orehestrazione moderna (3 sv. flautu i violu. 1914. 1948. PANDURA -> Tanbur PANERAI. Madridu i Berlinu. 1949. U Napulju uĉio kompoziciju na konze rvatoriju San Pietro a Maiella (C. ORKESTRALNA: koncert za balalajku. Guido. Saladino. I upravo linearnost neoklasicistiĉke muzike. a zatim nastupao u velikim talijanskim kazalištima te u Francuskoj. Pisac široke kulture. 1922. 1952. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 1838—1938. nokturno za orkestar. Della Corteom). trzalaĉki ţiĉani instrument. metafizike. Livonska pokrajina. — DRAMSKA. Opere: L'Intrusa. Pored rada na -negovanju i širenju srpske vokalne muziĉke umetnosti društvo je razvijalo svoju delatnost i na nacionalno -politiĉkom polju. MGG. M. sonata za violonĉelo i klavir. 1964. kao što se nalazi u neoklas icistiĉkoj muzici oko 1925 i kasnije. 2 za violinu. No on. Vinccnzo Bellini (sa A. Lineamenli disloria della mušica. J. 1952. Osvald i J. P. Mcdiocvo latino. PANIZZA.: A\ Slonimsky. Pro kofjeva. 1948. 1954. a 1667 još se nalazi u sastavu berlinske Dvorske kapele. Lţiĉar. 1931 i // Sogno di Agave. La Mušica a Napoli dal' 500 a lulto U' 700 u djelu Storia di Napoli. New York 1947. Dć. 1962. 1917. M. 1939— Simfonijska pjesma El Rey y la foresta za sole. Prema Praetoriusu. 1969. Njemaĉkoj. i nekoliko uĉitelja i muziĉkih amatera horovode su bili D. 1964 i 1969. 1953. 1956. 1918. preludij z a gudaĉe. To. Slo nimskv i otada je usvojen u suvremenoj muziĉkoj terminologiji. Rolando. 1917. 2. VIII 1875 — Milano. 1910 i Bizanzio. MGG. Cesarija). Intermczzo za violonĉelo i orkestar. Guido Pannain.1945. Clemcns Krauss in Alunchen. autobiografija Trilogie des Lebens. — VOKALNA: oratorij Des Lebens Lied za sole.: K. 1962). 19 65 . 1944. zbor i orkestar.

1958. Jacot. Batilus i drugi. neke je kasnije rekonstruirao. uništena 1944. Po ţicama 1942 (rev. Infantin (1908). za XIV dao ime instrumentu. U Evropi je poznata od Marceau i M. kretnjama tijela. Svojim za ono doba neuobiĉajenim vir. D> rontador. — VOKALNA: Symfonia pokoju za zb 1951. Andrzej Panufnik. razliĉite duljine. Che cosa appariraf gaĉiji sadrţaj dali su pantomimi E. IX 1914 —). 1969. Tada se u pantomimi prikazuju teme grĉke mitologije na tragiĉan. a od 1907 profesor za historiju muzike na Konzer igrom. 1951) i P. Th. Ihcring. rapsodija. a katkad i kao sastav kod Ph. kamen). Nokturno. 1961. A Historv of Pantomime. tako da poslije 520 išĉezava 1 samostalni oblik. Kobenhavn. 1929. ML.und Nationalthcatcr. DJELA. 1949 (vei za p. Agremcnt za gudaĉe. Andrzej. Pantomime. drvo. Epilaph for the Viclims of Katyn. 1952). 1966. kao narodni instrument odrţala se do danas u Velber 1963. Historiju muzike uĉila kod W. H. 1964 i Oberon (Weber). a zatim u Londonu. 1960. Grada PANUFNIK. 1950 (rev. Ch. kratko vrije Mozart je u operi »Die Zauberflote« upotrijebio panovu frulu kao direktor Varšavske filharmonije. walki podziemnej. Dibdin. Klavier). Muziĉki pisac u Berlinu i od 1946 potertava ili komentira pantomimiĉku glumu i ponekad se kc muziĉki kritiĉar dnevnika Siiddeutsche Zeitimg u Munchenu. Pantomime. I94r. ali u pantomimi plesni pokreti nisu vezani . Panpipes in Polvnesia. huayra-puhura itd. a bez govora. 1955) i 1952. I. BerPanufnikove ranije kompozicije uništene su za Varšavskog ustai lin 1910. 1963. The Pipes of Pan. Lissa. oko pantomimi veliku ulogu dobiva muzika koju komponiraju i v znaĉajni majstori. Staropolska suita za gudaĉki orkestar. engleske drame (t dumb show scene). A. Prclcxlc za orkestar. von Hornbostel. — J. 1955). A. Tempo. Koncert gol. Dic hundert sehonsten Konzcrte. dok Samv Molcho daje prednost dramatiĉn 12. Kolysankc se udaralo sa dva batića. Hanks. Andrzej Panuf na kojima su batići o ţice udarali odozgo (kao npr. trionfi i si. \\'idand \\"agner.Centurv Musical Fashion. — A. 1966. povećani -> cimbal što va te ide meĊu n aprednije i najdarovitije poljske kompozit ga je oko 1697 konstruirao Pantaleon Hebenstreit. F. Hommagc a Chopin za glas i klavir. pantalon).: 5. TravTojjLijjLO? glumac pokretima).d Kulturalnv. H. Apres lout za gudaĉki trio i orkestar. Obrtanjem instru. — Z. išĉezava iz prakse. Richard VC'agner. U XVIII st. 1951. 1895 ( I I sv. perta u Berlinu (1886—87). K'ilson. Deburau koji je otvorio u Par 1965.mandarin (1919). Weingartnera na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. Peić piešni ludowych za djeĉaĉki zbor i duhaĉki sastav.je dao naslov p. IX 1913 — Miinchen. \\'agner. kada je kao samostalnu scensku vrstu njeguju. 1937. ţenja i djelatnosti. Parmirne. 14. harfu i timpane. Journa l of the Polvnesian Societv. Suite polska za sopran i klavir.predoĉivanju psihiĉkih stanja i konflikata. Soubeyran. Marceau. I. 1953. 26.32 PANNI — PANUM na koreografske sheme nego su ovisni samo o dramskcm sadrţi P. napisao W. duhaĉki kvintet. VI scena.) razvija na dvorovima u Italiji i Francuskoj p. detalj. 1904. puĉkih igroka maskerata talijanske komedije delV arle. Sinf. J. plesnim. u Juţnoj Americi Mirne. rigent i od 1946 direktor Krakovske filharmonije. dolazi do procvata posebn autonomnog oblika pantomime.(Concerto in modo anlico) za trublju. f. Instrument je svoje generacije. London 1957. Schnei1944. Od 1945 od više instrumenata razliĉitih dimenzija (Polinezija). Die Weltkunst der Pantomime. Doti Carlos (Verdi). a B. imao dvostruku rezonantnu ploĉu i 185 crijevnih i metalnih ţica za dvostruki gudaĉki orkestar i 2 duhaĉka instrumenta. Protest in dcr Opcr.400 god. Noverre stvara. bude pristupaĉna slušaocu. sa . Sin graditelja violina Tomasza Panufni (trstika.29 lonian Triplych za gudaĉe.: E. D'ailleurs za gudaĉki kvartet. Od 1947 nastupa kao dirig Papagenov instrument. Miinchen 1960.4—12) i u materijalu šava. suita gudaĉk ih instrumenata i 2 harfe. Broadbent. IV 1933). javlja se otpri] od <-. — Balet Cain und Abcl. 1963. Patience za glasove i instrumente. Honegger {Suite arehaic. Musiken og musiklh se pribli ţava baletu. Jarocinski. posebice u pogledu dinamiĉkih promjena. The Story of Pantomime. Dechiffrage za jedan ili više vlastito pantomimiĉarsko kazalište (1816). Hindemith (Cardillac. G. 1964: Richard Strauss. 1947 (rev. alegoriĉl sadrţaja s muzikom i to unutar dvorskih predstava kao što intermediji. Po njemu je Luj virski trio. Ko. podiţe raljke. ske muzike koji odgovaraju samom dramskom sadrţaju pan Hof. — Truscott. u Kini p'ai hsiao. Muziĉka pratnja obi< lišta studirao u Munchenu. mirakula. U engles PAN'OVA FRULA. Uber cinige Panpfeifen aus Nordwest-BraGradski orkestar u Birminghamu. vulgarizira i zbog sablaţnji scena potpada pod zabrane crkve. X. 1957—58 vo LIT. M. — Preradio opere: U novije doba pantomimiĉke scene unose u svoja djela La Cenerentola i La Scala di sela (Rossini). 1959. PANUM. ORKESTRALNA. Kasnije se p. P. —J. 1961. Osim toga se u doba renesanse (poĉev od X st. postavljajući teţište na prikazivanj e ljudskih raspe PANOFSKY. 2 uver vodile njeţniji zvuk ili na zvukovno oštrijim. Sinf. Panama. -> Giraffen-MGG. zaslugom Heben. John Rici Joseph Grimaldi. Ja) P. ponira izriĉito za jednu odreĊenu pantomimu. J. MeĊutim. — Krig Ktvintowy. G. ponajprije u Engleskoj gdje izgraĊuju glasoviti pantomimiĉari John Weaver. 1967. Situla iz Vaĉa..: E. pantomimu posvećenu društvenoj kritici. Ać. 1953. — J. 1956. ali naziv se i kasnije upotrebljavao za klavire LIT. Arne. Buck. svojoj baletnoj kompoziciji Der Oeburtstag stoji se od niza slijepljenih ili svezanih cijevi. 1957 i Sinfonia sacra. napetih s gornje i s donje strane rezonatora. 1969. rjeĊe preko piska. Od 1954 u Engleskoj. je ušao u modu u prvoj polovini XVIII st. — P. Knappertsbusck.: R. 1961 i 1965. Linlev i dr. pa i akrobatskim po. 1956. Muziku i povijest kaza. T PANTOMIMA (od grĉ. PANTALEON (franc. Przegla. Bartok je tako naslovio svoj balet Cudt cijevi su na donjem kraju obiĉno zatvorene a puše se u njih naj . Das provokativc A^usiktheater der 2oen Jahre. / Commcdianti (Mayr). a procvat doţivljuje u Rimu u Augustovo i Car: doba. Bine Bilderbiographic. Th. Burma). u antiĉkoj Grĉkoj 1964). 1947. par od dvije panove frule koje svira F. 1949. H. Behm Musiken og musiklivet i Danmark for anno 1800. Ravel (Daphnis et Chloe\ 1912). Etnpedoklcs Lics za bariton i orkestar. 1947 i dr. Walter. Bemerkungen uber sudamerikanisehe Panpfeifen.Lar nazivali su je sirinx (cuptv^). Zurich 1961. Koch-Griineberg).toriju u Kebenhavnu. 1966. Renata Tcbaldi. 1968. Iako nastoji da njegova muz dcr. G. 1966). dramatsku plesnu pantomimu odnosno pantomimi balet. metalnima. 1. K. gotovo u svim zemljama. AFMF. — M. Simon. Pantaleon's Pantalon: an 18. Prošireni oblik i d instrumenata. 1963. Lausanne 1963. DJELA (izbor): koncert za gudaĉe i klavir. I. 1969. elementi pantomime i dalje ţivs okvirima srednjovjekovnih misterija. njemaĉki muziĉki publicist (Chemnitz. 1958. Gauberta u Parizu. poset Pilad. 1966. Andrzej Panufnik. — i H. New York 1901 ( I I i raširena u razliĉitim zemljama i kulturama. 1966. najvišu umjetniĉku razinu J. 1963. orkestar. antaras. 1934. 1966. Hortense. L. Veni Crcalor za 7 izvodilaca. u teţnji za reformom dv skog baleta. Ali ĉešće se pr zima koja poznatija kompozicija il i odlomci operne ili simfoi DJELA: Auch du verstehst Musik. A' Italiji (firlinfoeu. 1965. zatim se nastanio u Londo silien. Arpegc za harfu i 3 udaFrancuskoj. gudaĉe. Usporedo. MQ. ne odriĉe se novih izraţajnih sred. Taj se oblik ubraja u preteĉe oper baleta. Koncert za klavir".— K. titur eines Lcbens. — 1 streita koji je prireĊivao koncerte širom Evrope. poĉev od 1700. Opseg je obuhvaćao 5 do 5 1/2 oktava. W. Panova frula poznata je od davnine LIT. Poslije 1750 flautu i gudaĉe. danski muzikolog (Kiel. 1968. Decroux. Sikorskog na Konzervatoriju u Varšavi i 1 kao dvojni instrument tj. London 1949. Fox Strangways. je dao poticaj izgraĊivanju modern og klavira. kretima. J. zatim u Francuskoj i drugdje. 1968. poljski kompozitor i dirigent (V varira u rasporedu i broju cijevi (obiĉno . 1964. 1959. komiĉan ili parodistiĉki naĉin glumac predstavlja s maskom na licu uz pratnju zbora i inst mentalnog sastava. — A. Barrault i za komorni ansambl. 1962. E. se javlja ponegdje i studirao kod K.rustica elegica. Od 1904 nastavnica na Puĉkom u scenska vrsta u kojoj se glumac (ili glumci) izraţavaju nijemom verzitetu. ]< Piesni zvukovnim efektima. u djelu Zwei Jahre unter den Indianern II (Th. 1950. III 1856 LIT. usavršavao jedan sviraĉ (Bolivija. 19 poljskih pjesama i plesova Polonia. 1968. starodr evni duhaĉki instrument. bronca. Schre PANOVA FRULA. Izvodi se obiĉno uz pratnju muzike i katkad DJELA: Illust reret Musikhistorie. bambus. A. menta moglo se po volji svirati na crijevnim ţicama što su proiz. 1963. fregamusoni) i u Rumunjskoj (naiu). mimikom. Ĉetiri simfonije: I. III 1967). ĉešće izravno. 24. se razvila u okviru antiĉkog grĉkog teatra. 1947. Die Wortlose Spra srednjega vijeka.

Uz kompoziciju i dirigiranje bavio se muziĉkom publicistikom i kritikom. og Beethovcn. violinist (Zagreb. — KOMORNA: Vi'inter Fantasy za 5 instrumenata. Povukavši se s operne pozornice djelovao j e kao pjevaĉki pedagog u rodnom gradu. 1928 —34 dirigent pjevaĉkog društva Kolo i 1931—34 Društvenog orkestra HGZ u Zagrebu. 1951. 1905 —06). Opernu karijeru zapoĉetu u Italiji. Fock). Milano 1955. od 1938 ponovno u Zagrebu d irigent Kola (1938—46). kompozitor i dirigent (Honnef am Rhein. Studij pjevanja završio u Italiji. P. Zagrebu (1959—68) i Splitu (1968—74). III. Na briljantni »Capriccio« koji u srednjem dijelu odaje narodni prizvuk nadovezuje se najprije »Intermezzo« s dijalogom flaute i soprana. V Amour de ehanter (1957). Vocalises d' etude te teĉaj interpretacije 50 Melodies franfaises (na francuskom i engleskom). Iako se već na samom poĉetku izjasnio kao pristalica nacionalnog muziĉkog smjera. Sandvikom. gitaru i violinu. 1870 — 14. Od 1951 u Beogradu koncertni majstor Simfonijskog orkestra Radio-televizije i Beogradske filharmonije te profesor Muziĉke akademije.: G. 1916. mise. Ljudevit. da bi kompozicija svoj vrhunac dostigla u »Finalu«. Svoje najveće kreacije ostvario je u operama Otelio. psalmi. P. a zatim barokna fuga. Simfonijeta nije zasnovana na izvanmuziĉkom sadrţaju. IV 1776). Ponesen mladenaĉkim temperamentom. U svojim kompozicijama (zbirka Preces 8 v. Koncertirao u svim većim gradovima Jugoslavije. je oblikovao samo muziĉku supstancu. koncipirao i Simfonijetu za gudaĉki orkestar u 3 stavka. bariton (Ţeneva. Srednju muziĉku školu završio u Subotici kod J. Giuseppe. PAOLUCCI. PAPANDOPULO simfonije. kvartet za flautu. doĉarava ugoĊaj seoske lirike. on je rano. od 1952 profesor na Konzervatoriju. II. Kantata Slavoslovije za soliste. 1908 proslavio se na Teatru Colon u Buenos Airesu kao Manrico (Verdi. 1767. 1939). D. 1940). Objavio je teoretsko djelo Arte pratica di contrappunto dimostrata con esempi di vari autori e con osservazioni (3 sv. PAP. LI. MGG. Dobronić). je lako našao i srednji put. PAOLI. Sve to nije ga.): I> 19*5. U poslijeratnom razdoblju P. B. Pagliacci (Leoncavallo). od malih vokalnih oblika preko komornih i instrumentalnih djela do B. 1950. kroz koju mjestimice pro bija pritajena dramatika. je uspio da ih individualno obradi i spretno upotrijebi za oblikovanje epsko-dramatiĉnog djela velikih dimenzija. Veoma su zanimljiva njegova pisma Padre Martiniju (saĉuvana 143 autografna pisma. Aida i Falstaff (Verdi). 1959. — Zborovi. Predavao na Juilliard School oj Music u New Yorku. Debitirao u kazalištu Opera-cbmique 1919. Bersa. kapelnik u crkvi 5. Giuseppe Paolucci. — Kompozicije za klavir. Od gotovo razuzdane zanosnosti muziciranja u »Intradi«. Uĉenik K. moteti. 1964. mješoviti zbor i orkestar temelji se na fragmentima crkvenoslavenskog liturgiĉnog teksta. 25. PAPANDOPULO. 1765—72) s muziĉkim primjerima razliĉitih autora XVI—XVIII st. nastavio je u inozemstvu. II izd. 7 duhaĉkih instrumenata. zatim u Perugi i Senigalliji. kada se njegova muzika sadrţajno obogatila. Objavio je: V Art de ehanter (1945). P. 1935—38 u Splitu dirigent muziĉkog društva Zvonimir i profesor na Gradskoj muziĉkoj školi. ĉas opet povuku maštu daleko medu narod koji obitava u šturim i kamenim vrletima. na kojem je podruĉju stvorio nekoliko djela antologijske vrijednosti. usavršavao se kod Yvonne Astruc u Parizu. od 1970 koncertni je majstor Opere i Filharmonije u Sarajevu. simfonijska legenda Vassilis Arvanitis. franjevac. 1945. Ĉetvrti je stavak »Pastorella« u kojoj P. Nocturno. izbjegavajući svaki drugi program. Boris. II 1906—). Langelegcn som dansk Folkeinstrument. Oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta za soliste i muški zbor a cappella temelji se na dalmatinskom. U kantati Stojanka. X. P. kao majstor kompozicijske tehnike i instrumentacije. 24. reprezentativno djelo jugoslavenske muziĉke literature. Medu djelima iz prvoga Papandopulovog stvaralaĉkog raz doblja vrhunski domet na instrumentalnom podruĉju oznaĉuju Concerto da camera i Simfonijeta. zamjetljiva je razlika u njegovim ostvarenjima do Drugoga svjetskog rata i poslije. V 1726 — Assisi. 1954. Carmen (Bizet). Poslije OsloboĊenja na Rijeci direktor Opere (1946 —48 i 1953 — 59). F. zatim operni dirigent u Sarajevu (1948—53). meĊutim. a vjeĉito u oskudici i teškim briga ma«. gudaĉki kvartet. lako i neusiljeno. Lhotka. 1906. Sin pjevaĉice Maje Strozzi. portorikanski pjevaĉ. te pojedina djela i nadalje izgraĊuje na temelju ĉiste muziĉke supstance. Kalomorisa (kompozicija) i M. Behrendom i O. nije sasvim odbacio ranija obiljeţja. 2 sonate za violinu i klavir. Lauri-Volpi. Charles. U neoklasiĉnom je stilu P. 1962 i V. Mischiali. kao što ni u drugom razdoblju. Franje u Assisiju. 6. prijeĉilo da u to doba napiše i stranice koje svojom ozbiljnošću i humanošću duboko zadiru u svijest. 1953. Sfakianatisa i M. Samson i Dalila) i Vasca (Meverbeer. II 1896—). LIT. M. Muzika arhaiĉkog prizvuka. Vilim Teli).. izvanredan vokalni slog u metriĉki gotovo slobodnom stilu djeluje veoma sugestivno. 1947. solo-pjesme. klavir i gudaĉe. grĉki kompozitor (Kavala. LIT. u Španjolskoj. Mozart. I .Ĉlanci i studije {Harfe und Lyra im alten Nordeuropa. koju je vodio P. Nastupao ĉesto kao koncertni pjevaĉ u Evropi i Americi. fantazija za flautu. jarkim kombinacijama zvukova. francuski pjevaĉ. Muziĉki melizmi podsjećaju — kako upozoruje sam umjetnik — »ĉas na ĉisto psalmodijsko liturgijsko pjevanje. vanjskom dekorativnošću i optimistiĉkom ve drinom. SBIMG. ispoljio afinitet prema baroknoj motoriĉnosti i znaĉajkama neoklasiĉnog muziĉkog stila. violinu i klavir sastoji se od 5 kraćih kontrastnih stavaka izrazito virtuozna obiljeţja. duhaĉki trio. U Art vocal (1959). djela koja istodobno ukazuju na oba izvora umjetnikove inspiracije. Poseţući za karakteristiĉnim motivima P. Stalni je ĉlan Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. No. kompoziciju studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. 1962. 9. Antonio (pravo ime Ermogene Imleghi Bascaran). i to meĊu prvim hrvatskim kompozitorima. P. Zagrebaĉke opere (1940—45) i Simfonijskog orkestra Radio-stanice (1942—45). VIII 1923 —). Pa ipak. Kao umjetnik ĉiji se stvaralaĉki proces odvija spontano. IX 1946). je slijedio ĉas jedan. opaljen i oprţen od juţnjaĉkog sunca. Andrea Chenier (Giordano). 1945 i dr. a dirigiranje 1925—28 na Novom beĉkom konzervatoriju (D. Uĉio kod Padre Martinija u Bologni. A. preko lirskog raspoloţenja polifono tretirane »Elegije«.: Pet simfonija: I.. 1931 (bogato ilustrirano. a na vokalnom oratorij Muka Gospodina našega Isukrsta i kantata Slavoslovije. se dotakao svih muziĉkih vrsta. Voci parallele. sada prevladavaju sadrţaji inspirirani dogaĊajima iz nedavne prošlosti i sadašnjosti jugoslaven skih naroda mimo koje pravi umjetnik ne moţe ravnodušno proći. unatoĉ tome što je oratorij bez instrumentalne pratnje. klarinet. gudaĉki trio. 1962. a od 1772 do smrti u bazilici sv. PANZĆRA. pa sve do virtuoznog finala (»Perpetuum mobile«). koncipirana dijatonski uz primjenu polifonije. u nizu evropskih drţava i zemalja Prednjeg Istoka. Umjetniku kao da je pred oĉima lebdjelo sjećanje na stare ritualne obiĉaje. Honeggera u Parizu. lllustreret Musiklcxikon. polifoniĉkom igrom tonova. ali nema niĉeg zajedniĉkog s vjerskim obredom.. Od 1951 profesor je Konzervatorija u Parizu. Af Musikhistoriens Billedbog. prihvaća te kovine baroknog koncertantnog stila.: O. 1924—26 (sa W. Haydn. suita za violinu i gudaĉe. je posebnu paţnju posvetio vokalno-instrumentalnom obliku kantate. himne) P. usavršavao se kod F. 1962. Hugenoti i Afrikanka (Meverbeer) i Samson i Dalila. 1902 proputovao je s opernom druţinom. se u prvom razdoblju zanosio virtuoznim tretiranjem muziĉkih izraţajnih sredstava.. 1757—76). uz to je bio stalni gost kazališta Komedija u Zagrebu i Kairske opere. 1947. Middelalderen Strengeinstrumenter og dares Forlbbere i Old Tiden (3 sv. a nekoliko godina kasnije zablistao je na milanskoj Scali u ulogama Samsona (Saint-Saens. Yannis A. IV. 1946. DJELA ORKESTRALNA. I 1910 —). na engleskom u 1 sv. ĉas drugi pravac i s te se strane njegov umjetniĉki razvoj teško moţe vremenski omeĊiti. Simfonijska pjesma Molitve duše. a na opernoj po zornici debitirao 1899 u Parizu kao Arnold (Rossini. Riadisa u Solunu i A. sintetizirajući utjecaje suvremene evropske mu zike s karakteristiĉnim ritmiĉko-melodiĉkim elementima našega narodnog melosa'. Concerto da camera za sopran (bez teksta). Laspopouloua (klavir) u Ateni. talijanski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Siena. 6 Lefons de ehant.. Trubadur). Portugalu i dr. No. 1940 i 1951. U svom bogatom stvaralaštvu koje broji gotovo 300 radova. izgraĊena na grotesknoj temi. 1918. Njegova III simfonija nagraĊena je 1953 na Natjecanju kraljice Elizabete u Bruxel lesu. Hermanna. 1936 i 1946. 16. Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji. tenor (San Juan. pa j e u muziku unio i dosta plesnih elemenata koji tom djelu daju specifiĉno obiljeţje. God. 2 koncerta za klavir. PAPAIONNOU. Iris i Guglielmo RatcliJ (Mascagni).PANUM PAPANDOPULO 33 Danmark efter anno 1800. oratorija i opere. Zatureckog. puĉkom pjevanju. rasporeĊena je u 7 stavaka. The Stringed Instruments od the Middle Ages . Mascagni. Afrikanka) i tako redom u srednjoj i juţnoj Americi. 1928 i III. Studirao pjevanje na Pariškom konzervatoriju (Hettich). Nastavnik u Ateni. SAD i Kanadu. Pl. vedroj muzici naglašena ritma i bujnog kolorita. Dugo godina vodio je Gudaĉki kvartet Radio -Beograda. 1963. 1908.. Dugan. 25. a Muziĉku akademiju u Budimpešti kod E.

op. 1951. kao i u obradama narodnih napjeva za voka i vokalno-instrumentalne sastave. si ĉani muziĉki prikaz (V. VIII 1970) i Madame B. 1927. Tr janke (Euripid-Werfel-Strozzi).ruĉno. 1950 (Sarajevo. fantastiĉna opera (P. Elegija za fagot i klavir. ORKESTRALNA. 1968. a bavi se i n ziĉkom publicistikom. u kojima P. XI 195c Ustanici (H. P. Molitva majke Jugovića (Idila) op. 2 preludija op. 1950 (Zagreb. 5 preludija. V 1961). 9 (B. PAPANDOPULO. Crvt cipelice op. 1950. X 1952). fault. je u kompoziciji pod naslovom U poĉetku bijaše ritam ponovno istaknutu ulogu dodijelio B. 1971. 28. 1957 (koncert izvedba Zagreb. 11. 1936 (Zagreb. suita za duhaĉki kvintet. I 1970). Ta je apoteoza ujedno i jedan od najljepših odlomaka u dotadanjem Papandopulovu muziĉkom stvaralaštvu. klarinet i fagot. varijacije Kolo druga Tita. Svoje ĉlanke. 1954). Rt govor ugodni za flautu i ĉembalo. Kroz naše selo. 13. jedno od svojih posljednjih djela (1974). Ahilova baština (M. op. 1955 (Rijeka. 1956. Mali koncert za duha kvintet. Scenska muzika za dram RoĊenje Salome (C. on je izvrsno oţivio specifiĉnu boju podneblja i sredine u kojoj još i danas cvjeta »bijeli kameni Grad«. Golisciani). autograf . Kulenovića. Fajdetića) inspirirana je dvjema slikama Vincenta iz Kastva. 1956 (Zagreb. 1945. 88. suita Selo op. 10. 17. 14 (Karlovy Vary. Baleti: Zlato op. 1945. P. 17. 1972 (Opai 11. 1929 (Zagreb. na konkretnom primjeru pokazao kako svaka organizacija tonskog materijala u sluţbi pravog umjetnika nije drugo do sredstvo komuniciranja. Mali koncert. Nušiću). Koncertna uvertira. Fantazija. Dvije simfonije: I. Concerto grosso za duhaĉki kvintet. koje doseţe vrhunac u finalu. 52 za 2 klavira. Pjesma rada (tel B. 1948 (Sarajevo. za violinu. 1970 (Split. 3. Donna Dian< Ameriĉka tragedija (Th. Filmska muzika: Lisinski. on je posti: efektno osvjeţenje. Sputi koncertni allegro za klavir. 1968. 1964 (Zagreb. se ĉesto povjerava klaviru kao instrumentu izrazito virtuozna obiljeţja. fumna proţeta optimizmom i vjerom u budućnost. za razliku od ritmi folklornog podrijetla. V 1946). I I I 1963). 2). XI 1965). V 1956). Podjednako je snaţan i sam finale. Kaleidoskop 74. 195c i V. X 1969). 1934. 1949. X 1967). osobito makedonskih. osobito u vezi s problematikom iz hrvat muziĉke kulture. Teuta. Veze. . XI 1974). 1966 (Rijeka. V 1953). ŠoljaĈić). ne ide samo u prve jugoslavenske kompozitore. projekciju prošlosti kroz sadašnjost. III. ali ono odaje sve odlike Papandopulova st a naroĉito njegov afinitet prema polifoniji i drugim tekovina barokne muzike. X 1948) i 1959 (Zagreb. dvanaest baleta i drugih muziĉko -scens djela. 1951. 1942. Contradanza op. 15. Orahovac). 25. (Obnova). I 1965). V 1955). Doktor Atom. IV 1972). X 1970). 1963. Horoskop op. Djelo se temelji na stihovima S. Pet gudaĉkih kvarteta: I. Sveĉana op. 1974. Izdaja kod Novarre (C. 8 studija. Arko). 23. 20. Mala suita op. Divertimento alla pasticcio (Lehrstuck A Tr. Introduzic arioso e danza za violonĉelo i klavir op. Za svoj nadasve vrijedan umjetniĉki ] dobio je »Nagradu Vladimir Nazor« za ţivotno djelo. 1958 (Zagreb. 70 za orgulje). 68. viol i 7 duhaĉkih instrumenata. meĊutim. II. Oranje kraljevi Marka (A. Partita op. Bakonja fra Brne. Iako je P. U poĉetku bijaše ritam. 1958. Micek y Mucek i dedek (M. 10 i 1952. Marulova pisan (Judita staroga Splita). za Ĉembalo i gudaĉki orkestar.34 PAPANDOPULO udaraljkama s timpanima na ĉelu. 1960 i dr. 72 i Košulja sretnog ĉovjeka. Scherzo op. 8. Scherzo fi tastico op.. Ogrizovit Faust (Goethe). 3. 5a ladanja za 8 duhaĉ instrumenata op. Bo_ kontrasti. varijacije na 2 dodekafonske teme. 26. Djeĉji muzit igrokazi: Ţivotinjsko pirovanje op. Štimac i E. 195$ Dţentlmen i lopov (libreto A. 1925. 3 stavka za harfu. Stojan Mutikaša. za 2 klavira. Varijacije i fuga na popularnu hrvatsku boţii pjesmu op. 1969. XI 1972). Praeludium. 1950. je u Legendama o drugu Titu posegao za poezijom V. Opere: Sunĉani romantiĉka opera (libreto M. 4. Muradbegović). 1955 i Pintarichiana. narodne igre i dr. Bala. Domjanića). 51. op. u kojima je P. nego dirigente ĉije kreacije dobivaju visoke ocjene u zemlji i u inoze stvu. I sam pijanist. 19 sonata za violu i klavir. 5. 1964. 18. III 191 za fagot i gudaĉki orkestar. Ćorović). 31. u raljke i gudaĉe. 90. 1951. Nazora. pri ĉemu se nije ustruĉavao da veoma od vornu i krupnu ulogu dodijeli (ponovno) timpanima. Dvije kompozicije. obljetnici Dubrovaĉkih ljetnih igara. 36. Mozaik za gudaĉki i jazz kvartet. 1972. ali muzika nema niĉeg zajedniĉkog s ilustracijom u smislu programnosti. P. U oluji. 4. 21. Rona. Divertimento. 78. Orkestralni mozaik (Lehrstuck Nr. Komad za klarinet solo i ostalo društvo. Romanija (S. Hommage d Bach. — Kao umjetnik bogate imaginacije P. Od 3 Papandopulova koncerta za klavir najveću paţnju privlaĉi drugi. premijt Zagreb. Strunck). 29. 1947 (Zagreb. varijacije na dva dodekafonska redoslijeda. kontrabas i klavir. Mai Arabe symphonique. 13. XI 1964). Capriccio za violinu solo i ja -kvartet. 1962 (Zagi 21. Concerto da camera za sopran (bez teksta). Iz moje muziĉke biljeţnice. MeĊutim. 1951 (Zagreb. P. vaţnim izvori njegove stvaralaĉke inspiracije. No. 89 za klavir i mali bubani. —KL AVI SKA : 2 sonate. Gavella) i 4 melodrame (stihovi D. Pop-kon. Poema o Neretvi. Muziĉke komedije: Noć u kampu. 19. dnevnicima Novosti (Zagreb). violonĉelo. 1973. Umišljeni bolesnik (Moliere). kvintet za klarinet i gude kvartet op. 1933. P. Dreiser) i dr. Legende o drugu Ti majka Kneţopoljka na stihove iz istoimene poeme S. 13. Iskrenošću i nepo srednošću osobito se istiĉe velika gradacija pred završetkom. Humo). Dodekafoniĉki koncert za 2 klavira. je napisao cijeli niz scenskih i filmskih muzika. nije zazirao ni od primjene suvremenih muziĉkih tekovina. a od novijih Osam studija. 1945. Amfitrion. Autor pet opera. Suite iz bal i opera. Nazorovi stihovi o drugu Titu. 1966). u. II 1966). simbolu pobjede i slobode. 12. Leskovca priredio Delak). 1) za drvene haĉke instrumente i udaraljke. 79 a. 27. 1964. 1974. Fantazija za klavir i orkestar op. Koncertantna muzika za flautu . Beatrice Cenci. simfonijski pokret. 1968 i za timpane. 1971. Milijuni na otok Pustolov pred vratima i dr. op. ţenski zbor (bez teksta). violu. se nije poput većine drugih kompozitora zadovoljio stereotipnim rješenjima. on je u ovoj partituri upotrije ritmiĉke kombinacije tipiĉne za jazz. Matković). 6. III 1951 Intermezzo. što je muzici podalo i umjetniĉki kvalitet. 70 (u no verziji Praeludium za orkestar. 1943 (Zagreb. 5 studija za 2 violine. IV. Muzika za f 1947. 79. 1940. Vaţno mjesto u Papandopulovu stvaralaštvu zauzima orkestralna muzika koju je u novije vrijeme obogatio s nekoliko vrijednih ostvarenja. 1930. timpane i gudaĉki orkestar. za kontrabas i gudaĉki orkestar. Posebno mjesto u hrvatskoj muzici zauzima Papandopulov Koncert za timpane koji je prava riznica izraţajnih mogućnosti tog rijetko solisticki korištenog instrumenta. II 1950). majka Kneţopoljka (S. Peĉić). 1974. 1953 (Zagreb. harfu i gudaĉki orkes 1965 (Zagreb. Simfonijska slika Previranje op. 45. poprimaju izraţajnost kojoj je teško staviti nešto sliĉno uz bok. već je sretnom sintezom tradicionalnih i suvremenih muziĉkih izraţajnih sredstava pronašao vlastiti put ko ji mu je omogućio da u toj kantati natkrili svoje ranije vrhunce. — VOKALN. Concertino (in modo antico) za klavirski kvartet 56. ic (u 1. 1967 (Beĉ. izgraĊenom na izvornom makedon skom narodnom napjevu. Osim toga on nastupa kao klavirski pratilac. 3. Kantatu Libertas. Contradanza za klavir. — DRAMSKA. Lovrak). 1969 (Zagi 22. Koncerti: 3 za ] vir. V 1967. St janka. 1950 (Sarajevo i Zagreb. gudaĉe i udaraljke. Kulenović). jug. VI 194. je posvetio 25. Hasanaginica (M. sekstet za 2 vio line. Za gudaĉki orkestar: Simfonijeta op. P. Straţiĉića koji u sva tri stavka istiĉu simbol slobode na kojemu je poĉivala blistava prošlost Dubrovnika. 1928. 1940). — KOMORNA. scherzo za klavir i orkestar. Kantata Istarske freske na tekstove iz starih glagoljaških obrednih pjesama (u redakciji V. Vlak broj . Kći dalmatinskih planina op. ĉiji stihovi decenijima nadahnjuju muziĉare. 1969 ( greb. 1938 (! greb. Nado vezujući na svoj Koncert za timpane. nastale u jeku narodnooslobodilaĉke borbe. 1948. Mala suita za obou. izbjegavao folklorne muziĉke motive. VIII 193 Concertino za trublju. Izmjenjujući kontrastne ugoĊaje on je vješto u kompoziciji do ĉarao apstraktne boje i još nestvarnije odraze. Kameni svat. Aranicki prema B. IX 1938). rasprave i muziĉke kritike objavlji1 je u ĉasopisu Zvuk. Ţetva. 1926. Rabadan). uzoran primjer njegova iţivljavanja u elementima zvuka i ritma. 1963. Obno simfonijski pokret. 1956. Pravda (Beogra Novo doba (Split) i dr. 30. Grand Hotel (Menschen im Hotel). Za viol: i klavir: suita op. 19. 1964. Rad op. Groteska za tul klavir i udaraljke. Sudac Zalatneji (Calderon). Mean). 1965. Od njegovih ranijih klavirskih djela osobitu su popularnost stekli Contradanza na graciozan plesni napjev iz Dubrovnika i Scherzo fantastico. Ostvarujući baroknu monumentalnost u prvom redu z kovnim sredstvima. r (Zagreb. Dvije kompozicije. stavak dijaboliĉkog karaktera koji ide u najbriljantnije klavirske minijature u jugoslavenskoj muzici. 24 i I I . Tri studije. 4 studije. Prvo medu njima su Boje i kontrasti. 1928. PapandopuL mnogostranost oĉituje se podjednako na podruĉju komorm vokalne muzike. više odli] vanja i drugih priznanja. 1949). 1934 — 35 (Zagreb. 1 (Zagreb. — Preludium za orgulje op. nije išao za oponašanjem sta uzora. P. 1952— 53 (Sarajevo. komiĉna opera (M. 8. 1. 1953. violinu i klavir. 27. I 1930). 13. 1972. Melodrame: melodrame op. Hommage a Bach (na temu B-A-C-H) r< tivno je kratko djelo. 20. 1938. je suges tivno potcrtao sadrţaj potresnih stihova o herojskoj borbi jugoslavenskih naroda i njihovoj vjeri u konaĉnu pobjedu. 5. od kc se mnoga susreću u obliku orkestralnih suita. verziji Preludium op. Impresije sa ladanja. 25. Scherzo za nor 1963. Muzika za dokumentarne filmove i dr. opera iz prosjaĉkog ţivota (prema drami A. Adem-beg (S. 19* Plesna suita za klavir 4. kada u pobjedniĉkom maršu nastupa vojska -osvetnik. 1974 (Opatija. V I9f Vrzino kolo. Muzika proţeta istarskim narodnim melosom izvrsno doĉarava atmosferu sredine u kojoj se suprot stavljaju puĉki i feudalni elementi. DJELA. 1970. Kantate: Veće mladosti (puĉka poezija) op. 37. P. 2 duhaĉka kvinteta (II. 1954). 1$. 1971 (Zagreb. sonatina. 7. 3.

3 klavirska kvinteta. LIT. 1944. 1951. Coeuroy. 1961. 25. scenska nuzika. XI 1939). 1892— 1939. muziku uĉio u domovini i na New England Conservatory u Bostonu (Q. 1974 (Dubrovnik. 1969. Andante amoroso za gudaĉki kvartet. Alaleona.— VOKALNA. — Balet Papotages ITiltle-Tattle). 1903 — 30. 1952. 1896 — 1938. 1974 i dr. Narodna igra. Dialogues. 39. Otuda u njegovim radovima minuciozno izgraĊivanje motiva na kontra punktski naĉin nije bila sluĉajnost. PAPINEAU-COUTURE. Uz dvadesetogodi šnjim smrti Ive Paraća. jedan uz drugoga« za razliku od antifonije (oktave) i simfonije (unisona). od 1948 bio je profesor na Muziĉkoj školi. 1953. 6 bosanskih narodnih pjesama. Proljetna suita i dr. XII. Boris Papandopulo. Zborovi: ciklusi moteta Exultatio i Amor. 57. Cindrić). Putovanje sunca. MGG.: Notice sur les inventions et perfectionnements apport es par H. je uz Erarda i Plevela najpoznatiji francuski graditelj klavira u prvoj polovini XIX st. Njegov se intimni lik najuvjerljivije ocrtava u melodici mediteranskog karaktera. gdje je uz to vodio pjevaĉka društva Zvonimir i Tomislav. 2. Turkalj). Iz moje domovine op. prer. Pascoli). 1962. Obradio i instrumentirao opere Ljubav i zloba i Porin V. Mješoviti zbo rovi: Svatovske op. Borbena kamata (P. 1973 (Zagreb. sistem batića koji udaraju o ţice odozgo i dr. O RKESTRALNA: 8 s imfo nija. Studija. 1950. Drei Weinspriiche. Suite Lapitsky. 1966. Zborovi: Psalam CL. Pjesma brata sunca (Sv. Nećak kompozitora Guillaumea Couturea.-. 1962. Jarĉeva serenada. -rcapafppaan. francuski psalmi Clementa Marota. Gastoue) da su to bili oni ĉlanovi Scholae koji su stajali uz djeĉake (para — pokraj). Posljednja rijeĉ. VII 1974). 1942. Na Filozofskom fakultetu u Firenci (1909—14) studirao talijanski. 3 dvopjeva iz Bosne. 6. Solo-pjesme za glas i klavir: Dvije pjesme op. Avc Maria. Mješoviti zborovi: Boţićna himna op. Prokofjeva i dr. sekstet. tj. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Ĉar noći. 2 valcera. Studirao na Konzervatoriju u Liegeu. 1895 i 1899. 3 stavka.: P. nije utvrĊeno da ih je baš on prvi uveo. — K. 1950 i dr. Ko. Quebec. francuski i latinski i uz to privatno uĉio muziku (G. VII 1789 — Asnieres kraj Pariza. Tuţna priĉa. 1961: Ein Liederzyklus nach Ge~ dichten von Kuba. Pivanje drugo (II psalam) za tenor i muški zbor (na osnovu splitskog puĉkog pjevanja) op. 83 i 85. L'Infinito. tj. Desire Paque. 30. Johann Heinrich Pape. Billi). 1956. XI 1928). . parafrazu liturgijskog teksta s odgovarajućom melodijom. — Studije. Pape dans la fabrication des pianos. — CRKVENA: oratorij Muka gospodina našega Isukrsta (po Ivanu) za sole i muški zbor a cappella (na osnovu splitskog puĉkog crkvenog pjevanja) op. francuski graditelj klavira njemaĉkog podrijetla (Sarstedt kraj Hannovera. — KOMORNA: 10 gudaĉkih kvarteta. ĉlanci. Ivo. 3 klavirska trija. 1915. Ljudski i stvaralaĉki dualizam zakašnjelog romantika. Paraphrase de concert. Boris Papandopulo. Muški zborovi: Pokoj vjeĉni I op. koloriranje postojećeg liturgijskog (ili svjetovnog) napjeva — cantus firmusa koji se pri tom katkad znatno mijenja.usicale. 1961. VIII 1965). Svatovska pjesma. p. preinaĉenje postojeće muziĉke grade. sopran. teme ili melodije. 1943. 1909. prihvatio je polifoniju kao sredstvo s pomoću kojega je stekao sigurnost u vladanju izraţajnim sredstvima. 1967. — OBRADBE. 58. Ljeti u dane ţarke. 59. orkestar i orgulje. simfonija u C-duru. Wagner) da se naslov odnosio na pjevaĉe koji su pjevali u parafonim intervalima. varijacije za muški zbor Biser. 3. Pojedini autori ukljuĉuju u pojam parafraze ponajprije srednjovjekovne -> trope kao slobodnu obradbu. 66. tj. 1935 (Split. Scherzo i dr. Maltinata. 1. LIT. za violinu solo: Aria. većinom u obliku virtuozne koncertne fantazije za klavir. 86. p. LIT. 46.: V. P. 1859 i dr. K. — Zborovi. 2 ko nce rta za davir. — KLAVIRSKA : 5 sonata. Zbogom op.: A. violonĉelo i klavir. Botića. 1965 (Dubrovnik. 1962 i dr. 73. — A. U muziku se ukl juĉuju i pjesniĉke parafraze tekstova psalama. Oĉe naš op. 1904. Ko. kao naslov pojedinih ĉlanova Scholae cantorum'. izuzev umjetniĉki vrednijih djela F. Van der Lindcn. 24.). gdje je kasnije i sam bio profesor solfeggia. 1950. kritike i dr. 21. 22. Pjesma gostima. a V. 1962. Njegova se djela doimlju kao improvizacija. ORKESTRALNA : Concerto grosso. RM. 5 Pieces concertantes. 5 suita za davir. U svojim mnogobrojnim kompozicijama (više od 170 djela) P. VI 1941. PARAFONIJA (lat. 4. pjesama ili melodija. PARAĆ. 1946 i suita. 15. 298. 7. mori Grand Ami. Bosansko kolo. 1951. Kaštelan). općenito. Muziĉar Ivo Parać. Straţiĉić). God. Splitske puĉke pjesmice op. Koncert za violinu i komorni orkestar. Muzika. U višeglasnoj muzici XIII—XVI st. Iz moje domovine op. ■— Instruktivno djelo Vingt lecons de lecture v. VI i VII su se nazivali parafonisti. koje je uglazbio Goudimel ili protestantske luteranske pjesme. sonata za violu i klavir. je ostvario individualni muziĉki stil izgraĊen na osebujnoj atonalnosti s teţištem na melodijskom izrazu. Pojam se javlja i u Ordines Romani iz VII—VIII st. V. Istarske freske (zamisao V. Psalam 148 za jednoglasni djeĉji (ţenski) zbor i klavir op. 1815 otvorio vlastitu radionicu. Ave Maria i dr. belgijski kompozitor (Liege. 1929 — 38. 1974. Oĉe naš za bariton op. Ncupert. — Opera Adelova pjesma. Ţalost materina. Revue mus'icale belge. kao što su njegove parafraze Donizettijevih i Verdijevih opera (Ernani. parafrazom se naziva slobodna preradba poznatih opernih arija. PARAFRAZA (od grĉ. 1888 i 1935. Nadovezujući na najbolje uzore iz prošlosti. LIT. 1891 — 96. zbor i orkestar. ZFMW. Paraphonie et paraphonistes. 91. Junaĉka legenda. — KLAVIRSKA: Minuetlo appassionato. mješoviti zbor i orkestar op. Solo -pjesme uz klavir: Pjesme lju~ bavi za sopran op. 1961. 1927 (Beĉ. Kaštelanske narodne pjesmice op. Favola aurea i dr. 1890 —1934. Kriţane ţice primijenio je P. 1926. Supiĉić. Trcmano luci sul momi. ali postoji i mišljenje (A. Bugarske narodne pjesme. 1849—59 J Rigoletto. — Opera Vaima. Fantasta marinaresca. Ljubavne pjesme op. obradba ili slobodno prenošenje postojećeg djela u drugaĉije oblike. solo-pjesme. V 1867 — Bessancourt. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u d -molu (izgubljeno). instrumentirao operetu Pariški ţivot J. se bavio i pjesništvom te je pisao stihove na hrvatskom i talijanskom jeziku (op seţna zbirka Ludi e canti). mjeseĉev srpe. Marie loseph Leon Desire Paque. 27. XII 1973) i Libertas (S. Paraphrase de concert. 1965. 1954. 1957. Detetu za sopran i muški zbor. 2 narodne op. Franjo Asiškij za tenor i orgulje. Serenatclla za flautu. — Isti. XII 1954). Lavoye. 1912. Nazor).) općenito je prihvaćeno samo oblaganje batića pustom (filcom) i kriţanje ţica. zborove. bio profesor kompozicije i dirigent na Konzervatoriju u Ateni (1900—03). 1961. Od 1811 radio u Parizu kod graditelja klavira I. La Paraphonie. 67. A Jesus. 74. Za violinu i klavir: sonata. U XIX st. 2. 1960. Dva oraĉa. Hrvatska misa u d-molu op. 96. L. Canto delle rose nascenti.'Arti musices. 1892—1939. 1939. 1893. Zagreb 1966. 1949. Johann Heinrich (Jean-Henri). 1942. 2 uvertire. Osnovao Konzervatorij u Sofiji (1897 —99). meĊutim. X. Od 1914 ţivio u Parizu. je obradba ili tzv. 1974 i dr. Svatovska pjesma iz Mostara. u literaturi stiha u prozu i obrnuto. Dalmatinske puĉke popijevke. Plevela. Porter). Pater Koster. DJELA. 1945 i dr. 1938. Muški zborovi: Uĉiteljska pjesma op. Stara ljubavna pjesma op. 1828 i na posebnom tipu pianina (piano console). Te Mater. — Isti. Brojne obrade narodnih napjeva za glas i klavir (ciklusi: Djevojaĉke popijevke op.: K. nadzirali pjevaĉki zbor. 61. 1952. IVagner. 1953 i 1967. profesor orgulja na Konzervatoriju u Lisabonu i muziĉki direktor na portugalskom dvoru (1904—09). P. PAQUE. 2 mješovita zbora na bosanske motive. — Kompozicije za orgulje. Poeme. 3 Capriccia. —■ J. 2 mješovita zbora. osobito talijanske. 1948 (nova verzija 1956). Lisinskog. Kovaĉević. Zvuk. — J. Rismondo. opisivanje). 67. te 1923 u Pesaru stekao naslov magistra. K. 1909 i 1919. Uber die Anfange des mehrstimmigen Gesanges. Dix pieces atonales pour 'a jeunesse. violinu i violu. MGG. 1933. 1951. 43 i Zavjetna op. npr. kompozitor (Split. IV pjevaĉ po redu bio je arhiparafonista. Nad grobom ljepote djevojke op. 1968. Za vokalne soliste i orkestar: La Novella di nonna Lucia i Idillio maremmano. Andreis. Vrativši se u domovinu bio je 1924—25 nastavnik na muziĉkoj školi Stan-ković u Beogradu i zatim u Splitu. Hrvatski kompozitori i njihova djela. 17. 1943. Pe-rosi i I. Kolijani op. Meduza. 1911—31. Mouvemem perpetuel.godišnjice ţivota. 1958. kvinti i kvarti. fantazija za duhaĉk i kvintet. 1928. 1966. mon Roi. Ajd' u kolo op. uĉitelji su mu bili D. 1932. U poĉetku pod utjecajem tali janske muziĉke kulture. Solo-pjesme: ciklusi Musiche Pascoliane (G. PARAĆ umjetniĉku narav u kojoj se sretno stapaju ĉvrsto znanje i nadahnuta invencija. DJELA. 1971. Liszta. Pjesma strojeva op. Marcia fu nebre. 1955 (instrumentirano 1959). Seine-et-Oise. Ţenski i djeĉki zboro vi: Dodolice op. 38. 82. Ko vaĉević. 1925. U muzici. 1930. Borbene i masovne pjesme. XI 1916 —). ibid. Od brojnih njegovih pronalazaka u konstrukciji klavira (instrument s opsegom od 8 oktava. Tuţbalica op. 41. pjesme. DJELA. Konjanik. paraphonia od grĉ. 19. koncert za klavir. — Brojne studije i ĉlanci. Puĉki dvopjevi. balada za violonĉelo i orkestar. — VOKALNA: Tre canti corali za mješoviti zbor i orkestar. — A. Ostinato. prepjevi na narodnim jezicima kao što su npr. 1962. 1924. 1940 (prema Bijednoj Mari L. 1893. — L. Pizzetti. Cviće moje za sopran. Estetski pogledi u novijoj hrvatskoj muzici. Ać. 80. Viole d' Amour. Kantate: Slavoslovije (Laudamus) za sole. kasnije je poĉeo u svoja djela unositi obiljeţja našega folklora. Gastoue. II 1875). — K. 4 sonate za violinu i klavir. Djevojaĉke pjesme i Pjesme s mora. — Rekvijem za sole. 1961. — /. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Ĉakavska suita. 63. 11. Kovaĉević. usavršavao se kod Nadie Boulanger u Cambridgeu (Massachussets). Andreis. 12. 64. 77. 35 PAPE. Revue de Musicologie. Marie Joseph Leon Desire. Od 1951 profesor na Muziĉkom fakultetu Univerziteta u Montrealu. Dante in Santa Croce del Corvo za soliste. 1944. Povodom 60. 6 narodnih op. Zagreb 1960. 1967. 1. 3 popijevke. Solo-pjesme: Iiglogucs.PAPANDOPULO — PARAFRAZA (V.. Zviraj voda hladna op. 75. Bellio. 3 mise. 23. na melodiju »Dies irae« za klavir i orkestar (1849). 34. Jean. mon Frere. za koje. tenor i mješoviti zbor. Zdrav Isuse op. 1960 (Zagreb. mješoviti zbor i mali orkestar. Novo doba. kanadski kompozitor i pijanist (Outremont. 1963. 1952. X. 1 895 — 1 936. Mirjana. 1951). 1919 — 23 studirao kompoziciju u Firenci i Rimu. 1946—47. Barkarola. 2 pastorale op. 2 gudaĉka sekst eta. Offenbacha i Visions fugitives S. Fajdetić). obradbe narodnih boţiĉnih pjesama op. Trapacpoivia). 20. Madrigali dclVEstate. Hrvatski kompozitori i njihova djela. 76. violinu. Un grand me:onnu: Desire Paque. 1956. Smatra se (P. I.) ili Totentanz. 1— 2. 1929. 12 Effusions lyriques. V 1962). VI 1892 — 4. Pariš 1939. 60 i Gospi od zdravlja za tenor. u muziĉkoj teoriji antiĉke Grĉke i Bizanta naziv za intervale kvin te i kvarte ĉiji tonovi zvuĉe »usporedno. Takve su parafraze bile preteţno salonskog karaktera. O. 10. — H. Zagreb. Vokaliza. 30. Utva zlatokrila op. slo bodna preradba. LIT. koncert za violonĉelo. 1942. Paraćeva djela odrazuju jaku I. Ruke prema noći (N. Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965. Zagreb 1960. 1956 — 63. Pokoj vjeĉni II op. MGG. Srce od ognja (J. 1936). 1921. — KLAVIRSKA: sonata.

Detmold 1922. kao i u njil kombinaciji — sekstakordima. Ohrenquinten). a paralelne kvarte i kvartseksta^ javljaju se p o pravilu samo izmeĊu gornjih glasova. ako se izmeĊu njih (dakle na nenaglašenoj dobi) ne mi jenja harmonija: °s= v> V Svjesno izbjegavanje paralelnih oktava datira od XIII st. franc. pri ĉemu se zadrţava istoi intervalski razmak medu njima. 1963. a zatim i klasiĉne harme Organum). i traje do kraja harmonijskoga razvoja koji se temelji na klasiĉnim harmonijskim principima. -> Zabranjeni pomaci). dakle otprilike do kraja XIX st. izvodi li se.: E. J. nego što to ĉini paralelni pomak u oktavama. Friedldnder. Wagner. motus aeaualis. odjednom smanjuje 1-roj realnih glasova. Koppel. Liszt und die Kunst der Klavierbcarbeitung. u daleko manjoj mjeri od oktave. The Paraphrase Technique of Palestrina. da je dobilo prizvuk trivij. posebno u XVII—-XIX v. Handschin. u mješov zboru. ZFMW. — A. ottave consecutive e quinte con secutive) nastaju kad se dva glasa kreću paralelnim pomakom iz jedne (ĉiste) oktave u drugu (ĉistu) oktavu: 1 Isto tako se ne svrstavaju u pogrešn e ni tzv. Die Paraphrase (disertacija). istovremeni p> dva ili više glasova u istom pravcu. . Zur Frage der melodischen Paraphrasierung im Mittelalter. kao i radi oţivlja^ arhaiĉkih harmonijskih postupaka ( -> Organum). U pogrešne paralelne oktave ne smiju se nikako svrstati oni pa ralelni pomaci u oktavama. — R. izveden na harmoniju. r Parallelbewegung. Pra melodije paralelnim tercama ili sekstama postalo je uskoro t rašireno. N. već da se kreću s k d-a na oktavu e-e 1 (-> Kriţanje glasova. k. parallel motion. ĉim paralelni pomak prestane. Općenito se smatra da su paralelne kvinte pogrešne kada nastaju izmeĊu temeljnog tona i kvinte u slijedu dvaju razliĉitih akorda ( -> Temeljni ton i temeljni oblik akorda). rješava u kv akord V stupnja (-> German Sixth): odnosno iz jedne (ĉiste) kvinte u drugu (ĉistu) kvintu: Paralelne oktave smatraju se pogrešnima kada se pojavljuju unutar stavka u kojemu se glasovi inaĉe samostalno kreću. ĉut će se posve jasno da se 1 alt ne pomiĉu u paralelnim kvintama. t rectus. improvizovana pratnja popularnih i narodnih melo Ali.S. tal. na mjestu gdje se paralelne oktave pojave. tal. oduzima jednom od glasova svaku samostalnost. prema pravilima kontrapunkta. paralelne kvinte koje nastaju postepenim pomal s terce i septime kvintsekstakorda VII stupnja na temeljni i kvintu trozvuka I stupnja. je upotrebljeno sledno kao princip oblikovanja u najstarijim oblicima višef (->■ Od XIV v. njih slušalac ĉuje kao paralelne s onda. lat. Budući da se ĉista kvinta. iako pogrešne paralelne kvinte zvuĉe neugodnije od pogrešnih paralelnih oktava. Poseban je sluĉaj istosme pomaka. u tercama i sekstama. 1927 — 28. PARALELNE OKTAVE I PARALELNE KVINTE (usporedne oktave i usporedne kvinte. što stvara oĉitu stilsku neujedna ĉenost: iz 1. to i paralelni pomak u ĉistim kvintama u daleko manjoj mjeri smanjuje samostalnost jednome od glasova izmeĊu koiih se odvija. Ać. .>■ Kvinte rogove Sakrite oktave i sakrite kvinte. sta pa s primom u jedinstveni zvuk. Jour nal of the American Musicological Society. slušne kvinte (njem. Stoga zabrana paralelnih kvinta nije ni bila nikada tako iskljuĉiva. (-> Harmonija). kad se pojedini glasovi ne mogu meĊusobno razlikova bojom. movimento parallelo). ali sa promenom razmaka. J a 1 i rj #6 1)5 U pogrešne se takoĊer ne ubrajaju ni mnogi sluĉajevi p lelnih kvinta koje nastaju kod pojave -> neakordiĉkih ton. franc. Scarlattijeve kvi redovito se ne smatraju pogrešnima: LIT. ako izmeĊu njih ne dolazi do prom harmonije: 10 Sliĉan uĉinak kao paralelne oktave. kao što je i propisano. Njihov će uĉinak biti najneugodniji. što ĉine kvintu. Marshall. ako slijede u cjelostepenom pomaku: Od razdoblja muziĉkog impresionizma paralelne se k' osobito ĉesto koriste u koloristiĉke svrhe. Mozartove kvi One nastaju kada se -> povećani kvintsekstakord na VI st nju u molu ili na sniţenom VI stupnju u duru. Wien 1936. njem. jer paralelni pomak u oktavama. mouvement parallele. parallele Oktaven und parallele Ouinten. poznate kao tzv. koje nastaju kad j od dva glasa. Poseban s su tzv. I l i '''ti'. (npr. T a znatno je ublaţen kod skoka: PARALELNO KRETANJE (usporedni pomak. kojima je svrha da zvukovno pojaĉaju jednu melodijsku liniju. octaves consecutives et qnintes consecutives. P. da bi se malo zatim opet povećao.36 PARAFRAZA — PARALELNO KRETANJE Naprotiv. tzv. engl. k. daje dojam pot] pogrešnih paralelnih kvinta. parallel octaves and parallel fifths ili consecutive octaves and consecutive fifths. engl. naprotiv. proizvode i akcentne oktave. kod kojega se glasovi kreću u i pravcu. se postavljaju u muziĉkoj teoriji pravila za j primenjuje se i dopušta p. I. ni dinamikom: Tenebrae factae sunt 1 Ovaj primjer. L.Bach: Koral iz»Pasiie po ■' Mafajju ' H ^ — -f~ —^ — Poput akcentnih oktava i akcentne kvinte proizvode uĉ sliĉan paralelnim kvintama. — J. tj. u slijedećem akordu ĉni opet kv: ali s nekim trećim glasom. oktave ko je se pojavljuju samo na naglašenim do bama. jednako kao i paralelni pomak u unisonu. Prema tome se. Zabrana paralelnih kvinta uvodi se u XIV st.

Udţbenici harmonije dopuštaju ih delimiĉno ili potpuno.53 . pa i u ĉistim kvintama. Leipzig 1890. opet. Wien 1911 (V izd. a u troglasju i višeglasju dopušta pod odreĊenim uslovima. strogog stila paralelne prime.: loše zvuĉanje. srodan miksturama: fl A k . Leipzig 18 59. tome se parametru pridruţuju u -> serijelnoj muzici i drugi koji se takoĊer odnose na svojstva tona: parametri trajanja.S. a—• h (M. obiĉno išĉezavaju kad se razloţeni akordi shvate u jednovremenom zvuĉanju: a ? >J_ I b' J J PARAMETAR. Dodekafoniĉka metoda komponiranja operirala je samo s parametrom tonskih visina.tzv. dozvoljavajući ih jedino u kadencama: Korektnima se smatraju i kvinte dobijene pri oktavnim udvajanjima realnih glasova: Beethoven: Sonata op. pojam preuzet iz matematike. Opšte prihvaćenog obrazloţenja nema. — A. odnosno iz kvinte u duodecimu —• i obratno). Oktaven. u suvremenoj muziĉkoj teoriji i u suvremenoj muzici uopće znaĉi odreĊeno svojstvo.und Oktavenparallelenverbot in systematischer Darstellung. Harmonielehre. akcentne oktave i akcentne kvinte nastaju izmeĊu dve uzastopne teze.) ponovo se bez ustruĉavanja primenjuje paralelno kretanje u raznovrsnim intervalima. stapanje tonova kvinte u jedinstvenu zvuĉnu predstavu uništava samostalnost glasova —■ kao i kod paralelnih oktava (H. istovremena pojava osnovnog i dominantnog tonaliteta.ustanovljujući niz ~»od 12 tonova.TJ JD n fT H» 10= ili pri vezivanju trozvuka glavnih stupnjeva: . Rietnann. kvinte nastale primenom neharmonijskih tonova: Wagner:Tristan i Izolda b (H. Brahms. —■ A. Schenker). ^ e ^ uss y : Pel'eas et Melisande Strogi vokalni stil ih u dvoglasju iskljuĉuje. I Prividne paralelne kvinte ili oktave.Bach:Toccata u d-molu K a> ff 1i « fe r r p r^ Zabrana paralelnih oktava datira iz XIII v. A. a opšta zabrana se prvi put javlja kod J. Music Review. zastareli manir višeglasja neopravdano je u XIV v. r Ispravnost tzv.. jaĉine. Aesthetic and Consecutive Fifths. već sekven-ca b). boje i artikulacije (tona). te sekunde i septime (bila bi to pojava nove disonance bez logiĉnog razrešenja prethodne). zbog tritonusa koji nastaje izmeĊu niţeg tona jedne i višeg druge terce: 1 37 ili pri ispravnom fraziranju J. javlja u svakoj pojedinoj oktavi temperiranog sistema (-> Temperatura). a time nastaju paralelne oktave ili kvinte: 12= i j.T *A rr F f ' r ili upotrebom pomoćnih glasova (mikstura i si. Schonberg and others on Parallel Octaves and Fifths. u kompozitorskoj praksi sreću se tzv. Scarlattijeve kvinte ( -> Paralelne oktave i paralelne kvinte). što predstavlja omiljeni manir impresionista. Schonberg). Kasniji su teoretiĉari tumaĉili razlog zabrane veoma razliĉito. 1949. Uprkos zabrani. ■— H. Hauptmann). Schonberg. Tappert. obiĉne u ranoj višeglasnoj muzici. Mozartove kvinte. Sewallt Hucbald. — M. to se spomenuti parametar tonskih visina dopunjuje i parametrom koji odreĊuje tonove i s obzirom na odreĊenu oktavu ili — šire — s obzirom na odreĊeni . a naknadne izmeĊu dve arze rastavljene tezom. uz obrazloţenje: glas koji pri njihovoj pojavi ĉini skok prelazi (u vidu portamenta) preko medutonova. 1960). — M. pomoću ->• neakordiĉkih tonova (zaosta-jalice) moţe ukloniti neţeljeno paralelno kretanje: Haudn: Londonska simfonija u D-duru f\ ¥t a) I f—g " f f f f V f m F f U XVI v. i. V. kao i u ĉitavim akordima. W. npr. U novije doba (od kraja XIX v. nastale figuriranjem. shvaćen kao loš i nepoţeljan (A.) na orguljama.24br. Ambros. Shirlam. u strogom stilu se ne smatraju uvek ispravnima: b) ->v.odnosno niz od 12 tonskih visina koje se pojavljuju u opsegu jedne oktave (-> Dodekafonija). Wien 1934. A budući da se 12 tonova. Riemann). u vokalnom stilu XVI v. kao kod tzv. Ehrmberg. — W. Das Quinten. naroĉito ako se gornji glas kreće postepeno. Paralelne ĉiste kvinte.: A.und Quintenstudien aus dem Nachlass (izdao i komentirao H. trozvuci spojeni paralelnim kretanjem nisu organski povezani. ali se većinom smatra da su najupadljivije paralelne kvinte u razmaku celog stepena. — J.MQ. Peć. Leipzig 1869. teoretiĉari epohe Ars nova. tako da harmonijski smisao nije a. oktave i kvinte. Breslau 1938. pošto se u oba sluĉaja radi samo o dopunskim glasovima. LIT. Ghopin: Mazurka op. Zur Lehre vom Quintenverbote. kvinti rogova. već samo postavljeni jedan za c — d drugim. Riemann tumaĉi motive u ovom primeru na naĉin ozna ĉen ispod nota. paralelne kvinte su ĉesto izbegavane ukrštanjem glasova: Tzv. 1926. Das Verbot der Quintenparallelen. Katkad se. L J. Von verdeckten Quinten und Oktaven. Pra'ludien und Studien II. -* sakritih oktava i sakritih kvinta postavljalo se u pitanje još u XIV v. npr. što se nalaze unutar jedne oktave. nepoţeljne su (prema G. Herbsta (1643).2 T Neki udţbenici harmonije zabranjuju i antiparalelne oktave i antiparhlelne kvinte (suprotno kretanje iz prime u oktavu ili oktave u kvintdecimu. zabranili su u XIV v.PARALELNO KRETANJE — PARAMETAR iskljuĉene su iz. Zarlinu) i paralelne velike terce u razmaku celog stepena. Primenjuje se i pokret iz ĉiste ili umanjene kvinte u umanjenu kvintu (iz umanjene u ĉistu je redi u strogom stilu). odreĊenu osobinu pojedinih muziĉkih elemenata.

1954. 1923. ĉlanci u Reforme musicale. III. T 1955). Lauri-Volpi. 1823. Gandu. Parent. N. Meluzzija. V 1881 — Milano. Koncertirao po cijeloj Evropi i zemljama Oriji God. Pariš 1780. Bossi (sa L. Revue Belge de Musicologie. ' LIT. 1914. španjolska pjevaĉica. Sastavio indeks prvih 20 godišta ĉasopisa RMI (Indici della 1 anno I— XX. Dć. Mor. I 1840). P. Etudes pour violon. del Sassolungo za violinu i orkestar. 1961. Cheveom. Danse des fees. PARHOMENKO. 6. 1906 vratio se u Plombieres. za dispoziciju zvuka u prostoru (-> Prostorna muzika). zborovi i solo-pjesme. 1919. 1902 i dr. 1898. 20 Etudes de virtuosite.). 1899. 1 9 3 0 . Baleti i pantomime: V Arrivee de 1 1799. F. na opernoj pozornici debitirala 1908 u Madridu kao Amina (Bellini. 1941. Završivši opernu karijeru na stanila se u Napulju. pro blemi di estetica. 19. kao p. Od 1950 muziĉki kritiĉar napuljskih novina // Mattino. pruţa materijal za odreĊen i p. — Requiem. zatim u Londor Španjolskoj. Direktor knjiţnice Biblioteca della Deputazione Napoletana di Storia Patria i napuljske Gradske knjiţnice. klavirski kvi 1937. Alfredo. Upotrebljavao se u Francuskoj u XVIII st. za harfu i violinu. Aime Pariš . Uĉenik S. — IZDANJA: kompozicije za violinu J. 30. pa se prema tome moţe reći da su parametri »sve dimenzije muziĉkog toka koje se mogu izolirano mijenjati« (U. I ii Uĉio harfu kod R. Fahrbachom). III 1888 —). plesovi raĉnice. fantazije na teme iz opera. 1914. DJELA: Recherches sur les ehants anciens. La Schola paroi. 1943 i IV. U sastavu gamba izvodio je najvišu dionicu (poput violine u današnjem orkest ru). od 1900 profesor na Scholi Cantorum.. S. c1. Methode elem. 1914 i II. u Chicagu.: H. na sveĉanim igrama u Salzburgu i dr. 1947.-A. Rosina (Rossini. Benevento. I 1923). 1939. Aufbruch der jungen Musik. II. Mjeseĉarka). Njegova 1 za harfu. Le Bouqut lageois. God. Dizija i Th. triptih E d' Italia. PARETO. premda po obliku i sadrţaju nisu posve na visini našnjih zahtjeva. DJELA: // Momenlo musicale italiano. P. Marie-Jean. R. LIT. Moderne Musik 1945 — 1965.-Gervais obj. II 1808 — Beĉ. Gallijem i G.). 1936 i JlaMna Anaduna.: G. 1933. sonata za violinu i klavir. 1936 (II izd.. PARENT. 1917. Belgije. VI 1964). Le Trille. Lorenzo de Medici cultore della mušica. 1917 i druga crkvena djel SPISI: Teoria e storia delV antica mušica greca. 1912. Laurentiana. Operas. 1949. Oblici u suvremenoj muzici).38 PARAMETAR — PARISOTTI DJELA. 1911.. 4. Oratorios joues en Russie d le XVIII siecle. Dva klavirska trija. — Kompo za klavir i za orgulje.-Dieu. lites orientaux. Tre episodi del Vangelo di San Luĉa. Armand Parent. VII 1902 —). belgijski dirigent i kompo: (Liege. yKpauncKan. 25. X.). Rigoletto). 27. 6. 1948. VII 1905 —). 28. 27. 1935 i III. Seviljski brijaĉ). Muzio Clementi vita e neir arte. — KOMORNA. 1943. kvintet. II. uz to se osobito zauzimao za djela suvremenih francuskih kompozitora. Armand. se osobito proslavila kao Gilda (Verdi. Holandije i Švicarske te bro ĉlancima borio se za primjenu Galinove -> ciferistiĉke m< koju je. 1921. 4 koncerta: za harfu i c tar. Dibelius. Dibelius. e1. Fra Diavolo). — KOMORNA. Bontempelli. 2 suite. Za solo: Voyage d'un harpisle en Orient. Largo za gudaĉe. Bilseova orkestra u Berlinu. 1927 i 1940. napustio samostanski ţi' nastanio se u Nancvju. Methode complete pour violon (5 sv. Finistere. U Ti de St. po opsegu najviši. 1786. kantate FlauRmu A. 1962. God. za karakteristiku grupe (-> Oblici muziĉki. od 1886 koncertni majstor orkestra Colonne.. U nizu predavanja po mnogim dovima Francuske. Exerdces pour le violon d'apres les 17 quatuors de Beethoven. talijanski kompozi tor i muziĉki kritiĉar (Rim. Istodobn bavio prouĉavanjem mnemotehniĉkih naĉela i od 1822 pred mnemotehniĉku metodu na Pariškom univerzitetu. uzorno iskorišćuju sve zvukovne mogući instrumenta. LIT. Francuskoj i Maloj Aziji. ViĊala u Milanu. U svojim studijama ĉesto je povezivao muziku i lik« umjetnosti. Nikola) Mihajloviĉ. Accompagnament modal du Chant Gregorien (2 sv. d2. X. Momenlo mistico za violinu. paralJcle 3 Milano 1955. Predavao na muziĉkim školama u Taganrog u (1926—37) i Ordţonikidzeu (1938—39) i na Konzervatoriju u Lavovu (1946 —49). La Famille des simples d'esprit. ( u jednom ĉinu Colei che ritorna. 1846 u Leipzigu upoznao F. E. PARENTE. Voc . VI 1798 — Pariz. Rodea. 1941. 1931. D va gudaĉka ] teta: I. od 1847 u Beĉu harfist D skog orkestra. 14. Cantates. Graziela. 1912 i druga djela za violinu i klavir. 1934* La Notte Santa. i u Firenci osniva i do 1923 ureĊuje muziĉki ĉasopis La Cr Musicale. francuski orijentalist. 5. 1866). Pastorale za orgulje i gudaĉe. 1892 osnovao vlastiti gudaĉki kvartet (Quatuor Parent) s kojim je koncertirao u mnogim zemljama. registar u kome nastupaju. PARIŠ. Paganinija i dr. 1925. Opere: Le Nouveau sorcier. 2 ricercara za gu 1952.: R. Tri gudaĉka kvarteta: I. 1954. sovjetski kompozitor (Karavannaja. Elias Parish-Alvars. harfu Ċaĉe.. Notes deh a l'usage des souscripteurs au cours de musique fait par M. Les Hi de l'office romain. sa E. Ĉlan orkestra u Maastri i zatim dirigent u Bruxellesu. Brahmsa u Francuskoj. bez god. Kreutzera. Les 8 modes du chant syrien. — H. 1914). VII 1852—4. DJELA. PARIBENI. Le Solfege du violiniste. francuski muziĉki pedagog i teoretiĉar (Qi per. VII 1883 —■ Firenca. za gustoću muziĉkog tkiva itd. / Pittori lombardi e la m 1934. 194 Isti. gudaĉki instrument iz porodice viola da gamba. Ĉ e tir i s imfo n ije : I. ( 1790—92 djelovao je na Theatre de la Monnaie u Bruxelle 1794 vodio je predstave francuske operne druţine u Hambu Od 1799 u Petrogradu dirigent Dvorske opere i Filharmonij društva. — DRAMSKA: Opere: CmpenoK Tejuib (djeĉja). MGG. studije: Essais sur Vinterpretation du chant gregorien. — INSTRUKTIVNA : Gymnastique du violon. engleski harfist. Simfonija za orkestar narodnih instrumenata. 1922 —44 muziĉki kri tiĉar milanskog lista L'Ambrosiano. J. 1935. niz studija i eseja. New Yorku. segni musicali del gabinetto degli »Uffizi« e delle minori collezioni pubbli Firenze. Musiche in pittura. KOMORNA: gudaĉki trio. Sachs. zbor i orkt Rimpianto eroico. od 1863. — C. Hexoea. Devonshire. INSTRUMENTALNA: simfonija. de musique vocale (sa E. La Mušica e le arti. varijacije. priruĉnik za ciferistiĉku not 1846. Ukrajina. 1793. U Usi.. Castitd della mušica. Un Musicien belge en Russie au debut du XIX s Guillaume. g2. a sviraĉ ga je drţao naslonjena na koljena. Uĉenica M. 1944. na kojem je kazalištu redovito gostovala do 1927. DJELA. Aitnć. Luigi. Od 1883 u Parizu. / selte Colloqui. Intermezzos. 1953. Simfonijske pjesme IJacmopaAb. 1 9 3 3 . 1882 —83 koncertni majstor B. W. Diplomiravši u Parizu prvo poĉeo uĉiti muziku kod P.. B. 2 gudaĉka kvarteta. znatno usavršio. serenada. dessus de viole): g. PARISOT. 1824 i dr. M. Od 1947 predaje filozofiju i metodologiju povijesti na htituto Italiano di Studi Storici u Napulju.Alexis Pariš (1756— 1840). D J ELA.. u New Yorku i na K God. Miinchen 1966. God. 1910 —18 redaktor ĉasopisa Nuova Mušica. 1921. Za glas. MGG. harfu i gudaĉe. 1962. 1911—15 upravljao muziĉkim nakladnim poduzećem Sonzogno. DRAMSKA. 1946). 1930. Alessandro. passacaglia / Ciechi di Briigel. Schmidt. Giulio Cesare. Diplomirao latinsku i arhivistiĉku paleografiju. Umberto Giordano arte e nella vita (sa A.. razne kratke kompozicije. 1929. Essai sur la musique. na milanskoj Scali. Mendelssohna koji je zn utjecao na njegov stil komponiranja. 1927 i Enu3Heubi. 1951. Udezba mu je bila za kvartu viša od sopranske gambe (franc. — Sonata i druga djela za klavir. Tako su se u okviru serijelne muzike formirali i razni drugi parametri. 1935 i Xad3UMyp3a~Mu/ibĈ3uxoe. I 1934). La Preghiera dei bimbi za ţenski zbor. DJELA. Karijeru zapoĉeo kao dirigent. N. Zingel. se ubraja medu najveće harfiste na svi Utemeljitelj je moderne tehnike sviranja na harfi. bila je jedna od posljednjih specijalista za ulogu Ofelije u Thomasovu Hamletu. A. muzik i orguljaš (Plombieres. P. Bavio metodikom muziĉke nastave. 1961. belgijski violinist i kompozitor (Liege. lirico. Stuc u St. 18. Liegeu i Amsterdamu. II 1863 — Pariz. 1914. 1844. 1909 nastupila je prvi put u Teatro Colon u Buenos Airesu. vit ĉelo. 1917. Essai d'application des melodies crientales d des a" eglise. Jedna od najvećih koloraturnih sopra na u razdoblju izmeĊu dva rata. orgulje. Resumes progressifs du prochain cours de musique vocale. Ch. PARISOTTI. Concertino za 2 harfe. 1756 — Petrograd. duhaĉki kvintet. — VOKALNA. La Foret noire. Sinfonisti italiani d'oggi. The History of Musical Instruments. Kirchmeyer i H. PARCIJALNI TONOVI -> Alikvotni tonovi PARDESSUS DE VIOLE. Kompozicije za harfu i klavir (neke Czernvjem). talijanski filozof i muziĉki kritiĉar (Guardia Sanframondi. New York 1940. O RK ES T RALN A.God. 1948. Elias. doktorirao na Univerzitetu u Napulju. tema s varijacijama. sopran (Barce lona. vrijednostima ili uopće u raznim stupnjevima. 1885 stupio u benediktinski samostan u Solesrr Nastavnik na Katoliĉkom institutu u Parizu. Le Tre Ave marie. Notes sur les recitatifs des . LIT. Koln 1970. Pje vala je na Carskoj operi u Petrogradu. Lucia di Lammermoor (Donizetti). G alina. 1902. Massarta na Konzer vatoriju u Liegeu. — Scenski misterij La Leggenda della Croce. talijanski muzikolog i muziĉki kritiĉar ( timello di Calenzano. Essai sur les tonalites du chant gregorien. 1900. orgulje. od 1880 ti . 1935. Exercices journaliers (3 sv. J. solo -pjesme. Orsinijem i E. 13. N. DJELA: Manuelpratique et progressif de musique vocale . sonata. Ballets. 1930 i 1952. dije i ĉlanci. 1934.: D. PARIGI.: J. 1939. sonata za violinu i klavir. 1945 Ultimo Adamo.. pohaĊao i Moskovski dopisni institut muziĉara pedagoga (viola). 19. Bacha. 1925. a1. CKa3Ka 0 pbi5aKe u pbiĆKe. — VOKALNA: oratorij Fenepaji fljiuee. zborovi. DJELA (muziĉka): Muš ica e opera Urica. Grande ■ d Vimitation de la mandoline i dr. 1944. Uĉio kod L. IV 1913). Firenca. LIT. Basel 1964. Zapravo svaki muziĉki element koji se javlja u raznim veliĉinama. suradnik brojnih ĉasopisa (La Rassegna musicale). po obliku najmanji. Cheveom). Macchijem). Klavirski trio. 1914—51 predavao harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Milanu. 1947. 1915. Labarr Londonu. 1901. pijanist i kor zitor (Teignmouth. Marta (Flotow) i Zerlina (Auber. londonskom Covent Gardenu. LIT.. Studirao na Univerzitetu i na Liceo Musicale di Santa Cecilia u Rimu. 1934. de Laborde. 23.: U. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Myrrhine. La Mušica nella gallerie di Milano. Bochse. Kao komorni muziĉar bio je jedan od prvih interpreta J. za harfu i flautu (sa G. Balet UIexepa3ada. Konzervatorij završio 1924 u Rostovu na Donu (violina i kompozicija). PARIŠ. Musique orientale. talijanski muzikolog (1 24. 1791. Aiooser. PARISH-ALVARS. La Loi et les rois. 1921. Guillaume-Alexis. I 1861 — Nancy.

LIT. zatim osniva vlastiti combo s kojim nastupa na Festivalu jazza u Parizu. Harold Harfagar. Nikole u New Yorku. Kao kazališni kompozitor romantiĉnoga smjera najveću je paţnju posvećivao melodij skom oblikovanju. Dimitrije. 1911. U operi je zadrţao po djelu na brojeve. I. bostonske ili novoengleske grupe kompozitora. Prelovec. potom kao šef baleta. TheDream-King and His Love. Viktor Parma. The Legend of St. Parker Semler i P. — Gudaĉki kvartet. solo-pjesme (Six Old English Songs. 19. — Kompozicije za orgulje (sonata u Es-duru). Sastavio veoma popularnu zbirku arija starih majstora.Su Blues. 56. 1923. u kojima je došla do punog izraţaja njegova vitalnost. Scenska muzka za kazališne komade: Rokovnjaĉi. 7. Najpoznatije su mu kompozicije: Leap Frog. — 5. 9. pripada drugoj generaciji tzv. Vestnik Prosvetnih zvez v Ljubljani in v Mariboru. Viktor Parma. zborovi i dr. P. 1891. — B. 1930. a Memoir for His Grandchildren (s popisom djela). a u Beĉu je uĉio kompoziciju i slušao predavanja A. od 1915. talijanski pjevaĉ. — F. koja se oslanjala na evropske romantiĉne tradicije u okviru akademskog stila. Horatio Parker. tal. primjenju jući jednostavnu instrumenta ciju. Redovito se odvija u brzom tempu. Glumaĉku školu pohaĊao u Beogradu.: M. u kazalištu Dal Verme.PARISOTTI — PARMEGGIANI akademije S. 1928. Do dolaska u New York predstavnik Kansas City jazza i crnaĉkog bluesa. Legionarji. Yardbird Suite. 3. Oratoriji: Hora novissima. Medu najistaknutijim postavkama u Beogradskoj operi. 1885 — 1900 (arije talijanskih autora od 1600 do 1800) i Piccolo album di mušica antica. New York 1962. G. Billie's Bounce. nazivan i Bird. Viktor. koncert za orgulje.PARMA vih opera najuspjelija je Zlatorog koja se odlikuje i sugestivnom izraţajnošću i arhitektonskom cjelovitošću. A Study of Horatio Parker. — Klavirske kompozicije. III. Co. XII 1924). Druzoviĉ. — F. 1892. Gledališki list Narodnega gledališĉa v Ljubljani (Opera). Parkerova su najbolja djela veće vokalno-instrumentalne kompozicije i zborovi. 1918. — F. Ĉudesni mandarin (Bartok). Massachusetts. Edinburgu. Charlie Parker. 1916. Dexter Blues). solo-pjesme. ameriĉki alt-saksofonist i kompozitor (Kansas City. 1949. 1883. Horatio Parker.' — M. 7. — CRK VENA : Morning and Evening Service. London. D. Relaxin' at the Camarillo. obraća baletima jugoslovenskih kompozitora. zatim ĉlan razliĉitih orkestara. DJELA ORKESTRALNA: simfonija u c-molu op. The Office for the Holy Communion. God. Slovenski Narod. 3 —4. 1896. 1911. Uporedo sa izgraĊivanjem baleta Beogradske opere rasla je i Parlićeva umetniĉka liĉnost. Simfonijski triptihon (Konjović). New Haven 1921. 1915. Kantate: King Troj'an. X 1919—). — Spis Music and Public Entertainment. 65. — H. 18. Muzikom se poĉeo rano baviti. New York 1942. 1923. muzika za prigodno djelo Yale Pageant. RoĊendan infantkinje (Fortner). a 1927—37 solist na milanskoj Scali. Cvetko. 1897.. Ohridska legenda (Hristić). Poslije 1950 sve rjeĊe nastupa zbog nervne rastrojenosti. Tih godina sudjeluje sa D. 15. 1919 i Pavliha (dovršio I.42. Bregenzu. 1937 u sastavu J. Ksenija. Od 1894 vodio novoosnovani muziĉki odjel na Yale Umversity. Eller. 1897. 17. Neko vrijeme operni zborist. Cecilia u Rimu. S. 1 (II varijacija s naznakom basso parlando). MQ. Bird. Nećak. koji se pribliţuje govoru. 1929. Od njego. 1902. Pjevanje uĉio na Konzer vatoriju u Pesaru i u Milanu i tamo 1921. Rossinija. 20. te je ostvario niz inventivnih i originalnih koreografija. balet studirao PARMEGGIANI. Govekar. Ch. Veliku paţnju P. Ko.. Viktor Parma. Druzović. 1910 i Sveti Senan. 29. koje poĉivaju na sintezi klasiĉnog i modernog baleta. Three Sacred Songs). ' K. —■ M. Nakon Prvoga svjetskog rata bio je poĉasni dirigent Narodnog gledališĉa u Mariboru. 12. Rheinbergera u Miinchenu. Psalam XXIII za zbor. Vr. za orkestar. dekan od 1904. — N. New York. 51. deluje naizmeniĉno u Beogradu i na mnogim jugosloven-skim i inostranim pozornicama. 1934— 35. Gil-lespiem. Za zbor i orkestar: The Balladof a Knight and His Daughter. S. XII 1919). osobito u djelima G. Viktor Parma 1858 — 1924. u Beĉu i Bernu. Zabert. Viktor Parma in njegovo delo.). nalaze . 1960. Naš val. — DRAMSKA: opere Mona. Prosvetni glasnik. Reisner. koreograf i reditelj (Solun. Marmaduke. Stara pesem. PARLIĆ. 1889. orgulje i harfu. 25. — VOKALNA. Bloomdido. Joan von Zarissa (Egk). Djelovao i kao dirigent raznih muziĉkih društava. Ettore. 1920. PARMA. crkveni orguljaš u New Yorku. Parme za razvoj slovenske opere. Donna Lee. smisao za odmjerene. Goesll. Postavio je i reţirao mnoge balete u Beĉu. 1902 — 03. X. E. koreograf i reditelj. Ĉovjek pred zrcalom i Napuštene (Kelemen). PARLIĆ se Romeo i Julija (Prokofjev). Prvi angaţman dobio sa 15 godina. The Holy Child. III 1955). 1906. kod Beethovena u šestoj Bagateli op. Svoja djela koncipirao je izrazito homofono. Yardbird.l893. U novije je doba upotrije bio R. Ogledao se i kao kompozitor. Broder. Smith. Long Island. dolazi obiĉno u virtuoznim arijama brza tempa ili u ansamblima. Barbados. Parma. Govekar. Horatio Parker 1863 — 1919: A Study of His Life and Music (disertacija). Harrison. 1936. Rimu. Horatio William. Kings of jazz 6. — Kompozicije za klavir. Kearns. Govekar. Parkers' Mood. 1912 i Fairyland. Tosca). Slovenec. L. . Milanu. \'. (»Lustspiel — Parlando«) da bi pobliţe oznaĉio stil svojih opera Intermezzo i Capriccio. val ceri. snaţne efekte i izvrsno poznavanje zborskog sloga. — VOKALNA: 2 balade za solo. Eckstinea (1944) i dr.9. Chadvvicka u Bostonu i J. LIT. Pravo studirao u Beĉu i djelo vao kao upravni ĉinovnik i vladin savjetnik u razliĉitim mjestima. God. a sva kome slogu teksta odgovara jedna nota. pri ĉemu se jako oslanjao na talijanske uzo re. Sebastian (Menotti) i Ana Karenjina (Šĉedrin). ali ih je s pomoću muziĉkog sadrţaja po v vezivao u veće cjeline. Trstu. — /. K. VIII 1920 — New York. Charlie Chan). Venerin hram. Zrnje. Con una certa espressione parlante) ili kod R. 1916. — W. Uz to osnivaĉ i dirigent New Haven Symphony Orchestra i (od 1901) orguljaš u crkvi sv. Underviood. Viktor Parma. ameriĉki kompozitor i pedagog (Auburndale. u kojem je objavljivao preradbe djela domaćih kompozitora za salonski orkestar. maska Cupid and Psyche. Veoma raširene bile su melodiĉne Parmine kompozicije s podruĉja lake i zabavne muzike medu kojima je osobitu po pularnost doţivjela koraĉnica Mladi vojaki (1900). 7. Gillespiea. Jutro. — R. 28. Zbori. tenor (Rirnini.Rehar. grof celjski. The Shepherd's Vision. 1885. 1958 •—62 bio je direktor baleta Drţavne opere u Beĉu i 1962—64 na istoj duţnosti u Rimskoj operi. Slovan. 1898 i Morven and the Grail. Ankari i Alabami (SAD). Najĉešće se javlja u tali janskoj operi buffi XVIII i XIX st. debitirao kao Cavaradossi (Puccini. II 1858 — Maribor. motet. — H. Back Home Blues. Nici. DJELA. IZDANJA: zbirke Arie antiche za glas i klavir (3 sv. Schmidt. VIII 1895 — Milano. Paisiella. Za razliku od -* recitativa. Scrapple Frotn the Apple. — DRAMSKA. 33 (Allegretto quasi andante. Le Legend of Charlie Parker. Druzoviĉ. Ljubljana 1960 .Zalar. Cerkveni glasbenik. P. Pet opera: Vrh. K. New York 1925. 1891. upućuje na to da u interpretaciji treba postići sugestivnost izraţaja poput govora. Ljubljanski zvon. Monkom na eksperimentalnim Jam sessions u njujorškom Minton's Playhouse gdje se stvarao novi stil be-bop. Kasnije svira u orkestrima N. zborovi. 1945 ulazi u kvintet D. Charlie (pravo ime Charles Christopher. Zlatorog. — F. 1907. PARLANDO (parlante. 1925. Chadzvick.-— F. 1893—99 orguljaš i zborovoda u Trinity Church u Bostonu. Od 1971 slobodan umet-nik. simfonijska pjesma op.: G. — Instruktivno djelo The Progressive Music Series (8 sv.). — KOMORNA: gudaĉki kvartet u F -duru op. 1904.Perhaps. D. IX 1863 —• Cedarhurst. U baletu Beogradske opere nastupao 1942—• 71 sa prekidima. Najprije lirski tenor.Parma kot glasbenik. oznaka p. govoreći). Charlie Parker. MGG. Cimarose i G. 1893. D. kasnije postaje jedan od tvoraca i glavnih predstavnika be-bopa. naĉin pjevanja. 1934. Coll Blues. 296. Muhvić). Utemeljio je i ureĊivao zbornik Struna. Viktor Parma. 11. Strauss izraz p. Tabor. Pod njegovim vodstvom odjel se razvio u Muziĉku školu. Confirmation. Nastavnik na Cathedral School of St John u Garden Citvju (New York). 1 —2. — Z. violonĉelo i klavir. Orfej (Stravinski). Viktor Parma kot ĉlovek in skladatelj. 1908 i Zaroĉenec v škripcih. Me Shanna s kojim odlazi 1941 u New York i snima prve ploĉe (Confessin' the Blues. God. PARKER.-— Instruktivno djelo Nozioni elementari di acustica. 1896. 1902. — A Brief Tribute to the Life and Work of Horatio Parker. 1903. — H. 1903 i Mogoĉni prstan. Kronika slovenskih mest. Christianom i Th. Horatio William Parker. Helsinkiju. Svojim je slobodnim improvizacijskim stilom utjecao ne samo na saksofoniste nego i na razvitak jazza uopće. B. 1918. Ann Arbor 1965. Amsterdamu. Hinesa (1943). 39 PARKER. gudaĉki kvintet u d -molu. 4 uvertire i dr. W. 1884. D. suita za violinu. 1895. 1922. te jedan od zaĉetnika modernog jazza. Parizu. suita za violinu i klavir . 1962. p. Viktor Parma v cerkveni glasbi. koji je po gradi upravo suprotnost arije. kompozitor (Trst. A Wanderer's Psalm. npr. 1934. Spomin na oĉeta ob desetletnici njegove smrti. A Song of the Times i The Dream of Mary. Kompoziciju uĉio kod G. 1885. Gojitev opere in operete v Slovencih. Nozu's the Time. 1922. DJELA: polke. — D. — R. Ĉetiri operete: Amazonke. U instrumentalnoj muzici. Ob desetletnici smrti Viktorja Parme. Zgodovina glazbene umetnosti na Slovenskem. zbor i orkestar: Povodni moţ. The Kobolds. Brucknera. I 1960). psicologia ed estetica della mušica. Christopher. 1900 i dr. Schumanna u Varijacijama na ime ABEGG op. 1934. — D. Wetzler 1960. koraĉnice i dr. Sisslea (1942 —43). Bruxellesu. kojoj je P. 1893.: F. 1917. te nastavnik na Nacionalnom konzervatoriju. Bravniĉar. kao što su Licitarsko srce i Kineska priĉa (Baranović). LIT. isprva kao igraĉ. Pomen V.

R. . 1929. njeguje u opereti (poĉev od Offenbacha). Napoli). karikira. s naslovom Impresario (1724). — VOKALNA: oratoriji Giovanni Battista 1899 i Calvario. bio je muziĉki kritiĉar genovskog lista // Cajfaro. Jovanovića i B. Luigi Boccherini. oponašanje nekog umjetniĉkog djela s namjerom da ga se ismije. — VOKALNA: Ornitofonie za zbor i orkestar. Charpentiera i drugih). 3 Madrigali napoletani za zbor. izvrgne satiri. 1692). Na izmaku baroka ovaj tip parod tehnike izumire. Engleskoj i Nizozemskoj. Masseneta. M. ficata (O. ismijavaju hirovi pjevaĉa. 10. Studij zapoĉet u Genovi nastavio u Parizu kod E. pa i instrumentalnih kompozicija. F. Concertino napoletano. Epitha -lame. j njegove svjetovne kantate) ili instrumentalnih kompozicija u kalne (kantate) i obrnuto (kantate u orguljski koral) do ukl vanja muziĉke grade iz nekoliko razliĉitih djela u posve novu 1 poziciju (u misi u h-molu nalaze se uzorci iz najmanje 7 razli ranijih Bachovih djela). Ram i dr. Pietro a Majella u Napulju (C. P. Posli je i6co p. dobiva znaĉajnu ulogu i u svjetc muzici. U njemaĉkim protestantskim misama modeli preteţno uzimali iz duhovne muzike. istakavši se u operama Lohengrin i Parsifal (Wagner). Ali istodobno od XVII st. na Lullvjevu operu Ar poznata p. npr. — Priredio nova izdanja opera Le Cantatrici villane i / Virluosi ambulanti (Fioravanti). za koju je rolu dobila Sedmojulsku nagradu (1963). Opernu pozornicu ostavio 1948 te se bavio vokalnom pedagogijom. Chi dell' altrui si veste i La Baronessa slramba (Cimarosa). kojoj je dodan tekst) i mnoge druge. Knjazeva. posebno u okretima i brzim tempima. 1935. — DRAMSKA.. — DRAAISKA : balet Folies Bergercs. obiĉno ponavljao ulorr poĉetka. Opere: Bena. G. U Njemaĉkoj se tokom XVII i XVIII st. PARNEL. kao posrednik pri preuzimanju ili usvajanju sti stilskih uzora i oblika. Engleskim i njemaĉkim zbirkams rodiranih (i tekstiranih) francuskih opernih i baletnih mel prethodile su takve zbirke objavljene oko 1700 u samoj Francu Parodies bachiques sur les airs et symphonies des ope'ras. 1895. G. Gour Masseneta. musicalu i x< U novije doba susreće se i u instrumentalnoj muzici. od 1939 stalan ĉlan baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. 1 tim se razraĊivalo pojedine njegove motive u tehnici skroz vedene imitacije. Od 1906 direktor i profesor estetike i historije muzike na Istituto musicale »Paganini« u Genovi. Halevvja. U muzici p. Francesca da Rimini (Zandonai).). Kineska priĉa (Baranović) i RoĊendan infantkinje (Fortner). La Wally (Catalani). parodije na opere Ve (N' Anta Aida) i Mascagnija (Fanteria rusticana). Lu-crezia (Respighi) i dr. PARODI. Crequilonis. Ifigenija u Tauridi (Gluck). koje su prilagoĊene novom tekstu. koncerti: za violinu. D. M. — SPISI: L'Estetica del canonc. 1931. L'Idolo cinese (Paisiello). Suppe i Costa-Grandjean: Lohengelb die Prinzessin von Dragani). zatim francuskih c sona i aira. PARODI. DJELA. Trattato d'istrumentazione. II Dolore nella mušica. Divertimento. talijanskog madrigalistiĉkog (mnogobrojni engleski. stvarajući igraĉke partije duboko emocionalno i izdiferencirano. isprva znaĉi preoblikovanje postojeće kompozicije ili muziĉke graĊe u novo djelo bez kariki ranja. Grindelviald i Belkiss. Preludio ad una commedia. 1896. 1968. preuzet iz nekog već postojećeg višeglasnog chan. aira i poloneza). Musicologia. općenito. prosjeĉno osam kroz misu i to u novoj kontrapunktiĉkoj obradbi ili nekoj vi cijskoj formi. protupjev). Stravinskog u Suiti br. III 1926). parodijska misa. 1962. tako npr.. talijanski kompozitor i muzikolog (Genova. po samom zahvatu odnosno preraĊivanju preuzete kompozicije (ĉesto vezanom s mijenjanjem teksta) koja se stvaralaĉki nanovo oblikuje da bi se prilagodila novoj svrsi ili drugaĉijoj zvuĉnoj predodţbi. La Locandiera (Auletta). Couperina. A. koja se komponira polifom umjesto melodije cantus firmusa. Kasnije (Palestrina) se prakticirale tiranje višeglasnog predloška. Ouvenure Irionfale. XII 1900 —). Najviše su satiriĉkih parodija izazvale opere Webt zatim R. Praetorius). U ranijem stadiju razvitka parodijske 1 parodiranje se uglavnom svodilo na dodavanje novih di< jednoglasnim. 14. MeĊutim Strav obnavlja i staru praksu parodiranja sa djelima komponiranir tuĊe muziĉke motive kao što su balet Le baiser de lafe'e (na mu Ĉajkovskog) ili Pulcinella (na muziku Pergolesija). 1951. Romeo i Julija (Prokofjev). Salierija. za flautu i gudaĉe. od parafraze se p. do kraja ţivota bio je uz to šef kla-ke u Scali. Macbeth (Verdi). — Mise. je posedovala izvanrednu tehniku. 1949. ORKESTRALNA: simfonija. U razdoblju oko 1450— njeguje se tzv. L'Avvenire della mušica e Vevoluzione armonica. R. Kod Bacha se su: najrazliĉitiji primjeri parodiranja: od preraĊivanja svjetc kompozicija u duhovne {Uskršnji oratorij uglavnom je p. a iz XIX st. Lorenzo. kantata u ĉast G. oţivljuju pc baroka prvobitnu praksu parodiranja J. La Giovane scuola francese. MeĊutim. U XI) gotovo su sve poznatije opere Meverbeera. 1895. Koreografska fantazija Nuit Corinthienne. U Njem: i Austriji nedostaci ozbiljne opere parodiraju se najĉešće u Si pielu.. crkveno prikazanje La Cantata dci pastori. di Lasso. Bach. doţivljuje procv kao satiriĉko oponašanje ili karikiranje.. Strijelac vilenjak (Weber). Marenzija. a i pjesama za lutnju (engleskih) i najzad ulomal opera i baleta. susreće se u muziĉkoj literaturi od druge po lovine XVI st. najkasnije od 1573. tccnica e psicologia delV arte dei suoni. kada se javlja u naslovu izdanja mise J. gd. PARNEL u baletu Coppelia plesaĉica (Beograd. najĉešće na poĉetku stavka. Poznati su z primjeri talijanske operne parodije Prima la mušica poi le p A. zborovi. Parnel je odlikovana sa više saveznih i republiĉ kih nagrada. Wagnera (F. Osmania. Od 1962 profesor je kompozicije na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. Donizettiju. Hi i njihovi suvremenici (Telemann) koji većinom preraĊuj prilagoĊuju novoj svrsi vlastita djela. MeĊutim. U njenom bogatom klasiĉnom repertoaru naroĉito su se isticale uloge u baletima Coppelia (Delibes). a od kontrafakture. j ĉitav niz pjesmarica s instrumentalnim melodijama. talijanski kompozitor (Napulj. DJELA. a katl već postojećim stihovima (popularna Sperontesova zbirka Sim Muse an der Pleisse iz 1736—45 s melodijama francuskih men marševa. 1949.40 PARMEGGIANI — PARODIJA se ranije. Ne-rone (Mascagni). npr. Na prijelazu u XVI presaĊuje se tehnika parodijske mise i na kompoziciju M. A. II 1923—). osobito u crkvenoj muzici. 1965. Piedigrotta (Ricci) i Lo Fralc 'nnammorato (Pergolesi). u toj je ustanovi od 1940 predavao harmoniju i kontrapunkt. Paixa: (Missa) Parodia Motettae Domine da nobis auxilium Th. redom slijedile njihove parodije. Gostovao je u Francuskoj. r^apcoSia otpjev. Giuseppe Verdi. Renato. 1906. ORKESTRALNA: Suite greca. Aiiserere. mahom sova. Satiriĉka muziĉka p. Cimarose i si. Stabat Mater. 2 za mali orkestar kao grote razraĊivanje popularnih graĊanskih plesova. 1909. solo-pjesme. De Nardis. — Sonata fantasia za violinu. koja se prvenstveno osniva na promjeni teksta. Guirauda i J. Z. Capitoli. 1969. Studij završio 1928 na konzervatoriju 5. pri mj kod I. Pored ovih po pularnih oblika parodije. i6< postepeno je sve više preuzimao dramski fah. J. Gastoldija i dr. U Italiji su I neskni intermezzi opera serija ĉesto zapravo parodije glavne nje. PARODIJA (grĉ. gde je zatim do 1969 primabale rina. burleski. 1951 i za fa got. Jedna od najznaĉajnijih umetnica na jugosloven skim baletskim scenama. solo-pjesme. 1902. — Kompozicije za komorne sastave i za klavir. Verdiju. M. — Suita za orgulje. i to najviše u odnos operu. Rut. kantata u ĉast G . na muziĉku gradu odn predloţak. klavir i orgulje. ali je uz to u svoje kreacije unosila dramsku snagu i izraţajnost. Les Parodies Noui 1730 (dijelom i s klavirskom muzikom F. Sam izraz p. moteta ili madrigala. iz sredine i s kraja svojih modela. preuj iz stranih izvor a. Taj je tip raširen osobito u Francuskoj gdje je u XVI! gotovo svaka nova opera parodirana na pozornicama vaša kazališta ili Opere comique (npr. 12. intermediji što ih je Metastasio pisao za vla operu Didone. katkad dvoglasnim ili troglasnim ulomcim preuzetih kompozicija. VIII 1856 — 28. S. osobito u Wag-nerovu repertoaru. nizozemski i njemaĉki prepjevi 1 rigala L. Gallus je. Savasta. // Maestro di cappella D. scenska muzika za drame. te predstavlja zapravo posebnu vrstu -> preradbe (poput -*■ kontrafakture i -> parafraze). Savitri. praksa parodiranja proširila pjesmama na podlozi instrumentalnih komada iz opera Lu Desmaretsa. razlikuje po svojoj prili ĉno tijesnoj povezanosti s predloškom. Dufresneva Opera de Campagne. Uĉe nica M.

duru. Sonatina za duhaĉki kvintet. zbor i mali orkestar. a 1900 —08 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu. 1959. muziĉki pisac i pedagog (Bournemouth. u c . 1965. s kojim od 1949 poduzima brojne. 1949). 1963. polifoniĉka kompozicija misnog ordinarija koja se temelji na upotrebi muziĉke graĊe iz nekog već postojećeg djela — chansona. A. 1883. dvostruki zbor i orkestar. H. u M iscelanea en hom en aje H .: R. Clarkson. Colles. 1957. 1893 (prošireno pod naslovom The Evolution of the Ari of Music. Considerazioni sui primi esem pi di missa p arodia. 1886. 1889 i IV. 1959. 1954. AML. Muziĉkom preporodu u Engleskoj znatno su pridonijeli i Parry jevi spisi. simfonijske varijacije. Parodie und Kontrafaktur. 1882. Obrechta (misa Je ne demande prema Busnoisovu chansonu). 1900. A Guide to Musical Thought. Aspects of Medieval and Renaissance Music. On »Parody« as Term and Concept inthei6 lh Century Music. Zborovi. L'Ordinarium missae nel XV s. Huegel. — Kompozicije za klavir. Rcdlich. simfonijska impresija Luxor. sliĉno kao kod drugog naĉina. X. rjeĊe više gl asova i njima dodavao nove. Cambridge 1934. 1950. — VOKALNA: kantata Three Kings have come. 27. X. — KLAVIRSKA: sonata. a zatim se. sjeverni Wales. Denker. madrigala. 1884. Summary of the History and Development of Mediaeval and Modem European Aiusic. 194 6. DadĊsen. Gombert. Nicholas Collegeu u Londonu.. Ĉetiri simfo nije: I. Lenaerts. u kompoziciji se usavršavao kod H. madrigala i si. Fantasy Trio. 1894. PARROTT. ceiestu i klavir. — VOKALNA: Aiagnificat za sopran. najviše izmeĊu 1450 i 1630. 1921. 1880. M. za 5 timpana. 1889. B. 1962. Opernparodie und Parodieoper. Fantasy on J. u G. — H. Hubert Parry (2 sv. Predavao muziku u Londonu i u Birminghamu. 1949. moteta. u C-duru. H. J914. Graves. Symphonic Aiovement Nr. za orgulje. 1887 i dr. Ovaj se komorni ansambl posebno istakao interpretirajući djela suvremenih kompozitora. Dale) i OxforĊu. 1934). koncertne turneje po Evropi i ostalim kontinentima. anthem Earth refoices i dr. 7. — SPISI: Masterpieces of Music before 1750. — DRAMSKA: komiĉna opera Once upon a Time. u tim se djelima vidi njegov osobiti smisao za postizavanje snaţnih efekata s ve likim zborskim blokovima. 1957. 1955. The 16 t h . V 1924—). ORKESTRALNA. Jahrh und erts. KMJB. 1947. Procvatu engleske muzike on je pridonio koliko svojim stvaralaĉkim radom. Te Deum and Benedictus. simfonijska pjesma From Death to Life. 5. Blest Pair of Sirens. Music and Letters. J. za engleski rog. 1957. Bach's Adaptation of the Te Deum za ansambl blokflauta. V. za fla utu. Simfonija fantazija u h-molu. 1868. Slyle in Musical Ari. sonata fantazija za violinu i klavir. PARRENIN. ţenski zbor i orgulje. 1951. Gudaĉki kvintet. DJELA. New York 1966. Resse. Vintzius i dr. Jacobus Gallus. Scenes from Shelley's "Prometheus Unbound«. Music and Letters. 1907. Mennin). 1953. C. Nakon studija na Juilliard School of Music u New Yorku (P.. Pirrotta. simfonijska pjesma A Vision of Life. Grimm. uz to njegova je melodijska invencija svjeţa. 1943 utemeljio je gudaĉki kvartet. 1. ant-hemi. Roma 1950. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta. Djeluje u Washingtonu kao profesor kompozicije na univerzitetu George Washington. 1954. francuski violinist (Ferryville. omiljena u doba Josquin Des Presa. 1883. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. nova izd. Solo-pjesme: 3 Songs za bariton. Hymn for ihe Nativity za sopran. II 1776 —■ London. — Opera Guinevere. burleske The Seargent-Alajor's Daughter. III. — VOKALNA. u fmolu. Overture on Southern Folk Hymns. 9. — SPISI: Pathways to Modem Music. Od 1883 zborovoda. The Music of an Adventure. STMW. velški kompozitor i instrumentalist (Denbigh. Das Parodieverfahren in den M essen des J. 1880. IV 1851).M ass to the P arody -M ass (diserta cija). Morris. sveĉana uver tira Romeo and Juliet. 1 8 68 i III. u Pennsvlvaniji i na Columbia University> usavršavao kod J. Gallus. LIT. zbor i orkestar. I. ORKESTRALNA: 3 simfonije. u g . S. koji imaju i knjiţevnu vrijednost. — Ch. 3 Passacaglie za sopran. X 1918). Columbia University. smatra se poĉetkom preporoda) i oda Blest Pair of Sirens. — H.mo lu. 1947. Iberta i A. The Notation of Medieval Music. F. University of Rochester (New York). himne. Ovakva je praksa bila raširena osobito u ranijem stadiju parodijske mise (J. Two Witnesses: a Personal Recollection of Hubert Parry and Friedrich v. 1948 i 1950. 1912 i dr. 1959—63 bio je takoĊer i muziĉki kritiĉar dnevnika W'ashington Post. augmenta cijom. 1913. God. Ać. 1951 (sa J. DJELA. G. za violonĉelo i za trombon i duhaĉe. trio za klarinet. the Story of the Development of a Great Per-sonalily. 1955. toceata i fuga i dr. ameriĉki kompozitor i muzikolog (Ply mouth. dosegla je vrhunac u sloţenim kontrapunktiĉkim kombinacijama J. sonata u A-duru za violonĉelo i klavir. 1920. flautu. 1962. kvartet s oboom. MGG. 1948. — J. varijacije na Dufayevu temu. za violu i komorni orkestar. engleski kompozitor (London. 1960. Fuller-Maitland. Tehnika parodiranja ( -> parodija) posuĊenog predloška provodila se na više naĉina: kompozitor bi iz postojećeg tuĊeg ili vlastitog chansona. P.. Brumela). 1950. bez god.). 12 preludija.) za klavir 4-ruĉno i dr. PARRISH. 1948. koloriranjem i si. Calveta. pritom su se preuzeti glasovi linearno. 1887 (XX izd. zbor i orkestar.. 1956 i za violu i klavir. Ċiminucijom. 1891. — H. 1956. gudaĉki nonet. A ngles. The Rationale und Tehnique of Borrovving in Franco-Flemish Parody-Compositions of the High Renaissance (disertacija).. lan (Horace). 1909 (rev. 1877 i 1878. duhaĉki kvintet. Night za bariton. 1920. L. 1911.PARODIJA — PARRY Parodteverfahren im Berliner Gassenlied. A. 1902 (novo izd. Hozvclls. 1951. 1955 i dr. DJELA. N. 1879. O. preuzimao 2 ili 3. II 1848 — Rustington. Tunis. — G.). Dewaele (od 1970) i Pierre Penassou. The Music of Parry and Stanford. ostajao obiĉno nepromijenjen. Method in Orchestration. The Lcaden and The Golden Echo za bariton i orkestar. od 1951 profesor je muzike na Univerzitety College of Wales u Aberystwythu. 1964. B arcelona 19 58 — —61. violinu i violonĉelo. 1948. S. Hubert Parry. 1966. Od 1894 do kraja ţivota direktor (nasljednik G. An Ode to the Nativity. — W. — L. Clemens non Papa. SchraĊe. 1954. — Gudaĉki kvartet. Uber Ausmass und Wesen der Bachschen Parodieverfahrens. Spomenica G. Hubert Parry. 1957 i 1960. taj odlomak imitacijski razraĊivao ili se pak tokom stavka posve zanemarivao. 18.mo lu. 1880. kontrapunktiĉki mijenjali. a od 1797 dirigent. toliko kao odliĉan pedagog i organizator. Koncerti: za klavir i komorni orkestar. Veoma su uspjeli i pojedini njegovi ciklusi solo-pjesama te zborovi a cappella. — KLAVIRSKA: 2 sonate. De Profundis. psalam XLVI God is Our Hope za bas. Kongresni izvještaj. bez. O. koncert za klavir. Ova se tehnika razvijala poĉev od Josquin Des Presa (misa Mater Patris prema motetu A. ciklus solo-pjesama i dr. Medu kompozicijama većih formata najbolje su kantata Prometheus Unbound (godina njene izvedbe. Parodiemessen Palestrinas. Od 1793 ĉlan vojne kapele u Denbighu. 1955. 1946. zbor i orgulje (orkestar). 1948. Lockwood. 1896. XII 1919 —). The Musical Times. violinu i klavir. M. Robert. — N. Philippe De Monte. 21. poput citata. 1943 i The Black Ram. Parodijske mise njemaĉkih protestanata u XVII st. Pensilvania. Magnificat za sopran. obou i fagot. 1940 stekao doktorat i 1941 dobio naslov master of arts na St. 1934. 1877. The Sol-dier's Tent za bariton i orkestar. Wolff. LIT. 26. 1952. Honeggera u Parizu. Koncerti: za klavir. — M. 1878 — 90. Alas. 19 33 i 1943. X 1904 — New York. ibid. — Koralni preludij. 1947. violon ĉelo. Allan i H. Ohlom). a akc entuacija izvanredno precizna. A Study of the T ransition from the cantus -firm us . — KO MO RN A: Tri gud aĉ ka k va rt et a : I. Ova tehnika. Job. 1930 i 1950). Die asthetische Auffassung der Parodiemesse des 16. ĉembalo. A. Pisk. 1959. S. 1958. 1969. v. 1944. Grcene. R. Parry as a Song-Writer. 1868. ORKESTRALNA: simfonija za komorni orkestar. Klassen. kao podloge za novo djelo. simfonijska pjesma El Alamein. F. Ghisi. 3 suite. Characteristic Popular Tunes of the British Isles (2 sv. umjesto melodijskog cantus firmusa. 1880. New York 1963. 2 Te Deuma. A 14" 1 Century Parody Mass. 1960. — Klavirska djela. di Lasso i nadasve Palestrina. The Music of the /7th Ccntury. 1905. Grovea) na Royal College of Music u Londonu. The Raids 1940 za sopran. Charles Hubert Hastings Parry.: P. 1962. 1900 i 1911.Century Parody Mass in the Netherlands. 3 klavirska trija. Mad Scene za sopran. 1897. 24. 1959. Pier sona u Stuttgartu (kompozicija). PARODIJSKA MISA. zbor. izvanredno uspješne. Za zbor i orkestar: ode The Glories of our Blood and State. i dr. brojni ciklusi solo -pjesama (12 ciklusa English Lyrics). 1948 i 1952. 1955. 2 seherza. MGG. PJB. Evening and Communion Service. II. Comperea (misa Allez regrets prema chansonu Havnea van Ghizeghema) i drugih. The Pied Piper of Hamelin. 1962. 1946. Stanforda zaĉetnik engleskoga muziĉkog preporoda u posljednjoj ĉetvrtini XIX st.. New York 1930. — L. 1938). 1878.ruĉno. za violinu. Macfarrena. II. See. Scenska muzika. Oxfordshire. 1949. 1 86 7. 3 uvertire. 7 limenih instrumenata i udaraljke. — SPISI: Studies of Great Composers. Jacques. John. 1953. ed il primordi della parodia. Bach. III sv. 1951. engleski kompozitor. Od 1807 sviraĉ tada omiljela instrumenta flageoleta u Londonu. baleti Maid in Birmingham. 1951. 3 ciklusa Sonets and Songs without Words. Treći naĉin osnivao se na citiranju cijelog preuzetog odlomka (sa svim glasovima) i to najĉešće na poĉecima pojedinih stavaka mise. — F. ORKESTRALNA: Fantazija. — VOKALNA: The Hollom A\en za bariton. Za sole. 1956. Bach-Jahrbuch. III 1916—). Carl. violonĉelo i klavir. Oxford History of Music. 1939. London 1926. 1959. a prevladavala je u XVI st. Boucherita i ]. Bennetta i G. DJELA. The Ari of Music. Sonate: za violinu i ĉembalo (klavir). 1912. Stu- PARRY. 1957. 1947. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. veoma su mu koristili savjeti i poduka pijaniste E. Muziku studirao u Londonu (B. 1957. na tom je polju u engleskoj izvodilaĉkoj praksi naišao na neprekinutu tradiciju zbornoga pje vanja. 1957. temeljile su se većinom na predlošcima iz duhovne muzike (H. VIII izd. 1952. J. 1897 i dr. — G. 2. 41 dij završio 1939 na Harvard University i zatim djelovao kao nastavnik i zborovoda u više ameriĉkih gradova. u e-molu. — J. L. ali je njihov prvobitni vertikalni meĊusobni odnos ostajao neizmjenjen. Barbireau. Lamentations and Praises za 9 limenih instrumenata i udaraljke. II. god. 1892 i King Saul. Psalam XCI za zbor i orkestar. zatim na Pariškom konzervatoriju kod J. — J. Takav je naĉin komponiranja mise bio raširen od XV do XVII st. kvintet za violinu. 8. Kod drugog se naĉina preuzimao samo isjeĉak ili motiv neke kompo zicije koji se zatim imitacijski provodio kroz sve moguće vertikalne i horizontalne kombinacije. Školovao se u Etonu i na Exeter Collegeu u Oxfordu i uĉio kompoziciju u Londonu kod W. Najbolja su mu ostvarenja vokalna djela. Coplanda u Tanglevvoodu i kod A. u G-duru. osobito se is - . 1883. moteti.. 1918. Stilski se preteţno školovao na muzici Bacha i H anĊela. misa Terriblement na glasove istoimenog chansona). 1888. Ać. Ostali su ĉlanovi Parreninova kvarteta: Jacques Ghestern (od 1963). Neumann. XI 1965). — F.-C. 2 baritona i klavir (orkestar). klarinet i gudaĉki kvartet. Ch. PARRIS. The Notation of Polyphonic Music. klavirski kvartet. H. je uz Ch. — CRKVENA: Morning. Coltes Kao College Addresses Delivered to Pupils. Sinfonia za komorni ansambl. 1893. Oratoriji: Judilh. T946. 1950. Medu mnogobrojnim kompozitorima parodijskih misa toga doba izdvajaju se. 1958. 1949 i Ballet music for Pageant of Pembroke. MQ. Pageant Music. — A. Charles Hubert Hastings. 1948. bogatstvom i maštovitošću oblikovanja Pierre de la Rue. 1873 —93. for the day za bariton. Mendelssohna i Brahmsa. 3 psalma za zbor. sekstet. Govore odrţane stud entima Royal College of Music sakupio i obj. ali je sam po sebi. PARRY. Dannreuthera u Londonu. The Spirilual Pilgrims. 2 gudaĉka trija. — R. 1964 i za trombon i komorni orkestar. Violinu uĉio u Lorientu. 6 stavaka za klavir 4 . Inslinct and Ĉharacter (rkp.). Neue Zeitschriftfur Musik.

