Program Hrono Ishrane Za Pocetnike_dWu

DIAGNOSTIC CENTAR

Savetovaliste za ishranu i Anti Aging Medicinu

MALA SKOLA FIZIOLOGIJE

PROGRAM HRONO - ISHRANE ZA POCETNIKE

dr Ana Gifing

Svetogorska 25, BEOGRAD Telefoni: 011 33 44 780, 011 32 46 568; Mob. tel: 064 820 5580, E-mail: office@drgifing.com www.drgifing.com www.antiaging-dijagnostika.rs

1

Ovaj program je prvi ove vrste registrovan u nasoj zemiji, a jedinstven po tome sto pomaze svakom coveku da ostvari ideainu tezinu istovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja. Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom: HRONO ISHRANA dr GIFING Program hrono ishrane omogucava da se bez velike muke, za kratko vreme, nauce principi zdrave ishrane, pravilnog Izbora namimica i dobrih kombinacija razlicitih namirnica, koji se mogu primeniti na svim geografskim sirinama i duzinama, u svakoj prilici, u skoli, na poslu, kod kuce, na odmoru ili poslovnom putovanju. Narocito je znacajan po tome sto se sva pravila mogu primeniti unutar porodice i sto se deca mogu veoma rano pravilno usmeriti ka cilju da imaju dug i zdrav zivot. Oni koji su oboleli od nacescih savremenih bolesti metabolizma za 10 do 30 dana smanjuju vrednosti holesterola, triglicerida i secera. Program zadaje neka pravila i postoje zahtevi kojih se moramo pridriavati, s druge strane, restrikcije su minimalne I lako se podnose. Rezultati pokazuju 100% uspeha kod svih onih koji su se potrudili da nauce osnovne fizioloske procese i primene sva pravila. Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje namirnica i odredjivanje kolicina hrane, ne postoje jelovnici, kao ni zadati recepti. Naprotiv, filozofija programa je u tome da svaki covek dobije znanje koje ce biti osnov za njegovu sopstvenu inicijativu, mastovitost I snalazenje u svakodnevnim zivotnim situacijama. U okviru naseg centra za dijagnostiku, obavljamo sve neophodne dijagnosticke procedure u cilju utvrdjlvanja postojedeg zdravstvenog stanja, a zatim u toku visemesecnih konsultativnih pregleda i kontrola pratimo postignut rezutat. Prednost programa hrono ishrane je u tome sto se nikada ne javlja takozvani jo-jo efekat (gubljenje-vracanje tezine), a metabolicki poremecaji se trajno resavaju. Usiov za primenu ovog programa je samo postojanje zelje i dobre volje da se malo uci i da se znanje primeni. Onaj ko nauci ove principe ima obavezu da obuci najmanje jednog coveka pravilu hrono ishrane i da se oseca dobro sto je jos nekom pomogao! Svako treba da ima dovoljno znanja da sebi ostvari zdravlje, da se bavi preventivom, odnosno sprecavanjem nastanka bolesti. Uz program, nas tim lekara preporucuje odredjenu kombinaciju vitamina i antioksidanasa, minerala i aminokiselina, iskljucivo prema rezuitatima ciljanih dijagnostickih procedure, a preparati se mogu nabaviti u svim apotekama. Ovi protokoli ubrzavaju rezultate, detoksikuju jetru, cuvaju pankreas od metabolickih oscilacija i omogucavaju trajnost postignutih efekata. Novo u programu je individualna suplementacija prema morfotipu tela, jer je bitno znati da nije za svakog coveka korisna neka grupa preparata. Postoje preparati koji daju odlicne rezultate za jednu vrstu gradje tela, dok naprotiv drugoj mogu i da naude, osim sto predstavljaju bacanje novca. 2

Osnovna ideja za rezim ishrane po satnici, potekla je od francuskog lekara Alain Delabosa, koji je registrovao svoj program 1986. godine. Program je pretrpeo brojne promene u svetu do sada, a u nasem centru primenjujemo program prilagodjen nasim pacijentima od 2005. godine. Svako novo iskustvo u praksi proteklih godina nam je omogucilo da napravimo najkvalitetniji program, sa apsolutnim uspehom, jer ovaj program u potpunosti odgovara nasem prosecnom coveku, zato smo ga I registrovali u ovom obliku. Ovaj oblik programa koji sledi je posledica ticnog rada sa 4.000 pacijenata sa razlicitim zdravstvenim problemima. Moja je preporuka, u stvari, molba je da procitate svaku stranu ovog prirucnika, jer cete sigurno promeniti neke ranije stecene navike i naucicete da je lako prihvatiti zdrave navike. Mi smo u svakom trenutku tu da razjasnimo bilo koje pitanje koje se moze pojaviti u toku programa. dr Ana Gifing

3

Insulin, hormon odgovoran za skladistenje masti U nasem organizmu sve sto se odnosi na stvaranje energije funkcionise perfektno, sve dok je naš dnevni ritam normalan. Izmedlu mnogih parametara, ono sto ovde pominjemo kao normalnl ritam je sledeće: budjenje do 8 casova ujutru; zaspivanje najkasnije do ponoći; unosenje tri obroka u toku dana, u periodu Izmedju 8h i 20h. Nivo insulina u toku 24 sata bi trebalo da normalno postigne tri maksimuma (tkz. Pika ili vrha), jedan pri svakom obroku; zatim nakon 60 min ovaj nivo normalno počinje da se smanjuje, ali podvlačimo da efekat povećanja vrednosti insulina traje do oko 3 sata nakon unosa bilo koje hrane (obroka ili grickalice). Nakon tog odredjenog vremena, u proseku 3 sata nakon uzimanja bilo koje vrste hrane, kad prestane aktivirajudi signal skladištenja, celija započinje pripreme za oslobadjanje masti, a taj proces se zove lipoliza. Ovo oslobađanje masnoća iz masnih ćelija se dešava daleko intenzivnije I brže, ukoliko postoji veća potreba za energijom (kretanje, fizička aktivnost). Stvari postaju lose kad se poremeti nas ritam unosa 3 obroka dnevno. Zasto? Ili jedemo često - u kraćem intervalu od 3 sata, ili preskačemo obroke. Ni jednu ni drugu navlku naš metabolizam ne oprasta! O ovome će još biti govora malo kasnije. Šteta od uzimanja “grickalica” Već je rečeno da za aktiviranje lučenja insulina iz pankreasa uopste nije potrebln kompletan obrok, dovoljno je unetl jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoceo. Tada masne ćelije dobijaju nalog za skladištenje masti, koja će se koristiti kasnije za energetske potrebe organizma. Tog trenutka prestaje oslobadjanje masti, zatvaraju se sva ćelijska vrata i započinje lipogeneza, odnosno, ćelija počinje da stvara masti iznova. Ovo je jedan od razloga zasto uzimanje grickalica izmedju obroka prouzrokuje ili nagomilavanje masnog tkiva, ili pak, ne dozvoljava da smršamo do neke željene tezine. Nase telo postaje mašina za pravljenje masnoća, a one se nikad ne potroše, jer ne dajemo vremena ćelijama da počnu da oslobadjaju masnoce. Prica o masnom tkivu Svaka masna ćelija naseg tkiva (koja se zove adipocit) je perfektno organizovana mikro fabrika sa 24-satnim radnim vremenom. Zadatak ove fabrike je da proizvede i sacuva, a zatim prema potrebi i oslobodi rezerve goriva, da bi se nase telo snabdelo svim dnevnim energetskfm potrebama.

4

tresnju. zelenu salatu. ali samo u odredjenom procentu. zobi. znaci. slatkisima i velikom broju povrca). nase telo ovo prepoznaje kao unos kompletnog obroka. ali samo u smislu kolicine masnoća koje se naprave u masnoj ćeliji. sniclu. Zasto se napominje da je ovo od najveceg znacaja spreciti bas kod dece? Kod Ijudi koji su gojazni od decijeg uzrasta. masne celije uzimaju iz krvi masne kiseline i sećere. Bilo koja grickalica koju unesemo izmedju regularnih obroka zatvara vrata masnih celija. djevrek i drugo. a to se desava pri svakom unosu hrane. masne ćelije dobijaju komandu: skladišti! Znaci. odnosno zitaricama . Naravno da nije isto da li smo pojeli parče torte ili rendani celer. jer je povezan sa mnogim metaboličkim i hormonskim poremećajima i bolestima. ali ovo se odnosi i na bonbone. svaki visak je štetan. dok je i svaki veci gubitak tog tkiva loš. jecmu. kao i kompulsivno “grickanje” izmedju obroka. Masne celije su dobro opremljene celije za ovu ulogu i imaju vrlo napredan i osetljiv sistem za pumpanje i sakupljanje. itd. heijdi. to je nesumnjivo. potencijal za skladistenjem masti je daleko veci nego kod Ijudi koji u detinjstvu nisu bili gojazni. Proces skladistenja masti (lipogeneza) započinje. hleb. pre svega u cerealijama. kuvanu sargarepu. Od najveceg znacaja je ovo saznanje primeniti kod dece. čips ni bilo koju grickalicu van regularnog obroka.tri u toku dana. Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva Da bi formirale svoje rezerve. Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne tezine upravo snosi dezorganizacija u telesnom prirodnom ritmu unosenja hrane. zatim u vocu. treba svakako da ga imamo. a istovremeno se sve druge aktivnosti masne celije zaustavljaju. Na zalost. poznatih kao trigliceridi. Cim se nivo insulina poveća.Masno tkivo je od vitalnog znacaja za organizam. pire krompir ili cokoladu). Ako zelimo da smrsamo prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimo unosu regularnih obroka.psenici. Ceo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta: Insulina. Stvoreni trigliceridi se skladiste u specijalna skladista unutar masne celije. i to . razi. a da li ce se praviti unosom bilo koje namirnice. ne bi li to olaksalo stvaranje masnoća. koji se unose hranom (ne zaboravimo da se seceri nalaze u skoro svakoj namirnici. odnosno faze upumpavanja. pa je i zbog povecanog broja 5 . kiflu. hormona koga luči nasa gusterača (pankreas). pirincu. nauciti ih da ne jedu slatkiše. odnosno skladistenje masti. Nakon prve faze. voce. danas je ovo jedan od najcescih poremecaja u navikama kod savremenog coveka. kad god nesto pojedemo (jabuku. secere i masne kiseline preuzima citava armija enzima koji pomazu u daljoj proizvodnji velikih molekula.

najsladje mi je da jedem uvece u 11. zuti secer.masnih celija sama hormonska aktivnost kod njih poremecena. ali ima i sledecih izjava: ne veceram uopste jer je to zdravije. dijet cola je izazivac broj 1. zitarice i voce. a kasnije je doslo do promena. upravo prosti seceri . poznato je da su najsnazniji pokretaci gusterace. kao i hidrogenizovane biljne masnoce (a njih ima u prakticno svakoj grickalici iz kese. po zakonu fiziologije ljudskog organizma oko 17 h. Za funkcionisanje srca i unutrasnjih organa. nikako ne daje gradivne elemente organizmu. dok A krvna grupa ima veliko opterecenje organizma od mesa. ali o tome cemo kasnije. itd. ujutru jedem samo voce. Ipak.. pa se njihov organizam pomalo i polako prilagodio na takvu vrstu hrane. ali o tome ce mnogo vise reci biti kasnije. neophodni su proteini i masti.. Svakako je doslo do odredjenih minimalnih promena u genetskom kodu nakon prelaska coveka iz nomadskog nacina zivota (kad je samo lovio) u mirniji iivot sa uzgajanjem poljoprivrednih kultura. od mnogih pacijenata cujemo da ne doruckuju. uopste ne jedem meso. U nasoj praksi. Napici. jer se menjao i nacin zivota i ishrana. Voce i bobice su drevni lovci jeli kad nisu imali ulov. Preskakanje obroka Pored uzlmanja grickalica.. a to je. to jest. posnim kolacima i dr. secerne bolesti u Americi u decijem uzrastu. sve ovo nije dobro. Naravno. 6 . uopste nije dobro! • u organizmu coveka se skoro nista nije izmenilo od vremena kad je primitivni covek bio lovac i kad nije imao mnogo razlicitih namirnica u svakodnevnoj ishrani.beli secer. koji deca toliko vole). bolest srca i krvnih sudova i drugo). daleko vise nego vrsnjaci koji su imali normalnu telesnu tezinu u detinjstvu (visok pritisak. vocni sokovi takodje spadaju u kategoriju namirnica koje treba izbegavati izmedju obroka. nikad ne stignem da rucam. verovali ili ne. Po to j teoriji. voce samo po sebi. posebno dijet pica. pojedem do 2 kg voca svaki dan. kad nisu mogli da nabave meso. odnosno pankreasa na izlucivanje insulina. ljudi koji su se bavili poljoprivredom su osim mesa jeli i razno povrce. itd (a njih ima u veoma velikom broju namirnica i grickalica. ali i u kecapu. O krvna grupa stvara odlicnu energiju od unetog mesa. med. kao sto su kafa i caj sa dodatim secerom (ili vestackim zasladjivacem) menjaju naš ciklus skladištenja i oslobadjanja masti. Na ovom saznanju iz istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama.). Voce je pozeljno jesti umereno i u odredjeno vreme u toku dana. u pecivu. drugi najcesci poremecaj u navikama u ishrani je preskakanje obroka... Prvi lovci su imali O krvnu grupu. Ovi Ijudi se suocavaju sa mnogim bolestima u zivotu. S druge strane. secerna bolest. pogotovo slatkisa.

popijemo kafu sa secerom (Hi jos mnogo gore od toga . Nista se u telu coveka nije izmenilo ni sad. U prastara vremena. Kada nije bilo redovnog unosa hrane. Hi samo voce (sto takodje cesto cujemo). one zapocinju intenzivan proces zastite svojih postojedh rezervi neophodne energije za rad organa. to jest materije u organizmu koje su bile sposobne da I od najmanje bobice Hi vocke koja bi se pojela. jedini nacin da prezivi. O ovome danas naucnici znaju skoro sve i ne postoji vise ni najmanja sumnja u opravdanost unosa odredjenih..Veliki problem nastaje kod Ijudl kojl Izbegavaju dorucak (najveci broj). kada covek nije jeo svaki dan (a jos manje tri puta na dan). Hi kod mnogih ljudi cak i veci pad secera.. bila je jedna prirodna karakteristika masnih celija: izazivanje automatskog zaustavljanja aktivnosti svih enzima koji razgradjuju masne rezerve u njima. u nasem krvotoku najvisi i kada je lucenje. telo to prepoznaje kao pretnju i odmah zapocinje brojne mehanizme odbrane u cilju u§tede energije. Sta mi uradimo ? Tada mi preskocimo ovaj obrok. organizam prlprema energiju za sve nase dnevne aktivnostl. Na taj nacin priroda se postarala da usteda energije za rad srca. upravo kad je nivo kortizola. 7 .. odnosno drevni princip nam pravi veliku muku. bubrega i svih ostalih organa bude izuzetno velika i tako je omogucen zivot u svim zadatim uslovima. upravo ujutru. U torn periodu je metabolizam najsnazniji. kad Ijudi u sredinama gde ishrana nije problem.popijemo kafu sa vestackim zasladjivacem) i time bukvalno zakljucamo sva vrata na nasim masnim celijama. mozga. veoma visokokalorijskih namirnica. pa poclnje sa predodredjenim izlucivanjem odredjenih supstanci koje treba da pomognu u varenju. Tada se najbolje osecamo. ne unesu hranu u za da torn bioloskom ritmu. Iako mozda I ne osecamo nikakvu glad. aktivni bi postajali samo sintetisuci enzimi. odnosno mesa. najbrzi i najefikasniji. odnosno mast. naprave neohodne energetske zalihe. misica i mozga (i svih unutrasnjih organa). jetre. to jest adipocitima. Hi jos gore. Sta se zapravo dogodi kad preskocimo unos hrane ujutru? Nivo hormona kortizola je veliki. Zasto je to tako? Jedan atavisticki. Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji sluze u stvaranju neophodne energije za rad srca. nas zeludac i ceo digestivni sistem se sprema da primi hranu. insulina najaktivnije. hormona budnosti. u krvi nam je blaga hipoglikemija. Hi uzimaju veoma malu kolicinu hrane ujutru.