The Birds i Joseph. A Trip to Wales. Wagner. a 4 vod. razdioba). Istorija partiture u današnjem njenom znaĉenju pove je uglavnom sa razvojem orkestarske muzike što se izgra od XVII v. Fellerer. prethodno već objavljenih u pojedina« svescima za svaku deonicu. panova f trublja. X. 1816. ĉlanci. God. (preteĉa partiture) . Flutc and Violoncello (velske melodije). Partien) upotrebljavao se i kao sinonim za -> suitu (J. Lloyd Davies. pri tome su se niţi pisali ispod v Isti princip primenjivao se i u instrumentalnoj muzici: instrun ĉiji tonovi idu u više registre notirali su se u gornjem delu p ture. Partitur). Opere: Blodvien. spartiti et aceomodati per sonar d'ogni d'istrumento perfetto. 1963 i 1966. izraz kojim su se u razdoblju baroka oznaĉivale najprije varijacije s odsjecima (parti) na karakteristiĉne ostinatne modele onoga doba. njem. a troglasne na crtovlju od 12 { lelnih linija na kojima se note što istovremeno zvuĉe vertit poklapaju. naovamo. 1895 i King Arthur. U novije doba ponovno se susreće p. — VOKALNA: oratorij Pas du monde. Mušica sillabica za 13 instrumenata. 1615—27. a namenjeni instrumentima sa kama (tzv. Ghedinija i G. — C. a uz to bio i muziĉki kritiĉar lista The Morning Post (1834—48)Najpoznatije je njegovo djelo duet F!ow Gently Deva. 1964. — IZDANJA: The Ancient Brilon's Martial Music (velške melodije obraĊene za vojnu muziku). — SPISI: II Puntello or The Supporter (osnove muziĉke teorije). .: F. Dallapiccole. Kantare: Cambria. G. pjesme. franc. pa se Haydnova djela — 6 Feldparthien za duhaĉki oktet (oko 1780) i 6 Feldparthien za sekstet (oko 1765) mogu smatrati iznimkama. ĉestica. LIT. Casmallon. LIT. John Parry. a Schonberg je prvi ĉak i objavio svoju kompoziciju u formi particelle {Vier Lieder op. Leipzig 1940. P. 1890. Pre toga. 1963. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: 2 simfonije. a iz orkestarskih deonica naĉinjen je klav izvod. I prve štampane part iz 1577 imaju istu namenu: zbornik Mušica de diversi aute partite in caselle per sonar d'instrumento i zbirka C. LIT. DJELA. balada Jenny Jones. 3 laute. Njegova opera BloĊzoen prva je velška nacionalna opera. uvodi se tzv. i tito per canto e pianoforte). Cofiant Joseph Parry. — Ballet comigue de la Royne. G. kontrapunktiĉka vjeţba u improviziranju. 1598) i G. 1871 —80 profesor muzike na University College of Wales u Aberystwythu. IX 1935 —)• Studij završio na Konzerv atoriju u Tallinu. PART'ITA (od tal.). 1964. Neue Clavier Ubung Erster Theil. gudaĉki kvartet. kao što su opere J. 1834. Ać. 1968. je još u doba baroka. Debussy i dr. 1829. Stimmbiicher). Particelle su ostavili Schubert (simfonija u h-molu »nedovršena«). 1902. a najviše za kontrolu harmonijskog toka kompozicije. Rowlandsom). to su u poĉetku ruko] prepisi kompozicija. X. Bamberg 1953. gudaĉi itd. Ali u daleke prethodnike p ture mogu da se uvrste najstariji zapisi višeglasne muzike kojih se već pojavljuje princip vertikalne koordinacije gla.). doktorirao 1878 na Univerzitetu u Cambridgeu. Perpetuum mobile. Origine e significato di repicco. tabula compositoria. horskih knjiga (-> Chorbuch. vocal score. 1896. Ariantuen. Kongresni izvještaj. 22 za glas i orkestar). najpre u Italiji. II Ruggiero i si. Toccate e Parlite d'Intavolatura di cimbalo. 1814. 1962. ostavljajući najniţe mesto za genera Tako su ponekad još kod Mozarta prve violine rasporeĊene najviša deonica. MGG. Poĉetkom v. grafiĉko predoĉivanje muTabula compositoria. DJELA. 1878. II 1903). Evans. 2 koncertantne violine i continuo). koncert za violonĉelo.). 1821 — 29. Okosnica (polifone) kompozicije koju je trebalo improvizirati bio je zadani glas. XVI st. Partita op. 1804. za orkestar. . partition pour chant et piano.. trombon. 1883.. Bestehend in Sieben Partien . oko IX—i> zatim sa notnim znakovima. Credo za zbor i orkestar. Kongresni izvještaj. balade i dr. A Second Series for Pianoforte or Harp. Studirao na Royal Academy of Music u Londonu. ulazi u partituru generalbas kao temelj. partitura. — Isti. pojavljuju se. djeluje kao slobodan u mjetnik. njem. orkestralne partite L. I. U doba kasnoga baroka izraz p. S. Handel ĉesto notirao oboe i prve violine ili violono fagot »kao jedan te isti glas«. La Romanesca. išĉezava. u njoj se vokalne deonice nalaz posebnom sistemu. J. franc. INSTRUMENTALNA: uvertire. partizione. PART. Virginia. Der Partimento-Spieler. Joseph.. njegovala se u XVII i XVIII st. od 1888 do smrti docent na University College u Cardiffu. jer se osniva na sist od nekoliko petolinijskih crtovlja. An Account of the Royal Musical Festival held at Westminster Abbeye in 1834. tal. C. Sylvia. Torrefranca. Perija (£>. F.. kao i Partita sopra l'aria di Fiorenza saĉuvana u rkp. The Prodigal Son i Nebuchadnezzar. The Maid of Cefu Idfa. 21. najpre s pomoću dijastematski rasporeĊenih slogova teksta. Documenti definitivi sulla partita. u rukopisu Arundel (XII gde su dvoglasne kompozicije zabeleţene na crtovlju od < jednako razmaknutih linija. di Rorea '. kao i od dijelova tematski izvedene melodijske linije. na koje su se glasovi šivali u zgusnutom slogu. podjela. za trzalaĉke instrumente ili za komorne sastave (npr. Od sredine XVII st. primerci prave notacije u partituri. U horskoj partituri još se ranije (u XVI v. Takve ostinatne varijacije komponirale su se za instrumente s tipkama (Frescobaldi. V 1841 — Penarth. Cardiff 1921. krummhorn. u stvari. Bach. PARTIMENTO (tal. 1689. U partiturama pretklasiĉnih simfonija ĉesti Ak£& taknuo u sviranju dvostrukog flageoleta. Casella. Cardiff. oboa. ricercare. 1893 (sa D. Ali p. vokalr. Brojni zborovi. delo u kome se izmer horovi. je npr. 42 za klavir i orkestar. Utrecht 1952. Svrha partimenta bila je razvijanje vještine improviziranja i pratnje prima vista. score. ital. obiĉno 10. 1582 štampa se u Parizu prva 01 tarska p. 1820 osnovao društvo za gaj enje pjevanja uz pratnju harfe Cymdeithas y Canorion. uzduţ spojenih taktnim crt U drugoj polovini XVI v. partition.) notirane odvojeno svaka na svo m crtovlju. Nadovezujući se na neoklasiĉni stil. vokalne solistiĉke taĉke i instrumentalne partije t stavu: kvintet gudaĉa. on je u toku svoga kretanja prelazio iz dionice u dionicu tako da se sastojao od dijelova obiljeţenog basa. a ostali niţe od njih. 1832. 1962.). engl. drvena ili kamena ploĉ urezanim sistemom linija. Arvo. — VOKALNA.). kao što su La Folia. 1958. 1600) pa Concerti ecclesiastic Viadane (1602). 1807. — IZDANJA: zbirka velških na rodnih pjesama Cambrian Minstrelsie (6 sv. Joseph Parrv. Petrassija). PARRY. oko 1720). 1892. *k SEC JSU ■u OtO'O PARTITURA (engl. 1537) prvi put takva tabula coi sitoria dobiva izgled moderne partiture. Wales. vodio smotre barda (Cymmrodorion i Eisteddfodau). cink. 1726 —31 i 3 Partiten za solo violinu. velški kompozitor (Merthyr -Tydvil. postoji i tzv. Iste meno. klavirske kompozicije. 1961. 1897.42 PARRY — PARTITURA ziĉkih dela komponovanih za više deonica koje su rasporei vertikalno jedna ispod druge tako da omogućuju taĉan pre nota koje istodobno zvuĉe. — DRAMSKA. Od 1809 godinama komponirao djela za popularne priredbe u Vauxhall Gardens. kao npr. flauta. sve udvojene (unis deonice pisale su se na jednom sistemu bez obzira na vrstu. God. Collage on B-A-C-H za komorni orkestar. Lloyd Davies. Sa ovog arhaiĉkog naĉina notiranja in corpo p se na horske knjige i zatim na pojedinaĉne sveske. 1834. n. PARTICELLA (tal. (engl. Estonija. Oberoris Oath. 1958.) ustalio rasp glasova od viših na niţe. 1839 i 1848 i dr. partire dijeliti).. 3 ili više crtovlja i sluţi kao nacrt za konaĉnu izradbu partiture. Kuhnau. i to kao naslov većih djela (A. suite. The Wehh Harpcr (2 sv. Pro et contra. — Partita za klavir. kod nemaĉkog teoretiĉara Lampac (traktat Compendium musices. harfa. 1826.: K. Sparti ta. bubanj i orgulje.: C. Uz orkestarsku partituru za orkestE dela i horsku partituru za horska dela. 6 Partiten za klavir. Saul of Tarsus. se sastoji od 2. kantata za djeĉji zbor. sprezzatura. skica za partituru na kojoj su pojedine skupine instrumenata (duhaĉi. djelić. napuštaju se sastavi ad libitum u korist unapred pi sanih. book) ili u obliku zasebnih svezaka za svaki pojedini glas (< Part books. Na pre u XVII v. A Selection of VCelsh Melodies zuith Symphonies and Accompaniments (3 sv. 2 knj. sa novim formama. Caccinija (Euridice. Particell).: KOMPOZICIJE i OBRADBE (za Vauxhall Gardens): Harle quin Hoax. (ili partia ili na njemaĉkom Parthie. partita. naziv p.: K. 1880. Oratoriji: Emmanuel. 1966. estonski kompozitor (Paide. u traktatu o ranom organumu {Mušica enchiriadis.. kompozicije za više deonia sale su se u obliku tzv. i madrigali. predoĉavala st \ broj muziĉkih deonica. a izvodila na instrumentu s tipkama. MGG. LIT. pjesme i dr. postepeno prihvatio dodekafoniju i druga suvremena kompozicijska sredstva te se uvrstio u istaknute sovjetske umjetnike svoje generacije koji traţe vlastiti mu ziĉki govor. 17. An Account of the Rise and Progress of the Harp. P. nem. orguljska ili klavirska p. a ne instrumenata.

: R. K. hor 1. a ispod njih se redaju instrumenti sa niţim tonovima. njihove deonice su već u XVII v. alt. Najveće poteškoće pri ĉitanju partiture ĉine tzv. Schviartz. Zbog veće preglednosti u moder upotrebljavali zajedno sa fagotima). K. U partiturama XVII i XVIII v. II) horne. limeni duvaĉki. prvo se piše tetima sa predznacima koji se razlikuju od predznaka u crtovlju onaj sa višim registrom (violina i violonĉelo). tenor. u XIX v. Tili Eulenspiegel. Jahrhundert. kod njih se moţe izdvojiti jedan ili više sviraĉa — solo (ili U novije vreme ĉine se pokušaji da se pojednostavni slika soli). tada njihova deonica dolazi na zasebni linijski sistem. prvo se stavlja prvi solista. u partiturama concerta grossa. Saksofon Strauss. partitura Fagoti hor. iznad partiture. klarini (trube).oboe. Zur Partitur im 16. H. (F) instrumenti Udaraljke Harfa (harfe). oratorijum). Tuba Udaraljke: grupa solista (concertino) izdvaja iz orkestarske grupe (ripieni). klavir. Ako dolaze solistiĉki instrumenti iz realnom zvuku. fagoti. duvaĉi ĉešće uklopljeni medu gudaĉe.?JH.PARTITURA 43 se na vrh postavljali timpani. a ako su instrumenti drugih deonica. Kod R. mentalnih dela (kantata. H. Timpani Takva partitura pokazuje ovaj raspored: Concertino Zvona I Violina Ĉinele II Violine Triangl (Viola) Gong Violonĉelo Mali i veliki bubanj 1 dr. što ga ti instrumenti proizvode. danas se — da budu preglednije — preraĊuju i pišu Horne Trube prema današnjem rasporedu. vokalni solisti i hor stavljaju Metodiĉke priruĉnike napisali su o tom predmetu H. Tek beĉki klasiĉari uvode takav raspored instrumenata po grupama koji se zadrţao do danas. Stoga su neki autori zapisivali te deonice prema isti. stavljaju se onim redom kojim beleţili sve deonice u istom kljuĉu (tzv. definitivno se ustalio raspored istovrsnih instrumenata po grupama koji je ostao u osnovi do danas nepromenjen. Wagnerove tube (Horntuben). Današnji je raspored instrumentalnih grupa u velikoj orkes tarskoj partituti: Drveni duvaĉki instrumenti Limeni duvaĉki 8. Unutar pojedinih grupa instrumenti su rasporeĊeni prema registru od viših na niţe. sreće se ponekad deonica soliste na vrhu iznad svih orkestarskih deonica. Creuzburg {Partiturspiel. uz razne varijante i proširenja.23. a ispod njih su viole. grupe. I i II violina i si. 3603. naroĉito u delima kasnih romantiĉara (R. Partiture kompozicija ranijih autora. Lowinsky. bas). i to prvo solisti (po (Anleitung zum Partiturspiel.4. ako zvuku najbliţi drvenim duvaĉkim instrumentima (nekada su se instrumenata ima. pa ĉak i kod Schuberta. LIT. Ako je kompozicija pisana i za vokalnog ili instrumentalnog solistu. U svakoj grupi instrumenti su i dalje rasporeĊeni po opštem principu partiture: oni koji proizvode visoke tonove nalaze se gore. stavlja u dnu partiture. a i zato što su od limenih duvaĉkih instrumenata po u orkestarskoj partituri. Wagnera se uz ga partituri se povezuju pored zajedniĉke spojnice. Einheitspartitur) što obiĉno stoje u partituri.-Fag Wagner). Sa vremenom se pojavila teţnja da se odvoje instrumenti iste vrste u grupe: drveni duvaĉki. na primer flauta iznad violine. Tako se npr. zbog toga što ĉine za sebnu U kamernim delima raspored instrumenata je sliĉan rasporedu grupu. TVp Tb. samo što se klavir. E. trublje i rogovi. Kl(B) tromboni. celesta Instrumentalni ili vokalni solista.). što je vrlo pregledno. MeĊutim. a uz trube i noj dine grupe instrumenata posebnim uglatim akoladama.. pisane drukĉijim ras Kontrafagot Limeni duvaĉki instrumenti: poredom. timpani. 1902). mada su trube višeg registra. zatim flaute. Riema nn se izmeĊu udaraljki i gudaĉkih instrumenata. l. Drveni duvaĉki instrumenti: Mala flauta (piccolo) Flaute Oboe Engleski rog Klarineti Bas-klarinet f. — E. E. U rukopisu Schubertove »Nedovršene simfonije«. 4 sv. a neki su ĉak raznih grupa (duvaĉki i gudaĉki). instrumenti su rasporeĊeni tako da se violine (I) nalaze na vrhu. još' i poje horne na laze još i tzv. 1956—60) i dr. transostalih. istovrsni instrumenti vitiĉastim akoladama (npr. mala fla Gudaĉki instrumenti dele se ponekad u dve ili više grupa uta i flauta. Doduše. . 1919—2°. vezana sa poveća njem orkestarskog sastava. jer su njihove deonice pisane u tonali Ako je više solistiĉkih instrumenata iste grupe. još su kod Mozarta. bariton. V. meĊutim nije prihvaćeno. ponujući instrumenti. violonĉelo i na dnu kontrabas.'V E. horne. a unutar bas-truba. stavljali iznad generalbasa. Jour- . Sviranje partitura obavezan je predmet U operskim partiturama. visini registra glasa: sopran. kao i u partiturama vokalno-instru. klarineti. R. (divisi). gudaĉi i udaraljke. a zatim Ein Ubungsbuch. B.za dirigente u nastavi visokih muziĉkih škola odnosno akademija. U nekim se sluĉajevima ipak za Tromboni drţava stari raspored. 1103. (F) Gudaĉki instrumenti Orgulje Pk. AFMW. Gudaĉki instrumenti: Ripieni I violine I Violine II violine II Violine Viole Viole Violonĉeli Violonĉela Kontrabasi Kontrabasi U grupi limenih duvaĉkih instrumenata na prvo se mesto stav ljaju Ĉembalo (I. On the Use of Scores by Sixteenth-Century Musjcians.

gdje je zatim predavao solfeggio (od 1841) i klavir (od 1847 profesor). pojavljuje se : ko. Jednoglasne ralne lzvc dbc . z va Romanusova s PASERO. Od 1938 u Izraelu. —* raniji dosad poznati dokumenti višeglasja u responzorijskoj jesu traktat iz Fiissena (oko 1450). pa i u odlomcima povjerenim evanĊelistu.!. francuski šansonjer i filmski glu mac (Pariz. Scandello. 1962. B. U p: N ibkt'iVM nificativae. — Kompozicije za klavir. Od 1926 do 1942 pjevao svake sezone na milanskoj Scali. ostala pi naĉna lica i i grupe. God. Vjaĉeslav Viktoroviĉ. Sterbens. passio patnja). koncert za violinu. PASDELOUP. svaki put iz jedn< ĉetiri evanĊelja (po Mateju. Asola i dr. Kao dirigent potpuno se afirmirao 1851. od 1917 vodio muziĉki odjel muzeja (od 1925 Biblioteka SSSR V. Medu katoli kompozitorima XVI st. Završio historijsko-filozofski fakultet u Moskvi (1895). O. giiu. MGG. Dva koncerta za violu: I. obnovljeni su 1920 kao Concerts Pasdeloup. A. U akordiĉnoj pasaţi prevladavaju figure rastavljenih akorda. — H. prema fiksiranim obrascima recitacije. E. P. S. de Victoria. a odavaju utjecaje Z. na sveĉan i izdil ciran naĉin kake izvodila. litterc koja pojedinim gama« USIICHRKTI (Evanc Isus. Bach. Clercx-Lejeune. passage prolaz. like biblijske radnje kakvu donosi pasija. Bartoka. 1948. solo-pjesme. L. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta (II. Ogledao se i kao kompozitor. Mani M. npr. Najĉešće je p. D'une ardoise aux partitions du XVI e siecle. prolaziti i calle ulica). Evand (štioca. }Ku3Hb umsop* !938 (proš. Schiitz.. prva viola Filharmo nijskog orkestra i ĉlan Izraelskog kvarteta. Hoke. de Sermisy. debitirao 1918 u Vicenzi. Milanu. 1962. 1952. 1962. G. zatim i kao pjevaĉ. Walthera (oko 1530). bas (Torino. 15. Luki i Ivanu). h O. postaje bitni sastavni dio bravuroznih kompozicija ili etida. Jachet iz Mantove. X. — Isti. Sastoji li se preteţno od ljestviĉnih tonova. Byrd. von J. Et par notationstekniske problemer. 4 pjesme za glas i orkestar. 98) iz XIII ili XIV st. PvccKaH . MGG. 1962. Prokomponirana (motetna) p. djel ponegdje pogrešno pripisivalo J. LIT. H. Pessine. DJELA: O030P My3biKaAbnou KOHcmpyKiiuu 3anucaHHbix Ai. 1916—17 (poljski prijevod 1951). Studij završio na Pariškom konzervatoriju. Marku. Pjevanje uĉio u Rimu kod A. Pasiju koja je višeglasna. prijepis osamostaljivanje dionica pruţali su mnoge gućnosti za sugestivno oţivljavanje bogate i dramatski r. Itnprovisation and Niggun za harfu. Spomenica C.44 PARTITURA — PASIJA KHura o EeTXOBeHe. 1914. PASAŢA (od franc. BacuAuu Cepzeeeun KajiunnuKOe. Kucejiee. najĉešće virtu oznog karaktera. Meiland. talijanski pjevaĉ. 1860 —73 vodio muške zborove (orpheons). prokomponirana pasija. IX 1819 — Fontainebleau. Zur allgemeinen Problematik des Notationsprinzips Partitur. Vulpius). ORKESTRALNA: koncertantna simfonija. 1961 osvojio prvu nagradu na Evropskom festivalu pjesme u Cannesu. MG G. 1951). Jakobi. X. kombinirana od oba ova elementa. Beitrage zur Musikwissenschaft. Studien zur Geschichte der »Kunst der Fuge«. Gue. Više je puta nastupao i u operi Metropolitan u Ne\v Yorku (1929—33) i na drugim velikim opernim scenama. X 1927 —). — K. Concerts populaires su se odrţali do 1884. Po F. 14. Odon. 1934. kada je osnovao Societe des jeunes artistes du Conservatoire. 1946. u kojim samo turbae višeglasne. kao i ' mase naroda. Biblioteca Palatina. London. komponirali su latinske responzorijske pasije V. 1957. 1855—68 profesor zbornog pjevanja. melodijske elemente i time saĉuvao pasiji karakter recitacije. naziva motetnom. a 1868—69 bio je direktor kazališta Thedtre lyrique. U katoliĉkoj liturgiji p. 1959.: M. obiĉno virtuozno razraĊen neki motiv kompozicije. Zlokobni susreti. na njima je izvodio najviše djela klasika. klavir i gudaĉe. — Obradbe ruskih narodnih pj LIT. CoBeTCKaH My3biKa. povijest muke i smrti Kr prema tekstu evanĊelja.t medu nekoliko izvoĊaĉa. a odrţavali su se u Cirgue d'hiver (5000 mjesta uz vrlo pristupaĉne ulaznine). Veliku su popularnost stekli njegovi Concerts populaires. a c ce svih ostalih ba najvišem reg Dok je isprva cio bio povjeren j> osobi. E. 1. Gesius. Wjatscheslaw Wiktorowitsch Paschalow. Aldqdmdt za flautu i gudaĉki kvartet. B. Waldtnann. Kodalva (kompozicija). Jean-Claude. C. Poĉev tega vremena U2 se upisuju poj slova (lat. kvintet s flautom. Pjatnickim. ide u red najboljih poznavalaca slavenske narodne muzike. Jules-Etienne. tal. 1958. 1960). D. od 197c pisane su samo dvije pasije na dva dana velikoga tjedna. kraći ili dulji ukrasni slijed tonova u brzom tempu. Schir Tehilla. 26. Afirmirao se najprije kao filmski glumac (Velika igra. PASIJA (lat. Lenjina). koje je osnovao 1861. UloneH u nOAbCKan napodnan My3uKay My3bn<ajrkHbiH cOBpeMeHHHK. sovjetski muzikolog (Moskva. Kade naziva dre skom pasijom onu u kojoj se samo upravni govor tretira višegl dok se preostali tekst i dalje izvodi koralno. VIII 1887). T. — S. 1962. 1949 i II. Waltherove pasije. nnmuuiiKuu u ucmopun go3HuKHoeeHun eu zbornik CoBeTCKaH My3biKa. Izraz se pojavljuje poĉev od XVI st. klaviri udaraljke. Agada za violu. odnosno diminucije u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici. Polifo: se dijelovi pri tom sve više oslobaĊali cantus firmusa (kc dotle uzimao iz jednoglasnih. W. izd. riftmuuuKUM soponeoKCKuK neceiib. Kasnije p. i odnosi se na vrstu improviziranog ukrašavanja. Od 1900 radio u Rumjancevskom muzeju. Partitur. di Lasso. oko 1450) i rukopis Est M 1. 1962 i dr. Julcs-Etienne Pasdeloup. ] goĊujući je njemaĉkom jeziku. 1 sezu u sre dnjov) nu kršćansku PASACALLE (od španj. izraelski violist i kompozitor (Budimpešta. pojavila se a XVI st. X 1907 —). Song of Praise. Berlin 1957. 13. 1954. Veliko znaĉenje imala je njegova suradnja s poznatim zapisivaĉem ruskih narodnih melodija M. E. V 1873 —• Lenjingrad. M. ledio). naziva se Ijestviĉna p. F. 1951. DJELA. se do 1969 ili pjevala na ĉetiri dana velikoga tjedna. U novije vrijeme postiţe uspjehe kao televi zijski voditelj raznovrsnih programa. španjolski naziv. passaggio). Sn. G. XII 1951). zatim isto što i -* passacaglia. nom tri. Blumeu. Od 1951 direktor je Muziĉke akademije i profesor Univerziteta u Tel Avivu. nacxaJiOB. PycCKan tneMamuKa 0 npou3eedenunx EemxoeeHa. X. se izvodi na naĉin sveĉanoga liturg ĉitanja (lat. Osim već navedenih djela vaţno je spomenuti pasij Regnarta (prije 1583) i 3 pasije J. Yiskor za violu (ili violinu ili violo nĉelo) i gudaĉe. Obrechtu). PASHALOV. meĊutim. Dje Kunst des Partiturspiels. 1959. EvanĊelist. Concertino za gudaĉki kvartet. Beber). naišle su na velik odjek i proširile XVI i XVII st. zborovi. Rimu i C1924—30) u Teatro Colon u Buenos Airesu. Jeppesen. Udaljivanje od cant us firmusa opaţa se i u pasi u kojima se jednoglasje odrţalo samo uz pripovjedaĉev ' (A. Th. Nastupao zatim u Torinu. K. Z ralnu izvedbu danas je obavezno vatikansko izdanje grego skoga korala iz 1917. Kodalva i B. A. a za drugi. pripovje —• srednjoj. God. Stockholm 1961. pod vodstvom dirigenta Rhene-Batona. Latomasok za flautu. I 1893 —). Tancredi. 11. 1947.12 (Colim u Modeni (oko 1480). Gallusa (1587). Dmuyot. po Njemaĉkoj u raznim preradbama. G. — VOKALNA: fantazija na jemenske teme za zbor i orkestar. Studirao u Budimpešti kod J. Trstu. Sadrţajno je p. Bogat izvorni materijal responzori pasija saĉuvan je iz XVI st. osobito u Italiji i Njemaĉkoj XVII st. Imao je neobiĉno širok repertoar. raniji primjer je pasija A. I. Berlinu i Budimpešti. prvi p djelu J. prokomponirana p. a studij kompozicije na školi Moskovskoga filharmonijskog društva (1904—10). PARTOS. koralnih odlomaka pasije) i prema izraţajnijem tumaĉenju teksta (J. de Longuevala (oko 1500. postavši jednim od njezinih najistaknutijih ĉlanova. nal of the American Musicological Society. flautu i klavir. zbornik KoHuepTbi IlHTHiiuKoro c KpecTHHajKbi. prvobitno za uliĉnu muziku koja se svirala poput koraĉnice prigodom mimohoda kapele ili se pjevala kao uliĉna serenada. 1958. francuski dirigent (Pariz. PASCAL. ali je propagirao i djela suvremenih francuskih i stranih kompozitora. — Th. s kojom je prireĊivao koncerte u dvo rani Herz i u Gradskoj vijećnici. 1955. 1957. Hubava (violina) i Z. — Responzor pasiju preuzela je i protestantska crkvena muzika. Nje gove se kompozicije ĉesto temelje na folkloru. Escamilla u Bizetovoj Carmen. Posebno velik opseg glasa u visokom registru omogućivao mu je da ponekad pjeva i baritonske uloge. B. Melanges d'histoire et d'esthetique musicales. Fremiot.: B. 24. Višeglasje i naslovna strana. P. Historia des Leidens u. prva je vrsta pasije koral druga figuralna. 1944 i dr. lai bae) propisuje ĉite tonske v theum Dionica Krista vjerena je najdi dionici. von Fischer za prvi tip upotrebljava te responzorijska pasija. 1955).. Kivrat Adama za glas. Ĉlan orkestra u Luzernu. rukopis Egerton 3307 (B Museum. kasnije se pjevanje podijelilo '. fantazija Ein Gev. passar proći. M. Prvi dokument takve prakse je rukopis iz Salisbi (Parma. On je zadrţao osnovne gregorij. 1927. Moberg.

Die mehrstimmige Vertonung des Evangeliums. Tek se u prvoj polovini XX st. Ameln. Gregorianische Formen lehre. 1939. — Isti i C. III. Ph. Mateju i Ivanu). u Velikom tjednu prakticiralo ĉitanje Kristove muke po evanĊeljima s podijeljenim ulogama i dijalozima. G. Flor. pa nastoje obnoviti stare oblike responzorijske i motetne pasije. koja još uvijek ţivi u izvodilaĉkoj praksi. najprije na latinskom jeziku s odgovarajućim liturgijskim (koralnim) napjevima zatim i na narodnim jezicima (-> liturgijska drama. PJB. U ulomku lat. — U Italiji oratorijska pasija nije odigrala znatnije uloge. Die Passionsmusiken von J. orguljaš iz 1 Ai Oberammergaua. u njemu više nema biblijskih rijeĉi ni crkvene pjesme. Giitersloh 1893. — P. donosi govorene i pjevane latinske rijeĉi evanĊelja. odigrala je znatnu ulogu. Lott. G.. Poetizacijom muke Kristove stvorena je mogućnost za naglašavanje meditativnih elemenata i za snaţno isticanje afekata. Gerbcr. Napjevi su i u tim puĉkim pasijskim igrama većim dijelom potekli od tradicionalnih melodija gregorijanskog —> korala. — W. Selle (oko 1640). Keiser i G. Schmidt. prvobitno u crkvama. ona usvaja recitativ uz instrumentalnu pratnju (tekst EvanĊelista izvodi se u stilu baroknog recitativa). i u XIX st. Znatnu ulogu odigrao je i tekst C. — Isti. Medu njihovim kompozitorima istaknuto mjesto zauzimaju J. . — P. Fischer. 1904 — 05. Schweizerische Passionsmusiken. Stablein. Zur motettischen Passion des 16. Prve oratorijske pasije komponirao je Th. Schutz. v. — H. H. sepolcri). 1927). Grauna (1755). Gesius i dr. Haydna (prvotno za gudaĉki kvartet. Jahrhunderts. F. Nef. Schmitz. AFMW. koje se izvode u obliku nastalom 1634. — K. Mattheson (1718) i dr. Od sredine XVIII st. Moser. Latinskim su se tekstom sluţili J. — K. Die alte Choralpassion in der Gegenwart.. S. 1933). Die mitteldeutsche Choralpassion im 18. 1939. Ph. i.PAS I JA — PASIJSKE IGRE stantskoj Njemaĉkoj. Schmitz. Pasijski je oratorij po tekstu slobodna pjesniĉka tvorevina. Epstcin. Motetnu pasiju na njemaĉke rijeĉi prvi je komponirao J.: F. Die Passionen nach den vier Evangelisten von H. Resinarius. B. Muziĉki je vrhunac i u latinskim i u puĉkim pasijskim igrama redovito tuţaljka Marije. Grundsatzliche Bemerkungen zur Geschichte der Passionshistorie. 1942) i F. Ramlera »Der Tod Jesu«. 1954. korali. Pored toga. Suprotno ostalim oblicima. Arije donose tekstove iz meditativne lirike. Wagncr. Neues zur Passionskomposition des 16. Brockesa »Der fiir die Šunde der Welt ge marterte und sterbende Jesus« komponirali su R. LIT. PJB. G. Die Passionen von H. je oratorijska pasija. nitko nije u pasiji nastavio. Rossija (oko 1643). — B. Leipzig 1931. u nekim muziĉarima budi jaĉi interes za pasiju. AFMW. Koln 1958. Telemann (oba 1716). Pas sion Music before 1724. koraĉa u ophodu pjevajVići drevne obredne pjesme. zapoĉinje razdoblje pasijskog oratorija pred kojim uzmiĉe oratorijska pasija. Hunolda. Jahrhunderts in Italien. Die deutsche Passion von Luther bis Bach. Die altesten Passionsmusiken. Sebastiani. W. zvanog Menantes (1704). bile raširene osobito u Dalmaciji. U toku vremena nastao je u Njemaĉkoj golem broj oratorijskih pasija. Karakteristiĉan oblik u protestantskoj crkvenoj muzici od sredine XVII st. naprotiv. iz Oberammergaua. pred portalom. Beitrage zur Geschichte der Passion in Italien. Kongresni izvještaj. Papandopulo (»Muka gospodina našega Isukrsta«. Majstorsko djelo te vrste je pasija L. Autori su obiĉno manje po znati ili anonimni crkveni muziĉari. Funcke. U protestantskim zem ljama. Mainz 1955. 1921. 1787. pasijski se oratorij u protestantskoj crkvi nije svagdje liturgijski izvodio. ali sadrţavaju elemente starije tradicije. — A. Schmitz. Najpoznatije su do da nas ţive puĉke p. umetnute arije te samostalne instrumentalne odlomke. — H. U nizu tih djela najpoznatije je »Die sieben letzten Worte unseres Erlosers am Kreutze« J.U Hrvatskoj su p. — A. 1935. u Italiji se vrlo ĉesto komponiraju samo tur bae u vrlo jednostavnom višeglasnom slogu. — W. Keiser (1712). — O. — K. — M. Music and Letters. U katoliĉkoj crkvi se već u XII st. Ameln. Iz takve se prakse ubrzo razvilo dramatizirano prikazivanje. 1965) koja. Luthcr -Jahrbuch. Jahrhunderts. Galliculus. s kojom se te igre danas izvode. Prvo takvo djelo je »Der blutende und sterbende Jesus« R. Jahr hunderts. zatim i izvan crkvenih prostora. — Isti. Italienische Quellen zur Figuralpassion des XVI Jahrhunderts. Schiitz stapa gregorijansku i njemaĉku protestantsku recitaciju s monodijskim principom oblikovanja. Schneider. prokomponirana p. v. 1929. — R. Adamst. — H. AFMW. 1931. Bacha. Peppinga (»Passionsbericht des Matthaus«. Taj stil. Giitersloh 1929.) i u sveĉanostima u slavu Kristova groba u velikom tjednu (tzv. puĉanstvo iz Jelse. bliza latinskom oratoriju XVII st. Leipzig 1886. Halle 1935. U noći izmeĊu Velikoga ĉetvrtka i Velikoga petka. Oberitalienische Figuralpassionen des 16. 1962. Lechnera (1593). Bitna je znaĉajka pasije (u tome se razlikuje od oratorija) št o zadrţava biblijski tekst i što se kao umeci (osim arija) pojavljuju protestantske crkvene pjesme. Bach. — Talijanski pasijski oratorij pojavio se sredinom XVII st. Ać. Base l 1949. F. F. U katoliĉkoj se liturgiji preteţno dalje izvode djela iz XVI st. — A. Kongresni izvještaj. MGG. La Passion. Najvrednija meĊu rije tkim djelima na talijanskom tlu je pasija A.. J. Muzika. Aus der Friihgeschichte der deutschen Generalbasspassion. Zur Ge- 45 J. Njegovi su historijsko-stilski korijeni ne samo u oratoriju (pojavio se u Italiji oko 1600) nego i u pasijskoj laudi (od XV st. R. PASIJSKE IGRE (od lat. povezane sa psalmima i drugim liturgijskim tekstovima. S. 1931. Johann Walter und die altesten deutschen Passionskompositionen. Hdndel i G. Posebno mjesto zauzima H. K. U crkvenim obrednim obiĉajima s otoka Hvara zadrţala se do danas tradicionalna velika pasijska procesija. G. 1906. mystere de PSques. u ĉijem izvoĊenju ponekad sudjeluju i vjernici. Najstariji primjerci latinskih pasijskih igara nalaze se u rukopisu iz Benediktbeura. Schiitz. Leipzig 1893. B. Poĉetkom XVIII st. ibid. Vrbanja. Fischer. Ĉuveni tekst B. Jahrhundert. Kade. U pasijski oratorij ubrajaju se i kompozicije na posljednje Kristove r ijeĉi. — G. Hildesheim i Wicsbaden 1962). H. Spitta. meĊutim. oslanjajući se većinom na tekstovnu kompilaciju (summa passionis). i. J. novijeg je datuma: komponirao ju je 1815 Rochus Dedler. U Hrvatskoj napisao je istaknuto djelo B. pasijske igre iz Montecassina (XII st. -> misterij). J. gdje je jedna pasija popraćena neumatski notiranim melodijama. neki kompozitori konzervativno nadovezuju na responzorijsku pasiju iz XVI st. Musik und Kirche. Lanza Del Vasto. — Isti. Bohm. — K. naziv je tih odlomaka punti della passione. H. Zur Geschichte der deutschen Choralpassion. Blankenburg. E. Moser. Pariš 1951. Berlin 1960. J. S. uz primjenu suvremenih muziĉkih sredstava. 1960. Zur Geschichte der Passionskomposition des 16. aulograf schichte der Passionskomposition von 1650 —1800. Spitta. Na novoj koncepciji poĉiva kompozicija K. u dvorištima samostana i na gradskim trgovima. Vrisnika. Schneider. — Razvoj responzorijske i prokomponirane pasije uglavnom je završen u prvoj polovini XVII st. Pitava i Svirĉa. Leipzig 1921 ( I I izd. 1948). Po uzoru na latinski i talijanski oratorij XVII i XVIII st. Telemann. 1926. PJB. B. Schiitz und ihre Wiederbelebung. Die altere Passionskomposition bis zum Jahre 1631. osobito uz muziku C. Pendereckog (»Passio et mors Domini nostri Jesu Christi secundum Lucam«. Scarlattija (oko 1700). a Burek (1568). Einfiihrung in die Gregorianischen Melodien. Schiitz und seine stilgeschichtlichen Grundlagen. 1950). Kiihnhausen. 1959. Passion. po Ivanu (1723) i po Mateju (1729). X. u djelu Musik in Zeit und Raum. ZFMW. nastalo je malo pasija znatnije vrijednosti. Schiitz sa svoje tri pasije ("po Luki. Keisera na tekst C. Zeitschrift der Internationalen Musikgesellschaft. Iznad svih dostignuća izdiţu se dvije pasije J. Die Anfange der deutschen Passionshistorie. C. — K. oratorijska verzija oko 1796). . Matthduspassion. Vrijedni su doprinosi K. J. Gerhardt. Migota (»La Passion«. — J. Festschrift M. A4onats sehrift fiir Gottesdinst und kirchliche Kunst. Martina (»Golgotha«. Bach und H. — F. Braun. 1920 (II izd. dramsko prikazivanje Kristove muke. passio patnja). Schweizerisches Jahrbuch fiir Musikwissenschaft. u kojima je dramatizacija responzorijske pasije dosegla vrhunac. Prvim talijanskim pasijskim oratorijem smatra se »Oratorio per la Settimana Santa« L. J. Das Passionsrczitativ bei H. Fischer i W. 1935). Berlin 1960). v. Uvode se alegoriĉka lica.) notirani su jedino stihovi Marijine tuţaljke. Thomasa (»Passionsmusik nach dem Evangelisten Markus«. Distlera (»Choral-Passion«. Theile.

2 Ann Arbor 1965. i. Luigi dei Francesi (1673—75). me polovica). L. IN STRU MEN TALN A. M X. Medu starim hrvatskim rukopisima otkrili su R. 1 bergamasca. 1680. PASSACAGLIA (tal. teranea Palermo 1954. Pasijonska procesija v Loki. Oris gledališke zgodovine pri Slovencih. The Operas of Bernardo Pasquini (disertacija. 1962. Autor teksta (oko 1000 stihova) tih slovenskih pasijskih igara bio je pater Romuald-Lovrenc Marušiĉ.) i dr. Couperin. Angelina i Isabella (Rossini. LIT. L'Arte di Bern Pasquini. Ravel. Scarlattija. Orguljaš u rimskim crkvama S. 1939 V. Dohnanvi. brzi i ţivahni talijanski ples u dvodobnoj mjeri iz } st. Stein. 3 canzoni francesi. — /•'. Pasijske igre su se odrţavale i u Koruškoj. Po misije nekih autora (W. D. Cestija. 2 ca cia. Vaţan je izvor za prouĉavanje starih hrvatskih pasijskih igara djelo T. 2 ricercara. i. F. LIT. 5 bizzarrie. Najpoznatije passacaglie napisali su B. P. The Kevboard Works of Bernardo quini. Elisetta (Cimarosa. Pepeljuga i Talijanka u Alţiru). Passamezzo. Bach). odnosno dramske predstave i kapucin ske pasijske procesije i p. V.. F. Odak i LIT. Pasijonske igre na Kranjskem. frazu. kardinala Pamphilija i Ottobonija. slovenskom i njemaĉkom jeziku. VI 1942). F. Passepied. The Passacaglia in the Ti tieth Centurv. Završivši 1911 studij klavira (S. U poĉetku je p. 1764). Ann Arbor 1960. 1916.: F. postaje dvorski i salonski p plesao se u parovima. I 1894 — Cagliari. 1959. Pasijonska igra iz Ţelezne Kaple. A. van den Borren. — A. PASSAMEZZO (pass'e mezzo. God. Boghen. Novi svet. 1 fantazija. U Koruškoj je u dramskom prikaziv anju muke i smrti Kristove sudjelovalo oko 50 osoba i mnoštvo naroda koje je pred stavljalo ţidovski puk. Razvila se oko 1600 iz istoimenog starinskog plesa. F. Regol ben suonare il ĉembalo o organo. — INSTRUKTIVNA: Saggi di contrappunto. 5 partita (Partite antiehi maestri italiani. S. Bonaventura. 18 varijacija ili partita. koji se odrţao do danas. Ein Nezvgeordnet kunstlich Lautenb. G. U sjevernoj Hrvatskoj prikazivale su se p. 1550). T. 17 suita. Sokol. Bi PASINI. J. 1 fuga. kojega su smatrali najvećim ta lijanskim orgulja u drugoj polovini XVII st. 1598. LIT. Berlin 1958. a zatim se neprestano ponavljs u basu ili u kojem gornjem glasu. 28. 1948. a chaconna na ostinantne harmonije. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. Muffat. Shed (Selection of Pieces by Pasquini. takoĊer u mnogim mjestima — npr. F. Heimrich. — A. Kassel i I 1951. O. nego se nade zuju jedna na drugu. Za slovensku kulturu osobito su vaţne pasijske procesije koje su se na slovenskom jeziku odrţavale od oko 1721 u Škofjoj Loki. — Isti. prikazivale i u Hrvatskom primorju (Rijeka). talijanska pijanistica i pjevaĉica. A< Ostaci pasijskih procesija i pjesama o Kristovoj muci ili Gospinu plaĉu kao i brojni rukopisni dokumenti svjedoĉe da su p. a saĉuvani fragmenti glagoljskih tekstova. tal. podrijet vjerojatno iz Španjolske. 7. c. — F. J. takoĊer bile raširene. X. — Tri m za glas i b. franc. Maria in Aracoeli (od 1664). 1589) stilizirani p brza pavana. stoletja. Di Pietro) i iduće godine debitirala u Teatro Costanzi kao'Nannetta (Verdi. Strohal i V. i pa sijske procesije bile raširene u mnogim dalmatinskim krajevima. Pervizovića Muka i smrt Kristuševa po Mateju i Janušu (2 sv. Bernardo Pasquini e il suo tricentenario. osobito u Bretagni. a u XX st. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. A Piceno 1923. Biber. Frescobaldija najraniji je primjer passacaglie koja se naĉii variranja pribliţuje chaconni. koja odaje svje: invencije. Djelo Cento partite sopra il passacaglio (K G. — KALNA: 15 oratorija. Durante. najvaţniji je po svojim kompozi< ma za ĉembalo odnosno orgulje. Djela za instrumente s tipkama: 11 djela obj. F. Bach i G. na festivalima u Salzburgu (od 1931). je vrlo sliĉna -> chaconni. Oko 1670 postao ĉembalist i kapelnik princa Giambattiste Borghesea. Taj pasijski tekst je najstariji saĉuvani pisani spomenik slovenske dramske umjetnosti. bez god. Kj Fischer. Haynes. Die Orgel. nazivane »sprevod s predstavo bridkega trpljenja in smrti našega Odrešnika«. Marcel-Dubois. nestaje iz muziĉke prakse. M. od španj. P. Sv. pjevanje diplomirala 1921 na Konzervatoriju u Rimu (P.). Maribor. Kra XVII st. MGG. Marini. 1895). 1536. Za k la vir i z a o rgulj e : 3 5 so nat a za 2 ĉembala ). J) J S vremenom se razvija u polagani stavak izgraĊen principu varijacija. Hb'fler. F. Barblan. 1695. sudjelovao kao virtuoz i kompozitor na dvorskim koncertima švedske kraljic e Kristine. zapisivanih od XV do XVIII st. U poĉe p. Otada pišu kompozitori passaca najĉešće za instrumente s tipkama. Crocifisso (1664—87) i u crkvi . Kotlar. kreće se u nepravilnim movima. Roma ] — W. je bila znamenita i kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. kada je u Ljubljani harala kuga.und Klaviermusik 1700. 1967. von Fischer. U fonotekama Staroslavenskog instituta i Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu ĉuvaju se magnetofonske snimke mnogih pasijskih pjesama. ili J. Od 1923 bila je ĉlanica milanske Scale. E. Co. Veress. pasaca instrumentalna kompozicija umjerena tempa u trodobnoj m. . Bernardo Pasquini. — J. 20 djela obj. — K. LIT. 1962. M X. c. Crain. XII 1637 — Rim. 1679 i La Forza d'amore. Ţc. i to na latinskom. C. — D. Nešto kasnije zapoĉeli su ljubljanski kapucini tradiciju dramskog prikazivanja Kristove muke. M. K ur PASSEPIED (franc. 21. — raširene ne samo u Ljubljani već i u drugim slovenskim krajevima — vaţan su dokument o muziĉkoj praksi i umjetniĉkoj razini slovenskoga muziĉkog ţivota u XVII i XVIII st.). Crain. p. 28. lakoću i eleganciju te uspješno predsta vlja Pasqui kao kompozitora koji je koristio i prevladao Frescobaldijeve 1 caje i otvorio novu etapu u razvoju talijanske instrument muzike. Muffat.: C. \ LIT. Die frtihesten Erscheinungsfor der Passacaglia in der itajienischen Musik des 17. više od 50 kantata. Mušica N. — G. — P. a varijacije nisu meĊu sobno odijeljene. P. Histoire de la musique slovene. i. Ĉesi. 35 tokata ili »tastata«.). Webern. Kongresni izvještaj. Otada su takove procesije. 1918). Telemann. Les Origines de la Chaconne et de la Passac: Revue de Musicologie. Kassel 1967.46 PASIJSKE IGRE — PASSEPIED Umjetnik. W. . i.7. Hindemith. 101 — 108. G. Schuman. Boghen izd. ĉesto upotreb ljavali nazive upravo ( nuto. Sokol. God. sopran (Gallarate. u Sloveniji njegovale su se osobito u XVII i u XVIII st. X. K. Bernardo. H. danas Massa e Cozzile.: Ch. Firenci (1933) i dr. passo korak. S. — W. G.! .: B. Han. P. Kast i G.. uĉenik L. Falstaff). K. pesen (La Flora. Medu tim djelima najpopularni i najuspjelija Toccata con lo scherzo del Cucco. 1920). Arbeauu {Orchesographie. J. U baroknoj instrumentalnoj suiti nalazi se gdjekad . J. Gasparini i dr. NewsieĊler. plesna kompozi brzog tempa namijenjena najĉešće gitari ili pjevanju uz prat gitare. Ljubljana. P. Sixieme Uvre de danseries.^F. S. pa se ĉesto i pojavljuje pod imenom pavana pa mesa (H. Ljubljana 1970. Kompozitori su : dutim. zatim I tokatu (bez god.S. 1949): 2 arije obj. Apel) p. 25 1 11 pojedinaĉnih plesova. osobito kao Kraljica noći i Fiordiligi (M ozart. u Oratorio del Ss. Mar M. — E. Mnoge stare pasijske pjesme saĉuvale su se do danas usmenom predajom. Melo passepieda u 3/8 mjeri s uzmahom.und Cembalowerke Bernardo Pasquinis (dis ciia). A.: A. Lully). — L. Tema je reĉenica od 4 i taktova. Appiani). oko 200 arija uz b. nije bio samostalna kompozicija već varijanta neke pozi melodije. / du Congres d'Histoire de FArt. B. Mušica d'oggi. u ţupi Vrbovcu (1792—1868. paspy). Mantuani. Carniola. C. engl. I. tali. Gervais. Vatielli (Antiĉke cantate d'amore. 2 arije obj. NOVA IZD. B. B. Luin. Kotnik. Klasiĉna p. Prema Th. Apel. Geschichte der Orgel. Bernardo Pasquini. Kasnije se razvilo nekoliko akordiĉkih obrazaca su bili temelj bogato figuriranih varijacija passamezza.S. 4 passacaglie. francuski narodni ] iz XVI st. a plesni su koraci vanredno ţivi i obiluju varijanta: U drugoj polovini XVII st. p. 1922. »Gospin plaĉ« na otoku Hvaru. B. Od 1650 u Rimu. 79. Poslije pa: mezza obiĉno je slijedio saltarello (kao -> Nachtanz). Music and Letters. 1962. DRAMSKA: 16 o medu kojima Dov'e amorc e pictd. DJ ELA. 10 arija (1922) i 2 sonate za 2 ĉembala ( i < 1 sonatu za 2 ĉembala obj. 1963. Zur Friihgeschichte der Passacaglia. 1818 nje maĉki tekst pasijskih igara preveo je na slovenski Andrej Dra bosnjak. ali je gostovala na brojnim muziĉkim pozornicama u Evropi i Americi. i. sastoji se od 1 kontrapunktskih varijacija na melodijsku frazu koja se prvi pojavljuje u basovoj dionici. Der Passamezzo. Jahrhunderts. Znatna uloga je u njima pripadala muzici. obnovljene za Prvoga svjetskog rata prema tekstu pasijskih igara iz Oberammergaua). 1958. osobito u baroku. J. Jedan od najljepših talijanskih koloraturnih soprana svoga vremena. Schuler. Ward. Vittorija i M. Landshoff (Alte Mcister des Bel c: bez god. U pasijskim proce sijama sudjelovali su i flagelanti. — od kojih pojedini imaju i neumatsku notaciju napjeva — dokazuju da su se p. Varese. 2 tokate (Toccate antichi maestri italiani. Štefanić mnoge tekstove pasijskih igara zapisane glagoljicom na staroslavenskom jeziku. passacaille. Vokalna d 1 kantatu obj. svirao ĉembalo u orkestru kazališta Capranica. Tajni brak). pripremajući put umjetnosti D. — W. i.: G. Mnogi francuski autori uvrštavali su ga balete. princa Colonne. Pariš 1921. l892. Ph. Pistoia. Kalan. prireĊivane svake godine u mnogim mjestima Kranjske u noći izmeĊu Velikog ĉetvrtka i Velikog petka. Redovito je u 3/4 mjeri s karakteristiĉnim ritmom J . Machabey. odrţana je na Veliki petak velika pasijska procesija. U Sloveniji su p. Palermo 1959. uz to marljivo prouĉava djela Palestrine i Fresco baldija. Reichert. Ĉasopis za zgodovino in narodopisie. PASQUINI. Koncertirao u Beĉu i Parizu te odgojio više vrsnih muziĉara (F. I isusovaĉke komedije. Note sur Bernard Pasquini et ses oeuvres. S. talijanski kompozitor i orguljaš (Massa di Valdinievole. Laura. J. MF. Pasquini. Cvetko. a francuski autori njeguji i kao baletni stavak (J. 1946. W. Izvestja Muzejskega društva za Kranjsko. Danckert (1931). Ĉarobna frula i Cost fan tutte).. je niz varijacija na ostinatnu melodi. — M. Maria Maggiore (1665—67). G. N. Tagliap (Antologia di tnusica antica e moderna per pianofortc fl934) i dr. se isticala izvanredno profinjenim kreacijama. — M. MGG. Osthoff. zapoĉela blistavu koncertnu karijeru. — . XI 1710). Tragovi melodija starih hrvatskih pasijskih napjeva zapaţaju se u nekim pjesmama iz zbirke Cithara octochorda (1701). Passacaglia. meĊustavak izmeĊu sarabande i gigue (F. 1962. G. Neke pasijske pjesme s otoka Hvara zapisao je i notirao B.

ibid. DELA. Dietricha. solo-pjesme. B. Bellini (La Sonnambula. Kreutzer). preuzetih iz razliĉitih opera jednog ili više autora i prilagoĊenih novom libretu. 1912. 1957.. 1955. A. VIII. Bononcinija. po znate su pastorale za orgulje J. 1955). Grade moj.). M. Bentzon. — Ista. Pacini (Niobe). Akademskim muškim horom (Novi Sad. 1927—41). Norma). LIT. Rimski-F Korsakova. Cijev pastirskog roga koniĉna je oblika. M. Tri simfonijete. To je npr. provansalski pastorela). Meunux. Povukla se s pozornice 1841. Walker. VIII 1885 —). u uţem j smislu. Scenska i filmska muzika. Takva suradnja nekolicine autora na jednom djelu ĉesto se susreće i u instrumentalnoj muzici. dueta ili većih odlomaka. franc. Locatelli) i pastoralnim misama (G. LIT. Po mitološkoj graĊi ona je naj vaţniji preteĉa opere. Otkud tebi bela bulo. Razvila se iz talijanskih narodnih napjeva. Amadei. Njegov stil blizak je romantizmu. ■ H. L. Fricker. Miscellaneous Studies in the History of Music. a takoĊer i pjevaĉe koji su htjeli da se pro duciraju sa svojim najuspjelijim toĉkama. God. Monaldi. Vsi so prihajali. Giu-ditta (rod. s jednostavnom melodijskom linijom i harmonijom. avant Lully. Steffanija. 1962. jednostavan duhaĉki instrument. A. sluţio samo za meĊu- sobno dozivanje pastira. 16. Henze. VOKALNA: Iie heruvimi za 2 muška hora i duvaĉke instrumente. Lhotke). preteţno pod utjecajem A. pita. Niedermevera Robert Bruce (1846) prema odlomcima iz opera G. ORKESTRALNA. Kanpuenan neeecma. — Sastavio My3biKajtbHue npou3eedeHUH II. Devet simfonija: I. 2 rapsodije. R. S. Studirao na Konzervatorijumu u Zagrebu (violinu kod V. Engel. 1952. Instrumentalna ili vokalna kompozicija idiliĉnog karak tera. Imala je neobiĉno jak sopran velikog opsega (od a do dz). dirigent. G. LIT. Lully. PAŠĈENKO. i. u izrazu. Basel 1927. i dr. osn. 2. Bossini. Couperina. VI 1971). Klebe. Giuditta Pasta e i suoi tempi — memorie e lettere. London 1911. 1917 — 21. Honeggera. 1940. G. Handel. VI. Les Peines et les plaisirs de l'amour. Wildberger. JJy6unyiuKa za 2 zbora. Negri). Vogler. seherzo-fantazija Apnenun u KonOM6uua. Studirala u Milanu kod G. 1923. 1923. K. a dolazi u boţiĉnim oratorijima (J. G. 1 PASTOURELLE (franc. Bacha. Diabelli. G. Nakon Revolucije sudjelovao u organiziranju novoga muziĉkoga ţivota u Lenjin gradu. Bach). Muziku studirao na Petrogradskom konzervatoriju (J. 1914. 1915 i 1921. Pisao djela raznovrsna po tematici 1 muziĉkoj formi. Senluk Hajduk Velj'ka. Brahmsa i A. C. Pastorale. pastiche). PASTA. 1944. diri govanje kod F. K. oko 150 horskih dela. Ferranti-Giulini. Bruxelles 1926. 1. 1947. Kasnije su pastiri poĉeli na njemu bušiti otvore (5 do 6) ĉime su omogućili i izvoĊenje jednostavnijih melodija. Koncert za violinu. vrsta drvene trublje. Erbse. Kao kompozitor pisao je prvenstveno vokalna dela. p. 1923. U pastorali je veza rijeĉi i tona mnogo tjesnija nego u miseriju. Jarre. R. 1956 i IX. Scarlattija i F. 47 PASTORALA. Poznati su primjeri. Kun. P. zbor i orkestar. — VOKALNA: oratorij JlemiH. 3/4 ili 6/8 mjeri. vrsta pjesme u formi dijaloga. MF. 3 kompozicije za violinu i klavir. sopran (Saronno. 1833. Mozarta. M. a većina ih je notirana. B. Milano 1935. debitirala 1815 u Milanu i uskoro poslije toga zapoĉela briljantnu karijeru u Italiji (Venecija. Les Origines de la pastourelle. 8. širi se i u Francuskoj i u Španjolskoj. MGG. CoBeTCKan My3biKa. R. Iz p.: M. UIym Ea/ianupee. Štejnberg). razvio se -> tioo-step. Giuditta Pasta. — DRAMSKA. a ĉesti su u njoj lirski momenti. 1916 i ^anaee. Giuditta Pasta e Maria Malibran. BaKxaHKu. jer izvesno vreme provodi u zatvoru i internaciji zbog aktivnosti u nacionalnom omladinskom pokretu (1914—17). Humla.: O. Rossinija i mnogi drugi. Sonata za violinu i klavir (1853) sa dva stavka R. III. susreće se pastorala naroĉito u boţiĉnoj duhovnoj muzici. 15. one ĉesto zadrţavaju i naziv p. U šireni znaĉenju. A. MGG. Firenze 1906. M. — G. gdje je ĉlan uprave Filharmonijskog orkestra i Akadem skog teatra opere i baleta. — H. 1957. IJoMnadypbi. Najstariju saĉuvanu provansalsku postourellu (i jedinu s notiranom melodijom) spjevao je trubadur Marcabru.. Beĉ. 1955. S. Glazunova. uvertira Kapuaaaji. Milano. temperament. opera // Muzio Scevola (1721). N. L' Evolution de la pastourelle du XII e siecle a nos jours. Poslednji gost. 1916. 1957.: J. G. Od truvera je poznato oko 130 pastourella s kraja XIII st. pa su zapravo :. sa uspehom gostovao sa našim horovima u Ĉehoslovaĉkoj. Ch. da su je usporeĊivali sa najvećim dramskim glumcima. Borodina i A. 1935—41) i Horom Radio-Beograda (1946—51). 28. Ać. 1914 i 1927.. a 1946 —51 prvi dirigent hora Radio-Beograda i nastavnik u Muziĉkoj školi Stanković. 1923. »Orazio«: The History of a Pasticcio. da bi zadovoljio publiku koja je ţelila u jednoj izvedbi ĉuti sve svoje omiljene arije. Rim. i nisu drugo nego veće skroz komponirane pastorale. 1929. LJapb MaKCUMuauan. — E. 1925. di Serangelija Torino. — H. pa Divertimento fiir Mozart (12 obradbi Mozartove arije »Ein Madchen oder Weibchen«) za koji su pojedine stavke komponirali G. J. talijanska pjevaĉica. 1923—40 nastavnik muzike u novosadskoj gimnaziji. Skrjabina i fran cuskih impresionista. X. — Dva gudaĉka kvarteta.). (R. se raširio u opernoj praksi XVII —XIX st. Haubenstock-Ramati. Les Pastorales . dvostruki korak. Javlja se u Italiji u XVI st. kompoziciju kod Ć. zatim p. Ktihner.PASSO DOBLE — PAŠĆAN-KOJANOV PASSO DOBLE (španj. sovjetski kompozitor (Rostov na Donu. 4 hora iz »Gorskog vijenca«. Schumanna. F. 1956 i Pad6a u JIOUKO. Petrograd). Hepnbiu np. Pasquinija. M. LIT. V. a izraĊuje (PASTIRSKI se u razliĉitim veliĉinama. F UMH cojimty. 1937 i 1944. Najveće uspehe postigao sa Ţenskim pevaĉkim društvom (Novi Sad. pašteta. Pariš 1906. solo-pesme i horove. Rane opere. npr. III 1892 — Beograd. naglašen ritam. »skrpane opere«). Berio. Andrej Filippowitsch Paschtschenko. r. DJELA. Bio je dirigent u 35 horova. 1933). G. N'ew York 1921. 1940—46 profesor u Muziĉkoj školi Mokranjac u Beogradu. 1966. kompozitor i muziĉki pisac (Petrovaradin. Piguet. MQ. 1949. 1952. M. Delbouille. Sonneck. 1952. u lirici trubadura i truvera (XII —XIII st. PASTICCIO (od tal. Poljskoj. II. Donizetti (Anna Bolena) i G.). 1958. P. Juneka i F. — Isti. Gasparinija i Albinonija (na libreto P. melodici. koncertima (A. 1962. D. 1927 i dr. razliĉita podrijetla. juţnoameriĉki društveni ples španjolskog podrijetla u 2/4. Reimann. Le Roux i H. V. Scarlattija. A. Andrej Filipoviĉ. Kao operni spektakl saĉinjen od stilski raznorodnih toĉaka. Svetolik.:£. Les Fetes d'Amour et de Bacchus. U XVII st. LIT. d. naziv za operu sastavljenu od najuspjelijih ili vrlo po-f pularnih arija. G. \Vimberger. MGG. G. U crkvenoj muzici XVII i XVIII st. Pasticcios und Parodien in norddeutschen Klaviertabulaturen.. Cambert. izrazito dramatskog timbra. I.a višoj umjetniĉkoj razini od pravog pasticcia (ili tzv. suita na ukrajinske teme. A. London. Kongresni izvještaj MeĊunarodnoga muziĉkog društva. 1913. CuM^onuneCKan MUcmepuH za teremin i orkestar. osobito talijanske i fr ancuske. A. HauKOSCKOzo. Petnaest tisoĉ za bas i mešoviti hor (nagraĊen I nagrad om Saveza kompozitora Jugoslavije). — L. 1962. u kojoj se pjesnik natjeĉe za ljubav pastirice ili kakve seoske ljepotice. — M. 3. Thomyris. Ein italienisches Pasticcio von 1609. oznaĉuju se katkad i muziĉka djela koje su izvorno komponirali nekolicina autora. VII. Kao horski dirigent pokazivao je prirodnu muzikalnost. suita Eypnm-MomojiuH % 1952. 1951. L. de la Laurencie. kompozicije za glas. muziĉko-scensko djelo sa sentimentalno-idiliĉnim sadrţajem. Va-rese. . J. kao plod renesansnog prouĉavanja umjetnosti Vergilija i ostalih klasiĉnih autora ekloga. McmopuKO-6u6jiuoyKa3amejib cnpitMeHaHUHMbi (2 sv. nameHKO. IV. P.: G. X 1797 — Blevio na jezeru Co-mo. Bugar skoj i Turskoj. 1936. II. ROG. U klavirskoj literaturi istiĉu se pastorale G. harmonskoj strukturi i formi oseća se jaki prizvuk narodnoga jezika. Motteuxa). La Pastorale dramatique en France a la fin du XVI e et au commencement du XVII e siecle.. MaĊarskoj. 1954. Ljadova. Pepusch napisavši I sam recitative i preradivši arije A. ynuifa Becejian za ansambl narodnih i klasiĉnih instrumenata. 1 Queen of Scythia (1707) koji je sloţio J. Einem. G. Havdna i A. zborovi. zatim Quatuor sur le nom de B-/a-/(i889) N. —■ M. 1926. 1928 (prer. tal. X. B. Za nju su specijalno pisali uloge u svojim operama V. 2 suite za mali orkestar. izrazom p. kantata Fonoc Mupa. priredio oko 850 koncerata u Jugoslaviji. a od suvremenih orkes tralna Pastorale d'ete A. Napulj) i širom Evrope (Pariz. Torelli. CTapeHninH jieHHiirparicKHH KOMIIO3HTOP A. passo dop-pio). Scappe i V. i po jednim stavkom J. J. Svoje je uloge glumaĉki tako snaţno oblikovala. Lavig-ne. CsadbSa Kpe^uncKoio. Prvobitno je p. W. 1930. najĉešće u 6/8 ili 12/8 mjeri. PAŠĆAN-KOJANOV. klavir 4-ruĉno i udaraljke. H.. smisao za horsko izvoĊenje i izrazitu sugestivnost. PASTA. 1. — F. Adlgassera. Studije prekida. Dugana. Bononcini i G. Karakteristike su mu jednostavnost melodike. Maršal. Tri simfonijske pjesme: Fuzanmbi. Corelli. — Sonata-fantazija za klavir. p. 1944. Obilićem (Beograd. ili oratorij Die Schuldigkeit des ersten und fiirnehmsten Gcbots (1767) W. 1925. Vitol. IV 1865). za koju su po jedan ĉin komponirali F. uvertira. Giuditta Pasta. Rad G. Opere: OpjiitHbiu 6ynm. X. ţiv tempo i sveĉani korak pri kojem se udara petom o petu. Frescobaldija.

oko 1742 — ? 3 oko 1800). Rumunija. — L. 1897 utemeljila Feis Ceoil. DJELA. 18. —■ Opere The High-King's Daughter i — VOKALNA: 4 kantate. 1961. The Profess Music. Sin Svetolika. romantiĉni i savremeni operski i simfonijski repertoar. 1907. 10. Stevvart). 81. X. madrigal iz zbirke A. Annie Wilson. francuska pjevaĉica šansona (Pariz. su u svojim transkripcijarr Asić (ĉetiri madrigala. Dve jevrejske pesme i Tri ukrajinske pesme. — SPIS. koloraturni sopran drid. operna priĉa <Peeeu (tekst Katarine II. Zvuk. studij dirigovanja završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (K. PATTI. 1970). Jedini potpuni primjerak teg djela ĉuv prije Drugoga svjetskog rata u biblioteci vojvode Augus Wolfenbiittelu. Ţupanović. 1951 —53 u Subotici šef Filharmonije. Plodna i raznovrsna delatnost Svetolika Pašćana. Rallying Song of the Gaelic League za zbor i tar. dirigent petrogradskog Velikog ruskog kazališta (1780— 83) i uĉitelj violine. Bargesa. Kmiĉi se. Anlonius Stradivarius Crcmonctisis. 1953—55 dirigent Savremenog pozorišta u Beogradu i od 1957 stalni dirigent Beogradske opere. MGG. 1926. Izraelu. vjerojatno više v nih djela. — SPISI: Istorijski razvoj gudaĉkih instrumenata. Petrić). Hrvatska glazba u XVI stoljeću. Pro mušica. pod naslovom KaK nojicueciub. Jovan. doselila u New A. Dirigent temperamentnog i sugestivnog gesta i širokog emotivnog dijapazona. Matinskoga. Potaknut talijanskom operom b'uffom. U Velikom Varadinu (1759—76) uzdrţavao je vlastiti orkestar PATTERSON. God. 1792. Austriji. D. Kopelija (Delibes). utemelj itelj ruske komiĉne opere. Pot s otoka Cresa iz plemićke obitelji Petrisa ili Petrića. Prolegomena za jednu teoriju dirigovanja. VI 1924 —). Na marginama Mozartove g-moll simfonije. PATAĈIĆ. ljubitelj muzike (obiteljsko dobro kraj Karlovca. 6 Original Gaelic Song zborova. Japanu i Au straliji. ciklus V suncu i senci. Nastupa i na koncertnim podijumima sa profesionalnim orkestrima (Beogradska filharmonija) i amaterskim horovima (KUD /lio Lola Ribar. komiĉna opera CKynoii. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. od kojih je neke kompon Dittersdorf. Gostovao je u Austriji. tekst Katarine II). Španiji. 1779. Barges u Veneciji kod pozi nakladnika A. I njen vlastiti reportoar odaje umjetnicu sigurna i istan ĉana ukusa. Ve: 1550 a valjda i roĊak. Baranović) i 1957 na Akademiji za muziku i pozorišnu umetnost u Beĉu (H. 4. VII 1784). je uz J. (1757—62) i K. Ĉlan orkestra Rumunske radio -televizije u Bukureštu i uteme ljitelj gu daĉkog kvarteta Ateneum s kojim je nastupala u Rumuniji i drugim zemljama. Asić. 52. koji se otada odrţava svake godine. Luksemburgu. Politika). biskup u Velikom Varadinu i nadbiskup u Kalocsi. Ĉetiri madrigala Andrije Petrisa iz 1550. 1913. Ţupanović (Hrvatski skladatelji XVI stoljeća. 1964. a 1952 prelazi u Skopski balet. ruski kompozitor i violinist (?. Bavi se i muziĉkom publicistikom. LIT. 43 — 44. Italiji. Lchmann.: D. Pošto je diteljima. Giselle (Adam). Po svoj je prilici bio suvreme Hristus je gore vstal. Zvuk. Stuc na Irskoj muziĉkoj akademiji u Dublinu (R.. The Bells of Shandon za m ti zbor. Plamenac. P. Studij violine sa specijalizacijom završila na kon zervatoriju Ciprian Pornmbescu u Bukureštu (A. a od 1789 dirigent orkestra dvorskih plesova. 1966. 1956. J. DELA. PATRICIJ. dirigent (Novi Sad. kada je kao direktor preuzela upravu kabareta Chez Patachou. Osim u Jugoslaviji nastupala je u Francuskoj. 27. LIT. Njemaĉkoj i SAD. Fomina i M. Braća Baruh i dr. Violindri porodice Gvarnerius. 1782. LIT. Mladost provela u siromaštvu i anonimnosti. godine. za glas i klavir.: V. Kuĉ. Chals wit sic-Lovers. u njoj se prvi put susreće nešto istoĉnjaĉkog kolorita. SSSR. Bugarskoj. ibid. Andrija P. PAŠTI. izvodi klasiĉni. Pro mušica. III program Radio-Beograda. 1934). Beograd 1969. Martin y Solerom). K. Ĉlanci i prikazi u ĉasopisima i listovima (Zvuk. PATACHOU (pravo ime Henriette Ragon). — OBRADBE: nova verzija opere CanKmnemepbypzCKUU zocmuitbiu deop M. IX 1919). Poznatija postala nakon 1945. Crkveni orguljaš u Dublinu i od 1904 u Ci tamo je 1924 postala profesor za irsku muziku na Univ College. Dirigentskim se ra dom bavi od 1946. stihovi raznih pjesnika). SPISI: Tendencije savremene mu ziĉke interpretacije. Datum gova roĊenja i smrti nije poznat. Đavo u selu (Lhotka). 1786 i komiĉna opera <Pedyn c dembMU (u suradnji sa V. I. Andrija. The Music of Ireland. posebno je ] ĉavala narodnu muziku. irska orguljašica. O hrvatskoj muzici u vrijeme Renesanse. 1970. Peć. baletski igraĉ (Sombor. 11.: Patricijeve madrigale obj. Kao koncertant posebnu paţnju posvećuje savremenom muziĉkom stvaralaštvu. 15. Ditters von Dittersdorf (1764 —69) bili na ĉ U svom je kazalištu P. 1924—). 1972. 18. 1968. Gardana. Vasilij Ale-ksejeviĉ. Neumorna u S' nastojanjima oko unapreĊenja irske muzike. Bcautiful Song and the 1926. II 1717 — Kalocsa. Švajcarskoj. 45. Kolo. I 1934). PATRICIJ (Petris. znamenitog filozofa Franje Patricija koji se 1 der bavio muzikom. Tekstovi Patricijevih madrigala su talijans njihova muziĉka struktura i izraţaj idu od smirene homoi do većih ekspresivnijih melodijskih i harmonijskih slobod NOVA IZD. osobito bo-sanskohercegovaĉkih kompozitora. violinistkinja (Temišvar. izvodio opere. III 1929—). Drţi se da je za neke od njih napisao libreto. Rabi L. Gertzovici). u hrvatskom prepjevu V. PAŠIĆ njezine tekstove). — Af. DRAAtSKA. Zagrebaĉki kanonik. 1902.). " smjutflt fttll'autnttiroft ptaK th'aJonm d'mtttnt't Jt ulete OHimjHf poj«i l'mm'htmcfi't pm te htmtfi' t fmite fmipttflt pell'mgettihe n'alhoT olortoHUI ute mtmioth'tfrtfi gllocth'euM'ilfote. 10. How to listen Orcheslra. Od 1783 dvorski muziĉar Katarine II (komponirao na M. Od 1968 u Sarajevu solist orkestra Radio-televizije i docent na Muziĉkoj akademiji. Great Minds in 1926. Matinskoga. V. Pasticcio HanajibHOe ynpa&jieuue OAeza (zborovi III ĉina. Sch\ 1903 (rev. Sanje za glas i orkestar. God. Adam. gde se istakao u baletima: Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). Wassili Alexejewitsch Paschkevvitsch. Zna se jedir da se ĉetiri njegova 4-glasna madrigala nalaze u zbirci // pritno de Villote koju je 1550 objavio A. Swarowsky). izd.: D. <t>eeeu je prva ruska operna priĉa. PAŠKJEVIĈ. Periĉić. kojima su znameniti kompozitori Michael Ha. i'uft'l chltn fgmtioihim ihiim[i«fj«x''mi>i u ml /n/ftife »jm/l'tl tum' mon Umrntt mtintlfoto onde fwtfW« fmfte fitjutlk mmf r ijwji ii l PAŠIĆ. X 1868 — Cork. 3. napisao je. MaĊarskoj. VI1918—). Hr revija. Adelina (/ Juga Maria).48 PAŠĆAN-KOJANOV — PATTI i pjevaĉe. dovodio je na scenu realistiĉki i ţivo ocrtane narodne tipove. Đurić -Klajn. Sn. Borislav. Ohridska legenda (Hristić). Nos Castle. kompc i muzikolog (Lurgan. 1962. Son quesC i bei crin d'oro. Opere: komiĉna opera Hecnacmbe om Kapemu. doktorirala. man u npocnbieeiub. A. pjesama i dr. 1791. Makedonska povest (Smokvarski) i dr. j DJELA: Simfonijske pjesme. z. koji su bili p ĉi. Po završetku studija u Beogradu postaje ĉlan Beogradskog baleta. kompozitor. festival irske nai muzike. ffnji. Si. dirigent Opere i profesor muziĉke škole. a u muziku unosio narodne elemente. NaP ĉićev je tekst Dittersdorf napisao muziku za oratorij Isacco fii del Redentore (1776). Belgiji. ali su podaci o njima veoma skromni. PATTI u . K . a osobito francuskom komiĉnom operom. Violinist dvorskog orkestra u Petrogradu (1763— 89). — 5. Navodi da je i sam komponirao ne mog potvrditi. 16. II 1843 — Ca. Story of Oratorio. Zvuk. 1936. — Dva opela.'V 27. Brecknock. U tom je svojstvu mnogo uĉinila za afirmaciju suvremene francuske chansone vrijedna literarna sadrţaja. T. 2. Miroslava. talijanska vaĉica. 1962. 81) i. 19 — Obradbe irskih narodnih p (zbirka Ivernia). a slavu i popularnost postigla nakon 1948. ţeleći stvoriti temelj za nacionalni ziĉki smjer.

— IZDANJA'. — Instruktivno djelo Lehrbuch der Harmonik. Londonu. Pjevanje uĉio kod R. medu kojima su uloge u operi Boris Godunov . Max. 1947. Mozarta te naslovna uloga u operi Palestrina H. Mladeinickd suita. uvertire.ruĉno. Divertimento za 3 klarineta. 1962. Curzon. Trubadur). od 1950 bio je profesor na Aka demiji za muziku i glumaĉku umjetnost u Beĉu. S. Adelina Patti. IV 1966). — Priredio njemaĉki prijevod Bo ethiusova djela De institutione mušica i popratio komentarom: Des. uz to od 1869 predavao mu ziĉku teoriju i klavir na Konzervatoriju. Opere: Ţvanivy Slimefl. v. Poĉetkom Drugoga svjet skog rata povukao se iz javnog muziĉkog ţivota i u Pragu otvorio školu pjevanja. Aus der Werkstatt eines Pianisten (etide za tehniku prstiju). R. Bacha do F. Beĉu i Pragu. Das musikalische Slreben in der Gegenmart. mit einem Uberblick ilber die allgriechische Harmonik. suita za harfu. 1949. VI 1890 — 25. Divertimento za nonet. H. Njegove su T. PAUER. P. snimajući ploĉe s triksnimkama. H. LIT. God. Poslije je s velikim uspjesima pjevala na gotovo svim znatnijim svjetskim opernim pozornicama.: G. a na oratorijskom podruĉ ju u Bachovim pasijama. ne baš osobito snaţan. Filmska muzika. 1948 i Volim vas.). Mandyczevski) i Univerzite tu (G. Šin. ■— DRAMSKA. Grotesky za duhaĉki trio. od 1876 na National Training School for Music. pokrenuo muziĉke ĉasopise Die Tonhalle (1868) i Musikalisches Wochenblatt (1870). Mušica d'oggi. 1947. Dirzke i W. London 1920. 1962. 1847 —51 muziĉki direktor u Mainzu..). Ktihner. — A. Povukao se 1896 i otada ţivio u Jugenheimu. za obou. PAUL. Wisconsin. njemaĉki muzikolog (Freivval dau. X. 1881 (prošireno izd. Muziĉki kritiĉar novina Leipziger Tagblatt. — E. 9. Havdna i W. Njezin repertoar obuhvaćao je više od 30 najpoznatijih kolora turnih uloga. 1960 i Manţehke kontrapunkty. 1850. a od 1883 na Royal College of Music. Clas- PAUER. u muzikologiji M. sistemom »plavback« te kao interpret zabavne muzike. — Opere: Don Riego. God. P. H. za fagot. sonata za obou. IV 1836 — Leipzig. II j^ig —). 1946. zborovi. Primer of Musical Forms. Leberta i L. Milanu (Scala). Osobito su bili zapaţeni njegovi ciklusi historijskih koncerata u Londonu 1861—63 i 1867. 12. Adelina Patti. Samouk. postigavši zavidnu tehniku i veliku popularnost u SAD. M. 1904. 1880. The Birthday Book of Musicians and Composers. zamjenik predsjednika u odboru Ĉehoslovaĉkog ra dija (1952 —53). 1953. — VOKALNA: kantate Hymnus hornickym ţenam. 1872. Mozarta za klavir 2 . Carmen). X.: W. DJELA: simfonija u c-molu. prijevod 1913). Lachnera u Karlsruheu. / Pagliacci) i Otelio (Verdi). 1866 imenovan carskim austrijskim dvorskim pijanistom. ĉeški kompozitor (Libušin. pjevala je još do 1914. 1925. Ĉudesno preciznom vokalizacijom i virtuoznom tehnikom svladavala je najraz liĉitije uloge. 22. cjelokupna djela za klavir R. klavirski trio. A Diclionary of Pianists and Composers for Pianoforte. 1945). God. Beethovena. 1952. Legge. pijanist. 1958. kada se potpuno povukla na svoje imanje u Walesu. Liszta. U Leipzigu studirao klasiĉnu filologiju. Hauptmanna. Oscar. 1924— 32 vodio Konzervatorij u Leipzigu i 1933 —34 Visoku muziĉku školu u Mannheimu. Zapaţena su bila i njegova predavanja (od 1870) o muzici za ĉembalo i klavir. IV 1898). 31. Ţupana i na Muziĉkoj akademij i u Zagrebu (L. duhaĉki kvintet. PATTIER A najuspjelije kreacije bile Tannhauser (Wagner). Schumanna. na kojima je prikazao razvoj klavirske muzike od 1600 do njegovih vremena. zatim u Munchenu kod F. — PRERADBE: djela L. 1960. kom poziciju studirao kod V. Le Monde Musical. Pjevala na koncertima od 1851. glavni tajnik Saveza ĉeških kompozitora (od 1963). o razvoju oratorija. PATTIERA. proĉelnik muziĉkog odjela u Ministarstvu školstva. Zbirke: Alte Klaviermusik (12 sv. Kladno. je s podjednakim uspjehom inter pretirao uloge lirskog i dram skog kara ktera. 2. za klavir 2. 1919. 4 -r uĉno i 8 . 9. direktor opere Narodnoga kazališta u Pragu (1953 —55). 1878. Izrazit karakterni tenor i izvrstan glumac. Tino (Martino). Klein.. Lancelotti. A. Al lot ria. go stovao je na svima većim mu ziĉkim pozornicama Evrope i SAD. Leben und musikalische Bedeutung des Boetius. London 1877. Njemaĉkoj i Austriji. Uĉio u Beĉu kod Th. — H. Operni prvak u Dresdenu. 1944. 1946 i dr. XII 1826 — Jugenheim. antologija klavirske muzike od J. Schuberta (oko 30 sv. koji je 1920 pretvorio u Visoku muziĉku školu. solo-pjesme. Mendelssohna i dr. A. kompozitor i pedagog (London. 1951. 1953. 21. austrijski pijanist. Koncerti su bili popraćeni iscrpnim analitiĉkim programima. pjevaĉ. u klaviru uĉenik L. nego i izvrstan glumac. La Boheme). Oscar Paul. Darmstadt. Sechtera (kompozicija). Franjo. 1954. Vetter. MGG. P. PATZAK. 1851 preselio se u London. Canio (Leoncavallo. — INSTRUKTIVNA: Primer of the Pianoforte. 1961. IV 1898 — Rottach-Egern. Nastupao i u Amsterdamu. 3 sonatine. LIT. V 1905). 1962. tenor (Virovitica. 1949 —51). — PRERADBE: simfonije J. Njezina je trijumfalna karijera zapoĉela 1861. Darmstadt. 1959. Uĉenik M. po Nizozemskoj. 1937 i dr. Od 1887 profesor klavira na Konzervatoriju u Kolnu. Na londonskom Cov ent GarĊ enu nastu pala 23 godi ne. 1953. 1932. Najprije dirigent. 1963. Old English Composers for the Virginal and Harpsichord. Patti's Life. — Klavirski kvartet. Max Pa uer. — Etide i dr. Vrbanić).. Iako je 1906 sluţ beno napustila pozornicu i koncertni podij. u sastavu s pjevaĉicom Mary Ford. objavio R.ruĉno i 4 . austrijski pjevaĉ. Aida). a od 1872 profesor muziko logije na Univerzitetu u Leipzigu. Najveću je popularnost stekao ĉetrdesetih godina. V. Najuspjelija su njegova ostvarenja u operama W.: G. Ude!. Adelina Patti. Veselohrni suita. P. Debitirala u Talijanskoj operi u New Yorku 1859 kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). 18. Schb'nheitsanalyse der Beethovenschen Sonalen. Vuškovića u Zagrebu i Ranieri-Horbowskog u Beĉu. od 1946 ĉlan beĉke Drţavne opere. 1944. Antvverpenu. 1938 — 40 u jazz bandu. — SPISI: Elemenls of the Beautiful in Music. Uz to koncer tirao u Londonu. pjevaĉ. 1953 i dr. P. 1 1974). Ko. o suvremenoj muzici itd. Muziĉki referent u Centrali za muziku i umjetnost (HAU. 1928 —45 ĉlan opere u Munchenu. njezina je karijera moţda najduţe trajala (56 godina). 1942. Je dan od velikih pijanista i pedagoga svoga vremena. 1876. X. Schumanna. Les (pravo ime Lester Polfus). sonata za violinu i klavir. 1903). Bio je ne samo tehniĉki besprijekoran i vrlo muzikalan pjevaĉ. 1877. 1961. 1866. 1895. 1876 (franc. tenor (Cavtat kraj Dubrovnika. Tagernsee. Dalmazzo.ruĉno. osobito Schubertova ciklusa Winterreise. ĉervend Karkulka. Bofkovec). Boetius 5 Bu'cher iiber die Musik. gdje je 1859 —64 i od 1871 profesor klavira na Royal Academy of Music. Lachnera (instrumentacija). — H. Studirao na Konzervatoriju i na Muziĉkoj akademiji u Pragu (O. Medu svim pjevaĉicama. je u Zagrebaĉkoj operi ostvario niz F _ PAULIK kao Sujski kreacija. Od 1866 docent. Jifi. na opernoj po zornici debitirao 1913 u Dresdenu kao Manrico (Verdi. Beethovena i F. Don Jose (Bizet. Spezial-Etilden (3 sv. Musikalisches VCochenblatt. Stiegli tz. Lebensschau eines Kiinsllers. The Reign of Patti. kvintet za klavir i duhaĉke instrumente. 8. MGG. je najznatnija koloraturna pjevaĉica XIX st. Koncerti: za violinu. God. rapsodija. 1963. sona tina za violinu i klavir. bio je neobiĉno gibak i savršeno izjednaĉen u svim poloţajima (c1 -f3). Adler. Bio je prije svega interpret kompo zitora klasike i romantike. Julius. 49 sical Companion (100 klavirskih kompozicija raznih autora). razvijao se pod utjecajem Djanga Reinchardta. se odlikovao izuzetno inteligentnim poniranjem u duh svakog djela i profinjenim osjećajem za stil. klarinet ili fagot i klavir.und Land lerform. K. Detskd suita. Pfitznera. VI 1916 —). 1960. Velik ugled postigao i kao interpret Lieda. DJELA (izbor): Die absolute Harmonik der Griechen. Ernst. 1870. 1. ameriĉki jazz -gitarist (Waukesha. — KLAVIRSKA: sonata. Zuzana Vojifovd. A. Plaidyja. Alte Meister (65 brojeva). 1954 i za lovaĉki rog. Celebraied Concert Sludies (50 etida raznih autora). sonatina za klarinet i klavir. Griidener).kao pjevaĉ debi tirao 1926 u Liberecu (Reichenberg) kao Radames (Verdi. 1944 osnovao u Kaliforniji vlastiti trio. 9.. — SPISI: Vnser sehsames Ich.— 37 i 1941 —42 angaţiran na radiju u Chicagu. sonata za violonĉelo i klavir. LIT. F. Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1941 u Zagrebu kao ĉlan opernog zbora i u Hrvatskom narodnom kazali štu debitirao kao solist 1947 u ulozi Rodolpha (Puccini.PATTI — PAULIK kasnijeg impresarija. 1851 i Die Braut. Haba. 1949. ORKESTRALNA: simfonija. Mozarta mlaĊeg (klavir) te S. A. Capriccio za obou ili flautu. umjetniĉki direktor Ĉeške filharmonije (od 1958). Salzburgu i Edinburghu. sonata za violonĉelo i klavir. kompozicije za klavir. Budimpešti i SAD te na festivalima u Munchenu.). v. od 1897 na Konze rvatoriju u Stuttgartu (od 1908 direktor). — KOMORNA: gudaĉki kvartet. KLAVIRSK A: 7 Stucke in Walzer . Die role Maske. 1958. X 1866 —■ Jugenheim. The Art of Pianoforte Playing. PAUL. — IZDANJA. 1861. klavirska škola S. Njezin kristalno ĉist glas. kompozitor i pedagog (Beĉ. MGG. Bellinija. PAULIK. klavirska djela L. 1958. Studirao kompoziciju i dirigiranje na Beĉkom konzervatoriju (E. Šleska. do 1928 pjevao u Operi u Brnu. DJELA.ruĉno. Sin i uĉenik Ernsta. 26. Starka. 1948. tenor (Beĉ. kada je u Londonu kreirala glavnu ulogu u operi La Sonnambula V. XI 1921— ). A. 1949. znanosti i umjetnosti (1951 —52). 5. DJELA. 27.

IV. 1923. K PAUM. muziku uĉio kod B. S. za saksofon. Geburtstag. L. Romansa. Die Hb'hle von Salamanca. Wolff.Od 1450 u Munchenu. Bernhard Paumgartner. PAULSON. — H. — Kompozicije za klavir. simfonijske varijacije. napisao tekst za svoje muziĉke drame Ĉengić-Aga i Divina tragedija. Stari mladić) i dr. C. istaknuvši se osobito kao Vašek i Šujski. Solo -pesme: Serena Viju vetri.PAULIK — PAUZA Vašek (Smetana. Fundamenta: Ffimdamentum bo-num trium notarum magistri Conradi In Nurenbergk. LIT. 27. Baleti: Pagoden. za fagot i gudaĉe. Dugogodišnja pi kinja Beĉke opere. 9. 1. Ko. Za djelovanja u Munchenu pridonio je uzdizanju muziĉkoga ţivota. Conrad Paumanns »Fundamentum Organisandi« und seine verschiedenen Fassungen. PAUNOVIĆ. — DRAMSKA. Saltnen. LIT. 19 Salzburger Divertimento. 8. DJELA. P. u djelu Miinchner Charakterkopfe der Gotik (izd. 19. 1967. mezzosopran (Baden kraj B 15. Boris Godunov). zapoĉeo tradiciju njemaĉke organistiĉke umjetnosti što su je slijedili i dalje razvili njegovi uĉenici. Rosenberg (Das Schedelsche Liederbuch. Rottauscherom). za violinu. 1927 (V izd. najzrelija M. Fundamentum M. Ausgeviahlle Sdtze. Od 1952 vodio 01 star Camerata academica. Za vreme Prvoga svetskog rata su-deluje u Orkestru kraljeve garde u izgnanstvu. Ti priruĉnici. koja je djelomiĉno bila u upotrebi još oko 1620. 1. Sin Hansa i Rose. pored ostalog. MGG. Dok njegove manje forme predstavljaju skromne radove. 28. 1955 (prema Mozartu). 1958. Schubert. Cc». kompozitor i muzikolog (1 14. 22. 2. II. dirigent. te je. najĉešće oslonjene na folklor. — H. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Niirnberg. I 1473). jednal trajanja: DELA. 1960 i za violonĉelo so lo. Trinaest simfonija: I. tj. oko 1415 — Miinchen. — B. 3. Zur Lebensgeschichte Konrad Paumanns. Ines u Meyerbe< voj Afrikanki). VI-IX. odsus tona. K. A. 1922. Ameln (Lochamer Liederbuch. 1922. nastupao i kao pijanist. a muziĉke drame romantiĉarske pokušaje stvaranja domaćega opersko-dramskog ţanra. X. 1914. ibid. 1958. Sinfonietta op. 1971 proslavio je 30-godišnjicu umjetniĉkog rada. Serenada. op. nem. Konrad Paumann. 120. 1959.. Milenko Paunović i njegova Jugoslovenska s fonija. XII. Fundamentbuch. 1968. ORKESTARSKA: Jugoslovenska simfonija I. 1927. Nikola Šubić Zrinjski). Gu'mbel. 1938 odlazi u Ita! gdje prouĉava povijest firentinske muzike i poĉetke opere. I 1898 — 17. 7. IX 185S —• Beĉ. cijenjen zbog nepogrešiva pamćenja i darovitosti u improviziranju. 1955. -rcaueaO-ai [7tauae?0ai] prestati. je izumio njemaĉku tabulaturu za lutnju. Deutsches Sangerbundes-Fest. — Lege za violinu i klavir. dotle je P. Svita I. B. 1959. Waltera. 1. Zurich 1957. — Ch. Mozartu i muzici baroka. Marchesi) i tamo. ? i 1959. lat. — VOKALNA: Uveo cvel za mešoviti hor.. God. V. E. 1922. Vt opseg njezina glasa dopuštao joj je da pjeva i uloge drams soprana (Leonora u Beethovenovu Fideliju. Balio Mediceo. Vi se u Salzburg 1945 te provodi reorganizaciju Mozarteuma i stivala. Erinnerut 1969. — 'Zborovi. PAUMANN. V 1896). Sveĉani svadbeni marš. A. God. 135. je i na za znak kojim se takav prekid muziciranja obeleţava u nota< U savremenoj notaciji svakoj vrsti note odgovara p. 1955) i dr. sistematskim redom donose upute za sviranje orgulja. zbor i mali orkestar. 9. 1936. PAUNOVIĆ. R. Uppstandelse op. B. 2 za obou. op. 1843 — Beĉ. Larghetto. W. — IZDANJA: Das Taghorn (stihovi i napjevi bavarsko-austrijskih h nesangera. DJELA. li Orchestcrsuite nach alten franzosischen Meistern. F. Ti neobiĉno vaţni udţbe nici instrumentalnog diskantiranja nisu sastavljeni od pravila. 1945— predsjednik 1953—-59) dirigirao je od 1922 i njegovim orkestr a pri osnivanju Festivala u Salzburgu bio je jedan od najaktivr organizatora. gdje mu je uĉitelj u kompo ziciji bio P. Con lacrime i Ich begerr nit merr. Divertimento (5 si engleskih plesova). DJELA. PAUMANN. uz orgulje majstorski K. 51. Miinchen svirao lutnju. Koncerti: 2 za violonĉelo. J. Aus dem Leben eines Taugeni 1929 i Rossini in Neapel. Aidd). Miinchen 1938. —• F. Kao direktor Mozarteuma u Salzburgu (1917—38. Wallner. PAUZA (od grĉ. Bolongaro Crevenna). 0 njegovu školovanju nema podataka.: A. X 1924). Medu muzikološkim radovima naji nija su mu djela o W. A. Od 1929 bio je orguljaš u Halsingborgu. rest. Wallner (Das Buxheimer Orgelbuch. švedski kompozitor i orguljaš (Halsing borg. Aron Dergson in metnoriam op. Gustaf.GARTNER. IV. XI 1887 — Salzburg. pisani u njemaĉkoj orguljskoj tabulaturi. — KOMORNA: 5 gudaĉkih kvarteta. Za svoja umjetniĉka dostignuća dobio više nagrada i odlikovanja. 1950 i 1957. 23. Pause). gudaĉe i ĉembalo. 4 suite i dr. pat engl. III. Gram. Svoje temeljito znanje P. 1950. sa A. LIT. je bio nadaleko poznat kao izvrstan orguljaš. Ein hebraisches Zeugnis fiir den Aufenthalt Konrad Paumanns in Mantua (1470). Heiod (R. sonate i varijacije za violinu i klavir. 2 za klarinet. solo-pjesme. Documenta Musicologica. Sokolović (Zajc. prije 1451. NOVA IZD. Dvije uvertire. Konrad. MGG. Osim u zemlji nastupao na brojnim evropskim muziĉkim pozornicama. za violonĉelo i klavir. 1960. 1962. Po završenim studijama na Kon. Papandopulo. 47. — Svezak Osterreichische Musikzeitschrift posvećen Paumgarti (red. bez broja opusa. pausa. God. napose u Jugoslovenskoj simfoniji programski koncipovanoj i proţetoj toplim lirizmom. ORKESTRALNA. 1962. Das kleine Beethovenbuch. MF. Jeroška (Borodin. H. po tom u Jagodini kao nastavnik muzike u uĉiteljskoj školi. 1925). So nate: za violinu i klavir. ORGULJSKA (u tabulaturi). Milenko. — Crkvena djela {Juloratorium. od ] i dr. op. Autor tumaĉi kako se na odreĊen te -norski cantus firmus stvara dvoglasno i troglasno djelo za orgulje.stud pravo. Jugosloi ska simfonija II (nedovršena). Moj ĉardaĉe. Rosa (roĊena Papier).: Fundamentum organisandi u faksimilu obj. 1958). 1957. 93. povre meno ćutanje pojedinih ili svih deonica. Trifunoostvarenja dao u orkestarskim kompozicijama. — Muziĉke drame Divina tragedi Ĉengić -Aga. 1963. silence. Kraulwurst. Scenska muzika. 1912. 1911 i Haj Veljko. (u Buxheimer Orgelbuch) i Fundamentum magistri Conradi Pauman Contrapuncti. 1968. Fundamentum organisandi Magistri Conradi Paumanns Ĉeci de Nurenberg Anno 1452 (tabula-tura zajedno s Lochamer Liederbuch). Opere: Das / Eisen. Vcrsuch einer griindli Violinschule 1923. Ţena Hansa. Krehl. op. S. 1943. 1956. koji ga je naslijedio u sluţbi. A ć. Dienzla i K. — Suita za klavir. Pepin (Vidošić. Svojim je djelom P. Virdunga (1511) P. j an Mozarts 200. pause. kompozitor i dirigent (Šajkaš. 2 Fundamenta i 3 obradbe pjesama za orgulje obj. austrijska obitelj muziĉara. zborovi. Zvuk. zborovoda (Kirchberg. H. 2 za engleski rog. 1470 koncertirao na raznim instrumentima na dvoru u Man-tovi. P. a odgojio je i brojne uĉenike. S. Nesumnjivo najveći njemaĉki muziĉar svoga vremena. Najkasnije od 1446 orgu ljaš crkve sv. X. imenovan gradskim orguljašem 1447. K. op. pjesmu VCiplich figur obj. Šujski (Muscrgski. Nadgrobna ploĉa. ital. D. a od 1921 do smrti bio je kapelnik vojne muzike i nastavnik u muziĉkoj školi Stanković u Beogradu. Mozart. je izloţio u nekoliko saĉuvanih Fundamenta. 1958 i 1959. Studirao orgulje u Stockholmu i Kebenhavnu. 1964. 102. četvrtinska osminska Sesnaestinska tridesetdruginska šezdesetČetvrt pauza pauza pauza pau2a pauza ćela polo . A. Avenary.: Wissenschaft und Praxis (spomenica u povodu Paumgartnerova roĊendana). Konrad Paumann. 1933). solo-pjesme. boravi u Novom Sadu kao dirigent Narodnog pozorišta. 1933. kako se diskantira (kontrapunktira u diskantu) s pomoću figura 1 obrazaca instrumentalnog karaktera. nego od praktiĉnih. u Dvorskoj or debitirala i88ikao Amneris (Verdi. 1944 i 1957. Vjen ĉanje u samostanu). Prema svje doĉanstvu S. Das instrumentale Ensemble der Antike bis zur Gegemuart. Fest-Zeitung. obou. Slijep od roĊenja. ORKESTRALNA: Ouverture zu einem ritlerlichen Spiel. 1927. AFMW. Mozart. XII 1966). flautu i fidulu (viellu). Bavio se i knjiţevnim radom. kojemu je od 1960 bio predsjednik. op. 1936.: B. Prodana nevjesta). 1929 osnovao Salzburger Mozart-Orcht s kojim koncertira i u inozemstvu. Dugogodišnji dirigent zbora Dvorske opere u Beĉu. uvertire Smrt majke Jugovića. — Harmonizacije narodnih melodija. sistematski poredanih primjera. Stieglei Beĉu. medu njima i svoga sina Paula Paumanna (umro 1517). — SPISI: zart. gdje je do kraja ţivota orguljaš na bavarskom dvoru. A. Mušica aeterna. za glas. — W. Bach. Obradbe pjesama: Je loymors. Hans. a bavio se i muziĉkom kritikom (Wiener Zeitung). Bernhard. 1889 — Beograd. H. harfu. osobito se istakla kao wa gnerijanka. Strauss. Saloma). XI. II 1932). 1963 i XIII. Jancik. 24. C. — Troglasna pjesma na cantus firmus (Tenorlied) Wiplich figur. 1957. Knez Igor). pjevanje uĉila Konzervatoriju u Beĉu (M. — KALNA: Eine deutsche W eihnachtsmusik za soliste. za improviziranje i za komponiranje orguljske muzike.. Don Jerom (Prokofjev. Napustivši pozornicu posvetila se pjevaĉkoj pc gogiji na Konzervatoriju. 1948. 1946). 1966. franc. Preussner). Rad V. Nurnberg 1912. Riemann). — Klavirski trio. VII 1971). P. 1960 i za rog. vatorijumu u Leipzigu (M. Re-ger. 1471 nastupio u Regensburgu. Sebalda u Niirnbergu.