pa se ovi metabolicki principi mogu proveravati u svakodnevnoj medicinskoj praksi. Kad je post u pitanju. jer nikako ne smemo da zaboravimo da danas u svetu ima vise od 815 miliona Ijudi koji pate od gladi. jer je sve to deo prirodnog nagona za preiivljavanjem Ijudi. a ne o modemom vidjenju posta sa unosenjem namirnica kao sto su bilji sir gauda ili biljni sir trapist. razne pite od krompira. visestruko se iskoristi. pa sve ostale namirnice. bazalni metabolizam se uspori. koji je odgovoran za razlaganje triglicerida. najvise 5 dana. post treba da podrazumeva manji kalorijski unos (nikako ne podrazumeva zamenu mlecnih proizvoda biljnim sirevima. su ukladistill velike molekule. opisacemo malo kasnije u delu o neefikasnim dijetama). potrebno ih je razbiti u manje delove (trigliceridi ne mogu napustiti zdravu. moze se reci da on predstavlja veoma dobro ciscenje i tela i duha. umesto da su izgubili i dijagnostikujemo nivo holesterola i do dva puta veci od prethodno. neostecenu masnu celiju. Kao sto smo rekli. osim u religioznom smislu. Da bi se ovi molekuli otpustili u krv. Tajna smanjenja masnoca je opet u enzimima. masne celije. Ovo je drugi deo procesa obezbedjenja energije za funkcionisanje ljudskog organizma. nakon jednog preskocenog obroka. takodje i otpusta mast koju je prethodno uskladistilo. a zasto je to. a ostatak sacuva i uskladisti. 8 .. odnosno adipocitl. koji se zovu rezervoari. raznoraznim kaloricnim pitama ili sojinlm sniclama). jedini pravi nacin ozbiljnog ciscenja organizma je zapravo post koji podrazumeva unosenje samo vode u trajanju od 1 . ne postoji nikakva magicna masaza..Znacii. biljnog slaga itd. Treba da traje 40 dana (ne krace. drevni principi i dalje funkcionisu. ili mesa brojnim zamenama za meso. ali ovaj post se moze obaviti iskljucivo uz medicinsku kontrolu i pracenje od strane lekara. a nikako posvecivanje kuvanju i isprobavanje brojnih poslastica.. koji se zovu trigllceridi u svoje specijalne delove celije. ili supstanca koja moze dovesti do toga da masna celija izbaci svoj sadrzaj. posebno enzimu lipazi. posnih kolaca.. srecom po nas. nasuprot preko milijardu onih koji su manje ili vise gojazni. a govorimo o pravom postu. Takodje. opravdano i u medicinskom. pre-posta izmerenog nivoa. posle cega treba lagano uvesti najpre tecnu hranu. Kako se mast oslobadja iz masne celije? Dok s jedne strane masno tkivo skladisti mast. a na zalost. ono isto tako. medicina ima brojne dokaze da ovi atavisticki. Jer nakon perioda posta. pavlake i slaga -biljnim. Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje covek ima. konzumiranjem velike kolicine posnih kolaca itd. sve sto pojedemo kasnije (pa makar to bio i list salate ili jabuka). u praksi se najcesce suocavamo sa pacijentima koji su dobili na tezini.3 dana. osim ukoliko se sama celija ne raspadne). Post bi trebalo da bude odricanje.

hladnoca. sada sasvim male partikule otpuštaju u krv. odnosno adipocitu. gde se uz pomoć jetrinih enzima direktno pretvaraju u trigliceride. te ce masne kiseline i glicerol ostati u krvotoku. Te naslage su najčešće one na stomaku.Napomena . struku i bokovima i veoma su tvrdokorne za uklanjanje. Kad su povišeni trigliceridi u krvi. sve dok je hormon insulin prisutan u vecoj koncentraciji u krvi. te se ove. i drugo). odnosno pankreasa. ali i industrijskog otpada. neuroza. sve vreme dok jedemo i grickamo. Ovi delići se zovu masne kiseline i glicerol.. enzim lipaza razlaže molekul triglicerida u manje delove i specijalnim biološkim ključem otvara izlazna vrata adipocita. Ne postoji ni teorijska mogucnost da izgubimo i miligram masti sve dok je hormon insulin aktivan. postoje dve alternative: ili cemo biti fizicki aktivni i naši misići će sagoreti energiju koja im je ponudjena. hormon insulin direktno blokira enzim lipazu! Znaci. vec jedna masa puna bioloskog. depresija. to je pouzdan znak da ne postoji fizička aktivnost uz istovremenu povećanu proizvodnju masnoća. preuzeti ove elemente i u svom delu za reciklazu. Kad se u krvi nadju masne kiseline i glicerol. upravo onog enzima koji nam smanjuje masne depozite su adrenalin i noradrenalin.. fizicka agresija. enzim koji razlaze masnocu se nalazi u masnoj celiji. a ove supstance nisu vise zdravo masno tkivo. ili ćemo biti fizicki neaktivni. masnih rezervoara. Te masne kiseline zapravo služe kao mišićno gorivo. Oni se otpustaju u najvecoj meri pri fizickoj aktivnosti ili u stanjima stresa: toplota. mentalni stres. tada se oni nazivaju serumski trigliceridi i nalaze se u slobodnoj cirkulaciji. pa ce ubrzo masno tkivo. all je potpuno neaktivna. otpustanje masnoca se brzo zaustavlja i dolazi do čuvanja zaliha masti u cilju daljeg očuvanja fizioloskih funkcija organa. a enzim koji razlaže masnoce iz tih naših masnih rezervi ne funkcioniše uopšte. a ponavljamo. Aktiviran izlučenim stres hormonima.). kao i gusterače. Masne kiseline delom odlaze i u jetru. pankreas i hormon insulin vredno rade na pravljenju energetskih.ako je stres veliki i dugotrajan (a to moze biti ozbiljan fizicki rad. Svako povecanje vrednosti triglicerida i holesterola je siguran znak patnje nase jetre. takozvani stres hormoni. jer svojom aktivnoscu. NAPOMENA: IZMEDJU OBROKA MORA DA PRODJE MINIMALNO 3. ALI JE OPTIMALNO 4 SATA! 9 . retransformisati ponovo u trigliceride i uskladlštiti. ali ovaj put u delu koji služi za skladištenje otpada. Stalnim svakodnevnim ponavljanjem ovog procesa moze se uskladisti jedna ogromna količina otpadnog materijala. Hormoni koji aktiviraju i podstiču aktivnost enzima lipaze. koje je zapravo bioloska fabrika. koji se veoma teško uklanja.Lipaza. on je maksimalno aktivan jos oko 2-3 sata nakon svakog poslednjeg zalogaja bilo koje hrane koji smo pojeli.

odnosno stvaranje masti. ali i to moramo raditi pametno. uopste nije lako smrsati povecanjem fizicke aktivnosti! Znamo da se moramo pokrenuti. uz sve lose navike. nijedan covek iz proslosti ne bi preziveo. ne vezbamo posle obroka i to najmanje sledeca 2 sata. Ne postoji posebna tajna: osnovno je pokrenuti misice i masne nasiage će se prirodnim putem smanjivati. a kretali su se mnogo i dugo u cilju pronalazenja te hrane. Ali. koji u svom genomu imaju prirodnu zastitu od svih poremecaja u metabolizmu masti. pa kako nemaju problema u metabolizmu masti. Pravo vreme za vezbanje je ono kad se masne celije spremaju da zapocnu proces oslobadjanja masti. u starijoj dobi cemo se suociti sa ozbiljnim problemima kojl rezultuju metabolickim poremecajima. moze biti opterecujuce za varenje unete hrane. odnosno razlaganje masnoca (nivo kortizola ujutru je najvisi izmedju 7 i 8 sati. To rade nasi misici. Ne treba da vezbamo u vreme kad hormon insulin blokira enzim lipazu. • Kad i kako se vezba je takodje veoma bitno. Ljudi u proslosti nisu imali mnogo hrane na raspolaganju. Sem sto je potpuno neefikasno.Pravo vreme za vezbanje Kao sto smo videli. a pri torn mogu jesti mnogo i cak vrlo nezdravo. Ovo. 10 . pa bez obzira na to koliko se mi hvalili nasim prethodnim zdravljem. kortizol je takozvani hormon budnosti. I za ovo se postarala fizioloska funkcija ocuvanja energije. ljudska rasa bi izumrla jos davnih godina. Poznato je da postoji odredjen broj Ijudi. oni su osnovna masina koja sagoreva mast i pretvara je u energiju neophodnu za kretanje. masno tkivo ne elimise iz organizma ni na koji nacin nagomilanu mast. Trik je u tome. a puno se kretati (ili vezbati) i time gubiti masnoce. Naprotiv. Da je organizam konstruisan tako da mozemo malo jesti. to se zove genetski polimorfizam. to jest dok traje lipogeneza. pocevsi od zivotne dobi izmedju 55-60 godlna. ipak dovodi do raznih zdravstvenih poremecaja. kako imati najvecu korist od vezbanja uklapanjem fizicke aktivnosti u hronobioloski ritam. a tada je znaci i nivo aktivacije svih nasih zivotnih funkcija najvisi. Zapravo. Efektivne fat-burning vezbe Intenzivne vezbe nisu nacin da se oslobodimo viska masnih naslaga. Znaci. Iskoristimo prirodno najaktivniji period za lipolizu. Da je to tako. na zalost. Vec za nekoliko dana bi potrosio sve masne rezerve i umro bi. moguce je da se varenje uspori i da imamo kontraefekat ukoliko zelimo da smrsamo. oni mogu imati idealnu telesnu tezinu i bez mnogo fizicke aktivnosti. masne celije su fantasticni proizvodjaci i cuvari energije neophodne za rad srca i misica. povisenim krvnim pritiskom ili nastankom karcinoma. gledano po bilo kom nutricionistickom principu..

akutan pad secera povecava potrebu za unosom hrane. ali iskljucivo uz strucni nadzor profesionalnog trenera. I to bez ikakve muke. a ne kao stimulans!). Teske vezbe (sprint. gojazne osobe ce dobijati na tezini. Uz ovaj efekat. pa nije dobro preopteretiti srce vecim naporima u to vreme. a nas mozak daje komandu da moramo uneti novu hranu da bi se zastitili svi unutrasnji organi I obezbedila neophodna energija za njihov rad. 11 .Najbolje vreme za vezbu je ujutru. potrebno je vezbati duze od pola sata u kontinuitetu i to sa najvise 50% maksimalnog kapaciteta.5 do 7. Danasnji radni ritam usmerava mnoge ljude da vezbaju upravo u ovo vreme. pogresno je ujutru trcati (sto vecina ljudi smatra veoma zdravim). a prema savetima strucnjaka. a to vodi u hronican sindrom stresa. gde cemo maksimalno postedeti ugljene hid rate iz rezervi tela. jedan od razioga je sto tim postupkom vestacki odrzavamo nase nadbubrezne zlezde aktivnim. koji pocinju da vezbaju po savetima vidjenim na TV. nakon nekoliko godina ove prakse dovodi do brojnih poremecaja u telu. jer se masne zalihe nisu ni poceie topiti. Statistika kaze: ljudi koji primenjuju ovaj princip cine upravo najveci procenat onih koji imaju idealnu telesnu tezirtu. Nase telo se strateski priprema za taj unos. koji rezultuju zakljucavanjem cuvenih vrata masnih ceiija i cuvanjem zaliha masti (nase telo ove teske vezbe prepoznaje kao pretnju. a s druge strane. odnosno glikogena iz jetre i dovedu do zamora. aerobik) brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata. Ovo je jako lose. koji kasnije. a preporuka je da tada to bude setnja ili brzi hod na tract. brzi hod (5. Ostali termini za vezbanje su pre rucka ili pre vecere. pa bez obzira jeli mi tada ili ne. osim sto mogu biti opasne za srce kod gojaznih ljudi. jer nasem srcu i krvnim sudovima treba najmanje 3 sata nakon budjenja da postignu pun kapacitet. a pre svega poremecaju imuniteta). Teretana moze biti dobar izbor.5 km/sat) je dao najefikasnije rezultate u ocuvanju zdravlja i to zaista ubedljivo. Po mnogim istrazivanjima. Za eliminaciju masti. a pre dorufcka. Statistika kaze da je procentualno daleko veci broj iznenadnih smrti usled opterecenja srca u toku trcanja u rano jutro nego u bilo koje drugo doba dana. Ove jutamje vezbe moraju biti umerene. all ovo poslednje je najgora alternativa. pokrecu se svi mehanizmi za proces stvaranja masti. Najmanje je preporucljivo vezbanje posle 9 sati uvece (razlozi su brojni. cak i ako budu jeli samo presno povrce nakon intenzivnog treninga! Ovo je jedan od razloga zasto su se ove vezbe pokazale kao neefikasne. koji daije dovodi do niza metabolickih poremecaja.

Rekreacija ne podrazumeva hodanje od oko 3 km/h. obrnuto od procesa smanjenja bazalnog metabolizma. jetre.. Tada najcesce smrsamo tako sto. umesto 48 sati..mozak. bubrezi.. Znaci. predlaze. u roku od 48 sati se smanjuje bazalni metabolizam i mi veoma brzo pocnemo da funkcionisemo odlicno na restriktivnom kalorijskom unosu. koje govore o tome da odredjeni kratkotrajan vid anaerobnih vezbi moze dati odlicne rezultate. itd koriste odredjenu kolicinu energije. AH. koje ima malu specificnu tezinu. koja postaje komotna). sad nam treba. ne samo sto vratimo izgubljeno. na zalost.Zene treba da imaju najmanje 4 sata aktivne rekreacije u toku jedne sedmice. Za to vreme smo non stop gladni i nervozni. Idealna je u trajanju od najmanje 40 dana (kao sto bi trebalo da bude smanjen unos hrane za vreme pravoslavnog posta). ovo su samo neki od odgovora na pitanja o fizickoj aktivnosti). odnosno merenje kolicine unete hrane snazan okidac stresa kod coveka??) i vratimo se vecem. muskarci 3 sata (ovo je zbog razlike u nivou testosterona u krvi). ali je potrebna veoma specificna priprema). I to zbog vise razloga. ali imamo zeljene rezultate. (Mada postoje i najsavremenije teorije. Bazalni metabolizam je energija potrebna za rad nasih organa u stanju mirovanja . izrazene u kilo kalorijama i to je minimum koji organizam mora unositi bez aktivnosti misica. jer se za to vreme nase telo u potpunosti prilagodi na ovu restrikciju i daleko bolje odreaguje kasnije pri povratku na uobicajeni kalorijski unos. Zatim dolazi preokret. odnosno prethodnom kalorijskom unosu. jer to znaci da smo smanjili zapreminu masnog tkiva. to su stetnije. creva. mozga. ma koliko nizak on bio. nase telo to prepoznaje kao pretnju. jetra. pluca i svih drugih unutrasnjih organa). znaci lagana setnja ne spada u ovu pricu (setam psa svaki dan. sto fizickih. koji se desava reiativno brzo u cilju zastite energije za rad srca.. Sto su restriktivnije. sto mentalnih. kako vecina dijetskih rezima. donose vise stete nego sto daju korist. 12 . pa nam vaga manje govori od garderobe. prestajemo sa dijetom (da li smo pomenuli da su ispitivanja pokazala da je brojanje kalorija. Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restrikciju koja traje do 28 dana. najmanje 4 sedmice da se nase telo podesi na novo stanje i da se poveca vrednost bazalnog metabolizma . Kad unosimo manje hrane. ili izgubimo nesto u tezini (sto na zalost podrazumeva smanjenje misicne mase i kolicine vode iz celija). guram kolica. ili imamo smanjenje obima tela (sto je bolje. Zasto su mnoge dijete neuspesne? Danas su strucnjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete koje preporucuju nedovoljno obrazovani lekari ili priuceni laid.. tada dolazi do cuvenog jo-jo efekta i mi. Sta se dogadja: ponovo drevni princip ocuvanja energije za rad srca i svih drugih nasih vitalnih organa. vec i dodamo malo masti na onu kolicinu koja je postojala pre dijete. srce. prethodno uobicajena kolicina hrane koju smo jeli.. setam sa prijateljicom po gradu. pluca. postaje prevelika u ovom periodu.

nauka ipak kaie: mnogo su stetnlje industrijski proizvedene trans masti. odnosno adipociti. ponovo se kod nas pojavio prirodni zasladjivac. ne aktivira pankreas. ciklamat ltd. Takodje. skroba i drugog). Znaci. Takozvane trans-masti Posebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoce. Sad odjednom postaju zbunjeni i pankreas i masne celije. tako da umesto da smanjimo lipogenezu.. jedino fruktoza. Do skora se smatralo da su stetne namirnice crveno meso i punomasno mleko. pa je velicana uloga margarina u ishrani.. biljna pavlaka. od svih secera ne dovodi do snaznog porasta nivoa insuiina. 13 . Često se u dijetama smanjuje unos sporih secera (takozvane low carb diets. odnosno. pankreas dobije signal za izlucivanje insuiina i nivo insuiina odjednom poraste. zaista USLOVNO I Potrebno je biti oprezan sa vitaminima u sumecem obliku. Aspartam je jedan od najkancerogenijih poznatih zasladjivaca. brzog secera. biljni sir itd. sorbitol.. to je biljni ekstrakt. nema kancerogenih efekata. jer je doslo do lazne uzbune. Sta se zapravo desava: mi popijemo dijet pice ili kafu za zasladjivacem. Zbog jedne dobre osobine fruktoze. ponovo dolazi do principa reakcije na pretnju i mi zakljucamo sva moguca vrata na celijama masti. uslovno receno. zdravije je popiti slatko pice. a postoje prirodni izvori i sintetska grupa. a radi se o biljnim proizvodima. danas je dokazano da izaziva tumor na mozgu u decijem uzrastu. One povecavaju nivo takozvanog loseg (LDL). nego ono sa vestackim zasladjivacem.) Najsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je steta ogromna pri unosu ovih namirnica.. sto posledicno doprinosi povecanju potrebe za unosom brzih sedera. od prirodnih. na bocici na kojoj pise . Aspartam i drugi vestacki zasladjivaci su jos snazniji okidaci izlucivanja insuiina od prostog. Spomenula sam ranije dijet pica. najzdravije je unositi taj secer. cerealija.bez secera ili sugar free. Ali. Pofcinje aktivacija brojnih hormona i enzima... Te masti se zovu trans-masti. a kako ne postoji nista znacajno u krvotoku sto treba da se prebaci u fabriku za stvaranje energije. stvaranje masti. a njegov indeks kiselosti je 40. pa deluje i kao zastitnik imuniteta. STEVIA. za koje se donedavno verovalo da nisu stetne (margarin. mi je opet podstaknemo (zakljucavanje vrata adipocita). ali. apsolutno najveci od svih namirnica koje unosimo. pa kljuc cak i zaturimo na neko vreme...Bitno je znati koje namimice dovode do “nagomilavanja” masti i vazno je kako pametno upotrebiti saznanja u vezi sa kvalitetom namirnica. odnosno smanjenje unosa ugljenih hidrata u vidu hleba. a tice se vestackih zasladjivaca.. biljni slag. plus. izuzetno je bazna supstanca. nase celije pocinju odredjene metabolicke procese u cilju zastite energije. a snizavaju nivo takozvanog dobrog (HDL) holesterola. saharin. a mi u krvi zaoravo nemamo nlkakav unos takozvanog brzog secera koji treba da se metabolise. UVEK postoji dodatak zasladjivaca kao sto su aspartam..