AHHa IlaBjloBa. Tu se istakla osobito u Fokinovim koreografijama. 4. Po karakteru veoma je srodna -* passamezzu. Višeglasnoj menzuralnoj muzici bile su neophodne pauze odreĊenog trajanja. P. Ljubljanski zvon. Djelovao je zatim u Ljub ljani kao nastavnik na uĉiteljskoj školi (1901-—25). A Biographv. paven. Savremenik. oznaĉava predah na kraju melodijske fraze. Stravinskog. Muziĉke sekcije društva. radniĉko kulturno -umjetniĉko dru štvo. Vazem. odnosno jednu trećinu note bre vis (semibrevis major i semibrevis minor). Franko iz Kolna (XIII v. Prema Th. A. Posjedovala je neobiĉnu gracioznost. violinista (Beograd. — A. kao i pojava korone oznaĉava se u toku ovakve pauze na sledeći naĉin: Adagio Allegro 3EEE Antiĉka grĉka notacija oznaĉavala je pauzu koja odgovara najkraćoj ritmiĉkoj vrednosti (chronos protos) slovom A (lambda). J. zatim otišao u London na usavršavanje kod M. Giselle (Adam). Hg. odgovara fusi (tj. 1911 osnovala vlastitu trupu u Londonu s kojom je gostovala po cijelom svijetu. Pariš 1957. Apsolvirao (1953) Muziĉku akademiju u Beogradu (P. U svojim sekcijama (mje šoviti pjevaĉki zbor. My Jears with Pavlova. LIT. pet puta duţe pauze su AAAA Neumska i horalna notacija ne poznaju pauze. Great Dancers. Na repertoaru njezine trupe nalazila su se iskljuĉivo klasiĉna djela kao Vila lutaka (Bayer). Karsavi-nom. 1907) sa V. ■— H. P. Berlin 1933. Osobitu popularnost stekao je kao kompozitor solo-pjesama. I. se plesala samo na velikim dvorskim sveĉanostima. PAVLOVIĆ . pa je produhovljenošću i lakoćom pokreta umjela stvoriti atmosferu poetiĉne nestvarnosti. ruska plesaĉica (Petrograd.: V. Th. nazivajući je lenima. Gerdt) gdje je odmah angaţirana u Marijinskom kazalištu (1906 primabalerina). italijanski pausa di roma. ĉetvrtini). 2. Ţivković. koja odgovara semibrevisu (današnja ćela pa uza). soĉnih melodija i neposredne izraţajnosti. Lissa. u kojemu je P. ■— C. G. PAVLOVA je bila. Les Trois graces du XX € siecle. H. ali obrnut na levo.PAUZA — PAVLOVIĆ U stranim jezicima nazivi p. Dandre. divertissementi na muziku F. Dejstvo pauza iskorišćeno je već u srednjovekovnom hoquetusu. izvanredan plesaĉki talent. pridruţila trupi Ballets russes S. PAVLOVA. pausa zamenjuje notu brevis. Josip. polovinu) i javlja se nešto kasnije. a zatim gra Ċane svih profesija i omladinu. semisuspirium odgovara semiminimi (tj. With Pavlova Round the World. vjerojatno iz Padove. muzikom majstorski doĉarao prpošni humor i iskrenu vedrinu sadrţaja. JleHHHrpa^ 1964. Nizinskim i T. 4. Pavlo va. Umetnik je spontane emocije. O. frazu u crescendu) ili se nalazi na tezi takta (npr. iskrivljeni oblik izraza alla pavana. Ţupanĉiĉa. se odlikuje originalnim tumaĉenjima kompozicija. npr. kod kontratempa) od pauze koja prati završetak motiva ili fraze. LIT. 11 — 12. pjevaĉi narodnih pjesama. Anna Pavlovna. — U drugoj polovini XVI st. Najĉešće je u 2/2 mjeri. Polazio muziĉku školu Filharmoniĉkog društva u Ljubljani i zatim studirao muziku u Beĉu te 1901 po loţio drţavni ispit iz klavira i pjevanja. J. Rostala i tamo 1956 diplomirao na Royal College of Music. Djagileva. Lifar. pausa longa perfecta (pausa modi) odgovara trajanju per fektne (trodelne) longe. Beaumont. pod nazivom padoana ili paduana javlja se katkad i brzi ples u 3/4 mjeri. pausa longa reda (docnije zvana pausa longa imperfecta) jednaka je imperfektnoj (dvodelnoj) longi. Jubileji slovenskih kulturnih radnika. — W.. na školi Glasbene matice i privatno. VII 1870 — Ljubljana. Chopina. Ĉaj-kovskog. s izuzetkom or kestra. P. P. Bartoka i dr. zvanom finiš punctorum. Algeranoff. London 1932. ĉetiri.: L. programski orijentirane na djela jugoslavenskih kompo zitora. IX 1945 u Zagrebu. koji je tek mjestimice posezao za novijim izraţajnim sredstvima. Six. nije imala razumijevanja za moderna strujanja u baletnoj umjetnosti. La Mort du cygne (S'dnt-Saens). ĉetvrtinska pauza soupir. je izrazito polagan plesni stavak i javlja se obiĉno povezana s kojim brzim plesom (saltarellom ili galliardom). Tako su nastali današnji oblici pauza. Pavlova. 1940.) poznaje sledeće oblike: 1 2 3 4a 4b 4c 5 6 7 PAVAO MARKOVAC. — M. IX 1949). njem. tamburaški zbor. Anna Pavlova. Pavlova. osnovano 27. M. zatim 1908 u Njemaĉku i Austriju. meĊutim. P. London 1927. afirmirale su se na brojnim nastupima širom zemlje. J. Ubrzo se proširila po cijeloj Evropi. Gibbons. God. Sastoji se od tri ili ĉetiri perio de poredane redovito prema shemi AABBCC ili AABBCCDD. pavane. — S. a 1909 u Francusku. franc. pavan. Svojom umjet niĉkom zrelošcu one su pridonijele da se slovenska vokalna lirika podigne na viši artistiĉki nivo. Franks (redaktor). | M | •. stekavši u baletu Pavillon d'Armide (Ĉerepnjin. Aleksandar. V. Brahmsa. pa profesor na Fakultetu muziĉke umetnosti. II 1881 — Hag. P. 6. Od 1963 ĉlan je Beogradskog trija sa kojim je gostovao u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. pa je p. nije traţio ni utirao nove putove. London 1957. Svellov. 1. LIT. U u mjetniĉkoj muzici prvi put se susreće 1508 u djelu Intabolatura de lauto talijanskog kompozitora Dalze. Pri uvoĊenju belih nota u XV v. Koncertni majstor Kamernog orkestra u Hagu (1958—59) i Kamernog orkestra u Ziirichu (1960). Pobornica ĉistog akademskog stila. van Beethovena. a osmina pauze dva barjaĉića itd. Posebno treba spomenuti ciklus pjesama Ciciban na stihove O. 9—10. Pogotovu su sugestivne neoĉekivane generalne pauze (zajedniĉk esvim glasovima). npr. od 1961 u Beogradu docent. Oliveroff. za ceo takt piše se kao ćela pauza. •— P. London 1956 (ruski Moskva 1956). suspirium zamenjuje notu minimu (tj. odgovaraju nazivima nota istog trajanja npr. [ # | a u štampanim orkestarskim deonicama katkad se koriste i stari oblici pauza ĉetiri i dva puta duţih od ćele pauze.. osminska pauza demisoupir. Lipovšek. — V. Umjetnik romantiĉnih sti lskih koncepcija. Oh 70. U XIV v. a šezdesetĉetvrtinska pauza seizieme de soupir. kao i od pauze koja skraćuje pret hodnu notu (staccato). Arbeauu. Pisao je preteţno vokalna i klavirska djela. engl. New York 1947.letnici Josipa Pavĉiĉa. 18. Flight of the Swan. Pauze pod 6 i 7 naĉinjene su iz znakova tabulatura. ili se nalazi na arzi i skopĉana je s diminuendom. X. Kun. Clarke. Anna Pavlova. zamenjuje ih zajedniĉki oblik.: Z. punih ţivota. Jedino francuski nazivi odstupaju od tog pravila: ćela pauza pause. 24. Hyden. 5. Do 1957 u društvu je djelovao i simfonijski orkestar. Iste godine s grupom istaknutih plesaĉa pošla na turneju u Skandinaviju. Cecchetti. 1589) p. 7. A. mnoštvo primera za njihovu upotrebu sreće se kod L. kompozitor (Veliko Lašĉe. 12. 3. je ubrzo plesala sve velike uloge klasiĉnog reper toara. Byrd. PAVĈIĈ. X 1929 ■—). Morley. — B. baleti P. Moe. osminska pauza zove se engleski auaver rest. Peć. N. nastao je nesklad: osmina note je imala jedan. a osobito je ĉesta u muzici engleskih virginalista (W. c semipausa. London 1958. Siier. koja traje više taktova obiĉno se oznaĉava brojem taktova iznad po 10 10 preĉne vodoravne ili dvostruke kose debele crte. Izvanredno ta lentirana. New York 1932. 1962. N. — J. Studij klasiĉnog baleta završila 1899 na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu (E. osvo jivši više prvih i drugih mjesta na natjecanjima i smotrama ama terske muziĉke aktivnosti. Snaţnije deluje pa uza koja prekida prirodan razvoj muziĉke misli (npr. formalno dovršenih vokalnih min ijatura. Buli. dvorski ples podrijetlom iz Italije. London 1931. I. Violinista izraţajnog tona. I 1931). U Parizu se. zajedno sa V. Legat. Pariš 1922. tri. P. Pavane). 1940. dva. rafinovane . LIT. J. dramska i likovna skupina) društvo je okupljalo najp rije samo radnike i namještenike. (Orchesographie. Toškov). Pavane. bez obzira na duţinu takta. polovinska pauza demi-pause. D. tridesetdruginska pauza huitieme de soupir. Pauze se mogu produţivati taĉkom i koronom. Uţivala je veliku slavu koja je još za njena ţivota graniĉila s legendom. P. a i b traju dve trećine. stoga je kratkim pauzama dat po jedan barjaĉić manje. MGG. Efekt pauze zavisi od njenog poloţaja. 24. u XVI st. E Promena takta ili tempa. Die aesthetischen Funktionen der Stille und Pause in der Musik. pavenne. B. Magriel. a nemaĉki Achtelpause. P. Co..-. — T. TO. PAV ANA (tal. — A. Oblakov. Nizinskim najveća priznanja. šesnaestinska pauza quart de soupir. sem što se u kasnoj ho ralnoj notaciji crtom kroz ceo linijski sistem.: M. pavin. ansambl narodnih plesova. ruski plesovi. KpacoecKan. 23. STMW. 1962. Dowland). Anna Pavlova. osmini). A.

PAVLOVIĆ. Od 1943 jedan od najistaknutijih lista kazališta Sadler's Wells Opera. 1949). preteţno u najdubljoj dionici kompozicije Pedalni ton). Introducdon a la mušica de nuestro tiempo. U okviru Nezvport jazz-festivala gostovao 1972 u Beogradu. I. i orkes LIT. P. pedal point. Bruggaier. sedam pedala na harfi ! promjeni udezbe ţica. a 1938 Agrupacićn Nueva Mitska. 3 trija za duhaĉke sastave. S. Rhvthmik. J. a zatim i u Nizozems] Engleskoj tipke normalne veliĉine. H. S. 1959. VIII 1972). vidno mesto zauzimaju kompozicije jugoslovenskih mu ziĉkih stvaralaca. 1930. Orguljaš u Oxfordu i proĉelnik muziĉkog odjela Grange School u Crowboroughu 3 zatim (1933—34) uĉio pjevanje na Royal College of Music u Londonu. dugo drţani ton. pec prema lat. ibid. Na goi svima praizvedbama Brittenovih opera pjevao glavne teno partije. Mozart je takoĊer posjedovao takav instrument. Od 1957 u Kolnu prvi trubljaĉ u ansamblima K. 1935. njemaĉki muziĉk1 nakladnik i pisac engleskog podrijetla (Leipzig. — E. PEĈARIĆ. je klavijatura većih razmjera.). Bachs (disertacija). Alkan (op. prvobitno posvećena Apolonu. Al. 3. 1931. 1944 (rev. ĉlanci i studije.52 PAVLOVIĆ — PEDALNI TON pine Neto English Singers. jer su orj . Massarta. oba su pokreta mnogo pridonijela propagiranju suvremene muzike u Argentini. Meisterwerke des Klavierbaus. New York 1900. Das Pedalklavier. 58. Smještena je na podu ispred sviraonika. E kromatski. 1937 na koncertnoj turneji po SAD kao ĉlan sku - PEDALNI TON (pedal. Mainz 1938 (najr izd. 22.: E. P. 1932 i 1935. Ehrlich). Rokovića. k. izmjenjivanjem prstiju i pete obiju n brze pasaţe i vezane fraze. tal. Pedal. PAZ. Kentona. St violine završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. 1926. U njegovom repertoaru. franjevac. celestu. Suite concertante za p. Kao solist i komorni muziĉar (Zagrebaĉki k tet. produl tonova. 1931. Instrumenti tog tipa bili su poznati već u XV st. VI 1910 —). Edelhagena. S. Das normale Klavierpedal. Ch. elektriĉnu gitaju. Jć. 1927 —29. Studien zur Geschichte des Orgelpedalspiels in I schland bis zur Zeit J. Philadelphia 1938). 1956. passacaglia za gudaĉe. 1955. dok u sredi dijelu one mogu doći s njim i u oštru koliziju ( ->• Temeljni i temeljni oblik akorda). 1930. K. Sarajevo 1912 i 1915. franc. a u XVIII st. poput himne. tal. se u pi proširio najviše oko 1840 kada je tvrtka Pleyel izgradila usavi model. Zameci pedalnog tona nalaze se već u XII st. kulture i produbljene interpretacije. Gounod (Fant sur Vhymne nationale russe. Pedalflilgel. ĉije solo-pjesme ĉesto interpretira. tenor (Farnham. engleski pjevaĉ. 1893. Namjena pedala je razliĉita. tal. Gaita. IV 1921). njem.: A. Kasnije se p. engl. 22. Fairbanks. Poĉetak i svršetak tih harmonija redovito istiĉe iz pedalnog tona. Izraziti polifoniĉar. rcatav pobjedniĉka pjesma). Posejdona. LIT. — L. M. Hauptmann) i u Parizu kod L. 1898.: L. snimio je i više vlastitih gramofonskih ploĉa. 1 — K. Kultura i bosanski franjevci. passacaglia. T938.. pedai pedale inferieure. 1929. p. 1936. argentinski kompozitor (Buenos Aires. piano-pe'dc njem. ZFMW. osobito nakon pobjede (Homer. Riddleja i dr. t. uvertira za 12 instrumenata. klavirski instrur kojemu je dodana pedalna klavijatura kao kod orgulja (s opsej xD-d). J. pedale ili pedale c monia). C. DJELA. Od 1961 u Kairu koncertni maj Filharmonije i profesor Nacionalnog konzervatorija. Pedal. Handschin. franc. Obiĉno ima opseg od 32 tipke (CRazvio se u XIV st. 4 dodekafoniĉke kompozicije za razne sastave i za violinu solo. — F. je bio generalni sekretar Saveza muziĉkih umetnika Jugoslavije. God. 1936 (nova verzija 1953). Sch God.: H. Transformaciones canonicas. R. G. 1948—49 pjevao u kazalištu Covent Ga. Jelenić. U peanu se sveĉanim tonom izriĉe zahva lnost. 2. takoĊer u obliku dalnog ĉembala. Zeusa. 3 kompozicije. Canto de navidad za tamtam i gudaĉe. trubljaĉ (Beograd. G. violinist (Kotor. 2. na ĉembalu (novije produkcije) peds se ukljuĉuju i iskljuĉuju registri. ureĊaj na razliĉitim muziĉkim ins mentima. odnosno prelomljene oktave. 1943. pedal. pa i nazvana po njegovu epitetu Paian (Izbavitelj. V. obiĉno basov. Tema y transformaciones za 11 duhaĉkih instrumenata. ili se upravlja molba za pomoć u rato vanju (npr. PAVLOVIĆ. Beriihmte Sdngerinnen. 1935. pedalis noţni). — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. III sonatina. Schun (Studien op. Studirao na Lancing College u Londonu.. PAYNE. od 1 ponovno u Zagrebu koncertni majstor Simfonijskog orkc Radiotelevizije. Seis superposiciones. I955! Mušica za fagot. III 1929 —). 1955. Das Streichquartelt in Wort und Bild. 1934 — 38. Beriihmte Geiger der Vergangenheit und Gegenwart. 24. VIII 1901—25. Kompoziciju uĉio kod C. a nastupao je i u velikim plesnim i jazz-orkestrima S. Izraz pedal ĉesto se upotrebljava kao oznaka za dug( drţane tonove. iz spoja. omogućuje modifikaciju izraţajn promjenu dinamike. — KLAVIRSKA: 3 sonate. 1933. 1930. duhaĉki oktet. God. P. 1937— 4 0. franc. 1954. 1965. gdje je 1950—56 ĉlan Zabavnog orkestra Radija. MHorad. a u helenistiĉko doba postaje prigo dna pjesma. Fetkovskog u Beogradu. K< PEDAL (engl. A PEARS. 1893. u praksi ganuma. 1 Jahrbuch. trombon i violonĉelo. Schran Die musikgeschichtliche Stellung der Orgel-triosonaten von J. Leipzig 1915 ( I I izd. da se pri upotrebi pedala treba sluţiti gama. Bach. 56. LIT. 3. u drugim sluĉajevima predstavlja mehaniĉki ureĊaj za stizavanje odreĊenih efekata. se uskoro zatim javlja i u instrumentalnoj mi (gdje se i stalno zadrţao). 1930. -> Kontrapm MeĊutim. 5. Juan Carlos.: J. 4 kompozicije za klarinet solo. kat dalni klavikordi. Juan Carlos Paz. Dioniza. Con-crecion 1964 za 7 duhaĉkih instrumenata. 1927. 1938 i 1943. Klavirski trio) nastupao u zemlji i inozemstvu. od 1946 djeluje u Eni Opera Group. ' PEDALNI KLAVIR (engl. — SPISI: La Mušica en los Estados Vnidos. 1929. 1936. a sluţi za voĊenje basove dionice. Der Paan. Miho (Mijo). Mušica za flautu. koji odgovara današnjoj peda kopuli. VI 1842 — I. 2 koncerta za 5 duhaĉkih instrumenata i klavir. sonatina za klarinet i klavir. 1957. kao dirigent vodio Hrvatski festivalski komorni orkestar. problematici svih stilova i razdoblja. njem. Ritmica constante. 66. i to najprije u orguljskoj. M. 1862 ušao u nakladno poduzeće svog oca u Leipzigu gdje je 1886 poĉeo izdavati partiture komornih kompozicija (od razdoblja klasike do romantike) u dţepnom formatu. LIT. Poduzeće je do 1892 objavilo u svemu 212 kompozicija. tj. Gieseking. — Abel. pod nazivom Paynes kleine Kammermusik Partiturausgabe. Već u Bachovo vrijeme m se na njima svirati. instrumenti namijenjeni orguljašima za vjeţbi Pedal se isprva dodavao najdubljim tipkama manuala ili se s. a zatim kraće vrijeme malog sastava pijaniste B. sonata za violinu i klavir. saksofon i klavir. starogrĉka zborska pjesma. carillon. Continuidad 1953 za udaraljke. Deubner. gudaĉe i udaraljke. 1936 —38 vokalni solist na BBC. Surrev. Misli se da je J. 1952. Edo. Eulenburga u Leipzigu (Eulenburgs kleine Partiturausgabe) proširivši je izdanjima orkestralnih i zbornih partitura. 1925 i 1935. trublju. ORKESTRALNA: 2 koncerta za klavir i gudaĉe. Mušica 1946. Skizzen op. široko izraĊen kontrapunkt (-> Organum. violonĉelo i klavir. horovoda i organist u samostanu Kraljeva Sutjeska. koji obuhvata veliki broj dela od baroknih do savremenih kompo zitora. 1962— 64 i dr. na kojoj se s nogama. 1940. sluţi za sviranje. Neues Jahrbuc h fiir den klassischen Altertum 1919. zajedno sa nekoliko mladih kompozitora radikalnije orijentiranih. Pej. Klavir i pijai opskrbljeni su sa dva ili tri pedala kojima sviraĉ regulira upot i prigušivaĉa i pomiĉe klavijaturu udesno (klavir) zbog smanj zvuĉnosti instrumenta. Boletin Latino-Americano d e Mušica. 69 i 72) i Ch. Aĉ. pedalni klavir) p. 1954. Kreutzer. Albert (pseudonim A. Dedalus 1950 za flautu. U svom djelu Naĉin crkvenog pjevanja (1857) tumaĉi muziĉku teoriju i iznosi praktiĉne primjere s tekstom. La Obra rnusical de Juan Carlos Paz. Bach naj svojih 6 orguljskih trio-sonata za pedalni klavir (a 2 Clav. posvećena i ĉovjeku. Peter (Neville Luard). Arnold Schoenberg o el fin de la era tonal. Niicleos. A Study of the Greek Paean. Tres Contrapuntos za klarinet. I. Brittena.. Die Geige in Wahrheit und Fabel. LIT. — W. u Londonu. a tada prešao na jednostavniji naĉin izraţavanja. Maz. preludij i fuga. G. 1895. da su pedalne tipke povlaĉile za sobom odg rajuće duboke tonove manualnih tipaka. engl. Uĉenik A. David. je jedan od najistaknutijih evropskih trubljaĉa na podruĉju jazza i zabavne muzike. Gallac. k. Evansa. pianoforte a pedali). od 1934 do 1950 komponirao gotovo samo u dodekafoniĉkom stilu. pjevao i u ĉast drugih bogova. poema za glas i klavir. što znaĉi. Na nekim instrumentima gulje. klarinet. F. jao samo od -> kratke oktave. Naziv govori. a tada je ediciju preuzela naklada E. A. Djela za pedalni klavir komponirali su R. 6 balada. Lange. Svirao je u njemaĉkim orkestrima W . Miillera. 1932. 1951. Orgelpunkt. Od 1938 nastupa i kao koncertni pjevaĉ uz st< pratnju B. a istu funkciju ima pedal i na timpan: LIT. Kuhna i dr. PEAN (grĉ. 1923. Uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu (F. 1899. javljaju se. Frankfurt a. E. 64.. Berlinskom papirusu (-> Grĉka muzika). Osnov. nad kojim se izmjer razliĉite harmonije. Djelo se ĉuva u biblioteci franjevaĉkoga samostana Kraljeva Sutjeska. ugaĊanje instrumenta i dr. 1954—58 ĉlan Zagrebaĉkih solista i 1958—61 konce majstor Zagrebaĉke opere. XII 1930—). Alovimiento sinfonico. 1954. sonatina za flautu i klarinet. Orguljski p. Olten : I. Dvnamik. DJELA (sve pod pseudonimom): Beriihmte Pianisten der Vergangenheit und Gegenwart. 1931 — 32. 6 fuga na ime BACH op. kao temeljnog tona akorda.: J. Poema heroico. violinu. 391) ili ozdravljenja i si. P. God. utemeljio u Buenos Airesu Grupo Renovacion. 1952. Ilijada. 1947. Spasilac). Richter. je rijedak tip pjevaĉa. Jedan muziĉki fragment peana u starogrĉkoj notaciji saĉuvan je na tzv. P. pedale. Leimer i W. N. 1951—54 prvi violinist u orkestru kazališta Komedij Zagrebu. Pindarov drugi P. Od tih malih tip rasporeĊenih kao skraćene. sluţi se atonalnim i politonalnim postupcima. klavir i celestu. koji podjednako suvereno v pozornicom i koncertnim podijem te se s lakoćom snala. pedal piano. e Ped. razvile su se u Njemaĉkoj. Hirt. kad se nad svakom dugo drţanom notom korala izv bogat.

je najĉešće.S. t.PEDALNI TON sa svojim pedalima (od kojih i potjeĉe naziv pedalni ton) pruţale vrlo povoljne tehniĉke mogućnosti za dugo drţanje basovih to nova. pedale superiore i pedale medio). pedale supMeure i pedale inteneure. franc. isprekidan pauzama i figuriran. se mnogo upotrebljavao u instrumentalnoj muzici sviju razdoblja i stilova. odnosno kao toniĉki pedal u odreĊenom tonalitetu. dvostrukoga pedala.2 ]. preba cujući ga pri tom redovito u unutarnje ili najgornje glasove. Suvremeni autori pruţaju u svojim djelima najraznovrsnije primjere za upotrebu pedalnoga tona. 1 r ¥ r r * FF Pedalni se ton u praksi ne pojavljuje samo u obliku doslovce izdrţanog tona. S. Hindemith: Sonata za klavir četveroručno P. tj. njem. t. u završnim dijelovima kompozicija).Bach: Mal a f uga za orgulj e u a-m olu 53 R Strauss: Don Quichotte S Šulek: nija br. mternal pedal za leţeći ton u nekom unutar njem glasu. ali ne svuda i ne uvijek s istom svrhom i namjenom. Impre sionistiĉki pedal. preludij u b-molu E Gneg: Der var engang. Slijedeći primjeri ilustriraju ove tri vrste pedalnog tona: J. redovito je sadrţavao toniku i menu kvintu. t. naziva se i leţeći ton (engl. Vegende Stimme ili liegetide Mittelstimme. tal. Dok je u polifonoj muzici pretklasiĉnoga razdoblja pedal ĉesto bio omiljeno sredstvo za postizavanje monumentalnih efekata (kao npr. ali nikako iskljuĉivoj nastupao u najdonjem glasu kao ->• dominanta odnosno kao dominantni pedal ili kao -> tonika. ĉime postaje sliĉan ->ostinatu: P. a moţe ĉak poprimiti i oblik kraćeg melodijskog motiva. a u klasi ĉnom za pojaĉavanje harmonijske napetosti (naroĉito na kraju provedbenih dijelova kompozicija).op 71 P. dotle su kompozitori romantike koristili pedal pri cr tanju lirskih i intimnih raspoloţenja. m . samo je daljnja konsekvenca opisane »pedalne prakse« romantiĉara.. Dvostruki pedal. Bech: Das VVohltempei ierte Klavier I. pa i potpunih pedalnih akorda. istodobna kombinacija dvaju pedalnih tonova. ili u jednom od -> unutarnjih glasova. koji je opet specifiĉno sredstvo tonskoga kolorita. On je ĉesto ritmiziran. u najgornjem glasu. U razdoblju tonalne muzike (-> Harmonija) p. inverted pedal za leţeći ton u najgornjem glasu.

Od 1840 dirigent Talijans kazališta u Amsterdamu. Suares. — H. 1911.). MGG. — Pastorales za glas i orkestar. Kao uvod imala jo j je posluţiti ĉuvena Pedrellova rasprava Por nuestra mušica (1891) u kojoj se zauzimao za stvaranje nacionalne španjolske opere na temelju španjolskoga muziĉkog folklora. O. Folhlore musical castillan du XVI' siecle. E. tilde. direktor Liceo skale. 11 Tasso a Ferrara. Istel.). Pjevao tenorske partije najviše u talijanskim i f cuskim operama. 1921—35 operni dramaturg.). O la exposicion historica celebrada en commemoracion del primer centenari nacimiento del maestro Felipe Pedrell. PEDRELL. U muzici uglavnom samouk. 1861. Depanisom i dr. kompozitor i muzikolog. 1911 (nastavak preth< djela). ORKESTRALNA. njemaĉki kompozitor i dirigent belgijs podrijetla(Antvverpen. La Figlia dell'arciere. 1936. Angles.op. rekvijem. ibid. Pariz. medu kojima se posi istiĉe Tutti in masehera. — VOKALNA: oratorij Alleluia. 1894—97 (ostali svesci nisu c ljeni). God. Victorije). Dć. Školski inspektor u Buenos Airesu. de Curzon. Exi 1921. 1894 — 98. Osobita draţ njegova muziĉkog izraza potjeĉe od vještine primijenjenih elemenata španjolskog i juţnoameriĉkog folklora. P. Granados. God. Catdlech de la Biblioteca Musical de Diputacić de Bart (2 sv. Baleti: La Rose et le gitan. Diccu biogrdfico y bibliogrdfico de miisicos y escritores de mušica espanoles. Od 1868 u Torinu. Por n mušica. 1840. Jan (pravo ime Jacob Pincus Perelmu ameriĉki pjevaĉ. 1875. 1895—1903 predavao u Madridu povijest muzike i muziĉku estetiku na Konzervatoriju i u Escuela des estudios su-periores. Fiorina. La Mušica espanola desde la edad media hasta nuestros dias. moteti. Olema lasci 1872. Felipe. XI 1817 — 16. L. Tebaldini. drugi dio Rayo de Luna. Mantovani. — DRAMSKA. Antologia de Organistas cldsicos espanoles (2 sv. 1902. pedagog. DJELA. 1881. I jedan od posljednjih sljedbenika velike napuljske operne trad Njegova su najbolja djela opere buffe. 1925. Prdcticas preparc de instrumentacion. II 1841 •— Barcelona. Victoria. Felipe Pedrell un. Cuento de Abril i La Guitarra. DRAMSKA. Carlo Pedrotti. 1920 — 2 M. otkupljuje. Musicalerias. Nastupio je i u filmu. IV 1893—Bochum. — DRAMSKA. X 1878 — Montrouge. PEDRELL. 1889—91 (izv. oko 60 solo-pjesama. Od 1921 ţivio u Parizu. treći dio La Jornada de Panissars). On je jedini pokazao put darovitim uĉe nicima koji bogatom opusu ostvariti sve njegove teţnje. 1 omnia (8 sv. Ĉlan njujorškog Metr litana od 1941. SBIMG. od 1845 dirigent na Teatro Filartm i Teatro Nuovo u Veroni. J. Cancionero musical popular espanol (4 sv. Albeniz. 1852. u kojoj je došao do punog izraţaja nj' smisao za vedru melodiku i poletnu ritmiku. ostala je svjedoĉanstvo plemenitih nastojanja da se stvori španjolski cionalni muziĉki stil. 1930 i Alleluia. Felipe Pedrell. Cleopdtre. T. 1902. PEERCE. III 1941). 187c Klavirska djela. 1910. Angles. Orientaciones . je doista pravi osnivaĉ novoga muziĉkog govora u Špa skoj izraslog iz savršene ljepote bogatih narodnih napjeva ii! sova. P. 1881. 1 08. Anglesom). Festschrift H. Prvo ve priznanje dobiva 1936 za nastup u Beethovenovoj IX simf pod upravom A. sabranih djela T. A. I Pirenei. La < tina. 1891 (obj. 1874.54 PEDALNI TON — PEETERS L. SBIMG. 1902 (neizv.: T. 1881 Pirineos.2i. Tomds Luis de toria. Njegovi su uĉenici bili. Njime se P. Isabella d'Aragona. Romea di Monfort. — IZDANJA: Hispaniae Schola mušica sacra (8 sv. PEDROTTI. Solo-pjesme. Chiesa. I Pedrell.van Beethovem Sonata za klavir u A-duru. 1878. Mitjana. 1910. El ( Arnau (sa zborom).). 1918 (pretisak iz VIII sv. urugvajski kompozitor španjolskoga pod rijetla (Minas. de Falla.). Gtosa (sa zborom) i Cant de la Montanya. Los Miisicos espanoles. X. Carlo. Roxas. F. L'Eglogue »La Foret sans amour« de Lope de Veg. Marion Delorme.: G. 1913 . // Favorito. P. Moller. 19: 38 pjeva u Radio City Music Hali u New Yorku. 1856. T 1897. 1. muziku uĉio u Miinchenu (W. Nakon putovanja po Italiji i boravka u Parizu nastanio se 1882 u Barceloni. G voisier. MQ. S literarno. Carlos Pedrell. / N. M. 1 lirico espanol anierior al siglo XIX (5 sv. 1882—83 izdavao je djela s podruĉja suvremene duhovne muzike pod zajedniĉkim naslovom Salterio Sacro-Hispano. 1897 — 98. 1924. R.) i vodio orkestralne koncerte na ko je izvodio simfonijsku muziku. Felipe Pedrell ed il dramma lirico spagnuolo. 1903—04. Uĉitelj mu bili E. Mazeppa. PEDRELL više ostvariti nego što je mogao. Carlos. Borghetti. U tome i jest pravo znaĉenje Pedre stvaralaštva. Miisicos contempordneos y de otros tiempos. 1894. 1840. Wolf). muziĉki sa vjetnik Consejo Nacional de EĊucacidn. Kao kompozitor P. Pedrella. Humperdinck. L. prvi dio El 1 de Foix. i na katalonskom). X 1893). — A. 1906. Reiff u AFMW. RM. U dugom nizu rasprava i izdanja o je likove iz španjolske muziĉke prošlosti i upozorio na nj< velike ali zanemarene vrijednosti. — E. Felipe Pedrell et »Les Pyrer\ees% Pariš 19a / Balaguer. španjolski kompozitor i muzikolog (Tortosa. Clara di Mailand. Reiff. Dos Musichs cinchcei catalans. Danza y cancićn de Aixa. je htio F. — M. Kretzschmar. Gerhard i H. U Barceloni je P. P. Nadovezujući na kasnu romani .i9: Potpuni popis Pedrellovih djela obj. 1905 i dr. radeći kao kritiĉar. X 1962. — Uvertira. Felipe Pedrell. Rigoletto). M. 1910. II Parruchiere della Reggenza. osnivaĉ Sociedad Nacional de Mušica (1915). 1844. Simfonijske pjesme : Excelsior. Riemann. 1919kompozitor i dirigent scenske muzike u Bochumu. — Komorne kompozicije (gudaĉki kvartet. Opere: L'ullimo Abenzeraggio. 1923. ( modo. crkvene kompozicije. God. studirao na Scholi Cantorum u Parizu (V. 1865. Eleonor McLellan i G. Anuario de l'Institut d'Estudis Catalans. 1906 pod naslovon cutnents pour servir a Vhistoire des origines du thedtre musical) . Querol.25. La Canco popular catalana. 1872 osn (sa G. 3.2 Njegova muzika nije prešla španjolske granice. jer se u njegovoj m vide nedostaci kompozicijske tehnike i suvišni Wagnerov caj. A. d'Indv. Suita / 7 (prema Petrarki) i dr. 1917.muziĉkom djelatnošću poĉeo 1867 suraĊujući u više muziĉkih ĉasopisa. ZFMW. La Mušica contemporanea en Espana y Felipe Pe Malaga 1901. de Breville). Lirica nacionalizada (sabrane studije). Mazeppa. 1853. talijanski kompozitor i dirigent rona. U ĉast nj 70godišnjice izdana je 19TI spomenica Escritos heortdsticos. 1902—12.).[889— 91 nastaje njegova velika dramska trilogija Los Pirineos. Uĉenik i nećak F. 1921. Sti rao germanistiku i filozofiju. Od 1896 do 1899 izdavao je ĉasopis Mušica religiosa en Espana.). 1908. Nekoliko zarzuela. Zborovi: Canco Hatina. 1909 (iste g obj.. 1902. 19. < Pedrotti. 1931. Opere: LinĊ. Eh Madrigals i la Missa da Difunts d'En Brudicu (sa H. VI 1904 —). RM. spanisehe Volkslied. a povremeno i dirigent na Teatro Regio.2 br. 1912. i na franc). 1928. 1923. 1859. Opere: Ardid de Atnor. portu y hispanoamericanos anliguos y modernos. 1908—09. La Musique indigene dans la thedtre espagnol du } siecle. (sabrane studije).: A. Potkraj 1904 vratio se u Barcelonu kao umjetniĉki direktor nakladnoga poduzeća Vidal y Llimano koje je nastavilo s izdavanjem Pedrellove serije publikacija Salterio Sacro-Hispano. God. — R. pjesme.V 1974). Tutti in masehera. U operi debitirao 1938 u Phils phiji kao Vojvoda (Verdi. Schumai studirao i muzikologiju (A. 1846. Une Nuit de Scheherazade. 12. LIT. SBIMG. osobito njemaĉkih kompozil Od 1882 bio je direktor konzervatorija Rossini u Pesaru. Emil. e historico de organografia musical antigua espanola. de Falla. 1917. I. a kasnije predavao na Univerzitetu u Tucumanu. J. 1881. 1901. 16. Fantasta argentina. dijelovi: prolog Alma Mater. 1910. 1900—01 (prošireno izdanje obj. En el estrado de Beatriz. Jor de arte (uspomene i studije). 1841. ostao do smrti. 1899—190c Fešta d'Elche. VIII 1922). God. meĊu ostalima: I. Emporio cie. Barcelona T941. Tu je pokrenuo ĉasopise Notas musicales y literarias (1882—83) i Ilustracion musical hispano-americana (1888) koji je ureĊivao do 1896. LIT. Diccionario tecnico de la mušica. I. 1918 — 22 (novi otisak ic 2 sv. Klose) i Berlinu (E. . ORKESTRALNA: Ouverture Catalana. DJELA. je i utemel španjolske muzikologije. — < VENA: 8 misa (Messa di gloria)'. La Matinada. 1962. — SPISI: matica musical. 1909 — 10. Pesaro 1894. G. DJELA. MGG. 19.— M. 1872 (III izd. Jean I d'Aragon. — H. Guerra inqualtro. gdje je u. 1870. PEETERS. Gelmina. Felipe Pedrell. antifone. LIT.). Toscaninija. Genoveffa di Bral 1854. tenor (New York. zborovi s orkestrom i a cappella. 3. 1883).

O gebo e a sombra. 1910 i II. Scenska muzika: Macbeth. 1929. Hrvatski muziĉki umetnici i kompozitori u Beogradu izmeĊu dva rata. 1955. suita za 4 trombona. 1962 (prer. Missa a quatuor s 1664. Missa senza le cerimonie II (Sanctus. 57. Audite morlales za zbor. Aziji i juţnoj Africi. Feicht (Wydawnictzvo Dazvnej Muzyki Polskiej. K. Flor Peeters muzikale persoonlijkheid. X. nova samostalna verzija 1953). 1932. drugi orguljaš katedrale. instrumentalne skupine (ehori) i timpane ad libitum. 5. 1968. Missa Paschalis. XII 1929 —). Feicht i W. 1953. 1943 (sa M. 1935. vise moteta. belgijski orguljaš i kompozitor (Tielen. Studirao muziku na Lemmensovu institutu u Mechelenu (O. violu i violonĉelo. 1950. Opera AuxuAy. 1972. — ORGULJSKA: Sinfonia per organo. Huml). Sv. Filmska muzika A pausasa das ehagas. Dvije klavirske skice op. 1966. Cvetko). 2 Symphonische Musik. Radej. 1954. violonĉelo i klavir. ibid. 24. Missa brevis ad aequales. Americi. rkp. Flor. Bale t Tanzsymphonie.. — P. Feicht. 1936. 1962. 48. Penckel. Scenska i filmska muzika. 50 i dr. Cteuma na HKymcKite meMbi. Nikolaj Ivano. Flor Peeters e la Mušica Sacra Moderna. Hrvatski kompozitori i njiho va djela. — Th. sonata za trublju i klavir. Cvijetni vrtlog op. Ecclesiae. 2 trombona. Depuvdt. Paccagnella. 1951. Lehmann. 1958). u As-duru op. Boston 1948. koncert za klavir. Dvije sonate: I. 1967. LIT. Ţivot cvijeća op. 1912. Musique serbe contemporaine. Pejaĉevićeva ide u red ri jetkih ţena koje su se u Hrvatskoj istakle na podruĉju muziĉkog stvaralaštva. na baškirske teme. van Nuffel) te kod M. CoBeTCKan My3t>iKa. 124 — 125. PEIXINHO. Missa brevis obj. violinu. Misura. 1971. 1950. L. — Solo-pjesme (romance na stihove A. 6 juţnoafriĉkih pjesama za zbor. CDE za klavir. izmeĊu 1661 i 1669. Diafonia 2 za harfu. I95 1 » Divertimenlo za klarinet. 1957. 1966. Jubilate Deo (psalam CIC). Anthologia pro organo (4 sv. Grieg. 1954. Dva nokturna op. 1954. 1962. Mise: Missa concertata La Lombardesca za 8 gl. 4 suite). c. 7 gudaĉkih kvarteta. 1941.3un na fiuucKue mejnu za violinu i orkestar. 1949. Fuga en Hymne op »Ave Mariš Stella«. 1948 — 49. Još neki podaci 0 muzici starih Slovena. —■ IZDANJA: Oudnederlandse Meesters voor het orgel (3 sv. izmeĊu 1649 i 1655. The zvork of Leoš Jandĉek in the light of Czech music performed in Belgrade between the two Wars. — KLAVIRSKA: sonata. muziĉku teoriju (Ć. . 1961. Stejmanom).Maštanja op. Najranije 1633 postao ĉlan kraljevske kapele u Varšavi (od 1649 kapelnik) i pripadao joj do 1655. W. G. 1929). izmeĊu 1649 i 1655. harfu i klavir. ORKESTRALNA: simfonija u ns-molu op. 25. MGG. Berceuse op. U Zagrebu uĉila violinu (V. Zvuk. Sinfonietta Bochumensis. 1954 i za flautu. — KOMORNA: klavirski trio. za violu. Benedictus. Koncerti: 2 za klavir. Missa brevis). 3. 1929. Dora Pejaĉević. 10. je pokušala svoj muziĉki govor usmjeriti u pravcu muziĉkog nacionalizma. Porena. Brno 1969. Dora Pejaĉević. III. 3 kanona obj. na tatarske teme. MGG. ibid. 35 minijatura. 1960. Dvadeset godina Udruţenja muziĉkih umetnika Srbije. 2. Crouma na pyccuue meMbi. — W. Missa in defeetu unius contraltus. M. klavirski kvintet op. Nomos.: H. koncert za flautu. Concertino za 2 klavira. 11.PEETERS — PEKIEL i na polifoniju starih nizozemskih majstora. kvartet za obou. klavirski kvartet op. K. Mu ziĉki instrumenti na srednjovekovnim spomenicima Srbije i Makedonije (doktorska disertacija. violu da gamba i Ĉembalo. 1943. Weberna. 1945. violinu. H. — CRKVENA: 8 misa.: F. je priredio više stotina koncerata po Evropi. — Tri kanona. Servaas. 1934 i 1949. Audite mortales obj.Kovaĉević. Sherwood. Jorge. — KOMORNA: Situacoes 66 za flautu. a kompozicije nastale u Krakovu pisane su a cappella. (Pekell. S. Agnus) obj. Bouleza i L. duhaĉki trio. 2 trublje i 2 trombona. ORKESTRALNA: simfonija u 2 stavka. ORKESTRALNA. PEJAĈEVIĆ. Pedeset godina rada Beogradske filharmonije (u štampi). Flor Peeters. MondaecKan crouma. — KLAVIRSKA. Practische Methode voor Gregoriaanse begeleiding. 1938. Romantische Suite. Pet simfonija: I i II. 1931—48 predavao 1 na Konzervatoriju u Gentu. IX 1885 — M iinchen. Berceuse op. — DRAMSKA. 1950. — O My3bixe HKymoe (u suradnji sa I. DJELA: 40 plesova za lutnju. Missa secunda ad aequales. K OH uepmnaH $aHma. II. 1945.: J.: Missa pulcherrima obj. uvertira op. doktorirala iz muzikologije 1975 u Ljubljani (D. K. 40 kompozicija za lutnju obj. Swierczek i H. Petri) i Miinchenu (W. Barle. Nona i kasnije. Najbolja su mu djela orkestralne suite. Curitiba). ORKESTRALNA: Poliptico 1960 za komorni orkestar. klavirski trio op 29. je u biti bila eklektik ĉiji su uzori bili J. 35. — Dva gudaĉka kvarteta i druga komorna djela. P. Brodjanskaja i D. klavir. klarinet. Đ. vjerojatno 1670).. 1935. 1972. muzikolog (Beograd. 1969. III 1916 —). Opera Selecta pro Organo Johannis Cabanilles. 41. Na Konzervatoriju u Lisabonu uĉ io klavir. Simfonijeta. VII 1903 —). Kaiser). Szczepanska (ibi d. Ko. Nikolai Iwanowitsch Peiko. U Mechelenu. Dora. 1969. 60 kratkih kompozicija. Narodno stvaralaštvo. KNJIGE: Istorija muzike od prvobitne zajednice do Beethovena. P. Pechel). X. Od 1953 izdaje ĉasopis De Praestant. The Organ Music of Flor Peeters. a zatim studirao kompoziciju na akademiji Santa Cecilia u Rimu (B. P. 1931. 1918. O Aiy3fciKe H. Od 1948 profesor Flamanskog konzervatorija u Antwerpenu (od 1952 direktor). 1959 i Istorija muzike od francuske burţoaske revolucije do perioda imperijalizma. Antvverpen. Razvoj muziĉke kritike i esejistike u Srbiji izmeĊu dva rata (magistarski rad. simfonijska balada. Brennecke. Kornelije Stanković u oĉima svojih savremenika. 1953. ibid. III 1923). ilustracije iz Davidovog ţivota i 150. 1955. Istorijski pregled razvoja Udruţenja kompozitora Srbije. 1916. U Beogradu završila studije istorije umetnosti. 1919. 1—2. 3 preludija i fuge. Der Komponist E. od 1923. Kinetofonias za 25 gudaĉa i 3 magnetofona. 1957. 20. 1940. 1953. a zatim studirala kompoziciju i violinu u Dresdenu (P. violonĉelo i komor ni orkestar. 1953 — 54 i 1959. var ijacije. 1948). 10 orguljskih korala. 1970. 45. a mnoga su objavljena.op. 1944. Visser. 1943. 1965. Odgojio je velik broj orguljaša i kompozitora. A Foohsh Diary. u bmo lu op.). prije 1649. 1973. moteti. Barkarola op. 1969. Duprea i Ch. — E. Abenteuer in Spanien. 17. Oslobodivši se utjecaja A. 44. 20. 2 trublje. 1951. 1966. LIT. Der Hellvveg. Zvuk. psalma na našim freskama. 19 14 — 46. Nono) i na Muziĉkoj akademiji u Baselu (P. 19. Valejevom. Šest stavaka. PEJKO. 1914 i II. 1921. NOVA IZD. — KOMORNA: gudaĉki trio. 1960. 1962. M. 1957—75 profesor Muziĉke škole Stanković i od 1975 je docent na Fakultetu muziĉkih umetno sti u Beogradu. Variaties en Finale op een Oud Vlaams Lied. 1949 i 1959. 1940. Corbet. u orkestralnim i komornim kompozicijama nakon 1921 sretno sjedinjuje barokne i klasiĉne oblike s atonalnom harmonijom i dodekafoniĉkom kompozicijskom tehnikom.). Dvije sonate za violinu i klavir: I. Bloka i L. — Collage I za 2 klavira. U Slavenskoj sonati za violinu P. 1661. PEJAĈEVIĆ PEJOVIĆ. Kmicic-Mieleszvriski (Muzyka. God. 1958. 1915. Manuale. Mechelen 1950. 1959 — 67. diplomirao 1940. instrumente i b. Tlpaidnunnan y$epmwpa ua KadapduucKue meMbi. izmeĊu 1649 i 1655. II Compositore fiammingo Flor Peeters. Sikorski (Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. 1966. 1943.). 1970. — M. — Manje kompozicije za klavir (2 sonatine. Svoja najvrednija djela ostvario je na podruĉju kolektivne improvizacije. DJELA: koncert za klavir. 1913. sonatina. Missa a 6 De Resurrectione Domini Nostri Jesu Christi. 1948. 31 i 48. jKauna d'ApK. 1955.. DJELA. 55 PEETERS. 1948. a na Muziĉkoj akademiji 1955 istorijsko-folklorni odsek i 1963 postdiplomske studije (S. 84. 1963.— DRAMSKA. a od 1925 prvi. The Four Seasons. 1662. H. 1951. 1931 i dr. Portugal. Mortelmans i J. 26. prigodne kantate. od 1658 kapelnik katedrale u Krakovu. 69. De Becker. AlmadaA Kame of War. 49. prihvatio tekovine P. 1938). Missa senza le cerimonie II. koncert z a orgulje i klavir. D . Vlaamse Rhapsodie. 1962. 1951. 1925. 1939. — CRKVENA. 1935 —48 drţao majstorske teĉa jeve orgulja i kompozicije u Tilburgu (Nizozemska) i u SAD. — STUDIJE I ĈLANCI (izbor): Uti caj folklora iz NOB na umetnićko stvaralaštvo. Stockhausena. 4.). Najugledniji belgijski orguljaš. X. 1921 i 1937. 1965). za violonĉelo. Prouĉavanje muziĉkog folklora (jakutskog. Herzog. Flor Peeters Organist. 1938. Surzvnski {Monumenta Musices Sacrae in Polonia. LIT. 40. violonĉelo. 1957 i Eepe3oean poiua. 1966. DJELA. izmeĊu 1661 i 1669 i Missa pulcherrima ad instar Praenestini. IV. 7 tibec na meMbi napodoe CCCP. 1934. Emil Peeters. Roma 1959. Dva orkestarska dela Mihovila Logara. 1970.). Glavne karakteristike njegovih kompozicija su slobodna ritmika i bogata primjena polifonije. 1918). 36. Tournemirea u Parizu. 1643. poljski kompozitor (? — Krakov. 1972. Boulez. i 5 instrumenata. 1946. 1959. Marier. Zagreb 1960. Dva intermezza op. 1964. 2 moteta obj. Litlle Organ Book. 1967. Fantasie concertante za klavir i orkestar u d-molu op. koncert za klavir u g-molu op.). Brahms i E. op. DELA. koncert za orgulje. Caecilia.25. zbirke koralnih predigra. 1955. ipak najznaĉajnija medu njima — Simfonija i Klavirski koncert — odaju zrelog umjetnika koji dobro vlada kompozicijskom tehnikom i lako se snalazi u velikim muziĉkim formama. H. 28. Feicht i K.). Studirao kompoziciju na Moskovskom konzervatoriju (N.: G. 1963. brojne solo -pjesme. I 1940 —). 1965. L. — K. Wal-zer-Capricen op. ĉembalo. duhovne pjesme. metalne udaraljke i 12 gudaĉa.. LIT. canzona i ciacona. passacaglia i fuga. Lay za klavirski trio. celestu. CoBeTCKa« MV3biKa. scenska muzika 2a više od 200 kazališnih djela. Predavao na teĉajevima suvremene muzike u Lisabonu i u Brazilu (Oporto. 1964. 1954. Instruments de musique dans l'art serbo-macedonien et Byzantin. Lied-Symphonie. 3 klavirska trija. Ruganje Hristu. duhaĉki kvintet. 25. Te Deum. Iako se njezina priliĉno brojna djela (58 opusa) ne odlikuju većom izvornošću. 1931. 1966. 1955). Baleti: Beceunue eempbi. — VOKALNA: oratorij. preludij. Peeters. Alte Meister (2 sv. Zborni k radova VizantoloŠkog instituta SANU. audio-vizuelni show Nos nao estamos algures. DJELA. J. 1942. — Euridice reamada za zbor i orkestar. Mjaskovski). Istorija muzike (2 sv. 2. 2. Courvoisier). 1929. 1941 i Brand im Opernhaus (nedovršena).. God.) utjecalo je na njegovo stvaralaštvo. 1923. Petrassi. 1944. sjajan improvizator. Stockhausen. MGG. Đurić -Klajn).). W. Junek) i instrumentaciju (D. 43. 1959.viĉ. Arti musices. Rad VIII kongresa SFJ. —■ H. Barttomiej (Bartholomaus). DJELA. kompozitor (Našice. Zvuk. za 2 violine. Od 1944 predaje na toj ustanovi i na Muziĉko -pedagoškom institutu Gnjesin. Opere: Die Troerinnen. suita za orke star. 1969. Po stilu kasni romantik. udaraljke i magnetofon. Recitativo III za flautu. balada. 1953. 77 — 78. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta. 1661. 1965. Stanislav Biniĉki kao organizator muziĉkog ţivota u Beogradu. 1945 i 1948. ĉembalo i gudaĉe. 1925— 52 profesor orgulja na Lemmensovu institutu. harfu. 4. 1896) te H. Toccata. 1954. Pedeset godina rada Muziĉke škole Stanković. 1965. — DRAMSKA. Hjuza). G. trublju. III. Sjećanje op. Essen 1953. 1669. K. za violinu. elegija. baškirskog i dr. Opienski (La Musique polonaise. 1940. rkp. sonata za violonĉelo i klavir op. je jedan od najboljih poljskih kontrapunktiĉara (Missa pulcherrima. 1960. 1964. 4. Njezina su se djela s uspjehom izvodila i u Njemaĉkoj. — INSTRUKTIVNA: 10 Pedalstudies. ITeHKa. H. As 4 estacoes za trublju. trio za flautu. W. Sećanje na Branka Dragutinovića. 1951. portugalski kompozitor (Montijo. Colloquium musicae vocalis. violu i harfu. Missa senza le cerimonie I. 1909. Milano 1947. Turnhout 1950. Gieburovvski {Wydawnictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. Roksanda. Slavenska u b-molu op. 1960. 1961. 1936. Rad VII kongresa SFJ. 1969. 33. Ars Organi (3 sv. Entrata festiva za orgulje. Hymn Preludes (213 kompozicija u 24 sv. 38. — F. EoedaHoea. violu. — A. Koenig). Mušica Sacra. sovjetski kompozitor (Moskva. Njegove crkvene kompozicije nastale u Varšavi pisane su preteţno u venecijanskom koncertantnom stilu. koralna fantazija za orgulje. C.

De natura sonoris. KOMPOZICIJE: sonata za violinu i klavir u A-duru. Šku. s kojim je prijateljevao. 3 mješovita zbora. Kompozicije za ĉembalo. X. je rektor visoke muziĉke škole u Krakovvu. X. DJELA. Preteţan dio njegova stvaralaštva okrenut je velikii kalnim formama.: Catalogus van Werken van Belgische Componisten. 1878. — KOAiORNA: gudaĉki trio. 10. 1973. VVillem. 1948—59 predavao povijest muzike na Konzervatoriju u Mechelenu. ali je nakon višegodišnje evolucije stvorio vlastiti ujednaĉen i vedar kompozi torski izraz. 196 venska misa za soliste. 31. Jachimecki. za violu. MGG. — Komorna djela. zatim mu se prikljuĉuje . 1972. 1901. X. — VOKALNA: kantata Gott der Weltenschopfer. solo-pjesme (Hoek der eenzaamheid). IV 1901 —).: Z. Parry i E liams (Antient British Music. 1962. 3 zbora i orkestar. Mušica. — J. Bruxelles 1954. Petite Suite za gudaĉki sekstet. 1945 i Herfstgoud. XI 1933 — ). Kao pijanist ide medu najistaknutije interprete Lisztovih djela. 1933 — 35. 1967 i za violonĉelo. na poseban. 1947. DJELA. — INSTRUKTIVNA: Uber das Dirigieren.. Gwynn Williams zbornik Penillion inEnglish (1925).Capriccio za obou i 1965. Na tradicionalnim velšanskim festivalima ( -> Eiste. Ude). jući neki poznati narodni napjev. ksilomarimbu. 1.: Ch. 2 trija za obou. kao kompozitor bio je pristaša novonjemaĉke škole (solo -pjesme. što put do punog izraţaja došlo u kompoziciji Tren (1961). 1963 i za orgulje. 1968. t LIT. za violinu. Cantata in honorem Almae Universitatis Iagellonicae sescentos abhinc annos fundatae. — KOMPOZICIJE: simfonija na motive iz zarzuela F. Stroh. za gitaru. 1958. 1965. 1938.und Modulationslehre. MGG. 1962. 20. 1898. Susreće se i danas u muzici 1 tivnih naroda i u muziĉkom folkloru mnogih civiliziranih n. Polymorphia za 48 gudaĉkih instrumenata. 1958 . Neue Musikzeitschrift.. Koncerti: 3 za klavir. Zielinski. zasnovan na ljestviĉnom nizu c tonova (šesti ton je oktava prvoga tona) koji mogu biti raspoi i u razmacima većim od cijelog stepena. odnos prema »novom zvuku« odraţava se i u tretiranju ljuc glasa. violu. Impresiones musicales (zbirka ĉlanaka). ibid. 1961. 1885. 1967 i za 2 gitare. Zentner. Hdusler. 1962 (kasnije uvršteno u Passio se Lucam). Krzysztof Pen und die polnische Avantgarde. Josef i Josef jr. 1942. Sonate: 3 za violinu i klavir. Smatra se da je taj tip iz iz tonova naizmjeniĉnog lanca kvinta (uzlaznih) i kvarta (sila kao npr. upriliĉuju se i natjecanja pjevaĉa u vještini takv e pjesn muziĉke improvizacije. Rheinbergera i L. Bremen 1969. a zatim kod A. 1892. — Mensura sortis za klavir. U muzici uglavnom samouk. Koncerti: za violinu za violino grande. — J. gdje je uz to vodio Akademsko pjevaĉko društvo i LieĊertafel te osnovao Tirolski pjevaĉki savez. — Isti. 10. 1966. Actions. 1928. 1894 i dr. LIT. skupni na: stare pjesme u Walesu koje vuku podrijetlo iz drevne ] keltskih barda. 1961. M. DJELA. — Drei Marienlieder. Stemmingsvoorspel. Kompozicije za zbor i orkestar. Psalmy za zbor i orkestar. poljski kompozitor (D?bica. — W. 1962. zborovi. — W. 1879. Rienzi. Willem Pelemans. V 1848 — 19. violinu. — Kantata Viva Hernani. Wplywy wk>skic w muzyce polskiej. 1932 i 1942. Capriccio za violinu i orkestar. 1893. Wiechowicza na Muziĉkoj akademiji u Krakovvu. brojne solo-pjesme uz klavir i orgulje. 1875 —1918 profesor i direktor muziĉke škole u Innsbrucku. Pittsburgh Ouverture. 1972. La Opera espaiiola y la mušica dramdlica en Espana en el siglo KIK. Melos. I i II. koji improvizira stihove. Krzysztof. — Isti. 1963. Geburtstag. O. udaraljke. 1948 — 57. klarinet i fagot.: T. 1900. 1948. 1967. 1936 — 39. 1931. Pelemans Willem. Pentatonik. i^6^. XI 1896). 1950. a 1921 —48 na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. •— SPISI: Von der Poesie des Klavierspiels. 5 Concertina za komorni orkestar. DJELA. Skolyszewskog. 1971. Jesu Christi secundum Lucam za soliste. gdje je 1958 diplomirao. 5 gudaĉkih kvarteta. pentaj pentatonica). Conlra la opera espanola. njem. Fcicht. sonata za violonĉelo i orkestar. kvintet za flautu. violon ĉelo i harfu. Pembaur. tal.56 PE_KIEL — PENTATONIKA P. IV 1875 — Miinchen. kantata En vogel van sneeuzv. pijanist (Innsbruck. riam Arlur Malaicski za gudaĉe i timpane. La Rose de Bakazvali. pentatonic. M. za violonĉelo i gudaĉe. 1970. 2 und op. Berlin 1935. A. Antonio. za 2 trublje. djeĉji zbor i o 1965 (scenska verzija 1969). Antonio Perla y Goni. Los Maestros cantores de Nuremberg de R. 1959. Josef Pembaur dem Jungeren zum 60. 2 klavirska trija. 1948. Muziek beluisteren. Thuillea na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu. gitaru. nego je najmanji razmak meĊu tonovima cijei pen. 1915. — A. — H. Wagnera. pentatonigue. Ubrzo zatim postaje suradnik u eksperimentalnom studiju za konkretnu muziku Poljskog radija. A. Anleitung zum grundlichen Studium und Analysieren der 84 Klavieretiiden von Cramer. pripada muziĉkoj gardi. 1938. za violinu i klavir. Anaklasis za 42 gudaĉka instrumenta i udaraljke. Najstariju tiskanu zbirku harfis napjeva pogodnih za canu penillion objavili su J. 2 duhaĉka kvin teta. medu kojima popularni Flamanski plesovi). Trevre pet i tovoz glas. — Dva gudaĉka kvarteta. 1960 i 1968. 1. Bc on postepene stvara osob volucionarno novi muziĉk i zvuĉni svijet koji razvija vlastitim naĉelima i zak< Polazna toĉka mu je fei zvuka koji ne poznaje ra? ĉavanje na ton : šum te tome zahtijeva i potpuni kriterij estetskog i emocioj vrednovanja. ORKESTRALNA: 6 simfonija. Munchen 1940. Hymnus laudans za komorni zbor i orkestar Stabat Mater za 12 solista i 3 zbora. 1967. 1885 (najznatnije djelo). Canlicum canticorum Salomonis za 16-gl. P. Malawskog i S. DJELA: simfonija In Tirol. 1875. LIT. 1968. PENILLION (od velšanskog pennill stih). studirao kod J. 1946. LIT. autobiografija Mi retrato. Bruckner) i na Konigliche Musikschule u Miinchenu (F. 1957. 1970. franc. Oĉito po novim mogućnostima zv oblikovanja u elektronske ţici. — Više misa i druga crkvena djela. Cajon de sastre (zbirka ĉlanaka). postiţući na i ĉin denaturaciju zvuka. simfonijska pjesma Vasconia za vojnu muziku i orkestar i druga orkestralna djela. muziĉki pisac i kritiĉar (Antvverpen. Werner. španjolski muziĉki pisac i kompozitor (San Sebastian. 1926. 1892. Stariji je tzv. recitatora i orkestar. 1964. II 1923). 1942— 44. dramatska poema Die Schlacht am Berg Isel 1809 za sole. — DRAMSKA.koncert za 3 duhaĉka i 4 gudaĉka instrumenta. flautu. Opere: Le Combat de la Vierge et du Diable. Od 1866 trideset je godina bio muziĉki kritiĉar madridskih novina El Imparcial. 1968. 1952 i Diederik en Katrina. oratorij Auferstehung Christi (II dio U trenja) za sole. 1961. 1875. Die Kirchenwerke von Bartholomaus P^kiel (disertacija). cionalni naĉin (velšanski canu penillion): harfist zapoĉinje. Od 1879 profesor historije muzike na Escuela Nacional de Mušica u Madridu. gdje je kara stiĉan pentatonski niz f1g1a1c2d2 izveden iz prvih pet tono\ lanca: . a melodiju harfiste varira i uk (ĉesto dosta slobodno) kao da kontrapunktira na odreĊeni < firmus. S7. MGG. 2. 2 zbora i orkestar. Petites e'tudes (98 kompozicija. Kosmogonia za zbor i orkestE (nova verzija 1971). zbor i orkestar. Reisenauera na Konzervatoriju u Leipzigu. Koncert. oder Der Dauer von Langtvell. 1971. Emanadje za 2 gudaĉka o T 959. u tom se listu gorljivo zauzimao za djela R. 23. Magische Klanglandschaften. 23. Godinama središnja liĉnost muziĉkoga ţivota u Innsbrucku. zbor i orkestar: Bilder aus dem Leben Walthers von der Vogelzveide. Sada (1976. i B. — KLAVIRSKA: 19 sonata. c2a1g1f1d1 ili d2c2a1g1el. — VOKALNA: oratoriji De zvandelende Jood. Lwow 1925. Fluort 1961. P. 12. trio . 1958. 1962. Concert voor Strijkcrs. ■ — Misa za zbor i orkestar i druge crkvene kompozicije. Pendereckis »Anakla Streicher und Schlagzeuggruppen. — Opera Zigeunerliebe. PENA Y GONI. — Sonata za orgulje. Scenska i filmska muzika. 1902 —21 nastavnik klavira (od 1912 profesor) u tom zavodu. . 2. 1957. Der einsame Weg des Krzvsztof Penderecki. Nakon usavršavanja kod A. M. Dem 75 jahringen Josef Pembaur. Weberna i P. LIT. zborovi). Josef ml. kanon za 52 i instrumenta i magnetofonsku vrpcu. recitatora. — W. Schivinger. za ĉembalo. God. Studirao u rodnom gradu i na Konzervatoriju u Madridu. Josef st. Ugledajući se u p< na A. SPISI: La Obra maestra de Verdi: Aida. Struktur Modelle in Pendereckis »Threnos«. 1945. potjeĉe iz vrlo kultura i po svemu sudeći predstavlja najstariji oblik org ranog rasporeĊivanja tonova. anhemitonski u kojemu polustepena. Wagner. 1964. Geest en Klank. — DRAMSKA: opera Ubu Roi. oratorij Dies irae (posvećen ţrtvama Ošw za soliste. primjenjuje na £ man naĉin tehniĉke i ari cijske mogućnosti klasiĉr K. J. Willlner. 1875. 1972. — Kompozicije za klavir. Wymiary czasu i ciszy za zbor i orkestar. Strofy za sopran. na kojoj je 1897—1900 nastavnik klavira. javlja se u razliĉitim oblicims silaznim ili uzlaznim. U novije doba izdao S. Bartlomiej Pckiel. Krakow 1911. Gruhn.: M. Studirao kompoziciju kod F. pedagog i kompozitor (Innsbruck. zborovoĊa. PENDERECKI strumenata. Tren 1 Hiroszimy za 52 gudaĉka instrumenta. 1910 (holandski prijevod 1930) i Uber L. 1961 (izv. Rheinberger). 1954. belgijski kompozitor. 1968 i dr. ein Bekenntnis seiner Freunde (red. epitaf Ir. Spatherbst i dramatska scena Thermopylae. duhaĉki sekstet. Sin i uĉenik Josefa st. partita za ĉembalo. Harmonie. 1947. violu i kontrabas. ibid. 3. Od 1944 muziĉki kritiĉar. 1928 i Floris en Blancefloer. van Aekere. kao balet 1971). harfu i komorni orkestar. 1961. tonski sustav. bas. za violonĉelo i fagot. 1964. 13. u tonalnom sistemu kineske muzike. zbor. van Beethovens Sonaten op. PENTATONIKA (do grĉ. oratorij Grablegung Christi (I dio diptih nja) za sole. austrijski dirigent. Querol. Fonogrami za flautu i k orkestar. Barbierija. — Elektronska (Psalmus. X 1950). 1961. PEMBAUR. ORKESTRALNA: 1 simfonija. 1742). 1971. for IVinds. 1961). Nuestros musicos: Barbieri. X. Studirao na Konzervatoriju u Beĉu (A. Musik Jahrhundert. 1960. Za sole. Penderecki und das H6 folgreicher Musik. M. baletna opera De Noţem en de Nimf. 1945. 1875.. Pjevaju se uz pratnju harfe. Baleti:Mifes gloriosus. 2 za violu i klavir.. npr. 1945. 1901. 1945 i 1950. Grajf i K. XI 1846 — Madrid. Ovisno o rasporedu intervala. 1961. zborovi. De Mannen van Smeerop. Profesor kompozicije u Krakowu i 1966—68 na Volk-zoangHochschule u Essenu. komorni komorni orkestar. — Josef Pembaur. 1940 i 1941. 1967. za violonĉelo solo. — W. 1967. 1947 i 1954 i dr. 8. PENDERECKI. 2 sonate za 2 klavira. 8 balada. — VOKALNA: Passio et mors Domir. zbor i orkestar. 1962. MGG. violinu. Huber. Impresiones y Recuerdos: Carlos Gounod. 1971. 1967 i Die Teufel von 1 1969. 10. 11. PELEMANS.. — Klavirske kompozicije. 1948 i 1968. Radio-opera Het standvastig tinnen soldaatje. 1972. 1962. — SPISI: Architeetonische Muziek. Kao stvaralac sluţio se isprva naglašeno agresivnim melosom i harmonijom.

solo--pjesme. 2 Miniatures. DJELA. 1963. Ona je i vaţno izraţajno sredstvo impresionista u doĉaravanju profinjenih pjesniĉkih raspoloţenja (Ĉ. Nombres za 2 klavira i orkestar. Baletsku školu završila u Skopju (G. 1967. Muši ca. Drugi je tip pentatonske ljestvice — hemitonska p. 1947. 1950. Solo-pjesme ( Cycle-Eluard. sonata. Variations Symphonique. kanadski kompozitor i pijanist (St. 1955. Bicinien (korali. 1940. oktet za duhaĉe 1948. MeĊutim. Hemitonska p. T. 1939. gdje je od 1953 i profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi. Ostaci anhemitonske pentatonike susreću se i u današnjoj muzici afriĉkih Berbera. zbor i orkestar. 1961 u nakladi po du zeća Barenreiter.). za komorni orkestar. izvedenu iz crkvenih naĉina. na Juilliard School of Music u New Yorku (B. Te Deum za sole. AML. 1943. 1928. 1956. Missa brevis. 15. Balet Beauty and the Beast za 2 klavira. Za gudaĉki orkestar: varijacije. razvio je jasan stav prema muziĉkom materijalu i opredi El PEPPING jelio se za proširenu tonalnost.-J. klavir kod J. Zlatna ribica (Logar). Berlin 1965. Gmeindl). dvostruka fuga. Makedonska povest PEPUSCH. Inlerludio. Otto. — VOKALNA. V 1926 —). klavirski kvartet. Der polyphone Satz (2 sv. trombon i 6 solistiĉkih in strumenata. Jedna od najzapaţe nijih umetnica savremenog baletskcg stvaralaštva u Jugoslaviji. 1953 i 1954. 1950. Das europaische Volkslied. 1938. 24. za 10 instrumenata. Sonate: za violonĉelo i klavir. Egiptu i Nemaĉkoj.). Gostovala je u svim većim gradovima Jugoslavije. 1957. klavirski trio i dr. a vjerojatno i Egipat i Babilonija).: W. 1956. 1956. Anhemitonska pentatonska ljestvica nalazi se gotovo u svim starim kulturama Istoka i Zapada (Kina. himne i dr. Ĉetiri sonate: I—III. ORKESTRALNA. 1964 i dr. Ronde de l'Oi-seauPhenix. Variations. Ona se naziva i ditonskom. 1943. Peppings. X. M. 2 Romanzen. duo za violu i klavir. Dva koncerta za klavir. 1937 i IV. DJELA. 1948. O Haupt voli Blut und Wunden za glas i orkestar. te u folkloru juţne Italije i Sardi nije. — H. IV 1934 —). 1941 i 1957. I 1912 —). Wiirzburg 1955). u japanskoj muzici se npr. — Isti. 1959. Madţarska. Indija. jer ukljuĉuje dvije velike terce. 1926 i 1943. 1942. Divertimento za obou. 1948. About Five-Tone Scales in the Early Hebrew Melodies. Colony Music za klavir i gudaĉe. Tokata i fuga. Adagio. Adrio i K. Behrenda) i na Konzervatoriju u Torontu (A. se susreće u djelima u kojima autor ţeli ocrtati istoĉnjaĉku egzotiku ili poseban. Zur gleichzeitigen Existenz pentatonischer und heptatonischer Leitern in der chinesischen Musik. 1940. 1958. Ernst. Tri simfonije: I. Melodije gregorijanskog korala takoĊer se dadu svesti na pentatoniĉku osnovicu kojoj su dodani ukrasni tonovi. 1963. i na Istoku u zemljama koje su bile pod mongolsko-turskim utjecajima (Rumunjska. Studirala na Scholi Cantorum u Parizu (C. Missa Dona Nobis Pacem. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I. 1934. 1964. Peppings drei Klaviersonaten (diser tacija). 1946 i za violinu solo. violu. 1938. s umetnutim sporednim tonovima. u vokalnoj muzici nje guje oblike izgraĊene na teme lju cantus firmusa. 1959 i IV. j PENTLAND. mala serenaĊa za duhaĉki orkestar. klavirski trio. 1930. Musik und Kirche. tada postaje nastavnik Škole za crkvenu muziku u Berlinu (Spandau). — Zborovi. 1950 i Die Weihnachtsgeschichte des Lukas. 1956. 1957. — K. Copland. evanĊelja i poslanice. Berlin J 939. Mušica. Five-Tone Scales and Civilization. Passionsbericht des Matthdus. Don Kihot (Minkus). 1949. varijacije i suita za 2 violine. suita za trub lju. Studien iiber F. 1938. doBitnik je prve nagrade za klasiĉni balet na Festivalu jugoslovenskog baleta u Ljubljani (1960). 1939. 1931 i 1951. II. Koncert za violu. 1959. Hyperboles. 1957. nestvarni ugoĊaj npr. 1961. 1956. Beitrage zur Musikwissenschaft. Bohmisches Orgelbuch (2 sv. — W. 1957. fantazija. Der Wagen. 1941. 1925. Ać. 1937. Od 1943 predaje muziĉku teoriju i kompoziciju na Konzervatoriju u Torontu. Spandauer Chorbuch (19 sv. 1927. 1952. I. koncert za klarinet. Strata za komorni orkestar. osobito u oblasti crkvene muzike. varijacije. za violinu i klavir. 2$ Orgelchordle nach Sdtzen des Spandauer Chorbuches. psalmi. La Porte-Reve. On the Problem of Pre-Pentatonic Scales. Donaueschin-genu i drugim gradovima. 1 926. Quasars. 1924. nalaze oba tipa. Ernst Pepping. 2 sonatine. Ov. a novije na hemitonskoj. 2 kompozicije na chanson G. prema novijim istraţivanjima anhemitonska pentatonika je moţda izvedena i iz tonova trozvuka odnosno muzike kojoj je trozvuk osnovica. violonĉelo i fagot. 1931. Journal of the International Folk Music Council. Binchoisa. Rimskog Korsakova. 3 sv. U muziĉkom folkloru evropskih naroda p. Barbara. Si. Hymne de la Mort). 1957 i III. fantazije. moteti. septet. Alter als die Pentatonik. Baleti: Les Portes de l'Enfer za 2 klavira. usavršavao se kod A. 1962. Ohridska legenda (Hristić). Danckert.). 1923. 1945. Gruss an Ernst Pepping. II. Wiora. gudaĉki trio. 1942. 1939. Gauthiez). — R. Zbirke: Choralbuch. Die Tageszeiten. Honeggera. — KLAVIRSKA: sonata. 1956. Folkloristische Tonalitatsstudien I: Pentatonik und tetrachordale Melodik. partita. 1951. 1960. — A. Adagio e Fuga. Rumuniji. koncert za kontrabas i 8 solistiĉkih instrumenata. 12 Choralvorspiele. Durr. Pesma nad pesmama (Prošev) i dr. fuge. Quebec. Kleincr Jahrkreis. no ĉini se da je u starije doba prevlada vala anhemitonska. 1958. Kolessa). saksofon i trombon. Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (W. ostvarila je niz kreacija. I I I . ORKESTRALNA. Reinhard. 1947. Clare). Hamm. Berlin 1971. 1971. osobito N. Poos (red. teţi za oţivljavanjem stare polifonije. 1948. ostvario je izvoran muziĉki jezik te se ubraja u vodeće suvremene njemaĉke kompozitore. L'Oiseau-Phenix. ■— ZA ORGULJE: 2 koncerta. 1938. preludij. 1929. kao i mnogi stari ili primitivni. sonata za 2 klavira. se susreće preteţno na Zapadu. B.). komorni koncert za 16 instrumenata. A Theory of Evolving Tonality. Giselle (Adam). 1941. —■ J. 1945 i 1953. Tokata. Wagenaar. 1944. u operi Turandot G. 2. Iz tog se zakljuĉuje da ljudskom uhu prvobitno nije bio uroĊen interval male sekunde. Bugarskoj. ameriĉkih Indijanaca. Škotske. Deutsche Messe. njemaĉki kompozitor (Duisburg. Djeluje kao nastavnik kompozicije na Konzervatoriju pokrajine Quebec u Montrealu (od 1959 Director of Studies). Puccinija ili u Wagnerovu Siegfriedu. obradbe narodnih pjesama i dr. varijacije. 1958 i Hymne au Vent du Nord za tenor i orkestar. U hrvatskom su se muziĉkom folkloru »u meĊimur skoj narodnoj melodici najĉišće saĉuvali tragovi pentatonike kao prastarog tonalnog poimanja. III. Ernst Pepping. Invention za mali orkestar. 1934. Ein Beitrag zum Personlichkeitsstil des'Komponisten. 1939. 1944. Širola). Simfonijske pjesme Guerenica. U umjetniĉkoj muzici p. Festschrift Ernst Pepping. 2 koncerta za klavir. Ravel). solo-pjesme. Romeo i Julija (Prokofjev). 1932. — Kompozicije za klavir i 2a orgulje. 2 gudaĉka kvarteta. Uspavana lepotica i Labudovo jezero (Ĉajkovski). Varijacije na Boccherinijevu temu. — D. Bartok Sacra. E. F. 1928. Heut und ewtg (Goethe). Primabalerina Makedonskog narodnog teatra u Skopju. melodijski instrumenti (panova frula. Grosses Orgelbuch (3 sv. — KOMORNA'. — Popis štampanih Peppingovih djela obj. 1927. Winnington-Jngram. Rhapsody. — W. plesaĉica (Skopje. 1968. Za zbor: Deutsche Choralmesse. — VOKALNA.— £• Szabolcsi. na Curtis Institutu u Philadelphiji (kompoziciju kod R. varijacije. Fantaisie za tenor. 2 trublje. fuge. U instrumentalnim djelima nastavlja tradiciju baroknoga koncerta. 1927. — Yangyin~Liu. — D.-Georges-de-Beauce. 1926. Coppelia (Delibes). 1934—38. 57 (Smokvarski). za orgulje i gudaĉe. Studien zum Personalstil des Komponisten. što su ga Hrvati donijeli iz Zakar patske postojbine. 1967—68. 1951. Kantate: Cantique des Cantiques za zbor i gudaĉki orkestar. Praeludia-Postludia su 18 Chordlen. Baveći se protestantskom crkvenom pjes mom. Kao i Hindemith. Ave atque vale. Studia Memoriae B. — A. 1959. 1945. Muziku uĉio u Quebecu i Montrealu. •— Komorna opera The Lake. 1949. kanadski kompozitor (Winnipeg.: H. Senfla.). PEPIN. Abraxas (Egk). 12. 1967. DJELA. 1958. — CR KVENA. abesinska i nubijska lira itd. zbor i orkestar. i D. Zborovi. ali se starije melodije temelje na anhemitonskoj pentatonici. 1949. ORKESTRALNA. 1929. Ać. 2 oboe. varijacije na pjesmu L. Nastupa i kao pijanist u Americi i Evropi. 1957. II. 1926. u krajevima gdje se saĉuvalo staro keltsko nasljeĊe (Škotska. 1949—63 djelovala u muziĉkom odjelu univerziteta Columbia Britannica u Vancouveru. za klavir i gudaĉe. Make donski. 1955. sonata za flautu i klavir. Muzika je za Peppinga izraţajna umjetnost. Psalam CIC. PEPPING. Sonatina. i P. Das Jahr. 1959. 1946 i 1949. — H.). Riemann. Tanzzveisen und Rundgesange. — DRAMSKA. 2 trombona i 4 kontrabasa. — KLAVIR SKA. Bugarska. 1954. serenaĊa. II. — KOMORNA. Ciklusi za zbor: Spruche und Lieder. Mouvement. Walter. Budapest 1948. Susreće se i u djelima ruskih kompozitora nacionalne škole. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. ■>' LIT. Erlangen 1951 (obj. Kleine Messe. 1942 i III. Sonata Fantasy. MGG. Ernst Peppings Liederkreis fiir Chor nach Gedichten von Goethe »Heut und ewig«. A. 2 fagota. Pentatoniĉki su bile ugodene i antiĉka lira i kitara. 1960. 1958 i IV.1948. Irska). sa polustepenskim razmakom: cefghfc1) cefahfc1). Piano Duels on Klee. Natka. Japan. Jacobi) i na Bekshire Music Centre u Tanglewoodu (A. a zatim se usavršavala kod Ljubov Jegorove u Parizu. Weihnachtslieder. Madţarske i balkanskih naroda. 5. Leipzig 1916. 1952 i Le Rite du Soleil Noir. Jugoslavija). Ĉetiri simfonije: 1. Classical Quarterly. Kleines Oregelbuch. 1944. I u antiĉkoj grĉkoj muzici spominj u se oba tipa. Od 1926 sudjeluje ĉesto i s uspjehom na festivali ma za suvremenu muziku u BadenBadenu. Budapest 1956. Koncerti: za violinu i komorni orkestar. razvijenija je i po svemu sudeći mlada od anhemitonske. 1962. John Christopher (Johann Christoph). 1954—55 i Neues Choralbuch. Yasser. Obiljeţja pentatonike vaţan su element duhovnih pjesama Ameriĉkih Crnaca (Negro Spirituals). Do 1934 ţivi u Miilheimu i Essenu. 1941. zati m naroda Australije i Oceanije. P. Joliveta i O. Poos. PENUŠLISKA-MITROVSKA. Zum siebzigsten Geburtstag. 1960. Studies in Line. 1961. Debussv. 1930. L. Choralvorspiele. klarinet. 1941. 1667 —• Lon- . u Grĉkoj. 1958. 2. Premda je gradio na baštini prošlih vjekova. engleski kompozitor njemaĉkog podrijetla (Berlin. IX 1901 —). naroĉito u baletima Bahĉisarajska fontana (Asafjev). — SPISI: Stilivende der Musik. 1948. Clermont. 1948. rog. New York 1932. Mirror Study. 1947. Messiaena u Parizu (1949 —51). 1955. 1941. 1953. Scalera.). Five Preludes. 1960 (takoĊer u verziji za klavir). 1950. a upućuju na blizinu mongolskih naseobina« (B. Gedanken zum Kirchenmusikschaffen E. Đavo u selu (Lhotka). Nina Kirsanova). te u muzici naših kompozitora koji svoj muziĉki izraz temelje na znaĉajkama narodne muzike. The Pentatonic Tuning of the Greek Lyre. Italiji.PENTATONIKA — PEPUSCH Svaki od tih pet tonova moţe biti poĉetni ton jednog pentatonskog naĉina. Manicke. Tri simfonije: I. 1939. 5 koralnih partita. 1931. antiĉka Grĉka. 1953. 1934. Nocturne za klavir i gudaĉki orkestar. 1944. Manicke. LIT. Peri1.

Istakao se osobito u koreografijama Lifara: Le Chtvalier et la demoiselle (Gaubert). don. Davide. X. Nekoliko serenata. 1728. Os Musicos portugueses. 1894. 1935. Mati de'morti za 5 glasova i orkestar. 1881 i Junker Heinz.58 PEPUSCH — PERGAMENT polifoniĉara J. VIII 1946). Od 1945 prihvaća tendencije suvremene muzike. oko 1710. — Oratorij // Martirio di S. h chen 1954. c. Semiramide.. solo-pjesme. Medea. J.) i dr. Musicisti napoletani alla corte di Portog Napoli 1923. portugalski kompozitor (Caminha. I Raimondin. Velik je ugled uţivao i kao teoretiĉar i nastavnik. Rebela. Kao operni kompozitor stekao veliku reputaciju. francuski plesaĉ i pedagog (Venecija. W. PEREIRA. Mario.: J. je napisao uvertiru u partituri te continuo uz pjevane meloĊ ijekoje je vjerojatno izabrao Gay. LIT. U tridesetoj godini napustio pruski dvor i preko Nizozemske stigao oko 1700 u London. 1962. Bierbaum. Od 1963 predaje na bs noj školi Pariške opere. Marcos Soares. I Didone abbandonata. 1751. nasu] ligature sine perfeetione koja je završavala sa brevisom (-> JV. Linlev st. I 1907). 25. PEPUSCH direktor kaza lišta Lincoln's Inn Fields. talijanski kompozitor (Napulj. vjerojatno 30. PERFALL. Vibrazioni za flautu. LIT. DJELA. Sin/oma Urica za glas i orkestar. 1933.: M. I 1824 — 14. 1948. Lisboa 1935. od 1752 dvorski kapelnik u L bonu. Di Perez. — VOKALNA: 6 engleskih kantata. J. I. savršenost). X. a sastavio ju je moţda uĉenik Viscount Paislev. 1941.Gayem). His de la miisica en Chile. ■— Zborovi. — Obradbe narodnih napjeva. responzorije i villancic najviše za 8—12 glasova. c. Moses. koja je odmah postala izvanredno popularna. J. t na podjela ritmiĉke jedinice. Das Konlerfei. Hughes. c. U ranijim djelima oslanjao se na švedsku narodnu i lodiku. Muziku studirao u Italiji (1910 —13 i 1915—23). David Perez. Rica Kao solist debitirao u tom kazalištu 1929 u baletu Les Creat de Promethee (Beethoven). Uĉio kod dvojice orguljaša. Muziku uĉio u Petrograc na Sternovu konzervatoriju u Berlinu. 6 engleskih kantata. Das Rheingold i Die Walkiire. sveĉane igre. PEREIRA-SALAS. koje se u Engleskoj razvilo ranije nego u drugim zemljama. obo u ili violinu i b. na Sorbonnei u Pari.. 1754. 1922. kantata An Hapless Shepherd. Na turneje po Juţnoj Americi. Mila. Music and Letters. INSTRUMENTALNA: simfonije. PEREIRA. a od 1942 lista Af. V 1904 •—). 1886. više muških zborova. ali se postepeno sve više pribliţio narodnoj tradiciji ist nih Ţidova. Puccinija. 1949 i 1951. oznaka za interpretaciju. ORKESTRALNA. G. njego 1 je zaslugom napuljska škola doţivjela trijumf u Portugalu. X 1778). 20. Bolero (Ravel) i dr. a 1941 postao prvi plesaĉ. Koncerti: za klavir. 1729 i Polly. — Klavirske kompozicije (Seis Pecaš sobre Temas do Folclore Brasileireo. Die »Beggar's Opera« von Gay und Pepusch. — G. La Mušica en la išla de Pascua. La Gitain campagna. — VOKALNA: In memoriam. i DJELA: Cantos y danzas de la patria vieja. U Stockholmu je 1923bio muziĉki kritiĉar lista Svenska Dagbladet. Mario Peragallo. scenski madrigal La Collina za sole. DJELA: Interludio para um bailado infantil za orkestar. LIT. 1850 — 1900. Los Origenos del musical en Chile. neziano. Hauptmanna u Leipzigu. instrument koji je osobito volio. 29. Njegov interes za muziĉku prošlost pridonio je gajenju stare muzike. zatim ĉembalist. 1954. kopisi njegovih djela nisu se saĉuvali. 1746 i dr.: G. 1740. I. — P'. individualan naĉin. Mnogostrano nadaren. Guia Bibliogrdfica para el estudio del folklore ehileno. 5 i 8 glasova i orkestar. Maske: Venus and Adonis. za violinu. Subird i D. Di Chiera. — TEORETSKA: A Treatise on Harmony. sa 14 godina namjestio se na pruskom dvoru u Berlinu i otada se dalje sam izobraţavao. LIT. — Ch. Baiardi. Ann Arbor 1967. Najbolje su njegove kompozicije za blokflautu. 1731). Od 1737 do smrti bio je orguljaš u kapeli škole i doma Charterhouse. IX 1893 —). modus ni perfeetus odreĊivao je da se maxima dijeli na tri longe. — DRAMSKA. — C. 8 studija Forme sovrapposte. Kod ligatura. II prošireno izd. Eugenio. Demofoonte. a ten per/eetum odreĊivao je diobu note brevis na tri semibreviss odnosu tempus imperfeetum protuvrijednost brevisa su d semibrevis). Sa svojim bra najpoznatniji muziĉar na dvoru vojvode Joaoa II. Serge. V II 1752). Tres Esludos Brasileiros). Studirao u Santiagu. psalam Memento Domine za 8 glasova i org Magnificat za 5 glasova i orkestar. IX 1894 — 3. 6 koncerata za 2 blokflaute. uĉio u Colegio dos Reis u Vila Vi<. Opere: Sakuntala. je bio vrstan kompozitor. Profesor u Pedagoš] institutu i na Školi lijepih umjetnosti u Santiagu. 1716. Mušica za dvostruki gudaĉki kvartet. zuralna notacija).: U. MGG. Rotoli) umjetniĉki voĊa koncertnog društva Accademia Filarmonica Romana. 1947. oko 1770 prvi napisao orkestralnu pratnju uz pjevanje). Di Donato. Dibbuk za violinu i orkestar. MGG. 1867—93 bio je intenc dvorskog kazališta. 1710 1711 — Lisabon. X. Solin 1757 i dr. Dvojbeno je da li se Pepuschova suradnja protezala još dalje (nije saĉuvana ni jedna potpuna parti tura iz onoga vremena. smatra se da je osnova knjige Pepuschova poduka njegovih uĉenika. MQ. DRAMSKA. 1955. zbor i orkestar. Opere: Ginevra degli Almieri. ode i dr. intenzivno se bavio studijem stare muzike i sudjelovao u osnivanju Academy of Ancient Music (1710). tj. 1960. oko 1712. 1749. CH. njemaĉki kompozitor. — SPISI: Ein trag zur Geschichte des Koniglichen Theaters in Miinchen. — DRAMSKA. odnosno poloţajem »štapi kod ligature cum perfeetione posljednja je nota bila longa. moteti. lamenta cije i dr. ORKESTRALNA. 1899. 1959. DJELA. za 1 instrument i b. perdere izgubiti). 12. Mancini. Juegos y alegrias cc ales. 1948. 1929.1934 i 1937. Grattan Flood. — KOMORNA : 3 gudaĉka kvarteta. MGG. — R' Sietz. U ranijim operama P. 1955 i'za 2 violine. — W. Upotrebljava se najĉešće na kraju kompozicije ili kojeg većeg odlomka i ĉesto dolazi zajedno s postepenim usporavanjem tempa (rallentando). srodna morendu. — Lisabon. zbor i orkestar. 1962. na univerzitetu^ Berkeley u Kaliforniji. Nakon studija kompozicije i klavira (V. od 1854 utemeljitelj i dirigent Oratorijskog dru i od 1864 intendant dvorske muzike. 1962. Klasiĉni balet uĉio na školi Pariške opere (G. Karl. 1752. P. H. Missa da Gloria za glas. psalme. Muziku studirao M. 1712 — 32 orguljaš i kompozitor kapele vojvode od Chandosa u Cannonsu. B. sluţeći se dodeka-fonijom na slobodan. n vokalna djela. 1946.Oexle. Casella. I 1910 —•). I 1655). II knjiga. 1730 (štampano anonimno. U Munchenu od 1850 zboro\ Liedertafela. Cudviorth. c. S Re di Persia. The Wedding. Bartolomeo. moţda je revidirao sam Pe pusch. 1940.7'/ie Beggar's Opera (1728). 1959. 1962. za 2 gudaĉka instrumenta. Karl Freiherr von Perfall. responzoriji. 1957. upućuje da treba smanjivati jaĉinu tona (diminuendo) do potpunog pianissima kao da se ton gubi. Subsidios para a biografia do ce] mestre. 1853.: O. 1952. 1937. — Kompozicije za orgulje. DJELA. 1945. Prota-Giurleo. The Operas of Davide Perez (dis ĉija). PERETTI. slijedio u Lisal Komponirao je mise. Oporto 1870. Corale e Aria za zbor i orkestar. — E. PERAGALLO. III 1910 — ). 1962. — Kompozicije za klavir. Ballad--opere: The Beggar's Opera. brazilski kompozitor (Sao Paolo. Klingenberga i Grossea. 1954 i za orkestar. G. 25 Jahre Munchener Hoftheatergeschichte. Apollo and Dapkne. Bio je pomoćni i 1740—48 glavni kapelnik u i Cappella Palatina u Palermu. u tom gradu zapoĉeo karijeru oper kompozitora. Ai PERGAMENT. . 1952. VOlimpiade. Pored Mozartovih opera osobito je ĉ stavljao na repertoar Wagnerova djela (700 izvedaba u 25 godi. 1777. Prota-Giurleo. Od 1950 je sekretar. veoma brojne sonate (za 4 instrumenta i b. Najveću i najtrajniju slavu stekao je kao autor prve -^-ballad-opere (sa J. Lo Stendardo di S. oznaĉuje vrijednost posljednjega zr u ligaturi izraţenu oblikom note. — Klavirski kvintet. tiptofono (sastav udaraljka koji je izmislio sam P. Joan da Zai (Egk). Johann Christoph Pepusch. nadovezuje na veristiĉki stil G. Barbella). DJELA. Jackson. I 1 za violonĉelo. PERDENDOSI (od tal. X. gdje se trajno nastanio. krajem XVI st. dirigent i mu2 pisac (Miinchen. Generalintendant Karl von Pertall (disertacija). Concerto grosso a 6: 2 Concerti a 4 . u menzuralnoj notaciji. Brat istaknutog PERFECTIO (lat. a smatra se da je Th. MGG. de Vasconcelos. Marcos Soares Pereira. DRAMSKA. vrijedne su paţnje i neke uvertire i koncerti. ĉileanski muzikolog (Santi 19. Calmus. Soares. — Anthemi. X. motete.. Od 1713 više godina i muziĉki J. tidningen. talijanski kompozitor (Rim. 1941. DJELA. 1954 i La Parrucca delV imperatore. 1723 i dr. — VOKAL kantate. izraz p. 7. rasprava u obliku pisma o staroj grĉkoj muziĉkoj teoriji. LIT. Die Entzvicl des modernen Theaters. Više od 35 opera: La Nemica amanle. F. 1950. npr. — ' Freitas Branco. — U. Johann Christoph Pepusch. solo -pjesme. solo-pjesme. Školovan na Con vatorio di Santa Maria di Loreto u Napulju (F. nestaje. švedski kompozitor. premda mu invencija nije uvijek bila bogata. La Clemenza di Tito. 1735. SBIMG 1907. fantazija. Giorgio. Concertino za klavirski kvartet. voditelj klorne sekcije u Institutu za muziĉka istraţivanja. za violinu. medu kojima se posebno istiĉu uzorne praizvedbe opera Meistersinger. 1942.) i klavir. 1935. 2 popreĉne flaute. kojega je kasi kad je vojvoda postao portugalski kralj (1640). I744. a od 1956 predsjednik Societa Italiana di Mušica Contemporanea. kritiĉar i d gent (Helsinki. Notas para la historia del inlercambio musical entr Americas. 21. The Beggar's Opera and its Composers. gdje se kasnije spominje kao pjevaĉ i kapelnik. The Union of the Three Sister Arts. a zatim do smrti bio profesor kompozicije na Konzervatoriju u Sao Paolu. — Kompozicije za klavir. h chen 1892. P. A. Najprije violinist u orkestru ka zališta Drury Lane. Artur. dioba dulje notne vrijedn na protuvrijednost od tri manje notne jedinice. Ać. napustio plesaĉku karijeru Parizu otvorio vlastitu baletnu školu. L. PEREZ. MGG. 1715. — CRKVENA : mise za 4. Koncerti: 2 za klavir. napisao je i Te Deum za tri zbora. za 2 instrumenta i b. sonata za violinu i klavir. 1947. 1939.

Milano 1963. NOVA IZD : Opera omnia preraĊena za klavir ili za pevanje i klavir sa kraćenjima. I I I verzija za 4 zbora). PERGOLESI 2 sonate za ĉembalo u A -duru i C-duru. PERI. nekoliko kantata i serenata. Roma 1910 (novo. Firenze 1953. Mušica d'oggi. 1945. — Isti. 1949. nema je uloga). Zur Frage der Autorschaft der Ricciotti und Pergolesi zugeschriebenen »Concerti Armonici«. Greca. F. D. me Ċutim. Degrada. Two Centuries of Pergolesi Forgeries and Misattributions. 1949. 1920. De Matteisa. Giovanni Battista Pergolesi. naslovna strana. Tracollo itd. pojaĉan rogovima i u finalu trombonima. pevne. — A. To su Misa u Fduru za dva hora. A. Kahl. — Isti. ponekad široka daha sa naglašenom lirsko -emocionalnom crtom i lišene suvišnih koloratura. je —■ u okviru savremenih strujanja — izgradio svoj poseban naĉin izraţavanja. An sambli mu nisu podjednako uspeli. B. —■ M. Mortari (1942). u buffonesknim su delima (Lo Frate 'nnamorato) ĉesto pisane u obliku duhovitih parodija na seria-ariju ili pak sa melodikom deklamacijskoga karaktera. R. A. 1943. c. 1944. Mohler (1954). Mercure de France. c). Opere Himlens hemlighet. I 1710 — Pozzuoli. dodavanjima i nekim izmenama originalnoga teksta obj. 1937. Ĉlanci i studije. L. F. PERGOLESI. Olimpiade) muziĉki su profinjeno izraţeni osećaji i raspoloţenja pojedinih osoba. oratorij La Fenice sul rogo ovvero La morte di San Giuseppe. Uĉenik J. — VOKALNA: oratorij Den judiska sdngen. sluga Vespone. 64 Solfeggi d 3 vod. — Marchese di Villarosa. klavirski izvadak opere L'Olimpiade obj. Monthlv Musical Record. PERGOLESI. Torino 1936. Rapsodia ebraica. Dve mise: I. 1966. MGG. partituru. Hucke. de Saint-Foix. Damerini. G. G. Pergolesijeva dela bila su neposredno posle njegove smrti neobiĉno cenjena i mnogo izvoĊena tako da je njegova svetska reputacija zapoĉela još pre istorijske pariške reprize intermezza La Serva padrona. U orkestru P. Lo Frate 'nnamorato. Claydon. Stabat Mater za sopran. već bolestan. u F -duru. idu meĊu majstorska ostvarenja. Giovanni Battista Pergolesi. Somma (klavirski izvadak. Cudzoorlh. a kasnije i istoriĉari pripisivali i tuĊa dela. Giovanni Battista Pergolesi. Sonata a tre. delo // Maestro di mušica koje je u stvari pasticcio prema komiĉnoj operi L'Orazio od P. Tegen. Firenze 1966. intermezzo La Serva padrona obj. B. 1732 (prer. — Ch. — F. Milano 1935. ibid. Fortuna e influenza della mušica di Pergolesi in Europa. Boyer. — G. gudaĉki orkestar i b. Pergolesi. Della Corte. Eine Pergolesi Bearbeitung Bachs. ma da to posve zrelo delo izgraĊena L' ODIO V1NTO DALLA je majstora. 1935. autograf . Kao operski kompozitor debitira 1731 operom Salustia i već iduće godine postiţe vanredan uspeh komiĉnom operom u na puljskom dijalektu Lo prate' nnamorato. Pergolesi (disertacija). Svenska tonsdttere. je 1929. — Isti. U pojedinim arijama njegovih opera-serija (Salustia. Accademici' fa-Maddaloni. 1928. A. — DRAMSKA. B. L'Olimpiade. c. LIT. U Pergolesijevu stvaranju posebno mesto zauzima intermezzo La Serva padrona. Pergolesi contributo a un' interpretazione critica. Schmidt (1910) i E. Margadonna. u F-duru za 2 zbora 1 orkestra (II verzija za 1 zbor. Vrlo su verovatno Pergolesijeva dela: Piccola sinfonia u F-duru\Concerto u F-duru. Giovanni Battista. uskoro postaje poznat širom sveta. God. — DRAMSKA. dva znaĉajna crkvena dela. Opere: Salustia. G. rog. sa scenski plastiĉno i ţivo prikazanim situacijama. Giovanni Battista Pergolesi. 1938 (engl. raccolti in occasione della Set timana celebrativa. napisana je u ĉast kraljice Elizabete Christine i izvedena u Teatro di San Bartolomeo. 1949. 1731. 1951. — F. Toni (klavirski izvadak. no ona ne nailazi na povoljan prijem kod PER MUŠICA publike. Adriano in Siria sa intermezzom Livietta e Tracollo (ili pod naslovom La Contadina astuta. Guglielmo d'Aguitania. 17. jedno stavna. B. alt. Sinfonia za violonĉelo i b. Pergolesi attraverso i suoi biografi e le sue opere.. G. 1737 — 38). dueta i arija. 1731 (smatralo se da se uz ovu dramu izvodilo kao intermezzo. — H. Aulette). Švedska rapsodija. // Flaminio. Some Notes on the Instrumental Works Atributed to Pergolesi. 1961. operu // Flaminio V. oko 60 zborova. B. Leipzig 1880. Dunning. Lo »Stabat Mater« di Pergolesi in una rara trascrizione di Paisiello. Potkraj studija. koja je uzvitlala sukobe izmeĊu —> buffonista 1 antibuffonista. 20. obiĉno praćene orkestrom koji plastiĉno potcrtava pevaĉku deonicu. — 42 Solfeggi a 2 vod. — Klavirski izvadak koncerta za violinu i orkestar obj. Radiciotti. Note e Documenti.M. juli 1772. Dva gudaĉka kvarteta: I. — E. Balet Krelantems och Eldeling. remek-delo napuljskog buffo-stila. oko 100 solo-pjesama. sluţavku Serpinu i njezina gospodara Uberta (treće lice. Amsterdam 1953.: M. Pergolesi. Le Messe di G. 1951. 1611. Scenska i filmska muzika.. — Giovanii Battista Pergolesi.: Ch. Moses Perga ment i Simon Perga me nt -Parmet. u Dduru za zbor i orkestar ( I I verzija za 2 zbora) i II. G. —■ CRKVENA. Milano 1900. 1731. Rapp (1951). — E. B. melodije su jednostavne. 1938). Firenze 196 6. Reuter (1947). upotrebljava oboe i rog ove. Njegova se porodica prvobitno preţivala Draghi i pod tim je imenom preselila iz mesta Pergola u Jesi blizu Ancone. Wien 1963. Pergolesi. Siena 1942. klavirski izvadak intermezza Livietta e Tracollo obj.1946. 1966. guda ĉe i b. Cherbuliez. opera seria // Prigioniero superbo sa intermezzom La Serva padrona. nemaĉko prošireno i preraĊeno izdanje obj. Jacopo (nazvan Zazzerino). Pergolesi. Walker. kont rapunkt kod G. Njome stiĉe priznanja i moćnog zaštitnika princa Colonna di Stigliano kod koga stupa 1732 u sluţbu kao maestro di cappella. X. — A. J. Sonata za CANDIDI UNIH violonĉelo i opera seria Olim-piade Di S. M. 1735. Stabat Mater obj. Music and Letters. 1734 izvodi se njegova nova opera Adriano in Siria. God. ■— G.. nekoliko psalama (Dixit Dominus za sopran. Napisan za dva pevaĉa. Vincija i F. Već 1740 izvodi se u Dresdenu. Durantea. J. 2 zbora. Sn.PERGAMENT — PERI nidre za violonĉelo i orkestar. 1962. Tre ignoti quartetti di G. LA SERVA PADRONA INTERME ZZO DELA. 1944. 1962. obj. La finta Polacca. Spomenica G. — W. Njegove arije. Radiciotti (1913) i A. Analecta Musicologica. Lettera biografica intorno alla patria ed alla vita di Giovanni Battista Pergolesi. 1731 (muzika intermezza nije saĉuvana). Sledeća dela piše u Rimu S ENTARSl gde prelazi u sluţbu vojvode CaraNcl Teatro de'Sig. G. 1950. Bach-Jahrbuch. Music and Letters. ali poneki (kao npr. Klavirski trio. Golemo odu še vljenje za njegovu muziku i uz to brojne legende što su se posle svih uspeha nizale oko njegove liĉnosti dovele su. 1953 i Eli. Notices sur la vie et les ouvrages de Pergolese. Concerto romantico za gudaĉe. duo za violinu i vio lonĉelo. Platen. B. — KOMORNA. // Prigioniero superbo sa intermezzom Li Serva padrona. 1843). Toni (1920). I. motete obj. skraćeno i zd. — Isti. 1952. 1734. 1733. ovaj intermez -zo privlaĉi i danas svojom sve-ţinom. uz kamerni orkestar (gudaĉki kvintet. A. do toga da su mu izdavaĉi. Mascherala delle Ninfe di Senna. te ĉembalo). Sinfonia za violonĉelo ib. Music and Letters. 1920) i F. Kongresni izvještaj Utrecht 1952. Dela iz oblasti duhovne muzike tehniĉki su doterana. Pergolesi und sein »Stabat Mater«. Intermezzo La Serva padrona. 1750 u Londonu. MGG. stvorio je kompozicije koje idu meĊu najvrednija muziĉk a dela njegove epohe i posebno napuljske škole. Guglielmo d'Aauitania. 1936 — 41). Einstein (1949) i Ph. Infantesa i D. La serva padrona. gde posta je orguljaš Kraljevske G. gudaĉe i b. sonata za violinu i klavir.). 1752. — SPISI: Vandring med Fru Mušica. B. Stabat Mater i Salve Regina. 1739 Flaminio (1735) i pred kraj ţivota. RMI. 1722 ili 1723 upisuje se na Conservatorio dei Poveri di Gesii Cristo u Napulju gde uĉi violinu kod B. 1921). 59 Chaconne za violu solo. proţeta lirsko . KMJB. moteti. Schlitzer. PERI. Barblanu. oktobar. Perg olesi. Rivista Italiana di Musicologia. — Isti. Ny vandring med Fru Mušica. italijanski kompozitor (Jesi. duet lo ti dissi i tercet Se ilfuoco iz opere Lo Frate' nnamorato. K. 12. Schletlerer. Toni (klavirski izvadak. 1943. 4. Uno sconosciuto intermezzo di G. obou. Salve Regina za sopran. c. talijanski kompozitor i pjevaĉ (Rim. Pergolesi. Torino 1943. Stabat Mater). Di alcuni falsi autografi pergolesiani.emocionalnom crtom i mestimiĉno ra Ċena pod uticajem operskog stila (Salve Regina. — Isti. punu afirmaciju donosi mu sledeće delo. kapele. 1917. 1746 u Parizu. Geizinger (1925). VIII 1633). — Isti. crkvena drama sa buffo scenama. skladnim melodijama.uin. — C. Napoli 1831 ( I I izd. sa intermezzom Livietta e Tracollo. Izrazito operski kompozitor P. III 1736). — A. E. Po povratku u Napulj. Jenny Lind. B. sonata za orgulje u G-duru. duhom. Milano 1961. komponira komiĉnu operu libreto. poglavito u Francuskoj. vrhunsko i jedinstveno delo u celokupnoj muziĉkoj literaturi tog ţanra koje je izvršilo velik uticaj na razvoj komiĉne opere. Siena 1942. Goldoni and Pergolesi. VIII 1561 — Firenca. Cudivorth. 1733. B. Zanon (1915). 1940. COSTAN2A. kompoziciju kod L. pa dueti iz La Serva padrona). 1947). 1734). — F. 192 2 (kasnije djelo miĉno iskorišt en u Conccrlo romantico za gudaĉe) i l i . piše sakralnu dramu La Conversione di S. Goldmann LIT. Caf farelli (26 sv. — VOKALNA: Li Prodigi della divina grazia nella conversione di S. Zurich i Stutt gart 1954). Giovanni Battista sluţio se redovito prezimenom Pergolesi (retko Pergolese). Pergolesi. Za svojih 26 godina P. sonata za orgulje u F-duru. Giovanni in Perficcto t{cl (izvedena 1735) koju je rimska Drammt intitolato publika primila vrlo hladno. — H. — H. No. 1959. 1735 (prer. osobito kod parodiranja ili kad ţeli da pojaĉa odreĊeno raspoloţenje. c. X. INSTRUMENTALNA: koncert za violinu i gudaĉe u B -duru. On je u prvome redu majstor buffo -stila i muziĉar neiscrpne melodijske invencije. koga nazivaju »Raffael muzike«. Pergolesiana.

1608 (arije komponirao C. XII I9 27 —)• Kompoziciju završio u Muziĉkoj akademiji u Beogradu u klasi S. Kon trapunkt. visoki bariton (Pari II 1869 —• Neuilly-sur-Seine. 1608 i za operu Arianna (O.. 1905. Taskin). — VOKALNA. Harmoi graĊa kreće se obiĉno izmeĊu dva pola.-re sla. da Gagliana (A. Vecchija 1938 i dr LIT. (A. Dva puta napuštao muziĉko kazalište. X 1930 —). Caccinija. Rinuccini). saraĊuje i u ĉasopisima Zvuk i Pro mušica. — Opera Rosmun Pjesme za glas i klavir. 1949. a zbog izraţajne muziĉke pretacije i osobita glumaĉkog talenta bio je veoma cijenjen vao je Pelleasa na prvoj izvedbi opere Pelleas et Melisam Debussvja (1902) i ostvario tada svoju najbolju ulogu. dalje. P. 1964. Nas je i u operetama. meĊutim. Pesme iz Dalmacije. Alle fonti della mondia. Dafne. Carlo. 1591 postao principale direttore della mušica e dei mušici na mediĉejskom dvoru u Firenci. Riemannu). da P. Studirao na ] kom konzervatoriju (R. 1969 (sa D. da Gaglianom). a od sredine XVIII st. — F. Jahrhundert. fešta teatrale. — VOKALNA: Le varie musiche . Mušica. meĊu kojima su na - J -tr '1' JJ JTJ J 7T1 ^^ . Osobito je vaţno njegovo izdanje madrigalske kon O. Drţić). posvetio dramskoj glumi (poslije Prvoga svjetskog rata ĉlan S.: operu Euridice obj. Malvezzija. odnosno dvaput po 4 takta. LIT. Croquis d'artistes: Jean Perier. Iduća Perijeva opera. 1948 i III. dio ili ulomak nekog teksta.: H. 1957. 1919. VI). pa 1961 docent i od 1965 profesor. La Precedenza delU dame. 1933.60 PERI — PERIODA roĉito zapaţene uloge Bugarke (Hristić. Firenze 1939. 1954. MeĊusobna harmonijska nost reĉenica oĉituje se u kadencama. tema s varijacijama. sonatina za violinu i klavir. sastavljena od dvije male reĉenice (4+4 ta kta) nazi i mala p. Pesme iz Makedonije. . faksimil obj. Leipzig 1901. Geneve 1955). — INSTRUKTIVNA: Nauka o muziĉ kim oblicima. nekoliko kompozicija u zbirkama onoga doba. 3. Firenze 1905. 1922. LIT. L. Vecchija Amfiparnaso. Firenze 1895. ciklusi Noć bez jutra. Fantasta quasi una sonata za violinu (ili violu) i klavir. Torchi (L'Arte musicale in Italia. II 1877 — Rim. To je prva opera uopće. Jeppesen (La Flora. 6. 1973). SBIMG. oj ju-naĈ-Jca. Od 1919 ţivio u Opatiji. U muziĉkoj teoriji. — A.— KLAVIRSKA: sonata. de Curzon. Armonia razionale. Guitrvja). Periĉićev inventivni muziĉki jezik bazira na neposrednoj i bogatoj fantaziji. Monteverdi). Sa ansamblom beograi Narodnog pozorišta gostovala u zemljama Evrope. taktova. Euridice. Studien zur Geschichte der italienischen Oper im 17.Ghisi. Jacopo Peri e la sua famiglia. Prema tome dvije mu -> reĉenice. Sonneck. RMI. Rapporti sonori superarmonid. Reĉenice periode temelje se na neznatno iz njenoj ili srodnoj graĊi (a ax ili a b). MGG. tematski srodne i harmonijski meĊusobno 0 1 tvore periodu. 1948. 1950. Na toj se shemi temelje plesa i pjesme. La Liberazione di Tirrena ed Astrea. G. NOVA IZD. od 8 normalnih taktova (ili 4 »velika« ili 16 »n taktova) predstavlja »normativnu temeljnu shemu muz stavka« (prema H. prilikom vjenĉanja francuskog kr alja Henrika IV s Marijom de'Medici. 1962. 1951. Azije r *e. Prva reĉenica zav redovito nepotpunom kadencom. — Isti. — A. 1968. arije G. — M. balio e drammatica alla Corte Medicea dal 1600 al 1637. Kontrapunkts S. 1950. Bila jednom ruţa jedna . svita za 3 v ioline. pa je na tekst O. intermedij La Speranza za guidata da Mercurio. — A. podudarnost iz i poĉetnog i završnog dijela periode koja u pravilu obuhv. Simfonijski stav. ski kvintet u h-molu. a druga potpunom. Intermediji. tonike i dominanti taj se naĉin postizava medu reĉenicama odnos pitanj a i odgc Takva p. Corazzini. fešta teatrale (sa M. 1933. U svojoj umetniĉkoj karijeri ostvarila niz kreacija. Kostićem i D. 1600 (nekoliko brojeva komponirao G. E. vremenski odsjek: dobije. M. Ĉarobna frula). 1958. 1971.: G. nadalje varijacije i druga djela za klavir. Od XIX st. 1609. 1598 (sa J. XI 1954). balet Marte e amore. Labudovo jezero kovski). X. Rajiĉića.— KAMERNA: gudaĉki kvartet. Tal prijevod knjige Lehrbuch des . Jovanović). 1962. Caccinijevom). Muziĉka je deklamacija u njima vrlo izrazita. 1919. Caccini. zatim od st. u stilu novog monodiĉkog recitativa. II izd. j kojim se oznaĉuje zaokruţena muziĉka misao ĉiji se dijelov Ċusobno odnose kao pitanje i odgovor. turniri i dr. Solerti. muziĉka drama Euridice. Mila. 1948.ve bi vaz-dcc -Ha dje-cb-vi-no. As. Rajiĉića. Nouvelle Revue. 1913. Loezvenberg. Bio je gotovo 50 godina jedan od najvećih um je u Francuskoj. ~z&mljo\mL MM sta. tj. 7Kpio8o. ORKESTARSKA: simfonijeta za gudaĉe. Goldschmidt. naĉelo periode don i u sloţenijim oblicima umjetniĉke muzike. pa je nastupao kao pjevaĉ (npr. je u svojim djelima pokazao priliĉan smisao za razvi janje dramatiĉnih prizora. P. vodio i mi odjel na Istituto editoriale italiano. pe'lia (Delibes). Pregled nauke o harmoniji. J. da. 1948.IV stavak »Himnal PERIĆ. Jadassohna. Scenska muzika: Pepeljuga (za pozorište marioneta) i Novela od Stanca (M. da Gaglianom i F. Veće na "skolju i Grm. Skovranom). debitirao i8< Opera-Comique kao Monostatos (Mozart. do-mo-vl-n/}. — Imp. reprezentativnog stila (stille rappresentativo). Lijepa. 1905. sonatina. pored diferencijacije u šecima. PERIODA (grĉ. DRAMSKA. recitativi za operu Tetide (libreto F. I. Rinuccinija napisao operu Dafne. 1951. Solo-pesme: Šumske idile. Stva ralaĉki put Stanojla Rajiĉića. Sn. 1628. 1614. 1959 i Gradinar. izvedena je prvi puta 1598 u palaĉi Corsi. —• Miserere. 1908.: F. Horovi: Tri rukoveti: I. od 1956 u Muziĉkoj akademiji asistent S. Tri pesme Rabindranata Tagore. takoĊer ĉlan Camerate i autor opere Euridice. zatim studirao kod A. — A. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen. Uhla u Beĉu. Theatre Festivals of the Medici. Perija.\ Cambridge 1943 (II izd. Hrvatska himna »Lijepa naša dorr I I TUL-ŠOL. je imao izvrstan glas. Skovranom. Vlastimir. canzonette i gali G. 1617. 1948. Jean. općenito. Na meĊunarodnom konkursu Gian V. 3 fragmenta ove opere obj. Annals of Opera (2 sv. takoĊer na Rinuccinijev tekst. P. Opere: Dafne (»favola pastorale«). III izd. Carlo Perinello. . KOMPOZICIJE. RAM. D. 1611 — 13). To je prva opera koje se muzika potpuno saĉuvala. plesaĉica (Zagreb. B. Ghisi. DJELA. Simfonijske pjesme: // Cigno morente.: L. partija Clorija u operi Flora M. Srednju baletsku školu završila 1948 u Becgradu (M. Fešte musicali della Firenze Medicea. da Palestrine. saĉuvan libreto i po 2 kratka Perijeva i Corsijeva muziĉka odlomka). PERIER. Marx pojmom periode podrazumijeva se. PERINELLO.Beethoven: IX simfonija u d-molu op. Studirao muziku u ' (G. još i simetrija muziĉke grade. Amfiparnaso O. Jean Perier. Atti dell'Accademia del Real Istituto Musicale di Firenze. Nagler. 1966. — H.: Echo con due risposte »Dunque fra torbide onde«. 1967. Torino 1903. — DRAMSKA. 1962. skripta za predmete Harmonija. A. Caccini). 1625 i dr. Kraljica ostrva (Thiriet) i dr. DJELA. Wieselberger) i na Konzervatoriju u Leipzigu (S. C. i je baritonske i tenorske uloge. Ĉini). the first Opera. . Casella. I 95i. 1949) i dr. Bojana. Jacopo Peri. 1964. Bussine. ĉesto osve-ţenim zvukovima impresioniz-ma. Verdi. K. U stilskom pogledu njegova dela odišu neoromantizmom. Izraz p. 1949. Radenkoviĉem). intermedij. — SPISI: G. najprije kao oznaka za melodiju rašĉlanjenu cezi na poloviĉni i potpuni završetak. baleti. na praizvedbi op ere Euridice). . III scena za Mascherata delle Ninfe di Senna (sa M. MGG. Jacopo Peri. 1945—69 istaknuti solist baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Od 1948 u Beogradu profesor muziĉkih škola Josif Marinković i Josip Slavenski. Le Origini del melodramma. — O.— F.125. 1962 (sa M. X. U istom baletu igri sa podjednakim uspehom glavnu ţensku ulogu. 1589. 1904—14 nastavnik kompozicije na Konzervatoriju u 1 od 1914 docent na Konzervatoriju u Milanu. Milano 1940.v. Jadass God. G. — Gudaĉki kvartet u C -duru. . 2 e 3 voci con aggiunta d'arie nuove . II beato regno i Turbini di primavera. javlja se u ziĉkoj teoriji oko 1100 (Johannes Affligemensis). 1539 — 1637. romanca za violinu i klavir. Corsijem. kompozitor i muziĉki pisac (Vršac. 1900. talijanski kompozitor i muziĉki (Trst. 1931). 1955.). MGG. Veoma aktivan muziĉki pisac. . 1615. — IZD/ arije iz opere Euridice J. Pesme iz Vranja. 13. 1934 (Accademia d'Italia). francuski pjevaĉ. PERICIC Battista Viotti 1950 u Vercelliju osvojio je nagradu za gudaĉki kvartet. preglednosti forme i izrazitoj naklonosti sonat-no-dramskom izrazu. 3 arije iz Le varie musiche obj. i Pregled razvoja hormonskih stilova. Kao ĉlan firentinske Camerate zanosio se idejom o oţivljavanju starogrĉke tragedije. 1 ţene partije dala je u baletima Licitarsko srce (Baranović). a I. M . Salvadori). z. k u Rimu. II. Ohridska legenda koju je 1948 dobila republiĉku nagradu. DELA. — SPISI: Josif Marinković. Periju prvenstvo u recitativnom stilu. 1961 (sa D. Romeo i Julija (Prokofjev). Razvoj tonalnog sistema. u nekim se delima sluţi savremenijim muziĉkim jezi kom (simfonijeta). a bio je i vrstan orguljaš i ĉembalist. Ghisi. et alcune spirituali in ultimo con continuo uz pratnju ĉembala (ili chitarrona) i orgulja. Menetrat. o dnosno tzv. O. osporavao je. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. I 1942). Biljanu. X. 9. d'autunno. 7. — Isti. PERICIC. no uglavnom izbegava spoljne efekte i privremena modna stremljenja. izvedena je 1600.