hormona. S druge strane. amino kiseline koja utice na misaone procese. to cemo videti na veoma velikom broju proizvoda.. pekarske masnoce itd. Znaci: cim vidimo da u sastavu proizvoda pise . Ukoliko unosimo malo ili ne unosimo uopste proteine. misicima je neophodna ova amino kiselina da pravilno rade. koje obezbedjuju rast. Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesima prerade namirnica biljnog porekla. u Americi postoji zabrana koriscenja takvih namirnica u restoranima. slatkisa. Preporuka je da se detaljno prouci sastav neke namirnice koja je industrijski proizvedena i da se proveri procenat sadrzaja trans masti (ne sme bit! veci od 2%. Unos proteina je vise nego nuzan. Hrono ishrana kaze da ipak treba unositi umerene kolicine crvenog mesa. odnosno belancevine. Koriste se za produzenje trajnosti peciva. mada je daleko najbolje da ne postoji uopste). odnosno popravljanje tkiva. slanih grickalica. brze hrane. ovaj unos ipak mora biti oko l. Nivo karnozina se smanji za 67% do starosne dobi od 70 godina. neka to bude signal za oprez (na zalost. ovo se narocito odnosi na funkciju srca nog misica. usporavanje procesa starenja mozga. a takodje su fundamentalan izvor vitalnih supstanci: enzima. niti skladisti proteine. Da bi srce bilo zdravo i aktivno. svim konzervisanim namirnicama. neuro transmitera itd. Jos’ uvek traje nedoumica oko konzumiranja crvenog mesa. ova supstanca se mora unositi putem suplementacije. mada po najnovijim klinickim ispitivanjima. odrzavanje i reparisanje. mnogi nutricionisti su protivnici njegove upotrebe u ishrani. U crvenom mesu i u pilecem i curecem belom mesu se nalaze velike koncentracije karnozina. nase telo pocinje da razgradjuje sopstveno miSicno tkivo.. a u Danskoj je odavno regulisan propis o procentu trans masti u namirnicama (manje od 2%). jer to moze da bude vise korisno nego stetno. Najveci izvor je margarin. razvoj mozga. ima ih u svim supama iz kesice. 14 . procena unosa je oko lg po kilogramu..U svetu je zapocela borba da se zakonom regulise zabrana uvoza namirnica koje sadrze trans masti (Kanada). Proteini-belancevine: nasa bazicna konstrukcija Proteini. a u obliku suplementacije danas se obavezno koristi kao pomocni lek u terapiji autizma kod dece.hidrogenizovana biljna masnoca. zatim hidrogenizovano biljno ulje. snabdevaju telo amino kiselinama. mi smo do sada u nasim prodavnicama pronasli samo malo proizvoda na kojima pise tacan procenat ovih masti). da bi obezbedilo odredjene amino kiseline neophodne za rad srca i unutrasnjih organa.. Nase telo niti proizvodi. kao i u vegeterijanskoj ishrani.. kao i imunog sistema.6g po kilogramu telesne tezine.

otkriveno je da se u krvi gojaznih ljudi nalaze znacajno visi nivoi jednog hormona. koji je proucavajucl genetsku strukturu i patoloska opterecenja blizanaca. kako normalne telesne tezine. Thomas Hospital u Londonu.125 zena. Ubrzo nakon ovih istrazivanja. Telomera je (po takozvanoj Hajflikovoj teoriji o starenju) zasluzna za duzinu naseg zivota. od kojih je preko 20% bilo gojaznih. Istrazivanje je pokazalo jednu zakonitost koja se odnosila na ispitane gojazne zene. tako sto se u momentu celijske deobe. danas su opsezna ispitivanja pokazala direktnu povezanost Izmedju debljine coveka I skracenja njegovog zlvotnog veka putem jednog donedavno malo poznatog mehanizma. koja se zove telomera. tako i kod gojaznih. narocito znacajna za dalju sudbinu teorije o kracem zivotnom veku gojaznih ljudi je obavljena na 1. All. 2005 godine. celija dalje ne moze da se deli. pre svega). pankreas. tada dolazi do smrti organizma. bubrezi). Kada se celije tkiva podele za onoliki broj puta. itd. naucnlka Iz St. doslo se do zapanjujucih rezultata o ponasanju genetsklh zaplsa kako kod gojazne dece. ona skrati za odredjenu duzinu. a poznata je po tome sto predstavlja periferni deo hromozoma. gde su ciljano ispitivani genetski zaplsi kod nekoliko hiljada ljudi. Gojaznost Gojaznost negativno utice na mnoge. a koga luce masne celije. molekula koji nosi nas ukupan genetski materijal. kojim nase sopstvene masne cellje wjedu” onaj genetskl materljal kojl presudno odredjuje duzinu naseg zlvotnog veka. Eric Ravussln. Telomere gojaznih zena su bile statisticki znacajno krace nego telomere zena sa normalnom telesnom tezinom. 15 . Kao posledica mnogih istrazivanja. koliko nam je priroda podarila (najcesce izmedju 48 i 54 puta). po nazivu leptin. dovodi do poremecaja u funkciji i strukturi zglobova i kostiju. tako i kod gojaznih odrasllh pojedlnaca. kao sto su operecenje srca i krvnih sudova. vec ograniceno) i druga ogranicenja za sada nisu poznata. Na osnovu radova doktora Tim Spectora. iz Biomedicinskog Istrazivackog Centra u Baton Rouge. Laboratorijski testovi su podrazumevali kompletne biohemijske. porast krvnog pritiska. ugrozava metabolicke procese. kao i analizu jedne posebne strukture unutar celija belih krvnih zrnaca. Jedna od ovih studija. imunoloske analize. Rezultati su objavljeni u strucnoj periodlcl (Lancet Medical Journal. a u zbirnom efektu. sastavljen je strucni tim na Medicinskom Univerzitetu u New Jersey-ju u SAD. otezava i remeti funkcije rada unutrasnjih organa (jetra.Ogranicenje unosa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonove bolesti (ne zabranjeno. (LA) je sa svojim timom potvrdio rezultate iz Londona. jer se telomera potpuno skratila i tada celija umire. dobro poznate nacine. a kasnlje studije su objaslle I molekularno-biolosku strukturu problema skracenja zlvotnog veka kod gojaznih ljudl. talozenje opasnih materija u crevima.

16 . ovaj faktor rizika apsolutno ne postoji. a preterano uhranjena je svaka osoba koja ima BMI preko 24.84. a visoka je 1.ispitivaci pokazali siluetu doticnog ispitanika na fotografiji uz siluetu normalno uhranjene osobe. Neko ko ima dobar misicni sastav i normalnu kolicinu vode u celijama moze imati veci body mass index od osobe koja ima mnogo vise masnoda i manje misicne mase. ili oni sa skracenim telomerama.9. Masno tkivo je hormonski aktivno tkivo i ponasa se kao nezavisna formacija.84.Ovaj hormon odredjenim mehanizmima skracuje telomere (ovo je slican mehanizam kao sto i duvanski dim deluje u smislu skracenja telomera). moze da se ocekuje prosecna duzina zivota. da bismo odredili body mass index. mislimo na to da je BMI coveka preko 30. normalno je uhranjen svako ko ima BMI izmedju 18. koji su bili gojazne. Radi preciznosti odredjivanja stepena uhranjenosti. dovoljno je znati nasu tezinu i visinu i Iako cemo se orjentisati u kom se delu skale nalazimo. naucnik sa Kolumbijskog Univerziteta u USA. a vrednost BMI ispod 18.84x1. cuvace nas. S druge strane. opet ce nam nauditi! Koji su pokazatelji gojaznosti? Kad kazemo gojazan. osoba ima 70 kg. ali da ne moraju obavezno znaciti da ce svi gojazni ljudi. Jednostavno odredjivanje ove vrednosti je sledece . On ostavlja mogucnost da je vreme neophodno za deobu razlicito.5 i 24. pa zatim ostvarili i ocuvali optimalnu tezinu. naudice nam. pa je ova mera postala neupotrebljiva. Ispitivanja su takodje pokazaia da i kod dece i kod odrasiih osoba. cak 79% ispitanika odgovara da je u pitanju foto montaza. ako ovog tkiva imamo manje nego sto treba. jer sebe ne mogu prepoznati kao veliku osobu. podelimo vrednost 70 sa kvadratom visine. malo korpulentniju osobu i ne prepoznaje se medju siluetama izmedju vi§e gojaznih osoba. ako masnoce imamo u normalnom procentu.5 je takodje patoloska i govori nam da je u pitanju pothranjenost. pa iako je mogucnost reprodukcije smanjena.tezinu u kilogramima podelimo sa visinom u metrima (na primer. 1. tako da je moguce da se kod nekih ljudi celije dele sporije.500 veoma gojaznih ispitanika) otkrila je da 82% gojaznih ljudi sebe vidi kao popunjenu. Jedna americka psiholoska studija iz 1998 godine (4. Rudolph L. Danas je BMI vec prevazidjen faktor i pokazalo se da je potrebno uraditi mnogo preciznije ispitivanje sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti (pre svega to moze omoguciti InBody analizator tela). Ako ga imamo u visku.9. da su prikazani rezultati istrazivanja veoma provokativni. Leibel kaze. dobijamo vrednost 20. Ovi rezultati su podstakli Svetsku Zdravstvenu Organizaciju na akciju i danas se ogromna novcana sredstva ulazu u terapiju gojazne dece i preventivu gojaznosti uopste.67) Gojazna je svaka osoba koja ima BMI preko 30. dizajnirana je tabela body mass index-a (bodi mas indeks) po kojoj se mozemo veoma brzo orjentisati kakva nam je kolicina masti. Kada bi. biti osudjeni na to da umru pre ne gojaznih vrsnjaka.

a vise od 60% pacijenata mora primati medikamentoznu antidepresivnu terapijui! Znaci. Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog. jer je to vreme kad telo prirodno skladisti mast. to jest. a kad se energetske rezerve otpustaju iz adipocita. Uvece se moramo prebaciti na ekonomicniji bio-mod. jer je zabrinuto sto nema novog unosa hranjivih supstanci. vec ukljucuje citavu njegovu porodicu i radno i prijateljsko okruzenje. Ujutru celije naseg tela zahtevaju veliku energiju i tada masne celije otpustaju uskladistenu mast daleko lakse nego bilo kad kasnije u toku dana. Eliminacija dorucka je najtezi moguci prekrsaj u ishrani. razne cerealije i masti zivotinjskog porekla -maslac. da je kod gojaznih ljudi lucenje hormona srece za skoro 35% ispod normalnog nivoa. jer jedino jutarnji unos hrane aktivira masne £elije da bez oklevanja ispustaju iz svog skladista masti i to vrlo intenzivno. Najbolji rezultati u terapiji gojaznosti se danas postizu kombinovanjem individualnih dijeta i suplemenata koji vracaju ravnotezu u neurotransmiterskoj funkciji u mozgu. Idealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako se skladiste i otpustaju. uz veliku aktivnost hormona kortizola. ako zanemarimo izjave pojedinih gojaznih ljudi. je upravo jutro. da ovakva izjava nije tacna. Francuzi za gojaznost kazu da je bolest koja oduzima srecu. umesto da dodje do jutarnjeg oslobadjanja rezervi. mi imamo zdrav pristup ishrani i time pomazemo uspostavljanju ravnoteze u nasem metabolizmu. kao i telesnoj tezini koja je idealna za nas. 17 . vracanjem osecanja srece i radosti .ishrane U programu hrono ishrane je od osnovnog znacaja primeniti znanja o medicinskoj grani koja se zove hronobiologija. naprotiv. kao i o vremenu kad se elementi skladiste. Principi Hrono . nakon nocnog stvaranja masnoca. sir itd). potpuno sam srecna (dokazano je u svim ozbiljnijim neurofizioloskim ispitivanjima. pa izgleda.Cesto i u praksi mozemo cuti izjave kao sto su: obozam sto sam debela. Ako ujutro preskacemo obrok. nase telo. Vec samo dobrim kombinovanjem ovih principa. Depresivnom raspolozenju podlegne 78. o vrsti namirnica. odnosno masnih celija. nastavlja sa skladistenjem. pokusajmo da shvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna i veoma tesko izleciva BOLEST. Dokazano je da gojazni ljudi nisu sretne i zadovoljne osobe. kajmak. iskoristljivosti.7% gojaznih ljudi. To su ugljeni hidrati (hleb.

karcinomi. umor. danas je na zalost. Ukoliko dugo vremena unoslmo hranu koju ne podnosimo dobro. od ranog detlnjstva. aditiva i pesticida.. da i najopasnije namirnice prepoznajemo kao . Danas je tehnologlja toliko napredovala. mi smo upravo dodali materijala nasim celijama da uskladiste ekstra mast. Mnoge namirnice nas privuku svojim zavodljivim ukusima. vrtoglavica. a koja ne. tromosti. visok prltlsak itd. secerna bolest I mnogo drugog. narocito su opasni slatkasti i slani dodaci. Naime.. zude za brzim secerima. To je rezultat stresa kome je organizam izlozen unosom namirnica na koju je preosetljiv. depresija. 18 . hranom punom konzervanasa. javlja se gubitak dnevne motivacije I radne energije.najsladje. jer sa dodatlm ukusima i bojama ove namirnice postaju veoma primamljive. kao i da nesvesno uzimamo onu koja nam odgovara. gojaznost. sve ovo dovodi do uspavanosti nasih prirodnih mehanizama i vrlo brzo prestajemo da prepoznajemo one namirnice koje treba da izbegavamo. hormon budnosti se mnogo manje luci. Izbacivanjem hrane koju ne tolerisemo dobro. tesko prepoznati ove prlrodne podsvesne signale. poceo je da se luci hormon sna) i celije po liniji manjeg otpora.. promene na kozi. (kortizol.Nase celije su u vecernjim satima vec zamorene i lenje. slatkisima. Najlaksi nacin da izbegnemo sve probleme je pridrzavanje unosa hrane od 3 puta u toku dana. bolovl u zglobovima. astma. dolazi do nestanka zdravstvenih tegoba kao sto su povisen holesterol.. brzom hranom. NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITI NAJMANJE 2 SATA PRE ZASPIVANJA! Idealni jelovnik? Netolerancija prema odredjenim komponentama hrane.. a nakon nekog vremena i u svako doba dana! Ako uvece unesemo masnoce i secere. kao i alergijske reakcije na hranu mogu se cesto javiti u obliku osecaja umora. tegobe sa varenjem. Ovo je najcesci problem koji se javlja kod ljudi koji nepravilno rasporedjuju obroke organizam pocinje da zudi za slatkim! Najpre uvece. bez obzira na fizicku aktivnost. tacno na vreme kad one to i inace rade. (od 8h do 20h. NajceSce i ne znamo koja je vrsta hrane dobra za nas. Iako nam je priroda podarila moc da prepoznamo potencijalno nepozeljnu hranu i da je izbegavamo. i kad je oslobadjanje masti samo simbolicno. u vise od dve trecine slucajeva. migrena. mi smo opteretili organizam brojnim grickalicama. da bi ih lakse i sa manje napora uskladistile. sa optimalnom pauzom od 4 sata izmedju obroka) a narocito je vazno u toku prepodneva uneti najvecu kolicinu razlicitih hranjivih supstanci. glavobolje itd.