2. Satztechnische Fragen in der Kompositionslehren von F. 1956. 1958.PERIODA — PERMUTACIJA Dvije velike reĉenice (8 + 8 taktova) saĉinjavaju veliku periodu : Andante con Variazioni Lv. Statkowski). tj. Neue Beitrage zu einer Lehre von den Tonvorstellungen. Berlin i Stuttgart 1902. 1950 i 1952. God. U višeglasnom stavku p. 1956. 1950 —55 dirigent Zagrebaĉke opere. Classic Suite. Harmonic Aspects of Classic Form. — Th. 17. dirigent Metropolitana i Connecticut Symphony Orchestra (1952—59). Simfonijeta. 1967 —74 u Rijeci. Bach-Jahrbuch. Bass. ţenskim zavr šetkom. —■ SPISI: Evolution of the Tone-Row: the Tzvehe-Tone Modal System. Little Suite. Od 1931 organizator muziĉkog ţivota u Poljskoj. VIII 1920 —). Scenska i filmska muzika. Lindjo. Koch (disertaciia). 22. rumunjski dirigent i kompozitor (Ograda. 1955— 56 na istom poloţaju u Mariboru i 1956—65 u Skopju. sole. Fantazja. Ramer. F. Ch. IV. Concertino za fagot i flautu.550.11 stavak DJELA. Szymanowskog i poljskoga muziĉkog folklora. kombinacije glasova niţu se slobodno što se od XVII st. Komponirao je pod utjecajem francuske neoklasike. K. Monody /za flautu solo. 1949. 1960). 1938. uvertira. — G. — P. 1954. Milano 1920 —22. 1. Grosse Kompositionslehre I. Radio-opera Girlandy. Georgiades. njego vo je djelovanje u prvoj reĉenici u znatnoj mjeri oslabljeno terc nim ili kvintnim poloţajem kvintakorda ili tzv. 1942. — Sonata za klavir. —• Zborovi. — KLAVIRSKA: sonata. G. Prva reĉenica periode završava ĉesto poloviĉnom kadencom na dominanti. Kfeneka u New Yorku. u izdanju Beitrage zur Geschichte der Musikanschauung im 19. MGG. PERIŠIĆ. seherzo za duhaĉki orkestar. Dahlhaus. 1939. G. 1959. 1969. znaĉi onaj sluĉaj izmjene glasova (Stimmtausch) kod kojega su svi glasovi izmijenjeni u višestru kom kontrapunktu. Dirigiranje studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. 1950. Mozart-Jahrbuch. Integrative Devices in the Music of Machaut. J. nepravilni broj taktova. 6. 1948. — A. a druga na tonici: Andante grazioso W. 1946. 2 simfonijske skic e. 2 koncerta za vio linu. r r rr r 1 i =t= r r U brzom tempu pak. Lissa. koncert za klavir. h u b ili obrnuto. 1949. 1963.Mozart: Sonata za klavir u A-duru K.IVstavak r i r r r n rr g-moi *r Ako obje reĉenice završavaju toniĉkim trozvukom. nego i visina tona. a pro mjena se oznaĉivala odgovarajućim predznacima odnos no b. —• Isti. Rapsod. 1953. Balkanske pitoreske. 1962. 3 za klarinet solo. 1947. 1926 (izgubljena).. Periode od ĉetiri takta (2+2) susreću se najĉešće u pola ganim stavcima u kojima je u jednom taktu sadrţana ĉitava (dvotaktna) fraza: Andante vVA. VII 1970). koncertantna simfonija za violinu i orkestar. sonatina za trublju i klavir. PERKOWSKI. Regensburg 1965. flaute i komorni orkestar. George. Baleti: Szvantezvit. ameriĉki kompozitor i muziĉki teoretiĉar (Bavonne. 1951. nadalje javlja u fugama s više tema. a završavaju razliĉitim kadencama (npr. Triolct za gudaĉki kvartet. Untersuchungen zum Problem der Symmetrie in der Instrumentalmusik W. Stekavši naslov Master of Music uĉio muzikologiju kod G. a od 1974 ponovno u Zagrebu. Suite. DJELA. Journal of the American Musicological Society.26. 1926 (izgubljena. 30. The Chanson of Antoine Busnois. 1950.Mozart: Sonata za klavir u G-duru K. A. Serial Composilion and Atonality. Lyric Pieee za violonĉelo i klavir. Niedt. — DRAMSKA. PERLEA. Atonality and the Twelve-Note System in the United States. Eighteenth Century Theories of Musical Period Structure. Szymanowskog i u Parizu kod A. — VOKALNA: kantata VCisla. MQ. varijacije na vlastitu temu. 1960. kada se dva takta raĉunaju kao jedan. S. Roussela (1926—28). profesor Konzervatorija u Varšavi (1949— 51. Monody II za kontrabas solo. U praksi se meĊutim susreću mnogobrojne varijante. E. Zur Musiksprache der Wiener Klassiker. XII 1900 —New York. sonata za obou i klavir. Ać. 1957 —61 profesor na Kalifornijskom univerzitetu i od 1967 kompozitor in resistance Univerziteta u Tanglewoodu. zborovi. 6 preludija. Zasluţan je za razvoj suvremene poljske muziĉke kulture. Direktor Konzervatorija u Toruriu (1935—39). X. Ko. Gdjekad prva reĉenica pri kraju modulira u tonalitet dominante: 336=3=^ g-mol W. 1967.Mozart: Simfonija u g-molu K. Heidelberg 1955. . Riemann. 331. 1935 (prer.V.V. 1317—18) za posebnu vrstu -> mutacije kada je kod solmiziranja melodija mutirala iz hexachordum durum u hexachordum molle ili obratno. God.: Z. 1960. Jahrhundert (red. Bach. 1955. 1954. ORKESTRALNA: 3 simfonije. MQ. U Bukureštu dirigent Drţavne opere (direktor 1929—32 i 1934—36) i simfonijskog orkestra radio-stanice (1936—44). V 1915 —). Studirao na Varšavskom konzervatoriju (R. Benary. naziv što ga je upotrebio teoretiĉar Marchettus iz Padove (Lucidarium in arte musicae planae. Jedan od prvih ameriĉkih muziĉkih stvaralaca koji su usvojili dvanaesttonsku kompozicijsku metodu. I stavak PERLE. Zum periodischen Prinzip bei J. 1948. 1962) i Wroclawu (1951 —53). II. Kod nepravilne p. 1966. za violu i klavir. 1952 i dr.Beethoven:Sonata za klavir u As-duru op. sole. Trattato di forma musicale. — G. Bio je i nastavnik na Manhattan School of Music u New Yorku (1952—59 i od 1965). Hebrevj Melodies za violonĉelo. permutatio). Ionel (Jonel). Piotr. Tri simfo nije: I. 1938 (izgubljen. za orkestar. Bacha). permutacijske fuge (javlja se kod J. suţenja. Kompozicije za sole i zbor. — Duo za K. rekonstruiran 1948) i 1960. Val cer u Des-duru). dirigent i kompozitor (Dubrovnik. 1923 i klavirski kvintet. fantazija za klavir i orkestar. 1950. npr. Massenkeil. Chopina.: H. što je karakteristika tzv. p. poljski kompozitor (Oweczacz. taktovi 17—-48). — C. 1932 (izgubljena. ORKESTRALNA. W. Wagners Begriff der »dichterisch-musikalischen Periode«. 6 Bagatelle. III 1901 — ). The Music Review.A. 1932. moţe imati i 32 takta (npr. — L. 1948. solo -pjesme. a i odstupanja (proširenja. DJELA. Poloneza u As -duru F. — Gudaĉki kvartet. 1954. V. Wiesbaden 1962. Riepel und H. rekonstruirana 1955). se i kao teoretiĉar zalaţe za povezivanje neoklasiĉnih oblika s dodekafoniĉkom organizacijom zvukovnog materijala. Rapsodia. — Solo-pjesme. 1962. — Sonata za klavir. ORKES TRALN A: Plesna suita. 1959 i 1960. 1962. 1948—57 predavao povijest muzike u New Yorku i Louisvilleu. P. Studij kompozicije završio 1942 na Univerzitetu u Chicagu i zatim se usavršavao kod E. istodobno i profesor Konzervatorija (1941—44). Studirao na konzervatorijima u Miinchenu i Leipzigu. ORKESTRALNA: simfonija u C-duru. Suita geometrycsflautu i klavir. 1947). — L. 1916.1 stavak 61 umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1943 u Osijeku kao operni korepe titor i dirigent. 1919. LIT. 1955 i Sinjonia dramatica. 1945. Sonate: za violu solo. 1958. 1960. 1954. Ponekad i dvije periode stoje meĊusobno u sliĉnom odnosu kao reĉenice unutar periode: oblikovane su prema naĉelu simet rije. 3+5) od ovih najtipiĉnijih primjera periode. 1947. sonatina za klarinet i klavir i dr. 1968. 1951. 1965—67 djelovao u Zagrebu. 1935.V. The Score. A. kod K. God. PJB. 1950 i Klementyna. 1950. 13. Uwertura zvarszawska. The Music Review. koncert za violinu. Salmen). rekonstruirana 1952) i druga djela za klavir. 2 duhaĉka kvinteta. gudaĉki kvintet. S. I. zbor i orgulje. Ukrajina. Reesea na Univerzitetu u New Yorku. 1947. pa se mijenjao ne samo solmizacijski slog polustepena (mi-fa). što dovodi do primjene svih kombinacijskih mogućnosti u toku stavka. 1925 (izgubljen).283. 1945. od 1948 u SAD. 3 etide za orkestar. Kad se takva izmjena provodi prema strogo utvrĊenom redoslijedu radi se o pravilnoj p. LIT. 1960. za violonĉelo solo. Ino. Mozarts. Ialomita. Piotr Perkowski. 1946 odlazi u Italiju (dirigent Rimske opere i milanske Scale). Ralner. Epitafium dla Nikosa Belojannisa. Za zbor i orkestar odn. — KOMORNA : 5 gudaĉkih kvarteta (III. Schubert. DJELA. solo-pjesme. 1941. New Jersev. PERMUTACIJA (od lat. 3 Movernents. zbor i orkestar: Ballada pomorska. 1943. G. Feil.

Leoninovi organumi su dvoglasni. PEROSI. što nastaje permutacijom. // »Clavicembalo ben temperatoi di G. pothvat je propao : financijskih i pravnih razloga. 1910. Taccuino. T. 1932)5 Vercingetorix (Canteloube. Lul . 1922. studije i ĉlanci. Dć. PEROSI izgraĊivao na tekstovima iz EvanĊelja. na opernoj pozornici debitirao 1921 u Nici kao Vitellio (Massenet. Stoga je P. La Lettura. 1962. VI 1966). Roma 1924. —=■ Opera Mi 1940. d-e-c. V 1883 •— 6. 1917. Gennrich (1955) i dr. Klauzule su najĉešće diskantske. LIT. B. Pt lunga. LIT. 1960. 1934) i Oedipe (Enescu. Apelu oko 1160 — 1220. diplomirao klavir i kompoziciju na Konzervatoriju u Bole God. XII 1872 — Rim. 1938 i dr. —■ Djela za orgulje. L. Ro (1936). — M. 1940 jedan ili više organuma obj. / Principi fondamentali dellu compos: musicale. 1909. Luigi. ukupno 479 001 600 varijanti. Verdi. IX 1966). je postigao muziĉki izraz sugestivna djelovanja. IV 1675).ra'zaodtri tona (c. Machabey. Perosi. Messina. DJELA. 2 rekvijema. On je. Maximilien (Milhaud. The Question of tins Oeuvre and Dates. Husmann. c-e-d. tema s varijacijama. studirao na akademiji Santa Cecilia u Rimu i na Konzervatoriju u Milanu (M. autor prvih ĉetvorogla kompozicija u evropskoj umjetniĉkoj muzici. 1932. RMI. 1962. Leipzig 1940. napisao za njih nove klauzule i dodao mnoge 1 organume. von Ficker (1930 i 1946 — 47). inspirirajući se duhovnom muzikom prošlih razdoblja — melodi-kom gregorijanskoga korala. L. 1025 ( I I izd. 1896 zareĊen za svećenika. Milano 1953. Debussy. se mnogo upotrebljavala u -> dodekafoniji. II Momento perosiano. a u i muzici posljednji stavak Perpetuum mobile iz Simfonijete za g ĉki orkestar B. meĊutim. gotiĉke moduse (2. Cantata dell'anima. 1898 imenovan stalnim dirigentom Sikstinske kapele. Perotinus Magnus. La Trasfigurazione. su R. franc. Husmann (Publikationen dlterer Musik. ORKESTRALNA: koncert za klavir. 3 Notturni a G. 1921. Zur Melodiebildung Leonins und Perotins. ZFMW. tae Mariae Virginis). talijanski kompozitor. La Risurrezione di Lazzaro. L. koncert za vi< 1932. Pariš 1922. zvan magister Perotinus m. MGG. o-sobito oratoriji i mise. L.F. Perosi. — C. 1897. 23. — M. 1901. nus). — Vokalne kompozicije. 1671). 1900. Carabella i E. 1900. je sudjelovao na praizvedbama opera Perse'e et Andromede (Ibert. Kassel 1967. 1899 — 1918. sonata za violu i klavir. Serial Composition. Don Kihot (Massenet). — Isti. Završio pravo. Haller). Haberl. Nakon angaţmana u po krajinskim kazalištima. Oi revidirao Leoninovu zbirku Magnus Liber Organi. gloria vivente della mušica sacra. me ment perpetuel. 1659. 1902. 1930. tal. LIT. La Vision de Mdna (Dumas. — SPISI: V 1 pianistica di C. — E. M. Tonalno se Pe nusova muzika kreće izmeĊu pentatonske heterofonije i tonE znaĉajki dijatonske dur -ljestvice. Dumontier) i kod A. Melodija Peroti: saţeta je i redovito kraća i pregnantnija od melodike Leonin organuma. Greese. Scherzo. Perotins Beata viscera. Apel (Historical Anthology of Music. 19C17. Don Giovanni (Mozart). 1921. 1937. Brindle. MeĊutim. Torino 1954. Wiori. koncert za violinu. Marka u Veneciji. U suvremenoj muzici. 194. Bernardija. — A. I2. Uĉitelj pjevanja na seminaru u Imoli. Coussemakera (anon. L. Simfonijske poeme Dovrei non piangere i La Fešta del villaggio. Cantata in onore della Beata Cabrini. improvizacijskoga karaktera. nije prvi primijenio tehniku trogl ali je troglasno višeglasje tek u njegovim djelima postiglo p umjetniĉku vrijednost. In diebus tribulationis. The Enlargement of the »Magnus liber or Journal of the American Musicological Societv. Vespertina oratio. Rokseth oko 1170 ili 117 nakon 1220). Mušica Disciplina. 1929).62 PERMUTACIJA — PERRIN Perosi. — KOMORNA: gudaĉki kv 1910. Die liturgischen Organa Leoninus und Perotinus. Faust) i dr. 1898. Lo: Perosi. 1928 postao ĉlan Pariške opere na kojoj će u toku godina ostvariti cijeli niz izvanrednih kreacija. modus. Perosi. P. više s za razne sastave i dr. L. NOVA IZD.A. balet La Calunnia. Cambertom isposlovao dopuštenje Luja XIV. — G. MF. . L. inverzija. A propo quadruples perotiens. suita za violinu. oko 200 kompozicija za klarinet i klavir i dr. 70 Canoni. PEROTINUS (Perotin. svoje oratorije L. Rolland. francuski kompozitor. Spomenica W. Milano 1952. — E. je prvi veliki kompozitor višeglasne muzike ne samo po tek nama kojima je obogatio višeglasno muziciranje nego i po un niĉkoj snazi i uvjerljivosti svoje muzike. MQ. 1955. klavirski kvintet. X. 1160 — oko 1200 ili 1205. P. francuski pjevaĉ. Roma 1952. I 1894 •— Pariz. 1907.. pjesme. 1947). a i zbog spletaka J. Perosi. 1931). Paglialunga. — H. P. matematiĉki postupak koji se sa stoji u mijenjaju poretka elemenata odreĊenoga niza. L'Oratorio di L. prema H. 1958. Mose. 3. Perotinus. Paganinija. II za violinu i orkestar i Sona mouvement perpetuel za violinu i klavir N.: F. gudaĉe i 4 roga. Della Corte. Svaka p. Del 1 i A. 1899. 4 Danze za dvostruki gudaĉki kvintet. Herodiade). Andre. 1904. Les Primitifs de la musique francaise. PERRACHIO. Roma 1967. 1952. Perosi. La Strage degli innocenti. vokalnom polifonijom Palestrine i Schiitza. La Risurrezione di Cristo. — C. 1934.: A. In Patris memoriam. The of Perotinus. I. U toj je sluţbi. nego na sve tonske i ostale -> parametre. — E. e) permutacijom se moţe dobiti 1 X 2 X 3. koncert za klarinet. Ţivio je vjerojatno na prijelazu u XIII st. 21. Sanders. prema Y. K\. 1947). je napisao velik broj djela od kojih su najznatnije kompozicije duhovnoga karaktera. Husmann. a najpoznatiji su ĉetvoroglasni organumi Videru Sedenmt principes. AFMF. Prvu muziĉku naobrazbu dobio od oca Giuseppea. Bressan. on se kao kompozitor prikljuĉio onim reformatorima koji su nastojali talijansku crkvenu muziku osloboditi od nadmoćnog utjecaja opere i vratiti je tradicionalnom stilu. Perosi. oko 150 moteta. 7 Ch. 2 (varijacije). ORKESTRALNA: koncert za klavir. — KOMORNA: 18 gudaĉkih kvarteta. 1931 — 32. sonata za vio linu i klavir. 1944. 1901. L'Oratorio musicale e »La Risurrezione di Cristo« di L. i to oko 1190 —: kao nasljednik Leonina u katedrali Notre Dame (tada crkva . L. -* Modalna notac P. kratio je Le nove organume. Damerini. — Obradbe narodnih napjeva za zbor. 1935). iz o. 1963. e-d-c). Aspects of Medieva Renaissance Music. — Isti.F je 1669 sa R. — H. promjena re doslijeda tonova unutar nekog niza. 3. Gastoue. meĊu kojima su uloge: Boris Godunov (Musorgski). Torino. Dok su Leoninovi orgar ritmiĉki slobodni. Sch -(Garre). M. Le Sette parole di Nostro Signore Gesit Cristo sulla cro-ce. d-c-e. 26. je pisao i conduc u motetskom stilu. U ^serijelnoj muzici p. —• VOKALNA. pijanist i. — Z. Milano 1959. Perosi e i suoi primi quattro oratori. narušava njegov originalni oblik (kao što ga u biti narušavaju već i njegove klasiĉne varijante. Torti. Tischler. Herkunft und Entwicklung des »Magnus liber organi de phonario«.Gennrich. Rinaldi. L. P. je najveći kompozitor razdoblja -> Notre Dame. 1929. 1904. Venezia. orguljaša katedrale u Tortoni. toĉno odreĊenim ritmiĉkim modusima. a bio je i partner Grace Moore i Georgesa Thilla u filmskoj verziji Charpentierove opere Louise. od 12-tonskog niza mogu će je naĉiniti I X 2 X 3 X 4 X 5 X 6 X 7 X 8 X 9 X I O X U X X 12. Spominje ga anonimni engleski autor traktata objavlji u djelu Scriptores . Die drei-und vierstimmigen Notre Dame Organa. X. Natalitia. Ludwig. Papandopula. IV) i Johai de Garlandia. trajno gibljiv. Tortona. menica H. zvukovnom monumentalnošću Bacha i Handela •— P. — G. S. 1947. Perotinus Revisited. mala suita. — A. Bergamo 1899. Baratti. — CRKVENA: više od 20 misa za 2— 8 glasova. u kojoj se jedna lodijsko-ritmiĉka figura odvija neprekidno u brzom tempi poĉetka do kraja stavka. Musiciens d'aujourd'hui. ziĉki pisac (Torino. ibid. . Davison i W. II Sogno interpretato. — G. PERPETUUM MOBILE (lat. zapravo rada novi niz. Mefisto (Gounod. 1963. Napoli. // Giudizio universale. Riemannu. Vjerojatno djelovao u Parizu. 1936. Camberta (La Pastorale. Pariš 1908 (XVIII izd. Zastupajući ideje cecilijanskog pokreta. Uz liturgiĉke organume P. usavršavao se 1893 u Školi za crkvenu muziku u Regensburgu (F. DJELA. 1898. A libreta prvih francuskih opera R. ou le Mariage de Bacchus. Glinski. 1956). Medu prvima primjer tzv. Ottocento mu italiano. E. npr. sigurno utvrĊeno njegovo autorstvo. 1898. L'Entrata di Cristo in Gerusalemme. Musmeci. piše najvi. S. Gani. Cameroni. a Perotinusovi glasni i ĉetvoroglasni. Ostale kompozicije oratorijskog karaktera i kantate: O Padre nostro. U muziĉkoj literaturi najpoznatij primjeri Moto perpetuo op. 1929 i // Nazzareno. -. (pi W. Acireale 1932. Usprkos uspjeha-predstave. 28. Firenze. — A. ukupno 6 varijanti (c-d-e. PERRIN. Suite posvećene talijanskim gradovima: Roma. Perosi. Dies iste. P. U nizu djela. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Parizu (A. e-c-d. pastorala i scherzo. 1 Ariane. Perosi. 1902. Transitus animae. — Isti. A. London 1966. — Sonata i brojna druga djela za klavir. violonĉelo i klavir. God. talijanski kompozitor (Tortona. Don L. 1912. Immagini e sotiche nella mušica ita Siena 1957. Torino 1936. 5 gudaĉkih kvinteta. se primjenjuje ne sa mo na tonske visine. N. 6. 1899. Mućci. H. 1948. Roma 1924. — Isti. Roncaglia. d. ot\ je 1671 u Parizu prvo francusko javno operno kazalište izved opere Pomone. Notre-Dame Organa. Tako obnovljenim oratorijem izvršio je snaţan utjecaj na svoje suvremenike. od XIX st.: sva djela za koja je utvrĊeno Perotinusovo autorstvo je H. h X. uz prekid zbog bolesti 1915—23. ostao sve do smrti. himne. Albertini.: R. — A. najbrojniji su troglasni ganumi. L. 1930. PERNET. Tischleru oko 115. PĊnnain. L. Y. Perosi. francuski pje i operni libretist (Lyon. Pierre (nazvan Abbe Perrin). 1950. New York 1967. Lorenzo. Rolande et le mauvais garcon (Rabaud.*X 1956). za ko. oko 1620 — Pariz. •— R. 1913. — H. 1962. pa u crkvi sv. psalmi. // Natale del Redentore. a u spomenutih 479 001 600 permutacija sadrţani su i onako svi mogući 12-tonski nizovi uopće. retrogradni oblik i retrogradni oblik inverzije). Perosi. Pomone. — INSTRUKTIVNA: Trattato d'arn 1927 (II izd. moto perpetuo). 1933). Milano 1924. Perosi. Perosi e le sue opere. O njegovu ţivotu nema pouzd podataka. i 4. Genova i Milano. Pastorale za zbor i orkestar. bas-bariton (Rambervillers. Oratoriji: La Passione secondo San Marco. Saladin) gdje je diplomirao. 1925—55 nastavnik na Konzervatoriju u Torinu. naziv za in: mentalnu kompoziciju virtuozna karaktera. Svoju bogatu i nadasve uspješnu umjetniĉku karijeru završio je 1949.

Moore. V 1931 —). Corallijem) balet Giselle (A. Uz taj orkestar koncertirali su najugledniji domaći i strani solisti. XII 1909 —).: A. tvori politonalne spojeve. Martha). Broder. trublju i gudaĉe. serenate i druge kompozi cije. te velik ambitus i veliki skokovi. Kumara. 1830 angaţiran kao prvi plesaĉ u londonskom King's Theatre i iste godine gostovao u Parizu kao partner M. 1955. 1929 — 54. predavao zatim pjevanje na Konzervatoriju u Milanu i vodio teĉaj usavršavanja na Scali. Suzana (Mozart. God. koncert za klavir. PERROT. 6. 10. se osobito istiĉe kao kompozitor crkvene muzike u strogom kontrapunktskom stilu.Century Choral Music. Oreficea u Padovi i kod M. Stabat Mater za zbor i orkestar. 1944 i Eye of Anguish (King Lear). Seviljski brijaĉ). medu ostalima. uz violine i bez njih. Mileva. Essays on 20 th. 1948. je pjevaĉica velikog glasovnog raspona. Giegling. Studij klasiĉnog baleta zapoĉet u Lvonu nastavio u Parizu kod A. t enor (Montagnana. God. X. U muziĉkoj povijesti Bologne P. Jules Perrot. 1689. Padova. U njima ima i elemenata iz civilizacije prije Inka. Persichettijeva je muzika tonalna u osnovi. LIT. 1966. 1954. Lifar. Evett. 1963. U plesovima i pjesmama današnjih peruanskih Indijanaca proţimaju se indijanski i španjolski elementi. Guest. 1700. Perrinu i Cambertu s pravom pripada naslov stvaralaca francuske opere. Cantate morali e spirituali za 1 i 2 gl.PERRIN — PERUANSKA MUZIKA kojemu je 1672 uspjelo dobiti koncesiju za sebe. p. harfistica (Trst. 24. — R. koloraturni sopran (Rim. od 1945 u Trstu. Od 1952 urednik u izdavaĉkoj kući Elkan-Vogel Co.ru (1791-—1814). Narodna muzika zapadnih nizinskih predjela na Pacifiku nastala je miješanjem muziĉkih elemenata španjolske i crnaĉke etni ĉke skupine. 18. LIT. za gudaĉe. kao nasljednik S. PERTOT PORTOGRANDI. 1943. a od 1922 na milanskoj Scali. London 1954.: R. The Music of Vincent Persichetti. I 1952). — Isti. Divertimento. 1905. The Hollov Men za trublju i gudaĉe. Milan. Bologna 1932. MGG. 1960. 1688. Od 1955 solistica Ma riborske opere. N ezine su glavne kreacije Lucia di Lammermoor (Donizetti). Studij završila 1934 na Konzervatoriju u Veneciji (M. i K. Pariš 1942. X 1812 —■ Neuilly-sur-Seine. 6. jedan od najizrazitijih predstavnika bale tne umjetnosti romantiĉnog raz doblja. Zajedno su gostovali u mnogim evropskim gradovima. ORKESTRALNA: 8 simfonija (V. DJELA. Grisi. djelomiĉno sa 2 oboe i 2 trublje. Pastorale za duhaĉki kvintet. Pierre Perrin. VII 190c — Golnik. Penelope la casta. Vincent Persichetti. U instrumentariju Indijanaca pretkolumbovskih vremena nalazile su se udaraljke i duhaĉki instrumenti: veliki i mali ruĉni bubanj (tinya). 6 sonatina. Uĉio kod V. Concerlino za klavir. panova frula od trstike ili peĉene gline. UyKKep. bila je nepoznat instrument. Bio je na glasu PERTOT. Celebrations za zbor i duhaĉe. LIT. te od ljamine ili pelikanove kosti sa najviše 7 rupica (kena) i trublje od gline s usnikom i ravnom ili zavinutom cijevi. — KLAVIRSKA: 11 sonata. samo za pedal. Twetitieth-Century Harmony: Creative Aspects and Practice. 1940 i za violonĉelo solo. Me. do 1943 ĉlanica Teatro deVOpera u Rimu. 2 klavirska kvinteta. Nije raspolagao velikim glasom. IzmeĊu 1837 i 185 9 pjevala u Parizu. Donizetti komponirao za nju (1835). uĉio dalje kod A. Od 1690 kapelnik crkve San Pietro. Adam) posvećen C. X. ĉegrtaljka od peĉene gline ili kovine. Kći Milana. te Faust (Panizza. VI. Les vrais createurs de 1' opera francais. Celovcu i Grazu. Giacomo Antonio. Karakteristiĉne su. MQ. a od 1696 do smrti bazilike San Petronio u Bologni. Ide medu najveće koloraturne pjevaĉice svoga vremena. a time se postizala uigrana i precizna interpretacija gotovo jednaka onoj kod komornog muziciranja. prvotno indijanski obredni ples. 1717 i dr. jasan i oštar. pjevaĉica. koji je kod Mestica dobio španjolski tekst uz evropske plesne elemente. Be. Jules Joseph. dirigent (Barkovlje kraj Trsta. sposobnošću stilskog uţivljavanja i inteligentnošću interpretacije. RMI. 1940 i 1954. Aldrovandini. 1922 na inicijativu L. Harfa. Me. simfonijski orkestar bez dirigenta. Nerone i Mefistofele). 1942. A. Pougin. Bavagnolija u Milanu. MocKBa 1927. koja je danas vrlo popularna kod Indijanaca i Mestica. 11. Giselle. Pošto je već zapoĉeo pjevaĉku karijeru. 1961. Pariš 1881. VI 1915 —). 4. Uĉiteljski pjevaĉki zbor. — A'. Celletti. a zatim po zavr šenom studiju (1929) na Konzervatoriju u Ljubljani profesor muzike u Litiji i Mariboru. je znatno pridonio podizanju orkestralnog muziciranja u SSSR. 1692. Vincent. Debitirala 1832 u Livornu i ubrzo se zatim afirmirala na glavnim talijanskim opernim scenama (zvali su je »La piccola Pasta«). francuski plesaĉ. — N. koje su se afir mirale u domovini i inozemstvu. 9. — DRAAiSKA. Izuzetne okolnosti pod kojima je nastupao zahtijevale su najveću sabra nost i zalaganje svih ĉlan ova ansambla. —• KOMORNA: 3 g udaĉka kvarteta. 1955. oratorije. silazne anhemitonske pentatonske melodije. 21. MF. P. canzonette. arije. Dance Index. PERSIANI. Posljednji put nastupio 1946. uz instrumentalnu pratnju. Zuţek. MGG. PERTILE. PERSICHETTI. 1940. God. Fanny Persiani. Fairy Tale. za violinu solo. Giacomo Antonio Perti. 1962. The Juilliard Revievv. U metru prevladava dvodobnost. Tcbaldini. Pistocchi. Fables za recitatora i orkestar. 1926—29 izlazio je i muziĉki ĉasopis [lepeuMcfJaHC. Launay. V 1867). djelovao je u Moskvi do 1932. c. Aureliano Pertile e il suo metodo di canto. iako kretanje njegovih dionica. 1952. Njegove najuspjelije uloge bile su Otelio (Verdi) te Neron i Faust (Boito. Od 1942 predaje kompoziciju na Konzervatoriju u Philadelphiji. njegovi su uĉenici. Nastupao na opernim scenama po ĉitavoj Italiji. u Philadelphiji. 1. Ginevra. LIT. Sonata za ĉembalo. 1952. od 1945 u Ljubljani solist Slovenske filhar monije i profesor na Akademiji za glasbo. — H. sonatina za orgulje. 1963 i dr. solo-pjesme. 25. — W. talijanski kompozitor (Crevalcore. Grisi koja se pod njegovim vodstvom razvila u jednu od najvećih balerina svoga vremena. 1696. Obradio je stare tršćanske narodne pjesme za mješoviti zbor (1952). debitirao 1911 u Vicenzi kao Lvonel (Flotow. X. 1686. pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Mariboru i na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (J. Rigoletto). 1960. 1953. 1943. B. 31. Giuseppe Persiani e Fanny Tacchinardi. 1961. PERUANSKA MUZIKA. Sonate: za violinu i klavir. Narodna. DJELA: 27 uvodnih simfonija za mise.: /). 1945. ali se odlikovao neobiĉnom pjevaĉkom kulturom.: G. The Pleiades za zbor. svih pet baleta na muziku C. osnovan god. Najprije uĉitelj. sonata za 2 klavira. 3. Aureliano Pertile (s diskografijom). 1939 — 65. Osim na jugoslavenskim opernim pozorni cama gostovala je u Trstu. Studirao klavir. za duhaĉe). — SPISI: William Schuman (sa F. Pas de guatre. bili G. od 1947 profesor na Juilliard School of Music u New Yorku. Artists of the Dance. 1963. K. LIT. više od 400 kraćih kom pozicija. rjeĊe s preskakivanjem u trodobnost. 1683. koreograf i ped agog (Lyon. Betetto). — Baleti Thcn one Day. Silvestrini. Poems (3 serije). Za njihova boravka u Londonu (1842) nastalo je Perrotovo koreografsko remek-djelo (u suradnji sa J. X. Na turneji po Italiji upoznao je 1834 u Napulju C. Svoju današnju vaţnost varavi zahvaljuje peruanskomu pjesniku Marianu Melga. 1848—59 djelovao u Petrogradu. 1920 — 21 pjevao na Metropolitanu u New Yorku. 1941. La Rosaura. 10 serenada za instru mentalne sastave. FlHTb jieT ITepCHMcbaHca. Š. Tu je bio prvi plesaĉ i koreograf u Mari jinskom kazalištu te pedagog. Već za studija zbo rovoda pjevaĉkih društava. King Lear. IV 1756). VI 1661 —■ Bologna. 1951. 1950 za duhaĉe. pa frul e od trstike. — CRKVENA: Messa e (8) salmi concer-tati za 4 gl. priliĉno slobodno. koji je naslijeĊenim melodijama varavija podmetnuo strofne tekstove. u visokim registrima ĉist. Utemeljila je prvu slovensku harfistiĉku školu iz koje su izišle koncertantne umjet nice P.: A.^MGG. — Y. po Nizozemskoj. — VOKALNA: 2 kantate. Cicognari). kompoziciju i dirigiranje. kao općenito u indijskoj muzici. koncert za klavir 4 -ruĉno. The Romantic Ballet in England. 1941. I 1967). The Liltle Piano Book. 1735. 1968.6Ab). tondero . 1940. — CRKVENA: misa. marinera. Dance Ovcrture. Taglioni. Jelica. Kiihner.) na podruĉju današnjega Perua saĉuvali su se do danas u narodnoj muzici indijanske etniĉke skupine na visoravnima nad zapadnim obalnim pojasom. zborovi. R. većinom za gudaĉe. Schreiberovom). Fugazzole. dueti. Fanny (roĊena Tacchinardi). 1962. 1708. 1939 — 41. pjevao je i dramatske i lirske partije. Vincent Persichetti. kao i stranih utjecaja. Tamošnji plesovi — kao resbalosa. LIT. U lirskim pjesmama yaravi spojeni su indijanska melodija i španjolski tekst. MGG. Mušica e Dischi. talijanska pjevaĉica. sopran ( Litija. Sassoli -Ruata u Rimu. God. Aureliano. 1949. Repertoar mu je bio veoma širok.: F. a zatim se usavršavala kod A. 1944. preteţno s orkestrom i orguljama. 1942—67. Schuman. Cejtlina. oko 130 kantata uz instrumente i b. Figarov pir) i Gilda (Verdi. Koncertirala u Italiji i Jugoslaviji. Uršiĉ. Martini. — Komorna sonata u zbirci Sonate da camera a violino e violoncello di vari autori. od 1932 vodio. Pariz. La Flavia. VIII 1892).: L. 1950. Slonimsky. Tipiĉan je huayno. memorie ed appunti. 1682—1749 (većinom samo Kyrie i Gloria). XI 1885 — Milano. Bogatim i raznovrsnim repertoarom i velikim brojem koncerata P. Londonu. Be. Te Deum za zbor i orkestar. 1859 povukla se s pozornice i pouĉavala pjevanje u Parizu. Njena velika ţivotna kreacija bila je uloga Lucije di Lammermoor koju je G. 1962. — D. Više od 20 opera: Marzio Coriolano. pro finjene muziĉke kulture i izrazite sce nske nadarenosti. 1962. 8.. Giacomo Antonio Perti. Pugnija. Ves trisa. PERTI. Uz Giselle u njegove najpoznatije koreografije idu: Ondine. Rosina (Rossini. 1848). ali on obiĉno ne smeta isticanju strogih ritmiĉkih impul sa. — VOKALNA: više od 20 oratorija. New Yorkl938. 1939— 59. F. Imala je glas velikog op sega. 63 i kao odliĉan pedagog. VIII 1810 — Parame. — /. 2 8 misa. Rusiji i drugdje. PERSIMFANS (kratica od Llepeuu cuMcfiommecKuu aucaM. septet za drvene i limene duhaĉke instrumente i klavir. P. Furio Camillo. LIT. 4. 2.-Ch. G. je bio izvanredan plesaĉ briljantne tehnike i velikog glumaĉkog talenta. 1940. Ostaci autohtone umjetniĉke muzike u kulturi Inka (XII—XVI st. p. Le Jugement de Pariš i La Guerre des femmes. Kontrapunktski splet ĉesto je zamršen. Ludo Vero. pasija i proroĉanstava. Ruda Ravnik -Kos i dr. talijanski pjevaĉ. 1962. Poslije drugoga svjetskog rata bio je dirigent velikog pjevaĉkog zbora u Šĉedni i muškoga zbora na Prošeku i Kontovelu. Suita za violinu i violonĉelo. 1955. ameriĉki kompozitor (Philadelphia. — Sonata za orgulje. Torelli i G. La Esmeralda.

PESCETTI. F. kompozitor i horovoĊa (Titov Veles. d'Harcourt. LIT. III 1766). P. kapelnik katedrale u Limi. gdje je zatim bio regens c katedrale. Tolinger. Ondje je Federico Gerdes Munoz osnovao 1908 Filharmonijsko društvo (Sociedad Filarmonica de Lima). 1726 —38. Iranska muzika PERZIJSKA MUZIKA PES -> Podatus PESANTE (tal. ] boravio u Rimu. — L. teţak). ĉesto elegantnom i pristupaĉnom lodikom prekriva nedostatak invencije. Roberto Carpio Valdes (1900—). LIT.: J. 1768. Ivana Krstitelja i kneţevskoga dvor. Giovanni Battista. 5 PERVIZOVIĆ. roĊen u Španjolskoj. God. Giselle (Adam). pripojena novoosnovanom »Conservatorio Nacional de Mušica«. kao i B hovenove kompozicije. zapisanih koral notama starijeg tipa. PEŠEV. medu prvima je prouĉavao peruansku narodnu muziku kojom se i sluţio u svojim kompozicijama. Uspavana ljepotica). Juan de Araujo. Z 1961. poznata po golemom glasovnom opsegu. Ohridska PETELIN. karakteristike prvotnog crnaĉkog brazilskog lunduma. Murko. u Šabac. LIT. autor je prve opere koja je napisana i izvedena u Novome svijetu. The Music of Peru (2 sv. Izrazita scenska liĉnost. — R. komponirao je crkvenu muziku i villancicos. Giovanni Battista Pes MGG. Edip (Bombardelli). Sds Orchassal. Tako se 1936 rodila prva nje. roĊen je u Peruu (djelovao 1736—-65). Bosquejo del proceso de la mušica en el Peru. God. Bacha. Tragom srpsko-hrvatske narodne epike. Mar Venezia. Pod pokroviteljstvom toga društva osnovana je 1909 muziĉka škola (Academia Nacional de Mušica). Te se melodije stalno poj ljaju i izmjenjuju. koji je prouĉavao peruansku indijansku muziku i sa svojom ţenom pijanisticom Lily Rosay osnovao muziĉku školu Sas-Rosay. Bureau de Musiqu F. 1936 —). Talijan Claudio Rebagliati (1843—1909). 1952. a marinera je preoblikovani španjolski fandango. LIT. revolucionarna pesma Klasje zeleno za koju je sam spevao t na hrvatskosrpskom jeziku. Jakob PETERS. — Oko 20 opera. 1916. Slavenskog i J. u znak protesta protiv aneksije Bosne i Hercegovine. Washington 1959 — 60. tavo djelo sadrţi nekoliko osnovnih melodija. njegove kompozicije (pasija.) Umjetniĉka. izdavaĉ zbirke peruanske folklorne muzike i autor simfonijskih djela u kojima je koristio peruanski folklor. Toma Zakarija. Pariš 1925. saĉuvalo se samo nekoliko borbenih pesama koje je kompom u poslednjim mesecima svoga ţivota. Le Sonate per ĉembalo e per organo di Gio Battista Pescetti. — F. Esmeralda (Pugni). Alfonso de Silva (1903—• 1937). Moreno. zatim u Beogradu na muziĉkoj školi Stankoi privatno kod J. s. Alberto Mejia i Enrique Iturriaga (1916 —). LIT. plesaĉ. nastalim pod neposrednim utjecajem njej prijatelja B. upućuj« to da jedan odlomak ili pasaţu treba izvesti dostojanstveno. guslar (Pješivci. Svoje najviše igraĉke domete ostvario je u baletima Licitarsko srce (Baranović).. C. L. 3 intermezza. Types of Quechua Melody. gdje 1957 postaje solista. Osnovao ga Carl Friedrich Peters (1779—1872) je 1814 otkupio od Ambrosiusa Kiihnela Neuer Verlag des Bu. zatim katedrale u La Plati (danas Sucre. Od brojnih instrumentaln vokalnih dela. sonate idu meĊu posljednje primjerke talijanske barokne ins mentalne muzike. Njegove trostav. A — u osnovi su ili crnaĉki ili španjolsko -portugalski. muziĉki pisac. 17 61. Quito 1957. Pobjeda. 51. 1. de Musigue (poduzeće pod nazivom Bureau de Musique utemf su 1800 F.: M. i R.— J. Pervizovićeva Muka Isusova. nosilac je glavnih uloga. sakupljaĉ narodnih melodija (više od 700 melodija. Peters. Panĉe. — C. Barle.). Mušica sacra. Javno poĉeo pje vati uz gusle 1908 u Beogradu. Većina peruanskih kompozitora inspirira se peruanskim fol klorom i formira nacionalnu školu. meĊu njima su Kontrasti i Grozd kikot (Škerl). pri ĉemu iskorišćuje peruanski indijanski folklor. oko 1739 Za svećenika zareĊen 1762. 1964 usavršavao se u Moskvi. A. Srednju baletsku školu završio u Osijeku (S. pa veliki broj horova a cappella i masovnih pes. kompozitor preteţno crkvene muzike. Najveći broj njegi kompozicija okupator je uništio. U Americi je uz gusle snimio na gramofonskim ploĉama bogat niz na rodnih pjesama. U Negotinu završio Uĉiteljsku školu (1910). Vrativši 1747 u Italiju djelovao u Firenci. Raygada. Toĉke njezina repertoara komponira njezin muţ Moises Vivanco na osnovi suvremene internacionalne zabavne muzike. Buonomini. Indijanac Daniel Alomias Robles (1871—1942).: R. što pc Ċuje i srodnost tih napjeva s onim iz Peršićeva Passionale c ticum (1683). Svoju prvu operu izveo je u Veneciji 1725. U operama. koreograf i baletski pedagog (Jajce. J. 1938. kantata Narciso alj 1731. oznaka za interpretaciju. Kiihnel). ki brojni baleti u operama. mješoviti z orgulje i orkestar (izv. (-> Indijanska muzika. Vizcarra. ! PERVAN. debitujući u ulozi Princa (Ĉajkovski. Manuel Aguirre. Jakob -> Gallus. Degrada. crkvena djela) vrhunci su muziĉkoga baroka u Juţnoj Americi. Valcdrel. I — Pljaĉkavica. odliĉan partner i igraĉ. arije. autor prvo ga peruanskog muziĉko-teoretskog priruĉnika. kapelnik katedrale u Limi (oko 1670 do 1676). 24. gdje mu je nastavnik muzike bio R. koji je od 1863 ţivio u Limi. Muziĉkite tvorci vo Makedonija. a od 1738 King's Theatre. VI 1944). U njima se oĉituje tradicija zagrebaĉke c: u pjevanju muke Kristove na Cvjetnicu i Veliki petak. pred spomenikom kneza Mihaila. 1704 — 20. Castro. Renzo Bracesco (1888 —). Upotrebljava se najĉešće kao uputa za voĊenje polaganih stavaka. kao i skupina modernih kompozitora. MeĊu peruanskim muziĉkim umjetnicima svjetsku je slavu postigla Yma Sumac (1927 —). Sv. te vanred smislom za kompoziciju. —■ 5. 4 sonate za orgulje. B. od 1929 nosi ime »Alzedo« u spomen kompozitora peruanske narodne himne Jose Bernarda Alzeda. Cronologia musicale della Basilica di S. X. Središte muziĉkoga ţivota je Lima. Gotovo celokupni kompozitorski rad Peševa proţet je ri lucionarnim duhom prvoborca koji nalazi nadahnuće u liten inspirisanoj velikom borbom svoga naroda za osloboĊenje koje herojski i umire. J. Pablo Chdvez Aguilar (1899 —). P. VI 1952). Mvić. 1912 u Pragu prilikom otkrivanja spomenika Palackome. horski dirigent ( Tutunov kombi Abrašević) i organizator. T. — Crkvena muzika. Vaţni su još: Jose Bernardo Alzedo (1798—1878). »La Purpura de la Rosa« (1701). Apercu sur la musiqu e Inĉa. glavni grad Perua. pijanist. MQ. Bolivija). A. S. Skopje 1970. 3. svećenik (?. Njegove koreografije (od 1968) cdlikuji maštovitošću. Istim je duhom proţeta i pesma će udarne makedonske brigade Ko ĉelik srne nie. Dalla Libera. muziĉki pisac francusko -belgijskog podrijetla Andres Sas (1900 —1967). a uspješno se bavi i ba letskom pedagogijom. AML. Rapsodija u pla (Gershwin). 1900 prešao iz Crne Gore u Srbiju. —■ Išli. a zatim se vraća u Sarajevo. 1929). Vukmanović. Arbatskog. Kao dobrovoljac uĉestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svjetskom ratu. dugogodišnji orguljaš katedrale u Limi. Muziku uĉio u Kumanovu kod lamarevića. Prije svakog okršaja pjevao je uz gusle i hrabrio vojsku. Delovao je naj u Kumanovu i to kao pedagog. i M. Konzervatorij izdaje tromjeseĉnu muziĉku reviju »Boletin de Conser vatorio nacional de Mušica« te ima vlastiti zbor i orkesta r. Si stema pentafonico en la mušica precolonial de Peru. pod naslovom Muka y szmert f tusseva po szveteh evangelistah Matheu y Janussu popiszana. 1934. od 1734 u Londonu gdje je 1737 bio dire kazališta Covent Garden. Esquema historico de la mušica en el Peru. Chigiana. kompozitor i pedagog. PERUNOVIĆ (Perun). Suhi) i tamo 1951 zapoĉeo umjetniĉku karijeru kao ĉlan baletskog ansambla. Postoji i struja koja je pod utjecajem francuskog impresionizma. a prestilizirani su pod utjecajem druge okoline. Galuppija.64 PERUANSKA MUZIKA — PETERS legenda (Hristić). 19 61. za klavir violinu i klavir. 1910 nastupao na sokolskim sletovima u Sofiji i Plevni. Perunovića. D. Hoffmeister i A.: B. God. Romeo i Juliju (Prokofj Bahĉisarajska fontana (Asafjev). a nakon toga nakladi . Historia de la Cultura antigua del Peru. — R. Zagreb 1951. Nikšić. Smrt guslara P. Indijanac Teodoro Valcdrcel (1900—1942). meĊu njima i navodno autentiĉna »Himna sunca« Inka). s teţinom. 1966. Lima 1952. Nina (Švara). Zlatna ribica (Logar). je jedan od prvih jugoslovenskih k pozitora koji su spoznali vrednost masovne borbene pesm revoluciji i borbi za slobodu. — Oratorij Gionata. Panĉe Pešev kao muziĉki umetnik i kompozitor. Sargeant i J.: 5. Stevenson. Cuzco 1940. Marka. 1962. R. Karakaš. Zar ptica (Stravinski). kako se novo p oduzeće nazvalo. La Mušica de lo» Incas. uskoro je poĉelo javljivati prve edicije sabranih djela J. Od 1953 u Sarajevskoj operi. Resbalosa ima npr. Tomds de Torrejon y Velasco. na ĉetiri crte. mjereno. najlepša i popularnija pesma iz NOB u Makedoniji. Širola obradio je melodije za sole. Lima 1949. —J. oratorija sv. Slavko. Uĉeni] Lottija. meĊu kojima su sonate za orgulje. C. 1957—61 ĉlan Zagrebaĉkog baleta. 1934. Petar. Jose de Orejon y Aparicio. Bavio se i pedago. IV 1880 — 9. Muzika Indijanaca Latinske Amerike. Labudovo je (Ĉajkovski) i dr. God. Prvi vaţniji kompozitori javljaju se u Peruu u kasnijem XVII st. — W. Boletin latino -americano de mušica. 5. — M. radom. drugi orguljaš (od 1762) crkve sv. originalnim scenskim rješenjima. 1764 objavio je u Zagi muku Kristovu s napjevima. Lahiri. Petersova kći prepustila je poduzeće 1828. DJELA: 16 sonata za ĉembalo. — A. njemaĉko nakladno poduzeće sa sjediš u Leipzigu. nakon oĉeve srt Carlu Gotthelfu Bohmeu (1785—1855). takoĊer roĊeni Španjolac. Akademija je 1946. La Musique des Incas et ses survivances. kao »Escuela Central Anexa«. Tekst Pervizovićeve Muke u kajkavskom je narj onoga doba. talijanski kompoz ĉembalist i orguljaš (Venecija.

. franjevaĉki samostan. Kampor na Rabu .PJEVANJE uarmCtn Minijatura u brevijaru iz XV st.

prije 1022 .PLES PLES SALOME. Katedrala u Hildesheimu.

C. 1969. 1949 poduzeće u Leipzigu je nacionalizirano. PETERS. Roberta. J926. Jones). DJELA. 1962. 1951. —• Scenska muzika. 1958. PETERSON. meĊutim. koja je postala veoma poznata zbog izdavanja djela starijih i suvremenih engleskih kompozitora. kanadski jazz-pijanist i kompozitor (Montreal. God. Norina i Lucia (Donizetti.Sveagaldrar. sopran (New York. Holmia. ZFM. K. !933. Poduzeće u Frankfurtu objavljuje većinom zbirke zbornih kompozicija (Das Singzuerk. 1941. Pod fašistiĉkim terorom. Friedlander. Rana ţetva. 1915. 1970. P. Studije završio 1948 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (M. 1882). Bavi se muziĉkom kritikom i publicistikom {Slobodna Vojvodina. Darmstadt 1962. 1918. njemaĉki kompozitor (Atena. ali i kao Arlina u Balfeovoj opereti Ciganka. 1970. 1903. W. LIT. 1900. Peterson-Berger. F. — Isti. ameriĉka pjevaĉica. Ellis. Coleman Hawkins i dr. kompozitor (Krasnodar. 1918. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. Bila si cvet. Lindtar. Riemer. Le Roi d'Yvetot (isti. Fastlagsfest pa Stockholm. Wilhelm. od 1953 ponovo u Darmstadtu. 1896 — 1930. U Leipzigu izlazi od 1956 i Deutsches Jahrbuch der Musikzvissenschaft. Pozorište. Uĉenica W. 1922—35 u Darmstadtu (od 1927 predavao na Muziĉkoj akademiji). 1943. IV. Bacha te klasika i romantika. Wilhelm Petersen. Bakine priĉe. MGG. Od 1930 ţivio u Frosou (sje verna Švedska). 4. 1931. Gilda i Oscar (Verdi. 1943. 1972. Tri simfonijska portreta. X. 2. Thema. 1900. suita za violinu i klavir. — KLAV1RSKA : Frosoblomster (3 sv. 1858). MGG. Na opernom je podruĉju bio pod utjecajem R. Grisi. 1953. Adih och Elisiv. 4. Schenner. V 1930—). s kojim nastupa u Torontu i Montrealu. XII 1957). 1967. Baneret. 1971. debitirala 1950 na njujorškom Aietropolitanu. 30. više od 100 pjesama za glas i klavir (orkestar). Brown (od 1966 S. — Fantazija za klavir. Petersen. 1930. Izbor eseja i ĉlanaka Recensioner (2 sv. muziĉki kritiĉar lista Dagens Nyheter u Stockholmu. postala je švedska nacionalna opera. koji se 1863 udruţio s Maxom Abrahamom (1831—1900). 1962. Stockholm 1943. 1865) i Namouna (Lalo. 1950. flautu i harfu. Boulanger u Parizu. recitatore. Lester Young. — KOAIORNA: 3 gudaĉka kvarteta. 1963. 15. ORKESTRALNA. Uloga Vojvodine u stvaranju srpske muziĉke kulture. Barokna. Opere (sve na vlastiti tekst): Ran. Mušica. — Klavirske kompozicije. kao solist. Nakon turneje . — Opera Der goldne Topf.). Wilhelm Peterson-Berger. 1923 i Frdn utsikstornet. U Londonu se i nadalje štampaju djela engleskih autora. Vrstan interpret J. Wilhelm. PETERS. Kad je 1880 iz poduzeća istupio J. Ko. Stockholm 1950. XI 1866 — Beĉ. 1909. II. 1923. Om Musik. te u vlastitim koreografijama baleta Sakountala (Rever. Pergament. Debitirao 1839 u Parizu u baletu La Sylphide (Schneitzhoffer). T961. — R. u e-molu. Veru'analungen und Fuge. Frankfurt a. Carlberg. 1930. Peters Corporation u New Yorku pod upravom Waltera Hinrichsena (1907—1969). Nikola. Adina. 1960. simfonijska poema za orkestar i mešoviti hor. 1967. 1917). Sunnanfard. Guido. Symphonia brevis. koreograf i pedagog (Marseille. 1973. Lovers' Promenade i dr. 1959. 1962. — Aphorismen. od 1935 profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Mannheimu. 1861). Sonetni ciklus za bariton i mešoviti hor (gudaĉki orkestar). a 1952 prvi put gostuje u Evropi. 11. — H. Same Atnam. oslanjajući se katkad na elemente folklora. Jancik. 18. 10 pesama za deĉji hor. — M. s kraćim prekidima. — Autobiografija (rkp. — B. Abraham je za suvlasnika uzeo svog nećaka Henrija Hinrichsena (1868—1942) koji je nakon Abrahamove smrti postao jedini vlasnik. Don Giovanni) i tamo odmah angaţirana. VII 1898). sonatina. 1963. P. Solitudo. XII 1942). Fredbarj.Koncert za violinu 1928. Abraham je 1867 promijenio naziv poduzeća u Edition Peters i pridonio njegovu daljnjem procvatu. F. Istodobno zapoĉele su radom i tri samostalne filijale: C. 1967. kantata Von edler Art. Stockholm 1946. Brat Luciena. V. U nekoliko navrata gostovao i u Jugoslaviji. Plesaĉ izvanredne lakoće. Od 1951 nastupa s vlastitim trijom ĉiji su ĉlanovi kontrabasist R. MGG. II 1867 — Ostersund. Mladi dani. U njezine najveće kreacije idu Rosina (Rossini. Der Komponist Wilhelm Petersen. Don Pasquale i Lucia di Lammermoor). s vlastitim trijom i s najpoznatijim liĉnostima jazza (Billie Holidav. Graziosa (Labarre. 1917 — 25 i od 1926 nadalje.). Wilhelm Petersen. 1974. kao i na festivalu u Salzburgu. Hayes). osobito su mu uspjele solo -pjesme i lirske minijature za klavir. 1955. Opera Arnljot. 1903 (prer. The Smudge. — SPISI: Ludvig van Bcloven kao ĉovek i umetnik. Laugs. Seviljski brijaĉ). MGG. 1897). 1929 i V. koncert za gudaĉki orkestar. — KOMORNA: 2 sonate za violinu i klavir. Peterson-Berger. 1921. — VOKALNA: kan-tate (. 1941. XII 1815 — Versailles. Richard Wagner som kulturforeteelse. 1950. 33. Ariadna na Naksosu). 3. Postludium. je veoma uspješno koncertirala u Sovjetskom Savezu. Snimio velik broj ploĉa. III 1819 ili 1822 — Petrograd. op. 1910. Peters u Frankfurtu na Majni pod upravom J. 1917. F. Hermanna. Tokata i fuga. udţbenik Osnovi horskog aranţiranja. 27. Sestre s juga. — Das Brot dcs Lebens za zbor i orgulje ad libitum.: R. F. Njegove uspomene Minnen obj. u fis-molu. 15. PETIN. ORKESTRALNA. Mottl). 1958. op. Nocturno u D-duru za 4 gudaĉka i 4 duhaĉka instrumenta. Louis Armstrong. II. — DRAMSKA. 1911. III 1890 — Darmstadt. — T. Peterson-Berger (Svensk Tonsattare). VI 1910). 1918. LIT. God. Max Hinrichsen se. God. Jamtland. umjesto oboljele pjevaĉice. W. Peć. austrijski kompozitor i pijanist (Graz. 1921. 1900. — VOKALNA'. 1835 bio prvi plesaĉ u Nantesu. 59—64. PETERSEN. koncertirao na brojnim turnejama. Horovi: Pesma Republici. ORKESTARSKA. X.: Spomenica Wilhelm Pctcrson-Berger. 1968. Hymne za zbor i orkestar. Klasiĉna. 1974. Symphonisches Vorspiel zu ciner Tragikomodie. plesaĉ. Pet simfonija: op. — Velika misa za soliste. 1913 (njemaĉki prijevod Richard Wagner ah Kuhurerscheinung. 1935. Ella Fitzgerald. Naša scena. 1896. te je 1894 osnovao muziĉku biblioteku (Musikbibliothek Peters) koja je 1895 poĉela objavljivati poznati godišnjak (Jahrbuch der Musikbibliothek Peters). Angermanland. M. LIT. ChilĊren's Time. evoluirao je ka savremenijim harmonskim koncep cijama i slobodno tre tiranoj polifoniji. Urviorte za zbor a cappella. Wagnera te se sluţio tehnikom lajtmotiva. LIT. Concerlino za obou i gudaĉki orkestar. 1966 i Ta ptica koja leti za ţenski hor i gudaĉe. 1 —9. DELA. 1934. Henri i Hans -Joachim Hinrichsen morali su 1938 istupiti iz poduzeća. 1903 i III. Politika ekspres. 1937. precizne tehnike i elegancije. solo-pjesme.). Sin i uĉenik plesaĉa Jean-Antoinea Petipa. On je djelokrug rada znatno proširio preuzimanjem drugih nakladnih poduzeća. 19. T. uskoĉila u ulogu Zerline (Mozart. Kessel) te od 1959 još i perkusionist Ed Thigpen (od 1965 L. Dnevnik. osvajajući publiku ljepotom i tehniĉkom dovršenošću svoga koloraturnog soprana i smislom za scensko oblikovanje uloge. 7. Klose. Petschulla. Oscar (Emanuel). — KLAV'IRSKA: Varijacije na temu M. Peters Edition u Londonu pod vodstvom Maxa Hinrichsena i C. u A -duru i u c-molu. 1962. I 1937). Nokturno. plesaĉ i koreograf (Marseille. Melodiens mysterium. Ltd. 1946. op. solo-pjesme. J. Liick. Ljubavni napitak. 1949. 1923. 1. Studirao na Muziĉkoj akade miji u Miinchenu (F. 1887 i 1910. zbor. 1955. klavirski kvartet. Stockholm 1937. posthumum I. Muziĉki stvaraoci u Srbiji. veliki orkestar i orgulje. Pet simfonija: I. jednog od najpopularnijih kanadskih sastava. bas. 3. 1959 usavršavao se kod N. 29. Zviţdi vetre. 2.: V. Beograd 1969. Zeittafeln zur Verlagsgeschichte. istakao se i u baletima La Jollie fille de Gand (Decombes. Epstein). — VOKALNA: kantate Cvrĉak za ţenski (deĉji) hor. kada je. 1890. Ashby (1953 —58 H. ispunjena svjeţom lirikom prirode. 65 s koncertnim poduzećem Normana Granza Jazz at the Philharmonic. DJELA. 1921. 1883. 1902 i dr. Trnava ĉetrdeset prve. 1919 —22 muziĉki kritiĉar u Miinchenu. Po zorište i dr. 1954. a na vodstvu je ostao Johannes Petschull (1901 —) koji je 1940 poduzeće pripojio nakladi Litolff. koncert za klavir. 1931 u vodstvo poduzeća došli su i Hinrichsenovi si novi Max (1901 —) i Hans-Joachim (1909—1940). Marius. a u New Yorku suvremenih muziĉara svih narodnosti. 1930. 1900 i 1914. 1800 —1867 —1967. Kraće vreme profesor muziĉke škole i muziĉki urednik Radija u Sarajevu. Canticum) i seriju novih izdanja stare muzike Erbe Deutscher Musik. Peters. U svojim djelima razvio individualan stil karakteristiĉan po melodijskoj i zvukovno-harmonijskoj silini i šarolikosti. 1949 na turneji po SAD PETIPA. Tri simfonije: I. 1913 i dr. debitirao u Bruxellesu. PETERSON-BERGER. !955. švedski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Ullanger. X. 1941 i op. Dedine priĉe. a snimila je i brojne gramofonske ploĉe. Anakreontika (2 sv. opera-bajka Lyckan. zborovi. Ĉetiri simfonije: I. 1923 i 1935 i dr. J. Balada za fagot i klavir. muziĉare i muziĉke pedagoge. — KAMERNA: Pesma pletilje za violinu i klavir. 1959. XII 1920—). Slavenski). III. Lucien. ORKESTRALNA. SSSR. 1947. S. Arnljot. 1937 odvojio i 1938 osnovao u Londonu nakladu Hinrichsen Edition. komiĉna opera Domedagsprofetcrna.PETERS — PETIPA 1860 preuzeo Julius Friedlander.). gitarist I. Simfonijeta za gudaĉe. Milojević. Zerbinetta (Strauss. Milojevića. Stan Getz. Studirao na Beĉkom konzerva toriju (W. Umjetniĉku karijeru nastavila na londonskom Covent Gardenu i drugim evropskim muziĉkim kazalištima. sonata za violonĉelo i klavir. 22. Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i u Dresdenu kod E. Pastorala i igra. Komponirao Canadiana Suite (1965 nagraĊena kao jedna od najboljih kompozicija jazza). X. Wilhelm Petersen. Landliche Sinfonie u E-duru. 1920 —21 boravio u Italiji. 1853). LIT. Periĉić. DJELA. Kao pijanist proslavio se posve izuzetnim tehniĉkim virtuozi tetom i svojim posebnim stilom kojim se nadovezuje na tradiciju Arta Tatuma. od 1949 profeteor muziĉke škole Isidor Bajić u Novom Sadu (jedno vreme istovremeno saradnik novosadskog odeljenja beogradske Muziĉke akademije) i od 1970 profesor Više pedagoške škole u Zrenjaninu. Oda eroica za hor i orkestar. Kraljica Noći (Mozart. 1948. 1933). -— E. 1961. J. zatim B. Valcer za klavir i orkestar. Svita Deĉji kutak za hor i kamerni orkestar. Ĉarobna frula). u Chicagu i San Franciscu.). uzimajući za suradnike istaknute muzikologe. Ubraja se medu vodeće pijaniste jazza. 1896. Od 1944 u orkestru Johnnvja Holmesa. Balada o Veri Radišić. Izraziti predstavnik nacionalnog romantizam u Švedskoj. scenska muzika. Peters. 11. Kretschmera. Guido Peters. 1964 i IV Folklorna (Muziĉki spomenik Stevanu Mokranjcu). God. Hallelujah Time. Tu je 1841 na premijeri baleta Giselle (Adam) plesao kao partner C. 1934. Eine Trauermusik. — A. 1968— 69. — O. Noack. 1950. 1946.: H. Fardminnen. II. W. Fogelquist. 3 sonate za violinu i klavir i dr.). francuska obitelj plesaĉa i koreografa. Naša scena. 1948. — SPISI: Svensk musikkullur. Rigoletto i Krabuljni ples). VIII 1925—). Pošavši od poznoroman tiĉkog stila. 1953.: Katalozi naklade. III. 1842) i La Fille mal garde'e (Halevv.

13. 1951. Stasov. a kao koreografa privlaĉe ga teme iz vremene stvarnosti koje obraduje zanimljivo i nekonvencional Svojom sna ţnom umjetniĉkom osobnošću mnogo je prido procvatu francuske baletne umjetnosti nakon Drugoga svjetsl rata. U najzapaţenije njegove koreo grafije idu i Les R. ruska plesaĉica i dramska glumica (Petrograd. 1947. Legat te balerine A. Lidova. Muziĉki kritiĉar lista Parisien Ubere. uĉenica Carske baletne škole u Petro gradu. neovisno o formalnim i tt niĉkim sponama. 1872). God. 1969. LIT. skupina ruskih kompozitora iz druge polov XIX st. Marica (Tijardo' Splitski akvarel) i dr. bili koreografi L. Lifar). 1948. Cezar An noviĉ Cui (1835—1918). Grisi. JTeHHHrpa^ 1922. Studij pjevanja zapoĉet na Muziĉ školi u Varaţdinu (A. od 1951 profesor je na P ariškom konzervatoriju. Kći Mariusa i Marije Sergejevne. P. plesaĉi P. God. 1948). Dance Index. Modest Petroviĉ Musorgski (1839—18: i Nikolaj Rimski-Korsakov (1844 —1908). 2 roga i tubu. sceno -grafa i kostimografa ostvario je s tim ansamblom niz veoma zapaţenih i zanimljivih djela. Aricana. U okviru te škole Balakii je organizirao seriju koncerata na kojima su se redovito izvod djela Petorice. Vestrisa. God. muzika za radio. 1946 dobio Grand Prix de Rome. XII 1857 — Pariz. gudaĉe i udaraljke. Od 1962 u tom kazalištu kreirala niz pr sopranskih uloga u muziĉkim komedijama i operetama. Studirao na baletnoj školi Pariške opere (S. Romanza romana. Bio je zatim prvi ple saĉ u Madridu. Interpretirala glavne uloge u mnogim njegovim baletima. Hors-d'oeuvre za udaraljke. 1965. 1958. 1953 i Feu rouge. Dargomiţskog. 1953). Ballets of To-day. engl. a 1906 objavio svoje uspomene {Memoires. 5 drţaje svojih djela crpli su uglavnom iz nacionalne povijest literature te iz narodnih obiĉaja i ţivota. T961. varijacije za saxhorn i klavir. pjevaĉica. Zatim je osnovao i do 1970 vodio Ballet de Pariš. Ravel. Poi ruskog folklora. suita za 2 violonĉela i orkestar. pj nalazeći nova rješenja. I. 24. 1960. koji su. 1954. Odgojen u duhu francuske škole klasiĉnog baleta P. A History of Ballet in Russia. Ĉerniševski. IX 1938 —). Balletdouxom). Daddy Long Legs. sonata za violinu i klavir. kao što je npr. Njegovi su uĉenici. Furia italiana. Concertino za klavir.Sept visages de la danse francaise. Usavršio je klasiĉnu tehniku i postavio temelje ruskoj baletnoj školi. 1960 postao predstojnik odjela za zabavnu muziku na francuskoj Radio-televiziji (ORTF). 1948. DJELA. a od 1972 djeluje u Marseilleu. — C. Umjetniĉke teţnje Petorice. gdje je debitirala 1853. a ĉlanovi su bili: Milij Aleksejeviĉ Balakirev (183* 1910). Le Bal des blanchisseuses (Duke. XIX Bena. L'Oeuf < cogue (Thiriet. 1956). i La Crogueuse de diamants (Damase. 1943. 1947). Studirao na E\cole Normale de musique (N. Kao plesaĉ P. Ideolog Petorice. još i danas ţive na svim baletnim pozornicama svijeta. je od izvrsnih talijanskih plesaĉa s kojima je suraĊivao usvojio preciznost i ĉistoću talijanske škole. francuski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Pcitiers. 1930). Opere: Le Jeu de V amour et du hasard. Fiametta (Sup Boccaccio). 1970. feu vert. kompozitori skupine koristili su i izvornu folklor gradu drugih naroda. Marius Petipa. Beaumont. Zajedniĉka djelatnost Petorice bila je najjaĉa izmeĊu 186c 1880. Marija Mariusovna. Kao gost postavio je 1950 nekoliko baleta za Sadler's Wells Ballet. kao što je npr. W. nacionalno g muz kog izraza koji se temelji na ruskoj narodnoj muzici i otkla. / "* Petrogradu. prijevod 1958). U njez najbolja ostvarenja idu Mirandolina (Martinu). 1943. 17. LIT. 1954. 1953) i Le L (Dutilleux. je obnovio i oko 70 starih baleta udahnuvši im svojim genijem novi ţivot. PETIT. izgradili ruski nacionalni muziĉki s Skupina se poĉela okupljati 1857 u Petrogradu i konaĉno ustalila 1862. u prikazu jednog koncerta). Nevenka. PETIPA muzika Baron Scell). Debitirala 1857 u Petrogradu u baletu Daha Blu (Pugni). S. 1854 udala se za Mariusa P. 1958. 1946) i Les Amours de Jupiter (Ibert. Char rat 1940 i kao koreograf u Thedtre des Champs-Elyse'es baletom Les Forains (Sauguet) 1944. Busser). Verdi. tri kompozicije za violinu i klavir. Cec-cettijem i L. po SAD (1839) nastavio studij u Parizu kod G. poglavito slavenskih i istoĉnjaĉkih. 1951. sop (Varaţdin. 1950 — SPISI: Les Problemes musicaux d' Aristote. JICHHH rpa« i MocKBa 1963. 1946. medu ostalima.: JI. Hg. London 1954. La Bayadere (isti. Baleti: Zadig. Najveći uspjeh postigao baletima Don Quichote (Minkus. 1951. Kao solist uspješno nastupa i u Zagreb koj operi. libreto J. Gerdt i N. Postigla uspjeh naroĉito u oĉevim koreografijama Ĉajkovskijevih baleta. 1950). 3. Pierre. Pariški ţivot). Concertino za orgulje. Od 1847 dje lovao u Carskom kazalištu u H * . nastale pod utjecajem estet ruskih revolucionarnih demokrata (Bjelinski. Slonimsky. Njegovu muziku karakteriziraju optimizam i vedrina. Ivanovim. Cine-Bijou. a po najautoritativnijem ĉla i umjetniĉkom vodi Balakirevu nazivani su i Balakirevljev kruţ U ruskoj muziĉkoj literaturi oznaĉuju ih i naslovom Nova ru: muziĉka škola. Bach. Kasnije se povukla s baletne pozornice i djelovala kao glumica. 1949). Osobiti je uspjeh postigao baletima Car-men (Bizet. Glink A. je koreografirao i premijere Glazunovljevih baleta Rajmonda (1897) i Godišnja doba (1900). II 1836 — Novoĉerkask. London 1930. Utemeljitelj i glavni urednik Revue du Conservatoirc aktivan u organizaciji Jeunesses Musicales. K. 1965 šef muziĉke produkcije francuske Radio-televizije. Ivanov i M. koncert za 2 gitare" 1964. 1943. 21. Pariš 1953. 1877). Roland. Les quatre vents. H. rr ziĉki kritiĉar V.). Lifar. Salmigondis za timpane. III 1882). opera s brojevima i klasiĉna sonata. Istakao se i kao koreograf baletnih filmova (R Christian Andersen. Đerdan).. 1945 (neobj. u kcjemu je naslovnu ulogu plesala nje gova ţena Zizi Jeanmaire. plesaĉica (Petrograd. God. I 1924 —). 1950. — Solo-pjesme. Ĉajkovskim nastala su remek-djela klasiĉnog baletnog repertoara Trnoruţica (1890). Dix. Prema naĉelima Petot muzika (vokalna) treba da tumaĉi prave osjećaje. pod ĉijim se vodstvom razvila u vrsnu balerinu. uvrstivši u njih chan-sonu i mnoge elemente panto mime pribliţio ih je tipu muziĉke komedije. Pariš 1950. Ţena Mariusa. Concerto pour tete-d-tete (sa F. V. Od 1970 bio je umjetniĉki ru kovodilac baleta Pariške opere. Središte njihova muziĉko -odgojnog i koncertno-prot gandnog rada bila je Besplatna muziĉka škola koju je utemel Balakirev 1862 (sa G. Vlast). Aleksandar Porfirjeviĉ Borodin (1833—1887). Bristol. muziĉara. PETIT. Marija Sergejevna (rod. J 957! Garden-party. Petrica (C tovac. Lomakinom). Su rovšĉikova). Lhotka-Kalinski) i iste godine debitii na pozornici kazališta Komedija u Zagrebu kao Paulina (Off bach. 1948. — B. Gospa Dara (Lhotka-Kalinski. — Y. W. Karsavina. Uz originalne koreografije P. — Zbornik MapHyc IleTHna. JleiiHHrpari 1971. JIewK08. Fokin. Folies Bergeres. 1904 povukao se u mirovinu. — Messe pour Ste-Jeanne de France. Pavlova i T. italijanizacija opere. Denil en 24 heurs (isti. Boulanger) i na Konzervatoriju u Parizu (N. -— DRAMSKA.: /. 1954. Mala Flcramve (Tijardović). I. nadovezujući se na djelatnost M. 1953. Opereta La Mare-chale Sans-Gene. se odlikuje izuzetn izvornošću i elegancijom. PyccKHfl SaJieTHtiH Teaip BTOPOH noji. bile su stvaranje realistiĉkog. a stvaralac fantazija se mora razvijati slobodno. udaraljke i klavir. Opolski) završila 1962 na Muziĉkoj a demiji u Zagrebu (I. 1945 — 48 vodio tu baletnu trupu i za nju koreografirao balete Le jeune homme et la mort PETKOVIĆ -SOBJESLAVSKI.66 PETIPA — PETORICA (J. 1951. Ko PETORICA. M. Uz suradnju uglednih knjiţevnika. S. 1967. francuski plesaĉ i koreograf (Villemomble kraj Pariza. — Kompozicije za klavir. Znaĉajnu su ulogu odigrali i zbornici narod r . Stoga su u oblikovanju napuštali naslijeĊe forme. Tu se istakao 1840 kao partner C. E broljubov). N. 4. KpacoBCKan. La Camargo (isti. IV 1922 —). Trastevere. — 5. God. strane uzore i utjecaje. dao im je ime MoiyuaH uy \ (1867. PETIT Demoiselles de la nuit (Francaix. X. Johanssona. Talisman (Drigo) i Pepeljuga (zajedniĉka koreografija sa E. U Petrogradu je postavio zatim još pedesetak cjeloveĉernjih djela i oko 35 baletnih divertissementa. Gallon. Bcaumonl. U Parizu debitirao kao plesaĉ na recitalu J. 1949). 1. Scenska muzika. Mnoga Petipova koreografska ostvarenja.Mapuyc rie-nina. 1960 i Migraine. Prvi veliki koreo&> jf c £ V grafski uspjeh postigao u Rusiji 1862 baletom La Fille du pharaon (Pugni). 4 kompozicije za trublju. 1869). Iz tijesne i vrlo uspješne suradnje Petipa sa P. Histoire du Ballet Russe. 15. 1963 generalni direktor £cole normale. C. Šĉelkunĉik (1892) i LabuĊe je zero (1895). 1958. 1947 —51 boravio u Rimu. ORKESTRALNA: koncert za klavir. uĉila kod svo jih roditelja i C. Autor de la chanson francaise. 1958. — KOMORNA: suita za 4 violonĉela. puna romantike i prizora iz bajki. Glass Slip. Cocteau). 1952.

1933 (prer. 1544.Drucker in Niirnberg (disertacija). Goffredo Petrassi.' Hommc de Dieu" za bariton i 12 izvoĊaĉa. II serenata-trio za harfu. 1539 i 1542. — Alali rjeĉnik muziĉkih termina na litavskom. kontrabas. 1539. 1923 i Egle ţalĉin karatiene. \Y'eissmann. 1539 i 1540. Tre per sctte za 3 izvoĊaĉa i 7 (duhaĉkih) instrumenata. Uĉenik N. 1934. Inlroduzionc cd Allcgro za violinu i 11 instrumenata. RAM. Divertimento scat'lattiano largo c slrelto. 1926. PETORICA invencija za flautu. ali nikada ne gube specifiĉna ro manska obiljeţja. Senfl).ukoviĉ. U instrumentalnim kompozicijama njegov je jezik smioniji. A colloquio con Goffredo Petrassi. istoriju muzike i klavir. Goffredo Petrassis Orchesterkonzerte. 1967. zborovi Musorgskog) i vokalne solistiĉke muzike (pjesme Balakireva. je autor prvoga litavskog muziĉko -dramskog djela (Biritte) i prvih litavskih opera. filmska muzika {Riso amaro i Non c'e pace fra gii ulivi G. invencija za 2 flaute. Taccuino di mušica (Aliracoto e fanfara za 3 instrumenta.: . IzmeĊu dva rata ovaj je Konzervatorij imao više od 40 podruţnica po ĉitavoj Argentini. gdje je zatim bio korektor u štampariji svog roĊaka Adama Petrija. 1936 i 2 Lirichc di Saffo. Clara. Molinarija. IV. Musikdruck und. Zborski djeĉak u crkvi 5. 1943 i Ritratto di Don Chisciotte. — T. Gloria in cxcelsis Deo za sopran. 2 Liriche sopra melodic delta campagna romana za violinu i klavir. Coiori det tempo. Cullmann. siciliana c fuga za gudaĉki kvartet. Bortolotto. I I I 1937). 1952. La Mušica strumentale da camera di Goffredo Petrassi. kontrapunkt. limene duhaĉe. H. Ottctlo di ottoni za 4 trublje i 4 trombona. oni svj edoĉe o velikoj Petrejusovoj naobrazbi i vaţan su izvor podataka o tadašnjim muziĉkim pri likama u Njemaĉkoj. L. Organizovao je i javne koncerte u Buenos Airesu. J. LIT. Od 1939 predaje kompoziciju na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu. J. 1967). flautu i orgulje. LIT. seltsamer und kunstreichcr tcutschcr Gcsang . 1948 (verzija za komorni orkestar. Propos d' Alain »/. 1930. 1963. — E. The Five. Isaac. osobito vlastitih djela. scenska muzika. 3 klavira.). des Fres. diplomirao 1932 i 1933. poslije kratka boravka u Vilniusu emigrirao u Švicarsku. Serov. PETRELLA. Johannes. II. Igra s muzikom i pjevanjem Birutc. Svojim cjelokupnim stvaranjem i pojedinaĉnim kompozi -cijskotehniĉkim novostima Petorica su dali temeljne priloge razvitku ruske opere (Boroiinov Knez Igor.. Stravinskoga. Leopardi) za zbor. Renzi i F. MocKna 1960. At. preludij i fuga za gudaĉe. Suoni notturni za gitaru. Adotnas ir Jcva. Rimski-Korsakova i nadasve Musorgskog). Russ). Po stilu. D' Amico. 1929. 1947—50 bio direktor rimske Accademia Filarmonica i 1954—56 pred sjednik internacionalnog muzi ĉkog društva Societd lnternazionale di Mušica Contempo ranea. ibid. Povremeno pri mjenjuje i principe dodekafonije. 1944. Petri. Magnificat za sopran. (J. Mušica di ottoni e timpani.. a nakon 1536 i nekoliko muziĉkih iz danja koja se odlikuju izuzetnom kvalitetom tiska. 1540. I. Nuova Rivista Musicale Italiana. H. Cohen. Peterlein). Arcadelt. 1952 —64. muziĉki pedagog i kompozitor (Prĉanj. a u novije vrijeme i serijalne muzike (Koncert za flautu). osnovao je u Buenos Airesu vlastiti Conservatorio mttsicale Rio de la Plata. P. Abraliam. te simfonijske (Bo-gatirska simfonija Borodina. Estriza 15 izvoĊaĉa.). Goffredo. Giarda). Fopdeeua.. klavirske {Islamey Balakireva. G. Ausszug guter alter und nevjer tcutschcr Licdlein (2 sv. — CRKVENA: Psa la m IX za zbo r. 1936. X 1873 — 23.. 3 inven cije za k lavir). 1932. III 1914 —). 1941.. Sinfonia. Prologo e cinquc invenzioni. 1945. gitaru i mandolinu. Cuia. DJELA. Brumel. DJELA. Slike s izloţbe Musorgskog i dr. 1927. a dritto c rovescio. Alarinelli. 191 8. 1939 (takoĊer uz klavir). P. 1969. 1951. — R. kompoziciju. Više opereta (Kaminkretis ir maluni?iinkas. PETRAUSKAS. — L. Quadcrni della Rassegna Musicale. Pinsauti. je sklon kontrapunktiĉkom koncipira nju. Senfl. 1954. L. Wohnhaas. 67 PETOROZVUK -> Nonakord PETRARKA. trublju in fa i timpane. I. Germani).). 1968. zborske (kantate Rimski-Korsakova. Solo-pjesme: 3 Liriche antiehe italiunc. Ouverture da concerto. Sedam koncerata za orkestar: I. 1934. Hindemitha i I. — KLAVIRSKA: p artita. — Al. Salvatore in Lauro u Rimu. preludij. Saluto augurale per H. arija i finale za violonĉelo i komorni orkestar. LIT. Divcrtimcnto in 4 parti. — Nekoliko ĉlanaka i studija. Pestalozza. Anton. Nevvsiedler. Tu j e 1526 osnovao vlastito nakladno poduzeće. serenata za flautu. Borodina. Isaac. J. osobito u zborskim dje lima u kojima se ĉesto oslanja na G PETRASSI lifonije. — IZDANJA: Ĉami popolari dclla campagna romana. sopran (Greco Mi lanese.). Venezia 1967 (takoĊer u Nuova Rivista Musicale Italiana. Mikas. Musorgskijev Boris Godunov i niz opera Rimski-Korsakova). 1906 (kasnije preraĊeno u operu). Komponovao je instrumentalna i vokalna djela te objavio više predavanja s po druĉja muzike. H. Johannes Petrejus. 1960. S. —J. Milano 1957. 1960. . Familliengeschichte der Petri 1391 — 1913. 6. 1960. Natalcttijem). 1959. ĉembalo i udaraljke. arija i finale za violonĉelo i klavir. — /. Lamcnto di Arilnna. — V.fi i G. 1965. MGG. Alira co lo . Pcstalozza. Le Opere di G. 1931. 1948. talijanski kompozitor (Zagarolo. Liber 15 missarum (A. 1916. Uz to je 1937—39 vodio venecijansko kazalište La Fenice. III 1550). A. De Santisa). Predavao je harmoniju. Le Groupe des Cinq. 1962. violu.\Bortototto. IZDANJA: Ein nerogeordnet kunstlich Lautcnbuch (2 sv. Erlangen 1927. La Scuola nazionale russa. Petrassi 1&54 —1960. Kotor 1937. gudaĉki kvartet. 1968. V. Mouton.: F. D. diversarum nationian. pa nji hova djelatnost predstavlja epohu u razvitku ruske i svjetske muzike. 1969. Chigiana. zatim u SAD. Op ere: Girin ka valiu s. X. 1954. Alv ić. Willaert i dr. 1944. 1928 (sa G. Bcatitudes-teslimonianza per Martin Lulher King za bariton. violu. X. — B. O. Invcnzione concertata za gudaĉe.). litavski kompozitor (Kaunas. PETREJUS (Petreus. dramatski madrigal Ćoro di tnorti (G. Šeherazada i Španjolski capriceio Rimski-Korsakova itd. zbirka psalama (3 sv. — KOMORNA : gudaĉki trio. 1539. 1964. 1955. Tirindelli. 1959) i Mortc delVaria. 1957 i VII. Rimski -Korsakova na Konzervatoriju u Petrogradu. studirao na konzervatoriju Santa Cecilia (kompozicija A.. Porcna. 1929. 3 kompozicije za zbor i mali orkestar. stare duhovne poberg. 1958. Utjecaj Petorice proteţe se na mnoge ruske kompozitore idu ćih generacija. Goffredo Petrassi (engl.. God 1892 završio muziĉki studij na Konzerva toriju u Veneciji (P. tamo je osnovao i pjevaĉko društvo Giuscppe Vevdi.V. 1952. gud aĉe. — Ai. 1941. 1903. . orgulje R. Vlad. II 1863 —?). pjevanje. I I I . 1959. 1952. 1538. komorne (gudaĉki kvarteti Borodina). The Evolution of the Russian School of Alusic. Prĉanj — historijsko-estetski prikaz. R. a proširio se i izvan granica domovine. Aiila. i932. .. — P. Pojedine zbirke popratio je i pregovorima. Studirao na Univerzitetu u Baselu. Goffredo Pctrassi. 1939). 1967. Harmoniac pocticae (P. VI. — VOKALNA: kantata Noche oscura za zbor i orkestar.. 1948. AlorvMan KyiKa.Q_uattro Innisacri za glas i orkestar. Melos.— DRAMSKA: opere // Cordovano. passacaglia. New York 1936. PETRASSI. 1953. Roma 1942. nje- DJELA. 1914 se nastanio u Bosto nu. 1536. 193 6 uĉio dirigiranje kod B. — C. Motctti per la Passione za zbor. a mjestimice i konstruktivistiĉki suh. udaraljke i 2 klavira.). 1903. 1930. gdje je osnovao Litavski konzervatorij. 1962. 11 Sentimento dell'assoluto in Goffredo Petrassi (La »Recreation concertanteO. L. 1906. — M.ruĉno. Licturiškas milijonerius). 1958. Pjevanje uĉila u Milanu (G. 1944. Njegove opere i operete izvodila su u SAD litavska kulturnoumjetniĉka društva. Rim. Selectissimarum mutetarum . Canlioncs cenlum.. 19. Le ultime opere di Goffredo Petrassi. DRAMS KA. Niirnberg 1913. i R . 1942. ORKESTRALNA: koncert za klavir. H. Milano 1958. Senfl. Petrassijeva djela pripadaju preteţno neoklasicizmu. LIT. D. Sonata da camera za ĉembalo i 10 instru menata. God.: C. 1924. 1965. Odrţavao teĉajeve kompozicije na Mozarteiimn u Salzburgu (1951) i na Berkshire Music Centre u Tangle\voodu (1956). 1931. 1933 (takoĊer u verziji s klavirom). Fanfara za 3 trublje. P. S. 1951. pravniĉke i prirodoznanstvene radove.). 1931. Ne\v York 1958. Ać. Willaert. partita. tokata. preludij. Preselivši se u Argentinu. K'eissmann. 1940. — Album litavskih narodnih pjesama. 1929. Mastcrs of Russian Alusic. talijanska pjevaĉica. 4. 19 44 i d r. A. Bustini. 1933. Strobel. Sicitiana c marcetta za klavir 4.. maĉki tracu nakladnik (Langendorf kraj Hammelburga. limene duhaĉe i udaraljke. 1942. — AI. kontrabas. za gudaĉe. 28. Sctlin. koncert za flautu. kontrabas i uda raljke. Od 1523 ţivio u Nurnbergu. Od 1959 nastupa kao dirigent.). 16. Senfl i dr. J. I Concerti di Petrassi e la crisi della mušica come linguaggio. Isaac i dr. — J. ObraĊivao je i litavske narodne pjesme.. Tu je sudjelovao u revolucionarnim zbivanjima 1905. 4. 1962. Pariš 1949. 1962. 1958. Mušica a 2. 2. je objavljivao preteţno teološke. 1939.. Vcln ia s išva d eja s. Hofhaimcr i L. 5 dueta za 2 violonĉela. A. Ockeghem i dr. VII 1904 —). Gallus. MGG. J. Dialogo angetico za 2 flaute. Milano 1960. A. \ La Biennale. 1922. Srodna su muzici P. Nonscnsc za zbor a cappella. za komorni orkestar. zbor i orkestar. lim en e duhaĉe. Benedizione. 1497 •— Niirn'ciju18. klarinet piceolo. — /. Cahocorcs. 1934.: Al. Recreation concertanlc. 1950. 1541. Lc Opere di Goffredo Petrassi.PETORICA — PETRELLA pjesama koje su ureĊivali Balakirev (prvi je objavljen 1866) i Rimski-Korsakov. baleti La Follia di Orlando. Guter. 1967. Za glas i n instrumenata ( i l i klavir): Vocalizzo per addormcntarc una bambina. Suoffle za 3 flaute (3 izvoĊaĉa).

1938. Nadovezujući na neoklasicizam. — Bizantski rek (u spomen bizantskoga cara Konstantina Paleologa XI) za sole. 1955 i liepez Hadeiicds*!. 1964. a nje. M.: M. klavira. Opereta ŠKujiu mpn cmvOeuina. Almaviva (Mo Figarova ţenidba). Petit concerlo de ehambre za obou i 8 instrumenata. Musique concertanle. Škerjanc. — Romanse. PETROV. 1929. Simfonićne mutacije. VI 1931 —).ii. Bio je i muziĉki kritiĉar lista Gazzett Veneto (1956—59). Od 1949 ĉlan Skopske opere. muzika za ist na prikazivanja na Akropoli. simfonija u 9 stavaka. Epitaf. recitatora. Od 1943 solist mos skog Velikog teatra. 1968. solo-pjesme. Chigiana. 1949 i za gudaĉe. Roussela u Parizu. IX 1930 —). S. Jonska suita. a od 1947 u milanskoj Scali i zatim na drugim talijanskim opernim scenama ostvarila niz kreacija u standardnom i suvremenom repertoaru. Nocturne et jeux. Algarotti e la corte di Dresda. Gostovala je u mnogim evropskim i ameriĉkim muziĉkim središtima. Sonate: za flautu. 1962. 1965. PETRI. Predsjednik lenjingradskog odjela Saveza kom] tora RSl'SR. se istiĉe i kao koncertna pjevaĉica. 1965. Escamillo (Bizet. Costa. XII 1813 — Genova. Croquis sonores. Summer Music za flautu i klavir. Carmen). Hpa3duuHHa:i vuepnnopa. Djeluje u Ljubljani kao slobodan umjetnik. kompozitor i dirigent (Ljubljana. 1944 i V. 1854. Andrija PETRIĆ. Dosifej (Musorgski. E. glasa snaţne nosivosti. Studij kompozicije i dirigiranja završio 1958 na Aka demiji za glasbo u Ljubljani (L. Selvellija u Carigradu i kratko vrijeme kod A. Bavi se muziĉkom publicistikom. 1953 i 1959. Tanini. 1935. Parma 1969. engleske PETROV. Bellini. 2 duhaĉka kvinteta. Hovanšĉina) i Ruslan (Gli Ruslan i l. // Vortice (Rossellini) i dr. Uz to predavao klavir u Manchesteru (1905—11). Lirska. za fagot i za rog. Meditacije za klavirski trio. Don Pasqnale). •— Scenska muzika. 1950. Ĉarobna jr Malatcsta (Donizetti. 1971. ostvari o je niz kreacija s kojima se uv u istaknute predstavnike sovjetskog opernog kazališta. P za soliste. komedija napuljskog tipa. 1858. 1967. Turandoi). Wolffa i A. Figaro (Rossini. God.giz). 1971. Andrej Pavloviĉ. sovj pjevaĉ. Herojska posmrtna uvertira. Zingarelli i dr. P. talijanski muzikolog (Pac 18. — DRAMSKA: opera Hoćemo plesati. Bianca Orsini. Jeux d trois. ĉlan Petrogra opere (debitirao je kao Sarastro u Mozartovoj Ĉa robnoj fr pjevao u tom kazalištu bez prekida do 4 dana prije smrti. P. Le fonti biografiehe. Lebedov. Dargoi . 1959. 1956 i (. LIT. 1973. II. Seviljski berberin). solo-pjesme. 16. Mala Azija. 1938 osvojila prvu nagradu na natjecanju pjevaĉa u Firenci. Glinke (ulogu Rus napisao je Glinka za njega). Pedrello). 1934. Pierluigi. Dounias. gde je bit silac glavnih baritonskih partija. X. Gemini Music za violonĉelo i klavir. a uz to je urednik edicija Društva slovenskih skladatelja. Seviljski brijaĉ). LIT. Otada je P. francuske. Bacha. PETROV. Jonc. La hane). 27. od komiĉnih d o tetiĉnih i tragiĉnih. PETRELLA. 1955. ORKESTRALNA. Niz godina pisao za vodeće grĉke. X 1932 —). A. 2. Uglavnom sam debitirao 1825 u vodvilju C. Quadcrni della Rassegna sicale. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. MGG. i DJELA. 1940. Kompoziciju studirao na Konzervatoriju u F vi (A. R. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Paclda u JI OUKO. Conj Internazionale di Studi Verdiani. Mefisto (Gounod. S. S Busonijem je suraĊivao u izdavanju klavirskih djela J. Mosaiques za klarinet i komorni ansambl. Uĉio kod I. koral s varijacijama na bizantsku \ Svemoćni Boţe zu gudaĉe i orkestar. 1966. 1973 i dr. Pitomac Collegio di San Sebastiano u Napulju. 1 DJELA. Busonija. 1939. Studirao na Konzervatoriju u Lenjing (O. 11. V Incoronazione di Poppea (Monteverdi). ' ■ . 19SI i Cnopm Cfoi/mti. Dialogues concerlanls za violonĉelo i orkestar. plesna pantomima '0 ripaT^aTEu-rvjC (Kramar). V 1962). 1940. AML. 1869. arija i fuga. 1972. Od 1945 u Torinu. California. 1967. Baleti: 3ant HOjioitMta. — KL A V IRSKA : sonate. 1970. Medu njegovim operama najuspjelija je Le Precauzioni. — Oratorij "Avtoc. Siciliano. Uu^avTtvV) i>umcx (Bizt ţrtva). najistaknutijeg jugoslavenskog komornog ti jela u svojem ţanru koje je steklo neprocjenjive zasluge za suvremeno jugoslavensko muziĉko stvaralaštvo (više od 100 praizvedba). u kojoj se ukusno izmjenjuju bufoneskna raspoloţenja sa sentimentalnim prizorima. 1938. 1973. Marco Visconti. Divcrtimcnto za Slavka Osterea. ruski pjevaĉ. a za svoja umjeti dostignuća u dva je navrata dobio drţavnu nagradu SSSR. zatim koncertni pijanist u Evropi (1923 turneja po SSSR) i SAD. bariton (Bitolj. P. koncert za violinu i orkestar.Quatuor~) 1969. 1851. a od 1922. pevaĉ. S. Les Paysages. za orkestar. s manjim prekidima. DJELA: monografija Giuseppe Tanini. je poĉetkom 60-tih godina napustio tradicionalno metriĉko biljeţenje te je preko I. Istakla se u operama Otelio (Verdi). Pjevanje uĉio 1938 na muziĉkoj školi Glazunov u Moskvi. Herojska.judmila). Nuova Rivista Musicale Italiana. 1929. U njegovom bogatom repert osobito su se isticale uloge: Papageno (Mozart. 1968. bas (Jelizavetg 15. T. 24 opere: Le Miniere di Freiberg. 1963. Eresque symphonique. Siena 1962. Berlinu (1921—26). zbor i orkestar. Konzul i Aiaria Golovin (Menotti). 1874 i dr. 21). Capriccioza violonĉelo i 8 instrumenata. 1953. »L'Ermiona" di Pio degli Obizzi e i primi spettacoli d'opcra veneziani. 1957 doktorirao na Univerzitetu u Rimu tim 1961 na Univerzitetu u Princetonu. Koĉubej (Ĉajko Mazepa). 1944. Violinu uĉio kod svog oca Henrija Wilhelma Petrija. Integrali. Cavosa Kozak stihotvorac. 1962. — Kompozicije za harfu. Blagoj-Karagjule. Sept mouvements pour sept instruments. 1943. bas (Irkutsk. Ivan Ivanoviĉ. Plesovi klefta. 1971. za violonĉelo. stekao naziv i ter of Fine Arts. le sue idee e il suo tempo. Knez Igor). MGG. Pevanje uĉio kod Nine Kuneli u Sk i J. u Ateni. nastupajući istodobn koncertima Moskovske filharmonije i priredbama Opernog sambla pod vodstvom I. 1951. Isprva violinist Dvorskoga kazališta u Dresdenu (1899—1901) i drugi violinist u kvartetu koji je sastavio njegov otac. koncert za flautu. Egon. utemeljitelj i voditelj komornog ansambla Slavko Osterc. Umjetnik velikog i veoma ugodno timbrir. Andrija -> Patricij. Enrico Petrella. La Contcssa d'Amalfi. 1936 i 1937. Kao pijanist i pedagog nadovezao se na svog uĉitelja Busonija. Aladame Bovary (Pannain). Appunti per Francesco Dal Sole. Bacha i F. 1955. i 1924 — 26.: G. scenska mi filmska\nuzika. 1965. Jevlahov). Švara). 1973. 1864. La Figlia di Iorio (Pizzetti). Sti Per Pedizione critica di un concerto larliniano (D. 1964 —69 arhivist na htituto di >' Verdiani u Parmi i od 1969 nastavnik muziĉke povijesti na I zervatoriju u Pesaru. 23. scenska muzika za pidovu tragediju Ifigenija na Tauridi. IV. 7. glumaĉke i pjevaĉke interpretacije bile su jednako uvjerlji prirodne. je n osobni kompozitorski izraz. c il »Don Giovanni": osscrvazioni sulla scena iniziale del »Rigolclto«. Manon Lescaut (Puccini). Marcel (Puccini. — 5. SAD. J961 (sa A. Son et Lumiere. 1856. Liszta. Gostovao je u inozemstvu. V. 29. Igre za glas i harfu.varijacijama na hiz:i himnu Krist je uskrsnuo za gudaĉe. koncert za kla rinet. Petro Petridis. sintetizirajući — u jasnim forma okvirima —■ naprednu harmoniju s polifonijom i bizants modalnom melodikom. gdje su mu uĉitelji bili M. Germont (V La Traviata) i dr. 1918—21 boravio u Par Londonu. God. koral s . 1963. 1932 — 36. Trois images. talijanski kompozitor (Palermo. DJELA. 1969. Fa Galicki i Konĉak (Borodin. Analecta Musicol 1965. III 1881 —Berkelev. Digenis Akritas. 1922. Kozlovskoga. — Gudaĉki kvartet. La Parisienne. 1948. za obou. : zapazio ga je na sajamskoj pozornici u Kursku impresarij skoga kazališta M. Werther (Massenet). 1966. Donizetti i V. 1937 1 1960. 1973. PETRIĈEVIĆ (Petris). — Tri Modalne suite za klavir. 1953. 1970. na Mills Collegeii u Oaklandu. Palcrmo 1913. 1936. Uzori su mu bili G. PETROBELLI. Koncertna uvertira. Od 1954 redaktor lenjingradskog odjela Drţa muziĉkog izdavaĉkog poduzeća (Muz. 1962. pijanist i violinist nizozemskoga podrijetla (Hannover. DRAMSKA. preludij. Tanini. Grĉka 1929. IIauXoc (Sv. CniauiiuoHHitiu CMompitme. U njegovu golemom repertoaru osobito s isticali likovi iz opera ruskih kompozitora.68 PETRELLA — PETROV i ameriĉke novine i ĉasopise. II 1920 —). PETRIDIS. Ivo. Burlesque pour les temps passes. God. — Vokalne i crkvene kompozicije (rekvijem). zbor i ork 1954. Bellini. grĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (Nigde. I je glas rijetke ljepote i izjednaĉenosti te velikog opsega. PHTRIĆ neoimpresionizma našao put u svijet novih boja i kontrolirane aleatorike. Ne\v Yorku (1940—47). 1939. 23. 1955. VII 1892 —). DJELA (izbor). Koncerti: 2 za klavir. ORKESTRALNA: 3 simfonije. Intarzije za duhaĉki trio i komorni ansambl. a na opernoj pozornici debitirala 1941 u Alessandriji kao Liu (Puccini. 1959. 1964. Rusalka i Kameni gost A. Concerlo grosso za gudaĉki orkestar. Elnava. 1951. 1960. / promcssi sposi. L'Uragano (Rocca). 1965. Ostvario je cijelu galeriju likova. 1htonepcKan ciouma. 1839. Di Enrico Petrella musicista palermitano. Unatoĉ primjeni novijih i najnovijih kompozicijsko-tehniĉkih tekovina u njegovim se ko mpozicijama posljednjih godina zamjećuju izrazito osjećajne crte. kla trio. Pet simfonija: I. 5 najviše domete postigao je ulogama Boris Godunov (Musorg Don Basilio (Rossini. VII 1963). N. Co grosso za duhaĉe i timpane. Musiquc conccrtante za klavir i orkestar. Gravure za 3 duhaĉka instrumenta. 1954. Pjevao je na premijer opera Ivan Susanjin i Ruslan i Ljudmila M. 1943. a klavir kod Terese Carreno. 10. 3 i Francesco Manelli. Paganelli. 1969. jeux d quatrc. Didone abbandonata (Cavalli). 1965. za klarinet. Osip Afanasjeviĉ. XI 1806 — Petrograd. III. — Opera Zephyra. a snimila je i više gramofonskih ploĉa. Nuances en co'uleur. Petro (Petros). IV 1877). Buchmavera i F. Le Precauzioni. Doeuincnti e osscrvazioni. Rij. Errico (Enrico). California (1947 —57) i na Konzervatoriju u Baselu (1920—21 i od 1957). X. D. JViusiche italianc 1 vive. Betetta u Ljubljani. Ĉernovom). ! PETROV (pravo ime Krauze). I I I 1878). Najviše je afiniteta pokazivao prema djelima J. sovjetski kompozitor (Le grad.

Putovanja po Balkanskom poluostrvu od XV do XVIII veka kao izvori za islonju srpske muzike. Zlatiĉanin. Ukroćena goropad. vizantijsku. Dobri vojnik Švejk. Liĉnosti. II 1930 —). Kao kompozitor neguje prvenstveno vokalne oblike (horske \i horsko-simfonijske). Cinacoe. DELA: Tipovi lestvica u istoĉnih naroda i srpskim narodnim pcsmama (magistarski rad). Leptirića (Odak. Stefanovića u Muzikološkom institutu. Poema 0 Loli Ribaru. madţarski kompozitor (Beĉkerek. 1972. Profesor i 1964—66 direktor muziĉke škole Josip Slavenski u Beogradu. I. je jedan od najagilnijih pobornika jazza i organizatora u Jugoslaviji. 1971. MocKBa i JleliHHrpaA 1950. od 1966 docent Fakulteta muziĉke umetnosti. zatim profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost. Narodni melos Vukovog Jadra. 1964. Valse triste. 21. 9. Ţena corregidora (De Falla. kao i ostalu djecu kralja Nikole I. Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu. M. P. Mirko N. 1955. Nastupao na brojnim koncertima i jazz-festivalima u zemlji i inoze mstvu. Mušica Antiqua Europae Orientalis. Rezultate svojih istraţivanja prikazala je na brojnim meĊunarodnim skupovima u zemlji i inostranstvu. XX. — KLAVIRSKA : Varijacije na narodnu temu. Prikazi i ĉlanci.Beograd 1961. Kongresni izveštaj. Studije istorije muzike završila na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. Ocun ITeTpoB. Podgorica 1933.PETROV — PETRUCCI skoga. 1973. God. PETROVIĆ. 1967. vibrafonist i kompozitor (Bjelovar. Marinkovića 1 St. I 1923 —). Prodana nevesta) i Don Basilio (Mozart. Karakteristike njegovog muziĉkog jezika Vu uravnoteţenost formalne strukture.: V. takoĊer orkestrovano). IV. — KAMERNA: gudaĉki kvartet. poslije OsloboĊenja nastavila studij baleta na Srednjoj muziĉkoj školi (E. P. PETROVIĆ. IX 1974). pozorišta odgojila je brojne soliste i ĉlanove baleta. Miinchenu i Beuronu. 1954. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 1971. Zvuk. Alnogoljestvije rumunskom vojvodi Jovanu Aleksandru. 1970. Srpska muzika kroz vekove.: U. One Aspcct of thc Slavonic Oklocchos in four Chilandari Music Alanuscripts. — M. Filmska muzika. 1501 izdao je P. Njegove kompozicije štampan e su u Rimu i Leipzigu. gdje je 1498 dobio. p. 6. 1958. na specijalizaciji boravila u Oxfordu. Rad IX kongresa SUFJ. DJELA. 1953. Glavna odaliska. tiskarski C (potpun popis kompozicija sabranih znak (colophon . Rad XX kongresa SUFJ (u štampi). III 1918). etnomuzikolog (Beograd. Pro mušica (vanredni broj). duhaĉki kvintet. tenor (Kraljevo.). diplomirala 1955 na Muziĉkoj akademiji. 1964. 1971. D. V 1539). Od 1949 ĉlan baletnog ansambla Sarajevske opere. danas Zrenjanin. — VOKALNA. itd. Milošević). Njegova priliĉno bogata biblio teka muzikalija danas se nalazi u Drţavnom muzeju u Cetinju. Venier). Do 1941 ţivio u Beogradu. 1975. povlasticu za štampanje menzuralne mu zike i tabulatura za orgulje i lutnju. 1955. Balkan Blucs. O Srbljaku.: Coupanne co^HHeHHH. Edinburgh 1969. Pskoviĉanka N. Maska (Prokofjev. III 1930 —). naroĉito za karakterne i komiĉne uloge. 1938. Emil. Poznavanje horske literature (skripta). zbornik sa 99 kompozicija najpoznatijih vokalnih polifoniĉara XV st. — Monografija Af. Srpsko narodno crkveno pojanje i njegovi zapisivaći. DELA. Farkas). 1953. Kao kompozitor najviše se istiĉe na podruĉju jazza. Kobenhavn 1972. LIT.iturgical Anlhology Alanuscript zvith thc Russian ihammer-hcaded" Notation from AD 1674. Lijepa Helena i Skelet (Egk. 1974. Skapcnove podvale. od 1957 vibrafonist u Zagrebu. 1960—64 muziĉki direktor kazališta Petofi u Budimpešti. Vitolade. Mokranjca (rkp. Snimio je nekoliko gramofonski h ploĉa. II 1935 —). 13. Hymns in Ilonor of Serbian Sainls m Alusic Alanuscripts of ihe Aionastery of Chilandar and in Printcd Editions. bugarsku. nastavnik je scenskih kretnji na Teatrološkom odsjeku Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Poz. balerina i baletski pedagog (Ĉajniĉe. ORKESTARSKA: simfonija. gde je od 1970 asistent. Musorgskoga (ulogu Varlaama). Uspavana ljepotica). 14. Radomir Petrović. 1972. Violinu uĉio privatno u Karlovcu i Sarajevu. medu kojima su Marija i OĊaliska (Asafjev. Periĉić. 1957. Zeleno raspoloţenje. U Sarajevu završila gimnaziju i polazila balet nu školu Maše Arsenjeve Ignjeve. B. Bucure --ti 1971. br. ricTep6ypr 1894). Danica. Bahĉisarajska fontana). Keka kolo. Licitarsko srce). JJacmoHKiiHa. 1957. filharmonijom i Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Zagreb. razvila se u balerinu dramsko karakternog tipa.Kuhner. Acta musicologica. 1961. 77 — 78. Abraxas). K. Romeo i Julija). Festivala deĉjih horova u Šapcu. Folk Alusic in tkrec-lingual Community. B. Dragutin. Najznaĉajnije su bile Šujski (Musorgski. VII. 1965. Grkinja. Djevojka (Baranović. Radmila. Rad VIII kongresa SUFJ. A1GG. Some Aspccts of Formal Expression in Serbian Folk Music. Dobitnik je više nag rada u domovini i inozemstvu. Ottaviano. Ocsin AcbanacbeBH^ FTCTPOB. CTacoB. Srpska muzika kroz vekove. 7. kantata Egyediil az erdoben. Sonata in F. V. III. 1. 1975. Osnovna znanja o muzi ci dao mu je kompozitor R. *954i Poema o Stevanu. Leptirića i mjesec). DELA: Pregled glasova u staroj srpskoj pojanoj poeziji. zdanja i pre -deli nekad i sad. A l. J. Ethnomusicology in Yugoslavia. kompozitor i dirigent (Beograd. 1961 i dr. M ušica Antiqua Europae Orientalis. 2. Studies in Eastern Chant IV. Svatovske šaljivke. Triangulon za zbor i gudaĉe. 13. PETROVIĆ. 1968. Trorogi šešir) i dr. 1973. 1973. Alorfološke kategorije melopoelskih struktura u narodnim napevima Srbije. Mali djeĉak 5 velikim sr cem. Graz 1973. Studije kompozicije završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (P. Niz godina dirigent hora i orkestra KUD Branko Cvetković (I nagrada u Arezzu 1957 i II nagrada u Llangollenu 1964). Posle završenih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1951). Bavi se preteţno razliĉitim aspektima uticaja vizantij ske muziĉke tradicije na rusku. 1964. 18. 18. Ivanka (Škerl. 69 PETROVICS. prema Dostojevskom). Zagrebaĉki jazz-kvintet (1968). 87 — 88. Kao pedagog u baletskom studiju Sarajevskog PETROVIĆ-NJEGOŠ. u svoja djela ĉesto unosi elemente narodnog melosa. Bloomington 1970. 1953. 1918. Pokojnik. Boris Godunov). Sarajevo 1963. Kongresni izveštaj. Kantate: Simfonijski epitaf. muzikolog (Beograd. 1965—66 bila je na specijalizaciji iz etnomuzikologije na Wesleyan univerzitetu u Middletovvnu (SAD).. studij kompozicije završio na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (F.nM0cen3b tneKcma u Menoduu s cepocKux jiupu*ieci<ux napodnux necnnx. DJELA: Air. — B. Uz to djeluje uspješno i kao koreograf. Bajšanski. Grozdanin kikot). 1969 i Proleterska rapsodija. Radomir. 1965. Đ. kompozitor (Cetinje. 1961 i Biin is biinhodes (Zloĉin i kazna. na dvadeset godina. PETRUCCI. Glasnik Etnografskog muzeja. 1964. kao i solist sa Zagrebaĉkom. — DRAA1SKA. The Oldest Notation of Folk Songs in Yugoslavia. Boško. a 1962 magistrirala iz folkloristike (M. Passacaglia in Blucs za fagot i klavir. 21. i R. solo -pjesme. Tzvo Slyles ofVocal Alusic in the Zlalibor Regionjournal of the IFMC. 1973. Sigurdov vrt. staru slovensku muziku i neumsku notaciju studirala kod D. — H. 1962 (rkp. Mil. Tolinger koji je njega. Beograd 1969. Journal of the IFMC. H3 npouiJioro lorocjraBCKOii My3t>lKn.). 1958. Maz. ORKESTRALNA: simfonija za gudaĉe. sonatina za obou i klavir. XII 1945 —). Alesto etnomuzikologije u Jugoslaviji. 1953. Od 1490 radio u Veneciji. So maki sum se rodila. Veoma aktivan na podizanju muziĉkog amaterizma. Plesna drama Barcsai szcrcldje. Alvić. objavio 1502 i 1504 pod naslovom Canti B i Canti o . Cassazione za gudaĉe i duhaĉe. Aletoda mercnja intervala u narodnim melodijama. 1973. Mali smiješak na njen naĉin.: Knjaz Mirko. pevaĉ. Utemeljio je i vodio Zagrebaĉki jazzkvartet (1959). Vasiljević). Kongresni izveštaj. Os novni su mu umetniĉki kvaliteti bili od prirode dobro postavljen glas. meĊunarodni ansambl Nonconvenible AH Stars i grupu B. Soroĉinski sajam). Popĉe (Musorgski. 1964. prvo djelo štampano pomiĉnim slogom: Harmonice Musices Odhecaton A. koncert za flautu. Lenka i Mitke. Church Elcmcnts in Serbian Ritual Folk Songs. Kongiesni izveštaj. predsednik je odbora Jugoslovenskih hor skih sveĉanosti u Nišu. Ĉlanci. Flanagan Blucs. 1966. — /. Narodne melodije iz Vladiĉinog Hana i okoline. Ciganka. PETROVIĆ. vanredan glumaĉki talenat. Marš drvenih vojnika.. Ossip Afanassje\vitsch Petrovv. Moto sinfonico. Vranjski glasnik. Cetinjske novine. MocKBa 1952 (ranije štampano u: B. savršena dikcija. 5. Peć. Narodni melos oblasti Titovog Uzica.Nj. Svaku svoju ulogu podigao je na visok nivo umetniĉke kreacije. Yearbook of the IFMC (u štampi). Nastavak je P. S. Zvuk. 1971. Ravel. 1963. Papers of the Yugoslav-American Seminar on Music. V 1923 —). talijanski muziĉki nakladnik (Fossombrone. Moja tuga) za glas i klavir. Narodna muzika juţnog Banata. aktivno je pomagao muziĉku djelatnost u Crnoj Gor i. takoĊer orkestrovano) i 3 pjesme (Izgubljena sreća. Narodne melodije u prolećnim obiĉajima. Zla vila (Ĉajko vski. Na Liparu. Dva cvancika. — Kompozicije za klavir i ĉembalo. Pronašao je i usavršio tiskanje muzikalija pomiĉ nim slogom. kao i stremljenje ka liĉnom izrazu nacionalnog stila. 163. — DRAMSKA: opere C'est la guerre. 1958. — KOMORNA : gudaĉki kvartet. Aluziĉki stvaraoci u Srbiji. 1920—60 ĉlan Opere u Beogradu gde je kro2 te godine bio najistaknutiji tumaĉ tenorskeg karakternog i komiĉnog faha. D. valcere (La petite fleur du printemps za klavir. poduĉavao u klaviru. Glasnik Muzeja Kosova i Metohije. balet Lysistratc. 1970. Stasov ga smatra suosnivaĉem ruske opere i utemeljiteljem ruske vokalne škole. 1962. S. Vašek (Smetana. Biserka i Zvijezda Danica (Hristić. 1965. B3a. Put oko sveta. Prolećna pesma. The Byzantine and Slavonic Oklocchos unlil thc i s l h Ce)itury. PETROVIĆ. Scenska muzika za pozorišne komade: Alanda. 1955. P. prikazi i dr. IV 1879 — Beĉ. 17. Horovi: Veće na školju. — SPISI: Harmonska i kontt apunktska sredstva u horskoj muzici J. Convention (1970). K. — VOKALNA: oratorij Jonas kbnyve. 1958. God. X. 1954. LIT. VI 1466 — Venecija. filmske i scenske muzike. III. 1963. Na~ rodno stvaralaštvo. 1967. 1951. 1956. Razvoj etnomuzikologije u Srbiji. Aluzićka tradicija u komuni Leposavić. Figarova ţenidba). Rimski-Korsakova te Boris Godunov M. rumunsku i srpsku crkvenu muziku. 1968. The Conccpt of Yugoslav Folk Alusic in the Tzventieth Centurv. Prvobitno dramski glumac. 4. plastiĉnost linearnog vo Ċenja glasova i umereno savremen harmonski idiom. The Place of Ethnomusicology in Yugoslav Alusic. 1971. Kao amater komponovao je marševe (Ferdinand-Marsch za klavir. 1952. 1954. Nevenka. Mladići na zvonicima. 1969. Jugoszlav dalok za zbor i gudaĉe. Music for Some Serbian Saints in Manuscripls Preserved in Roumania in Gomparison zvilh Differciil Melodic Vcrsions Found in Othcr Alanuscripts. te ostvarila niz solistiĉkih uloga. PETRUCCI. LIT. X 1893 — Beograd. V. 1956. M. Ohridska legenda). PETROVIĆ. Arti Musices.

1913—14). 1952. violinu. c rijeĉi). Nakon Odhecatona objavio je niz izdanja. glas (Poulenc). dci Petrucci da Fossombrone. Scherzetto. 1964. ? — ?). 56. Pastoralni syn 1952. 1941. U središtu Pettanova spisateljskog rada je hi opera u XIX i XX st. . Zajĉevi suvremenici.: Traclalus de tonis obj. I 1938 —). Seviljski Ĉo-Ĉo-San i Mirni (Puccini. Hubert. Rokseth (Les Polyphonies du XIII' siecle. Studirao na Orguljaškoj školi u Brnu poziciju kod L. Petrucci da Fossombrone. pripisuje mu se i Traclatus de lonis (rkp. kojim se grupe semibrevisa u jednom brevisu odjeljuju jedna od druge. je predavao teoretske predu muziĉkoj školi Franjo Kuhaĉ u Osijeku. 3. Reaney. M 1962. Petrus Frater^ dictus Palma ociosa. Petrus de Cruce je prvi notu brevis perfeeta podijelio na ĉetiri semibrevisa. 1931 Opera Hornik Pavcl. jazz-orkestar i orgulje. K. sjeverozap. Arlecchino (Busoni). 6 moteta. tzv. izrazite muzikalnosti i smisla za scensko oblikovanje. Muzikalije objavljene u Fossombroneu nisu tako dotjerane i tako dobro opremljene kao venecijanska izdanja. 1925. o kromatskim promjenama tonova i o pravilima diminuiranoga diskanta. za glas i kvartet. Divertimento za duhaĉki kvintet. — SPISI. a zatim primjenjuje i nova izraţajna sredstva (ĉetvrtstepena r jazz). simfonijeta za tamburaški orkestar. Kao opern telj debitirao 1974 u Osijeku (Salieri. LIT. MF. 1956. Firenzc 1948. Biblioteca Amploniana 8 '94'). Ĉajkovskog. Praha 1946. a nastupa i kao koncertna pje Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1973). simfonijska pjesma Vĉĉnv navrat. NOVA IZD. kompozitor i muziĉki pisac (Zagret 1912 —). tane i dr. Operu na kojima je izvodio standardna muziĉka scenska djela. PETRUS DE CRUCE (Pierre de la Croix). Zborovi (Vokalna suita na Preradoviće' solo-pjesme (ciklusi: Ptice. u Londonu). Studije i ĉlanci. I. 1509 izdaje Tenori e contrabassi intabulati (I sv. 1923. Skripta: Pregled povijesti glazbe. X. Coussemaker (Scriptorutn . sopran (Tivat. prve ska 1973). MFMW. sonata za violonĉelo solo. ali se ograniĉio na štampa nje klasika latinske i talijanske knjiţevnosti. A. 1930. — H. X. 1963 — K. 0 konsonancama i disonancama o valjanom voĊenju glasova.: Odhccaton A (faksimil novoga otiska iz 1504) obj. SBIMG. koje mu pripisuje Jakov iz Liegea (rkp. Rossinija. God. . a istiĉe se i svojim nastupima u jugoslavenskom i stan dardnom oratorijskom repertoaru. Luda di Lammermoor). PETRŢELKA. Wien 1845. Odhecalon B (faksimil) obj. 1895). Collectanea Historiae Musicae. Poslije općeg uvoda ras pravlja se o pravilima kontrapunktskoga stavka nota protiv note. — Isti. Schvvartz (Publikationen alterer Musik. Dramalicka ouvertura. a suraĊivao i struĉnih ĉasopisa (Muzika i škola. God. TEORETSKA : traktat o menzuralnoj muzici (saĉuvani sa mo izvodi u traktatima Roberta de Handloa i Johna Hanbovsa). Samson i Dalila). — D. 3 pjesme iz zbirke »Hrvatski kraljevi«. NOVA IZD. — KOMPOZICIJE: 2 moteta. Franjo. zborovi. ali i djela pojedinih kompozitora. u Montpcllieru). — A. 19. Aarhus i Kobenhavn 1968. tako je omogućio uvoĊenje skupina 5—7 (gdjekad i 9) semibrevisa. Donizettija. 1935) te I — I I I G. — KOMORNA: gudaĉki 1962. švedski kompozitor ( Ryd. Hiischen. 1962. Redovnik cistercitskoga samostana Cherchamps u biskupiji Amiens. God. — C. 1955 i Ţena i krajolik. — VOKALNA: simfonijska drama Ndmoi kulaš za soliste. 1962. de' Petrucci da Fossombrone. Masseneta. 1965 — 66 (II izd. R. 3 gudaĉka kvarteta. H. 1939.). God. Uppsala. Repetitorij povijesti glazbe. Studij pjevanja završio 1965 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. I— III. I 1967). Hewitt. Rat i mir) 1 dr. Der erste . 1969. 1958. K. većinom zbirke duhovne i svjetovne vokalne muzike. 1970 — 73. MGG. — DRAMSKA: op kun (vlastiti libreto prema V. MGG. pjevaĉ. Cesari. U svemu je poznato 61 Petruccijevo muziĉko izdanje. F. Antun. Petrucci aus der Bibliothek des Liceo Filarmonico di Bologna. der erste Erfinder des Musiknotendruckcs mit beweglichen Metalltypen. 27. Haberl. H. 1932. DJELA. Jahrlnmderts. Najprije pod utjecajem V. Vilem Petrţelka. ali je v eć 1960 debitirao u Zagrebaĉkoj operi kao Nikitiĉ (Musorgski. Zvuk. Pjesm. Muziĉka škola slav Lisinski« 1829—1969. Jeppesen. Gilda i > (Verdi. i klonuća . Modlilba k slunci. Raimondo (Donizetti. 27. Devet stoljeća višeglasne zborne glazbe. Petrus de Crucc. • C Hrvatska pozornica). Za Petrţelkin r govor karakteristiĉan je ritmiĉki raznolik melos koji iz narodne pjesme. Notendruck fiir Figuralmusik. 1953. PETRUS FRATER (nazvan Palma ociosa). 1961. Hrvatska revija i dr. Bemcrkungen zur Bibliographic der altesten welt lichen Notendrucke in Italien. . Hewitt (1967).. Madame Butterjiy i La B< Manon (Massenet). Na Konzervatoriju u Stock . 1. I. 1935. 1947. Petrucci.: A. 1864). a bavi se mu publicistikom i prevoĊenjem opernih libreta. 1507 objavio prvi put tabulature (Intabolatura de lauto). sonata za rog i klavi sonatina za flautu i klavir. zbor. Menzuralna teorija Petrusa de Crucea veza je izmeĊu uĉe nja Franka iz Kolna i Philippea de Vitrvja. grofovija Ponthieu. Schmid. Onjegin).). francuski muziĉki teoretiĉar iz prve polovine XIV st.Prema Jakovu iz Liegea. La Frottola. suita za gudaĉki kvartet. Glazbeni udţbenici. tabulature za lutnju i knjiţevna djela. Veliki svećenik (Saint-Saens.: L. za gudaĉki kvartet. PETRUŠIĆ. više su komercijalnoga karaktera. zbirke frottola I — IV obj. 1927. 1932. 1909. Ĉini se da poslije 1520 nije više objavio ni jedno muziĉko d jelo. Zlatić). — Isti. J. Z detskeho ţivota. Francuska. priredio H. Studij kompozicije završio 1935 na Muziĉkoj miji u Zagrebu (F. Studij dirigiranja završio 1961 na Muziĉkoj akademiji u Zagr ebu (S. orkestar. Ottaviano Petrucci. Na: muzike u Moravskoj Ostravi i dirigent putujuće operne d Od 1913 u Brnu. suita. Petrucci in der Bibliothek des Franziskancrklosters Giissing (Burgenland). I—III. (Bernaville. Umjetniĉku karijeru zapoĉela u nom studiju Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu i tarr debitirala kao Oscar (Verdi. pjevaĉica. ISuţga. meĊu kojima su djela ^ Puccinija. Traktat je obj. Sarlori. . 1969. 1536 vratio se u Veneciju. pjesme za glas i orkestar. novoizd. djeĉja opera uz klavir maĉkica. Boris Godunov). sonata za violinu i klavir. Sv. Lirsko -koloratu pran. 2 moteta obj. Gremin (Ĉajkovski. Auda (Les »Afotets Vallons« du manuscrit de Turiti: Vari 42 II. ORKESTRALNA: simfonija op. Rigoletto i La Traviata). 19 ĉinovnik u prosvjetnoj struci. K. od 1941 profesor na srednje Muziĉke akademije i 1951—72 na muziĉkoj školi Vatrosl sinski u Zagrebu (1951—53 direktor). muziĉki teoretiĉar i kompozitor (XIII st. Bologna 1882 (novi otisak 1884). Bibliografia delle opere musicali štampate da O. Romancu nović) i Scherzo (Savin). Janaĉeka) i kod V. izlaganje je popraćeno brojnim notnim primjerima. PETTAN. 1946. 19 33. LIT. Zbog politiĉkih prilika napušta Veneciju i vraća se u Fossombrone. 1 1889—10. Ivan Zajc. Umjetnik velikih glasovnih mogućnosti. bas (Poljanec kraj Varaţ dina. Nuove conelusive aggiunte alla bibliografia dcl Petrucci. E. Popijevke na rijeĉi Begovića i Nazora. 1930. studij pjevanja završila 1959 na muziĉkoj školi slav Lisinski u Zagrebu (M. U zrelom razdoblju djela mu se istiĉu preteţno ponekad i polifonim voĊenjem glasova i umjerenošću u kor harmonijskih i zvukovnih mogućnosti. u svojoj karijeri ostvarila niz prvih opernih likova. 1946). — J. Gustaf Allan. Giovanna d'Arco ( a od jugoslavenskih opera Moĉvaru (Bjelinski). usavršavala se na ' teĉajevima u Salzburgu.: G. PJB. Ko. 2 koncertne arije Arija oĉekivanja iz »Kohana i 1948 i Prizor iz »Fausta*'. je kao solist Zagrebaĉke opere ostvario niz zapa ţenih basovskih kreacija. MGG. Liuzzi (1931. 1873. Maria Golovin (Menotti) i Tena ( Gostovala je u inozemstvu. ĉeški kompozitor (Brno. — A. knjige i instruktivna bivših i sadašnjih nastavnika Muz. Fcderhofcr. 1929. serenada . za violinu i klavir. O. 1943. 1973. Balade). 1912. Firenze J953. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Rajska ptica za turni sopran i orkestar. 2. Knjige: Popis skladl Zajca. Nazoru). 1956. Lunzer). On (prema R. UgoĊaji. u Erfurtu. KOMORNA: suita za gudaĉki trio. Predigra i meĊuigra. IX 1911 —). je tiskao najopseţniju zbirku: 11 svezaka frottola. Vilem. III 1935 — ). Mjesto i datum njegova roĊenja i smrti nisu poznati. Y. Disertori (1954). Napisao 1336 traktat Compendium de discantu mensurabili (saĉuvan u rukopisnoj zbirci iz XIV st. 1918 i dr.) Franje Bosanca. Pregled povijesti hrvatske Repetitorij povijesti glazbe (6 sv. 1921. de Handlou) uvodi punetus divisionis. Na osjeĉkoj pozornici izveo prvi put u Jugoslaviji i pad grada Mahagonija (Brecht-Weill). Vogel. 195 2. 1953). 1958. 1953. Zajedno sa Francescom da Bologna otvara ondje tiskaru (1511) te izdaje nove zbirke duhovne i svjetovne menzuralne muzike. 1909 — 47. U njegovu motetu Aucun ont trouve — Lonc tans — Annuntiantes dolaze u triplumu grupe do sedam semibrevisa. Di due štampe igno te di O. Firkušnv. Krabuljni ples). Grada je prikazana vrlo sistematiĉno. X. MeĊu njegova najuspjelija djela s solopjesme. I. koji se ubraja medu najinstruktivnije priruĉnike o kompoziciji iz prve polovine XIV st. Novaka i J. za glas i klavir. Rosina (Rossini. u Odhecatonu objavio E. Monterosso i B. Vilem Petrţelka. Aida i Don Carlos). meĊu k ojima su Ramfis i Veliki inkvizitor (Verdi. repertoar obas eţe preko 50 opera. P se istakla kao Lucia di Lammermoor (Donizetti). 1960— nica Rijeĉke opere i od 1961 u Osijeku. partita za gudaĉe. P. 1941. 1962. Gostovao je na brojn im evropskim muziĉkim pozornicama i u Japanu. Z intimnich chvil za violinu i klavir. 1937 doktorirao pravo. Balatkc Petrţelka. Najprije glazba. 1962. God. Novaka u Pragu. 1915 —19 profesor na Orguljaškoj šk 1919 na novom Konzervatoriju i od 1947 na novoosnovane demiji za muziĉku umjetnost Leoš Jandĉek. P. . škole »Vatroslav Lisinski" Zagreb < do 1972. LIT. Aluzika. 1504—08 P. klavirski tri klavirski kvartet. Hudebni rozhledv. Predigra. 1971.VIRSKA: Svatebni suita. Gazzeta Musicale di Milano. 1935— 36) i A. Catdani. Musikdrucke von O. Djelovao je i kao n kritiĉar dnevnika Obzor. Drucke von O.: H. ko. recitatora. sonata za violinu i klavir u c-molu. DJELA.R. Milano 1932. — C NA: misa u a-molu. Dugan). Vcrnarecci. simfonijeta. Još kao student od 1952 organizirao LIT. Hrvatska opera. Telefon (Menotti). X. XI 1933 —) Antuna. 1973. O. 1970 — VOKALNA : kantate Ovidijcva posljednja noć u Rim i Kip domovine. 1856 i Bolletino Bibliografico Musicale. Wolf (Ein Beitrag zur Diskantlehre des 14. — F. suita. Štefica. Ch. — KLAV1RSKA: sonata u E-duri sonatina. Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1975).70 PETRUCCI — PETTERSSON u Zagrebu kućne operne koncerte uz klavir. DJELA. Od 1962 korepetitor i zatim dirigent Hrvatskog na rodnog kazališta u Osijeku. Kutuzov (Prokofjev. dirigent (Zagreb. PETRUŠANEC. K PETTERSSON. 1939.

— R. najviše u Skandinavskim zemljama. Nakon Drugoga svjetskog rata muziĉki kritiĉar dnevnih novina u Leipzigu. obou i gudaĉki kvartet. 1948. Qua~ trains portuguais. Komma. Hackherom i U.icder am Klavicr. 1966. C. 25. Uĉenik Ph. gdje je vodila mali zbor u Aićnestrandie. — KOMORNA: 4 gudaĉka kv arteta. Studirao u Berlinu muzikologiju (A. Fclix Petvrek. oder Musicalischc Arbeit zum Ab-blascn (40 sonata) za 2 korneta i 3 trombona ili 2 violine. fagot ili violone i b. Gedalgea i P. 1948 (II izd. Od 1932 suraĊivao u novinama i ĉasopisima u zemlji i inozemstvu. u svojim je kompozicijama povezivao kasnoromantiĉna obiljeţja s radikalnim tendencijama. J. 1954 i drugo za glas i klavir. 1938 (II izd. 17. njemaĉki kompozitor (Glatz. — U". 1954 i 1971. Le Thonianerchor dc Leipzig. 1956 —59LIT. 1936. pa W. Gantz Ncuc Padouancn. — CRKVENA: misa za zbor a cappella. 1675. Hornbostel). Ellingtona. Studije. 41. 1922. 1949—-1959 urednik ĉasopisa Musik in der Schule. c. 1947). Uz starocrkvene naĉine primjenjivao je i posebno konstruiranu ljestvicu od devet tonova (c. sudjelujući na eksperimentalnim Jani Sessio?is razvio se u pobornika modernog jazza. oko 1570—80 —?. 1940 . 1940. God. 1933. 1944. mit 5 Slimmen. a na Univerzitetu muzikologiju (G. 1942. 1922. K. Te Dcum za 2 zbora i orgulje. Hermana i dr. Fellera Devotus sludiosus oder Dcr Anddchtigc Student. . Diintz und Galliarda mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. 13. ORKESTRALNA: simfonija op. — DRAMSKA: opera Die arme Aluttcr und dcr Tod. U nekoliko navrata svirao i u orkestru D. IX 1960). Zzvci jiidischf Hochzcitslicdcr za 3 glasa. 1933. 1962. 1929. Neumannom). c. LIT. 1947). od 1672 vodio Collegivni mnsiatm. XII 1639 — Bautzen. 1921. Image dc Noć! za djeĉji zbor i klavir 4 -ruĉno. S vojim stvaralaĉkim i mnogostrukim praktiĉnim djelovanjem P. Sachs. INSTRUMENTALNA: Muši ca respertina Lipsiaca odcr Leipzigischc Abcnd-Music (12 suita) za 2 violine. Oscar. Esquisses sympho/iiques. 1943. duo za violonĉelo i klavir. 21. 1951. 1928. DJELA. LIT. Johann Christoph PETZOLD. c. duo za rog i klavir. 7 preludija za duhaĉki kvartet. LIT. 1913. DDT. Paul Pcuerl (disertacija). 1944. violinu i klavir. izbor iz Hora decima i Funffstimmigte blasende Music. — P. 1930 —39 predavao na Muziĉkoj akade miji u Stuttgartu. IV. Sonata za 2 kla vira op. njemaĉki muzikolog (Plauen. E. ORKESTRALNA: simfonija u b-molu. AFM 1 *'. 1929. — KOMORNA: koncert za violinu i gudaĉki kvartet. MGG. 1678. FiinJJ-stimmigie blasende Music (76 kompozicija) za 2 korneta i 3 trombona. trio za flautu. 1952. Weinholdom). 1949. 1938. 1953. B. Frankl. švicarski kompozitor (Ţeneva.. 1685. DJELA. Das ist: Ncuc tculschc Gesangcr . 1966 i VI. 1958: suita za gudaĉe. 1943 nastupa u orkestru Ch. Geiringer. Hora decima musicorum Lipsicnsum. Djelovao je kao violist orkestra Stockholms Konsertforeninig. . c. 1950. 194O. 1913. . 1927. Schelleom). H. Couranten und Diintz sampl zzvcycn Canzon mit vier Stimmcn za gudaĉki sastav. 8. 1942. od 1952 profesor i direktor Instituta (kasnije Odjela ) za muziĉki odgoj na univerzitetu Karl Aiarx. 1613 i 1625. Alte I. — KLAV1RSKA: 3 sonate. 1931 i 1949. I Remember Clifford. Zur Lebensgeschichte Paul Peucr's. 1914. MGG. mješoviti zbor. luslige und anmuthige Ncuc Aricn (24 kompozicije) za glas. 1625. PETTIFORD. Schumann. 1959. 2 koncerta za gudaĉe. Courantcn. Intraden. 1686. J. 1946. 1934 i dr. je znatno prema šio ulogu srednjonjemaĉkih Stadtpfeifcra. V. GalHard. Šleska. Simfonijska suita. Pezel. 1951. Jahrbuch des Oberostcrrcichi schcn Musealvcrcins. — VOKALNA : zborovi. PEZEL (Pezelius. ORKESTRALNA: Inlrada za 2 flaute i orkestar. gudaĉki kvintet i ĉembalo. God. obj. — Kraće kompozicije za klavir. je prvi predstavnik cikliĉke kompozicijske forme zvane varijacijska suita. Opernaricn russischer und soujctischcr Alcister (5 sv. 1959. a 1944 vodi sa D. 1949. 1669. H. 1921. 1935. Becihoven. ĉlanci. kasnije se usavršavao u Parizu kod M. zborovi. 1966 —67. Isprva kontra basist u stilu svvinga. pantomime Komadić. Sauer) i kompoziciju (F. orguljaš i graditelj orgulja (?. — VOKALNA: lirska kantata Die Lerchc. Paul. DJELA. — Solo-pjesme. predgovor novom izdanju Pezelovih instrumentalnih djela. 45. — K. NOVA IZD. . Leibovvitza (kompozicija). Bicinia variorum instrumentorum (m komp ozicija) za razliĉite sastave i b. PETZOLDT. 1962. A. M. Moţda potjeĉe iz Niirnberga. 1924. 1. 2 koncerta za orkestar. 1954. A. Schiinemann.— \\"eltspicgel. — K. Black-eved Peas and Collard Greens i Tricotism. Najpoznatije su mu kompozicije: Blues in the Closet. ZFM. hciliger Geist. gudaĉki kvintet sa 2 violonĉela. 3 plesa u suvremenoj zbirci raznih autora Amocnitatum musicalium hortuhis. . 1934 i dr. 5. 1935. Neues zur Lebensgeschichte Paul Peucrls. vojniĉka koraĉnica za limene duhaĉe. VTien 1915. XI 1888 —). kvintet. Richard. Uĉio klavir i kontrabas te do 1941 svirao s ansa mblom svog oca na turnejama po SAD. duhaĉki trio. — Misa za zbor. Svi stavci njegovih suita temelje se na zajedniĉkoj muziĉkoj supstanciji. DJELA: Ncue Padouan. . 1934. 12. direktor Gradske muziĉke biblioteke. SPISI: Die Kirchenkompositionen und weltlichen Kantatcn Rein hard Keiscrs (disertacija). Njegove najzrelije sonate i suite ubrajaju se u najvrednija dostignuća njemaĉke orke stralne muzike XVII st. varijacije i sonatina. . Ruthstrom) i kontrapunkt (H. Schering. 1963. II. Kleine Alusikgcschi-chte. III. melodije uz b. 1931. V 1892 — Beĉ. 2 viole. DJELA. fagot ili violone i b. uvertira op. Hora decima. X. od 1939 na Konzervatoriju i na Univerzi tetu u Leip zigu. austrijski pijanist i kompozitor (Brno. Schreker). MGG. XI 1907 — Leipzig. 1913 — 28. •— O. Sainl le Scigneur za alt. odcr Lusl-Music (7 suita) za 2 violine. 26. 1922 i Tahi. Petzold). 4 skice za violinu. 1947). Dobitnik više nagrada najpoznatijih svjetskih jazz revija. nastupajući s istak nutim ameriĉkim i evropskim jazz -muziĉarima. Psalam CI II za alt. b. 17. Od 1958 djeluje u Evropi. klavirski trio. Beurlin. ameriĉki kontrabasist. PEUERL (Bauerl. 1968. Adler). zbor. kompozicije op. 9 plesova u rukopisnoj tabulaturi za instrumente s tipkama. Riemann (1898). 1949. Od 1664 u Leipzigu. VII 1908 —). Ge iringe r (D TO. 1919. Svojim djelom Netie Paduanen (1611) P. 2 sonate za violinu i klavir. 1941 (II izd. austrijski kompozitor. duet za violinu i violu. M. dotle su kasnija. Olssonom i K. Na Muziĉkoj akademiji u Beĉu studirao klavir (L. Francuskoj i dr. 1945. Dieu parlc a Vhommc za vokalni kvartet. Revue Musicale Suisse. Blomdahlom. Dahma (klavir) na Konzervatoriju u Kolnu. Lauxom i W. me du ostalima. dis. \\"cs~ selv. solo-pjesme. violone ili fagot i b. Laux. Bulletin de la Societe »Union Alusicolo gique (i. 19 i 46. 1960. Dukasa. Rudolf. 1934. M. — KOA1ORNA : Fischmarkl in Athcn za gudaĉki trio. 1949.. zatim odlazi u Nevv York u sastav trubljaĉa R. 1670. — Priĉa La petite sirene za soliste. X 1694). 1930) i dr. 1952. zatim se vratila u Ţenevu. 14. poslije 1625). DDT.: neka instrumentalna djela obi. I sv. koja se u temeljnom obliku javlja u trećem Dantzu. docent za muziĉku povijest na Visokoj mu ziĉkoj školi. — l'OKALNA : kantata za sopran i mali orkestar. liltliche luslige Padovanen. Johann Christoph. Honeggera i R. 1934. ţenski zbor i flautu. PETZOLD. Intradai und Diiniz . 2 trija za ţenske glasove i harfu. 2 koncerta za 2 klavira. II dio. trio za flautu. 1953. I 1974). ORKESTRALNA. Goda. Schubert. VC'. isprva violinist gradske muzike. P. Od 1602 orguljaš u Hornu (Donja Austrija). sagradio takoĊer orgulje u Hornu i u samostanu Wilkerinng (Gornja Austrija). snimio mnogobrojne ploĉe. scenska muzika za marionetsko kazalište. mit drcyen Stimmcn gcsetzt. Fclix Petvrek. njemaĉki kompozitor (Liverpool. E. a 1609 —25 u Steyru (Gornja Austrija). suita za mali orkestar.: E. po jed ina dje la o bj. suita za sopran i gudaĉki kva rtet. L'Oiseau blcit za sopran. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. Od 1919 predavao na beĉkoj Muziĉkoj akademiji. 2 viole. 1957 i Incarnalus est homo. 1921. X. — KLAV1RSKA: sonata op. RM. Die Oper in ihrer Zeit. Ncttl. Die Leipziger Ratsmusik von 1650 bis 1775. 1961. Vieuxa (viola) te kod A. solo -pjesme. pod utjecajem teozofskih ideja i mistiĉnih raspoloţenja.. za pjesmaricu s tekstovima J. 2 viole. na koji je prenio solistiĉki pizzicato kontrabasa. Preludij. Od 1946 predavao kompoziciju i muziĉku teoriju na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu i tamo 1962 postao direktor Konzervatorija. IX 1922 — Kobenhavn. Gcorg Philipp Telemann. FernanĊe Pevrot. — Crkvene kompozicije. passacaglia i fuga. ). Lipphardt (1933). Johann Christoph Pezel(ius). — IZDANJA: J. na Mozarteumii u Salzburgu 1 na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi. Saska. Oklahoma. Studirala kod E. flautu i orgulje. 1929). Tappoiet. kao i 9 plesova za instrumente s tipka ma. 1967. Od 1934 urednik ĉasopisa AM u Berlinu. 1919—20 predavala Jaques-Dalcrozeovu metodu u Parizu na ticale dc Rythmique de Vatigirard i na £cole Normale de Musigue. XII 1951). 1954. nokturno Der Schancn'. je i jedan od malobrojnih njemaĉkih kompozitora canzona. — VOKALNA: Schone. DJELA. Uĉila neko vrijeme kod A. fagot ili violone i b. 1611. od 1939 njegov glavni urednik u Leipzigu. sampl zzveven Ganzonen . Schering. 1956. 1935. 1947. Paul Peuerl. 1955. Peyerl). 71 (II izd. Sicingiv' tili the Girls Come Home. Aujjziig. 1962. obj. 1964. orkestar i plesaĉe. — Isti. 6 koncertnih etida. Neumann (1956). Nastavnik muzike na institutu Jagttcs-Dalcroze od njegova osnutka (1915). 30. Godo\vsky.: A. 1682 (sa J. DJELA. 1620. 7 sonata za 2 violine. X. 1959. — Isti. op. 1955. Lorlzing Alappe dcr Stadt Leipzig (sa K. zatim s vlastitim combo-sastavima i s ansamblom od 13 sviraĉa.: R. Sinfonia da camera op. . Sclnccbsch. STMW. gudaĉki kvartet u E -duru. Saint. 1965 . LIT. 1938. cis. simfonijeta. sonatina. 1950. Šest simfonija: I. Gillespiem prvi sastav be-bopa. Schreverom). A. Za 2 klavira: tokata i fuga u miksolidijskom naĉinu. HofTmann (1937) i I.. Dclitiae musicales. sonata za violinu i klavir. Fernande. Betzel. 1953. Diz-crtimento za duhaĉke instrumente. MGG. NOVA IZD. Uz to uveo u jazzu rjeĊe upotrebljavan violonĉelo. 1613. Jaques-Dalcrozea i E. G. 2 viole i violone. 1924. 1928. sonata za violinu i klavir u e-molu. 1917. Ballcten. violonĉelo i klavir. l'ocalise za sopran i harfu. zatim od 1924 bio profesor klavira u majstorskoj klasi i lektor za muzikologiju na konzerva toriju Odeon u Ateni. Dok u Petvrekovim ranijim djelima ima narodnog prizvuka i humora. Intrada. c. Eldridgea. od 1949 ponovo na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. 1925. Jarnacha (kompozicija) i P. Bavio se i kompozicijom. 3962. 1962. 1950 i 1957.: zbirke iz 1611. X. 1928). duo za violinu i klavir. 1956). sonata za violonĉelo i klavir op. trio za flautu. U Stevru djelovao i kao graditelj orgulja (sa G. te Njemaĉkoj. Johann Christoph -> Pezel. Fernande Pevrot. S. Opus musicum sonatarum (25 sonata) za 2 violine. kantate Komm. E. limene duhaĉe i orgulje. violinu i vi olonĉelo.: P. Profinjen umjetnik s razvijenim smislom za koloristiĉke efekte. studij nastavio sa O. e>fiS} g> a. koral. 1962. gudaĉki trio. Melchers). orgulje i orkestar. PEYROT. Baeh im Spiegcl einer Sladi (sa I. 2 violine. osobito za djecu. 20 i 27. 1950. Richard Petzoldt. Turmmusiken und Suiten. c). 1970. Felix. 33.PETTERSSON — PEZEL uĉio violinu i violu (J. 5. mala suita za gitaru. 2 psalma za zbor. 1955. 1672.: K. vjerojatno se uskoro istakao kao vrlo vješt sviraĉ trublje (Claritiblaser) te je 1669 ili 1670 primljen u Stadtpfeiferc. Schering (Turvnnusiken und Suiten. dramatska rapsodija Dcr Garlen dcs Paradicses. Blocha u Ţene vi. 1923. obj. 1950. 3 viole. violonĉelist i kompozitor (Okmulgee. Meyer (Turmmusik Auswahl von 18 Stiicken fu'r funfstvmnigen Bldscrchor . 21. Paul Peuerl (s popisom djela). Saint. 14. Barneta. Miiller (1930). Ellcr. osobito opere. 1924. simfonijeta op. varijacije na austrijsku vo jniĉku narodnu pjes mu. Scchs griechischc Rhapsodien. Wolf. Oko 1681 postao je Stadtmusikus (Director Musicae Instrumaitalis) u Bautzenu. PETYREK. c. 1956. 1622. Alozart. 1942.

u Madţarskoj. Leben in Bildern.: R. — Isti. PFITZNER svoga vremena. Deutsche Musik der Zeitvvende. DJELA: Dominantenlchre. 1940. In moriam Hans Pfitzner. — A. Palestrina. njemaĉki muzikolog i dirigent (Kiel. 1897 i 1899. II. ibid. 1939 i u C-duru op. v. 1891. 1908. ORKESTRALNA. a klavir kod J. Marta (d'Albert. U dolini) i Lotta (Massenet. s kojim je usko povezan. I Scenska muzika za Fest auf Solhaug H. 55. 1918 i za violonĉelo i klavir. austrijski muzikolog (Graz. Ferdinand Pfohl. Za toĉenik). F. Stoga ima mnogo autobiografskog u njegovoj najboljoj operi Palestrina. Festschrift F. 10 kantata za 2 solista. 1916 izd. Mann. vodi i univerzitetski Collegium musicum. — K. Gemeinnutzigc Einfulii in die Musik. Lutgc. 1959. Hirtler. 1935—51 nastavnik violine na Glasbenoj matici i Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani. Slavica. gdjekad eteriĉno-apstraktnoj. H. Fons salutifer za zbor i orkestar. Br. medu kojima su Carmen (Bizet). Vcrsuch einer Stilbetrachtung. a od 1909 —16 i direktor Opere u Stras-bourgu. Nikisch.. Ĉehoslovaĉkoj i dr. muški zbor i orkestar. brojni ĉlanci i rasprave u novinama i ĉasopisima. — J. balada Herr Oluf za 1 ton i orkestar. M. 1917. Aiuller-Blatlau. Hans Pfitzner. Hermann. Lindlar. Hans Pfitzner. »Fidclio« — Oper zzvischen Revolution und Humanitat. } Pfitzner. zborna fantazija Das dunkle Reich za sole. Autobiographischc Skizze und kleine Erinncrungcn. Pfitzners »Armer Heinrich« in seiner Stellung zur Musik ausgehenden 19. A. mi ku uĉio privatno kod O. Blume. U Pfitznerovoj muzici. DJELA (izbor): J. Rutz. Hamburg 193 F. Rumunjskoj. Leitmotiv und T in den musikdramatischen VC'erken Hans Pfitzners. Ballettszenc za orkestar. Leipzig 1941. V 1949). ibid. Abendroth obi. Aiozart. R. 1900. God. Schrott. Koln 1959. Wie ich Musikkritiker tvurde. Busor Neuc Asthelik der musikalischen hnpolcnz (s napadajem na P. — VOKALNA : kantata Von deutscher Sccle ( Eichendorff). pjevaĉica.. F. Hans Pfitzner. je do danas (1975) ostvarila više od 80 veliki h opernih kreacija. Svestrana umjetnica. 1892—93 nastavnik na Konzervatoriju u Koblenzu. Koncert za violinu i orkestar. a 1930—34 u Miinchenu. u muzikologiji u nik E. Hans Pfitzner. — \\". 31. 1896. 5. 36. Aida i Trubadur). 1922). operni redatelj i pijanist. 1942. Wiirzburg 1967. Riezler. XI 1926 —). Nakon toga nije više bio stalno namješten. Dic moderne Oper. — Der junge Tag. Studij violine završio 1933 na Visokoj školi Drţavnog konzervato rija u Ljubljani. Rectanus. 192^). Hans Pritzner und die deutschc Bii Munchen 1917. Veoma ugledan pedagog. Skalarjeva. R. Zu Thcmatik und Form in Schonbcrgs Streichsexlet. Schaal. — IZDANJA: opera Armida J. F. Freiburg i. Briefe. Bahlc. I pored neosporne vrijednosti njegovih najboljih djela •—• meĊu njih svakako idu još i opera Der arme Heinrich. suzdrţanoj. Regensburg 1968 J. Koln 1940. PFAFF. Ai. Hans Pfitzner. Miinchen i Leipzig 1904. — Ch. Wien 1949 drţava iscrpan popis djela). 1911. sluţeći se starocrkve-nim tonalitetima i polifonijom klasiĉnoga tipa. 5. 1903. Die Rose vom Liebesga 1901._— KOAi ZIC1JE: simfonijska fantazija Das Aicer. V 1869 — Salzburg. X. ZFM. u cis-molu op. U suvremenom opernom repe rtoaru istiĉu se nje zine uloge Flore (Menotti. Cossmann. PFORDTEN. — Th. 1955 Rcden. Leipzig 1909. Opere: Dcr arme Heinrich. XI 1933). Weber. — Louis. Cobenzl i dr. XI 1907 —). V 1926 —). Gc. Ibsena. dvostruki zbor i orke. — W. 1902. opereti. Pfitzners. 1917). Klavirski u F-duru op. PFANNKUCH. 1954. Leon. Ĉeška. 1897—1907 u Berlinu predavao kompoziciju na Sternovu konzervatoriju i od 1903 istodobno bio dirigent kazališta Theater des VCestens. Berrsche obj. Zurich i Freiburg i. Rudiger. 1962. 1919 Schumann. 1923. — Klavi kompozicije. Deutsche Musik. 1938. — U". 1893 0 izd.' Hine kulturphilosophi Personlichkeitsstudie uber Anton Bruckner und Hans Pfitzner. 22. — L. Iz njegove su škole izišli istaknuti violinisti I. Zur russischcn Nationaloper des ig. 1922. Wagner. a zatim se do 1935 usavršavao kod J. Kassel 1963. Hans Pfitzner. Lei 1924. Hans Pfit. Tri simfonije: I. A. Konstanz 1949. od 1951 profesor na Akademiji za glasbo (1970— 74 rektor). MeĊu njima se nalaze svojedt vrlo zapaţene publikacije: Futuristengefahr (1917. preselio se u Munchen. Ozim. Kovaĉ) i tamo ulogom Nicclausa (Offenbach. 3.72 PFAFF — PFROGNER i mnoge solo-pjesme — Pfitznerova muzika ipak nije prešla g niĉe njegove zemlje s kojom su je i suviše povezale tipiĉno j manske osobine njegove ljudske i umjetniĉke naravi. Njegovi su uĉenici bili. a 1970 Sedmoprositiaĉku nagradu Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku. 1946—48 surad ĉasopisa Osterreichische Musikzeitschrift i Konzertblatt der ( sellschaft der Musikfreunde. popis Pfit: rovih djela 1919 ( I I izd. Bachs 'Alusikalisches Opfcr -. j thoven. N. Hans Pfitzner. SPISI: Bayreuther Fanfarcn. s (prema gudaĉkom kvartetu op. Werk und Gestalt eines Deutschen. i. 185 DRAAISKA. Nikischu. — U7. Sein Leben und Schaffen. jednakim je umjetniĉkim ţarom i profe sionalnom odgovornošću nastupala u operi. 1910. 1922). Hans Pfitzner. solo-pjesme. MF. pa se na nju i obarao u svojim zanimljivim spisima. Bio je protivnik muziĉke avangarde H. Studirao filozofiju na Univerzitetu u Leipzigu. ukusno doĉarao kolorit vremena. Jahrhunderts. musicalu i drami. H. gdje od 1958 predaje akustiku na Viso muziĉkoj školi. — H. PFROGNER. eine Zu. klavirski kvintet u C-duru op. Paula. H. Wien 1950. Potsdam 1940. na Univerzitetu u Miinchenu preda povijest muzike (od 1906 profesor). God. U toj je operi P. 1969. 1894—96 kazališni dirigent u Mainzu. Hans Pfitzner. — SPISI: sabrane studije i ĉlanci objavljeni su 1926 pod našlo Gesammcllc Schriften u 2 sv. : (prošireno izd. alt (Osijek. LIT. \\"andrcy. Svojim baršunastim i sonornim altom oduševljavala je publiku svih jugoslavenskih opernih središta. S. zborovi: više od solo-pjesama. 1906 (prer. Leipzig 1920. 12. katkad i teško pristupaĉnoj. 1908 (III izd. je znatno pridonio razvoju mladog violinskog naraštaja u Jugoslaviji. Schenka na Univerzitetu u Beĉu. 36a.: P. 1908—18 direktor Konzervatorija. 1926). ibid. Hans Pfitzner und der geniale Mer Eine psvchologischc Kulturkritik. Kleinc Symphomc op. Das Christ-Elfldn. 1925 i I I I . 1923. Hcinrich Vogl. 1 Phantasic op. a nastupao je i kao koncertant. Blume). oporoj. menstellung uber ihn und sein Werk. Musik. 1895. 52. Hermann Ludvvig von der. Faust auf dem Alusiktheater. U' ostliche Fahrtcn. 1920—29 vodio je majstorsku klasu iz kompozicije na Akademiji umjetnosti u Berlinu. 1920. 1948. Ai. Utemeljitelj (1952) i dirigent komornog orkestra. -Blittau. P. — IV. Letke za bariton i orkestar. Car I Grammanu. Se PFITZNER. 1926). u cis-molu op. 1967— 68. An. ic . Vrijedna su njegova istraţivanja na podru teorije tonskih sistema. 1969 i dr. L und Schaffen. njemaĉki muziĉki pisac. njemaĉki kompozitor. — E. Beethc 1922. Schriften. I Dic Nibclungen in Bayreuth. 1928). X 1862 — Hamburg-Bergedorf. S. u G -duru op. Wagneru. Abendroth. 34. 1926. 1935 i u a-molu op.). F. LIT. Gcschichtc ihrer Deutung. Regensburg 193* H. I operni vodiĉi. Br. 36). DJELA: Handlung und Dichtung der Buhnenzverke R. Kvvasta. je tip povuĉena stvaraoca koji razmišlja o vjeĉnoj problematici umjetnika i njegove okoline — polazeći i od vlastite sudbine. j. pod naslovom A. Kao solistica Osjeĉke opere P. VII 1857 — 16. 1929. zbor i orkestar. A. 1942. S Hans Pfitzner. — KOMORSA. Završio studij prava s doktoratom. Aiusikalische Essays (2 sv. God. A. Werther). klavirski se op. Franz. 1922). 50. 44. ork' i orgulje. Amneris i Azucena (Verdi. U inozi stvu je P. Ekvinocij) i Doma (Gotovac. Klopĉiĉ. a od domaćih Jele (Brkanović. J. DJELA. 8. C. Pfitzners Klavierlied (disertacija). Das Herz. Jedan najuglednijih muziĉkih kritiĉara svojega vremena u Njemaĉi vrijedna je njegova monografija o A. Hoffmannove priĉe) 1946 zapoĉela opernu karijeru. Lebens\veg und Schaffensernte. Die Zzvblfordnung dcr Tone. Od njegovih djela istiĉu studije o R. — H. R. lentin. v. Wagners. Havdna. 1939. 1965. zbor. dirigent i muziĉki pisac (Moskva. Munchen 1924. God. Die Person kcit H. Studirao u Frankfurtu na Majni kompoziciju kod I. Muziĉki kritiĉar nov ina L ziger Tageblatt i Konigliche Leipziger Zeitung. — Isti. Kasnije objavio: Meine Bcziehungen zu M. nema osjetilnosti ni uţivanja u zvukovnoj raskoši. ostao gotovo nepoznat. Stimmcn der E kcit za 6-gl. Hans Pfitzner. Pfitzners "Palestrina". Ambrosius. 29. Odlazio je na brojna gostovanja kao dirigent. Tri gudaĉka kvarteta: I. 1905. Vi'agners K'erk und Sci teti ( I I I izd. s napadajem na F. Einfuhrung in R. 1932. i J. Studi u Miinchenu i Leipzigu. Vom IVcscn und Mertung Ncucr Harmo 1949. Opernhaus Zurich. 1892 —1932 daktor muziĉke rubrike lista Hamburger Nachrichten. 12. Munchen 1935 (najvaţnije djelo o I neru). P. stekao i diplomu nastavnika klavira. Eindrucke und Bilder mcincs Lebens. Kleista. Ero s onoga svijeta). Handela. violinist (Ljubljana. Fr furt a. II. Abert. 1966 — 67. 1925). Asistent i od 1960 lektor Univerziteta u Kielu. — 7. 56. musikalischc Inspiration. 2 za violonĉelo. 1923 (VIII izd. 1907 (IV izd. Aiedium) i Majke (Dallapiccola. Bekkera) i I und Vi'iedcrgabe. Pjevanje uĉila na Muziĉkoj školi u Osijeku (D. Hans Pfitzner.. 1962. X. Verzeichnis im Druck erschienenen Werk. R. 46. za violinu u h-r op. — H. Der Musikfrcund. Abendroth. Kroll. oratorij Jephta G. Od r predavao na Vogtovu konzervatoriju u Hamburgu. medu ostalima. Jahrhundert (disertacija). Za svoje umjetniĉke domete dobila je 1963 Nagradu Boţidar Maslarić grada Osijeka. Prvi koncert za violonĉelo i orkestar PFOHL. Studij s doktoratom završio 1953 na Univerzitetu u Kielu (A. 23. 1953. rapsodija Tzvardowsky za mezzos opran. Knorra. Z. 1947. a gostovala je i u inozemstvu. u c-molu op. 1917 (III izd. Mi. Sonate za violinu i klavir. D Hans Pfitzners Lieder. H. 1945. Ferdinand. njemaĉki n ziĉki pisac (Munchen. Nikisch als Aiensch und Kiinstler. napisanoj na vlastiti libreto. DJELA. Chrysander. VVilhelm. God. a 1929 u 3 sv. — Aiohr. Koncerti: za klavir u Es-duru op. 42. Kociana na majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu. Hans Pfitzner. Leipzig 1922 E. Pe. Abendroth. 1926. Hans. Bruch. MGG. Munchen i Leipzig 1960. 1947. 1907—08 dirigent je Kaimova orkestra u Miinchenu. Uz to je 1935—70 bio prvi violinist Ljubljanskega godalnega kvarteta. 1928). — C. kantata Von deutscher Seele. MGG. 1891. XII 1949). Miiller. Heger i W. Berlin 1919. PFEIFER. 1921. Ai. Miinchen 1904. Grohe. Pntzners »Rose vom Liebesgarten«. u D -duri 13. 1897. kritiĉar i kc pozitor (Loket. Schubert. 1890 i za Kĉithchcn von 1 bronn H. Od 1948 ţivio u Stuttgartu. U tom uspjelom djelu oţivljuje antiteza genija i njegove sredine s tragiĉnim prizvukom samoće i povremenih sumnji u smisao ţivota i stvaranja. 17 1911 —).

Neke od njih su i historijski vrlo vaţne i zanimljive. La belle eselave ou Volcour cl Zelia. Music and Letters. LIT. 1920 i Alissa symphonica »Credo in unum DeumK. DRAMSKA. C. God. Freiburg im Breisgau 1960. Njegova ritmiĉka vještina postala je legendarna. Philfdor. Prezime se gotovo uvek upotrebljavalo u obliku Danican Philidor. meĊutim. Mavera. Le Bucheron ou Les trois souhaits. Fellozves. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. 1921. Ceciiia's Day. 7. 11. — Kompozicije za klavir i za orgulje. Hamma u Baselu. Kao profesor klavira na Pariškom konzervatoriju (1893 —1934) stekao ugled jednog od najistaknutijih klavirskih pedagoga svojega vremena. Saint-Sae'nsa i drugih kompozitora. Le Jardinier de Sidon. galantnih sveĉanosti koje daju okvir njegovim komadima. 1. 6. Le Roy de la Chine. Andre.Danican (d'Anican). 1960. svojim operama doţivljava velike uspehe.. 1700 i dr. Gouverneur dans l'isle de Baralaria. c. Kod njega nailazimo već i na duhovitu soci jalnu kritiku (Le Bucheron) i izrazitu mrţnju na aristokra -tiju (Le Jardinier et son Seig-neur). The Philidor Manuscripts. 13. DELA. Le Soldat magiacicn. Saska. — INSTRUKTIVNA: Elementary Rhythmic Exercises for ihe Fingers. Robyns-Becquarl. 3. njemaĉki timpanist (Dommitzsch kod Torgaua. 1959. Monsignvjem razvio konaĉni oblik komiĉne opere. više klavirskih kompozicija. Campre stiĉe osnovna muziĉka znanja. Philidor peint par lui. on nadmašuje sve savremenike. marševi i dr. — G. gde je i umro. instrumentalista i kompozitor (Pariz. 3930. Sprissler. od 1716 oboista u dvorskom kamernom ansamblu. 73 30. Napisao Paukenschule. a od 1554 radi potpuno samostalno. Le Mari comme U les faudrait tom. 11. oko 1647 — Dreux.PFROGNER — PHILIPP Der zerrissene Orpheus. Boravio je više puta u Londonu. 5. 27. DELA: Pretnier livre de pieces pour la fiute traversiere. God. 1763. Bruxelles 1930. 1960. 1688. LIT. Bonnet. La Chronique Musicale. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu op. Studirao na Konzervatoriju u Freiburgu i kod orguljaša A. L'Amitie au village. 1957. 24. IX 1679). PHILIPP. 1761. Oko 1840 konstruirao je mehanizam s pedalima za preudezbu (preštimavanje) timpana. MQ. Le Sorcier. Some Recollections of S. 1700. Kao knjiţniĉar kraljevske muziĉke biblioteke (od 1684) sakupljao je mnoge opere. — C. Melodia olimpica. nadalje aire. flule a bec. S. M. još je vaţniji kao prepisivaĉ ĉijom su se zaslugom saĉuvali brojni primerci stare francuske muzike. — G. Posljednje djelo kuće Phalese potjeĉe iz 1673 ili 1674. Francoisov polubrat. Melidc ou Le Navigateur. 1932. Antucrpcn 1829. — VOKALNA: kantata Zzvischen Zeit und Ezuigkeit. moteti. l'Aine. X 1728). — DRAMSKA. 1764. Dunijem i P. A. 1934. preteţno komiĉnih. — Isti. za 2 klavira. Sinfonischc Fricdensmesse. Gossecom i H. Goovaerts. Moteti. Poznat kao Ph. 2. Les Philidor. plesove. — J. IV 1681 — 8. 12 Ariettes pćriodiqucs (sa J. instrumentalista i kompozitor (Versailles. IX 1726 — London. Andre. Problemes technigues. 1697. 1583. DELA. a od 1690 i kamernog ansambla Luja XIV. Die Collection Philidors. a 1774 sa preraĊenim libretom proširena na 5 ĉinova). je sa E. KOMPOZICIJE: Revoire melancolique te Serenade humoristigue i dr. Les Petes de la paix.: A. aire i druga prigodna dela. njemaĉki orguljaš i kompozitor (Freiburg im Breisgau. 1583.: H. — A. 1941 preselio u Ameriku. (1716 i 1718).). Andre Philidor. MGG. Hellera i Th. Isidore Philipp. Jedan od njegovih sinova. — VOKALNA: oratorij Carmen saeculare za zbor i orkestar (na tekst Horacija). Fran?ois.: H. J. sa 6 godina primljen u grupu paţeva kraljevske kapele u Versaillesu. 4.Franc Philipp 70. Anne.: A. U Parizu uĉio klavir kod G. VIII 1730). La Typographie musicale en Belgiquc au XVIe siecle. 1698 i Danac. Komponovao je marševe. 1591). X. On je jedini u svojoj generaciji spoznao vaţnost orkestarskih deonica. onde kao uĉenik A. i~j6"j (od 1769 davana u revidiranom obliku pod naslovom Sandomir. tamo je osnovao i orguljašku školu. Andreov sin. Ph. 1789. Pierre Phalese. Francois-Andre Danican Philidor (disertacija). sluţio na dvoru kao ĉlan orkestra Grande Ecurie i kamernog ansambla. 1874 — 75. VIII 1796). Pravo prezime bilo joj je. 1755. RM. 1712. Franz. Rittera. 31. Pariš 1847. 1931. 1701. trombu marinu i timpane. violons et haulbois avec la b. LIT. X. 1717 ili 1718). Hymne zur Lob der Arbcit. Hermann Pfrogner.: A . Botsonom). a 1679 na" sledio oca kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. 1699. 1935. Liedcr za alt. IX 1863 — Pariz. najprije Magdalena. Exercices journaliers. Ušao je u istoriju kao osnivaĉ ->■ Concerts Spirituels (1725). Trialom) za glas i komorni sastav i dr. le Cadet. VFMW. Anneov brat. cantatille L'Ete za sopran i orkestar. 1773. 1779. Jean. Ĉlanci i studije. — Rekvijem (na uspomenu J. 1849 (ponovo izdao H. L'Oeuvre de Philidor. 1687. 5. od 1708 ĉlan dvor ske kapele kao sviraĉ krummhorna i trombe marine. Symphonische Musik op. Poduĉavao klavir u Leip zigu gdje je bio zborovoda Gradskog kazališta. Berton).Le Marechal ferranl. — A. Bio je najugledniji francuski kompozitor svoje F. U svoje edicije naklada Ph. Harmonia celeste.\Vritten in Honour of St. gdje je nastupao na koncertima i poduĉavao privatno i na muziĉkim školama u New Yorku i Montrealu (Kanada). Rameaua). Le Quiproquo ou Le Volage fixĉ. 1867 — 68. oko 1620 — Versailles. Bacha. La Gamme chromalique. (Hortus Musarum. 1763. DJELA. harmonijskim bogatstvom i melodijskom invencijom. Bcrthe (sa F. DJELA. Uĉio klavir kod F. instrumentalista i kompozitor (u Dauphieneu [?]. Carroll. V 1708). Le Mariage de la Couture avec le Grosse Cathos. Njegova su dela mestimiĉno već dramski zaoštrena i ţivopisno instrumentovana. Od 1659 ĉlan orkestra Grande Ecurie. instrumentalista i kompozitor (Versailles. VI 1806 — Leipzig. PHALESE (Phalesius). Traucr Lieder za glas i orgulje op. — Klavirski kvartet op. 1962. Mušica divina. Thć mistoclc. seli 1581 izdavaĉku kuću u Antvverpen. Orgu ljaš i zborovoda. Ernelinde. La France musicale. prince de Dancmarck. Musician and Chessplaver. Komponovao je dve zbirke Pieces pour laflute traversiere . Nakon njegove smrti poduzeće su vodile njegove kćeri. Jacques. (Louvain. 1885. H. Saint-Saensa. Bellamann. — VArt de la modulation. Šezdesetih i sedamdesetih godina XVIII v. VIII 1890 — 2. Wiecka. La Mascarade des Savoyards. uz to svirao krummhorn u kraljevskoj kapeli te obou i fagot u kraljevoj kamernoj muzici. 1756. Anne. L'Huitre et les plaideurs. Poznat kao Ph. Tom Jones i ozbiljna opera PFUNDT. A Hymn to Harmony. 1960. kompozitor i šahist (Dreux. 1943- . Ernest Gotthold Benjamin.. — Pastorale: L'Amour vainqueur. 17. iskvarena francuska verzija škotskoga prezimena Duncan. PHILIDOR. Pariš 1921. Ernćlinde. u kojemu je svirao krummhorn. III 1689 — ?. III izd. Thoinan. XII 1871). Iitudes techniques base'es sur une nouvclle maniere de travailler. Zborovi. Le Jardinier et son Seigneur. uvrštavala je djela crkvene i svjetovne muzike. Genealogie biographique des musiciens de ce nom. 1931. 7. za orkestar. — E. 1770. 1775. Mendelssohna. V 1657 — Versailles. 1775. zbirovi. Od 1683 uz to fagotista i oboista orkestra.-E. — Isti. Philadelphia 1858 (III izd. 17. Tom Joncs.-A. francuska porodica muziĉara iz XVII i XVIII st. jer sadrţe dragocjene primjerke polifonoga talijanskog madrigala XVI st. —■ Te Deum. Bio je i vrstan flautista. 1779. Ecole d'octaves. Pcrsee. 35. C. 2 violine i b. 1585. — Isti. c. VI 1972). 1788. Ode anglaise. Uz tehniĉku spremu. 1785. God. najvaţnije nizozemsko muziĉko iz davaĉko poduzeće u XVI i XVII st. LIT. U orkestru Grande Šcurie od 1668 svirao fifre. raspolaţe i originalnošću ideja. I I I 1629). u zanatskoj veštini. Pougin. La Princesse de Crete. Ph. Bergmans.). Tallahassee.meme. oko 1510 — oko 1573). 1894). — E. motete i druga muziĉka dela svoga vre mena. Isidore. 2. Allen. S. Jean. — P. 1765. Liedcr za glas i klavir. Histoire et biblr>graphie de la typographie musicale dans les Pays -Bas. Musical Courier. To je doba rokokoa. Musik op. The Life of Philidor. Symphonia angelica. 11. INSTRUMENTALNA: Suiles de danses pour le violon et haul -bois. Ph. Napisao ih je oko PHILIPP. 1887. La nouvclle ecole des femmes. Francois i Francois -Andre. Le Bucheron ou Les trois souhaits. Exercices de tenues. Fran9ois-Andre. 1759. u kojemu je svirao krummhorn i trombu marinu. plesovi. 1761 . kantata Sic fulgct Virgo immaculata. Schmidt. fagot i gudaĉe op. Pierre ml. PHILIDOR generacije. — SPISI: La Technique de Liszt (2 sv. 1962. dodavši i Schule fiir Kleine Trommel. Sancho Panca. F. 1865). 1749 objavio je knjigu U Analyse des echecs koja je postala klasiĉno delo o šahu. 1769. 1950. \X'asielewski. zatim kod C. Florida. 6 kvarteta za obou (ili flautu ili violinu).. 1740 napustio sluţbu u kapeli i nastanio se u Parizu. A. MQ. Prva djela izdaje 1547 uz pomoć nekolicine specijalista muziĉke tipografije. That Philidor Familv. Diane et Endymion. 1760. 1762. 1764. — CRKVENA: oratorij Saneta Elisabeth. Jeanov sin. plesove i marševe koji su se izvodili na dvoru od vremena Franje I (1515—47) te je ta dela prepisao u partituri. Blaise le savelier' 1759. Concert Etudes. 1754. Ott. L'Amant deguise ou Le Jardinier suppose. Osnovao ga je u Louvainu Pierre Ph. Premda je mnogo komponovao. škotskoga porekla. 20. Philidor et l'evolution de la musique francaise au XVIII e siecle. 1780. 1760. Nastupao solistiĉki i s orkestrom u mnogim evropskim zemljama.). klarinet. Belisairc (dovršio H. Jacques. balete. 1768. Lc bon /Us. 1796. 1924—42 vodio Muziĉku školu u Karlsruheu. Baletske opere: Le Canal a Versailles. Les Femmes vengees ou Les feintes infidelites. Pr. 3. R. Le Puits d'amour ou Les Amours de Pierre le Long et Blanche Bazu. 97. Antwerpen 1880. U kasnijim godinama surintendant de musique princa Contija. (? — Antwerpen. LIT. francuski pijanist madţarskog podrijetla (Budimpešta. MGG. Te Deum. zatim Maria. Baum (red. —• PRERADBE: djela J. 1552 —53. 1756 poĉeo komponovati opere.— IZDANJA: 36 Etudes techniques Ch. st. No tice biographique sur Phalĉse. 1962. Jahre. Musik und Musikcrziehung in der Reifezeit. Was ist Zvjolflonmusiki. Opere: Le Diabte a quatre. II 1958). medu kojima su najvrednije Le Mare-chal ferrant. Od 1835 do smrti timpanist u orkestru Gemandhans. flautista i kompozitor (Pariz. Lardin. 1773. 8. MGG. Hell'er. Andreov brat. Kompo zicije se nisu oĉuvale. Ph. Mathiasa na Konzervatoriju. Bio je podjednako obdaren za patetiku i za komiku. a bio je i dirigent Bachova komornog zbora. antologija klavirske muzike sta rijih i novijih francuskih autora (2 sv. Vanredan talenat za šah. 1. — G. 13. 1785. X.

gdje je uĉio kod J. 1949. New York 1955. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju. 1936. Milord. Non. Nešto su niţi oblik imali instrumi R. tal. — A. c. PIANINO (pijanino. Coates (Jacobean Consort Music. ps Berlinu. 1957. 1937 i Don't We AH. piano ^krat. v. on je usprkos tome ostao povezan s engleskom tradicijom. Plevel je instrumentu dao ime p. Hanson). 1630). Morlev. Profesor na Eastman School of Music u Rochesteru i 1949 — 64 na Univerzitetu u Illinoisu. G. Fullcr -Maitland i W. II i III. 9. Poslije 1605 primio svećeniĉki red. 1937.T. Peter (Pietro Philippi. Philips. LIT. B. Dart i W. Lyder. Paget-pnvznu i gagliardu za 5 viola i passamezzo za 6 dionica obj. C. XII 1915 —• 11. — KOA1ORNA: 2 gudaĉka kvarteta (I. PIANO (krat. Do 1921. tj. — Sinfonia brevis za orgulje. Gregor (Grigorij).). T. 1970). Studirao na Moskovskom konzervatoriju kod A. Das Pianino. Baleti: Gro teskne Dance. Najviše je in terpretirala ehansone koje govore o ţivotu siromašnih i obiĉnih ljudi. koncert za klavir. tal. c. Papers of the American Musicological Societv for 1940. 3 Satiric Fragments. pojedinaĉne motete obj. Rogers. 1932. Simpson. ameriĉki kompozitor (Omaha. Prvi pianin rezonantnim ormarom koji se proteţe od poda uvis i s klav turom po sredini ormara izgradili su 1800. 1955). — VOKALNA: 2 zbirke madrigala za 6 glasova. ru violonĉelist (Jekaterinoslav. 1628. LIT. dinamiĉka oznaka vedena od piano. istodobno i neovis I. Pavla u Londonu. DJELA. odnosno okomito na klavijau smještenu po sredini ormara. Ditanaklasis). mp.: I. konstrukcija sti sudbine te o snazi ljubavi koja sve oplemenjuje (Hymn< V amour.. 1604) i 1603 (II izd. Pren je napisala tekst i muziku za niz ehansona. 1944. nastale su pod snaţnim utjecajem talijanske muzike. Courthouse Square. F. J. Peter Philips. U romantiĉnoj muzici postoji još i pianissimo possibile (pi — što je moguće tiše. zbirka madrigala za 8 glasova. pp. Francusku i Flandriju. osobito vokalne i crkvene. 1942. Pageta te u njegovoj pratnji posjećuje Španjolsku. kod kojega su rezonator i metalni ol sa ţicama postavljeni uspravno. Cottage Piano (1811) i Piccolo Piano (oko 182 njegovu su udarnu mehaniku kasnije prihvatili svi gradi) pianina. Nešto kasnije.: O. PIANINO. — J. uspravni klaviri. 1941. Od 1597. pianissimo possibile (krat. Westcotea. 1621). jedna od temeljnih dinamiĉ oznaka. zbirka litanija za 4 — 9 glasova i b. PHILLIPS. Berlioz. Peter Philips. Tape-Clu Action. tiho. srednje tiho) i piu piano (tal. 1625). kvintet Music for This Time of Year. PHILIPS. Prei pianina. suraĊujući s piscem R. Aznavourom. tal. u instrumentalnoj mu piangendu odgovara dolente (con dolore). Stcele. Od 1590 ţivio u Antwerpenu (1593 u Amsterdamu vjerojatno upoznao J. Donauworth 1905. — Isti. INSTRUMENTALNA. 1613 (II izd. 1582 napustio Englesku zauvijek. La Goualante du pauvre Jean. New Light on Peter Philips. tokata. Mon ligi nair . Deliciae sacrae za 2 i 3 glasa i b. La Vie en rose. uspravno (-> Giraffenklavier). Gem-mulae sacrae za 2 i 3 glasa uz b. ___ s NOVA IZD. 1964.. Assom i oblikovavši svoj izvoran stil interpretacije. Music for Strings. za tim orguljaš u English College. c. od 1610 kanonik u Soigniesu. 1948. što se najviše istiĉe u pavanama i gagliardama za virginal i u muzici za consort. 1942 i za violonĉelo i klavir. Portable grandpianoforte) i M. Lepleea koji joj je dao nadimak La Mome Piaf. IV 1903— Los Angeles. Misa za 6 glasova (saĉuvane 4 dionice u ruko pisu). G. ppp. 1946. — CRKVENA: Cantiones sacrae za 5 glasova. 1628). Stringham) i Rochesteru (B. Lumsden (Anthology of English Lute Music. Studirao u Denveru (E. Neko vrijeme boravio u Varšavi. 1633 (posth. tal. u prvom r< za kućno muziciranje. lagano). pp. Play Bali. 1938 i Stcp Into My Parlor. 1599. 1962. 1947. H. X 1963). LIT. varijacije Nine by Nine. Berteaut. — DRAMSKA : opere One-Act Opera. što je moguće tiše). Hawkins u Americi (tzv. — P. 1560 ili 1561 — Bruxelles. oko 20 kompozicija u raznim rukopisima. Beckera. Karijeru pjevaĉice zapoĉela 1935 u kabaretu L. 1933. od 1621 kapelan u Tirlemontu i od 1623 kanonik u Bethuneu. W. kada je napustio Rusiju. Partita za klavir i gudaĉe. 1623 (II izd. H. Cantiones sacrae za 8 glasova. tzv. . 3 Divertimenti. MeĊutim. Boa nor Regis. pa vjerojatno do smrti. 1936. Per-speclive in a Labyrints za 3 gudaĉka orkestra. 1943. Banchierija. Burrill. . II izd. Monthlv Musical Record. B. 1622). an English Musician in the Netherlands. Petar Philips. sonate za violinu i klavir. Serenate za klavir 4-ruĉno. tal. God. uvertira Tom Paine. 7. Petrus Philippus). X. — KLAVIRSKA: 4 sonate. 3 Easy Pieces za gudaĉe. Far nesea). Wornum. A. P. p. Collins. 1596 ( I I izd. H. Pojavila se i na filmu. 1939). kvartet s oboom. 1946. uz to u sluţbi kardinala A. Od 1960 bila je stalan gost music-halla Olympia. Liszt i neki suvremeni aui upotrebljavaju i oznaku pppp. XI 1907 — ). Za instrumente s tipkama: 19 kompo zicija u Fitzzvilliam Virginal Book (jedna štampana u suvremenoj zbirci). Philipsove kompozicije. Zbog okomito razapetih ţica ima specijalno prilagoĊenu englesku mehaniku tzv. U muziĉkoj literaturi javlja se prvi put oko 1600 u dj Sonata pian'e fone G. piano console. Edith (pravo ime Giovanna Gassion). Klengela i H. 1963. od 1585 u sluţbi lorda Th. Edith Piaf (prijevod s francuskog). R. o PIAF ljudskim patnjama i fatalno- PIANGENDO (od tal. Ti PIANISSIMO (krat. vec tiho). A. Vjerojatno zborski djeĉak u katedrali sv. Split 1973. Becaudom i Y. W. Sweelincka).: P. U trebljava se preteţno u Vokalnoj muzici. — C. A Set of Informalities. Concerto grosso. partita za klavirski kvartet. Recusant Historv. postigla je ugled i slavu najbolje francuske šansonijeike. Djetinjstvo i mladost provela putujući sa cirkusom u kojemu je njezin otac bio akrobat. Uz veliku muzikalnost i osebujnu ljepotu glasa njeno se pjevanje odlikovalo i izuzetnom izraţajnošću. 17. zaostaje i po volumenu i po kvaliteti tona. Gabrielija i u nekim kompozicijama za gulje A. Philippe de engleski kompozitor (London. Muzika za consort i druge instrume n talne sastave: nekoliko kompozicija (osobito pavane) u suvremenim zbirkama (T. PIAF. Op pianina manji je od opsega horizontalnoga klavira {»A — za kojim p. deminutiv odpiano). klarinet i klavir. 1941. D. Ać. V 1976). Ta/Jel Consort. Izvedeni stupnjevi od piana su pianissimo (krat. u klasiĉnoj je muzici to najtiši dinamiĉki s panj. Isprva ţivio u Rimu (pitomac. Montandom (Les Compagnons de la Chanson). HildebranĊ. Concert Piecc za fagot i gu daĉe. Gent 1903. Scherzo. grade se od sredine XVIII st. francuska šansonijerka (Pariš. 1935. koju je konstruirao i usa vršio. posebni ol klavira.: kompozicije za instrumente s tipkama obj. B. 1842. 13 madrigala u zbirkama raznih autora. 1894 — 99). MGG. Squire (The Filzvjilliam Virginal Book. uspravni klavir. DJELA. je doskora postao najrašireniji instrument. God. Pape je 1 konstruirao tzv. 1954). piangere plakati) oznaĉuje da u terpretaciji odreĊenog odlomka treba postići dojam tuge. Paradisus sacris cantionibus consitus za I — 3 glasa i b.: S. Princcss and Puppet.74 PHILIPPE DE VITRY PHILIPPE DE VITRY — PIATIGORSKY Vitry.. 1598 (III izd. Napisala j autobiografska djela Au bal de la ehance (1958) i Ma Vie (po. First Booke of Consort Lessons. Pati. 1621). Nebraska. L' Organiste des archiducs Albert et Isabelle: P. najtiše). me. gdje je dobio prvu muziĉku poduku od S. su to isprva klaviri s rezonatorom u obliku krila smještenih klavijature naviše. Mu u Beĉu (tzv. najradije je pjev pjesme drugih autora stvorene posebno za nju. Pjevala je u najpo znatijim pariškim dvoranama i na turnejama sa Ch. La Foule.. B. Squire i dr. 19. G hn a. ORKESTRALNA: Sinfonia concerlanle. je ne regrette rien). dvorski je orguljaš nadvojvode Albrechta u Bruxellesu. P. tiše nego pri PIANOFORTE -> Klavir PIANOLA -> Mehaniĉki instrumenti ! PIATIGORSKY (Pjatigorski). Hughes.od 1968 profesor-gost na Juilliard School of Music u New Yorku. Wonuma. I. — Zborovi. 1613 ( I I I izd. 1615). a H. I. Cromatica Pavana i Galiarda za lutnju obj. nekoliko moteta i drugih duhovnih kompozicija štam panih u suvremenim zbirkama. 1612 (i kasnije). 1616 (II izd. 1615). Mušica Britannica. The Latin Sacred Music of Peter Philips (disertacija). Sussex 1958. Composer and Organist. vrlo niski pianino s kriţanim ĉama. Bcrgmans. c. 1938. svirao u razliĉil moskovskim orkestrima. trostruki koncert za violu. oko 20 kompozicija u rukopisu. 1944.

1965. F. J. 1958. vibrafon. X. sa V. što samo delimjĉno po pravlja njegovo materijalno i tada već u velikoj meri oronulo fiziĉko stanje. P. koncert za 3 orkestra. 1847 i Ruy Blas. M. 1968. 1969. 1950. II1884 — Beĉ. LIT. Na premijeri svoje opere 1779 postiţe Gluck izvanredan i zasluţen uspeh koji je bacio u zasenak prvo izvoĊenje Piccinnijeve Iphigenie (1781). 5. Allan Cameron. Simfonijska apoteoza (Praznik avangarde). i dr. poglavito buffe. Masovne i borbene pjesme. u triju sa A. P. varijacije Ţuti ljiljan za flautu. Don Diego di Mendoza. Venecija. E.: 7. timpane i udaraljke. Merighi). Ch. Piccinnijeva prva francuska opera Roland izvodi se 1778 i doţivljava odliĉan prijem. Schnabelom. 1846. U poredenju sa savremenicima (izuzev Glucka) on je znatno unapredio i orkestar zanimljivijom i raznovrsnijom instrumentacijom. Piobaireachd. 1848. 1850. 1972. djela F. S. Njegova se dela ne izvode i P. Verdi: Ernani. God. Porpora. 1863 i dr. mezzosopran i harfu. Slavonska rapsodija. Lea i F. 1950. — Invencija I za orgulje. je tada imenovan za direktora italijanske operne trupe (angaţovane u pariškoj Operi). 1854. La Dotom delte isole. saksofon. Piave poeta filodrammatico. God. Lisztom). God. Prokofjev.PIATIGORSKY — PICCINNI 28 prvi violonĉelist Berlinske filharmonije. 1957. Roma 1941. F. u knjizi Verdi. Predsjednik je Komisije za priredbe u Društvu hrvatskih skladatelja. V koncertantna muzika (Conclusa) za ansambl solista i orkestar. 3 studije. balet Legenda o Amoru. Oko 60 libreta na koja su muziku napisali: G. ĉembalo. 1844. God. La Traviata. harfu i gudaĉe. Hindemith. ne stvarajući nijedno novo delo. Koncepti za violu solo. graĊanske muziĉke komedije. V 1800). je u mnogome razvio strukturu opere. — VOKALNA. djeĉji balet Nezadovoljna buba-mara. talijanski pjesnik i libretist (Murano. 1941—49 poduĉavao je u Curtis Institute of Music u Philadelphiji. kompozitor (Zagreb. 1845. 1951. Milano 1959. Rigoletto. bakrorez je P. razradio je finale i uveo oblik slobodnog ronda. Bcrla di Varnol. 1957. njegovi odnosi sa Gluckom nisu se time promenili. 1965. Latham. Giuseppe Verdi. Libretisti e poeti verdiani. najprije korektor u štampariji. 1952. Alfredo Carlo. C. God. Alfredo Piatti. — G. Svirao je s gotovo svim istaknutim orkestrima Evrope. — F. Studij završio na Konzervatoriju u Milanu (V. Locatelli. Polazeći od Goldonijevog libreta on je u komiĉnu operu uneo elemente opere serije (parti serie) pa je time proveo prelaz iz napuljskog tipa buffo-opere u tip sentimentalne. Grant. // koncertantna muzika za klavir. 1848. Nakon tog a posvetio se solistiĉkoj karijeri te je ubrzo postao jednim od najuvaţenijih i najtraţenijih violonĉelista današnjice. zatim se vratio u Beĉ. sa A. Sklon suvremenom muziĉkom govoru. i L. Prochazka-Neumannove u Pragu i kod Rosarija u Italiji. Osim toga P. Debitirao 1834. P. Whitehouse. Odak). 1857 i La Forza dcl dcstino. Milsteinom. LIT. Sin muziĉara. I 1728 — Passy. Na poĉetku Revolucije P. oni su mu i nametnuli ulogu Gluckova rivala. Parizu i Londonu. Zlatko. Romeo et Juliette). 1951 i dr. ali se posvetio filozofiji i retorici te je u Rimu poĉeo suraĊivati u Revne des Deux Mondes. Schnabelom i C. Muzika za radio i televiziju. J. DJELA.). Bach i dr. Pedrotti: Olema la schiava.. Alfred. London 1901. Minijature. Varijacije na narodnu temu iz Slavonije. posebnu paţnju posvećuje djelima koncertantnog karaktera u kojima najviše dolazi do izra ţaja optimizam muziĉkog sadrţaja. PICCINNI (Piccini). Od 1838 u Veneciji. Himna radne mladosti. A. A. 1962. Bio je i izvrstan pedagog. Alfredo Piatti. Umjetnik profinjene muzikalnosti. PIBROCH (noviji engleski oblik galskog piobaireachd). sviranje mu se odlikovalo tonskom izraţajnošću i savršenim svladavanjem tehniĉkih problema. Od 1846 u Londonu (3 godine solist Talijanske opere). — U. 1842. Mušica d'oggi. talijanski violonĉelist i kompo zitor (Bergamo. Ko. Duporta. Stiffelio. C. 1963. štaviše poz nato je da N. za kojega je napisao više opernih libreta. 1776 odlazi u Pariz privuĉen laskavim pozivima i novim mogućnostima za rad. U to se vreme u Parizu već razmahao sukob izmeĊu pristaša italijan ske opere i pristaša Gluckove operne reforme. C. Strcpnja za sopran i klavir. pjevaĉicu. 1850 (nova verzija kao Aroldo. Nicola (Niccolo). F. T. pa je P. 1867. 1971. italijanski kompozitor (Bari. X. S. Abbiati. je proširio i produbio znaĉaj dueta i dao im snaţniji dramski izraz. Prikaziva nje Piccinnijeve najbolje francuske opere Didon. U formalnom pogledu njegove se kompozicije oslanjaju na tradicionalne muziĉke oblike uz ĉestu primjenu polifonih postupaka. Lorenzino de'Medici. P. Skulpture. 1954—60 profesor na Muziĉkoj školi i muziĉki kritiĉar dnevnika Glas Slavonije u Osijeku. Balfe: Le Muldtre. J. Concerlino za violonĉelo. Dotzauera. Usavršavao se kod L. od 1842 u kazalištu La Fenice libretist i 1848 —59 upravitelj priredaba. Tema i varijacije bili su bogato ornamentirani. Preludij. —■ KOMORNA : gudaĉki kvartet in d. Aiacbeth. znaĉajan majstor motivskog rada i odliĉan poznavalac vokalne tehnike i izraţajnih mogućnosti glasa. izdrţavajući se od skromnih prihoda koje mu donosi kompo novanje psalama. passacaglia i fuga za gudaĉki orkestar. Stephenson. I due Foscari. magnetofon. je bio melodiĉar velike osećajnosti. Simfonijska trilogija (Sutjeska. 16. Pibroch. Mantovani. 3 ili 4 varijacije i pokretnog završnog stavka. XII 1926 —). 1951. PIBERNIK. Već ugledan preselio 1758 u Rim. kojom na premijeri 1760 postiţe vanredan uspeh. Divertimento (Djeĉji prizori) za mali orkestar. LIT. S. Za njega su koncerte za violonĉelo pisali mnogi suvremeni kom pozitori (P. tubu. 1907 debitira na Njemaĉkoj operi u Pragu kao Romeo (Gounod. Hausmann. 1848. klavir. udruţuje rijetku muzikalnost sa sav ršenim tehniĉkim znanjem i razumijevanjem bitnih elemenata razliĉitih stilova i struja. 18. od 1859 vršio je te duţnosti u milanskoj Scali. mada je delo ipak doţivelo dosta lep prijem. M. rog. Trebao je postati svećenik. gajio duboko poštovanje prema Glucku za koga je rekao da je »zaduţio operu isto koliko veliki Corneille francusku dramu«. Oslanjajući se na tradicije napuljske operne škole P.). OBRADBE 1 PRERADBE: Ocuvres classigues za violon ĉelo (P. Ricci: Estella di Murcia. Ricci: Crispino e la comare.Polazio pjevaĉku školu na Metropolitanu u New Yorku. DJELA. 1851. W. 1872. F. K. ORKESTRALNA: Simfonija mladosti. III koncertantna muzika za recitatora. stara škotska narodna muzika za gajde. Najizrazitiji je primerak tog novog buffo-ţanra La Cecchina. stu dirao kod L. Kummera i dr. Gostovao je u go tovo svim većim gradovima Evrope i SAD. Roma 1939. 8. 1971. Ostatak ţivota provodi povuĉeno. 1961. Uskoro je prihvatio ponudu pariške Opere da napiše delo na temu Iphigenie en Tauride na kojoj je radio i Gluck. provodi ĉetiri godine u velikoj bedi. IX 1958). SAD i Juţne Amerike. — KLAVIRSKA: Sonata eroica. VII 1901). Trijumfi. 1966. — IZDANJA. 1847 (nova verzija 1865). 1894 — 95. 1958. kontrabas. its Origin and Constructicn. Simpson.L. od 1957 predaje na Univerzitetu u Bostonu i na Peabody Cortservatory u Baltimoreu. — KOMORNA : 4 sonate za violonĉelo i klavir. IV koncertantna muzika za grupu solista i grupe zvuĉnike. Sastoji se od teme. njegovi su uĉenici R. 75 projektore i komorni ansambl. doprinosi njegovom postavljanju za profesora na Ecole Royale de Musique et Declamation koja kasnije postaje Pariški konzervatorijum. Allan. engleski pjevaĉ.23. koncertirao u Munchenu (sa F. Mendelssohna (Liedcr ohne Worte) i dr. 1952. Quarti. . Durantea na konzervatoriju Sant'Onofrio u Napulju. Zanimljivo je da su njegove ozbiljne opere na francuske tekstove daleko uspelije i vrednije od odgovarajućih . ujedno Piccinnijevo najvrednije delo. Buzzolla. PIATTI -> Cineli PIATTI. Capriccio za violinu i orkestar. — INSTRUKTIVNA: Škola za violo nĉelo (izvod iz instruktivnih djela J. God. 3 dodekafonske studije. 1959 i Kantata o krvi i kamenu. G. V 1810 — Milano. — G. M. Studi e memorie. 1910 —37 bio je prvak Beĉke opere. Boniforti. A. 1970. Mercadante: La Schiava Saracena ossia II campo dei crociati. — K. Braga. Castelnuovo-Tedesco). 1955. varijacije i više manjih kompozicija za violonĉelo i klavir. / koncerlantna muzika za flautu. 1844. Francesco Maria Piave. obojene više internacionalno. 1853. Studij kompozicije završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Za grebu (K.: T. No. 1859 —99 redovito nastupao na izvedbama Popidar Concerts (koncerti komorne muzike).. gdje je djelovao kao pedagog. I 1822 — Crocetta di Nozzo kraj Bergama. a posebno obiljeţje dobivali su primje nom prirodnog ĉetvrtstepena izmeĊu tonova / i fis. Bosoni. 1951. 1962. 1857).25. Pacini: II Duca d'Alba. u stvari. 1971. 1848 i Piltore e Duca. — Pjesme za glas. je bio uzor violonĉelistima svoga vremena. MGG. F. Kantate: Osijeku. Heifetzom. 1969. Rahmanjinovom i A. Nastupao je i u komornim sastavima s velikim virtuozima: u duu sa S. Fleschom. ORKESTRALNA : 2 koncerta za violonĉelo. 1956. PICCINNI. a kasnije izuzetnu popularnost ne samo u Rimu i Italiji nego i u drugim evropskim zemljama. tu piše komiĉnu operu La Cecchina ossia la buo-na figliuola. Rubinsteinom i J. // Corsaro. 1924. 1962—68. flautu. M. Libretti e libretisti verdiani dal punto di vista storico-bibliografico. — J. PICCAVER. se vraća u Napulj da bi uskoro bio stavljen u kućni pritvor pod sumnjom da simpatiše Revoluciju. 1874 i 1877. Benvenuti. PIAVE. Poetske improvizacije za recitatora i 10 instrumenata. Simon Boccanegra. Lincolnshire. E. 7. DJELA. 1937—55 ţivio u Londonu. God. Griselda. N. Rolandi. 26. MGG. P. 1798 vraća se u Pariz i stiĉe naklonost Napoleona. H. Francesco Maria. od 1961 voditelj je muziĉkih suradnika za reţiju na RTV Zagreb. serenada za 2 violon ĉela. Horowitzom i N. tenor (Long Sutton. 12 capriccia za violonĉelo solo. na turnejama po Italiji i Rusiji. pozvan u Pariz na pobudu Gluckovih protivnika. 1862 (nova verzija 1865). 1967. što mu je omogućilo da prikaţe i svoje ranije italijanske opere. Na grobu heroja. —• DRAMSKA: scensko-muziĉka burleska Vijesti za glumicu. Adami. 1783. Snaga zemlje). 18. Edinburgh 1915. Objavio je autobiografiju Cellist (1965). III 1876). G. Becker i W. 2 trublje i gudaĉe.: M. obligatni violonĉelo i klavir i za glas i klavir. 1867. 1958. 1952. Verdija. Dugogodišnji prijatelj G. koji zbog njega 1800 ustanovljava mesto šestog in spektora muzike na Konzervatorijumu.

1796 se vraća u Beĉ. od 1762 je violinist u crkvi sv. MGG. Griselda. Bari a N. Trois pieces en trio za violinu. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. forte. Rapsodie Lorr — Gudaĉki kvartet. Vecchi (Atlante paleografico musi I95i)LIT. Filmska muzika. God. oznaĉuje mješovit zbor suprot zboru sastavljenom jednakih glasova (-*■ Aeqt 3. Havdna sa svjeţinom i izvornošću ĉeške melodike. M. 1926. Le Fat meprise. Giration. Kolisko. 1. Niccolo Piccini. X. Na polju buffo-opere P. Francka (orgulje) i J. Lo Stravagante. Les Cathedrules.: A. oznaka uz naziv instrumenta. U vokalnoj muzici o: ka a voće piena upućuje da redeni odlomak treba izv< punim glasom. — KOMORNA: 30 gudaĉkih trija. Roland. — Crkvene kompozicije (misa. Piccinni: con frammenti di musiche inedite. L' Uomo Piccinni e la »Querelle celebre«. Violinu uĉio u rodnome mjestu kod J. Die italienisehe Aladrigalisten des Trecento. Opere: Le D Galant. La buona figliuola von Nicola Piccinni. Od 1969 urednik je ĉasopisa Journal of the American Musicological Society. Gabriel Piernć. 1891. Ouverture syn nique. Marmontela (klavir). La Molinarella.: L. Piero. Austriji i Njemaĉkoj. X. — A. klarinet i klavir. Heures heroiques. flauto piccolo (-5. VII 1882 — Milano. Bio je veoma vješt viol inist te plodan i svestran kompozitor. Impressions de Music-Hall. sa M. — G. d'Arc. Lenepveu). 1966. Pierneovo najpoznatije djelo je ora La Croisade des enfants. 1958 — 63. Pokornvja. La bella verila. Rapsodia epica i dr. Variations libres et finale za flautu. 1901. 1918. istodobno je violinist u seminaru sv. DJELA. Paul. 19. Riccardo Pick-Mangiagalli. Thoinan. X. 1758. Bari 1928. X. Le Mensonge officieux. sonata za violinu i klavir. ameriĉki muzikolog (Chicago. Abert. 1966. ORKESTRALNA: 2 simfonije. 1914. 1775. LIT. oznaĉuje najmanji instrument pojedine obitelji s najvišim op segom. — DRAMSKA. Lizarda. Enilde i Aladcmoiselle Don Quick Baleti: Seduclion. Pamela transformed. Nicola Piccinriiv'MGG. iako ne u \ i mnogo originalnosti. kao npr. la klavir. te -> Biigelhorn in Es (njem. 1913. Marrocco (F tcenth Century Ilalian Cacce. Baleti: // Šalice d'oro. 1769 po staje prvi violinist dvorskog kazališta u Beĉu. violonĉelo i harfu. PICKER. Strahova. Vjerojatno izmeĊu 1330 i 1350 u sluţbi ( telji Visconti u Milanu i obitelji Scaligeri u Veroni. Pariš 1890. Paysages frandscains.Mala flauta). // Baronc di Torreforte. 1772. 1893. 1915. gdje je isprva violinist u dvorskom kazalištu. Ballet de cour. PICHL (Pichel). 1901. doktorirao na Kalifornijskom univerzitetu u Berkelevu (E. 1888. 24 Capriccia za violinu solo. latinska i njemaĉka libreta. La Buona figliuola ritala. Vaclava. 1766. 1761. 1765 —69 violinist i pomoćni kapelnik kod biskupa A. 1907 i Les Fiorct St. Ferchaull. — M. PIERNE kod Morh 17. An Introductionto Music ( I I I izd. Le Gclosic. 1901. 1756. VI 1874 — Pa 24. Studirao Pariškom konzervatoriju kod A. 1960). Piccinni als Buffokomponist. Vaclav (VVenzeslaus. Illinois. 1931. Didon. IX 1741 — Beĉ. pojedine kompozicije obj. VIII ] — Ploujean G. Esterhazija). Wien 1918. 30. Francka). a 1910—32 glavni dirigent orkestra Colonne. Holmes. 1901. 1962. — A. 1885. 1935. \TTi\ Gli Amanti mascherati. Premiere suite d'orchestre. sonata za violonĉelo i klavir. 1937. 3. 1888. Wien 1928. solo-pjesme (ciklus Scheherazade. 1883. 1914. Sumitra. 1762. Album pour mes petits amis. — H. Marije pred Tynom i studira kompoziciju (J. psalmi).76 PICCINNI — PIERRE PIENO (tal. odakle 1775 pre lazi u Milano kao violinist i kompozitor komorne muzike nadvojvode Ferdinanda. / Viaggiatori. D. 1901. talijai kompozitor XIV st. U svojim djelima (oko 900) sjedinio je klasicizam J. 1926.10 i Le Figurinai. PICCOLO (tal. Tantum ergo. 1785. koncert za klavir u c-molu. — C. 1894. 1760. Orati La Croisade des enfants. MGG. VII 1949). Neko vrijeme koncertirao u Italiji. z b o r s k o j literaturi? p. 1935. — KLAVIRSKA: Silhouettcs de Carnaval. 6 klavirskih trija. violonĉelo i klavir. RMI. Orguljaš u crkvi Saint-Paul-Saint-L u Parizu. 1892. — Dve simfonije (uvertire). J. Boulon d'or. Pafis 1878. .: W. mazurke. of Charles VIII of France Cvncerning Alcxander Agricola. 1923. Paul. 1793. 1779. Kerman). Klotilde (nasljednik C. RoĊak Gabriela. 2 dvoglasna kanonska madrigala i 2 troglasne cac autentiĉnost caccia Or qua compagni i Segugi a cord'e can dokazana. La Notte critica. LIT. 1893. W burg 1940. Leipzig. Jcannc. Piccinni e il discorso di Marcagni del 1900. Giovine. Mahit. 1903 poirn dirigent. kom] ĉije za violinu i klavir. — A. 1792. MGG. 1927. Badinage. Saggio cronologico delle opere teatrali di Nicolo Piccinni. Gani. 18 fuga za violinu solo. Demofoonte. 1759. 1780.) — CRK NA: rekvijem. Masseneta (kompozicija). 1923. 1893. Seger). 1755. — KLAVIRSKA: 15 pieces. 1890. 1952. U rukopisu Panciatichi 26 nalaze se 4 njegova dvogk madrigala. La Scaltra letterata. Thrce Unedintified Chansons by Pierre de la Rue. Siroe. Bari 1928. obou i klavir. Bari 1964. 4 sonate i tokata za ĉembalo. 1912. La Serva onorala. Bellucci La Salandra. Pirrotta {The Music of Fourte Century Italy. 1936. 1787. III 1952). Six morceaux faciles. violu i violonĉelo. ORKESTRALNA : simfonijska pjesma Sortilegi za klavir i orkestar. u Es-duru i u d-molu. de Curzon. Baleti i pantomime: Le Collier de saphirs. 1 Humoresque. Desnoiresterres. — KOM NA: klavirski trio. I Don Luis. Suite de concerl. Riccardo. La Critica musicale. Casanova a Venezia. de Pariš. — L. Gulliver au pays Lili 1937. 1938. Opereta Ce'sa J 939. PIERNE. 1 Cassandre. klavirski kvintet. L'Ospite inatteso. Pastorale varie'e dans le style ancien za duhaĉe. 23. 23. a zatim do smrti u sluţbi nadvojvode Fer dinanda. 1946. 11 serenada. Ipermestra. VII 1937). 18 82 di Prix de Rome kantatom Edith. Sere'nade a Colombinc. La Cecchina ossia la buona figliuola. Bari 1951. 1765. 1909. Demetrio. što u prvome redu treba pripisati bo ljim libretima. 1890. — Obradbe narodnih napjeva. Divertissemenl sur un theme pastoral. Jć. Iphigenie en Tauride. 1792. // Re pastore. — Gudaĉki kvartet u g -molu.. 1784. Fischer. 1935. ĉeški kompozitor i violinist (Bechvne. kompozitor i orguljaš (Metz. ceri i dr. koncertna kompozicija za harfu i orkestar. 1960. Mompellio. 1931 i Notturno romantico. Le Dormeur eveille. 1761. Lowinsky. Popovici. 1895. 2. f cuski kompozitor. God. Ga Pierne.: R. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma L'An mil (sa zbor 1897. Od 1936 direktor Milanskoga konzervatorija. Psalam XXIV. sonata za violonĉelo i klavir. Camelti. 1760. 1794. Note d'archivio. 1929 i Dansc des Elfes. 151 gudaĉki kvartet s baritonom te niz kompozicija za 5—8 instrumenata i bariton ili violu da gamba (za kneza N. 1906. NOVA IZD. 1761. Schneider. 1. 1920. Tabor. lakoću i vještinu.— VOKALNA: zborovi. Bernsteinom). 1767. 15 kvinteta. 1783. neko vrijeme je muziĉki direktor kazališta u Monzi. Preludio c Scherzo sinfonico. — VOKALNA. 1921. 1883. DJELA: kritiĉko izdanje s komentarom The Chanson Albums of Marguerilc of Austria. s. — E. Pataĉića u Velikom Varadinu (Nagvvarad. La Berceuse. La Morte di Abele. Pene'lope. Aspects of Medieval and Renaissance Music: A Birthday Offering to Gustave Reese. Le Theatre. Le Docteur Blanc. Notturno e Rondo fantastico. 1783. talijanski kompozitor i pijanist (Strakonice. Vittorina. Gabriel Henri Const: 2. 1777. Kantate. ] 1956. violonĉ kiavir. 1778. Wenzel Pichls Kammermusik (disertacija). 1895 (pregl. Njegove kompozicije pokazuju u harmoniji i instrumentaciji utjecaj francuske muzike njegova doba i muziĉkog jezika R. 1962. Les Enfants d Bethle'em. — DRi SKA. 10. Nakon dvogodišnjega bon u Rimu nastavnik muzike u Parizu. Les joycuses comr. Martin. 1890 — 98 orgulja: crkvi sv. Scenska muzika. — Solo-pjesme. I La Fille de Tabarin. La Rotella. vio violu. 1929. 18 gudaĉkih kvarteta. Madţarska). Chant de Printemps. Opere scrie: Zenobia. 1758 i Gionata. mise. 1887. 1883. Pascazio. moteti. 1752. Salame. rekvijem. — VOKALNA. 1 lmages. kvarteti s flautom i s klarinetom. 1905). 1754. Konigslom. Gluck et Piccinni. F. — KLA\ SKA: Chant d'automne. LIT. La Nuil de Noel de 1870 za sole. Riccardo Pick-Mangiagalli. N. DRAMSKA (oko 130 opera). Oratoriji: Gioas. Poeme symphonique za klavir i orks 1901. Opere teatrali serie e buffe di Niccolo Piccinni. DJELA. Alessandro nelle Indie. D. X. je neosporno dao neke od najvrednijih i najĉistijih primera ovog muziĉkog roda. Th.j malen). La Coupe enchantee. teologiju i pravo u Pragu. U svojim mnogobrojnim komp cijama oĉitovao je veliko znanje. Humorcsque za klavir i orkestar. 1781. — K. Pierne. On ne badinc pas avec Vamour. sonata za violinu i kl 1900. 1758. 1933. Barkarola za 2 klavira. -> violino piccolo. Lucelte. Studije: The Chanson Albums of Marguerite of Austria. Sonata da camera za flautu. — Dvanaest opera na talijanska. 1938. u guljskoj muzici oznaka za f< koji se postizava ukljuĉivar svih registara (organo pie rja italijanskom jeziku. 1912. Burlesca. DJELA. zbor i orkc 1896. Fantaisie basque za vi< i orkestar. Variazioni coreografiche. DELA. 1769. LIT. 1962. 1942) i G. solo-pjesme. II. dalise et le chevre-pied. 1927. 1905. I 1805). 1935 i Evocazioni. — A. 1950. // Servo padrone ossia L'amor perfetto. 1910. Mondolfi. MGG. Scherzo-Caprice za klavir i orkestar. 1962.: ukupna djela obj. 8. 1935 i Fragonard. MQ. Opere (većinom komiĉne): Le Chemin de Vamour. 1923. Reverie. // Vagabondo fonunalo. Izvr interpret Debussvjevih djela. Wenzel). Nastavniĉku karijeru za poĉeo kao asistent na Rutgers University u New Brunswicku (od 1965 profesor). Kasnije studirao filozofiju. Boito). Ide m prve kompozitore troglasnih caccia i dvoglasnih kanonskih : drigala. U tome je njegova najveća istorijska zasluga. — CRKVENA: oko 30 misa. 1934. God. sonate za violinu i klavir. — T. Atys. sonate za violinu solo. — DRAMSKA. I Abandon. 1965. I Simfonijske pjesme: De I' ombre a la lumiere. 1917. 1910 i Sophie Arn 1927. 1883. Mascarades. a. 1. Ĉeška. — M. studirao na Pariškom konze: toriju (Ch. 1936. J. Annales Musicologiques. ORKESTRALNA: 89 simfonija. Opere: Basi e bole (libreto A. MQ. Gabriel. Straussa. oko 35 koncerata za razliĉite solistiĉke instrumente. 1962. A Lctter . Notes bibliographiques sur la guerre musicale des Gluckistes et Piccinnistes. — P. Les Elfes. 1774. Opere buffe: Le Donne dispettose. A PICK-MANGIAGALLI. Francois d'Assise. 1921. W.: G. 1940. 1936. One Nuit de Cartouche. Les dernieres annees de Piccinni a Pariš. — Isti. Della Corle. dirigent i guljaš (Metz. Piccolo in Es ili Pikkolo-Korneti). Panton 1889. DJELA. pun). Introduclu variations za 4 saksofona. PIERO DA FIRENZE (Petrus de Florentia). // Carillon tnagico. — J. Wenzel Pichl. 1927. God. v. IV 1929 —•)• Na Univerzitetu u Chicagu postigao 1951 naslov Master of Arts. 1913. PJB. psalmi. La Libellule. Vendie. \Veber. v. — II. Pariš 1872. O Pichlovoj popular nosti svjedoĉi ĉirrjenica da su mu kompozicije štampale najuglednije evropske izdavaĉke kuće. Studien zur italienischen Musik des Trect Publikationen der Schweizerischen musikforschenden Gesellschaft. — Kompozicije za orgulje. 16. — F.

Constant. . fagotist u pariškim orkestrima.PIERRE. II 1918). VIII 1855 —■ Pariz. od 1881 radio na Parisl konzervatoriju (1900—10 zamjenik sekretara). Studirao na Konzervatorij Parizu. Urednik ĉašo] Le Monde musical i suradnik mnogih struĉnih publikacija. 12. francuski muziĉki pisac (Passv.