a to je samo ostatak drevne mod koju su nasi preci imali kad su birali namirnice od kojih mogu imati samo korist. a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije iii kasnije. da bi dao rezultate. Ali. a ukoliko postoji poremecaj u vrednostima secera. holesterola i triglicerida u krvi. Ovaj rezim je veoma jednostavan za primenu. Rekli smo da ona ne podrazumeva upadljive probleme sa varenjem. a ne i stetu. kako danas biti pametan? Malo je onih koji nisu probali sampite. Primenom principa hrono ishrane se bez velike muke. jer nam govori da mozemo biti zdravi pametnim unosom hrane. Prema torn zapisu se odvijaju sve nase fizioloske funkcije. stolicom ili pojavu bolova u stomaku. a krajnje delotvoran u smislu sprecavanja brojnih bolesti i stanja koja nastaju usled nepravilne ishrane. Nas metabolizam je dirigovan od strane hormona i enzima koji se izlucuju u okviru odredjenih organa. Unutar jedne porodice cak veoma cesto postoje razlike u sposobnosti iskoriscenja namirnica. netolerancija na hranu je tihl ubica. moguce ocuvati iii vratiti dobro zdravije. ali isto tako citamo i brojne tekstove o zdravoj hrani u svim dnevnim novinama. I pored svega toga. sasvim druga vrsta. Hrono ishrana je jedini dijetetski rezim danas. Mi imamo osecaj da neku hranu « volimo » iii « ne volimo ». Naprotiv. Jednostavno receno. Definicija Hrono . jer veliki broj ljudi ima poremecene vrednosti holesterola. U nasoj sredini je tesko primeniti originalni program. trajno gubi visak kilograma. Nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema nasem prirodnom ritmu izlucivanja hormona i enzima ne mozemo iskoristiti u to odredjeno doba dana. malo je poznato da uopste nije lako napravitl predlog za idealan jelovnlk. pa je morao pretrpeti jos mnoge dodatne izmene. krvnih sudova i maligniteta.Ova cinjenica ima veliki znacaj. ovaj je rezim jedini pravi terapijski izbor za postizanje normalnih vrednosti i sprecavanje nastanka dijabetesa. secera i gojaznost. da bi njihova iskoristljivost za stvaranje energije biia najveca. bolesti srca.. a ovo lucenje je uvek vremenski odredjeno i to ne prema nasim 19 . nekom drugom. Zasto? Netolerancija na hranu je svakodnevna pojava. Svaki covek ima jedinstven genetski zapis. svakom coveku je potrebno da koristi odredjene vrste namirnica u razlicita doba dana. a svakako se ovo odnosi na metabolizam i iskoristljivost namirnica u cilju stvaranja energije. krempite ili hamburger sa kioska iza coska. a stvaranje otpadnog materijala pri torn najmanje. putem koga je na veoma jednostavan nacin. Jednom coveku je za stvaranje energije odgovarajuca jedna vrsta namirnica.ishrane Hrono nutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim rezimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lucenja hormona i enzima u nasem organizmu.

dok se melatonin. Najcesca vidljiva posledica gresaka u ishrani je pojava gojaznosti. testenina u vecernjim ili nocnim satima (a ovo je apsolutno najcesca greska u ishrani) nam nije pametan izbor ukoliko imamo visak kilograma. rano ujutro se izlucuje najveca kolicina kortizola i insulina. usled prirodnog nedostatka odgovarajucih enzima. zaiazak sunca. niti imamo fiziolosku mogucnost da ga iskoristimo na pravi nacin u to doba dana. Hrana koju pojedemo se nikako ne moze upotrebiti za direktno stvaranje energije. Priroda se postarala da nas organizam stedljivo i na najbolji moguci nacin Iskoristi svaku hranu koju pojedemo. Pogresan izbor hrane u odredjeno doba dana dovodi do stvaranja metabolickog otpada i zatrovanosti celija organizma. Kad pojedemo neku hranu koju ne mozemo da koristimo za stvaranje energije. moramo da iskoristimo sve postojece fizioloske rezerve organizma u cilju koriscenja te namirnice za stvaranje potrebne energije za rad organa. a ovi intervali su fizioloski. a testenina za vece. noc. Ovaj ritam je predstavljen sledecim: izlazak sunca. Pojedine namirnice se prirodno izuzetno lako vare u odredjeno doba dana. Kad se usled tih nepravilnosti pojavi nedovoljno i neadekvatno lucenje enzima. tako i parcijalne (nakupljanje masnih depozita u odredjenim delovima tela). koji se tek tada mogu koristiti dalje za stvaranje odgovarajuceg oblika energije. hormon sna luci samo uvece i nocu. kako opste. Postoji odredjeno vreme za stvaranje energije. posle podne. mi je uskladistimo u obliku masnih naslaga.individualnim navikama. neki u podne. dok za varenje neke druge namirnice u to isto doba dana. potrebno je da se sva hrana u digestivnom sistemu rastvori do posebnih molekula. na primer. Neki enzimi se vise izlucuju ujutro. Niti je nama voce potrebno ujutro. pre svega amilaze. potrosnju energije. Kad pojedemo neodgovarajucu hranu u odredjeno doba dana. ali samo ako je jedemo u vreme kad je fizioloska funkcija digestivnog sistema odgovarajuca. dolazi do greski u metabolizmu koje vode u hronicne bolesti i gojaznost. podne. Klinicki je dokazano da je voce pogresan izbor za jutro. 20 . Hormoni se takodje izlucuju u dnevnom ritmu. Da bi nasi organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije. mi zbunjujemo nase zlezde koje luce bitne hormone za aktivnost naseg organizma. neki posle podne ili uvece. koje vare ovaj oblik hrane. jer mogucnost da je iskoristimo za stvaranje energije prakticno ne postoji u ovo doba dana. On diktira i to kako ce izgledati nas individuals bioloski ritam. trazimo od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju. stvaranje masnih depozita (u cilju kasnijeg koriscenja ovih skladista za stvaranje energetskih zaliha) itd. za neku drugu priliku. znaci prirodni. Isto tako. vec po zakonu univerzalnog ritma dana i noci. nesvesni i odredjeni su zapisom u nasem genetskom materijalu.

Osim gubitka kilograma. Ova masnoca se kao takva ne koristi na pravi nacin ni kasnije. osoba koja pojede obilan obrok nece osetiti sitost i imace potrebu da u toku dana uzima vise hrane. kulturno okruzenje itd). nase telo postaje oblikovano prema urodjenoj fizioloskoj konstituciji. kao i za nastanak mnogobrojnih oboljenja. kasnije postoji 75% sanse da i dete kao odraslo bude gojazno. mada je najcesce oko 4-8 kg). dovodi do upadljivog gubitka telesne tezine (u praksi imamo slucajeve od gubitka i vise od 10 kg. Bitna činjenica je da su navike u pogledu ishrane unutar jedne porodice veoma znacajan uzrocnik nastanka gojaznosti. Nasledje se jos uvek navodi kao vazan faktor u nastanku gojaznosti. nema spiskova recepata po danima. a za njegovo praktikovanje je potrebno samo malo znanja i zdravog razuma. pa osim sto se nakupljena masnoca nikad ne iskoristi. Takode se pominje celijski poremecaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvodaci energije. mada je najcesce u pltanju skup vise faktora (navike. ipak bitan izbor hrane. psiholoska struktura licnosti. veiika zadnjica. Cesto se poslednjih godina govori o posebnom proteinu koji se stvara u organizmu. Ako postoji poremecaj u stvaranju ovog proteina. Ako je majka gojazna.Problem nastaje zbog toga sto ova uskladistena masnoca nikad nije sasvim cista. Rezim hrono ishrane zabranjuje unos samo nekoliko vrsta namirnica. Dodatno opterecenje za nas organizam je to sto mi nastavimo sa unosom hrane u pogresno vreme. da je ovaj uticaj ranije prilicno preuvelican. odgovornom za osecaj sitosti. odsustvo fizicke aktivnosti je okidac za nastavljanje talozenja masnoca. Uzroci prekomeme tezine. nisu pokazatelj nase konstitucije. nakon rezultata neke nove statisticke anaiize. mi smo uradili veci deo posla za nas pravilan metabolizam i stvaranje siluete tela koja odgovara nasoj prirodnoj konstituciji. Hrono ishranom kod gojaznih. U hrononutritivnom rezimu nema ogranicenja u kolicini namirnica. ostaje cinjenica da je od presudnog znacaja za razvoj gojaznosti. Misici za svoj rad koriste veliku kolicinu energije. debele butine ltd. pojave koja predstavlja izuzetno veliki problem kod coveka u svetu su raznoliki. Mnoge druge teorije o nastanku gojaznosti su danas aktuelne u savremenoj medicini. jahace pantalone. vec posledica nepravilnog nutritlvnog rezima i mogu se regulisati za izuzetno kratko vreme. Ne postoji brojanje kalorija. a ne mlitavo i debelo telo. slatkisima ili masnocama. Mitohondrije se nasleduju od majke i to moze objasniti odnos izmedu tezine deteta i tezine njegove majke. AH. 21 . mi dodajemo novu kolicinu u skladista. mada se svake godine u literaturi objavljuje. za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje). ovaj metod regulise izgled siluete. vec ona koja se u nasem organizmu pravi sa dodacima metabolickog otpada. u slucajevima kad bi trebalo da se oslobodi iz depozita u cilju stvaranja energije. pa se masnoce veoma lako nakupljaju kod ljudi koji nisu fizicki aktivni. Prirodna konstitucija coveka je cvrsto i zategnuto. Naravno. sto znaci da je veliki izbor hrane na raspolaganju. Ovaj princip je pre svega opsti zivotni princip. bez ikakve muke. Izrazen stomak. Ako pokrenemo misice.

celer. Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na dorucku i veceri. Ovaj lekar zasniva svoju teoriju (ovo je zapravo teorija njegovog oca. a za druge otrov. Prema toj teoriji. cvekla. 22 . vrste belancevina koje se nalaze u hrani (lektini) ponasaju se kao izazivaci hemijske reakcije u dodiru sa belancevinama nasih krvnih celija i ovom reakcijom dolazi do ostecenja celija. Buduci da su nase krvne celije razlicite (razne krvne grupe ABO sistema) odredena hrana ce bukvalno za neke ljude prestavljatl lek. kad se autor odrekao iste. na primer. dosledno primenjivanje dijetetike zasnovane na krvnim grupama niti produzava zivot statisticki znacajno. mnogo skroba (testenine. koje nam u praksi olaksavaju individualni pristup. niti ga dokazano skracuje.ishrane Kad se pazljivo bira vreme obroka i vrsta namimica koju unosimo. Dr. dok zitarice za krvnu grupu O predstavljaju izvor raznih hronicnih bolesti uzrokovanih padom imuniteta. itd. suvise mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova. Na primer. smatrao je dr D’Adamo. butina I zadnjice (u zavisnosti od pola i godina starosti). Piter D’Adamo je 1996 godine objavio prvu u nizu knjiga. boranija. Dokazano je da su varijacije unutar svake krvne grupe izvanredno velike. Zamerka za dosledno primenjivanje ove strategije je i dalje u tome sto mi ipak nismo svi isti unutar 4 krvne grupe. itd) dovodi do pojave sirokih kukova. ali je ova teorija napustena 2007 godine. Belancevine iz mesa za pripadnike krvne grupe A predstavljaju okidac u nastanku karcinoma. Da bismo tacno odredili vrstu morfotipa. koje se bave ovom temom. hleb) dovodi do pojave velikog stomaka. koji su i najcesce zanemarivani obroci. mi obavljamo test intolerancije na hranu i In Body analizu tela pri prvom pregledu. dr D’Adamo se javno odrekao ove svoje teorije 2007. krompir. primenjujemo takozvane antropometrijske mere. Do skora je bila aktuelna uloga krvnih grupa u nacinu ishrane i izboru namirnica. dokazano je da suvise kuvanog povrca u ishrani (sargarepa. Pravila Hrono . Prema bezbrojnim klinickim studijama.Dokazano je da odredjena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. butina i stomaka i blagog povecanja ramena i grudnog kosa. Da bismo pouzdano znali koja vrsta hrane odgovara nasim pacijentima. stara preko 50 godina) o slaganju odredenih krvnih grupa sa vrstama namirnica. velike se greske prave bas unosom vrste namirnica koje ne odgovaraju morfoloskoj karakteristici naseg tela. Kao sto je receno. vise ne dolazi do skladistenja masnoca u odredjenim zonama tela I time se oblik tela za kratko vreme menja. Prema francuskim autorima. godine. krompir. paskanat. Najveca zamerka ove teorije je potpuno uopstavanje Ijudskog organizma u pogledu varenja belancevina: svi ljudi krvne grupe A bi trebalo da budu vegeterijanci.

Fanta. Cocta.hleb.sojinog sira). a kiselo mleko i sirevi su dozvoljeni margarin. ne pije se. energetska pica. kompanije Medtronik. Dozvoljeno je mleko koristiti ponekad u nekim kuvanim jelima.• • • • • • • • • • Ujutro je obavezno jesti obrok bogat sporovarecim ugljenim hidratima (cerealije . ovo je dozvoljeno samo ujutro za dorucak (na primer. U VECERNJIM CASOVIMA SE PREPORUCUJE UNOS CEREALIJA. Mi ovaj test u praksi obavljamo na aparatima MORA Super i Century.) Hleb. najcesce se primenjuje nekl od blorezonantnlh testova odredjivanja netolerancije na hranu. puter. Tonic. a iako se i dalje oko toga polemise danas u svetu. maslac itd) Izmedju svakog obroka trebalo bi da prodje najmanje 3. tost. Da bl hrono nutrltivnl rezlm dao najbolje rezultate. niti uvece. NAJCESCE PIRINCA. sunka ili jaje) Zabranjene su sve vrste « grickalica » izmedju obroka (SVE) Voce i suvo voce se ne jede ujutro. po krvnim grupama. kao ni slatkisl -cokolada na primer. po zimskom racunanju vremena (znaci od 17 do 19 £asova po letnjem ra£unanju vremena) Testenina se ne sme jesti uvece (paste. biljna pavlaka. Princlp delovanja ovog aparata je osmisljen i dizajniran od strane najpouzdanijeg syetskog proizvodjaca pejs mejkera. zasladjeni vodni sokovi i drugo) Ne preporucuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata za rucak i veCeru. PRIMENJUJE SE DRUGACIJI PROTOKOL IS HRANE.. kao sto su pogacice. pekarska peciva. biljni slag. Ovo podrazumeva precizno Ispltlvanje koja se namirnica moze Iskorlstitl za stvaranje energlje na celljskom nlvou bez stetnih ostataka. biljni sirevi (osim tofu . 23 . lidera u proucavanju biopotencijala organizma. U praksl Antl Aging medicine. hleb. Tada se obroci se rasporedjuju na 2 do 3 sata i povecava se unos proteina. zitarice) i zivotinjskim masnocama (sir. potrebno je obavlti testlranje netolerancije na hranu. Coca Cola zero. Sprite. niti se stavlja u kafu. SA VEOMA CESTIM KONTROLISANJEM INBODY SASTAVA TELA. pica. jer se zahteva individualniji pristup. KUKURUZA IINTEGRALNE TESTENINE. hrono ishrana ga u potpunosti zabranjuje. testenine i skrobna povrca (krompir) se jedu najkasnije do 15 Casova Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu lako variti. sendvici. a ne testiranje Iz krvi. kroasani itd su takozvane trans-masti i hrono ishrana ne dozvoljava upotrebu ovih namirnica NAPOMENA: UKOLIKO POSTOJI DEFICIT MASNOCA U ORGANIZMU I MALA TELESNA TEZINA. a idealno je vise od 4 sata Zabranjen je unos svih gaziranih pica koja sadrze secere ili vestacke zasladjivace (Coca Cola. a koje namimice treba izbegavati. vec samo izmedju 16 i 18 casova.

mleko se svakako iskljucuje iz ishrane za sva vremena. Naprotiv.ovo je najvazniji obrok !!! Dorucak je kapltalnl obrok. dokazano je da mozemo jesti i vece kolicine odredjene hrane. U okviru ovih grupa. moguce je koristiti domaci uprzen ill ukuvan dzem. uvek cemo pojesti onoliko hrane koliko nam treba u torn odredjenom dobu dana. Program « radi » samo ukoliko postoji kvalitetan dorucak! 24 . zvane kazeinati. keks. pa je preporuka da se najmanje dve do cetiri sedmice (a pozeljno je i duze) iz ishrane iskljuce sve vrste slatke hrane (kolaci. da bi se insulinska aktivnost normaiizovala.Nije dovoljno biti umeren i jesti pomalo od svega i verovati da cemo biti vitalni. OBROCI: DORUCAK . procenat masnoca do 3. jer necete imati zeljene rezultate. ali u njega ne smemo staviti ni secer fruktozu niti zasladjivace kiselo mleko 2-4 puta nedeljno. tako da u programu hrono ishrane ne postoji takozvano prejedanje. sam organizam zapoclnje restrikciju. koje sprecavaju resorpciju mnogih minerala. kackavalj i kefir i svaka vrsta zestokih alkoholnih pica. vodu. AKO JE JEDEMO U PRAVO VREME I U PRAVILNOJ KOMBINACIJI Uslov za pravilan rezim Prvi korak koji pravimo u cilju pravilne primene hrono nutritivnog principa je u siedecem: potrebno je smiriti aktivnost pankreasa. ali samo u vreme kad nas organizam tu hranu lako vari I bogato koristi. voce i dr). cokolade. vi niste pravi kandidat za primenu hrono nutritivnog rezima. bez ikakvog dodatog secera lit zasladjivaca. NAPOMENA : NE TREBA SE BOJATI KOLICINE HRANE KOJU JEDEMO..2 puter (maslac) 10 do 20 g dnevno limun dodat u biljne fcajeve. zdravi I dugovecni. all i mlecni proizvodi u samom pocetku programa. Nakon nekog vremena. Ako niste spremni da uvedete dorucak kao obavezan i najvazniji dnevni obrok. narocito jogurt. dozvoljeno je u ovom periodu konzumirati i namirnice koje predstavljaju IZUZETKE: dzem za dijabeticare. salate i corbe crno.. odnosno gulterace. jer ovaj obrok definise sve celijske funkcije u organizmu dalje u toku dana. ili osobine ne remete nas metabolizam). odnosno crveno vino (ove namirnice usied posebne tehnoloske proizvodnje. Zbog toga sto mleko u zelucu pravi grudvice.

hleb. a ne brze. Kortizol svojom aktivnoscu prirodno dodatno utice na povecanje vrednosti secera u krvi. Spori seceri se ne pretvaraju brzo u glukozu (secer u krvi). musll itd). Znacaj ovoga je u tome sto oba navedena hormona ujutro iscrpljuju pankreas ukoliko unosimo brzovarece secere (med. Da bi se pankreas zastitio od oscilacija u lucenju insulina. takozvanog loseg holesterola. Od produkata metabolizma masti.po cemu su obe vrste secera dobile svoj popularni naziv (brzi i spori). Osim zablude da su voce i med najzdravije namimice za jutro. Iako je fruktoza vocni secer. ucestvuje u mnogim zapaljenskim procesima i podlozan je oksidaciji slobodnim radikalima. Ujutro je sekrecija hormona insulina najvisa u toku dana. Ovaj LDL.Idealan dorucak trebalo bi da sadrzi zivotinjske masti. pa se ubrzava proces starenja i samim tim pojava mnogih oboljenja (karcinomi. umesto da ucestvuje u zastiti i obnavljanju celija naseg organizma. voce i narocito vestacke zasladjivace). pa ova pojava izaziva . Ovo znaci da se ujutro mogu jesti jaja. los holesterol.. u toku sna stvaraju novi I zaceljuju ostecenl zldovl celija. kao sto je to slucaj sa unetim brzim secerima . naprotiv. sirevi. Povecano lucenje insulina izaziva i svaka vrsta vestackih zasladjivaca. znaci.visok pritisak. Ujutro je najveca proizvodnja enzima kojl ucestvuju u metabollsanju masnlh namirnica (enzim lipaza). pa je i iskoristljivost proteina takodje dobra (ovi proteini iz hrane se kasnije koriste u stvaranju sadrzaja nasih celija).novo izlucivanje insulina iz pankreasa. voce). Ujutro se prolzvodi takozvani endogenl holesterol u jetri. odnosno slozene secere (integralni hleb Hi cerealije). neophodan za slntezu hormona I za mnoge druge funkcije. nljedan nas pacijent nlje na terpiji statinima. Ujutro je znacajna sekrecija i enzima koji metabolisu unete belancevine. voce i dalje nije dobar izbor za jutro.). Fruktoza je jedini brzi secer koji ne provoclra pankreas na veliko lucenje insulina. odnosno. bolesti srca i krvnih sudova . potrebno je ujutro unositi spore. Stavise. beli secer. kasnije se nocu. povecava se produkcija lipoproteina niske gustine. koji takodje ujutro ima najvisu koncentraciju u organizmu u toku dana. Brzi seceri se velikom brzinom pretvaraju u glukozu (secer u krvi). manje belancevina i vise takozvanih sporlh secera (zitarice. odnosno proste secere (med. hormona budnosti. Teraplja hrono Ishranom resava problem sa holesterolom za 10 do 15 dana. a ovo veliko lucenje insulina odgovara i velikom lucenju kortizola. obican secer. jer poseduje jos nekoliko drugih vrsta brzih secera koji daju snazan signal 25 . ateroskleroza. ukoliko nije vec dosao sa terpljom. tu je i siroko rasprostranjena zabluda da su vestacki zasladjivaci odlicna zamena za secer. sto vremenom iscrpljuje ovu bitnu zlezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinska rezistencija i pre-dijabetes. sunka i slicno. a masnoce u jutarnjem obroku pomazu da se sintetise kvalitetan ( « dobar ») holesterol. jer je nas organizam prilagodjen da samo ujutro moze dobro variti i iskoristiti kombinaclje ove hrane. daleko snazniji signal za povecanje lucenja insulina ce dati jedna mala jedinica aspartama nego velika kasika obicnog belog secera. Ukoliko kroz duze vreme ujutro ne unosimo masnoce zivotinjskog porekla.

sto je izvanredna kombinacija za podizanje imuniteta. karcinomi. promenite navike danas! Nova preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da se u dijetetskim rezimima voce zabrani u jutarnjem obroku! Klinicki je dokazano da se redovnim unosom svezeg voca ujutro pankreas polako iscrpljuje. Primer nekih namimica koje povecavaju kiselost tela: bell hleb peciva od belog brasna testenina od belog brasna kolaci od belog brasna cokolada sladoled kafa pivo(pHod2.0!l!) vestacki zasladjivaci (aspartam. nikakva korist ne postoji.) zestoka alkoholna pica (pH do 0. kao i malu stetnost. postoji izuzece koje se tice dzemova bez dodatog secera. gastritis. a iskustva u praksi pokazuju da se kod svih ljudi koji ujutro jedu samo voce. telesna tezina ne moze dovesti do idealne vrednosti. kao sto se veruje. Tehnoloski postupak pripreme ovog proizvoda omogucuje dobru iskoristljivost. jer osim sto nas organlzam nema nikakvu korist ujutro od njega. vec zbog toga sto limun u organizmu pravi baznu sredinu (limun je kiselog ukusa.. a sve sto je bazno direktno produzava zivot i vitalnost. krhki nokti. sto je danas sve cesca pojava. suva kosa i koza. misicni bolovi i grEevi.5) gazirana bezalkoholna pica brusnice Kao sto je receno. Ovo nije zbog. a jo-jo efekat je drastican. ucestale prehlade i infekcije. neuritis. hronicni umor. Iako kod nekih pacijenata postoji gubitak tezine za vreme vocnih dijeta. pa na vise. nervoza. tesko ga i varimo. Od pica su preporucljivi biljni cajevi sa dodatim limunom. stvaranje cisti. Najkvalitetniji odnos baza i kiselina u ishrani bi trebalo da bude 80% baza i 20% namirnica kiselog ostatka. voce nije pozeljno jesti ujutro. Samo steta. on je privremen. cir na zelucu ltd. all u toku varenja ostavlja takozvani bazni pepeo. Sve su redji dijetetskl protokoli (srecom) koji savetuju unos voca ujutro i prepodne. Prema mnogim autorima. zbog slabog izlucivanja enzima koji ucestvuju u varenju voca. bolni zglobovi i artritis. iritabilnost creva. bogatstva limuna vitaminom C. Dugotrajno konzumiranje vecih kolicina voca ujutro i prepodne.4docak1. pa je sladokuscima dozvoljeno da ujutro jedu ove dzemove. a to « starije zivotno doba » se sve vise odnosi na ljude starosti od 40 godina. Osim trenutnog osecaja povecane budnosti I naleta energije (kod nekih ljudi voce ujutro je takodje i ritualni podstrek za izazivanje stolice). prekomerno stvaranje sluzi. Iako mnogi nutricionisti i dalje preporucuju unos voca ujutro. sto je njegova najbolja osobina). tumori. 26 . kod mnogih ljudi dovodi do pojave pre-dijabetesa i sledstveno secerne bolesti u starijem zivotnom dobu. U simptome kiselosti tela mogu se ubrojiti: nizak nivo energije. ako ovo cinite. sahar. glavobolje.pankreasu za lucenje insulina. lit sa dodatom fruktozom.

Za dorucak se moze jesti SVE. Kod onih koji se ovog rituala tesko odricu. zapaljenske procese i podsticu mozak na odlicno funkcionisanje. a potrebno je uskladiti ove primere sa listom namirnica po testu intolerancije na hranu) Prvi napitak bi trebalo da bude biljni (ne vocni) caj. itd) Ako se pojavi glad u prepodnevnim satima. Dorucak bi trebalo da traje 30 minuta I da ne bude kasnije od 11 sati pre podne. znaci. lepog ukusa i nemojte misliti o caju kao napitku koji pijete samo kad vam nije dobro. Izbegavajte kafu i cigarete kao prvi jutarnji ritual! Kafa i cigarete su intenzivno kiseli i strahovito muce nas* organizam. ne kasnije od 13 casova. izuzev . Dodajte limuna u caj (jedino dozvoljeno voce u jutarnjem periodu) i vec imate takozvanu baznu kombinaciju. rezultati su daleko sporiji. plus kiselo mleko. Pokusajte da uzivate u ukusu. cerealije su NEOPHODNE (hleb. sto olaksava mrsavljenje ili odriavanje idealne tezine). Kafa nije zabranjena u programu. ublazavaju kiselost. Kad se ujutro prvo zakiselimo. musli. a kod muskaraca cesto i na podbratku). ali u manjoj kolicini. nas mozak se preplavi losim signalima i sve krece naopako. ali bi valjalo da se pije iskljucivo NAKON dorucka. na primer. jer se tada aktivnost kvasca smanji ili ponisti. 1) Tostiran integralni hleb (hleb treba tostirati. slatkisa. Izbacivanjem voca. tako da je moguce stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima. odnosno puter i kiselo mleko (jogurt treba izbegavati. mozemo ponoviti do 13 casova ovakav obrok. posle obilnog ili manje obilnog dorucka. sunku. time se Izbacuje « neprijatelj ». oslabljuju funkciju bubrega. paradajz Hi krastavac. nlje dobro za dorucak pojesti jaja. ali l mnoge nedovoljno svarene hranjive materije. proja. all je dobro pojesti sve ovo uz 3 ili 4 integralna tosta i sto manje povrca. Pronadjite neki od dobrih. a narocito ujutro i uvece su najcesce u grupi dece sa vecom telesnom tezinom. PRIMERI JELOVNIKA ZA DORUCAK: (ovo su primeri koji se odnose na period nakon pocetne restrikcije. maslac. jer su oni najznacajniji za ciscenje tela od kiselina. slican dorucku. Potpomazu razaranje imuniteta. Sprecavaju nastanak karcinoma. organizam se raduje ovakvoj kombinaciji. pa velikom brzinom doiazi do praznjenja creva. Na primer. jer sta se desava unosom voca ujutro . Ovo je posledica prilagodjavanja organizma na nov rezim. sasvim je u redu ponoviti unos hrane. Deca koja jedu vise voca u svako doba dana.organizam ga ne tolerise. Takodje je dozvoljen i tostiran hleb sa puterom i dzemom bez secera (najbolji je izbor dzem bez 27 .voca. a znamo da necemo biti u mogucnosti da jedemo do kasnih popodnevnih sati. ukoliko smo za dorucak pojeli tost sa puterom i curedim prsima ili slicno.Cesto se ukidanjem voca u jutarnjem periodu javija kratkotrajan zatvor. polako se regulise stolica i vraca se zdrava pokretljivost creva. jer tehnoloski postupak u proizvodnji jogurta dovodi do fizioloske reakcije u organizmu. kvalitetnih cajeva. Skoro svako uvek zaboravlja da je voce = slatkis! I to sa vise vrsta razlicitih secera od cokolade. kuvanog mesa. ribe i salate. Na primer. Zasto ? Biljni caj i limun ostavljaju bazni trag u telu.

prokelj. cinka. moze i vise jaja. Zapocinje proces ugradnje proteina u celiju. ovaj obrok ne bi trebalo preskakati. tost 5) Musli. kelerabu. selena. paradajz. dok za unos belanaca ne postoji nikakvo ogranicenje). 6) Tost sa puterom i sunkom. Kako nas metabolizam funkcionise u sredini dana: Snazna je sekrecija enzima koji vare belancevine . Jedite koliko zelite. spanac. paradajz 8) Proja sa sirom 9) Pita na plotni (kora za gibanicu ili pitu se premaze sa svezim mucenim jajima i miadim sirom.ova fruktoza ne podize nivo insulina. gvozdja. trapist. sa przenom ili svezom sunkom. a u torn slucaju treba ukloniti zumanca (dovoljno je u toku sedmice pojesti 4 zumanca. gauda. jer ove namimice obezbedjuju unos vitamina rastvorljivih u vodi i mastima. ali i aminokiselina tirozina i triptofana. 10)Gibanica. kiselo mieko ili vocni jogurt (vocni jogurt se preporucuje povremeno za dorucak. kiselo mieko. 28 . ali bi trebalo biti oprezan sa namirnicama kao sto su pastete. Kako je rucak takozvano punjenje baterija. zatvori se u obliku kvadrata ili trougla i ispzi na malo ulja).ukoliko ne znamo tacan sastav i kolicinu aditiva . sir. bas nikad ne treba pojesti uobicajen oblik deserta odmah nakon obroka. sto je lose za odrzavanje idealne tezine. kiselo mieko. jer se cesto desava da se uvece energija neophodna za funkcionisanje nasih organa nadoknadjuje pove£anim unosom hrane. ribu ili meso. Da bi doslo do dobre apsorpcije.8 ili 3. a moze doneti zadovoljstvo punog ukusa kod onih koji su navikli na ovakav ukus). Ovo se ne odnosi na brokole. 2) Palenta sa feta sirom ili kravljim miadim sirom. povrce kao izvor sporih secera i vlakana i nikad. kiselo mieko Praska sunka. zuti sir . sa napomenom da jedno parce tosta nije dovoljno za dnevne ugljenohidratne potrebe. RUCAK . kao i povecanje proteinskih rezervi i ojacavanje imunog odbrambenog sistema (stvaranje i aktivacija globulina).punjenje baterija Za rucak treba jesti belancevlne zivotinjskog ili biljnog porekla. virile i nekim suhomesnatim poizvodima .ikakvog dodatog secera ili onaj sa dodatom fruktozom . ne dovodi do aktivacije pankreasa!). pecenica takodje. kiselo mieko. krastavac 7) Kajmak. tost. kiselo mieko 3) Kifia od heljdinog ili kukuruznog brasna. bogat belancevinama. jer za razliku od secera iz svezeg voca. nece nauditi ako se povremeno pojede. ostala bez zumanca).kackavalj.2% masnoce 4) Priena jaja. pilece i curece grudi su dozvoljene. tvrdo kuvana jaja (1-2 cela. casa kiselog mieka sa 2. iako ne pripada pravom hrononutritivnom obroku za dorucak .iz psiholoskih razloga. tikvice i karfiol. nikad ne treba uzeti kuvanog povrca previse u odnosu na meso lili ribu. kupus. blitvu. caj. Dobro je za rucak jesti jedan jedinstven obrok.proteaze i enzima amilaze koji pomaze varenje skroba i glikogena (idealno vreme za unos belancevina ili skroba).