PIHLER. 1930 — 47 bio je direktor Konzervatorija u Rotterdamu. stari talijanski naziv za razliĉite vrste pastirskih duhaĉkih instrumenata najviše sa dvo strukim jeziĉkom (Schalmei. Milan. LIT. njemaĉki muzikolog (Dresden. P. Willem Pijper and Dutch Contemporarv Music. Postao 1942 redatelj Gradskoga kazališta u Gor litzu. Ph. 121— 123. INSTRUMENTALNA: Five Pieces za kamerni ansambl i tenor (vlastiti tekst). Anuario Musical. Piccars« za muški zbor i duhaĉe. PIKELJ. 1924. Krover. Picardy third. Assen 1954. 1929 ( I I izd. H. Za zbor acappella: Heer Halezvijn. 1725 — 1790. »Reveillez-vous. posvećujući posebnu paţnju još neiscrpljenom poten cijalu ljudskog glasa. Koncerti: za klavir. II i III. M. B. 1934. Hardzvare Performance. 1974. Jahrhunderts. Giovanni. La Canzone di S. — E. 1921 i I I I . Anuario Musical. 19301 Hymne za bas. kao i u inozemstvu. L'Ascensione. Havanaise za 2 viole. gajde i si. Der Vnterricht in den Dom. Three Polymers za klavir. Le Concerl spiritucl. kad se kao završni akord poĉeo upotrebljavati potpuni trozvuk ( -> Kadenca). 1900. 1917. Izbor najvaţnijih ĉlanaka i kritika obj. sa suradnicima. uv edena je u muziĉku praksu poĉetkom XVI st. Dresdener Hoffeste vom 16. 1943. 1 9 6 8 . 10 duhaĉa i 2 klavira. UIsola verde. Music for Tape. Bernet Kempers. sonata za violinu solo. pikardisehe Terz. Lac-hartre). 1962 posvetio se muzici i došao u Jugoslaviju.' Heer Danielken i Van den Coninc van Castilien. London 1949. 1939— 45 (nedovršena). 1969—70. 21. DRAMSKA. VIII 1946). Alor-dre la Terre Vivante. La Dote di Jannette. 1957. I I . kontrabas i klavir. od 1945 ţivi u Kaiserslauternu. P lemenitim. IX 1894 — Leidschendam. Musik und Bild. — K. Mala se terca u završnom trozvuku izbjegavala zbog toga što se. 1932. sovjetski violinist (Kijev. AFMW. DJELA. AML. bis zum Beginn des 17. velika terca u završnom trozvuku jedne kompozicije napisane u molu. V 1886 — Milano. guarda la moslarda. Cammarota) i Beĉu. pijanist i muziĉki pisac (Zeis t. Die Musikpflege. i6e Eeuzus Marialied. kritiĉar i esejist P. 1926. V' Ecolc de chant de Opera (1672 — 1807). 1926. u 12/8 mjeri. LaDonna perduta. 1926. 1895. 1930. Anuario Musical. Jahrhunderts als musikgeschichtliche Ouellen. H. — A. Zur Pfiege der Musik an den deutschcn Universitatcn bis sur Mitle des 16. Primarasa. Die Beschreibungen deutscher Fiirstenhochzeiten von der Mitte des 15. terza picearda). Zenck) i Freiburgu im Breisgau (W. Ketting. 1920. 1915. III 1947). Maksim (Konjović. 1973 (sa N. De Derde Svmphonie van Willem Pijper. Birtner. Josip. 1929. AFMF. Ringer. Leipzig 1954. Ĉlan više opernih i simfonijskih orkestara u Srbiji. SchaefTerom). X. 1937. 1940 i 1941. Sakaĉem). 1920. 1923. 1899. Interface. les luthiers et la facture instrumentale. Dobitnik drugih nagrada na natjecanjima violinista u Pragu (1949) i Parizu (1957). Gerhard. Tosca).). septet za duhaĉe. 1934. Drie OudHollandsche Volksdansen. Mitke (Konjović. X. Dĉ. 1923. Drei Aphorismen. 1929. N. Modclla. b udući da se ona pojavljuje i kao ĉetvrti parci jalni ton iznad odreĊenog basovog tona. 1925. — DRAMSKA : opere Halezvijn. Willem Pijper. Organisten und Orgelspiel in Deutschland bis zum Ende des 16. popreĉna svirala). Dva klavirska trija. 1917. U melodici ĉesto daje vaţnu ulogu intervalu kvarte. Schallenbcrg. van Bazen. H. pedagog. Constant Pierre. Sonata za 2 klavira. prelazi na melodijske linije šireg daha i sve se više sluţi kontrapunktskim tehnikama i oblicima (fuga). 1913: Adio giovinezza. kompozitor (London. Jedan od osnivaĉa (1971) i stalnih saradnika Elektronskog studija Radio-Beograda. Kloppenburg. L. DJELA. Der IVandel des Klangideals in der Musik. Notes inedites sur la musique de la Chapelle Royale (1532—1790). pa nije iskljuĉeno da su utjecale na postanak -»■ siciliane. Maristella. 3 sonatine.— E. za violinu. Bardet. ĉini se. 1930. Willem Frederik Johannes. documenls historiques et administratifs (sa potpunim popisom autorovih djela). Twee Liederen op Oud--Hollandse leksten. Chamber Aiusic za 2 klarinetista. DELA. Assen 1960. Koštana). Les Factcurs d'instruments de musique. Geller. — ELEK T RO A K U S TIĈ N A: Ye a h . Ko. 1934. II quarletto vagabondo.. H. Scenska muzika. 1974 (sa B. 1938. 1919 i 1922. Jahrhunderts. 1928. M. harfist (Zagorje ob Savi. Od 1929 predavao na Pedagoškom institutu Tehniĉke visoke škole u Dresdenu. Tzvee ballades van Paul Fon za ţenski zbor i orkestar. 1965 osvojio prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju Niccolo Paganini u Genovi. Orgelspiel und Orgelbauer in Spcyer vor der Reformation. God. On gradi ĉitavu kompoziciju iz jedne jezgre — kratkog motiva ili akorda — te razvija politonalne (naziva ih »pluritonalnima«) i poliritmiĉke zvuĉn e sklopove koji se kreću oko jednog zvuĉnog centra. 1925. skim opernim pozornicama. ali se onda posvetio vedrom muziĉkom kazalištu i napisao više veoma uspjelih opereta. Njihove pastoralne melodije bile su. nizozemsku sekciju MeĊunarodnog društva za novu muziku. U poĉetku komponuje kamerna dela postvvebernovske orijentacije. gdje je uz to od 1934 dramaturg opere. Rotterdam 1933. 1893 . 1904 i dr. 1916. 1926. 1962. 1927. LIT. 1965. 1938. 1915. 11. Synthi-story. Beogradu (1927 —41). Solopjesme: La Maumariee 2 zbirke. od 1967 bavi se elektroakustiĉkom muzikom. 1931. I. — W. PIHLER PIKAJZEN. 19 23. II. V 1939 —). Willem Pijper. PIFFERO (tal. 2 sonate za violonĉelo i klavir. Studirao na Muziĉkoj školi u Utrechtu (J. 1899. Amster dam 1957. Utrecht (u štampi). 5.: De Ouintencircel. Pjevanje uĉio u Zagrebu (E. 1935. DJELA: Die Klassifikation der Musik von Boetius bis Ugolino von Orvieto (disertacija). franc. Mengelberg. duhaĉki trio. 1939 i Arsa del Giglio. Vbersehene Ouellen zur mittelalterlichen Orgelgeschichtc.: B. La Faclure instrumentale d VExposition universelle de 1889. 1916. 1972. Gallija i G. 1935. ali se u pojedinaĉnim sluĉajevima susreće i dalje. Operni solist u Osije ku (1919—27). Njegovi su najpoznatiji uĉenici H. Studirao na univerzitetima u Leipzigu (Th. 1960. PIGNON. 1890. 1931. IV. — VOKALNA. Seth Calvisius und Johannes Kepler. 1914 i 1921. snaţno utjecao na iduću generaciju nizozemskih kompozitora. 19. 1932. 1919 i 1924. C. Tri simfonije: I. Rondine bionda. 6 Adagia. 1919—20. 1967. — SINTETSKA: Say za 5 vokalnih solista i traku. od 1958. 1929. P. 1929. LIT. 1915. I I I . 1932. Nikola Šubić Zrinjski). 1967. velika terca smatrala konsonantnijom. 1928. 1919. Lucciola. Orkestsluk za klavir i orkestar. De Pianosonate van Willem Pijper. Verlainea). Otuda pifferari. 1939 i za violonĉelo. a 1943 direktor opere u Konigsbergu. Die Musik im Erziehungs-und Bildungsideal des cusgehenden Altertums und fruhen Mitlelalters. Varia Historica. R. Rompicollo. 22. H. De leute komt za muški zbor i klavir. Sima (Gotovac. 1920. Divertimento za klavir i gudaĉki orkestar. Uĉenik D. Mefisto (Gounod. 1927. bariton (Osijek. a 1925—30 kompoziciju na Konzervatoriju u Ams-terdamu. 1957. Scarpia (Puccini. Od 1918 predavao harmoniju. •— Isti.. —■ KLAVIRSKA : sonata. 1900. Sachsen als Musikland. Nocturne za fagot i gitaru. — Passepied za carillcn. PIETZSCH. Thematisch-bibliografische Catalogus van de verken van Willem Pijper. Praksa redovitog za vršavanja pikardijskom tercom gubi se sredinom XVIII st. zvuĉ nim i opseţnim glasom i izvrsnom glumom djelovao je uvijek nepo sredno i uvjerljivo. nizozemski kompozitor.. Guarda. MF. Uĉenik A. 1938. Srednju muziĉku školu i Muziĉku akademiju završio u Beogradu. van Lier. 1919. 1895. PIKARDIJSKA TERCA (engl. 1932. Svojom je djelatnošću kao kompozitor. 1973. tal.. koji su o Boţiću dolazili sa sela u Rim i uz svirku predstavljali pastire iz Betlehema. Sarrette et les origines du Conservatoire nttional de musique et de declamalion. P. U poĉetku pod utjecajem njemaĉkih kasnoromantiĉara (Mahler). 1910. The Radio Belgrade Electronic Studio. Besseler). u 2 knj. — K. MGG. tierce de Picardie. 1973 (sa B. 1962. J. 77 PIERRE DE LA CRODC PIETRI.. P. sonata za flautu i klavir. Opere: Calendimaggio. La Bohetne). Ero s onoga svijeta) i dr. 1 9 7 2 . pjevaĉ. ibid. 1940. 1972. G. 1916. vanredni . Zagrebu (1941—45) i Rijeci (i945—59). Faust).und Klosterschulen vor der Jahrtausendzvende. S o u n ds Ar o u n d I — I V. Vcm'anni. — Obradbe starih francuskih i nizozemskih pjesama (Oudt Nederlandsche Minneliedjes i dr. 1966. Reeser. 1930. Wagenaar. 1920. Giocondo Zappaterra. 1918. posebice habanere i tanga. 1946. 1923 pokrenuo. — SPISI: Sistemi za stvaralaĉku konlrolisanupro~ izvodnju zvuka. a dvadesetih godina i glavni predstavnik nizo zemske avangarde. na opernoj pozornici debitirao 1919 u Osi jeku kao Marcello (Puccini. 2. Hendrix. ime za sviraĉe u XVIII st. 1918. Studije fizike završio 1960 na Univerzitetu u Oxfordu. klarinetista i saksofonista. Šku. a nas tupao je i na drugim Jugoslaven- M. Les Hymnes et chansons de la Revolution. Inleiding tot de opera Halewijn. Giuseppe. Orgelbauer. Ruy Blas. . Pan. promovirao 1928. duhaĉki kvintet. 1927. 1922. uz to je bio 1918 —23 muziĉki kritiĉar novina Utrechts Dagblad. Tzvo Pieces za violinu i klavir. a 1926 —29 redaktor ĉasopisa De Muziek. PIJPER. 1917. njem. X 1913 —). Music Today. Tuffolina. spel van emotie en intellect. sekstet za duhaĉe i klavir. Zes Symplionische Epigrathmcn. »I PirTerari*. je najznaĉajniji nizozemski kompozitor u razdoblju iz meĊu dva rata. K. Jahrhundert. Knez od Zete). Od njegovih mnogobrojnih baritonskih i bas-baritonskih uloga istiĉu se Boris Godunov (Musorgski). — KOMORNA. W. II 1933 —). Od 1958 bavi se istraţivanjem izvora za muziĉku povijest srednjega vijeka i renesanse na podruĉju srednje Rajne. 1930 — 31. U posljednjoj stvaralaĉkoj fazi (otprilike od 1932) P. Op den wetfstoel za zbor. Romance sans paroles. Caecilia en de Muziek. Gurlitt. Badings. Willem Pijper. Ojstraha na Konzervatoriju u Moskvi.— Isti. a u ritmici je sklon plesnim obrascima. 1931) i De Stemvork. ORKESTRALNA. Viktor Aleksandroviĉ. 1930. 1936. Petrus de Cruce MGG. 2 sonate za violinu i klavir. 1914. MQ. —*-l8. Zvuk. Landre i B. talijanski kompozitor (Sant'Ilario na otoku Elbi. t. van Lunteren-Hansen). MusizierendeHirten in Rom. Coronara na Konzervatoriju u Milanu.). Pej. and the Netherlands School of the 20th Centurv. — SPISI. Od 1922 vodio Utrechtski duhaĉki sekstet s kojim je ĉesto nastupao kao pijanist. Falstaff (Verdi). Over Willem Pijper. Liederen. Pet gudaĉkih kvarteta: I. Paul Stephen.: H. Namba Zaim. Operete?/« Flemmerland. Festschrift Max SeirTert. Ĉasa mia. Acqua cheta. 8. zatim nalazi poticaje u impresionizmu (Debussv) i u muzici Schonberga i Stravinskog. 1923. 15.PIERRE — PIKELJ DJELA: Histoire de Vorchestre de VOpera de Pariš. Za glas i orkestar: Fetes galantes (na stihove P. po tadašnjoj muziĉkoj teoriji. 1955. 1936. . 1923. 1933 i Merlijn. Scenska muzika. 6. Bio je stalni gost Ljubljanske opere. III 1897—). 1928 i V. Bosmans.: K. te oko 1920 dolazi do vlastitog vrlo saţetog izraza. Zrinjski (Zajc. Karijeru zapoĉeo kao kompozitor opera. 1917. Le Conservatoire national de musique et de declamation. Synthana. 1955. I 1904 — ). ĉasa mia .

— K O M O RN A : 2 g u d a ĉ k a k v a rt e t a . God. a zatim uĉio na Muziĉ] školi u Subotici i 1925—34 na Muziĉkoj akademiji u Zagrel gdje je diplomirao kod V. trio za flautu. Le Monde des virtuoses. 19 Piccolo concerto. Londonu. Zaĉarana lepot ica (Ĉajkovski) i dr. 3 stavka za udaraljke i kla 1961. 1961. 1958. Locatellija i dr. Beĉu. 5 misa za orgulje. — Komorr klavirska djela. Vfozzeck i Lulu (Berg). kolumbijski kompozitor (Santuario. a od i< do smrti u Helsinkiju kao upravitelj Drţavnog simfonijsi orkestra. 8. a zatim osvaja klasiĉni baletski repertoar. 1952. 2 Villancicos za zbor. i pizzicato na gudaĉkim instrumentima. violinu i violu. La derniere aventure de Pierrot. Preludio Sinfonico. V. Ballarini. 1953. G. 1952. 1917. Le Violon. Kraljica ostrva (Thiriet) i Darinkin dar (Z.. Nastavnik na Nacio nalnom konzervatoriju i kapelnik crkve Nuestra Senora de las Nievas u Bogoti. 1971. Corelli. najprije kao muzi kritiĉar dnevnika Expreso. S uspjehom nastupa i kao koncertna pjevaĉica. 1959. Bahĉisarajska fontana (Asafjev). 1954. 1933. Siloti) i Leipz (M. Festejo. gudaĉki tri o. ORKESTRALNA: 4 Pieces. Giselle (Adam). Laloy. Torino. Pirro. Jean-Marie Leelair Vaine. 1965. — Redig izdanja djela T. PINCE (pincement. u Berlinu (A. 1940. u Japanu i Egiptu. k o nc e r t z a v io li n u . 1945 i V. 1965. 1959. ardens. F. televiziju i kazalište. 1921 i 1922. Hristić). citra). Djeluje u Limi. 1950. Pralltriller naziva se gdjekad i p. polukarakternog klasiĉnog ţanra. Sor. Corelli et son lemps. sonata za violu i klavir. KOMORNA: gudaĉki kvarte t. 1947. Studi na Konzervatoriju u Petrogradu. Milanu. X. 3. 1912 —). PINGOUD. Canto for Orchestra No. A. Za paţene kreacije dala je u klasiĉnim^ baletima Silfide (Chopin). Mare. peruanski kompozitor (Lima. Un Chcvalier sans peur es : reproehe. Alţir. ORKESTRALNA. 1948. Canto for Orchestra No. VIII 1910 —). ORKESTRALNA: simfonija. La Face d'une grande ville. II. Pet gudaĉkih kvarteta: I. La Cenerentoi Nastupao u manjim talijanskim opernim kazalištima. a uz to na stim turnejama po Juţnoj Americi i Evropi. 1961. Ghedini). a istiĉe se i u savremenim baletskim delima Vibracije (Fribec). PINEDA-DUQUE. MGG. 4 Pieces za 14 duhaĉa. u kojima ispo ljava hitrinu. Jovanović. kod Nadije Boulanger Parizu. Muziĉki kritiĉar u Petrogradu. U Beogradu završila 1956 srednju baletsku školu Lujo Daviĉo (M. 1922. Simfonijskom orkestru Rad: odnosno Drţavnom simfonijskom orkestru (1938—53). 1948. Posebno se bavio istraţivanjem violinske muzike XVII i XVIII st. Muzikologiju studirao u Parizu (A. solo-pjesme. 1961. specijalizovala se kod Ninette de Valois u Londonu. New Yorku. Pl. 1927 (II izd. — Kompozicije za klavir i orgulje. renverse. Od 1894 punih godina stalni gost londonskog Covent Gardena. 1956 i 1957! Ave Maria i Salve Regina. Concertino. 31. Feuillets d' histoire du violon. 1960. PILARCZYK. i. plesaĉica (Lapovo. Er-martung (Schonberg). 1924. Tri simfonije: I. 1960. 1939. 1967. 1971. . Albert Roussel. 1954 (engl. 1920 i III. ORKESTRALNA: Sinfonia breve. Umjetniĉki direktor po duzeća Pleyel S. na Konzervatoriju u Madridu. 1958. Estudio sobre el ritmo de tnarinera. violini st (Sopron. Instruments a cordes pincees je naziv za ţiĉane instrumente na kojima se ton proizvodi trzanjem (gitara. Najviše uspeha ima u ulogama tzv. 1955. 1927 — ). francuski naziv za -> mordent. 1921. 1927. istakla se kao interpret u suvremenim operama: Saloma (R. 1957. DJELA. -M. francuski muzikolog (Constantine. R. 1942. 1957). Nuori Psy za sopran i orkestar. ic Simfonijske pjesme: Confessions. M . Madţarska. Gostovala u mnogim njemaĉkim opernim kazalištima i na drugim velikim opernim scenama: u Parizu. Komorni orkestru Radio-televizije (19 —60) i od 1960 u Zagrebaĉ] filharmoniji. kasnije se specijalizirao za buffo ul< i na tom se podruĉju uvrstio u najveće operne umjetnike sve vremena. 1952. 22. — SPISI: Al otro laĊo de la moma J 955. talijanski pjevaĉ. sopran (Schoningen. 1953. Jachinoa u Bogoti. 1958. PINCHERLE. franc. Brojne studije i ĉlanci. Braunschvveig. 1918. — KOMORI D. — VOKALNA: Danse macabre za zbor i orkestar. Još kao uĉenica dobija 1955 angaţman u beograd skom Narodnom pozorištu. Helga. 14. PINKAVA mije odgojio je niz izvrsnih i . 1968. Les Instruments du quatuor. 1957. IV 1918). II. Les Aveuglcs. 1966. 16. A. mandolina. Solistiĉki nastuj u Jugoslaviji i brojnim evrc skim zemljama. Mojić). 1892 ] sta o ĉlan milanske Scale (nastupna uloga Cristoforo Colon na praizvedbi istoimene Franchettijeve opere). Humla. bas -bariton (/ dar. Njegove glavne kreacije bile su Don Bartolo (Rossi Seviljski brijaĉ). 1 9 6 0 . 20. 12. dodekafonsku tehni kod J. His Lije. 1 9 5 3 i 1958. La Flar eternelle. 1952 (preradba V gudaĉkog kvartc Koncerti: za violu i gudaĉe. od 1954 ĉlan je Hamburške opere.). Rufera) i na Elektronskom muziĉkom centru u Princeto kod V. 1935 i dr. 1960. 1959. 1959! Collages. —• Fantazija za klavir.78 PIKELJ — PINKAVA harmonije i kontrapunkta na konzervatoriju Santa Ceciliat Rimu i od 1969 profesor na Konzervatoriju u Torinu. Vivaldi. Pjevanje uĉila u Hamburgu. DJELA. Gudaĉki kvartetu Radio-Zagreba (15 —55) i koncertni majstor ansamblu Zagrebaĉkih soli: (i953—60). talijanski kompozitor (Alpignano. 1960. — IZDANJA: Musiciens peints par eux-memes (160 pisama muziĉara). Muziku studirao u Limi. Rolland). Histoire illustree de la musique. — Prisma za "magnetofon.: A. III 1925 —). Z . 1920. finski kompozitor francusko-ruskog p< rijetla (Petrograd. Strauss). 13. fantazija i tema s varija cijama. djela za ĉembalo J. Na Konzervatoriju u Torinu završio studij violine i kompozicije (E. ĉlan njujorškog Metropolitana. moteti i dr. 1927. — KLAVIRSKA: Tema i varijacije. Sa baletskim an samblom Narodnog pozorišta u Beogradu gostovala gotovo u svim zemljama Evrope. Leclaira. Tri koncerta za klavir. VI 1974). Chanlecler. His V/ork. Ko'nig Hirsch (Henze). Reger). gde najpre igra manje solistiĉke uloge. VI 1888 — Pariz. 2. 1968. G. 1918. A. 1948. DJELA. — CRKVENA: oratorij Cristo en el Seno de Abraham. njemaĉka pjevaĉica. — Muz za film. Chi -cagu. 1960 i za violinu i soliste. La Mušica en cl Peru. Sinfonia variata. Carissimija. 1962. PINELLI. La Etnomusica de la selva peruana. DJELA. 1941. Don Giovanm). pincer štipati. Ernest. D. violinu i violonĉelo. 1948. PILARCZYK (Brecht i Weill). 1966. Ĉudesni mandarin (Bartok). 1939 i dr. PINI CORSI. Od 1934 u Zagrebu koncer majstor u Operi (1934 — 35). 1937. Blachera. VIII 1911 — ). 1935). I I I . Hymnen an die Nacht. Mahagonny H.-J. 1922 — 24 u Turkuu kao nastavnik muzike. Mare Pincherle. Le Prophete. 1942. — VOKALNA: Fantasia corale za zbor i orkestar. P. Enrique. II 1938 — ). Mondonvillea. DJELA: Les Violonisles compositeurs et virtuoses. sonata za 2 violine. 3. zborno pjevanje u Caliju. Prvu poduku dobio od oca. Ivan. Antonio Vivaldi et la musique instrumentale (2 sv. VI 1942). i djelatnosti velikih violinista i violinskih škola te je s toga podruĉja objavio nekoliko veoma vrijednih monografija. 1967. koncert za klavir. Carlo. sonatina za flautu. L. koncert za gudaĉe. 1956). 1917. 1961. S. Nastavnik PINKAVA. 1963. i8 c 8 — Milano. Neki muziĉari oznaĉuju izrazom p. PILIPENKO. da camera za obou. jer je podjednako uspješno pjevao b£ tonske i basovske partije. Traette. je profesor na Fakultetu muzi ĉke umetnoEti u Beogradu. Osobitu je aktivn razvio kao komorni muziĉ prva violina u Akademskom j Ċaĉkom kvartetu (1930—3 gudaĉkom kvartetu Pinkai -Matz (1933—47). 1. El zodiaco za tenor i gudaĉki kvarte t. na Visokoj muziĉkoj škol Berlinu (kompoziciju kod B. 1966. impulsivan temperament i preciznu tehniku. udarati po ţici). Njegov je rep toar bio veoma opseţan. Predavao na Ecole Normale u Parizu. 1916. pridonoseći \ dizanju umjetniĉkog nivoa 1 vatske i jugoslavenske muzik njezinoj afirmaciji u svije Kao profesor Muziĉke akac I. a 1927 — -30 ĉasopisa Musique. 1939—73 bio je is dobno profesor na Muziĉ] akademiji. Corelli. od 1951 solistica Drţavnog kazališta u Braunschvveigu . 1933. 19 Le Fetiche. lutnja. LIT. Klavir i harmoniju uĉio u Medellinu. 1961. 1943. Roberto. kantata Edipo Rey. Vivaldija. vodio je i Komi ni studio Zagrebaĉke filharrr nije. od 1918 ţivio Finskoj. 1957. IV. L' Orchestrc de eharnbre. Don Pasquale (Donizetti) i Leporello (Moz. u kompoziciji i dodekafonskoj tehnici uĉenik C. Narkissos. X 1888 — Helsinki. Na opernoj pozornici deb rao 1878 u Cremoni kao Don Magnifico (Rossini. Kao koncertni harfist ĉesto je us pješno nastupao u zemlji i ino stranstvu. 1919. 6 Pieces za Ċaĉe i duhaĉe. (1927 —55) i muziĉki kritiĉar u Nouvelles Litteraires. 1955 (engl. Lidija. Antonio. Evoluciones No. U pu noj ravnoteţi glasovnih kva liteta i glume. 1950. Schaeffner. — VOKALNA : 11 Canciones populares za gk klavir. zatim nastavnik etnomuzikologije Konzervatoriju i profesor na Univerzitetu. 2. 1925 — -27 bio je glavni urednik ĉasopisa Monde Musical. Petit lexique des tcrmes musicaux d'usage courant. iduće godine i brao ga je Verdi za prvoga Forda u Falstaffu. 1. PINILLA. 29. Ussachevskog. Antiquia. 1899 — 1914 kraćim prekidima. Šest sonata za 2 violine J.

zbor i orkestar. 1946 i dr. Ciro Pinsuti.: A. fantazije. Grofica (Ĉajkovski. Mark Passion. od kojih mnogi potjeĉu od njegove ruke. Marcellina (Mozart. pripremljen 1860 za štampu. 1958. Barber) u Tanglevvoodu i privatno kod Nadije Boulanger. Easter Cantata. 17. 1964. 59— 80). ali već 1932 prešao u balet gdje je us koro postao solist. II 1867). 5. Bal pod maskama i Trubadur). Pikova dama). Materassi). RAM. Uspomene iz najmladjeg mog Ċaĉkog ţivota u Varaţdinu. Rondo. PINZAUTI. — 5. Komponirao je pod utjecajem narodne umjetnosti. — Isti. mezzosopran (Gornji Karlovac. Z. VII 1895 — Beograd. Sa devet godina već je priredio pijanistiĉki koncert. Od njegovih instrumentalnih kompozicija najuspjelije su klavirske minijature i stavci za orgulje koji se odlikuju vještom polifoniĉkom konstrukcijom. Jedan od pionira bugarskoga muziĉkog stvaralaštva u prvoj ĉetvrtini XX st. 1957. 10. — Ĉlanci u ĉasopisima. Studije (izbor): L'Eredita di Verdi nella condotta vocale del »Prigioniero«. Od 1920 pjevao na velikim opernim pozornicama Italije (milanska Scala. 1966. Don Giovannija (Mozart) i Mefista (Gounod. DJELA: Da tamburo a tamburo. Kuhaĉ. od 1959 profesor je na Nezv England Conservatory u Bostonu. 1836 — 57 profesor na gimnaziji i 1857—60 tajnik provincijala u Varaţdinu. Torrefranca na muzikološkoj katedri Univerziteta u Firenci. Glazbeni ţivot Varaţdina. Zvonimir. 1823—30 F. zbo rovoda i. talijanski muziĉki kritiĉar (Firenca. 1873. 1963. Patti. Detešce je porodeno. harmoniju i kontrapunkt u ĉio na tamošnjem Konzervatoriju kod R. sonata za klarinet i klavir. 1830. LIT. Stranić. 3. na filmu. Filić. Froman. 7 deutsche Tame. — CRKVENA: oko 30 misa. M. S. 25. DJELA. Fortunat. Lorković. Damcrini.. — DRAMSKA: komorna opera The Garden of Arlemus. a od 1856 nastavnik klavira i profesor pjevanja na Royal Academy of Music u Londonu. Ninić. — KOMORNA: Fanfare. oslanjajući se na klasiĉne uzore Pintarićeva djela. VIII 1942). 1954. 1860 (rkp. U svojoj karijeri kreirala. mješoviti zbor i orkestar. 1962. gudaĉe i celestu. kazališnu karijeru zapoĉeo 1931 u Zagrebu kao dramski glumac. Martinec. Ko. Kupres. zatim studirao kompoziciju (A. 1949—-57 muziĉki kritiĉar dnevnika Giornale del Mattino. Detić. ameriĉki kompozitor i orguljaš (Lynn. Svoje najviše domete ostvario u baletima LabuĊe jezero. 1830—32 samostanski vikar u Varaţdinu i 1832—36 ponovno u Zagrebu. St. 1961. Varaţdin 1972. 79 PINKHAM. niz operskih likova. Valdec. za violinu. XI 1871 — Sofija. Od 1848 ponovo je u Londonu. 1970 (takoĊer i separat). kompozitor i dirigent (Loveĉ. Carska nevesta). 1954. Soroĉinski sajam). 1959. XI 1926 —). Šĉelkunĉik i V simfonija (Ĉajkovski). Ilirski glazbenici. Varaţdin 1914. radiju i televiziji. PINZA. Muzika. 1877 i Margherita. Svadba (Stravinski). U Firenci završio studij muzikologije i violine (V. Sretan svetu danak svemu. 3. Ĉetiri Concertante: I. Najvaţnije su njezine uloge: Ulrica i Azucena (Verdi. K. Dešpalj. 1966. 1908.— B' Antić. T. 1962. Ljubaša (Rimski -Korsakov. u teoriji uglavnom samouk. 1967. 1948. Stabat Mater za sopran. Fortunata Pintarića reda sv. Stekao veliku reputaciju kao pjevaĉki pedagog. Chigiana. p. Lilaniae Lauretanae u B-duru za muški zbor i orgul je i u D-duru za 5.PINKAVA — PIPKOV strumentalista. a 1926—48 bio je ĉlan Metropolitana u New Yorku. Wisner-Morgenster-na. 1966. 1968. Mil. Veni Sancte Spiritus za mješoviti zbor i orgulje. Faust).gl. Konzul). za orgulje. 9. Studirao na Konzervatoriju u Milanu. Crkvena lira. gudaĉe. Zagrebaĉka violinistiĉka škola. Studirao na Konzervatoriju u Bologni. — Velik broj preradbi za duhaĉki or kestar. Prospettive per uno studio sulla mušica a Firenze nelVOttocento. Evgenija. Iz Pinkavine škole izišli su violinisti D.—Za violinu i klavir: Ilhpsu padocmu na naiuna-WIUUH euonuHucm. a kasnije i kod J. V 1974). PINSUTI. Ljubomir. III 1798 — Koprivnica. Rukopis toga kantuala. Dukas). talijanski pjevaĉki pedagog. Na Harvard University stekao 1944 naslcv master of arts. Landleri. preludiji. s vanrednom glumaĉkom ubedljivošću. zbor i orkestar. za gitaru. 1962. kojemu je 1960—63 bio direktor. 18. MGG. 1963. Uĉenik M. koncert za violinu. Jonah za zbor. 1961 i 1964. plesaĉ (Osijek. 1927. — Klavirske kompozicije (CaModuecKu manu. I. Kasnije uĉio u Londonu kod Ph. 4 Pintarićeva stavka (Sonatina. DJELA. Imbrek z nosom i Licitarsko srce (Baranović). V 1829 — Firenca. Kviring. — ORGULJSKA: 2 sonate uz gudaĉke instrumente. 1948. 9. 1920 —60 ĉlanica i prvakinja Beogradske opere. pastorale i dr. Leonardo. orgulje i udaraljke. kao ni s karakteristiĉnim crkvenim stilom. u Buenos Airesu i u Australiji. Concertino za klavir. Pintarićeve kompozicije nalaze se uglavnom u arhivu HGZ i u Kuhaĉevoj ostavštini u Drţavnom arhivu u Zagrebu. 1860—66 gvardijan samostana u Virovitici i 1867 gvardijan u Koprivnici. Zagreb 1893. soliste i orkestar. V 1976). XI 1907—). -G. fuge. —• Izbor iz Pintarićevih klavirskih kompozicija i pastorala za orgulje obradio za klavir S. Hivrja (Musorgski. Sedak. Wedding Cantata. filmska muzika. 1836. 1967. a od 1967 odgovorni je urednik ĉasopisa Nuova Rivista Musicale Italiana i uz to muziĉki kritiĉar dnevnika La Nazione. Balija. 1849 (prema mol itveniku za školsku mladeţ Liber precum et hymnorum. 1946. Glas mu se odlikovao sonornošću i elastiĉnošću. —■ Gedichte an die Musik za glas i gitaru. Ĉlan Zagrebaĉkog baleta do 1942 (1939—40 u Diisseldor-fu) i zatim na Drţavnoj operi u Beĉu. saĉuvao se samo u prijepisu. V 1957). 16. Sin i uĉenik Panajota. Od 1964 suraĊivao je u redakciji Approdo Musicale. — DRAMSKA: opera Pycna. — VOKALNA: oko 20 zborova (XUMH na Kupun u Me-moduu. \ Muziku uĉio u Varaţdinu i kod orguljaša F. Š. Mario). breve storia degli strumenli musicali. koncert za celestu i ĉembalo. III. Blagrovvea (violinu). IX 1904— Sofija. znaĉajne su njegove klavirske kompozicije. 1937. direktor opere u Sofiji. S. Pevanje uĉila u Zagrebu. I. B. Koncertni orguljaš i ĉembalist. sadrţi 45 hrvatskih napjeva uz pratnju orgulja). osobito crkvena. koraĉnice). Martyrdom of St. PINTARIĆ. PIPKOV. — K. Honegger. ĉembalo. Sv. 6. F. rodoljubne pjesme i davorije. — Vokalni kvarteti. 1957. Kosir. ĉembalo (Wanda Landowska) i orgulje (P.). 1909 i Ul. Nekoliko uspomena na o. Massachusetts. 25. — CRKVENA: Requiem za alt. Fortunata Pintarića. — VOKALNA. Irodijada (R. Pristalica ilirskog pokreta. sadrţavajuća poboţnih molitvah i pesmah veţbanje. pevaĉica. 1826. Poziv na ples (Weber) i dr. Pottera (klavir) i E. PINTAR. Na podruĉju crkvene muzike naj vaţniji je Pintarićev opseţni kantual Crkvena lira sa 378 vokalnih (hrvatskih i latinskih) i instrumentalnih stavaka. u arhivu Muziĉke akademije u Zagrebu. Ezio. A. EimapcKa pancoduH. 1910. DJELA: oko 30 klavirskih kompozicija. 1965. 1918. 1 974 LIT. Gonnecticut. K. 1932 i Ilapa(p~pa3a e&pxy napodua meMa. talijanski pjevaĉ. 1921—24). 1965. Ciro. a 1845 u Bologni na Liceo Filarmonico i kod G. Daniel. 2. str. Rossinija.tenor. PINTAR IĆ Franjevac. uĉitelj pjevanja i orguljanja u Zagrebu (1826—28 gvardijan samostana). God. Đavo u selu (Lhotka). God. — SPISI: Knjiga bogoljubnosti karstjanske. VI 1923 —). 1901). 27. 1967. U njegovu širokom repertoaru isticale su se kreacije Borisa Godunova (Musorgski). Cantilena and Capriccio za violinu i ĉembalo. M. Slephen za zbor. Nuova Rivista Musicale Italiana. X. u svojim je kompozicijama nastojao pogoditi narodni duh. djeĉje operete Meua u nmu-HKU. najĉešće karakternog mezzosopranskog faha.: Z. 1967. debitirao 1914 u Soncinu (Cremona). Calacoustical Measures. Gostovao na najvećim pozornicama Evrope i Sjeverne Amerike. 1932—44 korepetitor. 11 Maggio Musicale Fiorentino. uz to i u Nevvcastleu nastavnik pjevanja. ibid. Profesionalnu karijeru zapoĉeo kao asistent F. C. LIT. 1965. 3 sveska djeĉjih i škol skih pjesama. Ko. ĉembalo. 2. The Reproaches za zbor i orkestar. L'Approdo Musicale. V 1892 —■ Stamford. 1924—30 kapelnik Gradske duhaĉke muzike u Sofiji. Zborovi: Danak svaki. Signs of the Zodiac. Ildebrando Pizzetti critico. 1927 (izgubljena). Lupija. Strauss. r kp. Papandopulo pod naslovom Pintarichiana. bas (Rim. 21. studirao u Sofiji i na £cole normale de musique u Parizu (kompozicija P. 1. Papini. D. celestu i udaraljke. K. II. ORKESTRALNA: 2 simfonije. tako da su mnogi već renomirani pjevaĉi traţili od njega savjete (Giulia Grisi. 4. scenska muzika. Stahuljak. Aria and Echo za 2 roga i timpane. nastavljajući tako tradiciju zagrebaĉke violinistiĉke škole ĉiji je utemeljitelj bio njegov uĉitelj i prethodnik V. KO. Saloma) i Majka (Menotti. Matlia Corvino. Gli arnesi delt a mušica. 9. Lan -gera u Zs * i grebu. MeĊutim. Uĉitelj muzike. valceri. kompozitor (Ĉakovec. terceti i dueti. 8 deutsche Tame i dr. Od 1948 je pro fesor na tamošnjem Konzerva - LJ . 1920 —21 zborovoda Narodne opere u Sofiji. 1918). Od 1949 nastupao u muziĉkim komedijama.: F. Izdavao novine My3UKajieu Oimjiac i ureĊivao ĉasopis Teannp u My3UKa. Dudaš) obradio za gudaĉki ansambl B. Huml. poloneze.godišnjice smrti skladatelja O.amentations of Jeremiah. 1882. KLAVIRSKA: sonatine. 1944 —47.ypeu u MpaeKU. Pastorella. God. za violinu i gudaĉe. gitaru i orkestar. Svetu jalni. Stanĉić. III 1888). Za ĉim hleptiš. 1919 dirigent zbora Feopzu KupKoe. God. — Opere: // Mercante di Venezia. DJELA: kompozicije za duhaĉki or kestar (karišici. oko 230 pjesama na engleske i talijanske tekstove. 1954. Petrassi »sacro«. 1955 (diplomska radnja. 1952. Biggs). L. pijanist i kompozitor (Sinalunga. Kantate: Chrisimas Cantata (Sinfonia sacraj. Bilješke o klavirskoj muzici u Hrvatskoj. Prigodom 70. varijacije. 1943 i 1954. bugarski kompozitor i zborovoda (Plovdiv. Hrdjok. PIPKOV : . 1962 i IV. A. nemaju mnogo zajedniĉkih crta s narodnom muzikom. Panajot. Siena. Franje. C. Figarova ţenidba). — K. sonata uz limene instrumente. 1936. R. — ORGULJSKA: PINTEROVIĆ. 1959.

1946. Codice di Luct E.enaHOBH*. 1940 i 1955. Došavši 1903 u Moskvu uĉio kod M. 1949. Fpoćbm Ha naprnuianuna za prirodni rog i klavir. a 1910—30 bio je solist Velikog kazališta u Moskvi. In Text Forms from Cicot Dufay. bas (Bosanski Samac. 1885 — Beograd. S. Antoine Boesset. udaraljke i klavir. XI 1943). 1954—55 pred na Princeton University. — VOKALNA: Opamopun 3a naiuemo epeMe. God..'* T -_. pevaĉ. Kod klarineta je to kljunu sliĉan dk poĉetku cijevi (franc. u knjizi Histoire de la Musique. Marchettus de Padua and the Italian Ars i Mušica Disciplina. Kongresni izvještaj. A. Brenetovom. Ĉarobna frula). Redovito gostovao u Odesi i Petrogradu. Studirao solo-pjevanje na Konzervatoriju u Ljubljani. . Commedia delVarte e melodramma. 1900—04 orguljaš u crkvi St. klavirski kvartet. bec. bas (Novoselki. Flacmopa/i. 1946—47. burleska za violinu i klavir. P.ioanun za gudaĉe. M OMHUJI . Les Colloques de Wegimont. 1937. preludij. Na toj je ustanovi . Tohueea. II 1931). AJieKcanjip CTenaHOBHM FlHporOB. Pinel. P ostvario niz velikih kreacija: Miloš (Konjović. dio limenih duhaĉkih instrumenata prislonjen uz sviraĉa. I'epouHHa yeepmwpa.lhI sv. 1968.J . Scelle poctic Monteverdi. etide za violinu i klavir. guenau. — DRAMSKA. M\ sttick). mouthpiece. . PIRRO Rokseth i G. RM. studirao na Školi filharmoniĉkog društva u Moskvi (V. na tom je podruĉju postigao zapaţene uspjehe te je pridonio razvoju zborskoga pjevanja kod slovenske omladine. -954. 1930: Remarques sur V tion musicale de la fin du XIVe au milicu du KVe siecles. Music and Cultural Tendencies in 15 Century Italv. Kamy/ibiCKan. P. 1966. 1939. S1 zur Musikgeschichte. 1954. U širem smislu upotrebljava se naziv p. u knjizi Aspects of Medieval and Renaissance Music. Buxtehude i Histoire de la musique de lafin du XIV siecle d lafin du XVI". 1955. Maks. 1953. u: šavao se kod V. meĊutim.. Andrć (Gabriel Edme). — A". D. 1949— 51.: Y. sonata za violinu i klavir. COBeTCKan My3biKa. VIII 1902 — ). 1930. Robinet de la Magdalaine. Jlbeoe. 28. Considerazioni sui primi t di Aiissa parodia. Osobito velik uspjeh posti gao kao Boris Godunov (Musorgski). I kao kompozitor on se u svojim. 1948 —56 direktor muziĉke bi teke Konzervatorija Sv. CodiHH 1958. 1955 ( u zborniku L'Ars Nova. Tragedie et comedie dc Camerata fiorentina. Rjazanska gubernija. Stantschezva-Braschowanowa. M.. suita Ilponem nad TpaKun za komorni orkestar.-. Go d. Y. 1967. vokalnim i instrumentalnim djelima najviše obraća omladini. d: dobio mekši zvuk tube. 1929. od 1912 predavao historiju umjetnosti i muzike (1930—37 profesor). kompozicije za glas i komorni orkestar. 1948. Pragu i Bukureštu. Scholasticism and Music. Haute-Marne.. 1950.»e3oe. bas (Novoselki. Thibault. 1951 i za violonĉelo. 1944. .80 PIPKOV . Spcculum. 1928. _ . D. 1933 i dr. I Note su un codice di antiehe musiche per tastiera. Rokseth i G. Fidi Sarastro (Mozart. stavljao na nju p. Sa M. 20. Od njegovih djela na prvom su mjestu Esthe'tique de Bach.. JiemcKU a>i6yM. njem. Nino. ' ~ . U središtu njegova djelovanja je omladinska vokalna mu zika. 12. Co<bnH 1952. kao i prvi muzikološki seminar u Francuskoj. naslijedivši R.iKa. kompozitor i zborovoda (Preloge. unus ti uuaneurs jrurt^uis uu ternps aes rois t_«ari-s v ei i^naries VI. Cecilije u Rimu. 3. XI 1929). Festschrift Guido Adler. Trois cht niers francais du XVe siecle. 1934. La Scuola ro] 19S3. Aubrvjem i dr.enaHOBHM IInporOB. Od 1967 ĉlan Ameriĉke demije umjetnosti i znanosti. Revue de Musicologie. God. Rocco (Beethoven. — KLAVIRSKA: St-niapcua cwuma. Njegova dirigentska ostvarenja odlikuju se profinjenom interpretacijom i tehniĉkom dovršenosti. je vrlo zasluţan za izgradnju bugarske muziĉke kulture. DJELA. — E.PISAREVIĆ toriju. 1955 na Columbia Universitv.). Academie des beaux-arts. 1927 (zapoĉeo P. a na flauti se p.-_ _.: M. JIIOGOMHP rinnKOB. /. CofpHH 1962. MQ. poema Ceamoa za zbor i orkestar. Andpeee. JeanBaptiste de Belleville. 1907 doktorirao na Sorbonnei. Bio je izvanredan uĉitelj ĉija je metoda nastave povezivala strogu kritiĉnost s dubokom interpretacijom. HolanĊ. 1931. Macha-bey. X. — AjiencaHAP CTenaHOBH^ FlHporOB. — V. — E. pjevaĉ. Svetozar. 1950 (s popisom Pirroovih spisa). B. 1954. — Obradbe narodnih pjesama. MGG. 13 1908 —). — Klavirske kompozicije za omladinu Pejzaţi. DJELA: gudaĉki kvartet.. DJELA: // Sacchelti . 1921. Pirro und Yvonne Rokseth. 26. Pirroova hermeneutska estetika izgubila je s godinama na aktualnosti. šl PISAREVIĆ. CoBeTCKafl My3i. debitirao 1908 u operi Strijelac vilenjak (Weber). zatim orguljaš i kapelnik u College Stanislas. Questions musu „ Cf . : tin. LIT. 1935. 1 2. Od 1915 opere u Zagrebu i Ljubljani. 1928 i 1948. djelovao kao profesor na uĉiteljskoj školi u Tol minu. 1940. Rokseth. 1962. Ljubomir Pipkov. suvremeno koncipiranim.. FlaHaHOT I-HnKOB. T~» \ K -. Zbog toga je npr. X. Koncerti: za kla vir. — Zborovi. LIT. Estienne Richard. Od profesor je na Harvard Universily. American Institute of Musicologv. II. 1946. 1960. njem. 1936. 1921 na turneji po SSSR. ihid. MocKBa i JlemiHrpaa 1951. . Froberger. 1922—24 solist Opere. Co. 1930. umet ku karijeru na operskoj sceni poĉeo u Miinchenu. 1959. Dante cus: Gothicism. Debitirao 1919. roga. Pevaĉ plemenito zvuĉnog i toploga gla nog materijala.ITuporoB. II 1869 •— Pariz. ibid. Collectanea Historiae Musicae. Prodana nevesta). historijsko-kritiĉki dijelovi njegovih rasprava još uvijek smatraju uzorima. a 1923 u Berlinu. — L. Institut de France. 1959). Medveda i L. 1927. Thib. 1. VI 1964). Schnabel) s otvorom na dc strani u koji se uĉvršćuje tanka ploĉica od trske zvana jeţ (usnik oboe sadrţi dva takva jeziĉka). 1885 — Lenjingrad. Daland (Wagner. Filmska muzika. 1950. Mušica Disciplina. Grigorij Stjepanoviĉ. Paolo da Firenze in un nuovo frammento. OmapuneH manu. — KOMORNA: z gudaĉka kvarteta. 1963.: II. Cesti e Abbatini. Pjevao zatim na Manjinskom kazalištu u Pe trogradu. 1948 i Antnu-zona 43. . Encvclopec la Pleiade. 1964. ^ polifoniche iialiane durante U sce. 1954. hospitira u orguljskoj klasi C. Savaste. 1952. ORKESTRALNA: 2 simfonije. ITaHajioT I-HIIKOB. Santa Cecilia. Wagner. . i kod drugih haĉkih instrumenata. AjieKcaH^p C. 1951. 1931 stekao dok iz povijesti umjetnosti. Uz uloge iz klasiĉnog ruskog opernog repertoara pjevao je i na mnogim premijerama sovjetskih opera.. 568 e la mušica francese in Italia al cipio deV 400. a zatim u Velikom kazalištu u Moskvi. u A-Q. Studirao pevanje u Beĉu.. . 1938. M. R. U Parizu studira pravo. PIROGOV. . 1948. ^ ** O _ ~ . 1954 (engl. Studirao na konzervatorijima u Palermu i u Fir gdje je diplomirao 1930 orgulje i orguljsku kompoziciju. zatim od 1920.__-/-. // Codice Estense lat. Opere: Hnunume deeem Opamu. francuski muzikolog (SaintDizier. Njegovi uĉenici bili su A. Kompozicije gradi na elementima bugarskog folklora. HAuee. Aleksandr Stjepanoviĉ. simfonijske varijacije IJbmyeaHe 113 A. LIT. — IZDANJA: The sic of l4 lh ~Century Italy (5 sv. Brat Grigorija. MGG. Tjutjunik). 19 54- PIRRO. dovršile Y. 1962. Donskog na Školi filharmoniĉkog društva. franc. Nouva Rivista Musicale Italiana. koncert za 10 duhaĉ kih instrumenata.-~ _ _ D . zborovi. PIRNIK. 1948 i dr. zbirka Otroškc pesmi za glas i klavir. 1968. Jedan od utemeljitelja i prvi predsjednik Saveza bugarskih kompozitora. 1932. IzgraĊen je najĉešće u obliku lijevka (rog) ili kc (trublja i trombon). PIRROTTA. Francka i vrši sluţbu orguljaša. Frazzija i A. masovne pjesme. — IZDANJA: Huit pieces inedites pour le cl par Mezangeau. Pincherle. Obrecht a Cambrai. P. je utemeljio muziĉki odjel pariške Nacionalne biblioteke. de 1491 a 1525 environ. Temperament Tendencies in ihe Florentine Camerala. Pirro. Andre Gabriel Edme Pirro. 1939. zove teralni otvor na gornjoj strani cijevi u koji sviraĉ duše. solo-pjesme. ___ .-. muzikalan interpretator i odliĉan glumac. Konjice. Melanges de musicologie offerts a -de la Laurencie. Rollanda. L'Ars Nova italianne. 5. VI 1899 — Moskva. . Per Vorigine c la sloria della caccia e del madrigale treća RMI. za violinu. embouchure.: A. God. Atti del congresso internazionale di mušica sacra. 11. . Fedorov. Plamenac. Cronologia e minazione dell'Ars nova italiana. 25. Santa Cecilia.la tecnica musicale del Trecento italiano (sa Gottijem). God. Revue Belge de Musicologie. Musique et Poćsie au XVI siecle. LIT. klavirski trio. Tre capitoli su Cesti. XIV. suraĊuje u izdavanju Han Publications in Music (od 1968). Pe. Thibault. Miloševa ţenic Kecal (Smetana. dok se. Je of the American Musicological Societv. 1952 i dr. FpnropnH C. 1948. uz to unosi i elemente muziĉkog impresionizma (opera HuuHume deeem 6pamn) i ekspresionizma. Predavao povijest muzike 1936—4 Konzervatoriju u Palermu.. talijanski muzikolog (Palermo. Dulcedo e subtilitas nella pratica polifonica franco-italia principio del' 400. RMI. osnovao teĉajeve za historiju muzike na Scholi Cantorum. PISAK (engl. sovjetski pjevaĉ. 1960. sa malim prekic ĉlan opere u Beogradu. Li Gottijem). 1944. Tijdschrift der eniging voor Nederlandsche Muzikgeschiedenis. MocKBa 1953. O formi i strukturi piska ovisi boja zpojedinih instrumenata. za glas i komorni sastav. MF.

Konzertbuch. Škole takva tipa ubrzo su osni vane i u drugim talijanskim gradovima. I 1894 —). 1951 —62 profesor na University of Texas u Austinu i od 1963 na Washington University u St. 13. 1958. duhaĉki kvintet. DJELA. preludij i fuga. — VOKALNA. 1943. Handel-Festschrift. Pisk. — Carnival Song za muški zbor i duhaĉe. Divertimento za 9 instrumenata. 1 9 4 2 . 2 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. Kultivirao je izrazito »apsolutne« instrumentalne forme. J. Simfonijeta. Walter Piston — Classicist. predavao 1946—50 klavir. Benda. Boulanger. teoriju i povijest muzike na Visokoj muziĉkoj školi u Weimaru. // Sacrificio di Gefte. c passcggiati in 40 modi sopra un basso d'un balletto . 1965. 1944. Glowacki. 1942. Leipzig 1959. 1932. a predavao i na Novom beĉkom konzervatoriju. se ipak nije nikad ogradio od tekovina suvremene evropske muzike. ORKESTRALNA: Baroque Chamber Concerto za violinu i orkestar. — SPISI: Das Parodieverfahren in den Messen des Jacob Gallus (disertacija). X. Speculum Suite. 1929. solo . sonatu za violinu i b. A Toccata of Galuppi za recitatora i orkestar. PISTON nacionalnog stila (sinkopirani ritmovi). Istodobno se bavio i muziĉkom publicistikom. kla rinet ili violonĉelo i klavir. za 2 klavira. 1967. 1962. 11. 1686—1705 operni pjevaĉ u Italiji i Njemaĉkoj. klavirski trio. od 1954 vodio odjel za muziku u Ministarstvu kulture Njemaĉke DR. God. gudaĉki kvartet. S. Boletin interamericano de mušica. Paul A. Die Stimme des Propheten. Školovao se u Bologni. 1967 (3 mise) i 1969 (5 misa). P. 1932. As. 20. 1964. DJELA: Streiter fur ĉine nationale Musik. — Chromatic Study on li. Njegov peda-goško-teoretski rad odrazio se i u nizu veoma cijenjenih teoretskih priruĉnika. D J ELA. suita za 4 klarineta.). 1707. Kennan. D. 1698. Le Risa di Democrito. Od 1963 intendant je Drţavne opere u Istoĉnom Berlinu. Modern Music. simfonijski preludij. Psalm and Prayer of David za zbor i 7 instrumenata. — KLAVIRSKA: sonatina. violino. Nilacanta (Delibes. zborovi. Symphonic Piece. VI. 1956 i 1957 ureĊivao rubriku Die Entviicklung des kulturellen Lebens. Three Ceremonial Rites. 1948. sa P. njemaĉki violinist i kompozitor (Cadolzburg. adagio i fuga. LIT. Richard Wagner. Gesang vom Rundfunk. Studirao na baletnoj školi Rimske opere gdje je ĉlan baletnog zbora od 1948. Nakon povratka u SAD predaje do 1959 na Harvard Uni-versity (od 1944 profesor). izdavao. Suite of American Folksongs za 24 instrumenta. P. Uĉenik G. Gallusa u svescima DTĈ. 1948. 1955. 1932. Nakon Prvoga svjetskog rata upisao se na Harvard University. B. 1938. se kao kompozitor isticao smislom za upotrebu polifonih sredstava i za motiviĉku razradbu. Composer Walter Piston. God. Schcrzi musicali (6 talijanskih kantata. Death Valley Sonatina. Za 1 — 2 glasa i orkestar: Campanella-Kantate. MQ. V 1893—). Paul Amadeus Pisk. italicnischen und deutschen musiktheoretischen Schrifttum des 18. Bacha. 1697.— Klavirske kompozicije (sonata. Jung. 1679 (II verzija pod naslovom Gli Amori fatali. MGG. passacaglia. NOVA IZD. Die Harmonielchre Jean-Philippe Rameaus. PISKAĈI. — DRAMSKA. Walter Piston. sonata za violinu-solo. 1927. 3 psalma. 1700 se vratio u Bolognu. Monarijem i G. —■ Kompozicije za orgulje. — Ai. studirao 1924—26 kompoziciju u Parizu kod N. 1960 i VIII. 1956. 1924. Schrekera. 1955. 1936. 1940. talijanski pjevaĉ (alt). za violinu i za violu. 3 New England Sketches. — Baiet The Incredible Flutist. koncert za violinu u Es -duru (1959). Louisu (Montana). Broder. Rococo Suite za violu i orkestar. Mario. Lincoln Centar Festival Overture. I I . 1659 ■—• Bologna. 1958. 1928. Bavio se i vokalnom peda gogijom. O RK ES TR ALN A. Pisk. Stefanom. R.PISAREVIC — PISTONI utalica). 1699 preselio se u Beĉ. Prvi veći uspjeh do ţivio je 1951 u baletu Soglia del tempo (muzika B. Tagliavini. u e-molu (1954) i sonatu za violinu solo u a -molu (1953). 2 suite. 2 klarineta i fagot. PISK. Maine. 1958. a zatim dvora u Ansbachu. 1721 i Davide. G. 1962. a od 1728 koncertni majstor dvorske kapele i dvorske opere u Dresdenu. INS TRU MENTALN A: Capri cci puerili variamenie composti. 1948. 1955. preludij i fuga.. 1926. 1951. Quantz i F. 1921). 1945. 1938. 1961. 1956. 1943. je polazio slikarsku školu Massachusetts Normal Art School u Bostonu. 1962. Musik in China. X. 1933. 1936 emigrirao u SAD. 1939. Liltle Woodwind Music za obou. 1933. u djelu Instrumental Alusic (obj. kvartet za 2 trublje. Capriccio za harfu i gudaĉe. I 1933 —). LIT. 1963. Engine Room. c. za orgulje. — VOKALNA. Fabri i dr. c. 1967). 1935. Concertino za klavir i komorni orkestar. STMW. H. Benvennuti (35 Arie di vari Autori del secolo XVII. Hellmesbergera i G. duo za vi olu i violonĉelo. Bulletin of the American Composers Alliance. Hans. G. koju je završio 1916. 1699. sonata za violinu i klavir. 1959. 1720. H. Johann Georg. NOVA IZD. 26. Ricercare. 1947. Baleti: Der grosse Regenmacher s recitatorom. Schering (DDT. — Crkvena djela. 1943. 1950. 7 koncerata za violinu. 1947. suita za komorni orkestar. Torellija i F. Oko 1960 poĉeo se baviti i koreografijom . 1940. Koncerti: 2 za violinu. Bucolic Suite za gudaĉe. 1934 i American Suite. 1945 i dr. Vrativši se iz zarobljeništva. S. 1954. MESTNI -> Duhaĉi. interludij za violu i klavir. Music for Strings. guda ĉe i harfu. VValter. fantazija za engleski rog. 1922—34 vodio je muziĉki odjel Narodnoga sveuĉilišta u Beĉu. pjesme za glas i gudaĉki kvartet. 1700 i / Rivali generosi. U godišnjaku Jahrbuch der Deutschen Demokrati -schen Republik za 1955. God. 1922). 1947. 1907). O s a m s i mfo n i j a : I. pastorala // Narcisa. 1962. Requiem. 1953. LIT. jasna forma i ritmika.: B. trio za violinu. A. 1935 (6 misa). MGG. 1957. Walter Piston. 1935. per suonarsi nel clavicembalo. Johann Georg Pisendel. 1667. 1933. Music of the West Magazine. kla rinet i fagot. G. Njegovi su uĉenici bili J. DJELA: simfonija. New York 1952. 1959 i za klarinet. Oratoriji: Sant' Adriano. zbirka dueta i terceta. — TEORETSKA: Prindples of Harmonic Analysis. — E. Fanfare fot the Fighting French. 1926. 2 talijanska dueta. A. Shapero i dr. Zur Vorgeschichte einiger im theoretischen Werk Jean Philippe Rameaus behandelter Probleme der Harmonik. 1942. 1948). klavirski trio. XII' 1687 — Dresden. — IZDANJA: mise J . 1956. Nastupao kao pijanist u Austriji i SAD. Istiĉe se podjednako u klasiĉnom i su vremenom repertoaru. 1 9 3 7 . suita za obou i klavir. Schonberga. — Dvije sonate za violinu i b. PISCHNA. 1927. U mladosti se teško probijao svirajući po zabavnim lokalima. 4 concerta grossa. 1959. a nastava se vršila po strogim metodiĉkim principima. Kremcnliev. 1944. osobito u Napulju. Blech-blatterCortige. melodika koja naginje atonalnosti. 1927 i 1939. 1966. Ĉlanci i studije. no moţda se najviše proĉuo po deskriptivno programnoj muzici za balet The Incredible Flutist. 3 sonate za violinu i klavir. Moresca Figures za violinu. J. Od 1950 proĉelnik muziĉkoga odjela Radio-Berlina. u kojoj su uĉenici (A. 20. 1686—95 PISTONI. 1944. Dobivši stipendiju. 1949. Najvaţniji njemaĉki violinski virtuoz u doba J. M. Intermezzo Tunbridge Fair za vojnu muziku. 1963. ĉembalist i muzikolog (Breslau. 1927. duo za violinu i violonĉelo. IV. koji je vjerojatno za njega komponirao partite za violinu solo. 1936. Gostovao u Engleskoj. P. MGG. Ber nacchi. 1959. 1942. kantate za 1 — -3 glasa i b. 1926). Hauswald obj. III. rog i trombon. — DRAMSKA. Josef -> Pišna. arpa. Hughes). F. gudaĉki sekstet. 1918. ameriĉki kompozitor (Rockland.) bili razvrstani u razrede. tokata. Divertimento. 1941 (II izd. za violu. et altri stromenti. Modern Music Makers. 1692. muzikolog i muziĉki kritiĉar (Beĉ. 81 u sluţbi dvora u Parmi. X. 1958. New York 1959. 1926. Counterpoint.sonate za violonĉelo. fantazija za klarinet i klavir. oko 150 solo -pjesama {Gesdnge eines fahrenden Spielmanns. Lakme). 1943 i The Trail of Life s recitatorom. C. Iste godine postao solist kazališta Scala u Milanu (od 1953 prvi plesaĉ). Paul A. bio je 1937—51 profesor muzike na University of Redlands u Redlandsu (California). 1931. brojni ĉlanci u ameriĉkim i nje maĉkim publikacijama. on je pokazao stvaralaĉki interes i za principe neoklasicizma. B. 1924. suita za obou. 1682). 16. Jahrhunderts. Paul Amadeus. 1935. pjevaĉki pedagog i kompozitor (Palermo. Goss. 1945. Nastupao u domovini i inozemstvu. G.: L. XI 1755). 1947. G. promovirao 1916. 1947. klarinet i klavir. 1954. Vivaldija u Veneciji. 1 kompozicija s njemaĉkim tekstom i 2 s francuskim). 1921. Graun. Monodrama Schattenseite. Tu je utemeljio ĉuvenu pjevaĉku školu. Prclude and Allegro za orgulje i gudaĉe. Bernstein. J. Opere: // Leandro. Orchestration. 1937. 1935. 1931. — A'. — N. arije. talijanski p'lesaĉ i koreograf (Rim. — K. Harmony. 1950.: H. 1946. Glavna obiljeţja Piskova stila su slobodno tretirana polifonija. Adlera. duhaĉki kvartet. a potjecala je iz Italije. Josef PISCHNER. 1941. X. 1946. Citkomilz. Rondo-Suile za violinu i klavir. 1918. 1942.: gigue i ariju s francuskim tekstom iz Scherzi musicali obj. 1952. gradski PISTOCCHI. 1953. violu i orgulje. — KOMORNA: pet gudaĉkih kvarteta. 1925. Variation on a Theme by Eugcne Goossens. kasnije A. 1959 (5 misa). 1964. 3 kompoziciie za flautu. 1958. Obitelj se nekad zvala Pistone. F. VII.: /. 1930. Pistocchija u Ansbachu. sonatina za vi olinu i ĉembalo. J. varijacije za violonĉelo i orkestar. 25. 1935. Francesco Antonlo Mamiliano (zvan Pistocehino). partita. c. V. 1797—98 boravio na dvoru u Berlinu. A. Bertolino da Faenza. serenata. Epsteina. austrijski kompozitor. 1953. Studirao klavir i ĉembalo i polazio predavanja iz muzikologije na Univerzitetu u Breslauu. Minelli. 1955. 1955. Essay in His Honour (uredio J. 1957. Musikblatter des Anbruch (1920—28) i bio muziĉki kritiĉar u IViener Arbeiter-Zeitung (1921—34). PISTON. i arije u rukopisu. A. 1944. Brojna Pistonova djela poštuju tradicionalne klasiĉne okvire. koncert. Cappellijem). Jean Philippe Ramcau und die franzb'sische Aufkldrung. MGG. klavirski kvintet. Od 1712 violinist. Introduction and Rondo za flautu i klavir. partita za violinu. Njemu u ĉast objavljena je spomenica Paul Amadeus Pisk. Unser Rundfunk. 1951 i 1962. 1939 i 1960. — Classified Chronological Catalogue of Works by the U. DJELA. P. Studirao u Beĉu kod F. a solist od 1950. njemaĉki pijanist. The Storm. II 1914 ■—). duhaĉki trio. Ĉarter. na kojemu je 1924 promovirao. Furth. iako se u njima ponegdje zamjećuju i elementi specifiĉno »ameriĉkog« w. 1944. 1710 (sa C. zbor i orkestar: Die neue Stadt. Kao pedagog postigao je mnogo uspjeha: iz njegove klase izašlo je više vrlo istaknutih ameriĉkih kompozitora (L. violu i gitaru. 1934. Festschrift Richard Miinnich. Zatim je uĉio klavir i violinu. suita za obou i klavir. 1931—-33 predavao kompoziciju na Austrijsko-ameriĉkom konzervatoriju u Mondseeu (Salzkammergut). Maria Vergine addolorata. God. Za sole. Francesco Antonio Mamiliano Pistocchi. 1948.. Fugue on a Victory Tune. sonata za flautu i klavir. — KOMORNA: gudaĉki trio. 1935. 1946.: koncert za violinu u D -duru obj. 1721. LIT. atonal nosti i dodekafonije. 1949. ihre historischen Voraussetzungcn und ihre Auszvirkung im franzosischen. 1947. Ballet Music za klavir i komorni orkestar. PISENDEL. 1929 i 1948. sonata za klarinet i klavir. Bartoka). Le Pazzie d1 arnore e delV inleresse. Slonimsky. D. Symphonische Ouvertiire. klavirski kvartet. 1933. 1967. 1947. / Pastori al Prescpe. Problems of Inlo-nation in the Performance of Contemporary Music. V 1726). 1958.

gimnastiĉka i hipiĉka (u voţnji i jahanju). i njegovi uĉenici razvili su svoj pogled na svijet.490) za koga je Pindar spjevao svoju 12. 1693 i Ilungariae triutnphus in Ouirinali. Bindel. 1693. oko ^-496). 1935. Durante. Prema Pitagori je. VI 1826 — Prag. zborovi. Reinecke. Ko. Recherches sur les sources de la legende de Pythagoras. 1943. talijanski kompozitor ( 18. Musiciens romanligucs. Grĉka muzika.). F. Etude sur la litterature pythagoricienne. Mnogo godina uĉitelj klavira u Moskvi. pa su i veliku i malu t ercu radi slo: oblika razlomaka u odnosu njihovih frekvencija smatrali za nance.: B. III 1657 — Rim. zajednica je ĉesto do lazila u ozbiljne sukobe s politiĉkim protivnicima. B. 1695. Gaffurius. nasuprot više empiriĉki orijentiranim harmonicima oko Aristoksena. Schubert. LIT. A (Gershzviniana. Mušica d' oggi. nik F. da je titrajni 1 meĊu tonovima velike terce 5 : 4 (ili 386 centi). — O. PIŠNA (Pischna). Music and Letters. Robert. PITAGORA. 81 : 64 = velika terca). solo-pjesme. K. 1923 —49 pr knjiţevnosti na Univerzitetu u Bordeauxu. 1962. W. M. Korepetitor. u antiĉkoj Grĉkoj. morao <~5O9 bjeţati iz Krotona i skloniti se u Metapont (do nja Italija). 2 : 3 = kvinta. Oko -t-530 došao u Kroton (donja Italija) i tamo osnovao filozofsku i vjersko-politiĉku zajednicu. Crkveni kapelnik u Monterotondu (1673). Pasija po Mate šija po Luki. suivies d'ho a Richard Wagncr. Schmidt-Gorg. no od <. Eratosten. Zbog svoga društveno -elitnog stava. Malog Pišne (Maly cviĉeni. Bibliotheque de l'Ecole des hautes ćtudes. 1955. <-582 — Metapont.). KMJB. P. F. 1961. Die Zahlengrundlagen der Musik. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta. je -> meno. Bardet. Josef. 15. L'Opera italien au X. sveĉanosti i natje' umjetniĉka. ^ pedagog. 1900. Mareĉeka. Gl. Barbcur. 19. pa muziĉki direktor British Broadcasting Company (1922 Njegova su djela romantiĉki obojena. Becker. AFMW. — H. 1955) i dr. Thoughts from Pythagoras. Od pc nika u auletici poznat je i Midas iz Akragasa (na Pitijskim ma <. P. Pariš 1926. —J. XI 1932). francuski muziĉki historiĉar (Pari IX 1879 — Bordeaux. 1853). Jednostavni razlomci predstavljali su konsonance ( 1 : 2 = oktava. od 1915 dirigent Beecham ' Company. ali pokazuje sve jaĉi utjecaj višezb koncertantnog stila na uštrb kontrapunktike. Chiti i dr. Vogel. Abert. 1 se ta himna u ĉast Apolona izvodila uz pratnju kitare. nova revizija E. Pariš 1874. Vetter. Sciences historiques. i njegova škola utemeljili su grĉku nauku o muziĉkom -> etosu. Hucke. koje su se ĉla - P1TAC0RAS fe£ PYTACOJW Pitagorini akustiĉki pokusi.. Euklid. animato ţivahnije). Giuseppe Ottavio. simfonijski preludij Le Sang des crepuscules. 1957 Schumann. Festschrift J. 1941. 1900. Bcnnet. Pitijsku 1 LIT. Vues sur la France. II 1743). — J. Wolff. 1957. a za malu tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od tri ĉiste kvarte (c-f-b-es1). X 1896). 1928. a male terce 32 : 27 (294 centa). koncert za klarinet balada za violinu i orkestar. Bonn 1957. God. ĉije je djelovanje trajalo više stoljeća. LIT. 3 : 4 = kvarta). Oratoriji: San Ranicro. G toĉka obredne sveĉanosti bio je Pitijski nomos u kojemu si kazivala Apolonova borba i pobjeda nad zmajem Pitonom. 1943. Zborski djeĉak u Rimu.. PITROU. Pariš 1915. kao umirovljenik ţivio u Pragu. IV izd. PITAGOREJSKA TERCA. 1962. Levy. Bibliotheque de l'Ecole des hautes etudes. — B. Studirao na Konzervatoriju u Le (C. Leipzig 1899. Missa Albana obj. DJELA KOMPOZICIJE. Un grande maestro della scuola romana. P. prema kojemu brojke najbolje izraţavaju bit svih stvari i pojmova. Te je god in bjednik u auletici bio slavni antiĉki aulet Sakadas sa svoji. Od 1677 do smrti kapelnik u ri crkvi San Marco u palaĉi Venezia. Etudes sur la doctrine Pythagoricienne. Autor je popularnih priruĉnika 60 Exercices progressifs pour piano (nova izd. Stuttgart 1950. A. Chaignet. — E. p. Jedan dio Pitonijevih crkvenih djela nastavlja trt Palestrine i njegove škole_. Door. — Balada Hohenlinden za muške glasove i orkestar. Smatrajući da se u prirodi sve kr eće po zakonima broja (harmonija sfera). Suprotno od p. U Pitagorinu sistemu odreĊivanja akustiĉnih odnosa meĊu tonovima intervala izraĉunava se frekvencija za veliku tercu kao omjer frekvencija prvog i posljednjeg tona u nizu od ĉetiri ĉiste kvinte (c-g-d^-a^-e2). Jean-St Bach. 1951).VII e sieclt De Gounod a Debussy. Pariš 1952. Theorica musicae Milano 1492 novi morali bez pogovora pokoriti disciplini nalik na samostansku. Jadassohn) i na Muziĉkoj akademiji u Miin (J. Rehberg) i tzv. Bartoka. frekvencija velike terce 81 : 64 (ili 408 centa). Bavio se i kompozicijom. . kako pokazuje tabela: velika terca mala terca Pitagorin sistem: 408 centa 294 centa Temperirana ugodba: 400 centa 300 centa Ĉista ugodba: 386 centa 316 centa PITT. Arhita. I 1938. San Lorenzo in Lucina (od 1689). njegovi su uĉenici bili F.: O. III izd. oko 200 Magnificai 200 moteta. PITIJSKE IGRE. a mala manja od istovrsnih terca u ĉistoj i temperiranoj ugodbi. MGG. The Resistance of the Pythagorean Tuning System. Der pythische Apollonhymnus aitiologische Die Meisenheim a. PITONI. — Isti. Wagner. L. oni su u svoj univerzum ugradili i muziku te su brojevima oznaĉivali i svojstva tonova i odnose medu njima. dakle. nije ništa napisao. Studirao obou na Praškom konzervatoriju. U njegovu je sistemu velika terca veća. poput Olimpijskih svake ĉetvrte godine i imale su panhelenski karakter. D. Halle 1923. — H. I. 1925. premda je već Aristoksen ustanovio. Tiberti. engleski dirigent i kompozitor (Londi I 1870 — 23. — E. . Pitagorin tonski sistem je netemperiran. pjesme za glas i orkestar. oko 250 misa. Pitagorovski muziĉki teoretiĉari (Filolaj. im Archiv der Cappella Giulia. uz to i u crkvama Sant' linare (od 1686). uvertira The Taming of the Shreto. više). Orienlal Rhaps. LIT. Petra. Chamier. S. artikulaciju i interpretaciju da bi se pojaĉalo nj prvobitno znaĉenje (p. Plato und die sogennanten Pythagoreer. Percy Pitt of Covent Garden and the BBC. LIT. Feininger (Mon lilurgicae polychoralis. pomoćni dirigent lista Covent Garden u Londonu. Fruhgriechische Mathematik und Musiklehre. stotine stavaka misnog propriuma i ĉasoslova litanije i SPISI: Guida armonica. strumentalnim Pitijskim nomosom (nazivan i auletiĉki m Kasnije je u muziĉko natjecanje uvedena i kitaristika. — A.: M. 1. ĉeški pijanist i pedagog (Rtišo vice kraj Pfibrama. 1. p. oko 700 psalama. Die Harmonielehre der Pythagoreer. pa je tako i P. Kucharski. a izveden je s pomoću nizanja ĉistih kvinta. Scenska muzika. Une »bellc epoque« de la musiaue francaise. X. A. Kolk. 0. 1933. Harmonikale Deutung eines pythagoreischen Spruches. orguljaš. — V. L. 1963.82 PISTONI — PIU Teoretiĉari srednjega vijeka preuzeli su Pitagorino aku: odreĊivanje intervala. G. I. L. Foggie. Frank. — P. Ĉudesni mandarin B. Muziĉka pra PITIJSKI NOMOS oblici. Aggiunte alle regole di contrappunlo di Giulii Regole di Contrapuntoj Notizie de' contrappuntisti e compositori di musit anni 1000 fino al 1700. 1945. Vie intime. njegov biograf G. 1962. Percy. La Vie de Mozart. ali se njegovo uĉenje saĉuvalo u spisima uĉenika (pitagorovska škola postojala je do kraja Sr-lV st. a od -< uvodi se na igrama i aulodija (pjevanje uz pratnju aulosa) i tika (solistiĉka svirka na aulosu. van der Waerden.: Missa in Nativitate Domini i Alissa pro Defunctis ( Proske (Aiusica divina.. — W. NOVA IZD. Giuseppe Ottavio Pitoni und seine . Scripta Mathematica. Delatte. Izgubljeni sin S. PltJ (tal. bez pjevanja). Ĉetvoroglasni kanon Io sono in allegria (jedino poznato Pit svjetovno djelo). Postanak i nezna. VI 1963). grĉki filozof (Samos . izraz koji se upotrebljava uz oznake za ti dinamiku. — M. stt kraće. piano tiše.582 prireĊivale su se. allegro brţe.: J. Robert Pitrou. MGG. 1 suita. E. Didim i Prolemej) nazvani su i kanonicima. gdje je 194 predavao i povijest muzike.: A. Leo. Od 1907 umjetniĉki di u Grand Opera Syndiicate. DJELA (o muzici): La Vic intericurc de Robert Schumann. kc se odrţavala u ĉast boga Apolona u Delfima. Pythagoras. p. 1906. X. Sciences religieuses. a sloţeniji disonance (16 : 27 = velika seksta. // M01 parato. Prijevod: R. je bio najugledniji crkveni muziĉar svoga vremena u ] a po plodnosti mu moţda nema premca u cijeloj povijesti m Njegova muzika odraţava stilski razvoj ostvaren kroz dvi neracije. P. Pythagoras (2 sv. u siju (1674) i Rietiju (1676). X. Giuseppe Ottavio MGG. Hermes. 1946. Rheinberger). Prokofjeva). 1941. u Lat (1708—19) i (od 1719) u Capella Giulia u crkvi sv. zatim direktor British National Opera Company (1 24). Die Lehre vom Ethos in der griechischen Musik.

Bazzini. 1920. Introduzione ali' Agamennone di Eschilo za zbor i orkestar.!-' Ultima caccia di Sant' Uberto za zbor i orkestar. Oko 1845 povukao se u Baden-Baden. 1806—10 ţivio u Beĉu. Sinfonia delfuoco per »Cabiria« di G. I. Uz F. — Uredio zbornik Vincenzo Bellini. Rinaldi. P. Righi). Ildebrando Pizzetti. Pimen (Musorgski. kla virski kvintet. Kao izvrstan poznavalac klasiĉne polifonije. Ildebrando. Canti di ricordanza. Priredio nova izdanja sonata za violinu i klavir F. XI 1940). P. Tre canti za violonĉelo (violinu) i klavir. — KLAV1RSKA: sonata. — R. 1921. Rinaldi. Respighija kao profesor kompozicije na akademiji 5. 1958. 1931. Ildebrando Pizzetti. 1936. Firenze 1947. La Madre al figlio lontano. Studirao na konzervatorijima u Bergamu i Milanu (A. 1932. Musicisti contemporanei. 1932. 1908 postao nastavnikom za harmoniju i kontrapunkt na Konzervatoriju u Firenzi (1917 direktor). 1822. poĉevši od libreta za operu Debora e Jaele. Rusiji i Poljskoj. 1943. Casellu i G. Pagano. 1949 i // Campiello (Goldoni). Torino 1934 (novo izd. Kranz. G. 1914. Pixis. Fondi. Requiem za zbor a cappella) kojima u novijoj talijanskoj muzici pripada vrlo istaknuto mjesto. — G. Hexameron (varijacije na koraĉnicu iz opere / Puritani V. Due canzoni corali za zbor. u A. 1904. Preludio a un altro giorno. 1924. Pizzetti. D' Annunzija). La Rappresentazione di Santa Uliva. I9 I3).: H. A. Cantico di gloria za ţenski zbor. Castelnuovo-Tedesco. ■— M. juli 1920. Canto d' amore za muški zbor. gdjekad je upadao u jednoliĉnost (tome se nisu mogli oteti ni ostali reformatori opere kojima je recitativ bio ishodište). 13. Rondo veneziano. u zborniku Parma a Ildebrando Pizzetti. Franzla i G. u zborniku L' Italia e gli Italiani del Secolo XIX. Koreografska scena Rondo veneziano. — KLAVIRSKA: 3 sonate.: R. 1914. Czernvjem i H . 1940. nekoliko ronda s varijacijama za klavir i orkestar. — G. — G. God. Cagliostro. Fedra. PIZZI. A. LaLunga notte di Medea (C. J. Pixis. Gesammelte Blatter uber Musik. Firenze 1921. Drama mora. je jedan od najdarovitijih muziĉkih pisaca. medu njima Tre liriche. 1936. 1911. 10. Concerto delV Estate. Orseolo. La Figlia di lorio. klavirski kvartet. Pizzetti. O. Ildebrando Pizzetti. Guida attraverso il poema e la mušica. Concertino za klavir. Opere: Almazinde. 1932—33. Danskoj. Bellinija. Brano di un commento ali' »Orseolo« di Pizzetti. Castelnuovo-Tedesco. Brojni ĉlanci i studije u struĉnim mu ziĉkim i knjiţevnim ĉasopisima i u listovima. Tassa. God. Vanna Lupa. 1915. Cvejića. engl. Johann Peter. Ildebrando Pizzetti. njemaĉki violinist i diri gent (Mannheim. 83 PIXIS. 1922— 25 (izv. N. »L'oro« di Ildebrando Pizzetti. Rinaldi. teţište je njegova stvaranja svakako bilo u muziĉkom kazalištu. Pizzettiju je drama. 1908. Frescobaldija. vrhunac u djelatnosti stvaralaĉkog ĉovjeĉjeg duha. Milano 1958. 1936. Ildebrando P izzetti e la sua mušica corale. p. — G. Kompoziciju uĉio na Konzervatoriju u Parmi (T. Opere: Cid. Alvaro). LaSacra rappresentazione di Abram e d' Isaac (F. 6 klavirskih trija. a zatim u Parizu. on je ipak preobrazio talijansku operu svojega vremena. Gavazzeni. rondo Les trois clochettes. — A. 2 Poesie d'Ungaretti. IX 1880— Rim. Vaţnije uloge: Figaro i Bartolo (Mozart. MGG. Slavik. Milano 1946. Ouverture per una farsa tragica. Verdi e Pizzetti. Tre sonetti del Petrarca. 1946). 1916—18. pisao sam sve svoje operne tekstove. Thalbergom. je svoje muziĉko -dramsko stvaranje povezao s D'Annunzijevim. dopo la morte. Belcari). 1928. Torino 1928. Ratka. u koju je unio neke arhaiĉke crte. Nuova Rivista Musicale Italiana. pošto je tri godine bio kapelnik i direktor . Lisztom. Firenze 1943. Gatti. gdje je uĉio kod J. Veracinija i madrigala Gesualda da Venosea. 1926 i 1931). B. P. Due liriche drammatiche napoletane. 3. pijanist i kompozitor (Mannheim. G. DJELA. Gavazzeni. Sin i uĉenik Fri edricha Wilhelma. — L. Lo Straniero. Tre studi su Pizzetti. 1928. Roma 1937. Rinaldi. —■ Medu talijanskim kompozitorima našeg stoljeća P. 1908. Edipo e Colono (Sofoklo). njegov je uĉenik bio J. Ildebrando Pizzetti. ORKESTRALNA: simfonija u A-duru. V. Gavazzeni. 1930 (kao posebna knjiga obj. Ildebrando Pizzetti. 1933. U svojim nastojanjima P. Već su Pizzettijeve opere pokazale koliku vaţnost on pridaje zboru kao predstavniku kolektiva. Pilati. kao balet). La Mušica di V. Friedrich Wilhelm (II). koje su posluţile kao scenska muzika za pastoralu Aminta T. a zatim. Lhotka-Kalinski. Trubadur). potrebu da se ljubavlju i dobrotom pristupi ljudskim patnjama. 1. RAM. Od 1924 bio je direktor Konzervatorija u Milanu. La'nento za tenor i zbor. »Fra Gherardo« di Ildebrando Pizzetti. 1951. sinteza uma i srca. je rano poĉeo razmišljati o problemima opere kao muziĉke drame pa je uskoro došao do zakljuĉka da se oni ne mogu rije šiti ni grubostima veristiĉkih pokušaja ni Massenetovim skreta njem u sentimentalni lirizam. 1918 —19. koncertu za violinu. As. Nakon niza mladenaĉkih pokušaja. 1954. s kojim je koncertirao do 1806. Chopinom. u The Book of Modem Composers D. — A. 1930). Parać.) Ujedno koncertni pevaĉ. U svojim najuspjelijim ostvarenjima. Rossija. C. 1913. 1922. LIT. — R. sonata za violonĉelo i klavir. III !785 — Prag. klavir. 1922. 1950. M. Le Trachinie (Sofoklo). Canti del-la stagione alta za klavir i orkestar. uvertira. P. — Instrumentirao kompozicije G. kao nekada u starih Grka. La Pisanella (D' Annunzio. Debora e Jaele di Ildebrando Pizzetti. Altre cinque liriche. 4 sonate za violinu i kl avir. 1911. sonata u F za violonĉelo i klavir. 1914. pevaĉki pedagog i docent na Fakultetu muziĉke umetnosti. Ave Maria. 1944. Branko. II. 1930 (takoĊer za orkestar). Seviljski berberiri). Ifigenia. 20. Tantum ergo. gudaĉki kvinteti. Kao pijanist koncertirao na turnejama po Italiji. A. — Isti. LIT. Leipzig 1903. XII 1874). 1968. Uĉio na Muziĉkoj akademiji u Beogradu i diplomirao u klasi N. 1940 (broj posvećen Pizzettiju). — ■ KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. PIZZETTI njima tako da djeluju kao odraz umjetnikovih scenskih djela. Ponchielli). — SPISI: La Mušica dei Greci. Le Fešte delle Panatenee. 2. Provevši time je dinstveno stapanje tona i rijeĉi. Gavazzeni. zajedno sa F. 1940. Brat Friedricha Wilhelma. Kirigin i I. Como 1937. najprije ĉlan hora. ORKESTRALNA: simfonija. Bolletino Bibliografico Musicale. 1933. Agamennone (Eshil). Veoma cijenjen pedagog. Cecilia u Rimu (1948—51 direktor). Ildebrando Pizzetti poeta. Convegno. Milano 1922. Roma 1930. 1913. medu njima su M. '93^. Johann Peter. Mušica e dramma. Bergamo 1956. više solo -pjesama. M. 1942. ali umjerenije nego Casella ili Malipiero. Bibiana. Mortari. mart —april 1921. 1945. »Lo Straniero di Ildebrando Pizzetti. Albrechtsbergera. 1938. ali je ubrzo spoznao da će teško naći tuĊi tekst koji bi mu omogućio da do kraja provede svoj plan operne koncepcije. Debora e Jaele. New York 1945. X 1842). II 1788 — Baden-Baden. 1960. 1925. D' Annunzio). 20. Gavazzeni. 1820. 1962. Canzone dei beni perduti. Malipiera. novembar 1921 (broj posvećen Pizzettiju). Don Bartolo (Rossini. 2. 1948. Brojne instrumentalne kompozicije Pizzettijeve odaju ĉesto vokalni karakter. 1917 (prer. L'Arte di Ildebrando Pizzetti e »Lo Straniero«. Neko vrijeme predavao u tom zavodu povijest muzike. koncert u C za violonĉelo. Odgojio je velik broj uĉenika. u. J. 1935. 1942 — 43. Rota pa hrvatski kompozitori I. koncert u es za harfu. II momento musicale italiano. 1829 i Spruch des Herzens. 1932— 33. L'Assassinio nella cattedrale. Viottija. ţivopisnim orkestralnim bojama slika prirodu (Concerto dell' Estate). II 1968). — G. dosad najtemeljitija monografija o ovom umjetniku). 1836. Boris Godunov). Trepreludisinfoniciper VEdipo Re di Sofocle. Milano 1928. P. koncert za. Gavazzeni. dirigent i muziĉki pisac (Parma. Niccolb Paganini. P. — M. 1950. X. odraz ţivota u trajnoj punoći njegove istine. 1933—34. Gani. S. 1931. MQ. niz djela salonskog karaktera. Giehne. Ildebrando Pizzetti e il dramma musicale italiano d' oggi. izazivati duhovna oĉišćenja. DJELA. Mil. Pixis' Memoiren. u vjeĉnoj borbi izmeĊu osjećaja i duţnosti. De profundis (7-gl. 1957. U nekima P. — M. // calzare d' argento. 1947. PIZZETTI. — L. Premda je pisao i instrumentalne kompozicije. uĉio još kod J. 24 duhaĉka instrumenta. La fionda di Davide. F. 1955. Njegov esej o Belliniju jamaĉno je jedan od najljepših napisanih o autoru Norme. 1905. je jedan od najistaknutijih predstavnika velike obnove talijanske muzike na kazališnom i instrumentalnom podruĉju u prvim decenijima XX st. — M. — M. Parigi. a kasnije solista (1959 —63 direktor. X. —■ VOKALNA: kantata Vanitas vanitatum. 1965. —M. La Morgia. pa su takve osobine znaĉajne i za njegove zborne kompozicije (npr. tako u remek-djelima Debora e Jaele i Fra Gherardo. — DRAMSKA. Parma 1932. Aus J. 1953 i dr. 1910. bas (Srbobran. Parma 1932. izmeĊu na gona i zakona. — G. F. 1914. 1929 (1931 izv. 1962. Zauberspruch. 1810 postao profesor Konzervatorija i kazališni dirigent u Pragu. Mušica d' oggi. II 1861 — Milano. pevaĉ. Scenska muzika za dramska djela La Nave (G. 1921. Do 1823 ţivio u Beĉu. Emilio. Engleskoj i dr. G. S bratom Johannom Peterom koncertirao 1794 —1806 na turnejama po Njemaĉkoj. Heidelberg 1875. Bellini. Busonija. 28. Figarova ţenidba). — G. sonata u A za violinu i klavir. — Parma a Ilde brando Pizzetti. suita La Pisanella (prema scenskoj muzici za istoimenu dramu G. D' Annunzio. 1931. Musidsti contemporanei. Ferrando (Verdi. Come vi piace (Shakespeare). God. Castelnuovo-Tedesco. L'Oro. — KOMORNA : 2 gudaĉka kvarteta. Prunieres.). Roma 1919. Evvena. talijanski kompozitor. 1958. zajednice. Sluţio se tekovinama suvremenoga muziĉkog jezika. nije uvijek postizavao uspjehe. —■ La Rassegna musicale.— H. — DRAMSKA. 1961 i Clitennestra. 1944. II Valore della »Fedra« di D' Annunzio nel dramma di Ildebrando Pizzetti. 1884 —97 ţivio u Londonu. Friedrich AVilhelm. I. a po tomu i muziĉka drama. 1951. Damerini. MGG. Pasquinija i M. 22. — CRKVENA: Messa di Requiem za zbor a cappella. Saint-Cyr. Da un autunno gid lontano. 12. 1914. 1930. —• M. je drţao da treba izbjegavati »lirske oaze« koje zaustavljaju dramski tok radnje pa je izgradio vlastiti recitativni stil u kojemu prevladava silabiĉko tretiranje melodijske linije s jakim isticanjem ritmiĉkog elementa. 2 klavira i udaraljke. X 1917 —). je zborne stranice u svojim operama ĉesto izgraĊivao na punoći i bogatstvu kontrapunktiĉ -kih linija. Filmska muzika. Fra Gherardo. Altri studi pizzettiani. La citta dannunziana a Ildebrando Pizzetti. Stoga je. —• Firenze a Ilde brando Pizzetti. Don Pasquale (Donizetti). 1922. a neke od tih kompozicija imaju i autobiografski prizvuk. — M. Foglio d' album. Badische Biographien. Herzom). Nouvelle Revue d'Italie. Ostvarajući muziĉku komponentu svoje muziĉko -dramske koncepcije. prijevod 1951. oktobar 1940 (broj posvećen Pizzettiju)« •—■ Rassegna dorica. 1949. Tre sonetti tragici. — M. — M. B. Intermezzi crnici. P. 1932. Pixisovo briljantno pijanistiĉko umijeće od razuje se u stilu njegovih brojnih klavirskih kompozicija. od Glucka do Wagnera i Debussvja. Bastianelli. Likovi su u njima ĉesto puni moralne snage i veliĉine. 1904. Tenebrae factae sunt. Tre composizioni corali za zbor. 1906 i u D. P. klavirski trio.PIVNIĈKI — PIZZI PIVNIĈKI.. Respighija. Lirski i dramski elementi prepleću se u I. talijanski kompozitor (Verona. La Mušica italiana dell' Ottocento. Sietz. Damerini. / Pastori. a 1936 je naslijedio O. 1943. je pronašao naĉin kako da izbjegne srodnosti s recitativnim vlastitostima velikih reformatora opere. »Debora e Jaele« di Ildebrando Pizzetti. Ilde brando Pizzetti. II Pianoforte. U Beogradskoj operi od 1936.

Fiinfzig Geistliche Lieder . Iz istoga su razdoblja Jenaer Liederhandschrift. Wiener Handschrift 2701. Psalmen. La Rosalba. 1932. A. Concierto para tres hernianas za gitaru. simfonijska freska In Tc. U doba refor ĉije sastavljaju s Njemaĉkoj. O. 1536. naysvetiye i nayveselye dni svi godischia sloxene i kako se u organe us' yednim glasom mogu spivi Atanazija Jurjevića (štampane 1635 Beĉu). Gebet und Kirchenubung. Scheina (1627). PJESMA. Takve su pjesri riĉe Deutsche Evangelische Kirchen-Gesangbuch (1854). T. — Crkvena muzika. Chansonnier de VArsenal i Chansonnier Cangi.). za katoliĉke p marice dodavao se ovim naslovima i pridjev katoliĉki). 3. Dobici. Scenska muzika. kasnije kao Herzensandschten. 1928. a kas i u drugim zemlja zbornici duhoi pjesama pod r. Respighi). zbirka jednoglasnih ili višeglasno obraĊenih napjeva razucita karaktera s instrumentalnom pratnjom ili bez nje. franc. Luthera. Vcjidctta. The Bric-Brac-Will. Studirao na Konzervatoriju u Rimu (C. a medu potpi sanima nalaze se i imena istaknutih predstavnika francuske viteške umjetnosti (A. borbena pjesma ili .. ukljuĉuje uz narodnu pjesmu prvenstveno solo -pjesmu uz pratnju klavira. buch (I 1534. 1959. Carlo Alberto Pizzini. — DRAMSKA. Kod nas se prve pjesmarice javljaju veoma rano. a prekc i cgrehe odeprjj: i kcic on tu naprednih ideji drţanih u tekstoi pjesama. diplomirao 1929 na Konzervatoriju u Bologni. 1959. sonata za violonĉelo i klavir. Poĉeo se primjenjivati u vrijeme kad su instrumenti kao gitara i lutnja. Handela. Prva takva pjesmarica sastavljena po U2 na već postojeće ĉeške zbirke (npr. epska. Osiandera (1586). prijate savjetnik M. nalazi u pjesm hriflus iejpone pogodan oblik z: renje i propagii umjetniĉke zborr terature. Strassburgu(7'ewWc/i Kirchcnc 1525. 1530. Damerini.). LIT. i dinom XVIII st. U Rimu 1924—30 dirigent koncerata za odgoj studenata. — Sonata za klavir. Requiem. staje tada ciklus : -pjesama. Aiissa solemnis. Himmlische Lieder. Medu prvima upotrijebio ga je C. Othmayr Liederbuch (1549). Donauesch Liederhandschrift (XV st. Glogauer (Berliner) Liederbuch (oko 1460 ili 1480). Editha. Singebuch A. Donaueschinger Liederhandschrift. Historijsko znaĉenje pjesmarica je veliko. lijevom rukom i istodobno izvodio melodiju gudalom u desnoj ruci. engl. del Encine. simfonijska pjesma // Poema delte Dolomiti. U uţem smislu naziv p. sarabanda za gudaĉe. jer su one ĉesto jedini saĉuvani izvori i dokumenti koji govore o muziĉkoj praksi pojedine epohe i stvaralaštvu anonimnih majstora. Geistliche Gesangbuch J. Muzika za radio-igru i za televiziju. Psaltikija Stefana Srbina (vjerojatno XVI st. Medu brojnim instrumentalnim minijaturama iz vremena romantike (kasnije i u oblasti salonske muzike) mnoge nose na slov p. -* Trodijelna pjesma). njem. Psalmen J. ukljuĉuje i ostvare nja umjetniĉke muzike i tvorevine narodnoga stvaralaštva. sa svjetovnim napjevima gubi dotadašnje znaĉ Ona se pretvara u zbirku jednoglasnih ili rjeĊe višeglasnih kalnih kompozicija. Oznaka -> arco upućuje instrumentalistu da prekine izvoĊenje pizzicata i da nastavi svirati gudalom. plucked. P. od kojih je pr pod naslovom Eni Psalmi objavio Primoţ Trubar 1567 u Tubi genu. slovenske protestantske pjesmarice. 1961. La Vanita e Vamorc. djeĉja. divertimento u obliku varijacija Grotte di Postumia. u Ravnu kod Ohrida. 2 sv. tuGie Chrusltlrebe 7iwJuuochmi kao je nešto dn ĉije. plesna i dr. Porsta (17c Vollstdndige Francksche Gesangbuch G. von Sachsena) i neke druge zbirke Minnesangera i Meistersingera. Lter. trzati. Bertran de Born). 1704 i 1714). — Klavirska djela. Gesangbuch. kojima je bila svojstvena ovakva tehnika sviranja. 15 je protestantska crkvena pjesmarica Geystliche gesangk Buchl koju je 1524 u VCittenbergu objavio Johann Walter. pa i oblike zabavne muzike. 1929. F. Paganini je prvi svirao p. To su i lanjski psaltir. 1941. a zatim se usavršavao kod O. 1526. Suite infantile. simfonijski triptih Al Piemonte. je i naziv za odreĊen dvodijelni odnosno trodijelni muzi ĉki oblik {-> Dvodijelna pjesma. anonimni rukopisni zbornik psalama pisan u X. Sabbathische .: A. DJELA. uobiĉajio se u Njemaĉkoj naziv Gesangl ili Kirchengesangbuch. vratio se ponovno u London. klavirske kompozicije za djecu. talijanski kompozitor i dirigent (Rim. Br. Munchencr Liederbuch (oko 1460). Najstariji su primjeri pjesmarica zbirke narodnih te truverskih i trubadur skih napjeva iz XIII i XIV st. za protestante i za Ţidove. ĉitim imenima ( Geisti Lieder. ili. od 1955 pomoćnik direktora za orkestre i zborove. uskoro postaje s nim za zbirku isl cfafţc ucfielcmo \iherd\\oit\ ĉivo nar. 1900. Izraelu i Americi. pojavile u Njemaĉkoj. Deuts. kasnijih crkvenih pjesmarica vaţnije su Geistliche Lieder . Chansonnier du Roi. gezupft). 1969. Liederbuch der Anna von Koln (1525). Cantional J. Chansonnier de Saint Germain. 1931. Izraz p. — KOA1ORNA: sarabanda i fuga za gudaĉki kvartet. Carlo Alberto. Kun. 2. satiriĉna. Ona moţe biti svjetovnoga karaktera (lir ska. Filmska muzika. pjesmarica Valentina Voigta (sastavljena za magdebu rškoga kneza P. Strapaese. kao npr. II 1544). Schedelsches Lieder- . U razdoblju klasike i osobito romai djela sabrana u pjesmarici poprimaju oblik solo-pjesme. 1501. P. Kirchengesa'nge S. de la Halle. Wohlriechi Lebensruchte. speravi. Mendelssohna. Respighija u Rimu. 22. 1887 i 1889. Od 1938 namješten na Talijanskom r adiju (RAI). 1899. Cancionero musical de Elvas (oba s kompozicijama J. st. Susreće se i u operama R. 15. 1930. namijenjena uglavnom širim slojevima ljubitelja muzike i zbog toga relativno jednostavnije strukture i s manjim tehniĉ kim zahtjevima za izvodioca. — CRKVENA I oratorij Death and Rcsurrcction. 1941. Srodnost s trubadurskom umjetnošću oĉituju i zbornici španjolskih pje sama kao što su Cancionero musical de Palacio. Psalmen L. 1930. obredna. A. gdje je stekao popularnost svojim romancama. Jenjavai nacionalnih pok ubil /robum iciepore v prestaje objavljiv takvih zbornika. muziĉke škole u Bergamu.j 1524). Jedino pjesmarice namijenjene kućn muziciranju pokazuju veću slobodu u izboru tekstova i napj {Praxis pietatis melica. pizz. Lindenborna (1741) i dr. Berliner Gesangbuch J. 1644. 1889. KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. MGG. Autori su im većim dijelom anonimni. PIZZINI. naĉin sviranja na gudaĉkim instrumentima kod kojeg se ton umjesto povlaĉenjem gudala proizvodi tako da se ţice trzaju prstima. zatim (1932—37) muziĉki inspektor u Societd Italiana degli Autori ed Editori. 1644 ehiridion. Opere: Guglielmo Ratdiff. pince. tj. F. Puschmanna. Leisentritta (1567). u Japanu. zt duhovnih napjev. 1927. Calvisiusa (15c Mainzer Cantulae (1605). lenlust) ili pod latinskim naslovima (Paradisus musicus. 1. Veoma su vrijedne zbirke svjetovnih pjesama (njem. st. IV 1905 —). 1962. Rostocker Liederbuch (oko 1460). grom većine pjesmarica.solo-pjesma. Pysnicky duchovai. Ivania.Veći dio pjesama iz tih pjesmarica oĉ utjecaj Meistersingera ili njemaĉkoga narodnog pjevanja. kompozicije za violinu i klavir i dr. H. 1962.Do-mine. Najpoznatije su Lochamer Liederbuch (oko 1450). sonata za violinu i klavir. Najpoznatija je klavirska zbirka Pjesme bez rijeĉi (Lieder ohne Worte) F. Nezvgesangbiichlein. Har niae analogicae Cantorinum i Aiusae Sioniae. uvertira. Guillaume de Poitiers. PIZZICATO (krat.. Gothaer Gesangbuch. Liederbuch) koje su se u XV i XVI st. Franckea (174 Tochter Sion H. Kas meĊutim. 1541J Babstsche Gesangbuch. od tal. — Operna priĉa Dardanio. P. Ott's Li. Njegove su kompozicije programnog karaktera. ORKESTRALNA: simfonija u c-molu. 1926 i dr. DJELA. 1 Leipziger Gesangbuch (1682). Jdillio.84 PIZZI — PJESMARICA buch (oko 1460). Psalmen. Kolmarer Liederhandschrift. Psalmen Davids. Monteverdi u dramskom madrigalu Tancredi e Clorinda (1624). pizzicare štipati. Seelenmusik. Gabridla. Stranica iz Pavlinske pjesmariee. 1545) i Leipzigu ( ehiridion. M. Tek pri deni nacionaliza prvoj polovini '. N. Oeglin's Li. Duhovne pjesma: novijega doba oĉituju teţnju za vraćanjem prvobitnom rep toaru pjesama i za stvaranjem jedinstvenoga zbornika crkva pjesama za katolike. 1906. a!i i duhovnog (narodne i umjetniĉke crkvene pjesme). U njima je objavljena karakteristiĉna skupina pjesama koje uz neznatna proširenja i dopune ĉitava dva stoljeća ostale . nestali iz orkestra. PJESMARICA. 1890. Strassbu: Gesangbuch. vokalno djelo manjeg opsega. rukopisna Pavlins. 1925. 1928. buch (1512). pjesam Razvoj crki pjesmarice. u širem smislu oznaĉuje i kraću kompoziciju za zbor a cappella ili uz pratnju klavira ili manjeg instrumentalnog sastava kao i djela za glas bez pratnje ili uz instrumentalnu pratnju. Vrlo agilan kao dirigent u domovini i drugim evropskim zemljama. 1895.). — Suita / Canli sereni za glas i klavir. Frevli: hausena (2 sv. Penalose i drugih majstora) i Cancionero de Uppsala. tarantella 1923. p. Evangelische Gesangbuch fiir die Schutzgebiete und das Auslo (1915) i druge. Keisera i G. 1893. Ubrzo zatim izlaze sliĉne pjesmaric Erfurtu (Enchiridion. OdreĊeniji oblici pjesme su npr. 1666). X. Pisni za naypoglavitiyc.

a redovite smotre (Concours Orpheonigues) odrţavale su se od 1849. O. Meyer i G. Cincinnatiju (1882) i St. Ocglin's Liederbuch R. Usporedno sa sve većim za nimanjem za narodnu pjesmu utemeljuju se u toku XIX st. osobito do 1914. poĉeli nicati muški (kasnije i mješoviti) zborovi pod nazivom Apollo Club. Rosenberg (1933). Homen). profesionalnih pjevaĉa i pjesnika. u evropskim zemljama niĉu pjevaĉka društva koja preuzimaju vaţnu ulogu u muziĉkom ţivotu te utjeĉu na razvoj muziĉkoga stvaralaštva na tom podruĉju. P. D. Berliner Sangerbund) koji su se kasnije ujedinili u jedinstveni Deutscher Sangerbund. i L. Geschichte des deutschen Mannergesanges. Raynaud (1892). novi otisak 1945). u Vi sokom Srpsko pevaĉko društvo Milutinović (1897). Salmen i J. dirigenti D. koju je 1894 izdalo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo u Zagrebu. 1838). Milićević. J. 1924. no sa širenjem pjevaĉkog pokreta društvima su poĉeli u sve većoj mjeri pristupati i muziĉki diletanti. Lott (1926). J. Radetić). najznaĉajnije društvo u BiH. Vidošića (1933—41) doseglo visok umjetniĉki stepen. Unser Gesangbuch. 2 jevrejska. u Banjoj Luci Hrvatsko pjevaĉko društvo Nada (1898) i Srpsko pevaĉko društvo Jedinstvo (1891. Gesangbuch. Hladek i I. — Geystlicke Gesangk Buchleyn obj. Waltera. Jiranek). Istovetni ciljevi društava izazvali su organiziranje regionalnih i gradskih saveza (npr. Enchiridion iz Leipziga (faksimil) H. Vaso Miskin-Crni (dirigent I. Odmah poslije OsloboĊenja mnoga su društva obnovila svoj rad. Najistaknutija su u Sara jevu: Proleter (dirigenti C. Kolmarer Liederhandschrift i Donaueschinger Liederhandschrift obj. LIT. B. Koepp (1953). Ona su se uskoro asimilirala s društvima iz sjevernih krajeva. Liederbuch der Anna von Kb'ln W. 1878) i O. Glavni organizatori bili su kompozitori Nikola Hercigonja i Oskar Danon. 1955. Erk i O. Kassel 1950. U jeku pokreta z a nacionalnu samostalnost ona su postala ţarištima patriotizma probuĊenoga graĊanskog staleţa. Od slavenskih zemalja najdulju je zborsku tradiciju imala Rusija gdje je u XVIII st. Dresden 1927 — F. dirigenti Lj. Pariš 1910. Ameln (1929. 1783) koji se posvećuje engleskoj višeglasnoj pjesmi a cappella. Klapper (1936 — 37).). te Cithara octochorda iz 1701. Schedelsches Liederbuch H. H. Wilhem 1835 u Parizu utemeljio muško pjevaĉko društvo. izvoĊena i veća zborska djela ( S. von der Hagen (Minnesinger. Bernouilli (2 sv. Runge (1896). 1912.: H. i osobito u XIX st. u drugoj polovini XVIII st. zbornik izabranih hrvatsko-slovenskih zborova. Muziĉka umjetnost u Bosni i Hercegovini javlja se relativno kasno i to najprije putem pjevaĉkih društava koja za austro-ugarske okupacije (1878—1918) nisu bila samo kulturno-umjetniĉke ustanove nego i mjesta na kojima je strujao društveni. Prvo austrijsko pjevaĉko društvo Wiener Mdnnergesangverein osnovano je 1843 u Beĉu. Za Berlinom su se ubrzo poveli Leipzig (1815) i Frankfurt na Odri (1819). u Sarajevu: Savez grafiĉkih radnika. 1960). Basel 1962. Zelter koji je s umjetniĉki obrazovanim ĉlanovima Pjevaĉke akademije (Singakademie) utemeljio 1809 u Berlinu društvo pod nazivom Liedertafel. Do 1941 bila su u Bosni i Hercegovini u svemu 73 organizirana pjevaĉka društva (34 srpska. faksimil i transkripcija) J. 85 posebna pjevaĉka društva koja dostiţu visoku razinu reproduk cije. u Livnu Srpsko pevaĉko društvo Sundeĉić i Hrvatsko pjevaĉko društvo Dinara. Hrvatsko pjevaĉko društvo Trebević (1894. student sko KUD Slobodan Princip Seljo ("dirigent M. 1901. Radniĉki glazbeni zbor Sloboda i dr. Jun gić i C. Chicagu (1872). Monographie universelle de l'Orpheon. Prvi festival organiziran je 1951 u Mainzu. dirigent P. Wiener Handschrifi 2701. ■— M. Geschichte des deutsch-schweizerischen evangelischen Gesangbuches im 16. Rihtman). Hofmann (1914). Monchengladbach 1954 (II izd. Chansonnier du Roi (2 sv. Angles (1947 — 51). i U JUGOSLAVIJI. u Banja Luci: Pelagić (dirigent J. Jungić i O. Maier (Publikationen alterer Musik. Lexikon des deutschen Chorwesens. Mostaru. vrlo aktivno u svim manifestacijama radniĉkog sindikalnog pokreta. Petrich. i Glee Club (London. U okviru kulturno -prosvjetnih društava Gajret i Narodna uzdanica formirani su horovi u Sarajevu. Rihtman. Društva takva karaktera proširila su se zatim u juţnoj Njemaĉkoj (ĉesto pod nazivom Liederkranz). Nageli koji je 1810 osnovao u Zurichu muško pjevaĉko društvo s ciljem da njeguje narodnu pjesmu. politiĉko-nacionalni i kulturni ţi vot pojedinih gradova. PJEVAĈKA DRUŠTVA. Aubry i A. Umićević i J. Ruţić i B. Za vrijeme Narodnooslobodilaĉke borbe ekipe za kulturno -umjetniĉki rad pri vojnim jedi nicama NOV organizirale su 1942 —45 horove i druge muziĉke sekcije na osloboĊenom teritoriju. pod kojim je nazivom G. Glogauer Liederbuch H. Riĉtsch (DTO. kojoj je autor vjerojatno Toma Kovaĉević. Bosna i Hercegovina. K. Demetar) i Jevrejsko pjevaĉko društvo Lira (1900. Lochamer Liederbuch (faksimil) K. Mokranjac. prireĊivao je velike pjevaĉke smotre (Liederfeste). . Barbieri (1890. Pope (1944). Sliĉno kao Liedertafel u Njemaĉkoj bio je organiziran ->■ Orpheon u Francuskoj. — C. Bajec i C. Milošević). Cancionero musical de los siglos XV y XVI F. kantate. K. Tuzli. no postepeno sve više na amaterskoj. 1896) te Fr. IV. U poĉetku uglavnom na profesionalnoj bazi. nazvanoj -> glee. a pojedine sveĉa nosti postaju politiĉko-nacionalne manifestacije. Kade (Publikationen alterer Praktischer und Theo retischer Musikwerke. Drvaru i drugdje radniĉki su domovi bili centri kulturno -prosvjetnog rada meĊu radnicima u kojima su povremeno djelovale pjevaĉke i tamburaške sekcije. F. Miiller (fotokopija. U Banjoj Luci postojao je 1919 —21 radniĉki zbor. No. Vrlo aktivan bio je zbor Mdnnergesangverein u Sarajevu (1886) koji je izvodio oratorije. koji najviše njeguje komponiranje i izvoĊenje mu ziĉke forme -*■ catch. Schroder (u izdanju sveukupnih djela J. dirigenti K. koji je prije Prvoga svjetskog rata brojio više od 5500 društava s oko 190000 aktivnih ĉlanova. I — III. do 1914. pojavljuje se i u graĊanskom društvu teţnja za skupnim vokalnim muziciranjem svjetovnog karaktera.PJESMARICA — PJEVAĈKA DRUŠTVA pjesmarica nastala oko 1644. — Der Deutsche Sangerbund 1862 — 1912. Mirić i M. — O. MGG. K. L. izdvaja se Kolo. u Travniku Hrvatsko pjevaĉko društvo Vlašić (1899). Die Zukunft des Gesengbuches. Mahrenholz. Chansonnier Cange (2 sv. Poticaj za osnivanje muških pjevaĉkih zborova u Njemaĉkoj dao je K. Liedertafel i Orpheon bili su uzori po kojima se proširio pjevaĉki pokret u Americi gdje su u drugoj polovici XIX st. X rukovet. Beck (1938). Ringmann i J. Marechal i G. Etoens. Kozara). koje je pod vodstvom dirigenta T. Sohngen. — Isti. opere i operete. Tjedni zborne muzike (Sangerivochen) odrţavali su se u razliĉitim gradovima. Prvi takav festival odrţan je 1865 u Dresdenu. Jeanroy (19097. Bihaću i dr. IV. B. Klobuĉar). Ott's Liederbuch R. Travanj. G. su: F. Cancionero musical de Palacio H. Schlesischer Sangerbund. a zatim i drugi gradovi sjeverne Njemaĉke. u Bijeljini Srpsko pevaĉko društvo Srbadija (1895). Eitner i J. Chansonnier de V Arsenal (faksimil i transkripcija) P. NOVA IZD. a umjetniĉki najzrelije Sloga u Banjoj Luci (1922. Jenny. 1873 — 76). dirigenti J. Holz i E. Teulsch Kirchenamt (faksimil) K. i Hrvatsko pjevaĉko društvo Majevica (1896). Treba spomenuti da su na koncertu u Drvaru. Kotzschke. Mitjana. prednjaĉila npudeopuan neeuecKaa Kanejijia God. Pares. Cancionero de Uppsala R. 1802 osnovano je Petrogradsko filharmonijsko društvo koje je u svom sastavu imalo i zbor te je redovito izvodilo djela velikih vokalno-instrumentalnih formi.: Chansonnier de Saint Germain (faksimil) obj. Louisu (1893). dirigenti B. Banjoj Luci. —■ Jahrbucher des Deutschen Sangerbundes I — X. U Sarajevu su djelovali Srpsko pevaĉko društvo Sloga (osnovano 1888. društva uĉestvuju na priredbama nacionalnog i vjerskog karaktera.. U tom je sa vezu 1910 bilo uĉlanjeno oko 2200 društava s više od 60000 pjevaĉa. Babstsche Gesangbuch (faksimil) K. Ruţić). 1880). 1913). H. faksimil i transkripcija) J. U nizu zbirki zbornih kompozicija XIX st. Leipzig 1949. U prvom periodu rada. Rihtman). u maju 1944. 9 muslimanskih. T. Escher i W. u Tuzli Srpsko pevaĉko društvo Njeguš (1886). 1949 po novno je osnovan Deutscher Sangerbund. u Mostaru Srpsko pevaĉko društvo Gusle (1888). Šaran. God. po djelokrugu svoga nacionalnog i kulturnog rada. Ko.. Poslije Prvoga svjetskog rata obnovljena društva idu u prvom redu za umjetniĉkim ciljevima. u Prijedoru Srpsko pevaĉko društvo Vila (1888. Ţita. A. od 1963 u Essenu. Savez. J. 1943 — 55). Medu prva takva društva idu Noblemen's and Gentlemen's Catch Club (osnovano 1761 u Londonu). Bay y Gay i I. Da non). Za razliku od ranijih stoljeća kada se zborno pjev anje njegovalo u krugu profesionalnih muziĉara u crkvama i na feudalnim dvorovima. M. L. 3 radniĉka i dr. pa pod vodstvom struĉnih dirigenata dostiţu vi sok reproduktivni nivo. II izd. Eitner. Radniĉka muziĉka društva organizirala su se i po strukama. i L.. G. u Nevesinju Srpsko pevaĉko društvo Zastava. 21 hrvat sko. Beck (1927)^ Jenaer Liederhandschrift obj. najstarije pjevaĉko društvo u Bosni. u Zenici: Iskra. Plecitv) i dr. U Zenici. Šku. Kade (Publikation alterer Praktischer und Theoretischer Musikvverke. Najpoznatiji medu njima djelovali su u Bostonu (od 1871). 1959). a 1927 osnovan je zbor Pelagić. obuhvaća 18 pokra jinskih saveza sa oko 15 000 zborova. a naroĉito aktivno po broju uspjelih turneja i velikih oratorijskih izvoĊenja. Od muslimanskih društava najstarije je bilo Jedinstvo u Derventi. P. O. Umićević i V. Das Evangelische Kirchengesangbuch. 1926 — 36 i od 1952 nadalje. Reinthaler (1948). Kad je 1905 osnovan Glavni radniĉki savez za Bosnu i Hercegovinu zapoĉelo je s djelovanjem u Sarajevu Radniĉko pje-vaĉkotamburaško društvo Proleter (dirigenti K. Danon. Brooklvnu (1878). Smiljanić). B. u Mostaru: Abrašević (dirigenti F. u Bosanskoj Gradiški Srpsko pevaĉko društvo Branko. Pojava nacionalnih muziĉkih škola u ostalim slavenskim zemljama odrazila se osobito na podruĉju vokalne muzike pa su nakon praškog Hlahola (osnovanog 1831) nikla brojna pjevaĉka društva.: H. istodobno osnovano je više novih radniĉkih kulturno -umjetniĉkih društava koja meĊu ostalim sekcijama imaju i pje vaĉku. LIT. novi otisak 1966). — R. kao npr. Tome je vjerojatno pridonio i H. Jahrhundert. M. kao i zborske kompozicije bez instrumentalne pratnje. U poĉetku su se ĉlanovi regrutirali iz redova kompozitora. Ameln (1925) te K. Demetar) i Mladen Stojanović (dirigent S. U Bosni i Hercegovini djelovalo je nakon OsloboĊenja oko 120 kulturno-umjetniĉkih društava po gradovima i industrijskim naseljima i oko 350 po selima.

kada je osnovano Prvo podgoriĉko pje vaĉko društvo Branko sa muškim i mješovitim horom. pjevaĉka društva u Hrvatskoj poĉinju se osnivati oko sredine XIX st. To osobito vrijedi za ona društva koja su dosegla zamjernu razinu zborskog reproduktivnog umijeća. Djelatnost društva nastavilo je nakon OsloboĊenja KUD Stanko Dragojević u ĉijem su sastavu mješoviti hor i sekcija na rodne muzike. Vila u Varaţdinu (1875). soliste narodnih pje sama. . Zvonimir u Splitu ( 1921 otvorilo muziĉku školu). obuhvativši takoĊer i pouĉa vanje u muzici. kc dvadesetih i tridesetih godina XX st. i naobrazbu (utemeljen 1873. U Zagrel su pjevaĉki zbor Zagrebaĉkog radniĉkog društva za podup. MeĊu pjevaĉkim društvima specifiĉne programske oriji ĉije u razdoblju izmeĊu dva rata posebno su mjesto zauz zborovi Glazbeno društvo intelektualaca (GDI. L u Sisku. Poslije Drugoga svjetskog rata uzelo je ime narodnog heroja Radoja Dakića. osnovano 1858 (od 1868 Prvo hrvatsko pjevaĉko društvo Zora). Mvić. Marić. Sloga u Vinkovcima (1872). njegovala traĉ izvornog narodnog kolektivnog muziciranja. Hor se afirmisao u domovini i u inostranstvu. 1880 osnovano je Podgoriĉko pjevaĉko društvo koje je u svom sastavu imalo grupu pjevaĉa. No. 1862 pod nazivom Vijenac obnovljena je djelatnost Narodnoga ilirskog skladnoglasja društva (osnovano 1839) koje je razvilo znatnu aktivn ost. Muziĉka škola društva radila je 1937 —41. Jeka u S boru (1874). Kolo benik) ili Jeka Primorja (Rijeka). izvedbama velikih vokalno-instrumen djela. M. U pogledu kvantitete i postignutih rezultata sve do kraja goga svjetskog rata u zborskom muziciranju vodila su grad društva. dramskom i recitator skom sekcijom. odnosno od onih koji i sada dj« kao Vinko Jedut. posebno ona osni unutar ogranaka Seljaĉke sloge i Prosvjete. osobito pred Drugi svjetski rat. Mijat Mašković u Kolašinu. Medu takvima najstarije je Društvo karlovaĉkih pjevaĉa. G. MeĊu društvima što su ih osi disidenti iz Kola {Hrvatsko tipografs ko pjevaĉko društvo . Uza nj vaţno je pje društvo Lipa (1876) koje uz kraće prekide djeluje i dana. Takvi zborovi. God. jedi najznaĉajnijih jugoslavenskih amaterskih pjevaĉkih društa razdoblju izmeĊu dva rata. Prvo pjevaĉko društvo na teritoriji današnje Crne Gore bilo je -> Jedinstvo. Pjevaĉki zborovi. a u n< vrijeme na organiziranju i promic anju zborskog pjevaĉkog a terizma radi Odbor za muziĉku kulturu Prosvjetnog sabora vatske. Najistaknutiji reprezentant poslijeratnog . Temelje omladinskim pjevaĉkim društvima postavili su dost (1900) i Balkan (1903). dok su druga. pokretaĉ i nosilac muziĉke i kazališne aktivnosti u Karlovcu. Djelatnost društva bila je obu stavljena za vrijeme okupacije. Cetinjska ĉitaonica (1868) osnovala je 1871 Pjevaĉko društvo koje je kasnije izraslo u Cetinjsko crkveno pjevaĉko društvo (od 1908 pod imenom Njegcš). u prvom redu u Zagrebu. mali mandolinski orkestar i dramsku sekciju. Uporedo s razvojem radniĉkog pokreta u Hrvatskoj ] ĉavao se broj takvih društava. je pred Prvi svjetski rat bilo blizu stotinu. u Kriţevcima (1863). Budo Tomović u Titogradu. Visokim dorr zborske reprodukcije. Posljednjih decenija >S poĉetkom XX st. N prestanka rada (1947) njihovu je tradiciju nastavio Akadi zbor KUD studenata Zagrebaĉkog sveuĉilišta Ivan Goran Ko (osnovan 1948). Proces. Aioša Pijade. Niko Rolović u Baru i druga. medu kojima si već navedene istaknutije mjesto zauzimali Pavao Markov. Kao samostaln a udruţenja. Danas u Crnoj Gori djeluje oko 40 kulturno-umjetniĉkih društava u većim mjestima i oko 300 društava u selima. Nikola Đurković u Kotoru. skog muziciranja omladine postao je zbor KUD Joţa Via (osnovan 1945) koji je dosegao razinu vrhunskog zborskog lektiva. tambu raškim i salonskim gudaĉkim orkestrom. osnovano je više pjevaĉkih društava i zborskih sekcija u kulturno -prosvjetnim društvima. orkestarskom. Aktivna ne samo u centrima nego i u manjim mjestima. Društvo je djelovalo pod uticajem Komunistiĉke partije. pa su u svoje programe mogla uvrštavati vrijedna ostvarenja zborske literature. štampanjem muzikalija i poticanjem stvaralaštva je od 1862 do 1947 bilo jedan od najznaĉajnijih ĉimbenike ziĉkog ţivota Zagreba i ĉitave Hrvatske. koji okuplja blizu stotinu pjevaĉkih zborova i koji je posebnu manifestaciju zborskog amaterskog muziciranja meljio godišnji Festival pjevaĉkih društava (1968—72 u Petr od 1973 u Zadru). Društvo je od 1866 imalo i mali orkestar. Njihovo djelovanje znaĉi svojevrsni nastavak već postojeće tradicije zbornog muziciranja. samo što su motivi njihova osnivanja bili drukĉiji. 1919—4. Jadranska vila na Sušaku. Ovo je društvo prekinulo radom 1892. Vaţan centar zborskog pjevanja bio je Osijek gdje je: utemeljeno Osjeĉko pjevaĉko društvo (kasnije Kuhaĉ). U periodu od 1936 do 1941 radilo je i studentsko društvo Samopomoć sa horskom. ali broj društava koja njeguju samo pjevanje relat je malen. os je vaţno bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Lisinski (1910). osvojivši visoke nagrade na raznim takmiĉenjima. TJ "^ Za razvoj novije horske muzike u Bosni i Hercegovini va ţan je Radio -hor. već u posljednjoj ĉetvrtini prošlog stoljeća ja se u Hrvatskoj i prva radniĉka pjevaĉka društva. Pozajić i dr. Osim toga Kolo je bilo medu utemeljiti Hrvatskog pjevaĉkog saveza. je radniĉkim pjevaĉkim zborovima uz kulturno-prosvjetnu latnost bila namijenjena i izrazito politiĉko -propagandna u U koordinaciji s Radniĉkom kulturno -prosvjetnom zajedni ti su zborovi djelovali u okviru strukovnih sindikata. uz veća vokalno-instru talna djela izvodilo i opere i operete. koji odmah postaje najvaţnijim središtem zbornog pjevanja u Hr vatskoj. doduše. Zagrebaĉki madrigalisti (1930—41). Mirić. 1927 ono je promijenilo naziv u KPD Gajret koje je bilo aktivno do Drugoga svjetskog rata. Medu njima se muziĉkom aktivnošću istiĉu Njegoš na Cetinju. Danas pored mješovitog hora i dramske sekcije društvo ima i dţez -orkestar. nastavljaju tradiciju zbo djelatnosti u suvremenim društvenim uvjetima. (1886). a posebno teţnje hrvatskog graĊan stva da u svojim redovima stvori uvjete za muziĉku djelatnost kao jednog od ĉimbenika buĊenj a i razvijanja nacionalne svijesti. 1874. horovoda je bio Franjo Vimer. VoloĊa i Zivko Dţuver u Pljevljima. U nekim mjes postoje i zborovi drugih narodnosti.). koji su se 1930 ujedinili pod naz Mladost-Balkan i ušli u red naših najistaknutijih zborova. osnovan 1947 u Sarajevu ("dirigenti T. dugu tradiciju ij i društva u selima. °d 1883 Hrvatsko obrtniĉko-raa pjevaĉko društvo Sloboda) i Hrvatsko tipografsko pjevaĉko dr Sloga (1874). Ostvarilo je niz turneja po zemlji. na neko su vrijeme zaustavile nepovoljne politiĉke prilike (Bachov apsolu tizam). U drugoj polovini XIX v. J. 1930). pa osnivanje pjevaĉkih društava poĉinje tek potkraj šestog decenija prošloga stoljeća. broj pjevaĉkih društava naglo je rasao. U Nikšiću je 1898 osnovano Pjevaĉko društvo Zahumlje koje je pored hora imalo i dramsku sekciju. osnovano 1839 u Kotoru. kojega su ostvarenja bila na vis umjetniĉkom nivou. Vladimir Nazor (Zagreb). oduševljene idejom ilirizma u toj aktivnosti. koje je uz muški hor i gudaĉki kvintet imalo još dramsku i recitatorsku sekciju. Aktivnost Hrvatskoga pjevaĉkog saveza nakon OsloboĊ nastavio je Savez kulturno-prosvjetnih društava Hrvatske ( nije Savez muziĉkih društava i organizacija Hrvatske). Uz to Kolo je bilo matica zborskog pjevanja. odmah osnovalo muziĉku školu). Od 1921 dirigent je bio Aleksa Ivanović koji je znatno proširo repertoar. v. Ivan Filipović (Zagreb). Hrvatska. To objašnjava angaţiranje omladine. koje je uz prekid za Prvoga svjetskog rata djelovalo do 1941. Poslije OsloboĊenja donekle je izmijenjeno organiziranje : terskog zborskog muziciranja. a u Varaţdinu Radniĉko pjevaĉko društvo V. a Lisinski Juţnoslavenskoga. Gundulić u Dubrovniku (i Zoranić u Zadru (1908. naime posljedica romantiĉar skih tendencija u našoj sredini. God. Šireći zanimanje za vokalnu i vokalno -instrumentalnu muziku ona su svojim djelovanjem pridonijela izgraĊiva nju muziĉke kulture sredine u kojoj su djelovala. a od 1908 i tamburaški orkestar. A. dramskom i recitatorskom sekcijom.86 PJEVAĈKA DRUŠTVA Za razvoj zborskog muziciranja u Hrvatskoj od posebn znaĉenja bilo Hrvatsko pjevaĉko društvo Kolo. Pojava pjevaĉkih društava bila je. pjevaĉkih društava u drugim gradovima znaĉajna s u bila . formirana izriĉito radi njegovanja amaterskog zborskog pjevanja. Kr. štampanje muzikalija i dr. Osim pjevaĉkih društava u gradovima. pjevaĉki zborovi Hrvatskoga trgovaĉkog društva M 1884 i Hrvatskoga kulturnog društva Napredak. Istodobno pjevaĉka se društva pojavljuju i u drugim gradovima. 1918—26 djelovalo je u Podgorici Radniĉko pjevaĉko društvo sa muškim horom i gudaĉkim kvintetom koje je vodio Luka Krcunović. zapoĉet u ĉetvrtom deceniju. Muslimansko društvo Napredak djelovalo je od 1921 sa muškim horom i tamburaškim orkestrom koje je vodio Said Mujadţević. Crna Gora. Neka od njih njegovala su zborsko mu ranje na tradicionalan naĉin. a njegovu je tradiciju nastavilo KUD Abrašević. i postoje. U toku NOB postojale su pri štabovima kulturne ekipe iz kojih su se poslije OsloboĊenja razvila kulturno -umjetniĉka druš tva. pjevaĉka su društva ĉitavo stoljeće vršila znaĉajnu kulturnoumjet niĉku misiju. God. Od 1926 u okviru društva radila je muziĉka škola pod vodstvom Bogoslava Šule. Amatersko zborno muziciranje postalo je dio umjetr aktivnosti kulturno-umjetniĉkih društava u kojima je pje \ zbor samo jedna od sekcija.

njihovo je djelovanje bolje organizi rano 1 trajnije. Kumar) i revija »Grlica«. Kumar). J. Boţiĉ). M. Gradsko crkveno pevaĉko društvo u Tetovu (1908) i školske i crkvene horove u Bitoli. Austrija. u Makedoniji je delovalo oko 100 kulturno-umetniĉkih društava i oko 350 ku lturno-prosvetnih organizacija. 1960 smotra je prerasla u meĊunarodni Mla dinski pevski festival. Šivic. dirigent B. Poljska. J. Lipar). Lk. M. Belgija. Prokopiev). koji se odrţava svake druge godine u Celju. Hane. Hubada uskoro postaje najvaţniji dio te »koncertne ustanove za umjetniĉki savršeno izvoĊenje dobrih muziĉkih djela« i uzor slovenskim zborovima. kojih tradicija seţe do u XV st. Gajdov) i pevaĉko društvo Jeka sa Vardara (1929). 1891 utemeljen je u Ljubljani Zbor Glasbene matice. a najvaţniji su tada zborovi u Ljubljani (1861—90). u Prilepu Crkveno pevaĉko društvo (1922) i Gradsko pevaĉko društvo (1924). R. ima veliku tradiciju. a osnivaju se i nova. Šlezinger kao upravitelj Kneţevske bande prateći sa svojim orkestrom pevanje glumaca u komadima pozorišne druţine Joakima Vujića u Kragujevcu (1835). Cvetko. Lebiĉ i od 1971 M. Fio. Biennalske republiĉke smotre omladinskih zborova odrţavaju se od 1968 u Zagorju ob Savi. God. S. Tako u Skopju deluje Vardar (dirigent P. bio je Trboveljski slavĉek iz Trbovlja (1930—41. Orce Nikolov i akademski Mirĉe Acev. S. Najvaţniji ansambl. 1900 osnovano je u Gorici Pevsko in glasbeno društvo kao podruţnica Glasbene matice. R. osobito na os loboĊenom teritoriju. Hauptman. U isto je doba u Ljubljani os novan (muški) Akademski pevski zbor (1926 —41. Nakon OsloboĊenja pojavljuju se uz amaterske i prvi p oluprofesionalni zborovi: Mješoviti zbor Slovenske filharmonije (1948. dok se klerikalna dr uštva okupljaju u Pevskoj zvezi. umjetniĉki vode B. koji je stekao i evropski ugled. Posle Pr voga svetskog rata obnavlja se rad postojećih društava. Švi carska). a drugdje ĉesto sastavljeni prigodice. Ilić). Marolt) koji se istakao stilski zaokruţeni m programima. Korošec. koji je do 1946. Za Velesom slede Bitola. T. Sa negovanjem srpske vokalne muziĉke umetnosti otpoĉeo je J. koji se osobito kao interpret slovenskih narodnih pjesama proslavio u mnogim evropskim. a pjevaĉko društvo Ljubljanski zvon (dirigent Z. Vodušek. »Glasbena zora«. Si. dirigent A. Pjevaĉki ansambl i i nadalje sudjeluju na »besedama« i kazališnim predstavama. revijalna zbirka »Grlica« (1933 —35. dirigent N. Za vreme prve vladavine kneza Mihaila postojao je i na njegovom dvoru krug pevaĉa koje je u horskom pevanju poduĉavao Nikola Đurković. Bole. Pod vodstvom M. T. Zborovi su se u okviru ĉitalnica odrţali sve do tridesetih godina XX st. u Kumanovu Panĉe Pešev. Bogatom razvoju slovenske literature za omladinske zborove pridonijele su publikacije: »Otroške pesmi« (1924. Šurbek). Štip i drugi gradovi. Šijaĉki) koje 1934 osniva i muziĉku školu. u Bitoli Mokranjac (1922) i Kajmakĉalan (1924). Nikolovski) koji se razvio u jedan od najboljih makedonskih horova. u Velesu muziĉko društvo Grom (1923. M. Visoki umjetniĉki domet medu njima postigao je samo Pevski zbor Jugoslovanske armade Srećko Kosovel (dirigent R. Kunej. Šivic. osnovan 1944 u logoru Gravina kraj Barija. Od manjinskih kulturno-umetniĉkih društava veoma su aktivna tursko Jeni Jol i albansko Emin Duraku. Fabijan) i Mladinski pevski zbor mesta Maribor (1964. izvodeći renesansna i suvremena djela (dirigenti R. »Nova muzika). a velik uspjeh postiţe 1896 u Beĉu. Medu njima se naroĉito istiĉu u Skopju Koĉo Racin (1945. Grebenarov). Za narodnooslobodilaĉke borbe osnovan je. J. Ĉehoslovaĉka). Vlado Tasevski. samo pod drugim imenom. U Skopju bivši ĉlanovi horova Vardar i Mokranjac osnivaju pevaĉko društvo Boris Drangov (dirigent T. dir igenti R. Kiril Pejĉinović (1936) i Bratstvo (1938. poĉinje 1921 Pevska zveza izda- 87 vati reviju »Pevec«. Mokranjac (1922. M. Od 1965 u sklopu te manifestacije odrţava se jugoslavensko na tjecanje. Gobec. dirigenti J. U razdoblju poslije Drugoga svjetskog rata veoma se raširilo djelovanje amaterskih zborova ujedinjenih u Zvezi kulturno-prosvetnih organizacij Slovenije. dirigent S. Široki repertoar i tehniĉka dovršenost ovih zborova. Ĉehoslovaĉka. Sve veći zahtjevi i diferencijacija zahtjevaju nove aktivno sti. Pahcr. dirigenti V. u Bitoli Stif Naumov (1945. Sikošek. Prvi samostalan. veći nom radnici i napredni omladinci. od 1958 Komorni zbor RTV Ljubljana. Ciril Vertaĉnik). ali je njegovim smjernicama pošlo već 1925 u Ljubljani Društvo uĉiteljev glasbe s Uĉiteljskim pevskim zborom (od 1936 U PZ Emil Adamiĉ) koji je njegovao suvremeni zborski repertoar. gotovo iskljuĉivo bio pod njemaĉkim utjecajem. Rajšter. kada je prestao s radom. Medu njima se posebno istiĉu Slovenski oktet (1951. Joţe Gregorc. Kumanovo. koja izlazi u Ljubljani od 1953. dirigent S. D. C. Michl podigao na zamjernu visinu. Bole. u uskoj vezi sa poĉecima socijalistiĉkog pokreta u Makedoniji. God. Nakon Prvoga svjetskog rata obnovljenom zboru Glasbene matice u Ljubljani pridruţuju se zborovi Glasbenih matica u drugim gradovima (Maribor. Štipu i Kumanovu. koji je u XIX st. Od pevaĉkih društava iz tog vremena treba spomenuti Vardar u Skopju (osnovan 1907). i to u Ljubljani pod okriljem Slovenskoga društva. Lebiĉ. Bole. dirigenti E. God. podavaju nove kvalitete slovenskom zborskom pjevanju. dirigenti A. Joţe Gregorc). »Novi akordi«. Tada poĉinju na »besedama« manji muški ansambli izvoditi teh niĉki skromne slovenske (i slavenske) kompozicije nacionalnog sadrţaja. Grebenarov). Šuligoj) za koji su pisali djela mnogi ju goslavenski kompozitori. J. Hrisik i M. naroĉito 1934—40 kada je u nizu koncerata prikazao razvoj slovenske vokalne muzike od narodnih pjesama do »Novih akorda«. od 1962 L. Hane) i Ljubljanski komorni zbor (1950. Simoniti). Savĉenko. u Tetovu Ujo Smok (1946. Srbija. Poposki i S. Francuska. urednik S. Munih) koji 60tih godina dobiva najviša priznanja u domovini i inozem stvu (Italija. Jevrejsko pevaĉko društvo (1930. a od 1973 meĊunarodno. Kuhar. u Prilepu Gradski pevaĉki hor i dr. Prilep. Trstu (1861 —) i Mariboru (1861 —1914). u Štipu Jedinstvo (1924). ĉiji je zbor dirigent J. Slovenija. D. Tetovo. Masovnost om ladinskog zbornog pjevanja dokazuju brojne smotre. dirigenti M. Zbor je 1926 zbog politiĉkog terora morao obustaviti djelovanje. Za vreme okupacije 1941—44 neka društva produţavaju rad. Škoberne. Mladinski zbor RTV Ljubljana (1957. Z. gotovo svi pristupaju narodnooslobodilaĉkom pokretu. stekao visoka priznanja u zemlji i inozemstvu (Bugarska. (pjevaĉka škola u Ribnici postojala je vjerojatno još prije 1407) i zbora Filharmonijskog društva u Ljubljani. Prokopiev) i hor Makedonija (dirigent T. kad nastupa stagnacija u njihovom radu. dirigent S. Kumar. M. U Tetovu Biniĉki (1922). Šijaĉki). dirigent S. Gobec). Novi polet u razdoblju nakon Bachova apsolutizma daju zborovima ĉitalnice. dirigent A. Tako uz redovite edicije Glasbene Matice i revije koje se brinu i za zborsku muziku (»Cerkveni glasbenik«. Dragomanski. Celje. umjetniĉki vode J. društvo su vodili dirigenti S. koji nastupaju i pod vodstvom stranih dirigenata. Prelovec) »Zbore« (1925—34) koji su objavljivanjem novih djela veoma pozitivno djelovali na razvoj slovenske zborske muzike. Vodušek. urednik S. . Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1934) i Gusla (1936). Njega je 1945 naslijedio mješoviti APZ Tone Tomšiĉ. Loparnik. D. Njihovu tradiciju nastavili su poslije Drugoga svjetskog rata »Naši zbori« (1946 —). koncerta Trboveljskog slavĉeka) priredio Uĉiteljski pevski zbor 1934 u Ljubljani pod naslovom »Dnevi mladinske glasbe«. L. Skalovski i T. Simoniti. i Oktet Gallus (1966. Osim crkvenih zborova. J. Zbor Glasbene matice izvodi takoĊer i vokalno -instrumentalnu literaturu. V.'—Posebnu vrstu slovenskog zborskog pjevanja predstavljaju muški okteti. Milan Pertot. oba u Skopju. Rajšter). Skopje. osnovanoj 1920. Gajdov i T. Njegovanje omladinske zborske kulture u Sloveniji. suvremeno organiziran zbor bila je Lira u Kamniku (1882) koji djeluje još i danas. a ĉlanovi se ponegdje uĉe u vlastitim pjevaĉkim školama. osim 1929 — 32 vodio ga je F. U vremenu najintenzivnije aktivnosti amaterskih društava do sredine pedesetih godina. od kojih je prvu (u povodu 100. dirigent P. P. Poslije Drugoga svjetskog rata prva je smotra u Celju bila 1946. Prilepu. Komorni moški zbor u Celju (1949. prvi organizirani oblici slovenskog zbornog pjevanja susreću se u 1848. Belgija. Šuligoj). Na Hubadov se poticaj 1922 liberalno orijentirana pjevaĉka društva ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih zborov (kasnije Hubadova ţupa u Kranjskoj i Ipavĉeva ţupa u Štajerskoj). Kumar utemeljio je 1920 u Trstu mješoviti Pevski zbor slovenskih uĉiteljskih društev v Italiji koji je postigao visok nivo i najviše izvodio djela suvremenih slovenskih kom pozitora. Skalovski) ĉiji ĉlanovi. azijskim i ameriĉkim zemljama. dirigenti S.PJEVAĈKA DRUŠTVA Makedonija. 1944 osnovan je u Koĉevskom Rogu Partizanski invalidski pevski zbor koji kao Partizanski pevski zbor djeluje još i danas te ide u autentiĉne interprete partizanskih pjesama (dirigenti K. Prva makedonska kulturno-prosvetna i umetniĉka društva javljaju se potkraj XIX v. oso bito u školama. Munih). Kuhar. koji se na poticaj Glasbene matice već 1894 ujedinjuju u Zvezu slovenskih pevskih društev. mješoviti zbor France Prešern u Kranju (1945. Novo Mesto). Medu najpoznatije idu Moški zbor DPD Slava Klavora u Mariboru (1948. B. Poslije Drugoga svjetskog rata osnovani su Mladinski zbor Slovenske filharmonije (1948—51. Odmah posle OsloboĊenja razvija se u Makedoniji veoma ţiva muziĉka aktivnost i to najviše u okviru kulturno -umetniĉkih društava i kulturno -prosvetnih organizacija koje imaju i horske sekcije. Munih i B. Tako je 1894 osnovana u Velesu (Tit ov Veles) Radniĉko -prosvetna ĉitaonica koja je imala i muziĉku sekciju. niz zborova koji su većinom bili kratka vijeka. P.

Topalović). Takvi su horovi postojali 1840 u Aradu i Temišvaru. — Dolovo: Gusle (: Srpsko ratarsko pevaĉko društvo Sloga (1925) i Srpsko zana pevaĉko društvo (1905). — Poţega: Poţeško pevaĉko društvo Ilić. po selima su horovode bili uĉi muziĉki amateri. — Pevaĉka društva u Kraljevini i Hrvata i Slovenaca (šapirografirano). — Vranje: Pevaĉko muzikalno društvo Prevodnica. J. Tipografsko pevaĉko društvo Jedin stvo (horovode P. — 5. — Kovin: Nemaĉko crkveno i svetovno pevaĉko dr Rumunsko pravoslavno crkveno i svetovno pevaĉko društvo i . horovoĊa Napravnik). R. — Jugoslovenske hi sveĉanosti 1968. Popović) i Zajednica. Sem malih izuzetaka pevaĉka društva u Srbiji nisu — kao većina njih u Vojvodini — uţivala materijalnu potporu. Srpska pravoslavna mitropolija Karlovaĉka po poĊi od 1905. Biniĉki. — Vlasotinci: Njegoš. Rumunsko pevaĉko dru: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1867). veliku paţnju posvećivala negovanju i š srpske svetovne muzike. Srpska pevaĉka društva kao kulturni. Srpsko crkveno pevaĉko štvo (1865. a neka rumunska i nei društva i manje duvaĉke orkestre. Morfidis Nisis). u crkvenih pevaĉkih društava. Radivojevića. — Pirot: Abrašević i Momĉilo. Konjo LIT. Prolog 40-godišnjice Vršaĉkog crkvenog pevaĉkog dr 1907 sa istorijom njegovom. No. Radniĉko pevaĉko društvo vojne fabrike (1876) i Srpsko crkveno pevaĉko društvo. horovoĊa M.88 PJEVAĈKA DRUŠTVA Najviše pevaĉkih društava u Vojvodini. nego su se izdrţavala od ĉlanarine. — Jagodina: Abrašević i Branko. Beograd 1927. M. a docnije i uĉitelji koji su osnovali mnoga pevaĉka društva. Panĉevo 1938. Šabaĉko pevaĉko društvo zanatlijske omladine Abra šević i 66 devojaka (1964). Branko Krsmanović (1945). Srpsko crkveni. Crkveno pevaĉko društvo Kornelije (1881. seljaka i gradskih stanovnika najrazliĉitijih profesija. — Petrovaradin: Hrvatsko pjevaĉki štvo Neven. Sa osnivanjem pevaĉkih društava u Srbiji otpoĉelo se inten zivnije tek za vreme Omladinskog pokreta. Ta su društ crkveno pojanje. sva ostala pevaĉka društva u Vojvodini nastala su u drugoj polovini XIX v. — Poţarevac: Crkveno pevaĉko dru štvo Braniĉevo. horovO' Pašćan-Kojanov) i Svetozar Marković (1945). Pašćan -Koja MaĊarsko pevaĉko društvo Dalker. — Knjaţevac: Stevan Kralj Deĉanski. Ţensko muziĉko udruţenje (1924. Srpsko pevaĉko dri Graniĉar (1865) i kamerni hor Pro mušica. Pihert. horovoĊa S. Jorgović). Braća Baruh (1952) i Collegium musicum (1971). J.umetniĉkih društava. horovode V. VII 1974. Nemaĉko zana pevaĉko društvo (horovoĊa M. Panĉevo 193. Maćejovski. — Bavanište: Srpsko crkveno pevaĉko društvo sa tarnbin zborom (1868).Horejšek. Kosovac. Abrašević i Vojislav Vuĉković (1969). osnovano 1838. — Leskovac: Branko (1896). Nikola Tesla. Abrašević i Bratstvo. a imali su i tamburaške zborove. — Zemun: Jugoslo sko akademsko pevaĉko društvo (horovoĊa M. — Veliki Beĉkerek (Zrenjai Katoliĉko muško pevaĉko društvo. Cvcfanov. — Kraljevo: Abrašević i Kraljevaĉko pevaĉko društvo. Radniĉka pevaĉka grupa Karador de. — Prokuplje: Prokupljansko pevaĉko društvo Jug Bogdan. — Ĉakovo: Srpsi kveno pevaĉko društvo (1860). vaĉko društvo. — Sombor: 5 crkveno pevaĉko društvo (1868). — Veliko Gradište: Velikogradištanska pevaĉka druţina (1880. horovode M. 32—33. osnovanih \ godina u vreme pokreta Ujedinjene omladine srpske. — Beograd: Akademsko pevaĉko društvo Obilić (1884). 1914. a 1924—41 delovalo u okviru Muziĉkog društva Stanković). Nisko radniĉko i zanatlisko pevaĉko društvo Sindelić. Plznicki). J. Patić. Si zanatlisko pevaĉko društvo Omladina (1921) i Velikokiku graĊansko pevaĉko društvo (1891). — Petrovgrad (Zrenjanin): Pevaĉki hor Kola sr sestara (1936) i Srpsko ratarsko pevaĉko društvo (1934). Lţiĉar. radnika. horovoĊa A. Klicin. Srpsko novoi ĉitaoniĉko pevaĉko društvo (1881). Posebna edicija ĉasopisa Pro mušica. Tolinger). kojih je 1958 na teritoriji uţe Srbije. pa su sudelovala na liturgijama i drugim crkvenim obredima. Lifka. Branko (horovode V. Beogradsko pevaĉko društvo (1853). mno ga prestaju raditi. ĐorĊević. Šipoš)i Josif Maiinković (1970). — Smederevo: Opšte zanatlijsko radniĉko pevaĉko društvo DuraĊ Branković. — Paraćin: Abrašević i Paraćinsko pevaĉko društvo. Vojvodine i Kosova i Metohije b ilo 228. Spom 50godišnjice Srpskog pevaĉkog društva »Venac« u Panĉevu. — Temišvar: Si crkveno pevaĉko društvo (1867) i Srpsko zanatlisko pevaĉko štvo (1891). — Sad: Akademski muški hor (1930. horovoĊa Z. Volf. R. V. — Beĉej: Petar Konjović i Kamerni hor ( — Bela Crkva: Nemaĉko zanatlisko pevaĉko društvo. R. hi. Muziĉko društvo (hori R.! crkveno pevaĉko društvo (1868. u skladu sa izmenjenim društveno-politiĉkim prilikama. Srpsko novosadsko pevaĉko društvo (1868. Nikolaje-vićŠtirski). Švarc). — D. —Spomenica 50-godišnjice rada pev£ društva »Gusle« u Velikoj Kikindi. Krstić i S. Pevaĉki almanah pevaĉke ţupe »Laza Kc povodom 10-godišnjice. Pevaĉki hor Beogradskih uĉitelja Marinković. Dok su u gradovima horovima upr preteţno ĉeški muziĉari. Iseĉak iz is naše muziĉke umetnosti. — Ĉaĉak: Abrašević. Poneka društva nastavljaju i dalje svoju delatnost. J. M. a 1843 obrazovao je sveštenik P. — Album srpskih kompozitora (Uspomena na srpsku pevaĉku slavu u Somboru). 1968. — Palanka (BĆ Sloga. Vranjska pevaĉka druţina (1879. Kranĉević i B. a 1841 u Novom Sadu. Atanacković i K. Letopis Matice srpske. — Irig: Srpsko crkveno pevaĉko d (1887). Prvi Ċaĉki crkveni hor sastavio je 1830 D. najstarije srpsko zanatlijsko pevaĉko štvo u Vojvodini. Tane. horovoĊa D. — Đ. — Prizren: Agimi. Pro mušica. Sombor 1939. Kornelije. Ranije su samo u nekim srpskim pravoslavnim crkvama postojali horovi sastavljeni od školske dece i odrasle mladeţi. Srpsko ratarsko pevaĉko. P. Stamatović crkveni hor od školske dece u Segedinu. Posle OsloboĊenja. — Velika Kikinda: Ratarsko pevaĉko društvo. MaĊarsko pevaĉko društvo. Ţivković) i Sr crkvena zadruga (1863. Tako nov naĉin omas ovljenja kulture i umetnosti putem amaterske delatnosti okuplja danas velik broj omladinaca. Lotić. Venac (1884). Iste je godine osnovan hor i u Velikom Beĉke reku (Zrenjanin). Branko Cvetković (1945). dobrovoljnih priloga. Ona su pored svetovne negovala i crkvenu muziku. a neka se uklapaju kao sekcije veoma aktivnih kulturno. — Titovo Uzice: Uţiĉka pevaĉka druţina (1880). Horovode su većinom bili Ĉesi. F. Jev pevaĉko društvo. Srpsko crkveno pevaĉko dri (1868. — Valjevo: Abrašević i Ĉika Ljuba. — Kruševac: Car Lazar. Srpsko zanatlisko pe društvo Neven (1875). koje su prikazivale komade s pevanjem rete. sve do osnivanja Prvog beogradskog pevaĉkog društva u Beogradu (1853) nije bilo ni jednog graĊanskog pevaĉkog društva. Šambek).: M. Marinković i V. horovoĊa A. društveni i naći centri doprineli su oĉuvanju nacionalne indivi dualnosti si naroda pod tuĊinskom vlašću: austrijskom u Banatskoj kr. Srpsko-jevrejsko pevaĉko društvo (1880. Tomandl. — Kragujevac: Abrašević i Kragujevaĉko pevaĉko društvo. — Šabac: Šabaĉko graĊansko pevaĉko društvo (1865. horovode J. Zmaj. — Sremska Mitrovica: Hrvatsko ratarsko i svjetno pjevaĉko društvo Tomislav. Mnoga pevaĉka društva u Vojvodini i m diletantske sekcije. Sr am). zaveštanja i si. osnovano pod nazivom Bra. Pored amaterskih horova. U Srbiji su postojala ili postoje ova istaknuta društva: Aran Ċelovac: Arandelovaĉka pevaĉka druţina (1882). Poţarevaĉko trgovaĉko pevaĉko društvo i Poţarevaĉko zanatlisko pevaĉko društvo Sloga. — S Zora i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo. Grĉić i G. hor F. — Sremski Karlovci: Srpsko crkveno pei društvo (1874). Cee i P. Rajić i Zlatiborska vila. horovode S. a 1837 u istoj je crkvi pevao hor uĉitelja P. Svoboda). 1888 promenilo naziv u Pevaĉka druţina Stanković. Medu njima se istiĉu ova: Banatsko Novo selo: Srpsko ci pevaĉko društvo (1866. Srpsko ratarsko pevaĉko dr (1924) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1892). P -Javorski. — Vršac: Nein muško pevaĉko društvo (1861) i Srpsko crkveno pevaĉko dri Nedajmo je (1867. Niš 3—7. — Priština: Hor Muziĉkog društva i Collegium cantorum (1969). Hauška. Neven. Doka Pavloviĉ. Subotica 1939. Tipografsko pevaĉko društvo Jakšić. Morfidis Nisis osnovao je 1839 hor u Vršcu. Beogradski madrigalisti (1951). Abrašević i Smederevsko crkveno pevaĉko društvo Sloga. — Srbol Pevaĉko društvo zanatliske omladine i Srpsko crkveno pei društvo (1874). naroĉito u unutrašnjosti. Topal i Jovan Bandur (1968). Rajić u Uspenskoj crkvi u Panĉevu. U Pešti je 1842 Horom Serbsko-peštanske crkve upravljao M. — V. Ivo Lola-Ribar (1944). horovode A.V biografskom reĉniku srpskih muziĉara. — Palanka (BanatJ: Srpsko crkveno pevaĉko društ v Panĉevo: Eval^geliĉko crkveno pevaĉko društvo (1884). Štoker i R. horovode P. — Peć: Ramis Sadiku. E. Izuzimajući Panĉevaĉko srpsko crkveno pevaĉko društvo. maĊarskom u Ugarskoj. Beograd 1950. Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 18 1938. imali su Srbi. — Subo Hrvatsko pjevaĉko društvo Neven (1920). najstarije srpsko seosko di u Vojvodini. . prosvetno i dobrotvorno društvo (1 Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo (1893. Đordević i B. prihoda od svojih priredaba. posle OsloboĊenja nastali su i prvi profesionalni horovi Radio -televizije Beograd i Jugoslovenske narodne armije. uvelike se menja i stanje na polju horskog pevanja. 1932. Ne zemljoradniĉko pevaĉko društvo. 1847 —48 gostovao je u Beogradu Đurkovićev oktet iz Panĉeva koji je nastupao na raznim sveĉanostima i uĉestvovao u predstavama pozorišne druţine. To. God. Uĉitelj i kompozitor A. Petrik. i mović) i Srpsko zanatlisko pevaĉko društvo Straţilovo (1912 Stari Vrbas: Srpsko crkveno pevaĉko društvo (1920). — Pete jugoslovenske horske ĉanosti. — Zajeĉar: Zajeĉarska pevaĉka druţina (1875) i Brković Crni. Ta su društva vrlo mnogo doprinela negovanju i širenju vokalne muziĉke umetnosti u Srbiji. Srpsko pevaĉko d. — Ĉurug: Vojvodina. — Niš: Jevrejsko crkveno pevaĉko društvo David. (1860—68. — Lj. — Negotin: Hajduk Veljko (1872) i Zanatlisko pevaĉko i tamburaška društvo Krajina. A.

Jedino pri pjevanju sjedi njeni su instrument i interpret u jednoj te istoj osobi. Zbo r moţe nastupati uz pratnju instrumenata ili bez njih (a cappellaj. Journal of the International Folk Music Council. Bach). poste peno je potisnula tu praksu. PJEVANJE. P. Struja zraka iz pjevaĉevih pluća uzrokuje titraje glasnica. jasan i pravilan izgovor (tzv. Posvuda. Handel. svladavanje razliĉitih vrsta artikulacije (legato. Tehniĉka zrelost pjevaĉa oĉituje se osobito u stva ranju poĉetnog tona. Wiora. crkveni z. Prema broju pjevaĉa. U antiĉkoj Grĉkoj sama rijeĉ koros (-/opće) prvobitno je oznaĉivala plesni prostor na kome su se izvodili obredni plesovi s pjevanjem. Blankenburg. a u drugoj polovini XV st. Zurich i Erlenbach 1932. p. utemeljuju se razliĉiti profesionalni ili amaterski zborovi te dolazi do procvata specifiĉne zborske muzike.. Leipzig 1917. A. — K. Lehrbuch der Chorleitung (3 sv. smješten na posebnom prostoru oko oltara (kor).. -> ditiramb. a prema namjeni postoji operniz. Ĉesto se u operi i još više u oratorijskim djelima izmjenjuju homofone i polifone (fugato) partije zbora koji kao predstavnik naroda (turbae) postaje tumaĉem općeĉovjeĉanskih ideja ili se aktivno ukljuĉuje u dramsku radnju (Gluck. attack. J.) koji su izvodili pjevaĉi i instrumentalisti u zbornom sastavu. rijeĉima odgovarajućeg teksta. D ie C ho r fuhrung. 1960). njem. Epscein. ĉasopis Mušica. u komornim vokal nim sastavima. Koller. Ra u ge l. — Das Chorwesen in unserer Zeit. kao što su muški. njegovalo se u antifonalnom i responzorijalnom. a moţe se izvoditi uz instrumentalnu pratnju ili bez nje. pa i u manjim mjestima. 1960. školski z. Od <-VII st. II. ţenski ili djeĉji zbor. odnosno sastavu i vrsti njihovih glasova razlikuju se pojedini tipqvi zbora: muški. Bern 1963. Da se to postigne. Za dobro pjevanje povoljne su one fiksacije kojima pjevaĉ moţe produljiti trajanje bez zamora i uz svjesnu kontr olu. — K. Papinska kapela je npr. Stuttgart 1963. Sangerchore und Chorvereine. Ehm a nn. zatim i samo pjevanje s plesom i skupinu izvodilaca. je redovito povezano s rijeĉima. MocKBa i HeHHHrpaA 1948 (II izd. -> dikcija). III sv. Potkraj XVIII st. i u komediji. — J S. U starom hebrejskom bogosluţju pjevanje zbora. promjen ljive. himna itd. pravilno disan je i drţanje tijela te ujednaĉivanje glasa u svim registrima.). Leipzig 1929. — F. Historv of English Cathedral Music. Višeglasni zborski sastav i zvuk u današnjem smislu razvija se tek od XV st. a sama rijeĉ ehorus (lat. oratoriju. tj. raz vijanje tehnike pjevanja. — J. S razvitkom polifonih oblika uvode se i više glasni sastavi. tonovima oblikova nim u melodijsku liniju. zborni sastav i suzvuĉje instrumenata iste obitelji (ehorus instrumentalis). koji je u Davidovo doba obuhvaćao i do 4000 pjevaĉa. po opsegu izmeĊu soprana i alta. Schiinemann. — P. Pjevanje je svojstveno i narodnoj muzici i svima stilskim razdobljima umjetniĉke muzike. — E. — W. 1948 (novo izd. ţenski. duboki ţenski ili djeĉji glas je alt. Ljudsko grlo. povoljne za ispravnu pjevaĉku tehniku. — R. Posebnu je ulogu imao zbor kod religijskih kultnih sveĉanosti i kod narodnih obrednih obiĉaja. Geschichte des Chorliedes. tj. Wolfen biittel 1935 — 36. Ĉisti vokalni zborni sastav oznaĉivao se od XVI st. attaque ili coup de glotte.nOHHOH u coBeTCKofi UJKOne. PJB. S obzirom na akcije pojedinih dijelova grla. formiranje glasa na fiziološkoj osnovi.. — A. ka o što su duet. Der Chorgesang in der Schweiz vom Mittelalter bis zur Gegemvart. pjevanje se razlikuje od govora u prvom redu duţim trajanjem glasova odnosno tonova. Neumann. engl. Religious Chant: A Pan-Asiatic Conception of Music. Chorgesang. organske materije i zbog toga ne postoji kao konaĉno usta ljen i gotov instrument. duboki glas — bas i bariton. Kretzschmar. JI. Der Chormeister. svjesnim i postepenim privikavanjem ljudskog grla na radnje koje su potrebne da bi se moglo ĉisto intonirati. Le C ha nt e ho ra l. — W. Vom liturgischen Chor. Mainz 1953. Der Schulchor vom XVI Jahrhundert bis zur Gegemvart. . Dobar zapjev dokazuje sposobnost pjevaĉa da već unaprijed zna uskla diti sve funkcije sviju dijelova svoga vokalnog instrumenta. lira). — E. — P. Lexikon des deutschen Chorwesens. a i unutar tih skupina diferenciraju se glasovi po visini i boji. Zatim pjevanje kao sastavni d io liturgije. Ali isprva su se u višeglasnim djelima zborske partije izmjenjivale sa solistiĉkim. Eu>ens. ponajprije u grĉkoj lirici gdje se njeguju razliĉite vrste zbornih pjesama ->■ pean. koncertantni zbor s homofonim zborskim slogom u kojemu glavnu melodijsku liniju podupire primarno akordiĉko kretanje ostalih glasova. što ukljuĉuje tzv. zborno pjevanje poprima umjetniĉki razvijenije oblike. Kvaliteta i nosivost glasa ovise o broju i intenzitetu harmonijskih tonova. U novim baroknim oblicima. Ncf. Klink. i govorno.) odnosila se ne samo na vokalni zborski sastav (ehorus vocalis) nego i na skupni. — W. moţe pjevati jednoglasno (unisono) ili višeglasno. Sohncr. Ubrzo zatim buĊenje na cionalne svijesti i interes za narodno blago potaknuli su gajenje zborske puĉke pjesme te osnivanje pjevaĉkih zborova. P jevaĉ se izraţava istodobno na dva naĉina: muziĉki. Mušica sacra. Die mehrehorige Auffiihrungspraxis bei M. 1436 imala 9 pjevaĉa. Zvonak glas postiţe se iskljuĉivo ravnoteţom svih mišićnih pokreta. 1961). A Handbook of Choral Technique.. a uz to su se donji glasovi redovito izvodili instrumentalno. Unger. London 1962. Pa riš 19 48. srodno je duhaĉkim instrumentima. tal. Kassel 1950 ( I I izd. p. u nastupu ili tzv. Opseg svakoga glasa dijeli se na nekoliko registara razliĉitih po boji i intenzitetu. 1932. postiţe se iskljuĉivo sistematiĉnim. 1957). Fiihrer durch die deutsche Chorliteratur. kada se povećava i broj pjevaĉa u zboru. djeĉji. Ać. Izjednaĉena zvonkost u tihom i glasnom pjevanju dokaz je visokoga stupnja pjevaĉke tehnike. gdje broji 24 pjevaĉa. Regens burg 1953 — 58. — F. prosvjetiteljske ideje i zatim romantizam dali su snaţan zamah zbornom pjevan ju kao umjetniĉkom izrazu kolektiva. alt) i ĉetiri muške dionice (prvi i drugi tenor. mezzosopran. 1961. u pjevaĉkoj se nastavi od XVII st. i si. a kasnije na empori. II Goro nella storia. veliki. Young. Thomas. omladinski z. kitara. Fiziološke osobine grla uvjetuju razlike koje su izraţene u razliĉitim vrstama glasa. je ipak doţivjelo . te u psalmodiĉkom i himniĉkom obliku što je utjecalo na kršćansko liturgijsko pjevanje.). zapjeva (franc. — Jj. tercet. poĉev od Josquin Des Presa i Ockeghema.JIOKIUUH. prijelaznim tonovima. te vještinu dinamiĉkog. Einsatz. mješoviti. Leipzig 1879. Der alte und der neue Sinn des Chorgesanges. Zbor dobiva zatim vaţnu ulogu u antiĉ koj tragediji. Svi se tonovi stvaraju u larinksu i visina tona moţe se regulirati samo prema akustiĉkoj predodţbi pjevaĉa. Vokalni se instrument sastoji od ţive. dobiva novu ulogu i gradu. Razvija se tzv. Zbog toga su funkcije govornog organa pri pjevanju usporene. radio z. nadalje upotrebljava postupak nazvan -> messa di voće. prema gradi kompozicije ono moţe biti jednoglasno ili višeglasno. Ali sastavi su se svodili na 2—3 pjevaĉa za pojedinu dionicu. Regensburg 1950. London 1908. Ispravna tehnika pjevanja. Školovanje pjevaĉa obuhvaća: 1. srednji glas s opsegom izmeĊu tenora i basa. veća skupina pjevaĉa u kojoj svaku dio nicu pjeva nekoliko iz vodilaca. P.ieHne H vnpaBneHne 89 xopoM. što obuhvaća ĉistu intonaciju.) jednoglasno zborno pjevanje ĉitavog općinstva u crkvi. Stvarati iz govornog organa muziĉki vokalni instrument znaĉi uspostaviti ravnoteţu i uskladiti od reĊene fiksacije i pokrete grla. 1956). u razliĉitim zborskim ansamblima. M. Premda se kao sredstvo oduvijek upotrebljavalo ljudsko grlo. i p. lijepo obliko vati melodiju i izraţajno interpretirati muziĉku i tekstovnu komponentu vokalnog djela. Kunzmann. LIT. MGG. — K. Visoki ţenski i djeĉji glas naziva se sopran. komorni itd. — L. Musik und Dichtung im alten Griechenland. Wolfenbuttel 1 941.. XopoBe. Bologna 1960. Leipzig I — II. Gerson-Kizvi. ali i koloristiĉkog mijenjanja tona. p. Zborno pjevanje rašireno je od davnine na svim stranama svijeta i na svim stupnjevima kulture. a ţdrijelo i usna šupljina imaju pri pjevanju sliĉnu ulogu kao rezonator kod sviranja na instru mentu. Muški glasovi se dijele na visoki glas — tenor. a srednji je mezosopran. odvojen od općinstva i od IV st. U XIII—XIV st. ispravnim oblikovanjem rezonatora svoga vokalnog instrumenta pri izgovaranju samoglasnika. njeguju se u Engleskoj kompozicije u obliku conduetusa namijenjene vjerojatno zbornom pjevanju. Zecchi. Handbuch der Chormusik (2 sv. impostaciju. koja ukljuĉuje i razumljivo izgovaranje teksta. je veoma raznovrsno. — A. — W. z. Der ehorisehe Gesang der Frauen mit besonderer Bezugnahme seiner Betatigung auf geistlichem Gebiet. a jednoglasno pjevanje zbora praćeno je instrumentalnom prat njom (aulos. bas). je jedan od najstarijih oblika muziciranja. prema naĉinu kako se u njemu stvara glas. 1952.. MocKBa 1957.: H.). Aicyer. — P. 1928. sve jaĉe izraţena kod nizozemskih renesansnih polifoniĉara. attacco). proširena je na 24. izrazima concentus voeum ili concento di vod. The Choral Tradition. poĉev od ranog organuma (XI st. I. — G. postiţe zvukovnu izjednaĉenost tonova u svim registrima.M. London 1953. —• P. Otada se ustalio kao norma ĉetvoroglasni mješoviti zbor u sastavu: sopran — alt —-tenor —■ bas. Dobro školovani pjevaĉ. operi. vokalni kvartet i si.. izvodi zbor klerika. kantati. Die stimmlic he Erziehung des Chores (II izd. bariton. — f. 2. i u XIX st. Monchengladbach 1954 (II izd. zbor. U talijanskoj višezbornoj muzici te u baroknom concertu javljaju se razliĉite vrste takvih vokalnih i instrumentalnih zborova... Za ispravno pjevanje vanredno je vaţna smisleno usklaĊena teh nika disanja. Moser. J^MumpeacKuu. Valentin. U ranokršćansko doba spominje se najprije (oko 100 god. P. 1935 — 37. Kod velikoga mješovitog zbora sastav se proširuje ĉak i na ĉetiri ţenske dionice (prvi i drugi sopran. pa i u tzv. staceato). muziĉko izraţavanje s pomoću ljudskoga glasa. Kassel 1958. a prema sastavu ono obuhvaća solistiĉko muziciranje jednoga pjevaĉa. a u XIV st. Musikalische Zeitfragen II. To je jedini muziĉki instrument na ko jemu se visinske razlike meĊu tonovima ne mogu fik sirati pokretom ruke ili prstiju ili kojim srodnim postupkom. Bumpus. takva se djela susreću i na kontinentu. Praetorius und die Feiergestaltung der Gegenwart.PJEVAĈKI ZBOR — PJEVANJE PJEVAĈKI ZBOR. Die Schweiz die singt. Muški glasovi su dublji od ţenskih i djeĉjih. od najstarijih vremena. U doba Francuske revolucije nastaje velik broj rodoljubnih pjesama i himna koje izvode golemi zborovi od po nekoliko stotina pjevaĉa. gdje se sastoji od 12 do 15 pjevaĉa. Teţnja za ho mogenošću zvuka. Chor. XopoBOe neHHe B pvccKoii AOpeBOjiK>u. tj. Das deutsche Chorlied zvvischcn Senfi und Hasslcr. — A. Young.

V (Vollstdndige Singschule. Hey. MeĊutim. Samostalnije se razvijala francuska pjevaĉka škola koja se oslanja na osobitosti francuskog jezika i francuskog opernog recitativa (J. upravo u to vrijeme nastaje najvrednije goško djelo koje se temelji na belkantu. Mnogi autori pišu o umijeću pjevanja i odgoju pjevaĉa (A. Tosi (Opinioni de'cantori ani moderni. F. LIT. Herbst. priruĉnik M. Kelsev. L. tiensscn-Lohmann. Tada se stvaraju temelji izraţajne pjevaĉke interpretacije i specifiĉno talijanskog. fizioloških. Stockh {Gesangsmethode. ne odveć brzo. N. Glucka. L'Art de chanter. Pariš 1947. Aloser. Pariš 1945. Die Stimmkunst (2 sv. J. Najvaţnija pedagoška djela belkai XVIII st. M. psiholoških i tehniĉkih. na govorne akcente. Wagner. Poslije 1900 sve se više prilagc i didaktiĉka djela interpretativnim zahtjevima suvremene zike. T 1933. U prvome je teţište na melodijskom elementu.— Ch. Pojava melodiĉkog ukrašavanja. Siotto Pintor.). modulativnost gl. M. Zandonai i dr. Die goldene Kehle. ideal je pjevaĉke estetike sve do XVI st. Entrainez. MocKea 193 A. — M. sve više potiskuje pravila tehnike belkanta (precizr glasnica.90 PJEVANJE tadašnje operne prakse odrazuju danas još samo zbirke pje' vokaliza iz toga vremena. kod sloţenijih vrsta. III. O. Zarlino. Loiseau. 1642). Njegova pravila razvijaju H. — H. — F. napisali su P. — B. G. Klasiĉnoj talijanskoj školi dali su vr priloge još i G. — V.) i drugdje.. najprije u Rimu (vjerojatno u V st. Podaci o umjetnosti pjevanja u antiĉko doba zabiljeţeni su u izvještajima pisaca. La Science et l'art du chant. HOBBIH nyTb neBiia. I danas još postoje raznovrsne vokalne estetike. Leipzig 19. Jah: dcrts (disertacija). usavrše lji grlo kako bi postalo svestrani vokalni instrument koji moi voditi i baroknu muziku i romantiĉnu solo-pjesmu i drarr Sprechgesang novijeg doba. F hammer. Syntagma musicum. nazalno pjevanje na Prednjem Istoku ili stisnuti i kriĉavi naĉin pjevanja u staroj kineskoj i japanskoj vokalnoj umjetnosti. ■ Ross. viva et succincta voće psallatur« (. vezuju B. U pjesmama uglazbljenim silabiĉki. u Italiji izdaje.) spominje tri naĉina stvaranja glasa: vox pectoris (prsni registar). sve do XVI st. U Italiji su dramatski razvijenije opere V. L. Njemaĉki pedagozi. — L. Machabey. tako u Francuskoj A. Odnos tona i rijeĉi poprimao je u pjevaĉkoj praksi takoĊer razliĉite oblike koji se dadu razvrstati na dva osnovna naĉina. Bachner. — J. 1668) paţljivo obraĊuje modulativnost glasa i vo kalizaciju i iznosi izvorna zapaţanja o pravilnom izgovoru. — M. Herm ann Finck. Coclico.). zatim u Metzu. Srednjovjekovna crkvena muzika nije od pjevaĉa traţila ni veliki opseg niti znatniji inten zitet glasa. Garcija podiţe pral pedagogiju s dotadašnje empirijske. a ni 1 lijim djelima W. 1558. Nasuprot virtuoznosti belkanta teţište je na nagi. govorni. de Bacillv [Remaraues curieuses sur l'art de bien chanter. Njih su uvjetovale osobitosti ritma i akcenata u jezicima razliĉitih naroda. — W.) p preteţno s tog stajališta. Caccini je utemeljitelj metodike pjevaĉke nastave. velikim tonskim volumenom i ini tetom. B. tzv. Pjevaĉki pedagozi XX st. 1556. fonaskusa. Lhotka-Kal Tehnika pjevanja. Rousselot i dr. u polifonoj muzici renesanse. Jacopo da Bologna piše 1350 u jednom svom madrigalu: »Per gridar forte non si canta bene. Prema pravilima izloţenim u djelu Instituta patrum de modo psallendi (XI st..vous a articuler. narodne pjesme. P. 1 1640. Njemaĉka vokalna pedagogija XVII st. poĉev od G.) sa 140 vjeţbi sastavljenih iz djek vremenika. Faurea i M. On stavlja teţište na izraţajnost teksta. Chanter ou ne mnoge promjene. Henderson. u kojemu nastoj kladiti francusku tradiciju s talijanskim naĉinom. Leipzig 1923 ( I I I izd. i dr. Milano 1923. M. Mei gesang aus drei Jahrhunderten. Zi 1943. B. 1854). Prirodnom govoru najbliţe su razne vrste deklamiranog pjevanja kao što su -> psalmodija i -> recitativ. Mancini (Pensieri e riflessioni pi sopra il canto figurato. Hettich objavljuje od 1907 zl Vocalises-etudes (14 sv. Strassburg 1909. Pjevanje u pianu uz jasnu vokalizaciju.. Early H of Singing. Vaccai. Beograd 1933. Pjevaĉi samovoljno ukrašuju i izobliĉuju arije najrazliĉitijim improvizacijskim do dacima. Farga. Stimmbildung (5 sv. zig 1931 — 32. Milinković. iako je tekst stiliziran time što je ukljuĉen u muziĉki sistem mjere. melodramatskoj izraţajnosti. Dic deutschen und italienischen Gesangsmethoden des 18. Na Mancinija se djelomice . (P. voće piena e naturale). J. Greiner. ţivah nim i suzdrţanim glasom psalmodirahu). Zagreb 1938. Dok je u renesansnoj vokalnoj polifoniji melodija imala prevlast nad tekstom. Die altitalienische Gesangsmethode. -> Caccini u predgovoru zbirci Le Nuove musiche (1601). podaci o pjevaĉkoj tehnici priliĉno su oskudni. Praetorius. D. G. od dalje. Mušica practica. Langle u djelu Methode de du Conservatoire de musiaue (1803—04). Konigsberg 1927. — L. M. muţevnim. s ekspresivnom deklamacijom t dramatiĉnim akcentima. kao što su arija ili polifoniĉko pjevanje. L. Martinua. J. — G. isticanje sadrţaja teksta i povećani orkestar traţe od p veliki opseg i intenzitet glasa. Škola pevanja. u središtu je talijanske operne umjetnosti arija s bravuroznim ornamentima i koloraturama. F. Ulrich. Ricci. aequa lance. A. J. Vicende degli stili del canto del tempo di Gluck al'9Oo. Goldschmidt (1896) i A. U XVIII st. W. A. — J. Stim dung auf stimm. postavlja na pjevaĉe i u tehniĉ kom i u muziĉkom pogledu veće zahtjeve. sve više obraćaju paţnju cifiĉnoj vokalizaciji njemaĉkog jez ika. J. London 1939. Hemery. Traitć complet de l'art du chant (1847). Grka i Rimljana. Notes s chant. — H. vox gutturis (grleni registar) i vox capitis (ĉeoni registar). Mansion. a osuĊuje fal setiranje kao neprikladno za izraţajnu deklamaciju. Mengozzi i H. St. pa ga s pravom smatraju utemeljiteljem modern kalne pedagogije. Mersenne u VI knjizi (De l'art de bien chanter) djela Harmonie universelle (1636) povezuje vokalnu tehniku i estetiku onoga vremena s vlastitim saznanjima o fiziologiji glasa. virtuoznog pjevaĉkog umijeća. kao i razliĉita shvaćanja o ulozi i znaĉenju pjevane rijeĉi. Heiiderson. pa Garcijin uĉenik J. Uz muške i djeĉaĉke glasove. Tada cvate talijanska škola be koja razvija prvenstveno gibljivost glasa. sed rotunda. Bruns. stavljale pred pjevaĉe te koje nije mogla u potpunosti riješiti tradicionalna praksa bell Vokalni izraz XIX i XX st. Ma Marchesi i mnogi drugi.'A. Verdija. Panzera. 1952). B. a spominju i djelatnost uĉitelja pjevanja. po sebno konsonanata (suspension des consonnes).. Bellinija i G nizettija i osobito djela G. Wien 1948. Concone. oni govore o vrlo razvijenom umijeću zbornog i solistiĉkog pjevanja kod Egipćana. — H. potaknut id R. Šarenilo i ĉesto gotovo nevjerojatan stupanj virtuoznosti . 1824). Pizzetti. Pariš 19: V. New York 1921. Segreti del Bel Canto. Die Schule des Bel auf Grund der Originalschriftens zum ersten Male dargestellt. stajala je uglavnom pod utjecajem Caccinijeve metode (M. a u silabi ĉkom dolazi do izraţaja. 1723) i G. — /. Nedostatke te nike uoĉio je i R. Livorno 1920. kao što su npr. Intenziviranje dramskog i. a Hieronvmus de Moravia (XIII st. 1954). Reizcr. Das bewusste Singen. udruţena s dramatskom deklama (Sprechgesang). Le Bel canto.). Technik der deutschen Gesangsl Leipzig 1911 (III izd. Tarncauc Chant. figuriranja i koloriranja. F. Bordogni. ĉesto se oblik rijeĉi ţrtvuje za volju muzike.). u većoj ili manjoj mjeri. usklaĊivanjem elemenata. stile concitato) postavlja G. Buenos Aires 1947 ris 1955). uvijek jednakim glasom. Munchen l< 38. Stravinskog i Schonberga. Pariš 1946. Phvsiological basis of the art of singing. Forchhatner. unosi veliki preokret u pjevaĉku 1 nost. Milano 1938. II Bel Canto. C. Mainz 1938 ( II izd. — A. Massell. nego zaobljeno. MeĊutim. Njegov ideal bila je zvonkost gl stilu talijanske kantilene. kao npr. Pjevanje grĉkog nomosa zahtijevalo je visok stupanj vještine. Pariš 194' A. — H. 1774). J. I nacionalne škole romantil protstavljaju se tada općepriznatom i dominantnom stilt kanta. Veliki intenzitet on postizava dubokim polo larinksa i tamnom vokalizacijom. s pojavom ranobarokne monodije dolazi i do teţnje za uspostavljanjem ravnoteţe izmeĊu tona i rijeĉi.). Maffei svojim priruĉnikom Discorso della voće edel modo d'appararedi cantar diGarganta. Lully). Wagnera. Leipzig 1912. a G. Frossard. i V. non nimis velociter. kao P. The A Singing. Zagreb 1940. Umjetnost pjevanja. Ricci.) ideal vokalne estetike gregorijanskoga pjevanja bio je smiren. ali modulativan i njeţan glas: »semper pari voće. — F.und sprachphysiologischer Grundlage (3 sv. Pariš 1948. Iro. Interpretacija je ovi sila o sadrţaju teksta. Romantizam XIX st. Vlrich.). Zacconi. Della Corte. Talijanski belkanto nije za ljavao već u reformnim operama Ch. MeĊutim. J. struktura se stiha još ra spoznaje. —• M. Bel Canto. —■ B. F. Gerold. melizmima i koloraturama. kasnije prozvanog bel canto (-> belkanto). Zur Geschichte der franzosischen Gcsangskunst C tacija). naklada Ricordi seriju pod naslovom Vocalizzi nello moderno s etidama suvremenih talijanskih kompozitora (Ca: Malipiero. 1884) i drugi. na znanstvenu fizk osnovu. Ravela pa sve do Milh. Malha de Parrel. L'£tude du chant. 1885). 1552. Mozarta. virili. doziranje i tehnika disanja. La Tecnica del canto. G. KaiiKapoeuH.Bichle. melizmatiĉko i silabiĉko pjevanje. sa destruction. ma con soav'e dolce melodia«. — W. — J. Caccinijev »novi stil« (nazvan i stile rappresentativo) obiluje ukrasima. senza maestro (1562) daje prvo sistematsko djelo pjevaĉke pedagogije. Schmitt (Grossc Gi schule filr Deutsche. jaĉine (messa di voće) i zvukovnu ujednaĉenost. 1938.: Th. Gallenu (u VIII st. Estetska pravila nove ekspresivne deklamacije (tal. pojedini slogovi rijeĉi ukrašeni su s više tonova (melizmi) ili s bogatijom figuracijom (kolorature). isto kao i zborno pjevanje u tragediji. odmjereno. U srednjem vijeku su za gajenje liturgijskog pjevanja utemeljene posebne pjevaĉke škole (-> Schola cantoruni). Iffert (1895). Die Grundsatze der Stimmbi \vahrend der a cappella-Periode und zur Zeit des Aufkommens der Oper. Majcen. ali ne zapostavlja ni pitanje muzikalnoga stvaranja tona i plastiĉnog oblikovanja melodijske linije. u to vrijeme u zboru sudjeluju i -> falsetisti i -> kastrati. 1619. Njihov je cilj da. 1951). stavlja za temelj impostacije glasa pravilno o vanje samoglasnika i suglasnika (Deutscher Gesangsunte\ I—IV. 1592). sa construction. Tada se stvaraju teme lji pjevaĉke pedagogije. On zahtijeva pjevanje s punim i prirodnim glasom (tal. To jedno shvaćanje glasa kao vokalnog instrumenta iskljuĉuje dran interpretaciju teksta.

Couperin). //. Tappcrt. — R. — R. se moţe odnositi na tuĊe djelo u cjelini ili na njegove bitne dijelove. Thausing. izvedena djela suvremenih evropskih kompozitora. 1947 dobiva Guggenheimovu nagradu. seherzoznog stavka. Des possibillites inconnues dc l'organe vocal dans l'art du chant et son ćtude. — F. nastala u doba Prvoga svjetskog rata (npr. Munchen i Basel 1965. Wiesbaden 1961. Das Plagiat in der Tonkunst (disertacija). Lebcndige Ordnungen durch Atmcn. Bel Canto: Principles and Practices. — H. — L. Ncw York 1951. — V. — Ch. i na engleski). God. Beograd 1950. neovlašteno preradivanje ili imitiranje tuĊeg djela bez formalnog prisvajanja autorstva. Magie der Stimme. London 1951. Holzen. — . Neue Zeitschrift fijr Musik. ipak spoznaje da je pravo podruĉje njegova rada muziĉka nauka. 1930. Miin chcn i Leipzig 1912 ( I I izd. Aloscr. — R. J. 1963. 1950. Pariš 1950. Louisu. La Voće nello studio del canto. Zurich 1956. I. Pariš 1962. Bel canto et emission italienne. 28. a gostovala je u londonskom Covent Gardenu. dragocjena muziĉka biblioteka N. t j.). — A'. Louis Plaidy. Cocchi. v. Amsterdamu i dr. Dubuque 1959 (London 1962). propuštanje iz nemarnosti naznaĉivanja imena autora ili izvora tuĊeg djela. Alartienssm-Lohmann. Rimski pjesnik Martial (I st. Marafioli. Schulze i dr. Das musikalische Plagiat. zatim se po svetio klavirskoj pedagogiji. Musical Times. Vt'ien 1957. IV.MiipOBaHHe rojioca neona.). X. U septembru 1939 odlazi P. The scientific Culture of the Voice. povreda autorskog prava za koju su predviĊene gradanskopravne sankcije (zabrana daljnje povrede. Špiler. Schulze. solo-pjesme na stihove Ch. P. ne skrivena upotreba tuĊe muziĉke zamisli radi odreĊene umjetniĉke svrhe: -> preradbe. Musikalische Criminajia. Leipzig ( I I izd. Thila. — V. Sc hreker) i Pragu (V. u sporu protiv Modugna da je u poznatoj pjesmi Nel blu dipinto di blu navodno plagirao pjesmu // castdlo dei sogni De Marca) za postojanje plagijata u muzici nije odluĉna istovetnost nekoliko taktova dviju kompozicija nego izraţajni rezultat djela u cjelini.. jadikovka). I Maestri del bel canto.: \V. Istaknuta '. Le Bel canto. KelĊorfer. Pirro) i Beĉu (G. Czernvja. Mcrlin. Der Kunstgesang. oslanja se na C. 1960). 1949 (srpski prevod: O uticaju i pozajmljivanju. prev. London 1950. Singen. Sprache und Gesang. Die geistigcn Grundlagen des Gesanges.PJEVANJE — PLAMENAC chanter. L. Stuttgart 1960. 1966. Studira tada muzikologiju u Parizu (A. U ĉast njegove 70 -godišnjice. MocKBa 1962. Drugi svjetski rat spreĉava mu povratak u domovinu. — J.: R. AIcNaugfit. Ilempoe. -> chiae. Maragliano-Mori. Walter. Plagiat. Koln 1935. — H. Novak. Walter. Caslelain. 1958. Bases physiologiques du chant. — R. Laurcns. Eeopoe. Lhotka-Katinski. Dragan. Huslcr i Y. What happens in singing. ibid. JXO>WBO. zatim ţivi u New Yorku gdje za vrijeme rata radi u Uredu za ratne informacije (Office of War Information). Panzera. uobiĉajen u XVII—XVIII st. Le Plagiat musical. Štampa. Cou perin) i J. W. — A. JI. Stuttgart 1954. Diagnostik und Padagogik der Stimme. Couperin i d'Anglebert). 13. — A. Das Recht an die Melodie. nije pravni pojam. ukrasti). Die grossen Primadonnen: Von Bordoni bis zur Callas. Die methodisch-padagogischen Grundsatze deutscher Gesangskultur im 19. Grosse Sangerinnen der Klassik und Romantik. MocKBa i JlemiHrpaA 1948. Science and Singing. die es werden wollen. Nitze. Kagcn. M. Brtin. — A. Hcrzfeld. Gesangspadagogik. Paul i E. Das musikalisehe Motiv in Recht. G. — A. 1951. — A.) prvi je izrazom plagiarius oznaĉio kradljivca stihova. Voice Production in Singing. — H. — F.und Theaterrecht. Hahn. — P. Zurich 1952. 8. Reid. 1925 —26 korepetitor je berlinske Stadtische Oper. Bel Canto in its Golden Age. — J. Miinchenu. 1923. On Studying Singing. Lettre d'Italie. Aiackworth-Young. Pariš 1957. u cjelini ili u pojedinim odlomcima. — G. Fernandes Lavic. 1962. — F. Whitc. LIT. Uĉio klavir kod A. Janoivski. Atcm.S 1 . God. LIT. Pariš 1949. Ockeghemu kao kompozitoru ehansona i moteta. III 1874). — J. — G. i on ostaje u SAD. — //. Gansbacher) i kod L. Wicn i Koln 1962. XI 1810 — Grimma. Judd. Biilo \v. Zagreb 1953 (novo pr ošireno izdanje 1975). 4). III 1939). plagio izvršiti otmicu. Mari. Bitterling. ali je saţetiji. folklora) ili zbog neizbjeţnih meĊusobnih utjecaja. Pariš 1950. ili naprosto zbog općenito prihvaćenih izraţajnih sredstava jednog stilskog razdoblja. Milano 1949. Neue Grund lagen fiir den Sprach. Pariš 1960. — J. Kreutlcr. Plamenca. J. Etude sur le droit d'auteur. La Voix chantee. Du chant. . p. Das musikalische Plagiat als asthetisches Problem. od reminiscencije. IV izd. God. Sarajevo 1972. Ourasco. — F. Kassel i Bascl 1953. Louis. Pa riš i Bruxelles 1957. Roma. Gesangskunst. Hensel. nesvjesne imitacije tuĊeg djela koje se prethodno upoznalo i nejasno saĉuvalo u pamćenju ili od sluĉajne koincidencije koja moţe nastati zbog zajedniĉkog izvora inspiracije (npr. P. — A. Baudelairea.. Du plagiat musical. u instrumentalnim suitama iz XVIII st. MocKBa 1962.. 1960. a 1954 postaje redovni profeso r za muzikologiju na Univerzitetu drţave Illinois u Urbani. Interauteurs. Film. Kao vrstan pedagog i metodiĉar P. već 1897 pjevala je u Bavreuthu. Solo pevanje. New York 1951. —■ R. 1. La Voix naturelle. Sopranos of Today. i kaznene sankcije. Gcering. neoeu H necHH. Montreux i Miinchen 1949. pomodnih formula (npr. Berlin 1961. Pariš 1957. Vocal Tcchnique. Nje govi su uĉenici bili H. A. U nekim sluĉajevima teško se razlikuje p. a ukoliko se radi o namjernom plagijatu. izvedene 19 16) ubrajaju se u tehniĉki najnaprednije kompozicije toga vremena u Hrvatskoj i odaju umjetnika koji budno prati razvoj suvremene evropske muzike. je otkrio djela Šibenĉanina Ivana Lukaĉića. Njegova su djela Technische Studien fiir das Pianojortespiel (1852. (-> parodija. na poziv Ameriĉkog muzikološkog društva u New York da zastupa Jugoslaviju na meĊunarodnom kongresu za muzikolo giju i da odrţi predavanje o staroj muzici Dalmacije. kod lake muzike) i si. New York 1956. Rosenlhal. Neki teoretiĉari smatraju da p. prisvajanje odnosno slijepo oponašanje tuĊeg umjetniĉkog ili nauĉnog djela. — V. Hamburg 1957. Torino 1953. naknada štete). gdje postiţe 1925 doktorat disertacijom o J. Sprechfunktioncn als Singaritrieb. a 1951 nagradu Ameriĉkog vijeća nauĉnih društava. Vr. Siclz. U toku svojih istraţivanja spomenika stare mu zike u Dalmaciji. Honotka. Misteri della voće umana. — E. kojom je tada upravljao B. U tom deceniju organizirao je više muziĉkih veĉeri na kojima su. 1843—65 profesor klavira na Leipziškom konzervatoriju. Noć. 2. God. 1956. Ima više oblika plagijata medu kojima se iz dvajaju: namjerno prisvajanje autorstva tuĊeg djela. London 1953. Dustmann i Mampe-Babbonigg. — H. Snovva. Lullvju (F. PLAMENAC. Die Aussprache im Gesang. je posebnu paţnju poklanjao tehniĉkom svlad avanju instrumenta. — O. Singing: The Physical Nature of Vocal Organ. Pariš 1933. Caruso's Method of Voice Production. Lauri-Volpi. Pariš 1948. U razdoblju rane klasike pod tim je naslovom objavljeno više zbirki kompozicija lak oga karaktera. Poseban oblik plagijata je prisvajanje originalnog naslova tuĊeg djela. De Sanclis. A. de Chambonieresu (F. Ockeghema u Plamenĉevoj redakciji. 1955. 1927). The Sci ence and Art of Singing. Rudorff. A Natural Approach to Singing. New York 1950 (novo izd. — P. Muzika. 1969 izdaje Sveuĉilište u Pittsburghu zbornik nauĉnih radova evropskih i ameriĉkih muzikologa u redakciji G. Wandernde Melodien. PLAINTE (franc. uz to klavir K. Kiihncr. Nevina. — A. 1914) i Der Klavierlehrer (1874.. To je i vrijeme njegove kompozitorske djelatnosti koju je kasnije potpuno napustio. Milano 1959. Sastavio je prvu temeljito razraĊenu teoriju vrsta udara (legato. Die Sangerstimme ( I I I dopunjeno izd. — L. tog izdanja izlazi u Leipzigu 1927. 1936 izabran je za dopisnog ĉlana JAZU. Hg. na opernoj pozornici debitirala je u Hamburgu. — R. Archiv fiir Urheber-. Wermsdorf. uz njegova uvodna predavanja. Ch. P. Rodd Alarling.und Gesangsunterricht. — AI. PLAIDY. a 1973 podijeljuje mu Nacionalna zaklada za humanistiĉke nauke u Washingtonu nagradu u svrhu prouĉavanja evrop skih arhiva. Austin 1960. Le Plagiat. O ^njia■MHKe 3Ryna MejioeeMecKoro rojroca. je. Landeroin. II 1895 —). sopran (Beĉ. 1913. u Beĉu. -> pozajmica'). G. njemaĉki klavirski pedagog (Hub ertusburg. ■ — E. u muzici se susreće i svjesna. Inicijativom D. — //. Reesea i R. prenesena je 1935 iz Krka u Zagreb i povjerena na ĉuvanje Hrvatskom glazbeno m zavodu. Znanstvenu djelatnost Plamenĉevu privlaĉila su poglavito dva podruĉja: muziĉka prošlost Dalmacije i zapadnoevropska muzika XIV —XVI st. Hein. i I sv. kasnije je poduĉavao privatno. U to je vrijeme Njemaĉko muzikološko društvo uvrstil o u plan svojih izdanja sabrana djela J. Dock. MGG. London 1965. Roma 1953. Od 1956 do 1958 potpredsjednik je Ameriĉkog muzikološkog društva. Litantc. Nikolić Stamatović. Saska. uništenje predmeta kojim je nanijeta povreda. II Canto artistico. A. Vrativši se u Zagreb.) 1890. Husson.). Difctti causati da un errato studio del canto. PLAGALNA KADENCA Starocrkveni naĉini -> Kadenca PLAGALNI MODUSI PLAGIJAT (od lat. postaje privatni docent za muzikologiju na Univerzitetu (1928 —39). — H. U Zagrebu završio 1917 pravne nauke (dr iur. Fnrnejia rojioca u ero (bH3iionorHMecKHe OCHOBBI. 1955. PLAISANTERIE (franc. B. šala. Wolfenbiittel 1960. muzikolog i kompozitor (Zagreb. ĉesto naziv vedrog. Munster i. — C. Aloser. Iro. — G. Oop. MocKea 1963. MGG. Umjetnost solo pjevanja. De Sanctis. ibid. P. Berlin i Frankfurt a. Le Chant. — F. — \V. revija Le Droit d'auteur. legatissimo i portato). Kao violinist koncertirao najprije u Dresdenu. U francuskoj naziv za razliĉite vrste ukrasa: za vibrato kod gudaĉki h instrumenata i za predudar ili tzv.vagnerijanka. u opisanom smislu. Der wissende Sanger. franc. O. — P. gdje je nastupao i kao solist. London 1956. AI. — C. On Influence and Borrowing. — /. Neka njegova djela. 1959. Povukavši se s operne pozornice poduĉavala je pjevanje na konzervatoriju Stern u Berlinu i zatim privatno u Rodaunu kraj Beĉa. Umjetnost pjevanja. Duey. A History of Song. — D. Lhotka). od 1831 orkestralni muziĉar u Leipzigu. — O. PLAICHINGER. Stevens (red. Ein Wegvveiser fiir Sanger und alle. Pariš 1961. MeĊutim. austrijska pjevaĉica. pregledniji i jasniji. — R. lOdun. — F. M. Grain. a 1970 ga to društvo bira za poĉasnog ĉlana. — W. parodiranja. — R. Sprechen. a uz to je od rane mladosti uĉio klavir i violinu i zatim harmoniju i kontrapunkt (F. općenito. — P. staceato. London 1953. za kompozicije u spomen neĉije smrti. MeĊutim. L'Amour de chanter. — K. Jahrhundert (disertacija"). Gcsangslcxikon in Skizzen. 6. 1963. Prema shvaćanju talijanske sudske prakse (npr. Kompoziciju studirao u Beĉu (F. Milano 1957. podrugivanje). Corelliju (F. — B. Revue internationale du droit d'auteur. Agthea i violinu kod Haasea u Dresdenu. God. M. Fngliinder. III 1868 — 19. Rossi. C. Hoffmeister). Pjevanje uĉila na beĉkom Kon zervatoriju (J. naziv. Kassel i Basel 1956. 91 Od 1894 ĉlanica Gradske opere u Strassburgu i 1901—14 na Dvorskoj operi u Berlinu. — N. — R. 1940 —41 predaje na Muziĉkom institutu u St. 3. Udine-Algarottija. L. Adler). Sliĉan je oblik -> tombeau. variranja i si. — Ph. — O. Husson. MeĊu najpoznatija i najljepša djela te vrste idu ţalobne kompozicije posvećene J.

Trombonist u Kralje kapeli. Was die Geschichte der Posaune lehrt. 4— 5. 1951. Julije Skjavetić. talijanski kompozitor (Catania : IV 1828 — Napulj. uĉenik. u knjizi G. Pittsburgh — T.. Le Talisman. 1951. Journal of the American Musicological Societv. Kongresni izvještaj IGM. Razvitak novih nastojanja u francuskoj muzici. P. 1962. O hrvatskoj muzici u vrijeme renesanse. Johanncs Ockeghem ah Chanson. Messen (I — u kolekciji Publikationen aiterer Musik. Masses and Sections ( I X — XVI). i objavio n njegovih mo-teta iz zbirke Sacrae Cantiones (1620) s historijsko-kritiĉkim uvodom. iskoristio je i za upoznavanje uĉenja pitagorovaca Arhite. 1962. 1. Ganne) i dr. Reese. Bachs Clarintrompeter und seine Kunst. 13. P. Rad JAZU. faksimile izd. 1955. u više ĉlanaka i predavanja. A Reconstruction of the French Chansonnier in the Biblioteca Colombina. New York 1959). je u jednom muziĉkom kodeksu Nacionalne biblioteke u Napu lju otkrio tekst i izvorni oblik nekad ĉuvenog napjeva L'homme arme. Keyboard Music of the 141I1 Century in Codex Faenza 117. ibid. PL. 1958—6 r. 1933. 2 —4. 1877. Poduzimao je uspješne tu: kao virtuoz na trombonu. Mizlera (1740 — 43). 1884. kao i u brojnim evropskim zemljama. osobito Les Cloches de Cornevill je komiĉna opera u deset godina izvedena 1000 puta u P. 1935.: J. D. Savremenik. 1972. zbor i klavir. Ockeghema. uĉio na Kraljevskoj vi muziĉkoj školi u Berlinu (J. 262. 1954 i Postscript toj studiji. — Pjesme (patriotske. A najznatnijeg hrvatskog kompozitora u razdoblju ranog baroka. u zborniku Ess Musicologv in honor of D. Ockeghem.: F. un nost i etiku. Sokr. Journal of the American Musicological Societv. 1927. 1954. 1916. utvrdio da predstavlja jedinstvenu zbirku instrumentalne muzike kasnog XIV i ranog XV st. psalam LXVII za z orkestar. PLAMENAC Violin Tablature of the Early ij'h Century) P. VI E. 1928. d' armonia. PLATON. AM. Ockeghem. Annales musicologiques IV. J. Donja Saska. psalam CXII za sopran. — Reguier. VI. Le Paradis de Mahomet. An Unknozvn Violin Tablature of the Early I7th Century. 1874. God. 1886. Ce 1970. Dr. Završivši Konzervatorij u Ps poĉeo je komponirati chansonnette. njemaĉki trombonist i muziĉki pisac (< rode am Harz. I9O( vršio L. Dragan Plamenac. Robert. 1 —3.£ iiber die Berliner Musik-Fachausstellung.293. Music Libraries in Eastern Europe: a Visit in the Summer of 1961. sa Ockegher motetima i svjetovnim djelima. DJELA. Obzor. 3. Damonov dak Drakon bio je Platonov uĉitelj. Bio-bibliografijska studija. jedinih saĉuvanih primjeraka triju pjesama L. U posebnoj studiji (An Vnknoton D. Akademiju. Spomenica H. sluţili kao cantusom firmu som u svojim polifonim kompozicijama. francuski kompozitor (1 31. u pripremi III sv. klavirska djela (gavota. za svoj instrument. gudaĉki kvartet. Annual Meeting. — Anleitung zum Blasen des Signal-Posthorns F. La Vendetta slava. Mušica d'oggi. Pjesma od kananskog veselja za ţenski zbor i orkestar (odnosno \ 1918. znanost (oso bito matematiku). / on the Rearrangemcnt of Faenza Codex 117. Piccarda Donali. sigurnost u metodiĉkim postupcima i dubljinu znanstvene misli. Bentivoglio. 1950. Le Clu Gaston. Kasnije komponira komiĉne opere i operete od su neke bile vrlo omiljele. Andreis. Riilkblick auf Entsl und erste Entzoicklung der grossen deutschen Orchester. u kolekciji Corpus Mensurabilis Musicae (American Institute of" cologv). 1863—81 direktor toga Konz« torija. 1. Strahov Monastery. Spomenica G. IV. koji je sav ţivot proveo u Dalmaciji. Ĉetiri moteta (1564). Ivan Lukaĉić i njegovi moteti. — G. Zeitschrift fiir Schuln 1933. 1962. 1915. 16. 1. Narod Zagreb. 1885 —1902 rektor Konzervatorija u Napulju. Njegov najpoznatiji uĉenik bio je Aristotel. što mu je omogućilo da taj vaţni muziĉki spomenik u potpunosti rekonstruira. An Unknozvn Composition by Dufay?. Od drugih Plamenĉevih radova osobitu su paţnju pobudile njegove studije o kodeksu 117 u Faenzi.: J. kao i na tabulaturu iz arhiva JAZU kojom je jedan hrvatski amater. 1882 —83 kapelnik katedrale u Milanu. 1956. Reeseu. 4. Music in the Renaissance. Knjiţevni Jug. 1962 i ch: niera u Dijonu. Leipzig 1972. J. Alcune osservazioni sulla struttura del Codice u Biblioteca comunale di Faenza (L'Ars nova italiana del Trecento III). Platoi (ili »akademska«) škola postojala je do kraja staroga vijeka i ţivjela novi procvat djelovanjem Plotina u III st. Papers read at the International Congress of Musicologv. A PostScript to Volume II of the Collected Works of Johannes Ockeghem. Komiĉne opere i operete: Le Serment dc M Gregoire. U svojim radovima Plamenac oĉituje veliko i temeljito zna nje. IX 1 Vojni muziĉar u Hannoveru i Kielu. 26. Feschotte. — DRAMSKA. 1966. Rimska opera 17. 1913. var 1925). New York 1939 (štampano 1944). Milano 1908. 1879. kao pub] Ameriĉkog muzikološkog društva. Rad JAZU. 1966). Pensiero sinfonico. Utrecht. Autour de Plamenac. I Platania. MGG III. The Recently Discovered Complete Copy PLANQUETTE. J. 1952. La Cantiniere. 4. U njemu je podvrgao operu Porin objektivnoj kritici i tako priredio realniju osnovu za prouĉavanje djelatnosti toga najnadarenijeg ilirskog kompozitora. 1964. 1925. komiĉna opera Les Cloches de Corneville. Music of the i6th and iyth Centuries in Dalmatia. Raimondija na i zervatoriju u Palermu. 1865. ZFMW. Another Paduan Fragment of Trecento Music. r. LIT. MGG IX. Zur »L'homme arme«-Frage. 1964. 1905 preuzeo od Koslecka vodstvo ansambla Bldsen God. ibid. izdanje JAZU. Z: mao se za populariziranje trombona i duhaĉkih instrumi uopće. Arti musices II. DJELA. a 19. O stogodišnjici smrti Franza Schubcrta . P. Blick in die mlung musikalischer Wahrzeichen deutscher Stddte. decembra 1935 organizirao je u Zagrebu veoma vaţan koncert na kojemu su — prvi put poslije nekoliko stoljeća — ponovo izvedena djela tih kompozitora. 1954 (II izd. 1517. 3. osobito za tzv. grĉki filozof (Atena. Reesea. 1. 2 (iste godine takoĊer na francusko m u Revue belge de musicologie). PLATANIA. Notes. 11 — 12. Kongresni izvještaj Belgijskog arheološkog udruţenja u Brugesu. Sachsu. 1952. 1928 — 29. Seville. 1895. i na Siciliju (^-390 do <~388. Dvije stare dubrovaĉke pjesme za mješoviti zbor. roĊenje Luja XIV i Rafael Levaković. Ludvvig. Journal of the American Musicological Societv. Karstddt.. 1928. LIT. 4 i 1952. Tim Filolaja. 1871. Zatim je objavio iscrpnu i dokumentiranu bio--bibliografsku studiju o ţivotu i radu talijanskog kompozitora Tome Cecchinija. . napitnice. upravo najvaţniji izvor za njeno prouĉavanje. Uĉenik P. Osobito ga je privukao lik velikog nizozemskog majstora XV st. Revue belge de musicologie. U dijelovima drugog kodeksa XV st„ u Nacionalnoj biblioteci u Parizu prepoznao je fragmente jednog muziĉkog rukopisa koji se nalazi u Sevilli. — G.' potpuno izdanje u faksimilu obnovljenog chansonniera u Sevilli. ibid. O tristogodišnjici tvorca francuske opere. Anglesu. 3113.. imao priroĊen melodijski dar. 1915. Toma Cecchini. solo -pjesi stihove Ch. nekoliko popularnih ondašnjih melodija. 1947 (II dotjerano izd. Tragom Ivana Lukaĉića i nekih njegovih suvremenika. kojim su se brojni kompozitori XV—XVII st. 1921 osnovao vlastiti ansambl trublja i trombona. 1936. Codex 1J7. Deutsche Musiker-Ze 1920. Ivan Lukaĉić. 4. Savremenik. Hrvatska revija. Arti music 1972. Ispravci i dopune bibliografiji djela Tome Cecchinija. DJELA. pa njegova kazališna djela nisu ni < zaboravljena. 117. 1972 objavio je i potpuno kritiĉko izdanje tog spomenika u seriji Corpus Mensurabilis Musicae Ameriĉkog muzikološkog instituta. The Tzvo-Part Quodlibets in the Seville Chansonnier. kapelnik stolnih crkava u Splitu i Hvaru u prvoj polovini XVII stoljeća. Johannes. 1915. SPISI: O godišnjici smrti Cesara Francka. ^427 do ^347). brojne ehansonn LIT. 1961. 1895. DJELA: simfonije. Deutsche M -Musiker-Zeitung. God. Spomenica Ch. Baudelairea. German Polyphonic Lieder of the i^th Century. komiĉna opera Rip van Winkle (ni djelo).. MQ. Turmmusik. *-366 do ^-365 i <-36i do ■«-. U sve spisima (gotovo svi su u obliku dijaloga) P. X. Guardione. I sv. 1960. 1878. Te su mu osobine odavna i pribavile zasluţen meĊunarodni ugled. 1852. u kojoj je nastava obuhvaćala govu dijalektiĉku metodu. publikacija Ameriĉkog muzikološkog društva u Yorku. 1925. je upozorio na ranu pojavu violine u našim primorskim krajevima.violinist na poĉetku XVII st. zapisao. 1927 (II dotjerano izd. Nezv Light on the Last Years of Carl Philipp Emanuel Bach. MGG. Pietro. Odabrani moteti {duhovni kot HGZ. Uz 60-godišnjicu ţivota. Hrvatska revija. 1927. 1885. autobiografija Aus dem Leben eines Posaunenvirtuosen. Baveći se starom nizozemskom muziĉkom kulturom. I 1903). je dobio neobiĉno široku naobrazbu u muzici i u urr nosti općenito. De Napoli. X. 1857. Tri putovanja u juţnu It. Journal of the American A^ logical Societv. 3. 1900. Po povratku s prvoga putovanja utemeljio prvu vis školu na Zapadu. Rad ovih i drugih muziĉara iz Dalmacije u doba ranog baroka prikazao je P. 1921. 1 i 2. Faventina.: G. 1923. MQ. INSTRUKTIVNA: Corso completo di canoni di ogni genere e fughe. 1905. La Chanson dc L'Homme arme et le Ms. 1934. La Cremaillere. 1880. se još za vrijeme studija u Parizu poĉeo baviti zapadno evropskom muziĉkom prošlošću. E. je pridavao ve . Ludwig Plass. Opere: M. Pietro Platania. u SAD i Meksiku. 11. 1938.und Motettenkomponist (disertacija). Deux pieces de la Renaissance tirees de fonds Jlorentins. Kosleck). AM. Koln 1958. 1934. MGG. II sv. uz to je umio vješto instrumer i birati dobra libreta. nakon njegove smrti (^ -399) boravio neko vrijem Megari. kelera. Autour d'Ockeghem. Papers of the American Musicological Societv. SPISI: Die deutsche orehestrale Tonkunst in Gcfahr. Spomenica C. Zagreb. 1964. The Publications of D. Od ostalih Plamenĉevih radova koji zasjecaju u podruĉje naš e mu ziĉke kulture treba istaknuti esej o Vatroslavu Lisinskom. Spa: 1891 i dr. za koji je P. 1929. 1941. — IZDANJA: J. Deutsche Instrumentenbau-Ze 1906. van den Borrenu. knj. — KOMPOZICIJE: u za orkestar. koje su ubrzo postale pularne. S. Robert Planquette. < LIT. Antico's Frottole Intabulate. III 1848 — 28. Ogledao se i kao kompozitor. The »Second« Chansonnier of the Biblioteca Riccardiana (Codex 2356). objavljen još 1919. tato. — VOKALNA: simfonija sa zborom.40 de la Bibliotheque Kationale de Naples. Plamenac on his 7Oth birthdav. III 1864 — Berlin. O starijoj muzici Savremenik. Excerpta Colombiniana: Items of Musical Interesi in Fernando Colon's »Regestrum«. 1912. solo-pjesme. Faenza. Zagreb. 1959). Wood. Na tom polju crpio je znanje prvenstveno Damona. 1949. Panurge. IV 1907). ibid.ASS. 1954. Nezv Light on Codex Faenza 117. 1955. RM. La Princesse Colombine. a zatim djelovao u Ateni. Si 1887. kr 1969. 1872. Keyboard Music of the Late Aiiddle Ages in Faenza. 1919. MQ. Broivsing Through a Little-Knozvn Manuscript (Prague.92 PLAMENAC — PLATON of A. Cjelokupna djela. DRAMSKA. Kongresni izvještaj IGM. P. stoljeća. Vatroslav Lisinski. Nepoznat hrvatski muziĉar ranog baroka. G. 1971. Music in the Adriatic Coastal Areas of the Southern Slavs. 47).

1943 i Ncstnrtelnd ves. Stcnzcl. 1941. — Al. Kongressbericht Hamburg. Aiuzika u školi. razlikuje se od onoga što kaţe kao umjetnik i muziĉki teoretiĉ ar. Th. Muzikološki zbornik. 5. P. 1720). Fibich — mistr ĉeške balady. Ono što P. tehnika snimanja muzike ili drugih zvuĉnih efekata. 1682. narod eeskv i slovenskv. Ljubljana 1963. B. PLATTI. zatim publicist i od 1969 profesor teoretskih predmeta na Muziĉkoj školi Isidor Bajić u Novom Sadu. muzikolog i kritiĉar (Sopot. godišnjice roĊenja J. a odlikuju se bogatstvom melodijske invencije. Malipiero (/ Classici dclla mušica itahana. zatim se taj tonski zapis pri snimanju televizijske emisije ili filma preko zvuĉnika emitira i ponovno presnimava. I 1763). dvopjevi. Zich. 1954. R. Leipzig 1899. O jugoslovanski glasbi. kompozitor (? — Mainz. u Radio-Beogradu i Radio-Zagrebu i dr. Josef. U Platonovim idejama o muzici suoĉavaju se filozofska misao. Torrefranca. A Musicall Banquet (3 sv. kao i izdanja njegova oca. Zich) i kompoziciju (J. Kompozicije odaju utjecaje nizozemske i venecijanske škole. Od 1954 glav ni je urednik ĉasopisa Hudebni Vychova. filmu i kod snimanja plo ĉa. 1972. 1940. Una nuova fonte per la conoscenza di Giovanni Platti e del suo »Miscrere«. eseji. koja se prakticira na televiziji. — IV". 1684. sonata za violinu i bas. 1651. Pra ţakom uredio spomenicu povodom 90.. O. obligatni violonĉelo i bas. Borba. A Cataloguc of Ali the Musick Bookes that Have Been Printed in England. kaţe o muzici kao filozof i muziĉki estetiĉar (etiĉar). O. PLAYBACK. koncert za obou. Banister. Svmposion (Gozba).1742. 1653. F. Zahl und Klang bei Platon (disertacija). — D. ĉlanci. jasnoćom izlaganja i izvornošću stila ide medu istaknute suvremene jugoslavenske muziĉke pisce i kritiĉare. Giovanni Platti (Precisazioni sul Settccento). serenata. F. Torrefranca. 13. 1663. Oĉito rodom iz Kranjske. I. W. Prime ricognizioni dello stile violoncellistico plattiano. 1959. 3 Magnifikata. J. Berlin 1961. P. n. 1944. IZDANJA: The English Dancing Masler. ZFMW. 1671 i 1677 (XX izd. 4. Vcttcr. 1956. 1673—84. H. MGG. 93 Gottron. The Trcasury of Alusick. Mušica Disciplina. — IV 7 . 6 sonata za ĉembalo op. Ljubljana 1958.. 1927. Musikalische Sinndeutung des antikcn Nomos. Ostrĉila. kritike. MGG X.. 1940. O. Medu Platonovim spisima zanimljivim za muziĉku nauku nalaze se: Drţava. God. Zakoni. Jandĉkova tvorba sborovd. Bartošem i P. I 1641). ĉeški muzikolog. preteţno govori o mnogo širem podruĉju umjetnosti općenito. 1950. — Variacc na vdnoĉnikoledu za klavir. 1931. violonĉelist i ĉem balist). 1930— 48 gimnazijski profesor i zborovoda. Musicks Hand-maide za virginal. 1962. Locke. Bavljenje muzikom postaje vrijedno tek onoga ĉasa kad se poveţe s -> etosom. ORKESTRALNA: Lclni ouvertura. gdje se kaţe: »capellae magister eximjus in musicis instrumentis exquisitissimus. 3 Salve re-giiia. engleski muziĉki nakladnik (Norwich. Le Celebrazioni dcl 1963. komorni tenorist. Schcrzo na temu O. studije i ĉlanci. stoletja. — J. Moje dete i muzika. Ać. — J. udţbenik za škole VK radnika.. The Prcscnt Practice of Alusick. Ponekad je jako naglašena politiĉka tendencija.). 1961—62 (suradnici B. što potvrĊuje i opaska u knjizi umrlih. DJELA. poznat je u zabavnoj muzici osobito po snimkama gitariste Lesa Paula. Gabriel. 5. Richtcr. 1967. Note integrative in margine alla monografia di F. Prvi zvuĉi. Instrumental Ayres (3 sv.. Kapellmeister des Mainzer Erzbischofs von Kronberg. — Isti.es Jahrbuch. 3 sonate za flautu obj. B. Dušan. La Creazionc dclla sonata drammatica rivendicata all'Italia: Giovanni Platti il grande. 12 so nata za violonĉelo. B. Alantuani.. LIT.. Poerstera. III 1924 —). Gabriel Plautz 1612 — 1641. osigurale tvrtki P. & 8 vocibus cum basso generali. Aschaffenburgi. Bern 1952. Ilofler. Zborovi. V 1657—■?. As. 4 sonate za ĉembalo. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. 21 sonata za violinu. Purcella. 1962. 1669. i P. Pariš 1959. Od 1639 ţivio u Londonu. 4 ricercara za violinu i violonĉelo. Kirchenmusikalisch. — A. 1969. Zbirka sadrţi 3 mise.PLATON — PLAYFORD vaţnost muzici. — Sa J. Der Ursprung der Musik. — L.). Halle 1924. Vuĉković kao estetiĉar i sociolog muzike (opseţan predgovor estetiĉkim i so ciološki m studijama V. 1964. Tagore). Kako se sluša umetniĉka muzika. 1652.. Znatnim darom zapaţanja. Gibbons. DJELA: O porcklu muzike. 6 sonata za ĉembalo . Select Musicall Ayrcs and Dialogues. 1928. — VOKALSA : 3 oratorija. PLAVEC. MGG. 1968.: J. DJELA. NOVA IZD. 1941. dakle kao neposrednoga preteĉu beĉkoga kla siĉnog stila u klavirskoj muzici. Popović. Histoire de la musique slovene. M. 1950. — F. Kratil. — A. 1934. Protivi se pretjeranoj upotrebi instrumenata. Neue Jahrbiicher fiir Wissenschaft und Jugendbildung. muziĉki nakladnik (London.). Handschin. 1948—64 profesor na Univerzitetu u Pragu. 1967. — Više melodrama. S pomoću tehnike plavbacka mogu se iskljuĉiti nepoţeljne zvuĉne smetnje koje su inaĉe pri neposrednom sni manju neizbjeţne. 1961 i druge monografije. Fedon. Berlin 1924 (II izd. PLAVEC (Plautz. Cvetko. The Division Violin. Lohmann. M. smatrajući da su njezini pokreti analog ni gibanjima ljudske duše i da3 prema tome. je za ţivota bio veoma uvaţen kompozitor. Inspektor za muziku u Savjetu za prosvjetu SR Srbije (1955—60). Sin Johna. muziĉki pedagog i suradnik radio-stanica. Od 1975 profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Hoffmann-Erbrecht. formi i harmoniji izdiţu Plattija iznad njegovih talijanskih suvremenika. 8. Cvetko.. — L. D. Zbirka eseja Muziĉki portreti i profili. Zobelev (1951). AFMVC. se upotrebljava i kod višestrukog nadosnimavanja jednog instrumenta ili glasa u razliĉitim melodijskim linijama. — E. John. D. — KOMORNA: gudaĉki kvartet. 1666. Fibich rnclodramatik. 1948. nakon oĉeve smrti vodio poduzeće do 1707. zadaća muzike nije da besmisleno uveseljava. Missas aKasgue laudes B. Gottron i D. Foerstra. 1940. a tek se iznimno osvrće na muziĉke pojave u uţem smislu. The Aiusical Companion (sadrţi i n ekoliko Plavfordovih kompozicija). 1961. 1936 — 1938. istaknuto mjesto medu engleskim nakladnicima. 1935. LIT. solo-pjesme. Plato und dic sogennantcn Pvthagoreer. 1928. Mariae continens 3. Byrd. u II i I I I izd. kantate. se u njima sluţi vertikalnim i horizontal nim principima oblikovanja te uz snaţnu invenciju pruţa dokaz 0 razvijenom smislu za zvukovnost i za izbor kontrastnih tema. Richtcr. 1673. simfonijska predigra Od veku do veku. — E. 1685. The Timaeus Scale. 1. Sonnatas in 3 Parts H. Tu je do 1647 radio u nakladnom poduzeću J. — J. Alusick's Recrealion. muziĉki leksikon (s grupom autora). Smctanova tvorba sborovd. muziĉar na dvoru kneza biskupa (oboist. Giovanni Bcnedetto Platti. Gabriel Plautz — dvorni kapelnik v Mainzu. odnosno multiplayback sastoji se od snimanja u više faza. nego da pridonosi skladnom oblikovanju duha i da ublaţuje afekte. 1. PLAVŠA. umjetniĉka intencija i nauĉna spoznaja. Mainz 1959. MDCXXII. Jedina dosad poznata štampana zbirka kompozicija objavljena je u Aschaffenburgu (1622) pod naslovom Flosculus vernalis. 1 Ave mariš stella i 12 marijanskih moteta. Lipp. suita za klavir. B. AloutsopouloS) La Musique dans l'oeuvre de Platon. Henry. tonove i njihove odnose odreĊuje bro jevima. Dugogodišnji muziĉki kritiĉar u listovima 20 oktobar. 1920) i L.— E. usavršavao se na Sorbonnei u Parizu. DJELA. Basel 1951. in arte compositionis 10 et 12 voeum non habens šibi parem«. a kraće je vrijeme djelovao u Umjetniĉkom ansamblu Doma JNA i u Školi za vaspitaĉe u Beo gradu. Finalni se tonski zapis dobiva nadosnimavanjem glasa ili dijela orkestralne partiture na već snimljenu podlogu (matrica). Platos Musiktheorie (disertacija). apud Balthas. 1672. bio je od 1612 kapelnik nadbiskupa u Mainzu. 1954). 1673. O. Apollo's Banquet. Purcell. Fabbri. 1941. Tako se postiţe efekt cijelog ansambla. Alusick's Dclight on the Cithren. III 1905 —). Sborovd Ivorba J. —J. NIN. — Opera Arianna. Muziĉka umetnost. 2. Gabriel Plautz. Foerster). 1968 i Muzika iz raznih aspekata. obj. sonata za 2 violine i bas. koji je zapravo rezultat sviranja ili pjevanja samo jedne jedine osobe. Dic Lchrc vom Ethos in der griechischen Musik. 1653. Courtly Alasquing Ayrcs. Psalms and Hymns za glas i orgulje. Aly. 28 koncerata za violonĉelo. scenska muzika. Istituzioni e Monumenti dell1 Arte Alusicale Italiana. — VOKALNA. Z. Vetter. Catch thai Catch Can. pod utjecajem J. The Pleasant Companion. što se kod p. Izvornost u tematici. Abcrt. Bio je predavaĉ. Gottron. 4 ricercara za violinu i violonĉelo obj. P. Giovanni Benedetto Platti e la sonata moderna. Kantate: Nedelc svalodušni. Gottron. Bonaccorsi. 1910. — Isti.: F. dok pjevaĉ ili glumac sinhrono markira pjevanje odnosno govor. Plautzius). jer se i sam naziva Carniolus. F. -tehnike u tonskom studiju prethodno realizira zvuĉna i l i muziĉka snimka i to optimalnih kvaliteta. 1941. Nastavio je s objavljivanjem vrijednih zbirka koje su. od kojih većinu otklanja. Njegove su kompozicije. X. ■— A. Štampana u Niirnbergu: 6 koncerata za obligatni ĉembalo i gudaĉe op. 4. Jedino liru i kitaru smatra vrijednima da budu priznate. PLAYFORD. 1967. 1949. sacras cantiones. 6 sonata za popreĉnu flautu solo ili uz violonĉelo op. Firenze 1963. Aluziĉka umetnost. HorTmann-Erbrecht (Mitteldeutsches Alusikarchiv. Vjerojatno od 1722 u Wiirzburgu. osobito zborovi. 1962. Maribor 1967. Novaka. Bensona. 1953. Chigiana. Ljubljana 1970. Liĉara na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. Ph. Studirao u Pragu muzikologiju (Z. Fedro.sur legoiit italicn op. Leipzig 1933). Zahl und Gestalt bei Platon und Aristoteles. Kod zabavne muzike sistem p. — A. Inspirirajući se pita gorovskom naukom. Deutsche Akademie der Wissenschaften.). Torrefranca. nego kao mislilac. oko 1700 — Wurzburg. Škronp. — A. Protagora. 1943. Svaki muziĉki predmet o kojemu raspravlja ugraĊen je u njegovu jedinstvenu filozofsku sliku svijeta. fantazija za violinu i klavir. 1757). 1652.. 10 Sacrmn convivium. 1662. Torrefranca oznaĉuje Plattija kao stvaraoca »dramatske klavirske sonate«. Slabat mater. Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. Suprotna je -* sinkronizaciji u tome. 1943. Maz. Platon. 2 Ave Maria. Tada je otvorio trgovinu muzikalija. 1651 (nekoliko izdanja do 1728). — J. . God. 1962. RMI. Halle 1923. Jeremiaš. Debeljak). Gorgija. 1681. Platons Stellung zur praktischen und spekulativen Musiktheorie . a od 1651 vodio vlastitu nakladu u kojoj je objavljivao zbirke s djelima istaknutih suvremenih engleskih kompozitora (J. pod naslovom Umetnost i umetniĉko delo). Giovanni Benedetto. Foerstera i V. Jarnach. 1742. Dva Ude. Uvod u muziĉku umetnost . — Isti. 2. 1933. Skladatelji Gallus-Plautzius-Dolar in njihovo delo (Les compositeurs Gallus -Plautzius-Dolar et leur ocuvre). — A.: //. Requicm\ psalam L.: 12 klavirskih sonata obj. 1940. 11. Erić i M. arije. Frank. instrumentalist i pjevaĉ (Venecija. 2 introita. — D. IX S TR U Al E N TA ENA. I. Nejedly. Zbori. 1954 —61 ureĊivao ĉasopis Suvremeni akordi. — Kompozicije za orgulje i za harfu. 1957. Time]. 6. Ahhcrs. The Theater of Alusic. Vuĉkovića. Sistem p. talijanski kompozitor. Aut hore Gabriele PlaMzio Carniolo. X. Rcgncr. sonata za 2 oboe i bas. 1623 — London. violinist. 3. Zur Wissenschaftslehre von der Musik bei Platon und Aristoteles. kompozitor i zborovoda (Hermanuv Mestec. P. Muziĉkoj problematici ne pristupa kao muziĉar. 1935. —■ SPISI: Z. Morlev. 1669. Co. Meditace za violu i klavir. metodskog priruĉnika Muziĉko vaspitanjc. Choice Songs and Ayres (5 sv. 1729. 1956 završio studij klavira kod C. XI 1686). U rukopisu: 5 koncerata za ĉembalo. Cvetko. Poĉeti (R. 2. Mainzer Musikgeschichte von 1500 bis 1800. Blo\v i dr. promovirao 1929. Politika. — CRKVENA: 6 misa. Die Musik im platonischen Staate. 1743. LIT. J.