Tada je aktivnost enzima veoma znacajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija ovih enzima u varenju. testenina) pa ove namimice ostaju dugo u crevnom traktu dovodeci do truljenja i ostecenja zidova creva. na primer voca. jer se enzimska aktivnost za njihovo varenje i metabolisanje ne poklapa. musaka od krompira) banana i jogurt. svinjske kobasice sa socivom. Poznati svetski naucnici su objavili poslednjih godina. Slatkise i voce treba konzumirati izmedu glavnih obroka. Testenina i slatkisi nisu dobra kombinacija takodje. Kao sto je receno. Teske su i sledece kombinacije: riba na zaru i gorgonzola. dolazi do blokiranja aktivnosti jednog enzima od strane drugog. meso i hleb. Zeludac vrlo brzo vari secere . krompir. ali na svaka tri do cetiri dana. spagete sa mesom. pa ce jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge vrste. U teske kombinacije spadaju: snicla s krompirima. Meso je moguce zameniti proteinima iz biljaka (pasulj. kao i razlika u stavovima nutricionista po pitanju kombinacija namirnica. Zato voce i slatkise nikad ne bi trebalo jesti uz ili nakon obroka. ako je zeludac vec zauzet varenjem hrane. Kombinovanje belancevina i ugljenih hidrata u svako drugo doba dana nije dobro. bilo da je rucak ili vecera u pitanju. onemogucavajuci tako pravilno varenje. sat vremena nakon obroka (samo kad je telesna tezina stabilizovana). meso i testenina (lazanje. seceri moraju da cekaju da dodu na red. sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu. Ali. Eventualno se moze konzumirati jedna vrsta voca. hleb nisu dobre kombinacije. samo jedan rezim iskustveno daje odlicne rezultate: proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku. Ove prve u grumenima se rasporeduju oko belancevina iz mesa. a ne odmah posle njih. socivo). varenje skrobnih namirnica (testenina. Najcesce je ugrozeno varenje ugljeno hidratnih namirnica (hleb. Teske kombinacije: Sva slana jela u kombinaciji s dezertom ili vocem. Trebalo bi izbegavati grasak s mesom. Iako postoje mnogobrojni dijetetski rezimi. cak i pozeljna je jutro. Belancevine prisutne u mleku. ali i veoma kisela salata uz testeninu i pirinac nije dobra kombinacija. pirinac i meso. da se organizam metabolicki ocisti od toksina nakupljenih usled loseg i sporog metabolisanja kombinovanih namirnica. kao i vino uz krompir. limuna i sirceta. itd) trazi alkalnu sredinu i zaustavija se u prisustvu kiselih materija. Jedino vreme kad je kombinacija moguca. a ta kiselost zaustavija varenje ugljenih hidrata. ne idu zajedno. prema tacnoj proceni proteinskog sastava. Varenje belancevina podize kiselost zeludacnog soka. naprotiv. testeninu.Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon rucka. soja. meso ili riba pripremljeni na pavlaci. banane. zitarice. Jedna casa crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije bio sacinjen od ugljenih hidrata). Bolje je jesti samo belancevine ili samo ugljene hidrate. vina.ako uz njih nismo konzumirali nista drugo. sokova od agruma. hamburger sa sirom. da je potrebno cak do godinu dana. Jela od pirinca uz istovremeno konzumiranje vina. pirinac i vino. Voce nakon testenine ili pirinca. 29 .

povrce dobija karektiristike obicnog secera. Danas je sve vise zastarelo odredjivanje vrednosti hrane prema kalorijskom indeksu. Sta se izmenilo? Zamislimo da postoji u krompiru jedna mala niska bisera. umesto jedne male niske bisera od amidona. Kuvanjem i przenjem. pa bez obzira na nizak energetski unos. samo sto se svaki biser zove amidon. pomfrit i gazirano zasladjeno pice ili pivo je sigurno zlocin za nase telo! Da ne spominjemo da su sva gazirana pica bez secera za nijansu gora. mi prakticno jedemo secer. koji razaraju nas pankreas. ovl amidonski biseri pucaju i oslobadjaju ciste secere. jer su zasladjeni aspartamom i slicnim zasladjivacima. a u njemu se nalaze biljni seceri. u jedan krompir moze da stane najmanje 100 takvih ogrlica. cini da se mast nakupi i cuva u celija ma. hleb Bela testenina Pekmez Banana Cvekla kuvana Polubeli hleb Beli pirinac Kukuruz Keks. kolicina dijetnih vlakana u toj hrani I nacin pripreme hrane. slatki indeks. moze doci do stvaranja. kao i meso u kombinaciji sa testeninama). odnosno. to je brzina porasta nivoa insulina u krvi nakon uzimanja odredjenih namirnica. Cesto u praksi cujemo izjavu: jedem samo kuvano i nikako da smrsam! Ove je posledica velike aktivnosti insulina. Krompir kuvan u ljusci je jos i najbolji izbor. umesto do smanjenja masnoca. to je secer u vecoj koll£ini dostupan i mi opterecujemo jos vise nas organizam. da ni ne podseca na onaj od pre 20 godina. Kuvanjem. odnosno. Glikemijski indeks odreduje vrsta secera (koja se nalazi u hrani). vec nasuprot. pirinac Integr. To vremenom iscrpljuje pankreas. Unosom kuvane sargarepe ili kuvanog celera na primer. Mozemo slobodno reel da jeduci ovaj krompir. Dokazano je da mnoge namimice koje imaju malu kalorijsku vrednost mogu imati veoma visok glikemijski indeks. podize se nivo secera u krvi. pa sledstveno i nivo insulina. a da je velicina krompira ostala ista. ali treba voditi racuna da se kuvanjem menja glikemijski. biskviti 50 50 55 55 60 65 65 70 70 70 30 . Sto je raskuvaniji (krompir pire) ili przeniji (pomfrit). Genetskim inzenjeringom se postiglo da. koji ne dozvoljava da se mast oslobadja iz celija. Zeleno povrce Paradajz Limun Pecurke Tikvice Soja Fruktoza Crna cokolada Suseni grasak Socivo 15 15 15 15 15 18 20 22 23 27 Integr. Krompir je namirnica koju narocito treba ograniciti u ishrani ukoliko zelimo da smrsamo. Povrce je veoma zdravo. osim sto dovodi i do porasta telesne tezine. Obrok kao sto je hamburger u zemicki.Pogresna kombinacija namirnica nece nikada dovesti do idealne odrzive tezine najverovatnijecevremenom dovesti organizam do mnoglh bolesti (osobe obolele od raka debelog creva daju podatak da su uvek jeli meso sa hlebom ili krompirom. Ovaj indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo secera u krvi posle uzimanja odredene vrste hrane. Danas je krompir toliko genetski izmenjen.

ml. sto će zatrovati tkiva. donece nam osecaj tezine. pahuljice Kokice Sargarepa kuvana Med Krompir pire Beli tost Pekarski krompir Paskanat Napolitanke Maltoza 70 70 70 70 75 85 85 85 90 90 95 95 101 109 110 Povrce je idealno jesti presno (sargarepu i celer narocito). trebalo bi smanjiti unos proteina (i ujutro I uvece) da bismo omogucili sto bolju energetsku iskoristljivost ugljenih hidrata i da ne bismo blokirali ili usporili metaboiizam. usied opterecenja digestivnih enzima varenjem razlicitih vrsta namirnica. treba maksimalno izbegavati. Testeninu nikako ne bi trebalo jesti dva dana za redom. uspavanosti i usporenosti. pitu od mesa. Idealne namirnice su one ciji glikemijski indeks ne prelazi 45. jer kolicinski opterecuju zeludac i pri tome dolazi do usporavanja varenja. Ovsene pahuljice Sareni pasulj Prebranac 27 30 32 32 33 35 39 39 39 40 40 40 40 42 43 Kuvani krompir Mlec. dok mnoga druga povrca treba samo kratko skuvati na pari. nastace mikro 31 . umora. supu i glavni obrok. Testeninu treba jesti u manjim kolicinama nego sto mi obicno praktikujemo. kad jedemo testeninu. u crevima ce se hrana dugo variti. Na celijskom nivou ce doci do stvaranja velikih kolicina otpadnog materijala. spagete sa mesom. Obrok koji u sebi sadrii namirnice bogate proteinima i ugljenim hidratima ce blokirati metaboiizam i funkcionisanje organa za varenje. kis. nikako ne treba da pravimo kombinaciju sa mesom (ovo znaci da nije dobro jesti lazanje. Paskanat iz supe dijabeticari nikako ne treba da jedu. U danima kad jedemo testeninu.Pasulj tetovac Sveza sargarepa Mladi grasak Lima pasulj Leblebije Jogurt. Idealno vreme (ali ne i obavezno vreme) za rucak je izmedju 13 i 15 casova. Smrznuti grasak Boranija Sveza cvekla Integr. odnosno kad se telesna tezina stabilizuje na zeljenom nivou. Ponavljamo. Ovakva jela je moguce konzumirati jednom na dve do tri nedelje (apsolutno bez dezerta) i to tek kad nas metaboiizam postane skladan. Program hrono ishrane podrazumeva i kombinovanje namirnica prema glikemijskom indeksu i takozvanom glikemljskom oslobadjanju. musaku od krompira. a zatim dezert. sir. punjene paprike mesom i pirincem i slicna jela). cokolada Zitarice sa secerom Beli hleb Beli secer Kukur. ali to je tema koja se obradjuje u toku programa licno sa lekarima. Tradicionalne ruckove koji podrazumevaju predjelo. testenina Crveni pasulj Cedjeni sokovi bez sec.

bez testenine. lisnati kelj. dinja. bob. soja. tofu sojin sir. Pileća supa. socivo. itd). jaja. |Osnovna podela namirnica je na belancevine i skrobne namirnice. Prema slicnim osobinama i bioloskoj vrednosti. boranijom i slicnim (i cerealijama kao sto je receno. slatke kruske. zacinjena sa malo soka od limuna 2. krastavac. komorac. smokve. celer. a idealna kombinacija je sa plodovitim i glavicastim povrcem. za razliku od graska ili pirinfca. pirinac. blitva. tada je dobro jesti samo belanca. itd) ne mesaju sa belancevinama (sve vrste mesa. tikva. cicoka. crni i beli luk. riba. pasuljem. persun. plodovito . lako se hrono 32 . a belance je belancevina.boranija. povrce se moze svrstati u cetiri grupe: 1. PRIMERI JELOVNIKA ZA RUCAK: 1. lubenica. salata od sveze rendane sargarepe i celera. proso. articoka 3. sirni namazi. zelena salata. tikvice Ova podela ce nam olaksati izbor namirnica koje se slazu medjusobno. grasak. sa senfom i/ili renom. glavicasto (kupusasto) i lisnato .ostecenja. ili bilo koje druge zitarice. pasulj. jer to omogucava idealnu iskoristljivost hrane. bamija 4. riba i sir su takodje teske kombinacije za varenje. sve zitarice. Krompir je snazna skrobna namirnica. kineski kelj. Kuvani mlad kupus sa junetinom (kupus. Takvi obroci se lako pripremaju i veoma lako vare. pa cemo ovo izbegavati). praziluk. banana.paradajz. najbolje su kombinacije unutar dve grupe. rotkva. U jajetu je zumance skrob. piletina iz supe. krompir. grasak. kelj. sojom. kao i meso i sir. klasicno napravljena (na trpezu se ne iznosi kuvana zelen ukoliko postojl problem sa gojaznoscu ili visok holesterol i secer u krvi) sa dosta svezeg persuna. Belancevinasta hrana se obavezno jede bez hleba. psenica itd). pasuij. Za jutro je ova namirnica dobra. Kad kazemo da ne treba kombinovati ove vrste namirnica. Pirinac se moze ponekad kombinovati (nakon postizanja idealne tezine) sa slabijim proteinima (riba). vlasac 2. brokole. Ponekad je dobro da se i izbor povrca u ishrani slaze prema navedenoj podeli. socivom. hleb. karfiol. sirevi. to podrazumeva da se skrobne namirnice (krompir. Sa koncentrovanim belancevinama cemo uvek jesti dosta raznovrsnih salata. koja ce vremenom dovesti do pojave ozbiljnih oboljenja organizma (karcinomi). tromo i bezvoljno. keleraba. korenasto. paprika. rotkvice. plavi patlidzan. tu spadaju i pirinac. radic. socivo. graskom. rabarbara. u istom obroku cemo jesti samo jednu vrstu belancevina (znaci. kukuruz. malo ljute sveze paprike).sargarepa. Posle ovog obroka se necemo osetiti umorno. sargarepa. Moze se mesati sa svim povrcem osim sa krompirom.kupus. nije dobro u jednom obroku jesti meso i ribu. jer kupus Ima osobinu namirnice sa takozvanim negativnim kalorijskim unosom. testenina. ren. pastrnak. koje su odlican izvor vlakana. ali za vece ne. testenine. mahunasto (leguminoze) . krtolasto i lukovicasto . ili maksimalno umeriti kolicinu zumanaca. Ako zelimo da poboljsamo varenje. U ovom obroku nije velika greska pojesti malo kuvane sargarepe. spanac. kelj pupcar. cvekia. Koncentrovana belancevinasta hrana se mora odvojiti u posebne belancevinaste obroke. sojino mleko i jogurt.

na ulju se isprzi izlupana snicla. nadev od balzamika. curetinom i ribom ne blokira u potpunosti aktivnost digestivnih enzima. ova kombinacija nece izazvati porast tezine.brokoli. diristanja dodati par crvenih babura isecenih na komade. kao sto je receno). Snicla sa povrcem i salatom (moze i krmenadla. teletina sa mladim povrćem (meso iseceno na krupne kocke ispeci sa svih strana. grasak.crni luk. moze se garnirati sa malo kuvanog pirinca (pirinac sa piletinom. odlicno je uz ovo jelo dodato brokole I prokelj. malo pilece supe ili kocku. zeleno socivo zaliti crvenim vinom . posebno se griluje mesavina povrca (tikvice. izvaditi meso i u tiganj staviti beli luk. vec naprotiv. Corba od karfiola ili brokola. par cenova belog luka. paradajz salata sa krastavcem 7. zatim dodati boraniju i kuvati jos 15 minuta). ovo jelo se lako vari zbog dodatka paprike i luka. itd. Musaka od paprika (paprike ispeci u rerni i oljustiti. razlika u varenju je znacajna! 6. salata 10. paprika. zelenu salatu sa zacinima 8. zelena salata sa balzamikom i zacinskim uljem je odlican prilog 4. Hi mesavina vise raznih salata (hrastov list. 9.Ishrana ne obazire mnogo na kalorije. ali je veoma ukusno i moze biti na trpezi povremeno. mleveno meso prodinstati na luku ili praziluku. u dobljeni sos vratiti piletinu i jos malo dinstati).na pola kg ide oko 5 dl. malo radica i malo rukole. zaciniti i dodati malo bibera. jer kombinacija pavlake i mesa nije odgovarajuca. cen belog luka.timijan. casu belog vina. karfiol. dinstati na ulju. malo vode dodati. itd. Ovo jelo ne smeju jesti osobe koje imaju prekomernu tezinu. poklopiti i ostaviti na laganoj vatri oko pola sata. crveni i zeleni). kao §to je ranlje receno. dinstati jos dok ne omeksa). patlidzan. iseckati malo slanine. ali pirinac svakako ne treba kombinovati sa takozvanim jakim mesima. eventualno mogu umesto pavlake koristiti punomasno kiselo mleko. Ovo jelo je malo teza kombinacija. sargarepu. ili se prodinsta neko od povrca . dodati nekoliko glavica luka krupno secenog. pola kasicice senfa i zacinskog ulja) 5. poredjati u posudu red isecenih paprika. pa kuvati jos 15 minuta. Pilece belo meso sa paprikom i belim lukom (pilece belo. mlade sargarepe. Socivo u crvenom vinu (iseci povrce . jaja i pavlake teska. dodati limunov sok. zelena salata. za one koji imaju idealnu tezinu. Kad musaku ne pravimo sa pirincem i mesom. dodati so i zaliti sa belim vinom. persun. majcina dusica. dodati paradajz i zacine . ako MORA test intolerance na hranu dozvoljava upotrebu svinjetine). spanac). naliti sa umucenim jajetom i malo kisele pavlake i zapeci u rerni). 33 . Piletina sa limunom (pilece belo. prokelj. lako je kombinacija mesa. prodinstati. red mesa. nakon 10 min. Testenina sa paradajzom i bosiljkom. zacinjena sa pola case slatke pavlake. Pastrmka i kuvani karfiol (zacinjen samo sa malo belog luka). zavrsiti sa paprikom. nakon ovakvog obroka imacemo u narednih 24 sata par stotina grama manje 3.

u plehu redjati red krompira. dodati malo soda bikarbone .jedna kasika. Umesto kuvane sargarepe. umesati socivo . luk crni. ili samo prokuvanim pirincem. ostaviti da odstoji u frizideru dva sata. biber. renom i povrcem uz salatu. red sampinjona. sargarepu i praziluk iseci. Musaka od pecuraka. od mase oblikovati pljeskavice nauljenim rukama i peci na rostilju Hi tiganju) Ne treba zaboraviti sve vrste pecuraka. u supu ne dodavati testenine. samo dosta svezeg persuna. posoliti. kupus salata (pola kg sampinjona. 2 paradajza. pa je ova kombinacija sa krompirom dozvoljena).malo slatkog zadovoljstva Kako funkcionise nas metabolizam u popodnevnim satima: najnizi je nivo Izlucivanja insulina. oprati babure. posluziti rendanu svezu sa limunovim sokom. pa kako je rizoto dobar izbor tako je i biftek sa prilogom od pecuraka. Aromaticno socivo (crni luk. kuvati jos 30 minuta na laganoj vatri. peci oko pola sata u rerni. mleveno junece meso. 11. obavezno dodati malo zacinskog bilja. persun itd). oko pola kg sjediniti sa lukom. aleve paprike. dodati povrce i dinstati oko 3 minuta. izmedju babura staviti drugi iseckan paradajz. lovor. kuvane krompire oljustiti I iseci na kolutove. tada bi trebalo da unosimo brze secere koji su izvor brze energije. Pljeskavica. salata (iseckati sitno dve glavice crnog i dva cena belog luka. one se mogu komblnovati i sa mesom i sa ugljenim hidratima. 34 . 14. so. pa je cesta pojava da se fizioloskim putem premestaju i koriste zalihe proteina u cilju kompenzacije energije za pravilan metabolizam. grilovano povrce. a mozak dobija dodatnu energiju za funkcionisanje. Punjene paprike su daleko jestivije f ukusnije ukoliko ih punimo ili samo sa mesom dinstanim na luku. izvaditi semenke i posoliti in unutra. malo vode i nadevom puniti babure. na crnom luku izdinstati pecurke iseckane na listice. parce junetine za supu. Da bismo sprecili ovaj utrosak proteina.zumance i proteina koji ne opterecuje . slaninu proprziti. preliti paprike i jos desetak minuta ostaviti da se zapece (jaje je kombinacija skroba . time sprecavamo trosenje proteina i relaksiramo organizam. pobiberiti i dodati seckan persun. dodati so. 300 grama krompira. narendati krompir i dinstati ga na luku dok ne omeksa. biber. ovo vazi za sva poznata domaca jela u kojima se inace kombinuje pirinac i meso! UZINA . pri kraju umutiti nekoliko jaja sa malo brasna i jednim jogurtom 100 g. 15. dodati junece supe ill vode. zacini. preliti sa umucenim jajima i kiselom pavlakom.zeleno. svi organi rade na maksimalnoj snazi. 13. peci u rerni na oko 150 stepeni. jedan iseckan paradajz. naliti vode do polovine visine babura. 400 g krompira. timijan. Juneca supa (jednostavno za pripremu.dodati vode i kuvati.belance. Meso iz supe sa senfom. Ovaj utrosak energlje dovodi do zamora. dobro je u popodnevnim satima pojesti nesto slatko. Punjena paprika bez mesa (10 babura. kad provri dodati povrce i slaninu. a ovo trosi nasu ukupnu energiju. kuvati dalje) 12. ukusno i zdravo jelo) veza zeleni.