Deliciae Musicae (4 sv. a sliĉan smisao imaju i ratni. slijed ritmiĉkih pokreta tijela s umjetniĉkim obiljeţji ma. Durer. 1514 p kom izvedbe obog vao raznim figurama. Solo-pjesme: Zašto. U prvoj polovini X st. — Ch. Plesovi primitivna ĉovjeka snaţno izraţavaju duševna stanja i tijesno su vezani uz odreĊenu pri liku. V. Postojali su . bila je u svojoj biti dvorska. Na Konzervatoriju u Pragu uĉio orgulje. MGG. ne nailazi na velik odjek u dvorskim krugovima. Ĉesto imaju magiĉno znaĉenje: lovaĉki plesovi treba da osi guraju uspjeh u lovu. Ples moţe biti spontan. Matura. Na skupine nalazi se polagani ples u parovima. pojavljuju vaţni t tati o plesu. 18. meĊutim. Mletaĉki trgovac. a zatim od 1945 ponovno u Banjoj Luci dirigent pozorišta. Sjećanje. ili oblik instrumentalne muzike u suiti. Music News and Herald. plesovi su kao iskon ski oblici umjetniĉkog izraţavanja nalazili i dalje svcj put.). a još ĉešće je ĉvrsto povezan s okolinom i uvjetovan obiĉajima i nazorima odreĊenog društva. Music Publishing in the British Isles. Pulver. Purcella (2 sv. pavana. Grivna. Zlatija. Do kraja rata proveo u logorima u Albaniji. LIT. Likovi savremenih bosansko. 1695 —96. kad je ojaĉao graĊanski staleţ.). U Italiji se od sredine XV st. 1688 — 92. Oko 1200 u organumu je postojala ritmika blis ka plesnoj. Nada i Sloga u Banjoj Luci.hercegovaĉkih kompozi tora. Smith. ili pravilima i namjenom strogo fiksirana forma. osobito francuski branle. Kuĉukaliĉ. primat je pripao Francuskoj. cesijama. 1688. Spli tu. ĉesto se prepleću. dirigent i kompozitor ĉeškog porijekla (Kladno. meĊutim. Oko 1600 poĉinje plesna muzika mnogo znatnije utjecat: muziĉki stil općenito. operetski i orkestarski dirigent i horovoĊa u Mariboru. Pjesma banjaluĉkih radnika. a bolesniku vraća zdravlje. quadernaria. U daljem razvoju. da i u muziĉkim' mama ĉije je po jetlo vezano uz r u rondeauu i ba (XIII—XV st. koje je ponekad urodilo posve novim oblicima (npr. <. 1954 —58 dirigent i glavni muziĉki urednik Radio -stanice u Titogradu. 1700. glavno je ţarište te prakse bio burgu ski dvor. Horovi: Mi smo brod. 1. Tiskani primjerci plesne mu saĉuvam su od 1529 dalje. p. jer ga je crkva zbog njegove povezanosti s poganskim obredima i erotiĉke naglašenosti odstranila iz svog rituala. U suiti plesovi gube prvotnu fun ju. Od povijesnog doba ĉovjeĉanstva. gdje pl stvo postavlja nova mjerila za društveni ples koji se sve više vija. Ona. u mnogim starim kulturama igra veliku ulogu u obredima i ceremonijama (Egipat. Dean-Smith. ■ — M. lišen svih pretenzija da bude simbol. MeĊutim. Man dragola. saĉuvani su zapisi popular basse danse koji se izvodio polaganim koracima. Improvizirana pli muzika srednjo kovnih sviraĉa (nj Spielleute) saĉuva] u zapisima poĉ od kraja XIII st. kao -> balet ili slobodan (moderan) ples. jedan ples ne uţiva apsolutnu prednost nad ostalima. Otkako je Banjaluka postala. 1931 —37 pozorišni dirigent i horo voĊa pjevaĉkih društava Pelagić.94 PLAYFORD — PLES jednoglasni plesn: pjevi s latinski] francuskim teksi a kasnije i s njer kim. ples moţe poprimiti i odreĊeno znaĉenje. Ja sam voleo. narodni i društveni. Seljaĉki plesni par. ili kao zasebna djela (valceri F. u koju iz plesne muzike 1 takt sa stupnjevanim akcentima (teške i lake dobe). Mercurius Musicus.: Z. PriroĊene osobine plemena i naroda. na nji nadovezuje brţa galliarda. u suitu (J. Oko i6co poĉinje i povezivanje neke plesova u zatvoren slijed. Fi cuski društveni ples poslije 1650 ne izvodi se više u kolu. — VOKALNA. Sarajevo 1961. Mezopotamija). Skopju i Beogradu. Plesu moţe biti sadrţaj samo po kret. nego nalazi novu sna afirmaciju kao oblik scenske umjetnosti u dvorskom baletu i p nim toĉkama francuske opere.. Scenska muzika za pozorišne komade: Poţar strasti. Hasanaginica. Thesaurus Musicus. H. 1699 — 1702. Kidson.). Društvena uglaĊenost i kultura. plesom se katkad ţeli nešto priopćiti. II — IV. bakrorez. utjecaj okoline. Veoma popularna kao grupni i p dinaĉni pantomimiĉki ples bila je od XV st. Gospodin od Pursonjaka. izraz ili slika bilo ĉega. PLECITY. sarabande gigue i dr.). koju su francuski plesni 1 telji proširili po Evropi. I elmann je isprva rao preteţno jed glasno ili heterofi Većinom se noti melodijska okosr koju je sviraĉ A. Ĉehoslovaĉka. 1686 — 87. U društvenim pl vima vlada priliĉna slo boda izbora sve do sredine XVII st. Operetska revija OdgoĊena noć. oblici vjerovanja. 1694. susreću kod primitivnih naroda. ţetelaĉki i ljubavni p. Plavford. Nizozemski vokalni stil ustupa mj pravilnije ritmiziranoj polifoniji. 1962. raširen u Engleskoj već mnogo rar DJELA. Uz brojne plesove u parovima. — DRAMSKA. Harmonia Sacra. bio je raširen i u XVI st. Perioc princip plesne muzike. The Banguel of Music (6 sv. stupanj kulturnog razvoja. Nit ja spavam i dr. objaviti ili prikazati. Zaspala djevojka i dr. MeĊutim. 1698 — 1700. 1617).). 1918. nasuprot starijim obrednim kolima — ko-reutika). MQ. Najraniji oblici plesa još se danas. Vodeći novi ples je men Ples se u XVII st. 1922—31 operski. i u simfoniji i drugim kompozicijama klas: oblika (menuet). John Plavford and 17 th Centurv Music Publishing. sve to odreĊuje stil plesa. oni postaju stilizirani stavci koji nisu više namijenjeni ple: izvedbi. kor s pantomimiĉ kim plesnim pokretima u starogrĉkoj drami— orkestika. U promjeni stila oko 1600 znatn' ulogu odigrala i engleska plesna muzika za consort i za virgi ona je pridonijela da u XVII st. Nakon djelovanja u Nišu (1937—40) postao 1941 direktor Muziĉke škole i horovoĊa pjevaĉkog društva Branko u Podgorici (danas Titograd) gdje je 1942 kao antifašist interniran. — Iz XV st. God. Obje vrste plesa.: F. Time zapoĉinje dug niz stiliziranih plesova u evrop instrumentalnoj muzici: oni će se pojavljivati ne samo u si nego pojedinaĉno. Vodeća uloga u XVI st. London 1954. Ples je sredstvo ekstatiĉnog sjedinjenj'a s boţanstvom. Ċutim. Plesalo se teţno u kolu koji se. IZDANJA: The Theater of Music. Humphries i W. X. Iz stare Bosne. Schein. U povijesti evrop skog plesa dolazi do velikog zastoja u do ba ranog kršćanstva. Mvić. Analogni princip. uve se plešu i kola. pripada Italiji. I 1961). teţište s vokalne muzike pri na instrumentalnu. — J. moresca. Zona Zamfirova. LIT. U dri polovini XVIII st. DJELA: kompozicije za klavir. Svoj najviši umjetniĉki do met plesovi su doţivjeli u scenskom obliku. 1927. Po karakter u je to dvorski ples uz preteţno \ glasnu muziĉku pratnju (melodiji u tenoru dodavale su se d improvizirane dionice). koji uz polagani (bassa danza) opisuju ţivahne sove (saltarello. U to vrijeme odigrao je veliku ul engleski country dance. VIII 1901 — Banja Luka. 1699. poslije kojega jedi grupni ples brzo postaje prir. II. Orpheus Britannicus H. improviziran izraz trenutnog raspoloţenja. Italiji i Njemaĉkoj. postepeno prodire u opći ziĉki stil tek u XVIII st. piva). Tunes to the Psalms of David. a klerici su rado plesali u proMenada iz Tetova. ĉiji su plesovi uzor dvorski graĊanskim krugovima ostalih zemalja. U nje susreću plesovi razliĉita nacionalnog podrijetla — allema courante. improvizacija postepeno ustupa mj toĉno fiksiranim predlošcima. horovoĊa društva Pelagić i od 1946 nastavnik na novoosnovanoj Muziĉkoj školi. p se u otvorenim parovima u koloni. djelomiĉno neizmijenjeni. On je ponekad manifestacija individualne volje. on istjeruje zloduha. redovito popraćen muzikom.V st. Ch. a i njegovo stapanje s drugim umjetnostima. Trzalica PLEKTRON PLES. Jaroslav. menuet dvorski ples nailazi na sve oštriju kritiku. Aiša. Nezu Songs By Tom D'Urfey (2 sv. God. John Plavford. kultivira ne samo kao društveni ples. pri< ţio i ples u parov: Miran ples u par ma. dok ga Francuska re lucija nije posve ukinula. u svom kraj njem obliku takav ples postaje pantomima. Chopina).

imali su posebnu društvenu i obrazovnu funkciju. The Story of Dance Music. Magijsko oplesivanje oko sela. samba. snaţno prisutan u ritmovima i pokretima. Ostaci ratarskih plesova u kojima se istiĉe magija za urod poljoprivrednih dobara. Normalno se kola vode za suncem ili »naoposum«. Ne stavljaju se sluĉajno na ta. rijetkim freskama i u arhivskim podacima. Wecge. — G. 1935. vjerski i drugi razlozi pridonijeli su da se na podruĉju Jugoslavije razvije velik broj narodnih plesova. 1938. Zeitschrift fiir Volkskunde. 1967). Ać. usvajajući njihovu organizaciju i vladanje. 1930). London 1949(11 izd. bebop. krumpir. — V. koji oko 1950 poprima razna imena: jitterbug. šala. — G. — V. rtimba. okolice pa i vaţnija svjetska zbivanja. meringue. Leipzig 1966. osim nešto veoma malo na nadgrobnim spomenicima. 1716 muzici XX st. toĉnije afrokubanskog podrijetla je tango. U kolu dolazi do upoznavanja. Postoji velik raspon plesova. Jur jevu. London i New York 1924. — O. Drugdje ples ima ulogu u namjenskom privreĊivanju. Povijest plesa XX st. Ravela (Blues iz violinske sonate). franc. About Dance and Dance Music in the Later Middle Ages. u prvom redu. London 1954. ipak se u njima nazire neka dašnja magijska funkcija koja je negdje jaĉe izraţena. Ta su se kola izvodila i na groblju. te cotillon i ĉetvorka quadrille). ali postoje i naopaĉka kola. Die Tanze des Mittelalters. Ivanjdanu i si. Hohe Schule der Musik (izd. Dances of Spain and Italy from 1400 to 1600. AML. Dances of England and Frarce from 1450 to 1600. calypso i manje zanosni. ali i plodnost. Danas. ali i u vezi s vegetacijskim kultovima. koji se susreću još u XIX st. ekonomski. — W. stih koji na naĉin starih improviziranih dvostihova izvikuje pojedinac. steĉcima. U prošlosti ples nije bio samo rezultat oslobaĊanja viška snage. Czcrzmnski. od najjednostavnijih do veoma sloţenih. Salmen. Hughes). nadalje shimmy. New York 1963. kad narodni plesovi imaju preteţno društvenu funkciju. javljaju se revolucionarne promjene i u plesu. razigrano bezbriţni eha eha eha. presudnu ulogu u njima odigrao je crnaĉki element. mogu se spomenuti i plesovi oko drveća. Halle 1926. gusje nica i raznih drugih ţivotinja. priredio J. Potsdam 1937. — P. ali i vaţnih odluka. sa davno zaboravljenom namjerom da se zavara. repu i drugo. obavljaju zajedniĉke poslove vezane uz ples. Piano Rag Music. kao Gesellschaftstanz. odnosno djevojka za udaju. ognjišta ili kućnog stupa zadrţalo se djelomice i do danas. — V. ragtime i njemu srodan foxtrott. zelje. Bohme. Die Tanzmusik im deutschen Mittelalter. Storia della Danza popolare e d'Arte. takoĊer raspela ili male kapelice. — D. koji imaju svrhu da otjeraju zimu. Oponašajući starije.). . AFMW. za lan. kako bi prije došlo proljeće i sunce. Junk. Cambridge (Mass. bolero. New York 1947 (njem. Giinthcr i H. ali su naišli na širok odaziv u umjetniĉkoj muzici. štovanje kućnih duhova i potvrĊi vanje vlasništva. Leipzig 1862. a namjena mu je uglavnom tro struka: zaštita od bolesti. 1935. D'Aronco. Slavenskog su podrijetla veoma popularna pol-ka (iz Ĉeške) i ma-zurka (iz Poljske). je najveću popularnost stekao valcer koji je osvojio ne samo Beĉ. Milhauda (Rag— Caprices). Osobito vaţno mjesto zauzimaju narodni plesovi za zimskog solsticija. U nekim krajevima kolo je javna tribina na kojoj se analiziraju i kritiziraju dogaĊaji iz ţivota sela. U isto vrijeme postaju moderni ttvostep i onestep. španj. The Dance: An Historical Survey. usko je povezana s pojavom i razvojem -> jazza. — Tanzbibliographie (izd. ponajĉešće deseteraĉkim dvostihovima koji se pjevaju ili uzvikuju. Lach. — F. London 1927 (II prer. Nije. Chujoy. rock'n roll. 1955). 95 Stoga je veoma teško odrediti starost. djelomiĉno se danas primenjuju za Novu godinu. Plesovi uz rad ili o radu. Nasuprot tim plesovima. Kfeneka (Johny spielt auf) i drugih. Tanzmusik. Izvor novih društvenih plesova nije više Evropa. B. — M. Vaţne su dalje etape u razvoju društvenoga plesa XX st. krije sova i izvora. — O. Nettl. naime. omogućili su da su se u kolo hvatali borci (danas omla - društveni. Giinther. Pariš 1932 (novo izd.) 1959. 1918 — 19. Ples ima i odreĊenu odgojnu i obrazovnu ulogu. a napose kozaraĉko kolo. ispituje njegova snaga i vitalnost. već prvenstveno magijski faktor u borbi za ţivotni prosperitet. Nema povijesnih podataka koji bi jasnije objasnili rezultate miješanja i meĊusobnih proţimanja kultura raz nih sredina i slojeva na našem podruĉju. izd. Geschichte des Tanzes in Deutschland (2 sv. od ritmiĉki jednostavnih do plesova sa veoma sloţenim neparnim ritmovima. 1944. The Dance Encyclopedia. Der Tanz als Bevvegungsphanomen. — C. Plesom su se naši preci borili i protiv zmija. — M. kao Tanz und Tanz musik. osim vjerovanja da njihov ples ozdravljuje. Ritmovi španjolskih plesova (fandango. szving i boogie woogie. G. New York 1949. — W. priredio K. kojima se teško moţe ustanoviti jedinstvena osnova. Pariš 1932. Sharp i A. Društvena uloga narodnih plesova. 1937 i 1938. — C. Usporedo s radikalnim pokretom u Stranica iz Plesne škole. npr. Pariš 1966. Hindemitha (Suite 1922). Der Tanz in der Antike. — R. Charles. do prvih ljubavnih pogleda. koji su se rodili u sjevernoame-riĉkoj industrijskoj civilizaciji. Juţnoame-riĉkog. skupljaju priloge za izgradnju škole. konoplju. Podrijetlo plesova protiv zlih sila i demona. nego Sjeverna i Juţna Amerika. u izdanju Instrumental Music (priredio D. ostatak davnih plesova za lovinu. Makedonske rusalije. po mišljenju naroda veoma opasna m jesta. djeca poprimaju manire odraslih. Novi plesni ritmovi odrazili su se i u djelima mnogih suvremenih kompozitora: Stra-vinskog (Ragtime. 1959). Posebno mjesto i ulogu imali su partizanski plesovi. — P. segnidilla) nisu ušli u plesne dvorane. Dolmetsch. Firenze 1962. Parnac. La Danse grecque antique. oni su ispunjeni osnovnom magijskom namjenom za buĊenje i unapreĊivanje vegetacije. Stuttgart 1930. Vom Kulttanz zum Jazz. Prudhommeau. — F. Handbuch des Tanzes. MQ. potreba za ritmiĉkim izraţava njem osjećaja pokretima. u 3 sv. nagon za kolektivnim izrazom. 1941. — O. Wissenschaft und Bildung. Sonner. Medu plesove za zdravlje. nego i mnoge druge evropske gradove. U XIX st. Modern Bailroom Dancing. Kolo iz Sutomora NARODNI PLESOVI U JUGOSLAVIJI. — H. Histoire de la Danse. 1953. Na nekim podruĉjima kolo ima selekcijsku ulogu. kad sluţe bolje m organiziranju društveno-zabavnoga ţivota. Sihcstcr. Bic. — J. npr. pa ĉak i tada kada raskriţje nije blizu. Sachs.PLES U Francuskoj se taj ples. U nekim se krajevima saĉuvao ples zajc ili zec (zeĉko kolo). Berlin 1933 (engl. o pokladama. odnosno udobrovolji duh pokojnika. Gombosi. Eine VPeltgeschichte des Tanzes. u najrazliĉitijim prostor nim shemama. Leipzig 1930. Wien 1920. Nadovezani uz proljetne plesne obiĉaje. — D. Leipzig 1886 (novo izd. Berlin 1906 (III izd. Dolmetsch. u svadbi kao pomoć mladom paru. U njemu se odabire budući braĉni drug. Dance Tunes of the I5 th Century. Der Hoftanz. Zur Geschichte des Gesellschaftstanzes im 18. salatu. Jednostavni pokreti i melodija. nešto izmijenjen pretvorio u contredanse. Kinkeldcy. Povijesni. Musik und Tanz. — A. Tango). Gombosi. sluĉajno da se ponegdje kola plešu na kriţanju putova. IVolf. koji doţivljava vrhunac popularnosti u Evropi 1912. a neki plesni obiĉaji omogućuju im i dramsko izraţavanje. The Dance in Classical Music. Jahrhundert. Nettl. Stuttgart 1959. M. — R. Oppi. P. vila i vještica moţe se najviše naslutiti prema mjestu na kojem se izvode. bu nara i si. a ostali prihvaćaju. Sam ulazak u kolo oznaĉuje da je mladić dozreo za ţenidbu. hebrejski 1955). Geschichte der Tanzkunst. bajao. LIT. a stvorili su ih urbanizirani Crnci. Schdfer. Prvi sjevernoameriĉki crnaĉki ples koji dolazi u Evropu (oko 1900) je cakezvalk. imitiranje radnih pokreta plesanjem. Toutes les Danses moderncs. njegove su dalje metamorfoze bile anglaise. J. kola koja se plešu na suprotnu stranu. njem.: A. Vom Schamanentanz zur Rumba. Wiora i W. — O. a negdje slabije. kuće. pojavu i podrijetlo narodnih plesova. od solistiĉkih do kolektivnih. Miillcr-Blattau). Petermann). 1962). Stauder. Hamburg 1962. Der Tanz. 1925). juţnoameriĉki plesovi kreolskih Crnaca prirodniji su i strastveniji: to su. dodira. Misli se iz nose improviziranim.

Reţija: rezjanka. razliĉitih nacija. a na isti obratno. Poĉetak grupnog sviranja predstavljale su kombir gajda ili duda s jednom violinom. kozatuš. falila se faljisava. Koruška: rej. sitne bole. Partneri nisu uvijek ĉvrsto vezani jedan za drugoga mogu plesati u odreĊenom odnosu jedan prema drugome rovi se kreću obrnuto od hoda kazaljke na satu. pa se neki plesovi nazivaju d Najvaţniji plesovi. Bilogora i Moslavina: drmeš. koji uz tamburice imaju ponegdje u sastavu violine i moniku. Banat: veliko banatsko malo banatsko kolo. šaran. Podravina: a ples s ropĉecom. madarac. Kolo se pomiĉe neznatno. rance. hajd na mista. mumera. u Istri. U nekim krajevima (Lika.). jadransku. ficko. Stihovi se improviziraju u samom 1 Po obliku su to zatvorena ili otvorena kola koja se krei zapadnim krajevima u smjeru hoda kazaljke na satu. dopaši. Madţara: ĉardaš. bilo noviji dvostihovi koji go 0 seoskim aktualnostima. Posavina i Turof jzvir voda izvirala. staro sito. uz rasta i spola. u većim ansamblima ili solistiĉki. Karakteristiĉna je inten vrtnja parova i već izgubljena pojava zapovjednika plesa je stajao u sredini plesnoga prostora. moravsku i vardarsku zonu: Alpska zona. Gorenjska: svatovska polka. Kola se stoga nazivaju nijer gluhim. panonsku. Dolenjsko: Abrahamova greda. Od solistiĉkih su to gajde. zajaĉi tanec odzemok. Staje štajeriš. Hrv zagorje i Prigorje: drmeš. logovac. baĉko kolo.mulatoš. koutre Hvat. Na prijelazu postoje kola koja kreću na jednu si pa se vraćaju na drugu (povraćanac. gunci) uz koje se prema sjeveroistoku ĉesto dodaju duhaĉki instrumenti (trublje. klarineti. Dinarska zona. lepa Anka. tromboni te harmonike i cimbal). Kola nisu zbijena. batuta. Oni su u kolu dobivali osjećaj kompaktnosti. Ritmiĉki obrasci gotovo su bez izuz dvodijelni. Geografska podjela narodnih plesova. muziĉkih i drugih karakteristika vezanih uz ples. kolo. šurle i vidalice (dvo te mih (mješnice). keleruj. veliko kolo. dipanjkoš. polka. Plesovi istarskih Talijana: furlana i vilota. Kreću se ponajviše u ova dva tipa: dinci) iz gradova i sela. Rumunja: ardeh ivrtita. Rusina: kazaĉok. i to ponajviše u ova dva ti njihovim kombinacijama: 4 J J I J J J J Slavonsko kolo Kola se preteţno izvode bez muziĉke pratnje. a rjeĊe uz giju (Bosna) ili tapan (Kosovo). zurka. tand rokoko. U zevši Dunav i njegov zami. ĉikoš-tanc. kalušerul. drobniĉica. repa i drmeš. Prekmurje: Marko skaĉe. Ritmiĉki su obrasci najĉešće dvodijelni i tro dijelni tipa polke. Hrvata Šokaca: baĉko kolo. pauna. povraĉuša i si. bilo starije balade. crteţima i freskama mogu se uoĉiti ţveglice i pri mitivne trublje. Kola se odvijaju u vrlo arhaiĉnom ši rodijelnom ritmiĉkom obrascu. Panonska zona. U prvom laganom šetanom dijelu ka se i pjeva. . kalom katerina. Glamoĉko polje) kc upravlja kolovoĊa. sitne bole.96 PLES plesa upotrebljavaju roţenice (sopele). bokazo. Bela krajina: most. Pli prate razliĉiti instrumenti. niĉe i tambura samica. todore. štajeriš. a u istoĉ obrnuto. tancuj-tancuj. staro sito. a plesan iskljuĉivu pratnju pjesmom gotovo i ne postoji. jednoliĉno rasporeĊeni krugu. moldovan. Osjeća se izra zita sklonost prema duhaĉkim instrumentima. Plesovi Hrvata Bunjevaca: momaĉko kolo.šamarj Slovensko primorje: mafrina. Istraţivanjem stilskih. Svladavanje plesnoga prostora neobiĉno je intenz 1 u horizontali i u vertikali. cjeline. Prema podacima iz literature. Uz ples se vrlo rijetko i pjeva. Srijem: kt šantavi madarac. a pojedin okreće se u smjeru kazaljke na satu. ĉardaš. šuštarska. tkaleĉka. taraban. U folklorno najsaĉuvanijem kraju alpske zone. f Hvat. u jednu. Pleše se u zatvorenim kolima koja su zbijena. obiĉno u deseteraĉkom dvostihu. cotić. U središnjoj i sjevernoj Slo veniji harmonika je zamijenila nekadašnji oprekelj. Snaţni poskoci odraţavaju oporo štaĉko plesanje. tandrĉak. Baĉka: veliko baĉko kolo. Slo\ ĉardaš. gajdaško kolo. prostornih. Od stilskih znaĉajka najvaţnije je drn i intenzivno vertikalno titranje. duĉec. ritka buza. ĉrnomeljsko koh trumf. vanjkuštanc. još se i danas za pratnju Iz primjene ovih ritmova proizlaze stilske razlike u a plesanja. U pano: zoni ima plesova u parovima i plesova u trojkama. osim kod s šetanog kola. ĉindara. bilo u drugu stranu. Medim kuritari. muklim i si. staro sito. U nekim se krajevima tal izvikuju poskoĉice. produţetak do Jadrana dobiva se šire podruĉje na ĉijoj se ZE noj strani kola kreću u smjeru hoda kazaljke na satu. Najvaţniji plesovi. hrv sedam paši. godci. odnosno valcera: Varijante: -T3-T3-T3 Muziĉki instrumentarij za pratnju plesa nije jedinstven. geografsko podruĉje Jugoslavije moţe se podi jeliti na šest plesnih zona: na alpsku. dude. Pleše se preteţno u parovima. Mnoga se kola izvode ili uz iskljuĉivu pratnju pjes ili kombinirano uz pjesmu i svirku. a u Beloj kra jini umjesto davnog mijeha susreću se tamburaši. Pre teţu gudaĉki sastavi (guci. ĉeški ples. kino dete. jer se svaki sudionik hvata za pr susjeda. religija i profesija. igra k< dvadeset i dva. ritmiĉkih. Slavonija: teno kolo. gopek. dinarsku. Istra: balon (balim). Baranja: šokaĉko kolo. jer se svak dionik hvata za drugoga susjeda. no oni s lativno mlaĊi od kola. Danas su najpopularniji tamburašk kestri. Plesovi podravskih Mad Ala folj a Tisza. Matjaţev rejc. nerazdvojnosti i snage. izvikujući zapovijedi. oj Ivane Ivaniću. ketuš. šotiš.

Bosna: kolanje. starobosansko kolo (iz Glamoĉa). klarinet i violina. krstaĉka. kalaĉ. dvodijelnog ritma glazbene pratnje. kanona i daire. Hercegovini (kolo na kolu ili ĉadar kolo na tri kata). Banija. mijeh. tambura. kaĉamak. zasebno ţene. Od dvodijelnih najĉešći su: a) — ĉešći na sjevernom Jadranu. U prvom redu tu je niz starih šetanih kola koja su se izvodila ili se izvode iskljuĉivo uz pjesmu. teškoto. dimpala. Preteţno su to otvorena kola u koja se posebno hvataju muš karci. Vlaška kola: pre pišor.). Na sjeveru prvi plesaĉ ima posebno znaĉenje. pembe. mišnjaĉa). tanĉar. u Beloj krajini. Kao figurativan ples svaki se tanac sastoji od više figura (primjer za Cres: naokolo. zaplet. Poneki plesaĉ moţe plesati i sa dvije plesaĉice. udvoje. poskoĉica. Jovanovo kolo. ušestero. opal. trusa. a posebice neparni ritmiĉki obrasci. Od solistiĉkih instrumenata dolaze: vigulica. polomka. izmeĊu neparnog. Tipiĉni su dva trodijelna i jedan šestos minski ritmiĉki obrazac: )? J b )| J o /3J J * J J)J je da se svaka jedinica glazbene pratnje toĉno pokriva s jedinicom plesa. Prevladavaju parni ritmovi. udaljavaju i proţimaju. uĉestali poskoci i okreti te preteţno plesanje na prednjem dijelu stopala. ĉarlama. kalajdţisko. Makedonske plesove prati par ţurni i tapan ili gajde i tapan. Pokuplje i Pounje: kamen moste ne lilaj se. hrvatski. Borjano Borjanke. imi taciju zmije. a na jugu ponegdje i izvikivanjem zapovijedi upravlja kolom. Ako u blizini nema nikakvog instrumenta. šumatovac. komitsko. linĊo. paun. Drugi oblik je plesanje u dvije nasuprotne linije. plesaĉi i plesa ĉice hvataju se miješano. Neka kola ostala su izvan ove ra zdiobe. dirlija. opšajdiri. Ţikino kolo. naški. Od instrumenata za pratnju plesa za ĉitavo je podruĉje najvaţniji. povratke. lauta. sarajĉica. šota. podijeljene u dvije grupe. škaljarsko kolo. trusa. U moravskoj su zoni preteţno otvorena kola. Stari instrumenti. ĊurĊevka. prolomka. ali oni nisu jednoliĉno rasporeĊeni u krugu. Dalmacija i otoci: kolo. makazice. treskavica. goĉ i daire. skoke). z mesta. baba ĐurĊa. a ĉini se i najstariji. Vardarska zona. manfrina. Smjer kretanja je na obje strane. ja posijah lan. Na granici prema jugu mogu se naći zurle. Hercegovina: kolanje. prolijeta. Plesove uglavnom prate orkestri sastavljeni od konvencionalnih graĊanskih instrumenata. a na krajnjem sjeveru sopile. Osim njih javljaju se još i mnogi drugi. npr. rumenka. Za stil je karakteristiĉno plesanje s napregnutim zglobovima. Pleše se u parovima. U makedonskim su plesovima (orima) najĉešći ritmovi 2/4 i 7/16. onda plesaĉi pjevajući imitiraju njegov zvuk (npr. kopaĉka. Todorka. po tramuntanskii). Kosovo: coko-coko. Ċidije. Kordun. kozaraĉko kolo. Najvaţniji plesovi: devojaĉko kolo. po crnogorski (podvoje. Kalopero Pero. kasapsko. kolo sv. proskaka. Lika: liĉko kolo. zmijsko. ĉetiri puta. Tripuna. bimbera. trodijelnog ritma plesnog koraka i parnoga. i posljednji. Crnoj Gori i Makedoniji (kula. tararankanje). nevestinsko. Moravska zona. Jadranska zona. rijetko se susreću. bibera. Kontinentalna Dalmacija: kolo. i to najĉešće dvodijelni koji se odvija u ove dvije glavne konstrukcije: nj a od sedmorodijelnih: Danas u pratnji plesova vaţniju ulogu igra instrumentalna glazba. kave ojuni. c) — raširen na sjeveru i jugu. šepica. kune. tako da plesaĉi mijenjaju strane. zajaško. Gradski orkestar —• ĉalgija — sastavljen je od violina. Crna Gora: zetsko kolo. staro tikveško. Geografski neopredijeljena kola. pauna. Postoji tip kola na kolu koji se susreće u raznim geografskim podruĉjima. dvojnice. Vaţnu ulogu u kolu imaju prvi plesaĉ. berovka. Kvarnersko primorje i otoci: kolo. Crnogorsko primorje: kolo. U novije vrijeme javljaju se usna har monika. uĉetvero. zasebno muškarci. tanac.PLES 97 Kolo iz Šibenika Makedonska Kavadarka Najvaţniji plesovi. zgrabac. poskoĉica. posebice ţenskih. Slavoniji (palo inje na zeleno smilje). sitnica. pauna. izraziti levantski instrument. biraĉe kolo. Dva su vaţna stilska obiljeţja: prebiranje nogama i intenzivno okretanje pojedinaca. potrĉano. sitan tanac. Kola se kreću u smjeru obrnutom od hoda kazaljke na satu. udvoje. osmerac. rusaliska ora {kapetan avasi i dr. Znaĉajna je heteroritmija izmeĊu plesa i glazbene pratnje. Jano mori. Ne pleše se uz pratnju pjesme. Znaĉajno Jedinica melodije rijetko se poklapa s jedinicom plesa. poskoĉica. Smjer kretanja je obrnut od hoda kazaljke na satu. šotiĉ. Na jugu preteţe lijerica. Linije se pribliţavaju. potkolo. Istaknutu ulogu imaju prvi i posljednji plesaĉ u kolu. poravna. vranjanka. ĉini se da to nije nigdje u tako velikoj mjeri kao ovdje. paun. a druga ga ponavlja. ojnali pembe. tanac. Tasino kolo. . RjeĊe se nalaze plesovi u lesama i pa rovima. a posebno ţene. hrvaĉki (tanac. sicilijana. drmeš. nima igra. varalica. svorĉe. b) —• ĉešći na juţnom Jadranu. groznica. a raširena su u svim krajevima. vilota. Najvaţniji plesovi. dok se u planinskim krajevima pleše na cijelim stopalima. Pjesmu vode »pesnopoj kite«. sitan tanac. ratevka. gajde i ćemane. moravac. dok se ranije ta pratnja ĉesto miješala s pjesmom. Prvi i posljednji drţe u ruci maramu (šervetku) ili ćostek. oro. U novije vrijeme hvataju se i mješovito. trojanac. Ijeljenovo kolo. seljenik. Crnogorka. Ċikalica. oštro i snaţno. Najvaţniji plesovi: lesnoto. Ora su najĉešće praćena pjesmom. kuku nješće. batuta. Mada se harmonika vrlo proširila i u drugim zonama. ĉifte ĉamce. crniniĉko kolo. Od solistiĉkih instrumenata jedino se frula primjenjuje u orkestru. Stilska znaĉajka za ravniĉarske krajeve je sitno preplitanje nogama i fino treperenje tijelom. ĉarlama. ambar ili oro na oro). Ċuture. šupelka i kaval. Jedna otpjeva stih.

— F. XII 1788 — Montmorencv kraj Pariza. Ljubljana 1958. bal u maškare na Pelješcu. PLIĆA (lat. P. Komponist. Munchen 1928. Tvornica Pleyel S. na Konzervatoriju u I (J. Etnografski institut SANU. ORKESTRALNA:. 8 koncertantnih simfonija. Paj tondţiev. kojemu je uskoro dodao štampariju nota i skladište in strumenata. Kalkbrenner) koju je razvio u jedno od prvih poduzeća te vrste. Uz djela standardnog pijanistiĉkog repertoara posebno se istiĉe kao interpret klavirskih kompozicija B. KO. oko 4! oko 123). Prokofjev A. ĉeški violinist (Prag. God. oko 60 gudaĉkih kvarteta. muziĉki nakladnik i gradi telj klavira (Ruppertsthal. Thomsona A Select Collection of Original Scotish Airs for the Voice. God. Ogledao se i kao kompozitor.. MGG.Wurz. Sin i uĉenik Ignaza Josepha. Tagliaferre i Y. I. 1839 sagradio je P. To su moreška i kumpanija (moštra) na Korĉuli. de Foureaud. Izvodio se tako da se glavnoj noti. IX 1854 — Berlin. Novi Sad 1953. Obrazovan u Ateni u duhu Platonove filozofije.ruĉno i 4 . rusalije i kaloĊojna u Makedoniji. U upotrebi motiva. Ilijin. Ulanove. Najuspjelije su mu balade Graf Eberl Weissdorn. — Ţ. Martin Pluddemann und die deutsche Ballade. — H. Folklor i scena. Fetiš i drugi. LIT. pjevanoj obiĉnim gl na završetku dodavala druga viša (ascendens) ili niţa (descen. — J. Kaiser und der Abt. Njoj je F. 1887 vodio Singakademie u Ratiboru (Raciboi 1889 —94 profesor pjevanja na muziĉkoj školi u Grazu 2 ţivio u Berlinu. Chopin je 1832 priredio svoj prvi pariški koncert. Moschelesa i F. Marolt i M. Pommersche Lebensbilder. Ţena kompozitora Bruna Bjelinskog. R. u kratko se vrijeme uvr stila u najuglednije jugoslavenske koncertante svoje generacije. a ĉesto i u harmoniji osjec utjecaj R. Ljubljana 1969. Vjero jatno je 1783 postao drugi kapelnik katedrale u Strasbourgu. — /. Potkraj I st. I. Slovenski ljudski plesi Koruške. Ţena Rodiona Šĉedrina. kraljice. kompozitor. PLEYEL. — Obradbe škotskih narodnih pjesama za glas i klavir obj. Makedonski narodni oro. Teţište njegova stvaralaštva je na gudaĉkim kvartetima. Rajmonda (Glazi te Smrt labuda (Saint-S£ a od modernog Carevna (! rin. 1934 osn sa J. 1777 preuzeo kapelu svog mecene. sein Streichquartett im Rahmen der Wiener Klassik. Joseph St Camille. Firfov i G.A. 6 kvarteta za flautu i gudaĉke instru mente. 6 kvinteta za flautu i gudaĉke instrumente. Ţena Camillea. 1893. II 1914 Uĉio violinu kod O. XI 1925 —). Konjić Grbonjić). U Salons Pleyel. Putne uspomene. Klinge I. Maja Plisetskava (na engl. grofa L. 8. X 1897). — Lj. Paleniĉekom i F. i to u nekoj vrsti falseta. Slovenski ljudski plesi Primorske. Martin. Makedonski narodni oro. Beograd 1934 — 64. Ignaz Joseph« 2. Prvu pouku u muzici dobio od J. sovjetska ples (Moskva. Margarita Levĉeva.). Pariš 1900. I I I . Beograd 1962. — O. a 1941—46 bio prvi violinist Praškoga gudaĉkog kvar 1937—42 koncertni majstor Ĉeške filharmonije. Schemann. Pajtondţiev. Skopje 1973. plesovi s jataganima na Kosovu. Pariš 1893. Etnografski institut SANU. God. God. — Škola za klavir Nouvelle methode de Pianoforte (sa J. Plevel. violonĉelo i klavir. — J. Piĉces d' harmonie za 6 duhaĉkih instrumenata (pripisuje se i J. 1785. K. Dopuda. Prilog prouĉavanju ostataka orskih obrednih igara u Jugoslaviji. Sarajevo 1962. zna muziĉki ukras koji se biljeţio dodavanj em dvaju vertik štapića kvadratnoj noti: PLESLIĆ-BJELINSKI. Kalkbrennera. turski marš u Turopolju. Zagreb 196 4. PLISECKA. Istarski narodni plesovi. — Patriotske prigodne kompozicije (Hymne a la liberte za zbor i duhaĉe. Zagreb 1880. Košukova). 20. Dopuda. (Prokofjev. — /. Plevel. — M. Koreografija ljudskega plesa. Poc/iaeAeea. Baletna pantomima Le Jugement de Pariš. Njezinim sviranjem oduševljavali su se Mendelssohn. PLUDDEMANN. — F. — DRAMSKA: opere Die Fee Urgele (za marionete). 1791). Zagreb 1963. Klasiĉni studirala 1934 —43 na baletnoj školi Velikog kazališta u M (E. Regenj 1939. III 1875). X. MaftH FIjinceuKaH. — Isti. I. Kuhaĉ. uĉenica H. 1807 utemeljio je i tvornicu klavira. PLUTARH. }Kdano6. violonĉelo. usavršavao se u komornoj muzici na £cole Noi u Parizu kod D. Smetanom ugledan klavirski trio (( trio). graditelj instrumenata i mu ziĉki nakladnik (Strasbourg. — Kompozicije za klavir 2 . Erdodvja. 1793 i II. — Isti. 30. Narodne igre-plesovi iz Bosne. Narodni plesovi Dalmacije. Medu ostalim. IL-iHceiiKaH. Narodne igre iz Bosne i Hercegovine. te se afirmirala u domovini i u inozemstvu. MaĊarske narodne igre iz Vojvodine. MocKBa 1966. prijevoj). Janković. X. pijanistica (Pariz. Havdna iz njegova srednjeg razdoblja. a 1945 kao pi balerina. Zagreb 1956—59. sonate 2a violinu (ili flautu) i klavir i dr.—• A. Slovenske ludove tance vo Vojvodine. 2. Stanĉić) i 1970 stekla naziv magistar muzike.98 PLES — PLUTARH LIT. Srijemu i Baĉkoj. Marie Felicite Denise (rod. 1957. uloge klasiĉnog repertoar. u meĊuvremenu se usavr šavala kod M. — Lj. Ilijin. Ivanĉan. Medu njene na. Gerdt. grĉki filozof i historiĉar (Heroneja. idiofoni metalni instrument. H. 18. The dical Svmphonies of I. Zagreb 1971. idućih godina boravio u Italiji nekoliko puta. nabor. Feifer. završio i pravo (doktorirao 1 Mnogo je uspjeha imao na svojim brojnim solistiĉkim nastur. P. Chopin je Plevelu posvetio svoja 24 klavirska preludija. Donja Austrija. Maja Mihajlovna. Comettant. 14. Plisetskava — Potrait. 4. Loriod u Parizu. Plevel. Havd na u Eisenstadtu. Ljubljana 1958. Srnith. God. dio ţivota proveo u Heroneji. 1814 stupio u oĉevo poduzeće i vodio ga od 1824. — E. Batka. proizvodi danas klavire i odliĉna ĉembala. nasljednice G. — /. Klinge I. Narodne igre. Richtera na poloţaju kapelnika. Romeo ijulija) rema (Asafjev. sebno Pliseckoj namijeni: glavne uloge u svojim bali S. IV 1938 —). XI 1831). Marie Felicite Denise. osobito sugestivno prikazuje psihološke sukobe. 1799. i (Spar God. B. uĉio i kod J. Professional Concerts u Londonu. DJELA.: L. Martin Pluddemann. 9. Prosvjeta.: N. Aleksandr. 1. — J. Martin Pluddemann. VII 1811 —■ Sainte-Josse-ten Noode kraj Bruxellesa. F. postao svećenik 1 lonova delfijskog svetišta. Zagreb 1971. Aub er. 1972 nastalo je njezino prvo koreografsko djelo balet . Havdnom i E. 1962. 1776 i Ijigenia in Aulide. — J. 2 sv.: R. 3 serenade. Jedan od najplodnijih pisaca ani . putovanjima posjetio Aleksandriju. 1970 osnovala (ţenski) Za grebaĉki klavirski trio koji danas (1975) nastupa u sastavu P. Zagreb 1969. Narodni plesovi Hrvatske. — G. Havdnu). 1793 (sa J. ■— M. God. I. na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu završila 1962 studij klavira (S. PLOCEK. Iz nj' umjetnosti zraĉe optimizam i ţivotna radost. VI 1757 — na svom dobru kraj Pariza. njemaĉki kompozitor (Koll 29. Profesoi Muziĉkoj akademiji u Pragu (1946—48 i od 1952) i 1948—5 Janaĉekovoj muziĉkoj akademiji u Brnu. Martin Pluddemann und seine Balladen. Ilijin i O. Ignaz Joseph. Ivanĉan. se istiĉe i kao koncertni pratilac. 1792 dirigirao je tzv. Ann Arbor 1967. Istaknuti kompozitor balada. 64 simfonije (kod nekih autentiĉnost dvoj bena). i poznatu koncertnu dvoranu Salle Pleyel. 4. Kitri(Minkus Kihoi). uţiva nepodij ugled najbolje sovjetske plesaĉice. sabljama ili jataganima. Janković. Plevel (disertacija). MocKBa 1965. 3. Klingenbeck. septet. Engel. Debeljak i Ai. Ravnikar. Verleger. Schneider. francuska obitelj muziĉara. — M. La Salle PIeyeI. Skopje 1953. I. — M. 1795 preselio se u Pariz i tamo 1797 osnovao muziĉko nakladno po duzeće. u notaciji XIII st. Kocian). — Isti. muziĉkih nakladnika i graditelja klavira austrijskoga podrijetla.. 26.. Ljerka. Prag 189 H. 1957. Karenjina (Šĉedrin). God. Die Legende vom Hufeisen i. Liszt. 1797. Slovenski ljudski plesi Prekomurja. Koncerti: za klavir. — Isti. LIT. Siegfrieds Schzvert. Bahĉisar fontana).. Pleyel. Ljubljana 1968. LIT. Mladenović. Juţno -slovjenske narodne popievke. Ples i plesovna glazba. Beograd 1957. — KOMORNA: gudaĉka trija. Dušika. u zbirci G. L. I. Plesaĉica briljantne tehnike i izraţajne me. 11. Šuštar. Dance 1971—72. Ivanĉan. N. Plevel. Chopin posvetio tri nok turna op. Podrijetlo i veze korĉulanskih kumpanija. 1834 likvidirao nakladno poduzeće i bavio se samo tvor nicom klavira (od 1824 suvlasnik firme je F. Klavierfabi ZFM. i D. Temperamentna umjetnica izrazitih pijanistiĉkih odlika. Rim i druge gradove. Herza. poznatiji pod ' nom -> ĉineli. kraljice u Slavoniji. — Ai. I. Wagnera. — G. 1962. i Zdravka Teodorović. I —III. gdje je 1789 naslijedio F. M. — Isti. Narodne igre u okolici Beograda. rusalje i lazarice u Srbiji. Mocnua 19. sein Leben und seine Kompositio nen fur Streichquartett (d: ĉija). PLISECKA (Kameni c. Haĉaturjan M. gudaĉki sekstet. Posebnu i to vrlo raširenu skupinu tvore plesovi s maĉevima. 2 za violu i 2 za violonĉelo. Mušica. Šuštar. Kukuljeviĉ -Sakcinski. Zagreb 1973. Joseph Stephan Camille. Petrovec 1953. oko 12 gudaĉkih kvinteta. Vanhala u Beĉu. Festsch Schenk. M. — J. i D. Zagreb 1873. X. kao uĉenica nastupala u kazalištu u brojnim bale nakon diplome tu je angaţ kao solistica. Stettin 193 L. Dušikom). 1848 —72 profesor Kon zervatorija u Bruxellesu. 3. Moke. Odetta-Odilija (Ĉajkovski: bude jezero). 8. Bjelinskog.: /. Ubraja se medu velike pijaniste svoga vremena. Ševĉika u Piseku. sonate za violinu (ili flautu). Studirao na Konzervatori Leipzigu. Liĉki narodni plesovi. a zatim je pet godina uĉio kod J. MGG.ruĉno. — //. nazvana Camille Pleyel). pijanistica (Zagreb. ali se posebno istakao kao kom orni muziĉar. u kojima se pribliţio kvartetima J. Alexaniana. Šuštar. 1—8. 1962. osnovanom 1830. V 1855). Roslavleva. — B. PLITICE. Mehulom). 1. u briţljivoj deklamaciji. L. H de cent mille pianos et d' une salle de concert. violina. In. — R. J.

POCO (tal. 1957. 1950. PODEŠVA. tal. Hrdtky s ćertem. 1959. 1960—61 usavršavao se u kompoziciji kod H. se istiĉe i kreacijama djela suvremenih kompozitora. P. kuke i dr. 19. Jdgerlieder. njem. Da se olakša sviranje i kopuliranje dvaju ili više manu ala. Druţstevnikuv den za harmoniku. koji se svrstavaju u dvije skupine: Vitae parallelae (Paralelne biografije. pes noga). VII 1921 —). Favaretta. grĉ. Taschengeige. 1942 i 1948. Concertino za 2 violonĉela i komorni orkestar. 1956 i 1960. Kod pneumatske trakture pritiskom na tipku naglo se mijenja tlak u odreĊenoj cijevi kao i u malom mijehu priĉvršćenom na jednom nje nom kraju. 1960. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta. Od 1949 profesor je na Konzervatoriju u Minsku. Kompozicije za 2 glasa i orkestar. IX 1942 — ). sv. 1951 i II. III. 1951. uz to studirao povijest muzike (J. Dvije simfo nije. duhaĉki kvintet.). preteţno za djecu. ŠteĊron). 'X{hx'a). Z Moravy za gudaĉki kvartet. u -> neumatskoj notaciji jedan od osnovnih znakova za dva tona. Faust) i odmah angaţirana u napuljskom San Carlu. 1842. 1960 i dr. 1950 i Stranickd legitimace. A. POBBE. potanja POCHETTE. poco allegro). orgulje kod kojih se spoj izmeĊu sviraonika i zraĉnica za svirale ostvaruje pomoću pneumatske trakture. Pjotr Petroviĉ. Kaul. Der Ronga. 1964. 1952 — 53. sonatina. 1968—69 korepetitor Raimond-Theatera u Beĉu i 1969—74 dirigent opere u Linzu. 2 sonate za klavir. II. Svata noc. 7. 1951. trostruki koncert za violinu. Uspjele su njegove klavirske minijature koji je cijenio i R. Pjevanje uĉila privatno (E. Troiuua dah). 1947 —51 djeluje u muziĉkom odjelu Ĉeškoga radija u Brnu. sordino). 1948 i 1958. 1947 i IH. K. sonatina za kornet i klavir. 1956 i za klavir. Ĉapek). PODATUS (pes. kratke kompozicije za klavir. a zraĉnice i relaisi sagraĊeni su na pricipu pneumats kih dizalica. Weil i Th. 1950. U skupini Moralia saĉuvan-je i kratak spis De mušica (grĉ. Sechs altdeutsche Minnelieder. Knaben und Madchen gezvidmet. Volkmann (Plutarchi De mušica. — DRAMSKA. — O. 13. 1946. ciklus Pripovijetke u stihovima za djeĉju sobu. 1963. 1947. 1951 i Laska peknejši. 4. Concertino za trombon i klavir. R. Franz Graf von Pocci. usavršavala se u komornoj muzici na akademiji Chigiana u Sieni kod G. Romeo a Julie. 1945). Ĉes'ky tanec z Podkrkonoii za vojnu muz iku. XVII st. 1961. II. 1 g1 . Izvrstan interpret uloga iz standardnog opernog repertoara. Crna Gora PODIĆ. Concertino za cimbal. — Zabavna muzika. 1946. Franz. meĊu kojima zbirke: Bildertone fiirs Klavier. Moravska. Suita notturna. Od 1974 operni dirigent u Ulmu a od 1975 u Bernu. 1948. Filmova hvezda. p. a sastavljeno je u obliku dvaju predavanja: prvo se bavi povijesnim razvojem. 1955. 1947. seoski prizor s muziĉkim umecima. 1953. V 1876). 1965. Kvapil) i muzikologiju (J. engl. Stradivarija. ĉtyfi miniatury. Plutarhova djela još nisu iscrpno istraţena s gledišta muziĉke nauke. oznaka uz nazive za tempo (poco adagio. na vlastite tekstove koje je sam i ilustrirao. P. Jaromir. Westphal (Plutarch iiber die Musik. 2 moravska plesa. 1950. U santgalskoj notaciji biljeţio se^ y. predigra Slavnost VHumanite. 1951 i 1953. 1951. M . ORKESTRALNA: simfonija. God. Zolotarjev). kod orgulja s mehaniĉkom trakturom bile su primijenjene najprije samo pneumatske dizalice (njem. 1956. Studije za sonatu za flautu i klavir. Bez cymbdlu nejsou hody. simfonijska pjesma Setkdni mlddeţe. Dutilleuxa u Parizu i A. tj. III 1927 —). dirigent (Dubrovnik. poznati muziĉko-historijski prikaz i najvaţniji knjiţevni izvor za upoznavanje povijesti grĉke muzike. 99 ment je imao 3 —4 1 ţice udešene ĉesto c . sovjetski kompozitor (Ĉeljabinsk. Marcella. violonĉelo i klavir. Poccijev lirski talent dolazio je osobito do izraţaja u zborovima i pjesmama. Mijeh je spojen s ventilom koji se otvara i pušta zrak iz kancele u sviralu. 1856). 1961. Plutarch. 1961. VI. Cijelog ţivota u sluţbi bavarskoga dvora. srednjovjekovni naziv za bujni melizmatiĉki motiv u gregorijanskom pjevanju koji se iz vodio na jednom slogu ili samo vokalu (-> Vokaliza). Hojaĉky za 2 klarineta i klavir. ciklus od 3 simfonijske pjesme Cesta vlasti. LIT. 1909). H. Franz Pocci als Musiker (disertacija). 1952 i 1959. 1949. Instru- PODGORIĈKO PJEVAĈKO DRUŠTVO -> Pjevaĉka društva u Jugoslaviji. IV. U muzeju Pariškoga konzervatorija ĉuva se primjerak pochettea — rad A. rad mehaniĉke trakture zamijenio djelovanjem zraĉnoga tlaka kroz tanke metalne cijevi. 1959) i dr.). 2 koncerta za klavir. Vicenza. Postojala su dva razliĉita tipa: jedan u obliku smanjene violine s priliĉno dugim vra tom. 1963. Pisen o Stalinu. ĉeški kompozitor (Brno. i Moralia (grĉ. Co planda u SAD. 1962. K u n. 1852. Operete: Kdyţ se Aniĉka vddvala. 1954. 1953. malena violina (dugaĉka oko 30—40 cm).: traktat su u novije vrijeme obj. Kantate: Smrt. od grĉ. Od 1955 redovito nastupa u milanskoj Scali. Sundsvall 1917. 1953. zborovi. Studirao na Konzervatoriju i na Janaĉekovoj muziĉkoj aka demiji u Brnu (J. X. 1964). 1958—60 direktor muziĉkog odjela Ĉeške televizije. Theorie und Geschic hte der a ltg riec hisc he n M us ik. Scenska i filmska muzika. Tri simfonije: I. koje su u isto vrijeme ukopĉane. 1949Koncerti: 2 za violinu. Pneumatska traktura ĉesto se kombinira s elek triĉnom: elektriĉna traktura povezuje sviraonik sa zraĉnicama. simfonijska pjesma Raymonda Dienovd. Pariški ĉasovi. MGG. 1942. III 1807 — 7. rapsodija. Studien iiber die Pochette. LIT. Simfonijeta za gudaĉe. PODKOVIROV. Ludvik. 1949. Saĉuvan je samo dio njegovih spisa. 1960. solopjesme (ciklus Blizky hlas. ORKESTRALNA. sopran (Monte galda. X 1910 ■—). — Studije i ĉlanci. sonatina. PODEŠT'. — Singspiel Der Alchymist. njemaĉki kompozitor talijanskoga podrijetla (Munchen. 1840. 1847 —63 intendant dvorske muzike. h2. klavirski trio. nekoliko ĉlanaka. 1955 i V. Pisen o velike dobe. violonĉelo i klavir. koncert za duhaĉe. 1956. A. Schumann.OUCTIXYJI. osobito Aristoksena i Heraklida s Ponta. a nedostaci su: malo zakašnjenje u izgovoru svirala (ukoliko je sviraonik suviše udaljen od kancela pojedinih registara). Sonatina za klarinet i klavir. 1944. 1833 i 1834. 1955. tamo je 1950 —51 bio nastavnik. Litanie za gudaĉki kvartet. 1949. koncert za klavir. 1950. 1957 — 59. 1837. 1956. 1900). a od 1958 na njujorškom Metropolitanu. 1951. XII 1921 —■). nonet O it'astnych detech. odnosno lat. talijanska pjevaĉica. Z pfibehu noveho souĉasnika.: K. Racek. PNEUMATSKE ORGULJE. 1953. 1955. Djelo donosi opširne citate drugih autora. INSTRUMENTALNA: nokturno za violonĉelo i klavir. promovirao 1 949. III. vioiu. 1960 i 3 kompozicije. Sechs Landler za citru. Barkerhebel).: W. za dinamiku (poco forte). DJELA. Andreis). drugi duguljasta trupa bez uglova (pochette bateau). 1955). Budeš ţit v miru. 1949. Dizalicama se na pritisak tipke puštao zrak u mali mijeh koji bi se naduo i pokrenuo ostale dijelove mehanike (apstrakte. Zato se pneumatika primjenjuje danas samo još kod orgulja. malo). Fryklund. Stare zlate ĉasy. — . so nata za 2 violonĉela i klavir. Poetiĉki trio za violinu. Nakon obnove gregorijanskoga pjevanja što "j u je proveo papa Grgur Veliki (oko 600). 1956. 4 suite. kit. a u koralnim knjigama piše se J. — Opera Opustiš -li mne. NOVA IZD. fasc. Vi. 1835. ORKESTRALNA. — SPISI: Souĉasnd hudba na Zdpade. X. je zadrţana u stavcima aleluje pod imenom -> jubilacija. 1941 i 1945. 1948.PLUTARH — PODKOVIROV Grĉke. Concertino za 2 cimbala. 1949. Trve5[ia zrak). sonata za violinu i klavir. 1957. e . suita za violu i klavir. Francuski je orguljar Moitessier. DJELA. 1956—59 tajnik Saveza ĉeških kompozitora u Pragu. God. Gudaĉki Kvartetino. K. ĉeški kompozitor (Dubrianv. zatim prevelika osjetljivost mnogobrojnih mjehova prema promjenama temperature. 1847. 1964 zapoĉeo umjetniĉku karijeru u Zagrebu kao operni korepe titor. 1961. 1955. Ilepl JJ. Kvapil). II. —■ VOKALNA: zborovi i pjesme. Za violinu i klavir: 2 sonate. Milušĉina abeceda. simfonijske varijacije. 1948. Skjerne (Plutarks Dialog om Musiken. Pastor. 1953—56 dirigent vojnog instrumentalnog ansambla Vit Nejedly. I. 1963. latinski prijevod.). Studirao na konzervatorijima u Sverdlovsku i Minsku (V. PNEUMA (grĉ. Vetter. prirodni rog i kla rinet. Slepice a kostelnik. 1953. Osim u operi nastupa i na koncertnom podiju.). u djelu Mythos-Melos-Musica (2 sv. Opere: Tri apokryfy (K. LIT. 1950. BEoi IIotpaXX7)Xo!. — VOKALNA. violonĉelo. tarantella i siciliana. TCOU? noga. — Kompozicije za klavir (sonata. 8. 1843 i Alte und neue Kinderlieder. POCHETTE (franc. POCCI. MGG. bez obzira na broj registara i kopula. za violonĉelo. God. 1847. Fava Ceriati) i na Konzervatoriju u Pesaru (R. Kantate: Novy ĉlovek. Hudba ve starem slohu za klavir i gudaĉe. 1951. kojom su se sluţili plesni majstori u XVII i XVIII st. je u mistiĉkom pogledu simboliĉki predstavljala savršeniji izraz vjerskih osjećaja od napjeva s mnogo rijeĉi. Prema tadašnjem shvaćanju p. ■— KOMORNA. solo-pjesme. koje nemaju više od 20 registara. Soldalenlieder. Prednosti su pneumatske trakture ugodno i lagano prebiranje po tipkama. Reinach (Plutargue de la musique. Singspie li za kazalište lutaka. — VOKALNA. Barkera (1832). Nastupa i na koncertnom podiju. — KLAVIRSKA: 2 sonate. Pavoni Giuli). Pisen o me zemi. 1966—68 bio je pijanist i asistent Milana Horvata u Za grebaĉkoj filharmoniji. pa su zapaţeni njegovi uspjesi na Ljetnim igrama u Dubrovniku. posebne naprave na zraĉni pogon (grĉ. 1948 (prer. njemaĉki prijevod. prikazuje uzlazni interval. Baldo. 1951. III. 1835. Stu dij dirigiranja završio 1966 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. sonata za violonĉelo i klavir. za agogiku (poco ritenuto) ili za artikulaciju (poco legato). 1947. 1946. G. DJELA. izum engleskog orguljara Ch.: D. I. Zlatić). d\2 a2 ili g\ d\ a-. Munchen 1932. DJELA. koncert za violinu Jami serendda. za gudaĉe i flautu. Kao dirigent gostovao u Zagrebaĉkoj operi. U Brnu studirao kompoziciju (j. drugo govori prvenstveno o svrsi i vrijednosti muzike i o sredstvima za njihovo postizanje. 1963. 1962. Zborovi. 1948. S. B. dţepić. 19. Leipzig 1957 — 61. 1865). 1965. 1954. Pet gudaĉkih kvarteta: I. Rapsodietty. ili a . J 957. Na opernoj pozornici debitirala 1949 u Spoletu (Teatro Sperimentale) kao Margareta (Gounod. danski prijevod. Ko. — Isti. sekstet za 2 violine. Ziegler (Plutarchi Moralia. R.

Riedel. 1883-Die Hohenzuge der musikalischen Entzvickelung. Gounod). osobito prikladan za talijanski operni repertoar. arija s varijacijama.: B. 1962. ĉlanci u ĉasopisima. 9. Alessandro. dirao filozofiju. God. 12 ricercara obj. jevodi: H. Klappen. 1962. Ernst 1895. — Zbirke hovovaZvuci iz Crne Gore. pokušava ĉembalom ilustrirati pojedine faz vjere Zrinskog i Frankopana. 1875 — 82 (2 sv. i Suvremeni prikaz pogibije Zrinjskog i Frankopana u muzici za ĉembalo. Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fur ' ninstrumente in der 2. Les Maitres ehanteurs . IX 1939). U njezine najbolje kreacije idu Amelija. fugirani stavci). ĉeških gajda. D. 1881. društva Slovenije na Dunaju. njemaĉki muzikolog (Darms 6. und ihr Kom torium. 1946. Chopin. Morana i Ero s onoga svijeta). studije. S -Saensa Samson und Dalila. Spomenica o 25 letnici akad. X 1850 — riz. kao i u juţnoj Americi. imitiraju pjev slavuja. Richard Pohl. Requiem. POGGI. Jaroslavna (Borodin. Prodana nevjesta). neke s imitacijama instrumenata razliĉitih naroda (npr. Dresdenu. DJELA: L'Evolution de la musigue. Masovne pjesme i dr. Josef Haydn. Koczirz. tenor (Ljubljana. und 17. sona-tina za obou i klavir. DJELA. 1904 (roman inspiriran ţivotom Wagnera). Autobiographische. 9. Haberlom). Kassel i Basel 19c Isti. Francuskoj i Švicarskoj. Poglietti und J. Franc. 1955. POKLOPCI (engl. VI 1913 —). Krabuljni ples).. ] Rasprave. zatim na Rijeci i od 1949 u Zagrebu. 19 F. Des Grieux i Werther (J. MGG. Kirchera Musurgia Uniz\ 1650. Le Chant gnosticoma. 1963. Izvrstan pjevaĉ sa sjajnim glasovnim kvalitetama uzornom tehniĉkom spremom i velikom muziĉkom kulturom. DJELA: uvertira Zemljo naša. Berlioz). sopran (Kreka kraj Tuzle. POHL. Louise.: izabrana djela za ĉembalo obi. Martha). 1945. Denkschrift aus Anlass des huniertjahrigen Bestehens der Ton. J. posebno u Buenos Airesu i Rio de Janeiru. Praeludia. knjige Hector Berlioz. \X 7. Bardct. Toccata del 7. III sv. X 1865 — Beĉ. Pobornik novonjem škole. Portugalu. LIT. Og! se i kao kompozitor. kemiju i fiziku u Karlsruheu. Leben und Wissenschaft. a onda se povukla s kazališne scene. Studij pjevanja u Milanu prekinuo je zbog rata. 1920. libreto opere C. MGG. Elie Emile Gabriel Poiree. Philadelphiji. a redovito nastupa na festivalima u Veroni i Firenci. Franc Pogaĉnik-Naval. P. Varšavi. P. PODKOVIROV — POKLOPCI flageoleta). Od 1956 ĉlan je njujorškog Metropolitana. Kao recenzent beĉkoga muziĉkoj vota bio antipod E. holandskoga POIRĈE. talijanski pjevaĉ. F. 1894. K. Capriccio per lo rossigr Ana bizzarrj. 1962. 1888. Vjerojatno rodom iz Toskane. Tatjana i Liza (Ĉajkovski. POGLIETTI (Boglietti). Od 1946 ponovno nastupa. Bibliographie der Musiksa. 1962. Aida. ni na zemlji. — KLAVIRSKA :2 sonate.-Georges kraj Pariza. francuski muziĉki pisac i k pozitor (Villeneuve-St. Riedel (Die Orgel. Odlikovala M. I Bayreuther Erinnerungen.. Faust (Ch. AFMW. Eitnerom.). je ĉest gost muziĉkih kazališta u Španjolskoj. Tosca i Madama Butterflv (Puccini). a zatim studirao kompo ziciju kod S. K. 1871. Otelio i Trubadur). Pet. 1950. Eva (Zajc. la musique en 1884. Od 1924 ţivio u Beĉu gdje je predavao pjevanje na Neues Wiener Konservatoriumu. POHL. a od limenih duhaĉkih instrumenata sal . 1957). 1671. 1883 i dr. STMW. II. je snimio mnoge gramofonske ploĉe. 1877. Washingtonu i dr. Cadcnzen und Fugen iiber d\ Choral Ton. DJELA: Zur Geschichte der Glasharmonika. Wenzela. 1898 i 1902. P. INSTRUMENTALNA: 4 so nate za gudaĉke ins tru mi orgulje. Derţaj. Zur lebensgeschichte A. Chicagu. Richard Wagner. Pogliettis Oper »Endimionc. A. 1946. W. :J. PODVINEC se osobitom ljepotom glasa. MGG. solo-pjesme. kompozitor (Ljubljana. 1863—66 uĉitelj muzike i ziĉki kritiĉar u Londonu. Puccini. X. Carl Ferdinand. Faust). Berlinu. Sistem pokloj imaju gotovo svi drveni duhaĉki instrumenti (izuzeci su picc< -flauta i blokflauta).olo. Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Beĉu. kasnije (1856—61) s Brendelom izdavao ĉas Anregungen fur Kunst. Gesammehe Schriften (4 sv. God. Za instrumente kama: 12 ricercara (jedan štampan u djelu A. Die Gesellsckaft der Musikfreunde. Alessandro Poglietti. Ricercari. a kasnije nastavnik muzike u Kranju i Celju. posljednja dva stavka. New Yorku (Metropolitan). Unverrichl. Une nouvelle interpretation rythmique du second h_ a Apollon. muziĉkom kulturom i scenski sugestivnom interpretacijom. Pjevao je na njemaĉkom. Magnificat). Massenet. de Pogliettis. Rossignolo (t canzona. Sepe). slavni operni pevec. H. 2. A. 61. — F. Sechtera u I Orguljaš protestantske crkve u Beĉu (1848—53) i od 1866 ar Društva prijatelja muzike. La Boheme).: A. R. Episoden aus detn Leben eines gr Aleisters. Nastupao na mnogim svjetskim opernim pozornicama: u Frankfurtu na Maj ni. Botstiber (DTO. X. Bostonu. Gostovala na jugoslavenskim i stranim opernim pozornicama. Stockholmu. M vić i R. Co. zatim u Baden-Badenu. Sietz. Toccata per VIntroito D Aiessa con U pedale. LIT. DJELA. 1900. Knez Igor). 1867. Londonu. Toccata sopra Cassedio (sic) di Filipa 1676. Denkschrift aus Anlass des fiinfundzzvunzigjahrigen Bes. 1900 i roman Richard Wiegand. — RETSKA: Compendium oder kurtzer Begriff. zverke des 16. Bavio se i komp ĉijom. njem. od 1661 bio je orguljaš dvorske kapele u Beĉu. del rossigr. — Kraće kompozicije za violinu i klavir (Motiv iz Crne Gore) i za yiolonĉelo i klavir (Romansa). — Isti. U suiti Rossignolo P. 1906. ses formes expressives speciale d'apres la partitiondes Maitres ehanteurs). J. C kritike i dr. Brendelom suraĊuje u ĉasopisu i Musikztitung. Gounod. VI 1956). Vencajz. X. Romeo (Ch. 1960. M. Pogliettijev Compendium jedan je od najvaţnijih udţb za instrumente s tipkama iz XVII st. kritike. SPISI: Akustische Briefe fur Musiker und Musikfreunde. 1884. sonata za gudaĉke instrumente i ĉembalo. Od 85 njegovih uloga najveće su kreacije bile Rodolfo (G. pjevaĉica. prem hlovoj ostavštini. Liszt. H. P. Elie Ćtnile Gabriel. Desdemona i Leonora (Verdi. sonata za 2 t gudaĉke instrumente i orgulje. 9. 12.. LIT. muziku uĉio kod E.-Genevieve. Manon i Werther). X. gdje sa K. Halfte des 17. 1 und Werke. Carl Ferdinand Pohl. Aida. Senta i Elza (Wagner. — Opera IJasej Kopvaeun. 25. Bernharda). 1962 —63. clefs. Etudi Tannhaeuser de Richard Wagner. Jahrhunderts. Muziĉki pisac u Dresc (1852—54). XII 1896). Anton. La Boheme).). V 1925). Njegov operni repertoar bio je neobiĉno velik. pjevaĉ. analyse et guide thematique (sa A. sonata za gudaĉke i mente i fagot. God. mehanizam poluga s poklopcima koji sluţe za otvar. — Opereta Povodni moţ. Ciklus signolo moţe se zbog bogatstva muziĉkog izraza te raskoši i ' oznosti instrumentalnog stila ubrojiti medu najznatnija OSIVE klavirske literature. Capriccio iiber das Henner-undHannergeschri canzonom) i dr. Romeo et Juliette).. Regulae compositionis (prema Ausfiihrlicher Bericht von dem Gebrauche der sonanzen und Dissonanzen Ch. IX 1826 — Baden-Baden. 28. Ukleti Holandez i Lohen-grin). Njegov najvredniji doprinos zikologiji je rad na istraţivanju ţivota i djela J. Balletti za 3 — 6 glasova. — Crkvene kompozicije (mise. POGAĈAR. Kerll. Toc sopra la ribellione di Ungheria. — Obrade narodnih bjeloruskih napjeva. 1961. Hanslicka. 1906). Poginuo prilikom turske opsade. Festschri Engel. sluţeći se umjereno tonskin kanjem. Sainte Cecile.: R. je u svoje doba bio jedan od najboljih lirskih tenora na svijetu. Razna knjiţevna djela. Essais de technique et d'esthetique musicales (I. -— V. Neue Mitteilungen zu bensgeschichte von A. kompozitor i ] nik (Leipzig. 1884—1918 bibliotekar u pariškoj knjiţ Ste. Do 1941 ĉlanica Zagrebaĉke opere. Nikola Šubić Zrinski) i Morana i Đula (Gotovac. Ać PODVINEC.100 KOMORNA: gudaĉki kvartet. Pragu. ler-Sodetat. 1947 i Pjesme za pionire. MGG. U suiti Sopra la ribe di Ungheria P. Lirski tenor. na opernoj pozornici debitirao 1947 u Palermu kao Rodolfo (Puccini. LIT. vrijedni su njegovi radovi o Wagneru. — Pohlova c ţena. Evgenij Onjegin i Pikova dama). NOVA IZD. MeĊu njegovim djelima istiĉu se programno kon cipirane barokne suite za instrumente s tipkama. III 1910 — Beograd. POGAĈNIK-NAVAL. klavir -ski trio. B.— Zborovi. und Einfiihrung zur Mušica. Wagner. 1900. Marica (Smetana.: H. Berlioz. LIT. 23. — Sastavio Muziĉki priruĉnik. Pittsburgu. se isticala takoĊer kao koncertna i oratorijska pjevaĉica. sonatina za klarinet i klavir. Pjevanje studirala na Muziĉkoj akade miji u Zagrebu (N. Kijevu. Botstiber. Lvonel (F. Gottingenu i 1 ţigu. Eder Ber-tić) i tamo 1938 debitirala kao Margareta (Gounod. IV 1887). 20. F. Kassel 1964. Krabuljni ples.. je napisao 23 stavka u obliku varijacija. 9. IK'agner. talijanski kompozitor i orguljaš (? — Beĉ. keys. F. Le Discours musical: son principe. i zatvaranje rupica na duhaĉkim instrumentima. napisao H. X 1921 —). Kebenhavnu. a već iduće godine nastupio je prvi put u milanskoj Scali u ulozi Riccarda (Verdi. Uĉenik S. 1854-ţivio u Weimaru. 1677. pod imenom J. Kerlla). tono. plesni stavci. des Singvereines der Gesellsckaft der Musikfreunde in Wien. W. 1877 i dr. Flotow. in Wien. Slovenski Narod. Gesammehe Scfo iiber Musik und Musiker (3 sv. Direktor je srednje muziĉke škole Njegoš u Kotoru od njezina osnivanja. Riedel. Od 1946 djeluje u Crnoj Gori gdje uĉestvuje u organizaciji muziĉkog školstva. 1864. klavirski kvintet. Beĉu. Najprije vojni muziĉar. njemaĉki muziĉki pisac. saĉuvani u brojnim prijepi osobito su se u krugu oko J. 17. Fuxa cijenili kao primjeri stn stila. — L. Jahrhunderts sa R. 1927). 4. muzika za bajku Ĉardak ni na nebu.1939 i 1954 524 preludija i dr. najprije u Sarajevu. Havdna. Gianni. 1948 i Pionir na harmonike (100 vjeţba za poĉetnike). ĉiji je inventar velikim dijelom katalogizi Utemeljio (1905) i ureĊivao zbirku Les Musiciens ce'lebres. Mozart und Hay London (2 sv. franc. talijanskom i francuskom jeziku.. IX 1819 — Beĉ. Đ. tenor (Piacenza. Marija (rod. sonata za duhaĉke instrumente i orgulje. 1877. Osterca na Konzervatoriju u Ljubljani. napisala prema njegovim bilješkama. VII 1683). chiavi). Vojno-muziĉku školu završio u Vršcu. des sept voyelles. Lagerbergom i '. 1862. Richard. 16. 1871.. 1958.

iyjo. 1847. Nastojeći da drvene duhaĉke instrumente tehniĉki usavrše. 1970. Ilirski glazbenici. 1847. 1. gavotta e fuga i dr. Angaţiran zatim u trupama Ballet des Champs-Elysee. 2 Slavjanske uvertire u D-duru (1853) i a-molu i Narodna u a-molu. fan tazija Oluja na moru u C-duru. Bio je jedan od prvih dirigenata Narodnog pozorišta u Beogradu (1897—1909) koji su sistematski izvodili opere i operete stranih i domaćih kompo zitora. Istinski talent. Hrvatski list 1923. Savina i Porin V. Lepa Vida R. Na stvaral aĉkom podruĉju njega je najviše privlaĉila opera. kantata u B-duru. Vilzaka. — Klavirske kompozicije. Zemlja smiješka). V. 1914— 23 dirigent opere u Osijeku (od 1918" direktor) i tamo 1920 osnovao i vodio muziĉku škelu. LIT. gdje je 1945 —47 bio ponovno direktor opere i zatim dirigent. POKLOPLJENICA (njem. Ballet de Pariš. POLIĆ. VI 1957). — Moteti. 1846. Tako je na koncu prve polovine XIX st. — CRKVENA: 3 mise. — VOKALNA. C.: Ĉaĉinoviĉ. Grofica Marica (Kalman). kompozitor (Sušak. kantata Turki na Slevici. tema s varijacijama. in operne priĉe: KjSipjerozsa. X 1956). kompozitor. Papier -Baumgartner). osnovao je Vojnu muziĉku školu u Vršcu i ustanovio centralni muziĉki arhi v pri Ministar stvu vojske i mornarice u Beogradu. Graniĉari ili proštenje rta Ilijevo. pa se istakla kao Despina (Mozart. Ţena Mirka. Carl Maria von Webcr. VI 1890 —■ Ljubljana. Sv. Kristina (Zeller.. Wolf-Ferrari. a od 1855 istodobno koralist katedrale. POLIĈ. — /. Za vrijeme studija na Conservatorio Verdi u Trstu djelovao kao zboro. Kuhaĉ. muzikolog (Celje. Štefanij a. Valjevu i Nišu. Ţavršivši studij na Konzervatorij umu u Beĉu. 30. Strauss ml. Cosi fan tutte). Trois etudes. 1853.: V. Bohm (Bb'hmov sistem). 1858. 3. ORKESTRALNA: Suite fantastica. II. ofikleida. Istaknut plesaĉ so listiĉkih uloga klasiĉnog baletnog repertoara. LIT. Domaći prijatelj. — Fuga za gudaĉki kvartet. Schonewolf). — Preludiji i fuge za orgulje. B. Laura (Millocker. Kirschhofer) i kompoziciju (J..: F. VI 1947) i Deseti. zborovi i dr. LIT. Nikolas. Osterca. Slavko Ozterc. i franc. Prosvetni servis. Od 1890 bio je vojni kapelnik u Beogradu. Završio studij prava i diplomirao 1968 iz historije muzike na Akademiji za glasbo u Ljubljani. — A. Hoffmannove priĉe). Po stilu kasni romantiĉar. Brat pjesnika Janka Polica Kamova i Nikole Polica. Šišmiš). kao dirigent i dugogodišnji direktor Ljubljanske opere. 1965. 1906 upisao se na Konzervatorij u Veneciji gdje mu je uĉitelj bio E. da smanje poteškoće što ih je sviraĉima zadavalo zatvaranje ru pica izravno prstima i da omoguće neke prije neizvedive hvatove. poputnice. Adela (J. Valse serenade). Autor brojnih komentara za cikluse koncerata na radiju i televiziji. 4. Hoffer. Studirao pravo u Pragu. Franjo Pokorni. ^eijern/iuiv vovnciia mrezaj.). POLDINI. solo-pjesme. u C-duru.P. X 1951). gdje je M. osobito idiliĉno -poetiĉnom operom Karnevalska svadba. 15. God. neprestano su povećavali broj poklopaca. R. subreta (Tr st. no to mu je uspjelo samo djelomice. V. Se. Erika (J. Pjevaĉica velikog glasovnog opse ga. 1858. — Orkestralne transkripcije vlastitih klavirskih kompozicija (Maionnettes. — Boţiĉna suita za zbor i orkestar. ORKESTRALNA. 1857 i Crna kraljica (Freudenreich). Za vreme Prvoga svetskog rata reorganizovao Muziku konjiĉke divizije i davao koncerte u većim gradovima severne Afrike.MGG. izvrsne tehnike i izrazitog glumaĉkog dara. DJELA. Musetta (Puccini. Eduard Poldini. 1. VIII 1883 — 12. Gedackt) -~> Registar POKORN. Istodobno su usavrša vali sistem prijenosnih poluga. 1962. ser pent itd. kako u vlastitim djelima tako i u obradbama tuĊih. 1845. suradnik ĉasopisa Naši razgledi i Koncertnog lista Slovenske filharmonije 1 predavaĉ. To. 6 ofertorija. nimjy. Lisinskoga. Barun ciganin. DJELA: L. Poĉetkom Drugoga svjetskog rata vratio se u Ljubljanu. Kao referent vojnih muzika (1920 —1937) i kapelnik Or kestra kraljeve garde isticao se organizatorskim sposobnostima te je podigao taj orkestar na znatnu umetniĉku visinu. X I 1893 —). I. je ostavio nevelik broj djela koja odavaju temperamentnu romantiĉarsku narav. 1923—24 tajnik i dirigent opere u Zagrebu i 1924— 25 na istim poloţajima u Beogradu. Grand Ballet du Marquis de Cuevas. od 1845 dirigent kazališnog orkestra. Junek. Hrvatska svadba. 1928. 1894. solopjesme. 1962. Arckepek a magvar zenevilagbol. Dragutin. Studirao na Konzervatoriju u Budimpešti (S. Do Drugoga svjetskog rata prva subreta Slovenskog narodnog gle dališĉa u Ljubljani.. 17. Giulietta (Orfenbach. Franjo. Markantna pojava u slovenskom muziĉkom ţivotu. Mirko. Hamupipoke i Vasorru baba. ameriĉki plesaĉ (New York. Slavko Osterc. Debitirao 1947 u Ottazva Ballet Company. . Obrazi iz slovenske glasbene preteklosti. 29. Pisao je prigodne kompo zicije. XII 1932 —). VI 1908). 261. ibid. Marica (Smetana. God. tu robnih i potištenih raspoloţenja što su ih u njemu izazivala tmurna predosjećanja skore smrti. Napisao poglavlje o jugoslavenskoj muzici u kolektivnom djelu Konzertbuch (urednik K. — M. POLIĈ vodio i pjevaĉko društvo Stanković. ruska sirotica (Scribe). Boccacio (Suppe). zapaţene je uspjehe ostvarila i na drugim jugoslavenskim operetnim pozornicama. II 1951). 1948 postao solist ansambla Metropolitan Ballet u New Yorku.). tekstove. 25. je nastojao svojim djelima dati nacionalno obiljeţje. Pet uvertira: u B-duru. Goglia. 2.POKLOPCI — POLIĆ fon. Lk. Balet Eszaki feny. Epsteina u Beĉu. 13. Kod bijelog konjića). 1850 utemeljio je u Zagrebu prvu graĊansku muziku (duhaĉki orkestar). Mirko Poliĉ i Osijek. J. X. DJELA: opere Mati Jugovićev (Ljubljana.voĊa Slovenskoga pjevaĉkog društva i zbora Šentjakobske ĉitalnice i od 1911 dirigent tršćanskoga Narodnog gledali šta gdje je 1913 uveo redovite operne predstave. — DRAMSKA. Ljubljansko narodno gledališĉe v letu 1928. Milutin. Beogradu (1923 —24) i Ljubljani (1925 —48). koji je uz profinjen smisao za specifiĉ nost dramskog izraţavanja izvrsno vladao kompozicijskom teh nikom. God. dirigent (Ĉermakovica. je i kao kompozitor i kao reproduktivni umjetnik ostavio vidljive tragove i pridonio razvoju jugoslavenske muziĉke kulture. 1951. U njezinom bogatom repertoaru posebno su se isticale uloge Liza (Benatzkv. 1961. Schollara i A. Stebri slovenskoga gledališĉa. 1899. pjevanje uĉila u Trstu (de Filippi) i Beĉu (R. IX 1859). Ede (Eduard). ibid. D. Prodana nevjesta). zatim do 1941 dirigent Beogradske opere. POKORNI. smisao za orkestralni kolorit i za stvaranje melankoliĉnih. P. od 1903 na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu (Ć.VI 1869 — Bergeroc kraj Veveva. Đak prosjak). La Boheme) i dr. Niz godina profesor muzike u Ţenevi. K. Ptiĉar) i dr. poĉeli su graditelji instrumenata krajem XVI st. 4 graduala i dr. te programnim. Muziku uĉio u poĉetku kao samouk. Bibliografski pregled kompozicij S. Klasiĉni balet uĉio kod L. Canone. 21. Mandyczew skog i J. DJELA. Peruzzi. 101 Sistem poklopaca primjenjivao se i na pojedinim starijim li menim duhaĉkim instrumentima (Klappenhorn. on je nastojao da svoje poglede uskladi s modernim opernim smjernicama. Saffi. dirigent i violinist (Zagreb. Foerstera. — Dvadesetak klavirskih kompozicija (Pjesniĉka glazbotvo renja. Poljaĉka krv). 1949 —53 muziĉki komentator. — P. koja se pod njegovom upravom razvila u reprezentativno muziĉko tijelo. Harknes Ballet i dr. Slovenska glasbena revija. Wisner-Morgenstern). 1969. Muzi kološki zbornik. Danilo. Afirmirao se scenskim djelima. Liza (Lehar. Novak). Nastavnik (1841 —51) i od 1852 dirigent orkestra HGZ. Zagreb 1893. Helena (Nedbal. 2 i 1939. Gusar (Kukuljević). kompozitor i dirigent (Trst. solo-pjesme. Posebne zasluge stekao je P. — Preradio opere Gorenjski slavĉek A. iy-2y. 10. 1854. madţarski kompozitor (Budimpešta. Bio je horovoda nekoliko pevaĉkih društava. Gregorc). Tomka) te kod E. Bravniĉar. liriĉnim klavirskim 2. ravnatelj in dirigent opere. P. Rob i Pirat. osobito poboljšao taj sistem miinchenski flautist Th. POLAJENKO. ugraĊivati po sebne poklopce na cijev instrumenta. nastupala je i u operi. VI. 1929. VIII 1924 —). Co. Ko. Amina.. Muzika za ples. 1825 — 26. 1. U XVII i XVIII st. ali se posvetio muzici. zatim urednik muziĉkog programa Radija i 1963 — 74 šef Muziĉke produkcije Radio-televizije Ljubljana. 1928. POKORNI. većinom za vojni orkestar. Poldini. A. Opereta. Teška plućna bolest i rana smrt prekinule su taj studij. ibid. debitirala 1911—12 na pozornici slovenskog Dra matiĉnog društva u Trstu. gdje je poloţio završni ispit iz orgulja. pej. Noć u Veneciji. Na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu uĉio violinu (A. Zborovi. Leipzig 1965. kompozicijama specifiĉno madţarskog kolorita. Operetna i operna pjevaĉica u Osijeku (1918—23). Šker janc. Scenska muzika za drame i igrokaze: Jelva. Mirko Polić. U Ljubljani je od 1929 vodio pjevaĉki zbor Glasbene Matice i neko vrijeme predavao dirigiranje i bio profesor u opernoj školi Muziĉke akademije. U du hu ilirskih ideja P. — VOKALNA: muški zborovi i djeĉji zborovi sa solistima na madţ. — Solo-pjesme. X 1868 — Beograd. Papp. Barcarola. MeĊu najuspjelije njegove kompozicije ubraja se orkestralna Suite fantastica. Od 1925 do 1939 djelovao je u Ljubljani kao dirigent i direktor opere. Ca-priceio croato (nedovršeno). Budapest 1925. prispevek za biografijo. God.brat (Ljubljana. M. Za mje šoviti zbor i orkestar: Sveĉana kantata u D-duru. radio kao korepetitor u beĉkom Karltheatru. Pjevala je glavne uloge u skoro svim ope retama slovenskih skladatelja.

canzona. poljski muziĉki historiĉar i stov.: 5. na aulosu (Plutarh) ili mnogozvuĉnosti (npr. primarno vertikalnog. Stravinskog (1911). Ch. Wiesbaden 1956. Noskovvski. Uz to od 1904 predavao pc muzike na Konzervatoriju u Varšavi. T. C. sloţenih. 1907. posebno kanonske. sonija u Sonatina seconda (1912). X. preteţno dijatonsko vo Ċenje glasova. naravno. njem. primarno horizontalno. izuzev rijetkih pojedinaĉnih primjera kao što je prvog ĉina opere Don Giovanni W. Pre se mogu kao zametak politonalnosti smatrati o punkti nad kojima se ĉesto dogaĊaju i istupanja u druge tona] (-> Pedalni ton). Kao oznaka višeglasne muzike. — J. Utrecht 1955. 7roXu mnogo i cpwv/) zvuk. — C. & najveći procvat do-ţivljuje u doba renesanse. istovremeno zvuĉanje više raznih tonaliteta. polyphony. je horizontalna ako promjene mjere slijede jedna za drugom. LIT. Ele. te razvijaju tehniku imitacije. se već u doba baroka sve više prilagoĊuje i podreĊuje harmonijskom kretanju i tonalnim funkcijama. New York 1950. samostalnih melodijskih linija. glas. tj. radi posebnom efektu koji predstavlja izuzetak u kompozicionoj p teg doba. psalama (10) M. P. D. Ać. smrti muziĉki kritiĉar lista Kurjer Warszawski i suradnik m drugih muziĉkih publikacija. Novosti. Mozarta. druga troosminsku. spajanje odnosno odmjenjivanje dvaju ili više razliĉitih mjera. •— H. Bartoka u 14 Bagatela (1908).S. P. (Stravinski. 1914. Povijest polifonije zapoĉinje meĊutim ranije. kao što su višezborni koncert. ptiĉjeg pjeva). Probleme der neuen Polyphonie. Prava. u -> dodekafoniji. Nakon toga p. Bologna 1965. Zlalić. Surzvnsk osnivaĉ poljske muziĉke historiografije. Piein Bogurodzi zvzgledem muzycznym. najpoznatiji meĊu ranim merima politonalnosti (zapravo bitonalnosti) je svakako slede Petruške I. Bukofzer. ponovno oţivljuje interes za polifoniju. POLIRITMIJA. p. 7roXu više i [ASTpia mjernost). J. Stravinskog (: POLINSKI. 13. Heidelberg 1957. vokalno -instrumentalnih oblika. franc. posebno majstori rimske škole. a osobito su ĉeste u kompozi cijama nastalim potkraj XIV i poĉetkom XV st. 1903. (1890). 1899. balet Petruška. Već R. treći i ĉetvrti ĉetvoroĉetvrtinsku. i 1914. Dzije muzyki polskiej w zaryse. nj sledećem kanonu J. Gunther. Bacha. Dresden 1950. U muzici XX st. općenito svako višeglasje. s vokalnom polifonijom nizozemskih kompozitora (-> Nizozemska muzika). Glavna su obiljeţja njihova polifonog stila jasnoća i usklaĊenost muzike i teksta.102 POLIĆ — POLITONALNOST išĉezava. jedan je od plodova ra.: Z. A. polifoni oblici upo trebljavaju se rijetko uglavnom samo za izuzetne. peti petoroosmin sku i si. TTOAU mnogo i TOVO? ZVI. demith. motet i misu. II Contrappunto nella polifonia vocale classica. Njihova su djela pisana u troglasju. toceata i nadasve fuga koja doseţe vrhunac s djelima J. Aleksander. a u uţem smislu muziĉki slog saĉinjen od dvije ili više istodobnih. tj. prvi takt kompozicije sadrţi dvoĉetvrtinsku mjeru. upotrebljava s e u muziĉkom znaĉenju rijetko. 1890. — E. pa se obnavljaju klasiĉne tehnike imi tacije (->• neoklasicizam). Sixteenth Centurv Polyphony. s razvitkom srednjovjekovnih višeglasnih tehnika i oblika. 1962. Bavio se i kompozic DJELA: O muzyce koišielnej i jej reformie. POLIFONIJA (od grĉ. The Beginnigs of Choral Polyphony. Lissa. Ali s prodorom harmonijske svijesti p. LIT. Studien zur Vokalpolyphonie. A. saz' koja oni obrazuju pripadaju u svakom trenutku samo jec tonalitetu: J. Milhaud nalazi njene poĉetke u starijoj muzici. gdje se polifono pisani zborski dijelovi izmjenjuju s homofonima. sa kombinacijom Fis-dura i C-d I. Cervenca. Uz misu i motet njeguje se tada osobito madrigal. tj. Najzad u okvirima primarno harmonijski oblikovane muzike klasiĉnog i romantiĉkog razdoblja. Salome. S. Aleksander Polinski. stvaraju se novi oblici pisani tehnikom kontrapunkta: ricercar. Od 18. drugi troosminsku. engl. najĉešće dva Bitonalnost). uglavnom u smislu mnogostrukosti tona. Polyphony in Theory and Practice from the 9th Century to the Close of the I3th Centurv. Ţeleriski). Klaviermusik op. Bacha. polyphonie. meĊutim. As. akordiĉkog sloga. Sanden. P. harmonskog jezika u poznom XIX v. Majstori tog razdoblja izgraĊuju sloţene polifone oblike chanson. gde i instrument izvodi akord u drugom tonalitetu. te priprava i pravilno rješenje disonanca. VI 1845 — Varšava.) 1947. Mulder. sistematski provedena p. MocKBa 1962. Na prijelazu u XX st. Ponekad se i prikladnim smještajem akcenata stvaraju poli met riĉki efekti unutar jedne te iste mjere: 4 J J J J | J J J J | J J J J Primer drukĉije vrste je burleskno-parodistiĉki završetak Ċaĉkog seksteta Ein musikalischer Spass W. MeĊutim. VIII 1916). Sistematski upotreblj poliritmiju kompozitori XX st. dramatski naglašene efekte. npr. istodobni nastup dvaju ili više raz] ritmiĉkih obrazaca ĉiji se metriĉki akcenti podudaraju (] jeri 1 a i 1 b) ili razilaze (primjeri 2 a i 2 b): 1a b J JJ J J j J JJ J _ -3l _ 3 J i »J J i ___ • . za razliku od -> homofonije. razraĊujući virtuozno sve njezine mogućnosti. U antiĉkoj grĉkoj literaturi izraz p. }■ LIT. U doba baroka pojava novih monodijskih i koncertantnih oblika i tehnika potiskuje tradicionalni stil vokalne polifonije. od obrata i rakove imitacije do diminucije i augmentacije. Pojavljuje se u muzici XX v. npr. je — uz J. poHfonia). Pored Nizozemaca znaĉajan su doprinos razvoju polifonije u XVI st. je bitni sastavni dio polifone muzike u kojoj svaka di ima vlastiti melodijski i ritmiĉki tok. Istodobno. Antike Polvpho nie. Moderne Polvphonie. Mozarta. Polyphonie ili Mehrstimmig-keit. 1905. u jednom te istom taktu jedna dionica sadrţi dvo ĉetvrtinsku mjeru. u sonatnoj provedbi ili finalu. Milutin Polić -Kvarnerski. 1938 (Boţiĉni prilog). 5 sv. gde se — prema Milhaud gornji glas kreće u d -molu.godišnjici smrti. kod F. javlja se oko 1300 u anonimnom traktatu Summa musicae gdje se jednoglasju (can-tus simplex) suprotstavlja kao modus canendi a pluribus diversam observantibus melodiam. Kod B. ĉetvoroglasju i u višeglasju. koje ide ĉesto do 8 realnih glasova. P. B«chi Četiri JJ J J|J I J JJJ J J J 5I J J J J J J J J|J J \ | J POLIMETRIJA (od grĉ. Pi je primjer balet Le Sacre du printemps I. -> conductusa. Cambridge (Mass. F. a posebno znaĉenje dobiva p. je vertikalna ako razliĉite mjere nastupaju istodobno tako da npr. Ivesa srećemo p.: 5. razumijeva se djelo graĊeno po naĉelima -> kontrapunkta. 5. Harvard University. novoizd. prema tome pod pojmom p. O 30. t v . POLITONALNOST (od grĉ.Gomolke (1884) i zbirku poljskih crkvenih p XVI i XVII st. ITojincboHHH H nojiHrboHH*iecKHe cbopMbi. već u orguljskom delu Variations on »s rica« (1891). 37) a susreće se i u jazzu i u m vanevropskih naroda. studije o poljskoj muziĉkoj prošlosti. Hamburger . Polyphonie. gdje se istoc izvode tri plesa u razliĉitim mjerama. a donji u a-molu. — A. Thilmann. 1909) harmonske sklopove koji graniĉe sa politonalnošću. Spiess. izbjegavanje većih melodijskih skokova. W.Stravinski: »Petn MJ J J J 1 J J J J Polimetrijske tvorevine susreću se u srednjovjekovnoj i renesansnoj višeglasnoj muzici. Studirao na V: skom konzervatoriju (Z. Studies in Medieval and Renaissance Music. 4. Merritt. — IZDA obj. — L. P. dali Talijani. ţivi dalje unutar novih. treća troĉetvrtinsku i si. Moniuszko. Strauss upotreb u pojedinim delima {Ein Heldenleben. rada se novi polifoni stil instrumentalne muzike. b U ovom drugom sluĉaju radi se o poliritmiji koja uklj i —> polimetriju. pa u Song for Harvest Season (1894) i u neki kasnijih dela. W. CnpeĈKoe. — B. Cambridge 1939. — > organuma. za linearno oblikovaje. I. S. ~> diskonta. rijeĉ p. (disertacija). tako da npr. tal. MGG. pasija i oratorij. poi se više iskorišćuju razliĉite polimetrijske kombinacije. Berlin 1930. — P. — M. a u kompoziciji općenito prevladava veći broj glasova od šestoroglasja do dvanaestoroglasja. odnosno dionica ili glasova.

tj. capricci. Od njezinih opernih uloga treba spomenuti Ĉo -Ĉo-San (Puccini. svaka melodija višeglasnog stava nalazi se u dru gom tonalitetu.. — DRAMSKA: opera Polobuh. Od tridesetih godina XX v. Strauss ml. Od 1697 uz to poduĉavao na Conservatorio degli Incurabili. Napisao je oko 80 opera od kojih je većina izvedena u Veneciji. preludiji. . 1933. — KOMORNA : gudaĉki kvartet. U njegovim ranim vokalnim djelima osjeća se utjecaj V. Pjevanje uĉila kod F. Ascanio. 6. Fis-duru i A-duru. primena poli-tonalnosti nije više tako ĉesta. Circe abbandonata.-i. a 1839 spominje se već u Beĉu i Petrogradu. Ciklusi solo-pjesama: Senatske pisne. pijanist i muziĉki kritiĉar (Prag. Vladimir Polivka. Tichy ocean za glas i klavirski trio. pa na osnovu toga zakljuĉuje da je nemoguće ĉuti u jednom sazvuĉju više osnovnih tonova — što p. Schottische). Od novijih najpoznatija je Circus-Polka (1942) I. ali se najviše i najdoslednije njima sluţio D. Publio Cornelio Scipione. Le Pazzie degli amanti. kritike i ĉlanci. Duhovne kantate: 24 arije za glas i b. 1931. a po povratku iz SAD stvara vlastiti stil. od 1930 u Prsgu (od 1939 profesor Konzervatorija). a svima je zajedniĉka ritmiĉka podloga: rm i m. potrebno je da svaka komponenta za sebe bude jednostav na i pregledna. 30. upravo zahteva. od 1692 drugi ka pelnik (1702 dobio poĉasno zvanje Maestro giubilato). pojavljuju se i gledišta koja osporavaju njenu vrednost (E. kompozitor (Venecija. Novaka. Stvarno. Warszawa 1960. GVInganni felici. Šišmiš (J. je ples parova. 1702. Alfonso primo. Carlo Francesco. na dijatonici. 1945. Carmen). pjesme u venecijanskom narjeĉju za glas i b. God. Kun. — Politonalne kombinacije nalaze se i kod C. fantazija. 1685. Maricu (Smetana. O. poĉiva uglavnom. VII 1896 — 11. Ĉar valcera (O.: J. Vesela udovica (Lehar) i GrojLuxenburg (Lehar). 1699. 1921. s naglašenim rit miĉkim figurama. dakle na alterirovani dominatni-^nonakord u h-molu koji sadrţi i ĉistu kvintu cis i smanjenu kvintu c. V 1948). Desderi). u djelima operet nih kompozitora (J. 2 dala bi se ćela svesti na akord fis-ais-c-cis-e-g. 1930. a akordska pratnja drugom tonalitetu (npr. 1922. Kfidla. melodrame (Balada o oĉich topiĉovych. 1928. 1694. Ko. K. naglašeno antiromantiĉan. Semiramide. 1923. Joseph in Aegypto. Hahki. talijanski kompozitor i orguljaš (Brescia. DJELA. DJELA. LIT. DRAMSKA. J. passacaglia i fuga. tj. Neue Musik in der Entscheidung (II izd. u politonalnim sazvuĉjima obiĉno preteţe najdublji akordski kompleks.: R. Marsia deluso. Fuchsa u Beĉu. Antonio. 1932. Milhaud-. 1701. scenska muzika. C. MGG. LIT. Uĉenik G. — KLAVIRSKA: sonata. 1925). Peć. Borova-Valouškova) i ĉlan Ĉeškog trija koncertirao na turnejama po Evropi. IzmeĊu ovih krajnosti nalaze se sluĉajevi D. The Polish Origin of the Polka. Jedan od najplodnijih i najpopularnijih opernih kompozitora svoga vremena. krakozviak. X. podjednako uvjerljiva kao operetna subreta. S. 1923—30 profesor klavira na Konzervatoriju u Chicagu. Roussela. Caselle). oko 1653 — Venecija. — F. bitonalna konstelacija Fis-dur + C-dur u primeru br. Dvorak i Z.: Irma Pollak. fuge). Kocian. 1951. K. N. L''Arminio. 1926. Vladimir. miksture). putopis 5 Kocianem kolem svita. V. Oko 1835 p. La Forza della virtu. Fibich. posebnu paţnju posvećivao je instrumentaciji. Gejša (Jones). P. javlja se prvi put 1835. 1713. Dni v Chicagu. Najzad. Kao ĉeški narodni ples p. Naziv p. Neobiĉno nadarena pjevaĉica i glumica. superpozicija ĉitavih akorda koji pripadaju raznim tonalitetima -> primjer). a 1844 pleše se u Londonu i u gradovima SAD. 1692.). 1694. se plesala u obliku kola i prvobitno se zvala nimra i madera. Sin i uĉenik Garla Francesca. ■— Kompozicije za orgulje (sonate. Es-duru. MGG. suita za violu i duhaĉki kvintet. LIT. 1696. Deroux. krajem 1722). kojega je od 1702 zamjenjivao. Kongresni izvještaj. Lanner). 1694. Brojne su podvrste polke. X. 2. 1937. jer su za taj ples znaĉajni ĉesti polukoraci. na što ukazuju i razliĉiti predznaci): K. L'Irene. Studirao na Konzervatoriju u Pragu (J. razliĉiti registri i zvuĉne boje). Straus). Od 1665 pjevaĉ u duţdevoj kapeli crkve sv. suita. Opere: // Licurgo ovvero 11 Cieco d'acuta vista. Torino n j Prva objavljena p. Oratoriji: La Fenice. a od 1901 bila je ĉlanica Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. Kasnije je pjevala u beĉkom Theater an der Wien. kao u Gudaĉkom kvartetu K. 1944. Astinome. Ottone. Americi i u Japanu. — VOKALNA: kantate. Polytonalite et atonalite. 1945. — D. VI 1875 — Zagreb. Prodana nevjesta) i Micaelu (Bizet. Poštolka. Szymanowskog (pojedini glasovi se kreću u C -duru.— SPISI: autobiografija Rytmus. Jefte i dr. da bi efekt simultane pojave više tonaliteta mogao biti shvaćen. Polka. 1714. a ostali deluju kao dodaci (alteracije. Melodija polke izgraĊena je obiĉno simetriĉno. ibid. ĉeški kompozitor. XI 1931). a na njegov razvoj utjecali su i neki strani plesovi (ecossaise. POLLAROLO (Pollaroli). uz ĉestu primjenu linearne polifonije. Prochazka. POLIVKA. oko 1680 — 4. Irma. POLKA. Stravinskog. 1937. J. P. Faramondo. A. Kao salonski ples p. 11. ORKESTRALNA: mala simfonija. 1941 i dr. regina di Napoli. od 1690 drugi orguljaš. npr. La Vendetta d'amore. potjeĉe iz 1837. Preludijum iz klavirskih Pezzi infantili A. Prokofjeva. U umjetniĉku muziku uveo ju je B. sopran (Ljubljana. Lijepa Jelena (Offenbach). već je u šesnaestoj godini postala ĉlanicom ljubljanskog kazališta. pa ĉak i realnost njene egzistencije. Gerbiĉa u Ljubljani i J. 1692. 1918 i 1919. Madame Butterfly). pjevaĉica. simfonijska pjes ma Jaro. tako da nastaje po-lifono voĊenje ĉitavih akord-skih kompleksa ( poliharmoni-ja). Legrenzija. 1716. Ravela. svaka od više simultanih melodija moţe imati sopstvenu harmonizaciju. izvesne kombinacije su ĉak objašnjive u smislu tradicionalne harmonije. Rosmonda. Ĉesta je p. B. prodire u praške salone. ĉeški narodni ples u dvodobnoj mjeri i brzom tempu (nešto sporijem od tempa galopa). H. RM. Smetana koji je tom narodnom plesu dao umjetniĉki oblik stvorivši od njega simbol ĉeškoga nacionalnog muziĉkog izraza. Milhaud i ĉlanovi grupe Šestorice. Sv. J. Pojavio se na poĉetku XIX st. W6rner. Hindemith razvija u delu Unterzveisung im Tonsatz teoriju s pomoću koje se svakom akordu — ma koliko sloţenom — moţe odrediti osnovni ton. 1962. Marka u Veneciji. Divertimento za duhaĉki kvintet. 1707. Strauss ml. Jole. koncert za klavir. uvertira.Szymanowski: Gudački kvartet 103 Osterreichische Musikzeitschrift. 1695. LIT. La Mušica contemporanea. La Musique polytonale. —■ VOKALNA. zborovi. V 1746). La Schiavitit fortunata. 1722 i dr. Svestrana umjetnica. 1932. 1918. moţe biti linearna. Brittena i mnogih drugih. 1712. C. Milhaud. Hoerburger.. Stecker i V. c. Kao pratilac na klaviru (B. 1. Suprotnost linearnoj je vertikalna p. M. Desderi. Svoja je najviša dostignuća ostvarila u operetama Poljaĉka krv (Nedbal). — K.. 1840 u Parizu.POLITONALNOST — POLLAROLO P. 1693.. 1938. Mainz 1956. c. 1. 1695. 1693. M. dramska glumica i interpret opernih likova lirskog karaktera. 1942. 1930. Krajiny. Polke su medu ostalima pisali i A. od znaĉaja je da harmonski kompleksi koji ulaze u sastav politonalnog sazvuĉja obiĉno zadrţavaju znatan stepen samostalnosti u pogledu tretmana i zvuĉnosti (razliĉito voĊenje glasova. 1719.. Slavenskog. 2 sonate za violinu i klavir.).: M. POLLAK. Les Eumenides gde melodija pripada jednom. 1932 i Malajske pisne I935. sonata za violu i klavir. nastao je vjerojatno od ĉeške rijeĉi pulka (polovina). MeĊutim. II Germanico. 1922. 1707. Novak). 1934. Debussvja. 1962.

1966. sa svojom klavirskom tehnikom tvori most od starih majstora k F. a bio je i izvrstan pjevaĉ (pjevao je u mnogim gradovima Italije). — W. talijanski violinist (Parma. l( Mušica trascurala za bas-klarinet i ĉembalo. talijanski muziĉki pisac (Padova. za kontrabas i duhaĉki kvintet. 1721. 34. . II. God. de Falla uvrstio u ciklus solo-pjesama Siete canciones poput espanolas (1914). P. 58. 2 violine i violonĉelo. L. Demefrio e Tolomeo.. Vidussa. Cesare Pollini. je iskoristio tek djelomice. jedan je od najistaknutijih mu ziĉkih umjetnika svoje generacije u Italiji. XI 1868 Milano. u n maĉkim i skandinavskim zemljama. c. Boccherinija. napisao oko poloneza za orkestar. 1959. kantata // Trionfo della paĉe. poljski narodni ple: instrumentalne kompozicije proizašle iz tog plesa. Ks. Carlo Francesco. P. Padova 1912. wolny — i u narodu se pleše i danas. 1961. Kirnberger i dr. 1963. POLLINI. u svoja djela ui i elemente moravskog narodnog melosa. Lottija na poloţaju kapelnika crkve sv. Takve instrumentalne poloneze komj nirali su Couperin. 3. Frau Mušica in Krain. 1961. ORKESTRALNA. Orlando furioso. 31. 1714. 1962. Iz Poljske se najkasnije od XVII st. 1701. klavir. — DRAMSKA. moteti. H. romance. najznatnijim predstavnikom njegove škole. M. Confitebor. a 1740 naslijedio je A. 1968. Fantasta op. Kozlowski koji je pored poloneza za klavir. Pet simfonija: I. talijanski pijanist (Milano. 1935 —). Joachim). Lukman. Capriccio op. D. Schzvarz. — VOKALNA: Nabuchodonosor za zbor. Mitteilungen des historischen Vereins fiir Krain. DJELA. Zingarellija u Milanu. Pulsazione za udaraljke. udaraljke i orkestar. Maurizio. Od kraja XVIII st. 1. 1962. — IZDANJA : komorna i koncertna djela G. Asti. Lonatija i C. Canlus psalmorum za bas. 1726. Pastorale. Tartinija. Donta. kc trastni dio. Cesare. Mušica concisa za flautu. X. MGG> X. Opere: // Genio insubre i La Casetta nei boschi. Giovanni Battista Polledro. 1962 4 Sound Conversations and Finale. Petrţelka. Garcia: Yo soj contrabandhta i Cuerpo bueno (posljednju je upotrijebio G. Klavier-Musik. koncert za klavir. — DRAMSb balet Mechanismus. Turia Lucrezia. od 1824 bio je muziĉki direktor na dvoru u Torinu. Th. udaraljke i ĉemt 1963. 33. Zdenţk. Leoni. Ogiriski sa dvadese programnih klavirskih poloneza (Les Adieux. talijanski violinist i kompozitor (Piova. pa dobiva trodjelni oblik ABA. Na muziĉkom horizontu zablistao je poput meteora 1960 u Varšavi. Lea. 1798. LIT. 1725. 12 arija za sopran i b. Isprva vio linist Dvorskog orkestra u Torinu. G. P. I 1912). Perrino. Bazzinija. Mondolfi. Danas. Schaeffer). A. polonezi se dodaje trio kao srednji. 12 *! di tecnica. Pallarolo. za 11 duha instrumenata. u troĉetvrtins mjeri s karakteristiĉnom ritmiĉkom figurom: \ mrm Poljski narodni ples tipa poloneze spominje se od XVI naziva se razliĉito — chodzony (»hodani« prema koraĉanju ples parova). P. — Instruktivna djela Metodo per clavicembalo. 1963. 39. LIT. DJELA. 1962. Franc. KOMORNA: Sonata facile za klaviĉembalo ili harfu s violinom obi. Diplomirao pravo u Padovi. H. Schardieck). 1702. Zoisa nastupao je u ljubljanskom diletantskom kazalištu u slovenskim i njemaĉkim igrokazima. ĉeški kompozitor (Tišnov. — VOKALNA : oratorij Stabat mater za 2 gl. Giovanni Battista. jer se zbog bolesti morao povući iz javnog ţivota. Antonio. koncertni majstor Dvorskog orkestra u Dresdenu (od 1814). P. Co. 13. do 1833 ruska drţavna himna). L'Aristeo. Radics. Ljubljana 1959. Maribor 1967. N. zatim kao samostalna kompozicija s karakteristiĉr akcentuiranim ritmom. Cosroe. Leucippe e Teonoe. Kao roĊak Ţ. osobito u Rivista musicale italiana. POLOLANIK. polonez) i pridonose njezinoj velikoj popularne u Evropi potkraj XVIII st. Ph. E. J. Telemann. Ogledao se kao kompozitor. Violinu uĉio u Astiju. 1961. 1883 —85 i od 1890 do smrti direktor Konzervatorija u Padovi (koji danas nosi njegovo ime). pieszy. 17. POLLEDRO. SuraĊivao u ĉasopisima. Franc Pollini. stoji odavno u prvim re dovima koncertanata. — P. Studij kompozicije završio 1961 na Muziĉkoj akadei Leoš Jandĉek u Brnu (V. IV. — S. 2 Magnificata. Osim klavira vir tuozno je svirao violinu. Zpev mrtvych deti za zbor. Vdvn djeĉji zbor i klavir. — Isti. 30 Studi a doppie corde . God. je na: pao i solistiĉki. 2 dueta za 2 violine. 1962. osot prigodom vjenĉanja. Pugnanija u Torinu. koji mu je kao laureatu tako znaĉaj nog konkursa bio otvoren. Plautilla. Concerto grossc gitaru. — KLA VIRSKA: Variazioniop. prosi: p. 1958. — Isti. — Missa brevis za djeĉji zbor i orgulje. B. Bach (Francuska suita Eduru). Scherzo di Fantasta op. J. MGG. dobiva formu instrumentalne ko pozicije tokom XVII st. Sacrum amoris novendiale. Sacerdoti. 28. 1966. se smatra. MGG. Pugr ja. Za klaviĉembalo: Tre Sonate op. op. Sonata laetiliae za 2 orgulje. Allegro affanalo. melodrama L'Orfanella svizzera. Ode III di Anacreonte za 2 violine. c. LIT. SPISI: Terminologia musicale tedesco-italiana. 1963. umjereno b tempa (allegro moderato ili andante mosso). Rassegna Musicale Ćurci. Lisztu. Preludio canlabile e Rondo op. DJELA. Histoire de la musique slovene. Tamo je osnovao kvartet Polo koji je 16 godina uţi glas najuglednijega komornog ansambla u Italiji. 1962 i III. Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem. Od 1895 { fesor violine na Konzervatoriju u Torinu i koncertni majstc tamošnjem Teatro Regio. po drugim zemljama. 3 trublje i udaraljke. posebice M. 1721. za gud kvartet i ĉembalo. II. 1820. DJELA. ĉembalo i gudaĉki o rkestar. Plesni koraci i fij pokazuju snaţan orijentalni utjecaj.: H. B u predigri IV ĉinu opere Carmen). — Crkvene kompozicije. djelomice još pod utjecajem rokokoa. 1903—-35 profesor Konzervatorij: Milanu. 50. Studirao na Konzervatoriju u Parn na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi (J. 1801. 1965. N. Kavsera. Divertimento za 4 roga i gudaĉki orkestar. polonaise). U zbirka instrumentalne muzike tog vremena susreće se najprije uz razlii »poljske plesove« (polnisch Dantz) kao improvizirani doda (Proporz). 1963. ariette i dr. Viottija. Handel. Put u širok svijet. A. B. 37. je. Ljubljana 1877. 1950. Teoria generale della mušica. 1863. a usavršavao se kod G. Prista suvremenih i avangardnih muziĉkih tekovina. i< Rumor letalis za zbor. 1719'. I 1942 —). plešući vaju vesele i šaljive pjesme u kojima se ĉesto ponavljaj u isti govi kao ole (otuda i plesu naziv Ole). Br. Opere: Tigrane. Enrico. Plešu ga španjolske ciganke uz kastanjete. — CRKVENA: oratoriji (Recognitio fratrum. Sulpizia fedele. Toccata za kontrabas i komi orkestar. kantata za alt i b. Cesare Pollini nella vita e nell'arte. P. A. Trentadue esercizi in forma di toccatta. za gud 1963 i V. misa za 4 glasa i orkestar.). 56. III 1762 — Milano. Preludio dodici za 2 klavira i orgulje. — Preveo na talijanski Physiologie der Bogenfuhrung auf den Streichin. Concentus resonabilis Zi solo instrumenata i magnetofonsku vrpcu. za orgulje. uz G. muziku uĉio na Konzervatoriju u Milanu (A. 5. Steinhausena. POLLINI je gostovao i u Jugoslaviji. Mozarta u Beĉu i od 1793 N. 25. Bazzini). K. Pagan i dr. oko 1814 (novo izd. menlen F. Uĉenik C. te u Francuskoj. pijanist i kompozitor (Ljubljana. L