a zapravo povrca .lubenice! Sad pomislite sta radimo svom organizmu kad uvece nakon dobre vecere pojedemo par velikih komada ovog slatkog otrova.. Kad biramo voce. cokolada (preporuka je crna. pa uticu na porast imuniteta. Tresnje Visnje Grejpfrut Sljlve Jagode Kruske Jabuke Breskve Pomorandze Klvi Mango Kajsije Banane Suvo grozde Ananas Dinje Lubenice 22 22 25 32 32 36 38 43 43 52 55 57 62 65 66 64 72 !!!! Idealno vreme za ovaj medjuobrok je Izmedju 16 I 18 casova po zlmskom racunanju vremena. Savremena tehnologija proizvodnje hrane je pogorsala krajem 20.vocni sokovi bez dodatog secera. ovo je jedan mali iskorak gde se moze mlecni proizvod konzumirati). ukoliko ima stabilizovanu trajnu telesnu tezinu i da ne postoji intolerancija na mleko. Suve smokve su idealna zakuska. odnosno cine nasu krv baznom.Ako je ovaj medjuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega 3 polinezasicenim masnim kiselinama. jer je lakse i lepse biti zdrav. ali ukoliko je tezina ok. lesnik. mi smo obavili sve sto treba u cilju da budemo zdravi i da funkionisemo dobro. Broj od preko milijardu gojaznih ljudi na planeti je vise nego alarmantan. veka i izgled coveka I njegovo zdravlje. Sve vrste napitaka su dozvoljene . dobro je jesti badem. Tesko je u danasnjoj ponudi izabrati uvek najzdravije namirnice i potreban je veliki trud. jer u popodnevno vreme nije dobro jesti skrobaste namirnice. nego biti bolestan. integralni keks sa cokoladom ili susenim vocem (naravno i ovo je ustupak. eventualno moze da pojede I mlecnu. jer imaju veoma visoku pH vrednost. a procenat obolelih od metabolickih bolesti znacajno raste svake godine.. ali se ovaj trud visestruko isplati. zasto da ne?. opet je pametno birati prema brzini kojom uneto voce podize nivo secera u krvi. 35 . odnosno izmedju 17 i 19 casova po letnjem racunanju. Posebno obratite paznju na glikemijski indeks veoma omiljene poslastice. vocnu salatu sa slagom od slatke pavlake itd. Sto znaci da je idealna vrsta namirnica je sledeca: voce. ali ko je ne voli. biljni ili vocni caj. kafa.

radic. koju u manjim kolicinama mozemo jesti u vecernjim satima) 5) Riba list u pomorandzinom soku. zadnjice. jer se u snu usporava metabolizam. jer nas organizam nema mogucnost da se bori sa teskom ili obilnom hranom koju pojedemo u ovo doba. uvećanje gornjeg dela ruku kod žena itd). mnogi enzimi skoro prestaju da se luce i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena.VECERA . dodati malo avokada ili dinje. boranija. Vecernji obrok treba da bude lagan. ispeci na grilu ili u tiganju. paprika itd. a ne grasak. zacinjenih balzamikom i hladnocedjenim uljima. i kriske paradajza. kao i za nastanak telesne figure koja ne odgovara našoj bazičnoj konstituciji (uvečanje stomaka. salata od blitve 3) Grilovano belo meso (pilece ili ciirece). uveliko se snizava nivo kortizola. Ovo je vreme za unos vlakana (koji ce nas zasititi u toku citave noci) i polinezasicenih masnih kiselina (masne ribe. karfiol. mesavina salata (filete lista ispeci i preliti sa sokom od pomorandze. uljem i bosiljkom) 2) Riba oslic fileti. kao sto su skusa. zelena salata. Idealna hrana za veceru je izbor lakih proteina i salate (kao i nekih povrca. ali i ozbiljnih oboljenja nako’n dugogodisnjih gresaka u ishrani. Drugi izbor. dodati mladi luk isecen na kolutice. hormona budnosti. malo rukole. toliko je akcentovanje na veceri odlucujuce za neuspeh mnogih dijeta. belo meso zaliti sokom limuna (veoma je ukusno i kad se zalije sokom od pomorandze).pocinje odmor Uvece zapocinje period odmora organizma. isto tako dobar za veceru je sledeci: grilovana piletina/curetina. posoliti i pobiberiti. koja nisu skrobna. dobro povrce bi bili brokoli. jahaće pantalone . malo isecene ljute papricice. brokoli zaclnjeni samo sa malo belog luka. tuna I druge). mada su moguca i veca odstupanja na kasnije vreme. PRIMERI JELOVNIKA ZA VECERU: 1) Tunjevina sa mesavinom salata (hrastov list. koja su bogata polinezasicenim masnocama. obavezno ih treba jesti sa sezonskim salatama prelivenim hladnocedjenim uljima. krompir). na laganoj vatri prodinstati jos 7-8 minuta. Koliko je preskakanje dorucka odlucujuce za pojavu brojnih metaboličkih metabolickih poremecaja u organizmu. tikvice. teletina. Idealno vreme za veceru je oko 19 casova. mesavina salata. Imuni sistem se aktivira i zahuktava. jedino treba voditi racuna da vreme izmedju vecere i zaspivanja ne bude krace od 2 sata. dodati malo soli.. zelenu salatu oprati i iseci na manje komade. servirati sa mesavinom salata) 36 . rendana sargarepa 4) Pileca salata sa avokadom (ili dinjom). ohladitl i iseci na tanke reznjeve. nivo insulina je nizak. losos. salatu preliti balzamikom. tunjevina ili kuvana jaja (samo beianca) i mladi sir sa izborom od dve ili vise sveze salate. ovo dovodi do talozenja potkoznih masnoca. Pocinje period regeneracije celija I stvaranje novih celija.

orasi. kecap.. sa salatom. supe iz kesice. formira se pljeskavica i tako se przi. cokolada. sto sve skupa uopste nije pozeljno u ishrani! Za poboljsanje imunog sistema. Uvek se setite recenice jednog cuvenog fiziologa: telo pamti! Izgledacemo dobro i osecacemo se zdravo sve do jednog momenta. integraini biskviti. secena piletina. doda se VA kasicice senfa. tunjevina iz konzerve. Deklaracije. butine ltd. Mnogi mladidi i devojke cesto dodaju vecernjem ugljenohidratnom obroku i koka kolu ili mleko u neogranicenim kolicinama. birajte biljne cajeve. malo bibera. to su samo neke od namirnica koje nam pomazu u borbi protiv infekcija. endivija. a ukoliko pojedemo i citavo peceno pile. kakao. socivo. Salata izgleda izvanredno i takav joj je i ukus. dodali smo nekoliko masnih klobuka na nas stomak. paprika itd). nekoliko kockica avokada. koji su kiseli. coca cola. dvopek.. Sve salate su odlican prilog. brokoli. susene masline. curetina. kao sto su kuvana jaja. mladi neslan sir Primer kako se pravi izuzetno zdrava mesavina salata : Zelena salata. za koje su ponekad potrebna opticka pomagala i najostrijem oku. kao ni ostale hidrogenizovane biljne masnoce. kukuruz. maslinovo ulje. senf i drugo. kupus. paradajz. a ova intolerancija je najcesca u nasoj praksi. ribizle. brusnice.6) Burger od mlevenog mesa (curetina. Ruke se premazu uljem. hrastov list (crveni I zeleni). picu ili malo testenine. kikiriki. biljni slag. radic crveni. doda se malo kisele vode da postane rastresito. pola sake semenki od suncokreta. recimo. Procitajte svaku deklaraciju. kafa. na mnogim proizvodima cemo videti da imaju u svom sastavu mleko u prahu . jogurt itd. crni i beli luk. Ovako mogu da stoje do 3-4 dana i da ostanu sveze. sargarepa. Mleveno meso se posoli. rendan celer. kajsije. piletina ili junetina). majonez. pola do jednog cena. U ovako spremljenu salatu mogu se dodavati razne namirnice. odnosno nalepnice na pojedinim namirnicama su sture ili napisane neverovatno malim fontovima. lubenice. Ako uvece pojedemo minijaturni sendvic. pomesaju i ostave u cistoj najlon kesi u frizideru. Ovde cak i ne spominjemo emulgatore i pojacivace ukusa. secer. a pri torn predstavlja najzdraviji mogucf obrok. koji su bazni. Suve smokve.tost hleb. ovo tada nije dobra namirnica za sve one koji imaju intoleranciju na kravlje mleko. Neki ljudi poseduju metabolizam koji moze veoma dugo tolerisati razne greske u ishrani. jabuke. nekoliko ceri paradajza presecenih na pola. hladno cedjenim uljem i bosiljkom. Ono sto nam odmaze je sledede: pivo. to je od ogromnog znacaja. 37 . zadnjicu. rukola -operu se dobro. ocede. 7) Grilovano povrce (plavi patlidzan. kupine. bundeve i sitno seckan beli luk. sutradan cemo imati ravan stomak i necemo se osecati lose. prokelj. krastavac. a ne vocne ili erne. Pri torn mnogi izgledaju cak i dobro. plavi patlidzan. riba list ili oslic Hi neke vrste miadih sireva. sljive. prelije se sa balzamikom. svez persun. A taj momenat se bez izuzetka pojavi svakome ko je dugo gresio u izboru hrane i vremenu obroka. pobiberi. U ciniju se stavi odgovarajuca kolicina salate. borovnice. obavezno dodajte sok od limuna (koji ostavlja bazni trag kao sto je receno).

Iako i danas postoje burne rasprave u vezi sa znacajem holesterola u nastanku srcanih bolesti. metabolizmu minerala i u imunom odgovoru organizma. koji se proizvodi u jetri i nekim celijama u organizmu. neophodnog u zastiti nervnog sistema. najvaznijih hormona u reprodukciji i vltalnosti. kao i prekursor testosterona. odnosno lekova koji snizavaju vrednosti holesterola i ovo se smatra preventivom od nastanka srcanih bolesti. dovelo do saznanja da je procentulano manji broj obolelih od srcanih bolesti u grupi koja redovno uzima statine. vec je. ali i drugih maligniteta. majcino mleko sadrzi visok nivo holesterola. zucne soli. vitamina rastvorljivog u mastima. debelog creva i dojke. Sta je holesterol? Holesterol je alkohol veljke molekulske tezine. odrzavanju zdravih kostiju i misicnog tonusa. holesterol je prekursor vitamina D. iako je podjednak broj studija koje pokazuju da postoji korelacija izmedju nivoa holesterola I kardiovaskularnih bolesti. zajedno sa zasicenim masnocama iz mleka od vitalnog znacaja za rast bebe i razvoj mozga. u odnosu na kontrolnu grupu. ali da sveukupna smrtnost (iz bilo kog razloga) nije manja. Klinicki je dokazano je da vitamin D sprecava nastanak karcinoma pankreasa. Rezultati mnogih savremenih studija su i dalje nedosledni i zbunjujuci. starijim od 55 godina prepisuje jedan od registrovanih statina. naprotiv. estrogena i progesterona. u mnogim zemljama zapadne Evrope se svim muskarcima. vitamin D ucestvuje u proizvodnji insulina. jer je on. 38 . Znacaj ovog jedinjenja je veoma veliki za zivot coveka.536 ispitanika). odnosno od njega se dalje sintetisu hormoni koji nam omogucavaju zivot i funkionisanje u stresnim situacijama. Rezultati su u britanskim i mnogim svetskim naucnim krugovima promenili shvatanje da su statini lek izbora. utvrdjeno je da znacajan rizik od nastanka koronarne bolesti postoji i kod starijih osoba koje imaju normalne ill niske vrednosti ukupnog holesterola. Stavise. a najbitnije uloge holesterola su sledece: • • obezbedjivanje integriteta celijskog zida I stabilnost svih cellja u organizmu on je prekursor kortikosterida. koje omogucavaju varenje masti. • • • • Glavni razlog zasto je ogroman akcenat stavljen na znacaj holesterola je njegova potencijalna uloga u razvoju koronarne . cak za nekoliko procenata vecal! Pojavile su se brojne dodatne studije i diskusije zbog ovih rezultata.odnosno u odnosu na one koje ne piju statine. Pracenje pacijenata u Velikoj Britaniji (studija je obuhvatila 20. medicinski strucnjaci sve vise dolaze do saznanja da bas nije Iako optuziti holesterol za srcane probleme savremenog coveka. S druge strane.srcane bolesti. jer serotoninski receptori u mozgu ne funkcionisu bez njega. napravljene su od holesterola holesterol je neophodan za mozdanu aktivnost.

uz dodatne faktore da dovedu do raznih ishemijskih problema. Pre svega unos brzih . javlja se iscrpljenost ove vredne zlezde.prostih secera ili kako in jos nazivamo .jednostavnih (slatkisi. 39 . ovo predstavlja ozbiljan faktor rizika. S druge strane. Unos ovih secera dovodi do povecane aktivnosti gusterace. Povecanje sedera u krvi dovodi po povecanja vrednosti LDL holesterola. kao normalan zapaljenski odgovor organizma. cak u preko 50% slucajeva nisu uopste imale povisene vrednosti holesterola. pekarska peciva itd). Zapaljenski procesi na krvnim sudovima mogu. beli seder. Studije koje su radjene proteklih godina. Tako se stvaraju i plakovi. Holesterol je bitan element u reparisanju. govore u prilog tome da je osnovni krivac za nastajanje plakova. Holesterol je ipak samo jedan od markera za faktore rizika od nastajanja koronarne bolesti i sada se zna da normalne vrednosti holesterola u krvi nikako ne znace smanjenje rizika od infarkta ili mozdanog udara. On je stalno prisutan u cirkulaciji. a njih ima u skoro svakoj namimici koju danas konzumiramo (margarin. supe iz kese. dolazi paradoksalno do ostecenja tkiva. Ovo se takodje odnosi na hidrogenizovanje biljnih masnoca.Kriticari terapije statinima cesto pominju zahuktalu farmaceutsku industriju i fabrikovanje indikacija za primenu odredjenih lekova. odnosno naslaga u krvnim sudovima. odnosno popravljanju ostecenja celija usied raznih zapaljenja. Narocito je visoka vrednost oksidisanog holesterola u mleku u prahu i jajima u prahu. vode ltd) dovodi do poremecaja metabolizma u nasem organizmu. Danas se sve vise razmatra teorija da vrednost holesterola u krvi ne igra glavnu ulogu u nastanku srcanih obolenja. a njegova se koncentracija narocito poveca na mestu ostecenja nekog tkiva. odnosno naslage u krvnim sudovima. biljni slag. kao posledica velikog unosa raznih secera. Kod nas se ova preporuka ne postuje. U prehrambenoj tehnologiji. postoje brojni dokazi da takve oksidisane forme holesterola u mnogim tkivima dovode do pojave maligniteta usied ostecenja celija. koje dalje kompromituju cirkulaciju. Zapravo. odnosno pankreasa i nakon kraceg ili duzeg vremena. med. Ovaj holesterol se menja putem odredjenih mehanizama u telu (oksidacija slobodnim radikalima) i nastaju lokalni zapaljenski procesi. kao i u namirnicama koje su dugo termicki obradjivane na visokim temperaturama (przenje u fritezi). a tesko da cemo u prodavnici videti i jedan proizvod na cijoj deklaraciji stoji tacan procenat ovih masnoca. poznatog kao los holesterol. zapaljenjski proces i sledstveno ostecenje zidova krvnih sudova. Dr Christie Ballantyne. umesto da holesterol ozdravljuje tkivo na mestu nekog zapaljenskog procesa. a opasniji od drugih su oni u srcu i mozgu Nedavno je otkriveno da se molekuli holesterola ostecuju i kad se izlazu velikoj toploti. Svetski standardi daju preporuku da se mora smanjiti vrednost hidrogenizovanih biljnih masnoca u tehnoloski obradjenim namirnicama. Nivo secera u krvi se podize i sve se teze vraca na normalnu vrednost. zuti seder. Ako se u organizmu stvara veca kolicina oksidisane forme holesterola (usied uticaja slobodnih radikala). na maksimum od 2%. ili se putem hrane unosi ova forma holesterola. grickalice. sa Baylor College of Medicine je kardiolog sa najvecim brojem objavljenih studija u kojima je glavni zakljucak da osobe koje su imale infarkt ili mozdani udar. biljni sir.

ona sintetise mnogo vise LDL. ciji je nivo najvisi ujutro (kortizol i insulin). a u proseku imaju 7 puta manji broj obolelih od srcanih bolesti. dok los holesterol ima malu gustinu i lako se sintetise od bilo kakvog materijala. Nastali masni depoziti se kasnije tesko uklanjaju. dzigericu i ostalo. Verovatno postoji veliki znacaj u genetskoj strukturi celija. srcani udar je zastupljen u 80 na 100.000 ljudi. odnosno loseg holesterola. za razliku od recimo 315 na 100. Francuzi jedu hranu bogatu zasicenim mastima. 40 . sunka itd). odnosno svaki pacijent bi trebalo da uzima odredjene prlrodne preparate koji uticu na regulaciju metabolizma holesterola.000 ljudi u Americi. biljni slag. sir. jaja. ukljucujuci puter. biljni sir itd. S druge strane. u smislu snizavanja ukupnih vrednosti. dobar holesterol ima veliku gustinu i jednostavno receno. Neophodno je odmah po otkrivanju visokih vrednosti uvesti program suplementacije. mi jetri damo gorivo da ona sintetise vise HDL. mi dodatno remetimo ovaj proces i omogucavamo stvaranje masnih skladista u odredjenim delovima tela uz kompromitovanje imuniteta. a aktivnost hormona koje luce ove masne celije raste i time dodatno remeti metabolizam. a kad njih ne unesemo. povecanja HDL vrednosti i smanjenja LDL vrednosti. direktno uticu na povecanje vrednosti loseg holesterola. u regionima gde se pacja i guscija dzigerica redovno konzumira. izbaciti iz ishrane margarin. gde je uvedeno sistemski smanjenje masnoca u svim prehrambenim proizvodima (uz napomenu da je opsta gojaznost u SAD rasla proporcionalno smanjenju masnoca u ishrani). odnosno dobrog holesterola. Ni uz najbolji dijetetski rezim. a pre svega preskakanje dorucka i uzimanje grickalica izmedju obroka. a ipak. Ovo je idealno vreme da unosimo vise masnoca zivotinjskog porekla (jaja. ali je preporuka da se pokusa postici normalna vrednost prirodnim putem. • • • Obavezno bi trebalo iskljuciti iz ishrane slatkise (i voce) najmanje dva meseca. Kada unesemo zivotinjske masnoce. Na nivo holesterola se mora terapijski delovati.Danas je jos uvek nejasno u kojoj meri je ishrana bogata mastima dobra ili losa za organizam. • Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanim masnocama. Jedan od primera je sledeci: stanovnici severnog dela Indije jedu u proseku hranu koja ima 17 puta vise zivotinjskih masnoca. pa umesto da pomazemo stvaranje zastitnih materija u organizmu i da podizemo imunitet. jer se u jetri bas ujutro sintetise holesterol. Obavezno je uzdrzavanje od pica sa visokim procentom alkohola ili sa dodatkom secera i zasladjivaca. kajmak. sireve. dokazano je da lose navike u ishrani. Statini su lek izbora samo kod visokih vrednosti holesterola. preskakanjem dorucka. mi samo razdrazujemo hormone. cesto ipak nije moguce ove vrednosti pribliziti idealnim. Ovo se dogadja usied strukturnih razlika u pogledu gustine lipoproteina. od one koju jedu stanovnici juznih krajeva Indije. odnosno. Uvesti dorucak kao najznacajniji obrok. Ujutro se u nasem organizmu intenzivno izlucuju enzimi koji pomazu varenje masti. za stvaranje ovog oblika je potrebno masno gorivo. Osim ovoga.

to je samo jedan pokazatelj da moramo povesti racuna o svom zdravlju. u takozvanim beta celijama. dodatno odredjivanje i biokapaciteta krvne plazme da prirodno neutralise slobodne radikale. nego pomoci nasem organizmu. malo o secernoj bolesti Secerna bolest je poremecaj metabolizma koji karakterise dugotrajno povecanje secera u krvi. Odnos HDL I LDL sporlje ce se regulisati. Brzi hod je najbolji vid fizicke aktivnosti. Ako uzimamo preparate. Terapija povisenih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao sto su Omega 3. najverovatnije cemo vise naSkoditi. C vitamina. nakuplja se u krvi. visoko reaktivne partikule koje razaraju nase celije. Zbog ovoga ne treba napraviti paniku ako nam rezultat nije dobar. zatim razni vitamini koji ucestvuju u metabolizmu. ovaj odnos moze bltl Idealan. predje iz krvi u misice i druge celije koje prave energiju. a bez povecane fizicke aktivnosti. Nešto o seceru.5.5 mmol/L). pa se svaka vrednost preko ove smatra loslm nalazom. vec za 2 do 3 meseca. aminokiseline i drugo.20 mmol/L je spustila na 4. aminokiseline koje omogucavaju stvaranje dodatne energije. E vitamina. Na osnovu nivoa slobodnih radikala u krvi. izbor i doziranje preparata. a nastaje usled poremecaja lucenja hormona insulina. minerali koji pomazu enzimske aktivnosti i drugo. selena. Kad postoji secerna bolest.Pre svega su tu preparati koji olaksavaju jetri rad. mi bez saznanja o ovim vrednostima. jer uz dijetetski rezim i suplementaciju. vrednosti biohemijskih analiza i hematoloskog profila. Obavezna je veca fizicka aktivnost. a kamoli ozbiljne antioksidativne preparate i sportske suplemente. rezultati mogu biti skromni. on nakon jednog meseca Ispravnog rezlma moze Iznoslti 6. Svetska Zdravstvena Organizaclja je promenlla stav prema vrednostima holesterola i ranije postavljenu donju granicu od 5. On ima ulogu kljuca za propustanje secera u sve nase celije. ali prl Ispravnom rezimu. Nove preporuke za kvalitet sistematskih pregleda podrazumevaju da se uvede obavezno odredjivanje slobodnih radikala. Sama vrednost holesterola nema narocito veliki znacaj u odredjivanju faktora rizika za nastanak bolesti bez odredjivanja vrednosti slobodnih radikala i c-reaktivnog proteina u krvi. to znaci da gusteraca ne moze da proizvede dovoljno insulina koji bi omogucio da sav secer koji unesemo hranom. je od velikog dijagnosticko -prognostickog znacaja. grupe drugih antioksidanata. delujuci na izbacivanje toksina. Naravno. Prvi simptomi 41 . Kad ovaj secer ne moze da predje u celije i da se pretvori u energiju. Vec je receno da je insulin veoma vazan hormon koji se proizvodi u pankreasu. ukupni holesterol 7.5 mmol/L. a definitivno. Prvog meseca najcesce se vrednost smanjl za jednu jedlnlcu (ukollko je na pr. a ne znamo nivo slobodnih radikala niti nas biokapacitet plazme za njihovu neutralizaciju. odredjuje se individualni rezim. ne bismo smeli da uzimamo nljedan vitamin. Regulaciju vrednostl holesterola mozemo ocekivati vec za tri meseca.

kolaci. Ugljenl hidrati su najbolji Izvor energije za organlzam. Ona je uskladistena u jetri i misicima u obliku supstance koju nazivamo glikogen. Zasto postajemo glupi kad jedemo slatkise? Veoma poznati britanski naucnik Patrick Holford je objavio na desetine strucnih tekstova o veoma losem uticaju takozvanih brzih secera u Ishrani (beli i zuti secer. Energiju Ijudsko telo prolzvodi u celijama. Za stvaranje energije potrebni su ugljenl hidrati. jetra proizvodi male kolicine secera (proces proizvodnje naziva se glukoneogeneza).musli sa dodatkom meda. hormon pankreasa sluzi kao kljuc koji otvara sva vrata i omogucuje seceru iz krvi da ude u celije. radjena na nekoliko hiljada dece skolskog uzrasta je pokazala da je u grupi dece koja nekontrolisano jedu slatkise i sve vrste brzih secera. potrebna mu je energija. Za proizvodnju energije telu je potrebna hrana. Nakon obroka. Glukoza u krv dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre (rezerva glukoze iz glikogena). s druge strane fizicka aktivnost smanjuje nivo secera. tacnije u sinapsama koje omogucavaju komunikaciju izmedju mozdanih celija (time ostvarujuci misaone procese). pojavljuje takozvani cross-linking fenomen. vracajuci ga na normalne vrednosti. a nakon duzeg vremena. neminovno nastaju ostecenja na nervima. u bubrezima. Jetri je takodje potrebna pomoc za proces skladistenja secera u obliku koji se zove glikogen. rafinisane cerealije . a koji sluzi kao “rezerva energije”. vezuje se za belancevine sinaptickih veza (komunikacionih kanala). Osim sto skladisti. ocnom dnu. moguce je imati povisen nivo secera u krvi bez ikakvih tegoba. Izvor ugljenih hldrata su namlrnice kao sto su brasno. a putem krvi odlaze do celija. Nekim celijama (misicne i masne celije) je potrebna pomoc da bi primile secer iz krvi i iskoristile ga za stvaranje energije. a novonastala veza se zove proteoglikan. Vremenom se stvara 42 . Glukoza je osnovni Izvor energije za Ijudsko telo. kod ljudi u mozgu. razna skrobna povrca. Secer u krvi prolazi mozdanu barijeru. Celije prave energiju za svoj rad od secera koji je pomocu insulina usao u njih i ovaj proces smanjuje nivo secera u krvi. krvnim sudovima itd. Svaki unos hrane podize nivo secera u krvi.izostaju. razne secere I drugo. voce. mastl I belancevlne (proteinl). secera Hi voca itd). ugljeni hidrati iz sistema za varenje ulaze u krv. Jedna velika studija u Velikoj Britaniji. pinnae. med. Insulin. u proseku nivo inteligencije nizi za 25 poena (ovo je stvarno veoma los rezultat!!!) Dokazano je da se pri dugotrajnoj i obilnoj konzumaciji slatkisa. zatim sledi izlucivanje insulina kao medijatora procesa iskoristavanja secera. Da bi Ijudsko telo normalno funkcionisalo.

Znaci. dodati as’partam je uzrokovao pojavu nekoliko hiljada novih dijabeticara u decijem uzrastu u Americi.zero i predstavi ga kao veoma zdravu varijantu. a u skoro 50% se javlja i upadljivo smanjenje inteligencije. pa ovi vitamini brzo postaju deficitami. smanjuje inteligenciju i dovodi do rane demencije. psihoticnih kriza i samoubilackih istupa. upravo zbog nekontrolisane upotrebe slatkisa. psihologa sa univerziteta u Bristolu dobija sve vise smisla . 25% zdravih ljudi u proseku imaju neki oblik poremecaja aktivnosti insulina. Pokusajte pronaci podatak (bar na jednoj deklaraciji na flasi) koliko zapravo coca cola ima secera na 1 litar! Prema rezultatima nezavisnih istrazivacklh centara. Na zalost. svaki 4-ti potpuno zdrav covek ima rizik da razvije ozbiljna ostecenja organizma usled koristenja hrane koja sadrzi proste secere. Ovo je ujedno i procenat faktora rizika za nastanak ozbiljnog poremecaja metabolizma secera. Naime. je dokazao da je poremecaj metabolizma secera uzrok za nestabilnost pacijenata obolelih od shizofrenije. mozdani impuls spor. Lecenje depresije cokoladom i tortom je siguran put u jos vecu depresiju!!! Poznato je da secer u ishrani trosi nase vitaminske rezerve i dovodi organizam u stanje razlicitih avitaminoza. Coca Cola ima u svom sadrzaju rafinisani kukuruzni sirup kao zasladjivac. od depresije do shizofrenije. Dovodi do agresivnog ponasanja.5 kasicica rafinisanog secera (mada je u pitanju kukuruzni sirup. osnivac centra za istrazivanje mozga u Princetown univerzitetu. belancevinasti put postaje zadebljan. ali i povecava faktor rizika od nastanka mozdanog i srcanog udara. fobija. Kompanija je zato pokusala da dizajnira nov oblik .secer przi mozak! Profesor Gerald Reaven sa univerziteta Stanford u Kaliforniji je dosao do rezultata koji daju veoma mracne prognoze. njihovo smanjenje remeti mozdane aktivnosti. Konzumacija secera pogorsava bolest do te mere. Dr Carl Pfeiffer. koji je losija varijanta secera). Amerikanci su jos pre nekoliko godina dokazali direktnu povezanost izmedju ovog secera i nastanka visokog holesterola. na poslednjem svetskom kongresu psihijatara. kompanija je ponovo promenila formulaciju i sad se priprema oblik sa nekim od dva zasladjivaca po imenu stevia ili truvia. Iz ovog razloga je.paucinasta materija izmedju vise sinapsi. da terapija postaje nedovoljna. zna se da mala konzerva koka kole sadrzi ekvivalnet od 9. Oni su izuzetno znacajni za nervne aktivnosti. dato saopstenje da je upotreba secera u ishrani izuzetno losa za mentalne funkcije i apsolutno zabranjena kod svih pacijenata koji imaju neki psihijatrijski poremecaj. Nakon podizanja ozbiljne tuzbe i suocenja sa ogromnom odstetom. a sve to usporava misaone tokove. Dokazano je da se demencija javlja mnogo ranije kod ljudi koji konzumiraju vece kolicine secera. 43 . a sama izjava dr Peter Rogersa. Jedna kaslcica secera je vec dovoljna da iskoristi nasu B vitaminsku rezervu u procesu metabolizma. Poremecaj metabolizma secera je prozvan I kao jedan od uzrocnika nastanka Hi pogorsanja mnogih psihijatrijskih bolesti.

pa insulinske injekcije. ali i samog mozga. Ako pri ovome postoji i istorija ove bolesti u porodici. visok pritisak i povisene masnoce u krvi. Opasna posledica slatkih otrova je pojava secerne bolesti. voce. a pre svega masnih naslaga na stomaku je od vitalnog znacaja za svakog ko ima ovaj problem.Racunajte dalje sami! Svaki put kad popijete malu konzervu koka kole. a kod ljudi koji obole. prekomerna tezina. rizik je cak nekoliko puta veći Masne naslage na stomaku su biohemijski veoma aktivne. a rec “mellitus” znaci med. Program Hrono 44 . alkoholizam i stres ubrzavaju iscrpljivanje pankreasa. Termin “diabetes” znaci preterano mokrenje. Znate li koliko je to u gramima? Odgovor je 150 grama! Ako popijemo 2 litra koka kole. na ubrzano starenje. stres i lose zivotne navike uzrok nastanka dijabetesa tip 2.koje proizvode insulin (beta celije). zed. Preporuka je da naucimo da ne podlezemo primamljivim ukusima slatkisa. znaci. Smanjenje tezine. Ova masnoca luci razne supstance. Oni nam svakako mogu nauditi mnogo vise nego sto smo verovali do sada. vi ste popili zapravo desetak kasicica rastopljenog secera u kafeinu. Kad se kaze upalni proces. pojeli smo 300 grama rastopljenog secera. Simptoml vec razvijenog dijabetesa su cesto i obilno mokrenje. nastanak secerne bolesti. a da nismo ni pomenuli kolicinu kofeina pri torn. odnosno gusterace i izazivaju nastanak secerne bolesti. a u kasnijoj fazi bolesti potrebno je uvesti u lecenje tablete. gubitak na tezini. Dugotrajan unos brzih secera (slatkisi. U pocetku se moze leciti dijetom i vezbom. ovom prilikom se misli na razvoj patoloskih promena na krvnim sudovima. Kod nas se cesto pije i preko 1 litar ovog pica. itd). u svim celijama. postoji velika opasnost od ostecenja perlfernih nerava. Najcesce su mnogobrojne greske u ishrani. popili ste oko 30 malih kasicica rastopljenog belog secera. IL-6 itd. glad. Dijabetes tip 2 se obicno polako razvija kod odraslih. Medicinski naziv za sedemu bolest je “diabetes mellitus”.sve ovo. Napreduje s vremenom. med) ujutro i uvece. koji su pravi takozvani hemijski medijatori za razvijanje upalnih procesa (CRP. a i mnogo drugih pojava je rezultat zapaljenske reakcije u organizmu. pojavu malignih bolesti . Rizik za pojavu secerne bolesti je narocito visok kod osoba koje imaju masne naslage u predelu struka i stomaka. umor/slabost i zamagljen vid Tipovi dijabetesa Postoje dve glavne kategorije dijabetesa: Dijabetes tip 1 se javlja u detlnjstvu ili mladosti i Insulin je neophodan u lecenju. Izazvan je aktivnoscu imunog sistema organizma koji unistava celije sopstvene gusterace .

Zapravo smo novim uzimanjem secera. hleb Hi cokoladu. Ova zudnja se javija u svakom slucaju zbog nepraviinih obroka.ishrane je tako dizajniran da nikada ne dolazi do zudnje za slatkim. Mi pogresno verujemo da ce nam u trenutku kad nam drhte ruke. meda itd u torn trenutku napravili pravu patnju za nasu jetru i pankreas i pogorsali smo metabolizam glukoze. pomoci neki kolacic. jer smo ubedjeni da nam je pao seder i da je to jedini nacin da nam bude bolje. pre svega mozgu. a narocito ukoliko jedemo uvece testo. ili se pocnemo preznojavati. kolaca. svaki put kad pojedemo nesto slatko!! 45 . Uvek mora mo pomisliti na to sta radimo nasem telu. takozvani sugar craving syndrom se nece javiti ukoliko smo u regularnim razmacima imali prave obroke. cestog unosa slatkisa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful